Lanana reakcija Prirunik za korisnika Deo #2 Eksperimenti iz hemije

Dragi uesnici projekta Lanana reakcija, Pred Vama se nalazi prirunik koji e Vam pomoi prilikom konstruisanja Vae lanane reakcije. U priruniku je na edeno !"#ak eksperimenata koje mo$ete iskoristiti za Vau lananu reakciju. %ara no, mo$ete osmisliti i iz esti i druge eksperimente i koristiti s e to am je dostupno iz s akodne nog $i ota. U priruniku je o&ra'eno () tema u ok iru koji* je najpre izlo$en kratak teorijski deo koji se odnosi na o&janjenja *emijski* pojmo a i procesa, a zatim nekoliko eksperimenata koji ilustruju pret*odna o&janjenja. %a kraju celina nalaze se sa eti, najee u +ormi pitanja u ezi s temom i predlo$enim ogledima. ,dgo ori do koji* ete doi samostalno ili uz pomo nasta nika upotpunie Vae znanje *emije u ok iru tema iz prirunika, ali i ire. Puno sree u radu-

1. Rastvaranje
.nterakcije izme'u estica rast orene supstance i rast araa omogua aju rast aranje supstance. /ast aranje o&u* ata raskidanje neki* me'umolekulski* eza u samom rast arau i u rast orenoj supstanci i isto remeno +ormiranje no i* interakcija izme'u estica rast orene supstance i rast araa. 0od rast aranja najee a$i empirijsko pra ilo1 23lino se u slinom rast ara2. /ast aranje mo$e izaz ati e+ektne i arene scene u 4Lananoj reakciji . 5 o neki* primera1

A. Voni aj koji menja boje. 3ta ite reicu ili reice onog aja 6aj od inje, *i&iskusa,
umskog oa7 u au sa ruom odom. /ast aranje e odma* poeti u tenosti isoke temperature1 najpre e se oda oko reice o&ojiti pla om &ojom od pigmenata aja koji se &rzo rast araju. Posle nekog remena, tenost oko reica aja poinje da menja &oju1 poja ljuje se cr ena &oja. ,&janjenje za o u sporu promenu je prisust o organski* kiselina u onom aju koje protonuju molekule ode tako da rast or postaje kiseo. Pigmenti aja se ponaaju kao kiselo#&azni indikatori.

B. Rastvaranje nerastvorljivog. %apra ite zasieni rast or sumpora u 89: alko*olu 6etanolu7.
3ipajte o aj rast or sumpora u staklenu posudu punu ode. Promeajte smeu staklenim tapiem ili kaiicom. %epolarni molekuli sumpora se rast araju u alko*olu, ali se ne rast araju u odi. U smei ode i alko*ola dolazi do smanjenja rast orlji osti sumpora i nastaje koloidni rast or. 0ada uperite lasersku s etlost kroz staklenu posudu, karakteristina tekstura koloidnog rast ora e moi lake da se idi.

Savet: Saznajte ta su koloidi. Zato koloidi rasipaju vidljivu svetlost, za razliku od pravih rastvora? Koje koloide svakodnevno koristimo?

2. Zasieni i prezasieni presieni! rastvori

1

/ast orlji ost supstance predsta lja &roj grama rast orene supstance u ("" g rast araa na odre'enoj temperaturi. ;a rast or se ka$e da je zasien ako u rast arau ne mo$e da se rast ori ie supstance jer je dostignuta maksimalna rednost za njenu rast orlji ost na temperaturi na kojoj se pra i rast or. ;nai, koncentracija zasienog rast ora je mera rast orlji osti supstance. /ast or koji sadr$i manje rast orene supstance nego to je njena rast orlji ost na odre'enoj temperaturi je nezasien. /ast or koji sadr$i ie rast orene supstance nego to je njena rast orlji ost na odre'enoj temperaturi je prezasien. <udui da rast orlji ost eine rsti* supstanci raste sa porastom temperature, prezasieni rast ori se mogu napra iti kada se topli zasieni rast ori pa$lji o *lade. U prezasienim rast orima stanje nije sta&ilno i iak rast orene supstance se &rzo izd aja u idu kristala, na primer, pri me*anikom potresu suda sa rast orom. , aj +enomen se tako'e mo$e iskoristiti u 4Lananoj reakciji. =ajde da idimo kako. A. Peinski nakit. U epru etu sipajte > g kristalnog natrijum#acetata, ?= @?,,%a A @=!,. Potom dodajte @ cm@ destilo ane ode. 5pru etu zagrejte na plamenu da se s a so rast ori. 5pru etu zatim o*ladite pod mlazom *ladne ode. %a o aj nain ste do&ili prezasien rast or natrijum#acetata. Da &iste napra ili BBpeinski nakitBB potre&no je da sadr$aj epru ete &rzo izlijete na kristali soli 6natrijum# acetata7 koji se nalazi na o*la'enoj metalnoj ili keramikoj ploici. 0ad rast or dodirne kristali poinje kristalizacija. 0ristal e rasti i +ormirati o&lik nalik peinskom nakitu. %a o aj nain mo$ete napra iti skulpture razliitog o&lika. Poznato je da prezasien rast or nije sta&ilan i da dolazi do kristalizacije i pri malo jaem protresanju epru ete. Savet: Saznajte na koje sve naine moete dobiti kristale iz rastvora? ta su kristalohidrati?

". #ermohemija
Cermo*emija je o&last *emije koja proua a toplotne promene pri *emijskim reakcijama. /eakcija u kojoj se oslo&a'a toplota nazi a se egzotermna reakcija. %asuprot tak oj reakciji, reakcija pri kojoj se energija apsor&uje 6 ezuje7, nazi a se endotermna reakcija.. %eke egzotermne reakcije su izuelno rlo interesantne i mogu se koristiti u 4Lananoj reakciji . =ajde da idimo primer. A. Vulkan. U porculanskoj olji ili na keramikoj ploici od kristala amonijum#di*romata napra ite kupu isine @ cm. Vr* kupe zagre ajte pomou u$arenog dr ceta dok reakcija ne pone. /ezultat zagre anja e &iti samoodr$i a egzotermna reakcija praena s etlucanjem, to podsea na ulkansku erupciju. ,d kristalne supstance, narand$aste &oje nastae tamnozelena rastresita supstanca slina pra*u. Co je *rom6...7#oksid. Pored toga, nastaju i d a proiz oda u gaso itom agregatnom stanju, azot i odena para. Savet: Saznajte ta znae entalpija stvaranja i entalpija reak ije. Upozorenje, amonijum#di*romat je opasna, 0D%?5/,E5%D supstanca- , aj eksperiment mora da &ude pa$lji o iz eden pod o&a eznim nadzorom nasta nika. ;a*te a se rad u kapeli i upotre&a zatitne opreme. 0oristite rlo male koliine supstanci- %e pokua ajte da o aj ogled iz odite kod kue-

$. Provo%&jivost so&i
Prema tome da li pro ode elektrinu struju materijali se dele na pro odnike i izolatore. Do&ri pro odnici su metali 6npr. cink, &akar7 i rast ori elektrolita, dok je plastika izolator. 5lektroliti 6npr. soli, &aze, kiseline7 nisu pro odnici elektrine struje u rstom stanju e samo u odenom rast oru i u rastopu. Pro odlji ost elektrine struje za isi od *emijske strukture supstance. Promenom strukture supstanci mo$e doi do pro odlji osti. %ajjednosta niji nain za pro eru o e t rdnje jeste doda anje ku*injske soli u destilo anu odu. =ajde da idimo primer.

A. Slana voda kao provodnik. Uronite gra+itne elektrode u posudu punu destilo ane ode i spojite sa iz orom napajanja niske olta$e i potroaem, na primer L5D diodom. L5D dioda jo u ek ne s etli, ali ako dodate ku*injsku so u odu i promeate staklenim tapiem, z&og prisust a jona na koje so disosuje pod uticajem polarni* molekula ode dolazi do po eanja pro odlji osti i L5D dioda e zas etleti. <udui da slana oda deluje kao pro odnik u strujnom kolu, lako mo$ete da pokrenete sledei element 4Lanane reakcije zat aranjem strujnog kola. Savet: !tkrijte koje supstan e najbolje provode elektrinu struju"

'. E&ektrohemija
5lektro*emija je o&last *emije koja proua a *emijske reakcije koje uzrokuje elektrina struja i procese i pra ila pret aranja *emijske energije u elektrinu energiju. 3t aranje elektrine struje mo$e &iti rlo korisno u u 4Lananoj reakciji . 5 o neki* primera. A. Voni izvori struje. %apra ite gal ansku eliju od delo a metala i oa, u kojoj *emijske reakcije proiz ode elektrinu struju. 3ta ite d a razliita metala 6npr. ?u i ;n7 u sono, kiselo oe 6limun, pomorand$a, grejp+rut, ki i7 i L5D dioda instalirana u kolo e odma* zas etleti. 0ako je to mogueF <udui da se procesi otputanja i primanja elektrona od ijaju na razliitim metalima, izme'u d a metala dolazi do trans+era elektrona. Getali i okolni rast or 6u o om sluaju, oni sok7 ponaaju se kao elektrode i elektrolit, iji se elektrini potencijali me'uso&no razlikuju. D e elektrode po ezane kroz rast or +ormiraju gal ansku eliju, a razlika izme'u potencijala d e elektrode predsta lja elektromotornu silu. Pret aranje *emijske energije u elektrinu energiju je rezultat procesa oksidacije i redukcije koji se dea aju na elektrodama.

Postupak: U etiri 6mo$e i ie7 s e$a limuna ili ki ija u&odite ploice 6dimenzije ! cm A( cm7 od &akra i cinka 6u s aki limun po jednu ploicu od &akara i cinka 7. 3pojite pomou $ice sa tipaljkama 6krokodiliima7 ploicu od cinka u&odenu u pr i limun sa ploicom od &akra u drugom limunu i tako redom. Potom odredite elektromotrnu silu 65G37 sistema, tako to ete &akarnu ploicu pr og limuna spojiti sa 6H7 polom oltmetra, a ploicu od cinka u et rtom limunu sa 6I7 polom oltmetra. ;apiite rednost 5G3 koju ste odredili. %a kraju &akarnu ploicu pr og limuna spojite sa 6H7 polom L5D diode, a ploicu od cinka u et rtom limunu sa 6I7 polom L5D diode. L5D dioda e zas etleti.

B. Rast srebra. U o om eksperimentu mo$ete da iskoristite proces elektrolize da &iste izaz ali izd ajanje metala na elektrodama. 3ipajte rast or koji sadr$i kompleks sre&ra 6diamin#argentat7 u Petrije u olju. Posta ite poziti ni deo iz ora napajanja 6o o e &iti anoda7 u tenost, a za katodu koristite iglu koju tre&a &lago spustiti na po rinu tenosti tako da je po rinski napon tu odr$i. 0ada ukljuite iz or napajanja, sre&ro e se +ormirati na katodi i nasta ie da 4raste na po rini tenosti.

Upozorenje1 , aj eksperiment mora da &ude pa$lji o iz eden pod o&a eznim nadzorom nasta nika. Preporuuju se odgo arajue mere predostro$nosti i upotre&a zatitne opreme. %e pokua ajte o o kod kue-

. !lektroliza rastvora ku"injske soli. U au sa pret*odno pripremljenom ljuskom jajeta sipajte zasieni rast or %a?l tako da ispunja a i au i prekri a ljusku. ;atim na gra+itne elektrode prikljuite iz or jednosmerne struje, napona od 9V. 0atodu uronite u rast or u ai, a anodu u rast or unutar ljuske od jajeta pa dodajte nekoliko kapi rast ora +enol+taleina 6indikator koji je &ez&ojan u neutralnoj i kiseloj sredini7. %akon nekoliko minuta oko katode se ja lja lju&iasta &oja, jer se u toku procesa elektrolize na katodi izd aja odonik, a u katodnom prostoru zaostaje %a,= koji je disoso an na jone, a &oja +enol+taleina je u &aznoj sredini lju&iasta. .sto remeno na anodi se izd aja elementarni *lor ije se prisust o dokazuje sta ljanjem nekoliko kapi kalijum#jodida 60.7 u anodni prostor 6unutar ljuske od jajeta7. =lor, kao reakti niji element, istisnuo je elementarni jod 6. !7 iz rast ora 0. pa se u anodnom prostoru ja lja sme'a &oja. Vremenom katodni i anodni prostor, razd ojeni polupropustlji om mem&ranom 6ljuskom jajeta7 u ai, postaju idlji o razd ojeni razliitom &ojom1 katodni#lju&iaste, a anodni#$utosme'e &oje.

Savet: Saznajte koja su tri osnovna elementa #komponente$ elektrohemijsko% sistema"

(. Reakcije neutra&izacije
/eakcije neutralizacije su reakcije izme'u kiselina i &aza u kojima nastaju oda i so. ;asni aju se na protono anju &aza usled deprotono anja kiselina, tj. sposo&nosti kiselina da 4doniraju odoniko e jone &azama koje i* 4primaju. p= rednost je mera kiselosti supstance. 0iselo#&azni indikatori su supstance koje menjaju &oju u za isnosti od p= rednosti sredine. Upotre&om indikatora, mo$ete proiz esti e+ektne promene &oja u 4Lananoj reakciji. =ajde da idimo primer-

A.

rveni kupus kao indikator. 3ku ajte >" g cr enog kupusa u ("" cm @ ode 6sok kupusa je lju&iaste &oje7. %apra ite raz&la$ene rast ore *loro odonine kiseline i natrijum#*idroksida. Podelite sok cr enog kupusa u est aa. U pr u au dodajte nekoliko kapi *loro odonine kiseline, u drugu nekoliko kapi rast ora natrijum#*idroksida, u treu dodajte nekoliko kapi rast ora sode &ikar&one, u et rtu na r* kaiice limuntusa, u petu dodajte deterd$ent za sudo e, a estu osta ite za upore'i anje. Primetiete promene &oja i mo$ete zakljuiti da se sok cr enog kupusa mo$e koristiti kao kiselo#&azni indikator. ;apaziete da se cr ena &oja ja lja u kiseloj sredini, tamnolju&iasta u &lago &aznoj, dok zelena ili $uta &oja oznaa aju eoma &azno okru$enje. U 4Lananoj reakcijiJ sok cr enog kupusa mo$ete da pomeate sa sapunicom 6rast orom sapuna7 ili sa siretom.

Savet: &a li je voda kiselina ili baza? 'li moda i jedno i dru%o? Saznajte ta je am(olit"

). *kriveni zapis
3kri eni zapis, koji se uz pomo *emije mo$e uiniti idlji im, za*te a reakciju u kojoj nastaje o&ojen proiz od, dok su reaktanti &ez&ojni. %ajpre emo na papiru napisati skri enu poruku pomou &ez&ojnog reaktanta, a zatim izazi ati reakciju iji je proiz od o&ojen. Poja a &oje mo$e &iti rezultat razliiti* tipo a *emijski* reakcija 6oksido#redukcioni* reakcija, reakcija neutralizacije7. =emijske +ormule ili smene poruke u Lananoj reakciji mogu da &udu prikazane upotre&om skri eni* zapisa. =ajde da idimo kakoA. Skriveni zapis sa kurkuminom. Umoite tapi za ui u &azni rast or, na primer, u odeni rast or sode &ikar&one, a zatim napiite neto njime na &elom papiru. ;apis jo u ek nije idlji , jer je rast or sode &ikar&one &ez&ojan. Dko sta ite rast or kurkumina 6sastojak 'um&ira koji se upotre&lja a kao zain7 na papir, &eli papir e

postati $ut, dok e &azna po rina zapisa postati sme'a. 0oje je o&janjenje o og +enomenaF Pigment pod nazi om kurkumin postaje sme' u &aznoj sredini tako da se ponaa kao indikator.

Savet: ) *+ananoj reak iji, moete sipati punu au ekstrakta kurkumina na papir sa zapisom od sode bikarbone, i -aa tajna poruka .e odmah postati vidljiva.

, aj ogled se mo$e uraditi i na sledei nain1 # ;apis napra ljen sodom &ikar&onom premazati sa ekstraktom cr enog kupusa 6iz ogleda 9 D7 # ;apis napra ljen sokom od limuna premazati sa ekstraktom cr enog kupusa 6iz ogleda 9 D7 # ;apis napra ljen odenim rast orom itamina ? premazati sa ekstraktom cr enog kupusa 6iz ogleda 9 D7

+. ,ise&ine
0iseline su jedinjenja koja u odi disosuju na poziti ne jone odonika i negati ne jone kiselinskog ostatka. 0iseline su donori protona. ;a rast ore sa p= rednou od " # ) ka$e se da su kiseli. Gnoge rste kiselina nas s akodne no okru$uju. %a primer, siretna kiselina koju koristimo u ku*inji, *loro odonina kiselina koju koristimo pri ienju kupatila, askor&inska kiselina, odnosno itamin ?, koji nam je neop*odan u ou anju zdra lja. 0orozi ni e+ekti kiselina mogu da &udu eoma e+ikasni elementi za 4Lanane reakcije . 5 o neki* primera.

A. Per#ora$ija aluminijumske #olije. Prekrijte au aluminijumskom +olijom, napra ite malo ulegnue,
i sipajte na +oliju (" cm@ !":#tnog rast ora *loro odonine kiseline u kapima. Dluminijum je am+oteran metal, to znai da reaguje i sa kiselinama i sa &azama, tako da e nakon nekog remena kiselina napra iti rupu na aluminijumskoj +oliji. 0ako to dokazati u 4Lananoj reakciji F 3ta ite kliker otporan na kiselinu na po rinu aluminijumske +olije tako da KpropadneJ tek kada do'e do *emijske reakcije i &uenja aluminijumske +olije.

B. %idanje kanapa. 3ipajte raz&la$enu azotnu kiselinu u kapima na zategnutu nit une. 0iselina e
razoriti niti une za nekoliko minuta tako da se +iksiranje oslo&a'a i 4Lanana reakcija mo$e da se nasta i.

Upozorenje, azotna kiselina je opasna supstanca- , aj eksperiment mora da &ude pa$lji o iz eden pod o&a eznim nadzorom nasta nika. Preporuuju se odgo arajue mere predostro$nosti i upotre&a zatitne opreme. %e pokua ajte o o kod kue-

Savet: Saznajte ta je denatura ija proteina.

-. .as/ proizvo%nja 0asa

Easo ito agregatno stanje je u pore'enju sa ostalim agregatnim stanjima supstance 6 rstim i tenim7 najneure'enije. Easo i nemaju odre'enu zapreminu i o&lik e ispunja aju celu zapreminu suda u kome se nalaze i zauzimaju njego o&lik. U pore'enju sa ostalim agregatnim stanjima gaso i imaju najmanju gustinu. %eka s ojst a gaso a slina su s ojst ima tenosti pa se zato supstance u o a d a agregatna stanja nazi aju jednim imenom # +luidi. U mnogim *emijskim reakcijama dolazi do +ormiranja gasa, to mo$ete iskoristiti u 4Lananoj reakciji . =ajde da idimo kako-

A. &etei balon Poznato je da se &alon srednje eliine koji je ispunjen *elijumom sam podi$e jer
*elijum ima manju gustinu od okolnog azdu*a. , aj ogled mo$e da &ude napra ljen u 4Lananoj reakciji. ;a &alon ispunjen *elijumom za e$ite kanapom teg. 0anap presecite i nakon toga &alon e se sam podizati s e dok ne nai'e na prepreku.

B. Rukavi$a koja ma'e. 3ta ite smeu sode &ikar&one i limunske kiseline u gumenu ruka icu otpornu na kiselinu, a zatim je lagano na ucite na grlo &oce do pola ispunjene odom. ;a poetak reakcije, sipajte smeu iz ruka ice u odu. L rste supstance e se rast oriti u odi i reago ae jedna s drugom. %astali ugljen#dioksid e nadu ati ruka icu, to mo$e pokrenuti sledei element 4Lanane reakcije.

?. (alon. U erlenmajer sipajte >" cm@ rast ora *loro odonine kiseline, koncentracije M molNdm @ i na erlenmajer na ucite gumeni &alon u koji ste sta ili > granula cinka. Da &i reakcija poela istresite sadr$aj &alona u erlenmajer sa kiselinom. Getal e reago ati sa kiselinom, a nastali odonik e nadu ati &alon, to mo$e pokrenuti sledei element 2Lanane reakcije2.

Upozorenje1 ,gled radite daleko od plamenika jer je odonik lako zapalji Savet: /itajte nastavnika hemije ta su plemeniti %asovi i zato se tako zovu.

11. *tvaranje pene

Pena mo$e nastati prilikom st aranja gasa u tenostima. Dko je st aranje gasa rlo energino, nastajanje pene e &iti &rzo i o&ilno, to mo$e pokrenuti sledei korak u 4Lananoj reakciji . =ajde da idimo kako. D. Svetlu$avi vulkan. U au sa rast orom deterd$enta za sudo e sipajte sire i zatim dodajte sodu &ikar&onu. U /eakciji izme'u siretne kiseline i sode &ikar&one nastae ugljen#dioksid, z&og ega e tenost sa deterd$entom zapeniti.

<. Slonovska pasta za zube. Vodonik#peroksid se razla$e na kiseonik i odu. , aj proces je rlo spor, ali se mo$e u&rzati odgo arajuim katalizatorom. U @":#tni rast or odonik#peroksida dodajte

deterd$ent za posu'e, zatim dodajte kaiicu rstog kalijum#jodida 6mo$e i mangan6.V7#oksid7. <udui da jodidni jon u&rza a proces, pena e narastati z&og kiseonika koji se &r$e raz ija. 5ksperiment mo$e da &ude impresi niji ako tenost sadr$i &oju za *ranu. Upozorenje1 Vodonik#peroksid je opasna supstanca- , aj eksperiment mora da &ude pa$lji o iz eden pod o&a eznim nadzorom nasta nika. Preporuuju se odgo arajue mere predostro$nosti i upotre&a zatitne opreme. %e pokua ajte o o kod kue-

11. 2a&o0eni e&ementi

Cermin 4*alogeni oznaa a da o i elementi sa metalima +ormiraju soli. U o u grupu spadaju +luor 6O7, *lor 6?l7, &rom 6<r7 i jod 6.7. =alogeni elementi grade d oatomne molekule, eoma su reakti ni pa se u prirodi ne mogu pronai u elementarnom o&liku e u o&liku jedinjenja. /eakcije *alogeni* elemenata i metala mogu da &udu izuelno rlo interesantne. =ajde da idimo primer.

A. &jubiasti dim. Pomeajte malu kaiicu aluminijuma u pra*u i nekoliko kristalia joda. ;atim
sta ite tu smeu na potpuno su u po rinu otpornu na toplotu- %apra ite gomilu od smee, u sredini napra ite malu rupu i dodajte kap ode. %a po rini kapi ode e doi do egzotermne reakcije, koja e postajati s e &r$a i &r$a z&og toplote koja se oslo&a'a. , aj proces pratie oslo&a'anje toplote, s etlosti i lju&iastog dima.

Upozorenje1 ,pasne supstance- , aj eksperiment mora da &ude pa$lji o iz eden pod o&a eznim nadzorom nasta nika. Preporuuju se odgo arajue mere predostro$nosti i upotre&a zatitne opreme. %e pokua ajte o o kod kue-

(. )lorna voda. Pripremite est epru eta i zapua za epru ete kroz koji je pro uena staklena ce za od od gaso a. U jednu epru etu sta ite kaiicu rstog kalijumIpermanganata ili mangan6.V7#oksida i &rzo sipajte > cm @ koncentro ane *loro odonine kiseline. .zd aja se *lor koji tre&a u oditi u epru etu koja je do polo ine napunjena odom. %a taj nain priprema se *lorna oda. =lornu odu dodajte redom u sledee epru ete1 (. smea odenog rast ora kalijum#&romida i n#*eksanaP !. smea odenog rast ora kalijum#jodida i n#*eksanaP @. rast or mastila ili isto mastiloP M. latice cr ene ru$e. Savet: /itajte nastavnika hemije zato se halo%eni elementi koriste u sijali ama.

12. *a0orevanje
Eorenje je *emijska reakcija u kojoj neka supstanca podle$e &rzoj oksidaciji. Postoje tri uslo a koji su potre&ni za sagore anje1 zapalji a supstanca, kiseonik i postignuta temperatura paljenja. Eorenje supstance prate s etlost i toplota. U tom procesu esto &oja plamena pru$a in+ormaciju o supstanci koja gori. 3agore anje mo$e da &ude interesantno u 4Lananoj reakciji . =ajde da idimo kako-

A. *umski po+ar. %apiite tekst ili nacrtajte neto na papiru etkicom koja je umoena u
koncentro ani rast or kalijum#nitrata. ,&ele$ite poetak teksta ili crte$a i osuite papir. Dko dodirnete papir usijanom $icom na mestu koje ste o&ele$ili, papir e poeti da gori ali samo tamo gde se kalijum#nitrat &ude razlagao, tj. po linijama crte$a ili teksta. Do sagore anja *artije dolazi zato to su ispunjena d a uslo a1 postignuta temperatura paljenja i prisust o kiseonika pri razlaganju kalijum#nitrata. Upozorenje1 , aj eksperiment mora da &ude pa$lji o iz eden pod o&a eznim nadzorom nasta nika. Preporuuju se odgo arajue mere predostro$nosti i upotre&a zatitne opreme. %e pokua ajte o o kod kue(. Voda vatru pali.

,dmerite ",> g amonijum#nitrata, %= M%,@, ","> g amonijum#*lorida, %= M?l i (," g cinka u pra*u. Pomeajte s e tri supstance na *artiji i prenesite smeu u porculansku olju, potom na sredinu dodajte (#! kapi ode. 5ksperiment mo$e da se lako uklopi u 4Lananu reakcijuJP tre&a samo da razmislite na koji nain e kap ode &iti dodata u smeu. . Upozorenje1 Veoma zapalji a smea- , aj eksperiment mora da &ude pa$lji o iz eden pod o&a eznim nadzorom nasta nika. Preporuuju se odgo arajue mere predostro$nosti i upotre&a zatitne opreme. %e pokua ajte o o kod kue-

. )artija gori i bez vatre Pomeajte cink u pra*u i rst amonijum#nitrat, %=M%,@. 3ta ite *artiju u porculansku olju i na nju sipajte smeu cinka i amonijum#nitrata. ;atim sipajte ! kapi koncentro ane *loro odonine kiseline na smeu. Upozorenje1 ;apalji a smea- , aj eksperiment mora da &ude pa$lji o iz eden pod strogim nadzorom nasta nika. Preporuuju se odgo arajue mere predostro$nosti i upotre&a zatitne opreme. %e pokua ajte o o kod kueSavet: Saznajte koja je razlika izme0u di(uzno% i meovito% sa%orevanja.

1". P&astika
Plastika predsta lja etaki sintetisane i modi+iko ane organske polimere elike molekulske mase. %alazimo i* skoro s uda u s akodne nom $i otu. 3uperupijajui polimeri, koji mogu da upiju eliku koliinu ode i odeni* rast ora, predsta ljaju relati no no u rstu plastike. Ugla nom se pra e od delimino neutralizo ane, donekle umre$ene poliakrilne kiseline. %a primer, superapsor&enti se koriste u pelenama i *igijenskim ulocima za upijanje la$nosti, kao i u poljopri redi za upijanje la$nosti zemljita.

Plastika i superapsor&enti mogu da &udu pose&an deo 4Lanane reakcije . 5 o neki* primera.

A. Superapsorbent koji brzo narasta. %apunite au do pola superapsor&entom i sipajte punu au

ode na njega. <udui da superapsor&ent mo$e da upije eliku koliinu ode, zaro&ie je u se&i. Unos ode iestruko po ea a zapreminu superapsor&enta koji e remenom ispuniti celu au, ali se nee prosuti ak i ako okrenete au naopako.

B. Stiropor koji nestaje. 3ta ite komad stiropora u aceton. 3tiropor e poeti polako da se rast ara, i
njego a zapremina e se polako smanji ati. , aj proces se lako mo$e iskoristiti u 4Lananoj reakciji ako na komad stiropora sta ite g ozdenu loptu koja e se otkotrljati z&og smanji anja stiropora i pokrenuti sledei element 4Lanane reakcije .

Savet: &a li ste znali da ekoloki prihvatljiva potpuno raz%radiva plastika ve. postoji? /otraite in(orma ije o bioraz%radivim polimerima"

1$. *atne reakcije

=emijske reakcije, u kojima do promena dolazi nakon odre'enog remenskog perioda 6na koji se mo$e uticati promenom reakcioni* uslo a7 nazi aju se satne reakcije. 0inetika o i* procesa je rlo kompliko ana, ali poenta je da se paralelno dea a ie *emijski* reakcija, razliitim &rzinama. Uslo i koji utiu na &rzinu *emijske reakcije mogu se podesiti tako da se priz odi do&ijaju u razliitim remenskim inter alima. Cak i procesi mogu da &udu rlo uz&udlji i u 4Lananoj reakciji . =ajde da idimo primer. A. ,odni sat. %apra iti rast or D koji sadr$i ! g kalijum#jodata u ( dm @ ode, i rast or < koji se priprema tako to se ! g skro&a doda u >" cm @ kljuale ode, pri emu se +ormira koloidni rast or skro&a. Do&ijeni rast or skro&a se o*ladi, raz&la$i odom, pomea sa ",> g natrijum#sul+ita i @ cm@ sumporne kiselina koncentracije 9 molNdm@, a zatim raz&la$i odom do ( dm@. U ae od !>" cm@ sipajte redom rast or D i destilo anu odu prema sledeim podacima redni &r ae V6D7 6cm@7 V6=!,7 6cm@7 (. >"," # !. @),> (!,> @. !>," !>," M. (!,> @),>

U s aku au dodati po >" cm@ rast ora <. Pla a &oja rast ora ja ie se u aama u razliitim remenskim inter alima poe od pr e ka et rtoj. Savet: Saznajte koji sve (aktori i na koji nain utiu na brzinu hemijske reak ije.

1'. Deter%3enti
Deterd$enti su po rinski akti ne supstance, koje smanjuju po rinski napon tenosti, o&ino ode, i time poma$u supstancama koji su nerast orlji e u odi 6masti i ulja7 da se u njoj rasporede 6disperguju7. %az aju se jo i sur+aktanti. Deterd$enati se sastoje od molekula sa polarnim 6*idro+ilnim7 2gla ama2 i nepolarnim 6*idro+o&nim7 2repo ima2, to pri pranju omogua a uklanjanje +leka jer se *idro+o&ni deo molekula okree prema masnim mrljama, a *idro+ilni deo prema polarnim molekulima ode. =ajde da idimo kako mo$ete eksperiment sa deterd$entima u&aciti u 4Lananu reakciju .

A. Pra" na povr'ini vode. 3ipajte odu u Petrije u olju i sta ite malu kaiicu sumpora ili akti nog uglja u pra*u koji e se ra nomerno rasporediti po po rini ode. Dko sta ite jednu kap deterd$enta u Petrije u olju, pra* e 4trati po po rini ode. 0ako se o o mo$e o&jasnitiF %a po rini ode molekuli deterd$enta 4pokazuju s oj *idro+ilni deo odi, dok *idro+o&ni deo 4gleda nagore . Lestice pra*a se kreu po po rini z&og strukture o og sloja.

(. *areno mleko U tanjir sipajte mleko. Potom kapalicom nanesite nekoliko kapi &oje za *ranu 6cr ene, pla e, $ute, zeleneQ7 na etiri strane na kraje ima tanjira, zatim na tapi za ui sipajte deterd$ent za pranje posu'e i tapi uronite u mleko na sredini tanjira. Pono ite ogled koristei alko*ol umesto deterd$enta.

Savet: Saznajte koje vrste deterdenta postoje, na osnovu njihove hemijske strukture.

1(. 4smoza
,smoza predsta lja prolazak molekula rast araa kroz polupropustlji u mem&ranu koja proputa molekule rast araa ali ne i molekule rast orene supstance. ,smoza se ja lja kada su koncentracije rast ora sa d e strane polupropustlji e mem&rane razliite, kako &i se one izjednaile. Golekuli rast araa kreu se iz sredine sa manjom koncentracijom u sredinu sa eom koncentracijom rast ora. , aj zanimlji eksperiment mo$e uiniti au 4Lananu reakciju interesantnijom. =ajde da idimo kako. <. )emijski vrt. U teglu sipajte ("" cm@ rast ora natrijum#silikata 6 odenog stakla7. Potom dodajte >"" cm@ destilo ane ode i do&ro promeajte staklenim tapiem. Posta ite teglu na mesto i BBposejte rtBB tj. u teglu dodajte kristalie soli, kao to su pla i kamen, &akar6..7#*lorid, ko&alt6..7# *lorid, mangan6..7#sul+at, g o$'e6..7#sul+at, g o$'e6...7#*lorid g o$'e6...7#sul+at, nikl6..7#*lorid, mangan6..7#sul+at. Crudite se da kristalie ra nomerno rasporedite po dnu tegle. %akon nekoliko minuta u tegli e izrasti rt razno&ojni* 4sta&alaJ. ,&janjenje1 0ristali razliiti* soli prelazni* metala s rast orom natrijum#silikata reaguju tako da se na po rini kristala +ormira mem&rana od nerast ornog silikata. 0oncentracija rast ora unutar mem&rane ea je od koncentracije rast ora natrijum#silikata. ;&og toga oda prodire kroz silikatnu mem&ranu u unutranjost. Gem&rana &u&ri dok ne pukne, a pritom rast orena so dolazi u kontakt s rast orom natrijum#silikata. %a mestu pukotine +ormira se no a mem&rana. Proces se pona lja i tako izrastaju razliite o&ojene +orme koje podseaju na c etni rt. Cako K&iljkaK raste s e dok se osmotski pritisak unutar mem&rane ne izjednai sa osmotskim pritiskom okoline. Go$e se odliti rast or natrijum# silikata i rt napuniti destilo anom odom. =ermetiki zat oren, rt mo$e neogranieno stajati. <udui da je o a reakcija neto sporija od ostali* koje smo predlo$ili, &olje &i &ilo da je planirate na poetku 4Lanane reakcije.

10

1). #ermoskop
Cermoskop je ure'aj koji pokazuje promene u temperaturi, a koji je u osno i kom&inacija cilindra i manometra u o&liku U#ce i. Vea epru eta, u kojoj e doi do +izike ili *emijske promene praene izra$enim toplotnim e+ektom, mora &iti posta ljena u ot or cilindra. Dko se tokom procesa oslo&a'a toplota, azduni pritisak u cilindru e se po eati, to do odi do promene ni oa tenosti u manometru. Cenost koja izlazi iz manometra mo$e se upotre&iti da pokrene sledei element u 4Lananoj reakciji . =ajde da idimo kakoA. -enost koja izlazi zbog toplote. /ast orite natrijum#*idroksid u odi, a zatim sta ite epru etu u ot or cilindra. ;&og egzotermnog e+ekta rast aranja, azduni pritisak raste u cilindru, to je idlji o kod ni oa tenosti u manometru1 tenost e poeti da izlazi iz ce i manometra.

Upozorenje1 opasna supstanca- , aj eksperiment mora da &ude pa$lji o iz eden pod o&a eznim nadzorom nasta nika. Preporuuju se odgo arajue mere predostro$nosti i upotre&a zatitne opreme. %e pokua ajte o o kod kue-

11