Fridrih Ni e

GENEALOGIJA MORALA
POLEMI KI SPIS

PREDGOVOR

1. Mi se ne poznajemo, mi saznavaoci, sami sebe ne poznajemo: ima to svog dobrog razloga. Nikad mi sebe nismo traili pa kako bi se i moglo dogoditi da jednog dana sebe na emo? S pravom je re#eno: "Gde je vae blago, onde %e biti i srce vae."* Nae blago je tamo gde su konice naeg saznanja. Stalno smo na putu ka njima; kao ro'enim krilatim ivotinjama i skuplja#ima duhovnog meda stalo nam je zapravo samo do toga da neto "donesemo ku%i". Ina#e, to se ti#e ivota, takozvanih "doivljaja" ko se od nas sa dovoljno ozbiljnosti odnosi prema tome? Ili ko ima dovoljno vremena za to? Pri takvim stvarima, bojim se, nikad nismo bili "na pravom mestu": ni nae srce nije tamo pa ni nae uho! Naprotiv, kao to se neki bogom zanesen i u sebe utonuo #ovek, u #ijim uima tek to je odjeknulo zvono ozna#uju%i podne sa svojih dvanaest tekih udaraca, najednom budi i pita se "ta je to zapravo izbilo?" tako i mi ponekad naknadno trljamo ui i u #udu se, pometeni, pitamo "ta smo to zapravo doiveli? Jo vie: ko smo mi zapravo?" i naknadno, kako rekosmo, odbrojavamo svih dvanaest drhtavih udaraca naeg doivljaja, naeg ivota, naeg bi!a i pri tom, avaj, greimo u brojanju... Upravo nuno ostajemo sebi strani, ne razumemo sebe, moramo u sebi videti nekog drugog, za nas za ve#ita vremena vai stav "Svako je sebi najudaljeniji"** za sebe mi nismo nikakvi "saznavaoci"...
* Jevan'elje po Mateji 6, 21. ** Moda izokrenut citat iz Terencija: "Najblii sam samom sebi" (Proximus sum egomet mihi).

2. Moje misli o poreklu naih moralnih predrasuda jer o njima je re# u ovom polemi#kom spisu nali su svoj prvi, pomalo oskudan i prethodan izraz u onoj zbirci aforizama koja nosi naslov Ljudsko, odvie ljudsko. Knjiga za slobodne duhove, i #ije sam pisanje po#eo u Sorentu u toku jedne zime koja mi je dozvolila da zastanem, kao to zastane neki putnik, i da paljivije pogledam prostranu i opasnu zemlju kroz koju je moj duh dotle pugovao. Desilo se to u zimu 187677; same misli su starije. To su ve% bile uglavnom iste misli koje u ovoj raspravi ponovo izlaem: nadajmo se da im je ovaj podui interval dobrodoao, da su za to vreme postale zrelije, jasnije, ja#e, potpunije! A to se njih danas jo #vrsto drim, to su se one same za to vreme sve #vr%e me'u sobom povezivale, #ak proimale i srastale, to poja#ava moju radosnu uverenost da one u meni od samog po#etka nisu nastajale pojedina#no, proizvoljno niti sporadi#no, ve% iz jednog zajedni#kog korena, iz jedne osnovne volje saznanja koja je u dubini zapovedala, sve odre'enije govorila i postavljala sve odre'enije zahteve. Jedino tako, naime, i dolikuje jednom filozofu. Mi

nemamo nikakvo pravo da u bilo #emu budemo za pojedina$no: ne smemo pojedina#no ni u zabludu padati, niti pojedina#no do istine dolaziti. Naprotiv, sa nuno%u s kojom drvo donosi svoje plodove izrastaju iz nas nae misli, nae vrednosti, naa da i ne, naa ako i da li sve je to srodno i me'usobno povezano i sve su to svedo#anstva jedne volje, jednog zdravlja, jednog podneblja, jednog sunca. Da li vama prijaju ti nai plodovi? Ali ta se to drve%a ti#e? ta se to ti#e nas, nas filozofa!... 3. Pri jednoj meni svojstvenoj nedoumici koju nerado priznajem ona se, naime, odnosi na moral, na sve to se dosad na zemlji slavilo kao moral nedoumici koja se u mom ivotu pojavila tako rano, tako neizazvano, tako nezadrivo, tako u protivre#nosti sa sredinom, mojim godinama, uzorima i poreklom, da bih gotovo imao pravo da je nazovem svojim "a priori", morale su se moja radoznalost kao i moja sumnja prili#no rano zadrati na pitanju kakvog je porekla nae dobro i zlo. U stvari, problem porekla zla po#eo je da me prati ve% kao trinaestogodinjeg de#aka: njemu sam posvetio, u godinama kad je "srce ispunjeno upola de#jim igrama, upola bogom", svoju prvu literarnu de#ju igru, svoj prvi probni filozofski sastav a to se ti#e mog tadanjeg reenja problema, ja sam, kako je i pravo, iskazao #ast bogu i u#inio ga ocem zla. Da li je upravo tako trailo od mene moje "a priori", ono novo, nemoralno, ili bar imoralisti#ko "a priori" i, ah, tako antikantovski, tako zagonetan "kategori#ki imperativ" koji je govorio iz njega i za koji sam s vremenom imao sve vie sluha, i ne samo sluha?... Sre%om, na vreme sam nau#io da razlikujem teoloku predrasudu od moralne, pa poreklo zla nisam vie traio iza sveta. Neto istorijskog i filolokog obrazovanja, ra#unaju%i tu i uro'en probira#ki smisao za psiholoka pitanja uopte, pretvorilo je ubrzo moj problem u drugi: pod kojim uslovima je #ovek doao do toga da su oni vrednosni sudovi dobri i zli i kakvu vrednost imaju oni sami? Da li su oni dosad ko#ili ili potpomagali ljudsko napredovanje? Jesu li oni znak o#ajnog stanja, osiromaenja, izopa#avanja ivota? Ili obrnuto, ogleda li se u njima puno%a, snaga, volja ivota, njegova sr#anost, njegovo pouzdanje, njegova budu%nost? Na to sam nalazio u sebi mnoge odgovore i odvaio se na njih, uo#avao sam razlike me'u vremenima, narodima, poloajima pojedinaca, specijalizovao sam svoj problem, iz odgovora su nikla nova pitanja, traenja, naslu%ivanja, verovatno%e: dok kona#no nisam doao do sopstvene zemlje, do sopstvenog tla pod nogama, do nekog #itavog skrivenog, rastu%eg, rascvetalog sveta, kao vekih tajnih vrtova o kojima niko nije smeo nita slutiti... O, kako smo sre!ni mi, mi saznavaoci, samo ako umemo dovoljno dugo da %utimo!... 4. Prvi podsticaj da objavim neku od svojih hipoteza o poreklu morala dala mi je jedna #ista, uredna i pametna, pomalo i starmala knjiica, gde sam prvi put jasno zapazio jednu naopaku i neprirodnu vrstu genealokih hipoteza, zapravo njihovu englesku vrstu. Ta knjiica me je privukla onom snagom koju poseduje svaka suprotnost, svaki antipod. Naslov knjiice je bio Poreklo moralnih ose!anja, njen autor dr Paul Re, godina njenog objavljivanja 1877. Moda nikad nisam #itao neto #emu bih tako dosledno, od re#enice do re#enice, od zaklju#ka do zaklju#ka, u sebi odgovarao sa ne, kao to je bio slu#aj s ovom knjiicom: pa ipak bez ikakve zlovolje i nestrpljenja. U ranije pomenutom delu na kome sam tada radio osvrtao sam se, i kad je bila i kad nije bila prilika za to, na stavove ove knjige, ne uputaju%i se u njeno opovrgavanje ta me se uopte ti#e opovrgavanje! nego, kako i prili#i jednom pozitivnom duhu, stavljaju%i umesto onog to je neverovatno ono to je verovatnije, u nekim slu#ajevima umesto jedne zablude neku drugu. Tada sam, kako rekoh, prvi put na videlo dana izneo one hipoteze o poreklu kojima su posve%ene ove rasprave, izneo sam ih neveto

najmanje bih to pred samim sobom hteo da prikrijem, jo neslobodno, jo bez sopstvenog jezika za ove sopstvene stvari i sa mnogo ponavljanja i kolebanja. Neka se, posebno, uporedi ono to sam u Ljudskom, odvie ljudskom, na str. 51, rekao o dvostrukoj predistoriji dobra i zla (naime iz kruga otmenih i kruga robova); isto tako, na str. 119, o vrednosti i poreklu asketskog morala; tako'e na str. 78, 82, II, 35 o "moralnosti morala", onoj mnogo starijoj i iskonskijoj vrsti morala koja je toto coelo* izvan altruisti#kog na#ina vrednovanja (u kojem dr Re, poput svih engleskih pisaca o poreklu morala, vidi moralni na#in vrednovanja po sebi); tako'e na str. 74, Putnik str. 29, Jutarnja rumen str. 99 o poreklu pravednosti kao izravnanju me'u priblino jednako mo%nim (ravnotea kao pretpostavka svih ugovora, sledstveno i svakog prava); isto tako o poreklu kazne u Putniku, str. 25, 34, za koju teroristi#ka namera nije ni bitna ni izvorna (kao to misli dr Re: ona joj je tek umetnuta, pod odre'enim okolnostima, i uvek kao neto sporedno, kao neto naknadno dodato).
* Sasvim.

5. U stvari, upravo tada mi je na srcu lealo neto mnogo vanije od mojih ili tu'ih hipoteza o poreklu morala (ili, ta#nije: ovo poslednje samo radi jedaog cilja za koji je ono jedno od mnogih sredstava). Za mene je u pitanju bila vrednost morala i o tome treba da se raspravim gotovo jedino s mojim velikim u#iteljem openhauerom, kome se kao savremeniku obra%a ona knjiga, strast i skrivena protivre#nost one knjige (jer i ona knjiga je bila "polemi#ki spis"). Re# je, posebno, o vrednosti "neegoisti#kih" instinkata, instinkata saaljenja, samoodricanja, samortvovanja koje je upravo openhauer tako dugo pozla%ivao, obogotvoravao i prenosio u onostranost dok mu kona#no nisu ostale samo kao "vredaosti po sebi" na osnovu kojih je on i!otu, pa i sebi samom, rekao ne. Me'utim, upravo protiv ovih instinkata govorila je iz mene sve na#elnija podozrivost, sve dublja i dublja skepsa! Upravo tu sam video veliku opasnost za #ove#anstvo, njegovo najsublimnije mamljenje i zavo'enje a kuda to? u nita? upravo tu sam ugledao po#etak kraja, zastoj, zamor koji se osvr%e unazad, volju koja se okre%e protiv ivota, poslednju bolest koja se neno i setno najavljuje: shvatio sam moral saaljenja koji se nezadrivo irio, zahvataju%i #ak i filozofe i povla#e%i ih u bolest, kao najneugodniji simptom nae sve neugodnije evropske kulture, kao njen zaobilazni put ka jednom novom budizmu? Ka jednom budizmu Evropljana? ka nihilizmu?... Naime, novo je to to moderni filozofi daju prednost saaljenju i precenjuju njegovu vrednost: filozofi su se dosad slagali upravo u tome da je saaljenje bezvredno. Navodim samo Platona, Spinozu, Larofukoa i Kanta, #etiri duha ne moe biti razli#itija, ali saglasna u jednom: u nipodatavanju saaljenja. 6. Na prvi pogled bi se reklo da je ovaj problem vrednosti saaljenja i morala saaljenja (ja sam protivnik sramnog modernog razneavanja ose%anja) neto sasvim zasebno, neki upitnik za sebe; ali ko jednom tu zastane, ko nau$i tu da postavlja pitanja, tome %e se desiti ono to se desilo meni: otvara mu se irok novi vidik, jedna mogu%nost ga spopada kao neka vrtoglavica, izbija svaka vrsta nepoverenja, podozrenja i straha, vera u moral, u svaki moral se koleba i na kraju se oglaava nov zahtev. Pa iskaimo ga, taj novi zahtev: nama je potrebna kritika moralnih vrednosti, samu vrednost ovih vrednosti treba jednom staviti pod znak pitanja a za to je potrebno poznavanje uslova i okolnosti iz kojih su one izrasle, u kojima su se razvile i pomerile (moral kao posledica, kao simptom, kao maska, kao licemersgvo, kao bolest, kao nesporazum; ali isto tako moral kao uzrok, kao lek, kao

stimulans, kao ko#nica, kao otrov), a takvog poznavanja niti je dosad bilo, niti ga je iko eleo. Vrednost ovih "vrednosti" uzimana je kao data, kao stvarna, kao s one strane svakog dovo'enja u pitanje; dosad nije bilo ni najmanje sumnje niti kolebanja kad je "dobro" ocenjivano kao vrednije od "zla", vrednije u smislu potpomaganja, korisnosti, uspevanja u pogledu na #oveka uopte (uklju#uju%i i budu%nost #oveka). Kako? A kad bi ba obrnuto bilo istina? Kako? Kad bi u "dobrom" bio i simptom nazadovanja, isto tako opasnost, zavo'enje, otrov, narkotik pomo%u koga bi sadanjost moda ivela na ra$un budu!nosti? Moda ugodnije, bezopasnije, ali i u skromnijem stilu, nie?... Tako da bi upravo na moral padala krivica ako se jedna po sebi mogu%na najvia mo! i rasko vrste #ovek ne bi nikad postigla? Tako da bi upravo moral bio opasnost nad opasnostima?... 7. Dovoljno je to sam sam, kad mi se ovaj vidik otvorio, imao razloga da se osvrnem za u#enim, smelim i marljivim drugovima (to #inim jo i danas). Sad valja ogromnu, daleku i tako skrivenu zemlju morala morala koja je stvarno postojao, stvarno iveo proputovati sa samim novim pitanjima i tako re%i novim o#ima: a zar to ne zna#i gotovo isto toliko kao ovu zemlju tek otkriti?... Ako sam pri tom, pored drugih, mislio i na pomenutog dra Rea, to se desilo stoga to uopte nisam sumnjao da bi ga priroda samih njegovih pitanja nagnala na ispravniju metodiku da do'e do odgovora. Da li sam se u tome varao? Moja elja je u svakom slu#aju bila da jednom tako otrom i nepristrasnom oku dam bolji pravac, pravac prema stvarnoj istoriji morala, i da ga na vreme upozorim da su engleske hipoteze obi#na arena laa bez ikakvog oslonca na stvarnost. Jasno je kao dan koja boja za jednog istori#ara morala mora biti sto puta vanija od te arene: naime siva, ho%u re%i dokumentarna, ona koja se moe stvarno utvrditi, koja je stvarno postojala; ukratko, to je ono celo dugo hijeroglifsko pismo prolosti ljudskog morala koje je tako teko deifrovati! Ono je dru Reu bilo nepoznato; ali on je #itao Darvina: i tako se u njegovim hipotezama uljudno jedno drugom pribliavaju, na na#in koji je u najmanju ruku zabavan, Darvinova zver i najmoderniji, skromni moralni mekuac koji "vie ne ujeda", ovaj poslednji s izrazom izvesne dobro%udne i tanane nemarnosti na licu, za#injene #ak zrnom pesimizma i zamora, kao da se zapravo uopte i ne isplati uzimati tako ozbiljno sve te stvari probleme morala. A meni, obrnuto, izgleda da uopte nema stvari koja bi vie zasluivala da bude ozbiljno shva%ena; kao nagrada za to, moda %e se jednog dana dobiti dozvola da se one shvate sa vedre strane. Jer vedrina ili, re#eno mojim jezikom, vesela nauka to je nagrada: nagrada za dugu, smelu, marljivu i podzemnu ozbiljnost, za koju, dakako, nije svako sposoban. Ali onoga dana kad od sveg srca kaemo: "napred! i na stari moral spada u komediju!", mi smo za dionizijsku dramu o "sudbini due" otkrili nov zaplet i novu mogu%nost: a on %e ve% umeti da je iskoristi, na to se moemo kladiti, on, veliki, stari, ve#iti komediograf naeg ivota!... 8. Ako je ovaj spis bilo kome nerazumljiv i ako ne prija njegovim uima, krivica, kako mi se #ini, nije nuno moja. On je dovoljno jasan pod pretpostavkom a ja to pretpostavljam da je #italac prethodno #itao moje ranije spise i da pri tom nije alio truda: u stvari, oni nisu dostupni. Na primer, to se ti#e mog Zaratustre ne doputam da vai kao njegov poznavalac niko koga svaka od njegovih re#i nije bar jednom teko ranila i bar jednom duboko uzbudila: jer on tek tada sme uivati privilegiju da je sa strahopotovanjem u#estvovao u halkionskom elementu iz kojeg je ovo delo ro'eno, u njegovoj sun#anoj jasno%i, daljini, irini i izvesnosti. U drugim slu#ajevima, aforisti#ki oblik predstavlja teko%u: ona je u tome to se taj oblik danas ne smatra dovoljno tekim. Jedan aforizam, valjano sa#injen i izliven, time to je

pro#itan jo nije "odgonetnut"; tavie, tek kad se on pro#ita treba po#eti njegovo tuma$enje, a za to je potrebno ume%e tuma#enja. U tre%oj raspravi ove knjige dao sam model onoga to u takvom slu#aju nazivam "tuma#enjem": toj raspravi prethodi jedan aforizam, a ona sama je njegov komentar. Da bi se tako #itanje uzdiglo do ume!a potrebna je, pre svega drugog, jedna stvar koja je danas gotovo potpuno zaboravljena i stoga ima jo vremena da moji spisi postanu "#itljivi" a za nju se mora biti gotovo krava, a nikako ne "moderan #ovek": preivanje...
Sils-Marija, Gornji Engadin, jul 1887.

PRVA RASPRAVA "DOBRO I ZLO", "DOBRO I R(AVO" 1. Ovi engleski psiholozi kojima imamo da zahvalimo i za dosad jedine pokuaje da se do'e do istorije nastanka morala zadaju nam sami sobom ne malu zagonetku; kao takvi, kao ive zagonetke, oni imaju, to treba priznati, jedno bitno preimu%stvo u pore'enju sa svojim knjigama oni sami su interesantni! A ta zapravo ho%e ti engleski psiholozi? Nalazimo ih uvek na istom poslu, po njihovoj sopstvenoj volji ili ne; nastoje, naime, da u prvi plan isture partie honteuse* naeg unutranjeg sveta i da ono to je istinski delotvorno, vode%e, za razvoj odlu#uju%e trae upravo tamo gde bi intelektualni ponos #oveka najmanje eleo da ga na'e (na primer u vis intertiae** navike, ili u zaboravnosti, ili u slepoj i slu#ajnoj isprepletenosti i mehanici ideja, ili u bilo #emu #isto pasivnom, automatskom, refleksnom, molekularnom i iz osnova glupom) ta zapravo goni te psihologe da uvek idu ba u tom pravcu? Je li to neki potajan, podmukao, prost, sam sebe moda nesvestan instinkt umanjivanja #oveka? Ili moda pesimisti#ka sumnji#avost, nepoverenje razo#aranih, smra#enih, otrovnih i ozloje'enih idealista? Ili neko sitno podzemno neprijateljstvo i mrnja prema hri%anstvu (i Platonu) koji moda nisu preli ni prag svesti? Ili #ak neki pohlepan ukus za neobi#no, bolno-paradoksalno, problemati#no i besmisleno u ivotu? Ili najzad od svega poneto, malo prostote, malo sumornosti, malo antihri%anstva, malo golicanja i zadirkivanja?... A meni kau da su to prosto stare, hladne, dosadne abe koje puu i skaku%u oko #oveka, uvla#e se u njega, kao da se tu ose%aju u svom pravom elementu, naime u mo$vari. Sluam to s odbojno%u, jo vie ne verujem u to. A ako se sme eleti tamo gde se ne moe znati, ja od sveg srca elim da to oko njih bude obrnuto da ovi istraiva#i i mikroskopi#ari due budu u osnovi hrabre, plemenite i gorde ivotinje koje umeju da obuzdaju svoje srce i svoj bol i koje su se toliko uzdigle da mogu sve svoje elje rtvovati istini, svakoj istini, #ak i obi#noj, oporoj, runoj, neprijatnoj, nehri%anskoj, nemoralnoj istini... Jer ima takvih istina.
* Sramnu stranu. ** Sili inercije.

2. Svaka #ast, dakle, dobrim duhovima koji mogu da vladaju u ovim istori#arima morala! Ali, na alost, izvesno je da im nedostaje sam istorijski duh, da su ih napustili upravo svi

dobri duhovi same istorije! Svi oni odreda misle, kako je ve% stari obi#aj filozofa, bitno neistorijski; u to nema nikakve sumnje. Traljavost njihove genealogije morala izlazi na videlo odmah na po#etku, tamo gde je re# o tome da se otkrije poreklo pojma i suda "dobar". "Prvobitno su" tako zaklju#uju oni "neegoisti#ne postupke hvalili i nazivali dobrim oni kojima su oni bili namenjeni, dakle oni kojima su oni bili korisni; kasnije je ovo poreklo pohvale zaboravljeno, i neegoisti#ni postupci, zato to su po navici uvek bili hvaljeni kao dobri, prosto i doivljavani kao dobri kao da su sami po sebi neto dobro." Odmah se vidi: ovo prvo izvo'enje ve% sadri sve tipi#ne crte idiosinkrazije engleskih psihologa imamo "korisnost", "zaborav", "naviku" i na kraju "zabludu", sve kao podlogu jednog vrednovanja na koje je vii #ovek dosad bio ponosan kao na neku vrstu preimu%stva #oveka uopte. Ovaj ponos treba da se slomi, ovo vrednovanje da se obezvredi: da li je to postignuto?... Za mene je, pre svega, jasno kao na dlanu da ova teorija na pogrenom mestu trai i na pogreno mesto postavlja izvorite pojma "dobar": sud "dobar" ne poti#e od onih kojima se dobrota ukazuje! Naprotiv, bili su to ba oni "dobri", to jest otmeni, mo%ni, oni koji su po poloaju i miljenju bili vii, koji su sami sebe i svoje delanje osetili i postavili kao "dobre", odnosno kao prvog ranga, nasuprot svemu niskom, neplemenitom, prostom i plebejskom. Iz ovoga patosa distance, oni su najpre stekli pravo da stvaraju vrednosti i da iskivaju nazive vrednosti: ta se njih ticala korisnost! Stanovite korisnosti je upravo u odnosu na takvo uzavrelo izviranje najviih vrednosnih sudova koji odre'uju i isti#u rang strano i neprikladno u najvioj meri: tu je ba ose%anje doseglo ta#ku suprotnu onoj temperaturi koju pretpostavlja svaka ra#unska mudrost, svaki ra#un korisnosti i ne za jedanput, ne za jedan izuzetni #as, nego zanavek. Patos otmenosti i distance, kako je re#eno, trajno i dominantno opte i osnovno ose%anje jedne vie vladaju%e vrste u odnosu prema nioj vrsti, prema jednom "dole" tu je poreklo suprotnosti "dobar" i "r'av". (Pravo gospodara da daju imena see sve dotle da bi se moglo dozvoliti da se #ak i poreklo jezika shvati kao ispoljavanje mo%i vladaju%ih: oni kau "to je to i to", oni zvukom daju pe#at svakoj stvari i doga'anju, i time ih, tako re%i, uzimaju u posed.) Ovim poreklom se objanjava to to se re# "dobar" od samog po#etka ne vezuje nuno za "neegoisti#ne" postupke: kako bi to trebalo da bude po praznoverici onih genealoga morala. Naprotiv,tek pri propadanju aristokratskih vrednosnih sudova se deava da se sva ova suprotnost "egoisti#no" i "neegoisti#no" sve vie name%e ljudskoj savesti s njom najzad dolazi do izraza (i do re#i), da se posluim svojim jezikom, instinkt stada. Pa i tada treba jo podosta vremena dok taj instinkt ne zagospodari u tolikoj meri da moralno vrednovanje zastane i ostane upravo pri onoj suprotnosti, kao to je to slu#aj, na primer, u dananjoj Evropi: danas vlada predrasuda koja ve% snagom "fiksne ideje" i glavobolje izjedna#ava pojmove "moralno", "neegoisti#no", "nezainteresovano". 3. S druge strane, me'utim, sasvim nezavisno od istorijske neodrivosti one hipoteze o poreklu vrednosnog suda "dobro", ona boluje od psiholoke protivre#nosti u sebi samoj. Korisnost neegoisti#nog postupka treba da je izvor njegove hvale, i taj izvor treba da bude zaboravljen: a kako je to zaboravljanje uopte mogu!no? Da nije moda korisnost takvih postupaka prestala u nekom trenutku? Ta#no je upravo suprotno: ta korisnost je, tavie, uvek bila opte iskustvo, to jest neto to se uvek iznova isticalo; zna#i neto to se, umesto da i#ezne iz svesti, umesto da bude zaboravljeno, moralo utiskivati svesti sa sve ve%om jasno%om. Koliko je razumnija ona suprotna teorija (ona nije stoga istinitija) koju zastupa, na primer, Herbert Spenser: on pojam "dobro" postavlja kao sutinski jednak pojmu "korisno", "svrsishodno", tako da je #ove#anstvo u sudovima "dobro" i "r'avo" sakupilo i potvrdilo upravo svoja nezaboravljena i nezaboravna iskustva o korisnom-svrsishodnom i tetnomnesvrsishodnom. Prema ovoj teoriji, dobro je ono to se od pamtiveka pokazivalo kao korisno:

time ono moe da potvrdi svoje vaenje kao "vredno u najviem stepenu", kao "vredno po sebi". I ovaj na#in objanjavanja je, kako je re#eno, pogrean, ali je barem samo objanjenje po sebi razumno i psiholoki odrivo. 4. Na pravi put mi je ukazalo pitanje ta zapravo oznake za "dobro" stvorene u raznim jezicima treba da zna#e u etimolokom pogledu: naao sam da one od prve do poslednje upu%uju na isti preobraaj pojma, da je svugde "otmeno", "plemenito" u stalekom smislu, osnovni pojam iz koga se nuno razvija "dobro" u smislu "duevno-otmeno", "plemenito", "duevno-uzvieno", "duevno-privilegovano": razvoj koji uvek te#e uporedo s onim drugim koji od "prostog" "plebejskog", "niskog" na kraju vodi pojmu "r'avo". Najre#itiji primer za ovo poslednje je sama nema#ka re# "schlecht" (r'avo) koja je identi#na s re#ju "schlicht" (jednostavno, prosto) uporediti sa "schlechtweg" (prosto-naprosto) "schlechterdings" (prosto-naprosto) i koja je prvobitno ozna#avala obi#nog, prostog #oveka bez sumnji#avog pogleda preko ramena, jednostavno kao suprotnost otmenom. Negde u vreme Tridesetogodinjeg rata, zna#i prili#no kasno, zna#enje se pomera ka ovome koje je danas u upotrebi. ini mi se da je ovo u pogledu genealogije morala bitan uvid; to se do njega dolo tako pozno, razlog je u tome to demokratska predrasuda u modernom svetu sputava i ometa sva pitanja koja se ti#u porekla. I to se deava svuda sve do prividno najobjektivnije oblasti prirodnih nauka i fiziologije, to %e ovde biti samo nazna#eno. A kakvu nesre%u moe izazvati ova predrasuda kad se rasplamsa do mrnje, naro#ito u moralu i istoriji, pokazuje poznati Beklov slu#aj; plebejstvo modernog duha, koje je engleskog porekla, izbilo je tu jo jednom na svom zavi#ajnom tlu, burno kao blatni vulkan i s onom presoljenom, preglasnom, prosta#kom re#ito%u s kojom su dosad govorili svi vulkani. 5. S obzirom na na problem, koji se s dobrim razlogom moe nazvati tihim problemom i koji se probirljivo obra%a samo nekim uima, nije nevano da se utvrdi da u onim re#ima i korenima koji ozna#avaju "dobro", jo mnogostruko svetluca glavna nijansa po kojoj su se otmeni ose%ali upravo kao ljudi vieg ranga. Istina, oni se moda u najve%em broju slu#ajeva nazivaju prema svojoj prevlasti u mo%i (kao "mo%nici", "gospodari", "zapovednici"), ili prema najvidljavijem znaku ove prevlasti, na primer kao "bogatai", "posednici" (to je smisao re#i arya i odgovaraju%ih re#i u iranskom i slovenskom jeziku). Ali i prema jednoj tipi$noj karakternoj crti: i to je upravo slu#aj koji nas ovde zanima. Oni se nazivaju, na primer, "istinskima": pre svih to #ini gr#ko plemstvo #iji je zastupnik megarski pesnik Teognid. Re# )*+,-/ [esthlos] koja je iskovana za to, prema svom korenu zna#i #oveka koji jeste, koji ima realnost, koji je stvaran, istinit; zatim, jednim subjektivnim obrtom, istinit je dobio zna#enje istinski: u toj fazi preobraavanja pojma, ta re# postaje obeleje i lozinka plemstva i potpuno dobija smisao "plemenit", radi razgrani#avanja od lanog prostog #oveka kako ga shvata i prikazuje Teognid dok kona#no, posle propasti plemstva, re# ostaje za ozna#avanje plemenitosti due i postaje, tako re%i, zrela i slatka. U re#i 010-/ [kakos: r'av, ruan, kukavan.] kao i 2)3,-/ [deilos: Straljiv, slab, nemo%an.] (plebejac nasuprot onome koji je 141+-/ [agatos: dobar, valjan, plemenit.] ) podvu#ena je straljivost, kukavi#luk: to je moda nagovetaj u kom pravcu treba traiti etimoloko poreklo re#i 141+-/ (agatos) koja se moe tuma#iti na vie na#ina. U latinskom malus[lo] (uz koje stavljam gr#ko 5),1/ [melas: crn, mrk, mra#an.] ) moglo bi da ozna#ava prostog #oveka kao tamnoputog, pre svega sa crnom kosom ("hic niger est ": Ovaj je crn..." (Horacije, Satire, I, 4, 85) ), kao prearijskog stanovnika na italijanskom tlu koji se od svetlije, plave osvaja#ke arijske rase koja je postala

vladaju%a, najjasnije razlikovao po boji koe; bar mi je galski pruio potpuno odgovaraju%i slu#aj fin (na primer u imenu Fin-Gal), re# koja ozna#ava plemstvo, i na kraju dobar, plemenit, #ist, prvobitno plavokos nasuprot tamnoputim crnokosim starosedeocima. Kelti su, uzgred re#eno, bili apsolutno beloputa rasa; pogreno je kad se one zone uglavnom tamnokosog stanovnitva koje su uo#ljive na briljivije ra'enim etnografskim kartama Nema#ke dovode u vezu s nekim keltskim poreklom ili meanjem krvi, kako to jo Virhov #ini: naprotiv, to su tragovi prearijskog stanovnitva Nema#ke. (Isto to vai za gotovo celu Evropu: u sutini, pobe'ena rasa je tu najzad ponovo preovladala u boji koe, kratko%i lobanje, moda #ak i u intelektualnim i socijalnim instinktima: ko nam garantuje da moderna demokratija, jo moderniji anarhizam i naro#ito ona sklonost "komuni", najprimitivnijem drutvenom obliku, koja je sada zajedni#ka svim evropskim socijalistima, ne zna#e u stvari jedno snano izro avanje i da je osvaja#ka rasa gospodara, arijska rasa, po#ela i fizioloki da podlee?...) Mislim da latinsko bonus[dobar] smem tuma#iti kao "ratnik" pod pretpostavkom da bonus s pravom svodim na stariji duonus (uporedi bellum = duellum = duen-lum, u kome mi se #ini da je sa#uvano ono duonus. Bonus dakle kao #ovek raspre, razdvajanja (duo), kao ratnik: vidi se ta je u starom Rimu #inilo "dobrotu" jednog #oveka. Zar ne bi i samo nema#ko "Gut" (dobro) moglo da zna#i "der Gttliche" (boanski), #ovek "boanskog roda"? I da bude identi#no s imenom naroda (prvobitno pl.), "die Gothen" (Goti)? Ovde nije mesto da se govori o razlozima za ovu pretpostavku.

6. Od ovog pravila da pojam politi#kog preimu%stva uvek prelazi u pojam duevnog preimu%stva ne #ini jo nikakav izuzetak (mada za izuzetke ima nekog osnova) kad je najvia kasta u isto vreme sveteni$ka kasta, pa onda za svoju optu oznaku radije upotrebljava predikat koji podse%a na njenu sveteni#ku funkciju. Tu se na primer "#ist" i "ne#ist" prvi put su#eljavaju kao staleka obeleja; i tu razvoj dovodi kasnije do "dobrog" i "r'avog" u smislu koji vie nije staleki. Uostalom, valja upozoriti na to da se ovi pojmovi "#ist" i "ne#ist" ne uzimaju od samog po#etka suvie strogo, preiroko, ili #ak i simboli#no: naprotiv, svi pojmovi drevnog #ove#anstva shvatani su u po#etku, u meri koju jedva moemo zamisliti, grubo, nezgrapno, spoljanje, usko, neposredno i naro#ito nesimboli$no. " ist" je u po#etku samo onaj #ovek koji se pere, koji se odri#e nekih jela koja izazivaju kone bolesti, koji ne spava s prljavim enama iz niih slojeva, koji se grozi krvi ne vie, ne mnogo vie! S druge strane, iz celog na#ina ivota uglavnom sveteni#ke aristokratije, zaista se jasno pokazuje zato su se ovde tako rano mogle suprotnosti vrednovanja na opasan na#in usrdno prihvatiti i zaotriti; i zaista su naposletku preko njih nastale izme'u #oveka i #oveka provalije koje nijedan Ahil slobodoumlja ne moe bez groze presko#iti. Od samog po#etka ima ne#eg nezdravog u takvim sveteni#kim aristokratijama i u njihovim navikama kojima je delanje strano, koje su delom potuljene, delom ose%ajno-eksplozivne i usled kojih su, izgleda, svetenicima svih vremena gotovo neminovno svojstvene stoma#ne bolesti i neurastenija; a to se ti#e onoga to su oni sami kao lek pronali protiv tih svojih bolesti zar se ne bi moralo re%i da se to naposletku, u svom naknadnom dejstvu, pokazalo kao stotinu puta opasnije od bolesti kojuje trebalo da le#i? Samo #ove#anstvo jo boluje od naknadnog dejstva ovih sveteni#kih naivnosti u na#inu le#enja! Setimo se, na primer, izvesnih oblika dijete (izbegavanje mesa), posta, polnog uzdravanja, beanja "u pustinju" (izolacija po Vir Mi#elu, dodue bez naknadnog gojenja i prejedanja, koja je najdelotvornije sredstvo protiv svake histerije asketskog ideala), dodaju%i tome svu sveteni#ku metafiziku neprijateljsku prema #ulima, to je navodi na lenost i mudrijaenje, njeno samohipnotizovanje na na#in fakira i bramana

Brama kori%en kao stakleno dugme i fiksna ideja i kona#nu, sasvim razumljivu optu zasi%enost zajedno s njenim radikalnim lekom, onim nita (ili bogom: tenja ka unio mystica* sa bogom je tenja budista ka nitavilu, nirvani i nita vie!). Kod svetenika sve postaje opasnije, ne samo sredstva i vetine le#enja nego i oholost, osveta, otroumnost, neumerenost, ljubav, vlastoljublje, vrlina, bolest; s izvesnom osnovano%u, svakako bi se moglo tako'e dodati da je tek na tlu ovog bitno opasnog oblika #ovekovog postojanja, sveteni#kog, #ovek uopte postao zanimljiva ivotinja, da je tek ovde ljudska dua u jednom viem smislu dobila dubinu i postala zla a to su dva osnovna vida dosadanje nadmo%i #oveka nad ostalim ivotinjama!...
* Misti#no jedinstvo.

7. Verovatno je ve% postalo jasno kako se sveteni#ki na#in vrednovanja moe odvojiti od viteko-aristokratskog i dalje razviti u njegovu suprotnost; za to ima povoda naro#ito onda kad sveteni#ka kasta i ratni#ka kasta nastupaju surevnjivo jedna prema drugoj i kad ne mogu da se sloe oko toga kome pripada prvenstvo. Viteko-aristokratski vrednosni sudovi imaju za pretpostavku izrazitu telesnost, cvatu%e, bogato, #ak prebujno zdravlje, ra#unaju%i tu i ono to uslovljava njegovo odravanje: rat, pustolovinu, lov, ples, borbene igre i uopte sve to uklju#uje snano, slobodno, vedro delanje. Sveteni#ko-otmeni na#in vrednovanja ima to smo videli druge pretpostavke: dovoljno loe za njega ako je re# o ratu! Svetenici su, kao to je poznato, najlju!i neprijatelji a zato? Zato to su nemo%ni. Iz nemo%i, mrnja kod njih raste do #udovinosti i jezivosti, prerasta u najduhovnije i najotrovnije. Ljudi obuzeti pravom velikom mrnjom u svetskoj istoriji uvek su bili svetenici; oni su bili obuzeti i najotrovnijom mrnjom: s duhom sveteni#ke osvete, jedva da se uopte moe uporediti neki drugi duh. Ljudska istorija bi bez duha koji je u nju doao od nemo%nih bila isuvie glupa stvar: uzmimo odmah najve%i primer. Sve to je na zemlji u#injeno protiv "plemenitih", "mo%nih", "gospodara", "vlastodraca" nije pomena vredno u pore'enju s onim to su protiv njih u#inili Jevreji: Jevreji, onaj sveteni#ki narod koji je, sebi zadovoljenje od svojih neprijatelja i porobljiva#a umeo da pribavi jedino radikalnim preokretanjem njihovih vrednosti, dakle #inom najduhovnije osvete. Jedino to je odgovaralo jednom sveteni#kom narodu, narodu sa najsuzdranijom sveteni#kom osvetoljubivo%u. Niko drugi nego Jevreji su bili oni koji su se drznuli da sa zastrauju%om dosledno%u preokrenu aristokratsko vrednosno izjedna#avanje (dobar = otmen = mo%an = lep = sre%an = bogu mio) i da se zubima najponornije mrnje (mrnje nemo%i) toga dre, naime "samo bedni su dobri; samo siromani, nemo%ni, samo ljudi iz niih slojeva su dobri; isto tako, poboni su jedino pa%enici, siromani, bolesni, runi, jedino su oni bogougodni, samo za njih postoji blaenstvo a vi, naprotiv, vi otmeni i mo%ni, vi ste za sva vremena zli, svirepi, pohlepni, nezasitljivi, bezboni; vi %ete tako'e za sva vremena ostati nesre%ni, prokleti i odba#eni!"... Zna se ko je nasledio ovo jevrejsko preokretanje vrednosti... to se ti#e ogromne i preko svake mere kobne inicijative koju su Jevreji pokrenuli ovom najprincipijelnijom od svih objava rata podse%am na stav do koga sam doao drugom prilikom (S one strane dobra i zla, str. 118) naime da s Jevrejima po#inje robovski ustanak u moralu: onaj ustanak koji za sobom ima istoriju dugu dve hiljade godina i koji smo danas izgubili iz vida samo stoga to je on bio pobedonosan... 8. A vi to ne razumete? Vi nemate o#i za neto #emu je trebalo dve hiljade godina da bi pobedilo?... Tome se ni najmanje ne treba #uditi: sve to je dugo, teko je videti, sagledati. A

dogodilo se ovo: iz stabla onog drveta osvete i mrnje, jevrejske mrnje najdublje i najsublimnije, naime mrnje koja stvara ideale i preina#uje vrednosti, kojoj na zemlji nikad nije bilo ravne izraslo je neto isto tako neuporedivo, jedna nova ljubav. najdublja i najsublimnija od svih vrsta ljubavi: a iz koga drugog stabla bi i mogla izrasti?... Ali neka se ne misli da je ona moda izrasla kao direktna negacija one e'i za osvetom, kao suprotnost jevrejske mrnje! Ne, istina je obrnuto! Ta ljubav je izrasla iz njega, kao njegova kronja, kao trijumfalna kruna koja se nairoko i sve ire razvijala u naj#istijem sjaju i obilju sunca, koja je tako re%i u carstvu svetlosti i u visinama, prema ciljevima one mrnje, prema pobedi, plenu, zavo'enju rasla s istom nagonskom snagom s kojom su koreni ove mrnje sve dublje i poudnije prodirali u sve to je bilo duboko i zlo. Ovaj Isus iz Nazareta kao ovaplo%eno jevan'elje ljubavi, ovaj "spasitelj" koji siromanima, bolesnima, grenima donosi blaenstvo i pobedu zar nije on bio upravo zavo'enje u svom najstraijem i najneodoljivijem obliku, zavo'enje i zaobilazni put upravo ka onim jevrejskim vrednostima i novinama u idealu? Zar nije Izrael ba zaobilaznim putem ovog "spasitelja", ovog prividnog protivnika i podriva#a Izraela, postigao poslednji cilj svoje sublimne osvetoljubivosti? Zar ne spada u tajanstvenu crnu magiju istinski velike politike osvete, politike dalekovide, podzemne, sporonapreduju%e i prora#unate osvete da je Izrael sam morao pred licem celog sveta pore%i i na krst razapeti istinsko oru'e svoje osvete kao neto krajnje neprijateljsko, da bi "ceo svet", to jest svi protivnici Izraela mogli bez podozrenja da zagrizu upravo taj mamac? I zar bi #ovek uopte mogao, uz pomo% sve prefinjenosti duha, izmisliti neki opasniji mamac? Neto to bi po zavodljivoj, omamljivoj, opojnoj, pogubnoj snazi bilo ravno onom simbolu "svetog krsta", onom jezivom paradoksu "boga na krstu", onoj misteriji nezamislive, krajnje svireposti i samoraspe%a boga radi spasa $oveka?... Izvesno je bar to da je sub hoc signo* Izrael sa svojom osvetom i preokretanjem svih vrednosti, dosad uvek iznova trijumfovao nad svim plemenitijim idealima...
* Pod tim znakom.

9. "Ali ta tu jo pri#ate o plemenitijim idealima! Pomirimo se s #injenicom: pobedio je narod ili 'robovi', ili 'puk', ili 'stado', ili kako god ho%ete to da zovete ako se to desilo posredstvom Jevreja, pa dobro! Tako nikad jedan narod nije imao ve%u svetskoistorijsku misiju. 'Gospodari' su uklonjeni; pobedio je moral prostog #oveka. Moe se ta pobeda shvatiti i kao trovanje krvi (ona je izmeala rase) ne osporavam; ali nesumnjivo je da je ta intoksikacija uspela. 'Iskupljenje' ljudskog roda (naime od 'gospodara') na najboljem je putu; sve se vidno judaizuje, ili hristijanizuje, ili plebejizuje (koliko nam re#i kazuju!). ini se da je tok ovog trovanja kroz celo telo #ove#anstva nezadriv, njegov tempo i korak mogao bi odsad biti #ak sve sporiji, tananiji, ne#ujniji, promiljeniji vremena ima... Ima li crkva u tom pogledu i danas jo neki nuan zadatak, ima li uopte jo uvek pravo na opstanak? Ili bi se moglo i bez nje? Quaeritur.* Izgleda da ona onaj tok pre ko#i i zadrava nego da ga ubrzava? Pa moda upravo to i jeste neka korisnost... Ona je svakako malo-pomalo postala neto grubo i selja#ko, neto to smeta osetljivoj inteligenciji i istinski modernom ukusu. Ne bi li bar trebalo da bude malo lukavija? Danas ona vie odbija nego to privla#i... Kome bi od nas uopte bilo do slobodoumlja kad ne bi bilo crkve? Odbija nas crkva, a ne njen otrov ... Nezavisno od crkve, mi volimo otrov..." To je epilog jednog "slobodnog duha" mom govoru, jedne potene ivotinje, kako je to dovoljno pokazao, a povrh toga i jednog demokrata; do tog trenutka me je sluao, ali nije izdrao da me slua kako %utim. Jer ja na ovom mestu imam o mnogo #emu da %utim.
* Postavlja se pitanje.

10. Robovski ustanak u moralu po#inje time to sam ressentiment* postaje stvarala#ki i ra'a vrednosti: ressentiment takvih bi%a kojima je uskra%eno pravo reagovanje, reagovanje #inom, koja se obete%uju samo imaginarnom osvetom. Dok svaki otmeni moral izrasta iz trijumfuju%eg samopotvr'ivanja, robovski moral unapred kae ne onom to je "izvan", to je "drugo", to "nije on sam": i ovo ne je njegov stvarala#ki #in. Ovo okretanje pogleda koji postavlja vrednosti ovaj nuni pravac ka drugom, prema spolja, umesto nazadka samom sebi spada upravo u ressentiment: robovskom moralu, da bi nastao, uvek je potreban najpre jedan suprotni, spoljni svet, fizioloki re#eno potrebni su spoljni nadraaji da bi uopte delovao njegova akcija je iz osnova reakcija. Obrnut je slu#aj kod otmenog na#ina vrednovanja: on deluje i raste spontano, on svoju suprotnost trai samo radi toga da bi sam sebi jo zahvalnije, jo radosnije rekao da njegov negativni pojam "nisko", "prosto", "r'avo" je samo naknadna bleda kontrastna slika u odnosu na njegov pozitivni skroz-naskroz ivotom i stra%u proet osnovni pojam "mi otmeni, mi dobri, mi lepi, mi sre%ni!" Ako se otmen na#in vrednovanja prevari i ogrei o realnost, to se deava u odnosu na onu sferu koja mu nije dovoljno poznata, od #ijeg se stvarnog poznavanja #ak kruto brani: pod odre'enim okolnostima, on u krivom svetlu vidi sferu koju prezire, sferu prostog #oveka, niih slojeva naroda; s druge strane valja imati na umu da %e afekt prezira, pogleda s visine, nadmenog pogleda, ako krivotvori sliku onoga koga prezire, daleko zaostajati za krivotvorenjem kojim se uzdrana mrnja, osveta, nemo%nog ogreuje o svog protivnika in effigie,** naravno. U stvari, u preziranju ima suvie nemarnosti, suvie nepromiljenosti, olakog uzimanja, suvie previ'anja i nestrpljenja, suvie #ak i samozadovoljstva da bi ono bilo u stanju da svoj predmet pretvori u pravu karikaturu i grdobu. Ipak ne treba pre#uti ni one gotovo blagonaklone nijanse koje na primer gr#ko plemstvo unosi u svaku re# kojom prosti narod od sebe odbija, kako se stalno radi ublaavanja upli%e neka vrsta saaljivosti, obzirnosti, uvi'avnosti, sve dok na kraju gotovo sve re#i koje se odnose na prostog #oveka ne preostanu kao izrazi za "nesre%an", "saaljenja vredan" (uporedi 2)3,-/[deilos: slab, kukavan.], 2)3,13-/[deilaios: jadan,bedan.], 6-789-/[poneros: nikogovi%, beskoristan, prizeman, kukavi#ki.], 5-:+89-/[mochtheros: nevoljnik, nitkov, trpi oskudicu.] pri #emu ove dve poslednje ozna#avaju zapravo prostog #oveka kao ropskog radnika i tovarnu ivotinju) i kako, na drugoj strani, re#i "r'av", "nizak", "nesre%an" nikad vie nisu prestale da u gr#kom uhu odzvanjaju tonom u kome prevagu ima "nesre%an". To je ostatak starog, plemenitijeg aristokratskog na#ina vrednovanja koji se sebe ne odri#e ni u preziranju (filologe bismo podsetili na smisao u kojem se upotrebljavaju -3;<9-/(o&zyros: zlosre%an.), 17-,=-/(anolbos: siromaan, jadan, nesre%an.), >,85?7(tlemon: bedan, siromaan.), 2</><:)37[dystychein: biti zle sre%e.], ;<5@-91[xymphora: usud, nesre%a.]). "Ljudi plemenita roda" su se i ose!ali upravo kao "sre%ni"; oni svoju sre%u nisu morali veta#ki da grade tek pogledom na svoje neprijatelje, niti da sami sebe nekako uveravaju i sami sebe da lau kako su sre%ni (kako to obi#no #ine osvetoljubivi ljudi); a isto tako su oni, kao potpuni, snagom nabijeni, pa prema tome nuno aktivni ljudi, znali da je sre%a neodvojiva od delanja delanje se kod njih nuno ra#una u sre%u (otuda i poreklo izraza )< 691>>)37[eu prattein: valjano delati.]) sve to u suprotnosti prema "sre%i" nemo%nih, potla#enih, onih koji pate od otrovnih i neprijateljskih ose%anja, kod kojih se sre%a javlja uglavnom kao narkoza, oamu%enost, mirovanje, spokoj, "sabat", duevno i telesno oputanje, ukratko pasivno. Dok se otmen #ovek sam prema sebi odnosi s poverenjem i otvoreno%u (4)7713-/[gennaios: visoko ro'en, otmen, visoko misaon.], "plemenitog roda", podvla#i nijansu "iskren", pa i "naivan"), osvetoljubiv #ovek nije ni iskren ni naivan, niti sam prema sebi poten i otvoren. Njegova dua je podozriva; njegov duh voli budake, tajne puteve i zadnja vrata, sve to je prikriveno godi mu kao njegov svet, njegova sigurnost, njegovo okrepljenje; on se razume u %utanje, nezaboravljanje, #ekanje, privremeno

samoumanjivanje, samouniavanje. Rasa takvih osvetoljubivih ljudi %e na kraju nuno biti razlonija od svake otmene rase, ona %e razlonost i potovati na sasvim drugi na#in: naime, kao egzistencijalni uslov prvog reda, dok razlonost kod otmenih ljudi ima obi#no u sebi i neki blag ukus luksuza i prefinjenosti: ona ovde ni izdaleka nije tako bitna kao savrena sigurnost delovanja regulativnih nesvesnih instinkata, ili #ak kao izvesna nepromiljenost, recimo bezumno srljanje, bilo u opasnosti ili na neprijatelja, ili kao buran iznenadan izliv gneva, ljubavi, strahopotovanja, zahvalnosti i osvetoljubivosti, po kojima su u sva vremena prepoznavane otmene due. I sam ressentiment otmenog #oveka, ukoliko se pojavi kod njega, nastupa i iscrpljuje se, naime, u neposrednoj reakciji, pa stoga ne truje: s druge strane, on se i ne javlja u mnogim slu#ajevima u kojima je kod slabih i nemo%nih neizbean. Ne mo%i zadugo uzeti ozbiljno svoje neprijatelje, svoje nesre%e, #ak ni svoja nedela to je obeleje jakih bujnih priroda u kojima je obilje plasti#ne, tvora#ke, zaceljuju%e i za zaboravljanje sposobne snage (dobar primer za to iz modernog sveta je Mirabo, koji nije imao pam%enja za nanesene mu uvrede i niskosti i koji nije mogao da ih prata samo stoga to ih je zaboravio). Takav #ovek jednim trzajem strese sa sebe mnogo gamadi koja se kod drugih upije u kou; samo tu je isto tako mogu%na, ako je uopte u ovom svetu mogu%na prava "ljubav prema svojim neprijateljima". Koliko samo strahopotovanja ima otmen #ovek prema svojim neprijateljima! a takvo strahopotovanje je ve% most ka ljubavi... On trai svog neprijatelja za sebe, kao svoje odli#je, on #ak ne podnosi druk#ijeg neprijatelja osim onog kod koga nema nita za preziranje, a ima vrlo mnogo za potovanje! Nasuprot tome treba zamisliti "neprijatelja" kako ga zamilja #ovek osvete i upravo tu je njegov #in, njegovo stvaranje: on je smislio "opakog neprijatelja", "nevaljalca", i to kao osnovni pojam na osnovu koga kao pasliku i kopiju zamilja i jednog "dobrog" samog sebe!...
* elja za osvetom. ** U slici.

11. Dakle, to je upravo suprotno onome to #ini otmen #ovek koji osnovni pojam "dobro" unapred i spontano, naime iz sebe, zamisli i tek na osnovu toga stvara sebi predstavu o "r'avom"! Ovo "r'avo" otmenog porekla i ono "zlo" iz kotla nezasi%ene mrnje prvo naknadna, uzgredna tvorevina, komplementarna boja, drugo, nasuprot tome, original, po#etak, pravi $in u koncipiranju robovskog morala kako su razli#ite te dve re#i, "r'avo" i "zlo", obe prividno suprotstavljene istom pojmu "dobro"! Me'utim, nije to isti pojam "dobro": tavie, upitajmo se ipak ko je zapravo "zao" u smislu morala osvetoljubivosti. Sa svom strogo%u, odgovor glasi: upravo "dobar" drugog morala, upravo otmen #ovek, mo%an, gospodar, samo suprotno obojen, suprotno protuma#en, suprotno vi'en otrovnim okom elje za osvetom. Jednu stvar bismo tu najmanje osporavali: ko je one "dobre" upoznao samo kao neprijatelje nije upoznao nita drugo do zle neprijatelje, a isti ljudi koje moral, potovanje, obi#aj, zahvalnost, jo vie uzajamno nadziranje i ljubomora inter pares* dre u granicama dozvoljenog, koji se, s druge strane, u me'usobnim odnosima pokazuju tako dovitljivi u uvi'avnosti, samosavla'ivanju, delikatnosti, odanosti, ponosu i prijateljstvu ti isti ljudi kad izi'u iz svoga kruga, tamo gde po#ilje strano, tu ina, nisu mnogo bolji od razjarenih zveri. Tu su oni oslobo'eni svake socijalne prinude, u divljini nalaze naknadu za napetost koju stvara dugotrajno zatvaranje i ogra'ivanje u miru zajednice, oni se vra!aju u nevinost zverinje svesti kao likuju%a #udovita koja moda iz uasnog niza ubistava, spaljivanja; skrnavljenja, zlostavljanja izlaze s takvom drsko%u i duevnom ravnoteom kao da je izvren samo neki mladala#ki nestaluk, uvereni u to da pesnici ponovo za dugo vreme imaju ta da opevaju i hvale. U sri svih ovih otmenih rasa ne moe se prevideti zver, veli#anstvena plava zver koja poudno traga za plenom i pobedom; toj skrivenoj sri je s vremena na vreme potrebno

rastere%enje, zver mora ponovo napolje, mora opet nazad u divljinu: rimsko, arapsko, germansko, japansko plemstvo, homerovski junaci, skandinavski Vikinzi u pogledu te potrebe, svi su oni jednaki. Pojam "varvarin" ostavljale su otmene rase na svim stazama kojima su prole; #ak i u njihovoj vioj kulturi izbija svest o tome i #ak di#enje time (na primer kad Perikle u onoj svojoj #uvenoj nadgrobnoj besedi kae svojim Atinjanima: "Po svim zemljama i morima naa smelost je kr#ila sebi put, podiu%i svuda neprolazne spomenike kako onom to je dobro tako i onom to je r avo u nama"). Ova "smelost" otmenih rasa, bezumna, apsurdna, iznenadna, kako se ispoljava, neprora#unljivost, #ak neverovatnost njihovih pothvata Perikle s velikom hvalom isti#e 91+<531[rhathymia: Lakomislenost, bezbrinost.] Atinjana njihova ravnodunost i prezir prema sigurnosti, telu, ivotu, udobnosti, njihova bezgrani#na vedrina i dubina zadovoljstva u svem razaranju, u svim slastima pobede i svireposti sve se to za one koji su to trpeli slilo u sliku "varvarin", "zli neprijatelj", moda "Got", "Vandal". Duboko, strano nepoverenje koje Nemac pobu'uje #im do'e do vlasti, i danas ponovo jo uvek je naknadna posledica onog neizbrisivog uasa s kojim je Evropa vekovima posmatrala divljanje plave germanske zveri (mada izme'u starih Germana i nas Nemaca jedva da postoji pojmovno, a kamoli krvno srodstvo). Ranije sam nekom prilikom skrenuo panju na nedoumicu Hesioda kad je smiljao sukcesiju kulturnih razdoblja i pokuavao da je izrazi pomo%u zlata, srebra i bronze: on nije znao ta %e sa protivre#no%u koju mu je pokazivao veli#anstveni, ali isto tako grozoviti, nasilni#ki svet Homera, pa je od jednog razdoblja napravio dva koja je stavio jedno za drugim prvo, razdoblje trojanskih i tebanskih heroja i polubogova onako kako je taj svet ostao u pam%enju aristokratskih rodova koji su u tom svetu imali saoje pretke; zatim bronzano razdoblje, kako je taj isti svet izgledao u o#ima potomaka potla#enih, oplja#kanih, zlostavljanih, porobljenih i prodatih: kao doba bronze, kako smo rekli, tvrdo, hladno, surovo, bezose%ajno i besavesno, koje je sve pred sobom gazilo i krvlju obojilo. Pretpostavimo da je istina ono to se danas bez daljega prihvata kao "istina", da je smisao svekolike kulture upravo to da se iz zveri "#ovek" odgoji jedna pitoma i civilizovana ivotinja, jedna doma!a ivotinja, onda bi se, bez sumnje, svi oni instinkti reagovanja i osvetoljubivosti pomo%u kojih su plemeniti rodovi zajedno sa svojim idealima na kraju osramo%eni i nadvladani, morali smatrati pravim oru ima kulture; time, naravno, jo ne bi bilo re#eno da su istovremeno njihovi nosioci i sami predstavljali kulturu. Naprotiv, suprotno bi bilo ne samo verovatno ne! To je danas o$igledno! Ovi nosioci ugnjeta#kih i na odmazdu ustremljenih instinkata, potomci svega evropskog i neevropskog ropstva, naro#ito svega prearijskog stanovnitva predstavljaju nazadak #ove#anstva! Ova "oru'a kulture" su sramota #ove#anstva, i pre su razlog da se posumnja u "kulturu" uopte, pre su argumenti protiv nje! Moda je sasvim u pravu onaj ko se plai plave zveri u sri svih otmenih rasa i ko je na oprezu: ali ko se ne bi sto puta radije bojao ako se ujedno moe diviti, nego da se ne boji, a da se pri tom ne moe osloboditi odvratnog prizora neuspelog, umanjenog, zakrljalog, zatrovanog? I nije li to naa kob? ta danas pobu'uje nau zlovolju prema "#oveku"? Jer mi patimo od #oveka, tu sumnje nema. Nije to strah; pre %e biti to to u #oveku nema vie ni#ega #ega bi se trebalo bojati, to je crv "#ovek" u prvom planu i to gmie, to je "pitomi #ovek", beznadeno osrednji i otuan #ovek ve% navikao da se ose%a kao cilj i vrhunac, kao smisao istorije, kao "vii #ovek"; tavie, on #ak ima izvesno pravo da se tako ose%a ukoliko se ose%a udaljenim od obilja neuspelog, boleljivog, umornog, preivelog, na ta Evropa danas po#inje da zaudara, ukoliko se, dakle, ose%a kao neto bar relativno uspelo, bar za ivot jo sposobno, bar kao neto to potvr'uje ivot...
* Me'u jednakima.

12.

Na ovom mestu ne priguujem uzdah i ne odri#em se poslednje nade. ta je to to je upravo meni sasvim nepodnoljivo? To s #ime sam ne mogu da iza'em nakraj, to me gui i zbog #ega se jedem? R'av vazduh! R'av vazduh! to mi se pribliava neto neuspelo, to moram da trpim zadah utrobe neke neuspele due!... Kakvu je sve nevolju, kakvo liavanje, nevreme, bolest, muku, usamljenost, #ovek ina#e u stanju da podnese? U osnovi, sa svim ostalim #ovek izlazi nakraj, ro'en kao to jeste za ivot u podzemlju i borbi; uvek se ponovo izlazi jednom na svetlo, uvek se ponovo doivljava svoj zlatni #as pobede i onda #ovek stoji, kako je ro'en, nesalomljiv, zapet, spreman za novo, za jo tee, dalje, kao luk koji svaka nevolja jo dalje sve vie zatee. Ali s vremena na vreme otvara mi se kao da postoje neke nebeske pokroviteljice, s one strane dobra i zla pogled samo na neto savreno, dokraja uspelo, sre%no, mo%no, pobedonosno, u #emu ima i ne#ega #ega se treba bojati! Na #oveka koji opravdava $oveka, na komplementarni i spasavaju%i sre%an slu#aj #oveka zbog koga se jo moe odrati vera u $oveka!... Jer ovako je to: umanjivanje i izjedna#avanje evropskog #oveka kriju nau najve%u opasnost, jer taj prizor zamara... Mi danas ve vidimo nita to ho%e da bude ve%e, mi slutimo da sve postaje jo nie i nie, tanje, dobro%udnije, pametnije, ugodnije, prose#nije, ravnodunije, vie kinesko, vie hri%ansko #ovek, van svake sumnje, postaje sve "bolji"... Upravo tu lei kob Evrope zajedno sa strahom od #oveka izgubili smo i ljubav prema njemu, strahopotovanje pred njim, nadanje u njega, #ak i volju za njega. Izgled #oveka sad malo zamara ta je nihilizam danas ako nije to?... Mi smo siti $oveka... 13. Ali vratimo se nazad: problem drugog porekla "dobrog", problem dobra kako ga je izmislio osvetoljubiv #ovek trai svoje reenje. Nije nikakvo #udo to se jagnjad ljuti na velike ptice grabljivice: samo to nije razlog da se velikim pticama grabljivicama zameri to hvataju malu jagnjad. Pa ako jaganjci me'u sobom kau "ove ptice grabljivice su zle, a onaj ko je ponajmanje ptica grabljivica, ili je #ak suprotno tome, jagnje zar taj nije dobar?", onda se ovakvom postavljanju ideala nema ta prigovoriti, sem to %e grabljivice na to malo podrugljivo gledati i moda re%i: "Mi na njih, na tu dobru jagnjad, nismo ni najmanje kivni, mi ih #ak volimo; nema ni#eg ukusnijeg od nenog jagnjeta". Zahtevati od snage da se ne ispoljava kao snaga, da ne bude volja za nadvladavanjem, volja za pot#injavanjem, volja za gospodarenjem, e' za neprijateljima, otporima i pobedama, isto je tako besmisleno kao zahtevati od slabosti da se ispolji kao snaga. Odre'ena koli#ina snage je isto tolika koli#ina nagona, volje, dejstvovanja tavie, ona i nije nita drugo do sam ovaj nagon, htenje, dejstvovanje i samo usled zavo'enja jezika (i u njemu okamenjenih osnovnih zabluda uma), koji svako dejstvovanje shvata, i to pogreno, kao uslovljeno ne#im to dejstvuje, "subjektom", ona moe da izgleda druk#ije. Naime, isto onako kao to narod odvaja munju od njenog sevanja i ovo poslednje shvata kao $injenje, kao dejstvo nekog subjekta koji se zove munja, isto tako narodni moral odvaja snagu od ispoljavanja snage, kao da se iza jakog nalazi neki ravnoduan supstrat kome stoji na volju da snagu ispolji ili ne ispolji. Me'utim, takvog sup strata nema; nema nikakvog "bi%a" iza #injenja, dejstvovanja, postajanja; "u#inilac" je #injenju prosto u mislima pridodat #injenje je sve. Narod, u stvari, udvostru#ava #injenje kada munji pripisuje sevanje; to je #injenje #injenja: isti doga'aj on jednom postavlja kao uzrok, a zatim jo jednom kao njegovu posledicu. Ne #ine bolje ni prirodnjaci kad kau "sila pokre%e, sila prouzrokuje" i sli#no cela naa nauka, uprkos svojoj uzdranosti, svojoj slobodi od afekata, nalazi se pod uticajem jezika i nije se oslobodila podmetnutih kopiladi, "subjekata" (atom je, na primer, jedno takvo podme#e, kao i Kantova "stvar po sebi"): nikakvo #udo ako iz pozadine skriveni tinjaju%i afekti osvete i mrnje iskoriste ovo verovanje za sebe i zapravo nijedno drugo verovanje ne podravaju revnosnije od onog da jakome stoji na volju da bude slab, a ptici grabljivici da bude jagnje: sti#u%i tako pravo da grabljivici

pripiu odgovornost to je grabljivica... Kad potla#eni, gaeni, zlostavljani, iz osvetoljubivog lukavstva nemo%i govore sebe: "budimo druk#iji, a ne zli, budimo dobri! A dobar je svako ko ne vri nasilje, ko nikog ne vre'a, ko ne napada, ne pribegava odmazdi, nego osvetu preputa bogu, ko se kao mi dri povu#eno, ko se svakom zlu uklanja s puta i od ivota uopte malo zahteva, sli#no nama strpljivima, skruenima, pravednima" to zapravo, shva%eno hladno i bez predube'enja, ne zna#i nita drugo nego: "mi slabi smo, eto tako, slabi; dobro je ako ne #inimo ono za ta nismo dovoljno jaki" ali ovo oporo #injeni#ko stanje, ova razlonost najniega reda koju poseduju #ak i insekti (koji se pred velikom opasno%u umrtve da ne bi #inili "premnogo"), zahvaljuju%i ovoj dvoli#nosti i samoobmani nemo%i, dobila je velelepan izgled tihe vrline odricanja i i#ekivanja, kao da je sama slabost slabog a to zna#i njegova sutina, njegovo dejstvovanje, njegova cela, jedina, neminovna, nezamenljiva stvarnost dobrovoljan u#inak, neto to se htelo, to je izabrano, da je to $in, zasluga. Takvoj vrsti ljudi potrebna je vera u ravnoduan, slobodan "subjekt", po instinktu samoodranja, samopotvr'ivanja, u kome se obi#no svaka la posve%uje. Moda je subjekt (ili, da kaemo razumljivije, dua) bio dosad naj#vr%a dogma na svetu stoga to je ve%ini smrtnih, slabih, potla#enih svake vrste omogu%avao onu sublimnu samoobmanu da se sama slabost tuma#i kao sloboda i njen kakav-takav opstanak kao zasluga. 14. Ho%e li neko da zaviri u dubinu tajne kako se na zemlji proizvode ideali? Ko ima hrabrosti za to?... E, pa evo! Ovde je otvoren pogled u tu mra#nu radionicu. Pri#ekajte jo samo trenutak, radoznali moj gospodine i vratolomni#e: vae oko se najpre mora naviknuti na tu lanu treperavu svetlost... Tako! Dovoljno! Sad govorite! ta se deava tamo dole? Recite ta vidite, #ove#e najopasnije radoznalosti sad sam ja onaj koji slua. "Nita ne vidim, ali utoliko vie #ujem. To je nekakvo oprezno, podmuklo, tiho %u%orenje i doaptavanje sa svih strana i iz svih uglova. ini mi se da svi lau; svaki zvuk je proet nekom sladunjavom blago%u. Slabost treba da se lano prikae kao zasluga; van svake sumnje to je upravo onako kako ste vi rekli." Dalje! "A nemo% koja se ne sveti, kao 'dobrota'; straljiva poniznost kao 'skruenost'; pot#injavanje onima koje mrzimo kao 'poslunost' (naime, jednome za koga oni kau da nare'uje to pot#injavanje oni ga zovu bogom). Neborbenost slabog, #ak kukavi#luk koga kod njega ima u izobilju, njegova neodlu#nost, njegova neizbena osu'enost na #ekanje dolazi ovde do dobrog imena kao 'strpljenje', a naziva se #ak i vrlinom; 'ne-mo%i-se-osvetiti' postaje 'ne-hteti-se-osvetiti', moda #ak i pratanje ('jer oni ne znaju ta #ine jedino mi znamo ta oni #ine'). Govore tako'e o 'ljubavi prema neprijateljima' i znoje se pri tom." Dalje! "Bedni su oni, sumnje nema, svi ti to se po budacima domun'avaju i bave sitnim prevarama, mada su se toplo %u%urili jedan uz drugog ali oni mi kau da je njihova beda povlastica i znak da su izabrani od boga, da se biju psi koji se najvie vole; moda je ova beda samo priprema, provera, kola, moda jo vie neto to %e jednom biti izravnato i ispla%eno s ogromnim kamatama u zlatu, ne! u sre%i. To oni nazivaju 'blaenstvom'." Dalje! "Sada mi stavljaju do znanja da su oni ne samo bolji od silnika, gospodara zemlje kojima moraju da ljube skute (ne iz straha, apsolutno ne iz straha! nego zato to bog zapoveda da se svaka vlast potuje) da su ne samo oni bolji nego da je i 'njima bolje', u svakom slu#aju da %e im jednom biti bolje. Ali, dosta! dosta! Ne mogu vie da izdrim. Lo vazduh! Teak vazduh! Ova radionica u kojoj se proizvode ideali #ini mi se da zaudara na same lai."

 Ne! Jo samo trenutak! Niste jo nita rekli o velikoj vetini tih opsenara koji sve to je crno pretvaraju u belo, u mleko i nevinost: zar niste zapazili ono to je njihov vrhunac u prefinjenosti, njihov najsmeliji, najsuptilniji, najduhovitiji, najlaniji artisti#ki podvig? Pazite! Ove podrumske ivotinje pune elje za osvetom i pune mrnje ta one zapravo #ine od osvete i mrnje? Jeste li ikada #uli ove re#i? Da li biste pomislili, ako biste samo verovali njihovim re#ima, da ste me'u samim osvetoljubivim ljudima?... "Razumem, jo jednom %u ui dobro otvoriti (ah! ah! ah! i nos za$epiti). Sada tek #ujem ono to su oni ve% #esto govorili: 'Mi dobri mi smo pravedni' ono to trae, oni ne nazivaju odmazdom ve% 'trijumfom pravednosti'; ono to oni mrze, to nije njihov neprijatelj, ne! oni mrze nepravdu, 'bezbonost'; ono u ta veruju i #emu se nadaju, to nije nada na osvetu, opijenost slatkom osvetom ('sla'om od meda' zvao ju je ve% Homer), ve% pobeda boga, pravednog boga nad bezbonicima; to im je na zemlji preostalo da vole, to nisu njihova bra%a u mrnji, nego njihova 'bra%a u ljubavi', kako oni hau, svi dobri i pravedni na zemlji." I kako vi nazivate to to njima slui kao uteha za sve patnje u ivotu njihova fantazmagorija zamiljenog budu%eg blaenstva? "Kako? ujem li dobro? Oni to zovu 'stranim sudom', dolaskom njihovog carstva, 'carstva bojeg' ali zasada oni ive 'u veri', 'u ljubavi', 'u nadi'." Dosta! Dosta! 15. U veri u ta? U ljubavi prema #emu? U nadi u ta? Ovi slabi jednom %e, naime, i oni biti jaki, nema mesta sumnji, jednom %e i njihovo "carstvo" do%i "carstvo boje" zove se ono prosto kod njih, kao to smo rekli: ta oni su u svemu tako skrueni! Samo da bi se to doivelo trebalo bi dugo iveti, iveti i posle smrti potreban je #ak ve#ni nvot da bi se tako'e ve#no u "carstvu bojem" mogla na%i naknada za onaj zemaljski ivot "u veri, u ljubavi, u nadi". Naknada za ta? Naknada #ime?... Kako se meni #ini, Dante se grubo prevario kad je, s pronicljivo%u koja zastrauje, stavio iznad vrata svoga pakla natpis "i mene stvori ve#na ljubav": iznad vrata hri%anskog raja i njegovog "ve#nog blaenstva", svakako bi s vie prava mogao da stoji natpis "i mene stvori ve#na mrnja ako pretpostavimo da bi iznad vrata koja vode u la smela stajati istina! Jer ta je blaenstvo onog raja?.... Mi bismo to moda ve% doku#ili, ali bolje %e biti da nam to izri#ito posvedo#i jedan autoritet koji se u takvim stvarima ne moe potcenjivati, Toma Akvinski, veliki u#itelj i svetac. "Beati in regno coelesti", kae on krotko kao jagnje, "videbunt poenas damnatorum, ut beatitudo illis magis complaceat."* Ili, ako bismo to hteli da #ujemo re#eno u malo tvr'em tonu, recimo iz usta jednog slavom oven#anog crkvenog oca koji svoje hri%ane odvra%a od grubih naslada javnih igara a zato? "Ta zar nam vera ne nudi mnogo vie" kae on, de spectac. c. 29 ss. "neto mnogo ja$e; zahvaljuju%i iskupljenju, na raspolaganju nam stoje sasvim druk#ije radosti; umesto atleta, mi imamo svoje mu#enike; ho%emo li krv, imamo, eto, krv Hristovu... Ali ta nas tek o#ekuje na dan njegovog ponovnog dolaska, njegove pobede!" I onda nastavlja dalje taj ushi%eni vizionar: "At enim supersunt alia spectacacula, ille ultimus et perpetuus judicii dies, ille nationibus insperatus, ille derisus, cum tanta saeculi vetustas et tot ejus nativitates uno igne haurientur. Quae tunc spectaculi latitudo! Quid admirer! Quid rideam! Ubi gaudeam! Ubi exultem, spectans tot et tantos reges, qui in coelum recepti nuntiabantur, cum ipso Jove et ipsis suis testibus in imis tenebris congemescentes! Item praesides" (namesnici po provincijama) "presecutores dominici nominis saevioribus quam ipsi flammis saevierunt insultantibus contra Christianos liquescentes! Quos praeterea sapientes illos philosophos coram discipulis suis una conflagrantibus erubescentes, quibus nihil ad deum pertinere suadebant, quibus animas aut nullas aut non in pristina copora redituras affirmabant! Etiam poAtDs non ad Rhadamanti nec ad Minois, sed ad inopinati Christi tribunal palpitantes!

Tunc magis tragoedi audiendi, magis scilicet vocales" (bolji pri glasu, jo lju%i drekavci) "in sua propria calamitate; tunc histriones cognoscendi, solutiores multo per ignem; dunc spectandus auriga in flammea rota totus rubens, tunc xystici contemplandi non in gymnasiis, sed in igne jaculati, nisi quod ne tunc quidem illos velim vivos, ut qui malim ad eos potius conspectum insatiabilem conferre, qui in dominum desaevierunt. 'Hic est ille, dicam, fabri aut quaestuariae filius'" (sve ovo to dalje sledi, a naro#ito ovaj naziv za majku Isusovu, ukazuje na to da Tertulijan u daljem tekstu ima u vidu Jevreje), "sabbati destructor, Samarites et daemonium habens. Hic est, quem a Juda redemistis, hic est ille arundine et colaphis diverberatus, sputamentis dedecoratus, felle et aceto potatus. Hic est, quem clam discentes subriputerunt, ut resurrexiesse dicatur vel hortulanus detraxit, ne lactucae suae frequentia commeantium laederentur'. Ut talia spectes, ut talibus exultes, quis tibi praetor aut consul aut quaestor aut sacerdos de sua liberalitate praestabit? Et tamen haec jam habemus quodammodo per fidem spiritu imaginante repraesentata. Ceterum qualia illa sunt, quae nec oculus vidit nec auris audivit nec in cor hominis ascenderunt?" (I. Cor. 2, 9) "Credo circo et utraque cavea" (prvi i #etvrti red ili, po drugima, komi#na i tragi#na pozornica) "et omni stadio gratiora."** Per fidem: tako je napisano.
* Blaeni u carstvu nebeskom vide%e kazne osu'enih da bi im blaenstvo bilo milije. ** "Ima, me'utim, i drugih prizora: onaj poslednji i kona#ni sudnji dan, onaj dan koji pagani ne o#ekuju, kome se podsmevaju, dan kad %e ostareli svet i sve njegove tvorevine ognjem izgoreti. Kakav %e tek to biti prizor! )emu da se divim? )emu da se smejem? U $emu da uivam? Kako !u da likujem kad budem gledao tolike i tako mo%ne kraljeve, za koje je objavljeno da su primljeni na nebo, kako zajedno sa samim Jupiterom i svim tobonjim o#evicima njihovog vaznesenja uzdiu u najdubljem podzemnom mraku! Kao i namesnike, progonioce imena gospodnjeg, kako nestaju u ognju e%em od onoga ojim su oni besneli nad nemo%nim hri%anima! Kad, isto tako, one pametne filozofe, koji su uveravali svoje u#enike da nita do boga ne dopire i tvrdili im da su due ili nitavne ili da se ne vra%aju u svoja negdanja tela, budem gledao kako se stide pred tim svojim u#enicima i kako zajedno s njima gore u plamenu! Pa i pesnike kako drhte%i stupaju ne pred sud Radamanta i Minoja, nego pred sud Hrista koga nisu o#ekivali! Treba zatim bolje oslunuti tragede koji su, naravno, mnogo glasniji u svojoj nesre%i; pa obratiti panju na to kako vatra razvezuje i umekava glumce; pa pogledati voza#a sveg usijanog na plamenom to#ku; pa rva#e posute ne kao u borilitu [peskom], nego plamenom. Ali ne%e mi ni biti do toga da njih gledam ive, radije %u svoj nezasitni pogled okrenuti onima koji su besneli protiv Gospoda. 'To je' re%n %u 'onaj sin drvodelje ili ta#nije bludnide, onaj skvrnilac sabata koji je ovladao Samari%anima i ne#astivim. To je onaj koga ste od Jude kupili, onaj koga ste trskovcem i amarima zlostavljali, pljuvanjem poniavaln, sir%etom i hu#i pojili. To je onaj koga su u#enici potajno odneli da bi potom rekli da je vaskrsao, ili da ga je vrtlar uklonio da mu gomile posetilaca ne bi salatu gazile'. Takve prizore da gleda, njima da se nasla uje to ti svojom milo%u ne%e podariti nijedan pretor, ni konzul ni kvestor, niti rec paganski. A mi te stvari, posredstvom vere, ve% sada imamo na neki na#in pred svojim duhovnim o#ima. Kakvi %e biti tek oni prizori koje oko ne vide i uho ne #u, niti do uha #oveku dopree! (Kor. posl. prva 2,9). Verujem da su privla#niji i od cirkusa i od obe vrste pozorita, i od svakog trkalita."

16. Da zaklju#imo. Obe suprotstavljene vrednosti "dobar i r'av", "dobar i zao" bile su stranu, hiljade godina dugu bitku na zemlji; i ma koliko druga vrednost ve% odavno bila u prevazi, ipak jo ni sada nisu retka mesta gde se bitka i dalje vodi bez odluke. ak bi se moglo re%i da je ona s vremenom postajala sve e%a i samim tim sve dublja, sve duhovnija: tako da danas moda nema odsudnijeg obeleja "vie prirode", duhovnije prirode, koje bi bilo izrazitije nego biti rascepljen u onom smislu i stvarno jo biti poprite onih suprotnosti. Simbol ove borbe ispisan slovima koja su kroz celu istoriju #ove#anstva sve do danas ostala #itljiva jeste "Rim protiv Judeje, Judeja protiv Rima": dosad nije bilo ve%eg doga'aja od te borbe, od te dileme, od te nepomirljive suprotnosti. Rim je u Jevrejinu ose%ao neto kao samu protivprirodu, tako re%i kao svoj antipodni monstrum; u Rimu se smatralo da je dokazana #injenica da Jevrejin "mrzi #itav ljudski rod": s pravom, ukoliko se imalo prava da se spas i budu%nost ljudskog roda vezuju za bezuslovnu vladavinu aristokratskih vrednosti, rimskih

vrednosti. A ta su, nasuprot tome, ose%ali Jevreji prema Rimu? To se moe zaklju#iti po mnogim znacima; me'utim, dovoljno je samo prizvati u svest Jovanovu Apokalipsu, onaj najneobuzdaniji od svih napisanih izliva koji osveta ima na savesti. (Uostalom, ne treba potcenjivati duboku doslednost hri%anskog instinkta kad je upravo ovu knjigu mrnje vezao za ime apostola ljubavi, onog istog kome je pripisao ono zaljubljeni#ko-sanjarsko Jevan'elje: ima u tome deo istine, ma koliko knjievnog krivotvorenja da je bilo potrebno za tu svrhu.) Rimljani su bili jaki i otmeni toliko da dosad na zemlji nikad nije bilo ja#ih i otmenijih, da se o ja#im i otmenijim nije #ak ni sanjalo; sve to nam je od njih ostalo, svaki natpis izaziva divljenje, pod pretpostavkom da se razume ta tamo pie. Jevreji su, naprotiv, bili onaj sveteni#ki narod osvetoljubivosti per excellence kome je bila svojstvena izuzetna narodskomoralna genijalnost: treba samo srodno obdarene narode, recimo Kineze ili Nemce, uporediti s Jevrejima da bi se osetilo ta je prvog a ta petog ranga. Ko je od njih zasad pobedio, Rim ili Judeja? Ali nema tu nikakve sumnje: treba samo pogledati kome se danas kao ukupnosti svih vrednosti klanjaju u samom Rimu i ne samo u Rimu nego na polovini zemljine lopte, svuda gde je #ovek postao pitom ili ho%e da postane pitom trojici Jevreja, kao to se zna, i jednoj Jevrejci (Isusu iz Nazareta, ribaru Petru, %ilimaru Pavlu i majci gore pomenutog Isusa, zvanoj Marija). To je vrlo zna#ajno: Rim je nesumnjivo podlegao. Istina, u renesansi je dolo do blistavo-stranog ponovnog bu'enja klasi#nog ideala, otmenog vrednovanja svih stvari: sam Rim se ponaao kao probu'en iz obamrlosti pod pritiskom novog, nad njim izgra'enog judaizovanog Rima koji je imao izgled ekumenske sinagoge i zvao se "crkva": ali ubrzo je ponovo trijumfovala Judeja zahvaljuju%i onom plebejskom (nema#kom i engleskom) osvetoljubivom pokretu koji se zove reformacija, s dodatkom onoga to je iz nje moralo proiste%i, obnove crkve obnove i starog grobnog mira klasi#nog Rima. U jo izrazitijem i dubljem smislu nego tada, Judeja je sa Francuskom revolucijom jo jednom dola do pobede nad klasi#nim idealom: poslednja politi#ka otmenost koja je postojala u Evropi, ona u sedamnaestom i osamnaestom francuskom veku, izgubila je dah i propala je pod plebejskim instinktima elje za osvetom nikad na zemlji nije bilo ve%eg likovanja i bu#nijeg oduevljenja! Dodue, usred toga desilo se neto naj#udovinije, najneo#ekivanije: otelotvoren i u nevi'enom sjaju pojavio se pred o#ima i save%u #ove#anstva sam anti#ki ideal i jo jednom je, ali ja#e, jednostavnije, ubedljivije nego ikad, nasuprot staroj lanoj osvetoljubivoj paroli o prvenstvu ve!ine, nasuprot volji za sniavanjem, uniavanjem, izjedna#avanjem, potiskivanjem i srozavanjem #oveka, odjeknula strana i zanosna suprotna parola o prvenstvu manjine! Kao poslednji putokaz za drugi pravac pojavio se Napoleon, onaj najusamljeniji i najpoznije ro'en #ovek koji je ikad postojao, i u njemu otelotvoreni problem otmenog ideala po sebi neka se dobro razmisli kakav je to problem: Napoleon, ta sinteza ne$oveka i nat$oveka... 17. Je li s tim svemu bio kraj? Da li je ona najve%a od svih suprotnosti ideala bila time za sva vremena stavljena ad acta? Ili je obra#un samo odgo'en, odgo'en na dugi rok?... Zar ne bi moralo jednom u budu%nosti do%i do jo mnogo stranijeg, due pripremanog rasplamsavanja starog poara? Jo vie: zar ne bi upravo to trebalo svom snagom eleti, #ak hteti, #ak potpomo%i?... Ko na ovom mestu po#ne, sli#no mojim #itaocima, da razmilja, dalje da misli, taj %e teko s tim skoro izi%i nakraj dovoljan razlog za mene da to u#inim sam, pod pretpostavkom da je ve% davno postalo dovoljno jasno ta ja ho!u, ta ho%u upravo s onom opasnom lozinkom koja je ispisana kao naslov moje poslednje knjige: "S one strane dobra i zla"... To nikako ne zna#i "S one strane dobrog i r'avog".

Napomena. Koristim priliku koju mi prua ova rasprava da javno i formalno izrazim elju koju sam dosad pominjao samo u slu#ajnim razgovorima s u#enim ljudima: naime, da neki filozofski fakultet raspie niz nagradnih akademskih konkursa za unapre'enje moralno-istorijskih prou#avanja moda %e ova knjiga dati snaan podsticaj upravo u tom pravcu. S obzirom na takvu mogu%nost predloio bih slede%e pitanje: ono zasluuje panju kako filologa i istori#ara tako i pravih profesionalnih filozofa. "NA TA NAS UPU+UJE NAUKA O JEZIKU, NARO)ITO ETIMOLOKO ISTRAIVANjE, U POGLEDU ISTORIJE RAZVOJA MORALNIH P0JMOVA?" Na drugoj strani, svakako je isto toliko nuio da se za ove probleme (probleme vrednosti dosadanjih oceca vrednosti) pridobiju fiziolozi i lekari: pri #emu se filozofima od struke moe prepustiti da i u ovom pojedina#nom slu#aju budu zagovornici i posrednici poto je njima u celini uspelo da nekad tako krut, tako nepoverljiv odnos izme'u filozofije, fiziologije i medicine pretvore u najprijateljskiju i najplodonosniju razmenu. U stvari, svaku tablicu vrednosti, svako "ti treba..." za koje istorija ili etnoloko istraivanje zna, treba osvetliti i protuma#iti najpre fizioloki, u svakom slu#aju pre nego psiholoki; svemu je isto tako potrebna kritika od strane medicinske nauke. Pitanje: koliko ova ili ona tablica vrednosti i ovaj ili onaj "moral" vredi bi%e postavljeno iz raznih perspektiva; naro#ito se pitanje ,"vredno za ta" ne moe dovoljno suptilno razloiti. Na primer, neto to bi o#evidno imalo vrednost s obzirom na najve%u dugove#nost jedne rase (ili na uve%anje njene mo%i prilago'avanja na odre'enu klimu, ili na odravanje najve%eg broja), nipoto ne bi imalo jednaku vrednost kad bi, recimo, bila re# o tome da se ostvari jedan ja#i tip. Dobrobit ve%ine i dobrobit manjine su opre#na stanovita o vrednosti: smatrati prvo ve% po sebi vrednijim, to %emo prepustiti naivnosti engleskih biologa... Sve nauke treba sada da pripremaju teren za budu%i zadatak filozofa: taj zadatak shva%en u smislu da filozof mora reavati problem vrednosti, da on mora odrediti hijerarhiju vrednosti.

DRUGA RASPRAVA "KRIVICA", "NE ISTA SAVEST" I SLI NO

1. Odgajiti ivotinju koja sme obe!ati zar to nije upravo onaj paradoksalni zadatak koji je priroda postavila sebi u odnosu na #oveka? Zar to nije pravi problem #oveka?... Da je taj problem u velikoj meri reen, mora utoliko #udnije izgledati onome ko u potpunosti ume da ceni snagu koja deluje suprotno, snagu zaboravnosti. Zaboravnost nikako nije samo obi#na vis inertiae, kako to veruju povrni ljudi; ona je, naprotiv, aktivna, u najstroem smislu pozitivna mo% ko#enja kojoj treba da zahvalimo da nam ono to smo samo mi doiveli, iskusili, usvojili, u fazi varenja (mogla bi se ona nazvati "oduevljavanje") stie do svesti isto tako malo kao ceo hiljadostruki proces u kome se zbiva nae telesno ishranjivanje, takozvano "utelovljavanje". Vrata i prozore svesti povremeno zatvarati; ostati neuznemiravan bukom i borbom uslunih organa naeg donjeg sveta koji rade jedni za druge i jedni protiv drugih; malo mira, malo one tabula rasa svesti da bi se ponovo napravilo mesta za novo, pre svega za otmenije funkcije i funkcionere, za vladanje, predvi'anje, predodre'ivanje (jer na organizam je oligarhijski ure'en) to je korist od, kako rekoh, aktivne zaboravnosti, vratarke tako re%i, #uvarke duevnog reda, mira, lepog ponaanja: iz #ega se odmah moe videti kako bez zaboravnosti ne bi moglo biti nikakve sre%e, ni vedrine, ni nade, ni ponosa, pa ni sadanjosti. ovek kod koga je ovaj aparat ote%en i prestane da radi moe se uporediti sa dispepti#arom (i ne samo uporediti), on ni sa #im ne izlazi "nakraj"... I ba ova nuno zaboravna ivotinja kod koje zaboravljanje predstavlja snagu, oblik krepkog zdravlja, obrazovao je u sebi i jednu suprotnu mo%, pam%enje, pomo%u koga se zaboravnost isklju#uje u izvesnim slu#ajevima naime u slu#ajevima kad treba dati obe%anje: dakle, nije to samo pasivno ne-mo%i-seosloboditi jednom urezanog utiska, ne samo nesvarljivost jednom zadate re#i s kojom ne moe da se iza'e nakraj, nego aktivno ne-hteti-se-osloboditi, jedno istrajno, uporno htenje

onoga to se jednom htelo, jedno pravo pam!enje volje: tako da se izme'u prvobitnog "ja ho%u", "u#ini%u", i pravog rastere%enja volje, njenog $ina, moe bez dvoumljenja umetnuti svet novih, stranih stvari, okolnosti, #ak i voljnih akata, a da se ne prekine taj dugi lanac volje. A ta to sve pretpostavlja! Koliko je #ovek, da bi tako mogao unapred da raspolae budu%no%u, morao najpre nau#iti da razlikuje nuno i slu#ajno doga'anje, da kauzalno misli, da udaljeno vidi i pretpostavi kao prisutno, da sa sigurno%u odre'uje ta je cilj a ta sredstvo za postizanje toga cilja, i da uopte bude kadar da ra#una i prora#unava koliko je sam #ovek morao za to najpre postati prora$unljiv, pravilan, nuan, pa i sebi samom za svoju sopstvenu predstavu, da bi napokon mogao, kako to #ini onaj koji obe%ava, jam#iti za sebe kao budu%nost! 2. Upravo to je duga povest o poreklu odgovornosti. Onaj zadatak odgajanja ivotinje koja sme obe%ati uklju#uje u sebe, kako smo to ve% shvatili, kao uslov i pripremu, blii zadatak da se najpre #ovek u$ini do izvesnog stepena nunim, jednoli#nim, jednakim me'u jednakim, pravilnim i, sledstveno, prora#unljivim. Ogroman rad na onome to sam nazvao "moralnost morala" (uporedi Jutarnja rumen, str. 7, 13, 16) istinski rad #oveka na samom sebi u toku najdueg razdoblja ljudskog roda, sav njegov praistorijski rad ima u tome svoj smisao, svoje veliko opravdanje, ma koliko mu bili svojstveni okrutnost, tiranija, tupost i idiotizam: #ovek je u#injen stvarno prora#unljivim pomo%u moralnosti morala i socijalne luda#ke koulje. A sad se postavimo na kraj tog dugotrajnog procesa, tamo gde drvo najzad donosi plod, gde drutvo i njegova moralnost morala kona#no iznose na videlo ono $emu su bili samo sredstvo: kao najzreliji plod na njihovom drvetu na%i %emo suverenu jedinku koja je samo sebi sli#na, koja se moralnosti morala ponovo oslobodila, autonomnu, nadmoralnu jedinku (jer "autonomna" i "moralna" se uzajamno isklju#uju), ukratko: #oveka sopstvene, nezavisne i istrajne volje koja sme obe!ati i u njemu gordu, u svim mii%ima iskri#avu svest o tome ta je tu na kraju ste#eno i u njemu otelovljeno, prava svest o mo%i i slobodi, ose%anje dovrenosti #oveka uopte. Taj oslobo'eni koji zaista sme obe%ati, taj gospodar slobodne volje, taj suveren kako da ne zna kakvu on nadmo% u tome ima nad svakim ko ne sme obe%ati i za sebe samog ne sme jam#iti, koliko poverenja, koliko straha, koliko strahopotovanja on pobu'uje on ih "zasluuje" sva tri i ukoliko je njemu s ovom vla%u nad sobom nuno data u ruke vlast nad okolnostima, prirodom i svim stvorenjima slabije i nepouzdanije volje? "Slobodan" #ovek, vlasnik istrajne i nesalomljive volje ima u svom posedu i svoje merilo vrednosti: polaze%i od sebe i gledaju%i druge, on ih potuje ili prezire; i isto onako nuno kako potuje sebi ravne, jake i pouzdane (one koji smeju obe%ati) dakle svakog ko kao suveren obe%ava teko, retko, sporo, ko tvrdi#i sa svojim poverenjem, ko odlikuje kad ukazuje poverenje, ko svoju re# daje kao neto u ta se moe pouzdati jer je svestan da je dovoljno jak da je odri #ak i u nesre%i, #ak i "protiv sudbine" isto tako nuno %e imati spreman udarac nogom za vetropiraste slabi%e koji obe%avaju a ne smeju to, i spreman bi# za laova koji gazi svoju re#, i to ve% u trenutku kad je zaustio da je izgovori. Ponosito znanje o izuzetnoj privilegiji odgovornosti, svest o ovoj retkoj slobodi, o ovoj mo%i nad sobom i sudbinom proela ga je do dna njegovog bi%a i postala mu instinkt, vladaju%i instinkt: kako %e ga on zvati, taj vladaju%i instinkt, ako smatra da mu je re# za to potrebna? Ali tu nema sumnje: ovaj suvereni #ovek zva%e ga svojom save!u... 3. Svojom save%u?... Unapred se moe pogoditi da pojam "savest", koji ovde sre%emo u njegovom najviem, gotovo za#u'uju%em vidu, ima za sobom ve% dugu istoriju i dug razvoj

svojih oblika. Smeti jam#iti za sebe, i to s ponosom, pa dakle smeti sebe i potvrditi to je, kako rekosmo, zreo plod, ali i pozan plod: koliko je taj plod morao opor i kiseo visiti na drvetu! A jo mnogo due vreme nije bilo ni traga od takvog ploda niko ga ne bi smeo obe%ati ma koliko bilo izvesno da je na drvetu sve bilo pripremljeno i da je razvoj tekao upravo prema njemu! "Kako nastaje pam%enje kod #oveka-ivotinje? Kako se tome delom tupom, delom vetrenjastom razumu trenutka, toj otelovljenoj zaboravnosti, neto utiskuje tako da ostaje prisutno?" ... Ovaj prastari problem, kao to se moe misliti, nije reen ba nenim re#ima i sredstvima; moda #ak u celoj praistoriji #oveka nije nita stranije i jezovitije od njegove mnemotehnike. "Neto se utiskuje da bi ostalo u pam%enju: samo ono to ne prestaje da pri$injava bol ostaje u pam%enju!" to je jedan od osnovnih stavova iz najstarije (na alost i najdue) psihologije na zemlji. ak bi se moglo re%i da svuda gde na zemlji u ivotu #oveka i naroda jo ima sve#anosti, ozbiljnosti, tajne i tamnih boja, i dalje deluje neto od uasa s kojim se nekad svuda na zemlji obe%avalo, jam#ilo, zavetovalo: prolost, najdavnija, najdublja i najoporija prolost, zadahnjuje nas i navire u nama kad god bivamo "ozbiljni". Nikad nije ilo bez krvi, mu#enja i rtava kad je #ovek smatrao za potrebno da obezbedi sebi pam%enje; najjezivije rtve i zaloge (u koje spada i rtvovanje prvoro'en#adi), najodvratnija saka%enja (na primer kastracija), najgrozniji obredni oblici svih verskih kultova (i sve religije su u najdubljoj osnovi sistemi grozota) sve to ima svoje poreklo u onom instinktu koji je u bolu naslutio najmo%nije sredstvo mnemonike. U izvesnom smislu, tu spada i celokupna askeza: nekoliko ideja treba da se u#ini neizbrisivim, sveprisutnim, nezaboravnim, "fiksnim" da bi se ceo nervni i intelektualni sistem hipnotisao pomo%u tih "fiksnih ideja" a asketski postupci i oblici ivota su sredstva da se te ideje izvuku iz nadmetanja sa svim ostalim idejama, da se u#ine "nezaboravnim". Ukoliko je #ove#anstvo loije stajalo sa "pam%enjem", utoliko je uvek straniji izgded njegovih obi#aja; naro#ito otrina kaznenih zakona pokazuje koliko je muke bilo potrebno da bi se pobedila zaboravnost i da bi se nekoliko osnovnih zahteva drutvenog ivota zadralo pred o$ima ovih robova trenutnog afekta i poude. Mi Nemci svakako ne smatramo sebe za naro#ito svirep i okrutan narod, jo manje za naro#ito lakomislen narod koji ivi od danas do sutra; me'utim, treba samo pogledati nae stare kaznene odredbe, pa da se vidi koliko je muke na ovoj zemlji potrebno da se odgaji jedan "narod mislilaca" (ho%u re%i: onaj evropski narod u kome se i danas jo moe na%i maksimum poverenja, ozbiljnosti, neukusa i objektivnosti, i koji s tim svojstvima ima pravo na to da odgaja svaku vrstu evropskih mandarina). Ti Nemci su stranim sredstvima stvorili svoje pam%enje da bi ovladali svojim plebejskim osnovnim instinktima i njihovom sirovom nezgrapno%u: treba se samo setiti starih nema#kih kazni, na primer kamenovanja (ve% u staroj sagi, na glavu krivca pada vodeni#ki kamen), mu#enja na to#ku (svojevrsnog pronalaska i specijalnosti nema#kog genija u carstvu kazne!), nabijanja na kolac, gaenja ili #ere#enja konjima ("rastrzanja na#etvoro"), kuvanja zlo#inca u ulju ili vinu (jo u #etrnaestom i petnaestom veku), omiljenog dranja koe ("rezanje kaieva"), isecanja mesa sa grudi; isto tako da su prestupnici premazivani medom i na arkom suncu preputani muvama. Pomo%u takvih slika i postupaka, napokon se u pam%enje urezuje pet-est "ne%u" za koje se dalo obe!anje da bi se ivelo u preimu%stvima drutva: i zaista, pomo%u takvog pam%enja se #ovek kona#no "urazumio"! Ah, razum, ozbiljnost, vladanje afektima, sva ta mra#na stvar koja zna#i razmiljanje, sva ta preimu%stva i ukrasi #oveka: kako je sve to skupo pla%eno! koliko je krvi i grozote u temeljima svih "dobrih stvari"!... 4. A kako je ona druga "mra#na stvar", svest o krivici, cela "ne#ista savest" dola na svet? Time se vra%amo naim genealozima morala. Jo jednom re#eno ili to jo uopte nisam rekao? oni ne vrede nita. Pet pedalja dugo sopstveno, samo "moderno" iskustvo; nikakvo

poznavanje, nikakva volja za poznavanjem prolosti; jo manje istorijskog instinkta, ovde upravo neophodne "vidovitosti" pa ipak se baviti istorijom morala: razumljivo je da se to mora zavriti rezultatima koji nisu u najboljim odnosima s istinom. Da li su ovi dosadanji genealozi morala makar i izdaleka naslutili neto o tome da na primer onaj osnovni moralni pojam "krivica"(Schuld) vodi poreklo od vrlo materijalnog pojma "dug"(Schulden)? Ili da se kazna kao odmazda razvila potpuno nezavisno od svake pretpostavke o slobodi ili neslobodi volje? i to do te mere da je, tavie, uvek neophodan najpre visok stupanj ulju'ivanja da bi ivotinja "#ovek" po#ela praviti one mnogo primitivnije razlike izme'u "namerno", "iz nehata", "slu#ajno", "ura#unljivo" i njihovih suprotnosti i uzimati u obzir prilikom odmeravanja kazne. Ona sada tako obi#na i na izgled tako prirodna, tako nezaobilazna misao koja je morala da poslui za objanjenje kako je uopte na zemlji nastalo ose%anje za pravdu, naime misao da "zlo#inac zasluuje kaznu zato to je mogao i druk#ije postupiti", u stvari je jedan veoma pozno postignut, #ak prefinjen oblik ljudskog rasu'ivanja i zaklju#ivanja; ko ga premeta na po#etak, grubo se ogreuje o psihologiju ljudi iz davnih vremena. U toku najve%ih dela ljudske istorije nije se uopte kanjavalo zato to bi se prestupnik #inio odgovornim za svoje delo; dakle, nije se kanjavalo pod pretpostavkom da treba kazniti samo krivca: naprotiv, kanjavalo se kao to jo i danas roditelji kanjavaju decu: iz gneva zbog pretrpljene tete koji se sru#uje na po#inioca ali taj gnev se obuzdava i preina#ava idejom da svaka teta ima u ne#emu svoj ekvivalent i da stvarno moe biti nakna'ena, makar i bolom teto#initelja. Otkud mo% ovoj prastaroj, duboko ukorenjenoj ideji koja se moda vie i ne moe iskoreniti, ideji o ekvivalentnosti tete i bola? Ja sam to ve% nagovestio: iz ugovornog odnosa izme'u poverioca i dunika, koji je star isto toliko koliko i pojam "pravnih subjekata" i sa svoje strane opet upu%uje na osnovne vidove kupovine, prodaje, razmene i trgovine. 5. Predo#avanje ovih ugovornih odnosa svakako pobu'uje, kako se ve% unapred moe o#ekivati posle ovog to je napred re#eno, nemalo podozrenja i odbojnosti prema ljudima tog davnog vremena koji su ih stvorili ili dopustili. Upravo tu se obe!ava; upravo tu je re# o tome da se onome koji obe%ava stvori pam%enje; osnovana je sumnja da %e upravo tu biti jedan od izvora strogosti, svireposti i mu#nosti. Da bi pobudio poverenje u svoje obe%anje da %e dug vratiti, da bi dao jemstvo za ozbiljnost i svetinju svoga obe%anja, da bi vra%anje duga nametnuo sebi kao dunost, svojoj savesti kao obavezu, dunik posredstvom ugovora daje poveriocu kao zalog, za slu#aj da ne plati, neto to on ina#e jo "poseduje", to je i ina#e jo u njegovoj vlasti, na primer svoje telo, ili svoju enu, ili svoju slobodu, ili i sam svoj ivot (ili, pod odre'enim religijskim pretpostavkama, #ak svoje blaenstvo, svoj duevni spas, najzad #ak i mir u grobu: tako u Egiptu, gde le dunika ni u grobu nije imao mira od poverioca a ba kod Egip%ana je taj mir mnogo zna#io). Me'utim, poverilac je naro#ito telu dunika mogao nametnuti razne vrste ponienja i mu#enja, na primer odse%i od njega komad koji je odgovarao veli#ini duga: i veoma rano i svuda ima u tom pogledu odre'enih procena, ponekad do uasnih podrobnosti zakonskih procena o vrednosti pojedinih udova i delova tela. Po meni, to je ve% bio napredak, dokaz slobodnijeg, sra#unatijeg, vie rimskog pravnog shvatanja kad je u rimski zakonik dvanaest plo#a odredio da je svejedno da li su poverioci u takvom slu#aju odsekli mnogo ili malo, "si plus minusve secuerunt, ne fraude esto".* Pokuajmo da objasnimo logiku svega ovog poravnavanja: ona je prili#no #udna. Ekvivalentnost je postignuta time to se poveriocu umesto prednosti koja je u direktnom odnosu sa tetom (dakle, umesto poravnanja u novcu, zemlji, posedu bilo koje vrste) priznaje kao naknada i poravnanje jedna vrsta zadovoljstva zadovoljstva da svoju mo% moe bez opasnosti iskaliti na nemo%niku, zadovoljstva "de faire le mal pour le plaisir de le faire" ** uivanja u vrenju nasilja: uivanja koje se ceni utoliko vie ukoliko se poverilac na

drutvenoj lestvici nalazi dublje i nie, pa mu moe izgledati kao najsla'i zalogaj, #ak kao nagovetaj nekog vieg ranga. Posredstvom "kazne", poverilac u#estvuje u pravu gospodara nad dunikom: najzad i on jednom dolazi do uzvienog ose%anja da sme prezirati i zlostavljati neko bi%e "ispod sebe" ili bar, ako je pravo kanjavanja i izvravanja kazne ve% prelo na "vlast", da vidi kako se to bi%e prezire i zlostavlja. Poravnanje se, dakle, sastoji u upu%ivanju i u pravu na svirepost.
* Ako su odsekli vie ili manje, neka to ne bude zlo#in. ** Da #ini zlo iz zadovoljstva to ga #ini.

6. U toj sferi, u obligacionom pravu dakle, ima svoje poreklo moralni svet pojmova: "krivica", "savest", "dunost", "svetost obaveze" njegov po#etak je, kao i po#etak svega velikog na zemlji, bio temeljito i dugo zalivan krvlju. I zar se ne bi smelo dodati da taj svet nikad vie nije sasvim izgubio izvestan miris krvi i mu#enja? (#ak ni kod starog Kanta: kategori#ki imperativ odie svirepo%u...). Tu je prvi put ispleten i onaj jezivi idejni splet "krivica i patnja" koji je moda postao nerazmrsiv. Da se jo jednom upitamo: u kojoj meri moe patnja biti izravnanje za "dugovanje"? U onoj meri u kojoj nanoenje patnje drugom zna#i izvor najve%e prijatnosti, u onoj meri u kojoj je ote%eni zamenio gubitak, ura#unavaju%i i nezadovoljstvo zbog gubitka, jednim izvanrednim protivuivanjem: nanoenje patnje prava sve$anost, neto to je, kako rekosmo, utoliko vie bilo na ceni ukoliko je vie odudaralo od ranga i drutvenog poloaja poverioca. To je samo naslu%ivanje, jer takvim podzemnim stvarima je teko sagledati temelje, da i ne govorimo o tome da je to mu#no; a ko tu nezgrapno upli%e i pojam "osvete", taj je sebi pogled vie zaklonio i zamra#io nego olakao (jer sama osveta nas vra%a na isti problem; "kako nanoenje patnje moe biti zadovoljenje?"). ini mi se da se delikatnost, jo vie licemerstvo pitomih doma%ih ivotinja (ho%u re%i modernih ljudi, to jest nas) opire jasnom sagledavanju do koje mere starijem #ove#anstvu svirepost predstavlja veliku prazni#ku radost, ona je #ak sastavni deo gotovo svake njegove radosti; na drugoj strani, kako se naivno, kako bezazleno ispoljava njegova potreba za svirepo%u, kako je na#elno ba "nezainteresovana zlo%a" (ili Spinozinim re#ima sympathia malevolens) postavljana kao normalno svojstvo #oveka, dakle kao neto #emu savest od sveg srca kae da! Malo otrije oko bi moda jo i sada moglo zapaziti dosta od ove najstarije i najdublje prazni#ke radosti #oveka; u svom spisu S one strane dobra i zla, str. 117 i dalje (jo ranije u Jutarnjoj rumeni, str. 17, 68, 102) ukazao sam opreznim prstom na sve ve%e produhovljavanje i "obogotvoravanje" svireposti koja se provla#i kroz celu istoriju vie kulture (i, u jednom zna#ajnom smislu, #ak #ini tu kulturu). U svakom slu#aju, to nije tako davno bilo kad se kneevske svadbe i narodna slavlja najve%eg stila nisu mogli zamisliti bez pogubljenja, mu#enja ili moda i nekog su'enja jereticima, kao ni otmeno doma%instvo bez nekog stvorenja na kome su se bez opasnosti mogli iivljavati sopstvena zlo%a i grubo zadirkivanje (setimo se, recimo, Don-Kihota na dvoru vojvotkinje: celog Don-Kihota mi danas #itamo sa gorkim ukusom u ustima, gotovo s mukom, a time bismo njegovom tvorcu i savremenicima ovoga izgledali vrlo #udni, vrlo zagonetni oni su ga #itali s najmirnijom save%u kao najvedriju me'u knjigama, gotovo umiru%i od smeha). Gledati kako drugi pati prija, u#initi da drugi pati prija jo vie to je okrutna tvrdnja, ali staro mo%no, ljudsko, odvie ljudsko na#elo, koje bi, uostalom, moda ve% i majmuni potpisali: jer pri#a se da oni izmiljanjem bizarnih svireposti, ve% prili#no jasno nave%uju #oveka i da su, tako re%i, njegova "predigra". Bez svireposti nema sve#anosti: tome nas u#i najstarije, najdue razdoblje u istoriji #oveka a i u kazni je tako mnogo sve$anog! 7.

Ovim mislima, uzgred re#eno, nemam nameru da naim pesimistima navodim novu vodu na njihovu razdeenu i kripavu vodenicu dodijalosti ivota; naprotiv, izri#ito treba da se potvrdi da je u ono vreme kad se #ovek jo nije stideo svoje surovosti, ivot na zemlji bio vedriji nego sada kad ima pesimista. Zamra#ivanje neba je uvek raslo u srazmeri sa porastom stida #oveka pred $ovekom. Umoran, pesimisti#ki pogled, nepoverenje prema zagoneci ivota, ledeno ne ga'enju na ivot nisu to znaci najgorih razdoblja u istoriji ljudskog roda; nalrotiv, oni izlaze na videlo kao barske biljke, jer to i jesu, i tek onda kad se stvori bara kojoj pripadaju mislim na bolesno razneavanje i umotavanje u moral posredstvom kojih ivotinja "#ovek" napokon u#i da se stidi svih svojih instinkata. Na putu ka "an'elu" (da ne upotrebimo ovde neku teu re#), #ovek je stekao onaj pokvaren eludac i onaj obloen jezik zbog kojih su mu ne samo radost i nevinost ivotinje postali odvratni nego mu je i sam ivot postav bljutav: tako da ponekad sam pred sobom stoji zapuenog nosa i sa papom Ino%entijem III s gnuanjem pravi katalog svojih neda%a ("ne#isto ro'enje, odvratan na#in hranjenja u maj#inoj utrobi, r'av materijal iz koga se #ovek razvija, grozan smrad, izlu#ivanje pljuva#ke, mokra%e i izmeta"). Sada kad se me'u argumentima protiv ivota uvek kao prva navodi patnja, kao njegov najgori upitnik, nije naodmet setiti se vremena kad se druk#ije mislilo, jer se bez nanoenja patnje drugome nije prosto dalo iveti i ono se smatralo za dra prvoga reda, za najzavodljiviji mamac za ivot. Moda se u ono vreme nenima za utehu re#eno bol jo nije tako teko podnosio kao danas; u najmanju ruku, to bi mogao da misli lekar koji je le#io crnce (ako njih uzmemo kao predstavnike praistorijskog #oveka) od tekih unutranjih zapaljenja koja i telesno najbolje gra'enog Evropljanina dovode gotovo do o#ajanja; kod crnaca, ona to ne #ine. (Izgleda da kriva ljudske osetljivosti za bol, u stvari znatno i naglo pada #im ostavimo za sobom gornjih deset hiljada ili deset miliona visoke kulture; a to se mene ti#e, ne sumnjam da su ukupni bolovi svih ivotinja koje su dosad u svrhu nau#nih saznanja ispitivane noem, upore'eni s jednom mu#nom no%i jedne jedine histeri#ne obrazovane ene, prosto zanemarljivi.) Moda bi se #ak moglo pretpostaviti da ni ono uivanje u surovosti zapravo nije moralo izumreti: bilo mu je samo potrebno da u srazmeri u kojoj je bol danas otriji postane malo sublimnije i suptilnije, moralo je naime pre%i u neto uobraeno i duevno i pojaviti se pod samim bezazlenim nazivima da se ne pobudi sumnja ni najnenije hipokritske savesti ("tragi#ko saaljenje" jejedan od tih naziva; drugi je "les nostalgies de la croix"* ). Negodovanje protiv patnje ne pobu'uje zapravo patnja sama po sebi, ve% besmislenost patnje: me'utim, ni za hri%anina koji je uneo u patnju celu jednu tajnovitu maineriju spasa, ni za naivnog #oveka drevnih vremena koji je svu patnju umeo da protuma#i s obzirom na posmatra#a ili vinovnika patnje, takva besmislena patnja nije uopte postojala. Da bi se skrivena, neotkrivena patnja, patnja bez svedoka mogla odstraniti i poteno opovrgnuti bilo je tada gotovo nuno da se izmisle bogovi i posrednici izme'u njih i ljudi u svim visinama i dubinama, ukratko neto to se i po skrivenim mestima kre%e, to i u tami vidi i to lako ne previ'a neki zanimljiv i bolan prizor. Pomo%u takvih pronalazaka, naime, ivot se tada razumevao u vetinu, u koju se oduvek razumevao, da opravda sam sebe, da opravda svoje "zlo"; sad bi mu za to moda bili potrebni drugi pomo%ni pronalasci (na primer ivot kao zagonetka, ivot kao saznajni problem). "Svako zlo je opravdano ako njegov prizor godi bogu": tako je zvu#ala pradavna logika ose%anja a zbilja, da li je to bila samo pradavna? Bogovi zamiljeni kao prijatelji svirepih prizora ah, kako ta prastara predstava dopire #ak i u nau evropsku ulju'enost! O tome bismo se mogli obavestiti kod Kalvina i Lutera. U svakom slu#aju je izvesno da jo ni Grci nisu umeli svojim bogovima da ponude nikakav prijatniji dodatak njihovoj sre%i nego radosti koje prua svirepost. ta mislite kakvim su o#ima Homerovi bogovi gledali na sudbinu ljudi? Kakav je u sutini bio pravi smisao trojanskih ratova i sli#nih tragi#nih strahota? U to se uopte ne moe sumnjati: oni su bili zamiljeni kao sve$ane igre za bogove: i ukoliko su pesnici u tom pogledu vie "boanstveni" od ostalih ljudi, onda i kao sve#ane igre za pesnike... Ni gr#ki filozofi morala nisu kasnije

zamiljali da o#i bogova druk#ije gledaju odozgo na moralnu borbu, na heroizam i samomu#enje vrlog #oveka: "Herakle dunosti" je bio na pozornici, on je bio svestan toga; vrlina bez svedoka bila je za ovaj narod glumaca neto nezamislivo. Zar onaj tako smeli, tako sudbonosni pronalazak koji su filozofi tada najpre za Evropu napravili, onaj o "slobodnoj volji", o apsolutnoj #ovekovoj spontanosti u stvarima dobra i zla, nije bio namenjen prvenstveno tome da se stekne pravo na predstavu da se zanimanje bogova za #oveka, za ljudsku vrlinu, nikad ne moe iscrpsti? Na ovoj zemlji-pozornici se nikad nije ni oskudevalo u istinski novom, u istinski ne#uvennm napetostima, zapletima i katastrofama: potpuno deterministi#ki zamiljen svet bio bi za bogove doku#iv, pa stoga ubrzo i zamoran dovoljan razlog za ove prijatelje bogova, filozofe, da svojim bogovima ne podme%u takav deterministi#ki svet. Ceo anti#ki svet kao bitno javan, bitno otvoren svet koji sre%u nije mogao zamisliti bez pozorinih igara i svetkovina, pun je nenih obzira prema "gledaocu". A, kako "ve% rekoh, i u velikoj kazni ima tako mnogo sve#anog!...
* Nostalgija za krstom.

8. Ose%anje krivice, li#ne obaveze, da se vratimo svom istraivanju, poticalo je, kako smo videli, iz nastarijeg i najiskonskijeg me'uljudskog odnosa koji postoji, iz odnosa izme'u kupca i prodavca, poverioca i dunika: tu je prvi put stala li#nost prema li#nosti, tu su se one najpre odmeravale. Nijedna civilizacija nije otkrivena na tako niskom stupnju da se u njoj ve% ne bi moglo zapaziti neto od ovog odnosa. Odre'ivati cene, odmeravati vrednosti, smiljati ekvivalente, razmenjivati to je u tolikoj meri zaokupljalo prvobitno #ovekovo miljenje da je u izvesnom smislu upravo to i ostalo miljenje kao takvo: tu je odnegovana nastarija vrsta otroumlja, tu bi moda trebalo potraiti i za#etak #ovekovog ponosa, njegovog ose%anja preimu%stva u pore'enju s ostalim ivotinjskim svetom. Moda jo i naa re# "Mensch"* (manas) izraava neto od toga samoose%anja: #ovek je obeleavao sebe kao bi%e koje meri vrednosti, vrednuje i meri, kao "procenjiva#ku ivotinju po sebi". Kupovina i prodaja, zajedno sa svojim psiholokim priborom, starije su i od samih po#etaka bilo kakvih oblika drutvene organizacije i saveza: tavie, ose%anje za razmenu, ugovor, dug, pravo, obavezu, izravnanje koje je nastalo iz najrudimentarnijeg oblika li#nog prava preneto je u najgrublje i najelementarnije drutvene skupine (u njihovom odnosu prema sli#nim skupinama), zajedno s navikom da se mo% upore'uje, meri, prora#unava prema drugoj mo%i. Sad je oko bilo prilago'eno ovoj perspektivi; i s onom trapavom dosledno%u, svojstvenom miljenju drevnog #oveka koje je teko bilo pokrenuti, ali koje se potom uporno dralo jednog pravca, brzo se stiglo do onog velikog opteg stava: "Svaka stvar ima svoju cenu; sve se moe platiti" najstarijeg i najnaivnijeg moralnog kanona pravednosti, po#etka svake "dobrodunosti", svake "pravi#nosti", svake "dobre volje", svake "objektivnosti" na svetu. Pravednost na ovom prvom stupnju je dobra volja priblino jednako mo%nih da se me'usobno nagode, da putem izravnanja do'u do "sporazuma" i da manje mo %ne prisile na uzajamno sporazumevanje.
* ovek.

9. Uvek mereno merilima davne prolosti (koja je, uostalom, u svim vremenima prisutna ili ponovo mogu%na): tako i zajednica prema svojim delovima stoji u onom vanom osnovnom odnosu, odnosu poverioca prema njegovim dunicima. ovek ivi u zajednici, uiva preimu%stva zajednice (i te kakva preimu%stva, danas ih neretko potcenjujemo), stanuje

zati%en, pote'en, u miru i poverenju, bezbrian s obzirom na opasnosti od izvesnih ote%enja i neprijateljstava kojima je izloen onaj ko je izvan nje, "koga zakon ne titi" Nemac zna ta je re# "beda", Glend* prvobitno zna#ila poto se upravo s obzirom na ta ote%enja i neprijateljstva zavetovao i obavezao zajednici. ta %e se desiti u drugom slu$aju? Zajednica, obmanuti poverilac, na%i %e na#ina da se obetete to bolje mogu, s tim se sigurno sme ra#unati. Tu je, u najmanju ruku, re# o neposrednoj teti koju je prouzrokovao tetnik: a i nezavisno od nje, prestupnik je pre svega "onaj koji kri", on je verolomnik i prekrilac ugovora s celinom u odnosu na sva dobra i ugodnosti zajedni#kog ivota koje je dotad uivao. Prestupnik je dunik koji ne samo to ne uzvra%a pogodnosti koje su mu pruene i ne placa pozajmice nego se i ogreuje o svog poverioca: zato on od toga trenutka, kako je i pravo, ne samo gubi sva ova dobra i pogodnosti nego, tavie, sad postaje svestan koliko ta dobra vrede. Gnev ote%enog poverioca, zajednice, vra%a ga u divlje i nezati%eno stanje koje je dotad uivao: ona ga odbija od sebe i sad se prema njemu moe iskaliti svaka vrsta neprijateljstva. "Kazna" je na ovom stupnju ulju'enosti naprosto slika, mimus** normalnog ponaanja prema omrznutom, razoruanom, pobe'enom neprijatelju koji je lien ne samo svakog prava i zatite nego i svake milosti; dakle, ratno pravo i ratno slavlje u stilu vae victis!*** u punoj bezobzirnosti i surovosti iz #ega se vidi da iz samog rata uklju#uju%i i ratni#ki kult rtvovanja poti#u svi oblici u kojima se kazna pojavljuje u istoriji.
* Bez postojbine, prognan. ** Oponaanje. *** Teko pobe'enima!

10. S uve%anom mo%i, zajednica vie ne pridaje toliko vanosti prestupima pojedinaca, jer joj oni ne izgledaju tako prevratni#ki i opasni za opstanak celine kao ranije: zlo#inac se vie ne "stavlja van zakona" i ne proteruje, opti gnev se vie ne sme prema njemu iskaljivati tako bezobzirno kao ranije tavie, odsad zajednica oprezno brani zlo#inca i uzima u zatitu od toga gneva, naro#ito od gneva neposredno ote%enih. Kompromis sa gnevom onih koji su zlodelom neposredno pogo'eni; nastojanje da se slu#aj lokalizuje i da se predupredi ire, ili #ak opte u#e%e i uznemirenje; pokuaji da se na'u ekvivalenti i da se cela stvar izgladi (compositio*); i, pre svega, sve odre'enije ispoljena volja da se svaki prestup smatra na neki na#in nadoknadivim, dakle da se, bar u izvesnoj meri, zlo #inac i njegov #in odvoje jedno od drugog to su crte koje su u daljem razvoju krivi#nog prava sve uo#ljivije. S porastom mo%i i samosvesti zajednice, kazneno pravo redovno postaje sve blae; svako slabljenje i ozbiljnije ugroavanje zajednice, ponovo prizivaju u ivot njegove kru%e oblike. "Poverilac" je uvek postajao #ove#niji u onoj meri u kojoj je postajao bogatiji; na kraju je #ak mera njegovog bogatstva to koliko ote%enja moe da podnese a da ne pati zbog toga. Mogla bi se zamisliti i takva svest o mo!i drutva pri kojoj bi ono smelo sebi da dozvoli najotmeniji luksuz koji postoji ostaviti nekanjenog onoga ko mu nanosi tetu. "ta me se zapravo ti#u moji paraziti?" moglo bi ono tada da kae. "Neka ive i napreduju, za to sam jo dovoljno jako!"... Pravda koja je po#ela s onim "sve se moe platiti, sve se moe otplatiti" zavrava se time to se onima koji nisu u mogu%nosti da plate gleda kroz prste i to se diu ruke od njih zavrava se kao svaka dobra stvar na zemlji: ukidaju!i samu sebe. Zna se kakvim lepim imenom naziva sebe to samoukidanje pravde to je milost; ona ostaje, to se samo po sebi razume, privilegija najmo%nijeg, jo bolje, njegova onostranost prava.
* Pomirenje.

11.

A sad nekoliko re#i protiv skoranjih pokuaja da se poreklo pravde trai na sasvim drugom tlu naime, na tlu osvetoljubivosti. Najpre da doapnemo psiholozima, ako su raspoloeni da jednom izbliza prou#e samu elju za osvetom: ova biljka danas najbolje uspeva me'u anarhistima i antisemitima, kako je uostalom uvek uspevala, na skrovitim mestima, poput ljubi#ice, mada s druga#ijim mirisom. I kako iz istog mora uvek nuno proizi%i isto ne%e nas iznenaditi kad vidimo da se iz takvih krugova opet preduzimaju pokuaji, kakvih je ve% #esto bilo, da se pod imenom pravde slavi osveta kao da je pravda u sutini samo nastavak ose%anja povre'enosti a uz osvetu da se zatim povrati ugled reaktivnim afektima uopte i svemu to je dovezano s njima. Ovo poslednje bi mi najmanje smetalo: s obzirom na ceo bioloki problem (u odnosu na koji je vrednost onih afekata dosad bila potcenjivana) #ini mi se da bi to #ak mogla biti zasluga. Jedino bih upozorio na okolnost da iz samog duha osvetoljubivosti izrasta ova nova nijansa nau#ne pravi#nosti (u korist mrnje, zavisti, zlobe, podozrivosti, zlopam%enja i osvete). Naime, ova "nau#na pravednost" odmah prestaje i ustupa mesto naglascima smrtnog neprijateljstva i predube'enosti #im je re# o nekoj drugoj grupi afekata koji, kako mi se #ini, imaju jo mnogo ve%u bioloku vrednost nego oni reaktivni i, prema tome, tek bi oni zapravo zasluili da budu nau$no ocenjeni i visoko cenjeni: to su, naime, pravi aktivni afekti, kao to su vlastoljublje, gramljivost i sli#no (Ojgen Diring, Vrednost ivota; Te$aj filozofije; zapravo svuda). Toliko protiv ove tendencije uopte; a to se ti#e posebnog Diringovog stava da poreklo pravde treba traiti na tlu reaktivnog ose%anja, njemu se mora, istini za ljubav, otrim obrtom suprotstaviti ovaj stav: poslednja oblast koju duh pravde osvaja jeste oblast reaktivnog ose%anja! Ako se zbilja desi da pravedan #ovek ostane pravedan #ak i prema onima koji mu nanose tetu (a ne samo hladan, odmeren, stran, ravnoduan: biti pravedan je uvek pozitivno ponaanje), ako se #ak i pod navalom li#nog vre'anja, izrugivanja i sumnji#enja, visoka, jasna, duboka koliko i blaga objektivnost pravednog, sudijskog oka ne pomuti, to je onda ve% pravo savrenstvo i najvie ume%e na zemlji #ak neto to pametan #ovek ne bi ovde o#ekivao, u ta, svakako, ne bi tako lako poverovao. U proseku je izvesno da je i kod najpravi#nijih ljudi dovoljna ve% mala doza napadnosti, zlo%e, ulagivanja da bi im nagnala krv u o#i i izagnala pravednost iz o#iju. Aktivan, agresivan, nasrtljiv #ovek, jo uvek je pravdi stotinu koraka blie nego reaktivan; njemu uopte nije nuno da svoj predmet ocenjuje pogreno i s predube'enjem, kako to #ini, i mora da #ini, reaktivan #ovek. U stvari je stoga agresivan #ovek, kao ja#i, odvaniji, otmeniji, uvek imao na svojoj strani i slobodnije oko i $istiju savest: obrnuto, ve% se naslu%uje ko na svojoj savesti ima pronalazak "ne#iste savesti" osvetoljubiv #ovek! Najzad, osvrnimo se i na istoriju: u kojoj sferi su raspolaganje pravom uopte i stvarna potreba za pravom bili dosad odoma%eni? Moda u sferi reaktivnih ljudi? Ni u kom slu#aju: naprotiv, u sferi aktivnih, jakih, spontanih, agresivnih. Istorijski posmatrano, pravo uopte recimo to za inat pomenutom agitatoru (koji na jednom mestu i sam priznaje: "U#enje o osveti se kao crvena nit provla#ilo kroz sve moje radove i nastojanja") predstavlja borbu upravo protiv reaktivnih ose%anja, rat koji protiv njih vode aktivne i agresivne sile koje su svoju snagu jednim delom upotrebile na to da preterivanje reaktivnog patosa obuzdaju i nametnu mu meru, te da ga prinude na nagodbu. Svuda gde se pravda vri ili odrava vidi se kako neka ja#a sila u odnosu prema slabijim koje su joj podre'ene (bilo da su to grupe ili pojedinci) trai sredstva da stane nakraj besmislenom divljanju elje za osvetom me'u njima, delom tako to iz ruku osvete izvla#i objekat njene elje, delom tako to namesto osvete ona sama zapo#inje borbu protiv neprijatelja mira i reda, delom to pronalazi i predlae poravnanja ili ih, ve% prema okolnostima, name%e, delom tako to izvesne ekvivalente za ote%enja uzdie do norme na koju je zatim osvetoljubivost jednom zasvagda upu%ena. Me'utim, najpresudnije to vrhovna vlast protiv premo%i zlobe i zlopam%enja #ini i sprovodi a ona to #ini uvek #im se oseti dovoljno jaka za to jeste ustanovljenje zakona, imperativno objanjenje ta uopte u njenim o#ima ima da vai kao doputeno, kao pravo, a ta kao zabranjeno, kao nepravo. Time to

nakon uspostavljanja zakona tretira akte posezanja i samovolje pojedinaca ili celih grupa kao ogreenje o zakon, kao pobunu protiv same vrhovne vlasti, ona odvra%a ose%anje svojih pot#injenih od neposredne tete pri#injene takvim ogreenjima i time postie suprotno od onog to ho%e svaka osveta koja ima u vidu i uvaava jedino stanovite ote%enog: od tada se oko uvebava za sve bezli$nije ocenjivanje #ina, pa #ak i oko samog ote%enog (ovo, dodue, tek na samom kraju, kako sam ve% pomenuo). Prema tome, "pravo" i "nepravo" postoje tek otkako je ustanovljen zakon (a ne, kako bi Diring hteo, od #ina povrede). Govoriti o pravu i nepravu po sebi nema nikakvog smisla; razume se, povreda, nasilje, izrabljivanje, unitenje ne mogu nipoto biti neko "nepravo" po sebi ukoliko ivot u sutini, naime u svojim osnovnim funkcijama, deluje tako to vre'a, vri nasilje, izrabljuje, unitava, i ne moe se #ak ni zamisliti bez takvog karaktera. Mora se priznati i neto jo neugodnije: da pravna stanja, sa najvieg biolokog stanovita, mogu biti samo izuzetna stanja, kao delimi#na ograni#enja prave ivotne volje koja je usmerena na mo% i kao posebno sredstvo podre'eno njenom optem cilju, naime kao sredstvo za stvaranje ve!ih jedinica mo%i. Jedan pravni poredak, zamiljen suvereno i uopteno, ne kao sredstvo u borbi izme'u skupina mo%i nego kao sredstvo protiv svake borbe uopte, recimo prema Diringovom komunisti#kom ablonu da se svaka volja mora uzeti kao jednaka svakoj drugoj volji, bio bi ivotu neprijateljski princip, neto to razara i rastvara #oveka, atentat na budu%nost #oveka, znak zamora, skriveni put u nita. 12. Jo neku re# o poreklu i svrsi kazne dva problema koja su odvojena ili bi trebalo da su odvojena: na alost, obi#no se trpaju zajedno. A kako u tom slu#aju postupaju dosadanji genealozi morala? Naivno, kao to su uvek po tetu, to se samo po sebi razume, time to im je na lukav na#in oduzeo jedan osnovni pojam, pojam istinske aktivnosti. Umesto njega, u prvi plan se, pod pritiskom one idiosinkrazije, stavlja "prilago'avanje", to jest jedna aktivnost drugog reda, prosta reaktivnost, a #ak se i sam ivot definie kao sve svrsishodnije unutranje prilago'avanje spoljnim okolnostima (Herbert Spenser). A time se pogreno shvata sutina ivota, njegova volja za mo!; previ'a se na#elno preimu%stvo spontanih, napada#kih, nasrtljivih snaga koje daju nova tuma#enja, nove pravce i oblike, i posle #ijeg dejstva tek dolazi do "prilago'avanja"; time se u samom organizmu osporava dominantna uloga nosilaca najviih funkcija u kojima se volja za ivot javlja aktivno i oblikuju%i. Poznato je ta je Haksli zamerio Spenseru njegov "administrativni nihilizam"; ali u pitanju je neto vie nego samo "administriranje"... 13. Prema tome, u kazni bi, vratimo se opet njoj, trebalo razlikovati dve stvari: prvo, ono to je u njoj relativno trajno, obi#aj, #in, "dramu", izvestan strog redosled na#ina postupanja, i, na drugoj strani, ono to je u njoj nepostojano, smisao, svrhu, o#ekivanje koje se povezuje sa sprovo'enjem takvih na#ina postupanja. Pri tom se, bez daljega, pretpostavlja, per analogiam, u skladu sa izloenim osnovnim gleditem istorijske metodologije, da %e sam na#in postupanja biti neto starije, ranije nego njegovo kori%enje u svrhu kazne, da je ova naknadno uklju$ena, tuma#enjem unesena u (odavno postoje%i, ali u drugom smislu primenjivan) na#in postupanja; ukratko, da nije onako kako su dosad pretpostavljali nai naivni genealozi morala i prava koji su svi zamiljali da je na#in postupanja prona'en radi kazne, kao to se nekad zamiljalo da je ruka prona ena da bi se njome hvatalo. A to se ti#e onog drugog elementa kazne, nepostojanog elementa, njenog "smisla", u jednom mnogo poznijem stanju kulture (na primer u dananjoj Evropi), pojam "kazne" u stvari nema vie

samo jedan smisao, nego sintezu vie "smislova": dosadanja istorija kazne uopte, istorija njenog kori%enja za razli#ite svrhe, kristalie se na kraju u jednu vrstu jedinstva koje je teko razloiti na delove, teko ra#laniti i, to se posebno mora ista%i, koje se uopte ne moe definisati. (Danas je nemogu%no odre'eno re%i zato se zapravo kanjava: svi pojmovi u kojima se semioti#ki saima ceo proces opiru se definisanju; definisati se moe samo ono to nema istorije.) Naprotiv, na jednom ranijem stadijumu, ona sinteza "smislova" se moe lake razloiti, tako'e lake pomerati; isto tako se moe opaziti kako elementi sinteze u svakom pojedina#nom slu#aju menjaju svoju vrednost i prema tome se preure'uju tako da se #as ovaj, #as onaj element isti#e na ra#un ostalih i vlada nad njima; pod odre'enim okolnostima #ak izgleda da jedan element (recimo svrha zastraivanja) ukida sve ostale elemente. Da bi se dobila bar neka predstava o tome kako je "smisao" kazne nesiguran, naknadan, slu#ajan i kako se jedan isti na#in postupanja moe koristiti, tuma#iti, podeavati za sasvim razli#ite svrhe, dajem ovde pregled koji mi se nametnuo na osnovu srazmerno oskudnog i slu#ajnog materijala. Kazna kao #injenje nekodljivim, kao spre#avanje daljeg ote%ivanja. Kazna kao naknada tete ote%enom, u bilo kom vidu (i u vidu kompenzacije uzbu'enja). Kazna kao izolovanje nekog naruavanja ravnotee da bi se spre#ilo irenje tog naruavanja. Kazna kao ulivanje straha pred onima koji kaznu odre'uju i izvruju. Kazna kao neka vrsta poravnanja za prednosti koje je prestupnik do tada uivao (na primer kad se kao rob u rudniku u#ini korisnim). Kazna kao izdvajanje jednog izopa#enog elementa (u odre'enim okolnostima cele grupe, kao u kineskom pravu: dakle, kao sredstvo za odravanje #istote rase, ili za odravanje odre'enog socijalnog tipa). Kazna kao svetkovina, naime kao sramo%enje i ismevanje kona#no pobe'enog neprijatelja. Kazna kao sredstvo da se neto uree u pam%enje bilo onom koji kaznu trpi, takozvano "popravljanje", bilo o#evicima izvrenja kazne. Kazna kao pla%anje honorara po zahtevu vlasti predvi'enog za mo% koja titi prestupnika od neumerene osvete. Kazna kao kompromis s prirodnim stanjem osvete ukoliko ga mo%na plemena jo odravaju i smatraju svojom privilegijom. Kazna kao objava rata i ratna mera protiv neprijatelja mira, zakona, reda, vlasti, protiv koga se, kao opasnog za zajednicu, kao prekrioca ugovora na kome se zajednica zasniva, kao buntovnika, izdajnika, naruitelja mira vodi borba sredstvima kakva se ve% primenjuju u ratu. 14. Ovaj spisak, naravno, nije potpun: vidi se da kazna koristi na bezbroj raznih na#ina. Utoliko joj se pre moe oduzeti jedna tobonja korisnost koja u svesti obi#nih ljudi svakako vai kao najbitnija vera u kaznu, koja je danas iz vie razloga poljuljana, jo uvek upravo u toj korisnosti nalazi svoj naj#vr%i oslonac. Kazna treba da ima takvu vrednost da u krivcu probudi ose!anje krivice, u njoj se trai pravi instrumentum one duevne reakcije koja se zove "ne#ista savest", "gria savesti". Ali time se ogreujemo o stvarnost i psihologiju jo i dananjeg vremena, a kudikamo vie onog najdueg perioda istorije #oveka, njegove praistorije! Prava gria savesti je upravo me'u zlo #incima i osu'enicima neto krajnje retko; zatvori i robijanice nisu mesta na kojima se ova vrsta crva rado izlee: u tome se slau svi savesni posmatra#i koji u mnogim slu#ajevima donose nerado takav sud i protiv svojih najintimnijih elja. Uopte uzevi, kazna #ini ljude tvrdim i hladnim; ona koncentrie; poja#ava ose%anje otu'enosti; pove%ava otpornost. Kad se desi da ona slomi energiju i dovede do bedne klonulosti i samouniavanja, takav ishod svakako jo manje obe%ava nego prose#no dejstvo kazne koje se odlikuje suvom i sumornom ozbiljno%u. A pomislimo li #ak na one milenijume koji su prethodili istoriji #oveka, bez kolebanja smemo re%i da je upravo kaznom najvie zadran razvoj ose%anja krivice bar u pogledu rtava na koje se iskalila vlast kanjavanja. Ne potcenjujemo, naime, to koliko upravo prizor sudskih i izvrnih na#ina postupanja spre#ava prestupnika da svoj #in, vrstu svog postupka, oseti kao neto to je po

sebi za osudu: jer on vidi da se ista vrsta postupaka mirne savesti vri i odobrava u slubi pravde: tako pijunaa, prevare, podmi%ivanje, postavljanje klopke, sve one smicalice i lukavstva policajaca i tuilaca, pa onda uopte ni ono afektom pravdano plja#kanje, nasilje, sramo%enje, hapenje, mu#enje, ubijanje, kako se sve to ispoljava u raznim vrstama kanjavanja dakle, sve sami postupci koje njegove sudije ne odbacuju i ne osu'uju same po sebi, ve% samo u odre'enom pogledu i primeni. "Ne#ista savest", ta najneprijatnija i najzanimljivija biljka nae zemaljske vegetacije, nije izrasla na ovom tlu u stvari, #ak ni oni koji su sudili i kanjavali nisu tokom najve%eg dela vremena bili svesni da imaju posla s "krivcem". Smatrali su da pred sobom imaju nekog ko #ini tetu, neku neodgovornu zlu kob. Pa ni onaj na koga se potom, opet kao neka zla kob, sru#ila kazna nije pri tom ose%ao neku "unutranju muku" druk#iju od one kad iznenada nastupi neto nepredvi'eno, neki straan prirodni doga'aj, survavanje i razmrskavanje neke hridine, protiv #ega se ne moe vojevati. 15. To je na neki #udan na#in dolo jednom Spinozi do svesti (na nezadovoljstvo njegovih tuma#a koji se zato poteno trude da ga na ovom mestu pogreno shvate, kao na primer Kuno Fier) kad se jednog popodneva, zamiljen nad ko zna kakvom uspomenom, pozabavio pitanjem ta je zapravo njemu samom ostalo od #uvene morsus conscientiae* njemu koji je dobro i zlo prognao me'u ljudska uobraenja i srdito branio #ast svoga "slobodnog" boga od onih klevetnika #ije je tvr'enje izlazilo na to da bog sve radi sub ratione boni** ("a to bi zna#ilo pot#initi boga sudbini i bilo bi odista najve%a od svih besmislica"). Svet se za Spinozu ponovo povukao u ono stanje nevinosti u kome je bio pre pronalaska ne#iste savesti: a ta je onda bilo sa morsus conscientiae? "Suprotnost radosti", rekao je on najzad sebi, "alost pra%ena predstavom o nekoj prolosti stvari koja se zbila mimo svakog o#ekivanja." Etika , propos. XVIII, schol. I, II. Isto kao Spinoza ose%ali su hiljadama godina povodom svoga "prestupa" vinovnici zla koje je stigla kazna: "neto je tu neo#ekivano ispalo naopako", a ne: "nije trebalo to da u#inim" oni su se pot#injavali kazni kao to se #ovek pot#injava bolesti ili nesre%i ili smrti, s onim odlu#nim fatalizmom bez revolta koji, na primer, jo i danas u odnosu prema ivotu daje prednost Rusima u pore'enju s nama zapadnjacima. Ako je tada bilo kritike #ina, razboritost je bila ta koja je kritikovala: bez sumnje, pravo dejstvo kazne moramo traiti pre svega u izotravanju razboritosti, u produavanju pam%enja, u volji da se delu ubudu%e pristupa opreznije, nepoverljivije, skrivenije, u uvi'anju da je #ovek suvie slab da bi mogao mnogo posti%i odjednom, u nekoj vrsti poboljanja samoprosu'ivanja. Ono to se kod #oveka i ivotinje moe uglavnom posti%i kaznom jeste poja#avanje straha, izotravanje razboritosti, ovladavanje poudama: time kazna pripitomljava #oveka, ali ga ne #ini "boljim" s pravom bi se moglo tvrditi #ak suprotno. ("teta opame%uje #oveka", kae narod: ukoliko ga opame%uje, utoliko ga i #ini r'avim. Na sre%u, #esto ga #ini i glupljim.)
* Grie savesti. ** S obzirom na dobro, imaju%i u vidu dobro.

16. Na ovom mestu ne mogu vie proputati da svojoj hipotezi o poreklu "ne#iste savesti" dam prvi, prethodan oblik: ona se ne da lako shvatiti i iziskuje da se o njoj mnogo razmilja, da se nad njom dugo bdi i da se ostavi da preno%i. Ne#istu savest shvatam kao teku bolest u koju je #ovek morao da padne pod pritiskom one najdublje od svih promena koje je ikad doiveo one promene kad se kona#no naao pod stegom drutva i mira. Upravo onako kako se dogodilo vodenim ivotinjama kad su se nale prisiljene da postanu kopnene ivotinje ili da propadnu, tako je bilo i ovim poluivotinjama, sre%no prilago'enim divljini, ratu, lutanju

i pustolovini najednom su svi njihovi instinkti bili obezvre'eni i "otka#eni". Od sad je trebalo da idu na nogama i da "same sebe nose", dok ih je dotad nosila voda: strahovit teret navalio se na njih. Ose%ale su se nevete i za najjednostavnije radnje, za ovaj novi, nepoznati svet nisu vie imale svoje stare vodi#e, nagone koji nesvesno i sigurno upravljaju sad su bile upu%ene na miljenje, zaklju#ivanje, prora#unavanje i kombinovanje uzroka i posledice, te nesre%ne ivotinje, na svoju "svest", na svoj najoskudniji i najnepouzdaniji organ! Mislim da nikad na zemlji nije bilo takvog bednog ose%anja, tako teke nelagode a pri tom oni stari instinkti nisu najednom prestali da postavljaju svoje zahteve! Samo, bilo je teko i retko kad mogu%no da im se izi'e u susret: morala su se traiti uglavnom nova i tako re%i podzemna zadovoljenja. Svi instinkti koji se ne rastere%uju napolje okre!u se unutra to je ono to nazivam pounutranjivanjem #oveka: time u #oveku nastaje ono to se kasnije naziva njegovom "duom". Sav unutranji svet, prvobitno tanak kao izme'u dve opne stenjen, toliko se rairio i nabujao, dobio na dubini, irini i visini koliko je spre$eno "pranjenje" #oveka napolje. One strane brane kojima se dravna organizacija titila od starih instinkata slobode kazne spadaju prvenstveno u ove brane dovele su do toga da su se svi oni instinkti divljeg slobodnog #oveka skitalice okrenuli nazad, protiv samog $oveka. Neprijateljstvo, svirepost, uivanje u proganjanju, prepadu, u promeni, razaranju sve to okrenuto protiv nosilaca takvih instinkata: to je poreklo "ne#iste savesti". ovek koji je u nedostatku spoljnih neprijatelja i otpora, sateran u mu#an tesnac i pravilnost obi#aja, nestrpljiv sam sebe kidao, progonio, nagrizao, draio i kinjio, ta ivotinja koja je izranjavljena udaranjem o reetke sopstvenog kaveza, koju su hteli da "pripitome", taj nesre%nik koga je nagrizala #enja za pustinjom, koji je od samog sebe morao da stvori pustolovinu, mu#ilite, nesigurnu i opasnu divljinu ta budala, taj #enjivi i o#ajni zarobljenik postao je pronalaza# "ne#iste savesti". A s njim je po#ela najtea i najneprijatnija bolest od koje #ove#anstvo do danas nije ozdravilo, patnja #oveka od $oveka, od sebe: kao posledica nasilnog odvajanja od ivotinjske prolosti, kao posledica skoka i tako re%i pada u nov poloaj i nove ivotne uslove, kao posledica objave rata starim instinktima na kojima su se dotad zasnivali njegova snaga, zadovoljstvo i neustraivost. Dodajmo odmah da se, na drugoj strani, s #injenicom ivotinjske due okrenute i postavljene protiv sebe same, na zemlji pojavilo neto tako novo, duboko, ne#uveno, zagonetno, protivre#no i budu!no!u proeto da se izgled zemlje time bitno izmenio. U stvari, bili su potrebni boanski posmatra#i da bi dostojno ocenili prizor koji je time zapo#eo i #iji se kraj jo ne moe sagledati prizor suvie lep, suvie #udesan, suvie paradoksalan da bi se mogao besmisleno-neprimetno odigrati na kojoj bilo smenoj planeti! Od tada #ovek spada u najneo#ekivanije i najuzbudljivije sre%ne hice u igri s kockama, igri Heraklitovog "velikog deteta", zvalo se ono Zevs ili slu#aj on pobu'uje zanimanje za sebe, napetost, budi nadu, gotovo izvesnost, kao da se njime neto najavljuje, kao da se neto priprema, kao da #ovek nije cilj nego samo put, sporedan doga'aj, most, jedno veliko obe%anje... 17. U preduslove ove hipoteze o poreklu ne#iste savesti spada u prvom redu to da ona promena nije bila postepena ni dobrovoljna i da se nije pokazala kao organsko urastanje u nove uslove, nego kao prelom, skok, prinuda, neumitna sudbina protiv koje nije bilo mesta borbi, pa #ak ni osvetoljubivosti. A zatim da je uglavljivanje dotad nesputavanog i neure'enog stanovnitva u #vrste oblike, kako je zapo#eto nasilnim aktom tako i dokraja izvreno samim nasilnim aktom da je, prema tome, najstarija "drava" stupila na scenu kao uasna tiranija, kao ugnjeta#ka i bezobzirna mainerija i da je kao takva delovala i dalje dok ta sirovina od naroda i poluivotinje nije kona#no ne samo dobro izgnje#ena i izmrvljena nego i uobli$ena. Upotrebio sam re# "drava": samo po sebi se razume na koga se pri tome misli na neki #opor plavih zveri, na neku rasu osvaja#a i gospodara koja, ratni#ki organizovana i

kadra da organizuje, bez dvoumljenja stavlja svoju stranu apu na neko brojem moda nadmo%nije, ali jo neuobli#eno, jo lutaju%e stanovnitvo. Tako, eto, po#inje "drava" na zemlji: mislim da je odba#ena ona matarija po kojoj je drava po#ela "ugovorom". Ko moe da zapoveda, ko je po prirodi "gospodar", ko u poslu i ponaanju nastupa nasilni#ki ta je njemu stalo do ugovora! S takvim bi%ima se ne ra#una, ona nailaze kao sudbina, bez opravdanja, bez razuma, obzira, izgovora, ona su tu kao to je munja tu, suvie strana, suvie iznenadna, ubedljiva, suvie "druk#ija" da bi se #ak i mrzela. Njihovo delo je instinktivno stvaranje oblika, utiskivanje oblika, to su najneslobodniji, najnesvesniji umetnici koji postoje: ukratko, gde se ona pojave tamo je neto novo, tvorevina s vla%u koja ivi, u kojoj su delovi i funkcije razgrani#eni i me'usobno povezani, u kojoj nema mesta ni za ta #emu nije najpre dat "smisao" s obzirom na celinu. Ta bi%a, ti ro'eni organizatori, oni ne znaju ta je krivica, ta odgovornost, ta obzir; u njima vlada onaj uasni egoizam umetnika koji svetli kao metal i zna da je u svom "delu", kao majka u svom detetu, za sva vremena opravdan. Kod njih se "ne#ista savest" nije razvila, to se podrazumeva od samog po#etka ali bez njih se ona ne bi ni razvila, ta runa biljka, ne bi je bilo da pod udarcima njihovih #eki%a, njihovog umetni#kog nasilja, ogromna koli#ina slobode nije prognana iz sveta, ili bar ispred o#iju uklonjena i tako re%i u#injena latentnom. Taj instinkt slobode koji je nasilno u#injen latentnim to nam je ve% jasno taj potisnuti, povu#eni instinkt slobode koji je zatvoren u unutranjost i koji se jo samo sam na sebi rastere%uje i iskaljuje: to, samo to je ne$ista savest u svom za#etku. 18. Treba se #uvati toga da se o celoj ovoj pojavi loe misli samo zbog toga to je ona ve% od samog po#etka runa i bolna. Jer u osnovi, to je ona ista aktivna sila koja je u onim umetnicima-nasilnicima i organizatorima veli#anstvenije na delu i drave gradi, koja ovde, unutra, u malom, sku#enom prostoru, u naopakom pravpu, u "lavirintu grudi", kako kae Gete, stvara sebi ne#istu savest i gradi negativne ideale, to je upravo onaj instinkt slobode (mojim jezikom re#eno: volja za mo%), samo to je materija na kojoj se ispoljava uobli#avaju%a i nasilni#ka priroda te sile ovde sam #ovek, njegovo celo ivotinjsko staro sopstvo a ne, kao u onoj ve%oj i upadljivijoj pojavi, drugi #ovek, drugi ljudi. Ovo potajno nasilje nad samim sobom, ova surovost umetnika, ovo uivanje u davanju oblika samom sebi kao tekoj, otpornoj, pasivnoj materiji, u nametanju volje, kritike, protivre#nosti, prezira, negacije, taj neugodan i veoma zabavan rad due koja je dobrovoljno u sebi podvojena, koja sama sebi nanosi bol iz uivanja u nanoenju bola, sva ta aktivna "ne#ista savest" je najzad nije vie teko pogoditi kao pravo materinsko krilo idealnih i izmiljenih doga'aja iznela na svetlost dana i obilje nove zadivljuju%e lepote i potvr'ivanja, a moda uopte i lepotu samu... Jer ta bi bilo "lepo" kad ne bi najpre protivre#nost postala svesna sebe, kad najpre runo ne bi samo sebi reklo: "Ja sam runo?"... Posle ovog nagovetaja, bar %e zagonetka biti manje zagonetna ukoliko se protivre#nim pojmovima kao to su nesebi$nost, samoodricanje, samortvovanje moe ukazati na neki ideal, neku lepotu; i jedno se ubudu%e zna, u to ne sumnjam naime, kakva je, od samog po#etka, priroda onog zadovoljstva koje ose%a #ovek koji je nesebi#an, koji sam sebe pori#e, sam sebe rtvuje: to zadovoljstvo spada u svirepost. Toliko zasad o poreklu "neegoisti#nog" kao moralnoj vrednosti i o obeleavanju zemljita na kome je izrasla ta vrednost: tek ne#ista savest, tek volja za samomu#enjem daje pretpostavku za vrednost neegoisti#nog. 19.

Ne#ista savest je bolest, u to sumnje nema, ali onako kao to je i trudno%a bolest. Potraimo li uslove u kojima je ta bolest dostigla najstraniji i najsublimniji vrhunac vide%emo ta se time zapravo prvi put pojavilo u svetu. Ali to je zadatak na duu stazu a mi se prethodno moramo jo jednom vratiti jednom ranijem gleditu. Privatno-pravni odnos izme'u dunika i njegovog poverioca, o #emu je ve% bilo dosta govora, jo jednom je, i to na istorijski veoma #udan i sumnjiv na#in, tuma#enjem unesen u odnos koji je nama, modernim ljudima, moda najnerazumljiviji: naime, u odnos dananjih ljudi prema njihovim precima. U okviru prvobitne plemenske zajednice govorimo o pradavnim vremenima iva generacija svaki put priznaje pravnu obavezu prema ranijoj, a naro#ito prema najranijoj koja je osnovala pleme (nije to nikako puka ose%ajna obaveznost: ona bi se, ne bez osnova, za najve%i deo prolosti ljudskog roda uopte mogla #ak osporavati). Tu vlada uverenje da pokolenje postoji samo zahvaljuju%i rtvama i delima predaka i da im se to rtvama i delima mora vratiti: priznaje im se dakle dug koji se jo stalno uve%ava time to ovi preci nastavljaju%i da postoje kao mo%ni duhovi ne prestaju da svojom snagom obezbe'uju pokolenju nove prednosti i predujmove. Moda zabadava? Za ona sirova i "duom siromana" vremena nema nikakvog "zabadava". A ta im se moe vratiti? rtve (u po#etku za hranu, u najgrubljem smislu), slavlja, kapele, odavanje pote, pre svega poslunost jer svi obi#aji su, kao dela predaka, isto tako njihovi propisi i zapovesti da li ih je ikad dovoljno? Ova sumnja ostaje i raste: s vremena na vreme, ona iznu'ava otkupljivanje na veliko, odjednom, neto #udovino kao povra%aj "poveriocu" (ozloglaeno rtvovanje prvenca na primer, krv, ljudsku krv u svakom slu#aju). Strah od pretka i njegove mo%i, svest o dugovanju njemu raste nuno po ovakvoj logici ta#no u onoj meri u kojoj raste mo% plemena, u kojoj samo pleme postoji sve pobedonosnije, nezavisnije, potovanije i za okolinu stranije. Nikako ne obrnuto! Naprotiv, svaki korak ka propasti plemena, svaki nesre%an slu#aj, svaki znak izro'avanja i raspadanja, uvek umanjuju strah od duha njegovog osniva#a i daju sve ble'u predstavu o njegovoj razlonosti, predostronosti i sadanjoj mo%i. Ako se ova gruba vrsta logike dovede u mislima do kraja, onda preci najmo!nijih plemena moraju matom sve ve%eg straha narasti do ogromnih razmera i biti gurnuti u tamu boanske tajanstvenosti i nezamislivosti: predak se najzad nuno pretvara u boga. Moda je ba tu poreklo bogova, dakle poreklo iz straha!... A kome se #ini nuno da doda "ali i iz pijeteta!", taj %e teko biti u pravu za onaj najve%i deo prolosti ljudskog roda, za duboku davninu. Utoliko vie, naravno, za srednje razdoblje u kome se obrazuju otmeni rodovi: koji su zaista svojim osniva#ima, precima (herojima, bogovima) s kamatama vratili sva svojstva koja su u njima samim postala o#igledna, otmena svojstva. Kasnije %emo na oblagoro'avanje i oplemenjivanje bogova (koje ni u kom slu#aju nije njihovo "posve%ivanje") baciti jo jedan pogled, a sad propratimo do kraja samo tok ovog razvoja svesti o krivici. 20. Svest o dugu prema boanstvu, kako nas istorija u#i, nije nestala ni posle propasti zajednice ure'ene po krvnom srodstvu; kao to je od rodovskog plemstva nasledilo pojmove "dobro i r'avo" (zajedno sa psiholokom sklono%u toga plemstva da uspostavlja hijerarhiju), #ove#anstvo je pored rodovskih i plemenskih boanstava dobilo u nasle'e i teret jo nepla%enih dugova i elju da se ti dugovi namire. (Prelaz #ine ona brojna ropska i zavisna plemena koja su se prilagodila boanskim kultovima svojih gospodara, bilo silom ili posluno%u i mimikrijom, a od njih se to nasle'e irilo zatim na sve strane.) Ose%anje duga prema boanstvu raslo je neprekidno nekoliko milenijuma, i to stalno u istoj meri u kojoj su pojam i ose%anje boga na zemlji rasli i uzdizali se. (Cela istorija etni#kih borbi, pobeda, mirenja, stapanja, sve to prethodi kona#noj hijerarhiji svih narodnosnih elemenata u svakoj velikoj sintezi rasa, ogleda se u genealokoj zbrci njihovih bogova, u pri#ama o njihovim

borbama, pobedama i mirenjima; kretanje ka univerzalnim carstvima je uvek kretanje i ka univerzalnim boanstvima, despotizam sa svojim pot#injavanjem nezavisnog plemstva uvek utire put i nekoj vrsti monoteizma.) Stoga je uspon hri%anskog Boga, kao najvieg boga koji je dosad postignut, doneo sobom i maksimum ose%anja krivice. Ako pretpostavimo da smo postepeno krenuli suprotnim pravcem moglo bi se na osnovu opadanja vere u hri%anskog Boga, s nemalom verovatno%om zaklju#iti da sad ve% postoji i znatno slabljenje ljudske svesti o krivici; tavie, ne moe se odbaciti verovatno%a da bi potpuna i kona#na pobeda ateizma mogla osloboditi #ove#anstvo onog celog ose%anja duga prema svom po#etku, prema svojoj causa prima.* Ateizam i neka vrsta druge nevinosti idu ruku pod ruku.
* Prvom uzroku.

21. Toliko zasad, u grubim crtama, o povezanosti pojmova "krivica" i "dunost" s religijskim pretpostavkama: dosad sam namerno ostavljao po strani moralno razmatranje ovih pojmova (njihovo potiskivanje u savest, jo odre'enije: povezivanje ne$iste savesti s pojmom o bogu) i na kraju prethodnog odeljka #ak govorio kao da takvo razmatranje nije ni mogu%no, kao da, u skladu s tim, oni pojmovi sada nuno nestaju poto je otpala njihova pretpostavka, vera u naeg "poverioca", boga. Pravo stanje stvari je, me'utim, sasvim druga#ije. S moralnim vrednovanjem pojmova krivica i dunost, s njihovim potiskivanjem u ne$istu savest, u#injen je sasvim osoben pokuaj da se pravac napred opisanog razvoja obrne, ili da se taj razvoj barem zaustavi: upravo sad treba da izgled na kona#no odvajanje bude jednom zasvagda pesimisti#ki zatvoren; sad pogled treba neuteno da se sudari s nepremostivom nemogu%no%u, sad oni pojmovi "krivica" i "dunost" treba da se okrenu nazad a protiv koga? Sumnje nema: najpre protiv "dunika" u kome se sad ne#ista savest tako u#vr%uje, nagrizanjem se iri i razrasta kao polip, dok se kona#no s nerazreljivo%u duga ne rodi i ideja o nemogu%nosti pokore, misao o neotplativosti duga (misao o "ve$noj kazni"); na kraju #ak i protiv "poverioca", bilo da se pri tom misli na causa prima #oveka, na po#etak ljudskog roda, na njegovog pretka koji je sad optere%en kletvom ("Adam", "praroditeljski greh", "nesloboda volje"), ili na prirodu iz #ijeg se krila ra'a i u koju se sad usa'uje princip zla ("proklinjanje prirode"), ili na ivot uopte koji sad postaje bezvredan po sebi (nihilisti#ko odvra%anje od njega, tenja ka onom nita, ili tenja ka njegovoj "suprotnosti", druk#ijem na#inu postojanja, budizam i sli#no) dok se najednom ne na'emo pred paradoksalnim i uasnim izlazom u kome je namu#eno #ove#anstvo nalo privremeno olakanje, pred genijalnim potezom hri!anstva: bog koji se sam rtvuje za krivicu #oveka, bog koji se napla%uje sam na sebi, bog kao jedini koji #oveka moe osloboditi onoga to je za samog #oveka bilo nerazreivo poverilac koji se rtvuje za svog dunika, iz ljubavi (ko da poveruje u to?), iz ljubavi prema svom duniku!... 22. Bi%e da je ve% jasno ta se zapravo sa svim tim i ispod svega toga desilo: ona volja za samomu#enjem, ona suspregnuta svirepost pounutranjenog, u samog sebe suzbijenog #oveka-ivotinje, zatvorenog u "dravu" radi pripitomljavanja, koji je pronaao ne#istu savest da bi sebi naneo bol poto je prirodni put te volje za nanoenje bola bio zatvoren taj #ovek ne#iste savesti dokopao se religijske pretpostavke da svoje samomu#enje tera do njegove najjezivije okrutnosti i otrine. Krivica pred bolom: ta misao mu postaje sprava za mu#enje. U "bogu" on obuhvata svojstva koja je kadar da prona'e kao krajnje suprotnosti svojim pravim i neodmenjivim ivotinjskim instinktima, on te ivotinjske instinkte tuma#i #ak kao ogreenje o

boga (kao neprijateljstvo, opiranje, pobunu protiv "gospoda", "oca", prapretka i po#etka sveta), on se raspinje izme'u suprotnosti "bog" i "'avo"; on svako ne koje kae sam sebi, prirodi, prirodnosti, fakti#nosti svog bi%a, pretvara u da, i to smatra za postoje%e, telesno, stvarno, za boga, svetost boga, za sud boji, kaznu boju, za onaj svet, ve#nost, mu#enitvo bez kraja, pakao, neizmernost kazne i krivice. To je neka vrsta mahnitanja volje u duevnoj svireposti kojem, svakako, nema ravna; #ovekova volja da se ose%a krivim i nedostojnim do neiskupljivosti, njegova volja da se ose%a kanjenim a da kazna nikad ne moe postati ekvivalentna grehu, njegova volja da najdublju osnovu stvari zarazi i zatruje problemom kazne i krivice da bi sebi zauvek onemogu%io izlaz iz ovog lavirinta "fiksnih ideja", njegova volja da postavi sebi ideal ideal "svetog boga" pred kojim %e nuno biti svestan svoje apsolutne nedostojnosti. Teko ovoj ludoj i alosnoj zveri zvanoj #ovek! ta joj sve ne pada na pamet; kakva neprirodnost, kakvi paroksizmi besmisla, kakva bestijalnost ideje ne izbija iz nje #im je makar malo spre#ena da bude zver $ina!... Sve je to zanimljivo preko svake mere, ali u isto vreme toliko mra#no i alosno, toliko preti nervnim rastrojstvom da #ovek mora sebe silom spre#iti da dugo gleda u te ponore. Tu je bolest, van svake sumnje najstranija bolest koja je ikad dosad besnela u #oveku: i ko jo moe da #uje (ali danas niko vie nema ui za to!) kako je u toj no%i mu#enja i besmisla zvu#ao krik ljubavi, krik naj#enjivijeg ushi%enja, spasenja u ljubavi, taj okre%e glavu obuzet nesavladljivom grozom... U #oveku je tako mnogo uasnog!... Zemlja je ve% suvie dugo bila ludnica!... 23. Ovo neka bude zasvagda dovoljno o poreklu "svetog boga". Da misao o bogovima ne mora ve% sama po sebi nuno voditi ovakvom pogoranju mate, #ijeg se prikaza za trenutak nismo mogli liiti, da ima otmenijih na#ina za izmiljanje bogova nego to je ovo samoraspinjanje i samouniavanje #oveka, u #emu su poslednji milenijumi Evrope pokazali pravo majstorstvo to se, na sre%u, jo moe videti pri svakom pogledu na gr$ke bogove, te slike otmenih i autonomnih ljudi u kojima se ivotinja u #oveku ose%a obogotvorena, pa nije sama sebe razdirala, nije sama protiv sebe besnela! Ti Grci su se najdue svojim bogovima sluili upravo zato da bi odstranili svaku pomisao na "ne#istu savest", da bi mogli da uivaju u svojoj slobodi due: dakle u smislu koji je suprotan na#inu na koji se hri%anstvo posluilo svojim bogom. Oni su u tome ili vrlo daleko, ta divna i odvana deca; i niko drugi do sam homerski Zevs ih s vremena na vreme opominje da preteruju u olakavanju svog poloaja. " udo!" kae on jednom re# je o Egistovom slu#aju, o jednom vrlo tekom slu#aju " udo, koliko se smrtnici ale na bogove! Zlo im dolazi jedino od nas, misle oni; a oni sami Svojim bezumljem stvaraju sebi i preko sudbine, bedu."* Ipak se i ovde #uje i vidi da je i ovaj olimpski posmatra# i sudija daleko od toga da se na njih ljuti i da o njima loe misli: "ba su ludi!" tako on misli povodom nedela smrtnika a "ludost" i "bezumlje", malo "pometnje u glavi", toliko su i Grci najja#eg, najsmelijeg vremena doputali sebi kao razlog za mnogo gore i kobnije stvari: ludost, ne greh! Shvatate to?... Ali #ak i ona pometnja u glavi je bila problem "pa kako je ona uopte mogu%na? Odakle li je samo dola, kod glava kakve mi imamo, mi ljudi plemenitog porekla, sre%e, uspenosti, najboljeg drutva, otmenosti; vrline?" tako se vekovima pitao otmen Grk pred svakom njemu nerazumljivom grozotom i pred svakim nedelom kojima se uprljao jedan od njih. "Mora ipak biti da ga je neki bog zaslepio", govorio je najzad sebi, vrte%i glavom... To reenje je tipi$no za Grke... Tako su bogovi u ono vreme sluili za to da #oveka do izvesnog stepena

opravdaju kad #ini zlo, sluili su kao uzrok zla oni tada nisu uzimali na sebe kaznu nego, to je otmenije, krivicu...
* Odiseja. I, 32-34.

24. Zavravam trima upitnicima, to je o#ito. "Da li se ovde zapravo jedan ideal izgra'uje ili se rui?" moda %e me neko upitati... A da li ste se vi ikad dovoljno pitali koliko se na zemlji isplatilo izgra'ivanje svakog ideala? Koliko se stvarnost za to uvek morala klevetati i krivo predstavljati, koliko se la morala posve%ivati, savest zbunjivati, koliko se "bog" svaki put morao rtvovati? Da bi se jedna svetinja mogla uspostaviti, mora se neka druga sruiti: to je zakon neka mi se pokae slu#aj gde nije tako!... Mi moderni ljudi, mi smo naslednici hiljadugodinje vivisekcije savesti i samomu#enja: u tome imamo svoje najdue iskustvo, moda svoje majstorstvo, u svakom slu#aju svoju prefinjenost, svoju iskvarenost ukusa. ovek je predugo "zlim pogledom" posmatrao svoje prirodne sklonosti, tako da su se one u njemu na kraju #vrsto povezale s "ne#istom save%u". Pokuaj u suprotnom pravcu bio bi po sebi mogu%an ali ko ima dovoljno snage za to? naime da se neprirodne sklonosti, sve one tenje ka onostranom, ka onom to je protivno #ulima, instinktima, prirodi, ivotinji, ukratko da se svi dosadanji ideali, koji su svi skupa bili neprijateljski prema svetu i ivotu, #vrsto poveu s ne#istom save%u. Kome se danas obratiti s takvim nadama i zahtevima?... Protiv sebe imali bismo upravo dobre ljude; uz to, to je i razumljivo, komotne, pomirljive, sujetne, zanesene, umorne... ta dublje vre'a, ta ja#e odbija nego kad #ovek pokae strogost prema sebi i kad sebi postavlja visoke zahteve? I opet kako su svi predusretljivi, kako ljubazni prema nama #im postupimo i "opustimo se" kao sav ostali svet!... Za onaj cilj bili bi potrebni duhovi druge vrste nego to su ovi dananji: duhovi o#eli#eni ratovima i pobedama, kojima su osvajanje, pustolovine, opasnost, bol postali #ak potreba; bila bi za to potrebna naviknutost na otar visinski vazduh, na zimska putovanja, na led i brda u svakom smislu, bila bi #ak potrebna neka vrsta sublimne zlo%e, do krajnosti samosvesne obesti saznanja svojstvenog istinskom zdravlju; kratko re#eno, bilo bi potrebno upravo ovo istinsko zdravlje!... A da li je ono danas uopte mogu%no?... Ali jednog dana, u nekom vremenu koje %e biti ja#e od ove trule sadanjosti koja sumnja u sebe, mora nam on ipak do%i, spasilac, #ovek velike ljubavi i prezira, stvarala#ki duh, kome njegova bujna snaga ne doputa da se zadri bilo gde po strani ili u onostranosti, #iju usamljenost narod pogreno shvata kao bekstvo od stvarnosti, dok je ona samo uranjanje, ukopavanje, udubljivanje u stvarnost, da bi on iz nje, kad jednom ponovo izi'e na svetlost dana, doneo spasenje toj stvarnosti: spasenje od kletve koju je na nju bacio dosadanji ideal. Taj #ovek budu%nosti koji %e nas osloboditi od dosadanjeg ideala isto tako kao i od onoga to je iz njega moralo izrasti, od velikog ga'enja, od volje za onim nita, od nihilizma, taj udar zvona koji objavljuje podne i veliku odluku, koji ponovo osloba'a volju, koji zemlji vra%a njen cilj i #oveku njegovu nadu, taj antihrist i antinihilist, taj pobednik boga i onog nita on mora jednom do!i. 25. Ali, ta ja tu pri#am? Dosta! Dosta! Na ovom mestu prili#i mi samo jedno da %utim: ina#e se ogreujem o ono to je doputeno jedino nekom mla'em, "budu%nosnijem", ja#em nego to sam ja o ono to je doputeno jedino Zaratustri, Zaratustri bezboniku...

TREIA RASPRAVA

TA ZNA E ASKETSKI IDEALI?

Nehajne, podrugljive, nasilni#ke takve nas eli mudrost: ona je ena i uvek voli samo ratnika.
Tako je govorio Zaratustra

1. ta zna#e asketski ideali? Kod umetnika nita ili mnogo ta; kod filozofa i u#enih ljudi, neto kao njuh i instinkt za najpovoljnije preduslove visoke duhovnosti; kod ena, u najboljem slu#aju, vie ljubaznosti pri zavo'enju, malo mekutva na lepom telu, an'eosku umilnost krasne puna#ke ivotinje; kod fizioloki nagr'enih i razdeenih (kod ve!ine smrtnika), pokuaj da sebe vide kao "suvie dobre" za ovaj svet, sveti oblik raspusnosti, njihovo glavno sredstvo u borbi s potajnim bolom i dosadom; kod svetenika pravu sveteni#ku veru, njihovo najbolje oru'e mo%i, kao i "najviu" dozvolu za mo%; kod svetaca, najzad, izgovor za zimski san, njihovu novissima gloriae cupido,* njihov mir u ni#emu ("bog"), njihov oblik ludila. A to je asketski ideal #oveku uopte tako mnogo zna#io, u tome se izraava osnovna #injenica ljudske volje, njen horror vacui:** njoj je potreban cilj i ona %e radije hteti nita nego ne hteti. Razumete li me?... Jeste li me razumeli?... "Ni najmanje, dragi gospodine!" Po#nimo onda od po#etka.
* Najdublju udnju za slavom. ** Strah od praznine.

2. ta zna#e asketski ideali? Ili, da uzmem jedan pojedina#an slu#aj povodom koga sume #esto pitali za savet, ta zna#i na primer kad jedan umetnik kao Rihard Vagner u svojim starim danima iskazuje potovanje #ednosti? U izvesnom smislu on je to zapravo uvek #inio, ali tek sasvim na kraju u asketskom smislu. ta zna#i ova promena "smisla", ovaj radikalni preokret smisla? jer to je bilo posredi, Vagner se time naglo preokrenuo pravo u svoju suprotnost. ta zna#i to kad se jedan umetnik: naglo preokrene u svoju suprotnost?... Tu nam se odmah, ako se malo zadrimo na ovom pitanju, u se%anju javlja najbolje, najsnanije, najradosnije, najodvanije razdoblje koje je moda postojalo u celom Vagnerovom ivotu: bilo je to onda kad ga je intimno i duboko zaokupljala misao o Luterovoj enidbi. Ko zna kakva je slu#ajnost zapravo doprinela tome da danas umesto te svadbene muzike imamo Majstore peva$e? I koliko u ovima jo odzvanja ona? Me'utim, nikako se ne moe sumnjati u to da bi i u ovoj "Luterovoj svadbi" bila re# o pohvali #ednosti. Dakako, i o pohvali #ulnosti: #ini mi se da bi upravo tako bilo u redu, da bi upravo to bilo "vagnerovski". Jer izme'u #ednosti i #ulnosti nema nune suprotnosti; svaki dobar brak, svaka prava, iskrena ljubav je iznad ove suprotnosti. Vagner bi, kako mi se #ini, dobro bio u#inio da je ovu prijatnu fakti#nost pomo%u jedne ljupke i smele komedije o Luteru dao svojim Nemcima da ponovo osete, jer me'u njima ima, i uvek je bilo, mnogo klevetnika #ulnosti; i moda je najve%a Luterova zasluga upravo u tome to je imao hrabrosti za svoju $ulnost (tada se ona zvala, dosta ublaeno, "jevan'elska sloboda" ...). Me'utim, #ak i onda kad stvarno postoji ona suprotnost izme'u #ednosti i #ulnosti, ona, na sre%u, nipoto ne mora biti neka tragi#na

suprotnost. To bi moglo da vai bar za sve uspelije, blagorodnije smrtnike koji su daleko od toga da svoju labilnu ravnoteu izme'u "ivotinje i an'ela" bez ustezanja smatraju argumentom protiv ivota najtananiji i najblistaviji me'u njima, kao Gete, ili Hafiz, videli su u tome #ak jednu ivotnu dra vie. Takve "protivre#nosti" upravo mame na ivot... Na drugoj strani, sasvim je prirodno da %e unesre%ene svinje, kad jednom budu dovedene dotle da oboavaju #ednost a ima takvih svinja! videti i oboavati u njoj samo svoju suprotnost, suprotnost unesre%enim svinjama, i to s kakvim tragi#nim groktanjem i revno%u! moe se samo zamisliti, onu mu#nu i suvinu suprotnost kojoj je Rihard Vagner na kraju svoga ivota neosporno hteo jo da da muzi#ko ruho i da je postavi na scenu. A $emu? s pravom moemo upitati. Jer ta su se njega ticale, ta se nas ti#u svinje? 3. Pri tome se, naravno, ne moe zaobi%i ono drugo pitanje: ta se njega zapravo ticao onaj muki (ah, tako nemuevan) "prostak", onaj ubogi 'avo i dete prirode Parsifal, koga je on tako zamrenim sredstvima u#inio na kraju katolikom ta, zar je taj Parsifal uopte bio ozbiljno zamiljen? Moglo bi se, naime, suprotno pomisliti, #ak poeleti da je Vagnerov Parsifal vedro zamiljen, tako re%i kao epilog i satirska drama kojom se tragi#ar Vagner na upravo njemu doli#an i dostojan na#in hteo oprostiti od nas, od sebe tako'e, a pre svega od tragedije, naime ekscesom najvie i najsmelije parodije na tragi#ko kao takvo, na svu onu raniju groznu zemaljsku ozbiljnost i zemaljsku bedu, na kona#no prevladan najgrublji oblik u protivprirodnosti asketskog ideala. To bi, kako rekosmo, bilo dostojno jednog velikog tragi#ara koji, kao svaki umetnik, na vrhunac svoje veli# ine stie tek onda kad sebe i svoju umetnost ume da vidi s visine kad ume da se smeje sebi. Da li je Vagnerov Parsifal njegov potajni smeh nadmo%nosti nad samim sobom, trijumf njegove izvojevane poslednje, najve%e umetni#ke slobode, umetni#ke onostranosti? To bi se, rekosmo, moglo poeleti: jer ta bi bio Parsifal shva!en ozbiljno? Da li je zbilja potrebno da se u njemu vidi (kako je neko rekao nasuprot meni) "plod slepe mrnje prema saznanju, duhu i #ulnosti"? Proklinjanje #ula i duha u mrnji i u jednom dahu? Otpadnitvo i povratak hri%anski bole%ivim i mra#nja#kim idealima? I na kraju #ak samoporicanje, samoponitavanje jednog umetnika koji je dotle svom snagom svoje volje teio suprotnom, naime najviem uznoenju duha i $ula u svojoj umetnosti? I ne samo u svojoj umetnosti nego i u svom ivotu. Treba se samo setiti kako je Vagner u svoje vreme s oduevljenjem iao stopama filozofa Fojerbaha: Fojerbahova re# o "zdravoj #ulnosti" zvu#ala je tridesetih i #etrdesetih godina Vagneru kao i mnogim Nemcima (oni su se nazivali "mladonemcima") kao re# spasenja. Da li je on na kraju promenio miljenje o tome? Poto je, u najmanju ruku, izgledalo da namerava da druk#ije pou$ava druge... I ne samo trubama Parsifala sa scene: u sumornim, koliko neslobodnim toliko i smetenim spisima njegovih poslednjih godina ima stotinu mesta koja odaju potajnu elju i volju, klonulu, nesigurnu, nesamostalnu volju da se na osoben na#in propoveda povratak, obra%anje, odricanje, hri%anstvo, srednji vek i da se svojim u#enicima kae: "Sve je ovo nita! Potraite spas drugde!" Jednom se #ak priziva "krv Spasitelja"... 4. Da povodom takvog slu#aja, u kome ima mnogo mu#nog, kaem svoje miljenje a to je tipi$an slu#aj da je svakako najbolje odvojiti umetnika od njegovog dela toliko da se on sam ne uzima tako ozbiljno kao njegovo delo. On je, napokon, samo preduslov svoga dela, materinsko krilo, zemljite, pod odre'enim okolnostima 'ubre na kome, iz koga ono raste pa prema tome, u ve%ini slu#ajeva, neto to se mora zaboraviti ako se eli uivati u samom delu. Uputanje u poreklo dela je stvar fiziologa i vivisektora duha: nikad i ni pod kojim

uslovima esteti#ki nastrojenih ljudi, umetnika! Pesnik i tvorac Parsifala nije bio nimalo pote'en dubokog, temeljitog, #ak stranog uivljavanja i poniranja u srednjovekovne duevne kontraste, neprijateljske odvojenosti od svake uzvienosti, strogosti i discipline duha, neke vrste intelektualne perverznosti (neka mi bude doputeno da upotrebim ovu re#), kao to ni nose%a ena nije pote'ena neprijatnosti i neobi#nosti trudno%e, koje se, kao to je re#eno, moraju zaboraviti da bi se radovalo detetu. Treba se #uvati pogreke u koju sam umetnik vrlo lako upada zbog psiholoke contiguity,* kako kau Englezi: kao da je on sam ono to moe da predstavi, izmisli, izrazi. A stvar zapravo stoji tako da on, i kad bi bio to, nikako to ne bi predstavio, izmislio, izrazio; Homer ne bi ispevao Ahila, ni Gete Fausta, da je Homer bio Ahil ili Gete Faust. Savren i potpun umetnik je za sva vremena odvojen od "realnog", stvarnog; s druge strane, razumljivo je to ponekad moe do o#ajanja da bude umoran od te ve#ite "nerealnosti" i lanosti svoga unutranjeg ivota i to tada pokuava da zahvatom prodre u ono to mu je upravo najvie zabranjeno, da bude stvaran. S kakvim uspehom? Nije teko pogoditi... To je ona tipi$na slabost volje umetnika: ista ona slabost kojoj je podlegao i ostareli Vagner i koju je on tako skupo, tako kobno morao da plati (zbog nje je izgubio znatan deo svojih prijatelja). I najzad, sasvim nezavisno od te slabosti volje, ko ne bi poeleo, zbog samog Vagnera, da se on druk#ije oprostio od nas i od svoje umetnosti, ne jednim Parsifalom nego pobedonosnije, samosvesnije, vie vagnerovski a manje pometeno, manje dvozna#no u odnosu na celo njegovo htenje, manje openhauerovski, manje nihilisti#ki?...
* Bliskosti, dodira.

5. ta, dakle, zna#e asketski ideali? U slu#aju jednog umetnika, to shvatamo polako: ba nita!... Ili tako mnogo da je to isto to i nita!... Izostavimo najpre umetnike: oni nikad nisu dovoljno nezavisni u svetu i prema svetu da bi njihove ocene i menjanje tih ocena po sebi zasluivali panju! U svim vremenima, oni su bili sluge morala ili filozofije ili religije, sasvim nezavisno od toga to su, na alost, prili#no #esto bili suvie nesamostalne udvorice svojih pristalica i pokrovitelja i dovitljivi laskavci pred starim ili novim vlastima. U najmanju ruku, njima je uvek potrebna zatita, oslonac, neki ve% u#vr%en autoritet: umetnici nikad ne stoje #vrsto na svojim nogama, samostalnost nije u skladu s njihovim najdubljim instinktima. Tako je na primer Rihard Vagner, kad je "dolo vreme", uzeo za svoga #elnika i zatitnika filozofa openhauera: ko bi mogao i pomisliti da bi on imao hrabrosti za neki asketski ideal bez oslonca koji mu je pruila openhauerova filozofija, bez openhauerovog autoriteta koji je u Evropi doao do prevage sedamdesetih godina (ostavljaju%i po strani pitanje da li bi umetnik u novoj Nema#koj uopte mogao opstati bez mleka pobonog miljenja, pobonog u odnosu prema carstvu)? I time smo stigli do ozbiljnijeg pitanja: ta zna#i to kad se jedan pravi filozof prikloni asketskom idealu, jedan zaista samostalan duh kao openhauer, #ovek i vitez #vrstog pogleda koji je imao hrabrosti u odnosu prema samom sebi, koji ume sam da zauzme svoj stav, ne o#ekuju%i prvo predvodnike i mig odozgo? Razmotrimo ovde odmah #udan i za mnoge ljude #ak zadivljuju%i openhauerov stav prema umetnosti: jer je Rihard Vagner, o#igledno, u prvom redu zbog njega pristao uz openhauera (po nagovoru jednog pesnika, zna se da je to bio Herveg), i to do te mere da je time nastala direktna teorijska protivre#nost izme'u njegovog ranijeg i kasnijeg esteti#kog uverenja prvo je izraeno na primer u spisu Opera i drama, a drugo u spisima koje je objavio posle 1870. godine. Posebno je od tada, to moda najvie za#u'uje, Vagner bezobzirno promenio svoje miljenje o vrednosti i mestu same muzike: nije se osvrtao na to da je do tada od nje bio napravio sredstvo, medijum, "enu" kojoj je bila neophodna svrha, mukarac, da bi uspela naime drama! On je najednom shvatio da se in majorem musicae gloriam* moe vie u#initi sa openhauerovom

teorijom i njegovim novotarijama naime sa samostalno!u muzike kako ju je openhauer shvatio: muzika izdvojena, postavljena prema svim ostalim umetnostima, nezavisna umetnost po sebi, koja ne nudi, kao ove, slike fenomenalnog sveta, nego naprotiv govori jezikom same volje, neposredno iz "ponora", kao njeno najautenti#nije, najizvornije, najdirektnije objavljivanje. S ovim izvanrednim podizanjem vrednosti muzike, koje je, izgleda, proizlazilo iz openhauerove filozofije, najednom je ne#uveno porastao i ugled samog muzi$ara: sad je on postao proro#ite, svetenik, #ak vie od svetenika, veka vrsta posrednika onog "po sebi" stvari, telefon onostranosti on otad nije objavljivao samo muziku, taj trbuhozborac boga on je objavljivao metafiziku: kakvo #udo to je najzad jednog dana po#eo da propoveda asketske ideale?...
* Za ve%u slavu muzike.

6. openhauer se koristio Kantovim shvatanjem esteti#kog problema, mada na njega, to je sasvim izvesno, nije gledao Kantovim o#ima. Kant je imao nameru da umetnosti ukae #ast kad je me'u predikatima lepog davao prvenstvo i u prvi plan stavljao one koji #ine #ast saznanju: bezli#nost i opte vaenje. Ovde nije mesto za raspravljanje o tome da li je ovo u osnovi bio promaaj; hteo bih samo da naglasim to da je Kant, kao i svi filozofi, pri posmatranju esteti#kog problema, umesto da po'e od iskustava umetnika (stvaraoca), o umetnosti i lepom razmiljao jedino sa stanovita "posmatra#a" i pri tom u pojam "lepog" neopaeno uneo samog "posmatra#a". Da je barem ovaj "posmatra#" bio filozofima lepog dovoljno poznat! naime kao zna#ajna li$na #injenica i iskustvo, kao obilje sopstvenih snanih doivljaja, elja, iznena'enja, ushi%enja u oblasti lepog! Bojim se, me'utim, da je uvek bilo obrnuto: i tako od njih ve% od samog po#etka dobijamo definicije u kojima se, kao u onoj #uvenoj definiciji koju Kant daje o lepom, krije nedostatak tananijeg li#nog iskustva u vidu strahovite osnovne zablude. "Lepo je", rekao je Kant, "ono to se dopada bez interesa." Bez interesa! Neka se ova definicija uporedi s onom koju je dao jedan stvarni "posmatra#" i umetnik Stendal, koji lepo na jednom mestu naziva une promesse de bonheur.* Ovde je svakako odba$eno i izbrisano upravo ono to Kant jedino isti#e u vezi s esteti#kim stanjem: le dsintressement. Ko je u pravu, Kant ili Stendal? Naravno, ako nai esteti#ari neumorno, u prilog Kantu, ponavljaju tvrdnju da se pod #arobnim dejstvom lepote mogu "nezainteresovano" posmatrati #ak i statue obnaenih ena, onda se zaista na njihov ra#un moemo malo i nasmejati: iskustva umetnika su u ovoj kakljivoj stvari "interesantnija", i Pigmalion u svakom slu#aju nije nuno bio "neesteti#ki #ovek". Mislimo utoliko bolje o nevinosti naih esteti#ara koja se ogleda u takvim argumentima; upiimo na primer u #ast Kantu ono to je s naivno%u seoskog popa rekao o svojstvu #ula dodira! Ovde se vra%amo openhaueru, koji je na sasvim druga#iji na#in od Kanta bio blizak umetnosti, a ipak nije iziao iz okvira Kantove definicije; kako se to dogodilo? Okolnosti su prili#no #udne: on je izraz "bez interesa" protuma#io na najli#niji na#in, polaze%i od iskustva koje je kod njega moralo biti najredovnije. Malo je stvari o kojima openhauer govori tako sigurno kao o dejstvu esteti#ke kontemplacije: on kae za nju da deluje direktno protiv polne "zainteresovanosti", sli#no dakle lupulinu i kamforu, i nikad mu nije bilo dosta veli#anja ovog oslobo'enja od "volje" kao velike prednosti i koristi esteti#kog stanja. ak bi se moglo postaviti pitanje da moda i njegovo osnovno shvatanje "volje i predstave", misao da je oslobo'enje od "volje" mogu%no jedino posredstvom "predstave", ne proizlazi iz uoptavanja onog seksualnog iskustva. (Uzgred re#eno, kod pitanja u vezi sa openhauerovom filozofijom ne treba nikad gubiti iz vida da su to shvatanja dvadesetestogodinjeg mladi%a, tako da su ona karakteristi#na ne samo za openhauera nego i za to ivotno doba.) ujmo, na primer,

jedno od najizrazitijih me'u mnogobrojnim mestima koja je napisao u slavu esteti#kog stanja (Svet kao volja i predstava, I, 231), oslunimo ton, patnju, sre%u, zahvalnost s kojima su izgovorene ove re#i. "To je bezbolno stanje koje je Epikur cenio kao najvie dobro i kao stanje bogova; u tom trenutku,mi smo oslobo'eni nedostojnog pritiska volje, mi slavimo praznik prestanka robovanja htenju, Iksionov to#ak miruje"... Kakva estina re#i! Kakve slike muke i teke dodijalosti! Kakvo gotovo patoloko suprotstavljanje "onog trenutka" i vremena "Iksionovog to#ka", "robovanja htenju", "nedostojnog pritiska volje"! A, recimo, da je openhauer sto puta bio u pravu to se njega li#no ti#e, ta bi to zna#ilo za uvi'anje sutine lepog? openhauer je opisao jedno dejstvo lepog, ono koje smiruje volju da li je i to dejstvo samo redovno? Stendal, kao to smo rekli, ne manje #ulna, ali sre%nije sazdana priroda od openhauera, isti#e jedno drugo dejstvo lepog: "Lepo obe!ava sre%u", njemu se #ini da je pravo stanje stvari upravo pokretanje volje ("interesa") lepim. I zar se, najzad, ne bi i samom openhaueru moglo prigovoriti da se on ovde neopravdano smatra kantovcem, da Kantovu definiciju lepog uopte nije shvatio kantovski da se i njemu lepo dopada iz jednog "interesa", #ak iz najja#eg, najli#nijeg interesa: interesa #oveka podvrgnutog torturi da se oslobodi torture?... I, ako se vratimo naem prvom pitanju "ta zna$i to kad se jedan filozof klanja asketskom idealu?", dobi%emo ovde bar prvi nagovetaj: on ho%e da se oslobodi jedne torture.
* Obe%anje sre%e.

7. uvajmo se da nam se pri re#i "tortura" ne smra#i odmah lice: upravo u ovom slu#aju ima mnogo ta da se kae protiv toga i prili#no da se oduzme ima se #ak #emu i nasmejati. Naime, ne potcenjujmo to to su openhaueru, koji se prema polnosti odnosio u stvari kao prema li#nom neprijatelju (uklju#uju%i i njeno oru'e, enu, taj "instrumentum diaboli"*), bili potrebni neprijatelji da bi ostao dobrog raspoloenja; to je voleo opore, jetke, crno-zelene re#i; to se ljutio ljutnje radi, iz strasti; to bi se razboleo bez svojih neprijatelja, bez Hegela, ene, bez #ulnosti i cele volje za ivotom, opstankom, to bi postao pesimist (jer pesimist nije bio, ma koliko to eleo). openhauer ne bi ina#e tu ostao, u to se moemo kladiti, on bi pobegao: me'utim, njegovi neprijatelji su ga #vrsto drali, oni su ga uvek iznova zavodili da ostane u ivotu, gnev mu je, ba kao i anti#kim kini#arima, bio naslada, okrepljenje, naknada, remedium** protiv odvratnosti, on mu je bio sre!a. Toliko o ovom najli#nijem u slu#aju openhauer; na drugoj strani ima kod njega jo neto tipi#no i tek se tu vra%amo svom problemu. Dok god ima filozofa na zemlji i gde god ih je bilo (od Indije do Engleske, da uzmemo ove suprotne polove obdarenosti za filozofiju), neosporno postoji neka posebna razdraljivost i mrnja filozofa prema #ulnosti openhauer je samo najre#itiji i, ako se ima sluha za to, njihov najzavodljiviji i najdraesniji izraz postoji isto tako posebna, afektivna naklonost i privrenost filozofa asketskom idealu uopte, u tom pogledu se ne treba zavaravati. I jedno i drugo povezano je, kao to je re#eno, s tipom; ako ih kod nekog filozofa nema, onda je on to je izvesno uvek samo "takozvani" filozof. ta to zna$i? Jer to #injeni#ko stanje treba tek protuma#iti: po sebi, ono je tu za sva vremena, glupo kao svaka "stvar po sebi". Svaka ivotinja, pa i la b?te philosophe,*** instinktivno tei optimumu povoljnih uslova u kojima ona moe potpuno ispoljiti svoju snagu i dosti%i maksimum ose%anja mo%i; svaka ivotinja, isto tako instinktivno i sa istan#anim njuhom koji "nadmaa svaki um", zazire od svakovrsnih smetnji i prepreka koje joj se na'u ili bi se mogle na%i na tom putu prema optimumu (ne govorim o njenom putu prema "sre%i", nego o putu prema mo%i, prema #inu, prema najmo%nijem #inu i u ve%ini slu#ajeva, u stvari, o njenom putu ka nesre%i). Tako filozof zazire od braka sa svim onim to bi ga na brak moglo navesti jer mu

je brak smetnja i zla kob na putu ka optimumu. Ko je od dosadanjih velikih filozofa bio oenjen? Heraklit, Platon, Dekart, Spinoza, Lajbnic, Kant, openhauer nisu bili; tavie, ne moemo ih ni zamisliti kao oenjene. Oenjen filozof spada u komediju, to je moja teza: a onaj izuzetak Sokrat, pakosni Sokrat, on se, izgleda, oenio ironice**** da bi upravo potvrdio ovu tezu. Svaki filozof bi govorio kako je jednom govorio Buda kad mu je javljeno da mu se rodio sin: "Rahula mi se rodio, iskovani su mi okovi" (Rahula ovde zna#i "mali demon"); svakom "slobodnom duhu" morao bi jednom do%i trenutak za razmiljanje, pod pretpostavkom, naravno, da je pre toga imao neki nepromiljen trenutak kao to je negda doao tom istom Budi "veoma je sku#en", mislio je on, "ivot u ku%i, to je mesto ne#isto%e; sloboda je u naputanju ku%e"; "doavi na tu misao, on napusti ku%u". U asketskom idealu ima tako mnogo nagovetenih mostova ka nezavisnosti da filozof nije kadar da bez unutranjeg klicanja i pljeskanja slua pri#u o svima onima koji su jednog dana rekli ne svakoj neslobodi i otili u bilo kakvu pustinju: #ak i pod pretpostavkom da su to bili samo jaki magarci i u svemu suprotnost snanom duhu. Pa ta onda zna#i asketski ideal kod filozofa? Moj odgovor je bi%e da je to ve% odavno jasno: pri pogledu na njega, filozof se smeka optimumu uslova najvie i najsmelije duhovnosti on time ne odbacuje "ivot", on time, tavie, potvr'uje svoj ivot, i samo svoj ivot, i to moda u tolikoj meri da mu nije strana ni zlo#ina#ka elja: pereat mundus, fiat philosophia, fiat philosophus, fiam!*****
* Oru'e 'avola. ** Lek. *** Filozofska ivotinja. **** Ironije radi. ***** Neka propadne svet, samo neka bude filozofija, neka bude filozof, neka budem ja.

8. Vidi se da to nisu neki potkupljivi svedoci i sudije o vrednosti asketskog ideala, ti filozofi! Oni misle na sebe, ta ih se ti#e "svetac"!Oni pri tome misle na ono to je njima najneophodnije: slobodu od prinude, smetnje, buke, poslova, obaveza, briga; jasnost u glavi; igru, skok i let misli; dobar vazduh, redak, #ist, slobodan, suv kao to je vazduh na visinama, pri kome sve animalno postaje duhovnije i dobija krila; mir u svim niim sferama; svi psi #vrsto na lancu; nikakav lave neprijateljstva i rutave osvete; nikakvo nagrizanje povre'ene sujete; skromnu i pokornu utrobu, marljivu kao vodenica, ali daleku; srce strano, s one strane, budu%e, posthumno sve u svemu, oni pri asketskom idealu misle na vedri asketizam obogotvorene i okrila%ene ivotinje koja iznad ivota vie luta nego to miruje. Zna se koje su tri velike sve#ane re#i asketskog ideala: siromatvo, skruenost, #ednost: i ako sad izblie pogledamo ivot svih velikih, plodnih, pronalaza#kih duhova uvek %emo u njemu na%i, do izvesnog stepena, sve ovo troje. Nikako ne, to se razume samo po sebi, kao neke njihove "vrline" kakve veze ima ova vrsta ljudi s vrlinama! ve% kao najprikladnije i najprirodnije uslove njihovog najboljeg opstanka, njihove najlepe plodnosti. Pri tom je sasvim mogu%no da je njihova vladaju%a duhovnost morala najpre zauzdati preteranu i preosetljivu gordost ili razularenu #ulnost, ili da je moda svoju volju za "pustinjom" s mukom odravala nasuprot sklonosti ka luksuzu i probirljivosti, kao i nasuprot rasipni#koj dareljivosti srca i ruke. Ali ona je to #inila upravo kao vladaju!i instinkt koji je sa svojim zahtevima prodirao uprkos svim ostalim instinktima ona to i dalje #ini; da ne #ini, ne bi ni vladala. U tome, dakle, nema nikakve "vrline". Uostalom, pustinja o kojoj sam upravo govorio, u koju se jaki nezavisni duhovi povla#e i usamljuju o, kako ona izgleda druk#ije od onoga kako obrazovani ljudi zamiljaju pustinju! pa to su, naime, pod odre'enim uslovima, upravo oni sami, ti obrazovani. I odista je tako da nijedan glumac duha ne bi u njoj nikako izdrao za takve ona nije dovoljno romanti#na i sirijska, ni izdaleka nije pozorina

pustinja! Naravno, i u njoj ima kamila: ali sva sli# nost je samo u tome. Namerna nejasnost moda; sklanjanje od samog sebe; zaziranje od buke, po#asti, tampe, uticaja; skroman posao, svakodnevica, neto to #oveka vie prikriva nego to iznosi na videlo; povremeno opho'enje sa bezazlenim ivahnim ivotinjama i pticama, #iji prizor krepi; planina za drutvenost, ali ne mrtva nego s o$ima (to jest jezerima); u izvesnim okolnostima #ak i soba u gostionici punoj obi#nog sveta gde je #ovek siguran da %e ga zameniti s drugim i gde se bez zazora moe govoriti sa svakim to je ovde "pustinja": ah, ona je dovoljno pusta, verujte mi! Kad se Heraklit povukao u dvorita i me'u kolonade ogromnog Artemidinog hrama, ta "pustinja" je bila dostojanstvenija, priznajem: a zato danas nemamo takve hramove? (Moda ih i imamo: upravo se se%am svoje najlepe radne sobe, Piazza di San Marco, naravno u prole%e, tako'e pre podne, vreme izme'u deset i dvanaest #asova.) Ali ono to je Heraklit izbegao ostalo je i danas isto i mi se toga klonimo: buka i demokratsko brbljanje Efeana, njihova politika, njihove poslednje vesti o "carstvu" (Persiji, razume se), njihovi "dananji" poslovi na trnici jer mi filozofi treba da budemo pote'eni pre svega jedne stvari: svega to je "dananje". Mi potujemo tiinu, hladno%u, otmenost, daljinu, prolost, uopte sve od #ijeg se prizora dua ne mora braniti i zatvarati neto s #ime se moe govoriti a da se ne govori glasno. Neka se oslune samo zvuk koji ima duh kad govori: svaki duh ima svoj zvuk, voli svoj zvuk. To tamo, na primer, mora biti da je agitator, ho%u re%i praznoglavac, prazna tikva: ma ta u njega ulo, iz njega se vra%a muklo i teko, optere%eno odjekom velike praznine. Onaj tamo gotovo uvek govori promuklo: nije li moda i mislio promuklo? Bilo bi to mogu%no treba pitati fiziologe ali ko u re$ima misli, misli kao govornik, a ne kao mislilac (to pokazuje da on u osnovi ne misli stvari, ne misli "saobrazno stvari", ve% samo u odnosu na stvar, da on zapravo misli sebe i svoje sluaoce). Taj tre%i govori nametljivo, suvie nam se pribliava, ose%amo mu dah nevoljno zatvaramo usta, mada nam on govori kroz knjigu: zvuk njegovog stila otkriva razlog tome on nema vremena, on sam sebi ne veruje dovoljno, mora da govori danas jer nikad vie ne%e do%i do re#i. A duh koji je siguran u sebe govori polako; on trai skrovitost, on puta da se na njega #eka. Filozof se poznaje po tome to se kloni triju sjajnih i bu#nih stvari: slave, velmoa i ena, #ime nije re#eno da one ne dolaze njemu. On izbegava suvie jarku svetlost: stoga se kloni svoga vremena i njegovog "dana". Po tome je sli#an senci: to mu se sunce vie kloni zalasku, on biva sve ve%i. to se ti#e njegove "skruenosti", on podnosi, kao to podnosi tamu, i izvesnu zavisnost i zamra#enje: tavie, on strahuje od ometanja munjama, on se plai nezati%enosti suvie usamljenog i naputenog drveta na kome svaka oluja iskaljuje svoj bes i svaki bes svoju oluju. Njegov "materinski" instinkt, skrivena ljubav prsma onome to u njemu raste, upu%uje ga na stanja koja ga osloba'aju da misli na sebe; u istom smislu kao to je instinkt majke u eni odravao dosad zavisnost ene uopte. Najzad, oni, ti filozofi, ne zahtevaju mnogo, njihova deviza je "ko poseduje, biva posednut" ne, kako moram re%i ve% ne znam po koji put, iz neke vrline, iz neke zaslune volje za umereno%u i jednostavno%u, nego zato to njihov vrhovni gospodar tako od njih zahteva, pametno i neumoljivo zahteva: on ima na umu samo jedno i sve vreme, snagu, ljubav, interes, samo za to skuplja, samo za to tedi. Ta vrsta ljudi ne voli da bude ometana neprijateljstvima, pa ni prijateljstvima: ona lako zaboravlja ili prezire. Praviti mu#enika od sebe, to joj nije po ukusu; "za istinu patiti" to preputa #astoljubivima i pozorinim junacima duha i ostalima koji za to imaju dovoljno vremena (oni sami, filozofi, imaju ta da $ine za istinu). Oni su prili#no krti na velikim re#ima; govori se da ih odbija ve% i sama re# "istina": zvu#i im razmetljivo... Najzad, to se ti#e "#ednosti" filozofa, o#ito je da ova vrsta duha ispoljava svoju plodnost negde drugde a ne u deci; moda negde drugde nalazi i trajanje svog imena posle smrti, svoju malu besmrtnost (jo neskromnije su se izraavali filozofi u staroj Indiji: " emu potomstvo onome #ija je dua svet?"). U tome nema ni#eg od #ednosti iz nekih asketskih skrupula i mrnje prema #ulima, kao to nema #ednosti ni u tome kad se atleta ili dokej uzdravaju od ene: tavie, to zahteva, bar za vreme velike trudno%e, njihov

vladaju%i instinkt. Svaki artist zna kako je tetno spavanje sa enom u stanjima velike duhovne napetosti i pripreme; onima koji su najja#i i koji imaju najpouzdanije instinkte nije za to potrebno prethodno iskustvo, r'avo iskustvo nego upravo njihov "materinski" instinkt ovde bezobzirno raspolae, u korist nastaju%eg dela, svim ostalim zalihama i prilivima snage, krepkosti animalnog ivota: ve%a snaga tada troi manju. Uostalom, pogledajmo sad napred razmotreni openhauerov slu#aj u svetlosti ovog tuma#enja: kod njega je, o#igledno, prizor lepog kao po#etni nadraaj delovao na glavnu snagu njegove prirode (na snagu prisebnosti i prodornog pogleda), tako da se ona onda naglo razbuktala i najednom ovladala sve%u. Time nikako ne bi trebalo da bude isklju#ena mogu%nost da ona svojevrsna slast i puno%a koje su svojstvene esteti#kom stanju poteknu upravo iz sastojka "#ulnost" (kao to iz istog izvora proisti#e onaj "idealizam" devojaka stasalih za udaju) da se, prema tome, pri nastupanju esteti#kog stanja ne gasi #ulnost, kao to je verovao openhauer, nego se samo preobraava i vie se ne javlja u svesti kao polni nadraaj. (Na ovo pitanje vrati%u se drugom prilikom, kad bude re#i o jo delikatnijim problemima dosad tako zanemarene i jo nerasvetljene fiziologije estetike.) 9. Izvestan asketizam, videli smo, #vrsta i vedra uzdrljivost s puno volje spadaju u povoljne uslove najvie duhovnosti, kao i u njihove najprirodnije posledice: stoga se nikako ne treba #uditi to se upravo filozofi prema asketskom idealu nisu nikad odnosili bez izvesnog predube'enja. Ako se s malo vie panje osvrnemo na prolost vide%emo da je ta veza izme'u asketskog ideala i filozofije jo tenja i #vr%a. Moglo bi se re%i da se filozofija uopte svojim prvim koracima i kora#i%ima na zemlji u#ila tek na uzici ovog ideala #inila ih je, ah, jo tako neveto, ah, sa tako mrzovoljnim izrazom lica, tako spremna da padne i da lei na trbuhu, taj mali bojaljivi trapavko i mekuac s krivim nogama! Sa filozofijom je u po#etku bilo kao sa svim dobrim stvarima dugo nisu imale samopouzdanja, osvrtale su se da vide ne%e li im neko prite%i u pomo%; jo vie, plaile su se svih koji su ih posmatrali. Neka se nabroje po redu pojedini nagoni i vrline filozofa njegov nagon ka sumnji, njegov nagon ka poricanju, njegov nagon i#ekivanja ("neodlu#nosti"), njegov analiti#ki nagon, njegov nagon ka istraivanju, traenju, odmeravanju, njegov nagon ka pore'enju i izjedna#avanju, njegova volja za neutralno%u i objektivno%u, njegova volja za svako "sine ira et studio"* zar nije ve% jasno da su se svi oni odreda najdue suprotstavljali prvim zahtevima morala i savesti? (Da i ne govorimo o umu uopte, koji je jo Luter rado nazivao gospo'om mudricom, mudrom bludnicom). Zar bi se jedan filozof, kad bi postao svestan sebe, morao ose%ati kao otelovljeno "nitimur in vetitum"** i zar bi se prema tome $uvao da "sebe ose%a", da postane svestan sebe?... Kako rekosmo, tako je i sa svim dobrim stvarima kojima se danas ponosimo; #ak i merilima starih Grka mereno, celo nae moderno bi%e, ukoliko nije slabost nego mo% i svest o mo%i, izgleda kao suta obest i bezbotvo: jer upravo su stvari suprotne onima koje mi danas potujemo, najdue imale savest na svojoj strani i boga kao svoga #uvara. Obest je danas sav na odnos prema prirodi, nae nasilje nad prirodom pomo%u maina i tako nepromiljene dovitljivosti tehni#ara i inenjera; obest je na odnos prema bogu, ho%u re%i prema bilo kom tobonjem pauku svrhe i morala iza velike mree uzro#nosti mogli bismo, kao Karlo Smeli u borbi sa Lujem XI, re%i: "Je combats l'universelle araigne"***; obest je na odnos prema sebi, jer mi eksperimentiemo sa sobom na na#in koji ne bismo dozvolili ni prema jednoj ivotinji i sa zadovoljstvom i radoznalo%u rasecamo svoju duu pri ivom telu: ba nas briga za neki "spas" due! Posle sami sebe le#imo: pou#no je biti bolestan, u to ne sumnjamo, jo pou#nije nego biti zdrav #ini nam se da su nam izaziva$i bolesti danas #ak potrebniji nego bilo kakvi lekari i "spasitelji". Nesumnjivo je da vrimo nasilje nad sobom, mi razdrobljiva#i due, mi koji pitamo i koji smo i sami u pitanju,

kao da ivot nije nita drugo nego razbijanje i lomljenje; a ba time nuno moramo iz dana u dan postajati jo upitniji, jo dostojniji da pitamo, i upravo time dostojniji da ivimo?... Sve dobre stvari su nekad bile r'ave; iz svakog naslednog greha nastala je nasledna vrlina. Brak je, na primer, dugo izgledao kao ogreenje o pravo zajednice; nekad je pla%ana nov#ana kazna za neskromnost i za polaganje prava na enu za sebe (tu spada, na primer, jus primae noctis,**** jo i danas u Kambodi privilegija svetenika, tih #uvara "starih dobrih obi#aja"). Ose%anja blagosti, dobronamernosti, popustljivosti i samilosti kasnije sve vie cenjena, tako da su postala gotovo "vrednost po sebi" veoma dugo su protiv sebe imala #ak samo prezir: ljudi su se stideli blagosti kao to se danas stide okrutnosti (uporedi S one strane dobra i zla, str. 232). Pot#injavanje pravu: o, s kakvim su opiranjem savesti otmeni rodovi u celom svetu naputali krvnu osvetu i podvrgavali se sili prava! "Pravo" je dugo bilo vetitum***** prestup, novina, ono je nastupilo sa silom, kao sila kojoj se #ovek pokoravao samo sa stidom pred samim sobom. Nekad je svaki, pa i najmanji korak na zemlji pla%an duhovnim i telesnim mukama: celo to shvatanje "da je ne samo za kora#anje napred, ne! za kora#anje uopte, za kretanje, za promenu bio potreban bezbroj mu#enika", zvu#i nam upravo danas tako #udno na to sam skrenuo panju u Jutarnjoj rumeni, str. 17 i dalje. "Nita nije skuplje pla%eno", kae se tamo na str. 19, "nego ono malo ljudskog uma i ose%anja slobode kojima se danas ponosimo. Ali zbog tog ponosa nam je danas gotovo nemogu%no da onaj ogromni vremenski period 'moralnosti morala' koji je prethodio 'svetskoj istoriji' osetimo kao stvarnu i presudnu epohu koja je odredila karakter #ove#anstva: epohu u kojoj je patnja svuda vaila kao vrlina, svirepost kao vrlina, pritvorstvo kao vrlina, osveta kao vrlina, poricanje uma kao vrlina, a nasuprot tome, dobro ose%anje kao opasnost, radoznalost kao opasnost, saaljenje kao opasnost, biti dostojan saaljenja kao sramota, rad kao sramota, ludilo kao boanska milost, promena kao neto nemoralno i bremenito propa%u!"
* Bez mrnje i naklonosti, nepristrasno. ** Teimo zabranjenom. *** Borim se protiv svetskog pauka. **** Pravo prve bra#ne no%i. ***** Neto zabranjeno.

10. U istoj knjizi na str. 39 objanjeno je ta se mislilo o najstarijoj generaciji kontemplativnih ljudi i pod kakvim pritiskom je ona morala da ivi isto toliko prezrena koliko je smatrana i bezopasnom! Kontemplacija se na zemlji pojavila najpre u preruenom vidu, u dvosmislenom obliku, sa zlim srcem i #esto nespokojnom glavom: u to nema sumnje. Ono neaktivno, usporeno, neratni#ko u instinktima kontemplativnih ljudi je dugo izazivalo duboko nepoverenje njihove okoline: protiv toga nije bilo drugog sredstva osim odlu#nog ulivanja straha. A u to su se razumevali, na primer, stari bramani. Najstariji filozofi umeli su svom ivotu i svojoj pojavi da daju smisao, ozbiljnost i pozadinu koji su ulivali strah; ako se bolje razmisli, iz jedne jo osnovnije potrebe: naime, da bi sami sebi ulili strah i strahopotovanje. Jer sve vrednosne sudove u sebi nalazili su okrenute protiv sebe, prema "filozofu u sebi" morali su savladati svaku vrstu sumnje i otpora. Kao ljudi stranih vremena, oni su to #inili stranim sredstvima: svirepost prema sebi, prora#unato samomu#enje to je bilo glavno sredstvo ovih usamljenika eljnih mo%i, novotara misli kojima je bilo potrebno da najpre u sebi samima nadvladaju bogove i predanja da bi sami mogli verovati u svoje novotarije. Podse%am na #uvenu pri#u o kralju Vivamitri koji je iz hiljadugodinjih samomu#enja izvukao takvo ose%anje mo%i i takvu samouverenost da se odvaio na gradnju novog neba; neprijatan simbol najstarije i najnovije pri#e o filozofima na zemlji svak ko je bilo kad gradio "novo nebo" naao je snagu za to tek u sopstvenom paklu ... Samimo celo

ovo stanje stvari u kratke formule: filozofski duh se uvek morao najpre preruiti i uzeti spoljni izgled ranije utvr enih tipova kontemplativnog #oveka, svetenika, #arobnjaka, vra#a, vidovnjaka, uglavnom religijskog #oveka, da bi uopte mogao opstati: asketski ideal je filozofu dugo sluio kao pojavni oblik, kao egzistencijalna pretpostavka morao je da ga prikazuje kako bi mogao biti filozof, morao je da veruje u njega kako bi mogao da ga prikazuje. Izrazito negativan, neprijateljski i podozriv stav filozofa prema svetu, ivotu i #ulima koji se odrao sve do najnovijeg vremena i tako stekao priznanje maltene kao filozofsko dranje po sebi posledica je, pre svega, o#ajnih uslova u kojima je filozofija uopte nastala i opstala: naime, utoliko to filozofija zadugo nikako ne bi bila mogu!na na zemlji bez asketskog plata i preruavanja, bez asketskog samonesporazuma. U slici i neposrednije re#eno: asketski svetenik se sve do najnovijeg vremena predstavljao u odurnom i sumornom obliku gusenice u kome je filozofija jedino mogla da ivi i ivotari... Da li se to odista promenilo? Da li se arena i opasna krilata ivotinja, onaj "duh" koji je ta gusenica krila u sebi, najzad stvarno, zahvaljuju%i jednom sun#anijem, toplijem, vedrijem svetu, ipak i#aurila i izila na svetlo? Postoji li danas ve% dovoljno gordosti, odvanosti, smelosti, samopouzdanja, volje duha, volje za odgovornost, slobode volje da je "filozof" sada na zemlji zaista mogu!an?... 11. Tek sada poto smo sagledali asketskog svetenika, ozbiljno prilazimo svom problemu: ta zna#i asketski ideal? tek sad postaje "ozbiljno", sad imamo pred sobom pravog predstavnika ozbiljnosti uopte. "ta zna#i istinska ozbiljnost?" moda nam se ve% ovde name%e ovo jo temeljnije pitanje: pitanje za fiziologa, razume se, ali mi ga zasad ostavljamo po strani. Asketski svetenik nalazi u onom idealu ne samo svoju veru nego i svoju volju, svoju mo%, svoj interes. Njegovo pravo na postojanje stoji i pada s onim idealom: kakvo onda #udo to ovde nailazimo na stranog protivnika, pod pretpostavkom, naime, da smo protivnici onog ideala, na protivnika koji se za svoju egzistenciju bori protiv onih koji opovrgavaju onaj ideal?... S druge strane, ni najmanje nije verovatno da %e tako interesom opredeljen stav prema naem problemu imati za ovoga neku naro#itu korist; teko da %e sam asketski svetenik biti najbolji branilac svog ideala, iz istog razloga iz koga ena obi#no ne uspeva kad ho%e da brani "enu po sebi" a kamoli najobjektivniji ocenjiva# i sudija u ovde pokrenutom sporu. Prema tome, pre %e biti da %emo morati jo da mu pomognemo to je ve% sada jasno da se od nas brani, nego da bismo se morali bojati da %e on nas opovrgnuti... Ono oko #ega se ovde vodi borba jeste vrednovanje naeg ivota od strane asketskih svetenika: oni ga (zajedno s onim #emu on pripada, "prirodom", "svetom", i ukupnom sferom postajanja i prolaznosti) dovode u vezu s jednim sasvim druk#ijim na#inom postojanja, kome se on suprotstavlja i koji isklju#uje, osim u slu#aju da se moda okrene sam protiv sebe, da sam sebe negira; tada, u slu#aju asketskog ivota, ivot vai kao most ka onom drugom na#inu postojanja. Asket se odnosi prema ivotu kao stranputici kojom se naposletku mora po%i nazad unatrake sve dok se ne stigne na njen po#etak, ili kao prema zabludi koja se ispravlja ili treba da se ispravi #inom: jer on zahteva da se sa njim ide, on silom name%e, gde god moe, svoje vrednovanje postojanja. ta zna#i to? Tako #udovian na#in vrednovanja ne stoji zapisan u istoriji #oveka kao izuzetak i retkost: on je jedna od najrairenijih i najtrajnijih #injenica koja postoji. Moda bi velika slova kojima je ispisan na zemaljski na#in postojanja, #itana sa neke daleke planete, mogla zavesti na zaklju#ak da je zemlja zapravo asketska planeta, kutak nezadovoljnih, nadmenih i odvratnih stvorenja koja nisu sposobna da se oslobode dubokog nezadovoljstva sobom, zemljom, celim ivotom i koja sama sebi nanose bol koliko god mogu iz zadovoljstva u nanoenju bola verovatno njihovog jedinog zadovoljstva. Pa pogledajmo koliko je pojava asketskog svetenika redovna, koliko opta,

koliko se on javlja gotovo u svim vremenima; on ne pripada nikakvoj posebnoj rasi; uspeva svuda; izrasta iz svih stalea. Nije on svoj na#in vrednovanja gajio i dalje irio putem nasle'ivanja: posredi je neto sasvim drugo neki duboki instinkt mu, u celini uzeto, #ak zabranjuje rasplo'avanje. Bi%e da je to potreba prvog reda koja #ini da ova ivotu neprijateljska vrsta uvek raste i uspeva bi%e da je to interes samog ivota da takav tip protivre#enja sebi ne izumre. Jer asketski ivot je protivre#enje sebi: tu vlada osvetoljublje kome nema ravna, osvetoljublje nezadovoljnog instinkta i volje za mo% koja bi htela da zagospodari ne ne#im u ivotu, nego ivotom samim, njegovim najdubljim, najja#im, najosnovnijim uslovima; tu se #ini pokuaj da se snaga upotrebi za zatvaranje izvora snage; tu se pogled hladno i zlurado okre%e protiv samog fiziolokog napredovanja, naro#ito protiv njegovog izraza, lepote, radosti; dok se zadovoljstvo ose%a i trai u neuspevanju, kravljenju, bolu, nesre%i, runo%i, u dobrovoljnom gubitku, obezli#enju, samobi#evanju i samortvovanju. Sve je to paradoksalno u najviem stepenu: tu se suo#avamo s rascepljeno%u koja ho!e sebe rascepljenu, koja u toj patnji sebe uiva i postaje #ak sve samosvesnija i pobedonosnija ukoliko njena sopstvena pretpostavka, fizioloka vitalnost opada. "Trijumf upravo u poslednjoj agoniji": asketski ideal se oduvek borio u tom superlativisti#kom znaku; u toj zagoneci zavo'enja, u toj slici ushi%enja i muke otkrivao je on svoju najja#u svetlost, svoj spas, svoju kona#nu pobedu. Crux, nux, lux* to je za asketski ideal jedno.
* Krst, orah, svetlost.

12. Pretpostavimo da takva oli#ena volja za protivre#no%u i protivprirodno%u bude dovedena do toga da filozofira: na #emu %e ona iskaliti svoj najdublji hir? Na onome to se najpouzdanije ose%a kao istinsko, kao realno: ona %e zabludu traiti upravo tamo gde pravi ivotni instinkt bezuslovno nalazi istinu. Ona %e na primer, kako su to #inili asketi vedantafilozofije, telesnost svesti na iluziju, bol isto tako; mnotvo, celu pojmovnu suprotnost "subjekt" i "objekt" proglasi%e za zabludu nita drugo do zabludu! Svome ja %e otkazati veru, sebi samom odre%i "realitet" kakav trijumf! sad ne vie samo nad #ulima, nad o#igledno%u, nego mnogo via vrsta trijumfa, nasilje i svirepost prema umu, #ime naslada dostie vrhunac kad asketsko samopreziranje, samoizrugivanje uma odre'uje: "postoji carstvo istine i bi%a, ali upravo je um iz njega isklju#en!"... (Uzgred re#eno: jo i u Kantovom pojmu "inteligibilni karakter stvari" zaostalo je neto od ove sladostrasne asketske rascepljenosti koja voli da okre%e um protiv uma: naime "inteligibilni karakter" kod Kanta zna#i jednu vrstu svojstva stvari o kojoj intelekt shvata taman toliko da je ona za intelekt potpuno neshvatljiva.) Najzad, ne budimo, upravo kao saznavaoci, nezahvalni prema takvim odlu#nim obrtanjima uobi#ajenih perspektiva i vrednovanja s kojima je duh isuvie dugo, prividno zlo#ina#ki i nekorisno, besneo sam protiv sebe: tako jednom druk#ije videti, hteti-druk#ije-videti, nije bezna#ajna veba i priprema intelekta za njegovu potonju "objektivnost" ova shva%ena ne kao "nezainteresovano opaanje" (koje je nakaradan pojam i besmislica), nego kao mo% da se svojim za i protiv potpuno vlada i da se njima raspolae: tako da se upravo razli$itost perspektiva i tuma#enja afekata ume iskoristiti za saznanje. Pa #uvajmo se onda bolje, draga moja gospodo filozofi, opasnog starog pojmovnog nadrimudrovanja koje je izmislilo "#ist, volje i bola lien, vanvremenski subjekt saznanja", #uvajmo se zamki takvih protivre#nih pojmova kao to su "#isti um", "apsolutna duhovnost", "saznanje po sebi": tu se uvek trai da zamislimo neko nezamiljivo oko, oko koje ni na ta nije usmereno, koje je lieno aktivne i interpretativne mo%i bez koje vi'enje ne moe da bude vi'enje ne#ega, tu se dakle od oka uvek zahteva glupost i besmislica. Postoji samo perspektivisti#ko gledanje, samo perspektivisti#ko "saznavanje"; i ukoliko vie omogu%avamo afektima da do'u do re#i o nekoj

stvari, utoliko vie o#iju umemo da angaujemo oko jedne iste stvari, utoliko %e biti potpuniji na "pojam" te stvari, utoliko %e biti potpunija naa "objektivnost". A volju uopte odstraniti, afekte sve bez izuzetka isklju#iti, pod pretpostavkom da bismo to mogli: ta, zar to ne bi zna#ilo kastrirati intelekt?... 13. Ali vratimo se naem problemu. Takva samoprotivre#nost kakva se, izgleda, ispoljava u asketu, "ivot protiv ivota", naprosto je to je sada ve% jasno fizioloka a ne samo psiholoka besmislica. Ona moe biti samo prividna; mora biti neka vrsta privremenog izraza, neko tuma#enje, formula, podeavanje, psiholoko nerazumevanje ne#ega #ija se prava priroda dugo nije mogla razumeti, dugo se nije mogla opisati po sebi gola re# saterana u jednu staru rupu ljudskog saznanja. I da ukratko suprotstavim #injeni#ko stanje: asketski ideal ima svoj koren u instinktu zatite i odranja ivota koji se degenerie, koji svim sredstvima nastoji da se odri i opstane; on ukazuje na delimi#an fizioloki zastoj i zamor protiv kojih se najdublji, neote%eni ivotni instinkti neprestano bore novim sredstvima i na#inima. Asketski ideal je jedno od tih sredstava: prema tome, stvar stoji upravo suprotno onome kako zamiljaju poklonici ovog ideala ivot se u njemu i posredstvom njega bori sa smr%u i protiv smrti, asketski ideal je trik u slubi odranja ivota. U tome to je on mogao, kako to istorija potvr'uje, u tolikoj meri da uti#e na #oveka i da vlada njime, naro#ito tamo gde je izvreno civilizovanje i pripitomljavanje #oveka, izraava se jedna zna#ajna #injenica, obolelost dosadanjeg tipa #oveka, bar pripitomljenog #oveka, fizioloka borba #oveka sa smr%u (ta#nije: sa zasi%eno%u ivotom, zamoreno%u, sa eljom za "krajem"). Asketski svetenik je otelovljena elja da se bude druga#iji, da se bude na drugom mestu, i to najvii stepen te elje, njen. pravi ar i prava strast: ali ba mo! njegove elje je okov koji ga ovde privezuje, ba ga ona #ini oru'em koje mora raditi na tome da stvara povoljnije uslove za opstanak ovde i da se bude #ovek upravo tom mo!i on dri i vezuje za ivot celo stado neuspelih, ozlovoljenih, promaenih, unesre%enih, svih onih koji pate od sebe, instinktivno idu%i pred njima kao pastir. Jasno je valjda ta ho%u da kaem: taj asketski pastir, taj prividni neprijatelj ivota, taj $ovek koji sve pori$e upravo on spada me'u najve%e snage odravanja i potvr ivanja ivota... A otkud ona obolelost, ta je dri? Jer #ovek je bolesniji, nesigurniji, promenljiviji, neodre'eniji od bilo koje druge ivotinje, to je nesumnjivo on je prava bolesna ivotinja: otkuda to? Sigurno je da je on bio i odvaniji, vie uvodio novine, vie prkosio, vie sudbinu izazivao nego sve ostale ivotinje uzete zajedno: on, veliki eksperimentator sa samim sobom, nezadovoljnik, nezasitnik koji se za poslednju vlast bori sa ivotinjom, prirodom i bogovima on, jo uvek nepobe'eni, ve#ito okrenut prema budu%nosti, koji zbog svoje sopstvene nadiru%e snage nema nigde vie mira, tako da mu sopstvena budu%nost nemilosrdno kao mamuza razdire meso svake sadanjosti pa kako da takva odvana i bogata ivotinja ne bude i najvie ugroena, najdue i najdublje bolesna me'u svim bolesnim ivotinjama?... oveku je, prili#no #esto, dosta toga, postoje prave epidemije te zasi%enosti (tako oko 1348. godine, u vreme igre mrtvih): ali #ak i to ga'enje, ta zamorenost, to nezadovoljstvo samim sobom sve to izbija iz njega takvom silinom da odmah postaje nov okov. Njegovo ne upu%eno ivotu izvla#i na svetlost dana, kao nekom #arolijom, pravo obilje nenijih da; pa i kad se ozledi, taj majstor razaranja i samorazaranja posle ga sama rana prisiljava da ivi... 14. Ukoliko je obolelost kod #oveka normalnija a tu normalnost ne moemo osporiti utoliko bi vie trebalo ceniti retke slu#ajeve duevno-telesne mo%nosti, sre!ne slu$ajeve

#oveka, utoliko bi uspele trebalo predostronije #uvati od najgoreg vazduha, vazduha bolesnih. inimo li to?... Bolesni su najve%a opasnost za zdrave; nesre%a za jake ne dolazi od najja#ih nego od najslabijih. Zna li se to?... U celini uzevi, nikako ne bi trebalo eleti smanjivanje straha od #oveka: jer taj strah prisiljava jake da budu jaki, ako zatreba i surovi taj strah odrava sre%no uspeli tip #oveka. Ono #ega se treba plaiti, to deluje zlokobnije od svake druge zle kobi, nije veliki strah od #oveka nego jako ose%anje odvratnosti prema #oveku; kao i veliko saaljenje prema njemu. Ako bi se ovo dvoje jednog dana udruilo, odmah bi neminovno na svet dolo neto najstranije, "poslednja volja" #oveka, njegova volja za onim nita, nihilizam. I odista, za to je ve% mnogo ta pripremljeno. Kome za mirisanje ne slui samo nos nego i o#i i ui, taj danas gotovo svuda ose%a, gde god se makne, neto kao ludni#ki ili bolni#ki vazduh govorim, razume se, o kulturnim oblastima #oveka, o svakoj vrsti "Evrope" koja ve% postoji na zemlji. Bolesni su velika opasnost #oveka, a ne zli, ne "divlje zveri". Oni koji su od po#etka unesre%eni, potla#eni, slomljeni oni, ti najslabiji, oni najvie podrivaju ivot, oni najopasnije truju i potkopavaju nae poverenje u ivot i #oveka. Kako da se umakne onom kobnom pogledu koji za sobom ostavlja duboku tugu, onom unatrag okrenutom pogledu nakaze od ro'enja koji nam otkriva kako takav #ovek sam sebi govori onom pogledu koji je uzdah. "O, kad bih mogao da budem neko drugi! Tako uzdie taj pogled: ali tu nade nema. Ja sam onaj koji sam: kako bih pobegao od sebe sama? Pa ipak sit sam sebe!"... Na takvom tlu samoprezira, pravom mo#varnom tlu, raste svaki korov, svako otrovno rastinje, i sve tako malo, tako skriveno, tako nepoteno, tako sladunjavo. Tu gamiu crvi osvetoljubivosti i zlopam%enja; tu vazduh zaudara na tajne i rovarenja; tu se stalno plete mrea najpodlije zavere zavere onih koji pate protiv sre%no uspelih i pobedonosnih, tu se lik pobednika mrzi. I kakva laljivost samo da se ova mrnja ne bi prizvala kao mrnja! Kakvo obilje velikih re#i i poza, kakva vetina "opravdanog" klevetanja! Ti neuspeli: kakva plemenita re#itost te#e s njihovih usana! Koliko sladunjave,sluzave, skruene odanosti pliva u njihovim o#ima! ta oni zapravo ho%e? U najmanju ruku da predstavljaju pravednost, ljubav, mudrost, nadmo%nost to je ambicija ovih "najniih", ovih bolesnika! I koliko vetine u toj ambiciji! Divljenja je vredna naro#ita vetina s kojom se tu krivotvori ig vrline, #ak i zvuk, zlatni zvuk vrline. Ti slabi%i i neizle#ivi bolesnici, sad su vrlinu u potpunosti uzeli pod svoje, to je van svake sumnje: "Jedino mi smo dobri, pravedni", govore oni, "jedino mi smo homines bonae voluntatis."* Oni krue me'u nama kao otelovljeni prekori i opomene kao da su zdravlje, uspenost, snaga, ponos, ose%anje mo%i ve% sami po sebi poro#ne stvari za koje se jednom mora ispatati, gorko ispatati: o, kako su oni sami u sutini spremni na to da druge navedu na ispatanje, kako ude za tim da budu delati! Me'u njima je bezbroj osvetoljubivih preruenih u sudije kojima je u ustima stalno re# "pravda" kao neka otrovna sluz, uvek napu%enih usana, uvek spremni da pljunu na sve to ne nosi nezadovoljstvo na licu i to uzdignute glave ide svojim putem. Me'u njima je redovno i ona najogavnija vrsta sujetnih, one laljive nakaze koje se upinju da predstavljaju "lepe due" i da po mogu%stvu svoju nakaradnu #ulnost, zamotanu u stihove i druge pelene, iznesu na pazar kao "#istotu srca": to je vrsta moralnih onanista i "samozadovoljiva#a". Volja bolesnih da predstavljaju bilo koji oblik nadmo %nosti, njihov instinkt za tajne staze koje vode tiraniji nad zdravima gde se sve ona ne nalazi, ta volja za mo% upravo najslabijih! Naro#ito bolesna ena: niko joj nije ravan u dovitljivosti da vlada, da tla#i, da tiranie. U toj tenji, bolesna ena je bezobzirna prema svemu ivom, prema svemu mrtvom, ona otkopava i najdublje zakopane stvari (Bogosi kau: "ena je hijena"). Treba samo pogledati zale'e svake porodice, svake drutvene grupe, svake zajednice: svuda borba bolesnih protiv zdravih tiha borba ve%inom blagim otrovom, ubodima igle, podmuklom igrom s pa%eni#kim izrazom lica, a ponekad i s onim bolesni#kim farisejstvom bu$nih gestova koje najradije izigrava "plemenito negodovanje". Sve do u posve%ene odaje nauke hteo bi da se #uje taj promukao srdit lave bolesnih pasa, zajedljiva pritvornost i pomama tih "plemenitih" fariseja (jo

jednom bih podsetio #itaoce koji imaju ui na onog berlinskog apostola osvete Ojgena Diringa, koji se u dananjoj Nema#koj na najnepristojniji i najodvratniji na#in slui moralnom reklamom: prvi me'u svim dananjim buka#ima-moralistima, #ak i me'u sebi jednakim antisemitima). Sve su to odreda osvetoljubivi ljudi, ti fizioloki unesre%eni i crvoto#ni, celo najeeno carstvo podmukle osvete, neiscrpne, nezasite u izlivima gneva protiv sre%nih, kao i u maskaradama osvete, u nalaenju izgovora za osvetu: kad bi oni, zapravo, doli do svog poslednjeg, najtananijeg, najsublimnijeg trijumfa osvete? Nesumnjivo onda kad bi uspeli da svoju sopstvenu bedu, svu bedu uopte uguraju u savest sre%nih, tako da bi se ovi jednog dana po#eli stideti svoje sre%e i moda jedan drugom govoriti: "Sramota je biti sre%an! previe je bede!" ...Me'utim, ne bi moglo biti ve%eg i kobnijeg nesporazuma nego kad bi sre%ni, uspeni, mo%ni duom i telom po#eli da sumnjaju u svoje pravo na sre!u. Odbacimo taj "naopaki svet"! Odbacimo to sramno razmekavanje ose%anja! Da bolesni ne prenose bolest na zdrave a to bi bilo jedno takvo razmekavanje to bi trebalo da bude vrhovno na#elo na zemlji: ali za to treba, pre svega ostalog, da zdravi budu odvojeni od bolesnih, da se #uvaju #ak i od prizora bolesnih, da se ne pobrkaju sa bolesnima. Ili bi moda njihov zadatak bio da budu bolni#ari ili lekari?... Svoj zadatak ne bi mogli gore promaiti i pore%i ono vie se ne sme toliko poniziti da bude oru'e nieg, patos distance treba za sva vremena da dri i zadatke odvojene! Njihovo pravo na ivot, preimu%stvo zvona s punim zvukom pred prozuklim i napuklim, hiljadu puta je ve%e: samo oni su jemci budu%nosti, jedino oni su odgovorni za budu%nost #oveka. Ono to oni mogu, to oni treba da #ine, to nikad ne smeju mo%i niti treba da #ine bolesni; ali da bi mogli da #ine ono to samo oni treba da #ine, kako bi jo mogli da budu lekari, uteitelji, "spasitelji" bolesnih... I zato dajte #istog vazduha! istog vazduha! I u svakom slu#aju, to dalje od svih ludnica i bolnica kulture! I stoga dobro drutvo, nae drutvo! Ili usamljenost, ako mora biti! Ili u svakom slu#aju dalje od ogavnog zadaha unutranjeg truljenja i skrivene crvoto#ine bolesnih!... Da bismo se mi sami, dragi moji prijatelji, bar za neko vreme jo odbranili od dve najgore poasti koje se mogu sru#itn upravo na nas od velike zga enosti nad $ovekom, od velikog saaljenja prema $oveku!...
* Ljudi dobre volje.

15. Ako se u svoj dubini shvatilo a ja zahtevam da se upravo ovde duboko zahvati, duboko shvati u kojoj meri je nemogu!e da zadatak zdravih bude negovanje bolesnih, le#enje bolesnih, onda je samim tim shva%ena i jedna potreba vie potreba za lekarima i bolni#arima koji su i sami bolesni: i sad imamo i #vrsto drimo u rukama smisao asketskog svetenika. Asketski svetenik mora vaiti kao predodre'eni spasilac, pastir i zastupnik bolesnog stada: tek tako moemo shvatiti njegovu ogromnu istorijsku misiju. Vlast nad pa!enicima je njegovo carstvo, na nju ga upu%uje njegov instinkt, u njoj mu je njegova prava umetnost, njegovo majstorstvo, njegova vrsta sre%e. On i sam mora biti bolestan, on bolesnima i promaenima mora u osnovi biti sli#an da bi ih razumeo da bi se s njima razumeo; ali on mora biti i jak, mora biti gospodar nad sobom vie nego nad drugima, zdrav i #itav naro#ito u pogledu svoje volje za mo%, da bi ulio poverenje i strah bolesnima, da bi mogao da im bude uporite, odbrana, oslonac, prinuda, nadzornik, tiranin, bog. On mora da ih brani, da titi svoje stado od koga? Od zdravih, razume se, i od zavisti prema zdravima; on mora biti prirodan protivnik i prezira$ svakog sirovog, bujnog, neobuzdanog, #eli#nog, nasilno-zverskog zdravlja i mo%i. Svetenik je prvi oblik delikatnije ivotinje koja jo lake prezire nego mrzi. On ne%e biti pote'en rata protiv zveri, rata lukavstva ("duha") vie nego rata snage, to se samo po sebi razume pod odre'enim okolnostima za to %e mu biti potrebno da od sebe na#ini gotovo nov tip zveri, ili bar da ga predstavlja, novu ivotinjsku

strahotu u kojoj kao da su u koliko privla#no toliko i zastrauju%e jedinstvo povezani severni medved, gabak, hladan, vrebaju%i tigar i, ne u manjoj meri, lisica. Ako ga nuda sili, on s medve'om ozbiljno%u i dostojanstvom, pametan, hladav, prividno nadmoBan, kao glasnik i govornik tajanstvenih sila, stupa me'u druge zveri, reen da na tom tlu, samo ako mogne, poseje patnju, razdor, samoprotivre#nost i da, #vrsto uveren u svoju vetinu, u svako doba dri pa%enike u svojoj vlasti. Istina, on donosi masti i balzame; ali da bi bio lekar, on najpre mora da zada ranu; i dok potom ublaava bol koji izaziva rana, on istovremeno truje ranu jer pre svega, u to se razume ovaj #arobnjak i ukrotitelj zveri u #ijoj blizini sve zdravo nuno oboleva i sve bolesno nuno postaje krotko. U stvari, ovaj #udni pastir dosta dobro brani svoje bolesno stado on ga brani i od samog sebe, od tinjave pogantine, podmuklosti, zlo%e i svega ostalog to je svojstveno odnosima me'u bolesnicima; on se bori mudro, uporno i potajno protiv anarhije i stalne opasnosti unutranjeg raspadanja stada u kome se neprekidno skuplja i gomila onaj najopasniji eksploziv osvetoljubivost. Aktivirati taj eksploziv tako da ne raznese ni stado ni pastira, to mu je najve%a majstorija i ujedno njegova najve%a korisnost; ako bismo hteli da vrednost sveteni#ke egzistencije izrazimo najkra%e, rekli bismo: svetenik je preusmeriva$ osvetoljubivosti. Naime, svaki pa%enik instinktivno trai uzrok svoje patnje; jo ta#nije, u#inioca; jo odre'enije, krivog u#inioca osetljivog na patnju; ukratko, neto ivo na ta bi pod bilo kakvim izgovorom mogao #inom ili in effigie* da srui teret svojih afekata: jer rastere%enje afekata je najve%i pothvat koji pa%eniku obe%ava olakanje, odnosno omamu, njegov narkotik protiv svake muke za kojim nevoljno udi. Jedino u tome se, koliko ja naslu%ujem, moe na%i stvarni fizioloki uzrok zlopam%enja, osvete i ostalog to je njima sli#no, to jest u tenji da se bol prigui afektom: taj uzrok se obi#no trai, sasvim pogreno kako mi se #ini, u defanzivnom protivudaru, u prostoj odbrambenoj reakciji, "refleksnom pokretu" u slu#aju neke iznenadne tete i ugroavanja, otprilike onakvom kakav jo #ini aba bez glave da bi se oslobodila kiseline koja nagriza. Ali razlika je bitna: u jednom slu#aju se eli spre#iti dalje ote%ivanje, u drugom mu#an, skriven, sve nepodnoljiviji bol ublaiti ja#om emocijom bilo koje vrste i bar za trenutak ga odstraniti iz svesti za to je potreban afekt, po mogu%stvu to e%i i, za njegovo pokretanje, prvi prikladan izgovor. "Neko mora biti kriv to se ja loe ose%am" taj na#in zaklju#ivanja je svojstven svima bolesnima, i to utoliko vie ukoliko im pravi uzrok njihovog loeg ose%anja, fizioloki uzrok, ostaje skriven (on moe biti, recimo, oboleli nervus sympathicus, ili preterano lu#enje u#i, ili nedostatak kalijum-sulfata i kalijum-fosfata u krvi, ili nadimanje stomaka koje ometa krvotok, ili oboljenje jajnika i sli#no). Pa%enici su svi do jednog neobi#no spremni i dovitljivi u nalaenju izgovora za bolne afekte; oni uivaju ve% i u svojoj sumnji, u mudrovanju o tegobama i prividnim ote%enjima, riju po utrobi svoje prolosti i sadanjosti tragaju%i za mra#nim, problemati#nim doga'ajima koji im pruaju priliku da uivaju u mu#nim sumnjama i da se omamljuju sopstvenim otrovom zlo%e otvaraju najstarije rane, izazivaju krvavljenje davno zale#enih oiljaka, od prijatelja, ene, deteta i svih koji su im bliski prave zlotvore. "Ja patim: za to neko mora biti kriv" tako misli svaka bolesna ovca. A njen pastir, asketski svetenik, na to dodaje: "Ba tako, draga moja ovco! Neko mora biti kriv za to: ali ti sama si taj neko, jedino ti si kriva za to ti si sama krivac!"... To je prili#no smelo i prili#no pogreno: time se bar neto postie, time se, kako je re#eno, menja pravac elje za osvetom.
* U slici, simboli#no.

16. Sad se ve% vidi ta je, po mom miljenju, isceliteljski instinkt ivota bar pokuao da postigne preko asketskog svetenika i za ta mu je morala da slui privremena tiranija takvih paradoksalnih i paralogi#kih pojmova kao to su "krivica", "greh", "grenost", "poro#nost",

"prokletstvo": da bolesne u#ini do izvesne mere nekodljivim, neizle#ive da razori iznutra, pomo%u njih samih, blae obolele da strogo uputi na sebe same, da obrne pravac njihovog osvetoljublja unazad ("jedno je potrebno") i da tako r'ave instinkte svih koji pate iskoristi za samodisciplinovanje, samonadzor, samosavla'ivanje. Samo po sebi se razume da pri ovakvoj "medikaciji", pri le#enju golim afektima, nikako ne moe biti re#i o stvarnom izle$enju u fiziolokom smislu; ne bi se #ak smelo ni tvrditi da je instinkt ivota na bilo koji na#in imao u vidu izle#enje. Neka vrsta zbijanja i organizovanja bolesnih, na jednoj strani (re# "crkva" je najpopularniji naziv za to), neka vrsta privremenog osiguranja zdravije sazdanih, potpunije izlivenih na drugoj, i samim tim stvaranje jaza izme'u zdravih i bolesnih to je zadugo bilo sve! A bilo je to mnogo! bilo je to vrlo mnogo!... [Kao to se vidi, u ovoj raspravi polazim od pretpostavke koju, s obzirom na #itaoce kakvi su mi potrebni, ne moram da obrazlaem: da "grenost" kod #oveka nije #injenica ve%, naprotiv, samo tuma#enje #injenice, naime fizioloke poreme%enosti vi'ene iz moralno-religijske perspektive koja za nas nema ni#eg vie obaveznog. Time to se neko ose!a "kriv", "grean", ni u kom slu#aju jo nije dokazano da se on s pravom tako ose%a; kao to neko drugi nije zdrav samo zato to se ose%a zdravim. Treba se samo setiti #uvenih su'enja veticama: tada ni najotroumnije i najhumanije sudije nisu sumnjale u postojanje krivice, u to nisu sumnjale $ak ni same "vetice" a krivice ipak nije bilo. Da onu pretpostavku sad izloimo u proirenom obliku: sam "duevni bol" za mene uopte nije #injenica nego samo tuma#enje (kauzalno tuma#enje) #injenica koje se dosad nisu dale egzaktno formulisati; dakle neto to jo samo lebdi u vazduhu i to je u nau#nom pogledu neobavezno zapravo, samo krupna re# umesto posve suvog i praznog znaka pitanja. Ako neko ne moe da izi'e nakraj s nekim "duevnim bolom", za to nije kriva, grubo re#eno, njegova "dua"; verovatnije %e to biti njegov stomak (grubo govore%i, kako smo rekli: #ime nipoto nije izraena elja da me grubo #ujete i grubo shvatite...). Jak i sre%no uspeo #ovek vari svoje doivljaje (uklju#uju%i i dela i nedela) kao to vari svoje obede, #ak i kad mora da guta tvrde zalogaje. Ako s nekim doivljajem ne moe da "izi'e nakraj", ta vrsta nevarenja je fizioloka kao i ona druga i, u stvari, #esto samo jedna od posledica one druge. S takvim shvatanjem moe se, me'u nama re#eno, jo uvek biti najlju%i protivnik svakog materijalizma...] 17. A da li je on stvarno lekar, taj asketski svetenik? Ve% smo videli da je jedva doputeno nazivati ga lekarom, ma koliko se on sam rado ose%ao kao "spasilac" i uivao da ga kao "spasioca" potuju. On se bori samo protiv patnje, protiv neugode pa%enika, ne protiv njihovog uzroka, ne protiv stvarne bolesti na tome se mora zasnivati na najprincipijelniji prigovor sveteni#kom le#enju. Ali ako se stavimo u poloaj koji samo svetenik poznaje i ima, naem divljenju ne%e biti kraja ta je on sve iz te perspektive video, traio i naao. Ublaavanje patnje, "uteha" svake vrste u tome je njegov pravi genije: kako je domiljato shvatio svoju uteiteljsku ulogu, kako je bez dvoumljenja i smelo birao sredstva za nju! Posebno bi se hri%anstvo moglo nazvati pravom riznicom genijalno smiljenih sredstava za utehu, toliko je u njemu nagomilano osveavaju%eg, ublaavaju%eg i omamljuju%eg, toliko je u tu svrhu preduzeto najopasnijih i najsmelijih koraka, sa kakvom tanano%u, prefinjeno%u, junja#kom prefinjeno%u je ono iznalo kakvim se stimulativnim afektima mogu bar privremeno savladati duboka depresija, teka zamorenost, crna tuga fizioloki osuje%enih! Jer, uopteno govore%i: kod svih velikih religija bila je re# uglavnom o suzbijanju izvesne zamorenosti i tromosti naraslih do epidemije. Unapred se moe uzeti kao verovatno da s vremena na vreme na odre'enim mestima u svetu, irokim masama gotovo nuno ovlada neko

fizioloko ose!anje sputanosti koje, me'utim, usled nedostatka fiziolokog znanja ne prodre kao takvo do svesti, tako da se njegov "uzrok", a i lek za njega, moe traiti i ispitati samo u psiholoko-moralnoj sferi (to je, naime, moja najoptija formula za ono to se obi#no vaziva "religijom"). Takvo ose%anje sputanosti moe biti najrazli#itijeg porekla: recimo, kao posledica ukrtanja suvie raznorodnih rasa (ili stalea stalei uvek izraavaju i razlike u poreklu i rasama: evropski "Weltschmerz",* "pesimizam" devetnaestog veka u sutini je posledica besmisleno naglog meanja stalea); ili uslovljeno pogrenom emigracijom neka rasa dospela u klimu za koju njena mo% prilago'avanja nije dovoljna (slu#aj Indijaca u Indiji); ili posledica starosti i zamora rase (pariski pesimizam od 1850. godine naovamo); ili pogrene ishrane (alkoholizam u Srednjem veku; bezumlje vegetarijanaca, koji dodue imaju za sobom autoritet plemi%a Kristofera kod ekspira); ili pokvarene krvi, malarije, sifilisa i sli#no (nema#ka depresija posle Tridesetogodinjeg rata koji je pola Nema#ke zarazio opakim bolestima i time pripremio tlo za nema#ku servilnost, nema#ku malodunost). U svakom takvom slu#aju se pokuava povesti najira borba protiv ose!anja nezadovoljstva; obavestimo se ukratko o njegovim najvanijim pojavama i oblicima. (Ovde, naravno, ostavljam sasvim po strani posebnu borbu filozofa protiv ose%anja nezadovoljstva koje se obi#no uvek vodi istovremeno ona je dovoljno zanimljiva, ali suvie apsurdna, suvie prakti#no nevana, suvie sitni#ava i zaludna, kao kad bi se htelo dokazati da je bol zabluda pod naivnom pretpostavkom da on mora i#eznuti kad se zabluda uvidi ali gle! On ne%e, pa ne%e da i#ezne...) Borba protiv onog osnovnog nezadovoljstva vodi se na prvom mestu sredstvima koja ivotno ose%anje uopte obaraju na najniu ta#ku. Ako je ikako mogu%no, nikakvo htenje, nikakva elja vie; izbegavati sve to pokre%e afekte i uzbu'uje krv (ne jesti so: higijena fakira); ne voleti; ne mrzeti; biti ravnoduan; ne svetiti se; ne bogatiti se; ne raditi, prositi; ako je mogu%no kloniti se ena sasvim ili to vie: u duhovnom pogledu, Paskalov princip: "il faut s'abGtir"**. Rezultat moralno-psiholoki izraen: "gubljenje sopstva", "posve%ivanje"; jezikom fiziologije izraen: hipnotisanje pokuaj da se za #oveka postigne neto sli#no zimskom snu nekih ivotinjskih vrsta, ili letnjem snu mnogih tropskih biljaka, to jest minimum potronje i razmene materija, tek toliko da se odri ivot a da u stvari ne dopire do svesti. Za tu svrhu je utroena ogromna koli#ina ljudske energije moda uzalud?... Da su takvi sportai "svetosti", kojima sva vremena i gotovo svi narodi obiluju, stvarno nali istinski spas od onoga protiv #ega su se uz vrlo strog training borili, u to se uopte ne moe sumnjati oni su se pomo%u svog sistema hipnoti#kih sredstava u bezbrojnim slu#ajevima stvarno osloba ali one duboke fizioloke depresije, zbog #ega se njihovi metodi ubrajaju u najoptije etnoloke #injenice. Isto tako, ni u kom slu#aju nije doputeno da se ve% sama po sebi takva sklonost ka izgladnjavanju tela i guenju poude smatra simptomom ludila (kako to rado #ine jedna trapava vrsta "slobodnih duhova", izelica, i plemi% Kristofer). Utoliko je izvesnije da ona otvara ili moe da otvori put ka raznoraznim duhovnim poreme%ajima, ka "unutranjim prosvetljenjima" na primer, kao kod svetogorskih hezihasta, ka halucinacijama zvuka i oblika, bujnim izlivima i ekstazama #ulnosti (slu#aj svete Tereze). Tuma#enja koja su o takvim stanjima davali ljudi opsednuti njima, uvek su bila krajnje zanesenja#ki lana, to je ve% po sebi razumljivo: samo ne treba pre#uti ton najiskrenije zahvalnosti koji odzvanja ve% u samoj volji za takav na#in tuma#enja. Najvii stupanj, samo spasenje, onu kona#no postignutu optu hipnotisanost i mir, oni uvek smatraju tajnom po sebi koja se ne moe izraziti ni najviim simbolima, ulaskom i povratkom u temelj stvari, oslobo'enjem od svake varke, "znanjem", "istinom", "bi%em", odustajanjem od svakog cilja, svake elje, svakog #injenja, iskora#enjem van domena dobra i zla. "Dobro i zlo" kae budist "oboje su okovi: i jednim i drugim zagospodario je Savreni"; "u#injeno i neu#injeno" kae vernik vedante "ne zadaje mu nikakav bol; kao mudrac, on stresa sa sebe dobro i zlo; nikakav #in vie ne vre'a njegovo carstvo; on se uzdigao iznad obojega, i iznad dobra i iznad zla": dakle, jedno opte indijsko shvatanje, kako bramanisti#ko tako i budisti#ko. (Ni u indijskom ni u

hri%anskom na#inu miljenja se ne smatra da se ono "spasenje" moe posti!i vrlinom, moralnim popravljanjem, ma koliko se i u jednom i u drugom visoko cenila hipnoti#ka vrednost vrline: to valja zapamtiti uostalom, to jednostavno odgovara #injeni#nom stanju. Ostati u tome istinit, moda bi se to smelo smatrati vrhuncem realizma u trima najve%im, moralom ina#e tako duboko proetim religijama. "Za #oveka znanja nema dunosti"... "Spas se ne postie dodavanjem vrlina: jer on se sastoji u biti-jedno sa bramom #ije se savrenstvo ne moe uve%avati nikakvim dodavanjem; isto tako, spas se ne postie ni smanjenjem nedostataka: jer brama, s kojom biti jedno jeste ono to #ini spas, ve#ito je #ista" to su mesta iz ankarinog komentara koja navodi prvi pravi poznavalac indijske filozofije u Evropi, moj prijatelj Paul Dojsen.) "Spas" u velikim religijama mi %emo, dakle, potovati; naprotiv, malo tee %e nam biti da ozbiljno shvatimo miljenje koje o dubokom snu imaju ti ljudi toliko siti ivota da im je preteko #ak i da sanjaju naime, o dubokom snu koji je ve% ulaenje u bramu, ve% postignuta unio mystica*** s bogom. "A kad on zatim padne u duboki san" kae se o tome u najstarijem i potovanja najvrednijem "spisu" i "potpuno se umiri da vie ne vidi nikakvu sliku sna, tada je on, dragi moj, sjedinjen s bivstvuju%im, uao sam u sebe, okruen saznaju%im sopstvom on vie nema svesti o tome ta je izvan njega, a ta u njemu. Preko toga mosta ne prelaze ni dan ni no%, ni starost ni smrt, ni patnja, ni dobro ni r'avo delo". "U dubokom snu" kau isto tako vernici ove najdublje od triju velikih religija "dua se odvaja od ovoga tela, uzdie se u najviu svetlost i tako se pojavljuje u sopstvenom obli#ju: tamo je ona najvii duh sam koji luta naokolo ale%i se i igraju%i, uveseljavaju%i se sa enama, ko#ijama ili prijateljima; tamo ona vie ne misli na ovo telo kao privesak, za koje je prna (ivotni dah) privezana kao vu#na stoka upregnuta u kola." Uprkos tome, mi %emo i ovde, kao u slu#aju "spasa", imati na umu da je time, mada u raskoi orijentalskog preterivanja, samo izraena ista ona ocena koju je dao jasni, hladni, gr#ko-hladni, ali raspinjani Epikur: hipnoti#ko ose%anje ovog nita, mir najdubljeg sna, ukratko odsustvo patnje to napa%enima i duboko potitenima ve% moe vaiti kao najvie dobro, kao vrednost nad vrednostima, to oni moraju oceniti kao pozitivno, osetiti kao samu pozitivnost. (Po istoj logici ose%anja, u svim pesimisti#kim religijama nita zna#i bog.)
* Svetski bol, bolno ose%anje sveta. ** Treba se zaglupljivati. *** Misti#no sjedinjenje.

18. Mnogo #e%e od takvog hipnoti#kog guenja svake senzibilnosti, osetljivosti za bol, koja pretpostavlja ve% re'e snage, pre svega odvanost, preziranje miljenja, "intelektualni stoicizam", protiv depresivnih stanja primenjuje se jedan druga#iji training koji je u svakom slu#aju laki: mehani$ka delatnost. Da se pomo%u nje pa%eni#ki ivot olakava u meri koja nije bezna#ajna, to je van svake sumnje: danas se ta #injenica, pomalo ne#asno, naziva "blagoslovom rada". Olakanje se sastoji u tome da se panja pa%enika skrene sa patnje da se svest zaokuplja #injenjem i opet samo #injenjem, i da, prema tome, malo mesta ostane za patnju: jer teskobna je ona, ta odaja ljudske svesti! Mehani#ka delatnost i ono to je prati kao apsolutna pravilnost, ta#na i nesvesna poslunost, jednom zasvagda utvr'en na#in ivota, ispunjenje vremena, izvesna sloboda, #ak i odgajanje za "bezli#nost", za samozaborav, za "incuria sui"* kako je temeljito, kako je lepo asketski svetenik umeo da je iskoristi u borbi protiv bola! Upravo kad je imao posla s pa%enicima iz niih stalea, s robovima rada ili zatvorenicima (ili sa enama, koje su ve%inom i jedno i drugo: robovi rada i zatvorenici), bila mu je dovoljna samo mala umenost u menjanju naziva i prekrtavanja da bi oni u ranije omrznutim stvarima ubudu%e videli blagodat, relativnu sre%u: nezadovoljstvo roba sopstvenom sudbinom ni u kom slu#aju nije pronalazak svetenika. Kao sredstvo u borbi s

depresijom, jo cenjenije je upu%ivanje na malu radost koja je lako dostupna i koja moe postati pravilo; ta terapija se #esto primenjuje u vezi s onom prethodnom. Naj#e%i oblik u kome se radost na taj na#in prepisuje kao lek jeste radost u prire ivanju radosti (kao dobro#instvo, darivanje, olakavanje, pomaganje, bodrenje, teenje, pohvaljivanje, isticanje za primer); time to prepisuje "ljubav prema blinjem", asketski svetenik prepisuje u stvari, mada u najmanjim dozama, pokretanje najja#eg, najivotvornijeg nagona volje za mo!. Sre%a "najmanje nadmo%nosti" koju sobom donose svako dobro#instvo, uslunost, pomaganje, pohvaljivanje, najizdanije je sredstvo utehe kojim se fizioloki osuje%eni obi#no slue, pod uslovom da su dobro savetovani: u drugom slu#aju, jedni drugima zadaju bol preputaju%i se, naravno, istom osnovnom instinktu. Ako se u rimskom svetu potrae za#eci hri%anstva na%i %e se udruenja za uzajamno pomaganje, udruenja siromanih, bolesnih, pogrebna udruenja, izrasla na dnu tadanjeg drutva, u kojima je svesno negovano ono glavno sredstvo protiv depresije, sitna radost, radost uzajamnog #injenja dobrih dela a moda je to tada bilo neto novo, pravo otkri%e? U tako izazvanoj "volji za uzajamnost", za obrazovanje stada, za "zajednicu", za "drutvo" mora sad opet, makar i u malom, do%i do novog i mnogo punijeg izraza ona probu'ena volja za mo%: u borbi s depresijom, obrazovanje stada je vaan korak i zna#ajna pobeda. Sa ja#anjem zajednice raste i novo interesovanje za pojedinca, koje ga #esto uzdie iznad onog najli#nijeg u njegovom neraspoloenju, iznad njegove odvratnosti prema sebi (Gelinksove [Arnold Geulinx (1624-69)] despectio sui**). Svi bolesni i boleljivi instinktivno tee, iz potrebe da se oslobode potmulog nezadovoljstva i ose%anja slabosti, nekoj organizaciji stada: asketski svetenik je uao u trag ovom instinktu i podsti#e ga; gde postoji stado, postoji i instinkt slabosti koji je hteo stado, kao i sveteni#ka pamet koja je stado organizovala. Jer ne sme se prevideti ovo: jaki isto tako po prirodnoj nunosti tee razdvajanju kao to slabi tee zbijanju; ako se prvi povezuju, to se deava samo kad je u izgledu neki zajedni#ki napada#ki #in, ili zajedni#ko zadovoljenje njihove volje za mo%, uz zna#ajan otpor pojedina#ne savesti; oni drugi se, naprotiv, zbijaju iz zadovoljstva koje nalaze u samom okupljanju pri tom se njihov instinkt isto tako zadovoljava kao to se instinkt ro'enih "gospodara" (to jest samotnja#ke vrste zveri #ovek) organizacijom u stvari nadrauje i uznemirava. Ispod svake oligarhije je cela istorija to potvr'uje uvek prikrivena udnja za tiranijom; svaka oligarhija stalno podrhtava od naprezanja, za kojim ose%a potrebu svaki pojedinac u njoj, da bi obuzdala ovu udnju. (Tako je, na primer, bilo kod Grka: Platon to potvr'uje na bezbroj mesta, Platon, koji je poznavao sebi ravne i sebe sama...)
* Nebrigu o sebi. ** Preziranje samoga sebe.

19. Sredstva asketskog svetenika koja smo dosad upoznali opte guenje ivotnog ose%anja, mehani#ka delatnost, sitne radosti, pre svega radost koju prua ljubav prema blinjem, organizovanje stada, bu'enje ose%anja mo%i zajednice usled #ega zadovoljstvo pojedinca napredovanjem zajednice priguuje njegovo nezadovoljstvo sobom to su, prema savremenim merilima, njegova nevina sredstva u borbi s nezadovoljstvom: okrenimo se sada onim zanimljivijim, "vinim" sredstvima. Kod svih njih je re# o jednom: o nekoj vrsti raspusnosti ose!anja koja je upotrebljena kao najdelotvornije omamljuju%e sredstvo protiv dugog, tupog, paraliu%eg bola; zbog toga je sveteni#ka dovitljivost u razmiljanju o ovom jednom pitanju "$ime se postie raspusnost ose%anja" bila neiscrpna... To zvu#i grubo: jasno je da bi prijatnije zvu#alo i moda za uho prijem#ivije bilo da sam rekao "asketski svetenik je uvek iskori%avao oduevljenje koje se nalazi u svim jakim afektima". Ali #emu razneene ui naih modernih mekuaca jo milovati? Zato da mi #inimo i najmanji ustupak njihovom

licemerstvu re#i? Za nas psihologe bilo bi u tome ve% licemerstvo $ina, nezavisno od toga to bi nam se to smu#ilo. Naime, dobar ukus psihologa (drugi bi moda rekli: njegova #estitost) sastoji se danas u tome, ako ga uopte ima, to se suprotstavlja sramno moralizatorskom na#inu govora kojim je malo-pomalo zaprljano celokupno moderno su'enje o ljudima i stvarima. Jer ne treba se zavaravati o ovome: ono to #ini najosobenije obeleje modernih dua i modernih knjiga nije la, nego ovaplo%ena nevinost u moralisti#koj laljivosti. Obaveza da ovu "nevinost" svuda ponovo otkrivamo to je moda najodvratniji deo naeg posla u svemu, ne ba sasvim bezazornom radu koje psiholog danas mora da uzme na sebe; to je deo nae velike opasnosti to je put koji moda upravo nas vodi ka velikom ga'enju... Ne sumnjam $emu %e moderne knjige (ako potraju, za ta, naravno, ne treba strepeti, i isto tako ako jednom do'e neko pokolenje sa stroim, pouzdanijim i zdravijim ukusom) #emu %e sve to je moderno uopte posluiti, mo%i da poslui tom pokolenju: kao lek za povra%anje i to zbog svoje moralne zasla'enosti i lanosti, svog unutranjeg feminizma koji se rado naziva "idealizmom" i u svakom slu#aju veruje da je idealizam. Obrazovani ljudi dananjice, nai "dobri" ljudi ne lau to je istina; ali to im ne slui na #ast! Prava la, autenti#na, odlu#na, "#asna" la (treba pogledati ta o njenoj vrednosti kae Platon) bila bi za njih neto suvie oporo, suvie jako; ona bi zahtevala neto to se od njih ne sme zahtevati: da otvore o#i prema sebi samima, da sami umeju kod sebe razlikovati "istinito" od "lanog". Njima prili#i jedino "ne$asna la"; sve to se danas ose%a "dobrim #ovekom", potpuno je nesposobno da se prema bilo kojoj stvari postavi druk#ije nego ne$asno-laljivo, neizmerno-laljivo, ali nevinolaljivo, srda#no-laljivo, plavooko-laljivo, kreposno-laljivo. Ti "dobri ljudi" svi su do jednog do dna due zaokupljeni moralom, a to se potenja ti#e, obrukani i zauvek nagr'eni: ko bi od njih podneo jo istinu "o #oveku"!... Ili, da postavimo pitanje jednostavnije: ko bi od njih podneo istinitu biografiju!... Nekoliko primera: lord Bajron je zabeleio o sebi poneto najli#nije, ali Tomas Mor je bio "suvie dobar" za tako neto: on je spalio papire svoga prijatelja. Izgleda da je isto to u#inio i dr Gviner, izvrilac openhauerovog testamenta: jer i openhauer je zabeleio poneto o sebi, a moda i protiv sebe (")3/ )1<>-7"["eis heauton"]*). Valjani Amerikanac Tejer, Betovenov biograf, najednom je stao u svom radu: kad je dospeo do izvesne ta#ke ovog potovanja dostojnog i naivnog ivota, dalje nije mogao... Pouka: koji bi pametan #ovek danas jo napisao neku #asnu re# o sebi? taj bi ve% morao pripadati redu svete drzovitosti. Obe%ava nam se jedna autobiografija Riharda Vagnera: ko sumnja u to da %e to biti uvi avna autobiografija?... Setimo se jo i onog komi#nog zaprepa%enja koje je izazvao katoli#ki svetenik Jansen saojom nezgrapnom i bezazlenom slikom reformacijskog pokreta u Nema#koj; ta bi tek bilo kad bi nam neko taj pokret jednom druk$ije prikazao, kad bi nam jednom neki pravi psiholog opisao pravog Lutera, ne vie s moralisti#kom prostoduno%u seoskog popa, ne vie sa sladunjavom i punom obzira srameljivo%u protestantskih istori#ara, nego, recimo, s neustraivo%u jednog Tena, vo'en snagom due, a ne obazrivom popustljivo%u prema snazi?... (Nemci su, uzgred re#eno, najzad dali klasi#an tip te popustljivosti mogu ga pripisati sebi u zaslugu, ponositi se njime: naime, u svom Leopoldu Rankeu, tom klasi#nom advokatu svake causa fortior,** tom najrazboritijem od svih razboritih "pozitivista".)
* "O samom sebi" ili "Samoposmatranje", naslov spisa Marka Aurelija Antonija. ** Ja#eg razloga.

20.

Ali mislim da ste me ve% razumeli: sve u svemu, ima dovoljno razloga, zar ne, to se mi psiholozi ne moemo danas osloboditi izvesnog nepoverenja prema sebi samima... Verovatno je da smo i mi jo "predobri" za svoj posao, verovatno smo i mi jo rtve, plen, bolesnici ovog savremenog moralizovanog ukusa, ma koliko sami verovali da ga preziremo verovatno je da on i nas jo zaraava. A na ta je upozoravao onaj diplomat kad je govorio sebi jednakima? "Budimo nepoverljivi, draga moja gospodo, pre svega prema svojim prvim pobudama!" rekao je on "one su skoro uvek dobre"... Trebalo bi da tako danas govori i svaki psiholog sebi jednakima... I time se vra%amo svome problemu koji od nas iziskuje u stvari izvesnu strogost, izvesno nepoverenje naro#ito prema "prvim pobudama". Asketski ideal u slubi namere da se raspale ose!anja: ko se se%a prethodne rasprave, on %e ve% naslutiti u ovih devet re#i saetu sutinu onoga to sad treba izloiti. Osloboditi ljudsku duu svih njenih okova, uroniti je u strahotu, studen, vatru i ushi%enja tako da se kao udarom groma najednom oslobodi svega sitnog i sitni#avog u svom nezadovoljstvu, tuposti i neraspoloenju: koji putevi vode tom cilju? I koji od njih najsigurnije?... U sutini, svi veliki afekti imaju tu mo% pod pretpostavkom da se naglo rasterete: gnev, strah, pouda, osveta, nada, trijumf, o#aj, svirepost; i odista je asketski svetenik, bez razmiljanja, stavio u svoju slubu #itavu gomilu divljih pasa u #oveku, i sad ovog sad onog puta s lanca, uvek s istim ciljem: da trgne #oveka iz tihe tuge, da makar i za trenutak odagna njegov tupi bol, njegovu beznadnu bedu, i uvek s religijskim tuma#enjem i "opravdanjem". Svako takvo raspojasavanje ose%anja mora docnije da se plati, to se samo po sebi razume ono #ini bolesnog bolesnijim pa je taj na#in otklanjanja bola, meren modernim merilima, stoga "vin". Ipak se mora, jer pravi#nost to zahteva, utoliko ja#e naglasiti da je on primenjivan $iste savesti, da ga je asketski svetenik propisivao s najdubljom verom u njegovu korisnost, #ak i neophodnost i da se #esto zbog jada koji je izazivao, i sam gotovo unitavao; isto tako, da estoke fizioloke posledice takvih preteranosti, moda #ak i duevni poreme%aji, u osnovi ipak ne protivre#e ukupnom smislu tog na#ina le#enja koji je, kako smo ranije pokazali, bio usmeren ne na le#enje bolesti nego na suzbijanje depresivnog raspoloenja, na njegovo ublaavanje ili zatomljivanje. Taj cilj se i tako postizao. Do glavnog zahvata kojim se asketski svetenik sluio da bi svaka vrsta potresne i zanosne muzike nala odjeka u ljudskoj dui dolazilo je tako to svak zna to se koristio ose!anjem krivice. Na poreklo tog ose%anja ukazano je u prethodnoj raspravi to je deo psihologije ivotinja, nita vie: tamo se ose%anje krivice pojavilo pred nama tako re%i u sirovom stanju. Tek u rukama svetenika, tog pravog umetnika u ose%anjima krivice, ono je dobilo svoj lik o, kakav lik! "Greh" jer tako svetenici nazivaju ivotinjsku "ne#istu savest" (nazad okrenutu surovost) to je bio dosad najve%i doga'aj u istoriji bolesne due: u njemu imamo najopasniji, najkobniji, najlukaviji pronalazak religijske interpretacije. ovek, pate%i od samog sebe, nekako, u svakom slu#aju fizioloki, kao ivotinja zatvorena u kavezu, ne znaju%i zato, #emu, ude%i za razlozima razlozi donose olakanje ude%i i za lekovitim i narkoti#nim sredstvima, savetuje se najzad s nekim ko zna i ono to je skriveno. I gle! Dobija mig od svog #arobnjaka, asketskog svetenika, dobija prvi nagovetaj o "uzroku" svoje patnje: on treba da ga trai u sebi, u nekoj krivici, u nekom delu svoje prolosti, on treba samu svoju patnju da shvati kao kaznu... uo je, shvatio je, nesre%nik: sad mu je kao kokoi kojoj je no pod grlom. Vie nije kadar da izi'e iz toga za#aranog kruga: od bolesnika postao je "grenik" ... I evo ve% dve hiljade godina ne moemo da se oslobodimo prizora tog novog bolesnika, "grenika" da li %emo ga se ikad osloboditi? Kud god se okrenemo, odasvud hipnoti#ki pogled grenika koji se kre%e uvek u istom pravcu (prema "krivici" kao jedinom uzroku patnje); svuda ne#ista savest, ta "odvratna ivotinja", kako kae Luter; svuda prevakana prolost, izokrenuto delo, "zao pogled" na svekoliko #injenje; svuda odsustvo volje pretvoreno u ivotni sadraj, patnja preina#ena u ose%anje krivice, straha i kazne; svuda bi#, pokajni#ka koulja, izgladnelo telo, skruenost; svuda samomu#enje grenika u groznom mehanizmu nemirne, bolesno-pohotne savesti; svuda nemi bol, bezumni strah, agonija

izmu#enog srca, gr#evi nepoznate sre%e, krik za "spasenjem". U stvari, ovim sistemom postupaka bile su temeljito savladane stara depresija, tromost i malaksalost, ivot je ponovo postao vrlo zanimljiv: budan, ve#no budan, bez sna, uaren, ugljenisan, iscrpljen, pa ipak ne umoran takav je izgledao #ovek, "grenik" koji je bio posve%en u ove misterije. Taj stari veliki #arobnjak u borbi s nezadovoljstvom, asketski svetenik on je o#igledno bio pobedio, njegovo carstvo bilo je dolo: nije vie bilo albi na bol, #eznulo se za bolom; "vie bola, vie bola!" to je vekovima bio zov njegovih ti%enika i posve%enika. Svaka neumerenost ose%anja povezana s neprijatno%u, sve to je lomilo, ruilo, drobilo, zavodilo, ushi%avalo, tajne mu#ilita, dovitljivost samog pakla sve je sad bilo otkriveno, odgonetnuto, iskori%eno, sve je bilo #arobnjaku na raspolaganju, sve je otad sluilo pobedi njegovog ideala, asketskog ideala... "Moje carstvo nije od ovoga sveta" govorio je on sada kao i ranije: da li je stvarno jo imao prava da tako govori?... Gete je tvrdio da postoji samo trideset est tragi#nih situacija: iz toga se naslu%uje, ako se to ve% ina#e nije znalo, da Gete nije bio asketski svetenik. Taj zna vie... 21. O celoj ovoj vrsti sveteni#kog le#enja, o "vinoj" vrsti, svaka re# kritike bila bi suvina. Da je takva neumerenost ose%anja kakvu u ovom slu#aju asketski svetenik obi#no propisuje svojim bolesnicima (pod najsvetijim nazivima, to se ve% samo po sebi razume, i proet sveto%u svoga cilja) bilo kom bolesniku stvarno koristila, gde je taj ko bi bio voljan da podri takvu tvrdnju? U najmanju ruku trebalo bi se sporazumeti o zna#enju re#i "koristiti". Ako njome ho%e da se kae da je takav sistem le#enja #oveka poboljao nemam nita protiv: jedino bih dodao ta za mene zna#i "poboljao" isto to i "ukrotio", "oslabio", "obeshrabrio", "profinio", "razneio", "ukopio" (dakle, gotovo isto to i otetio...). Ali ako su uglavnom u pitanju bolesni, zlovoljni, utu#eni, takav sistem #ini bolesnog, #ak i ako ga je u#inio "boljim", u svim uslovima jo bolesnijim; upitajte samo lekare za duevne bolesti ta sve za sobom povla#i metodi#na primena mu#eni#kog ispatanja, pogruivanja i epilepti#kih gr#eva. Isto tako, osvrnite se na istoriju: kad god je asketski svetenik primenio taj na#in le#enja, svaki put je bolest nezadrivo brzo rasla u dubinu i irinu. I ta je svaki put bio "uspeh"? Rastrojen nervni sistem, uz ostalo to je ve% i ina#e bilo bolesno, i to kako u velikom tako i u malom, kako kod pojedinaca tako i kod mase. Kao posledicu vebanja u ispatanju i iskupljivanju nalazimo ogromne epilepti#ne epidemije, najve%e za koje istorija zna, kao one za vreme vidovdanskih i ivandanjskih igara u Srednjem veku; kao drugi oblik tih posledica nalazimo strane i dugotrajne paralize i depresije s kojima se, u odre'enim uslovima, temperament nekog naroda ili grada (eneva, Bazel) jednom zasvagda preokre%e u svoju suprotnost; tu spada i histerija oko vetica, neto sli#no mese#arstvu (osam velikih epidemijskih provala samo izme'u 1564. i 1605. godine); me'u daljim posledicama tog le#enja nalazimo one masovne delirijume e'i za smr%u #iji se stravi#ni krik "evviva la morte"* razlegao celom Evropom, prekidan #as pohotnim, #as ruila#kim idiosinkrazijama; uostalom, ista promena afekata, s istim prekidima i obrtima zapaa se jo i davas svuda, u svakom slu#aju tamo gde je asketsko u#enje o grehu ponovo uhvatilo maha (religijska neuroza se javlja kao oblik "velike boljke":** to je nesumnjivo. ta je ona? Quaeritur***). Sve u svemu, tako se asketski ideal sa svojim sublimno-moralnim kultom, ta najotroumnija, najbezobzirnija i najopasnija sistematizacija svih sredstava za raspaljivanje ose%anja pod zatitom svetih namera, na straan i nezaboravan na#in upisao u celu istoriju #oveka i, na alost, ne samo u njegovu istoriju... Teko da bih mogao neto drugo navesti to je na zdravlje i rasnu snagu, naro#ito Evropljana, delovalo tako razorno kao ovaj ideal; on bi se bez ikakvog preterivanja mogao nazvati pravom zlom kobi u zdravstvenoj istoriji evropskog #oveka. S njegovim uticajem moda bi se mogao izjedna#iti jo jedino specifi#no germanski uticaj: mislim na trovanje Evrope alkoholom, koje

je dosad #vrsto dralo korak s politi#kom i rasnom prevagom Germana (gde god su ubrizgali svoju krv ubrizgali su i svoj porok). Kao tre%i po redu mogao bi se navesti sifilis magno sed proxima intervallo.**** * ivela smrt. ** Padavice. *** Postavlja se pitanje. **** S velikim ali prvim narednim intervalom. 22. Asketski svetenik je upropastio duevno zdravlje gde god je doao na vlast, pa je, sledstveno, upropastio i ukus in artibus et litteris* on ga jo i sad upropa%uje. "Sledstveno"? Nadam se da %e se ovo "sledstveno" prihvatiti bez daljega; u najmanju ruku, ne%u ga dokazivati. Jedna jedina napomena: ona se odnosi na osnovnu knjigu hri%anske literature, zapravo na njen model, na njenu "knjigu po sebi". Jo usred gr#ko-rimske velelepnosti, koja je bila i velelepnost knjige, pred licem jo sveeg i celovitog anti#kog spisateljstva, u vreme kad su se jo mogle #itati neke knjige za #ije bi se posedovanje danas dale cele biblioteke, prostodunost i sujeta hri%anskih agitatora zvali su ih crkvenim ocima ve% su se drznule da objave: "I mi imamo svoju klasi#nu literaturu, nije nam potrebna gr$ka" i pri tom se s gordo%u ukazivalo na knjige legendi, apostolske poslanice i apologetske raspravice, otprilike ovako kako se danas engleska "Vojska spasa" sli#nim spisima bori protiv ekspira i drugih "pagana". Ja ne volim Novi zavet, to se ve% moe naslutiti; gotovo sam uznemiren to sa svojim ukusom kad je u pitanju ovo najcenjenije, najprecenjenije delo stojim tako usamljen (ukus dva milenijuma je protiv mene): ali ta vredi! "Evo me, ne mogu druk#ije"** ja imam hrabrosti za svoj r'av ukus. Stari zavet da, to je ve% neto sasvim drugo: svaka #ast Starom zavetu! U njemu nalazim velike ljude, herojski predeo i neto najre'e na zemlji: neuporedivu naivnost jakig srca; jo vie, nalazim narod. U Novom, naprotiv, sve same neke male sekte, same rokoko due, sve neto uvijeno, uglasto, neobi#no, atmosfera nekih tajnih skuptina, i da se ne zaboravi: povremen zadah bukoli#ke sladunjavosti koji pripada epohi (i rimskoj provinciji), i nije toliko jevrejski koliko helenisti#ki. Skruenost i nadmenost jedna uz drugu; brbljivost ose%anja koja gotovo zagluuje; strasnost, a strasti nema; mu#no prenemaganje; tu je, o#igledno, nedostajalo lepo vaspitanje. Kako se sme oko svojih sitnih mana praviti toliko buke kao to to #ine ovi ubogi, bezna#ajni ljudi! Na to se niko ne obazire, a najmanje bog. Na kraju bi hteli jo i "krunu ve#nog ivota", svi ti sitni provincijalci: a #emu? zato? ve%e neskromnosti ne moe biti. "Besmrtni" Petar: ko njega da podnese! Njihovo #astoljublje ih #ini smenim: izlaze sa svojim najli#nijim problemima, svojim glupostima, tugama i dokoli#arskim brigama kao da je i sama stvar po sebi duna da se o tome brine, nikad im nije dosta da i samog boga uvla#e u sitne nevolje u koje su se zapleli. I to stalno tikanje s bogom, neukusno do krajnosti! Ta jevrejska, i ne samo jevrejska, nametljivost prema bogu, unose%i mu se u lice i njukom i apom!... Ima malih prezrenih "paganskih naroda" na istoku Azije od kojih bi prvi hri%ani mogli neto bitno da nau#e, neto takta u strahopotovanju; oni sebi ne doputaju, kako saoptavaju hri%anski misionari, da ime svoga boga uopte izgovaraju. Mislim da je to prili#no delikatno; izvesno je da je to bilo suvie delikatno ne samo za "prve" hri%ane: treba se samo setiti, da bi se osetila suprotnost, na primer Lutera, toga "najre#itijeg" i najneskromnijeg seljaka koga je Nema#ka ikad imala, i tona koji se upravo njemu najvie dopadao u njegovom dijalogu s bogom. Luterov otpor crkvenim posrednicima-svecima (naro#ito "onom 'avoljem krmku papi") bio je, nesumnjivo, u sutini otpor jednog grubijana kome su dojadili crkveni dobri obi$aji, oni obi#aji strahopotovanja po ukusu svetenstva, koji samo posve%enije i %utljivije

putaju u svetinju nad svetinjama, a zatvaraju je pred prostim pukom. Njemu je trebalo upravo tu jednom zasvagda oduzeti re# ali Luter, seljak, hteo je sasvim druga#ije, ovo mu nije bilo dovoljno nema$ki: on je, pre svega, hteo da govori direktno, da govori sam, da sa svojim bogom govori "bez ustezanja"... I, tako je i u#inio. Asketski ideal, to se svakako ve% vidi, nije nikad i nigde bio kola dobrog ukusa, jo manje dobrih manira bio je, u najboljem slu#aju, kola sveteni#kog na#ina ponaanja. To je stoga to u svojoj prirodi ima neto to je smrtni neprijatelj svih dobrih na#ina ponaanja pomanjkanje mere, zlovolja prema umerenosti, on sam je "non plus ultra".***
* U umetnosti i knjievnosti. ** Luterove re#i. *** Krajnost.

23. Asketski ideal nije upropastio samo zdravlje i ukus, upropastio je on i neto tre%e, #etvrto, peto, esto uzdra%u se da kaem ta sve ne (ina#e kad bih stigao do kraja!). Ovde ne%u isticati ono to je taj ideal u$inio; naprotiv, osvetli%u samo ta on zna$i, ta nagovetava, ta je skriveno iza njega, ispod njega, u njemu, #ega je on to privremen, nejasan, pitanjima i nesporazumima optere%en izraz. I jedino s obzirom na tu nameru nisam smeo svojim #itaocima uskratiti pogled na njegove #udovine i kobne posledice: da bih ih u stvari pripremio za poslednji i najstraniji aspekt koji za mene ima pitanje o zna#aju toga ideala. ta zapravo zna#i mo! onog ideala, $udovinost njegove mo%i? Zbog #ega mu je dato ovoliko prostora? Zato mu se nije pruio uspeniji otpor? Asketski ideal izraava jednu volju: a gde je suprotna volja u kojoj bi se izrazio suprotni ideal? Asketski ideal ima jedan cilj on je dovoljno univerzalan da svi ostali interesi ljudskog postojanja u pore'enju s njim izgledaju sitni i uski; on epohe, narode, ljude neumoljivo tuma#i s obzirom na taj cilj, on ne doputa nikakvo drugo tuma#enje, ne da mesta nikakvom drugom cilju; odbacuje, negira, odobrava, potvr'uje, jedino u smislu svoje interpretacije (a da li je ikad bilo doslednijeg, tako dokraja smiljenog sistema interpretacije?); ne pot#injava se nikakvoj mo%i; naprotiv, on veruje u svoje pravo prvenstva pred svakom mo%i, u svoju bezuslovnu distancu po rangu u odnosu prema svakoj mo%i on veruje u to da na zemlji ne postoji nikakva mo% koja ne bi tek od njega trebalo da dobije smisao, pravo na opstanak, vrednost, i to kao oru'e za njegovo delo, kao put i sredstvo za njegov cilj, za jedan cilj... Gde je suprotnost ovom zatvorenom sistemu volje, cilja i interpretacije? Zato nedostaje ta suprotnost?... Gde je drugi "jedan cilj"?... Meni, me'utim, kau da on ne nedostaje, da je ne samo vodio dugotrajnu i uspenu borbu s onim idealom, nego da je, tavie, u svim glavnim stvarima ve% zagospodario onim idealom: da je svedo#anstvo o tome sva naa moderna nauka ova moderna nauka koja o#igledno, kao prava filozofija stvarnosti, jedino u sebe veruje, ima poverenje u sebe, volju za sebe, i koja je dosad dosta dobro izlazila nakraj bez boga, onostranosti i vrlina odricanja. Me'utim, takvom galamom i takvim agitatorskim brbljanjem, kod mene se nita ne postie: loi su muzikanti ti truba#i stvarnosti, njihovi glasovi ne dopiru iz dubine, iz njih ne govori bezdan nau#ne savesti jer danas je nau#na savest bezdan - re# "nauka" je u ustima takvih truba#a naprosto nepristojnost, zloupotreba, besramnost. Istina je upravo suprotnost ovome to se ovde tvrdi: nauka danas uopte nema vere u sebe, a kamoli u neki ideal iznad sebe a gde je ona ipak jo strast, ljubav, ar, muka, tamo ona nije suprotnost onom asketskom idealu, nego, tavie, samo njegov najnoviji i najotmeniji oblik. Zvu#i li vam to #udno?... Pa ima dosta valjanih i skromnih radnika i me'u dananjim u#enim ljudima kojima se dopada njihov kutak i koji su stoga to se u njemu dobro ose%aju, ponekad neskromno glasni s tvrdnjom da danas treba uopte da budemo zadovoljni, pogotovo u nauci poto upravo tu ima tako mnogo korisnog da se uradi. To ne pori#em; najmanje bih eleo da tim #estitim radnicima pokvarim

zadovoljstvo u njihovom poslu: jer ja se radujem njihovom radu. Ali time to se sad u nauci radi strogo i to ima zadovoljnih radnika, nipoto jo nije dokazano da nauka kao celina ima cilj, volju, ideal, strast velike vere. Suprotno je, kako rekosmo, slu#aj: tamo gde ona nije najnoviji pojavni oblik asketskog ideala posredi su suvie retki, posebni, izuzetni slu#ajevi da bi se zbog njih mogao menjati ukupni sud nauka je danas skrovite za svaku vrstu obeshrabrenosti, bezverja, sumnji#enja, despectio sui, ne#iste savesti; ona je nemir izazvan odsustvom ideala, patnja zbog nedostatka velike ljubavi, nezadovoljstvo zbog nedobrovoljnog zadovoljavanja malim. O, ta sve ne skriva dananja nauka! A koliko tek treba da krije! Valjanost naih najboljih u#enih ljudi, njihova marljivost koja ide do samozaborava, njihova glava koja se pui danono%no, #ak i njihova nenadmana zanatska vetina kako sve to #esto ima svoj pravi smisao u tome da sami sebi poneto u#ine nevidljivim! Nauka kao sredstvo samoomamljivanja: poznajete li to... Ponekad ih do dna due uvredimo to zna svak ko se drui s u#enim ljudima nekom bezazlenom re#ju, izazovemo protiv sebe ogor#enje svojih u#enih prijatelja u trenutku kad mislimo da im odajemo priznanje, dovodimo ih do jarosti samo zato to smo bili odvie grubi da bismo osetili s kim zapravo imamo posla, s pa!enicima koji sami sebi ne%e da priznaju ta su, sa zaslepljenima i izbezumljenima koji se samo jednog boje: da ne do u k svesti... 24. A sad pogledajmo one re'e slu#ajeve koje sam pomenuo, one poslednje idealiste koji danas postoje me'u filozofima i u#enim ljudima: imamo li moda u njima traene protivnike asketskog ideala, njegove antiidealiste? U stvari, oni veruju da su takvi, ti "nevernici" (jer svi su oni to); izgleda da je poslednji ostatak njihove vere upravo to to su oni protivnici toga ideala, tako su ozbiljni na tome mestu, tako strasna postaje upravo tu njihova re#, njihovo ponaanje: treba li ve% zbog toga da bude istina ono to oni veruju?... Mi "saznavaoci" postajemo polako nepoverljivi prema svakoj vrsti vernika; nae nepoverenje nas je postepeno nau#ilo da zaklju#ujemo obrnugo od onoga kako se ranije zaklju#ivalo: naime, da tamo gde ja#ina vere upadljivo stupa u prvi plan zaklju#ujemo da postoji izvesna slabost u dokazivosti, #ak da nije verovatno ono u ta se veruje. Ni mi ne osporavamo da vera "#oveka usre%uje", ali ba zato osporavamo da vera neto dokazuje jaka vera koja usre%uje #oveka pobu'uje sumnju u ono u ta se veruje, ona ne utemeljuje "istinu", ona utemeljuje izvesnu verovatno%u obmane. A kako je u ovom slu#aju? Ovi to danas pori#u i to se dre po strani, ovi to su beskompromisni u jednoj stvari, u polaganju prava na intelektualnu #istotu, ovi #vrsti, strogi, uzdrljivi, herojski duhovi koji #ine #ast naeg vremena, svi ti bledi ateisti, antihristi, imoralisti, nihilisti, ovi (skeptici, kolebljivci, jekti$avci duha (ovo poslednje su, u nekom smislu, svi do jednog), ovi poslednji idealisti saznanja koji su danas jedini nosioci i otelovljenje intelektualne savesti, oni u stvari smatraju da su se maksimalno oslobodili asketskog ideala, ti "slobodni, vrlo slobodni duhovi": a ipak, da im otkrijem ono to sami ne mogu videti jer su odve% blizu sebi upravo taj ideal je i njihov ideal, oni ga i sami danas predstavljaju, a moda i niko vie, ovi su i sami njegov najoduhovljeniji proizvod, njegova najisturenija borbena i izvidni#ka #eta, njegov najzapetljaniji, najneniji, najneshvatljiviji oblik zavo'enja: ako sam u bilo #emu odgoneta#, hteo bih da to budem ovom tvrdnjom!... To ni izdaleka jo nisu slobodni duhovi: jer oni jo veruju u istinu... Kad su hri%anski krstai naili na Istoku na onaj nepobedivi asasinski red, onaj red slobodnih duhova par excellence, #iji su najnii stepeni iveli u poslunosti kakvu nijedan monaki red nije postigao, dobili su nekim putem i nagovetaj o onom simbolu i onoj klju#noj re#i koja je bila sa#uvana samo za najvie stepene kao njihova tajna: "Nita nije istinito, sve je doputeno"... Eto, to je bila sloboda duha, time je samoj istini bila vera otkazana... Da li je ikad neki evropski, neki hri%anski slobodni duh zalutao u tu postavku i lavirint njenih zaklju$aka? Poznaje li on iz

iskustva Minotaura ove pe%ine?... Sumnjam u to, jo vie znam da je druga#ije: nita ovima koji su beskompromisni u jednoj stvari, ovim takozvanim "slobodnim duhovima", nije vie strano nego sloboda i raskidanje okova u pomenutom smislu, ni u kom pogledu nisu oni #vr%e vezani, a upravo u verovanju u istinu, oni su, kao niko drugi, #vrsti i beskompromisni. Sve mi je to poznato, moda sasvim izbliza: ona potovanja dostojna uzdrljivost filozofa na koju takvo verovanje obavezuje, onaj stoicizam intelekta koji na kraju zabranjuje sebi ne isto tako strogo kao i da, ono htenje da se zastane pred #injeni#nim, pred factum brutum,* onaj "fatalizam "des petits faits" (ce petit fatalisme,** kako ga ja nazivam), u #emu francuska nauka sada trai neku moralnu prednost pred nema#kom, ono uzdravanje od tuma#enja uopte (od vrenja nasilja, od ure'ivanja, skra%ivanja, isputanja, populjavanja, izmiljanja, krivotvorenja i svega ostalog to #ini sutinu svakog tuma#enja) sve to, u celini uzevi, izraava asketizam vrline kao i svako poricanje #ulnosti (u osnovi, to je samo na#in ovog poricanja). Ali ono to primorava na njega, ona bezuslovna volja za istinom, to je vera u sam asketski ideal, mada kao njen nesvesni imperativ, ne zavaravajmo se u tom pogledu to je vera u metafizi$ku vrednost istine, njenu vrednost po sebi, kako je zajem#ena i potvr'ena jedino u onom idealu (ona stoji i pada s njim). Ne postoji, strogo uzevi, nikakva nauka bez pretpostavki, i sama misao o njoj je nepojmljiva, paralogi#na: uvek mora najpre biti prisutna neka filozofija, neka "vera", da bi nauka iz nje dobila pravac, smisao, granicu, metod, pravo na postojanje. (Ko misli suprotno, ko, na primer, namerava da filozofiju postavi "na strogo nau#nu osnovu", taj mora ne samo filozofiju nego i samu istinu najpre postaviti na glavu: najgr'a povreda pristojnosti prema dvema tako dostojanstvenim damama!) Da, nema nikakve sumnje i tu dajem re# svojoj Veseloj nauci, uporedi njenu petu knjigu, str. 263, "Istinoljubiv #ovek, istinoljubivi u onom odve% smelom i krajnjem smislu, kako ga pretpostavlja vera u nauku, potvr uje time neki drugi svet, a ne ovaj svet ivota, prirode i istorije; a ukoliko potvr'uje taj 'drugi svet', ta? Zar on samim tim ne mora poricati njegovu suprotnost, ovaj svet, na svet?... Jo uvek je to metafizi$ka vera na kojoj se zasnivaju naa vera u nauku i mi, dananji saznavaoci, mi bezbonici i antimetafizi#ari, i mi svoj plamen jo uzimamo s onog ognja koji je potpalila nekoliko milenijuma stara vera, ona hri%anska vera, koja je bila i Platonova, da je bog istina, da je istina boanska... A ta ako ba to biva sve manje verodostojno, ako se vie nita ne pokazuje kao boansko osim zablude, zaslepljenosti, lai ako se i sam bog pokae kao naa najdugotrajnija la?" Na ovom mestu moramo stati i duboko se zamisliti. Sad je samoj nauci potrebno opravdanje (#ime jo nikako nije re#eno da ga ima). Pogledajmo povodom ovog pitanja najstarije i najnovije filozofije: ni u jednoj od njih nema svesti o tome koliko je najpre samoj volji za istinom potrebno opravdanje; tu postoji praznina u svakoj filozofiji otkuda to? Otuda to je asketski ideal dosad vladao celokupnom filozofijom, to je istina postavljena kao bi%e, kao bog, kao najvia instanca, to istina nije nikako smela bita problem. Da li je jasno ono "smela"? Od onog trenutka kad je osporena vera u boga asketskog ideala javlja se i jedan nov problem: problem vrednosti istine. Volji za istinom potrebna je kritika odredimo time svoj sopstveni zadatak treba jednom pokuati da se vrednost istine dovede u pitanje... (Kome se #ini da je ovo re#eno suvie saeto neka pro#ita onaj odeljak Vesele nauke koji nosi naslov "Koliko smo i mi jo poboni", str. 260, jo bolje celu petu knjigu toga dela, kao i predgovor Jutarnjoj rumeni.)
* Golom #injenicom. ** Sitne #injenice (taj sitni fatalizam...).

25. Ne! Neka mi se ne dolazi s naukom kad traim prirodnog protivnika asketskog ideala, kad pitam: "Gde je suprotna volja u kojoj se izraava suprotni ideal?" Za to nauka nije ni izdaleka dovoljno samostalna, njoj je u svakom pogledu potreban najpre vrednosni ideal, mo%

koja stvara vrednost, da bi tek u njenoj slubi mogla da veruje u sebe ona sama nikad ne stvara vrednost. Njen odnos prema asketskom idealu nije jo nikako antagonisti#ki; tavie, ona uglavnom jo predstavlja pogonsku snagu u njegovom unutranjem uobli#avanju. Njeno suprotstavljanje i njena borba, kad se poblie ispita, uopte se ne odnose na sam ideal, nego na njegovu spoljanjost, njegovo ruho i preruavanje, na njegovo povremeno okotavanje, ukru%ivanje, dogmatizovanje odbacuju%i ono to je egzoteri#no na njemu, ona ga ponovo oivljava. Oboje, i nauka i ideal, stoje na istom tlu to sam ve% nagovestio; naime, na jednakom precenjivanju istine (ta#nije: na jednakoj veri da se istina ne moe ni oceniti ni kritikovati), i po tome su nuno saveznici, tako da se oboje, ako se povede borba protiv njih, mogu uvek samo zajedno napadati ili dovoditi u pitanje. Ocenjivanje vrednosti asketskog ideala, neminovno povla#i za sobom i ocenjivanje vrednosti nauke: za to treba na vreme otvoriti o#i i na#uljiti ui! (Umetnost da kaemo to unapred, jer ja %u se na to pitanje jo vratiti i due se zadrati na njemu umetnost, u kojoj se upravo la posve%uje, u kojoj volja za obmanom ima na svojoj strani #istu savest, mnogo je na#elnije suprotstavljena asketskom idealu od nauke: tako je osetio instinkt Platona, toga najve%eg neprijatelja umetnosti kojeg je Evropa do sada proizvela. Platon protiv Homera: to je potpun, pravi antagonizam tamo odlu#an pobornik "onostranosti", veliki klevetnik ivota, ovde njegov nedobrovoljni oboavalac, zlatna priroda. Uslunost umetnika u slubi asketskog ideala je stoga najautenti#nije kvarenje umetnika koje moe postojati, na alost jedno od naj#e%ih: jer nita nije podlonije kvarenju od umetnika.) I fizioloki posmatrano, nauka se nalazi na istom tlu kao i asketski ideal: izvesno osiromaenje ivota je i ovde i tamo pretpostavka afekti ohla'eni, tempo usporen, dijalektika umesto instinkta, ozbiljnost nametnuta licu i dranju (ozbiljnost, taj najprepoznatljiviji znak oteanog metabolizma, borbom i mu#kim radom optere%enog ivota). Pogledajmo razdoblja u ivotu nekog naroda u kojima se u#en #ovek nalazio u prvom planu: to su razdoblja zamora, #esto sutona, propadanja nema vie nabujale snage, ivotne sigurnosti, izvesnosti u budu!nost. Prevaga mandarina nikada ne zna#i neto dobro, kao ni pojava demokratije, arbitranih sudova umesto rata, ravnopravnosti ena, religije samilosti i svih ostalih simptoma ivota u opadanju. (Nauka shva%ena kao problem; ta zna#i nauka? uporediti u vezi sa tim predgovor Ro enju tragedije.) Ne! Ova "moderna nauka" dobro otvorite o#i pred tim! zasad je najbolja saveznica asketskog ideala upravo zbog toga to je najnesvesnija, najnedobrovoljnija, najskrivenija i najpodzemnija! Oni su dosad istu igru igrali, "siromani duhom" i nau#nici-protivnici onog ideala (uzgred re#eno, treba se #uvati miljenja da su ovi poslednji suprotnost onim prvim, kao recimo bogati duhom: to oni nisu, nazvao sam ih jekti#avcima duha). Te #uvene pobede ovih poslednjih: nesumnjivo, to su pobede ali nad #im? Asketski ideal u njima nije nikako pobe'en, pre %e biti da je postajao ja#i, naime nedoku#ljiviji, duhovniji, zapleteniji time to je nauka svaki put bespotedno ruila, odvaljivala neki zid, spoljnu utvrdu koja je bila dogra'ena uz njega i ogrubljivala njegov izgled. Da li se stvarno misli da poraz teoloke astronomije zna#i i poraz onog ideala?... Da li je moda #oveku postalo manje potrebno reenje njegove zagonetke postojanja pomo%u onostranosti time to se njegov ivot jo proizvoljnije, zaludnije, izlinije pojavljuje u vidljivom redu stvari? Zar nije upravo samoumanjivanje #oveka, njegova volja za samoumanjivanjem, u nezadrivom porastu od Kopernika naovamo? Ah, nestala je vera u njegovo dostojanstvo, jedinstvenost, nezamenljivost na lestvici bi%a on je postao ivotinja, ivotinja bez metafore, odbitka i rezerve, on koji je u svojoj ranijoj veri bio bezmalo bog ("#edo boje", "bogo#ovek")... Od vremena Kopernika, #ovek kao da se naao na nekoj strmoj ravni on se sve bre kotrlja nanie kuda? U nita? U "prodorno ose%anje svog nita"?... Pa dobro! Moda je ba to pravi put u stari ideal?... Svekolika nauka (a ne samo astronomija, o #ijem je obeshrabruju%em i degradiraju%em dejstvu rekao Kant neto vredno pomena, "ona unitava moju vanost"...), svekolika nauka, prirodna kao i neprirodna tako nazivam samokritiku

saznanja danas ide na to da potkopa u #oveku samopotovanje uveravaju%i ga da ono nije nita drugo bilo do nastrana uobraenost; moglo bi se #ak re%i da ona sopstveni ponos, sopstveni kruti oblik stoi#ke ataraksije nalazi u tome da odri to s mukom ste#eno samopreziranje #oveka kao njegovo poslednje, najozbiljnije polaganje prava na samopotovanje (svakako s pravom: jer onaj ko prezire, jo uvek je neko ko "nije zaboravio ta je potovanje" ...). Da li se time stvarno ide protiv asketskog ideala? Da li se zaista jo ozbiljno veruje (kako su teolozi neko vreme uobraavali) da je Kantova pobeda nad teolokom dogmatikom pojmova ("bog", "dua", "sloboda", "besmrtnost") donela neku tetu onom idealu pri #emu za trenutak moemo ostaviti po strani to da li je sam Kant na tako neto uopte i pomiljao. Izvesno je da su transcendentalisti svih vrsta ponovo na konju posle Kanta oslobodili su se teologa: kakva sre%a! on im je otkrio onaj skriveni put kojim sada mogu na svoju ruku i sa svom nau#nom pristojno%u slediti "elje svoga srca". Isto tako, ko bi sad smeo zameriti agnosti#arima ako, kao potovaoci nepoznatog i tajanstvenog po sebi, potuju kao boga i sam znak pitanja? (Ksaver Dudan govori negde o ravages* koje je izazvala "l'habitude d'admirer l'inintelligible au lieu de rester tout simplement dans l'inconnu";** on smatra da su stari izlazili nakraj bez toga.) Ako pretpostavimo da sve to #ovek "saznaje" ostavlja nezadovoljene njegove elje, da im #ak protivre#i i da budi strah, kakav li je to boanski izlaz da se krivica sme traiti ne u "eljenju" nego u "saznavanju"!... "Nema saznanja: dakle postoji bog": kakva nova elegantia syllogismi*** Kakav trijumf asketskog ideala!
* Pustoenjima. ** Navika da se oboava neinteligibilno, umesto da se sasvim prosto ostane u nepoznatom. *** Elegancija silogizma.

26. Ili moda celokupna moderna istoriografija pokazuje vie vere u ivot i ideale? Ona sada na najotmeniji na#in polae pravo na to da bude ogledalo; odbacuje svaku teleologiju; ne%e vie nita da "dokazuje"; prezrivo odbija da bude sudija i u tome vidi svoj dobar ukus potvr'uje isto tako malo kao to i pori#e, ona potvr'uje, "opisuje" ... Sve je to u visokom stepenu asketski; ali to je istovremeno u jo viem stepenu nihilisti$ki, tu ne treba imati iluzija! Vidimo tuan, hladan, ali odlu#an pogled oko koje gleda napolje kao to usamljeni istraiva# Arktika gleda napolje (moda da ne bi gledao unutra, da ne bi gledao nazad?...). Tu je sneg, tu je ivot zanemeo; poslednje vrane koje se #uju, grak%u: " emu?", "Uzalud!", "Nada!"* ovde nita vie ne uspeva i ne raste, u najboljem slu#aju petrogradska metapolitika i Tolstojevo "milosr'e". A to se ti#e one druge vrste istori#ara, moda jo "modernije" vrste, sladostrasne, pohotne, vrste koja koketuje i sa ivotom i s asketskim idealom, koja re# "artist" upotrebljava kao rukavicu i koja je potpuno prisvojila slavu kontemplacije: o, kakvu udnju pobu'uju ti slatki pametnjakovi%i za asketima i zimskim predelima! Ne! Neka 'avo nosi taj "kontemplativni" soj! Koliko bih radije kroz najsumorniju, sivu, hladnu maglu putovao s onim istorijskim nihilistima! pa, ako bih morao da biram ne bih se libio da #ujem #ak i nekog neistori#ara, antiistori#ara (na primer onog Diringa #ijim se re#ima u dananjoj Nema#koj opija dosad jo snebivljiva, jo nepriznata vrsta "lepih dua", species anarchistica u redovima obrazovanog proletarijata). Sto puta su gori "kontemplativci": ne znam nita tako odvratno kao to je takav "objektivan" kabinetski nau#nik, takav namirisan sladokusac istorije, pola pop, pola satir, parfem "Renan", koji ve% visokim falsetom svog odobravanja odaje ta mu nedostaje, gde mu nedostaje, gde je u ovom

slu#aju su'aja, ah, odve% hirurki rukovala svojim jezivim makazama! To je protiv mog ukusa i protiv mog strpljenja: neka pri takvim prizorima sa#uva svoje strpljenje onaj ko nema ta da izgubi s njim mene takav prizor dovodi do besa, takvi "gledaoci" izazivaju ogor#enje u meni protiv "prizora" vie nego prizor (sama istorija, nadam se da je to jasno), pri tom me najednom spopada anakreontsko raspoloenje. Ova priroda koja je biku dala rogove, lavu :1*5' -2-7>?7[chasm odonton]** za ta mi je ta priroda dala noge?... Da njima gazim crvoto#ne naslonja#e, kukavi#ku kontemplativnost, poudno evnuhovstvo pred istorijom, koketovanje s asketskim idealima, licemernu pravednost impotencije! Kapu dole pred asketskim idealom ukoliko je poten, dok god sam u sebe veruje i dok nas ne obmanjuje! Ali ne volim te koketne stenice #ija je nezajaljiva ambicija da zaudaraju na ve#nost, dok najzad ve#nost ne po#ne da zaudara na stenice; ne volim okre#ene grobove koji glume ivot; ne volim umorne i istroene koji se zaodevaju mudro%u i "objektivno" posmatraju; ne volim agitatore ukraene juna#kim perjem koji na svojoj glavi od slame nose volebnu kapu ideala; ne volim ambiciozne umetnike koji bi hteli da u njima vidimo askete i svetenike, a u stvari su samo tragi#ki lakrdijai; ne volim ni ove najnovije pekulante s idealizmom, antisemite, koji danas prevr%u svojim kri%ansko-arijevsko-potenja#kim o#ima i nepodnoljivom zloupotrebom najjevtinijeg agitacionog sredstva, moralnog razmetanja, nastoje da uzbune sve elemente rogate marve u narodu (to nijedna vrsta duhovnog podvaljivanja u dananjoj Nema#koj ne ostaje bez uspeha, to je posledica opustelosti nema#kog duha koja je ve% postala neporeciva i opipljiva i #iji uzrok vidim u suvie isklju#ivom prihranjivanju novinama, politikom, pivom i vagnerovskom muzikom, kao i u pretpostavkama takve ishrane: najpre u nacionalnoj zakovrnutosti i sujeti, snanom ali uskogrudom na#elu "Nema#ka, Nema#ka iznad svega", a onda i u paralysis agitans*** "modernih ideja"). Evropa je danas bogata i dovitljiva pre svega u stimulativnim sredstvima; izgleda da nita nije potrebnije imati nego stimulative i rakiju: otuda i silno krivotvorenje ideala, te najja#e rakije duha, otuda i odvratan, smrdljiv, laljiv, pseudoalkoholan vazduh odasvud. Voleo bih znati koliko bi brodskih tovara patvorenog idealizma, herojskih kostima i #egrtaljki velikih re#i, koliko tona zasla'enog opojnog saose%anja (firma: la religion de la souffrance****), koliko tula "plemenite srdbe" za pomo% duhovnim dustabanlijama, koliko komedijanata hri%ansko-moralnog ideala trebalo danas izvesti iz Evrope da bi njen vazduh ponovo zamirisao #istotom... O#igledno je da se s obzirom na ovu hiperprodukciju otvara nova mogu%nost za trgovinu, o#igledno je da se s ovim malim idealima-idolima i "idealistima" koji idu uz njih mogu praviti novi "poslovi" neka se ne zanemari ovaj mig! Ko ima dovoljno hrabrosti za to? U naoj je ruci ho%emo li celu zemlju "idealizovati"!... Ali ta pri#am o hrabrosti: ovde je potrebno samo jedno, upravo ruka, nesputana, sasvim slobodna ruka...
* Nita (panski). ** Bezdan zuba. *** Parkinsonova bolest. **** Religija patnje.

27. Dosta! Dosta! Ostavimo te neobi#nosti i zamrenosti najmodernijeg duha koji mogu da nas dovedu koliko do smeha toliko i do besa: oni nisu vani upravo za na problem, za problem zna$enja asketskog ideala ta se njega ti#u ju#e i danas! Onim stvarima %u se temeljitije i ozbiljnije pozabaviti u jednoj drugoj raspravi (pod naslovom Prilog istoriji evropskog nihilizma; zato upu%ujem na delo koje pripremam: Volja za mo!, pokuaj preocenjivanja svih vrednosti). Ovde mi je bilo vano da ukaem jedino na ovo: asketski ideal ima zasad i u najduhovnijoj sferi jo samo jednu vrstu stvarnih neprijatelja i teto$ina: to su komedijanti ovog ideala jer oni izazivaju nepoverenje. Ina#e, svuda gde je duh danas odlu#no,

mo%no i bez krivotvorenja na delu, on je uopte lien ideala popularan izraz za ovu apstinenciju je "ateizam" izuzev njegovu volju za istinu. Me'utim, ova volja, taj ostatak ideala, ako ho%ete da mi verujete, to je onaj ideal sam u svom najstroem, najduhovnijem uobli#enju, posve ezoteri#an, lien svega spoljanjeg; dakle, ne toliko njegov ostatak koliko njegova sr. Bezuslovan, poten ateizam (a samo njegov vazduh udiemo mi, duhovniji ljudi ovoga vremena!) nije, dakle, u suprotnosti prema onom idealu kako to izgleda; naprotiv, on je samo jedna od njegovih poslednjih razvojnih faza, jedan od njegovih zavrnih oblika i unutranjih posledica on je stravi#na katastrofa dvehiljadegodinjeg odgoja za istinu koji na kraju sebi zabranjuje la vere u boga. (Isti razvojni tok u Indiji, potpuno nezavisan i stoga neto dokazuje; isti ideal koji vodi istom zaklju#ku; odlu#uju%a ta#ka dostignuta pet vekova pre evropskog ra#unanja vremena, sa Budom, ili ta#nije: ve% sa sankija-filozofijom koju je Buda potom popularisao i u#inio religijom.) ta je zapravo, strogo uzevi, hri%anskog Boga pobedilo? Odgovor se nalazi u mojoj Veseloj nauci, str. 290: "Sama hri%anska moralnost, sve stroe uziman pojam istinoljubivosti, ispovedni#ka suptilnost hri%anske savesti, prevedena i sublimisana u nau#nu savest, u intelektualnu #istotu po svaku cenu. Gledati na prirodu kao da je ona dokaz boje dobrote i bojeg pokroviteljstva; tuma#iti istoriju u #ast boanskog uma kao postojano svedo#anstvo moralnog svetskog poretka i moralnih krajnjih namera; tuma#iti sopstvene doivljaje kao to ih poboni ljudi ve% odavno tuma#e, kao da je sve boja volja, znamenje boje, kao da je sve smiljeno i poslato za spas due: to sada pripada prolosti, to ima savest protiv sebe, za svaku tananiju savest, to je nepristojno, nepoteno, la, feminizam, slabost, kukavi#luk ako nas ita #ini dobrim Evropljanima i naslednicima evropskog najdugotrajnijeg i najhrabrijeg samoprevladavanja, onda je to ova strogost"... Sve velike stvari propadaju same od sebe aktom samoukidanja: takav je zakon ivota, zakon nunog "samoprevazilaenja" u sutini ivota uvek se na kraju upu%uje poruka samom zakonodavcu: "patere legem, quam ipse tulisti".* Tako je propalo hri%anstvo kao dogma zbog sopstvenog morala; isto tako %e sad morati da propadne i hri%anstvo kao moral nalazimo se na pragu tog doga'aja. Poto je hri%anska istinoljubivost izvla#ila zaklju#ke jedan za drugim, na kraju ona izvla#i svoj najja$i zaklju$ak, zaklju#ak protiv sebe; a to se deava kad ona postavi pitanje "ta zna$i volja svih za istinom?"... I tu se opet doti#em svog problema, naeg problema, moji neznani prijatelji (jer jo ne znam ni za jednog prijatelja): kakav smisao bi imalo celo nae bi%e ako ne taj da je u nama ona volja za istinom postala svesna sama sebe kao problema?... Usled tog samoosve%ivanja volje za istinom, od sada moral u to sumnje nema po#inje da propada: to je ona velika drama u sto #inova namenjena Evropi za slede%ih dvesta godina, najstranija, najneizvesnija, a moda i nadom najbogatija od svih drama...
* Pokori se zakonu koji si sam doneo.

28. Ako ostavimo asketski ideal po strani, #ovek, ivotinja #ovek nije dosad imao nikakvog smisla. Njegovo postojanje na zemlji nije u sebi imalo nikakvog cilja; "#emu #ovek uopte?" bilo je pitanje bez odgovora; volje za #oveka i zemlju nije bilo; iza svake velike ljudske sudbine odzvanjalo je kao refren jo ve%e "uzalud!" Asketski ideal i zna#i upravo to da je neto nedostajalo, da je #ovek skruen ogromnom prazninom on sam sebe nije umeo da opravda, objasni, da potvrdi, on je patio od problema svoga smisla. Patio je i ina#e, bio je uglavnom boleljiva ivotinja; ali njegov problem nije bila samo patnja nego to to nije bilo odgovora na krik pitanja "$emu patiti?" ovek, najhrabrija i na patnju najnaviknutija ivotinja, ne odbacuje patnju po sebi: on je ho!e, on je sam trai ako mu se za to pokae neki smisao, neka svrha patnje. Besmislenost patnje, ne patnja, bila je kletva koja je dosad leala

na #ove#anstvu a asketski ideal mu je nudio smisao! Bio je to dosad jedini smisao; bolje bilo kakav smisao nego nikakav; asketski ideal je u svakom pogledu bio "faute de mieux"* par excellence. U njemu je patnja bila protuma$ena; izgledalo je da je strahovita praznina popunjena; vrata su se zatvorila pred svakim samoubila#kim nihilizmom. Tuma#enje je nesumnjivo donelo sobom novu patnju, dublju, unutranjiju, otrovniju, patnju koja je jo vie podgrizala ivot: svu patnju je podvelo pod perspektivu krivice... Ali, uprkos svemu #ovek je time bio spasen, imao je smisao, vie nije bio kao list na vetru, igra#ka nesmisla, "bez-smisla", on je sad mogao neto hteti, za prvi mah svejedno kuda je hteo, #emu ili #ime je hteo: sama volja bila je spasena. Dakako, ne moemo od sebe sakriti ta zapravo izraava sve ono htenje koje je svoj pravac dobilo od asketskog ideala: ta mrnja prema ljudskom, jo vie prema ivotinjskom, jo vie prema materijalnom, ta odvratnost prema #ulima, prema samom umu, taj strah od sre%e i lepote, ta #enja da se pobegne od svakog privida, promene, postajanja, smrti, elje, od same #enje sve to zna#i, usudimo se da to shvatimo, volju za onim nita, zlovolju prema ivotu, pobunu protiv najosnovnijih pretpostavki ivota, ali to jeste i ostaje volja!... I, da kaem i na kraju ono to sam rekao na po#etku: #ovek %e radije hteti nita nego ne hteti...
* "U nedostatku boljeg", bolje ita nego nita.