SISTEM KOLEKTIVNOG PREGOVARANJA

Brouru je objavilo Ministarstvo za rad Danske Holmens Kanal 20 DK-1060 Copenhagen K. Denmark

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

Uvod
U Danskoj imamo dugu tradiciju pregovaranja socijalnih partnera o zaradama i radnim uslovima u formi kolektivnih ugovora.Zbog toga socijalni partneri igraju centralnu i vrlo pozitivnu ulogu na danskom tritu rada koje je jedno od najstabilnijih i najmirnijih u svetu.Socijalni partneri imaju veliku odgovornost kod potpisivanja kolektivnih ugovora i medju njima tradicionalno vlada uzajamno poverenje i dijalog ak i kad imaju konfliktne interese. Sistem kolektivnog pregovaranja je vaan elemenat danskog trita rada koji se jo naziva danskim modelom , a zasniva se na podeli rada izmedju drave i socijalnih partnera.Drava intervenie to je manje mogu#e u oblasti zarada i uslova rada sve dotle dok su socijalni partneri u stanju da sami ree probleme na odgovoran na in.Preduslov za funkcionisanje danskog modela je postojanje jakih organizacija, sporazumi kroz saradnju i obaveze socijalnih partnera prema zaklju enim ugovorima, itd. Zakonodavstvo je u ovoj oblasti ograni eno na nekoliko zakona od kojih su neki uvedeni kao posledica odredbi Evropske unije.Neke od odredbi danskog radnog zakonodavstva su sekundarne u odnosu na odredbe kolektivnog ugovora, pod uslovom da ove odredbe kao minimum korespondiraju sa nivoom zatite predvidjene zakonom. Ova broura opisuje najvanije karakteristike danskog sistema kolektivnog pregovaranja.

Visoka stopa sindikalne organizovanosti

je osnovni elemenat sistema kolektivnog pregovaranja u Danskoj kao i u drugim nordijskim zemljama. Blizu 80% zaposlenih u Danskoj su lanovi sindikata. Trite rada u Danskoj je u ve#oj meri nego u drugim lanicama EU regulisano ugovorima socijalnih partnera.To zna i da mi imamo malo zakona koji se odnose na trite rada. Nekoliko danskih zakona koji reguliu odnose izmedju zaposlenih i poslodavaca usvojeno je kako bi se primenio zakon EU.

Sistem radnog zakonodavstva

je u velikoj meri zasnovan na ugovorima izmedju poslodavaca i zaposlenih. Savez danskih poslodavaca / DA / osnovan je 1896. Savez danskih sindikata / LO / osnovan je 1898. Veliki industrijski spor 1899. zavrio se kompromisnim sporazumom zaklju enim izmedju ove dve organizacije trita rada: takozvanim Septembarskim sporazumom. Ovaj sporazum je bio jedinstven zato to je zna io da su dve strane, u stvari, priznale jedna drugoj pravo na postojanje.Sporazum je ustanovio osnovna uzajamna prava i obaveze, koji takodje ine osnovu funkcionisanja dananjeg sistema. v pravo na organizovanje v pravo poslodavaca da upravljaju i kontroliu rad v pravo na preduzimanje industrijskih akcija, npr.trajkova,lokauta i drugih oblika industrijskih akcija i jedan veoma vaana elemenat v obaveza mira

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

Obaveza mira zna i da je svaka obustava rada, kada se jednom potpie kolektivni ugovor , za vreme njegovog vaenja nezakonita. Ova osnovna pravila koja reguliu odnose izmedju dve industrujske strane ugradjena su u Opti kolektivni ugovor izmedju LO i DA. Sporazum sadri i pravila o: v sindikalnim predstavnicima / tj. posebnu zatitu sindikalnih predstavnika i pravila kojima se utvrdjuje da pojedina ni kolektivni ugovor, tamo gde je mogu#e, treba da sadri odredbe o sindikalnim predstavnicima / v otputanju zaposlenih i sindikalnih predstavnika v trajanju i prestanku vaenja kolektivnih ugovora v krenju kolektivnih ugovora koja se moraju izneti pred Industrijski sud Ve# 1908. LO i DA zaklju ili su jedan sporazum kojim je regulisano reavanje industrijskih sporova. Ako se spor ti e tuma enja postoje#eg pravila , primenjuju se pravila iz Standardnih pravila za vodjenje industrijskih sporova . Donoenje Standardnih pravila obeleilo je po etak jedinstvenog razvoja koji je od tada bio znak raspoznavanja danskih industrijskih odnosa: injenica da je regulisanje trita rada u najve#oj mogu#oj meri preputeno svim socijalnim partnerima. LO i DA su 1947.g. zaklju ili tzv. Sporazum o saradnji i odborima za saradnju. Ovaj sporazum je u inio da se iroko prihvati da je razmena informacija i dobro funkcionisanje saradnje izmedju poslodavaca i zaposlenih poboljalo produktivnost i konkurentnost preduze#a i pove#alo zadovoljstvo zaposlenih poslom i sigurnost njihovih radnih mesta.Sporazum obezbedjuje da zaposleni imaju izvestan uticaj i saznanja o na inu na koji poslodavac upravlja preduze#em.Prema Sporazumu o saradnji,u svim preduze#ima sa vie od 35 zaposlenih , mora se osnovati Odbor za saradnju ako to zahtevaju bilo poslodavac, bilo zaposleni.Odbor dobija informacije o poslovanju preduze#a, lanovi razmenjuju informacije o mnogim drugim pitanjima koja se ti u radnog mesta.Svi drugi sporazumi o saradnji na danskom tritu rada, zasnovani su na istim principima. Zbog toga je i danski Zakon o radu u velikoj meri zasnovan na samoregulisanju.Jedan od razloga zbog kojih je Zakon donet, je elja da se za socijalne partnere uspostavi okvir u formi institucija koje #e obezbediti mirno i na taj na in efikasnije trite rada.

Sloboda udruivanja
ili pravo na organizovanje je drugi osnovni element organizacije na danskom tritu rada.Odgovornost je dveju industrijskih strana da reguliu organizaciju trita rada bez meanja vlasti. Pravo na organizovanje obuhvata pravo na udruivanje u posebnu organizaciju i pravo na udruivanje u bilo koji sindikat ili drugu organizaciju. Princip slobode udruivanja ustanovljen je Zakonom o slobodi udruivanja / 1982 /. Ovaj zakon je izvorno usvojen da bi bio u skladu sa obavezama koje name#e Evropska konvencija o ljudskim pravima. Zaposleni koji nezakonito dobiju otkaz, odnosno krenjem Zakona, imaju pravo da se vrate na svoje radno mesto. U javnom sektoru vra#anje mora biti bezuslovno. U privatnom sektoru, u posebnim okolnostima kada se vra#anje na posao smatra nemogu#im, moe se isplatiti kompenzacija .

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

4 Nije nezakonito da poslodavac zaklju i takozvani klouz op ugovor. Po tom sporazumu poslodavac se obavezuje da #e zapoljavati samo zaposlene koji su lanovi posebne organizacije ili su postali lanovi odmah posle zapoljavanja.Medjutim, klouz op ugovor mora biti u skladu sa Zakonom o slobodi udruivanja i moe se odnositi na ugovore o zapoljavanju samo posle zaklju ivanja klouz op ugovora. Prema Statutu DA, preduze#ima koja su lanovi DA, nije dozvoljeno da zaklju uju klouz op ugovore. Zbog toga klouz op ugovori i nisu veoma esti. U javnom sektoru klouz op ugovori nisu dozvoljeni.

Sadraj kolektivnih ugovora

nije sasvim jasan.Delokrug jednog ugovora uvek je definisan u pojedina nom kolektivnom ugovoru kao opis radnih i obrazovnih zahteva u oblasti koju pokriva, ali ne u odnosu na pojedina nu osobu. Stopa sindikalizovanosti je manje vie stabilna na nivou od 80% sa varijacijama od jednog do drugog zanimanja.U javnom sektoru stopa sindikalizovanosti je 100%. Ako poslodavac nije lan poslodava ke organizacije, kolektivni ugovor se zaklju uje izmedju organizacije zaposlenih i pojedina nog poslodavca.Takvi ugovori esto imaju formu tzv. srodnog ugovora koji upu#uje na ugovor koji se generalno primenjuje u odredjenoj privrednoj grani. Srodni ugovori esto sadre klouz op ugovor.Odredbe danskog radnog zakonodavstva koje se odnose na industrijsku akciju vrlo su liberalne. Npr. nije apsolutan uslov da sindikat koji je u pitanju ima lanstvo koje je zaposleno u odnosnom preduze#u.Dovoljno je da sindikat ima zaklju en tipi an kolektivni ugovor za dato zanimanje.Postoji takodje dosta irok okvir za preduzimanje sekundarnih akcija. Zbog toga je je za sindikat uvek mogu#e da udje u kolektivni ugovor ako to eli.

Struktura trita rada

Karakterie je organizacija prema kvalifikacijama u nacionalnim sindikatima.Pojedina ni sindikati se pridruuju velikim krovnim organizacijama / centralnim organizacijama / na razli itim nivoima. Najve#e organizacije zaposlenih su Danska konfederacija sindikata / LO /, Savez sindikata dravnih slubenika i slubenika / FTF / i Danski savez profesionalnih udruenja / AC /. Najve#e centralne asocijacije poslodavaca su Savez danskih poslodavaca / DA / , SAvez poslodava kih udruenja u poljoprivredi / SALA /. LO i DA su zaklju ili opti kolektivni ugovor na centralnom nivou tj. Opti ugovor i Ugovor o saradnji i o odborima za saradnju itd. LO i DA svojim lanovima nude i savete o svim pitanjima koja se ti u trita rada i deluju u interesu organizacije lanice kada se slu aj iznese pred Industrijski sud. Velike centralne organizacije ne zaklju uju stvarne kolektivne ugovore ve# imaju koordiniraju#u ulogu u procesu kolektivnog pregovaranja. U javnom sektoru postoje koordinacioni odbori izmedju poslodavaca sa jedne strane / Ministarstva finansija, Asocijacija okrunih ve#a Danske i Nacionalnog udruenja lokalnih vlasti Danske / i zaposlenih sa druge strane / Zajedni ki odbor Centralne organizacije i organizacija gradova i okruga zaposlenih /. U Danskoj centralna vlada i lokalne vlasti pregovaraju odvojeno i zaklju uju opte iroke kompromisne ugovore o kojima se onda pregovara i prenose se u pojedina ne ugovore.

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

5 Poslednjih godina je prisutan trend spajanja organizacija u velike kartele i sindikate, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.

Kolektivni ugovori
Zaklju uju se na osnovu forme podele rada centralnog i decentralizovanog nivoa.LO i DA se dogovore o stvarnim uputstvima za pregovaranje, tzv. pregovara kom planu. Oni zaklju uju ugovore koji se ti u datuma za razmenu zahteva i stepen specifi nosti tih zahteva. U velikoj meri, takodje funkcioniu kao uputstva za proces pregovaranja u drugim sektorima privatnog trita rada. Stvarni kolektivni ugovori zaklju uju se izmedju organizacija lanica LO i DA. U javnom sektoru, ugovori se zaklju uju izmedju javnih poslodavaca i organizacija zaposlenih u javnom sektoru. Pitanje da li treba imati centralizovano ili decentralizovano pregovaranje se stalno ponavlja u vezi sa strukturom kolektivnog pregovaranja. Tokom poslednjih 20 godina, otilo se u pravcu vie decentralizovanog pregovaranja i formiranja zarada na lokalnom nivou. Kolektivno pregovaranje se obi no deava na nekoliko nivoa istovremeno, poto se osnovne zarade i opti okvir dogovaraju na centralnom nivou, dok se o specifi nijim pitanjima pregovara na lokalnom nivou. Drugi pregovori se odvijaju na nivou pojedina nih preduze#a i o li nim dodacima na zarade po ugovoru i o radnim uslovima. Iako lanovi DA zapoljavaju manje od tre#ine svih zaposlenih u privatnom sektoru, delatnost LO i DA uvek uspostavlja trendove za kretanja u oblasti zarada i nadnica u ostatku privatnog trita rada i mnogi ugovori imaju oblik srodnih ugovora.

Prava i obaveze
trita rada su uglavnom regulisana kolektivnimugovorima. Sindikalni predstavnik pregovara sa poslodavcem u ime zaposlenih i lan je Odbora za saradnju.On ili ona daje savete i vodi radnike,pomae im da ree probleme koje imaju sa polodavcem. Njegova dunost kao predstavnika sindikata je da unapred spre i bilo kakvo krenje kolektivnog ugovora na radnom mestu. Radnici koji nisu lanovi sindikata nemaju prava koja garantuje ugovor.Generalni princip je da strane koje su zaklju ile kolektivni ugovor podleu pravima i obavezama istog.Prava i obaveze za svakog radnika posebno, proisti u iz prava i obaveza njihovog sindikata.Ovla#enje za preduzimanje zakonskih radnji imaju pojedina ni sindikati.Na primer ako radnik smatra da su njegova prava prekrena, sindikat treba da preduzme zakonske radnje u cilju reavanja istih. Kolektivni ugovor mogu#ava sindikatu da moe zahtevati od poslodavca da ne sme angaovati radnike koji nisu u sindikatu za manju zaradu nego to je dogovoreno ugovorom.

Industrijski sporovi
Dogovor oko industrijskih sporova zasniva se na razlici izme%u sporova oko interesa i sporova oko prava. Sporovi oko interesa vode ra na o stvarima koje uopte nisu pokrivene kolektivnim ugovorom,ili zbog toga to dogovor oko tih stvari nikada nije postignut ili zbog toga

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

6 to je kolektivnom ugovoru istekao rok a da se strane nisu sloile ili ga obnovile.Glavno pravilo je da #e industrijske akcije biti zakonite u takvim slu ajevima. Da bi pomogao obema stranama da zaklju e prihvatljive ugovore bez pribegavanja industrijskim akcijama, danski parlament je izglasao zakon o procesu pomaganja ljudima da se sloe u industrijskim odnosima, popularno nazvan Slubeni posredni ki zakon.Zadatak slubenog posrednika je da pokua da natera dve strane da postignu kompromis i on ili ona imaju veliku mo# u vezi sa tim. Slubeni posrednik moe dostaviti nacrt kompromisa koji obe strane treba da poalju svojim lanovima na glasanje. Ako je najavljen trajk ili neka druga industrijska akcija,posrednik moe da naredi da se akcija odloi dok god traje pregovaranje. Sporovi oko prava vode ra una o neslaganjima koja se ti u pitanja regulisanih kolektivnim ugovorom.U takvim slu ajevima nezakonito je poduzimati bilo kakvu industrijsku akciju.Trite rada se sloilo da se svi takvi sporovi prevazi%u putem pregovaranja.Detaljna pravila koja se ti u takvog pregovaranja su sadrana u ugovoru koji odredjuje pravila posredovanja u industrijskim sporovima. Ako spor preraste u inicijativu, prvi korak je da sindikalni predstavnik i uprava pokuaju to da ree putem pregovaranja.Ako oni ne uspeju da postignu dogovor predmet prelazi na nivo pregovaranja organizacije i ako je potrebno na nivo centralne organizacije.Predmet moe kona no da se rei na bilo kom od ovih nivoa. Ako se spor ne moe nikako reiti putem pregovaranja obeju strana,spor se mora uputiti na arbitrau kako bi se postigao kona ni dogovor ili se mora staviti pred Industrijski sud,zavisno od prirode spora. Ako je spor potekao oko interpretacije kolektivnog ugovora reava se rbitraom.Ako se odnosi na krenje kolektivnog ugovora t.j. obustava rada kojom se kri kolektivni ugovor,stvar reava Industrijski sud.

Industrijski sud
je zakonski sud sa specijalnom nadleno#u i njegov rad je regulisan Zakonom o industrijskom sudu.Industrijski sud nije sastavljen samo od zakonski kvalifikovanih sudija,nego i od sudija koje su odredili socijalni partneri.Industrijski sud je veoma vana institucija zato to su socijalni partneri aktivno uklju eni u dogovaranje oko industrijskih sporova. Ako strana u konkretnom slu aju nema nikakve veze sa organizacijom koja postavlja sudije,zahtev moe da se postavi tako da je slu aj teak i da se postigne bez u estvovanja postavljenih sudija. Industrijski sud moe da izrekne kazne.Koli ina kazni varira od slu aja do slu aja i moe da se gleda kao meavina kanjavanja sankcijom ili kompenzacijom(nadoknada za pretrpljenu tetu).

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

7 U slu aju obustave rada kao krenje kolektivnog ugovora,izre ena kazna trajka ima #e biti odre%ena kao odre%eni iznos za svaki sat trajka. Oko sporova interpretacije kolektivnog ugovora dogovor se postie arbitraom.Arbitrani Tribunal je obi no sastavljen od osoba upu#enih sa obe strane i neutralnog, zajedni ki odabranog predsednika suda.Ako dve strane ne postignu dogovor oko predsednika suda onda ga postavlja zakonski kvalifikovan predsednik industrijskog suda.Filozofija je naravno da su strane same u najboljoj poziciji da odlu e kako se njihov kolektivni ugovor treba interpretirati. Ako je potpuno nemogu#e posti#i dogovor, predmet #e tada reiti neutralni predsednik suda. Obe odluke, kako industrijskog suda tako i arbitranog su kona ne. Ne postoji mogu#nost albe.

Najvaniji zakoni
Zakon o industrijskom sudu odredjuje pravila koja se odnose na slu ajeve koji se iznose pred sudom.Industrijski sud primarno razmatra slu ajeve koji se odnose na krenje kolektivnih ugovora.Ve#ina tih slu ajeva se odnosi na obustave rada kao krenja kolektivnog ugovora i ne pla#anja cene rada dogovorene ugovorom.U industrijskom sudu socijalni partneri su predstavljeni od strane centralne organizacije trita rada,a to su uglavnom Danska konfederacija sindikata i danska konfederacija zaposlenih. Zakon o mirenju u industrijskim sporovima se moe smatrati tako%e Slubenim posredni kim zakonom.Zakon ima za cilj da strane postignu dogovor posebno oko obnavljanja kolektivnih ugovora.Peporuka se vri u odeljak iznad kada je re o industrijskim sporovima. Zakon o garancijskom fondu za zaposlene garantuje da #e zaposleni primiti zaradu koja mu pripada i u slu aju da je poslodavac nesolventan.Zakon sadri pravila koja sprovode direktivu 80/87 EEC. Zakon o pravnom statusu zaposlenih u slu aju prodaje preduze#a po kom poslodavac ima dunost da preuzme obaveze koje je prodavac imao u vreme prodaje.Ovaj akt je dansko sprovo%enje direktive 77/187 EEC. ZAkon o kolektivnom viku radne snage ima dva glavna cilj u vezi sa velikom stopom otputanja: -izvetaj o javnim vlastima (javna sluba za zapoljavanje)

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

8 -dunost da pregovara sa zaposlenima Akt sadri odredbe koje sprovodi direktiva 75/129 EEC,izmenjene direktivom 92/156 EEC. ZAkon o godinjem odmoru koji zaposlenima daje pravo na godinji petonedeljni pla#eni odmor proporcionalno duini njihovog radnog odnosa tokom prole godine. ZAkon o naknadama u slu aju bolesti ili porodiljskog odsustva koji zaposlenom garantuje naknadu za vreme bolovanja od strane poslodavca tokom prvih 14 dana bolesti,a potom mu naknadu ispla#uju javne vlast; i naknadu u slu aju porodiljskog odsustva itd. od strane javnih vlasti u trajanju do 28 nedelja. Zakon o zatiti od otputanja kod organizacionih promena koji titi zaposlene od otputanja zbog lanstva ili ne- lanstva odre%enom sindikatu ili drugoj o organizaciji. Zakon o Evropskim odborima za saradnju koji sadri odredbe o osnivanju Evropskih odbora za saradnju.Takvi odbori za saradnju mogu biti osnovani kada preduze#e ili grupa ima ogranke ili preuzimanje u nekoliko zemalja.Evropski odbor za saradnju je telo koje ima pravo da se sastaje sa centralnim menadmentom u cilju da se informie i konsultuje o razvoju i planovima preduze#a. Zakon o upotrebi zdravstvenih podataka itd na tritu rada koji omogu#uje poslodavcima,kao glavno pravilo,da dobije samo one informacije o bolestima koje su od vanosti za u inak na poslu. Zakon o slubenicima koji osigurava slubenicima punu zaradu tokom bolovanja i godinjih odmora,odre%uje redosled pla#anja u slu aju otkaza,pla#anje u slu aju vika radne snage,objektivni osnovi za otputanje itd. Zakon o poslodav evoj obavezi da informie zaposlenog o uslovima radnog odnosa koji je tako%e poznat kao Zakon o ugovoru o radu.Prema ovom zakonu poslodavac ima obavezu da sa ini ugovor o radu koji sadri najvanije informacije o uslovima radnog odnosa.

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

Zakon o ravnopravnosti izme%u odnosa,porodiljskog odsustva,itd.

mukaraca

ena

vezi

radnog

koji zabranjuje diskriminaciju u vezi sa polom i odre%uje prava u vezi sa porodiljskim odsustvom.Ovaj zakon tako%e odre%uje prava o teini dokaza u slu ajevima otputanja zaposlenog tokom trudno#e ili materinstva. Zakon o jednakoj nadoknadi za rad koji zabranjuje diskrimiaciju polova kad se govori o nadoknadi za rad. Zakon o diskriminaciji na tritu rada,itd. koji zabranjuje direktnu i indirektnu diskriminaciju koja se ti e pripadnosti odre%enoj rasi,boji koe,religiji,politi kom miljenju,seksualnoj orjentaciji ili nacionalnosti,socijalnom i etni kom poreklu. Zakon o dopunskim penzionim sistemima na tritu rada koji sadri odredbe da svaka osoba zaposlena u Danskoj ili osoba koja prima naknadu u slu aju nezaposlenosti ili bolovanja itd ima obavezu uplate doprinosa u skladu sa penzionim sistemom.

Ova broura opisuje sistem kolektivnog pregovaranja u Danskoj.Jedna je u seriji broura koje obuhvata generalna broura koja prua uvod u danski politi ki sistem trita rada i est specijalnih broura koje opisuju razli ite eme i aktivnosti upravljane od strane danskog ministarstva za rad. Broure su upu#ene svim osobama u Danskoj i u inostranstvu koje su zainteresovane za danski sistem trita rada i eme su obezbe%ene od strane danskih javnih vlasti. Svih sedam broura je dostupno na danskom,engleskom,francuskom i nema kom jeziku.

est specijalnih broura su: -sistem kolektivnog pregovaranja -ponude za nezaposlene -ema osiguranja za nezaposlenost -javna sluba zapoljavanja -profesionalno obu avanje odraslih -odredbe o radnoj sredini

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com