POLINOMI

20. oktobar 2020

1 / 34
Polinomi

Polinom n-tog stepena nad poljem C po promenljivoj x je izraz oblika

an x n + an−1 x n−1 + · · · + a1 x + a0 ,

pri čemu ai ∈ C, an 6= 0, n ∈ N ∪ {0} i označava se sa p(x).

ak je k−ti koeficijent, an je vodeći koeficijent, a0 je slobodni član

oznaka: pn (x) polinom n−tog stepena, deg(pn (x)) = n
ako je an = 1 polinom je normiran
nula polinom je 0x n + · · · + 0x + 0 = 0, stepen se ne definiše
stepen polinoma 0x n + · · · + 0x + a = a ∈ C \ {0} je nula
C[x], R[x], Z[x] - skup svih polinoma sa koeficijentma iz C, R, Z
Cn [x] - skup svih polinoma stepena ≤ n
2 / 34
Zbir, proizvod i razlika polinoma
Za pn (x) = an x n + · · · + a1 x + a0 i qm (x) = bm x m + · · · + b1 x + b0 je
zbir polinoma
pn (x) + qm (x) = ds x s + · · · + d1 x + d0 ,
gde je s ≤ max{n, m} i
dj = aj + bj za j ≤ min{n, m},
ako je n > m, dj = aj za j ∈ {m + 1, . . . , n},
ako je m > n, dj = bj za j ∈ {n + 1, . . . , m}.
proizvod polinoma
pn (x) · qm (x) = cr x r + · · · + c1 x + c0 ,
k
P
gde je ck = aj bk−j i r = n + m
j=0
proizvod konstante c ∈ C i polinoma pn (x)

cpn (x) = can x n + · · · + ca1 x + ca0 .

3 / 34
Zbir, proizvod i razlika polinoma
Razlika polinoma pn (x) i qm (x), u oznaci pn (x) − qm (x), je zbir
polinoma pn (x) i (−1)qm (x), tj.

pn (x) − qm (x) = pn (x) + (−1)qm (x).

deg (p(x) ± q(x)) ≤ max{m, n}, deg (p(x) · q(x)) = m + n

Primer
Za p(x) = 2x 2 + 3x − 6 i q(x) = −2x 2 − 2x + 3 izračunati
p(x) + q(x), p(x) − q(x) i p(x) · q(x).

p(x) + q(x) = (2 − 2)x 2 + (3 − 2)x + (−6 + 3) = x − 3

p(x) − q(x) = (2 + 2)x 2 + (3 + 2)x + (−6 − 3) = 4x 2 + 5x − 9
p(x) · q(x) = −4x 4 − 10x 3 + 12x 2 + 21x − 18.
4 / 34
Jednakost polinoma

Za polinom p(x) = an x n + · · · + a1 x + a0 funkcija fp : C → C

definisana sa
fp (z) = an z n + · · · + a1 z + a0
naziva se polinomna funkcija. Uobičajeno je da se označava kao i
polinom.

Za polinome pn (x) = an x n + · · · + ak x k + · · · + a0 i
qm (x) = bm x m + · · · + bk x k + · · · + b0 izrazi ak x k i bk x k nazivaju se
slični članovi polinoma pn (x) i qm (x).

Polnomi pn (x) i qm (x) su identički jednaki akko su istog stepena,

n = m, i odgovarajući koeficijenti (koeficijenti sličnih članova) su
jednaki, ai = bi , i = 1, 2, . . . , n

5 / 34
Deljivost polinoma
Primer
Odrediti vrednosti a, b, c tako da polinomi p(x) = x 3 − 5x 2 + 10x − 8
i q(x) = (x − 2)(ax 2 + bx + c) budu jednaki.

q(x) = (x − 2)(ax 2 + bx + c)
= ax 3 + (−2a + b)x 2 + (−2b + c)x − 2c

pa su polinomi jednaki za a = 1, b = −3 i c = 4.

T: Polinom p(x) je nula polinom akko za svako x ∈ C je

p(x) = 0.
T: Dva polinoma su identički jednaka akko za svako x ∈ C je
p(x) = q(x).
(Jednake su njihove polinomske funkcije.)
6 / 34
Deljivost polinoma
Teorema
Za svaka dva polinoma p(x) i g (x) 6= 0, postoje jedinstveni polinomi
q(x) i r (x), takvi da je
p(x) = q(x)g (x) + r (x) ∧ (r (x) = 0 ∨ deg(r (x)) < deg(g (x)) )

q(x) je količnik
r (x) je ostatak

Ako je r (x) = 0, tada polinom g (x) deli polinom p(x), tj. polinom
p(x) je deljiv polinomom g (x), pišemo g (x)|p(x) i važi

p(x) = q(x)g (x).

Primer
Kako je p(x) = x 3 + x 2 + 2x + 2 = (x + 1)(x 2 + 2) sledi da je p(x)
deljiv polinomima x + 1 i x 2 + 2.
7 / 34
Deljivost polinoma

Primer
Odrediti količnik i ostatak pri deljenju
p(x) = 2x 3 + 5x 2 + 7x + 4, q(x) = x − 1.

Osobine relacije deli |

(p(x)|g (x) ∧ g (x)|s(x)) ⇒ p(x)|s(x)

(p(x)|g (x) ∧ p(x)|s(x)) ⇒ p(x)|(g (x) + s(x))

(p(x)|g (x) ∧ g (x)|p(x)) ⇒ (∃α ∈ F ) p(x) = αg (x)

p(x)|g (x) ⇒ p(x)|g (x)s(x)

8 / 34
Nule polinoma

Bezuova teorema
Neka je α ∈ C i p(x) ∈ C[x]. Ostatak pri deljenju polinoma p(x)
polinomom x − α je p(α)

Primer
Koristeći Bezuov stav odrediti ostatak pri deljenju
1 q(x) = 2x 3 + 5x 2 + 7x + 4 sa x − 1,
Ostatak je q(1) = 18.
2 p(x) = x 2 − 3ix − 2 sa x − 2i, sa x + 2i i sa x − i.
Ostatak pri deljenju sa x − 2i je p(2i) = 0, ostatak pri deljenju
sa x + 2i je p(−2i) = −12, ostatak pri deljenju sa x − i je
p(i) = 0.

9 / 34
Nule polinoma

Primer
Odrediti realne brojeve a i b tako da ostatak pri deljenju polinoma
p(x) = x 4 − 3x 2 − ax + b polinomom x + 1 bude 3, a da ostatak pri
deljenju polinomom x − 2 bude −3.
Kako je p(−1) = a + b − 2 i p(2) = −2a + b + 4 nepoznate
vrednosti se dobijaju rešavanjem sistema

a+b−2 = 3
−2a + b + 4 = −3

pa je a = 4 i b = 1.

10 / 34
Nule polinoma
Primer
Ostatak pri deljenju p(x) sa x − 1 je 1 a pri deljenju sa x + 2 je 4.
Naći ostatak pri deljenju sa (x − 1)(x + 2).
Pri deljenju polinoma p(x) polinomom (x − 1)(x + 2) dobija se
p(x) = q(x)(x − 1)(x + 2) + r (x),

pri čemu je r (x) traženi ostatak. Kako je deg r(x) = 1, važi da je

r (x) = ax + b.

Iz uslova zadatke je
p(1) = r (1) = a + b = 1,
p(−2) = r (−2) = −2a + b = 4

odakle je a = −1 i b = 2, pa je
r (x) = −x + 2.
11 / 34
Nule polinoma
Koren ili nula polinoma je broj c ∈ C za koji je
p(c) = an c n + · · · + a1 c + a0 = 0.
T: c ∈ C je nula polinoma p(x) akko p(x) deljivo sa x − c
Teorema
Polinom p(x) = an x n + · · · + a1 x + a0 za koji su c1 , c2 , . . . , cn ∈ C
med̄usobno različiti koreni i n ≥ 1, može se napisati u obliku
p(x) = an (x − c1 )(x − c2 ) · · · (x − cn ),

koji se naziva faktorizacija polinoma.

T: Polinom stepena n nad C ima najviše n različitih korena u C.
Primer
Faktorisati polinom p(x) = x 2 − 3ix − 2 nad poljem C.
p(x) = (x − 2i)(x − i)
12 / 34
Faktorizacija polinoma
c ∈ C je nula višestrukosti k ako je polinom deljiv polinomom
(x − c)k i nije deljiv polinomom (x − c)k+1

Koren reda k ≥ 2 polinoma p(x) je koren reda k − 1 polinoma p 0 (x).

c je koren reda k polinoma p(x) ako i samo ako je zajednički koren

polinoma p(x), p 0 (x), p 00 (x) . . . , p (k−1) (x) i nije koren polinoma
p (k) (x)

T: Neka je p(x) ∈ C[x], c ∈ C je koren višestrukosti k polinoma

p(x) akko postoji polinom q(x) ∈ C takav da je q(c) 6= 0 i
p(x) = (x − c)k q(x).

Primer
Za polinom p(x) = x 6 − 3x 4 + 2x 3 = x 3 (x − 1)2 (x + 2) je x = 0
koren višestrukosti 3, x = 1 je koren višestrukosti 2 i x = −2 je koren
višestrukosti 1.
13 / 34
Hornerova šema
Pri deljenju polinoma p(x) = an x n + · · · + a1 x + a0 polinomom x − c
dobija se količnik

q(x) = bn−1 x n−1 + · · · + b2 x 2 + b1 x + b0

i ostatak r pri čemu važi da je

an x n + · · · + a1 x + a0 = (x − c)(bn−1 x n−1 + · · · + b2 x 2 + b1 x + b0 ) + r .

Iz jednakosti polinoma sledi da je

bn−1 = an
bn−2 = c bn−1 + an−1
...
b0 = c b 1 + a1
r = c b 0 + a0
14 / 34
Hornerova šema
Opisani postupak može se prikazati pomoću Hornerove šeme.
c an an−1 ... a1 a0
an c bn−1 + an−1 . . . c b 1 + a1 c b 0 + a0
q q ... q q
bn−1 bn−2 ... b0 r
Primer
Odrediti ostatak pri deljenju polinoma p(x) = x 3 + 6x 2 + 2x − 9
polinomom x + 2.
Ostatak (ali ne i količnik) može da se odredi pomoću Bezuovog stava.
Količnik i ostatak mogu da se odrede korišćenjem Hornerove sheme.
1 6 2 −9
−2 1 4 −6 3

Dakle, količnik je x 2 + 4x − 6, a ostatak je 3, pa je

p(x) = (x + 2) · (x 2 + 4x − 6) + 3.
15 / 34
Hornerova šema
Primer
Napisati polinom p(x) = x 5 + x 3 + 2x 2 − 12x + 8 po stepenima od
x + 1.

1 0 1 2 −12 8
−1 1 −1 2 0 −12 20
−1 1 −2 4 −4 -8
−1 1 −3 7 -11
−1 1 −4 11
−1 1 -5
−1 1
Dakle,

p(x) = (x + 1)5 − 5(x + 1)4 + 11(x + 1)3 − 11(x + 1)2 − 8(x + 1) + 20.

16 / 34
Polinomi nad poljem C

Osnovni stav algebre

Svaki polinom stepena različitog od nule nad poljem kompleksnih
brojeva ima bar jedan koren u tom polju.

Posledica
Svaki polinom stepena n nad C ima tačno n korena.
Svaki polinom pn (x), n > 0, nad poljem C može se na
jedinstven način predstaviti u obliku
p(x) = an (x − c1 )(x − c2 ) . . . (x − cn )

gde su c1 , c2 , . . . , cn ∈ C koreni polinoma p(x)

17 / 34
Polinomi nad poljem C
Primer
Kako je
 
2 b c
p(x) = a x + x+
a a
b2 b2
 
2 b c
= a x +2 x+ 2− 2+
2a 4a 4a a
 2  2 !
b b c
= a x+ − 2
−
2a 4a a
√ !! √ !
b b 2 − 4ac b b 2 − 4ac
= a x− − + x− − −
2a 2a 2a 2a

sledi da je p(x) = ax 2 + bx + c = a(x − x1 )(x − x2 ), gde je

√
b b 2 − 4ac
x1,2 = − ± .
2a 2a
18 / 34
Vijetova pravila

Neka je p(x) = an x n + · · · + a1 x + a0 , n > 0 i c1 , c2 , . . . , cn svi koreni

polinoma. Tada važi:

Vijetove formule
an−1
c1 + c2 + · · · + cn = −
an
an−2
c1 c2 + c2 c3 · · · + cn−1 cn =
an
...
an−k
c1 c2 . . . ck + c1 c2 . . . ck+1 · · · + cn−k+1 . . . cn = (−1)k
an
...
a0
c1 c2 . . . cn = (−1)n
an

19 / 34
Vijetova pravila

Primer
Za

p(x) = a3 x 3 + a2 x 2 + a1 x + a0 = a3 (x − c1 )(x − c2 )(x − c3 )

= a3 (x 3 − (c1 + c2 + c3 )x 2 + (c1 c2 + c1 c3 + c2 c3 )x − c1 c2 c3 )
= a3 x 3 − a3 (c1 + c2 + c3 )x 2 + a3 (c1 c2 + c1 c3 + c2 c3 )x − a3 c1 c2 c

važi
a0 a1 a2
c1 c2 c3 = − , c1 c2 + c1 c3 + c2 c3 = , c1 + c2 + c3 = − .
a3 a3 a3

20 / 34
Vijetova pravila
Primer
Odrediti a, b, c ∈ R u polinomu p(x) = 6x 3 + ax 2 + bx + c tako da
jedan koren bude 31 a da ostala dva korena budu med̄usobno suprotni
realni brojevi.
Neka su x1 , x2 i x3 koreni polinoma p(x). Tada važi
a
x1 + x2 + x3 = −
6
b
x1 x2 + x1 x3 + x2 x3 =
6
c
x1 x2 x3 = − .
6
Kako je x1 = 13 i x2 = −x3 dobija se da je a = −2 dok je b = −3c,
pa je traženi polinom
b
p(x) = 6x 3 − 2x 2 + bx − , b ∈ R.
3
21 / 34
Polinomi čiji su koeficijenti iz R

Teorema
Ako je z ∈ C koren polinoma p(x) ∈ R[x], deg (p(x)) ≥ 2, onda je i
z̄ koren tog polinoma.
Ako su z1 , z2 , . . . , zk različiti kompleksni koreni višestrukosti
m1 , m2 , . . . , mk polinoma p(x) onda su i z1 , z2 , . . . , zk višestrukosti
m1 , m2 , . . . , mk .

Teorema
Svaki polinom stepena n nad R može se napisati u obliku
p(x) = an (x −α1 )k1 . . . (x −αs )ks (x 2 +β1 x +γ1 )m1 . . . (x 2 +βl x +γl )ml
gde su α1 , . . . αs ∈ R, koreni polinoma p(x), β1 , . . . , βl ∈ R,
γ1 , . . . , γl ∈ R, βi2 − 4γi < 0 i k1 + · · · + ks + 2m1 + · · · + 2ml = n.

22 / 34
Polinomi čiji su koeficijenti iz R

Primer
Odrediti korene polinoma p(x) = x 2 − 3ix − 2 i s(x) = x 2 − 2x + 2.
Koreni polinoma p(x) su
√
3i ± −9 + 8 3i ± i
x1,2 = = ,
2 2
tj. x1 = 2i i x2 = i, te je p(x) = (x − 2i)(x − i).
Koreni polinoma s(x) su
√
2± 4−8
x1,2 = = 1 ± i,
2
tj. x1 = 1 + i i x2 = 1 − i, te je s(x) = (x − 1 − i)(x − 1 + i).

23 / 34
Polinomi čiji su koeficijenti iz R
Definicija
Polinom stepena n je svodljiv akko je jednak proizvodu dva polinoma
stepena manjeg od n.

Polinom je svodljiv akko je jednak proizvodu polinoma stepena

većih od nule. Polinom stepena n je nesvodljiv ako ne postoji
polinom stepena većeg od nule a manjeg od n koji ga deli.

polinomi prvog stepena su nesvodljivi nad svakim poljem.

polinom drugog ili trećeg stepena je svodljiv nad nekim poljem
akko ima bar jedan koren nad tim poljem.

Svaki polinom stepena n nad poljem R može se napisati kao proizvod

polinoma stepena manjeg od 3.
24 / 34
Polinomi čiji su koeficijenti iz Z

Teorema
Neka je
p(x) = an x n + · · · + a1 x + a0 , a0 an 6= 0,
polinom za koji je ai ∈ Z. Ako su p i q uzajamno prosti brojevi,
p
pq 6= 0 i nula polinoma p(x), onda
q

p|a0 ∧ q|an .

25 / 34
Polinomi čiji su koeficijenti iz Z
Primer
Odrediti korene polinoma f (x) = −6x 4 + 43x 3 − 2x 2 − 37x + 14.
p
Ako je racionalan koren , onda p deli a0 = 14, a q deli a4 = −6, tj.
q
 
p 1 1 1 2 7 7 7 14
∈ ±1, ± , ± , ± , ±2, ± , ±7, ± , ± , ± , ±14, ± .
q 2 3 6 3 2 3 6 3

Hornerovom šemom pronalazimo korene

−6 43 −2 −37 14
−1 −6 49 −51 14 0
7 −6 7 −2 0
1
2
−6 4 0
2
3
−6 0

Faktorizacija nad R i C je f (x) = −6(x − 21 )(x − 23 )(x − 7)(x + 1).

26 / 34
Polinomi čiji su koeficijenti iz Z
Primer
Odrediti racionalne korene polinoma p(x) = x 4 − 2x 3 + 2x 2 − 2x + 1
i faktorizovati ga nad skupom realnih i skupom kompleksnih brojeva.
Rešenje. Mogući racionalni koreni su ±1. Iz Hornerove sheme

1 −2 2 −2 1
1 1 −1 1 −1 0
1 1 0 1 0

sledi faktorizacija nad poljem realnih brojeva

x 4 − 2x 3 + 2x 2 − 2x + 1 = (x − 1)2 (x 2 + 1).
Rešenja kvadratne jednačine x 2 + 1 = 0 su x = ±i pa je
x 2 + 1 = (x − i)(x + i). Dalje sledi faktorizacija nad poljem
kompleksnih brojeva
x 4 − 2x 3 + 2x 2 − 2x + 1 = (x − 1)2 (x − i)(x + i).

27 / 34
Racionalne funkcije

Razlomak oblika p(x)

,
g (x)
gde su p(x) i g (x) polinomi sa koeficijentima iz skupa R naziva se
racionalna funkcija.

Ako je deg p(x) < deg g (x) u pitanju je prava racionalna

funkcija

Teorema
Svaka racionalna funkcija može se predstaviti kao zbir polinoma i
prave racionalne funkcije.

28 / 34
Racionalne funkcije

Primer
Predstaviti racionalnu funkciju gp(x)
(x)
u obliku zbira polinoma i prave
racionalne funkcije, ako je p(x) = x 4 − 3x 3 + x 2 + x − 17 i
g (x) = x 3 + x.
Deljenjem polinoma p(x) polinomom g (x) dobija se količnik
q(x) = x − 3 i ostatak r (x) = 4x − 17 pa je

p(x) = (x − 3) · g (x) + 4x − 17.

p(x)
Racionalnu funkciju g (x)
možemo napistai u obliku

p(x) (x − 3) · g (x) + 4x − 17 4x − 17
= = (x − 3) + .
g (x) g (x) g (x)

29 / 34
Racionalne funkcije
Prave racionalne funkcije oblika
A Bx + C
, ,
(x − α)k (x 2 + βx + γ)k

za A, B, C , α, β, γ ∈ R, k ∈ N i β 2 − 4γ < 0 nazivaju se elementarni

(parcijalni) razlomci.

Jesu elementarni razlomci:

1 5 2x − 1 x
, , 2 , 2 .
x − 1 (x + 1) x + x + 1 (x − x + 1)3
2

Nisu elementarni razlomci:

x x2 x2 1
2
, , 2
, 2
.
(x − 1) x + 1 x + 1 x(x + 1)
30 / 34
Racionalne funkcije

Teorema
p(x)
Svaka prava racionalna funkcija g (x)
, gde je
g (x) = an (x −α1 )k1 . . . (x −αs )ks (x 2 +β1 x +γ1 )m1 . . . (x 2 +βl x +γl )ml ,
i α1 , . . . αs ∈ R koreni polinoma g (x) i β1 , . . . , βl ∈ R, γ1 , . . . , γl ∈ R,
βi2 − 4γi < 0, k1 + · · · + ks + 2m1 + · · · + 2ml = n, može se na jedinstven
način napisati u obliku
p(x) A1,1 A1,k1
g (x) = (x−α1 ) + ... + (x−α1 )k1
.. .. ..
+ . + . + .
As,1 As,ks
+ (x−αs ) + ... + (x−αs )ks
B1,1 x+C1,1 B1,m1 x+C1,m1
+ (x 2 +β1 x+γ1 )
+ ... + (x 2 +β1 x+γ1 )m1
.. .. ..
+ . + . + .
Bl,1 x+Cl,1 Bl,ml x+Cl,ml
+ (x 2 +βl x+γl )
+ ... + (x 2 +βl x+γl )ml

31 / 34
NZD dva polinoma
Primer
x 2 + 4x − 2
Rastaviti na zbir elementarnih razlomaka .
(x − 1)2 (x 2 + x + 1)
x 2 + 4x − 2 A B Cx + D
2 2
= + 2
+ 2
(x − 1) (x + x + 1) x − 1 (x − 1) x +x +1

Množenjem sa (x − 1)2 (x 2 + x + 1) dobija se

x 2 + 4x − 2 = (A + C )x 3 + (B − 2C + D)x 2 + (B + C − 2D)x − A + D.
Izjednačavanjem koeficijenata uz slične članove dobija se
A + C = 0
B − 2C + D = 1
B + C − 2D = 4
−A + B + D = −2,
odakle je A = B = 1, C = −1 i D = −2, pa je
x 2 + 4x − 2 1 1 x +2
2 2
= + 2
− 2 .
(x − 1) (x + x + 1) x − 1 (x − 1) x +x +1 32 / 34
Najveći zajednički delitelj dva polinomaa

Definicija
Polinom q(x) je zajednički delitelj polinoma p(x) i g (x) ako
q(x) | p(x) i q(x) | g (x). Polinom n(x) je najveći zajednički delitelj
polinoma p(x) i g (x), u oznaci n(x) = NZD(p(x), g (x)) ako važi
1. n(x) je zajednički delitelj polinoma p(x) i g (x),
2. ako je r (x) zajednički delitelj polinoma p(x) i g (x) onda
r (x) | n(x).

Teorema
Za proizvoljne polinome p(x) i g (x) različite od 0 postoji jedinstveni
do na konstantu najveći zajednički delitelj.

33 / 34
Najveći zajednički delitelj dva polinomaa

Primer
Odrediti najveći zajednički delitelj polinoma
p(x) = x 4 + 2x 3 + 3x 2 + 2x + 1 i q(x) = x 4 + x 3 + 2x 2 + x + 1.
Rešenje.
(x 4 +2x 3 +3x 2 +2x+1): (x 4 +x 3 + 2x 2 + x + 1) = 1
−x 4 −x 3 −2x 2 −x −1
x 3 +x 2 +x
Deli se polinom q(x) ostatkom x 3 + x 2 + x
(x 4 +x 3 +2x 2 +x+1): (x 3 + x 2 + x) = x
−x 4 −x 3 −x 2
x 2 +x +1
Deljenjem polinoma x 3 + x 2 + x polinomom x 2 + x + 1,
(x 3 + x 2 + x) : (x 2 + x + 1) = x, dobija se ostatak 0, tako da je
NZD(p(x), q(x)) = x 2 + x + 1.

34 / 34