POLINOMI

III℠,
:-)
X 2016.

Силвија Мијатовић
DEFINICIJA.

Polinom po promenljiv oj x nad skupom C je izraz :

n
a x   a n x n  a n 1x n 1  ...  a1x  a 0   a k x k
k 0

pri cemu je n  N i a1 , a 2 ,..., a n  C. Ako je a n  0, tada se

broj n naziva stepenom polinoma a x  st a x , sabirak
a n x n je najstariji clan, koeficijen t a n je najstariji koeficijen t
a sabirak a 0 je slobodni clan.
Polinom ciji su svi koeficijenti jednaki nuli, tj.
a(x)=0 naziva se nula-polinom. Stepen nula-
polinoma nije definisan.

Dva polinoma su jednaka ako su jednakog stepena

i ako su im koeficijenti uz iste stepene jednaki.
Primer.
1. Odrediti koeficijante p, q, r tako da polinomi
ax   3x 3  px2  5 i bx   qx3  4x 2  r  1x  5
budu jednaki.

3 q 

R1. p  4   p  4, q  3, r  1
0  r  1
ZADACI
1. Odrediti polinom ax  tako da vazi :
 1 4 1 2  x5 x2
 x  x  1 ax    x
 24 2  120 6

R1. Kog stepena moze da bude polinom ax ?

ax   mx  n
1 1 1 1 2 x5 x2
mx 
5
nx  mx  nx  mx  n 
4 3
 x
24 24 2 2 120 6
 m  0 n  0 m  1n  3
 ne postoji ax 
2. Odrediti vrednosti a i b tako da polinom
x 4  ax 3  bx 2  8x  1
bude kvadrat nekog polinoma.

R2. x  ax  bx  8x  1  mx  nx  p
4 3 2 2 2

...
a  8, b  14 ili a  8, b  18
3. Odrediti a, b, c tako da vazi :
x5 a b c
  
x  1x  2x  3 x  1 x  2 x  3

R3. x  5  ax2  5x  6  bx2  4x  3  cx2  3x  2

x  5  x2 a  b  c   x 5a  4b  3c   6a  3b  2c
a  b  c  0 a  3
 
  5a  4b  3c  1  b  7
6a  3b  2c  5 c  4
 
4. Izracunati x5  x3  x  1 : x2  x  1
TEOREMA (BEZUOVA.Ostatak koji se
dobija pri deljenju polinoma a(x) polinomom
x-c iznosi a(c).

PRIMER.

1. Ispitati da li je polinom ax   x5  5x4  x  5

deljiv polinomima x  1, x  1, x  3, x  5.
 ZADACI.
1. Ako polinom px  pri deljenju sa x  1 daje ostatak 3,
a pri deljenju sa x  2 daje ostatak 4, koliki je njegov
ostatak pri deljenju sa x  1x  2.

R2. p1  3
p2  4
px   x  1x  2  ax  b
a  b  3
   Rx   x  2
2a  b  4
2. Odrediti p i q tako da polinom
6x 4  7x 3  px2  3x  2
bude deljiv polinomom x2  x  q.

R2. 6x 4  7x 3  px2  3x  2  x2  x  qax2  bx  c 

a  6

b  a  7 p1  7, q1  1

...  c  b  aq  p  
bq  c  3 p2  12, q2  2

qc  2
3. Odrediti ostatak pri deljenju polinoma
px   x  x  ...  x  x  1 sa x  1.
9 8 2 2

  
R3. p x  x  1qx   ax  b
2

x 1: 10  a  b
x  1 : 0  a  b
 a  5, b  5  Rx   5x  5
4. Izracunati ostatak pri deljenju polinoma
x 2n
 3x 2n 1
 1, n  2 polinomom x  3x  x  3.
3 2

R4. x3  3x 2  x  3  x  3x2  1
x2n  3x 2x 1  1  x  3x  1x  1Qx   ax2  bx  c
x 1: px   5
x  1 : px   1
x  3 : px   1
...  Rx   x2  3x  1
 NULE POLINOMA.
OSNOVNI STAV ALGEBRE
DEF. Nula(koren) polinoma p(x) je bilo koje
resenje jednacine p(x)=0.

TEOREMA. Broj α je NULA polinoma p(x) akko

(x-α)|p(x), tj ako je p(x) = (x-α)q(x)
TEOREMA.Ako su α i β dve razlicite nule polinoma p(x),
tada je polinom p(x)=(x- α)(x- β).

PRIMERI.

1. x2  x  2  x  1x  2 dve nule prvog reda

2. x  4x  4  x  2
2
2
jedna nula drugog reda
 TEOREMA. Broj α je nula n-tog reda (ili n-
tostruka nula) polinoma p(x), nϵN, ako
(x-α)n deli p(x) i (x-α)n+1ne deli p(x)

PRIMER. Odrediti bar jedan polinom cije su nule:

1. α1  1, α2  3  i, α3  5, α4  i
2. α1  2 je dvostruka nula, α2  i je trostruka nula.

R1. px  x  1x  3  ix  5x  i

R2. px  x  2 x  i
2 3
 ZADACI

1. Dokazati da je a dvostruka nula polinoma

px   xxn 1  nan 1   an n  1, n  N.
R1. Pokazati da x  a 2 deli px  i x  a 3 ne deli px 
px   xn  xnan 1  nan  an
 xn  an  nan 1 x  a 
 x  a xn 1  xn 2 a  ...  xan 2  an 1   nan 1 x  a 
 x  a xn 1  xn 2 a  ...  xan 2  an 1  nan 1 
 x  a xn 1  an 1   xn 2 a  an 1   ...  xan 2  an 1   an 1  an 1 
 x  a x  a xn 2  xn 3a  ...  xan 3  an 2   ax  a xn 3  xn 4 a  ...  xan 4  an 3   ...  an 2 x  a 
 x  a 2  p1 x 
vaz i da x - a ne deli p1 x  jer je p1 x   k  an 2 
2. Dokazati da je polinom px   x3m  x3n 1  x3p  2 ,
m, n, p  N, deljiv polinomom x2  x  1.DOMACI

R2. Pokazati da je svaka nula polinoma x2  x  1

ujedno i nula polinoma px .

 1  3i
x 2  x 1  0  x  1
2
2
p x   x 3   x  x 3   x 2 x 3 
m n p

x 3  1  x  1
x 
2
 1  x 3  1
 x
0

resenje nije zavrseno

TEOREMA (OSNOVNI STAV ALGEBRE).
Svaki polinom sa kompleksnim koeficijentima
stepena veceg ili jednakog od 1, ima bar
jedan koren u skupu kompleksnih brojeva.

POSLEDICA 1.
Neka je px   a n x n  a n 1 x n 1  ..  a 1 x  a 0 polinom sa
kompleksni m koeficijen tima i n  1. Tada postoje
α1 , α 2 ,..., α n  C koji ne moraju biti medjusobno razliciti,
takvi da je px   a n x  α1 x  α 2 ...x  α n .
α1 , α 2 ,..., α n predstavlj aju nule tog polinoma.
Moze se dogoditi da neki od brojeva α1,α2,…,αn budu
medjusobno jednaki. Tada se navedena faktorizacija
moze napisati u obliku:

px   a n x  α1  x  α 2 k ...x  α n k
k1 2 n

gde su α1,α2,…,αn medjusobno razlicite nule polinoma

p(x), k1,k2,…,kn su prirodni brojevi pri cemu vazi
k1+k2+…+kn=n=st(p(x))

Ovo se naziva KANONSKA FAKTORIZACIJA

POLINOMA P(X).
POSLEDICA 2. Polinom a(x) deljiv je polinomom b(x)
akko je svaka nula α polinoma b(x) ujedno i nula
polinoma a(x) i pri tom red visestrukosti broja α kao
nule polinoma b(x) nije veci od reda visestrukosti kao
nule polinoma a(x)
ZADACI
3. Dokazati da je polinom px   cos   xsin  n  cosn   xsinn ,
n  N,   R, deljiv polinomom qx   x2  1.

x  i
qx   x  1  
2

x  i
pi  cos   isin n  cosn   isinn  ...  0
p i  cos   isin n  cosn   isinn 
 cos     isin  n  cosn   isinn 
 cos  n   isin n   cosn   isinn  ...  0
 qx  | px 
4. Polinom cetvrtog stepena px  ima dvostruku nulu x1  1,
a polinom qx   px   4 ima dvostruku nulu x2  1.
Odrediti px  ako je q0   2.

R4. px   x  1 ax 2  bx  c 

2

 ...  ax 4  x3 b  2a  x2 c  2b  a   xb  2c  c

q0   2
p0   4  2  p0   6  c  6
qx   ax 4  x3 b  2a   x2 c  2b  a   xb  2c  6  4
ax 4

 x3 b  2a   x2 c  2b  a   xb  2c  2 : x  1 
 ....  ax 3  b  3a x2  x4a  3b  6  4b  4a  18
izvrsiti klasicno deljenje polinoma   ostatak je  20  4a  4b
ax 3

 b  3a x2  x4a  3b  6  4b  4a  18 : x  1  ...
ostatak je  12a  8b  24

 20  4a  4b  0

 12a  8b  24  0
 b  9, a  4
 ...px   4x 4  x3  8x2  3x  6
5. Odrediti polinom px  drugog stepena tako da za svaki
prirodni broj n  N vazi p1  p2  ...  pn   n3 .

R5. p1  p2  ...  pn   n3  p1  p2  ...  pn  1  n  1

3

 n  1  pn   n3
3

 pn   n3  n  1  3n2  3n  1
3
6. Da li postoji polinom px  sa realnim
koeficijen tima takav da je pcosx   sinx?

x  π : p0   1
 2
R6.   ne postoji
x  3π : p0   1
 2
 VIETOVE FORMULE

ax 2  bx  c  0
b
x1  x2  
a
c
x1  x2 
a
Posmatrajmo polinom treceg stepena

ax3  bx2  cx  d, a  0

Ako su x1,x2,x3 koreni ovog polinoma, onda se on moze

zapisati u obliku:

a3 x  x1 x  x2 x  x3 
Izjednacavanjem dobijamo sledece:
ax 3  bx2  cx  d 
 ax 3  ax1  x2  x3 x2  ax1x2  x1x3  x2x3 x  ax1x2x3

odakle je:

b
x1  x2  x3  
a
c
x1x2  x1x3  x2x3 
a
d
x1x2x3  
a
TEOREMA.
Brojevi x1 , x2 ,...xn su koreni polinoma
an xn  an 1xn 1  ...  a1x  a0 , an  0
akko vaze Vietove formule :
an 1
x1  x2  ...  xn  
an
a
x1x2  x1x3  ...  xn 1xn  n  2
an
an 3
x1x2x3  x1x2x4  ...  xn  2xn 1xn  
an
...
a0
x1x2x3 ...xn   1
n

an
ZADACI
1. Izracunati zbir kvadrata korena jednacine x 4  5x2  3x  4  0

R1. x1  x2  x3  x4  0
x1x2  x1x3  x1x4  x2x3  x2x4  x3x4  5
 x12  x22  x32  x42  x1  x2  x3  x4 2  2x1x2  x1x3  x1x4  x2x3  x2x4  x3x4 
 0  2   5  10
2. Duzine stranice nekog trougla su resenja jednacine
x3  42x2  587x  2730  0. Kolika je povrsina tog trougla?

R2. x1  x2  x3  42
x1x2  x1x3  x2x3  587
x1x2x3  2730
x  x2  x3
s  1  21
2
P  ss  a s  bs  c  2121  x1 21  x2 21  x3  
 212
 21x1 212  21x3  21x2  x2x3  
 214  213 x1  x2  x3   212 x1x2  x1x3  x2x3   21x1x2x3  336
3. Resiti jednacinu 2x3  x2  7x  a  0 ako je poznato
da je zbir dva njena korena jednak 1.

x1  x2  1 
 1
R3. 1  x 3  
x1  x2  x3   2
2
7 1 7
x1x2  x1x3  x2x3    x1x2  x1  x2   
2 2 2
 x1x2  3
a 1
x1x2x3    x3    a  3
2 2
1  13
x1 i x2 su resenja jednacine x2  x  3  0  x 1 
2 2
4. Ako su x1 , x2 , x3 koreni jednacine x3  px  q  0
dokazati da je x13  x23  x33  3q.

R 4.x1  x 2  x 3  0
x 1 x 2  x 1 x 3  x 2x 3  p
x1x 2x 3  q
0  x1  x 2  x 3 3  x12  x 22  x 32  2x1x 2  2x1x 3  2x 2x 3 x1  x 2  x 3 
 ...  x13  x 23  x 33  3x1  x 2  x3 x1x 2  x1x 3  x 2x 3   3x1x 2x 3
 x13  x 23  x 33  3q
5. Za korene jednacine x3  px2  qx  30  0
vazi x1 : x2 : x3  2 : 3 : 5.
Odrediti p i q i naci resenja jednacine .

R5. p  10, q  31
x1  2

x2  3
x  5
 3
6. Dat je polinom an z   zn  zn 1  ...  z  1
a) Odrediti sve nule ovog polinoma
b) Izracunati z12  z22  ...  zn2

R6.
a) an z   zn  zn 1  ...  z  1 / z  1
z  1a z   z
n
n 1
1
Koreni polinoma an z  su zapravo resenja
jednacine zn 1  1, koja su razlicita od 1.
 2kπ 2kπ 
zk   cos  isin , k  1,2...n
 n 1 n 1

b) A  z1  z2  ...  zn  1
B  z1z2  z1z3  ...zn 1zn  1
 z12  z22  ...  zn2  A2  2B  1
7. Ako su α, β, γ koreni polinoma x3  x2  4x  5  0,
1 1 1
napisati jednacinu ciji su koreni , , .
α β γ
 α  β  γ  1

R7. αβ  αγ  βγ  4
αβγ  5

Trazena jednacina je treceg stepena i glasi :
ax 3  bx 2  cx  d  0
 b  b 1 1 1 αβ  αγ  βγ 4
x 1  x 2  x 3   a  a  α  β  γ  αβγ

5
 
 c c 1 1 1 αβ γ 1
 x 1 x 2  x 1 x 3  x 2 x 3        
 a  a αβ αγ βγ αβγ 5
 d  d 1 1
x x
 1 2 3x      
 a  a αβγ 5
b c d
x3  x2  x   0
a a a
 ...5x 3  4x 2  x  1  0
8. Odrediti vrednost realnog parametra a tako da dva korena
jednacine x3  5x  a  0 zadovoljav aju relaciju x1  x2  2x1x2 ,
a zatim resiti jednacinu .

R8. x 3  5x  a  0
x 1  x 2  x 3  0

x 1 x 2  x 1 x 3  x 2 x 3  5
 x  x  x  a
 1 2 3
kako je x 1  x 2  2x 1 x 2 to zakljucuje mo da je
x 3  0  x 1  x 2   2x 1 x 2
x1x 2  x1x 3  x 2 x 3  5
x1x 2  2x12 x 2  2x1x 22  5
x1x 2 1  2x1  2x 2   5
x1x 2 1  2x1  x 2   5
x1x 2 1  4x1x 2   5

sa druge strane : x1x 2 x 3  a  2x1x 2 x1x 2  a  x1x 2  

2 a
2
a a
 1  4   5
2 2 
...8a 2  41a  50  0
a1  2
25
a2 
8
a 2:
2
x1x2    1
2
x3  2
x3  5x  2  0
x1  x2  x3  0

x1x2  x1x3  x2x3  5
x  x  x  2
 1 2 3
...x1  x2 2  1
x1x2  x3 x1  x2   5
x1x2  2x1x2 2x1x2  5
x1x2  4x1x2 2  5
x1x2  1  x3  2
 x1  x2  2  x2  2x  1  0  x 1  1  2
2

25
slicno se radi i za a 
8
 POLINOMI SA REALNIM
KOEFICIJENTIMA

TEOREMA.
Ako je xr koren polinoma ax  sa realnim koeficijen tima,
onda je i xr koren istog polinoma. Ako je xr koren reda kr ,
onda je i xr koren reda kr .
Dokaz.

Neka je
ax   an xn  an 1xn 1  ...  a1x  a0 , a1 , a2 ,..., an  R i axr   0
Kako vazi svojstvo kompleksni h brojeva z1  z2  z1  z2
to imamo da je
ax   an xn  an 1xn 1  ...  a1x  a0  an xn  an 1 xn 1  ...  a1 x  a0  ax 
pa je axr   axr   0
Pretpostav imo da je xr koren reda kr .Tada je :
ax   an x  x1 k1 x  x2 k2 ...x  xm km , k1  k2  ...  km  n
pa je
ax   an x  x1  1 x  x2  2 ...x  xm  m
k k k

a odavde sledi tvrdjenje.

Primer.

1.Ako je x1  1  i jedan koren polinoma

px   x 4  2x3  62x2  128x  128
naci ostale korene polinoma.

R1. Ako je x1  1  i jedan koren polinoma px ,

onda je i x2  x1  1  i takodje koren polinoma px .
x  x1 x  x2   x  1  ix  1  i  x2  2x  2
izvrsimo deljenje
px  : x2  2x  2  x2  64
 x3  8, x3  8
 TEOREMA.
Polinom a x  sa realnim koeficijen tima stepena n se na jedinstven
nacin moze predstavit i u obliku
a x   a n x  x 1  1 x  x 2  2 ...x  x m  m x 2  p1 x  q 1  x 2  p1 x  q 1  ...x 2  p1 x  q k 
s s s t1 t2 tk

s1 , s 2 ,..., s m , t 1 , t 2 ,..., t k  N, p1 , p 2 ,..., p k , q 1 , q 2 ,..., q k  R

s1  s 2  ...  s m  2t 1  t 2  ...  t k   n
i  1,2,..., k, p i  4q i  0
2 2

Dokaz se izvodi iz nekoliko prethodnih teorema.

TEOREMA.
Polinom sa realnim koeficijentima neparnog stepena
ima bar jednu realnu nulu, a ako ih je vise onda je
njihov broj neparan.
2. Dokazati da polinom x3  ax  b  0, a  0, b  R
ima tacno jedan realan koren.

R2. Na osnovu Vietovih formula imamo

x12  x22  x32  x1  x2  x3 2  2x1x2  x1x3  x2x3  
 0  2a  2a  0
ovo znaci da nisu sva resenja realna
 jednacina ima jedan realan koren (zbog teoreme)
 TEOREMA.
Ako je ceo broj α koren polinoma ax  sa celobrojnim
koeficijen tima, tada je α delilac slobodnog clana tog polinoma.

DOKAZ.
Neka je
ax   an xn  an 1xn 1  ...  a1x  a0 i aα   0,
a0 , a1 ,...an  Z
Kada bi zamenili α
a0  αan αn 1  an 1αn 2  ...  a1 , to sledi da
α | a0
3. Rastaviti sledece polinome na cinioce
1) x  1
4

2) x  4x  5x  2
3 2

3) x 4  x2  1
4) x 6  1 R3.
 
1) x2  x 2  1 x2  x 2  1 
2) x  1 x  2
2

3) x2  x  1x2  x  1
4) x  1x  1x2  x  1x2  x  1
4.Naci realne korene polinoma ax   x3  2x2  x  6.

R4.  1,  2,  3,  6
a3  0
 ax   x  3x2  x  2
1i 7
x1   C  x  3 je jedina realna nula.
2 2
TEOREMA.
p
Potreban uslov da je racionalan broj p, q  1, p, q  0
q
koren polinoma ax   an xn  an 1xn 1  ...  a1x  a0 sa
celobrojni m koeficijen tima a0 an  0  jeste da p | a0 i q | an .
DOKAZ.
p
za x  :
q
iz
n n 1
p p p
a n    a n 1    ...  a 1  a0  0
q q q
sledi
pn
an  a n 1 p n 1  ...  a 1 pq n  2  a 0 q n 1  0
q
n 2 qn
a n p  a n 1 p q  ...  a 0
n -1
0
p
Kako su p i q uzajamno prosti to sledi da q | a n i p | a 0
5. Naci nule polinoma 9x3  6x2  5x  2.

R5. p | 2 , q | 9
p  1 1 2 2 
  1, 2, , , , ,9
q  3 9 3 9 
2 1
x1  1, x2   , x3 
3 3
8. Dat je polinom 3x 4  px3  qx2  4x  2, p, q  R
a) Odrediti p i q ako je x1  1  i jedna nula tog polinoma
b) Odrediti ostale nule polinoma.

R8. a) x1  1  i  x2  1  i
31  i  p1  i  q1  i  41  i  2  0
4 3 2

31  i  p1  i  q1  i  41  i  2  0

4 3 2

 ...p  5, q  3
b) a x  : x  x1 x  x 2 
 1  13
x3 
4 6
6. Resiti jednacine , znajuci jedno resenje
a) x 4  4x 3  9x 2  10x  50  0, x1  1  3i
b) x 4  4x 3  5x 2  2x  20  0, x1  1  2i

7. Dokazati da jednacina x3  ax2  b  0,

a, b  R, b  0 ima tacno jedan pozitivan koren.
R7. x1  x2  x3  a
x1x2  x1x3  x2x3  0
x1x2x3  b  0
Iz poslednje relacije ili su sva tri korena pozitivna
ili je jedan pozitivan a dva negativna.
Ako su sva tri pozitivna onda je x1x2  x1x3  x2x3  0
a to nije tacno.
 jednacina ima tacno jedan pozitivan koren.
9. Odrediti polinom cetvrtog stepena ax  sa
realnim koeficijentima koji ima dvostruku nulu
 2, nulu 1  2i i za koji vazi a 3  20.

R9. ax   an x  2 x  1  2ix  1  2i

2

...
ax   an x  2 x2  2x  5
2

a 3  20  20  an  20  an  1
 ax   x  2 x2  2x  5
2
 1
2 2 2

2

A  B  C  AB  BC  CA  B  C   C  A  A  B
2 2

2

A3  B3  C3  3ABC  A  B  C A2  B2  C2  AB  BC  CA

An  Bn  (A  B) An 1  An 2B  ...  Bn 1 

An  Bn  (A  B)An 1  An 2B  ...   1n-2 Bn 1 

(kada je n neparan)
SISTEMI JEDNACINA VISEG REDA
1. Resiti sistem jednacina u R :
x3  y 3  7
xy x  y   2

R1. smena x  y  a, xy  b
x, y   2, 1,  1,2
2. x  y  z  1
x  y  z 1
2 2 2

x  y  z 1
3 3 3

R3. x, y, z   1,0,0, 0,1,0, 0,0,1 

3. x  2x y  y  2
3 2 3

2y  3xy  x y  6
3 2 2

R2. prvu pomnoziti sa 3 pa sabrati, pa svesti na homogenu.

...
3x 3  5x 2 y  3xy 2  5y 3  0
3 2
x x x
   
3   5   3  5  0
y  y y
x
smena t
y
 
... t 2  1 3t  5  0
   
...x, y   1,1, k,k , k,k , 5,3, 5k,3k , 5k ,3k 
1 i 3
k
2
4. xx  13x 2  5y   144
4x 2  x  5y  24

R4. Iz druge jednacine se izrazi 5y i zameni u prvoj

   
... x 2  x 24  x 2  x  144
smena x 2  x  t
...
  36 
x, y   3,3,   4, 
  5 
5. x  y x  y
2
  16
2

x  y x  y   40
2 2

6. x  y  z  1
xy  yz  xz  4
x y z 1
3 3 3
R6. x  y  z   x 3  y3  z 3  3x  y  z xy  xz  yz   3xyz
3

 1  1  12  3xyz
xyz  4
Na osnovu Vietovih pravila x, y, z su resenja jednacine :
t 3  t 2  4t  4  0
...t  1t  2t  2  0
  1,2, 2, 1, 2,2, 2,1, 2, 2, 2,1,  2,1,2,  2,2,1
7. x  y  1
x5  y5  31
R7. 31  x 5  y5  x  y x 4  x 3 y  x 2 y 2  xy 3  y 4  
 x 4  y 4  xy x 2  y 2   x 2 y 2

 ...  x  y   2x y
2 2 2
 x y
2
2 2
 xyx  y 
2

 ...  1  5xy  5x 2 y 2
5xy  5x 2 y 2  30  0
xy  x 2 y 2  6  0
xy  t  t 2  t  6  0  t1  3  t 2  2
dobijamo dva sistema
xy  3

x  y  1
xy  2

x  y  1
 1  i 11 1  i 11   1  i 11 1  i 11  
 x, y   , ,  , ,  1,2, 2, 1
 2 2  2 2  
8. x  y  7
3 3

x y  8
3 3

R8. smena a  x 3 , b  y3
x, y 2,1,  1,2
9. Resiti jednacinu z 4  z 3  z 2  z  1  0
2π 2π
i izracunati sin i cos .
5 5

R9. pomnoziti jednacinu sa z  1

z5  1  0
2kπ 2kπ
...zk  cos  isin , k  0,4
5 5
Sa druge strane
z 4  z 3  z 2  z  1  0/ : z 2 , z  0, jer z  0 nije resenje jednacine
1 1
z  z 1  2  0
2

z z
1
smena : z   t
z
...t2  t  1  0

2

1
 4
 1
...z 1   1  5  i 10  2 5 , z 3   5  1  i 10  2 5
4 4

2π 2π 2π  1  5 2π 10  2 5
cos  isin  z1  cos  , sin 
5 5 5 4 5 4