Projekcije pravca

P1 = p  1 P2  P2”
2
P1 – prvo probodište pravca
P2 = p  2
P2 – drugo probodište pravca
p’’
p
P1’’ x
1 2

P2 ’
p’ P1  P1 ’

1
Ili: Tlocrt pravca dobije se tako da pravcem
p’  P1’P2’ – tlocrt pravca položena ravnina okomita na 1, koja se zove
P1  P1’ P2’  1x2 prva projicirajuća ravnina, presiječe 1.

p’’  P1”P2” – nacrt pravca Ili: Nacrt pravca dobije se tako da pravcem
položena ravnina okomita na 2, koja se zove
P2  P2’’ P1’’ 1x2 druga projicirajuća ravnina, presiječe 2.
Određivanje prvog i drugog probodišta

P2’’
q”
p’’ Q 1’
Q 2”

P1’’ 1x2 x
1 2

P 2’ Q1 ” Q 2’
p’

P 1’ q’
Posebni položaji pravaca prema ravninama projekcija

2 Ako je pravac paralelan s nekom ravninom

p’’ projekcije, njegovo je probodište s tom
ravninom u beskonačnosti.
p P1’’x

p’ P1
1

P2
Q2’’ q’’
a) p’’ b)
P1’’ x
x
Q2’

Q1
p’ P1’ q’

Pravac p na sl. a) paralelan je s 2, dok je q na sl. b) paralelan s 1.

Posebni položaji pravaca prema ravninama projekcija
a) p’’ b) q’’ c)
m’’
x x
x
q’ m’
p’

p || 1  p || 2 m  2  m  1
q  2  q || 1

d) e) f)
t’’ s’ = s’’

x d” x x
t’
d’
t  2 d  1 s  1x2
Prvi i drugi ugao koji pravac zaklapa sa
projekcionim ravninama
Prvi ugao pravca, 1= (p,p’), ugao koji pravac zatvara sa svojim tlocrtom .
Prava veličina 1 u prvoj se projicirajućoj ravnini određuje tako da pravac prevalimo u 1 (13-9).
Drugi je ugao pravca, 2= (p,p’’), ugao koji pravac zatvara sa svojim nacrtom.
Prevaljivanjem pravca p u 2 određuje se prava veličina drugog ugla 2= (p,p’’).

P2
2
p0
2
2 P10
p’’
p
P1’’ x
1 2

P2 ’ . 1
p’1 P1
p0

1
Prvi i drugi ugao pravca

Pravac se može prevaliti

P2’’ pomoću bilo koje svoje
tačke, ali je ponekad
p0
2 jednostavnije koristiti
p’’ prvo ili drugo probodište.
A”
P10
P1’’ 1x2
1= (p,p’)
P 2’ 2= (p,p’’)
A’
.
p’
1
P 1’
p0 A0
P20
Tačka i pravac

Tp  T’p’  T’’p ’’

P’’
T’’ a) Tp
M’’
p’’ b) Np
N’
c) Mp
P’’ 1x2 d) Pp i njegovo je drugo
1
probodište
P’ N’’
T’ e) P1p i njegovo je
p’ prvo probodište
M’
P’
1
 Zadatak
p’’
Na pravac p od njegove tačke
A’’
T nanijeti zadanu dužinu d.
d’’
d T’’
P1’
d’’
B’’

Uputstvo. Prava se veličina B’ x

dužine vidi na projekciji
pravca samo onda ako taj P1’’ B0 d’
pravac leži u jednoj od
ravnina projekcija ili je d T’
d’ A’
paralelan s njom.
U opstem slučaju pravac je
T0
potrebno prevaliti u jednu
od ravnina projekcija. d p’

A0 p0
 Dva pravca
Dva različita pravca trodimenzionalnog prostora mogu biti:
a) paralelni,
b) ukršteni ,
c) mimoilazni.

e’’
a) a’’ b) d’’ c)
b’’ c’’ f ’’
S’’

x x x

a’
b’ S’
d’ c’ e’
f’
a || b  a’ || b’  a’’ || b’’ cd=S
Napomena. Ako su projekcije pravaca paralelne, pravci ne moraju
biti paralelni.
Primjer. Ako pravci okomiti na os x imaju paralelne projekcije, ne
moraju u prostoru biti paralelni (21-8 zad. d).
 Zadaci
a) Nacrtati projekcije pravca q
koji sadržava točku T, paralelan
je s ravninom 1 i siječe zadani
pravac p.
b) Nacrtati projekcije pravca p koji je
u točki A(1,-,-) ukršten s pravcem g, a
paralelan je s 1 i 2. Pravac g zadan
je točkama F(4,1,1) i G(0,3,3).

G’’ p’’
p’’
A’’
g’’
q’’ S’’ T’’ F’’

0 x
x 1

S’
F’
g’
p’
q’ T’ A’
p’
G’