UNIVERZITET SINERGIJA

FAKULTET ZA RAUNARSTVO I INFORMATIKU

-STUDIJSKI PROGRAMSAVREMENE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Poboljavanje procesa upravljanja rizikom

- I pristupni rad -

Mentor: Doc. dr Gojko Grubor, dipl. in.

Student: Jovan Vukajlovi Broj indeksa: /2012

Bijeljina, 2013.
1

SAETAK
U ovom radu opisan je sistem upravljanja rizikom preduzea, analiza rizika, cilj, svrha i faze upravljanja rizikom preduzea. Posebno su analizirani koncept, ciljevi i faktori poboljavanja procesa kao i pristup i infrastruktura za poboljavanje procesa. Kljune rei: Upravljanje rizikom, faze upravljanja rizikom preduzea,koncept poboljavanja procesa, pristup za poboljavanje procesa, infrastruktura za poboljavanje procesa.

ABSTRACT
This paper describes ERM (Enterprise Risk Management), risk analysis, goal, purpose and phases of ERM. The special attention was focused on concept, objectives and factors of proces improvement, as access and infrastructure for proces improvement. Key words: Risk Management, ERM phases, proces improvement concept, proces improvement access, proces improvement infrastructure.

SPISAK SLIKA I TABELA

Slika 1 COSO model sistema upravljanja rizicima u preduzeu Slika 2 Podela analize rizika Slika 3 Odreivanje reakcije na rizik Slika 4 Izvetavanje o riziku Slika 5 Proces kohezioni (integracioni) faktor Slika 6 Anatomija procesa Slika 7 Razlozi za poboljavanje procesa Slika 8 Poboljavanje procesa Slika 9 Pristup odozgo na dole usmeravan modelom procesa Slika 10 Pristup odozgo na dole usmeravan poslovnim potrebama Slika 11 Pristup odozdo na gore brzo fiksiranje tekuih problema Slika 12 Infrastruktura za poboljavanje procesa

Sadraj:

UVOD.......................................................................................................................................................... 5 1. 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 3. 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 4. METODOLOGIJA ISTRAIVAKOG RADA .................................................................. 6 Obrazloenje rada i uvodne napomene ......................................................................................... 6 Predmet istraivanja ...................................................................................................................... 6 Ciljevi i zadaci istraivanja ........................................................................................................... 6 Metode istraivanja ....................................................................................................................... 7 Struktura rada ................................................................................................................................ 7 SISTEM UPRAVLJANJA RIZIKOM PREDUZEA ...................................................... 8 Okvirna naela upravljanja rizikom preduzea ............................................................................. 8 Tradicionalan i moderan nain upravljanja rizikom u preduzeu ............................................... 10 Cilj i svrha upravljanja rizikom u preduzeu .............................................................................. 10 Faze upravljanja rizikom preduzea ........................................................................................... 11 POBOLJAVANJE PROCESA I UPRAVLJANJE PROCESOM ........................... 14 Pristupi za poboljavanje procesa ............................................................................................... 16 Ciljevi poboljavanja procesa ..................................................................................................... 18 Koncept poboljavanja procesa ................................................................................................... 19 Infrastruktura za poboljavanje procesa ...................................................................................... 22 Faktori poboljavanja procesa ..................................................................................................... 24 ZAKLJUAK ............................................................................................................................. 26

LITERATURA ........................................................................................................................................ 27

UVOD
Svako poslovanje izloeno je velikom broju rizika do kojih dolazi zbog sasvim neoekivanih i iznenadnih dogaaja. Upravo takvi neoekivani i iznenadni dogaaji, nestabilni uslovi poslovanja rast i razvoj preduzea i mnogi drugi faktori nametnuli su potrebu za korienjem tehnologija i alata za upravljanje rizicima. Rizik se moe objasniti kao stohastika pojava. Rizini dogaaj ima veliinu pojave i verovatnou pojave na nekom podruju u odreenom vremenskom razdoblju. Takoe, predstavlja potencijalni problem ili potencijalnu priliku. U oba sluaja pojavljuje se u svim sferama jedne organizacije pa ga je neophodno analizirati i pronai naine za upravljanje njime. Uspeno upravljanje rizicima podrazumeva, pre svega, upoznavanje njihove sutine i karaktera pa tek onda preduzimanje svih moguih mera i sredstava za njihovo zaustavljanje, tj. izbegavanje. Meutim, i pored svega toga rizik je nemogue izbei tj. preduzee nee moi izbei sve gubitke, osim u sluaju zaustavljanja kompletnog poslovanja i prestanka postojanja preduzea. Razlog tome je to tehnika izbegavanja rizika ima svoje nedostatke. Cilj upravljanja rizicima je poveanje transparentnosti rizika radi olakanja procesa upravljanja i odluivanja. Upravljanje rizicima omoguava jasniji pogled u budunost i potencijalne ishode, otvara nove vidike menadmentu i procenjuje ciljeve i strategije menadmenta.

1. METODOLOGIJA ISTRAIVAKOG RADA

1.1. Obrazloenje rada i uvodne napomene

Iako su se u prolosti esto deavali zastoji unutar preduzea, eventualni neuspeh u jednom podruju poslovanja retko je direktno uticao na ostala podruja poslovanja. Takvo lake obuhvatanje opasnosti koje su rezultirale gubicima, a samim tim i nedovoljno uvaavanje ireg pristupa upravljanju rizicima sa kojima se sreu organizacije, dovelo je u prolosti do niza velikih i javnih neuspeha od strane organizacija. Danas, opstanak i ivot bilo koje organizacije zasnovan je na potrebi postojanja sistema menadmenta. Potrebe, sistemi i alati su mnogo kompleksniji, propusti dovode do potencijalnih opasnosti koje mogu imati dalekosene posledice, pa je sve to rezultiralo veim uvaavanjem ireg pristupa upravljanja rizicima sa kojima se sreu organizacije.

1.2.

Predmet istraivanja

Ono sa ime valja otpoeti objanjenje i razumevanje Metodologije naunog rada jeste pitanje ta je to nauka? Prema savremenim teorijskim nalazima "nauka je relativno nezavisan, zatvoren i iskljuiv sistem ideja, verovanja i prakse. "1 Iz ovog proizlazi da je nauni rad, odnosno nauno miljenje, samo jedan specifian nain razmiljanja i promiljanja, a cilj mu je da bude istinito istinoidno. Svaka nauka a time i nauni rad mora imati predmet istraivanja kao i metod vrenja istraivanja koji su meusobno povezani i samostalno ne ine nauku. "Nauka se definie kao misaono sreivanje objektivne stvarnosti koja ide dalje od podataka o toj stvarnosti. "2 Dakle, nauka se ispoljava uz pomo misli, a posredstvom pojmova. Predmet istraivanja u ovom radu je poboljavanje procesa upravljanja rizikom. U radu se govori o riziku kao sastavnom delu ivota, njegovom znaaju u poslovnim aktivnostima subjekata ili organizacija, vanosti poboljavanja procesa upravljanja rizikom, standardima upravljanja rizikom, prednostima korienja tehnologije upravljanja rizikom.

1.3.

Ciljevi i zadaci istraivanja

Nauni ciljevi istraivanja su opis, analiza i istraivanje mogunosti poboljavanja procesa upravljanja rizikom. Drutveni cilj istraivanja je ukazivanje na pristup i infrastrukturu za poboljavanje procesa, kao i na korake poboljavanja procesa.

Miljevi dr ilan, todologija naunog rada, Filozofski fakultet Univerzitet u Istonom Sarajevu, Pale, 2007. god, str. 10. 2 Isto, op. cit., str. 11.

1.4.

Metode istraivanja

Metode istraivanja otkrivaju objektivnu stvarnost prirode, oveka i drutva. Ovo njihovo bitno svojstvo proizlazi iz prethodnog opteg odreenja nauke kao objektivnog, kritiki, metodski izvedenog znanja iji je cilj utvrivanje naune istine o stvarnosti. Znai, metod je nain istraivanja koji se primenjuje u nekoj nauci - on je sastavni deo njene istraivake delatnosti. Da bi postigla taj cilj, nauka se slui odreenim drutveno prihvaenim postupcima istraivanja i odgovarajuim kriterijumima ocenjivanja da li odreeni rezultat istraivanja treba prihvatiti kao objektivno istinit ili ne. Da bi to vaistinu bio metod istraivanja mora da zadovolji logike, tehnike, organizacijske i strategijske aspekte 3. U ovom radu primenjena je Desk Research metoda koja ukljuuje prikupljanje i korienje postojeih ranije prikupljenih podataka, bilo da su to podaci koje autor rada ve poseduje (interni) ili oni koje je neko drugi ve ranije prikupio a jednostavno su dostupni (eksterni).

1.5.

Struktura rada

U prvom poglavlju date su kratke uvodne napomene i obrazloenje rada, a zatim su kroz metodoloki pristup predstavljeni predmet istraivanja, ciljevi i zadaci istraivanja, kao i metode istraivanja. U drugom poglavlju predstavljen je sistem upravljanja rizikom preduzea, okvirna naela, naini upravljanja rizikom preduzea, cilj i svrha, kao i faze upravljanja rizikom preduzea. U treem poglavlju govori se o poboljavanju procesa i upravljanju procesom, o razlozima i ciljevima poboljavanja procesa, konceptu poboljavanja procesa, pristupima i infrastrukturi za poboljavanje procesa.

Miljevi dr ilan, todologija naunog rada, Filozofski fakultet Univerzitet u Istonom Sarajevu, Pale, 2007. god, str. 14.

2. SISTEM UPRAVLJANJA RIZIKOM PREDUZEA

Upravljanje rizikom (Risk Management) predstavlja proces aktivnosti i pristup menadmenta usmeren na ouvanje imovine i dohodovne moi preduzea i spreavanje rizika gubitaka, posebno sluajnih i nepredvienih. Svrha upravljanja rizicima je poveanje transparentnosti rizika da bi se omoguio laki proces upravljanja i odluivanja. Sistem upravljanja rizicima je proces kojim organizacije metodoloki vode rauna o rizicima povezanim s njihovim aktivnostima radi postizanja kontinuirane dobiti, kako unutar svake aktivnosti, tako i u celokupnom portfelju aktivnosti. Cilj sistema upravljanja rizicima u preduzeima je stvaranje vrednosti i smanjenje posledica rizika.

2.1.

Okvirna naela upravljanja rizikom preduzea

Okvirna naela na kojim se zasniva sistem upravljanja rizikom preduzea su sledea: Proces, koji se odvija i tee unutar preduzea; Upravljan od strane ljudi na svim nivoima organizacije; Primenjen u postavljanju strategije; Primenjen irom preduzea, na svakom nivou i u okviru svake poslovne jedinice; Dizajniran da identifikuje potencijalne dogaaje koji, ukoliko se dogode, utiu na preduzee; Obezbeuje prihvatljivu garanciju menadmentu i upravi preduzea; Sposoban za postizanje ciljeva u jednoj ili vie odvojenih ali preklapajuih kategorija.

Prema integrisanim okvirnim naelima upravljanja rizicima Organizacije za borbu protiv lanih finansijskih izvetaja (Comittee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission, COSO) ona obuhvataju: Kategorije ciljeva; Organizacijske jedinice; Proces upravljanja rizicima.

Prema navedenim okvirnim naelima u kategorije ciljeva spadaju strateki i operativni ciljevi, izvetavanje i usklaivanje. Strateki ciljevi trebaju biti u skladu sa misijom preduzea, dok operativni ciljevi obuhvataju efikasno korienje resursa. Pod pojmom izvetavanja podrazumeva se raspoloivost izvetaja, a pod pojmom usklaivanja podrazumeva se usklaivanje poslovanja sa zakonima i regulativom.

Na Slici 1 prikazan je trodimenzionalni model sistema upravljanja rizicima u preduzeu.

Slika 1. COSO model sistema upravljanja rizicima u preduzeu

Na slici se moe videti da se proces upravljanja rizikom u preduzeu, prema COSO-ovim okvirnim naelima, sastoji od osam komponenti (elemenata). To su sledee komponente: Interno okruenje postavlja osnove vienja i shvatanja rizika od strane zaposlenih u preduzeu; Postavljanje ciljeva zadani ciljevi se moraju definisati i vrednovati prema svom sadraju rizika; Identifikacija dogaaja spoznaja faktora (internih i eksternih) koji mogu uticati na implementaciju strategije i ciljeva; Procena rizika analizira se verovatnoa i uticaj identifikovanog rizika u cilju odluivanja kako njime upravljati; Reakcija na rizik odabir jednog pristupa ili skupa aktivnosti, u cilju usklaivanja ocenjenog rizika sa prihvaenim nivoom; Kontrolne aktivnosti osiguranje efektivnog izvrenja odabrane reakcije menadmenta na rizik;
9

Informacije i komunikacija neophodnost zbog identifikovanja, ocene i odgovora na rizik; Nadzor nadziranje postojeih mera kontrole mora se obavljati prema uestalosti i trenutku potencijalnog rizika.

2.2.

Tradicionalan i moderan nain upravljanja rizikom u preduzeu

Preduzea su ranije upravljala rizicima na tradicionalan nain: Reakcija na rizik nakon njegovog nastanka; U fokusu uglavnom finansijski rizici; Upravljanje rizicima nije bilo sastavni deo aktivnosti vrhovnog menadmenta preduzea; Menaderi su imali averziju prema riziku; Rizici su posmatrani individualno, svaki za sebe.

Moderan pristup upravljanja rizicima ukljuuje proaktivni pristup. Rizik se posmatra kao prilika a ne samo pretnja. Efikasno upravljanje rizicima danas omoguava zatitu vrednosti imovine kao i poveanje njene vrednosti. U fokusu upravljanja rizicima je celokupni portfelj koji obuhvata finansijsku i materijalnu imovinu, kupce, zaposlene i organizacijsku imovinu poput strategije, brenda, itd. Menaderi su svesni postojanja sve veeg broja rizika i nunosti implementacije sistema upravljanja rizikom na svim nivoima menadmenta i nivou preduzea.

2.3.

Cilj i svrha upravljanja rizikom u preduzeu

Cilj upravljanja rizicima je osigurati poveanje vrednosti preduzea i osigurati realizaciju latentne vrednosti preduzea. Ukupna vrednost preduzea moe se prikazati jednainom: Budui novani tokovi/Troak kapitala + Mogunost rasta + Latentna vrednost, odnosno, Opipljiva vrednost + Premija + Latentna vrednost. Opipljiva vrednost se odnosi na knjigovodstvenu vrednost preduzea, a izraava se kao omjer buduih novanih trokova i troka kapitala. Premija je vrednost iznad knjigovodstvene vrednosti a ukljuuje imid preduzea, brend, intelektualno vlasnitvo, potencijalni rast, inovacije, menaderske potencijale, vetine koje su izvor odrive konurentske prednosti za preduzee i poveanje vrednosti za dioniare. Latentna vrednost je potencijalna ili skrivena vrednost u preduzeu koja moe ukljuivati operativnu efikasnost koja e se tek realizovati, nepromovisane marke, inovacije bez patenta, nemotivisane radnike, menadere na pogrenim poslovima i sl. Sistem upravljanja rizicima titi organizacije na sledee naine: Stvara okosnicu koja omoguava organizaciji dosledno i kontrolisano odvijanje aktivnosti; Poboljava proces donoenja odluka;
10

Poveava transparentnost poslovanja; Pridonosi efikasnom korienju/raspodeli kapitala i sredstava unutar organizacije; titi i uveava imovinu i imid preduzea; Poveava mogunost privlaenja potrebnih kadrova.

2.4.

Faze upravljanja rizikom preduzea

Faze upravljanja rizikom preduzea su: Analiza poslovne aktivnosti; Identifikacija rizika; Analiza rizika; Odreivanje reakcije na rizik; Praenje rizika; Izvetavanje o riziku.

Analiza poslovne aktivnosti Analiza poslovne aktivnosti predstavlja prvi korak u ukupnom procesu upravljanja rizikom preduzea. Neophodna je zbog razumevanja pozadine posla, specifinih poslovnih aktivnosti, procesa ili projekata koji predstavljaju predmet razmatranja rizika. Osnovni cilj analize poslovnih aktivnosti je razumevanje poslovnih procesa i informisanje ostalih faza procesa upravljanja rizikom. Identifikacija rizika Identifikacija rizika je proces kojim se identifikuju i dokumentuju potencijalni rizici, to zahteva temeljno poznavanje organizacije preduzea, politikog i kulturnog okruenja u kojem egzistira, kao i zdravo razumevanje njegovih stratekih i operativnih ciljeva, opasnosti i pretnji povezanih sa postizanjem tih ciljeva. Analiza rizika Analiza rizika predstavlja sloen postupak u okviru kojeg se vri: Obrada svakog identifikovanog rizika; Analiza postojeih kontrolnih mera u sistemu; Kvantifikacija rizika radi odabira najboljeg naina zatite; Procena opravdanosti uvoenja dodatnih protivmera.

Naelno, analiza se moe podeliti na kvalitativnu i kvantitativnu, iako navedene etape variraju u detaljima, zavisno od odabranog metod analize rizika.

11

Slika 2. Podela analize rizika

Odreivanje reakcije na rizik

Slika 3. Odreivanje reakcije na rizik 12

Praenje rizika U okviru procesa upravljanja rizikom obavlja se sistematsko praenje i evaluacija rezultata primenjenih strategija i njihovo poreenje sa postavljenim kriterijumima. Sprovoenje postupka: Analiza odstupanja od planiranih veliina i trendova razvoja; Merenje tehnikih performansi tokom izvoenja; Kontinuirano analiziranje raspoloivih rezervi; Odravanje redovnih sastanaka na kojima se kontrolie stanje aktivnosti; Druge tehnike.

Izvetavanje o riziku

Slika 4. Izvetavanje o riziku

13

3. POBOLJAVANJE PROCESA I UPRAVLJANJE PROCESOM

Proces je skup sekvencijalno izvravanih praksi sa ciljem da se postigne data namena. Moe ukljuivati alate, metode, materijale i/ili ljude (IEEE). Proces je transformator ulaznih veliina sistema u oekivano poveane izlazne veliine (SE). Proces je kohezioni (integracioni) faktor koji povezuje ljude, tehnologije i metode (modeli zrelosti).

Slika 5. Proces kohezioni (integracioni) faktor

14

Slika 6. Anatomija procesa

Zato poboljavati procese ?

Moral osoblja Zadovoljstvo kupaca Produktivnost osoblja Kvalitet proizvoda Zadovoljenje budeta Zadovoljenje plana 0 20 40 60 80 100 Level 3 Level 2 Level 1

Slika 7. Razlozi za poboljavanje procesa 15

ta je poboljavanje procesa ? Najjednostavnije reeno, poboljavanje procesa znai promenu na bolje.

Slika 8. Poboljavanje procesa

3.1.

Pristupi za poboljavanje procesa

Postoje dva pristupa za poboljavanje procesa: Odozgo na dole usmeravano modelom procesa i poslovnim potrebama; Odozgo na gore fiksira tekue probleme razvoja.

Slika 9. Pristup odozgo na dole usmeravan modelom procesa 16

Prednosti ovog pristupa su: Komercijalno dostupan; Drugi su to ve uradili.

Nedostaci ovog pristupa su: Moe da izostavi stvarne probleme (organizacija sledi model); Skupo; Vremenski zahtevno; Visok rizik.

Na Slici 10, prikazan je pristup odozgo na dole usmeravan poslovnim potrebama.

Slika 10. Pristup odozgo na dole usmeravan poslovnim potrebama

Prednosti ovog pristupa su sledee: Obuhvata pitanja znaajna za poslovanje; Moe biti relativno jeftin; Koristi se mogu brzo uvideti.

Nedostaci ovog pristupa su: Pojedinci ne moraju uvek videti benefite; Ne mora uvek obuhvatiti sve usklaenosti sa modelom.
17

Na Slici 11, dat je prikaz pristupa odozdo na gore.

Slika 11. Pristup odozdo na gore brzo fiksiranje tekuih problema

Prednosti ovog pristupa su sledee: Obuhvata realne razvojne potrebe; Brz; Jeftin; Nizak rizik; Efektivan.

Nedostaci ovog pristupa su sledei: Ne obuhvata eksplicitno sve poslovne potrebe.

3.2.

Ciljevi poboljavanja procesa

Tipini ciljevi poboljavanja procesa su: Vea produktivnost (efektivnost i efikasnost); Vea adaptivnost (fleksibilnost i skalabilnost); Vea korisnika prihvatljivost (vei kvalitet, nia cena).

18

3.3.

Koncept poboljavanja procesa

Osnovni preduslov za poboljavanje procesa je da proces mora biti definisan. Koraci u poboljavanju procesa su sledei: Evaluacija stanja zrelosti (stabilnosti) procesa; Prikupljanje objektivnih dokaza o implementaciji praksi procesa; Verifikacija i konsolidovanje objektivnih dokaza; Definisanje glavnih nalaza i profila zrelosti procesa; Definisanje akcionih planova za poboljavanje procesa.

Neformalni metod za poboljavanje procesa Zahtevi za stabilan proces su: Produktivnost efektivnost zahteva da dizajn procesa mora rezultirati sa visokim nivoom produktivnosti; Adaptivnost zahteva da je proces sposoban da se prilagodi promenama okruenja, odnosno da dizajn procesa mora ugraditi zahteve za fleksibilnost i skalabilnost; Korisnika prihvatljivost podrazumeva da dizajn procesa mora zadovoljiti zahteve krajnjih korisnika i da proces bude u skladu sa kulturom organizacije.

Produktivnost i adaptivnost Uzroci smanjenja produktivnosti procesa su: Neodgovarajui poslovni ciljevi; Nerealni ciljevi servisa IKT sistema; Neefikasni kontrolni mehanizmi; Slabo dizajniran tok procesa (rada).

Uzroci nedovoljne adaptivnosti procesa: Dizajn procesa reflektuje specifine a ne generike zahteve; Nedovoljno korienje uloga i odgovornosti; Nedovoljno obraanje panje na indikatore progresa procesa (projekta); Neugraivanje potencijalnih zahteva.

Korisnika prihvatljivost Kompleksnost sloena terminologija, nerazumljivi koncepti, modeli, arhitektura, funkcionalnosti; Zavisnost o skupu specifinih vetina Visoko struni zaposleni, neadekvatno nagraivanje strunog rada;

19

Psiholoki aspekt motivacija za izazovne poslove, nezainteresovanost za rutinske poslove.

Poboljavanje stabilnosti procesa Metodi za poboljavanje procesa su: Nestruktuiran, neformalni pristup poboljavanje stabilnosti procesa; Struktuiran pristup na bazi modela procesa razumeti i dokumentovati tekui proces, dekomponovati proces, odrediti prioritet procedura za poboljavanje, identifikovati eljenu situaciju za svaku proceduru, planirati implementaciju inkrementalnih poboljanja, implementirati i upravljati zavisnostima izmeu procedura.

Poboljavanje produktivnosti procesa Faktori produktivnosti P (Produktivnost) = f (Efektivnost, Efikasnost, Ponovljivost); Efektivnost odraava u kojoj meri neka aktivnost ispunjava postavljene bezbedonosne ciljeve, smanjuje rizik u skladu sa oekivanjima; Efikasnost meri trokove proizvodnje izlaznih rezultata u odnosu na ulaz, proizvodi oekivani izlazni rezultat po najnioj ceni; Ponovljivost mera brzine sa kojom se izlazni rezultat moe proizvesti, smanjenje kanjenja izmeu prijema ulaznih i proizvodnje izlaznih rezultata.

Poboljavanje efikasnosti procesa Organizacione mere; postavljanje realistikih poslovnih/projektnih ciljeva, praenje korisnikih oekivanja, odreivanje prioriteta, smanjenje zavisnosti od skupa specifinih vetina, odreivanje adekvatnosti pripisanih odgovornosti.

Logike mere; poboljavanje logikog dizajna procedura, korigovanje greaka u logikom toku, dobro kontrolisan obim individualnih procedura, minimizirana nepotrebna preklapanja sa drugim procedurama, obezbeenje optimalnog dizajna celog procesa u pogledu trokova i korienja resursa.

20

Tehnoloke mere (alati) automatizovanje manuelnih procesa (administrativne procedure, kreiranje korisnikih naloga...), deljenje programskih i aplikativnih programa na odvojene particije.

Poboljavanje adaptivnosti procesa Faktori adaptivnosti Adaptivnost = f (fleksibilnost, skalabilnost) Faktori koji utiu na poboljavanje adaptivnost procesa su: Poboljavanje fleksibilnosti; ukljuuje modifikaciju procesa, smanjuje kompleksnosti i koristi princip modularnosti, ogranien i vrlo definisan obim procedura sa minimalnim zavisnostima, standardizovana kontrola toka izmeu procedura, minimizacija izuzetaka i uvoenje generikih koraka procedura gde je to mogue.

Poboljavanje skalabilnosti usmerenje na rezultate koji najvie dodaju vrednost, usmerenje na probleme koji nose srednji ili visoki rizik projekta/posla, proaktivna kontrola logova dogaaja koji najvie doprinose smanjenju rizika, odravanje granularnih prava pristupa velikog broja korisnika i objekata, modularni dizajn IKT proizvoda/sistema.

21

3.4.

Infrastruktura za poboljavanje procesa

Na slici 12, prikazan je uzorak infrastrukture za poboljavanje procesa.

Slika 12. Infrastruktura za poboljavanje procesa

Savet projekta (Senior Management Advisory Board, SMAB) Usklaivanje poboljanja procesa sa poslovnim ciljevima; Obrazlae zato su potrebne promene za celu organizaciju; Odobrava budet za poboljavanje procesa; Blagovremeno osigurava neophodne resurse; Kreiranje okruenja da bi poboljavanje procesa postalo deo kulture rada i vizije organizacije.

Predloeni lanovi saveta Glavni menader u organizaciji; Direktor proizvodnje/organizacije; Menader organizacione jedinice; Kljuni menader proizvoda; Menader proseca (Meoviti komitet); Direktor kontrole kvaliteta.

22

Meoviti komitet (Steering Committee) Osigurava da su aktivnosti u skladu sa poslovnim ciljevima; Revidira predloeni budet za aktivnosti poboljavanja procesa; Daje preporuke SMAB-u za program, budet i rizik poboljavanja procesa; Blagovremeno osigurava neophodne resurse za Radne grupe ( WG) i Sistem/softverske inenjerske procesne grupe (SEPG); Podrava pregovore za prekovremeni rad WG, tamo gde je to potrebno; Povremeno vri reviziju nadzora programa poboljavanja procesa; Obezbeuje oiglednu podrku za SEPG i WG.

Predloeni lanovi Meovitog komiteta Menaderi organizacionih jedinica i projekata; Funkcionalni menaderi; Menaderi projekata; Glavni sistem inenjer; Agent za sistem kvaliteta poboljavanja procesa (QA).

ta je SEPG ? Centralna grupa za planiranje akcija, poboljavanje procesa, implementaciju tehnologija, itd.

ta SEPG mora znati ? Strateke smernice glavnog menadmenta organizacije; Radnu kulturu organizacije; Organizacionu strukturu organizacije; Opte poznavanje oblasti primene modela; Poznavanje modernih inenjerskih tehnika i metoda; Upravljanje promenama; Izgradnju tima; Upravljanje projektima; Poznavanje inenjerskih standarda; Vetine za saradnju i konsultacije.

Predloeni lanovi SEPG Menader procesa; Istaknuti praktiari procesa; Pridrueni lanovi mogu se povui sa pilot projekta i/ili segmenta proizvodnje; Pridrueni lanovi mogu predstavljati funkciju, proizvodnu liniju ili druge entitete organizacije na koje se proces odnosi.

23

Uloga Menadera procesa (PM) Koordinira sve aktivnosti za poboljavanje procesa u organizaciji; Povezuje aktivnosti SMAB, Meovitog komiteta i SEPG; Povezuje inicijative za poboljavanje procesa sa organizacionim jedinicama, funkcijama i menadmentom projekta.

Uloga radnih grupa (WGs) Razvija plan akcije za specifinu oblast procesa od interesa; Razvija nove ili poboljane procese, procedure, templejte, itd; Sugerie i/ili razvija planove za obuku; Podrava pilot projekte ovih procesa; Izvetava o progresu poboljavanja procesa Meovitom komitetu; Deli iskustva sa drugim radnim grupama i lanovima projekta.

Predloeni lanovi Radne grupe (WG) Lider WG (veliki napor); Kljuni lanovi (veliki napor); Predstavnik SEPG (umeren do visok napor); Predstavnik QA (nizak do umeren napor); lanovi (nizak do umeren napor); Konsultanti (nizak napor); Revizori (nizak napor).

Agent za kvalitet poboljavanja procesa (QA) Fokusiranje na poboljavanje procesa moe poboljati kvalitet procesa i produktivnost developer-a; Proaktivni pristup obezbeuje povratnu spregu na projekte, ulaze o efikasnosti i efektivnosti procesa za SEPG, uvid u proces i kvalitet njegovog proizvoda za menadment organizacije; Ako je SEPG uvar procesa, QA je branilac procesa.

3.5.

Faktori poboljavanja procesa

Faktori uspenog poboljavanja procesa (PI): Glavni menadment monitorie PI; Jasno, kompenzovano pripisivanje odgovornosti za PI; Kvalitetan personal ukljuen u PI; Ukljuivanje tehnikog osoblja u PI; Neprekidna alokacija resursa za PI; Jasno saopten i dobro shvaen cilj PI.
24

Faktori neuspenog PI: Prikrivanje slabosti; Potcenjivanje prethodnih iskustava; Preporuke evaluacije preambiciozne; Slabo procenjene ''politike organizacije''; Nedostatak volje/sposobnosti za interpretaciju, krojenje ili procenu procesa organizacije.

25

4. ZAKLJUAK
U svakodnevnom poslovanju preduzea su izloena raznim rizicima. Postojanje verovatnoe da nee doi do ostvarivanja planiranih aktivnosti navodi preduzea da prepoznaju, procenjuju i upravljaju potencijalnim rizicima koji ugroavaju poslovanje. Vodee svetske kompanije sve vie koriste tehnologije i alate za upravljanje rizicima, a kao najvanija korist od tehnologije upravljanja rizikom izdvaja se pouzdanost i tanost podataka. Ostale koristi/prednosti korienja tehnologije upravljanja rizikom su: automatizacija procesa, konsolidacija podataka i upravljanje, poboljano izvetavanje, poboljavanje procesa upravljanja rizikom, jednostavan pristup podacima, poveana svest o vanosti upravljanja rizicima, poboljanje komunikacije, ukupni trokovi smanjenja rizika, mogunost revizije. Posle sagledavanja sistema za upravljanje rizikom preduzea i njegovih faza, moe se zakljuiti da pomenuti sistem titi preduzee na sledee naine: poboljava proces donoenja odluka, poveava transparentnost poslovanja, titi i uveava imovinu i imid preduzea, poveava mogunost privlaenja potrebnih kadrova, razvija i prua potporu ljudima na bazi znanja.

26

LITERATURA
I) E-knjige i prezentacije
[1] Miljevi dr Milan, ''Metodologija naunog rada'', Filozofski fakultet Univerzitet u Istonom Sarajevu, Pale, 2007. [2] Doc. dr Gojko Grubor, Upravljanje procesima u IS prezentacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2012/13. [3] Prof. dr Duan Regodi, Metodologija naunog istraivanja prezentacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2012/13.

II) Web stranice

[4] http://www.aon.com/ Posetio 10.02.2013. [5] http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs/ Posetio 10.02.2013. [6] http://www.singipedia.com/ Posetio 24.02.2013. [7] http://www.upravljanjerizicima.com/ Posetio 15.03.2013. [8] http://en.wikipedia.org/wiki/Risk_management Posetio 17.03.2013. [9] http://en.wikipedia.org/wiki/Enterprise_risk_management Posetio 13.03.2013. [10] Prilog

27

28