Fridrih Ni e

S ONE STRANE DOBRA I ZLA

PREDIGRA FILOZOFIJE BUDU NOSTI

PREDGOVOR

Pretpostavimo da je istina ena kako? Zar se ne sumnja s razlogom da su se svi filozofi ukoliko su bili dogmati#ari, slabo razumevali u ene? Da su grozna ozbiljnost i nespretna nametljivost s kojima su oni dosad obi#no prilazili istini bile nezgrapno i nepodobno sredstvo upravo za pridobijanje ene? Izvesno je da se istina nije dala osvojiti pa svaka vrsta dogmatike stoji danas beznadno smrknuta i obeshrabrena. Ako uopte jo stoji! Ima, naime, podrugljivaca koji tvrde da je ona pala, da svaka dogmatika lei na tlu, jo vie da je svaka dogmatika na umoru. Ozbiljno govore&i ima dobrih razloga za nadu da je svekoliko dogmatisanje u filozofiji, ma kako se pravilo sve#anim, kona#nim i neprikosnovenim, bilo samo bezazlena detinjarija i po#etnitvo; i moda je vrlo blizu vreme kad &e se opet, ko zna po koji put, shvatiti ta je zapravo bilo dovoljno da se poloi kamentemeljac za tako uzviene i bezuslovne filozofske gra'evine koje su dogmati#ari dosad podizali neka narodna praznoverica od pamtiveka (kao ona o dui koja u vidu praznoverice o subjektu i misaonom ja ni danas jo nije prestala da stvara pometnju), moda neka igra re#i, neka zabluda kojoj je kumovala gramatika, ili neko veoma smelo uoptavanje vrlo uskih, vrlo li#nih, vrlo ljudskih, odvie ljudskih #injenica. Moda je filozofija dogmati#ara bila samo obe&anje za naredne milenijume: kao to je u jo ranije vreme bila astrologija za #ije je usluge utroeno rada, novca, otroumnosti i strpljenja moda vie nego ranije za bilo koju stvarnu nauku njoj i njenim "nadzemaljskim" pretenzijama imamo zahvaliti za monumentalni stil gra'evinarstva u Aziji i Egiptu. Izgleda da sve velike stvari, da bi se s ve#nim zahtevima urezale u srce #ove#anstvu, moraju najpre pro&i svetom kao #udovine i grozne nakaze: jedna od njih bila je dogmatska filozofija, na primer vedanta-u#enje u Aziji, platonizam u Evropi. Ne budimo nezahvalni prema njoj i pored toga to se mora priznati da je dosad najgora, najmu#nija i najopasnija od svih zabluda bila zabluda dogmati#ara: naime, Platonova izmiljotina o #istom duhu i o dobru po sebi. Ali sada kad je ona savladana, kad je Evropa odahnula od ove more i u najmanju ruku moe da uiva u jednom zdravijem snu, sad smo mi, iji je prvi zadatak budnost, naslednici sve one snage koja se razvila u borbi protiv ove zablude. Istina se, nesumnjivo, morala postaviti na glavu i ono perspektivisti ko, osnovni uslov svakog ivota, pore&i da bi se o duhu i o dobru govorilo onako kako je to #inio Platon; #ak bi se smelo, poput lekara, upitati: "Otkud takva boljka na najlepem izdanku anti#kog sveta, na Platonu? Da ga nije pokvario opaki Sokrat? Da Sokrat ipak nije kvario omladinu? Da nije zasluio svoju kukutu?" Ali borba protiv Platona, ili da kaemo to razumljivije, i za "narod", borba protiv hiljadugodinjeg hri&ansko-crkvenog pritiska jer hri&anstvo je platonizam za "narod" urodila je u Evropi divnim naponom duha kakvog na zemlji jo nije bilo: tako zategnutim lukom moe se strela sad odapeti i na najudaljenije ciljeve. Istina, evropski #ovek ose&a taj napon kao nepodnoljivo stanje; ve& dvaput je u velikom stilu u#injen pokuaj da se luk popusti: jednom pomo&u jezuitizma, drugi put pomo&u demokratske prosve&enosti: ova je slobodom tampe i #itanjem novina mogla zaista posti&i da duh sebe vie ne ose&a tako olako kao "muku"! (Nemci su pronali barut svaka #ast! Ali oni su to opet izravnali pronali su tampu.) A mi, poto nismo ni jezuiti ni demokrati, #ak nismo

dovoljno ni Nemci, mi dobri Evropljani i slobodni, veoma slobodni duhovi mi je jo i danas imamo, svu tu muku duha i svu napetost njegovog luka! A moda i strelu, zadatak, ko zna? Cilj...
Sils-Marija, Gornji Engadin, u junu 1885.

O PREDRASUDAMA FILOZOFA

1. Volja za istinom koja &e nas navesti jo na mnoge smele poduhvate, ona #uvena istinoljubivost o kojoj su svi filozofi dosad govorili s potovanjem: kakva nam sve pitanja ova volja za istinom nije ve& postavljala! Kakva #udna, teka, zagonetna pitanja! To je ve& duga pri#a pa ipak se #ini kao da je tek po#ela. Pa kakvo #udo onda ako smo na kraju evo i nepoverljivi, gubimo strpljenje, nestrpljivo se osvr&emo? Da se i mi kod ove Sfinge malo pou#imo kako se postavljaju pitanja? A ko je to zapravo to nam tu postavlja pitanja? ta je to u nama to ho&e "ka istini"? U stvari, podugo smo se zadrali pred pitanjem o uzroku ove volje, dok najzad nismo sasvim stali pred jednim jo temeljnijim pitanjem. Upitali smo se o vrednosti ove volje. Pretpostavimo da ho&emo istinu: zato ne radije neistinu? I neizvesnost? (ak i neznanje? Problem o vrednosti istine stupio je pred nas ili smo to mi stupili pred taj problem? Ko je od nas ovde Edip? I Sfinga? To je susret, kako se #ini, pitanja i upitnika. A treba li poverovati da &e nam se na kraju u#initi da problem nije dosad jo nikad ni postavljen kao da smo ga mi prvi put videli, uo#ili, usudili se na to? Jer to je veoma smeo poduhvat, moda #ak smelijeg i nema. 2. "Kako bi neto moglo nastati iz svoje suprotnosti? Na primer, istina iz zablude? Ili volja za istinom iz volje za obmanom? Ili nesebi#an #in iz koristoljubivosti? Ili #isto sun#ano posmatranje mudraca iz pohlepnosti? Takvo nastajanje je nemogu&no; ko o tome sanja, budala je, #ak i neto gore; stvari najvie vrednosti moraju imati drugo, sopstveno poreklo iz ovog prolaznog, zavodljivog, varljivog malog sveta, iz ovog spleta ludila i poude, one se ne mogu izvesti! tavie, u krilu bi&a, u neprolaznom, u skrivenom bogu, u ,stvari po sebi' tu mora leati njihov koren, tu i nigde drugde!" Ovakav na#in su'enja #ini tipi#nu predrasudu po kojoj se uvek mogu prepoznati metafizi#ari svih vremena; ta vrsta ocenjivanja stoji iza svih njihovih logi#kih postupaka; iz te njihove vere" proisti#u njihova nastojanja oko "znanja", oko onog ne#ega #emu se na kraju sve#ano daje naziv "istina". Osnovna vera metafizi#ara je vera u suprotnosti vrednosti. A ni najopreznijima me'u njima nije palo na um da ve& ovde na pragu, gde je bilo najpotrebnije, posumljaju: #ak i kad su se hvalili onim "deomnibus dubitandum"*. Sme se, naime, sumnjati najpre da li uopte ima suprotnosti, a zatim da one narodske ocene i vrednosne suprotnosti na koje su metafizi#ari udarili svoj pe#at nisu moda samo povrne ocene, samo privremene perspektive, pored toga moda jo samo iz jednog ugla, moda odozdo navie, kao iz ablje perspektive, da se posluimo izrazom uobi#ajenim kod slikara? Pri svakoj vrednosti koja se moe pridati istinitom, pravom, nesebi#nom: bilo bi mogu&no da se prividu, volji za obmanom, koristoljubivosti i pohlepi pripie za ceo ivot via i osnovnija vrednost. Bilo bi #ak mogu&no i to da se ono to #ini vrednost onih dobrih i cenjenih stvari sastoji ba u tome da je na neki na#in srodno, povezano,

spleteno, moda #ak sutinski jednako s onim loim, prividno suprotnim stvarima. Moda! Ali ko bi se jo baktao takvim opasnim Moda! Za to se mora sa#ekati da stigne nov rod filozofa, takav koji &e imati neki druk#iji, suprotan ukus i druk#iju sklonost nego dosadanji filozofi tog opasnog Moda u svakom pogledu. I najozbiljnije govore&i: ja vidim da takvi novi filozofi dolaze.
*U sve treba sumnjati. (Sve napomene u ovoj knjizi su prevodio#eve i redaktorove.)

3. Poto sam dovoljno dugo gledao filozofima izme'u redova i pratio ih od re#i do re#i velim sebi: najve&i deo svesnog miljenja jo se mora svrstati u instinktivnu delatnost, #ak i kad je re# o filozofskom miljenju; moram druk#ije misliti o tome kao to druk#ije mislimo u pogledu nasle'ivanja i onog to je "uro'eno". Kao to akt ro'enja malo zna#i u celom procesu i razvoju nasle'ivanja, isto tako je "svest", u bilo kom presudnom smislu, malo suprotstsvljena instinktivnom najve&i deo svesnog miljenja jednog filozofa, skriveno vode i na odre'eni kolosek sateruju njegovi instinkti. Isto tako, iza svekolike logike i njene prividne samostalnosti u kretanju stoje vrednosne ocene, jasnije re#eno, fizioloki zahtevi za odranje odre'enog na#ina ivota. Na primer, da odre'eno vie vredi od neodre'enog, daje privid manje vredan od "istine": takve ocene bi, pri svoj njihovoj regulativnoj vanosti za nas, mogle ipak da budu samo ocene na prvi pogled, neka vrsta niaiserie* koja moe biti neophodna upravo za odranje bi&a kakva smo mi. Pod pretpostavkom, naime, da nije ba #ovek "mera stvari"...
*Gluposti.

4. Lanost jednog suda nije za nas jo nikakav prigovor protiv suda; u tome na novi jezik zvu#i moda naj#udnije. Pitanje je koliko on doprinosi podsticanju i odranju ivota, odranju vrste, moda #ak negovanju vrste; i mi smo u na#elu skloni tvrdnji da su nam najpogreniji sudovi (u kakve spadaju sinteti#ki sudovi a priori) najpotrebniji, da bez prihvatanja logi#kih fikcija, bez merenja stvarnosti prema #isto izmiljenom svetu bezuslovnog, samom sebi jednakom, bez stalnog krivotvorenja sveta uz pomo& broja, #ovek ne bi mogao iveti da bi odricanje od lanih sudova bilo odricanje od ivota, poricanje ivota. Neistinu priznati kao uslov ivota, to odista zna#i opasno suprotstavljanje uobi#ajenom ose&anju vrednosti; a filozofija koja se na to odvai, stavlja se ve& samim tim s one strane dobra i zla. 5. Ono to #oveka izaziva da na sve filozofe gleda pola nepoverljivo pola podrugljivo nije to to ve& nebrojeno puta otkriva koliko su nevini kako se #esto i lako zale&u , i gree, kratko re#eno, njihove detinjarije i detinjastost nego to to ne postupaju dovoljno poteno, to svi skupa diu veliku i #ednu buku #im se ma i izdaleka pokrene pitanje istinoljubivosti. Svi se postavljaju tako kao da su sopstvena miljenja otkrili i do njih doli samorazvojem neke hladne, #iste, boanski nezainteresovane dijalektike (za razliku od misti#ara svake vrste koji su poteniji od njih, i budalastiji oni govore o "inspiraciji"): dok u stvari naknadno traenim razlozima brane neki unapred zauzet stav, neku pomisao, "nadahnu&e", ve&inom neku intimnu elju, pre#i&enu i prikazanu u apstraktnom ruhu; svi su oni advokati koji ne bi hteli da se tako zovu, i to ve&inom #ak prevejani zagovornici svojih predrasuda koje nazivaju

"istinama", i veoma daleko su od hrabrosti savesti koja bi to, ba to priznala, veoma daleko od dobrog ukusa hrabrosti koja to ne skriva, bilo da je re# o tome da se neprijatelj ili prijatelj upozori, bilo da se iz obesti i zbog nje same podsmehne. Koliko kruto toliko i smerno licemerje staroga Kanta s kojim nas on mami na dijalekti#ke zaobilazne puteljke to vode, ta#nije zavode, ka njegovom "kategori#kom imperativu" taj prizor moe samo da izazove osmeh kod nas razmaenih koji ne nalazimo nikakvo zadovoljstvo u lovu na sitna lukavstva starih moralista i propovednika morala. Ili #ak onaj hokus-pokus u matemati#kom obliku kojim je Spinoza svoju filozofiju "ljubav prema svojoj mudrosti" zapravo, kad se re# ta#no i valjano protuma#i sapeo u oklop i maskirao je da bi time unapred obeshrabrio napada#a koji bi se usudio da baci pogled na ovu neosvojivu devicu i Paladu Atenu koliko sopstvene bojaljivosti i nesigurnosti odaje ova maskarada jednog usamljenog bolesnika! 6. Malo-pomalo postalo mi je jasno ta je svaka velika filozofija dosad bila: naime, ispovest njenog osniva#a i neka vrsta nehoti#nih i nezabeleenih uspomena, kao i to da su moralne (ili nemoralne) namere svake filozofije #inile pravu ivu klicu iz koje je svaki put izrasla cela biljka. U stvari, radi objanjenja kako je zapravo dolo i do najapstraktnijih metafizi#kih stavova nekog filozofa, dobro je (i pametno) da najpre sebi postavimo pitanje: na koji moral njegova filozofija (odnosno on) smera? Prema tome, ja ne verujem da je "nagon za saznanjem" otac filozofije, nego da se tu, kao i drugde, neki drugi nagon posluio saznanjem (i neznanjem!) samo kao oru'em. A ko na osnovne nagone #oveka pogleda sa stanovita koliko su oni upravo ovde mogli da imaju udela kao duhovi koji nadahnjuju (ili demoni i vilenjaci), na&i &e da su svi oni jednom ve& pokretali filozofiju i da je svaki od njih i te kako nastojao da upravo sebe prikae kao poslednju svrhu postojanja i kao legitimnog gospodara svih ostalih nagona. Jer svaki nagon bi hteo da vlada, i kao takav on pokuava da filozofira. Istina, moda kod u#enih, kod pravih ljudi od nauke, stvar u tom pogledu stoji druk#ije "bolje", ako se ho&e moda kod njih odista postoji neto kao nagon za saznanjem, neki mali nezavisan mehanizam koji, dobro navijen, nezadrivo deluje u tom pravcu bez bitnog sudelovanja svih ostalih nagona nau#nika. Stoga pravi "interes" nau#nika lei obi#no na sasvim drugoj strani, moda u porodici, ili sticanju novca, ili u politici; a moda je #ak i svejedno da li &e njegova mala maina biti postavljena na ovo ili ono mesto nauke i da li &e se "nadobudni" mladi radnik razviti u dobrog filologa ili u stru#njaka za gljive ili hemi#ara ni po #emu se ne vidi da &e on postati ovo ili ono. Kod filozofa, naprotiv, nema ni#eg bezli#nog; i naro#ito njegov moral daje odlu#no i odlu#uju&e svedo#anstvo o tome ko je on, to jest u kakvom odnosu stoje jedan prema drugom najdublji nagoni njegove prirode. 7. Kako zlobni mogu da budu filozofi! Ne znam nita otrovnije od ale koju je Epikur dozvolio sebi na ra#un Platona i platonovaca: nazvao ih je Dionysiokolakes. Doslovno i u prvom redu to zna#i "Dionisove ulizice", dakle pribor i udvorice tiranina; ali uza sve to kao da ho&e da se kae "sve su to glumci, nema tu ni#ega pravog" (jer Dionysokolaks je bio popularan naziv za glumca). A ovo poslednje je zapravo zloba koju je Epikur uperio protiv Platona: njemu je bio mrzak suvereni manir kojim je Platon zajedno sa svojim u#enicima umeo da se nametne javnosti u ta se Epikur nije razumevao! On, stari u#itelj sa Sama koji je usamljen sedeo u svom vrti&u u Atini i pisao tri stotine knjiga, ko zna? Moda iz besa i zavisti prema Platonu? Trebalo je da pro'e punih sto godina da bi Gr#ka prokljuvila ko je bio taj batenski bog Epikur. Da li je prokljuvila?

8. U svakoj filozofiji postoji jedna ta#ka gde "uverenje" filozofa stupa na scenu: ili, da kaemo to jezikom jedne stare misterije: adventavit asinus pulcher et fortissimus.#
* Stigao je magarac, lep i najizdrljiviji.

9. "U skladu s prirodom" ho&ete da ivite? O, vi plemeniti stoi#ari, kakvo zavaravanje re#ima! Zamislite jedno bi&e kao to je priroda, rasipni#ko bez mere, ravnoduno bez mere, bez namera i obzira, bez samilosti i pravi#nosti, plodno i pusto i neizvesno u isti mah, zamislite samu indiferentnost kao mo& kako biste mogli iveti u skladu s tom indiferentno&u? ivot zar to nije upravo htenje da se bude druk#iji od ove prirode? Zar ivot nije procenjivanje, davanje prvenstva, htenje da se bude nepravedan, ograni#en, razli#it? A recimo da va imperativ "iveti u skladu s prirodom" zna#i u osnovi isto to i "iveti u skladu sa ivotom" zar biste mogli druk ije? Zato stvarati na#elo od ne#ega to vi ve& jeste i to morate biti? Stvar zapravo stoji sasvim druk#ije: time to s ushi&enjem tvrdi te da kanon svoga zakona #itate iz prirode, vi ho&ete neto suprotno, vi #udni glumdi i samoobmanjiva#i! Vaa gordost eli da propie i prisajedini va moral, va ideal prirodi, #ak i prirodi, vi zahtevate da ona bude priroda "u skladu sa stoom" i hteli biste da sve to postoji podesite tako da postoji prema vaoj sopstvenoj slici kao neko #udovino ve#ito preuznoenje i uoptavanje stoicizma! Sa svom svojom ljubavlju prema istini, vi tako dugo, tako uporno, kruto kao da ste hipnotisani, prisiljavate sebe da prirodu vidite pogreno, naime stoi#ki, dok najzad ne stignete dotle da je druk#ije i ne moete videti, i neka bezdana oholost vam na kraju uliva luda#ku nadu da se, zato to se vi razumete u tiranisanje stoicizam je samotiranisanje i priroda moe tiranisati: ta zar stoi#ar nije deo prirode?... Ali to je stara ve#na povest: ono to se tada dogodilo sa stoi#arima doga'a se jo i danas #im jedna filozofija po#ne da veruje sama u sebe. Ona uvek stvara svet prema svojoj slici, ona druk#ije ne moe; filozofija je sam ovaj tiranski nagon, najduhovnija volja za mo&, za "stvaranje sveta", za causa prima.*
*Prvi uzrok.

10. Revnost i suptilnost, rekao bih #ak lukavstvo, s kojima se danas svuda u Evropi prilazi problemu "stvarnog i prividnog sveta" daju #oveku povoda da razmisli i oslune; i ko tu u pozadini #uje samo "volju za istinom" i nita vie, taj se sigurno ne moe pohvaliti naro#ito otrim sluhom. U pojedina#nim i retkim slu#ajevima moda zaista ima udela takva volja za istinom, neka izuzetna i pustolovna odvanost, povre'ena sujeta metafizi#ara zbog izgubljenog poloaja, koja na kraju a#icu "izvesnosti" jo pretpostavlja dobrom tovaru lepih mogu&nosti; moda ima #ak i puritanskih fanatika savesti koji &e radije dati i ivot za sigurno nita nego za neizvesno neto. Ali to je nihilizam i znak o#ajne, na smrt umorne due, ma koliko se smelo prsila takva vrlina. Izgleda, me'utim, da kod ja#ih, ivotnijih, ivota jo ednih mislilaca, te stvari druk#ije stoje: dok se opredeljuju protiv privida i re# "perspektivisti#ko" izgovaraju ve& s oholo&u, dok na verodostojnost sopstvenog tela gledaju gotovo s jednakim nepoverenjem kao i na verodostojnost spoljnog utiska koji kae "Zemlja

miruje", i tako na izgled dobro raspoloeni isputaju iz ruke najsigurniji posed (jer u ta se sad pouzdanije veruje nego u svoje telo?), ko zna da oni u stvari ne ele ponovo da osvoje neto to se nekad posedovalo jo sigurnije, neto od starog imetka nekadanje vere, moda "besmrtnu duu", moda "starog boga", kratko re#eno: ideje s kojima se moe iveti bolje, naime snanije i vedrije, nego s "modernim idejama"? Nepoverenje prema tim modernim idejama je u tome to se ne veruje ni u ta to je sazdano ju#e ili danas; moda je tu umeano i malo zasi&enosti i prezira koji vie ne podnose bris-)-brac* pojmova najrazli#itijeg porekla, kakav je na dananjem tritu takozvani pozitivizam, neko gnuanje razmaenijeg ukusa pred vaarskim arenilom i izan'alo&u svih tih nazovi filozofa stvarnosti na kojima nema ni#eg novog i pravog osim ovog arenila. U tome, kako mi se #ini, treba dati za pravo ovim skepti#kim antirealistima i mikroskopi#arima saznanja: njihov instinkt koji ih tera iz moderne stvarnosti je neopovrgnut ta nas se ti#u njihovi skriveni putevi unazad! Kod njih nije bitno to to oni ho&e "nazad", nego to to ho&e da odu. Malo vie snage, poleta, hrabrosti, vetine: i oni bi hteli napolje a ne nazad!
* Starudiju.

11. (ini mi se da se sad svuda nastoji da se odvrati pogled sa pravog uticaja koji je Kant izvrio na nema#ku filozofiju i da se naro#ito mudro zaobi'e vrednost koju je sam sebi pridavao. Kant se pre svega i najvie ponosio svojom tablicom kategorija; s tom tablicom u rukama je rekao: "Ovo je najtee to je ikada moglo biti preduzeto u korist metafizike." Treba samo razumeti ovo "moglo biti"! On se ponosio time da je u #oveku otkrio jednu novu sposobnost, sposobnost sinteti#kog su'enja a priori. Pretpostavimo da se on u tome #ak i prevario, ipak su razvoj i nagli procvat nema#ke filozofije uslovljeni tom gordo&u i nadmetanjem svih mla'ih da otkriju neto moda jo vrednije i u svakom slu#aju "nove sposobnosti"! Ali, stanite: vreme je da razmislimo. Kako su mogu$ni sinteti#ki sudovi a priori, pitao se Kant i ta je zapravo odgovorio? Pomo$u jedne sposobnosti: samo, na alost, ne sa tri re#i, nego tako zametno, vano i s takvim obiljem nema#ke dubokoumnosti i naki&enosti da se nije zapazila vesela niaiserie allemande* koja se u takvom odgovoru krije. Ljudi su bili izvan sebe zbog ove nove sposobnosti, a oduevljenje je dostiglo vrhunac kad je Kant uz to otkrio u #oveku jo i moralnu sposobnost jer Nemci su u to vreme bili jo moralni i jo ni najmanje "realno-politi#ki" nastrojeni. Usledio je medeni mesec nema#ke filozofije; svi mladi pitomci Tibingenske bogoslovije odmah su kriom pobegli odatle u potragu za "sposobnostima". I ta se sve nije nalo u ono neduno, bogato, jo mladala#ko doba nema#kog duha kroz koji je jo svirala i pevala romantika, ta zla vila, u ono doba kad se jo nije umelo jasno razlikovati "na&i" i "iznalaziti"! Pre svega sposobnost za "nat#ulno": eling je to nazvao intelektualnim opaajem i time ugodio najintimnijim eljama svojih duboko pobonih Nemaca. Celom ovom neobuzdanom i zanesenja#kom pokretu, koji je bio mladala#ki ma koliko se smelo zaodevao sivim i stara#kim pojmovima, ne moe se naneti ve&a nepravda nego da se on shvati ozbiljno i jo pretresa s moralnim negodovanjem; dobro, ostareli smo snovi su se rasplinuli. Dolo je vreme da se protrlja #elo, trlja se ono jo i danas. Sanjalo se: pre svih i najpre stari Kant. "Pomo&u jedne sposobnosti", on je rekao, ili bar zamiljao. Ali da li je to odgovor? Objanjenje? Ili da nije, naprotiv, samo ponavljanje pitanja? A kako opijum uspavljuje? "Pomo&u jedne sposobnosti", naime virtus dormitiva odgovara onaj Molijerov lekar, quia est in eo virtus dormitiva, cujus est natura sensus assoupire.**

Me'utim, takvi odgovori spadaju u komediju, i najzad je dolo vreme da se Kantovo pitanje "Kako su mogu&ni sinteti#ki sudovi a priori?" zameni pitanjem "Zato je verovanje u takve sudove neophodno?" naime, da se radi odranja bi&a nae vrste mora verovati u istinitost takvih sudova, zbog #ega bi oni, naravno, jo uvek mogli da budu i lani sudovi! Ili, jasnije govore&i, i grubo i temeljito: sinteti#kn sudovi a priori ne bi uopte trebalo da "budu mogu&ni": mi nemamo nikakvo pravo na njih, u naim ustima su to sve sami lani sudovi. Nuna je u svakom slu#aju vera u njihovu istinitost, kao vera na prvi pogled i u ono to je o#igledno koja spada u perspektivisti#ku optiku ivota. Da bismo podsetili jo i na ogromno dejstvo koje je imala "nema#ka filozofija" podrazumeva se, kako se nadam, njeno pravo na znake navoda u celoj Evropi neka se ne posumnja da je u tome imala udela neka virtus dormitiva: plemenite dokoli#are, #istunce, misti#are, umetnike, tro#etvrtinske hri&ane i politi#ke mra#njake saih nacija obuzelo je ushi&enje zato to su zahvaljuju&i nema#koj filozofiji dobili jedan protivotrov jo uvek nadmo &nom senzualizmu koji se prelio iz minulog veka u ovaj, kratko re#eno "sensus assoupire"***...
* Nema#ka nedotupavnost. ** Jer sadri uspavljuju&u snagu #ija je priroda uspavljivanje #ula. *** (ulo uspavanosti.

12. to se ti#e materijalisti#ke atomistike, ona spada u najpotpunije opovrgnute stvari koje postoje; moda danas u Evropi me'u u#enim ljudima nije niko vie toliko neuk da joj pridaje jo neki ozbiljan zna#aj sem za prigodnu ku&nu upotrebu (naime, kao sredstvu za skra&eno izraavanje) zahvaljuju&i najpre onom Poljaku Bokovi&u* koji je, zajedno s Poljakom Kopernikom, bio dosad najve&i i najuspeniji protivnik #ulne izvesnosti. Naime, dok nas je Kopernik nagovorio da verujemo, protiv svih #ula, da Zemlja ne miruje, Bokovi& nas je u#io da se odreknemo vere u poslednje to je od Zemlje jo "bilo postojano", vere u "tvar", "materiju", u ono to je jo ostalo od Zemlje, u #esticu-atom: bio je to najve&i trijumf nad #ulima koji je dosad na zemlji postignut. Mora se, me'utim, i&i jo dalje i objaviti rat, bespotedan rat do istrebljenja, i "atomisti#koj potrebi" koja jo vodi neki opasan produen ivot u oblasti gde niko ne sluti, sli#no onoj #uvenijoj "metafizi#koj potrebi": mora se najpre dokraja ra#istiti i s onom drugom i zlokobnijom atomistikom koju je najuspenije i najdue propovedalo hri&anstvo, atomistikom due. Neka nam bude doputeno da ovom re#ju ozna#imo onu veru koja vidi duu kao neto neunitivo, ve#no, nedeljivo, kao monadu, atomon: tu veru treba iz nauke izbaciti! Me'u nama re#eno, uopte nema potrebe da se pri tom odbaci i sama "dua" i da se odreknemo jedne od najstarijih i potovanja najdostojnijih hipoteza, kako se to deava nezgrapnim naturalistima koji ne mogu ni da se dotaknu due a da je odmah i ne izgube. Me'utim, put ka novim obradama i poboljanjima hipoteze o dui je otvoren: pojmovi kao "smrtna dua" i "dua kao mnotvo subjekta", "dua kao drutveni sklop nagona i afekata" ima&e i dalje pravo gra'anstva u nauci. I dok novi psiholog priprema kraj tom praznoverju koje je sa gotovo tropskom bujno&u cikljalo oko predstave o dui, on je nesumnjivo sam sebe, tako re&i, gurnuo u novu pustinju i novo nepoverenje moe biti da je starijim psiholozima bilo u tom pogledu lagodnije i veselije ali on se upravo samim tim naao prinu'en na izmiljanje i, ko zna, moda na nalaenje.
* Ni#eova omaka. Re# je o Ru'eru Bokovi&u.

13.

Trebalo bi da fiziolozi dobro razmisle kad nagon za samoodranjem navode kao osnovni nagon organskog bi&a. Svako ivo bi&e eli pre svega da ispolji svoju snagu sam ivot je volja za mo& a samoodranje je samo jedna od posrednih i naj#e&ih posledica toga. Ukratko, ovde kao i svuda: opreznost pred izlinim teleolokim na#elima! a jedno od njih je i nagon za samoodranjem (za njega treba da zahvalimo Spinozinoj nedoslednosti). Tako naime zahteva metod #ija sutina mora biti tedljivost u upotrebi na#ela. 14. Ima sad valjda pet-est glava koje po#inju da uvi'aju da je i fizika samo jedno tuma#enje i podeavanje sveta (prema nama! s doputenjem re#eno), a ne objanjenje sveta: ali ukoliko se ona oslanja na veru u #ula, ona vai kao neto vie i jo zadugo mora vaiti kao neto vie, naime kao objanjenje. Na njenoj strani su o#i i prsti, ona za sebe ima o#iglednost i opipljivost: na jedno doba sa plebejskim ukusom, to deluje op#injavaju&i, uverljivo, ubedljivo ono se instinktivno dri kanona istine ve#no narodskog senzualizma. ta je jasno, ta "objanjeno"? Tek ono to se moe videti i opipati dotle treba prou#avati svaki problem. Obrnuto: upravo u protivljenju #ulnoj opaajnosti sastojala se #arolija platonskog na#ina miljenja, koji je bio otmen na#in miljenja moda me'u ljudima #ija su #ula bila #ak otrija i sa ve&im zahtevima od #ula naih savremenika, ali koji su umeli da likuju u tome to vladaju nad ovim #ulima i to pomo&u blede hladne sive mree pojmova koju su razapeli preko arenog haosa #ula, preko prosta#kih #ula kako je govorio Platon. Uivanje u ovom ovladavanju svetom i tuma#enju sveta na Platonov na#in, druk#ije je od onog koje nam nude dananji fizi#ari, kao i darvinisti i antiteleolozi me'u fiziolokim radnicima s njihovim na#elom "najmanje mogu&ne snage" i najve&e mogu&ne gluposti. "Gde #ovek nema nita vie da vidi i da opipa, tamo on nema nita vie ni da trai" to je svakako druk#iji imperativ od platonskog, ali on ipak moe biti pravi imperativ za krepak marljiv rod mainista i graditelja mostova budu&nosti koji treba da obavljaju samo grube radove. 15. Da bi se #ovek mirne savesti bavio fiziologijom mora imati na umu da #ulni organi nisu pojave u smislu idealisti#ke filozofije: jer kao takvi ne bi nikad mogli biti uzroci! Dakle, senzualizam bar kao regulativna hipoteza, da ne kaemo kao heuristi#ki princip. Kako? Pa drugi #ak kau da je spoljni svet delo naih organa! Ali tada bi i nae telo kao deo tog spoljnog sveta bilo delo naih organa! Tada bi i sami nai organi bili delo naih organa! To je, kako mi se #ini, jedna temeljita reductio ad absurdum: pod pretpostavkom da je pojam causa sui neto temeljito apsurdno. Sledstveno, spoljni svet nije delo naih organa? 16. Jo uvek ima naivnih samoposmatra#a koji veruju da postoje "neposredne izvesnosti", na primer "ja mislim", ili, kakva je bila openhauerova praznoverica, "ja ho&u": kao da saznanje ovde hvata svoj predmet tako re&i u #istom i ogoljenom vidu, kao "stvar po sebi", i da nema izopa#avanja ni kod subjekta ni kod objekta. Ali da "neposredna izvesnost", kao i "apsolutno saznanje" i "stvar po sebi" uklju#uju u sebe jednu contradictio in adjecto ponovi&u sto puta; treba se ve& jednom kona#no osloboditi zavo'enja re#ima! Neka narod veruje da saznavanje zna#i poznavanje-do-kraja, ali filozof mora sebi re&i: "Kada ra#lanim proces koji je izraen u stavu 'ja mislim', dobijam niz smelih tvrdnji #ije je obrazloenje teko, moda i nemogu&no na primer da sam to ba ja koji misli, da uopte mora postojati neko neto koje misli, da je miljenje delatnost, i u#inak nekog bi&a koje se zamilja kao uzrok, da postoji

neko 'ja', najzad da je ve& utvr'eno ta treba ozna#iti kao miljenje da ja znam ta je miljenje. Jer ako ja ve& u sebi ne bih bio na#isto s tim, kako bih mogao odpu#iti da ono to se deava nije moda 'htenje' ili 'ose&anje'? Ukratko re#eno, ono 'ja mislim' pretpostavlja da ja svoje trenutno stanje upore&ujem s drugim stanjima koja kod sebe poznajem da bih utvrdio ta je ono: zbog ovog osvrtanja na 'znanje' s neke druge strane, to stanje nipoto nije za mene neposredna 'izvesnost'." Umesto one "neposredne izvesnosti" u koju narod moe u datom slu#aju da veruje, filozof se tako suo#ava s nizom pitanja metafizike, svojevrsnim intelektualnim pitanjima savesti koja glase: "Otkud mi pojam miljenje? Zato verujem u uzrok i posledicu? ta mi daje pravo da govorim o nekom ja, #ak o ja kao uzroku, i kona#no jo o nekom ja kao uzroku misli?" Ko se usudi da s pozivanjem na neku vrstu intuicije saznanja odmah odgovori na ona metafizi#ka pitanja, kako to #ini onaj koji kae: "Ja mislim i znam da je bar to istinito, stvarno, izvesno" toga &e filozof danas do#ekati s osmejkom i dva znaka pitanja. "Dragi gospodine", re&i &e mu moda filozof, "verovatno je da se vi ne varate: ali zato je istina uopte toliko vana?" 17. to se ti#e praznoverice logi#ara, nikad mi ne&e dosaditi da uvek iznova isti#em jednu naoko sitnu #injenicu koju ovi praznovernici nerado priznaju naime, da misao dolazi kad "ona" ho&e, a ne kad "ja" ho&u; tako da je krivotvorenje #injeni#kog stanja kad se kae: subjekt "ja" je uslov predikata "mislim". Misli se: ali da je ovo "se" ba ono staro poznato "ja", to je, blago re#eno, samo pretpostavka, tvrdnja, pre svega nikakva "neposredna izvesnost". Najzad, ve& je i s ovim "misli se" suvie u#injeno: ve& ovo "se" sadri jedno tuma enje procesa i ne spada u sam proces. Ovde se zaklju#uje po gramati#koj navici "miljenje je #injenje, svako #injenje ima svog u#inioca, sledstveno ". Otprilike po istoj shemi je i starija atomistika uz "silu" koja dejstvuje traila onu #esticu materije u kojoj se ta sila nalazi, iz koje dejstvuje, atom; stroe glave su se na kraju snale i bez te "mrvice zemlje" i moda &e se jednog dana #ak i logi#ari navi&i na to da izlaze nakraj bez onog malog "se" (u koje se pretvorilo poteno staro "ja"). 18. Odista nije najmanja dra neke teorije to to se ona moe opovrgnuti: ona upravo time privla#i pametnije glave. Izgleda da se ve& sto puta opovrgnuta teorija o "slobodnoj volji" jo dri samo zahvaljuju&i ovoj drai uvek se na'e neko ko se ose&a dovoljno jak da je opovrgne. 19. Filozofi imaju obi#aj da govore o volji kao da je ona neto najpoznatije na svetu; openhauer nam je #ak stavio do znanja da nam je jedino volja poznata, sasvim i potpuno poznata, poznata bez ostatka i dodatka. Ali meni se stalno #ini da je openhauer i u ovom slu#aju u#inio upravo ono to filozofi obi#no #ine: da je on jednu narodsku predrasudu preuzeo i preuveli#ao. (ini mi se da je htenje pre svega neto sloeno, neto to je jedinstvo samo kao re# i upravo u toj jednoj re#i sadrana je narodska predrasuda koja je zagospodarila nikad dovoljnom oprezno&u filozofa. Budimo ve& jednom oprezniji, budimo "nefilozofi#ni" recimo: u svakom htenju je, prvo, mnotvo ose&anja, naime ose&anje stanja od koga se udaljavamo, ose&anje stanja kome teimo, ose&anje samog ovog "od" i "ka"; drugo, jo jedno prate&e ose&anje u mii&ima koje se po nekoj vrsti navike budi #im mi "ho&emo", to jest i pre nego to pokrenemo "ruke i noge". Dakle, kao to ose&anje, i to

ose&anje svake vrste, treba priznati kao sastavni deo volje, tako je, na drugom mestu, i s miljenjem: u svakom voljnom aktu postoji misao koja zapoveda. Nema mesta verovanju da bi se ova misao mogla odvojiti od "htenja" i da bi tada jo preostala volja! Tre&e, volja nije samo skup ose&anja i miljenja nego, pre svega, i afekat: i to onaj afekat zapovedanja. Ono to se zove "sloboda volje", u sutini je afekat nadmo&nosti u odnosu prema onome koji se mora pokoravati: "Ja sam slobodan, 'on' se mora pokoravati" ova svest se krije u svakoj volji, a isto tako i ona napetost panje, onaj usredsre'en pogled koji fiksira isklju#ivo jedno, ona bezuslovna ocena "sada je potrebno ovo i nita drugo", ona unutranja izvesnost o tome da poslunost ne&e izostati, i ta jo sve ne dolazi tu uz stanje onoga koji nare'uje. (ovek koji ho$e nare'uje onom ne em u sebi to se pokorava, ili onom za ta on veruje da se pokorava. A sad neka se obrati panja na ono to je naj#udnije kod volje, kod ove tako mnogostruke stvari za koju narod ima samo jednu re#: ukoliko smo mi u datom slu#aju u isti mah i oni koji nare'uju i oni koji se pokoravaju, i kao oni koji se pokoravaju poznajemo ose&anja prinude, navaljivanja, pritiska, otpora, kretanja, koja se obi#no javljaju odmah nakon voljnog akta; ukoliko, s druge strane, imamo naviku da prelazimo preko ovog dvojstva i da sami sebe obmanjujemo pomo&u sinteti#kog pojma "ja", htenju se priklju#uje jo #itav niz pogrenih zaklju#aka i, sledstveno, pogrenih vrednosnih ocena same volje tako da je onaj koji ho&e, #vrsto uveren da je htenje dovoljno za delovanje. Poto se u najve&em broju slu#ajeva samo ho&e, tamo gde bi se smelo o ekivati i dejstvo zapovesti, dakle pokoravanje, odnosno delovanje, privid se pretvara u ose&anje da je tu posredi nunost u inka; ukratko, onaj koji ho&e veruje, sa prili#nim stepenom sigurnosti, da su volja i delovanje na neki na#in jedno; on samoj volji pripisuje jo i uspeh, provo'enje volje, i pri tom uiva u poja#anju onog ose&anja mo&i koje svaki uspeh donosi sobom. "Sloboda volje", to je re# za sloeno stanje zadovoljstva onoga koji ho&e, koji nare'uje i ujedno se postavlja kao jedno sa izvriocem, koji kao takav u#estvuje u trijumfu nad otporima, aln u sebi prosu'uje da je ba njegova volja ono to zapravo savla'uje otpor. Onaj koji ho&e pripaja tako kao zapovednik ose&anja zadovoljstva izvrnih, uspenih oru'a, uslunih "pod-volja" ili pod-dua, jer nae telo je samo drutveni sklop mnogih dua, svome ose&anju zadovoljstva. L'effet c'est moi:* ovde se deava ono to se deava u svakoj dobro sazdanoj i sre&noj zajednici, naime da se vladaju&a klasa identifikuje s uspesima zajednice. Pri svakom htenju, posredi je nesumnjivo zapovedanje i pokoravanje na temelju, kako rekosmo, jednog drutvenog sklopa mnogih "dua". Zbog toga filozof treba da ima pravo da htenje po sebi shvati ve& sa stanovita morala, naime morala u smislu u#enja o odnosima vlasti pod kojima nastaje fenomen "ivota".
* U#inak to sam ja.

20. Da pojedini filozofski pojmovi nisu nita proizvoljno, nita samoniklo, nego da izrastaju u odnosu i srodstvu jedan s drugim, da oni, ma kako se, prividno, u istoriji miljenja javljali iznenada i proizvoljno, ipak pripadaju nekakvom sistemu kao i svi #lanovi faune u nekom delu sveta, to se najzad ogleda i u sigurnosti s kojom najrazli# itiji filozofi uvek popunjavaju izvesnu osnovnu shemu mogu$nih filozofija. Pod nekom nevidljivom prinudom, oni uvek iznova prolaze jo jednom istim krunim putem. Ma koliko se sa svojom kriti#kom ili sistematskom voljom ose&ali nezavisni jedan od drugoga, neto u njima ih vodi, neto ih goni odre'enim redom jednog za drugim, i to je upravo ona uro'ena sistematika i srodnost pojmova. Njihovo miljenje je u stvari mnogo malje otkrivanje nego ponovno prepoznavanje, prise&anje, povratak, vra&anje ku&i u ono daleko prastaro sveukupno gazdinstvo due u kome su oni pojmovi nekad ponikli; utoliko je filozofiranje neka vrsta atavizma najvieg ranga. (udesna porodi#na sli#nost svega indijskog, gr#kog, nema#kog filozofiranja objanjava se

prili#no jednostavno. Upravo tamo gde postoji srodnost jezika, uopte se ne moe izbe&i da zahvaljuju&a zajedni#koj filozofiji gramatike mislim zahvaljuju&i nesvesnoj vladavini i vo'stvu istih gramati#kih funkcija od samog po#etka bude sve pripremljeno za jednovrstan razvitak i redosled filozofskih sistema, isto onako kao to za neke druge mogu&nosti tuma#enja sveta kao da je put zatvoren. Vrlo je verovatno da &e filozofi uralsko-altajskog jezi#kog podru#ja (u kojem je pojam subjekta najmanje razvijen) gledati "na svet" druk#ije i da &e se na&i na druk#ijim stazama nego Indogermani ili muslimani: sputanost odre'enim gramati#kim funkcijama je u samoj osnovi sputanost fiziolokim vrednosnim sudovima i rasnim uslovima. Toliko protiv Lokove povrnosti u odnosu na poreklo ideja. 21. Ono causa sui* je najdivnija protivre#nost koja je dosad izmiljena, neka vrsta logi#kog silovanja i izopa#enosti; ali je preterana gordost dovela #oveka do toga da se duboko i strahovito zaplete upravo u tu besmislicu. Tenja za "slobodom volje", u onom metafizi#kom najviem smislu kakav, na alost, jo uvek vlada u glavama poluobrazovanih, tenja da se za sopstvene postupke preuzme potpuna i poslednja odgovornost, a da se od toga rasterete bog, svet, preci, slu#aj i drutvo, nije u stvari nimalo slabija od one da #ovek bude causa sui i da s jednom vie nego minhauzenovskom drsko&u uhvati sam sebe za kosu i tako izvu#e iz mo#vare nitavila u postojanje. Pretpostavimo da neko do dna prozre bedno siromatvo ovog #uvenog pojma "slobodna volja" i izbrie ga iz svoje glave, ja ga onda molim da sa svojom "prosve&eno&u" po'e korak dalje i da iz glave izbrie i preokretanje one besmislice "slobodna volja": mislim "neslobodnu volju" koja se svodi na zloupotrebu uzroka i posledice. "Uzrok" i "posledicu" ne treba pogreno postvarivati kako to #ine prirodnjaci (i oni koji sli#no njima danas u filozofiji slede naturalizam) prema vladaju&oj mehanicisti#koj gluposti koja puta uzrok da toliko pritiska i udara dok ne po#ne da "dejstvuje"; "uzrokom" i "posledicom" treba se sluiti samo kao #istim pojmovima, to jest kao konvencionalnim fikcijama za ozna#avanje, sporazumevanje, a ne za objanjavanje. U pojmu "po sebi" nema nita od "uzro#nih veza", "nunosti", "psiholoke neslobode", tu "posledica" ne sledi "uzroku", tu ne vlada nikakav "zakon". Mi sami smo ti koji su izmislili uzroke, sledovanje, uzajamnost, relativnost, prinudu, broj, zakon, slobodu, razlog, svrhu; i kad mi taj svet znakova u mati unesemo, upletemo u stvari kao ono "po sebi", onda jo jednom postupamo kako smo uvek postupali, naime mitoloki. "Neslobodna volja" je mitologija: u stvarnom ivotu ima samo jakih i slabih volja. Kad neki mislilac ve& u svakoj "uzro#noj vezi" i "psiholokoj nunosti" namirie neto od prinude, nude, obaveznog pot#injavanja, pritiska, neslobode, to je gotovo uvek simptom o onome to njemu samom nedostaje: izdajni#ki je tako ose&ati li#nost se izdaje. I uopte, ako sam dobro zapazio, "nesloboda volje" kao problem se shvata sa dve sasvim suprotne strane, ali uvek na duboko li an na#in: jedni ne&e ni po koju cenu da se odreknu svoje "odgovornosti", vere u sebe, li#nog prava na sopstvenu zaslugu (tu spadaju sujetne rase); drugi, naprotiv, ne&e ni za ta da odgovaraju, ni za ta da budu krivi i gledaju, iz nekog unutranjeg samoprezira, kako bi mogli da se denu bilo kuda. Ovi poslednji su, kad piu knjige, obi#no na strani zlo#inaca; neka vrsta socijalisti#kog saaljenja je njihova najomiljenija maska. I stvarno se fatalizam ljudi slabe volje neobi#no ulepava kad ume da se predstavi kao "la religion de la souffrance humaine":** to je njegov "dobar ukus".
* Uzrok samog sebe, ono to u samom sebi nosi razlog svoga postojanja. ** Religija ljudske patnje.

22.

Neka mi se kao starom filologu koji ne moe da se oslobodi zlobe ne zameri to upirem prstom na r'ave vetine tuma#enja, ali ona "zakonitost prirode" o kojoj vi fizi#ari govorite s toliko gordosti kao da ona postoji samo zahvaljuju&i vaem tuma#enju i r'avoj "filologiji" nije #injeni#ko stanje, nije "tekst", nego, naprotiv, samo jedno naivno-ljudsko doterivanje i iskrivljivaae smisla kojim spremno izlazite u susret demokratskim instinktima moderne due! "Svuda jednakost pred zakonom priroda u tome ne postupa ni druk#ije ni bolje od nas": jedna uljudna zadnja misao u kojoj se jo jednom u preruenom vidu skriva neprijateljstvo gomile protiv svega povla&enog i samosvojnog, kao i drugi i finiji ateizam. "Ni dieu, ni matre"* to biste i vi hteli, i zato "iveo prirodni zakon"! zar ne? Ali, kako rekosmo, to je tuma#enje, a ne tekst; a mogao bi se neko javiti ko bi, sa suprotnom namerom i vetinom tuma#enja, bio u stanju da iz iste prirode i povodom istih pojava izvu#e upravo tiranskobezobzirno i neumitno sprovo'enje zahteva za mo&i tuma# koji bi vam bezizuzetnost i bezuslovnost u svakoj "volji za mo&" predo#io tako da bi vam se gotovo svaka re#, pa #ak i re# "tiranija", na kraju u#inila neupotrebljiva, ili ve& kao ble'a i ublaavaju&a metafora, kao suvie ljudska; i koji bi ipak zavrio time da o ovom svetu tvrdi isto to i vi tvrdite, naime da on ima jedan "nuan" i "prora#unljiv" tok, ali ne zato to u njemu vladaju zakoni, nego zato to zakoni apsolutno nedostaju, pa svaka mo& u svakom trenutku povla#i svoje poslednje konsekvence. Pretpostavimo da je i ovo samo tuma#enje a vi &ete biti dovoljno revnosni da tome prigovorite onda utoliko bolje.
* Ni boga, ni gospodara.

23. Celokupna psihologija se dosad drala moralnih predrasuda i strahovanja, dalje u dubinu se nije usu'ivala. Da se ona shvati kao morfologija i u enje o razvoju volje za mo$i, kako je ja shvatam, na to jo niko nije ni pomislio: ukoliko je, naime, doputeno da se u onome to se dosad pisalo vidi simptom onoga to se dosad pre&utkivalo. Snaga moralnih predrasuda je duboko prodrla u najduhovniji, u prividno najhladniji i najbezuslovniji svet i, to se samo po sebi razume, nanose&i tetu, ometaju&i, zaslepljuju&i, iskrivljuju&i. Jedna prava fizio-psihologija ima da se bori sa nesvesnim otporima u srcu istraiva#a, ona ima "srce" protiv sebe: ve& u#enje o uzajamnoj uslovljenosti "dobrih" i "r'avih" nagona zadaje, kao tananija nemoralnost, muke i glavobolje jo snanoj i sr#anoj savesti, a jo vie u#enje da se svi dobri nagoni mogu izvesti iz r'avih. Ali pretpostavimo da neko shvati #ak i afekte mrnje, zavisti, gramljivosti, vlastoljublja kao uslove ivota, kao neto to u sveukupnom gazdinstvu ivljenja na#elno i sutinski mora postojati, pa i dalje razvijati ako ivot treba da se digne na ve&u visinu taj od takve usmerenosti svoga suda pati kao od neke morske bolesti. Pa ipak ni ta hipoteza jo nije najmu#nija i naj#udnija u ovom ogromnom skoro jo novom carstvu opasnih saznanja i, u stvari, ima stotinu dobrih razloga da se od njega dri podalje svak ko to moe! Na drugoj strani, ako se sa svojim brodom jednom ovako zaluta, onda smelo napred! Zube dobro stisnuti! O#i otvoriti! Ruku #vrsto na kormilo! plovimo pravo preko morala dalje; odvauju&i se na tu vonju i preduzimaju&i je u tom pravcu, moda pri tom zgnje#imo, zdrobimo na sopstveni ostatak moralnosti ali ta mi tu moemo! Jo nikad se smelim putnicima i pustolovima nije otvorio dublji svet uvida: pa &e i psiholog koji na taj na#in "prinosi rtvu" nije to sacrifizio del intelletto,* naprotiv! smeti zato bar da zahteva da psihologija opet bude priznata za kraljicu nauka kojoj ostale nauke treba da slue i da je pripreme. Jer psihologija je sad ponovo put ka osnovnim problemima.
* rtvovanje razuma.

SLOBODNI DUH

24. O sancta simplicitas!* U kakvom #udnom upro&avanju i krivotvorenju ivi #ovek! On se ne moe dovoljno na#uditi kad mu se jednom ipak otvore o#i za ovo #udo! Kako smo sve oko sebe u#inili svetlim i slobodnim, lakim i prostim! Kako smo samo znali da svojim #ulima damo propusnicu za sve povrno, svome miljenju boansku udnju za hrabrim skokovima i promaajima! Kako smo od samog po#etka umeli da sa#uvamo svoje neznanje da bismo uivali u jedva shvatljivoj slobodi, nepodozrivosti, nesmotrenosti, krepkosti, vedrini ivota, da bismo u samom ivotu uivali! I tek na ovom, sada #vrstom i granitnom temelju neznanja mogla se dosad uzdizati nauka, volja za znanjem na temelju jedne mnogo ja#e volje, volje za neznanjem, za onim to je neizvesno, to je neistinito! Ne kao njena suprotnost, nego kao njeno istan#avanje! Neka, naime, i jezik, ovde kao i drugde, nije u stanju da se oslobodi svoje nezgrapnosti i neka nastavi da pri#a o suprotnostima tamo gde postoje samo stepeni i razli#iti stupnjeviti prelazi; neka, isto tako, ustaljeno pritvorstvo morala koje nam je kona#no prelo u "krv i meso", #ak i re#i izokre&e u ustima nama koji znamo: ovde i tamo, mi to razumemo i smejemo se tome kako upravo i najbolja nauka ho&e najbolje da nas zadri u ovom upro$enom, skroz-naskroz veta#kom, pesmom ulepanom i patvorenom svetu, kako ona nevoljno-voljno voli zabludu, jer ona, iva voli ivot!
* O sveta bezazlenosti!

25. Posle ovog tako veselog uvoda ne bi trebalo pre#uti i jednu ozbiljnu re#: ona se obra&a najozbiljnijima. Budete oprezni, vi filozofi i prijatelji saznanja, i #uvajte se mu#enitva! Stradanja "zbog istine"! (ak i sopstvene odbrane! Ono vaoj savesti potkopava svu nevinost i tananu neutralnost, #ini vas jogunastim nasuprot svim prigovorima i izazovima, ono vas zaglupljuje, poivin#uje i ostrvljuje ako na kraju u borbi s opasno&u, klevetom, sumnji#enjem, progonstvom i jo teim posledicama neprijateljstva budete morali istupiti i kao branioci istine na zemlji kao da je "istina" tako bezazlena i trapava osoba da su joj potrebni branioci! I to upravo vi, vitezi najtunijeg lika, draga gospodo besposli#ari i tka#i duhovne pau#ine! Najzad, znate vi vrlo dobro da nita ne sme zavisiti od toga da li &ete ba vi biti u pravu, kao i to da dosad jo nijedan filozof nije bio u pravu, i da bi mnogo vie istinoljubivosti moglo biti u svakom malom znaku pitanja koji stavljate iza vaih omiljenih re#i i u#enja (ponekad i iza vas samih) nego u svim sve#anim pozama i preimu&stvima pred tuiocima i sudovima! Radije se uklonite! Sakrijte se! I zadrite svoje maske i svoju ugla'enost da vas ne pobrkaju! Ili da vas se malo plae! I ne zaboravite mi vrt, vrt sa zlatnom ogradom! I okruite se ljudima koji su kao vrt ili kao muzika na vodi, u ve#ernjim #asovima, kad dan ve& prelazi u se&anje: birajte dobru usamljenost, slobodnu svojevoljnu laku usamljenost koja vam tako'e daje pravo da sami u bilo kom smislu ostanete jo dobri! Kako svaki dug rat koji se ne moe voditi otvorenom upotrebom sile #ini #oveka otrovnim, lukavim, r'avim! Kako ga li nim #ini dugo strahovanje, dugo motrenje na neprijatelje, na mogu&ne neprijatelje! Ti izgnanici iz drutva, ti dugo gonjeni i kinjeni kao i prinudni usamljenici poput Spinoze ili ,ordana Bruna na kraju uvek postaju, makar i pod najduhovnijom maskaradom, moda da sami to i ne znaju, prepredeni osvetnici i trova#i (neka se samo otkopaju temelji Spinozine etike i teologije!), da i ne govorimo o budalatini moralnog negodovanja koje je kod filozofa sasvim pouzdan znak da ga je napustio filozofski humor. Mu#enitvo filozofa, njegovo "rtvovanje za istinu", isteruje na videlo ono to je u

njemu bilo agitatorsko i gluma#ko; i ako je on dosad posmatran samo s artisti#kom radoznalo&u, onda u odnosu na mnoge filozofe moe svakako biti razumljiva opasna elja da se oni jednom vide i u njihovoj izopa#enosti (izopa#eni u "mu#enike", u galamdije s pozornice i govornice). Samo, kad se tako neto eli mora se biti na#isto s tim ta &e pri tom mo&i da se vidi: samo satirska igra, samo farsa na kraju predstave, samo trajan dokaz zato da je duga, prava tragedija zavrena pod pretpostavkom da je svaka filozofija u nastajanju bila jedna duga tragedija. 26. Svaki odabraniji #ovek instinktivno udi za svojim domom i spokojstvom gde &e na$i spas od gomile, mnotva, ve&ine, gde &e smeti da zaboravi pravilo "#ovek" kao njegov izuzetak izuzev onaj slu#aj kad ga, kao eljnog saznalja u irem i izuzetnom smislu, neki jo ja#i instinkt goni ba na to pravilo. Ko u optenju s ljudima ni u kojoj prilici ne zatreperi u svim bojama nevolje, ko ne pobledi i ne pozeleni od ga'enja, dosade, saose&anja, crnih misli i usamljenosti, taj sigurno nije #ovek istan#anijeg ukusa; ali pretpostavimo da on sav taj teret i nezadovoljstvo ne uzima dobrovoljno na sebe, da ih stalno izbegava i ostaje, kako rekosmo, miran i gord u svojoj tvr'avi, onda je jedno sigurno: taj nije stvoren, nije predodre'en za saznanje. Jer kao takav, on bi jednog dana morao sebi da kae: "Do 'avola s tim mojim dobrim ukusom! Ta pravilo je interesantnije od izuzetka, od mene, izuzetka!" i uputio bi se dole, pre svega "unutra". Prou#avanje prose nog #oveka, dugo, ozbiljno, i za tu svrhu mnogo preruavanja, samosavla'ivanja, prisnosti, loe opho'enje svako opho'enje je loe izuzev onog sa sebi ravnim to je nuan sastavni deo ivota svakog filozofa, moda najneprijatniji, najmrskiji, razo#aranjima najbogatiji deo. Ali ako on ima sre&e, kako to sre&niku saznanja i prili#i, on &e nai&i na ljude koji &e skratiti i olakati njegov zadatak mislim na takozvane cinike, to jest takve koji ivotinju, prostotu, "pravilo" po sebi, jednostavno priznaju i pri tom jo imaju onaj stepen duhovnosti i prohteva da moraju govorita o sebi i o sebi ravnima pred svedocima: ponekad se #ak valjaju u knjigama kao na sopstvenom 'ubretu. Cinizam je jedini na#in na koji se obi#ne due doti#u onog to je #estito; i vii #ovek mora pri svakom grubljem i istan#anijem cinizmu otvoriti ui i svaki put poeleti sebi sre&u ako se upravo pred njim oglasi lakrdija bez srama ili nau#ni satir. Ima #ak slu#ajeva gde se ga'enje mea sa o#aravanjem: naime, tamo gde je, nekim hirom prirode, s takvim neuvi'avnim jarcem i majmunom povezan genije, kao to je slu#aj s opatom Galijanijem, najdubljim, najpronicljivijim, a moda i najprljavijim #ovekom svoga stole&a on je bio mnogo dublji od Voltera i, prema tome, u dobroj meri i &utljiviji. Me'utim, #e&e se deava da je u#ena glava, kako je ve& nagoveteno, nasa'ena na majmunsko telo, tanan, izuzetan um povezan sa prostom duom to naro#ito me'u lekarima i fiziolozima morala nije redak slu#aj. I gde god neko bez gor#ine, #ak bezazleno, govori o #oveku kao o jednom trbuhu sa dvojakim potrebama i jednoj glavi s jednom; gde god neko uvek vidi, trai i ho$e da vidi samo glad, polni prohtev i tatinu, kao da su to pravi i jedini pokreta#i ljudskog delanja; ukratko, gde se o #oveku govori "runo" ali ne zlobno tamo ljubitelj saznanja treba dobro i paljivo da oslune; uopte, treba dobro da otvori ui tamo gde se govori bez negodovanja. Jer onaj ko negoduje i ko stalno sopstvenim zubima kida i rastre sebe (ili, umesto toga, svet, ili boga, ili drutvo) moe, dodue moralno posmatraju&i, stajati vie od nasmejanog i samozadovoljnog satira, ali u svakom drugom pogledu on predstavlja obi#niji, ravnoduniji, manje pou#an slu#aj. A niko ne lae tako mnogo kao onaj ko negoduje. 27.

Teko je biti shva&en: naro#ito ako se misli i ivi gangasrotogati,* me'u ljudima koji svi druk#ije misle i ive, naime kurmagati,** ili, u najboljem slu#aju, mandeikagati, onako "kako hoda aba",*** a ja evo i sam #inim sve da bih bio teko shva&en pa treba biti od sveg srca zahvalan ve& i za dobru volju ka izvesnoj tananosti u tuma#enju. A to se ti#e "dobrih prijatelja" koji su uvek suvie komotni i upravo kao prijatelji veruju da imaju pravo na komotnost: dobro je da im se od samog po#etka ostavi slobodan prostor i igralite nesporazuma tako im se #ovek moe jo i nasmejati ili ih sasvim odstraniti, te dobre prijatelje, pa im se opet nasmejati!
* "Kao to te#e Gang" oznaka za tempo izvo'enja u muzici; odgovara naem presto. ** "Kao to hoda kornja#a", tj. lento. *** Tj. staccato.

28. Ono to je najtee prevesti s jednog jezika na drugi jeste tempo njegovog stila koji svoj osnov ima u karakteru rase ili, vie fizioloki re#eno, u prose#nom tempu njene "razmene materija". Ima poteno ra'enih prevoda koji su kao nenamerno vulgarizovanje originala gotovo falsifikati jedino stoga to nije mogao da bude preveden i njegov smeo i ivahan tempo kojim se sve to je opasno u stvarima i re#ima zaobilazi i preska#e. Nemac je u svom jeziku gotovo nesposoban za presto: dakle, kako se s pravom moe zaklju#iti, i za mnoge najljupkije i najsmelije nijanse slobodne, slobodarske misli. Koliko su mu, u utrobi i savesti, strani lakrdija i satir, toliko su mu Aristofan i Petronije neprevodljivi. Kod Nemaca je u preobilnoj raznovrsnosti razvijeno sve ono to je dostojanstveno, gusto-te#no, sve#ano nezgrapno, svi teki i dosadni rodovi stila neka mi se oprosti #injenica da #ak ni Geteova proza, sa svojom meavinom krutosti i gizdavosti, ne #ini nikakav izuzetak, kao ogledalo "starog dobrog vremena" kome ona pripada i kao izraz nema#kog ukusa u vreme kad je jo postojao neki "nema#ki ukus": koji je bio rokoko-ukus, in moribus et artibus.* Lesing #ini izuzetak zahvaljuju&i svojoj gluma#koj prirodi koja je mnogo razumevala i u mnogo #emu se razumevala: on, koji nije uzalud bio prevodilac Bejla i koji se rado pribliavao Didrou i Volteru i jo radije se uvla#io me'u rimske komediografe: Lesing je i u tempu voleo slobodarstvo, bekstvo iz Nema#ke. Ali kako bi mogao nema#ki jezik, pa bilo to #ak i u prozi jednog Lesinga, dosti&i tempo Makijavelija, kod koga se u njegovom Principe ose&a suv pre#i&en vazduh Firence i koji ne moe da se uzdri da najozbiljniju stvar ne izloi u najneobuzdanijem allegrissimo: moda ne bez obesnog ose&anja umetnika o tome u kakav se kontrast uputa misao duga, teka, tvrda, opasna, i tempo galopa i najboljeg, najnestanijeg raspoloenja. Ko bi se kona#no usudio da na nema#ki prevede Petronija koji je, vie od bilo kog muzi#ara dosad, bio majstor za presto, u dosetkama, mislima, re#ima ta smetaju, najzad, sve mo#vare bolesnog, zlog sveta, pa i "starog sveta", ako #ovek kao on ima noge vetra, koji sve le#i time to sve nateruje u trk! A to se ti#e Aristofana, onog ozaruju&eg, komplementarnog duha, zbog koga se celom gr#kom svetu oprata to je bio tu, pod pretpostavkom da se do samog dna shvatilo ta tu sve treba da se oprosti, da se ozari, ne bih znao nita drugo to bi me vie navelo na duboko razmiljanje o Platonovoj tajanstvenosti i njegovoj zagonetnoj prirodi od one sre&no sa#uvane pojedinosti: da pod uzglavljem njegove samrtne postelje nije na'ena nikakva "biblija", nita egipatsko, pitagorejsko, platonsko nego Aristofan. Kako bi i Platon izdrao ivot gr#ki ivot kome je rekao ne bez Aristofana!
* U obi#ajima i umetnostima

29. Malo je onih kojima je stalo da budu nezavisni: to je privilegija jakih. A ko to pokua, makar i s najve&im pravom, ali da to ne mora, on time pokazuje da je verovatno ne samo jak nego i smeo do obesti. On stupa u jedan lavirint, on hiljadostruko umnoava opasnosti koje ve& sam ivot donosi sobom; me'u njima nije najmanja ona da niko ne vidi kako i kuda se gubi, usamljuje i kako ga neko minotaurovsko #udovite savesti rastre na komade. Ako jedan od takvih propada, to se deava tako daleko od razumevanja ljudi da oni to ne ose&aju i ne saose&aju: a on ne moe vie nazad! Ne moe vie nazad ni saaljenju ljudi! 30. Nai najdublji uvidi moraju i treba! da zvu#e kao gluposti, pod odre'enim uslovima i kao zlo#ini, kad na nedoputen na#in do'u do uiju onih koji za to nisu pripremljeni i predodre'eni. Egzoteri#no i ezoteri#no, kako se nekad me'u filozofima razlikovalo, kod Indusa kao kod Grka, Persijanaca i muslimana, ukratko svagde gde se verovalo u hijerarhiju a ne u jednakost i jednaka prava ne odvajaju se jedno od drugog toliko time to egzoteri#ar napolju stoji i spolja, ne iznutra, gleda, ocenjuje, meri i sudi, koliko onim to je bitnije, to on na stvari gleda odozdo, a ezoteri#ar odozgo! Ima duevnih visina sa kojih gledana, #ah i tragedija prestaje da deluje tragi#no; i ako se sav bol sveta uzme skupa, ko bi se usudio da odlu#i da li &e pogled na njega nuno zavesti i prinuditi na saaljenje i tako na udvajanje bola?... Ono to vioj vrsti ljudi slui za hranu i okrepljenje mora znatno druk#ijoj i nioj vrsti biti gotovo otrov. Moda bi vrline obi#nog #oveka zna#ile kod nekog filozofa porok i slabost; moglo bi biti da neki #ovek vie vrste, u slu#aju da se izopa#i i propadne, tek time do'e u posed svojstava zbog kojih bi u tom donjem svetu u koji je potonuo morao biti potovan kao svetac. Ima knjiga koje za duu i zdravlje imaju obrnutu vrednost u zavisnosti od toga da li se njima slui neka nia dua, manja ivotna snaga, ili via i ja#a: u prvom slu#aju one su opasne, nagrizaju&e, razorne knjige, u drugom heroldski pozivi koji najhrabrije podsti#u na njihovu hrabrost. Iz knjiga za ceo svet, uvek se iri neki vonj: njima je svojstven zadah sitnih ljudi. Tamo gde puk jede i pije, #ak i tamo gde izraava svoje potovanje, obi#no smrdi. Ako je neko eljan istog vazduha, neka ne ide u crkvu. 31. U mladosti se potuje i mrzi jo bez onog smisla za nijanse koji #ini najve&u dobit u ivotu, pa se, naravno, mora teko otkajati ako se takvi ljudi i stvari presretnu jednim kratkim "da" ili "ne". Sve je upravljeno na to da se najgori od svih ukusa, ukus za bezuslovno, surovo ismeje i zloupotrebi dok #ovek ne nau#i da u svoja ose&anja unese i malo vetine i da se radije odvai da neto jo pokua s tom vetinom, kako to #ine pravi umetnici ivota. Srditost i strahopotovanje, svojstveni mladosti, kao da ne&e da miruju dok ljude i stvari ne iskrive toliko da se mogu iivljavati na njima: mladost je ve& po sebi sklona iskrivljavanju i obmanjivanju. Docnije, kad se mlada dua, izmu#ena silnim razo#aranjima, na kraju sumnji#ava okrene sama sebi, jo uvek usijana i divlja, i u svojoj sumnji#avosti i grii savesti: kako li sad tek besni, kako se u nestrpljivosti kida, kako se sveti za svoje dugo samoobmanjivanje, kao da je to bilo samovoljno slepilo! Na ovom prelasku, #ovek sam sebe kanjava nepoverenjem prema sopstvenom ose&anju; svoje oduevljenje gui sumnjom, ve& se i dobra savest ose&a kao opasnost, tako re&i kao samoprikrivanje i malaksalost istan#anije #estitosti; i, pre svega, #ovek se opredeljuje, i to na#elno, protiv "mladosti". Deset godina kasnije, on shvata da je i to sve jo bila mladost!

32. U najduem periodu ljudske istorije nazivamo ga praistorijsko vreme vrednost ili nevrednost jednog postupka izvo'ena je iz njegovih posledica: pri tom je sam postupak uziman u obzir isto tako malo kao i njegovo poreklo, nego otprilike onako kao to u Kini jo i danas pohvala ili sramota prelaze s deteta natrag na roditelje, tako je povratno dejstvo uspeha ili neuspeha navodilo ljude da o nekom postupku misle dobro ili r'avo. Nazovimo taj period predmoralni period #ove#anstva: imperativ "upoznaj samog sebe!" nije tada jo bio poznat. U poslednjih deset milenijuma, naprotiv, na nekoliko velikih delova zemlje se korak po korak stiglo dotle da o vrednosti postupka ne odlu#uju vie posledice nego njegovo poreklo: jedan veliki doga'aj kao celina, znatno izotravanje pogleda i merila, nesvestan naknadni uticaj vladavine aristokratskih vrednosti i vere u "poreklo" znamenje jednog perioda koji se moe u uem smislu ozna#iti kao moralni period: time je u#injen prvi pokuaj samosaznanja. Umesto posledica, poreklo: kakvo preokretanje perspektive! I nesumnjivo preokretanje postignuto tek posle dugih borbi i kolebanja! Zaista, upravo time je zavladala jedna kobna nova praznoverica, jedna svojevrsna uskost tuma#enja: poreklo postupka tuma#eno je u najodre'enijem smislu kao poreklo iz namere; postignuta je saglasnost u verovanju da vrednost jednog postupka lei u vrednosti njegove namere. Namera kao potpuno poreklo i predistorija jednog postupka: pod tom predrasudom se u ovom svetu gotovo do najnovijeg vremena moralno hvalilo, kudilo, sudilo, pa i filozofiralo. A da nismo danas stigli dotle da se jo jednom moramo odlu#iti za preokretanje i temeljito pomeranje vrednosti zahvaljuju&i jo jednom samoosve&ivanju i produbljivanju #oveka? Da moda ne stojimo na pragu jednog perioda koji bi trebalo ozna#iti negativno, ponajpre kao van-moralan: danas kad se bar me'u nama imoralistima javlja sumlja da odlu#uju&a vrednost jednog postupka lei upravo u onome to je u njemu ne-namerno i da sva njegova namernost, sve to se od njega moe videti, znati, postati "svesno" pripada jo njegovoj povrini i koi koja, kao svaka koa, neto odaje, ali jo vie skriva? Ukratko, mi verujemo da je namera samo znak i simptom koji tek treba protuma#iti, uz to znak koji moe ukazivati na mnogo ta, pa, prema tome, sam za sebe ne zna#i gotovo nita da je moral, u dosadanjem smislu, to jest moral namere, bio predrasuda, neto prenagljeno, moda neto privremeno, neto kao astrologaja i alhemija, ali u svakom slu#aju neto to se mora prevazi&i. Prevazilaenje morala, u izvesnom smislu #ak samoprevazilaenje morala, moda je to naziv za onaj dugotrajni nevidljivi rad koji je zadran za najtananije i naj#estitije, pa i najzlobnije savesti dananjice, kao ive probne kamene due. 33. Drugog izlaza nema: ose&anja predanosti, rtvovanja za blinjega, sav moral samoodricanja moraju se bespotedno staviti pod pitalje i izvesti pred sud: isto onako kao i estetika "nezainteresovanog posmatranja" s kojom ukopljavanje umetnosti prili#no zavodni#ki pokuava danas da obezbedi sebi mirnu savest. Isuvie #arolija i e&era ima u onim ose&anjima "za druge", "ne za sebe", da #ovek tu ne bi morao da bude dvostruko nepoverljiv i da upita: "da nisu to moda ,zavo&enja?'" to se ona dopadaju onome ko ih ima, i onome koji uiva njihove plodove, pa i onome ko je samo posmatra# to jo nije nikakav argument za njih, ve&, naprotiv, upozorenje. Budimo dakle oprezni! 34. Na koje god stanovite filozofije #ovek danas stao, sa svakog mesta posmatrano, pogrenost sveta u kome verujemo da ivimo je najizvesnije i najpouzdanije to nae oko moe da vidi ima mnogo razloga koji nas mogu navesti na pretpostavku o varljivom

principu u "sutini stvari". Ali ko samo nae miljenje, to jest "duh" #ini odgovornim za pogrenost sveta #astan izlaz kojim ide svaki svestan ili nesvestan advocatus dei20 ko smatra da je ovaj svet, zajedno s prostorom, vremenom, oblikom, kretanjem pogreno shva$en, taj bi u najmanju ruku imao dobar povod da i prema svakom miljenju gaji na kraju nepoverenje; ta zar nas ono nije dosad ve& bezbroj puta izigralo? I kakvo jamstvo imamo da ono ne&e i dalje #initi ono to je uvek #inilo? Sasvim ozbiljno: nevinost mislilaca ima u sebi ne#eg dirljivog i ne#eg to uliva strahopotovanje i to im doputa da se i danas jo pojave pred sve&u s molbom da im poteno odgovori, na primer, da li je ona "realna", i zato se ona zapravo toliko tu'i od spoljnog sveta, kao i na jo mnoga sli#na pitanja. Vera u "neposredne izvesnosti" je moralna naivnost koja nama filozofima #ini #ast: ali treba ve& jednom prestati s tim da budemo "samo moralni" ljudi! Nezavisno od morala, ona vera je glupost koja nam ba ne slui na #ast! Moe tamo u gra'anskom svetu ono uvek spremno nepoverenje vaiti kao znak "loeg karaktera" i spadati u slabu pamet; ovde me'u nama, izvan gra'anskog sveta i njegovih da i ne, ta bi nas spre#avalo da budemo nepametni i da kaemo: filozof najzad ima pravo na "lo karakter" kao bi&e koje su dosad na ovom svetu uvek pravili budalom njegova je dunost danas da bude nepoverljiv, da iz svakog ponora sumnje gleda sa najzlobnijom podozrivo&u, Neka mi se oprosti ala s ovim mra#nim licem i obrtom: jer sam i sam ve& davno nau#io da o obmanjivanju i obmanutosti druk#ije mislim i da ga druk#ije cenim i drim u pripravnosti bar nekoliko udaraca u rebra za slepi bes s kojim se vajni filozofi bore da ne budu obmanuti. Zato ne? Nije to nita drugo nego obi#na moralna predrasuda da istina vie vredi od privida; to je #ak najslabije dokazana pretpostavka od svih koje postoje. Treba sebi priznati bar ovoliko: ivota ne bi uopte ni bilo kad se ne bi oslanjao na perspektivisti#ke ocene i prividnosti; i ako bi se htelo, sa #istunskim oduevljenjem i nezgrapno&u mnogih filozofa, da se "prividan svet" potpuno odstrani, pod pretpostavkom, naravno, da ste vi u stanju to da u#inite onda pri tome, u najmanju ruku, ne bi vie nita ostalo od vae "istine"! A ta nas to uopte i goni na pretpostavku da postoji bitna suprotnost izme'u "istinitog" i "lanog"? Zar nije dovoljno da se pretpostave stepeni prividnosti i, tako re&i, svetlije i tamnije senke i svi tonovi privida razli#iti valeri, kako bi se to reklo jezikom slikara? Zato svet koji nas se neto ti e ne bi mogao biti fikcija? I ko tu pita: "Ali fikcija zahteva nekog za#etnika?" zar mu se ne bi moglo prosto odgovoriti: Zato? Da ovo "zahteva" ne spada i samo u fikciju? Zar nije najzad prema subjektu, kao prema predikatu i objektu, doputen i pomalo ironi#an odnos? Zar se filozof ne bi smeo uzdi&i iznad verovanja u gramatiku? Svaka #ast guvernantama: ali zar nije ve& vreme da se filozofija odrekne te vere guvernanti? 35. O, Volteru! O, humanosti! O, gluposti! Neto nije u redu s istinom, sa traenjem istine; i ako #ovek pri tom postupa isuvie ljudski "il ne cherche le vrai que pour faire le bien"* kladim se da ne&e na&i nita!
* On trai istinu samo zato da bi #inio dobro.

36. Uzmimo da realno nije "dato" nita osim naeg sveta pouda i strasti, da se ne moemo ni uspeti ni spustiti do neke druge realnosti nego upravo do realnosti naih nagona jer miljenje je samo odnoenje ovih nagona jednih prema drugima zar nije doputeno napraviti eksperiment i postaviti pitanje da li ova datost nije dovoljna da bi se na osnovu onog to joj odgovara razumeo i takozvani mehanicisti#ki (ili "materijalni") svet? Ne mislim kao

neka obmana, "privid", "predstava" (u Berklijevom i openhauerovom smislu), nego kao realnost istog ranga koju ima sam na afekat kao primitivniji oblik sveta afekata u kome je sve jo povezano u mo&nom jedinstvu, i to se zatim u organskom procesu grana i uobli#ava (i, kao to je pravo, razneava i slabi), kao neka vrsta nagonskog ivota u kome su sve organske funkcije, sa samoregulisanjem, asimilacijom, ishranom, izlu#ivanjem, razmenom materija sinteti#ki povezane i prepletene, kao neki praoblik ivota? Najzad, ne samo da je doputeno da se to pokua: sa stanovita savesti metoda, to se neizostavno trai. Ne pretpostaviti vie vrsta uzro#nosti sve dok se do svoje krajlje granice (do besmisla, neka mi je doputeno re&i) ne dovede pokuaj da se izi'e nakraj s jednom jedinom: to je moral metoda koji se danas ne sme izbe&i; to sledi "iz njegove definicije", kako bi rekli matemati#ari. Pitalje je najzad da li priznajemo volju kao stvarno delotvornu, da li verujemo u uzro#nost volje: #inimo li to a u samoj stvari, vera u to je upravo naa vera u samu uzro#nost onda moramo pokuati da uzro#nost volje hipoteti#ki postavimo kao jedinu. Naravno, "volja" moe delovati samo na "volju", a ne na "materiju" (ne na "nerve", na primer): ukratko, moramo se odvaiti na hipotezu da volja deluje na volju svagde gde se priznaje "delovanje" i da je moda svako mehani#ko doga'anje, ukoliko u njemu deluje neka sila, upravo snaga volje, delovanje volje. Pretpostavimo najzad da smo uspeli da na celokupan nagonski ivot objasnimo kao razvijanje i grananje jednog osnovnog oblika volje, naima volje za mo&, kao to je moj stav; ako bi se sve organske funkcije mogle svesti na ovu volju za mo& i u njoj se nalo i reenje problema ra'anja i hranjenja a to jeste problem onda bi se time steklo pravo da se svaka dejstvuju&a sila jednozna#no odredi kao volja za mo$. Svet gledan iznutra, svet odre'en i ozna#en po svom "inteligibilnom karakteru" bio bi upravo "volja za mo&" i nita drugo. 37. "Kako? Zar to ne zna#i, popularno re#eno: bog je opovrgnut, ali 'avo nije?" Naprotiv! Naprotiv, prijatelji moji! I, do 'avola tako'e, ko vas tera da popularno govorite! 38. Kao to se najzad, u svoj jasno&i novijeg vremena, dogodilo s Francuskom revolucijom, onom jezivom i, izbliza gledano, izlinom lakrdijom u koju su, me'utim, plemeniti i zaneseni posmatra#i #itave Evrope iz daljine tako dugo i strasno svojim tuma#enjem unosili sopstveno negodovanje i sopstveno oduevljenje sve dok tuma enje nije progutalo tekst: tako bi plemenito potomstvo moglo jo jednom pogreno da shvati celu prolost i da moda tek time u#ini snoljivom predstavu o njoj. Ili jo pre: da se to nije ve& dogodilo? Da nismo mi sami bili ovo "plemenito potomstvo"? I da nije upravo sad, ukoliko ovo shvatimo s tim gotovo? 39. Niko ne&e tako lako prihvatiti jedno u#enje kao istinito samo zato to ono #oveka usre&uje ili ga #ini vrlim: izuzev moda umilne "idealiste" koji se zanose dobrim, istinitim, lepim i putaju da u njihovom ribnjaku bez reda plivaju sve mogu&e arene, bezazlene i budalaste elje. Sre&a i vrlina nisu argumenti. A rado se zaboravlja, #ak i me'u trezvenim duhovima, da su nesre&a i zlo&a isto tako slabi protivargumenti. Neto bi moglo da bude istinito, mada bi u najviem stepenu bilo tetno i opasno, moda bi #ak spadalo u temeljna svojstva ivota da bi se moralo propasti ako bi se on dokraja saznao tako da bi se snaga jednog duha merila po tome koliko bi on "istine" zapravo mogao da podnese, jasnije: do kog stepena bi mu bilo potrebno da je razvodni, prikrije, zasladi, otupi, izokrene. Me'utim,

nikakvoj sumnji ne podlee to da za otkri&e izvesnih delova istine imaju povoljnije izglede zli i nesre&ni i da je ve&a verovatno&a da &e oni imati uspeha; da ne govorimo o zlima koji su sre&ni to je vrsta koju moralisti pre&utkuju. Moe biti da tvrdo&a i lukavstvo predstavljaju povoljnije uslove za nastanak jakog nezavisnog duha i filozofa nego ona tiha, tanana, popustljiva blagost i vetina da se sve uzima s lake strane, to se kod jednog nau#nika ceni, i s pravom ceni. Uzmimo, to je napred pomenuto, da se pojam "filozof" ne suava na filozofa koji pie knjige ili #ak svoju filozofiju stavlja u knjige! U slici slobodoumnog filozofa, Stendal daje poslednju crtu koju zbog nema#kog ukusa elim da obavezno podvu#em: jer ona je suprotna nema#kom ukusu. "Pour 'tre bon philosophe", kae ovaj poslednji veliki psiholog, "il faut 'tre sec, clair, sans illusion. Un banquier, qui a fait fortune, a une partie du caract*re requis pour faire des dcouvertes en philosophie, c'est-,-dire pour voir clair dans ce qui est."*
* Da bi #ovek bio dobar filozof treba da bude suv, jasan, bez iluzija. Bankar koji se obogatio ima neto od svojstava koja se trae za otkri&a u filozofiji, to jest da vidi jasno ono to jeste.

40. Sve to je duboko voli masku; najdubljim stvarima je #ak svojstvena mrnja prema slici i pore'enju. Zar ne bi tek suprotnost bila pravo preruavanje za stid jednog boga? Jedno podozrivo pitanje: bilo bi #udno kad se neki mistik ne bi ve& odvaio na neto sli#no. Ima zbivanja tako nene vrste da je dobro da se ona zatrpaju grubo&u i u#ine neprepoznatljivim; ima postupaka iz ljubavi ili prevelike velikodunosti posle kojih nita nije preporu#ljivije nego uzeti motku i premlatiti svedoka: time se pomu&uje njegovo pam&enje. Mnogi se razumeju u smu&ivanje i zlostavljanje sopstvenog pam&enja da bi se osvetili tom jedinom svedoku stid je pronalaza#. Nisu najgore stvari one kojih se #ovek najvie stidi: iza obrazine ne stoji samo lukavstvo u lukavstvu ima tako mnogo dobrote. Mogu da zamislim da se #ovek koji bi imao da sakrije neto dragoceno i krhko kotrlja kroz ivot grub i okrugao kao zeleno staro teko okovano vinsko bure: tako ho&e tananost njegovog stida. (ovek koji u stidu ima dubine nailazi i na svoju sudbinu i na blage odluke na putevima na koje retko ko uopte dospeva, a za #ije postojanje ne smeju znati ni njegovi najblii i najpoverljiviji: njegova ivotna opasnost ostaje skrivena njihovim o#ima kao i njegova ponovo ste#ena ivotna sigurnost. Takav #ovek koji se skriva, koji se instinktivno slui govorom da bi &utao i neto pre&utao i koji je neumoran u izbegavanju optenja, ho$e i nastoji da u srcima i glavama njegovih prijatelja umesto njega krui njegova maska; a ako pretpostavimo da on to ne&e, njemu &e jednog dana postati jasno da uprkos tome postoji tamo njegova maska i da je dobro to je tako. Svaki duboki duh ima potrebu za maskom: tavie, oko svakog dubokog duha se stalno obrazuje neka maska zahvaljuju&i uvek pogrenom, naime plitkom tuma#enju svake re#i, svakog koraka, svakog ivotnog znaka koji on daje. 41. (ovek se sam mora podvrgnuti proveri da bi video da li je odre'en za nezavisnost i zapovedanje; i to u pravi #as. Takve provere ne treba izbegavati, mada su one moda najopasnija igra koja se moe igrati, i to samo one koje se vre pred nama samima kao svedocima i ni pred jednim drugim sudijom. Ne vezivati se za jednu li#nost, makar ona bila i najdraa svaka li#nost je tamnica i tako'e skrovite. Ne vezivati se ni za kakvu otadbinu, makar bila najnapa&enija i najbespomo&nija ve& je manje teko otrgnuti se od pobedonosne otadbine. Ne vezivati sebi ruke nikakvim saaljenjem, makar bila re# o viim ljudima u #ije nam je muke i bespomo&nost pruio uvid neki slu#aj. Ne vezivati se ni za jednu nauku, makar nas privla#ila najdragocenijim, na izgled upravo nama namenjenim otkri&ima. Ne vezivati se

za sopstveno odvajanje, ni za onu opojnu daljinu i tu'inu ptice koja sve dalje tei u visinu da bi to vie pod sobom videla opasnost onog koji leti. Ne vezivati se za sopstvene vrline i kao celina rtvovati se bilo kojoj svojoj posebnosti, na primer svojoj "gostoljubivosti": kakva je opasnost nad opasnostima izuzetnih i bogatih dua koje se prema sebi odnose rasipni#ki, gotovo ravnoduno, i vrlinu irokogrudosti teraju do poroka. (ovek mora umeti da uva sam sebe: to je najstroa provera nezavisnosti. 42. Na vidiku je nova vrsta filozofa: usu'ujem se da ih krstim jednim ne bezopasnim imenom. Kako ih ja vidim, koliko se mogu videti jer njihovoj vrsti je svojstveno da ho$e da ostanu zagonetka u bilo #emu ti filozofi budu&nosti bi voleli da imaju pravo, a moda i da nemaju pravo na to da budu nazvani kua ima. Sam taj naziv je, na kraju krajeva, samo pokuaj i, ako ho&ete, iskuenje. 43. Jesu li to novi prijatelji "istine", ti filozofi koji dolaze? Vrlo verovatno: jer svi filozofi su dosad voleli svoje istine. Sigurno je, me'utim, da to ne&e biti dogmati#ari. Mora biti u suprotnosti s njihovim ponosom, i s ukusom, ako njihova istina treba da bude istina i za svakog drugog: to je dosad bila potajna elja i zadnja misao svih dogmatskih nastojalja. "Moj sud je moj sud: na to ne moe tako lako imati pravo i neko drugi" moda kae takav filozof budu&nosti. (ovek se mora otresti r'avog ukusa da tei slaganju sa mnogima. "Dobro" vie nije dobro ako ga sused uzme u usta. A kako bi uopte i moglo da postoji neko "opte dobro"! Izraz protivre#i sam sebi: to moe biti opte, to uvek ima malu vrednost. Najzad, mora biti tako kako jeste i kako je uvek bilo: velike stvari ostaju velikima, ponori dubokima, nenost i jeza ugla'enima i, kratko re#eno, sve to je retko retkima. 44. Treba li posle svega ovoga jo i posebno da kaem da &e slobodni, veoma slobodni duhovi postati i oni, ovi filozofi budu&nosti ma koliko izvesno bilo da ne&e postati samo prosto slobodni duhovi, nego neto vie, uzvienije, ve&e i iz osnova druk#ije, to nikako ne treba prevideti i brkati? Ali kad to govorim, ja gotovo isto toliko ose&am prema njima samima, kao i prema nama koji smo njihovi glasnici i prete#e, mi slobodni duhovi! obavezu da od nas otklonim jednu staru glupu predrasudu i nesporazum koji je i suvie dugo, kao neka magla, #inio nejasnim pojam "slobodan duh". U svim evropskim zemljama, pa i u Americi, ima danas neto to zloupotrebljava taj naziv: jedna vrlo uska, zatvorena, u lance sapeta vrsta duhova koja ho&e gotovo suprotno od onoga to se skriva u naim namerama i instinktima da i ne govorimo o tome da oni u odnosu na one dolaze&e nove filozofe moraju biti dobro zatvoreni prozori i zamandaljena vrata. Oni spadaju, kratko i jasno, me'u ljude koji se bave niveliranjem, te pogreno nazvane "slobodne duhove" kao re#iti i pismu veti robovi demokratskog ukusa i njegovih "modernih ideja": svi do jednog ljudi bez usamljenosti, bez sopstvene usamljenosti, nespretni valjani momci kojima ne treba osporavati ni hrabrost ni pohvalnu uljudnost, samo to su neslobodni i smeno povrni, pre svega sa svojom osnovnom sklono&u da u oblicima dosadanjeg starog drutva vide verovatni uzrok sve ljudske bede i neuspeha, pri #emu se istina sre&no postavlja na glavu! Ono to bi oni svim snagama eleli da postignu jeste opta sre&a stada na zelenoj livadi, sa sigurno&u, neugroeno&u, ugodno&u, olakanjem ivota za svakog; njihove naj#e&e pevane pesme i pouke glase "jednakost prava" i "saose&anje sa svima koji pate" a samu patnju shvataju kao neto to se mora ukloniti. Mi

suprotni, koji smo otvorili sebi oko i savest za pitanje gde je i kako biljka "#ovek" dosad najsnanije rasla u visinu, smatramo da se to svaki put deavalo u obrnutim uslovima, da je za to opasnost njegovog poloaja morala najpre rasti do krajnosti, da se njegova mo& pronalaenja i pretvaranja (njegov "duh") morala pod dugim pritiskom i prinudom razviti do istan#anosti i odvanosti, da je njegova volja za ivotom morala porasti do bezuslovne volje za mo& mi mislimo da surovost, nasilje, ropstvo, opasnost na ulici i u srcu, prikrivenost, stoicizam, vetina u iskuavanju i 'avolstvu svake vrste, da sve to je u #oveku r'avo, strano, tiransko, zversko i zmijsko slui uzdizanju vrste "#ovek" isto tako kao i ono to je tome suprotno. Ne kaemo #ak ni dovoljno kad samo to kaemo, i u svakom slu#aju se, sa svojim govorom i &utanjem u ovim stvarima, nalazimo na drugom kraju svake moderne ideologije i elje stada: moda kao njihovi antipodi? Kakvo #udo to mi "slobodni duhovi" nismo ba najpoverljiviji duhovi, to ne elimo da u svakom pogledu odamo ono ega se jedan duh moe osloboditi i kuda &e potom moda biti gonjen? A to se ti#e opasne formule "s one strane dobra i zla" kojom se mi bar #uvamo od zamenjivanja: mi jesmo neto druga#ije nego libres-pen-seurs", "liberi pensatori", "slobodni mislioci", i kako se ve& sve ne zovu ti #asni zagovornici "modernih ideja". U mnogim zemljama duha bili smo kod ku&e, ili bar u gostima; uvek smo uspevali da izbegnemo mra#ne prijatne zakutke u koje su nas, #ini se, gonili ljubav i mrnja, mladost, poreklo, slu#ajan susret s ljudima i knjigama, ili #ak iscrpljenost lutanjem; puni mrnje prema mamcima zavisnosti koji lee skriveni u po#astima ili novcu, u zvanjima ili opijenosti #ula; #ak zahvalni nevolji i nepredvidljivoj boljci jer su nas one uvek osloba'ale nekog pravila i "predrasude" u vezi s tim, zahvalni bogu, 'avolu, ovci i crvu u nama, radoznali do poroka, istraiva#i do nemilosrdnosti, nezadrivih prstiju za neuhvatljivo, zuba i eludaca za najnesvarljivije, spremni za svaki zanat koji iziskuje otroumnost i otra #ula, spremni na svaki pothvat zahvaljuju&i preobilnosti "slobodne volje", sa duom spreda i duom pozadi #ije zadnje namere niko ne moe lako otkriti, sa pro#eljem i za#eljem nedostupnim ni za koga, skriveni ogrta#ima svetla, osvaja#i, mada li#imo na batinike i rasipnike, sre'iva#i i skuplja#i od jutra do mraka, #uvari svoga bogatstva i svojih prepunih ladica, tedljivi u u#enju i zaboravljanju, snalaljivi u shemama, ponekad gordi na tablice kategorija, nekad cepidlake, nekad sove koje rade i u po bela dana, pa, ako je potrebno, #ak i straila a danas to jeste potrebno: naime, ukoliko smo od ro'enja zakleti i ljubomorni prijatelji usamljenosti sopstvene, najdublje pono&no-podnevne usamljenosti takva smo mi vrsta ljudi, mi slobodni duhovi! A moda ste i vi neto sli#no tome, vi to dolazite, vi novi filozofi?

RELIGIJSKI NA(IN IVOTA

45. (ove#ja dua i njene granice, dosad uopte dostignut obim unutranjih iskustava #oveka, visine, dubine i irine ovih iskustava, cela dosadanja istorija due i njene jo neiscrpene mogu&nosti: to je za ro'enog psihologa i prijatelja "velikog lova" predodre'eno lovite. Ali koliko puta mora on sam sebi u o#ajanju da kae: "Pojedinac! Ah, samo pojedinac! A ova ogromna uma i prauma!" I stoga poeli koju stotinu pomo&nika u lovu i fine, dobro obu#ene pse traga#e koje bi mogao poterati u istoriju ljudske due da mu tamo sateruju njegovu divlja#. Uzaman: on se bezbroj puta osvedo#ava, temeljito i gorko, kako je za sve stvari koje neposredno podsti#u njegovu radoznalost teko na&i pomo&nike i pse. Nevolja pri odailjanju u#enih ljudi u nova i opasna lovita, gde su u svakom pogledu potrebni hrabrost, dovitljivost i lukavstvo, lei u tome to oni vie nisu upotrebljivi upravo

tamo gde po#inje "veliki lov", ali i velika opasnost ba tamo oni gube otrinu vida i njuha. Da bi se, na primer, doku#ilo i utvrdilo kakvu je istoriju dosad imao problem znanja i savesti u dui homines religiosi,* za to bi #ovek moda morao i sam da bude toliko dubok, toliko ranjen, toliko velik kao to je bila Paskalova intelektualna savest; uz to bi bilo potrebno jo i ono iroko razapeto nebo jasne i zagriene duhovnosti koje bi odozgo omogu&ilo da se ovo mnotvo opasnih i bolnih doivljaja pregleda, sredi i sabije u formule. Ali ko bi mi u#inio tu uslugu! I ko bi imao vremena da #eka takve pomaga#e! O#igledno, oni se ra'aju suvie retko, uvek je bilo malo verovatno da &e se pojaviti! Na kraju, #ovek mora sve sam #initi da bi sam neto saznao: to zna#i da ima mnogo da se radi! Me'utim, radoznalost kao to je moja ostaje nesumnjivo najprijatniji od svih poroka oprostite, htedoh re&i: ljubav prema istini ima svoju nagradu na nebu, ali ve& i na zemlji.
* Religioznih ljudi.

46. Vera kakvu je zahtevalo, i neretko postizalo, prvobitno hri&anstvo, usred jednog skepti#nog i junja#ki slobodoumnog sveta koji je iza sebe i u sebi imao vekovnu borbu filozofskih kola, uz to vaspitanje za toleranciju koje je dao imperium Romanum ta vera nije ona prostoduna i zagriena podani#ka vera s kojom su, recimo, Luter ili Kromvel, ili bilo koji drugi nordijski varvarin duha bili privreni svom bogu i hri&anstvu; pre &e to biti ona Paskalova vera koja je na jeziv na#in sli#na trajnom samoubijanju uma ilavog, dugove#nog, kao crv otpornog uma koji se ne moe ubiti na jedan mah, jednim udarcem. Hri&anska vera je od samog po#etka rtvovanje: rtvovanje svake slobode, svakog ponosa, svake samosvesti duha; u isto vreme, ona je porobljavanje i samoporuga, samosaka&enje. Ima svireposti i religijskog ushi&enja feniksom u toj veri koja se pripisuje labavoj, viestranoj i veoma razmaenoj savesti: njena pretpostavka je da je pot#injavanje duha neopisivo bolno, da se cela prolost i navika takvog duha brane od absurdissimuma, na ta se po njemu svodi "vera". Moderni ljudi sa svojom otupelo&u prema svakoj hri&anskoj nomenklaturi ne ose&aju vie ono grozno-superlativno koje je za anti#ki ukus lealo u paradoksalnosti formule "bog na krstu". Jo nikad i nigde nije dosad bilo takve smelosti u preokretanju, ne#eg tako stranog, upitnog i sumnjivog kao to je ova formula: ona je obe&avala preocenjivanje svih anti#kih vrednosti. Istok je to, duboki istok, isto#ni rob je to to se na taj na#in svetio Rimu i njegovoj otmenoj i lakomislenoj tolerantnosti, rimskom "katolicizmu" vere i uvek je to bila ne vera, nego sloboda od vere, ono polustoi#ko i nipodatavaju&e prenebregavanje ozbiljnosti vere, zbog #ega su se robovi ljutili na svoje gospodare i bunili se protiv njih. "Prosve&enost" razjaruje: jer rob ho&e neto bezuslovno, on shvata samo tiransko, u moralu tako'e, on voli kao to i mrzi, bez nijanse, do dna, do bola, do bolesti njegova silna skrivena patnja buni se protiv otmenog ukusa koji kao da pori e patnju. Skepsa prema patnji, u stvari samo stav aristokratskog morala, nemalo je doprinela nastanku poslednjeg velikog robovskog ustanka koji je po#eo sa Francuskom revolucijom. 47. Gde god se na zemlji dosad pojavila religijska neuroza nalazimo je povezanu sa tri opasna propisa u pogledu dijete: samo&a, post i polno uzdravanje s tim to se ovde ne bi ba sa sigurno&u moglo utvrditi ta je uzrok a ta posledica i da li tu uopte postoji uzro#noposledi#an odnos. Na krajnju sumnju navodi to to u njihove najredovnije simptome, kod divljih kao i kod pripitomljenih naroda, spada i najnaglija, krajnja poudnost koja se, zatim, tako'e iznenada, preokre&e u pokajni#ki gr# i poricanje sveta i volje: to bi se oboje moda

moglo protuma#iti kao maskirana epilepsija. Ali nigde se drugde ne bi trebalo vie kloniti svakog tuma#enja nego ovde: ni oko jedne pojave nije se dosad namnoilo toliko besmislica i sujeverja; izgleda da nijedna dosad nije vie zanimala ljude, #ak i filozofe vreme bi bilo da se ba ovde malo ohladimo, pou#imo opreznosti, jo bolje: da odvratimo pogled, da odemo. Jo i u pozadini filozofije iz najblie prolosti, openhauerove, nalazi se, gotovo kao problem po sebi, ovaj jezivi upitnnk religijske krize i bu'enja. Kako je mogu$no poricanje volje? Kako je mogu&an svetac? Izgleda da je to stvarno bilo pitanje zahvaljuju&i kome je openhauer postao filozof i od koga je po#eo. I tako je dolo do prave openhauerovske konsekvencije da njegov najdosledniji privrenik (moda i poslednji, ukoliko je re# o Nema#koj), naime Rihard Vagner, sopstveno ivotno delo upravo tu zavri i na kraju u liku Kundrija jo izvede na scenu onaj strani i ve#iti tip, xxxtype vecu*, u slici i prilici; i to ba u ono vreme kad su psihijatri gotovo svih evropskih zemalja imali povoda da ga prou#avaju izbliza gde god je religijska neuroza ili, kako ja to nazivam, "religijski na#in ivota" epidemijski izbila i razlila se kao "Vojska spasa". Ali ako se upitamo ta je zapravo ljude svih vrsta i vremena, pa i filozofe, tako neodoljivo zanimalo u celom fenomenu sveca, onda je to, van svake sumnje, izgled #uda koji im je svojstven, naime neposrednog niza suprotnosti, duevnih stanja suprotno vrednovanih u moralnom pogledu: verovalo se da se tu pred naim o#ima, "r'av #ovek" najednom pretvara u "sveca", u dobrog #oveka. Dosadanja psihologija je na ovom mestu pretrpela brodolom: nije li se to desilo u prvom redu stoga to se ona pot#inila moralu, to je sama verovala u moralno-vrednosne suprotnosti, a ove suprotnosti je umetnula, u#itala, tuma enjem unela u tekst i #injeni#no stanje? ta? "(udo" samo greka u tuma#enju? Slabost filologije?
* Stvarni tip.

48. Reklo bi se da su latinske rase mnogo dublje vezane za svoj katolicizam nego mi nordijci za celo hri&anstvo uopte: i da, prema tome, neverovanje u katoli#kim zemljama mora zna#iti neto sasvim drugo nego u protestantskim naime, jednu vrstu pobune protiv duha rase, dok je ono kod nas pre povratak duhu (ili neduhovnosti) rase. Mi nordijci poti#emo nesumnjivo od varvarskih rasa; u pogledu nae obdarenosti za religiju tako'e: za nju smo mi slabo obdareni. Izuzetak mogu #initi Kelti, koji su zbog toga i bili najbolja podloga za prijem hri&anske infekcije na severu: u Francuskoj je hri&anski ideal procvao samo ukoliko je to doputalo bledo sunce severa. Kako su po naem ukusu #udno poboni #ak i poslednji francuski skeptici ukoliko u njihovom poreklu ima neto keltske krvi! Kako nam katoli#ki, kako nenema#ki mirie sociologija Ogista Konta sa svojom rimskom logikom instinkata! Kako jezuitski onaj ljubazni i pametni #i#erone iz Por-Roajala, Sent-Bev, uprkos svemu njegovom neprijateljstvu prema jezuitima! Pa #ak i Ernest Renan: kako nama nordijcima nepristupa#no zvu#i jezik jednog takvog Renana u kome svakog trenutka i najbezna#ajnija religijska napetost izvodi iz ravnotee njegovu u viem smislu poudnu i udobnom oputanju sklonu duu! Ponovimo samo za njim ove lepe re#enice i kakvu &e ljutnju i oholost one odmah pobuditi kao odgovor u naoj verovatno manje lepoj i tvr'oj, to jest nema#kijoj dui! "disons dons hardiment que la religion est un produit de l'homme normal, que l'homme est le plus dans le vrai quand il est le plus religieux et le plus assure d'une destinee infinie... C'est quand il est bon qu'il veut que la vertu corresponde a un ordre eternel, c'est quand il contemple les choses d'une maniere desinteressee qu'il trouve la mort revoltante et absurde. Comment ne pas supposer que c'est dans ces moments-la, que l'homme voit le mieux?... "* xxx Ove re#i su mom uhu i mojim navikama toliko antipodne da sam, kad sam ih pro#itao, pored njih zapisao svoj prvi bes "la niaiserie religieuse par excellence!"** dok ih je moj

posledlji bes #ak i zavoleo, ove re#enice s njihovom istinom postavljenom na glavu! Kako je to lepo, tako otmeno, imati sopstvene antipode!
*"Recimo ipak smelo da je religija proizvod normalnog #oveka, da je #ovek najblie istini kad je najreligiozniji i kad najvie veruje u beskona#nu sudbinu... Kad je dobar, on ho&e da vrlnia odgovara ve#nom poretku, kad stvari posmatra na nezainteresovan na#in, smrt smatra gnusnom i apsurdnom. Kako da ne pretpostavimo da #ovek upravo u tim trenucima najbolje vidi?..." ** "Prevashodno religijska glupost".

49. Ono to nas u religioznosti starih Grka zadivljuje jeste bujno obilje zahvalnosti koje iz nje zra#i: vrlo otmena je to vrsta ljudi koja se tako dri pred prirodom i ivotom! Kasnije, kad je u Gr#koj do prevage dola gomila, i u religiji je preovladao strah; pripremalo se hri&anstvo. 50. Strast za boga: ima selja#kih, prostodunih i nametljivih priroda kao to je Luterova celom protestantizmu nedostaje junja#ka delicatezza*. Ima u toj strasti orijentalne ekstaze kao kod nekog nezaslueno pomilovanog ili uzdignutog roba, na primer kod Avgustina kome, na uvredljiv na#in, nedostaje svaka otmenost u ponaanju i eljama. Ima u njoj enske nenosti i pohotljivosti koja sramno i neznala#ki tei jednom unio mysticaet physica** kao kod madam de Gijon. U mnogim slu#ajevima, ona se na prili#no #udan na#in javlja kao preruavanje puberteta devojke ili mladi&a; ponekad #ak kao histerija neke usedelice, pa i kao njeno poslednje #astoljublje: crkva je u takvom slu#aju ve& vie puta proglasila enu za sveticu.
* Tananost, prefinjenost. ** Misti#nom i fizi#kom sjedinjavanju.

51. Dosad su se najmo&niji ljudi uvek s potovanjem priklanjali pred svecem kao zagonetkom samosavla'ivanja i namernog krajnjeg liavanja: zato su se priklanjali? Oni su u njemu i, tako re&i, iza zagonetnosti njegove krhke i jadne pojave naslu&ivali nadmo&nu snagu koja je htela da se proveri na takvom savla'ivanju, snagu volje u kojoj su prepoznavali i potovali sopstvenu snagu i radost vladanja: kad su potovali sveca, potovali su neto u sebi. Uz to im je izgled sveca ulivao podozrenje: bi&e da se takvo #udovino odricanje, takva #udovina protivprirodnost nisu uzalud prieljkivali, tako su oni govorili sebi i pitali se. Moda postoji neki razlog za to, neka veoma velika opasnost o kojoj bi asket, zahvaljuju&i svojim tajnim sagovornicima i posetiocima, mogao da bude poblie obaveten? Kratko re#eno, mo&nici sveta upoznali su pred njim jedan nov strah, naslu&ivali su novu silu, jednog nepoznatog, jo nepobe'enog neprijatelja "volja za mo&" je bila ono to ih je prinudilo da zastanu pred svecem. Oni su morali da ga pitaju. 52. U jevrejskom Starom zavetu, knjizi boanske pravde, ima ljudi, stvari i re#i tako velikog stila da gr#ka i indijska knjievnost nemaju nita to bi se s njim moglo uporediti. Sa

strahom i strahopotovanjem stojimo pred ovim veli#anstvenim ostacima onoga to je #ovek nekada bio, i tune nam se misli pri tom ra'aju o staroj Aziji i njenom isturenom poluostrvcu Evropi koja bi bezuslovno htela da nasuprot Aziji predstavlja "napredak #oveka". Odista: ko je i sam samo slabana pitoma doma&a ivotinja i zna samo za potrebe doma&e ivotinje (poput naih dananjih obrazovanih ljudi, a uz njih hri&ana "prosve&enog" hri&anstva), taj me'u onim ruevinama ne mora da se #udi, a jo manje da se alosti odnos prema Starom zavetu je probni kamen u pogledu onog to je "veliko" i "malo" moda &e Novi zavet, knjiga o milosti, pre biti bliska njegovom srcu (iz nje se iri jak miris due pravog, ose&ajnog, potuljenog bogomoljca i sitne due). Ovaj Novi zavet, neku vrstu rokoko ukusa u svakom pogledu, spojiti sa Starim zavetom u jednu knjigu kao Bibliju, kao "knjigu po sebi": to je moda najve&a drskost i "greh protiv duha" koji knjievna Evropa ima na savesti. 53. Zato danas ateizam? "Otac" u bogu je temeljito opovrgnut; "sudija", "nagra'iva#" isto tako. Tako je i s njegovom "slobodnom voljom": on ne #uje a i kad bi #uo ne bi znao kako da pomogne. Najgore od svega, izgleda da je nesposoban da o sebi neto odre'eno kae: da li je on nejasan? To je ono to sam iz mnogih razgovora pitaju&i, oslukuju&i otkrio kao uzrok poraza evropskog teizma; dodue, #ini mi se da je religijski instinkt u snanom porastu ali da on s dubokim nepoverenjem odbija upravo teisti#ko pomirenje. 54. A ta u stvari #ini celokupna novija filozofija? Od Dekarta i to vie njemu za inat nego na osnovu njegovog metoda svi filozofi napadaju stari pojam due pod vidom kritike pojmova subjekta i predikata; to zna#i: napadaju na osnovnu pretpostavku hri&anskog u#enja. Kao saznajnoteorijska skepsa, novija filozofija je prikriveno ili otvoreno antihri$anska, mada ne i antireligijska, da tako kaemo za finije ui. Nekad se, naime, verovalo u "duu" kao to se verovalo u gramatiku i gramati#ki subjekt; govorilo se: "ja" je uslov, "mislim" je predikat i neto uslovljeno miljenje je delatnost uz koju se mora zamisliti subjekt kao uzrok. Pa se onda sa zadivljuju&om ilavo&u i lukavstvom pokuavalo da se izvu#eiz te mree ne bi li, moda, istinito bilo obrnuto: "mislim" uslov, "ja" uslovljeno; "ja", dakle, tek sinteza koju proizvodi miljenje. Kant je zapravo hteo da dokae kako se subjekt ne moe dokazati pomo&u subjekta kao ni objekt. Moda mu nije uvek bila strana misao o mogu&nosti prividne egzistenccje subjekta, dakle "due", ona misao koja je kao vedanta-filozofija ve& jednom vladala na zemlji, i to veoma mo&no. 55. Postoji velika lestvica religijske svireposti sa mnogo stupnjeva; me'u njima su najvanija tri. Nekada su svome bogu rtvovani ljudi, moda upravo oni koji su bili najvie voljeni tu spadaju rtve prvenaca u svim praistorijskim religijama, isto tako i rtva cara Tiberija u pe&ini boga Mitre na ostrvu Kapri, onaj najjeziviji od svih rimskih anahronizama. Zatim su, u moralnoj epohi #ove#anstva, svome bogu rtvovani najja#i instinkti koje je #ovek imao, sopstvena "priroda"; ova prazni#na radost sija se u jezivom pogledu askete, tog zanesenjaka "protiv prirode". Najzad: ta je jo ostalo da se rtvuje? Nije li se najzad moralo rtvovati sve to je uteno, sveto, isceliteljsko, sva nada, sva vera u skrivenu harmoniju, u budu&e blaenstvo i pravdu? Nije li #ovek morao rtvovati i samog bogai, iz svireposti prema sebi samom, oboavati kamen, glupost, silu tee, sudbinu, nita? Za nita rtvovati boga ta

paradoksna misterija krajnje svireposti sa#uvana je za pokolenje koje upravo sad nastupa: svi mi ve& znamo neto od toga. 56. Ko se, kao ja, s nekom zagonetnom poudom dugo trudio oko toga da milju prodre u dubinu pesimizma i da ga izvu#e iz poluhri&anske, polunema#ke teskobe i naivnosti s kojom se on nedavno predstavio ovom stole&u, naime u vidu openhauerove filozofije, ko je zaista bio u prilici da jednim azijskim i nadazijskim okom zaviri i duboko prodre u ovaj prema svetu najnegativnije nastrojen od svih mogu&ih na#ina miljenja s one strane dobra i zla, a ne vie, kao Buda i openhauer, u stegama i zabludama morala taj je moda ba time, a da to zapravo nije hteo, otvorio sebi o#i za suprotni ideal: za ideal najsmelijeg, najivljeg i prema svetu najpozitivije nastrojenog #oveka, koji se ne samo snaao i nau#io da se miri s onim to je bilo i to jeste nego to kako je bilo i jeste ho&e opet da ima, odsad pa doveka, nezasitno vi#u&i da capo* ne samo sebi nego celom komadu i predstavi, i ne samo jednoj predstavi nego u stvari onome kome je upravo ta predstava potrebna, i #ini je potrebnom: jer je sam sebi uvek iznova potreban i sebe #ini potrebnim... Kako? A da to nije circulus vitiosus deus?**
* Iz po#etka, iznova. ** Za#arani krug bog.

57. Sa snagom njegovog duhovnog pogleda i uvida raste irina i tako re&i prostor oko #oveka: njegov svet biva dublji, sve nove i nove zvezde, sve nove i nove zagonetke i slike dolaze mu u vidno polje. Moda je sve ono na #emu je duhovno oko vebalo svoju otrinu i pronicljivost bilo samo povod za njegovo vebalje, stvar igre, neto za decu i de#je glave. Moda nam jednom najsve#aniji pojmovi oko kojih se najvie borilo i zbog kojih se najvie trpelo, pojmovi "bog" i "greh", ne&e izgledati vaniji nego starcu de#ja igra#ka ili de#ji bol a moda &e "starcu" biti opet potrebna neka druga igra#ka i neki drugi bol, moda &e on jo uvek biti dovoljno dete, ve#ito dete! 58. Da li je zbilja zapaeno koliko je jednom istinski religioznom ivotu (i to kako njegovom omiljenom mikroskopskom radu samoispitivanja tako i onoj tihoj smirenosti koja se zove "molitva" i stalna je spremnost za "dolazak Boga") potrebna spoljna dokolica, ili poludokolica, mislim dokolica s mirnom save&u od pamtiveka, po krvi, dokolica kojoj nije sasvim strano aristokratsko ose&anje da rad osramo$uje naime, da on duu i telo #ini prostim? I da, prema tome, moderna, bu#na marljivost koja troi vreme, ponosna, glupo ponosna na sebe, vaspitava i priprema za "bezverje" vie nego sve ostalo? Me'u onima koji, na primer, danas u Nema#koj ive po strani od religije nalazim ljude #ije je "slobodoumlje" razli#ite vrste i porekla, ali u prvom redu ve&inu takvih kojima je marljivost, s kolena na koleno, zatrla religijske instinkte, tako da oni vie i ne znaju #emu religije slue, i s nekom vrstom nemog #u'enja, tako re&i samo registruju njihovo prisustvo u svetu. Oni se ose&aju ve& toliko zauzeti, ti #estiti ljudi, bilo svojim poslovima ili zadovoljstvima, a o "otadbini", novinama i "porodi#nim obavezama" da i ne govorimo: #ini se da za religiju nemaju uopte vie vremena, pogotovo to vie nisu sigurni da li je tu re# o nekom novom poslu ili o novom zadovoljstvu jer nemogu&e je, kau oni sebi, da se u crkvu ide samo radi toga da bi se sebi pokvarilo dobro raspoloenje. Oni nisu neprijatelji religijskih obi#aja; zahteva li se u izvesnim

slu#ajevima, recimo da drava zahteva, u#e&e u takvim obi#ajima, oni #ine ono to se zahteva, kao to se i ina#e mnogo ta #ini sa strpljivom i tihom ozbiljno&u, bez mnogo radoznalosti i ose&anja nelagodnosti: oni i ive suvie po strani i izdvojeno da bi sami nali za potrebno da se u takvim stvarima opredeljuju za ili protiv. U te ravnodune spada danas ve&ina nema#kih protestanata srednjeg stalea, naro#ito u ivim velikim trgovinskim i saobra&ajnim centrima; isti je slu#aj s ve&inom vrednih nau#nika i celokupnim osobljem na univerzitetu (izuzimaju&i teologe, #ije postojanje i mogu&nost na tom mestu postavljaju psihologu sve vie i sve tananijih zagonetki). Poboni ili prosto crkveni ljudi, retko razmiljaju o tome koliko je dobre volje, moglo bi se re&i slobodne volje danas potrebno da bi jedan nema#ki nau#nik ozbiljno shvatio problem religije; po prirodi celog svog zanata (i, kako rekosmo, svoje zanatske revnosti na koju ga obavezuje njegova moderna savest), on je sklon izvesnoj nadmo&noj, gotovo blagonaklonoj vedrini prema religiji, s kojom se ponekad mea i lako potcenjivanje upravljeno protiv "ne#istote" duha, koju on pretpostavlja tamo gde god se neko jo izjanjava za crkvu. Tek uz pomo& istorije (dakle ne na osnovu svog li#nog iskustva), nau#nik uspeva da u odnosu prema religijama zauzme stav ozbiljnosti pune strahopotovanja i izvesnog bojaljivog uvaavanja; me'utim, ako onsvoje ose&anje prema njima podigne #ak i do zahvalnosti, onse sa svojom li#no&u ni za korak nije pribliio onome to jo postoji kao crkva ili pobonost: moda obrnuto. Prakti#na ravnodunost prema religijskim stvarima u kojoj se s ro'enjem naao i u koju je vaspitanjem urastao, obi#no se kod njega sublimie u obazrivost i #istunstvo koje zazire od dodira sa religioznim ljudima i stvarima; i moda mu upravo dubina njegove tolerancije i #ove#nosti nalae da se kloni onog bezizlaznog poloaja koji tolerisanje donosi sobom. Svako doba ima svoju boansku vrstu naivnosti na #ijem bi mu iznalaenju mogla pozavideti druga vremena: a koliko naivnosti, potovanja vredne, de#je i bezmerno nespretne naivnosti ima u toj veri nau#nika u sopstvenu nadmo&nost, u mirnoj savesti njegove tolerancije, u neslu&eno plitkoumnoj sigurnosti s kojom se njegov instinkt odnosi prema religioznom #oveku kao manjevrednom i niem tipu #oveka, koga je on sam nadmaio irinom, dubinom i visinom on, mali uobraeni patuljak i nikogovi&, trudoljubivi i okretni umni i fizi#ki radnik na polju "ideja", "modernih ideja"! 59. Ko je duboko zavirio u svet, taj dobro zna koliko mudrosti ima u tome to su ljudi povrni. Instinkt samoodranja ih u#i da budu brzi, spretni i pritvorni. Ovde-onde se nailazi na strasno i preterano oboavanje "#istih oblika", kod filozofa kao i kod umetnika: neka niko ne sumnja u to da se onaj kome je takav kult povrine potreban, jednom ve& opekao pokuavaju&i da zahvati ispod nje. Moda #ak i u pogledu ove dece, ope#enih prstiju, ro'enih umetnika, koji zadovoljstvo ivota nalaze jo samo u nameri da krivotvore njegovu sliku (kao u nekoj mu#noj osveti ivotu), postoji jo i neki redosled: stepen u kome im je ivot dojadio mogao bi se o#itati iz toga do koje mere oni ele da vide njegovu sliku iskrivljenu, osiromaenu, odvojenu od ovog sveta i obogotvorenu homines religiosi bi se mogli ura#unati me'u umetnike kao njihov najvii rang. Dubok podozriv strah od neizle#ivog pesimizma, ve& nekoliko hiljada godina nas primorava da se #vrsto hvatamo za religijsko tuma#enje postojanja: strah onog instinkta koji naslu&uje da bismo do istine mogli do&i suvie rano, pre nego to #ovek postane dovoljno jak, dovoljno tvrd, dovoljno umetnik... Pobonost, "ivot u bogu", vi'en tim o#ima izgledao bi pri tom kao najfiniji i poslednji proizvod straha od istine, kao oboavanje i opijenost umetnika pred najdoslednijim od svih krivotvorenja, kao volja za preokretanjem istine, za neistinom po svaku cenu. Moe biti da za ulepavanje samog #oveka nije dosad bilo ja#eg sredstva nego to je upravo pobonost: posredstvom nje, #ovek moe postati toliko umetnik, povrina, igra boja, dobrota, da vie ne patimo kad ga gledamo.

60. (oveka voleti boga radi to je dosad bilo najotmenije i najdalje ose&anje koje su ljudi dosegnuli. Da je ljubav prema #oveku bez ikakve zadnje namere koja bi je posve&ivala jedna glupost i jedno zverstvo vie, da sklonost ovom #ovekoljublju mora svoju meru, svoju tananost, svoje zrno soli i mrvicu ambre dobiti tek od jedne vie sklonosti: bez obzira na to koji je to #ovek bio koji je to prvi osetio i "doiveo", koliko je njegov jezik mucao kad je pokuao da izrazi takvu nenost, oi treba da nam za sva vremena ostane svet i potovan kao #ovek koji se dosad vinuo najvie i prevario se na najlepi na#in! 61. Filozof, kako ga mi razumemo, mi slobodni duhovi kao #ovek najire odgovornosti koji ima savest za sveukupni razvoj #oveka: taj filozof &e se u svom odgajiva#kom i vaspitnom radu posluiti religijama isto onako kao to se slui odgovaraju&im politi#kim i ekonomskim stanjem. Odabrani, odgojni, a to zna#i uvek kako razorni tako i stvarala#ki i oblikuju&i uticaj koji se moe izvriti pomo&u religija, mnogostran je i raznolik, ve& prema vrsti ljudi koji se nalaze pod njihovim stegama i okriljem.Za snane, nezavisne, za one koji su pripremljeni i predodre'eni da nare'uju, u kojima se otelovljuju um i umetnost jedne vladaju&e rase, religija je jedno sredstvo vie za savla'ivanje otpora, za olakavanje vladalja: kao veza koja spaja vladaoce i podanike i savest ovih poslednjih, ono to je u njima najskrivenije i najbitnije i to bi rado otkazalo poslunost, otkriva i prenosi onim prvima; a ako pojedine prirode takvog otmenog porekla svojom visokom duhovno&u naginju povu#enijem i misaonijem ivotu i usvajaju samo najistan#aniju vrstu vladanja (preko izabranih u#enika ili redovnika), religija moe posluiti i kao sredstvo za obezbe'enje mira nasuprot buci i neugodnostima grubljeg vladanja i za #uvanje #istote pred neizbenom prljavtinom svakog bavljenja politikom. Tako su to shvatili na primer bramani: pomo&u religijske organizacije, oni su sebi pribavili mo& da narodu imenuju njegove kraljeve, dok su se sami drali po strani i ose&ali se kao ljudi viih i natkraljevskih zadataka. Uz to, religija i jednom delu podanika daje upute i priliku da se pripreme za budu&e vladanje i zapovedanje; naime, onim klasama i staleima koji se polako uzdiu, #ija je volja za vladanje sobom, zahvaljuju&i sre&nim bra#nim obi#ajima, snazi i vedrini volje, u stalnom usponu njima religija daje dovoljno izazova i podsticaja da po'u putem vie duhovnosti, da provere ose&anja velikog samoprevazilaenja, &utanja i usamljenosti: asketizam i puritanizam su gotovo neizostavna sredstva za vaspitanje i oplemenjivanje kad jedna rasa ho&e da se oslobodi okova svoga plebejskog porekla i da se trudom pripremi za budu&u vladavinu. Najzad, obi#nim ljudima, koji #ine ve&inu i koji postoje zato da slue i da budu od opte koristi i samo utoliko smeju postojati, religija daje neprocenjivo zadovoljstvo sopstvenim poloajem i vrstom, svestrano umirenje srca, oplemenjivanje poslunosti, vie sre&e i saose&anja sa sebi ravnima, neto ozarenja i ulepanja, neto malo opravdanja #itave svakidanjice, sve one niskosti, sve poluivotinjske bede njihove due. Religija kao zna#ajna odrednica ivota baca sun#ani sjaj na te ve#ite patnike i #ini im sopstvenu sliku snoljivom, deluje onako kako epikurovska filozofija obi#no deluje na patnike viega reda, okrepljuju&i, pre#i&avaju&i, patnju tako re&i iskori$avaju$i, i najzad #ak isceljuju&i i opravdavaju&i. Moda u hri&anstvu i budizmu nije nita toliko dostojno potovanja kao njihova vetina da i one najnie pou#e da se preko pobonosti veu za jedan vii prividan red stvari i tako pomire sa stvarnim poretkom u kome vode vrlo teak ivot a upravo je ta teina nuna! 62.

I najzad, da bi se takvim religijama stavile na ra#un i negativne stavke i na videlo iznela njihova potajna opasnost uvek se skupo i strano pla&a ako religije nisu sredstvo odgajanja i vaspitavanja u ruci filozofa,nego same iz sebe i suvereno vladaju, ako one same ho&e da budu kona#ni cilj, a ne sredstvo pored ostalih sredstava. Kod #oveka kao i kod svake druge ivotinjske vrste postoji obilje neuspelih, bolesnih, izopa#enih, slabanih jedinki, jedinki koje nuno pate; uspeli slu#ajevi su i u vrsti #ovek uvek izuzetak i, s obzirom na to da je #ovek ivotinja koja jo ncje dokraja odre&ena, #ak redak izuzetak. I jo gore: ukoliko je tip kome jedan #ovek pripada vii u razvojnom pogledu, utoliko je manja verovatno&a da &e taj #ovek uspeti: slu#ajno, zakon besmisla u sveukupnom gazdinstvu #ove#anstva, pokazuje se u svom razornom dejstvu najuasnije na viim ljudima #iji se ivotni uslovi mogu sagledati samo pomo&u tananih sloenih i tekih izra#unavanja. A kako se dve pomenute najve&e religije odnose prema ovom viku neuspelih slu#ajeva? One pokuavaju da odre, da u ivotu u#vrste sve ono to se na bilo koji na#in moe drati, one #ak na#elno staju uz njih kao religije za one koji iate, one daju za pravo svima onima koji od ivota pate kao od neke bolesti i htele bi da svako drugo ose&anje ivota vai kao lano i da bude nemogu&no. Neka ovu pokroviteljsku i zatitnu brigu, ukoliko je bila i ostala namenjena, pored ostalih, i najviem tipu #oveka, koji je dosad gotovo uvek najvie i patio, ceni koliko ko ho&e: u kona#nom obra#unu dosadanje, naime suverene religije su jedan od glavnih uzroka koji su vrstu "#ovek" drali na niem stupnju one su odrale i sa#uvale suvie onoga to je trebalo da propadne. Imaju one neocenjivih zasluga; a ko je dovoljno bogat zahvalno&u da ne osiromai pred svim onim to su, na primer, "duhovni ljudi" hri&anstva dosad u#inili za Evropu! Pa ipak, kad su one davale patnicima utehu, potla#enima i o#ajnima ohrabrenje, nesamostalnima oslonac i podrku, a iznutra razorene i podivljale iz Drutva odmamile i u manastire i uboita smestile: ta su one jo morale u#initi da bi mirne savesti tako temeljito radile na odranju svega bolesnog i pa&eni#kog, to jest stvarno i istinski na kvarenju evropske rase? Sve vrednosne ocene postaviti na glavu to su morale! I jake slomiti, velike nade potkopati, sre&u u lepoti osumlji#iti, sve samosvesno, muko, osvaja#ko, vlastoljubivo, sve instinkte svojstvene najviem i najuspelijem tipu "#ovek" u nesigurnost, u griu savesti, u samorazaranje prelomiti, #ak svu ljubav prema zemaljskom i prema vladanju zemljom u mrnju prema zemlji i zemaljskom preokrenuti to je crkva stavila sebi u zadatak, i morala je to stavljati sve dok se po njenoj oceni "otu'enje od sveta", "otu'enje od #ula" i "vii #ovek" nisu najzad stopili u jedno ose&anje. Recimo da se podrugljivim i nepristrasnim okom jednog epikurovskog boga moe sagledati #udno bolna i isto tolika gruba koliko i tanana komedija evropskog hri&anstva verujem da ne bi bilo kraja #u'enju i smejanju: zar ne izgleda da je tokom osamnaest vekova Evropom vladala jedna volja, volja da se od #oveka napravi jedan uzvien izrod? Ali ko bi sa suprotnim potrebama, ne vie epikurovski ve& sa nekim boanskim #eki&em u ruci pristupio ovom gotovo samovoljnom izro'avanju i propadanju #oveka, kakvo je hri&anski Evropljanin (Paskal na primer), zar on ne bi morao sa gnevom, sa saaljenjem, s uasavanjem uzviknuti: "O, vi tikvani, vi naduveni saaljivi tikvani, ta ste to uradili! Je li to bio posao za vae ruke! Kako ste mi najlepi kamen otetili i nagrdili! ta ste to sebi dozvolili?" Hteo sam re&i: hri&anstvo je dosad bilo najkobnija vrsta samouznoenja. Ljudi nedovoljno duboki i nedovoljno #vrsti da bi smeli kao umetnici oblikovati oveka; ljudi nedovoljno jaki i dalekovidi da bi s uzvienim samosavla'ivaljem smeli dozvoliti da vlada osnovni zahon hiljadostrukog izro'avanja i propadanja; ljudi nedovoljno otmeni da bi videli duboku razliku po rangu i duboki ponor izme'u #oveka i #oveka: takvi ljudi su, sa svojim "jednaki pred bogom", dosad upravljali sudbinom Evrope, dok kona#no nije odgojena jedna sitni#ava, gotovo smena vrsta, jedna ivotinja koja ivi u stadu, neto dobro&udno, boleljivo i prose#no dananji Evropljanin...

IZREKE I ME,UIGRE

63. Ko je iz dna due u#itelj, sve stvari #ak i sebe samog uzima ozbiljno jedino u odnosu na svoje u#enike. 64. "Saznanje radi njega samog" to je poslednja zamka koju postavlja moral: njome se #ovek jo jednom potpuno zapli&e u moral. 65. Dra saznanja bila bi veznatna kad se na putu ka njemu ne bi moralo da savlada toliko stida. 65a. Najnepoteniji smo prema svom bogu: on ne sme da grei. 66. Sklonost #oveka da sam sebe potcenjuje, da doputa da bude pokraden, obmanut i iskori&avan mogla bi biti stid boga me'u ljudima. 67. Ljubav prema jednom je varvarstvo: jer ona ide na ra#un svih ostalih. To vai i za ljubav prema bogu. 68. "To sam ja u#inio", kae moje pam&enje. Ne moe biti da sam to ja u#inio kae moj ponos i ostaje neumoljiv. Na kraju poputa pam&enje. 69. R'avo je posmatrao ivot onaj ko nije video i ruku koja s puno obzira ubija. 70. Ko ima karaktera, taj ima i svoj tipi#an doivljaj koji se uvek vra&a. 71. Mudrac kao astronom. Dok god zvezde ose&a kao neto "iznad sebe", jo ti nedostaje pogled onoga koji saznaje.

72. Ne snaga, nego trajnost uzvienog ose&anja #ini ljude uzvienim. 73. Ko svoj ideal postigne, on upravo time ide preko njega korak dalje. 73a. Mnogi paun krije svoj rep od sva#ijih o#iju i to se naziva njegovom gordo&u. 74. (ovek obdaren duhom je nepodnoljiv ako uz to ne poseduje bar jo dve stvari: zahvalnost i #istotu. 75. Stepen i vrsta polnosti jednog #oveka seu do najvieg vrha njegovog duha. 76. U uslovima mira, ratni#ki raspoloen #ovek nasr&e na samoga sebe. 77. Svojim na#elima #ovek eli da svoje navike tiranie ili opravda, da im iskae potovanje ili da ih narui, ili da ih prikrije: dva #oveka istih na#ela, verovatno njima ho&e neto iz osnova razli#ito. 78. Ko samog sebe prezire, ipak pri tom jo uvek potuje sebe kao prezira#a. 79. Dua koja zna da je voljena a sama ne voli otkriva svoj talog: ono to je u njoj najnie izlazi na povrinu. 80. Stvar koja se objasni prestaje da nas se ti#e. ta je mislio onaj bog koji je savetovao: "Poznaj sebe samog!" Moda je zna#ilo: "Ne dopusti da te se neto ti#e! Budi objektivan!" A Sokrat? A "#ovek od nauke"? 81. Strano je na moru umreti od e'i. Zar morate i vi svoju istinu tako zasoliti da ona vie ni e' ne gasi?

82. "Ose&ati saaljenje prema svakom" bilo bi to okrutno i tiranski za tebe, dragi moj susede! 83. Instinkt. Kad ku&a gori zaboravlja se i ru#ak. Da: ali &e seon nadoknaditi na zgaritu. 84. ena u#i da mrzi u onoj meri u kojoj zaboravlja da o#arava. 85. Isti afekti su kod mukarca i ene ipak razli#iti u tempu: stoga nema kraja nesporazumima izme'u mukarca i ene. 86. Same ene imaju iza svake li#ne sujete jo uvek svoj bezli#an prezir za "enu". 87. Sputano srce, slobodan duh. Ako se sopstveno srce #vrsto vee i dri u zaptu mogu se svome duhu dati mnoge slobode: jednom sam to ve& rekao. Ali meni se to ne veruje sem ako to ljudi ve& ne znaju... 88. Prema vrlo pametnim ljudima postaje se nepoverljiv #im se oni zbune. 89. Strani doivljaji navode nas na misao da nije moda neto strano i onaj ko ih doivljava. 90. Teki, sumorni ljudi postaju laki i ponekad povrni upravo onim to druge #ini tekim mrnjom i ljubavlju. 91. Tako hladan, tako leden da na njemu prste moe ope&i! Svaka ruka se trgne ako ga dodirne! I upravo ga zbog toga mnogi smatraju vatrenim. 92. Ko za svoj dobar glas nije ve& jednom rtvovao samog sebe?

93. U ljubaznosti prema #oveku nema nimalo mrnje, ali ba zbog toga isuvie prezira prema #oveku. 94. Zrelost mukarca: to zva#i ponovo ste&i ozbiljnost koju je #ovek imao kao dete, u igri. 95. Stideti se svoje nemoralnosti: to je stepenik na stepenitu na #ijem se vrhu #ovek stidi i svoje moralnosti. 96. Od ivota se treba rastati onako kao to se Odisej rastao od Nausikaje vie blagosiljaju&i nego zaljubljen u njega. 97. Kako? Veliki #ovek? Ja uvek vidim samo #oveka koji glumi sopstveni ideal. 98. Ako izdresiramo svoju savest, ona nas u isti mah ljubi dok nas grize. 99. Govori razo#aran #ovek. "Oslukivao sam o#ekuju&i odjek, a #uo sam samo hvalu." 100. Svi se mi sebi predstavljamo jednostavniji nego to jesmo: tako se odmaramo od ljudi koji nas okruuju. 101. Danas bi se #ovek koji saznaje mogao lako osetiti kao bog koji postaje ivotinja. 102. Otkri&e uzvra&ene ljubavi trebalo bi zapravo da otrezni zaljubljenog u odnosu prema voljenom bi&u. "Kako? Zar je ono dovoljno skromno da #ak i tebe ljubi? Ili dovoljno glupo? Ili ili..." 103. Opasnost u sre&i. "Sad mi je sve potaman, sada volim svaku sudbinu: ko je voljan da bude moja sudbina?"

104. Ne njihovo #ovekoljublje, nego nemo& njihovog #ovekoljublja spre#ava dananje hri&ane da nas spale. 105. Slobodnom duhu, "poboniku saznanja" pia fraus* je jo manje po ukusu (po njegovoj "pobonosti") nego impia fraus.** Otud njegovo duboko neshvatanje crkve budu&i da pripada tipu "slobodan duh" kao njegova nesloboda.
* "Pobona" prevara, prevara iz dobre namere. ** "Bezbona" prevara, prevara iz zle namere.

106. Posredstvom muzike, strasti uivaju same u sebi. 107. Kad je odluka jednom doneta, ne sluati vie ni najbolji protivrazlog: znak snanog karaktera. Dakle, prigodna volja za glupost. 108. Nema nikakvih moralnih fenomena, postoji samo moralno tuma#enje fenomena... 109. Zlo#inac #esto nije dorastao svom delu: on ga umanjuje i kleveta. 110. Branioci zlo#inca su retko u dovoljnoj meri veti da lepu grozotu dela okrenu u korist njegovog po#inioca. 111. Nau sujetu je najtee povrediti upravo onda kad je povre'en na ponos. 112. Ko se ose&a predodre'en za posmatranje a ne za verovanje, tome su svi vernici odve& bu#ni i nametljivi: on se brani od njih. 113. "Ho&e da ga pridobije za sebe? Pa pokai se pred njim zbunjen." 114.

Preterano o#ekivanje od polne ljubavi, i stid pri tom o#ekivanju, upropa&uje enama unapred svaku perspektivu. 115. Tamo gde ljubav ili mrnja nisu u igri, ena igra prose#no. 116. Velike epohe naeg ivota su one kad se usu'ujemo da svoje zlo prekrstimo u ono to je najbolje u nama. 117. Volja da se jedan afekt savlada, na kraju je ipak samo volja vekog drugog afekta ili vie drugih afekata. 118. Ima neke nevinosti u divljenju: nju ima onaj kome jo nije palo na um da se jednom moe i njemu neko diviti. 119. Odvratnost prema prljavtini moe biti tako velika da nas spre#ava da se #istimo da se "opravdavamo". 120. (ulnost #esto pretekne rastenje ljubavi, pa koren ostane slab i lako se da i#upati. 121. Ima ne#eg lepog u tome to je bog u#io gr#ki kad je hteo da postane pisac i to ga nije bolje nau#io. 122. Radovati se pohvali, kod mnogih je samo ugla'enost srca i upravo suprotnost sujeti duha. 123. I konkubinat je korumpiran brakom. 124. Ko i na loma#i jo likuje, taj trijumfuje ne nad bolom nego nad tim to ne ose&a bol tamo gde ga je o#ekivao. Jedva parabola.

125. Ako o nekome moramo promeniti miljenje, otro mu zameramo zbog neprijatnosti koju nam time pri#injava. 126. Narod je zaobilazni put prirode da bi se dolo do est-sedam velikih ljudi. Da, i da bi se zatim oni zaobili. 127. Nauka vre'a stid svih pravih ena. One se pred njom ose&aju kao da im neko ho&e da zaviri pod kou ili jo gore: pod suknju i nakit. 128. Ukoliko je apstraktnija istina koju ho&e da saopti drugima, utoliko vie mora sablazniti i #ula. 129. ,avo ima najire perspektive za boga, pa se stoga i dri tako daleko od njega: 'avo, naime, kao najstariji prijatelj saznanja. 130. Ono to neko jeste po#inje da se otkriva kad njegov talenat oslabi kad prestane da pokazuje ta moe. I talenat je ukras, a ukras je i zaklon. 131. Polovi su u zabludi jedan o drugom: zbog toga oni u osnovi potuju i vole jedino sami sebe (ili sopstveni ideal, da se lepe izrazimo). Tako mukarac eli da je ena miroljubiva ali zapravo je ona u sutini nemiroljubiva, kao ma#ka, ma koliko bila veta da se uprepodobi. 132. (ovek se najotrije kanjava za svoje vrline. 133. Ko ne ume da na'e put ka svom idealu, taj ivi lakoumnije i drskije nego #ovek bez ideala. 134. Svaka verodostojnost, svaka mirna savest, svaka o#iglednost istine dolazi tek preko #ula.

135. Farisejstvo nije izopa#enost dobrog #oveka: dobar deo toga je, tavie, uslov svake dobrote. 136. Jedan trai babicu za svoje misli, a drugi nekoga kome moe pomo&i: tako nastaje dobar razgovor. 137. U optenju s nau#nicima i umetnicima, #ovek se lako prebaci u obrnutom pravcu: neretko se iza zna#ajnog nau#nika otkriva prose#an #ovek, a iza prose#nog umetnika #ak #esto vrlo zna#ajan #ovek. 138. Mi i na javi postupamo kao u snu: najpre izmislimo i pesmom okitimo #oveka s kojim optimo pa to odmah zaboravimo. 139. U osveti i u ljubavi, ena je varvarskija od mukarca. 140. Savet kao zagonetka. "Ako ho&e da se uveri da se okovi ne&e pokidati treba najpre da zagrize u njih." 141. Trbuh je razlog to #ovek nije spreman da se olako smatra bogom. 142. Naj#ednija re# koju sam #uo: "Dans le veritable amour c'est l'ame, qui enveloppe le corps".*
* U pravoj ljubavi, dua obavija telo.

143. Naa tatina bi elela da upravo ono to najbolje #inimo vai kao ono to nam je najtee. Prilog poreklu ponekog morala. 144.

Kad ena ima sklonost ka u#enosti, obi#no s njenom polno&u neto nije u redu. Ve& sama neplodnost raspolae izvesnom merom mukog ukusa; jer mukarac je, s doputenjem, "neplodna ivotinja". 145. Ako se mukarac i ena uporede u celini moglo bi se re&i: ena ne bi imala smisla za ukraavanje kad ne bi imala instinkt druge uloge. 146. Ko se bori s #udovitima, mora paziti da pri tom i sam ne postane #udovite. I ako dugo gleda u bezdan, i bezdan gleda u tebe. 147. Iz starih firentinskih novela, povrh toga iz ivota: buona femmina e mala femmina voul bastone.* Sacchetti Nov. 86.
* Dobra ena i r'ava ena vole batine.

148. Navesti blinjeg na dobro miljenje, pa potom i sam predano verovati u takvo miljenje blinjeg: ko je u toj vetini ravan enama? 149. to jedno doba ose&a kao zlo, obi#no je nesavremen odjek onoga to se nekad ose&alo kao dobro atavizam nekog starijeg ideala. 150. Oko junaka sve se pretvara u tragediju, oko poluboga u satirsku igru; a oko boga sve postaje kako? Moda "svet"? 151. Nije dovoljno imati talenta; mora se imati i vae odobrenje za to zar ne, prijatelji moji? 152. "Gde drvo saznanja stoji, tamo je uvek raj", tako govore najstarije i najmla'e zmije. 153. Ono to se #ini iz ljubavi, deava se uvek s one strane dobra i zla. 154.

Prigovaranje, duhovito izvrdavanje, veselo nepoverenje, podrugljivost znaci su zdravlja: sve to je bezuslovno spada u patologiju. 155. Smisao za tragi#ko raste i opada sa #ulno&u. 156. Ludilo kod pojedinaca je retko, ali kod grupa, partija, naroda, razdoblja pravilo. 157. Pomisao na samoubistvo je jako sredstvo utehe: s njome se izdri mnoga teka no&. 158. Naem najja#em nagonu, tiraninu u nama, pot#injava se ne samo na um nego i naa savest. 159. Mora se uzvratiti i dobro i zlo: ali zato ba onome ko nam je u#inio dobro ili zlo? 160. Ne volimo vie dovoljno svoje saznanje #im ga saoptimo drugima. 161. Pesnici besramno postupaju sa svojim doivljajima: oni ih iskori&avaju. 162. "Na blinji nije na sused, nego njegov sused" tako misli svaki narod. 163. Ljubav obelodanjuje visoka i skrivena svojstva onoga koji voli ono to je kod njega retko, izuzetno: utoliko moe lako da prikrije ono to je kod njega pravilo. 164. Isus je rekao svojim Jevrejima: "Zakon je bio za sluge ljubite boga kao to ga ljubim ja, kao njegov sin! ta se nas bojih sinova ti#e moral!" 165. Povodom svake partije. Pastiru je uvek potreban i ovan predvodnik, ili on sam mora ponekad da bude ovan.

166. Lae se, naravno, ustima; ali se gubicom koja se pri tom otvara, ipak kae i istina. 167. Kod stamenih ljudi, prisnost je stvar stida i neto dragoceno. 168. Hri&anstvo je Erosu dalo otrov da popije: on, dodue, od toga nije umro, ali se izopa#io u porok. 169. Silno pri#anje o sebi moe biti i sredstvo za prikrivanje. 170. Vie nametljivosti ima u pohvali nego u pokudi. 171. Kod #oveka koji se posvetio saznanju, saaljenje deluje gotovo smeno, kao nene ruke na kiklopu. 172. Iz #ovekoljublja ponekad zagrlimo bilo koga (jer sve ne moemo zagrliti): ali ba to ne smemo odati bilo kome... 173. Nekoga ne mrzimo dok god ga potcenjujemo, mrzimo ga tek onda kad ga smatramo sebi ravnim, ili ga cenimo vie nego sebe. 174. Vi utilitaristi, i vi sve korisno volite samo kao ko ije vaih sklonosti i vama je zapravo kloparanje njihovih to#kova nepodnoljivo? 175. Na kraju, #ovek voli svoju udnju, a ne ono za #im udi. 176. Sujeta drugih nam je neukusna tek onda kad se sukobi s naom sujetom. 177.

Moda jo niko nije bio dovoljno istinoljubiv da kae ta je "istinoljubivost". 178. U gluposti pametnih ljudi se ne veruje: kakva teta za ljudska prava! 179. Posledice naih postupaka hvataju nas za per#in, sasvim ravnodune prema tome to smo se u me'uvremenu "popravili". 180. Ima neke #ednosti u lai koja je znak #vrste vere u samu stvar. 181. Ne#ove#no je blagosiljati tamo gde se nekome upu&uju kletve. 182. Prisnost nadmo&nog izaziva ogor#enje jer ne sme da se uzvrati. 183. "Potreslo me je ne to to si mi slagao, nego to ti vie ne verujem." 184. Ima u dobroti neke nadmenosti koja se ose&a kao zlo&a. 185. "On mi se ne dopada." Zato? "Nisam mu dorastao." Da li je ikada neki #ovek tako odgovorio? PRILOG PRIRODNOJ ISTORIJI MORALA

186. Moralno ose&anje je sada u Evropi isto tako ugla'eno, pozno, mnogostrano, preosetljivo, prefinjeno, kao to je njemu odgovaraju&a "nauka o moralu" jo mlada, po#etni#ka, nezgrapna i neotesana privla#na suprotnost koja je ponekad vidljiva i otelovljena u li#nosti samog moraliste. Ve& sam naziv "nauka o moralu" je u pogledu onoga to se njime ozna#ava, suvie nadmen i vre'a dobar ukus, koji je obi#no sklon skromnijim re#ima. Trebalo bi, sa svom strogo&u, priznati ta je ovde, na dugu stazu gledano, jo potrebno, ta je zasad jedino opravdano: naime, prikupljanje materijala, pojmovno obuhvatanje i sre'ivanje ogromne oblasti tananih vrednosnih ose&anja i razlika koje ive,

rastu, ra'aju i propadaju i, moda, pokuaji da se tvorevine ove ive kristalizacije koje se ponavljaju i #e&e javljaju u#ine o#iglednim, kao priprema za jednu tipologiju morala. I odista: dosad nije bilo te skromnosti. Svi filozofi su slono, sa krutom ozbiljno&u koja deluje smeno, zahtevali od sebe neto mnogo vie, pretencioznije, sve#anije, #im su po#eli da se bave moralom kao naukom: oni su hteli zasnivanje morala i svaki filozof je dosad verovao da je zasnovao moral; me'utim, sam moral je vaio kao "dat". Kako je daleko bio od njihove nezgrapne oholosti onaj prividno bezna#ajan i u praini i trulei ostavljen zadatak opisivanja, mada bi za njega i najtananije ruke i #ula jedva bili dovoljno tanani! Upravo zato to su filozofi morala poznavali moralne #injenice tek grubo, u proizvoljnom izvodu ili kao slu#ajna skra&enja, recimo kao moralnost njihove okoline, njihovog stalea, njihove crkve, njihovog duha vremena, njihove klime i podneblja upravo zato to su u pogledu naroda, vremena, prolosti bili r'avo obaveteni i #ak nedovoljno znatieljni, oni prave probleme morala nisu zapravo ni sagledali jer se svi oni pojavljuju tek pri upore'ivanju mnogih morala. U svoj dosadanjoj "nauci o moralu" nedostajao je, ma koliko to #udno zvu#alo, problem samoga morala: nedostajalo je pitanje da li tu ima ne#eg problemati#nog. Ono to su filozofi nazivali "zasnivanjem morala" i to su sebi postavljali kao zadatak bio je, u pravom svetlu gledano, samo jedan u#en oblik dobre vere u vladaju&i moral, novo sredstvo njegovog izraza, to jest samo #injeni#no stanje u okvirima odre'ene moralnosti, pa #ak, u samoj osnovi, vrsta poricanja da se taj moral sme shvatiti kao problem i, u svakom slu#aju, suprotnost ispitivanju, razlaganju, dovo'enju u sumnju, vivisekciji ba te vere. Treba, na primer, #uti s kakvom gotovo potovanja dostojnom nevino&u ve& i openhauer postavlja sopstveni zadatak i izvu&i zaklju#ak o nau#nosti jedne "nauke" #iji poslednji predstavnici jo govore kao deca i bake: "Princip", kae on (Grundprobleme der Moral, str. 136), "na#elo o #ijem su sadraju svi eti#ari u osnovi jedinstveni: neminem laede, immo omnes, quantum potes, juva* to je zapravo stav koji svi u#itelji morala nastoje da obrazloe... istinski fundament etike koji se ve& milenijume trai kao kamen mudrosti." Teko&a da se navedeni stav obrazloi moe zaista biti velika kao to je poznato, to ni openhauerima nije polazilo za rukom; a ko je jednom duboko osetio koliko je ovaj stav neukusno laan i sentimentalan, u jednom svetu #ija je sutina volja za mo& taj &e povodom njega mo&i da se seti da je openhauer,mada pesimist, zapravo svirao u flautu... Svakodnevno, posle ru#ka: pro#itajte o tome kod njegovih biografa. I, uzgred, pitanje: pesimist, #ovek koji pori#e boga i svet i koji pred moralom zastaje koji moralu kae da, i svira u flautu, moralu laede-neminem: kako? Je li to zaista pesimist?
* Nikome ne #ini tetu, #ak pomai, koliko moe, svima.

187. Bez obzira na vrednost takvih tvrdnji kao to je "u nama postoji kategori#ki imperativ", uvek se moemo jo pitati: ta kae takva tvrdnja o onome koji je izri#e? Ima morala koji svog tvorca treba da opravdaju pred drugima; drugi morali treba da ga umire i da mu omogu&e da bude zadovoljan sobom; nekim drugim, on ho&e sam sebe da raspne na krst i unizi; nekim opet ho&e da se sveti, drugim da se skrije, nekim da se veli#a i uznese u visinu i daljinu; ovaj moral slui svome osniva#u da zaboravi, onaj opet da se zaboravi on ili neto o njemu; mnogi moralisti bi rado vladali i iivljavali stvarala#ke &udi nad #ove#anstvom; neki drugi, moda ba i Kant, svojim moralom daje na znanje: "Kod mene treba potovati to to umem da sluam ni kod vas ne bi trebalo da bude druk#ije nego kod mene!" Ukratko, i morali su samo simboli ki jezik afekata. 188.

Svaki moral je, nasuprot onom laisser aller,* deo tiranije nad "prirodom", pa i nad "umom": ali to jo nije prigovor protiv njega, jer bi se sa stanovita bilo kog morala opet moralo odlu#iti da je svaka vrsta tiranije i bezumlja nedoputena. Sutinsko i neocenjivo je kod svakog morala to da je on jedna duga prinuda: da bi se razumeli stoicizam ili Por-Roajal ili puritanstvo treba se setiti one prinude pod kojom je svaki jezik dospeo do snage i slobode metri#ke prinude, tiranije rime i ritma. Koliko su samo muke zadali sebi pesnici i govornici u svakom narodu! ne izuzimaju&i ni dananje prozne pisce u #ijem je uhu ukorenjena neumoljiva savest "zbog jedne gluposti", kako kau utilitaristi#ki upljoglavci koji uobraavaju da su zbog toga pametni, "zbog poniznosti pred zakonima samovolje", kako kau anarhisti koji zamiljaju da su time "slobodni", #ak slobodoumni. Ali #udno #injeni#no stanje je to da se sve to od slobode, ugla'enosti, smelosti, igre i samouverene sigurnosti na zemlji postoji i to je postojalo, pa bilo to u samom miljenju, ili u vladanju, u govoru ili nagovaranju, u umetnosti kao i u moralu, razvilo tek pomo&u "tiranije takvih zakona samovolje"; i, najozbiljnije, vrlo je verovatno da je upravo to "priroda" i "prirodno" a ne ono laisser aller! Svaki umetnik zna koliko je daleko od ose&anja spontanog toka njegovo "najprirodnije" stanje, slobodno sre'ivanje, slaganje, raspolaganje, oblikovanje u trenucima "nadahnu&a" i kako on upravo tu strogo i u#tivo sledi najsloenije zakone koji se ba svojom kruto&u i odre'eno&u opiru svakom formulisanju pomo&u pojmova (i naj#vr&i pojam, upore'en s tim, ima neto rasplinuto, mnogostruko, mnogozna#no). Bitno je, "na nebu i na zemlji", kako se #ini, da to jo jednom kaemo, da se dugo i u jednom pravcu slua: pri tom uvek proistekne i proisticalo je neto zbog #ega vredi iveti na zemlji, na primer vrlina, umetnost, muzika, igra, um, duhovnost uvek neto ozaruju&e, prefinjeno, ludo i boansko. Dugotrajna nesloboda duha, podozriv pritisak pri saoptavanju misli, stege koje je mislilac nametnuo sebi da bi mislio u okvirima crkvenih i dvorskih smernica ili aristotelovskih premisa, dugotrajna duhovna tenja da se sve to se zbiva tuma#i po hri&anskoj shemi i da se hri&anskiBog u svakom slu#aju ponovo otkrije i opravda sve ono nasilno, samovoljno, okrutno, jezivo, bezumno pokazalo se kao sredstvo kojim je evropskom duhu odgajana njegova snaga, njegova bezobzirna radoznalost i tanana pokretljivost: uz priznanje da je pri tom moralo tako'e da bude pridavljeno, ugueno i upropa&eno nenaknadivo mnogo snage i duha (jer ovde kao i svuda, "priroda" se pokazuje onakva kakva jeste, u svoj svojoj rasipni#koj i ravnodunoj veli#anstvenosti koja je odbojna, ali i otmena). to su evropski mislioci nekoliko hiljada godina mislili samo na to da neto dokau a danas nam je, obrnuto, svaki mislilac koji "ho&e neto da dokae" sumnjiv to su uvek ve& unapred smatrali kao dato ono to je trebalo da proistekne kao rezultat njihovog najstroeg razmiljanja, otprilike kao nekad u azijskoj astrologiji, ili kao jo i danas pri bezazlenom hri&ansko-moralnom tuma#enju intimnih li#nih doivljaja "u slavu boga" i ",za spas due": ta tiranija, ta samovolja, ta stroga i grandiozna glupost odgajila je duh; ropstvo je, kako izgleda, i u grubljem i u istan#anijem smislu, neizostavno sredstvo i duhovnog vaspitavanja i disciplinovanja. Na svaki moral se moe gledati sa tog stanovita: "priroda" je u njemu ono to u#i da se mrzi laisser aller, prevelika sloboda, i usa'uje potreba za ograni#enim horizontima, za najbliim zadacima potreba koja vodi suavanju perspektive i time, u izvesnom smislu, gluposti kao uslovu ivota i rasta. "Treba da slua, bilo koga, i trajno: ina e &e propasti i izgubiti samopotovanje" #ini mi se da je to moralni imperativ prirode koji svakako niti je "kategori#ki", kako je to stari Kant od njega zahtevao (otuda ono "ina#e"), niti se obra&a pojedincu (ta se prirode ti#e pojedinac!), nego, razume se, narodima, rasama, stole&ima, staleima, a pre svega celoj ivotinji "#ovek", oveku.
* Pustiti da stvari idu svojim tokom.

189.

Rase marljive na radu, veoma teko podnose praznu dokolicu: bio je to pravi podvig engleskog instinkta kad je nedelju u#inio svetom i prazno-dosadnom u tolikoj meri da Englez tada i neprimetno po#ne da #ezne sa svojim obi#nim radnim danom. Nedelja mu do'e kao neka vrsta mudro izmiljenog, mudro uba#enog posta, kakav se #esto moe na&i i u anti#kom svetu (mada, to je kod junih naroda razumljivo, ne ba u pogledu rada). Mora da bude posta razli#itih vrsta; i svuda gde vladaju mo&ni nagoni i navike, zakonodavci se moraju pobrinuti za to da se uvedu prestupni dani u kojima se takav nagon baci u lance i ponovo nau#i da gladuje. Sa jednog vieg stanovita gledano, cela pokolenja i razdoblja, ako su proeta bilo kojom vrstom moralnog fanatizma, pojavljuju se kao takvi periodi prinude i posta u kojima se nagon u#i da se sagiba i pot#injava, ali isto tako i da se isti i izotrava; i neke filozofske kole (na primer stoa usred helenisti#ke kulture i njenog zra#enja zasi&enog i prezasi&enog afrodizijskim miomirisima) doputaju takvo tuma#enje. Time je dat i jedan mig za objanjenje onog paradoksa da se upravo u hri&anskom razdoblju Evrope i uopte tek pod pritiskom hri&anskih vrednosnih sudova, polni nagon sublimisao u ljubav (amour-passion). 190. Ima neto u Platonovom moralu to zapravo ne pripada Platonu, nego se samo nalo u njegovoj filozofiji, moglo bi se re&i uprkos Platonu: naime, sokratizam za koji je on zacelo bio suvie otmen. "Niko ne eli da sam sebi nanosi tetu, zato se sve ono to je r'avo deava nedobrovoljno. Jer r'av #ovek pri#injava sam sebi tetu: on to ne bi #inio kad bi znao da je r'avo r'avo. Prema tome, r'av #ovek je r'av samo iz zablude; oduzme li mu se ta njegova zabluda, on &e se nuno u#initi dobrim." Ovaj na#in zaklju#ivanja mirie na svetinu koja u r'avom postupanju prime&uje samo loe posledice, pa onda i sudi: "glupo je postupati r'avo", jer ona bez daljega uzima "dobro" kao identi#no sa "korisnim i prijatnim". Kod svakog utilitarizma u moralu moe se unapred ra#unati na ovaj isti izvor i po&i dalje za njim: retko &e se zalutati. Platon je sve u#inio da bi u stav svoga u#itelja uneo tuma#enjem neto istan#ano i otmeno, pre svega sebe samog on, najsmeliji od svih tuma#a koji je celog Sokrata uzeo sa ulice kao neku popularnu temu ili narodnu pesmu da bi je varirao u beskraj i do nemogu&nosti: naime, u sve svoje sopstvene maske i raznolikosti. Govore&i u ali, a uz to jo homerski: a ta je platonski Sokrat ako ne: * (prosthe Platon opithen te Platon messe te Chimaira.)
* Spreda Platon, straga Platon, u sredini himera.

191. Stari teoloki problem o "verovanju" i "znanju" ili jasnije, o instiktu i umu to jest pitanje da li instinkt u pogledu vrednovanja stvari zasluuje vie autoriteta nego umnost, koja ho&e da se vrednuje i postupa prema razlozima, prema jednom "zato?", prema svrsishodnosti i korisnosti; jo uvek je to onaj stari moralni problem koji se prvi put pojavio u licu Sokrata i ve& davno pre hri&anstva podelio duhove. Sam Sokrat je, istina, s ukusom svoga dara ukusom suverenog dijalekti#ara najpre stao na stranu uma; i stvarno, ta je on celog svog ivota drugo radio nego podsmehu izvrgavao nespretnu nesposobnost svojih plemenitih Atinjana koji su kao svi plemeniti ljudi bili ljudi od instinkta i nikad nisu bili kadri da poloe ra#un o razlozima svoga delanja? Ali, na kraju krajeva, u sebi i potajno, podsmevao se on i samom sebi: kod sebe, pred svojom dubljom save&u i na osnovu tananijeg samoispitivanja,

nalazio je istu teko&u i nesposobnost. A zato da se, bodrio je on sebe, zbog toga odri#em instinkata! I njima i umu mora se pomo&i da do'u do svoga prava mora se slediti instinktima, a um nagovoriti da im pri tom pomogne valjanim razlozima. To je bila prava dvoli nost onog velikog tajanstvenog ironi#ara; on je svoju savest doveo dotle da se zadovolji nekom vrstom samonadmudrivanja: u sutini, on je u moralnom sudu sagledao ono iracionalno. Platon, u takvim stvarima bezazleniji i bez prepredenosti plebejca, hteo je, upotrebljavaju&i svu snagu najve&u snagu koju je jedan filozof dosad upotrebio! da dokae sebi kako um i instinkt sami po sebi tee istom cilju, ka "dobru", ka "bogu"; i posle Platona su svi teolozi i filozofi na istom putu to jest u stvarima morala je dosad pobe'ivao instinkt, ili kako hri&ani to nazivaju "vera", ili kako ja to nazivam "stado". Tu bismo morali izuzeti Dekarta, oca racionalizma (i, sledstveno, praoca revolucije) koji je jedino umu priznavao autoritet: ali um je samo sredstvo, pa je Dekart bio povran. 192. Ko je pratio istoriju neke posebne nauke, taj u njenom razvitku nalazi nit vodilju za razumevanje najstarijih i najprostijih tokova svega "znanja i saznavanja": tamo su se kao i ovde, najpre razvile preuranjene hipoteze, izmiljotine, dobra glupa volja za "veru", nedostatak poverenja i strpljenja naa #ula u#e kasno i nikad potpuno ne nau#e da budu tanani, pouzdani, predostroni organi saznanja. Naem oku je ugodnije da na neki dati nadraaj, ponovo proizvede neku ve& #e&e stvaranu sliku nego da uhvati i zadri ono to se u jednom utisku razlikuje od poznatog i to je novo: ovo poslednje iziskuje vie snage, vie "moralnosti". Uhu je mu#no i teko da #uje neto novo; nepoznatu muziku #ujemo loe. Pri sluanju nekog drugog jezika, i nehotice pokuavamo da glasove koje #ujemo poveemo u re#i koje nam zvu#e kao blie i poznate: tako je, na primer, Nemac nekada, #uvi re# arcubalista napravio Armbrust (luk i strela). I naa #ula do#ekuju novo neprijateljski i odbijaju&i; i uopte, ve& kod "najprostijih" procesa #ulnosti vladaju afekti kao to su strah, ljubav, mrnja, uklju#uju&i i pasivne afekte lenosti. Kao to dananji #italac ne #ita s jedne stranice sve pojedina#ne re#i (ili #ak slogove) naprotiv, on od dvadeset re#i #ita otprilike nasumice izabranih pet i "poga'a" njihov naslu&eni smisao tako i neko drvo vidimo nedovoljno jasno i nepotpuno s obzirom na li&e, grane, boju, oblik; kudikamo nam je lake da o drvetu u mati stvorimo priblinu sliku. (ak i usred najneobi#nijih doivljaja, mi postupamo na isti na#in: mi izmiljamo najve&i deo doivljaja i ko nas moe prinuditi da bilo koji doga'aj ne posmatramo kao "pronalaza#i". Sve to zna#i da smo iz osnova, odvajkada naviknuti na laganje. Ili, da to izrazimo uljudnije i licemernije, ukratko prijatnije: #ovek je umetnik mnogo vie nego to zna. U nekom ivahnom razgovoru, #esto vidim pred sobom lice #oveka s kojim govorim, ve& prema misli koju saoptava, ili za koju pretpostavljam da sam je ja kod njega izazvao, tako jasno i ta#no odre'eno da taj stepen jasnosti daleko nadmaa mo$ moga opaanja: mora dakle biti da sam ja iz svoje mate dodao tananost igre mii&a i izraza o#iju. Verovatno je da je taj #ovek imao sasvim druk#iji izraz lica ili ba nikakav. 193. Quidquid luce fuit,tenebris agit:* ali i obratno. Ono to u snu doivimo, pod pretpostavkom da to #e&e doivljavamo, postaje na kraju deo ukupnog gazdinstva nae due, kao i bilo ta drugo to smo "stvarno" doiveli: mi smo posredstvom toga bogatiji ili siromaniji, imamo neku potrebu vie ili mawe, pa najzad i usred bela dana, #ak i u najvedrijim trenucima naeg budnog duha, povodimo se donekle za navikama naih snova. Recimo, neko je u svojim snovima #esto leteo i na kraju, #im po#ne da sanja, postaje svestan snage i vetine letenja kao svoga preimu&stva i sopstvene zavidne sre&e: taj #ovek koji veruje

da svaku vrstu luka i okreta moe ostvariti i najlakpm impulsom, kome je svojstveno ose&anje izvesne boanske lako&e, ono "nagore" bez napetosti i prinude, ono "nadole" bez snishodljivosti i uniavanja bez teko$e! kako da #ovek takvih iskustava i navika ste#enih u snu ne vidi na kraju i u budnom stanju re# "sre&a" druk#ije obojenu i odre'enu! Kako da on za sre&om ne #ezne druk ije? "Uzlet", kako ga pesnici opisuju, mora mu u pore'enju s onim njegovim "letenjem" izgledati kao neto suvie zemaljsko, vezano s mii&nim naporom, nasilno, suvie "teko".
* Ono to se za dana desilo, ni no&u ne da mira.

194. Razli#itost ljudi pokazuje se ne samo u razli#itosti njihovih tablica dobara, dakle u tome to oni razli#ita dobra smatraju za poeljna i to se jedan s drugim ne slau u oceni ta je manje, a ta vie vrednosti, o hijerarhiji optepriznatih dobara: ona se jo vie pokazuje u tome ta za njih vai kao stvarno imanje i posedovanje nekog dobra. U pogledu ene, na primer, ve& raspolaganje telom i seksualno uivanje vai skromnijem kao dovoljan i zadovoljavaju&i znak imanja, posedovanja; neko drugi, sa svojom sumnji#avijom i izbirljivijom e'u za posedom, vidi "znak pitanja", samo prividnost takvog posedovanja i trai tananije dokaze, pre svega zato da bi bio uveren da mu se ena ne samo daje nego i da zbog njega naputa ono to ima ili to bi rado imala tek tako mu ona vai kao "posed". A za nekog tre&eg, opet, ni ovde jo nije kraj nepoverenju i pohlepnosti; on se pita da li ena kad zbog njega sve ostavlja ne #ini to moda za njega onakvog kakvim ga ona zamilja: on eli da ga ona najpre temeljito, do dna upozna da bi ga uopte mogla voleti, on se ne plai da bude odgonetnut. On ose&a da je voljena ena potpuno u njegovom posedu tek onda kad o njemu vie ni u kom pogledu nije u zabludi, kad ga zbog njegovog 'avolstva i skrivene nezasitljivosti voli isto toliko koliko i zbog njegove dobrote, strpljenja i duhovnosti. Onaj bi hteo da poseduje ceo narod: i za tu svrhu su mu dobrodole sve vie vetine koje su poznavali Kaljostro i Katilina. Neki drugi, sa istan#anijom udnjom za posedom kae sebi: "#ovek se ne sme varati tamo gde ho&e da poseduje" on je razdraen i nestrpljiv pri pomisli da njegov prerueni lik vlada srcem naroda; "dakle, moram pruiti mogu$nost da me upoznaju i moram, pre svega, sam sebe poznavati!" Me'u onim ljudima koji su spremni na pomo& i dobro#instvo, gotovo redovno se sre&e ono nespretno lukavstvo koje onoga kome treba pomo&i najpre doteruje tako kao da on, na primer, pomo& "zasluuje", da pomo& od njih upravo trai i da &e im se za svaku pomo& pokazati duboko zahvalan, privren, posluan takvim uobraenjima oni raspolau onima kojima je pomo& potrebna kao svojinom, poto su na dobro#instvo i pomo& spremni iz elje za svojinom uopte. Ako se pri pomaganju s njima sretnemo ili ih preteknemo, oni su surevnjivi. Roditelji i nehotice prave od deteta neto sli#no sebi oni to nazivaju "vaspitanjem" nijedna mati u dnu svoje due ne sumnja u to da je u detetu rodila sebi svojinu, kao to se nijedan otac ne odri#e prava da dete pot#injava svojim pojmovima i vrednosnim merilima. Nekada je o#evima izgledalo opravdano #ak i to da po svom naho'enju raspolau ivotom i smr&u novoro'en#eta (kao kod starih Nemaca). A poput oca, i danas jo u#itelj, stale, svetenik i knez vide u svakom novom #oveku povoljnu priliku za novi posed. Iz #ega sledi... 195. Jevreji narod "ro'en za ropstvo", kako kau Tacit i ceo anti#ki svet, "izabrani narod me'u narodima", kako oni sami kau i veruju Jevreji su izvrili ono #udo od preokretanja vrednosti zahvaljuju&i kojem je ivot na zemlji dobio za nekoliko milenijuma novu i opasnu

dra: njihovi proroci su u jedno stopili "bogato", "bezbono", "zlo", "nasilno", "#ulno", i prvi put re#i "svet" dali zna#enje sramne #ulnosti. U ovom preokretanju vrednosti (uz koje ide da se re# za "siromaan" upotrebljava kao sinonim za "sveti" i "prijatelj") lei zna#aj jevrejskog naroda: s njim po#inje robovski ustanak u moralu. 196. Ima bezbroj tamnih tela pored sunca koja treba odgonetnuti to su ona koja nikad ne&emo videti. To je, me'u nama re#eno, metafora; a psiholog morala #ita celokupno zvezdano pismo samo kao jezik metafora i simbola kojim se mnogo ta moe pre&utati. 197. Iz osnova se pogreno razumeju grabljive ivotinje i grabljivi ljudi (na primer (ezare Borcija), pogreno se razume "priroda" dok god se u osnovi ovih najzdravijih i svih tropskih zveri i rastinja trai neka "bolesnost", ili #ak neki njima uro'en "pakao" kako su to dosad #inili gotovo svi moralisti. Izgleda da kod moralista vlada mrnja prema praumi i tropima? I da se "tropski #ovek" mora po svaku cenu diskreditovati, bilo kao bolest i izopa#enost #oveka, bilo kao sopstveni pakao i samomu#enje. A zato? U interesu "umerenih zona"? U interesu umerenih ljudi? "Moralnih ljudi"? Osrednjih? Ovo uz poglavlje "Moral kao bojaljivost". 198. Svi ovi morali koji se obra&aju pojedinom licu radi njegove, kako se kae, "sre&e" ta su oni drugo do predlozi za ponaanje u odnosu na stepen opasnosti u kojoj pojedinac ivi sam sa sobom; recepti protiv njegovih strasti, njegovih dobrih i r'avih sklonosti ukoliko one imaju volju za mo& i ukoliko pokazuju tenju da izigravaju gospodara; male i velike mudrosti i dovitljivosti sa zadahom ustajalosti starih doma&ih lekova i bapskih mudrosti; svi skupa po obliku kitnjasti i besmisleni jer se obra&aju "svima", jer uoptavaju tamo gde se ne sme uoptavati svi govore&i bezuslovno, smatraju&i se bezuslovnim, svi ne samo zrnom soli za#injeni nego podnoljivi, i ponekad #ak zavodni#ki, tek onda kad su presoljeni i kad po#nu opasno mirisati, pre svega "na drugi svet": sve to, po intelektualnim merilima, malo vredi i ni izdaleka nije "nauka", pogotovo ne "mudrost", nego da kaemo to jo jedanput, i jo triput, lukavost, lukavost, lukavost, pomeana s glupo&u, glupo&u, glupo&u, bila to ona ravnodunost i hladno&a spomenika nasuprot vatrenoj ludosti afekata, koji su preporu#ivali i primenjivali stoici, ili ono Spinozino ne-smejati-se-vie i ne-plakati-vie, njegovo tako naivno zalaganje za razaranje afekata analizom i vivisekcijom; ili ono svo'enje afekata na nekodljivu srednju meru na kojoj se oni mogu zadovoljiti, aristotelizam morala; #ak moral kao zadovoljavanje afekata u namernoj razvodnjenosti i oduhovljenosti simboli#kom umetnosti, recimo muzikom ili ljubavlju prema bogu i prema ljudima boga radi jer u religiji strasti ponovo imaju pravo gra'anstva, pod pretpostavkom da...; najzad i samo ono predusretljivo i obesno preputanje afektima koje su zagovarali Hafiz i Gete, ono smelo isputanje uzda, ona duhovno-telesna licentia morum* u izuzetnom slu#aju starih ugursuza i pijandura kod kojih "vie nema mnogo opasnosti". I ovo uz poglavlje "Moral kao bojaljivost".
* Sloboda u ponaanju.

199.

Ukoliko je u svim vremenima otkad #ovek postoji bilo i ljudskih #opora (horde, optine, klanovi, narodi, drave, crkve) i uvek vrlo mnogo onih koji sluaju u pore'enju s malim brojem onih koji zapovedaju s obzirom, dakle, da je dosad me'u ljudima najbolje i najdue upranjavana i gajena poslunost, s razlogom se moe pretpostaviti da je sada uglavnom svakom uro'ena potreba za tim, kao neka vrsta formalne savesti koja nare'uje: "ti treba bezuslovno da #ini to i to, bezuslovno da ne #ini to i to", ukratko "ti treba da..." Ta potreba trai da bude zadovoljena i da svoj okvir ispuni odgovaraju&im sadrajem; ona pri tom prema svojoj ja#ini, nestrpljivosti i napetosti posee bez mnogo izbirljivosti, kao neki grub prohtev, i prihvata to god joj doapne neki od zapovednika: roditelji, u#itelji, zakoni, staleke predrasude, javno mnenje. (udna ograni#enost ljudskog razvoja, njegovo oklevanje, sporost, #esto vra&anje nazad i vr&enje ukrug zasniva se na tome da se instinkt poslunosti kod stada nasle'uje najbolje i na ra#un vetine zapovedanja. Ako se ovaj instinkt zamisli razvijen do svojih krajnjih mogu&nosti vide&e se da na kraju nedostaju upravo zapovednici i nezavisni; ili da i jedne i druge iznutra mu#i nemirna savest, pa imaju potrebu da najpre obmanu sami sebe kako bi mogli da zapovedaju: naime, kao da i oni samo sluaju. Ovakvo stanje postoji danas stvarno u Evropi: ja ga nazivam moralno licemerje onih koji zapovedaju. Oni ne umeju da se zatite od svoje ne#iste savesti druk#ije nego da se ponaaju kao izvrioci starijih ili viih zapovesti (predaka, ustava, prava, zakona ili samog boga), ili iz na#ina miljenja stada pozajmljuju maksime stada, kao na primer "prvi sluga svoga naroda", ili kao "oru'e opteg dobra". Na drugoj strani, #ovek stada u dananjoj Evropi pravi se kao da je on jedino doputena vrsta #oveka i veli#a svoje osobine koje ga #ine pitomim, podnoljivim i stadu korisnim kao istinski ljudske vrline: naime, smisao za zajednicu, blagonaklonost, obzirnost, marljivost, umerenost, skromnost, trpeljivost, saaljenje. A za slu#ajeve kad se veruje da se bez vo'a i ovnova-predvodnika ne moe, danas se #ini pokuaj za pokuajem da se okupljanjem pametnih ljudi stada nadoknade zapovednici: tu je poreklo, na primer, svih predstavni#kih ustava. Kakvu blagodet, kakav spas od sve nepodnoljivijeg pritiska predstavlja, uprkos svemu tome, pojava jednog bezuslovnog zapovednika za ove Evropljane koji su ivotinja u stadu, za ta je poslednje veliko svedo#anstvo dala upe#atljiva pojava Napoleona: istorija Napoleonovog dejstva se gotovo podudara s istorijom vie sre&e koju je celo ovo stole&e postiglo u svojim najvrednijim ljudima i trenucima. 200. (ovek iz jednog doba raspadanja koje mea i pretura rase, #ovek koji kao takav nosi u sebi nasle'e viestrukog porekla, to jest suprotne i #esto ne ni samo suprotne nagone i vrednosna merila koji se me'usobno bore i retko smiruju takav #ovek poznih kultura i prelomljenih svetlosti bi&e u proseku slabiji #ovek: njegova najdublja tenja usmerena je na to da se rat, to on jeste, jednom ve& okon#a; sre&a mu se privi'a, u skladu s jednim umiruju&im (na primer epikurovskim ili hri&anskim) lekom i na#inom miljenja, u prvom redu kao sre&a po#inka, neuznemiravanja, sitosti, kona#nog jedinstva, kao "sabat nad sabatima", da se izrazimo re#ima svetog retora Avgustina, koji je i sam bio takav #ovek. Me'utim, ako suprotnost i rat deluju u takvoj prirodi kao ivotna dra i podsticaj vie i ako su, s druge strane, uz njene mo&ne i nepomirljive nagone nasle'eni i razvijeni i pravo majstorstvo i tananost u vo'enju rata sa sobom, to jest samosavla'ivanje i samonadmudrivanje, onda nastaju oni #udesni neshvatljivi i nezamiljivi, oni za pobede i zavo'enje predodre'eni zagonetni ljudi #iji su najlepi izraz Alkibijad i Cezar (kojima bih rado pridruio onog prvog Evropljanina po mome ukusu, Hoentaufovca Fridriha Drugog), a me'u umetnicima moda Leonardo da Vin#i. Oni se pojavljuju upravo u onim vremenima kad onaj slabiji tip, sa svojom eljom za mirom, stupa u prvi plan: oba tipa su me'usobno povezana i ra'aju ih isti uzroci.

201. Dok god je korisnost koja vlada u moralnim vrednosnim sudovima samo korisnost stada, dok god je pogled okrenut jedino odranju zajednice, pa se nemoralno trai ta#no i isklju#ivo u onome to izgleda opasno za opstanak zajednice, dotle jo ne moe biti "morala ljubavi prema blinjem". Recimo da ve& i tu postoji izvesna mala uvebanost obzirnosti, samilosti, pravi#nosti, blagosti, uzajamnosti u pruanju pomo&i, recimo da ve& i na tom stupnju drutva deluju svi oni nagoni koji se kasnije obeleavaju #asnim nazivom kao "vrline" i na kraju se s pojmom "moralnost" stapaju ujedno: u to vreme, oni uopte jo ne spadaju u carstvo moralnih vrednosnih ocena oni su jo vanmoralni. Jedan #in iz saaljenja, na primer, ne zna#i u najbolje vreme starog Rima ni dobro ni zlo, ni moralno ni nemoralno; a ako je #ak i hvaljen, s tom pohvalom je jo ponajvie u skladu jedna vrsta nevoljnog potcenjivanja #im se on uporedi sa bilo kojim #inom na korist celine res publicae. Najzad, "ljubav prema blinjem" je uvek neto sporedno, delom konvencionalno i proizvoljno-prividno u odnosu na strah od blinjeg. Kad je sklop drutva jednom ustaljen i kad izgleda osiguran od spoljnih opasnosti, ovaj strah od blinjeg otvara nove perspektive moralnog uvaavanja. Neki jaki i opasni nagoni, kao preduzimljivost, bezumna smelost, osvetoljubivost, prevejanost, grabljivost, vlastoljublje, koji dosad ne samo to nisu bili cenjeni u smislu opte korisnosti pod druk#ijim imenima, to je i razumljivo, nego to su ova navedena nego su se morali naveliko negovati i razvijati (jer su u uslovima ugroenosti celine bili stalno potrebni u borbi protiv neprijatelja celine), sad su se osetili kao dvaput opasniji, sada kad za njih nema odvodnih kanala, i korak po korak se naputaju kao nemoralni, igosani i oklevetani. Sada do moralnih #asti dolaze suprotni nagoni i sklonosti; instinkt stada izvla#i, korak po korak, svoj zaklju#ak. Da li se mnogo ili malo opasnosti za zajednicu, za jednakost, krije u jednom miljenju, u nekom stanju ili afektu, u volji ili u nekom talentu, to je sad moralna perspektiva: strah je i ovde opet majka morala. Zbog najviih i najja#ih nagona, ako oni, strasno izbijaju&i, pojedinca vode znatno iznad proseka i nizak nivo savesti stada nose dalje i vie, propada samoose&anje zajednice, njena vera u sebe, njena ki#ma se tako re&i slama: prema tome, ovi &e se nagoni najvie igosati i ocrnjivati. Visoka nezavisna duhovnost, volja za samostalno&u, jak um, ve& se ose&aju kao opasnost; sve to pojedinca izdie iznad stada i to blinjem uliva strah naziva se odsad zlo; pravi#na, skromna nastrojenost duha, spremna na podre'ivanje i izravnavanje, umerenost prohteva, dolaze do moralnog priznanja i #asti. Najzad, u vrlo miroljubivim stanjima je sve manje prilika i nude da se sopstveno ose&anje vaspitava za strogost i #vrstinu; a sada svaka strogost, #ak i u pravi#nosti, po#inje da smeta savesti; visoka i pomalo kruta otmenost i samoodgovornost, gotovo da vre'aju i bude nepoverenje, "jagnje", jo vie "ovca", sti#u potovanje. Postoji jedna ta#ka bolesnog razmekavanja i razneavanja u istoriji drutva kad se ono zauzima #ak i za svoje prestupnike, za zlo ince, i to ozbiljno i iskreno. Kanjavati: to mu izgleda nekako nepravedno izvesno je da su mu predstave "kazna" i "dunost kanjavanja" bolne, da mu ulivaju strah. "Zar nije dovoljno da se zlo#inac u#ini bezopasnim? (emu jo kanjavati? Sama kazna je strana!" ovim pitanjem, moral stada, moral straljivosti izvla#i svoj poslednji zaklju#ak. Ako bi se opasnost uopte, osnov strahovanja, mogla odstraniti, samim tim bi se odstranio i ovaj moral: on vie ne bi bio potreban, sam sebe ne bi vie smatrao potrebnim! Ko prou#ava savest dananjeg Evropljanina, taj &e iz hiljadu moralnih zaklju#aka i skrovita morati uvek da izvede isti imperativ, imperativ straljivosti stada: "Mi ho&emo da jednom, bilo kad, ne bude vie ni ega to zastrauje!" Jednom, bilo kad! volja i put donde zna#e danas svuda u Evropi "napredak". 202.

Recimo odmah jo jednom ono to smo ve& sto puta rekli: jer takve istine nae istine danas se ne sluaju rado. Mi ve& dovoljno znamo kako uvredljivo zvu#i kad neko #oveka uopte otvoreno i bez metafore ra#una u ivotinje; me'utim, nama se gotovo kao krivica pripisuje to to upravo u odnosu na ljude "modernih ideja" stalno upotrebljavamo izraze "stado", "instinkti stada" i sli#no. ta to vredi! Mi ne moemo druk#ije: jer upravo u tome i jeste na novi uvid. Mi smo nali da je Evropa u svim glavnim moralnim sudovima postala jednoduna, ra#unaju&i uz nju i zemlje u kojima njen uticaj preovla'uje: u Evropi se o#evidno zna ono to je Sokrat smatrao da ne zna i to je ona stara #uvena zmija nekad obe&ala da &e #oveka nau#iti danas se zna ta je dobro, a ta zlo. I sad mora otro i neprijatno da zvu#i kad stalno iznova tvrdimo ovo: ono to ovde veruje da zna, to ovde svojim hvaljenjem i ku'enjem samo sebe veli#a, samo sebi odobrava to je instinkt #oveka-ivotinje stada; kao takav, on je prodro, doao do prevage i nadmo &i nad drugim instinktima, i sve vie dolazi, u srazmeri sa sve ja#im fiziolokim pribliavanjem i sve ve&om sli#no&u #iji je on simptom. Moral je danas u Evropi moral ivotinje stada dakle, kako mi stvari razumemo, samo jedna vrsta ljudskog morala pored koje, pre koje i posle koje su mogu&ni ili bi trebalo da su mogu&ni i mnogi drugi, pre svega vii morali. Me'utim, protiv takve "mogu&nosti", protiv takvog "trebalo bi", ovaj moral se brani svim silama; on uporno i neumoljivo ponavlja "ja sam sm moral, i nita osim mene nije moral!" uz pomo& jedne religije koja je povla'ivala i laskala najuzvienijim eljama ivotinje stada stigli smo dotle da #ak i u politi#kim i drutvenim ustanovama otkrivamo sve vidljiviji izraz ovog morala: demokratski pokret nasle'uje hri&anski. Ali da je njegov tempo za nestrpljivije, za bolesnike i pa&enike pomenutog instinkta jo suvie spor i kao pospan, za to govori sve besomu#nija dreka i sve otvorenije keenje pasa-anarhista koji sada bazaju ulicama evropske kulture: prividno u suprotnosti s miroljubivo-marljivim demokratima i ideolozima revolucije, jo vie sa tupavim nadrifilozofima i sanjarima o bratstvu koji se nazivaju socijalistima i ho&e "slobodno drutvo", a u stvari da se sliju u jedno sa svima njima u dubokom i instinktivnom neprijateljstvu prema svakom drugom obliku drutva osim oblika autonomnog stada (sve do odbacivanja pojmova "gospodar" i "sluga" ni dieu ni matre glasi jedna socijalisti#ka formula); jedno u ilavom otporu svakom izuzetnom zahtevu, svakom posebnom pravu i preimu&stvu (to zapravo zna#i svakom pravu: jer onde gde su svi jednaki nikom nije potrebno vie "prava"); jedno u nepoverenju prema pravdi kanjavanja (kao da je ona nasilje nad slabijim, nepravda prema nunoj posledici svakog ranijeg drutva); ali isto tako jedno u religiji samilosti, u saose&anju sa svim to ose&a, ivi i pati (nanie do ivotinje, navie do "boga": preterivanje u "sapatnji s bogom" spada u demokratsko razdoblje); jedno sa svima u dreci i nestrpljivosti sapatnje, u samrtnoj mrnji prema patlji uopte, u gotovo enskoj nesposobnosti da se pri tom ostane u stavu posmatra#a, da se drugi pusti da pati; jedno u nedobrovoljnoj smrknutosti i razmekalosti pod #ijom vlasti Evropa izgleda ugroena od jednog novog budizma; jedno u veri u moral zajedni ke sapatnje kao da je on moral po sebi, kao vrhunac, dostignuti vrhunac #oveka, jedina nada budu&nosti, sredstvo utehe savremenika, veliko iskupljenje svake krivice iz davnine svi skupa jedno u veri u zajednicu kao spasiteljicu, to jest u stado po "sebi"... 203. Mi koji smo druge vere mi za koje demokratski pokret nije samo vid raspadanja politi#ke organizacije nego i vid raspadanja, umanjivanja #oveka, njegovo svo'enje na osrednjost i sniavanje njegove vrednosti: kuda se mi moramo sa svojim nadama okrenuti? Novim filozofima drugog izbora nema; duhovima dovoljno jakim i originalnim da bi dali podsticaj za suprotna vrednovanja i za preocenjivanje "ve#nih vrednosti", za njihovo preokretanje; prete#ama, ljudima budu&nosti koji u sadanjosti kuju stege i vezuju uze koje &e

volju milenija primorati na nove puteve. Objasniti #oveku da je budu&nost #oveka njegova volja, da ta budu&nost zavisi od ljudske volje i pripremiti velika pregnu&a i sveobuhvatne pokuaje u odgoju i disciplinovanju i time u#initi kraj onoj stravi#noj vladavini besmisla i slu#aja koja se dosad nazivala "istorijom" besmisao "najve&eg broja" je samo njegov poslednji oblik za to &e jednom u budu&nosti biti potrebna nova vrsta filozofa i zapovednika pred #ijom &e slikom izgledati bledo i zakrljalo sve to je na zemlji postojalo od pritajenih, stranih i dobronamernih duhova. Slika takvih vo'a lebdi pred naim o#ima smem li to glasno re&i, vi slobodni duhovi? Okolnosti koje bi se za njihov nastanak morale delom stvoriti, delom iskoristiti; verovatni putevi i provere pomo&u kojih se dua uzdie do takve visine i snage da se oseti prinu&enom na ove zadatke; preocenjivanje vrednosti pod #ijim bi se novim pritiskom i #eki&em savest o#eli#ila, srce se u kremen pretvorilo da bi moglo podneti takvu odgovornost; na drugoj strani, neophodnost takvih vo'a, zastrauju&a opasnost da bi oni mogli izostati ili ne uspeti i izroditi se to su nae prave brige i izvori nespokojstva, znate li to, vi slobodni duhovi? To su teke daleke misli i oluje koje se kovitlaju po nebu naeg ivota. Malo je tako dubokih bolova kao onaj kad se vidi, shvati, oseti kako je jedan izvanredan #ovek skrenuo sa svoga puta i izopa#io se: ali ko ima retko oko za svu opasnost da se sam "#ovek" izopa i, ko je, poput nas, sagledao #udovinu slu#ajnost koja je dosad u pogledu #ovekove budu&nosti igrala svoju igru igru u koju nije bila umeana ni ruka ni "prst boji"! ko je sagledao kob koja skrivena lei u plitkoumnoj bezazlenosti i slepoj poverljivosti "modernih ideja", jo vie u celom hri&ansko-evropskom moralu, taj pati od jednog nespokojstva s kojim se nijedno drugo ne moe uporediti; on ve& na prvi pogled shvata ta bi sve jo, pri povoljnom sticaju i poja#anju snaga i zadataka, trebalo iz oveka stvoriti odgojem, on zna punom sve&u svoje savesti kako je #ovek jo neiscrpen za najve&e mogu&nosti, i kako je vrsta #ovek ve& #esto stajala pred tajanstvenim odlukama i novim putevima: jo bolje on zna, na osnovu svog najbolnijeg se&anja, o kakve se bedne stvari dosad bi&e najvieg ranga u povoju obi#no razbijalo, slamalo, tonulo, postajalo jadno. Potpuno izro&avanje oveka, sve do onoga u #emu socijalisti#ki tikvani i upljoglavci vide svoga "#oveka budu&nosti" kao svoj ideal! to izro'avanje i srozavanje #oveka do potpune ivotinje stada (ili, kako oni kau, do #oveka "slobodnog drutva"), to pretvaranje #oveka u zakrljalu ivotinju jednakih prava i prohteva mogu$no je, to nema sumnje! Ko tu mogu&nost jednom dokraja promisli, taj zna za jedno ga'enje vie od ostalih ljudi a moda vidi i jedan nov zadatak!...

MI U(ENI LjUDI

204. Bez obzira na opasnost da se moralisanje i ovde pokae kao ono to je uvek bilo naime, kao smelo montrer ses plaies*, kako kae Balzak - usudio bih se da se suprotstavim nedoli#nom i tetnom pomeranju ranga koje danas preti da se, sasvim neprimetno i kao s najmirnijom save&u, nametne u odnosu izme'u nauke i filozofije. Mislim da #ovek polaze&i od svog iskustva iskustvo, kako mi se #ini, zna#i uvek loe iskustvo? mora imati pravo da o takvom viem pitanju ranga kae svoju re#: da ne bismo govorili kao slepci o boji ili kao ene i umetnici protiv nauke ("ah, ta nevaljala nauka! uzdiu njihovi instinkt i stid, ta uvek neto prokljuvi!"). Proglaavanje nezavisnosti nau#nika, njegova emancipacija od filozofije, to je jedna od suptilnijih posledica demokratskog vrljanja i haranja: samoveli#anje i samouznoenje u#enog #oveka, danas je svuda u punom cvatu i u svom najboljem prole&u

#ime jo nije re#eno da u ovom slu#aju samohvala prijatno mirie. "Ne&emo nikakve gospodare!" to i ovde objavljuje plebejski instinkt; i poto se nauka s najsre&nijim uspehom odbranila od teologije, #ija je "sluavka" bila isuvie dugo, sad se ona sa svom obe&u i neumno&u ustremila na to da kroji filozofiji zakone i sa svoje strane da jednom igra "gospodara". ta kaem! filozofa. Moje pam&enje pam&enje jednog nau#nika, ako dopustite! obiluje naivnostima nadmenosti koje sam o filozofiji i filozofima #uo od mladih prirodnjaka i starih lekara (da i ne govorim o najobrazovanijim i najuobraenijim od svih u#enih ljudi, filolozima i profesorima, koji su i jedno i drugo po prirodi svoga poziva). (as je specijalist i dokoli#ar bio taj koji je instinktivno zauzeo odbrambeni stav prema svim sinteti#kim zadacima i sposobnostima uopte; #as je marljivi radnik namirisao otium** i otmeno obilje u duevnom gazdinstvu filozofa i pri tom se ose&ao ote&en i omalovaen. (as je to bilo ono slepilo za boje utilitariste koji u filozofiji ne vidi nita drugo do niz opovrgnutih sistema i rasipanje snaga koje nikome "ne koristi". (as se ukazao strah od prikrivene mistike i ispravljanja granica saznanja; #as opet omalovaavanje pojedinih filozofa koje je i nehotice prerastalo u omalovaavanje filozofije. Naj#e&e sam, najzad, kod mladih u#enih ljudi iza nadmenog potcenjivanja filozofije nalazio nepovoljan naknadni uticaj ba nekog filozofa kome je, dodue, u celini otkazana poslunost a da se ilak nisu odbacile njegove nipodatavaju&e vrednosne ocene o drugim filozofima a krajnji rezultat je bio opte neraspoloenje prema svakoj filozofiji. ((ini mi se, na primer, da je takav uticaj openhauera na najnoviju Nema#ku: nerazumnim gnevom protiv Hegela postigao je to da je celu poslednju generaciju Nemaca istrgao iz sklopa nema#ke kulture, a ona je, kad se sve uzme u obzir, bila vrhunac i proro#anska vetina istorijskog smisla; ali sam openhauer je upravo na ovom mestu bio do genijalnosti siromaan, neprijem#iv, ne-nema#ki.) Uopte, uzevi u celini, moda je pre svega ljudsko, odvie ljudsko, ukratko siromatvo samih novijih filozofa bilo ono to je ugledu filozofije nanelo najvie tete i instinktu gomile otvorilo vrata. Neka se ipak prizna do kog stepena nedostaje naem modernom svetu cela vrsta filozofa poput Heraklita, Platona, Empedokla, i kako su se ve& zvali svi ti kraljevski i veli#anstveni usamljenici duha; i sa koliko se prava jedan valjan #ovek od nauke sme ose&ati da je bolje vrste i porekla pred licem takvih predstavnika filozofije koji su zahvaljuju&i modi danas kako na vrhu tako i na dnu u Nema#koj, na primer, oba lava iz Berlina; anarhist Ojgen Diring i amalgamist Eduard fon Hartman. Opasno nepoverenje u dui jednog mladog ambicioznog u#enog #oveka moe naro#ito da probudi pogled na one filozofe svatare koji se nazivaju "filozofima stvarnosti" ili "pozitivistima": u najboljem slu#aju, oni su i sami u#eni ljudi i stru#njaci, to je o#igledno! sve su to brodolomnici i povratnici pod skut nauke koji su bilo kad u prolosti zahtevali od sebe vie, bez prava na to "vie" i na odgovornosti koje ono name&e i koji sada #asno, srdito i osvetoljubivo, re#ju i delom, predstavljaju neverovanje u naro#iti zadatak i vladarski karakter filozofije. A najzad: kako bi i moglo biti druga#ije! Nauka danas cveta, mirna savest joj se #ita na licu, dok ono do #ega se sva novija filozofija postepeno srozala, ovaj danalji ostatak filozofije pobu'uje nepoverenje i neraspoloenje, ako ne i podsmeh i saaljenje. Filozofija svedena na "teoriju saznanja", u stvari samo bojaljiva teorija o epohama i u#enje o uzdrljivosti: filozofija koja se ne usu'uje ni prag da prekora#i i s mukom uskra$uje sebi pravo na ulazak to je filozofija u poslednjim trzajima, to je kraj, agonija, neto to izaziva saaljenje. Kako bi jedna takva filozofija mogla da vlada!
* Pokazivanje svojih rana. ** Dokolicu, besposli#enje.

205. Opasnosti za razvoj filozofa su danas odista tako mnogostruke da se moe posumnjati u to kako taj plod uopte jo moe sazreti. Obim i zdanje nauke dostigli su ogromne razmere, a

s njima je porasla i verovatno&a da &e filozof ve& kao u#enik posustati, ili da &e se negde zadrati i "specijalizovati", tako da vie ne&e ni do&i na svoju visinu, odnosno u poloaj sa koga moe videti ta se zbiva iznad njega, oko njega i ispod njega. Ili &e tamo sti&i suvie kasno, onda kad njegovo najbolje vreme pro'e i kad ga njegova najbolja snaga ve& napusti; ili &e sti&i osaka&en, ogrubeo, izvitoperen, tako da ljegov pogled, njegov ukupni vrednosni sud ne&e vie mnogo zna#iti. Moe se desiti da ga upravo prefinjenost njegove intelektualne savesti negde uz put zadri i uspori; on se plai zavo'elja na diletantizam, da ne postane stonoga, insekt s hiljadu pipaka, on vrlo dobro zna da onaj ko izgubi samopotovanje ne moe vie zapovedati ni kao saznavalac, ne moe vie da vodi: morao bi ina#e postati velik glumac, filozofski Kaljostro i prikaziva# duhova, ukratko zavodnik. Najzad, to je pitanje ukusa: ako nije #ak i pitanje savesti. Pored toga, da bi se teko&a filozofa jo jednom udvostru#ila, on zahteva od sebe sud, jedno da ili ne, i to ne o naukama, nego o ivotu i vrednosti ivota on nerado u#i da veruje u to da na taj sud ima pravo, ili da je na njega #ak obavezan, pa svoj put do toga prava i verovanja mora traiti samo preko najobuhvatnijih moda najneprijatnijih, najrazornijih doivljaja, i #esto oklevaju&i, sumnjaju&i, ostaju&i bez re#i. U stvari, gomila nije dugo ni poznavala filozofa i zamenjivala ga je bilo s nau#nikom i idealnim u#enim #ovekom, bilo sa verski sve#anim zanesenjakom, opijenim bogom, koji se liio #ula i okrenuo le'a svetu; i ako jo i danas #ujemo da nekoga hvale kako ivi "mudro" ili "kao filozof", to gotovo i ne zna#i drugo do "mudro i po strani". Mudrost: gomili to izgleda kao neka vrsta bekstva, sredstvo i vetina spretnog izvla#enja iz neke loe igre; me'utim, pravi filozof tako se #ini nama, zar ne dragi moji prijatelji? ivi "ne-filozofski" i "ne-mudro", pre svega nepromiljeno, i ose&a teret i obavezu za stotinu pokuaja i iskuenja ivota: on stalno sebe izlae riziku, on igra tu lou igru... 206. U odnosu prema geniju, to zna#i prema bi&u koje ili stvara ili ra&a, obe re#i uzete u njihovom najirem zna#enju u#en #ovek, prose#an trudbenik na polju nauke, ima neto od stare device: jer ni on se, kao ni ona, ne razume u dve najvrednije delatnosti #oveka. U stvari, i nau#niku i staroj devici priznaje se, tako re&i kao obete&enje, da zasluuju potovanje ono se u ovim slu#ajevima posebno naglaava a uz obavezu ovog priznanja ide i malo zlovolje. Ako pogledamo izblie: ta je nau#nik? Pre svega, jedna neplemenita vrsta #oveka, sa vrlinama jedne neplemenite, to jest nevladarske, neautoritativne i nedovoljno samostalne vrste #oveka: on je radan, strpljivo se pot#injava redu i poretku, u mo&ima i potrebama je uravnoteen i umeren, ima instinkt za sebi ravne i za ono to je njima potrebno, na primer ono malo nezavisnosti i zelene livade bez #ega nema spokojna rada, ono pravo na potovanje i priznanje (koje pre svega i povrh svega pretpostavlja upoznavanje, mogu&nost za upoznavanje), ono zra#enje dobrog imena, stalno potvr'ivanje sopstvene vrednosti i korisnosti bez #ega se uvek iznova mora savla'ivati duboko nepoverenje, temelj u srcu svih zavisnih ljudi i ivotinja koje ive u stadu. U#en #ovek ima, to je i razumljivo, i bolesti i rune navike neplemenite vrste: pun je sitne zavisti i ima risovo oko za niskosti onih #ije su mu visine nedostue. On je spreman na prisnost, ali samo kao onaj ko ho&e da se opusti, ali ne i da pusti srcu na volju; i upravo pred #ovekom velikog zamaha, on je utoliko hladniji i zatvoreniji njegovo oko je tada kao glatko hladno-odbojno jezero na #ijoj povrini vie ne poigravaju nikakva razdraganost, nikakvo saose&anje. Najgore i najopasnije za ta je u#en #ovek sposoban dolazi mu od instinkta prose#nosti njegove vrste: od onog jezuitizma prose#nosti koji po instinktu radi na unitenju neobi#nog #oveka i koji gleda kako bi slomio ili jo radije! olabavio svaki zategnut luk. I to kako bi ga olabavio obazrivo, nenom rukom, naravno olabaviti sa prisnim saaljenjem: to je prava umetnost jezuitizma koji je uvek umeo da se predstavi i u#vrsti kao religija saaljenja.

207. Ma koliko bili naklonjeni i zahvalni objektivnom duhu kome se ve& nekad nije na vrh glave popelo sve subjektivno i njegovo prokleto uznoenje sopstva! na kraju se #ovek ipak mora nau#iti opreznosti i prema svojoj zahvalnosti i stati nakraj preterivanju s kojim se u najnovije vreme slavi ukidanje sopstva i obezli#avanje duha, tako re&i kao cilj po sebi, kao spasenje i prosvetljenje: kako se to obi#no deava naro#ito u pesimisti#koj koli, koja tako'e ima jakih razloga da sa svoje strane oda najvie po#asti "nezainteresovanom saznavanju". Objektivan #ovek, koji vie ne proklinje i ne psuje kao pesimist, idealni nau#nik u kome nau#ni instinkt posle bezbrojnih promaaja i poluuspeha ipak jednom do'e do maha i procvata, svakako je jedno od najdragocenijih oru'a: ali on je upu&en na ruku nekog mo&nijeg. On je samo oru'e, recimo: on je ogledalo on nije "samosvrha". Objektivan #ovek je odista ogledalo: pre svega, neto to treba da bude saznato, naviknuto na pot#injavanje, bez drugog zadovoljstva sem onoga koje daje saznavanje, "odslikavanje" on #eka dok neto ne do'e i tada se neno podastire da bi se i bledi tragovi i promicanje avetinjskih duhova zadrali na njegovoj povrini i koi. Ono to je jo od "li#nosti" ostalo u njemu izgleda mu slu#ajno, #esto proizvoljno, jo #e&e mu smeta: toliko je on sam sebi postao samo prolaz i odblesak stranih likova i doga'aja. Razmilja o "sebi" s naporom, neretko pogreno; lako u sebi vidi neto drugo, vara se u pogledu sopstvenih potreba, i tu je nemaran i nimalo suptilan. Moda ga mu#i zdravlje ili sitni#avost i zaparloenost ene i prijatelja, ili nemanje drugova i drutva da, on se usiljava da razmilja o svojoj muci: uzalud! Misao mu ve& luta dalje, nekom optijem slu#aju, i sutra zna isto tako malo kao to je i ju#e malo znao kako da mu se pomogne. Izgubio je ozbiljan odnos prema sebi samom, ni vremena nema za sebe: on je vedar ne zato to ga nita ne mu#i, nego zato to nema dovoljno osetljivosti za svoju nevolju i to ne ume da izi'e nakraj s njome. Uobi#ajena predusretljivost prema svakoj stvari i doivljaju, razdragana i usrdna gostoljubivost s kojom prima sve sa #im se sretne, njemu svojstvena bezuslovna dobronamernost, opasno neobaziranje na da i ne: ah, ima dosta slu#ajeva kad zbog ovih svojih vrlina mora da ispata! i kao #ovek uopte, on isuvie lako postaje caput mortuum* ovih vrlina. O#ekuju li se od njega ljubav i mrnja, mislim ljubav i mrnja onako kako ih razumeju bog, ena i ivotinja on &e #initi to moe i da&e to moe. Ali ne treba se #uditi ako to nije mnogo ako se upravo tu pokae patvoren, slabaan, sumnjiv i truo. Njegova ljubav je usiljena, mrnja izveta#ena i vie un tour de force** jedna mala tatina i preterivanje. U stvari, on je pravi samo kad sme da bude objektivan: jedino u svom vedrom ose&alju celine, on je jo "priroda" i "prirodan". Njegova odslikavaju&a i uvek ugla#ana dua ne ume vie ni da potvr'uje ni da odri#e; on ne zapoveda, niti razara. "Je ne mprise presque rien"*** kae on s Lajbnicom: ne treba pre#uti ni potcenjivati ono presque! On nije ni #ovek-uzor; on nikom ne daje primer, niti ikoga sledi; on se uopte dri na prevelikom odstojanju da bi imao razloga da se opredeljuje izme'u dobra i zla. Ako je tako dugo brkan sa filozofom, sa cezarskim odgajiva#em i mo&nikom kulture, time mu se ukazuje prevelika #ast i previ'a se ono to je najbitnije na njemu; on je oru'e, donekle rob, mada nesumnjivo najvia vrsta roba, ali po sebi nita presque rien! Objektivan #ovek je oru'e, skupocen instrument za merenje koji se lako moe otetiti i zamutiti i remek-delo od ogledala koje treba #uvati i ceniti; ali on nije cilj, nije polazite ni uzlazite, nije komplementaran #ovek u kome sve ostalo to postoji nalazi opravdanje, nije kraj, jo manje po#etak, ra'anje i prvi uzrok, nije neto krepko, mo&no, na-sebe-postavljeno to ho&e da bude gospodar: on je, naprotiv, samo jedan lomljiv, izduvan, osetljiv i pokretljiv kalup koji najpre mora sa#ekati bilo kakav sadraj i gra'u da bi se prema njemu "oblikovao" uglavnom, to je #ovek bez vrednosti i sadraja, "bezli#an" #ovek. Sledstveno, on nije nita ni za ene, in parenthesi.****

* Mrtvo telo, mrtva masa. ** Vetina. *** Ja ne prezirem gotovo nita. **** Uzgred re#eno.

208. Ako danas neki filozof stavlja do znanja da nije skeptik ja se nadam da se to shvatilo iz upravo navedenog opisa objektivnog duha to niko ne slua rado; na njega se potom gleda s izvesnim podozrenjem, rado bi mu se postavila mnoga, mnoga pitanja... me'u bojaljivim sluaocima, kakvih danas ima mnogo, on za dalje vai #ak i kao opasan. Njima je pri dui kao da pri njegovom odbacivanju skepse dopire izdaleka neki zao i prete&i um, kao da se negde ispituje nova vrsta eksploziva, neki dinamit duha, moda novootkriven ruski nihilin, pesimizam bonae voluntatis* koji ne samo to kae ne, to ho&e ne, nego o da strahote! i #ini ne. Protiv ove vrste "dobre volje" volje za stvarno, delatno poricanje ivota danas, koliko se zna, nema boljeg umiruju&eg i uspavljuju&eg sredstva od skepse, od tihog, blagog, opojnog maka skepse; protiv "duha" i njegovog podzemnog hu#anja, dananji lekari preporu#uju #ak i Hamleta. "Zar nam svima nisu ve& pune ui zlih umova? kae skeptik kao prijatelj mira i gotovo kao neka vrsta policije bezbednosti: ovo podzemno ne je strano! Tiina ve& jednom, vi pesimisti#ke krtice!" Jer skeptik, taj neni stvor, lako se preplai; njegova savest je naviknuta da se trgne i da oseti neto kao ubod na svako ne, #ak i na odlu#no, strogo da. Da! i ne! to mu je protiv morala; obrnuto, on voli da plemenitom uzdrano&u zabavi i razveseli svoju vrlinu, kao da govori s Montenjem: "ta ja znam?" Ili sa Sokratom: "Znam da nita ne znam". Ili: "Ovde se ne uzdam u sebe, ovde mi vrata nisu otvorena". Ili: "Pa i da su otvorena, zato da odmah u'em!" Ili: "Kakva je korist od svih preuranjenih hipoteza? Ne praviti nikakve hipoteze moglo bi lako da spada u dobar ukus. Zar ba morate odmah ispravljati ono to je krivo? Svaku rupu zapupti nekom ku#inom? Zar nema vremena za to? Zar vreme nema vremena? O, vi nevaljalci, zar vi uopte niste kadri da po ekate? I neizvesno ima svoje drai, i Sfinga je Kirka, i Kirka je bila filozofkinja". Tako se tei skeptik; i odista, njemu je potrebna izvesna uteha, Skepsa je, naime, najduhovniji izraz izvesnog mnogostranog fiziolokog svojstva koje se u obi#nom jeziku naziva slabost nerava ili boleljivost; ona se javlja svaki put kad se na odlu#an i iznenadan na#in ukrste rase ili stalei koji su dugo bili odvojeni. U novom rodu koji je s krvlju nasledio tako re&i razli#ita merila i vrednosti, sve je nemir, smetnja, sumnja, pokuaj; najbolje snage deluju sputavaju&i, same vrline ometaju jedna drugu u rastenju i ja#anju, telu i dui nedostaju ravnotea, teite, uspravna stabilnost. Ali ono to se u takvim meancima najdublje izopa#ava i oboleva jeste volja: oni #ak i ne znaju vie za ono nezavisno u odluci, za smelo ose&anje radosti u htenju oni u "slobodu volje" sumnjaju jo i u svojim snovima. Stoga je naa dananja Evropa, pozornica jednog besmisleno iznenadnog pokuaja radikalnog meanja stalea, pa sledstveno i rasa, skepti#na u svim visinama i dubinama, nekad s onom pokretljivom skepsom koja nestrpljivo i poudno ska#e s jedne grane na drugu, nekad tmurna kao oblak optere&en neizvesno&u i svoje volje #esto sita i presita! Paraliza volje: gde se sve danas ne nalazi taj bogalj! I, #esto, jo kako ukraen! Kako zavodni#ki naki&en! Postoje veoma lepe raskone i lane haljine za ovu bolest; i da je na primer ve&ina onoga to se danas iznosi na pazar kao "objektivnost", "nau#nost", "l'art pour l'art", "#isto saznanje nezavisno od volje" samo ukraena skepsa i paraliza volje za tu dijagnozu evropske bolesti ho&u da se zaloim. Bolest volje je neravnomerno rairena po Evropi: ona je najja#a i najsloenija tamo gde je kultura najdue odoma&ena, a gubi se u onoj meri u kojoj "varvarin" pod landaravom ode&om zapadnog obrazovanja jo odrava ili ponovo osvaja svoja prava. U dananjoj Francuskoj je, prema tome, kako se moe isto tako lako zaklju#iti kao i opipati, volja najtee

obolela; a Francuska, koja je uvek raspolagala vrhunskom vetinom da i zlokobne promene svoga duha preokrene u draesno i zavodljivo, upravo danas kao kola i izlog svih drai skepse pokazuje svoju kulturnu nadmo& u Evropi. Snaga htenja, i to dugotrajnog i upornog htenja, u Nema#koj je ve& neto ja#a, a na nema#kom severu opet ja#a nego u nema#kom srednjem pojasu; znatno ja#a u Engleskoj, paniji i na Korzici; u prvoj je to povezano sa flegmati#no&u, u paniji i na Korzici s tvrdim glavama da i ne govorimo o Italiji koja je isuvie mlada da bi ve& znala ta ho&e i koja tek mora dokazati da li moe hteti a najja#a i zapanjuju&a je u onom ogromnom me'uprostoru gde Evropa kao da se sliva nazad u Aziju, u Rusiji. Tu je snaga htenja ve& davno prikupljena i nagomilana, tu volja prete&i #eka neizvesno da li volja poricanja ili potvr'ivanja da bude oslobo'ena, da pozajmimo omiljeni izraz dananjih fizi#ara. Ne moraju samo indijski ratovi i zapleti u Aziji biti potrebni da bi se Evropa oslobodila svoje najve&e opasnosti nego i unutranji prevrati, razbijanje carstva u sitne delove i, pre svega, uvo'enje parlamentarnog idiotizma, dodaju&i svemu tome obavezu svakog pojedinca da uz doru#ak #ita svoje novine. Ovo ne kaem zato to to elim: meni bi suprotno pre bilo po volji mislim, takav porast ruskog ugroavanja da bi se Evropa morala odlu#iti da odgovori ugroavanjem u jednakoj meri; naime, da stekne volju posredstvom jedne nove vladaju&e kaste u Evropi, jednu dugotrajnu, stranu sopstvenu volju koja bi mogla postavljati ciljeve za milenijume, da bi se najzad privela kraju dugo odravana komedija s njenim dravnicima, kao i njenim nezajaljivim dinasti#kim i demokratskim prohtevima. Vreme sitne politike je prolo: ve& slede&e stole&e donosi borbu za vladavinu zemljinom kuglom donosi neminovnost velike politike.
* Dobre volje.

209. Koliko nova ratni#ka era, u koju smo mi Evropljani o#igledno stupili, moe biti povoljna za razvoj druge i ja#e vrste skepse, o tome bih se zasad izjasnio samo pomo&u jedne parabole koju &e prijatelji nema#ke istorije ve& razumeti. Onaj nepokolebljiv entuzijast za lepe stasite grenadire koji je kao kralj Pruske udahnuo ivot vojni#kom i skepti#kom geniju a time, u stvari, onom novom tipu Nemca koji upravo sad pobedonosno stupa na scenu problemati#ni pusti otac Fridriha Velikog imao je i sam u jednom pogledu predose&anje i sre&nu ruku genija: on je znao ta je tada nedostajalo Nema#koj i koji je nedostatak sto puta vie zadavao brige i bio sto puta kriti#niji nego to, recimo, bio nedostatak obrazovanja i drutvenog oblika; njegovo nezadovoljstvo mladim Fridrihom izviralo je iz straha jednog dubokog instinkta. Nedostajali su mukarci, a on je s dubokom ogor#eno&u podozrevao da njegov sopstveni sin nije dovoljno muko. U tome se prevario: ali ko se ne bi na njegovom mestu prevario? On je svoga sina video kako je podlegao ateizmu, duhu visprenih Francuza sklonih lakim zadovoljstvima on je u pozadini video veliku krvopiju, pauka skepse, mu#ila ga je slutnja o neizle#ivoj bedi jednog srca koje vie nije dovoljno tvrdo ni za zlo ni za dobro, o slomljenoj volji koja vie ne zapoveda, niti moe zapovedati. Ali u me'uvremenu je u njegovom sinu izrasla ona opasnija i tvr'a nova vrsta skepse ko zna koliko podstaknuta upravo mrnjom oca i ledenom melanholijom jedne volje nastale u osamljenosti? skepsa odvane mukosti koja je najsrodnija geniju za rat i osvajanje, i u liku velikog Fridriha je prvi put stupila na istorijsku scenu Nema#ke. Ova skepsa prezire i uprkos tome privla#i; ona potkopava i osvaja; ona ne veruje, ali se pri tom ne gubi; duhu daje opasnu slobodu, ali srce dri na uzdi; to je nema ki oblik skepse koji je, kao produen i do duhovnosti uzdignut Fridrihov na#in vladanja, Evropu za due vreme stavio pod vlast nema#kog duha i njegovog kriti#kog i istorijskog nepoverenja. Zahvaljuju&i nesavladljivo jakom i ilavom mukom karakteru velikih nema#kih filologa i kriti#kih istori#ara (koji su, strogo uzevi, svi bili i

umetnici razaranja i unitavanja), postepeno se i uprkos svoj romatnici u muzici i filozofiji u#vrstio jedan nov pojam o nema#kom duhu u kome se odlu#no isticala sklonost mukoj skepsi: bilo kao, na primer, neustraivost pogleda, kao hrabrost i #vrstina ubita#ne ruke, bilo kao nesalomljiva volja za opasna istraiva#ka putovanja, za nestvarne ekspedicije na Severni pol pod pustim i opasnim nebom. Moda svoje dobre razloge ima to to se toplokrvni i povrni #ovekoljupci krste upravo pred ovim duhom: cet espirit fataliste, ironique, mphistophlique* naziva ga, ne bez groze, Mile. Ali ko eli da ose&anjem doku#i kako je izuzetan ovaj strah od "mukog" u nema#kom duhu koji je Evropu probudio iz njenog "dogmati#kog dremea" neka se seti ranijeg pojma koji je njime morao biti nadvladan i da to nije bilo tako davno kad se jedna mukobanjasta ena u neobuzdanoj osionosti usudila da naklonosti Evrope preporu#i Nemce kao mirne, prostodune, slabovoljne i pesni#ke smetenjake. Najzad, ipak treba sa dovoljnom ozbiljno&u shvatiti Napoleonovu zadivljenost kad je ugledao Getea: ona otkriva ono to se vekovima razumevalo pod "nema#kim duhom". "Voil) un homme!" to je trebalo da zna#i: "Pa to je mukarac! A ja sam o#ekivao samo jednog Nemca!"
* Taj fatalisti#ki, ironi#ni, mefistofelski duh.

210. Ako, dakle, neka crta u slici filozofa budu&nosti daje povoda slutnji da oni moda, u napred nazna#enom smislu, moraju biti skeptici, time bi ipak bilo obeleeno samo neto na njima a ne oni sami. S jednakim pravom mogli bi se oni nazvati kriti#arima; u svakom slu#aju, oni &e biti ljudi eksperimenata. Imenom koje sam se usudio da im dam, ja sam ve& izri#ito naglasio pokuavanje i zadovoljstvo u pokuavanju: je li se to desilo stoga to oni, kriti#ari telom i duom, vole da se slue eksperimentom u jednom novom, moda irem, moda opasnijem smislu? Moraju li oni, u svojoj strasti saznanja, po&i sa smelim i bolnim pokuajima dalje nego to moe odobriti ganutljiv i razneen ukus jednog demokratskog stole&a? Sumnje nema: ovi to dolaze &e najmanje smeti da se lie onih ozbiljnih i ne nepodozrivih osobina po kojima se kriti#ar razlikuje od skeptika, mislim na sigurnost u vrednosnim merilima, na svesnu primenu jedinstvenog metoda, na promiljenu hrabrost, samostalnost i na odgovornost pred samim sobom; tavie, oni priznaju da nalaze zadovoljstvo u poricanju i ra#lanjivanju i izvesnu smiljenu okrutnost koja noem rukuje pouzdano i istan#ano #ak i onda kad srce krvari. Oni &e biti okrutniji (i moda ne uvek samo prema sebi) nego to bi humani ljudi eleli, oni se ne&e preganjati oko "istine" da bi im se ona "dopala" ili ih "uzdigla" i "oduevila" naprotiv, slaba &e biti njihova vera da upravo istina donosi sobom takve radosti ose&anju. Osmehnu&e se oni, ti strogi duhovi, ako bi neko pred njima rekao "ona misao me uzdie; kako da ne bude istinita?" Ili: "ono delo me ushi&uje; kako bi moglo ne biti lepo?" Ili: "onaj umetnik me #ini velikim; kako da ne bude i on velik?" Moda &e ne samo s osmehom nego i sa istinskim prezirom do#ekati sve to je na taj na#in sanjala#ko, idealisti#ko, feminizovano i hermafroditsko, a ko bi umeo da im zaviri u najskriveniji kutak due, teko da bi tamo naao nameru da se "hri&anska ose&anja" pomire s "anti#kim ukusom" i moda #ak s "modernim parlamentarizmom" (a u naem vrlo nesigurnom, pa stoga i vrlo pomirljivom stole&u, takva pomirljivost se sre&e #ak i kod filozofa). Kriti#ku strogost i svaku naviku koja vodi #istoti i disciplini duha, ti filozofi budu&nosti &e ne samo zahtevati od sebe: oni &e ih #ak isticati kao svoju vrstu ukrasa mada se zbog toga jo ne&e nazivati kriti#arima. Oni ne misle da je mala sramota koja se nanosi filozofiji kad se ukazom odlu#i, kako se to danas rado #ini: "Sama filozofija je kritika i kriti#ka nauka i osim toga nita vie!" Moe ovakva vrednosna ocena filozofije uivati naklonost i odobravanje svih pozitivista Francuske i Nema#ke (moe biti da bi ona godila #ak

i Kantovom srcu i ukusu; treba se samo setiti naslova njegovih glavnih dela), a nai novi filozofi &e uprkos tome re&i: kriti#ari su oru'e filozofa i ba zato, kao oru'e, ni izdaleka nisu sami filozofi! Pa i sam veliki Kinez iz Kenigsberga bio je samo jedan veliki kriti#ar. 211. Ja zahtevam da ve& jednom prestane brkanje filozofskih radnika i uopte ljudi od nauke sa filozofima da se upravo ovde sa svom strogo&u da "svakom svoje", onima ne suvie, ovima ne premalo. Moda je za vaspitanje pravog filozofa potrebno da je i on sam jednom bio na svim ovim stupnjevima na kojima njegove sluge, nau#ni radnici filozofije, ostaju moraju ostati; moda je sam morao biti kriti#ar i skeptik, dogmati#ar i istori#ar, i povrh toga pesnik i sakuplja#, putnik i odgoneta# zagonetki, moralist i vizionar, i "slobodan duh" i gotovo sve, da bi proao ceo krug vrednosti i vrednosnih ose&anja i da bi mogao gledati mnogim o#ima i savestima sa visine u svaku daljinu, iz dubine u svaku visinu, iz kutka u svaku irinu. Ali sve su to samo preduslovi njegovog zadatka: a sam ovaj zadatak ho&e neto drugo on trai da filozof stvara vrednosti. Oni filozofski radnici prema plemenitom uzoru Kanta i Hegela imaju da utvrde i samu u formule, bilo u carstvu logi kog ili politi kog (moralnog) ili umetni kog, neki veliki skup vrednosnih ocena to jest nekadanjih vrednosnih stavova, vrednosnih ostvarenja, koji su postali vladaju&i i izvesno vreme nazivani "istinama". Dunost ovih istraiva#a je da sve ono to se dosad zbilo i cenilo u#ine preglednim, razgovetnim, shvatljivim i opipljivim, da sve ono to je dugo, #ak i samo "vreme", skrate i celu prolost da savladaju: ogroman i #udesan zadatak u #ijoj se slubi moe svakako zadovoljiti svaki plemenit ponos i svaka jaka volja. A pravi filozofi su zapovednici i zakonodavci: oni kau "ovako treba da bude!", oni najpre odre'uju #ovekovo "kuda" i "#emu" i pri tom raspolau prethodnim radom svih filozofskih radpika, svih onih koji su ovladali prolo&u oni stvarala#kom rukom poseu za budu&no&u, i sve to jeste i to je bilo postaje im pri tom sredstvo, oru'e, #eki&. Njihovo "saznavanje" je stvaranje, njihovo stvaranje je zakonodavstvo, njihova volja za istinom je volja za mo$. Ima li danas takvih filozofa? Da li je ve& bilo takvih filozofa? Zar ne bi moralo da bude takvih filozofa?... 212. Sve vie mi se tako #ini da se filozof kao neophodan #ovek sutranjice i preksutranjice, u svako doba nalazio i da se morao nalaziti u protivre#nosti sa svojim danas: njegov neprijatelj je uvek bio ideal dananjice. Dosad su svi ovi izvanredni unapre'iva#i #oveka koje nazivamo filozofima i koji su se sami retko kad ose&ali kao prijatelji mudrosti, nego pre kao neprijatne budale i opasni znaci pitanja svoj zadatak, svoj teak, neeljen i neotklonjiv zadatak, ali najzad i veli#inu svog zadatka videli u tome da budu nemirna savest svog vremena. Stavljaju&i vivisekcijski no na grudi upravo vrlinama svoga vremena, oni su odali ta je bila njihova tajna: da upoznaju jednu novu veli#inu #oveka, nov, neispitan put njegovog uzdizanja. Svaki put su otkrivali koliko je licemerja, ugodnosti, oputenosti i nemarnosti, koliko lai skriveno pod najuvaenijim tipom moralnosti njihovog vremena, koliko je vrline preivelo; svaki put su govorili: "Mi moramo tamo, dalje, gde se vi danas najmanje ose&ate kao kod svoje ku&e". Pred svetom "modernih ideja" koji bi svakog rado saterao u neki ugao i neku "specijalnost", filozof bi, ako danas jo moe da bude filozofa, bio prinu'en da veli#inu #oveka, pojam "veli#ine", poloi upravo u njegovu obuhvatnost i raznolikost, u njegovu celovitost u mnotvu: on bi #ak vrednost i rang odre'ivao prema tome koliki teret i koliku raznovrsnost moe pojedinac da uzme na sebe i nosi, dokle moe da proiri svoju odgovornost. Dananji ukus i dananja vrlina #ine volju slabom i mlitavom, nita nije tako po ukusu vremena kao slabost volje: zato u idealu filozofa moraju upravo snaga volje, #vrstina i

sposobnost za dalekosene odluke pripadati pojmu veli#ine", i to s jednakim pravom s kojim su obrnuto u#enje i ideal mekune, asketske, skruene i nesamosvesne #ove#nosti pripadali jednom obrnutom vremenu, onakvom koje je poput esnaestog veka patilo od energije volje zaustavljene zaga'ivanjem i najneobuzdanijih poplava i bujica sebi#nosti. U doba Sokrata, me'u samim ljudima zamorenog instinkta, me'u konzervativnim starim Atinjanima koji su iveli bezbrino "na sre&u", kako su govorili, radi zadovoljstva, kako su #inili i koji su se pri tom jo uvek razmetali starim velelepnim re#ima, na koje im njihov ivot nije ve& odavno davao vie nikakva prava, moda je za veli#inu due bila potrebna ironija, ona sokratovska zlobna sigurnost starog lekara i plebejca koji je bespotedno zasecao u sopstveno meso kao i u meso i srce "aristokrata", pogledom koji je dovoljno razumljivo govorio: "Ne pretvarajte se preda mnom! Ovde smo jednaki!" Danas obrnuto, kad u Evropi jedino ivotinja u stadu uiva po#asti i dodeljuje po#asti, kad bi se "jednakost prava" isuvie lako mogla pretvoriti u jednakost u nepravu: rekao bih u opti napad na sve to je retko, neobi#no, povla&eno, na vieg #oveka, viu duu, viu obavezu, viu odgovornost, obilje stvarala#ke mo&i i na sposobnost vladanja danas u pojam "veli#ine" spadaju otmenost, volja da se bude svoj, mo& da se bude druk#iji od ostalih, da se opstane sam i ivi na svoju ruku; a filozof &e otkriti neto od svoga ideala ako ustvrdi: "Najve&i treba da bude onaj ko moe biti najusamljeniji, najskriveniji, najizdvojeniji, #ovek s one strane dobra i zla, gospodar svojih vrlina, prebogat voljom; to treba da se zove veli ina: mo& da se bude isto tako mnogostruk kao i ceo, isto tako irok kao i potpun". I jo jednom da se upitamo: da li je veli#ina danas mogu$na? 213. ta je to filozof, to je teko nau#iti stoga to nas drugi tome ne moe pou#iti: to se mora "znati", iz iskustva ili treba imati ponosa pa to ne znati. A da danas sav svet govori o stvarima o kojima ne moe imati nikakvo iskustvo, najvie i najgore vai za filozofa i stanje u filozofiji veoma je malo ljudi koji ih poznaju, koji ih smeju poznavati, a sva popularna miljenja o njima su pogrena. Tako je, na primer, onaj pravi filozofski spoj smele, neobuzdane duhovnosti koja grabi brzo, i dijalekti#ke strogosti i nunosti koja ne #ini nijedan pogrean korak, ve&ini mislilaca i u#enih ljudi nepoznat iz njihovog sopstvenog iskustva, pa stoga i neuverljiv ako bi neko hteo da o tome govori pred njima. Oni svaku nunost zamiljaju kao nevolju, kao mu#no i nasilno pot#injavanje; a samo miljenje im vai kao neto sporo, oklevaju&e, gotovo kao mu#elje i #esto kao "vredno znoja plemenitih" ali ni u kom slu#aju kao neto lako, boansko i srodno igri i obesti! "Misliti" i neku stvar "ozbiljno uzeti", shvatiti je kao "teku" to kod njih ide skupa: samo tako su oni to "doiveli". Umetnici tu ve& mogu imati istan#aniji njuh, jer oni vrlo dobro znaju da upravo onda kad nita vie ne rade "proizvoljno" nego po nunosti, njihovo ose&anje slobode, okretnosti, snage, stvarala#kog postavljanja, raspolaganja, oblikovanja dostie svoj vrhunac ukratko, da su kod njih tada nunost i "sloboda volje" jedno. Postoji najzad i jedan poredak duevnih stanja koji odgovara poretku problema; a najvii problemi odbijaju bez milosti svakog ko se usudi da im se suvie priblii ako visinom i mo&i svoje duhovnosti nije predodre'en za njihovo reenje. ta vredi to to se dovitljive svetske glave ili nedovitljivi #estiti mehanicisti i empiri#ari, kako se to danas #esto deava, sa svojim plebejskim #astoljubljem tiskaju u njihovu blizinu i, tako re&i, do samog ovog "dvora nad dvorovima"! Ali na takve tepihe ne smeju nikad vie stupiti trapave noge: tako je zapisano ve& u prazakonu stvari; ovim nametljivcima ostaju zatvorena vrata ma koliko oni glavama udarali, ili ih #ak i olupali o njih! Za svaki vii svet treba biti ro'en; jasnije re#eno, za njega treba biti odgojen: pravo na filozofiju uzimaju&i tu re# u najirem smislu ima se samo na osnovu svoga porekla; preci, "krv" odlu#uju i ovde. Mnoga pokolenja morala su svojim radom pripremiti nastanak filozofa; svaka od njegovih vrlina

mora se posebno sticati, negovati, prenositi s kolena na koleno, uteloviti, i to ne samo lak, tih hod i tok njegovih misli, nego pre svega spremnost za velike odgovornosti, uzvienost vladarskog pogleda oko sebe i ispod sebe, ose&anje odvojenosti od gomile i njenih dunosti i vrlina, blagorodna zatita i odbrana onoga to nije shva&eno i to je oklevetano, bio to bog ili 'avo, zadovoljstvo i vebanje u velikoj pravednosti, umetnost zapovedanja, irok zamah volje, sporo oko koje se retko divi, retko gleda navie, retko voli...

NAE VRLINE

214. Nae vrline? Da, verovatno je da i mi jo imamo svoje vrline, mada to, razume se, ne&e biti one prostodune i krepke vrline zbog kojih smo potovali svoje dedove, ali pomalo i zazirali od njih. Mi Evropljani preksutranjice, mi prvenci dvadesetog veka sa svojom opasnom radoznalo&u, svojom svestrano&u i vetinom preruavanja, sa svojom omekanom i tako re&i zasla'enom okrutno&u u duhu i #ulima mi &emo, kako izgleda, ako budemo imali vrlina imati samo takve koje su ve& navikle da se slau s naim najdubljim i najdraim sklonostima, s naim najprenijim (heissesten) potrebama: e, pa napred, potraimo ih onda u naim lavirintima! gde se, kao to je poznato, mnogo ta gubi, a mnogo ta sasvim propada. A ima li ita lepe nego tragati za svojim vrlinama? Ne zna#i li to gotovo ve& verovati u sopstvenu vrlinu? A ovo "verovati u svoju vrlinu" zar to u osnovi nije isto ono to se nekad zvalo sopstvena "mirna savest", onaj #asni, dugorepi pojmovni per#in koji su nai dedovi stavljali iza svoje glave, a #esto i iza svoga razuma? Reklo bi se prema tome, ma koliko mi sebi ina#e izgledali staromodni i dedovski #asni, u jednom smo mi ipak dostojni unuci ovih dedova, mi poslednji Evropljani #iste savesti: i mi jo nosimo njihov per#in, Ah! Kad biste vi znali kako &e to uskoro, ve& tako uskoro biti druk#ije!...

215. Kao to u carstvu zvezda postoje ponekad dva sunca koja odre'uju putanju jedne planete, kao to u izvesnim slu#ajevima sunca razli#itih boja osvetljavaju jednu jedinu planetu, #as crvenim svetlom, #as zelenim svetlom, a onda je opet istovremeno poga'aju i preplavljuju arenilom, tako smo i mi, moderni ljudi, zahvaljuju&i komplikovanoj mehanici naeg "zvezdanog neba" odre'eni razli itim moralima; nai postupci svetle naizmeni#no u razli#itim bojama, oni su retko jednozna#ni, a ima dosta slu#ajeva kad postupamo aroliko. 216. Voleti svoje neprijatelje? Verujem, to smo dobro nau#ili: deava se to danas na hiljadu na#ina, u malom i velikom; ponekad se #ak deava ve& vie i sublimnije: mi u#imo mrzeti kad volimo, i upravo kad najvie volimo ali sve to nesvesno, bez buke, bez sjaja, s onim stidom i skrovito&u dobrote koja ustima zabranjuje sve#anu re# i kreposnu formulu. Moral kao stav to nam danas vre'a ukus. A i to je napredak: kao to je napredak naih o#eva bio kad im je kona#no religija kao stav vre'ala ukus, uklju#uju&i tu neprijateljstvo i volterovsko ogor#enje prema religiji (i sve to je nekad spadalo u pantomimski jezik slobodnog dela). U naoj

savesti je muzika, u naem duhu igra kojoj ne odgovaraju nikakva puritanska molepstvija, nikakva moralna pridika i potenja#ko prenemaganje. 217. Dobro se #uvati onih kojima je mnogo stalo do toga da im se priznaju moralni takt i prefinjenost u moralnom razlikovanju! Oni nam nikad ne prataju i ne zaboravljaju ako su jednom pred nama pogreili (ili se o nas ogreili) oni neminovno postaju nai instinktivni klevetnici i teto#ine, #ak i onda kad nam jo ostanu "prijatelji". Blaeni su oni zaboravni: jer oni "izlaze nakraj" i sa svojim glupostima. 218. Psiholozi Francuske a gde bi ina#e danas jo bilo psihologa? jo nisu iscrpli svoje jetko i raznoliko zadovoljstvo koje im prua la b'tise bourgeoise,"* reklo bi se kao da... ali dosta, oni time odaju neto. Flober, na primer, #estiti gra'anin Ruana, nije na kraju vie video, #uo i okusio nita drugo: bio je to njegov na#in samomu#enja i tananije okrutnosti. A ja, za promenu jer postaje dosadno preporu#ujem za nasladu neto drugo: to je ona nesvesna prepredenost s kojom se svi dobri, ugojeni, valjani duhovi osrednjosti odnose prema viim duhovima i njihovim zadacima, ona tanana zajedljiva jezuitska prepredenost koja je hiljadu puta tananija od razuma i ukusa ovog srednjeg stalea u njegovim najboljim trenucima #ak i od razuma njegovih rtava za ponovni dokaz toga da je "instinkt" najinteligentnija me'u svim vrstama inteligencije koje su dosad otkrivene. Kratko re#eno, prou#avajte, vi psiholozi, filozofiju "pravila" u borbi s "izuzetkom": tu imate prizor dovoljno dobar za bogove i boansku zlo&u! Ili, jo aktuelnije: pozabavite se vivisekcijom na "dobrom #oveku", na "homo bonae voluntatis"**...na sebi!
* iftinska glupost. ** (oveku dobre volje.

219. Moralno su'enje i osu'ivanje je omiljena osveta duhovno ograni#enih nad onima koji su to manje, kao i neka vrsta naknade tete za to to ih je priroda loe opremila, najzad prilika da se domognu duha i postanu tanani: pakost oduhovljava. U dubini srca, njima je prijatno to postoji merilo po kome su oni koji su dobrima i preimu&stvima duha obdareni ravni njima: oni se bore za "jednakost svih pred bogom" i za to im je gotovo potrebna vera u boga. Me'u njima se nalaze naje&i protivnici ateizma. Ko bi im rekao da se "visoka duhovnost ne moe uporediti ni sa kakvom #estito&u i #asno&u #oveka koji je samo moralan", taj bi ih razbesneo ja &u se #uvati da to ne u#inim. tavie, rado bih im polaskao svojim stavom da sama visoka duhovnost postoji jedino kao poslednji proizvod moralnih kvaliteta; da je ona sinteza svih onih stanja koja se pripisuju "samo moralnim" ljudima poto su ste#ena odelito, dugim uzgajanjem i vebom, moda u celom nizu pokolenja; da je visoka duhovnost upravo produhovljenje pravednosti i one pravedne strogosti koja se ose&a odgovornom za odravanje hijerarhijskog poretka u svetu i me'u samim stvarima a ne samo me'u ljudima. 220. Pri danas tako iroko omiljenoj hvali "nezainteresovanosti" moramo pokuati, moda ne bez izvesne opasnosti, da sagledamo ta zapravo pobu'uje interes naroda i uopte koje su to

stvari koje ozbiljno i duboko zabrinjavaju obi#nog #oveka, uklju#uju&i obrazovane, #ak i u#ene ljude, i ako sve ne vara, gotovo i filozofe. Pri tom se ispostavlja da se ve&ina onoga to interesuje i drai prefinjenije i razmaenije ukuse i svaku uzvieniju prirodu, prose#nom #oveku #ini potpuno "neinteresantna" a ako ipak primeti neku privrenost tome, on &e je nazvati "dsintresse"* i #udi&e se kako je mogu&no delati "nezainteresovano". Bilo je filozofa koji su ovoj za#u'enosti naroda umeli da daju jo i zavodljiv i misti#no-onostran izraz (moda zato to uzvieniju prirodu nisu poznavali iz iskustva?), umesto da istupe s golom i prostom istinom da je "nezainteresovani" postupak veoma interesantan i zainteresovan postupak, pod pretpostavkom... "A ljubav?" Kako? (ak i postupak iz ljubavi treba da je "neegoisti#an"? O, vi tikvani! "I pohvala onog ko se rtvuje?" Ali ko je zaista neto rtvovao, taj zna da je zauzvrat neto hteo i dobio moda neto od sebe za neto od sebe da se ovde ne#ega odrekao da bi tamo vie imao, moda bi uopte neto vie bio, ili da bi se bar osetio kao "neto vie". Ali to je carstvo pitanja i odgovora u kome se razmaeniji duh nerado zadrava: toliko je ovde istini ve& potrebno da savlada zevanje ako mora da odgovori. Najzad, ona je ena: ne treba #initi nasilje nad njom.
* Nezainteresovanom.

221. Deava se, rekao je neki moralisti#ki sitni#ar i cepidlaka, da potujem i izdvajam kao odli#nog nekog nekoristoljubivog #oveka: ali ne zato to je nekoristoljubiv nego zato to mi se #ini da on ima pravo da na svoj ra#un bude koristan nekom drugom #oveku. Kratko re#eno, uvek se pita ko je on, a ko je onaj drugi. Kod nekoga ko bi bio odre'en i stvoren za zapovedanje, samoodricanje, i skromna povu#enost, na primer, ne bi bila vrlina nego rasipanje vrline: tako se meni #ini. Svaki neegoisti#an moral koji sebe smatra bezuslovnim i koji se obra&a svakom, ne samo to vre'a ukus: on je podsticaj na greh proputanja, jedno zavo'elje vie pod maskom #ovekoljublja i upravo zavo'enje i povreda viih, re'ih, povla&enih. Morali se moraju prisiliti da se, pre svega, priklone pred hijerarhijom, mora im se prebaciti njihova pretencioznost dok se kona#no ne sloe da je nemoralno re&i: "to je pravo jednom, pravo je i drugom". Dakle, to se ti#e mog moralisti#kog sitni#ara i dobri#ine: da li je zasluio da ga ismejemo kad morale na takav na#in opominje na moralnost? Ali #ovek ne mora biti ba toliko u pravu ako ho&e da smeja#e ima na svojoj strani; zrnce nepravde spada #ak u dobar ukus. 222. Tamo gde se danas propoveda saaljenje a ako se dobro oslune, danas se nikakva druga religija i ne propoveda psiholog treba dobro da otvori ui: kroz svu sujetu, kroz svu galamu svojstvenu ovim propovednicima (kao svim propovednicima), on &e razabrati promukao, jecaju&i, pravi glas samopreziranja. Ono pripada onom pomra#enju i porunjavanju Evrope ako nije i njihov uzrok! koji su u porastu ve& ceo jedan vek (i #iji su pravi simptomi pismeno dokumentovani ve& u jednom brinom pismu Galijanija gospo'i D'Epine). (ovek "modernih ideja", taj oholi majmun, neobuzdano je nezadovoljan sam sobom: to je izvesno. On pati, a njegova sujeta ho&e da on samo "sa-pati"... 223. Evropski melez sve u svemu, podnoljivo ruan plebejac ne moe bez kostima: njemu je istorija potrebna kao ostava kostima. Pri tom svakako prime&uje da mu nijedan valjano ne pristaje on ih menja i menja. Treba samo pogledati devetnaesti vek s obzirom na

ovo brzo oduevljavanje i menjanje maskarade stilova; a i s obzirom na trenutke o#ajanja to nam "nita ne pristaje". Nikakve vajde od pokazivanja romanti#nih ili klasi#nih, ili hri&anskih ili firentinskih, ili baroknih ili "nacionalnih" kostima, in moribus et artibus: * "ne pristaje"! Ali "duh", naro#ito "istorijski duh", otkriva jo i u ovom o#ajanju svoje preimu&stvo: stalno se iznova neki novi komad prolosti i inostranstva isprobava, obla#i, svla#i, odlae, pre svega prou ava mi smo prva prou#ena epoha to se ti#e "kostima", mislim morala, #lanova vere, umetni#kih ukusa i religija, pripremljena kao nijedno ranije doba za karneval velikog stila, za najduhovnnji pokladni smeh i obest, za transcendentalne visine najvieg besmisla i aristofanskog ismejavanja sveta. Moda &emo upravo ovde jo otkriti carstvo svojih otkri$a, ono carstvo u kojem i mi jo moemo biti originalni, moda kao parodisti istorije sveta i boji lakrdijai a moe biti, #ak i ako nita dananje nema budu&nosti, da upravo na smeh jo ima budu&nost!
* U obi#ajima i vetinama.

224. Smisao za istoriju (ili sposobnost brzog shvatanja hijerarhije vrednosti prema kojoj je neki narod, drutvo ili neki #ovek iveo, "proro#anski instinkt" za odnose tih vrednosti, za odnos autoriteta vrednosti prema autoritetu sila koje deluju), taj smisao za istoriju na koji mi Evropljani polaemo pravo kao na svoju osobenost doao nam je zajedno s o#aravaju&im i mahnitim poluvarvarsvom u koje je Evropa gurnuta demokratskim meanjem stalea i rasa tek devetnaesti vek poznaje ovaj smisao kao svoje esto #ulo. Prolost svakog oblika i na#ina ivota, kultur koje su ranije leale neposredno jedna uz drugu, jedna preko druge, sliva se, zahvaljuju&i onoj meavini, u nas moderne due", sad nai instinkti jure natrag na sve strane, mi smo sami neka vrsta haosa na kraju "duh", kao to smo rekli, otkriva pri tom svoje preimu&stvo. Posredstvom svoga poluvarvarstva u krvi i eljama imamo svuda tajne prilaze kakve neko otmeno razdoblje nikad nije imalo, pre svega prilaze u lavirinte nedovrenih kultura i u svako poluvarvarstvo koje je ikad postojalo na zemlji; i ukoliko je najzna#ajniji deo ljudske kulture dosad bio poluvarvarstvo, "smisao za istoriju" zna#i gotovo #ulo i instinkt za sve, ukus i jezik za sve: #ime se on odmah pokazuje kao neotmen smisao. Na primer, mi ponovo uivamo u Homeru: moda je nae najsre&nije preimu&stvo to to umemo da na'emo zadovoljstvo u Homeru, koga ljudi otmene kulture (recimo Francuzi sedamnaestog veka, kao Sent-Evremon, koji mu zamera espirit vaste,* pa #ak i Volter kao njen poslednji odjek) nisu mogli i ne mogu tako lako da prisvoje i jedva da su sebi doputali da uivaju u njemu. Vrlo odre'eno da i ne njihovog nepca, njihovo uvek spremno ga'enje, njihova oprezna rezervisanost prema svemu to im je strano, njihovo zaziranje od neukusnosti #ak i ive radoznalosti, i uopte ona nespremnost svake otmene i samodovoljne kulture da prizna neku novu poudnost, nezadovoljstvo sopstvenim, divljenje ne#emu tu'em: sve to ih navodi i podsti#e na nepoverenje #ak i prema najboljim stvarima na svetu ako nisu njihova svojina, ili ne bi mogle postati njihov plen i nijedno #ulo nije takvim ljudima tako nerazumljivo kao upravo #ulo za istoriju a njegova ponizna plebejska radoznalost. Ne stoji druk#ije ni sa ekspirom, tom #udnom pansko-mavarsko-saksonskom sintezom ukusa nad kojom bi neki stari Atinjanin iz kruga Eshilovih prijatelja gotovo umro od smeha ili od ljutnje: a mi primamo upravo ovo divlje arenilo, ovu meavinu najve&e nenosti, grubosti i izveta#enosti sa skrivenom prisno&u i usrdno&u, uivamo u njemu kao upravo za nas sa#uvanoj prefinjenosti i pri tom se ne damo uznemiravati odvratnim zadahom i blizinom engleske svetine u kojima ive ekspirova umetnost i ekspirov ukus, kao i na Via Chiaja u Napulju gde opijenih #ula i raspoloeni idemo svojim putem, ma koliko vazduh zaudarao kloakama sirotinjskih stanova. Mi ljudi sa "#ulom za istoriju", mi kao takvi imamo svoje vrline, to se ne

moe osporavati mi smo nepretenciozni, nesebi#ni, skromni, odvani, puni samosavla'ivanja, predanosti, vrlo zahvalni, strpljivi, vrlo predusretljivi: moda sa svim tim nismo ba "s puno ukusa". Najzad, priznajemo sebi: ono to je nama ljudima sa "#ulom za istoriju" najtee da shvatimo, da osetimo, jo jednom da okusimo i zavolimo, to nas u osnovi zati#e predube'ene i gotovo neprijateljski raspoloene, to je upravo ono savreno i tek dozrelo u svakoj kulturi i umetnosti, ono istinski otmeno u delima i ljudima, trenutak kad su oni kao mirna povrina mora, njihova halkionska samozadovoljnost, ono zlatno i hladno to pokazuju sve stvari koje su dovrene. Moda se naa velika vrlina smisla za istoriju nalazi u nekoj nunoj suprotnosti sa dobrim ukusom, u najmanju ruku sa najboljim ukusom, i upravo male, kratke i vrhunske trenutke sre&e i preobraenja ljudskog ivota, kako oni ovde-onde ponekad blesnu, moemo samo loe, samo s oklevanjem i mukom podraavati u sebi: one trenutke i #uda kad je velika sila dobrovoljno zastala pred bezmernim i neograni#enim kad je obilje tanane radosti uivalo u iznenadnom sputavanju i okamenjavanju, u #vrstom spajanju i u#vr&ivanju na tlu koje jo podrhtava. Mera nam je strana, priznajemo to sebi; nas drai upravo beskona#no, nemereno. Poput jaha#a na konju koji se otima hitaju&i napred, pred beskona#nim oputamo dizgine, mi moderni ljudi, mi poluvarvari, i presre$ni smo tek tamo gde smo u najve$oj opasnosti.
* irina duha.

225. Hedonizam ili pesimizam, utilitarizam ili eudemonizam: svi ti na#ini miljenja koji mere vrednosti stvari prema zadovoljstvu i bolu, to jest prema propratnim stanjima i uzgrednim pojavama, samo su povrni na#ini miljenja i naivnosti na koje &e svak ko je svestan svojih tvora kih snaga i umetni#ke savesti gledati s visine ne bez podsmeha i ne bez saaljenja. Saaljenje prema vama! To odista nije saaljenje kako ga vi zamiljate: nije to saaljenje prema drutvenoj "bedi", prema "drutvu" i njegovim bolesnicima i nesre&nicima, prema poro#nima i brodolomnicima od samog po#etka kakvi lee svuda oko nas; jo manje je to saaljenje prema nezadovoljnim, potla#enim, buntovnim slojevima robova koji tee za vladavinom oni to zovu "slobodom". Nae saaljenje je vie, dalekovidnije saaljenje mi vidimo kako se ovek umanjuje, kako ga vi umanjujete! i ima trenutaka kad upravo na vae saaljenje gledamo s neopisivom zebnjom, kad se branimo od takvog saaljenja, kad nam vaa ozbiljnost izgleda opasnija od bilo koje lakomislenosti. Vi ho&ete ako je mogu&no i nema lu'eg "ako je mogu&no" da iz sveta uklonite patnju; a mi? Izgleda da bismo mi radije hteli jo ve&u i goru patnju no to je ikad bila! Blagostanje kako ga vi shvatate pa to nije nikakav cilj, nama se #ini to je kraj! Stanje koje #oveka odmah #ini smenim i prezrenja vrednim koje ra'a elju za njegovom propa&u! kola patnje, velike patnje zar vi ne znate da je samo ta kola stvorila sveukupna dosadanja uzviavanja #oveka? Onaj napon due u nesre&i iz kojega se ra'a njena snaga, njena uasnutost u trenutku velikog propadanja, njena dovitljivost i smelost u noenju, podnoenju, tuma#enju i iskori&avanju nesre&e i sve to joj je od dubine, tajnovitosti, maske, duha, lukavstva, veli#ine poklonjeno zar joj to nije poklonjeno u patnji, pod pritiskom velike patnje? U #oveku su stvor i tvorac ujedinjeni: u #oveku su materija, par#e, obilje, ilova#a, 'ubre, besmisao, haos; ali u #oveku je i tvorac, vajar, tvrdo&a #eki&a, posmatra#ka boanstvenost i sedmi dan razumete li vi tu suprotnost? I da je vae saaljenje okrenuto "stvoru u #oveku", onome to mora da se oblikuje, lomi, kuje, kida, spaljuje, ari, pre#i&ava, onome to nuno mora da pati i treba da pati? A nae saaljenje zar vi ne shvatate kome je okrenuto nae obrnuto saaljenje ako se ono brani od vaeg saaljenja kao od najgore razneenosti i slabosti? Prema tome, saaljenje protiv saaljenja! Ali, jo jednom da kaemo, ima viih problema od svih problema

zadovoljstva, patnje i sapatnje; a svaka filozofija koja se svodi jedino na te probleme jeste naivnost. 226. Mi imoralisti! Ovaj svet koji se nas ti#e, u kome mi moramo da strahujemo i volimo, ovaj gotovo nevidljiv i ne#ujan svet tananog zapovedanja, tananog pokoravanja, svet koji je u svakom pogledu "gotovo..." zaku#ast, zamren, iljat, nean: da, on je dobro branjen od nezgrapnih posmatra#a i nametljive radoznalosti! Mi smo upleteni u jake niti i koulju dunosti, i otud se ne moemo ispetljati u tome upravo i jesmo "ljudi dunosti", mi tako'e! Ponekad, istina, i zaigramo u svojim "lancima" i me'u svojim "ma#evima"; #e&e, ni to nije manje istina, zakrgu&emo uz to zubima i postajemo nestrpljivi zbog okrutnosti svoje sudbine. Ali moemo #initi ta ho&emo; glupaci i o#iglednost govore protiv nas: "to su ljudi bez dunosti" glupake i o#iglednost uvek imamo protiv sebe! 227. (estitost, recimo da je to naa vrlina koje se ne moemo otresti, mi slobodni duhovi da, mi &emo je negovati sa svom zagrieno&u i ljubavlju i nikad ne&emo odustati da se "usavravamo" u svojoj vrlini koja nam je jedina preostala: neka bi njen sjaj kao pozla&ena, plavkasta, podsmeljiva ve#ernja svetlost ostala jednom da lei nad ovom ostarelom kulturom i nad njenom sumornom, tmurnom ozbiljno&u! A ako se naa #estitost jednog dana ipak oseti umorna, uzdahne i protegne udove i na'e da smo suvie tvrdi i poeli da joj bude bolje, lake, blae, kao nekom prijatnom poroku: ostanimo tvrdi mi, mi poslednji stoici, i poaljimo joj u pomo& ono to u sebi imamo 'avolskog nau odvratnost prema onom to je nezgrapno i samo priblino, nae "nitimur in vetitum"* na pustolovni duh, nau dovitljivu i razmaenu radoznalost, nau najtananiju, najtajnovitiju, najduhovniju volju za mo& i ovladavanje svetom koja se udno mota i lebdi oko svih sfera budu&nosti po'imo u pomo& svome "bogu" sa svim svojim "'avolima"! Verovatno je da nas zbog toga pogreno shvataju i zamenjuju drugima: ali ta mari! Re&i &e se: "njihova ,#estitost" to je njihovo 'avolstvo, i nita drugo!" Ali ta mari! Pa #ak i kad bi bili u pravu! Zar nisu i dosad svi bogovi bili pokrteni 'avoli koji su postali sveci? I, na kraju krajeva, ta mi znamo o sebi? I kako &e se zvati duh koji nas vodi (to je stvar naziva)? I koliko duhova mi krijemo u sebi? Pobrinimo se, mi slobodni duhovi, da se naa #estitost ne pretvori u nau sujetu, u na ukras i rasko, nau granicu i nau glupost! Svaka vrlina naginje gluposti, svaka glupost vrlini; "glup do blaenstva", kae se u Rusiji, i pobrinimo se za to da iz #estitosti ne postanemo na kraju jo sveci i gnjavatori! Zar ivot nije isuvie kratak da bismo se u njemu jo i dosa'ivali? Morali bismo ve& verovati u ve#ni ivot da bismo...
* Teimo zabranjenom.

228. Neka mi se oprosti otkri&e da je dosad sva moralna filozofija bila dosadna i pripadala uspavljuju&im sredstvima i da "vrlini" u mojim o#ima nita nije nanelo vie tete negoli ta dosadnost njenih zagovornika; time jo ne bih eleo da poreknem njenu optu korisnost. Vano je da to manje ljudi razmilja o moralu; prema tome, veoma je vano da moral jednog dana ne postane zanimljiv! Ali, bez brige! I danas je jo onako kako je uvek bilo: ne vidim nikoga u Evropi ko bi imao pojma (ili ko bi pokazao) da bi razmiljanje o moralu moglo postati opasno, riskantno, zavodljivo da bi u tome mogla da se skriva kob! Treba, na

primer, pogledati neumorne, neizbene engleske utilitariste kako se, trapavo i vano, Bentamovim stopama pribliavaju i udaljavaju (neka homerska metafora bi to jasnije izrazila) isto onako kako je i on sam ve& iao stopama potovanog Helvecija (ne, nije to uopte bio opasan #ovek, taj Helvecije!). Nijedne nove misli, ni#ega od tananijeg obrta i nabora neke stare misli, #ak ni stvarne istorije onoga to se ranije mislilo: u celini jedna nemogu$na literatura, sem ako neko ne bi umeo da je s izvesnom pako&u sebi ukiseli. Naime, i u ove moraliste (koje #ovek stalno mora #itati s nekom zadnjom milju, ako ih ve& mora #itati) uvukla se ona stara engleska mana koja se zove cant * i koja je moralno licemerstvo, ovog puta prikriveno novim oblikom nau#nosti; ima tu i prikrivene odbrane od grie savesti od koje &e, to je i pravo, rasa nekadanjih puritanaca titi i pored sveg bavljenja moralom. (Zar moralist nije slika i prilika puritanca? Naime, kao mislilac za koga je moral neto podozrivo, pod znakom pitanja, ukratko problem? Zar moralisanje ne bi trebalo da bude nemoralno?) Najzad, svi bi oni hteli da engleska moralnost bude u pravu: ukoliko upravo time treba najbolje da se slui #ove#anstvu, ili "optoj koristi", ili "sre&i ve&ine", ne sre&i Engleske; oni svim silama ele da sebi dokau kako je tenja ka engleskoj sre&i, mislim tenja kao comfort i fashion** (i, u najboljem slu#aju, ka seditu u parlamentu), ujedno i pravi put vrline, da se, tavie, vrlina, ukoliko je nje dosad bilo na svetu, upravo i svodila na tu tenju. Nijedna od ovih nezgrapnih, u savesti uznemirenih ivotinja u stadu (koje pokuavaju da stvar egoizma tretiraju kao stvar opteg blagostanja) ne&e nita da zna ni da #uje o tome da "opte blagostanje" nije ideal, nije cilj, niti bilo kako shvatljiv pojam, nego samo sredstvo za povra&anje da ono to je pravo jednom ne moe ni u kom slu#aju biti pravo i nekom drugom, da traenje jednog morala za sve ide na tetu upravo viih ljudi; ukratko, da izme'u #oveka i #oveka, pa prema tome i izme'u morala i morala, postoji hijerarhija. Skromna je to i sasvim prose#na vrsta ljudi, ti utilitaristi#ki Englezi i, kao to je re#eno: ukoliko su dosadni ne moe se imati dovoljno visoko miljenje o njihovoj korisnosti. Trebalo bi ih jo ohrabriti kao to je to, unekoliko, pokuano u ovim stihovima. Zdravo da ste, dobri taljigai, "to due, sve radije" trajno vam je geslo, Koleno i glava sve kru&i i tvr'i, Bez poleta, bez volje za alu, Neunitivo prose#ni, Sans genie et sans espirit!***
* Licemerno fraziranje, pritvorac verski jezik. ** Udobnost i pomodnost. *** Bez dara i duha.

229. U onim poznim razdobljima, koja se mogu ponositi #ove#no&u, ostaje tako mnogo straha, tako mnogo sujevernog straha pred "divljom svirepom ivotinjom", iako se upravo ta #ove#nija razdoblja ponose pobedom nad njom, da #ak i o#igledne istine, kao po dogovoru, vekovima ostaju neizre#ene jer se veruje da one ponovo prizivaju u ivot onu divlju kona#no ubijenu ivotinju. Moda se izlaem izvesnom riziku kad doputam da mi se omakne jedna takva istina: mogu je drugi opet uhvatiti i toliko je napojiti "mlekom bogobojaljivog na#ina miljenja" dok tiha i zaboravljena ne ostane da lei u svom starom uglu. Treba promeniti miljenje o svireposti i otvoriti o#i; treba se najzad nau#iti nestrpljivosti da ne bi takve neskromne debele zablude due kreposno i drsko kruile, kao to su, na primer, stari i novi filozofi uhranili one o tragediji. Gotovo sve to nazivamo "viom kulturom" po#iva na oduhovljenju i produbljivanju svireposti to je moj stav; ona "divlja ivotinja" uopte nije

ubijena, ona ivi, cveta, samo to se obogotvorila. Ono to #ini bolnu slast tragedije jeste svirepost; ono to u takozvanom tragi#nom saose&anju, u osnovi #ak u svemu uzvienom, sve do najvie i najtananije jeze metafizike, deluje prijatno dobija svoju slatko&u jedino od pridodatih sastojaka svireposti. Ono to doivljava Rimljanin u areni, hri&anin u ushi&enosti krstom, panac pred loma#om ili koridom, dananji Japanac koga privla#i tragedija, radnik iz pariskog predgra'a koji #ezne za krvavim revolucijama, vagnerovka koja se s neprikrivenom voljom "predaje" Tristanu i Izoldi ono u #emu svi oni uivaju i to s tajanstvenim arom ele da upiju u sebe, to su opojni napici velike Kirke "svirepost". Pri tom se svakako mora odbaciti ranija bedasta psihologija koja je u svireposti umela jedino da kae to da ona nastaje pri pogledu na tu&u patnju: ima obilne, preobilne naslade i u sopstvenoj patnji, i u nanoenju bola samom sebi i gde god se #ovek da nagovoriti na samoodricanje u religijskom smislu ili na samosaka&enje, kao kod Feni#ana i asketa, ili uopte na odricanje od #ula i mesa, na skruenost, na puritanski gr# kajanja, na vivisekciju savesti i paskalovsko sacrifizio dell' intelletto, 56 tu je on potajno namamljen svojom svirepo&u i napred gonjen onom opasnom grozom svireposti usmerene protiv njega samog. Najzad, neka se razmisli i o tome da #ak i onaj ko saznaje, prisiljavaju&i svoj duh da saznaje protiv sklonosti duha, a #esto i protiv elja svoga srca naime da kae ne tamo gde bi rado potvrdio, voleo, oboavao postupa kao umetnik i hvalitelj svireposti; ve& svako dubinsko i temeljito zahvatanje je nasilje, htenje da se nanese bol osnovnoj volji duha koji stalno stremi prividu i povrini ve& u svakoj elji za saznanjem ima kap svireposti.
* rtvovanje intelekta.

230. Moda se ne razume bez daljega ono to sam ovde rekao o "osnovnoj volji duha": neka mi se dopusti jedno objanjenje. Ono zapovedni#ko Neto to narod naziva "duhom" ho&e da bude u sebi i oko sebe gospodar i da se ose&a kao gospodar: ono ima volju iz mnotva ka jednostavnosti, volju koja stee, kroti, udi za vla&u i stvarno vlada. Njegove potrebe i mo&i su u tom pogledu iste kao one koje fiziolozi pripisuju svemu to ivi, raste i razmnoava se. Snaga duha da prisvoji strano ispoljava se u jakoj sklonosti da se novo u#ini sli#nim starom, da se sloeno uprosti, potpuno protivre#no previdi ili odbije: kao i da odre'ene crte i linije stranog, svakog ise#ka "spoljnog sveta" proizvoljno ja#e podvla#i, isti#e, krivotvori prema sopstvenoj potrebi. Njegova namera pri tom ide na utelovljenje novih "iskustava", na uvrtavanje novih stvari u stare redove dakle na rastenje; jo odre'enije, na ose$anje rasta, na ose&anje umnoene snage. Istoj ovoj volji slui jedan prividno suprotan nagon duha, iznenadno iskrsavaju&a odluka za neznanje, za svojevoljno izolovanje, za zatvaranje svojih prozora, jedno unutranje Ne ovoj ili onoj stvari, nedoputanje prilaza, jedna vrsta odbrambenog stanja u odnosu na mnogo ta to se moe znati, zadovoljstvo tamom, zatvorenim horizontom, prihvatanje i odobravanje neznanja: kako je sve to potrebno ve& prema stepenu njegove snage prisvajanja, njegove "mo&i varenja", re#eno u slici i stvarno duh je jo najvie sli#an stomaku. Isto tako, tu spadaju povremena volja duha da se da obmanuti, moda sa drskom slutnjom da ovo nije ba tako i tako, da se s tim samo miri, zatim zadovoljstvo svakom nesigurno&u i viezna#no&u, uivanje do zanosa u izabranoj teskobi i tajnovitosti nekog kutka, u onom to je suvie blisko, to je u prvom planu, u onom to je uve&ano, umanjeno, poreme&eno, ulepano, uivanje u proizvoljnosti svih ovih ispoljavanja mo&i. Najzad, ovamo spada ona ne sasvim bezazlena spremnost duha da druge duhove obmane i da se pred njima pretvara, onaj stalni pritisak i tenja stvarala#ke, oblikuju&e, promenljive snage: duh pri tom uiva u raznolikosti svojih maski i u svojoj prevejanosti, uiva i u ose&anju svoje sigurnosti pri tom on se #ak najbolje brani i prikriva upravo svojim

protejskim vetinama! Ovoj volji za prividom, za upro&avanjem, za maskom, za ogrta#em, ukratko za spoljnom povrinom jer svaka povrina je ogrta# suprotstavlja se ona sublimna sklonost onoga koji saznaje da stvari zahvati duboko, mnogostrano, temeljito: kao neka vrsta svireposti intelektualne savesti i ukusa koju &e svaki hrabar mislilac priznati kod sebe pod pretpostavkom da je, kao to i prili#i, dovoljno dugo kalio i izotravao svoje oko za sebe i navikao na strogu disciplinu, pa i na stroge re#i. On &e re&i "ima ne#eg svirepog u sklonosti moga duha" neka kreposni i ljubazni pokuaju da ga razuvere! U stvari, zvu#alo bi uljudnije kad bi se za nama slobodnim, veoma slobodnim duhovima umesto zbog svireposti pri#alo, ukalo, pohvalno govorilo zbog, recimo, "preterane #estitosti": i moda &e zaista jednom tako zvu#ati naa posmrtna slava? U me'uvremenu jer donde ima jo dosta vremena sami bismo svakako bili najmanje skloni da se kitimo takvim moralnim ljokicama i resicama od re#i: sav na dosadanji rad odvra&a nas upravo od takvog ukusa i njegovog arolikog obilja. Lepe su to, svetlucave, zveketave, sve#ane re#i: #estitost, istinoljubivost, ljubav prema mudrosti, rtvovanje za saznanje, heroizam istinoljupca ima u tome ne#eg to #oveku poja#ava gordost. Ali mi pustinjaci i mrmoti, mi smo sebe ve& davno, u potpunoj tajnosti pustinja#ke svesti, ubedili da i ta dostojanstvena rasko re#i spada u stari laan nakit, prnje i lanu zlatnu prainu nesvesne ljudske sujete, i da se i ispod takve laskave boje i premaza mora ponovo otkriti straan osnovni tekst homo natura. Naime, #oveka vratiti u prirodu; ovladati mnogim sujetnim i sanjarskim tuma#enjima i sporednim zna#enjima koja su dosad bila nakrabana i premazana preko onog ve#itog osnovnog teksta homo natura; u#initi da ubudu&e #ovek stoji pred #ovekom kao to ve& danas, o#vrsnuo u zaptu nauke, stoji pred ostalom prirodom, s neustraivim o#ima Edipa i zapuenim uima Odiseja, gluv za zavodljive melodije starih metafizi#kih pti#ara koji su mu isuvie dugo pevali: "Ti si vie! Ti si vii! Ti si drugog porekla!" Moda je to #udan i sumanut zadatak, ali jeste zadatak ko bi hteo da to porekne! Zato smo izabrali taj sumanut zadatak? Ili druk#ije postavljeno pitanje: "(emu uopte saznanje?" Svako &e nas to pitati. A mi, priterani tako uza zid, mi koji smo se i sami ve& stotinu puta tako'e pitali, mi nismo nali i ne nalazimo bolji odgovor...

231. U#enje nas preobraava, ono #ini isto to #ini svako hranjenje, koje se tako'e ne svodi samo na "odravanje" kao to zna fiziolog. Ali u naoj osnovi, sasvim "tamo dole", ima zaista neto na ta se ne moe uticati, neki granit duhovnog fatuma, predodre'enih odluka i odgovora na predodre'ena izabrana pitanja. Pri svakom kardinalnom problemu oglaava se jedno nepromenljivo "to sam ja"; o mukarcu i eni, na primer, mislilac ne moe do&i do drugog saznanja, nego samo saznati do kraja samo do kraja otkriti ono to o tome pred njim stoji kao "ve& utvr'eno". Ponekad se nalaze izvesna reenja problema koja upravo nama jakima u#vr&uju veru; moda &emo ih ubudu&e zvati svojim "ube'enjima". Kasnije se u njima vidi samo ugaena staza ka samosaznanju, putokaz ka problemu kakav mi jesmo ta#nije, ka velikoj gluposti kakva smo mi, ka naem duhovnom fatumu, ka onom sasvim "tamo dole" na koje se ne moe uticati. Posle ove izdane uljudnosti koju sam upravo ispoljio prema samom sebi, moda &e mi pre biti doputeno da iskaem nekoliko istina o "eni po sebi": pod pretpostavkom da se ve& unapred zna kako su to upravo samo moje istine. 232. ena ho&e da postane samostalna: i uz to po#inje da pou#ava mukarce o "eni po sebi" to spada me'u najgore napretke opteg porunjenja Evrope. Jer ta sve moraju izneti na svetlost dana ovi nespretni pokuaji enske nau#nosti i samopokazivanja! ena ima tako

mnogo razloga da se stidi; u eni je tako mnogo cepidla#kog, povrnog, nadripedagokog, sitni#arski uobraenog, sitni#arski razuzdanog i neskromnog treba samo prou#iti njeno opho'enje sa decom! to je dosad bilo potiskivano i obuzdavano uglavnom strahom pred mukarcem. Teko nama ako se tek ono "ve#no dosadno u eni" a ona obiluje u tome! osmeli da se pokae! Ako ona po#ne temeljito i korenito da zaboravlja svoju mudrost i vetinu, vetinu ljupkosti, igranja, razbibrige, olakog ivota i lakovernosti i svoju umenost da se okrene prijatnim eljama! Ve& sada se #uju enski glasovi koji tako mi svetog Aristofana! izazivaju uas, preti se medicinskom jasno&om o tome ta na po#etku i na kraju ena ho$e od mukarca. Zar nije krajnje neukusno kad se ena tako priprema da zakora#i u nauku? Sre&om, dosad je prosve&ivanje bila stvar mukaraca, dar mukaraca to je bila njihova "unutranja stvar"; a na kraju krajeva, povodom svega onog to ene piu o "eni" treba imati i dobru dozu nepoverenja u to da li ena zaista ho$e i da li moe hteti razjanjenje o sebi... Ako ena pri tom ne trai nov ukras za sebe ipak mislim da samoukraavanje pripada ve#nom enskom onda, bogami, ona eli da nam ulije strah: moda ona time ho&e vlast. Ali istinu ona ne$e: ta je eni stalo do istine! Od samog po#etka, eni nije nita tako strano, tako mrsko, tako neprijateljsko kao istina njena velika vetina je la, njena najvanija stvar je izgled i lepota. Priznajmo to, mi mukarci: mi kod ene potujemo i volimo upravo tu vetinu i taj instinkt; mi koji se u tome teko snalazimo i radi olakavanja sebi se rado pridruujemo bi&ima pod #ijom nam rukom, pogledom i pred #ijim nam sitnim glupostima naa sopstvena ozbiljnost, naa teina i dubina izgledaju gotovo kao glupost. Najzad, postavljam pitanje: da li je ikada jedna ena priznala nekoj enskoj glavi dubinu, nekom enskom srcu pravi#nost? Zar nije isto tako istina da je dosad, u celini uzevi, "enu" najvie prezirala upravo sama ena a nikako mi? Mi mukarci elimo da se ena dalje ne kompromituje prosve&ivanjem, kao to je stvar mukaraca bila da se brine o eni i da je zaklanja kad je crkva izdala naredbu: mulier taceat in ecclesia!* eni u korist je ilo ono kad je Napoleon suvie re#itoj gospo'i de Stal stavio do znanja: mulier taceat in politicis! ** A ja mislim da je prijatelj ena onaj ko dananjim enama dovikne: mulier taceat de muliere!***
* ena da &uti u crkvi. ** ena da &uti u politici. *** ena da &uti o eni.

233. O izopa#enosti instinkata a ne samo o r'avom ukusu svedo#i to kad se neka ena poziva upravo na gospo'u Rolan ili na gospo'u de Stal ili gospodina ora Sanda, kao da se time neto dokazuje u prilog "eni po sebi". Za mukarce su ove imenovane li#nosti tri komi ne ene po sebi nita vie! i upravo najbolji nedragovoljni argumenti protiv emancipacije i enskog samoveli#anja. 234. Glupost u kuhinji; ena kao kuvarica; jeziva nepromiljenost s kojom se vodi briga o ishrani porodice i doma&ina! ena ne shvata ta zna#i jelo, a ho&e da bude kuvarica! Kad bi ena bila misaono bi&e, pa ona bi kao kuvarica ve& hiljadama godina otkrila najvanije fizioloke #injenice i morala bi isto tako ovladati lekarstvom! Razvoj #oveka su najvie usporile i najtee otetile r'ave kuvarice, to jest potpuno odsustvo uma u kuhinji: #ak i danas jedva da je neto bolje. Opomena mladim gospo'icama. 235.

Ima obrta i uzleta duha, ima izreka, neka mala pregrt re#i, u kojima se najednom kristalie jedna cela kultura, jedno celo drutvo. Tu spada ona prigodna re# gospo'e de Lamber svome sinu: "Mon ami, ne vous permettez jamais que de folies, qui vous feront grand plaisir* moda najmaterinskija i najpametnija re# koja je ikada upu&ena jednom sinu.
* Dragi prijatelju, dozvoljavajte sebi jedino one ludosti koje &e vam pri#injavati veliko zadovoljstvo.

236. Ono to su Dante i Gete mislili o eni: onaj pevaju&i "ella guardava suso, ed io in lei",* a ovaj prevode&i to sa "das Ewig-Weibliche zieht uns hinain"** ne sumnjam da &e se svaka plemenitija ena protiviti tom miljenju, jer ona isto to misli o ve#nom mukom...
* Ona pogleda gore, a ja u nju. ** Ve#no ensko nas vu#e uvis.

237. Sedam izreka o enama. Kako i najcrnja #amotinja bei kad nam mukarac pri'e ulagiva#ki! *** Starost, ah, i nauka daju snagu i slaboj vrlini. *** Crna ode&a i &utljivost #ine svaku enu promu&urnom. *** Kome sam zahvalna u sre&i? Bogu i mojoj kroja#ici! *** Mlada: pe&ina zarasla u cve&e. Stara: adaja iz nje izle&e. *** Plemi&ko ime, lep stas, i uz to mukarac: oh, kad bi on bio moj! *** Kratak govor, dubok smisao klizavica za magaricu! 237a.

Mukarci su se dosad ophodili sa enama kao sa pticama koje su odnekud s visine zalutale k njima: kao neto tananije, osetljivije, bujnije, #udnije, sla'e, duevnije ali kao neto to se mora zatvoriti da ne bi pobeglo. 238. Prevariti se u osnovnom problemu "muko-ensko", osporavati tu najponorniji antagonizam i nunost ve#ito neprijateljske napetosti, tu sanjati o nekim jednakim pravima, jednakom vaspitanju, jednakim zahtevima i obavezama: to je tipi an znak plitkoumnosti, a mislioca koji se na tom opasnom mestu pokazao plitak plitak u instinktu! moemo smatrati uopte sumnjivim, jo vie, otkrivenim, sam se time odao; verovatno je da &e u svim osnovnim pitanjima ivota, budu&eg ivota tako'e, biti "prekratak" i da ni u emu ne&e mo&i dublje da zahvati. Naprotiv, #ovek koji ima dubine, u svome duhu kao i u svojim eljama, i one dubine u htenju koja moe da ide do strogosti i tvrdo&e, i lako se brka s njima, taj #ovek moe o eni misliti uvek samo isto nja ki: on mora u eni videti posed, svojinu koja se moe zaklju#ati, neto to je predodre'eno za uslunost i to se u njoj ispoljava i zavrava on se u tom pogledu mora osloniti na duboki um Azije, na azijsku nadmo&nost instinkata, kao to su to nekada u#inili Grci, najbolji naslednici i u#enici Azije, koji su, kao to je poznato, od Homera do Periklovog vremena sa sve viom kulturom i porastom mo&i, korak po korak postajali prema eni stroi, ukratko vie isto#nja#ki. Koliko je to bilo nuno, koliko logi#no, koliko #ak ljudski poeljno: o tome treba da razmisli svako za se! 239. Ni u jednom razdoblju se mukarci nisu prema slabijem polu odnosili sa toliko potovanja kao danas to ide uz demokratsku sklonost i osnovni ukus isto tako kao i neukazivanje pote starosti kakvo #udo onda to se odmah ovo potovanje ponovo po#inje zloupotrebljavati? Ho&e se vie, u#i se postavljanju zahteva, na kraju se onaj danak u potovanju smatra gotovo uvredljivim, radije bi se videla utakmica oko prava, zapravo #ak i borba: kratko re#eno, ena gubi od svog sgida. Dodajmo odmah da gubi i ukus. Ona se odvikava od straha pred mukarcem; ali ena koja se "odvikne od straha" ostaje bez svojih najenstvenijih instinkata. Kad se u Mukarcu vie ne eli i ne neguje ono to uliva strah, ili odre'enije: ono to je muko u njemu, pravo je, pa i dovoljno razumljivo, to se ena tada usu'uje da istupi napred; tee je shvatiti da se upravo time ena izopa#ava. A to se danas deava: ne zavaravajmo se u tome! Gde god je industrijski duh odneo pobedu nad militaristi#kim i aristokratskim duhom, ena sad tei ekonomskoj i pravnoj samostalnosti kakvog slubenika: "ena kao slubenik" stoji napisano na vratima modernog drutva koje se ra'a. Dok se ona tako dokopava novih prava, dok nastoji da postane "gospodar" i na svojim zastavama i zastavicama ispisuje "napredak" ene, s uasnom jasno&om deava se suprotno: ena nazaduje. Od Francuske revolucije, uticaj ene se smanjio u istoj meri u kojoj su porasli njeni zahtevi i prava; a "emancipacija ene", ukoliko je zahtevaju i podravaju same ene (a ne muki upljoglavci), pokazuje se tako kao zna#ajan simptom sve ve&eg slabljenja i otupljivanja najja#ih enskih instinkata. Ima u tom pokretu gluposti, bezmalo muke gluposti, koje bi se normalna ena koja je uvek i razborita ena morala duboko postideti. Izgubiti njuh za to na kom se tlu najsigurnije dolazi do pobede; zanemariti vebanje u svojoj ro'enoj ratnoj vetini; ne ustru#avati se pred mukarcem, moda sve "do knjige", gde se ranije pribegavalo uzdranosti i tananoj lukavoj skruenosti; sa kreposnom drsko&u potkopavati veru mukarca u eni svojstven i u eni skriven ideal, u ono neto ve#no-ensko i nunoensko; napadno i bujicom re#i razuveravati mukarca da se ena, poput neke nenije, #udno divlje i #esto prijatne doma&e ivotinje mora #uvati, negovati, tititi i zaklanjati; nespretno i

srdito traganje za ropskim i podloni#kim to je bilo povezano, i jo je povezano, sa poloajem ene u dosadanjem ure'enju drutva (kao da je ropstvo protivargument, a ne, naprotiv, uslov svake vie kulture, svakog uzdizanja kulture) ta sve ovo zna#i ako ne nagrizanje enskih instinkata, neko liavanje ene njene enstvenosti? Dakako, ima me'u u#enim magarcima mukog pola dosta tupavih prijatelja i upropastitelja ena koji eni savetuju da se upravo tako lii enstvenosti i da se povodi za svim glupostima od kojih boluje "mukarac" u Evropi, evropska "mukost" koji bi hteli da enu srozaju sve do "opteg obrazovanja", pa #ak i do #itanja novina i bistrenja politike. Ovde-onde prime&uju se namere da se od ena stvaraju #ak slobodni duhovi i piskarala kao da ena bez pobonosti nije za dubokog i bezbonog mukarca neto potpuno odbojno ili smeno; njeni nervi se gotovo svuda upropa&uju najmorbidnijom i najopasnijom vrstom muzike (naom nema#kom najnovijom muzikom) i ona se iz dana u dan #ini histeri#nijom i sve nesposobnijom za svoj prvi i poslednji poziv: da ra'a snanu decu. Vidna je volja da se ona uopte jo vie "kultivie" i da se, kako se to kae, "slabi pol" kulturom u#ini jakim: kao da nas istorija ne u#i dovoljno ubedljivo da su "kultivisanje" i slabljenje naime slabljenje, rasipanje i obolevanje snage volje uvek ili ruku pod ruku i da su najmo&nije i najuticajnije ene sveta (naposletku i Napoleonova majka) za svoju mo& i nadmo& nad mukarcima imale da zahvale upravo snazi svoje volje a ne u#iteljima! Ono to nam kod ene pobu'uje potovanje i po#esto strah jeste njena priroda koja je "prirodnija" od mukar#eve, njena prava zverinja, lukava gipkost, njena tigrovska kanda u rukavici, njena naivnost u egoizmu, njena nedostupnost vaspitanju i unutarnja divlja#nost, ono neuhvatljivo, iroko, nepostojano u njenim eljama i vrlinama... Ono to i pored sveg straha pobu'uje saaljenje prema ovoj opasnoj i lepoj ma#ki "eni" jeste to to ona, kako izgleda, vie pati, to je ranljivija, eljnija ljubavi, to je na razo#arenja osu'ena vie nego ijedna ivotinja. Strah i saaljenje: s ovim ose&anjima je mukarac dosad stajao pred enom, uvek s jednom nogom ve& u tragediji koja, ushi&uju&i, razara. ta? I tu sad treba da je kraj? I razma&ijavanje ene je ve& u toku? Zasi&enost enom se polako pribliava? O, Evropo, Evropo! Znamo mi ovu rogatu ivotinju koja je za tebe uvek bila najprivla#nija, od koje ti uvek iznova preti opasnost! Tvoja drevna legenda mogla bi jo jednom postati "istorija" jo jednom bi bezmerna glupost mogla da zagospodari tobom i da te ponese! A iza nje se ne krije nikakav bog, ne! samo jedna "ideja", jedna "moderna ideja"!... NARODI I OTADBINE

240. Sluao sam, jo jednom kao prvi put Uvertiru Riharda Vagnera za Majstore peva e; to je raskona, prezasi&ena, teka i pozna umetnost koja se gordi time to za svoje razumevanje pretpostavlja dva veka muzike kao jo ive: Nemcima slui na #ast to ta gordost nije bez osnova! Kakvi sve sokovi i snage, kakva godinja doba i podneblja nisu tu pomeani! Na nas to deluje #as kao starodrevno, #as kao strano, oporo i mladala#ko, isto toliko je proizvoljno kao sve#ano-tradicionalno, neretko je vragolasto, jo #e&e krepko i grubo ima u tome vatre i duha, a istovremeno ima uvelu bledu kou kao kasno sazreo plod. Te#e to iroko i puno: a najednom trenutak neobjanjivog zastoja, kao neka praznina nastala izme'u uzroka i posledice, neki pritisak koji nas navodi na snevanje, gotovo mora, ali ve& se ponovo iri i raste stari tok prijatnosti, najraznovrsnije prijatnosti, od stare i nove sre&e, umnogom uklju#uju&i i zadovoljstvo umetnika samim sobom, to on ne eli da krije, njegovo zadivljuju&e sre&no znanje o majstorstvu sredstava kojima se tu posluio, novih, novoste#enih i jo neispitanih umetni#kih sredstava, kao da eli da nam ih pokae. Sve u svemu, nikakva

lepota, nema juga, nita od june prefinjene jasno&e neba, nita od gracioznosti, nema igre, jedva neto malo volje za logikom; #ak izvesna nezgrapnost, jo naglaena, kao da bi umetnik hteo da kae: "To je deo moje namere". Neki teki kostimi, neto samovoljno-varvarsko i sve#ano, svetlucanje u#enih i dostojanstvenih dragocenosti i #ipaka; neto nema#ko u najboljem i najgorem smislu re#i, neto na nema#ki na#in mnogostruko, bezobli#no i neiscrpno; izvesna nema#ka mo&nost i preobilnost due koja se ne ustru#ava da se sakrije pod prefinjenost raspada koja se moda tek tamo najbolje ose&a; pravi, nepatvoren znak nema#ke due koja je istovremeno mlada i prestarela, prezrela i jo prebogata budu&no&u. Ta vrsta muzike najbolje izraava ono to mislim o Nemcima: oni su od prekju#e i od preksutra oni jo nemaju svoje danas. 241. Mi "dobri Evropljani": i mi imamo tasove kad doputamo sebi da izigravamo hrabre rodoljupce da se sunovra&ujemo i vra&amo u stare ljubavi i teskobe upravo sam naveo jedan uzorak toga #asove nacionalnog uzaviranja, patriotske strepnje i svakakvih drugih preplavljivanja starinskim ose&anjima. Duhovi sumorniji od nas mogu s onim to se kod nas ograni#ava na trenutke i dovrava u trenucima izi&i nakraj tek u duim razdobljima, za pola godine jedni, za pola ljudskog veka drugi, ve& prema brzini i snazi s kojom vare i obavljaju "razmenu materije". Mogao bih zamisliti tupe spore rase kojima bi i u naoj brzoj Evropi bilo potrebno pola veka da prevladaju takve atavisti#ke napade rodoljublja i vezivalja za rodnu grudu i da se vrate umu, ho&u re&i da opet postanu "dobri Evropljani". I dok pri#am o ovoj mogu&nosti prua mi se prilika da #ujem razgovor dva stara "rodoljupca" o#igledno obojica su loe #ula i stoga utoliko glasnije govorila. "Taj dri do filozofije i zna o njoj taman toliko koliko i neki seljak ili ve#iti student re#e jedan on je jo nevin. Ali kome je danas stalo do toga! Ovo je vreme masa: oni puze pred sva#im to je masovno, pa tako i u politici. Dravnik koji im podigne novu vavilonsku kulu, bilo kakvo #udovite od carstva i mo&i, za njih je 'velik' ta mari to mi obazriviji i uzdrljiviji zasad jo ne naputamo veru da jednom #inu i jednoj stvari daje veli#inu jedino velika misao. Uzmimo da je neki dravnik doveo svoj narod u poloaj da mora dalje da vodi 'veliku politiku' za koju je taj narod po prirodi slabo obdaren i slabo pripremljen tako da bi morao za ljubav jedne nove, sumnjive prose#nosti rtvovati svoje stare i postojane vrline recimo da je neki dravnik osudio svoj narod na 'bistrenje politike' uopte, dok je taj narod dotad imao neto bolje da radi i da misli i da se u dubini svoje due nije mogao osloboditi predostrone odvratnosti prema nemiru, praznini i bu#noj svadljivosti naroda koji stvarno bistre politiku, recimo da takav dravnik podjaruje uspavane strasti i poude svoga naroda, da mu njegovu dosadanju trezvenost i zadovoljstvo u dranju po strani pretvara u manu, njegovu otvorenost prema drugim narodima i tajnovitu neograni#enost u krivicu, obezvre'uje mu njegove najdublje sklonosti, izokre&e mu savest, suava mu duh, ukus mu #ini 'nacionalnim' kako! Da dravnik koji bi sve to uradio, zbog koga bi njegov narod tokom cele svoje budu&nosti, ukoliko ima budu&nost, morao da ispata, da takav dravnik bude 'velik'?" "Pa nego ta! odgovori mu estoko onaj drugi stari patriot: ina#e on to ne bi mogao! Moda je bila ludost tako neto hteti? A moda je sve to je bilo veliko u po#etku bila samo ludost!" "Zloupotreba re#i! povika na to njegov sagovornik. Jak! Jak! Jak i lud! Ne velik!" Starci su se o#igledno zagrejali sru#uju&i tako jedan drugom svoje "istine" u lice; a ja sam, u svojoj sre&i i izvan toga, razmiljao kad &e se nad jakim na&i neko ja#i; i da se duhovno spljotavanje jednog naroda moe izravnati, i to produbljavanjem nekog drugog.

242. Neka se ovo u #emu se sada trai odlika Evropljana zove "civilizacijom" ili "ulju'avanjem" ili "napretkom"; neka se zove prosto, bez pohvale i pokude, politi#kim jezikom re#eno, demokratskim pokretom Evrope: iza svih moralnih i politi#kih predube'enja na koja se takvim formulama upu&uje odigrava se jedan dubok fizioloki proces koji se sve vie zahuktava proces ujedna#avanja Evropljana, njihovo sve potpunije odvajanje od uslova u kojima nastaju klimatski i staleki povezane rase, njihova sve ve&a nezavisnost od svake odre&ene sredine koja je vekovima teila da se utisne u duu i telo jednakim zahtevima, dakle sporo nastajanje jedne bitno nadnacionalne i nomadske vrste #oveka koja, fizioloki re#eno, kao tipi#no obeleje poseduje maksimum vetine i snage prilago'avanja. Taj proces nastajanja Evropljana, koji jakim protivudarima moe biti usporen u tempu, ali moda ba time dobija i raste u svojoj estini i dubini tu spada jo buran val "nacionalnog ose&anja", kao i upravo nastupaju&i anarhizam taj proces &e verovatno uroditi plodovima na koje su njegovi naivni pokrovitelji i panegiri#ari, apostoli "modernih ideja", najmanje mogli ra#unati. Ti isti novi uslovi u kojima &e se uglavnom izvriti ujedna#avanje i srozavanje #oveka u korisnu, radljivu, mnogostruko upotrebljivu i prilagodljivu ivotinju stada #ovek pogodni su u najviem stepenu za to da iznedre izuzetnog #oveka najopasnijih i najprivla#nijih svojstava. Naime, dok ona snaga prilago'avanja koja isprobava stalno promenljive uslove i koja sa svakom generacijom, gotovo sa svakom decenijom, po#inje nov rad, spre#ava da se razvije mo$ toga tipa; dok &e opti utisak koji #ine takvi budu&i Evropljani biti verovatno onakav kakav #ine preko mere brbljivi, maloduni i krajnje posluni radnici kojima je kao nasuni hleb potreban gospodar koji zapoveda; dok se, dakle, demokratizovanje Evrope podudara sa stvaranjem tipa #oveka pripremljenog u najtananijem smislu za ropstvo, u pojedina#nom i izuzetnom slu#aju jak #ovek &e morati da postane ja#i i bogatiji nego to je moda ikad ranije bio, zahvaljuju&i skrupuloznosti svoga kolovanja, zahvaljuju&i ogromnoj raznovrsnosti vebanja, umenosti i maske. Htedoh re&i: demokratizovanje Evrope je ujedno nedragovoljno stvaranje uslova za odgajanje tirana, shvataju&i ovu re# u svakom smislu, pa i u najduhovnijem. 243. Sa zadovoljstvom sluam da se nae Sunce naglo pribliava sazve'u Herkula: i nadam se da se #ovek na ovoj Zemlji ugleda na Sunce. A prvi smo mi, mi dobri Evropljani! 244. Bilo je jedno vreme kad je bilo uobi#ajeno nazivati Nemce "dubokim"; sada, kad najuspeniji tip novog nemstva udi za sasvim druk#ijim #astima i kod svega to ima dubinu, moda ose&a nedostatak "energi#nosti", gotovo da je u duhu vremena i patriotski sumnjati da se nismo ranije u onoj pohvali prevarili: kratko re#eno, da nema#ka dubina nije moda u osnovi neto drugo i gore i neto #ega se, hvala bogu, po#injemo uspeno osloba'ati. Pa pokuajmo onda da promenimo miljenje o nema#koj dubini: za to nije potrebno nita drugo do malo vivisekcije nema#ke due. Nema#ka dua je pre svega mnogostrana, razli#itog porekla, sloenija i nabacanija nego stvarno gra'ena: to je posledica njenog porekla. Nemac koji bi se drznuo da ustvrdi "dve due, avaj, borave u mojim grudima", teko bi se ogreio o istinu, ta#nije, zaostao bi za njom jer ima mnogo dua. Kao narod bezmernog meanja i dodirivanja rasa, moda #ak sa prevagom prearijskih elemenata, kao "narod sredine" u svakom pogledu, Nemci su neshvatljiviji, razliveniji, protivre#niji, nepoznatiji, nepredvidljiviji, iznenadniji, #ak straniji nego to su to drugi narodi sami sebi oni izmi#u

definiciji i ve& time dovode Francuze do o#ajanja. Za Nemce je karakteristi#no to to kod njih nikad ne izumire pitanje "ta je nema#ko?" Kocebu je svakako dobro poznavao svoje Nemce: "ti si nas upoznao", dovikivali su oni njemu ali i Sandova je verovala da ih poznaje. an Pol je znao ta #ini kad se razlju&en izjasnio protiv Fihteovih lanih ali patriotskih laskanja i preterivanja me'utim, verovatno je da je Gete druk#ije mislio o Nemcima nego an Pol, mada mu je u pogledu Fihtea dao za pravo. ta je u stvari Gete mislio o Nemcima? On se o mnogim stvarima oko sebe nije nikad odre'eno izjanjavao i do kraja ivota je umeo da lepo &uti verovatno je imao dobre razloge za to. Izvesno je da ga nisu "ratovi za oslobo'enje" naveli na vedrije poglede, nije to u#inila ni Francuska revolucija doga'aj zbog kojeg je on svoga Fausta, #ak i ceo problem "#oveka", postavio na drugu osnovu bila je pojava Napoleona. Ima Geteovih re#i u kojima on, kao iz inostranstva, s netrpeljivom tvrdo&om pori#e ono #ime se Nemci ponose: #uvenu nema#ku duevnost definie jednom kao "popustljivost prema tu'im i sopstvenim slabostima". Grei li on u tome? Karakteristi#no je za Nemce da se o njima retko kad potpuno grei. Nema#ka dua ima u sebi hodnika i sporednih hodnika, ima u njoj pe&ina, skrovita, donjih podruma; njen nered ima mnogo drai tajanstvenog; Nemac poznaje tajne puteve ka haosu. I kao to svaki stvor voli svoju sliku i priliku, tako Nemac voli oblake i sve to je nejasno, u nastajanju, u polutami, to je vlano i zastrto: sve to je neizvesno, neuobli#eno, to se pomera i raste, on ose&a kao "duboko". Sam Nemac ne postoji, on postaje, on "se razvija". Stoga je "razvoj" zapravo nema#ki pronalazak i pogodak u velikom carstvu filozofskih formula vladaju&i pojam koji, povezan s nema#kim pivom i nema#kom muzikom, radi na tome da ponem#i celu Evropu. Stranci stoje za#u'eni i op#injeni pred zagonetkama koje im zadaje protivre#na priroda u osnovi nema#ke due (to je Hegel uneo u sistem, a Rihard Vagner na kraju jo u muziku sloio). "Dobro&udno i podmuklo" takva sprega, besmislena u odnosu na svaki drugi narod, opravdava se, na alost, i suvie #esto u Nema#koj: treba samo neko vreme provesti me'u vabama! Nezgrapnost nema#kog u#enog #oveka, njegova drutvena neukusnost se zaprepa&uju&e dobro slae s unutranjom okretno&u i lakom smelo&u pred kojom su ve& svi bogovi nau#ili da se plae. Ko eli da mu se o#igledno pokae "nema#ka dua", neka samo pogleda nema#ki ukus, nema#ku umetnost i naravi: kakva prosta#ka ravnodunost prema "ukusu"! Kako tu jedno pored drugog stoje najplemenitije i najprostije! Kako je neure'eno i bogato celo to duevno gazdinstvo! Nemac teko tegli svoju duu; on tegli sve to doivi. On teko vari svoje doivljaje, s njima nikad da iza'e nakraj; nema#ka dubina je #esto samo teko usporeno "varenje". I kao to su svi hroni#ni bolesnici, svi dispepti#ari skloni ugodnosti, tako i Nemac voli "otvorenost" i "potenje": kako je ugodno biti otvoren i poten! Danas je moda najopasnije i najuspelije preruavanje u koje se Nemac razume, ova prisnost, predusretljivost, otvorenost nema#kog potenja: ono je njegova prava mefistofelska vetina, s njim on moe "jo daleko da dotera"! Nemac puta srcu na volju, gleda uz to svojim odanim plavim praznim nema#kim o#ima i inostranstvo ga odmah zamenjuje s njegovom ku&nom haljinom! Htedoh re&i: moe "nema#ka dubina" biti ta ho&e me'u nama, moda &emo joj se i nasmejati? dobro #inimo ako se i dalje s potovanjem odnosimo prema njenom spoljnom izgledu i dobrom imenu i ako svoj stari glas, kao narod dubine, ne damo suvie jevtino za prusku "energi#nost" i berlinski humor i pesak. Mudro je za jedan narod ako se prikazuje kao dubok, nevet, dobro&udan, poten, nepromiljen, i ako doputa da ga takvim smatraju: to bi #ak moglo biti duboko! Najzad, treba se ponositi svojim imenom ne nosi se uzalud ime "das 'tiusche'* Volk, das Tusche-Volk", varljivi narod...
* Tiusch je koren re#i deutsch.

245.

"Staro dobro" vreme je prolo, Mocart ga je dokraja opevao koliko smo sre&ni mi to nam njegov rokoko jo govori, to njegovo "dobro drutvo", njegovo neno sanjarenje, njegovo de#je uivanje u arama i ukrasima, njegova srda#na uljudnost, njegova tenja ka ljupkom, zaljubljenom, razigranom, do suza ganutom, njegova vera u junu stranu Alpa mogu jo na&i odziva u nekom ostatku u nama! Avaj, jednom &e i to pro&i! Ali ko sme sumnjati da &e jo pre nestati razumevanje Betovena i uivanje u njemu! koji je bio samo poslednji zvuk jednog prelaza i prekida stila, a ne kao Mocart zavrni zvuk jednog velikog evropskog ukusa koji je vekovima trajao. Betoven je epizodan susret jedne stare krhke due koja nezaustavljivo propada i jedne budu&e premlade due koja nezaustavljivo dolazi; u njegovoj muzici se ogleda ono dvostruko svetlo ve#itog gubljenja i nadanja koje se ve#ito udaljava isto ono svetlo u kojem je Evropa leala okupana kad je sa Rusoom sanjala, kad je igrala oko drveta slobode u revoluciji i najzad kad je Napoleona gotovo oboavala. Ali kako sad brzo bledi upravo ovo ose&anje, kako je ve& danas teko znanje o tom ose&anju kako strano naem uhu zvu#i jezik Rusoa, ilera, elija, Bajrona, u kojima je zajednonala put do re#i ona ista sudbina Evrope koja je u Betovenu umela da peva! Ono to je od nema#ke muzike dolo potom spada u romantiku, to jest u jedan, istorijski ra#unaju&i, jo kra&i, jo nestalniji, jo povrniji pokret nego to je bio onaj veliki me'u#in, onaj prelazak Evrope od Rusoa ka Napoleonu i ka pojavi demokratije. Veber: ali ta nama danas zna#e .arobni strelac i Oberon? Ili Marnerovi Hans Hajling i Vampir! Ili #ak i Vagnerov Tanhojzer! To je minula, mada jo nezaboravljena muzika. Osim toga, sva ta muzika romantike nije bila dovoljno otmena, nije bila dovoljno muzika da bi se odrala i na drugom mestu, a ne samo u pozoritu i pred svetinom; ona je od samog po#etka bila muzika drugog reda koja je istinskim muzi#arima malo zna#ila. Druk#ije je bilo s Feliksom Mendelsonom, onim halkionskim majstorom koji je zbog svoje lake, #istije, sre&nije due, brzo stekao potovanje i isto tako bio vrlo brzo zaboravljen: kao lepi incident nema#ke muzike. A to se ti#e Roberta umana, koji je stvar shvatio ozbiljno i od samog po#etka je i shva&en ozbiljno on je poslednji koji je osnovao kolu ne vai li me'u nama danas kao sre&a, kao olakanje, kao oslobo'enje to to je upravo ta umanova romantika prevladana? uman, povla#e&i se u "saksonsku vajcarsku" svoje due, nastrojen pola verterovski, pola anpolovski, sigurno ne betovenovski, sigurno ne bajronovski! njegova muzika u Manfredu je promaaj i nesporazum do nepravde uman sa svojim ukusom koji je u sutini bio slab ukus (naime, opasna, me'u Nemcima dvostruko opasna sklonost tihoj lirici i opijenosti ose&anja), stalno se dre&i po strani, bojaljivo se sklanjaju&i i povla#e&i, jedan plemenit mekuac koji se topio u samoj anonimnoj sre&i i boli, od samog po#etka neka vrsta devoj#ice i noli me tangere:64 taj uman je ve& bio samo nema ki doga'aj u muzici, ne vie evropski, kako je to bio Betoven, kako je to, u jo ve&oj meri, bio Mocart; s njim je nema#koj muzici zapretila najve&a opasnost: da izgubi glas za duu Evrope i da se sroza na puko rodoljublje.
* Ne diraj me!

246. Kakvo mu#enje su nema#ki pisane knjige za onoga ko ima tre$e uho! Kako mrzovoljan stoji pored jedva ive mo#vare zvukova bez zvuka, ritmova bez igre, mo#vare koja se kod Nemaca zove "knjiga"! A tek Nemac koji knjige ita! Kako leno, bezvoljno, kako loe #ita! Koliko Nemaca znaju i zahtevaju od sebe da znaju da se umetnost krije u svakoj dobroj re#enici umetnost koja ho&e da bude odgonetnuta ukoliko re#enica ho&e da bude shva&ena! Nesporazum o njenom tempu, na primer: i sama re#enica je krivo shva&ena! Da se ne sme biti

u nedoumici o ritmi#ki odlu#uju&im slogovima, da se naruavanje suvie stroge simetrije oseti kao namerno i kao dra, da se za svaki staccato, za svaki rubato* ima tanano strpljivo uho, da se poga'a smisao u redu vokala i diftonga, i kako se oni u svom redosledu mogu neno i bogato bojiti i prebrojiti: ko me'u Nemcima koji #itaju knjige ima toliko dobre volje da prihvati takve dunosti i zahteve i da dri otvorene ui za toliko umetnosti i namere u jeziku? Kona#no, neko ba "nema sluha za to": i tako se najotrije suprotnosti stila ne #uju i najtananije majstorstvo se rasipa kao pred gluve. To su bile moje misli kad sam primetio kako ljudi nezgrapno i nita ne slute&i brkaju dva majstora u umetnosti proze, jednog kome re#i oklevaju&i i hladno kaplju kao sa stropa neke vlane pe&ine on ra#una na njihov tup zvuk i odjek i drugog koji svojim jezikom rukuje kao savitljivim ma#em i od nadlaktice do nonog prsta ose&a opasnu sre&u drhtavog britkog se#iva koje ho&e da grize, sik&e, ree.
* Tempo rubato, ukradeni takt.

247. Kako nema#ki stil ima malo veze sa zvukom i uhom pokazuje #injenica da upravo nai dobri muzi#ari loe piu. Nemac ne #ita naglas, ne za uho, nego samo o#ima: ui su mu pri tom odloene u fioku. (ovek antike je #itao, kad je #itao to se nije deavalo tako #esto sam za sebe, i to glasno; bilo je #udno ako je neko #itao u sebi i potajno su se traili razlozi za to. Glasno: to &e re&i sa svim poja#avanjima, povijanjima, naglim obrtima tona i menjanjem tempa, u #emu je anti#ka jasnost uivala. Tada su zakoni pisanog stila bili isti kao i zakoni govornog stila; zakoni govornog stila zavisili su delom od zadivljuju&e obrazovanosti, od suptilnih potreba uha i grla, a delom od ja#ine, trajnosti i mo&i anti#kih plu&a. Re#enica je, u smislu antike, pre svega fizioloka celina ukoliko moe da se iskae u jednom dahu. Re#eni#ni periodi kakvi se javljaju kod Demostena i Cicerona, dvaput uzlaze&i i dvaput opadaju&i, i sve to u granicama jednog daha: to su uivanja za anti ke ljude koji su tu sposobnost, ono to je retko i teko u iskazivanju takvog perioda, znali da cene iz sopstvenog kolovanja mi zapravo nemamo nikakvog prava na veliki period, mi moderni, mi koji smo kratkog daha u svakom smislu! A ti stari su svi skupa i sami bili ljubitelji govora, sledstveno znalci, sledstveno kriti#ari time su svoje govornike terali do krajnosti; isto onako kao to je u prolom veku, kad su svi Italijani i Italijanke umeli da pevaju, virtuoznost u pevanju (a sa tim i umetnost melodike) dostigla kod njih vrhunac. U Nema#koj je me'utim (sve do najnovijeg vremena, kad je neka vrsta politi#kog besednitva po#ela bojaljivo i nezgrapno da iri svoja mlada krila) postojala zapravo samo jedna vrsta javnog i donekle umetni#kog govora: to je onaj koji se #uo sa predikaonice. U Nema#koj je samo propovednik znao koliko je teak jedan slog, a koliko jedna re#, kako jedna re#enica udara, ska#e, pada, te#e, isti#e; samo on je imao savest u svojim uima, #esto ne#istu savest: naime, ima dovoljno razloga za to to upravo Nemac retko, i gotovo uvek prekasno, postie izvrsnost u govoru. Stoga je remek-delo nema#ke proze, razumljivo, remek-delo njenih najve&ih propovednika: dosad je Biblija bila najbolja nema#ka knjiga. U pore'enju s Luterovom Biblijom, sve ostalo je samo "literatura" neto to nije u Nema#koj izraslo, pa stoga ne moe ni urasti, niti urasta u nema#ka srca kako je to bilo sa Biblijom. 248. Postoje dve vrste genija: jedna koja prvenstveno stvara i ho&e da stvara, i druga koja se rado oplo'ava i ra'a. Isto tako i me'u genijalnim narodima ima takvih kojima je u deo pao enski problem trudno&e i potajni zadatak oblikovanja, vo'enja ka zrelosti, savrenosti Grci su, na primer, bili narod te vrste, Francuzi tako'e; i drugi koji moraju oplo'avati i postati

uzrok novog ivotnog poretka kao to su Jevreji, Rimljani i, sa svom skromno&u pitaju&i, Nemci? narodi mu#eni i noeni nepoznatim groznicama i neodoljivo gonjeni iz samih sebe, zaljubljeni i pohotni prema drugim rasama (prema takvima koje se "daju oploditi") i pri tom vlastoljubivi kao sve to u sebi ose&a obilje stvarala#kih snaga i sledstveno pod okriljem "milosti boje". Te dve vrste genija se trae kao mukarac i ena; ali izme'u njih dolazi i do nesporazuma kao izme'u mukarca i ene. 249. Svaki narod ima sopstveno licemerstvo i zove ga svojim vrlinama. Najbolje to se nosi u sebi ne poznaje se ne moe se poznavati. 250. ta Evropa ima da zahvali Jevrejima? Mnogo ta, dobro i r'avo, a pre svega jedno to je istovremeno najbolje i najgore: veliki stil u moralu, strahotu i veli#anstvo beskrajnih zahteva, beskrajnih zna#enja, svu romantiku i uzvienost moralnih problema pa sledstveno i najprivla#niji, najvarljiviji i najodabraniji deo one igre boja i zavo'enja u ivot #iji se odsjaj danas ari na nebu nae evropske kulture, na njenom ve#ernjem nebu, a moda se i gasi. Mi umetnici me'u posmatra#ima i filozofima smo za to Jevrejima zahvalni. 251. Moramo se pomiriti s tim kad nekom narodu koji pati, koji ho$e da pati od nacionalne nervne groznice i politi#ke ambicije, zamra#uju i pomu&uju duh mnogi oblaci i smetnje, ukratko: laki napadi zaglupljivanja; na primer, kod dananjih Nemaca #as antifrancuska glupost, #as antijevrejska, #as antipoljska, #as hri&ansko-romanti#na, #as vagnerovska, #as tevtonska, #as pruska (treba samo pogledati ove jadne istori#are poput Zibela i Traj#kea i njihove tvrde glave), i kako se ve& sve ne zovu ta prolazna zamagljivanja nema#kog duha i nema#ke savesti. Neka mi se oprosti to ni ja prilikom kratkog rizi#nog boravka u veoma zaraenoj oblasti nisam ostao potpuno pote'en te bolesti i to sam, kao i sav svet, po#eo da razmiljam o stvarima koje me se ni najmanje ne ti#u: prvi znak politi#ke infekcije. Na primer o Jevrejima: evo ta. Nisam sreo jo nijednog Nemca koji bi bio naklonjen Jevrejima; i ma koliko bezuslovno bilo odbijanje pravog antisemitizma od strane svih koji misle obazrivo i politi#ki, ipak ta obazrivost i politika nisu upravljeni protiv vrste samog tog ose&anja, nego jedino protiv njegove opasne neumerenosti, naro#ito protiv neukusnog i sramnog izraza tog neumerenog ose&anja oko toga se ne treba zavaravati. Da Nema#ka ima Jevreja vie nego dovoljno, da nema#ki stomak, nema#ka krv muke imaju (i jo dugo &e je imati) da bi s ovom koli#inom "Jevreja" izili nakraj onako kako su, zahvaljuju&i boljem varenju, izili nakraj Italijani, Francuzi i Englezi to je jasan izraz i jezik jednog opteg instinkta koji se mora sluati i prema kome se mora delati. "Ne putati vie unutra nijednog Jevrejina! I naro#ito prema istoku (prema Austriji tako'e), vrata dobro zatvoriti!" tako nare'uje instinkt jednog naroda #iji je tip jo slab i neodre'en, tako da bi ga neka ja#a rasa mogla lako da zbrie, da ga ugasi. A Jevreji su, bez ikakve sumnje, najja#a, najilavija i naj#istija rasa koja sada ivi u Evropi; oni umeju, i u najgorim uslovima (#ak bolje nego u povoljnim), da se probiju pomo&u vrlina koje bi neki danas rado igosali kao poroke zahvaljuju&i pre svega odlu#noj veri koja nema potrebe da se stidi pred "modernim idejama"; oni se menjaju, ako se menjaju, uvek samo onako kako rusko carstvo preduzima svoja osvajanja kao carstvo koje ima vremena i koje nije od ju#e naime, po na#elu "to je mogu&no sporije!" Mislilac koji na svojoj savesti ima budu&nost Evrope, u svim planovima koje snuje o toj budu&nosti ra#una&e sa Jevrejima

kao s Rusima, kao pre svega najpouzdanijim i najverovatnijim #iniocima u velikoj igri i borbi snaga. Ono to se danas u Evropi naziva "nacija" i to je zapravo vie res facta nego nata* (ponekad #ak do neraspoznavanja sli#na sa res ficta et picta**), u svakom slu#aju je neto u nastajanju, mlado, to se lako moe pomeriti, jo ne rasa, a kamoli takvo aere perennius*** kao to je jevrejstvo. Trebalo bi da se te "nacije" briljivo #uvaju svakog nepromiljenog nadmetanja i neprijateljstva! Da bi Jevreji kad bi hteli ili kad bi ih neko na to prisilio, to, izgleda, antisemiti ho&e mogli ve& sada imati prevagu u Evropi, pa #ak i bukvalno vlast nad njom, to je van svake sumnje; van sumnje je i to da oni ne idu za tim i da takve planove ne prave. Naprotiv, oni ponekad ho&e i ele, #ak s izvesnom nametljivo&u, da u Evropi, od Evrope, budu usisani i upijeni, oni ude za tim da se negde najzad u#vrste, da budu tolerisani, potovani i da okon#aju nomadski ivot, da "Jevrejinu lutalici" postave neki cilj; i trebalo bi o toj crti i o toj tenji (koja moda ve& sama izraava izvesno ublaavanje jevrejskih instinkata) povesti svakako ra#una i izi&i joj u susret: radi toga bi moda bilo korisno i uputno da se iz zemlje proteraju antisemitski buka#i. Izi&i joj u susret sa svim obzirima i biraju&i; otprilike onako kako to #ini englesko plemstvo. Jasno je kao dan da bi se s njima jo ponajsigurnije mogli poneti ja#i i ve& izrazitije uobli#eni tipovi novog nemstva, na primer oficir plemi&kog roda iz Brandenburke krajine: bilo bi od viestrukog interesa pogledati ne bi li se na nasladnu vetinu zapovedanja i sluanja i u jednom i u drugom je pomenuta zemlja danas klasi#na mogao nadovezati, nakalemiti genije novca i strpljenja (i pre svega neto duha i duhovnosti, #ega na pomenutom mestu nema nimalo). Ipak mi se #ini uputnim da ovde prekinem svoje vedro zanoenje nemstvom i svoju sve#anu besedu poto se ve& doti#em svoje ozbiljne stvari, "evropskog problema" kako ga ja shvatam, odgajanja jedne nove kaste koja &e vladati Evropom.
* Neto napravljeno nego ro'eno. ** Neto prividio i naslikano. *** Trajnije od tu#a.

252. Nikakva to filozofska rasa nije ti Englezi: Bekon zna#i napad na filozofski duh uopte, a Hobs, Hjum i Lok unienje i obezvre'enje pojma "filozof" za vie od jednog stole&a. Protiv Hjuma je ustao i pobunio se Kant; Lok je bio onaj o kome je eling smeo da kae: "Je mprise Locke"* u borbi protiv englesko-mehanicisti#kog zaglupljivanja sveta bili su jednoduni Hegel i openhauer (sa Geteom), dva neprijateljska bratska genija u filozofiji koji su teili prema dva suprotna pola nema#kog duha, nanose&i pri tom jedan drugom nepravdu, kako to ve& jedino bra&a #ine. ta u Engleskoj nedostaje, i uvek je nedostajalo, to je dobro znao onaj poluglumac i retor, neukusni smetenjak Karlajl, koji se trudio da pod strasnim grimasama prikrije ono to je sam o sebi znao: naime, ono to je nedostajalo Karlajlu prava mo$ duhovnosti, prava dubina duhovnog pogleda, ukratko filozofija. Karakteristi#no je za takvu nefilozofsku rasu da se ona #vrsto dri hri&anstva: njoj je potrebna njegova disciplina za "moralizovanje" i ulju'ivanje. Englez, turobniji, #ulniji, ja#e volje i suroviji od Nemca upravo je stoga, kao prostiji, ujedno i poboniji od Nemca: njemu je hri&anstvo jo potrebnije. Za osetljivije nozdrve ima ono englesko hri&anstvo jo jedan tipi#no engleski miris mrzovolje i neumerenosti u pi&u, protiv kojih se ono, s dobrim razlozima, upotrebljava kao lek naime, osetljiviji otrov protiv grubljeg: u stvari, uljudnije trovanje je kod sirovijih naroda ve& napredak, jedna stepenica vie na putu oduhovljenja. Engleska nezgrapnost i selja#ka ozbiljnost se jo najsnoljivije prikrivaju, ta#nije: izlau i otkrivaju, hri&anskom mimikom, bogomoljstvom i pevanjem psalama; za onu stoku pijanica i rasipnika koja je nekad pod vla&u metodizma u#ila da moralno grok&e, a odnedavna to isto ponovo #ini kao "Armija spasa", gr# kajanja moe zaista da bude relativno najvii domet "humanosti" za koji

je ona sposobna; toliko se s razlogom moe priznati. A ono to jo najhumanije vre'a Engleza jeste njegova nemuzikalnost, u slici (i bez slike) govore&i: on u pokretima svoje due i svoga tela nema takta ni plesa, #ak ni elje za taktom i plesom, za "muzikom". Treba ga samo #uti kad govori; treba videti najlepe Engleskinje kad hodaju ni u jednoj zemlji na svetu nema lepih golubova i labudova najzad: treba ih #uti kad pevaju! Ali ja zahtevam suvie...
* Prezirem Loka.

253. Ima istina koje najbolje shvataju osrednje glave jer su njima najprimerenije, ima istina koje samo za osrednje duhove imaju drai i snagu zavo'enja: s ovim moda neprijatnim stavom suo#avamo se upravo sada kad u srednjem regionu evropskog ukusa po#inje da dobija prevagu duh potovanja vrednih, ali osrednjih Engleza navodim Darvina, Dona Stjuarta Mila i Herberta Spensera. U stvari, ko bi mogao posumnjati u korisnost povremene vladavine takvih duhova? Pogreno bi bilo kad bi se upravo duhovi visokog ranga, duhovi koji se ne kre&u utrvenim putevima smatrali naro#ito podesnima za utvr'ivanje i prikupljanje mnogobrojnih, sitnih, obi#nih #injenica i za njihovo svo'enje u zaklju#ke; naprotiv, kao izuzeci, oni su unapred osu'eni na nepovoljan poloaj prema "pravilima". Najzad, oni imaju i drugog posla, a ne samo da saznaju naime, da neto novo budu, neto novo zna e, da nove vrednosti prikau! Jaz izme'u znati i mo&i, moda je mnogo dublji, pa i mnogo neugodniji nego to se misli: nije isklju#eno da &e onaj ko moe u velikom stilu, stvaralac, morati da bude neko ko ne raspolae znanjem, dok s druge strane, za nau#na otkri&a kakva su recimo Darvinova, dobra dispozicija moe da bude izvesna uskost, suvo&a i marljiva briljivost, ukratko ono neto englesko. Englezima, najzad, ne treba zaboraviti ni to da su oni svojom dubokom prose#no&u ve& jednom prouzrokovali optu depresiju evropskog duha: ono to se naziva "modernim idejama" ili "idejama osamnaestog veka" ili "francuskim idejama" ono, dakle, protiv #ega se nema ki duh s dubokom odvratno&u pobunio bilo je engleskog porekla, tu sumnje nema. Francuzi su bili samo majmuni i glumci ovih ideja, njihovi najbolji vojnici tako'e, pa, na alost, i njihove prve i najtemeljitije rtve: jer usled proklete anglomanije "modernih ideja", "me franaise"* je najzad postala tako tanka i mrava da se njenog esnaestog i sedamnaestog veka, njene duboke i strasne snage, njene pronicljive otmenosti se&amo danas gotovo s nevericom. Me'utim, taj stav istorijske pravi#nosti treba #vrsto drati i braniti ga od trenutnog raspoloenja i privida: evropska noblesse** ose&anja, ukusa, obi#aja, ukratko, uzimaju&i tu re# u svakom uzvienom smislu delo je i pronalazak Francuske, a evropska vulgarnost, plebejstvo modernih ideja Engleske.
* Francuska dua. ** Plemenitost.

254. Jo i danas je Francuska sedite najduhovnije i najprefinjenije evropske kulture i visoka kola ukusa: ali ovu "Francusku ukusa" nije lako na&i. Ko njoj pripada, taj se dobro sakrio bi&e da je mali broj onih u kojima ona stvarno ivi; osim toga, moda su to ljudi koji ba ne stoje na #vrstim nogama, delom fatalisti, sumorni, bolesni, delom razneeni i izveta#eni, takvi kojima je stalo do toga da se sakriju. Jedno je svima zajedni#ko: oni su gluvi za besomu#nu glupost i bu#nu brbljivost demokratskog &ifte. U stvari, danas se u prvom planu kotrlja i valja jedna zaglupljena i ogrubela Francuska ona je upravo nedavno, prilikom pogreba Viktora Igoa, priredila pravu orgiju neukusa i istovremeno divljenja samoj sebi. I jo neto im je zajedni#ko: dobra volja da se odbrane od duhovne germanizacije i jo bolja

nemo& za to! Moda je ve& sada u ovoj Francuskoj duha, koja je ujedno i Francuska pesimizma, openhauer vie kod ku&e i odoma&eniji nego to je ikad bio u Nema#koj; da i ne govorimo o Hajnrihu Hajneu koji je tananijim i uobraenijim liri#arima Pariza ve& davno preao u krv i meso, ili o Hegelu koji danas u obli#ju Tena to jest prvog me'u ivim istori#arima vri gotovo tiranski uticaj. A to se Riharda Vagnera ti#e: ukoliko francuska muzika vie u#i da se oblikuje prema stvarnim potrebama ove moderne due, utoliko &e ona vie "vagnerisati", to se sme predskazati ona to ve& sada #ini dovoljno! Ipak, postoje tri stvari koje Francuzi jo i danas mogu s ponosom pokazivati kao svoju batinu i svojinu i kao sa#uvano obeleje stare kulturne nadmo&nosti u Evropi, uprkos svoj dobrovoljnoj ili nedobrovoljnoj germanizaciji i vulgarizaciji ukusa: prvo, sposobnost za umetni#ke strasti, za predavanje "formi" za koju je, pored hiljadu drugih, prona'en izraz l'art pour l'art toga u Francuskoj nikad nije nedostajalo ve& tri veka i uvek je, zahvaljuju&i strahopotovanju pred "malim brojem", omogu&avalo neku vrstu kamerne muzike u literaturi koju u ostaloj Evropi nije lako na&i. Drugo na #emu Francuzi mogu zasnivati nadmo&nost nad Evropom jeste njihova stara mnogostrana moralisti ka kultura koja omogu&ava da se u proseku #ak i kod malih novinskih romanciers i kod slu#ajnih boulevardiers de Paris nalaze psiholoka osetljivost i radoznalost o kojima u Nema#koj, na primer, nemaju ni pojma (a kamoli neto odre'enije!). Za to Nemcima nedostaje nekoliko stole&a moralisti#kog stila koje, kako je re#eno, Francuska nije propustila; ko Nemce stoga naziva "naivnima", on im jednu manu pretvara u pohvalu. (Kao suprotnost nema#kom neiskustvu i nevinosti u voluptate psychologica71 koja nije ba u tako dalekom srodstvu s dosadno&u nema#kog drutvenog ivota, i kao najuspeliji izraz prave francuske radoznalosti i dovitljivosti za ovu oblast blage jeze moe se smatrati Anri Bejl, onaj znameniti prethodnik i prete#a koji je napoleonovskim tempom jurio kroz svoju Evropu, kroz nekoliko vekova evropske due, kao #ovek koji je tragao za ovom duom i koji ju je otkrio: bila su potrebna dva pokolenja da se on nekako dostigne, da se naknadno ree zagonetke koje su njega mu#ile i ushi&avale, toga #udnog epikurejca i ljubopitljivog #oveka koji je bio poslednji veliki psiholog Francuske.) Postoji i tre&i osnov za polaganje prava na nadmo&nost: u bi&u Francuza je polovi#no uspela sinteza Severa i Juga koja im omogu&ava da mnoge stvari shvate i navodi da druge stvari #ine koje jedan Englez nikad ne&e shvatiti; njihov temperament, periodi#no naklonjen i odbojan prema Jugu, u kome s vremena na vreme uskipi provansalska i ligurijska krv, #uva ih od jezivog nordijskog sivila obi#nosti i od sumorne avetinjske igre pojmova i beskrvnosti nae nema ke bolesti ukusa, protiv #ije prekomernosti su s velikom odlu#no&u kao lek propisani gvo'e i krv, to jest "velika politika" (u skladu s jednom opasnom medicinom koja me u#i da #ekam i #ekam, ali jo ne i da se nadam). I sad jo ima u Francuskoj bezuslovne otvorenosti i prethodnog razumevanja za one re'e i retko smirene ljude koji su suvie iroki da bi zadovoljstvo nali u nekom plitkom rodoljublju i da bi umeli u Severu voleti Jug i u Jugu Sever za one ro'ene mediterance, "dobre Evropljane". Za njih je muziku stvorio Bize, taj poslednji genije koji je video novu lepotu i zanos koji je u muzici otkrio deo Juga.
* Nasla'ivanju psihologijom.

255. Prema nema#koj muzici mora se, po mom miljenju, biti veoma podozriv. Recimo da neko voli Jug kao to ga ja volim, kao veliku kolu ozdravljenja, u najduhovnijem i naj#ulnijem, kao neobuzdano obilje sunca i ozarenost njime to se iri nad jednim ivotom koji je samosvojan i koji veruje u sebe: takav #ovek &e umeti da se pripazi pred nema#kom muzikom jer mu ona, kvare&i mu ukus, kvari zdravlje. Takav junjak, ne po poreklu nego po verovanju, mora ako sanja o budu&nosti muzike sanjati o iskupljenju muzike Severa i imati u

svojim uima predigru jedne dublje, mo&nije, moda opake i tajanstvenije muzike, jedne nadnema#ke muzike koja pred prizorom plavog poudnog mora i mediteranske jasno&e neba ne&e izgubiti zvu#nost, ne&e svenuti i izbledeti kako to #ini sva nema#ka muzika, jedne nadevropske muzike koja je jo kadra da se potvrdi pred mrkim sun#evim zalascima pustinje, #ija je dua srodna sa palmom i ume da se odoma&i i da krui me'u velikim, lepim i samotnim zverima... Mogao bih da zamislim muziku #ija bi se najre'a #ar sastojala u tome to ne bi vie nita znala o dobru i zlu, to bi preko nje moda ovde-onde prela nostalgija moreplovca, neka zlatasta senka i nena malaksalost: jednu umetnost koja bi videla kako iz velike daljine trae pribeite u njoj boje jednog propadaju&eg, gotovo ve& nerazumljivog moralnog sveta, i koja bi bila gostoljubiva i dovoljno duboka da bi prihvatila takve pozne begunce.

256. Zahvaljuju&i bolesnoj otu'enosti koju je nacionalisti#ko ludilo unelo i jo unosi me'u narode Evrope, zahvaljuju&i isto tako kratkovidim i brzopletim politi#arima koji su se danas uz pomo& tog ludila nali za kormilom i koji i ne slute koliko razdvaja#ka politika koju oni vode moe i mora da bude samo politika me'uigre zahvaljuju&i svemu tome i mnogo #emu danas jo neizrecivom, sada se previ'aju ili proizvoljno i lano tuma#e najnesumnjiviji znaci koji govore da Evropa ho$e da bude jedno. Kod svih ljudi dubljih n irih pogleda u ovom stole&u bio je u tajnovitom radu njihove due istinski zajedni#ki pravac priprema puta za onu novu sintezu i pokuaj anticipacije Evropljanina budu&nosti: samo svojom spoljano&u, ili u trenucima slabosti, recimo u starosti, pripadali su oni "rodoljupcima" oni su se odmarali sami od sebe kad su postajali "patrioti". Mislim na ljude kao to su Napoleon, Gete, Betoven, Stendal, Hajnrih Hajne, openhauer: neka mi se ne zameri ako im pridruim i Riharda Vagnera, samo ne smemo dopustiti da nas zavede njegovo nerazumevanje samog sebe geniji njegove vrste, retko imaju pravo da sami sebe razumeju. Naravno, jo manje smemo dopustiti da nas zavede prosta#ka buka kojom se sada u Francuskoj zatvara i brani od Riharda Vagnera pri svemu tome ostaje #injenica da su francuski pozni romantizam #etrdesetih godina i Rihard Vagner najtenje i najprisnije me'usobno povezani. Oni su u svim visinama i dubinama svojih potreba sli#ni, u samoj osnovi sli#ni: Evropa je to, jedinstvena Evropa, #ija se dua kroz njihovu svestranu i bujnu umetnost probija i stremi uvis kuda? U novo svetlo? Ka novom suncu? Ali ko bi mogao ta#no da izrazi ono to svi ovi majstori novih jezi#kih sredstava nisu umeli razgovetno da izraze? Izvesno je da ih je mu#ila ista neodoljiva estina, da su na isti na#in traili, ti poslednji veliki tragaoci! Svi skupa opsednuti literaturom do dna due prvi umetnici koji su poznavali svetsku literaturu ve&inom i sami pisci, pesnici, posrednici i mea#i umetnosti i #ula (Vagner kao muzi#ar spada me'u slikare, kao pesnik: me'u muzi#are, kao umetnik, uopte me'u glumce); svi skupa fanatici izraza "po svaku cenu" isti#em Delakroa, najblieg Vagnerovog srodnika svi skupa veliki otkriva#i u carstvu uzvienog, runog i groznog tako'e, jo ve&i otkriva#i u efektu, u predstavljanju, u vetini raspore'ivanja, svi skupa talenti daleko iznad svog genija, virtuozi skroz-naskroz, s neprijatnim prilazima svemu to zavodi, mami, prisiljava, pretura, ro'eni neprijatelji logike i pravih linija, pohlepni na strano, egzoti#no, #udovino, krivo, u samom sebi protivre#no; kao ljudi, Tantali volje, plebejci koji su se probili, koji su bili svesni da su u ivotu i stvaranju nesposobni za otmen tempo, za lento setimo se na primer Balzaka neobuzdani radnici koji se gotovo unitavaju radom; antinomi#ari i buntovnici u moralu, #astoljubivi i nezajaljivi, bez ravnotee i uivanja; najzad, svi skupa, u sudaru sa hri&anskim krstom, brodolomnici i utopljenici (i to s punim pravom: jer ko bi od njih bio dovoljno dubok i izvoran za filozofiju antihrista?), sve u svemu jedna drsko odvana, raskono-nasilna,

visokolete&a i uvis ustremljena vrsta viih ljudi koja je svoj vek a to je vek gomila! morala najpre da upozna s pojmom "vii #ovek"... Neka nema#ki prijatelji Riharda Vagnera dobro razmisle o tome da li u Vagnerovoj umetnosti ima ne#eg #isto nema#kog, ili da nije njena odlika upravo to to dolazi iz nadnema kih izvora i poriva, pri #emu ne treba potcenjivati to da je za uobli#enje njegovog tila bio neophodan upravo Pariz prema kome ga je u najpresudnije vreme upu&ivala dubina njegovih instinkata, i da je ceo na#in ljegovog nastupa, njegovog izdavanja za apostola mogao sazreti tek kad se naao pred francuskim socijalisti#kim uzorom. Moda &e se, pri jednom tananijem upore'ivanju, na #ast nema#koj prirodi Riharda Vagnera utvrditi da je on u svemu postupao ja#e, smelije, tvr'e, uzvienije nego to bi to mogao neki Francuz devetnaestog veka zahvaljuju&i okolnosti to smo mi Nemci jo blii varvarstvu od Francuza; moda cela, tako stara latinska rasa ne&e nikad, a ne samo danas, biti kadra da doku#i, oseti, oponaa ono najzna#ajnije to je stvorio Rihard Vagner: lik Zigfrida, onog veoma slobodnog #oveka, koji za ukus starih i omekalih kulturnih naroda moe zaista biti suvie slobodan, suvie tvrd, suvie razdragan, suvie zdrav, suvie antikatoli ki. Moda je on, taj antiromanski Zigfrid, bio #ak greh protiv romantizma: dodue, Vagner je taj greh izdano okajao u svojim starim tmurnim danima kad je anticipiraju&i jedan ukus koji je u me'uvremenu postao politika sa njemu svojstvenim religijskim arom po#eo da propoveda put u Rim, mada sam nije poao ba tim putem. Da neko ne bi pogreno razumeo ove moje poslednje re#i pribe&i &u nekolikim snanim stihovima koji &e i manje osetljivim uima otkriti ta ho&u ta imam protiv "poznog Vagnera" i njegove parsifalske muzike. Da li je to jo nema#ko? Iz nema#kog srca kretanje ovo tmulo? I nema#ko telo to samo sebe kida? Ovo popovsko raspinjanje ruku, Ovo draenje #ula mirisom tamjana? I nema#ko ovo spoticanje, padanje, teturanje, Ovo brujanje zvona? Ovo kalu'eri#ko koketovanje, zvonjava u slavu Bogorodice, Sve ovo lano ushi&eno okretanje nebu? Da li je to jo nema#ko? Razmislite! Jo ste na kapiji: Jer to to #ujete, to je Rim vera Rima bez re i!

TA JE OTMENO?

257. Svako uzdizanje tipa "#ovek" bilo je dosad delo nekog aristokratskog drutva i tako &e uvek biti: kao drutva koja veruje u dugu lestvicu hijerarhije i razlike u vrednostima izme'u #oveka i #oveka, i kome je potrebno ropstvo u bilo kom smislu. Bez patosa distance, kakav proisti#e iz uro'ene razlike stalea, iz stalnog gledanja vladaju&e kaste iz daljine i odozgo na pot#injene i na oru'a i iz njihovog isto tako stalnog navikavanja na pokoravanje i zapovedanje, na obuzdavanje i dranje na distanci, ne bi uopte mogao izrasti i onaj drugi tajanstveniji patos, ona tenja za sve ve&im pove&avanjem distance u samoj dui, obrazovanje

sve viih, re'ih, daljih, irih, obuhvatnijih stanja, jednom re#ju: upravo uzdizanje tipa "#ovek", stalno "samoprevazilaenje #oveka", da se posluimo jednom moralisti#kom formulom u nadmoralnom smislu. I odista: u odnosu na istoriju nastanka aristokratskog drutva (to jest pretpostavke onog uzdizanja tipa "#ovek") ne sme se podlegati nikakvim humanisti#kim obmanama: istina je surova. Recimo sebi bez ikakvog obzira kako je do sada po injala svaka via kultura na zemlji! Ljudi sa jo sirovom prirodom, varvari u svakom stranom smislu re#i, grabljivci, jo u posedu neslomljene snage volje i elje za mo&i, bacili su se na slabije, ulju'enije, miroljubivije, moda trgova#ke ili sto#arske rase, ili na stare oronule kulture u kojima je upravo poslednja ivotna snaga dogorevala u sjajnim vatrometima duha i pokvarenosti. Otmena kasta je u po#etku bila uvek kasta varvara: njena premo& nije leala prvenstveno u telesnoj snazi, nego u duhovnoj bili su to potpuniji ljudi (to na svakom stupnju zna#i isto to i "potpunije zveri"). 258. Korupcija kao izraz o tome da unutar instinkata preti anarhija i daje osnova afekata koja zna#i "ivot" uzdrmana; korupcija je, u zavisnosti od ivotnog oblika u kome se pokazuje, neto u osnovi razli#ito. Kad na primer jedna aristokratija kao to je francuska, na po#etku revolucije sa sublimnim ga'enjem odbacuje svoje privilegije i sama sebe rtvuje neobuzdanosti svoga moralnog ose&anja, onda je to korupcija bio je to zapravo samo zavrni #in one korupcije koja je trajala vekovima i zbog koje je korak po korak ustupala svoja vladarska prava i srozala se na funkciju kraljevstva (na kraju #ak na njegov ukras i paradni privezak). Me'utim, kod dobre i zdrave aristokratije je bitno to to se ona ose&a ne kao funkcija (bilo kraljevstva, bilo drutva), nego kao njihov smisao i najvie opravdanje to ona zbog toga mirne savesti prima rtvovanje mnotva ljudi koji se zbog nje moraju potisnuti i svesti na nivo nepotpunih ljudi, robova i oru'a. Njihova osnovna vera mora biti to da drutvo sme postojati ne radi drutva, nego samo kao osnova i skelet na kojima &e jedna izabrana vrsta ljudi mo&i da se uzdigne do svog uzvienog zadatka i uopte do vieg bi$a: poput one biljke puzavice na Javi zovu je sipo matador koja stremi suncu, svojim vrikama se dugo i #esto hvata za grane hrasta, sve dok kona#no, visoko iznad njih, ali oslonjena na njih, u punom svetlu ne razvije svoju krunu i zablista u svojoj sre&i. 259. Obostrano se uzdravati od povrede, nasilja, iskori&avanja, svoju volju izjedna#iti s voljom drugoga: to moe u izvesnom grubom smislu postati dobar obi#aj me'u pojedincima ako su za to dati uslovi (naime, njihova stvarna sli#nost u koli#ini mo&i i vrednosnim merilima i njihova pripadnost jednom telu). Me'utim, #im bi se primena ovog principa pokuala proiriti i po mogu&nosti #ak uzeti kao osnovni princip drutva, on bi se odmah pokazao kao ono to jeste: kao volja za poricanjem ivota, kao princip rastvaranja i propadanja. Ovde se mora promisliti duboko, do temelja, i odbraniti se od svake osetljive bole&ivosti: sam ivot je u sutini prisvajanje, povre'ivanje, savladavanje stranog i slabijeg, tla#enje, #vrstina, nametanje sopstvenih oblika, utelovljenje i u najmanju ruku, najblae, izrabljivanje ali zato uvek upotrebljavati ba takve re#i kojima je od pamtiveka utisnuta klevetni#ka namera? I ono telo u kojem se, kao to je pretpostavljeno, jedinke odnose jedna prema drugoj kao jednake to se deava u svakoj zdravoj aristokratiji ako je ivo, a ne telo koje odumire mora samo #initi protiv drugih tela sve ono od #ega se jedinke u njoj me'usobno uzdravaju: ono &e morati da bude ovaplo&ena volja za mo&, ono &e rasti, iriti se, privla#iti sebi, teiti premo&i, ne iz neke moralnosti ili nemoralnosti, nego zato to ivi i zato to ivot jeste upravo volja za mo&. Ali ni u #emu drugom se obi#na svest Evropljana ne opire

pou#avanju vie nego u ovome; sada se svuda mata, #ak i pod platom nauke, o budu&em stanju drutva koje treba da bude lieno "izrabljiva#kog karaktera" to u mojim uima zvu#i kao da se obe&ava da &e se prona&i ivot koji &e se uzdravati od svih organskih funkcija. "Izrabljivanje" nije svojstveno nekom iskvarenom ili nesavrenom i primitivnom drutvu: ono spada u samu bit ivog, kao osnovna organska funkcija, ono je posledica istinske volje za mo&, koja je upravo volja za ivot. Dopustimo da je to kao teorija novost kao realnost to je pra injenica celokupne istorije: budimo ipak toliko poteni prema samima sebi! 260. Na jednoj etnji kroz mnoge istan#anije i grublje morale koji su dosad vladali ili jo vladaju na zemlji naao sam da se izvesne crte po pravilu zajedno ponovo pojavljuju i da su me'usobno povezane sve dok mi se kona#no nisu otkrila dva osnovna tipa i pala u o#i osnovna razlika. Postoji moral gospodara i moral robova; odmah dodajem da se u svim viim i meovitim kulturama javljaju i pokuaji izmirivanja ova dva morala, jo #e&e njihovo uzajamno proimanje i uzajamno nerazumevanje, ponekad se #ak javljaju neposredno jedan uz drugi pa i u istom #oveku, u jednoj dui. Moralna razlikovanja vrednosti su nastala ili u jednoj vladaju&oj grupi koja je s ose&anjem zadovoljstva postala svesna #ime se razlikuje od pot#injene grupe, ili me'u pot#injenima, robovima i zavisnim svakog stepena. U prvom slu#aju, kad su vladaju&i oni koji odre'uju pojam "dobro", kao ono to izdvaja i to odre'uje rang, ose&a se uzvieno, gordo stanje due. Otmen #ovek odbija od sebe bi&a u kojima dolazi do izraza suprotnost takvog uzvienog, gordog stanja: on ih prezire. Treba odmah uo#iti da u ovoj prvoj vrsti morala, suprotnost "dobro" i "r'avo" zna#i isto to i "otmeno" i "prezrenja dostojno": suprotnost "dobro" i "zlo" drugog je porekla. Prezire se kukavica, straljivac, sitni#ar, onaj ko misli samo na usku korisnost; isto tako, nepoverljiv #ovek sa svojim neslobodnim pogledom, onaj ko sam sebe poniava, pse&a vrsta #oveka koji doputa da bude zlostavljan, bogorade&i laskavac, pre svega laov: osnovno verovanje svih aristokrata je da je prost narod sklon lai. "Mi, istinoljubivi ljudi" tako su plemi& i u staroj Gr#koj nazivali sebe. Jasno je kao dan da su se moralne vrednosne oznake svuda prvobitno odnosile na ljude, a tek izvedeno i kasnije na postupke; zbog toga je velika greka kad istori#ari morala polaze od pitanja kao to je "zato su hvalili samilosni postupak?" Otmena vrsta ljudi ose&a da ona treba da odre'uje vrednost, njoj nije potrebno da joj neko odobrava, ona presu'uje "to je tetno meni, to je tetno po sebi", ona zna da je ona ono to stvarima uopte tek pridaje vrednost, ona je tvorac vrednosti. Sve to na sebi poznaje, ona potuje: takav moral je samoveli#anje. U prvom planu se nalazi ose&anje puno&e, mo&i koja ho&e da se preliva, sre&a visoke napetosti, svest o bogatstvu koje bi da se poklanja i daje i otmen #ovek pomae nesre&nom, ali ne, ili gotovo ne, iz saaljenja, nego vie iz jednog poriva koji ra'a obilje mo&i. Otmen #ovek potuje u sebi mo&nog, kao i onog ko ima mo& nad samim sobom, ko ume da govori i da &uti, ko s rado&u primenjuje strogost i #vrstinu prema sebi i sa strahopotovanjem se odnosi prema svemu strogom i #vrstom. "Tvrdo srce Votan mi je u grudi stavio", kae se u jednoj staroj skandinavskoj sagi: tako se s pravom pevalo iz due jednog gordog Vikinga. Takva vrsta #oveka se upravo ponosi time to se ne da navesti na saaljenje, zbog #ega junak sage opominju&i dodaje: "Ko ve& u mladosti tvrdo srce nema, nikad mu ono tvrdo biti ne&e". Otmeni i hrabri koji tako misle su najudaljeniji od onog morala koji upravo u saaljenju i u delanju za druge ili u nezainteresovanosti vidi znak moralnog; vere u sebe sama, gordost samim sobom, duboko neprijateljstvo i ironija prema "nesebi#nosti" spadaju isto tako nesumljivo u otmeni moral kao i lako potcenjivanje i opreznost pred saose&anjem i "toplim srcem". Mo&ni su ti koji umeju da potuju, to je njihova vetina, njihovo carstvo pronalazaka. Duboko strahopotovanje pred staro&u i poreklom celokupno pravo se zasniva na ovom dvostrukom strahopotovanju vera i predube'enje u

korist predaka, a na tetu budu&ih pokolenja su tipi#ni u moralu mo&nih; a kad, obrnuto, ljudi "modernih ideja" gotovo instinktivno veruju u "napredak" i "budu&nost" i kad pokazuju sve manje potovanja prema starosti, time se ve& dovoljno odaje neplemenito poreklo ovih "ideja". Me'utim, moral vladaju&ih je dananjem ukusu najvie stran i mu#an strogo&u svog osnovnog na#ela da #ovek ima obaveze samo prema sebi ravnima; da se prema ljudima nieg ranga, prema svemu stranom, sme postupati prema sopstvenom naho'enju ili "kako srce ho&e" i u svakom slu#aju "s one strane dobra i zla" tu mogu spadati saaljenje i sli#na ose&anja. Sposobnost i obaveza zahvalnosti i osvete na dugu stazu oboje samo me'u sebi ravnima tananost u uzvra&anju, prefinjenost pojmova u prijateljstvu, izvesna potreba za neprijateljima (kao neka vrsta odvodnog kanala za afekte zavisti, svadljivosti i obesti, u osnovi da bi #ovek mogao da bude dobar prijatelj), sve su to tipi#na obeleja otmenog morala koji, kako je nagoveteno, nije moral "modernih ideja" i zato ga je danas teko ponovo osetiti, a teko mu je i u&i u trag i razotkriti ga. Druk#ije stoji s drugim tipom morala, moralom robova. Recimo da moraliu oni nad kojima je izvreno nasilje, potla#eni, oni koji pate, koji nisu slobodni, nisu sigurni u sebe i koji su umorni: ta &e u njihovim moralnim vrednovanjima biti zajedni#ko? Verovatno &e do&i do izraza pesimisti#ka sumnji#avost u odnosu na opti poloaj #oveka, moda i osuda #oveka zajedno s njegovim poloajem. Pogled roba nije naklonjen vrlinama mo&nog: on je skepti#an i nepoverljiv, on se odlikuje istan#ano&u nepoverenja prema svemu "dobrom" to se tamo potuje hteo bi sebe da ubedn kako ni sama sre&a nije tamo prava. Tome nasuprot se isti#u i osvetljavaju svojstva koja slue za to da pa&eniku olakaju opstanak: to se cene saaljenje, ruka spremna za pomo&, toplo srce, strpljenje, marljivost, skruenost, ljubaznost, jer to su ovde najkorisnija svojstva i gotovo jedina sredstva da se izdri teret opstanka. Moral robova je u sutini moral korisnosti. Tu je mesto nastanka one #uvene suprotnosti "dobra" i "zla" u zlo se ose&anjem unose mo& i opasnost, izvesna stravi#nost, suptilnost i snaga koja ne doputa da se pojavi prezir. Prema moralu robova, dakle, "zlo" uliva strah; prema moralu gospodara, upravo je "dobro" ono to izaziva strah i to ho&e da ga izazove, dok se "r'av" #ovek ose&a kao vredan prezira. Suprotnost se zaotrava do vrhunca kad se, po logici morala robova, na kraju i na "dobrog" #oveka ovog morala po#ne gledati s izvesnim nepoverenjem ono moe biti lako i blagonaklono jer dobar #ovek mora u skladu s na#inom miljenja robova u svakom slu#aju biti bezopasan: on je dobro&udan, lako ga je prevariti, moda i malko glup, un bonhomme. Gde god moral robova do'e do prevage, jezik pokazuje sklonost da re#i "dobar" i "glup" priblii jednu drugoj. Poslednja osnovna razlika: zahtevanje slobode, instinkt za sre&u i istan#anost ose&anja slobode, tako'e nuno pripadaju moralu i moralnosti robova, kao to su umetnost i zanesenost u strahopotovanju, u samoodricanju, redovan simptom aristokratskog na#ina miljenja i vrednovanja. Otuda se bez daljeg moe razumeti zato ljubav kao strast to je na evropski specijalitet mora u svakom slu#aju biti otmenog porekla: kao to je poznato, njen pronalazak pripada provansalskim vitezovima-pesnicima, onim sjajnim pronalaza#ima "gai saber"* kojima Evropa ima tako mnogo da zahvali, gotovo i za sebe samu.
* Vesele nauke.

261. Me'u stvari koje otmen #ovek moda najtee shvata spada sujeta: on &e pasti u iskuenje da je pori#e i tamo gde drugi ljudi smatraju da je rukom mogu opipati. Za njega je problem da zamisli ljude koji se trude da stvore dobro miljenje o sebi, koje oni sami o sebi

nemaju a i ne "zasluuju" ga a koji, na kraju, ipak i sami veruju u to dobro miljenje. To mu, s jedne strane, izgleda toliko neukusno i lieno samopotovanja, a sa druge strane, tako barokno-nerazumno da je sklon da sujetu shvati kao izuzetak i da u ve&ini slu#ajeva kad se govori o njoj sumnja u nju. On &e na primer re&i: "Ja mogu biti u zabludi o svojoj vrednosti, a na drugoj strani ipak zahtevati da moju vrednost priznaju i drugi upravo onako kako je ja odre'ujem ali to nije sujeta (nego visoko miljenje o sebi, ili, mnogo #e&e, ono to se zove 'skruenost' ili 'skromnost')". Ili: "Iz mnogih razloga ja se mogu radovati dobrom miljenju drugih, moda zato to ih potujem i volim pa se radujem svakoj njihovoj radosti, moda i zato to njihovo dobro miljenje potvr'uje i u#vr&uje moju veru u moje sopstveno dobro miljenje, moda zato to dobro miljenje drugih, #ak i u slu#ajevima kad se ne podudara s mojim, meni ipak koristi ili obe&ava korist ali sve to nije sujeta". Otmen #ovek mora sebe, naro#ito uz pomo& istorije, tek uveriti da je od davnina, u svim na bilo koji na#in zavisnim slojevima naroda, obi#an prost #ovek bio samo ono to su o njemu drugi mislili uopte nenaviknut da sam odre'uje vrednosti, on sebi nije pridavao nikakvu drugu vrednost osim one koju su mu pridavali njegovi gospodari (istinsko pravo gospodara i jeste to da stvara vrednosti). Kao posledica stranog atavizma moe se shvatiti to to obi#an #ovek i danas jo najpre eka na miljenje o sebi, pa mu se potom instinktivno pot#injava: ali nipoto ne samo "dobrom" miljenju nego i r'avom i nepravednom (treba se, na primer, setiti najve&eg dela samoocena i samopotcenjivanja koje pobone ene u#e od svojih ispovednika, i uopte poboan hri&anin od svoje crkve). U skladu s laganim uspostavljanjem demokratskog reda stvari (i s njegovim uzrokom, meanjem krvi gospodara i robova), sad se u stvari prvobitno otmen i redak nagon da #ovek sam sebi pripie odre'enu vrednost i da o sebi "dobro misli", sve vie ohrabruje i iri, ali on u svako doba ima protiv sebe jednu stariju, iru i temeljnije utelovljenu sklonost a u fenomenu "sujete", ova starija sklonost je ja#a od one mla'e. Sujetan #ovek se raduje svakom dobrom miljenju koje #uje o sebi (sasvim nezavisno od bilo kog gledita o njegovoj korisnosti i isto tako nezavisno od toga da li je ono ta#no ili pogreno), kao to i pati zbog svakog loeg miljenja: jer on se pot#injava i jednom i drugom, on se ose&a pot injen njima po onom najstarijem instinktu pot#injavanja koji izbija u njemu. U krvi sujetnog postoji "rob", ostatak prevejanosti roba koliko li "rob" postoji, na primer, jo i danas u eni! koji nastoji da zavede na dobro miljenje o sebi; isto tako, rob je taj koji pred tim miljenjem potom odmah pada na kolena, kao da ga nije on izazvao. I da kaem jo jednom: sujeta je atavizam. 262. Jedna vrsta nastaje, tip se u#vr&uje i ja#a u dugoj borbi sa bitno jednakim nepovoljnim uslovima. Obrnuto, iz iskustva odgajiva#a se zna da vrste kojima se prua preobilna ishrana i uopte prekomerna zatita i briga, vrlo brzo na izrazit na#in naginju varijaciji tipa i obiluju #udnim oblicima i monstruoznostima (pa i monstruoznim porocima). Treba samo pogledati neku aristokratsku zajednicu, recimo staru gr#ku polis ili Veneciju kao dobrovoljnu ili nedobrovoljnu ustanovu stvorenu radi odgajivanja: tu su na okupu ljudi upu&eni na sebe koji ele da odre i u#vrste svoju vrstu ve&inom stoga to je moraju u#vrstiti, ili se na straan na#in izloiti opasnosti da budu istrebljeni. Tu nema one naklonosti, one prekomernosti, one zatite koje pogoduju varijaciji; vrsta je potrebna sebi kao vrsta, kao neto to se upravo svojom #vrstinom, jednoli#no&u, jednostavno&u obdika uopte moe potvrditi i trajno odrati, u stalnoj borbi sa susedima, ili sa pot#injenima koji su se pobunili ili prete pobunom. Najraznovrsnije iskustvo je u#i kojim svojstvima treba prvenstveno da zahvali to je uprkos svojim bogovima i ljudima jo tu, to se jo dri: ta svojstva ona naziva vrlinama i samo te vrline neguje. Ona to #ini kruto, ona ho&e krutost; svaki aristokratski moral je netrpeljiv: u vaspitanju mladei, u postupanju sa enama, u bra#nim odnosima, u odnosima izme'u starog i

mladog, u kaznenom zakonodavstvu (koje motri samo na ono to se izro'ava) ona ubraja netrpeljivost #ak me'u vrline pod nazivom "pravednost". Tip sa manjim brojem crta, ali vrlo izrazitih, vrsta strogih, ratni#kih, mudro &utljivih, zatvorenih i veoma uzdrljivih ljudi (i kao takva sa najtananijim ose&anjem za #ari i nijanse drutvenog ivota) nadivljava na taj na#in smenjivanje pokolenja; stalna borba s uvek jednakim nepovoljnim uslovima je, kako je re#eno, uzrok tome to jedan tip postaje #vrst i tvrd. Ali na kraju nastaje ipak neko sre&no stanje, velika napetost poputa: moda me'u susedima nema vie neprijatelja, i sredstva za ivot, #ak i za uivanje ivota, postoje u obilju. Najednom se kida stega i nestaje prinuda starog zapta: on se vie ne ose&a kao nuan, kao uslov opstanka ako bi hteo da se odri i dalje mogao bi to samo kao neki oblik luksuza, kao arhai#an ukus. Varijacija, bilo kao menjanje (u vie, tananije, re'e), bilo kao izro'avanje i nakaznost, iznenadna je u najve&em obilju i raskoi na pozornici; pojedinac se odvauje da bude usamljen i da se uzdigne. Na ovim prekretnicama istorije pokazuju se jedno uz drugo, i #esto jedno s drugim prepleteno i zamreno, veli#anstveno, mnogovrsno, iskonsko izrastanje i stremljenje navie, neka vrsta tropskog tempa u utakmici rastenja, i grdno propadanje i samounitavanje, zahvaljuju&i divlje suprotstavljenim, tako re&i eksplozivnim egoizmima koji se me'u sobom bore "za sunce i svetlo" i ne&e vie da znaju ni za kakvu granicu, ni za kakvo obuzdavanje, ni za kakvu potedu koji proisti#u iz dotadanjeg morala. Sam taj moral je bio ono to je do #udovinosti nagomilalo snagu, to je luk zateglo na tako prete&i na#in sad je on "preiveo". Dostignuta je opasna i stravi#na ta#ka na kojoj puniji, raznovrsniji i iri ivot prelazi okvire starog morala; "individuum" je tu, prinu'en na sopstveno zakonodavstvo, na sopstvena dovijanja i lukavstva radi samoodranja, samouzdizanja, samoiskupljenja. Sama nova "#emu", sama nova "#ime", nikakvih optih obrazaca vie, nesporazum i neuvaavanje ruku pod ruku, raspad, propadanje i najvie tenje jezivo prepleteni, genije rase bujaju&i iz obilja dobra i zla, kobna istovremenost prole&a i jeseni puna novih drai i koprena svojstvenih mladoj, jo neiscrpenoj, jo nezamorenoj pokvarenosti. Opet je tu opasnost, majka morala, velika opasnost, ovog puta premetena u pojedinca, u blinjega i prijatelja, na ulicu, u sopstveno dete, u sopstveno srce, u sve najsopstvenije i najtajnije elje i volje: ta &e sad imati da propovedaju filozofi morala koji u ovo vreme dolaze? Ovi otri posmatra#i i dokoli#ari otkrivaju da se brzo pribliava kraj, da sve oko njih propada i izaziva propadanje, da nita ne ostaje do prekosutra s izuzetkom jedne vrste ljudi, neizle#ivo osrednjih. Jedino osrednji imaju izgleda da pretraju, da se razmnoavaju oni su ljudi budu&nosti, jedini koji &e preiveti; "budite kao oni, budite osrednji!" glasi sad jedini moral koji jo ima smisla, koji jo nalazi sluaoce. Ali njega je teko propovedati, taj moral osrednjosti! on nikad ne sme priznati ta on jeste i ta ho&e, on mora pri#ati o meri i dostojanstvu, o dunosti i o ljubavi prema blinjem on &e imati muke da prikrije ironiju! 263. Postoji neki instinkt za rang koji je vie nego sve ostalo ve& znak visoka ranga; postoji zadovoljstvo u nijansama strahopotovanja po kojem se moe zaklju#iti o otmenosti porekla i navika. Tananost, dobrota i uzvienost due opasno se stavljaju na probu kada pored nje pro'e neto to je prvog ranga, ali to strogo&u autoriteta jo nije zati&eno od nametljivih posezanja i nespretnosti: neto to neobeleeno posebnim znakom, neotkriveno, iskuavaju&i, moda svojevoljno prekriveno i prerueno ide svojim putem kao ivi probni kamen. Onaj u #iji zadatak i posao spada istraivanje dua poslui&e se u mnogim oblicima upravo ovom vetinom da bi utvrdio kona#nu vrednost jedne due, nepromenljiv, uro'en rang kome ona pripada: on &e staviti na probu ljen instinkt strahopotovanja. Diffrence engendre haine;* prostota mnogih priroda izbija najednom kao prljava voda kad se ispred njih prenese bilo kakva sveta posuda, bilo kakva dragocenost iz zatvorenih vitrina, bilo kakva knjiga sa znakom

velike sudbine; na drugoj strani se javlja nehoti#na zanemelost, uko#enost oka, zastoj svih pokreta, u #emu se ogleda da dua ose$a blizinu ne#ega to je vredno potovanja. Na#in na koji je dosad u celini odrano strahopotovanje pred Biblijom u Evropi, moda je najbolji deo negovanja i ulju'ivanja obi#aja za koji Evropa ima da zahvali hri&anstvu: takvim knjigama dubine i najvieg zna#aja potrebna je za njihovu zatitu tiranija nekog autoriteta spolja da bi dobile one milenijume trajanja koji su potrebni da se one iscrpu i dokraja odgonetnu. Mnogo je postignuto kad je velikom mnotvu (plitkima i prodrljivcima svake vrste) vaspitanjem kona#no usa'eno ose&anje da se ne sme sve dirati; da ima svetih doivljaja pred kojima se obu&a mora izuti, a ne#iste ruke daleko drati to je njihov gotovo najvii uspon ka #ove#nosti. Obrnuto, kod takozvanih obrazovanih, vernika "modernih ideja", moda nita nije tako odvratno kao nemanje stida, njihova olaka drskost oka i ruke kojom oni sve dodiruju, liu i kuaju; i mogu&no je da danas u narodu, u prostom narodu, naro#ito me'u seljacima, jo uvek ima vie relativne otmenosti ukusa i takta u strahopotovanju nego kod onog polusveta duha to #ita novine, kod obrazovanih.
* Razlika ra'a mrnju.

264. Iz due #oveka ne da se izbrisati ono to su njegovi preci najradije i najpostojanije #inili: ako su moda bili revnosne tedie i pribor nekog pisa&eg stola i kase, skromni i jednostavni u svojim prohtevima, skromni i u svojim vrlinama; ili ako su iveli naviknuti na zapovedanje od jutra do mraka, skloni grubim zadovoljstvima i uz to moda jo grubljim dunostima i odgovornostima; ili ako su, najzad, bilo kad rtvovali stara preimu&stva ro'enja i poseda da bi iveli samo za svoju veru za svoga "boga" kao ljudi neumoljive i osetljive savesti koja &e pocrveneti pred svakim posredovanjem. Sasvim je nemogu&no da #ovek u svom telu nema svojstva i naklonosti svojih roditelja i pradedova, ma koliko spoljni izgled govorio protiv toga. To je problem rase. Ako se, recimo, poneto zna o roditeljima doputen je i zaklju#ak o detetu: neka odvratna neumerenost, neka potajna zavist, nezgrapno prisvajanje prava kako su ve& ove tri osobine bile oduvek svojstvene pravom tipu plebejca neto od toga mora pre&i na dete isto tako sigurno kao i pokvarena krv; a uz pomo& najboljeg vaspitanja i obrazovanja posti&i &e se jedino to da se takvo nasle'e prikrije. A ta drugo i ho&e dananje vaspitanje i obrazovanje! U naem vrlo narodskom, ho&u re&i plebejskom veku, "vaspitanje" i "obrazovanje" moraju u sutini biti vetina obmanjivanja obmanjivanja o poreklu, o nasle'enom plebejstvu u dui i telu. Vaspita# koji bi danas propovedao pre svega istinoljubivost i koji bi svojim vaspitanicima stalno dovikivao "budite istiniti, budite prirodni, budite ono to jeste!" - #ak bi i takav vrli i bezazleni magarac nau#io posle izvesnog vremena da se mai one Horacijeve furca* da bi naturam expellere:** s kakvim uspehom? "Svetina" usque recurret.***
* Vile, rogulje. ** Prognao prirodu. *** Uvek se vra$a.

265. Izlau&i se opasnosti da povredim ne#ije nevine ui tvrdim: egoizam pripada sutini otmene due; imam na umu onu nepokolebljivu veru da bi&u kakvo "smo mi", druga bi&a moraju po prirodi biti pot#injena i da mu se moraju rtvovati. Otmena dua prihvata ovo #injeni#no stanje svog egoizma bez ikakve nedoumice, pa i bez ose&anja tvrdo&e, prinude i samovolje u tome; tavie, prihvata ga kao neto to je zasnovano u prazakonu stvari ako

bi potraila naziv za to rekla bi: "To je sama pravednost". Pod okolnostima koje je u po#etku navode na kolebanje, ona sebi priznaje da postoje oni koji su ravnopravni s njom; #im je na#isto s ovim pitanjem ranga, ona se me'u ovim jednakima i ravnopravnima kre&e s istom sigurno&u u stidu i blagom strahopotovanju koju ima u optenju sa samom sobom prema nekoj uro'enoj nebeskoj mehanici u koju se sve zvezde razumeju. To je deo njenog egoizma vie, ova tananost i samoograni#avanje u saobra&aju sa sebi jednakima svaka zvezda je jedan takav egoist ona potuje sebe u njima i u pravima koja im ustupa; ona ne sumnja da razmena #asti i prava kao sutina svakog saobra&aja spada tako'e u prirodno stanje stvari. Otmena dua daje, kao to i uzima, po strasnom i razdraljivom instinktu odmazde koji lei u njenoj osnovi. Pojam "milost" nema inter pares* nikakvog smisla ni mirisa; moda postoji neki subliman na#in da se pokloni odozgo tako re&i strpljivo podnose i da se kao kapi edno ispiju: ali za tu vetinu i takav na#in ponaanja, otmena dua nije sposobna. Tu joj smeta njen egoizam: ona uopte nerado gleda prema "gore" nego ili pred sebe, horizontalno i polako, ili nanie ona je svesna da je u visinama.
* Me'u jednakima.

266. "Istinski potovati moemo samo onoga ko ne trai sam sebe." Gete savetniku loseru. 267. Postoji jedna poslovica kod Kineza koju majke kazuju svojoj deci: siao-sin "u#ini svoje srce malim!" To je prava osnovna sklonost u poznim civilizacijama: ne sumnjam da bi neki anti#ki Grk i kod nas, dananjih Evropljana, najpre otkrio samoumanjivanje ve& samim tim ili bismo protiv njegovog ukusa. 268. ta je najzad prostatvo? Re#i su zvukovni znaci za pojmove; a pojmovi su vie ili manje odre'eni slikovni znaci za osete koji se #esto vra&aju i zajedno pojavljuju, za grupe oseta. Da bismo jedan drugog razumeli nije dovoljno da samo upotrebljavamo iste re#i: iste re#i moraju se upotrebiti za istu vrstu unutranjih doivljaja, mora se najzad imati zajedni ko iskustvo. Stoga se me'u sobom bolje razumeju ljudi jednog naroda nego pripadnici raznih naroda, #ak i kad se slue istim jezikom; ali, tavie, kad ljudi dugo ive zajedno pod sli#nim uslovima (klime, tla, opasnosti, potreba, rada), nastaje neto to "se razume", narod. U svim duama je odre'en broj #esto ponavljanih doivljaja dobio prevagu nad onima koji se re'e javljaju: o njima i oko njih, ljudi se razumeju brzo i sve bre istorija jezika je istorija procesa skra&ivanja; to brzo razumevanje ih povezuje, #vrsto i sve #vr&e. Ukoliko je ve&a opasnost, utoliko je ve&a potreba da se saglase brzo i lako o onome to treba u#initi; da u opasnosti ne do'e do nesporazuma, to je ono bez #ega ljudi u me'usobnom saobra&aju ne mogu. U svakom prijateljstvu ili ljubavi, jo se vri takva provera: nema nikakve trajnosti u njima #im se otkrije da jedan od dvojice pri istim re#ima ne ose&a, ne misli, ne sluti, ne eli, ili ne strahuje isto kao onaj drugi. (Strah od "ve#itog nerazumevanja": to je onaj dobronamerni duh koji lica razli#itog pola tako #esto #uva od prebrzih veza na koje ih navode #ula i srce a ne neki openhauerovski "genije vrste"!) Koje se grupe oseta u jednoj dui najpre probude, do'u do re#i, izdaju nare'enje, to odlu#uje o ukupnoj hijerarhiji njihovih vrednosti, to odre'uje naposletku njihovu tablicu vrednosti. Vrednosni sudovi nekog #oveka otkrivaju

neto od sklopa njegove due, a u #emu ona vidi svoje ivotne uslove, svoju pravu nevolju. Ako je nevolja od davnina me'usobno pribliavala samo one ljude koji su mogli sli#nim znacima obeleavati sli#ne potrebe i doivljaje, onda se, u celini uzevi, pokazuje da je laka saoptljivost nevolje, to u poslednjoj instanci zna#i doivljavanje samo prose#nih i zajedni kih iskustava, morala biti najja#a me'u svim silama koje su dosad vladale #ovekom. Sli#niji, obi#niji ljudi bili su i uvek su u preimu&stvu, dok odabraniji, tananiji, re'i, tee razumljivi ostaju lako sami, podleu u svojoj usamljenosti nesre&ama i retko produavaju svoju vrstu. U pomo& se moraju prizvati ogromne protivsile da bi presekle ovaj prirodan, isuvie prirodan progressus in simile, napredovanje #oveka u sli#no, obi#no, prose#no, #oporsko u prosta#ko! 269. Ukoliko se psiholog ro'eni, neminovni psiholog i #ita# dua vie okre&e odabranijim slu#ajevima i ljudima, utoliko ve&a postaje opasnost da se ugui saaljenjem: njemu su tvrdo&a i vedrina potrebnije nego nekom drugom #oveku. Naime, kvarenje i propadanje viih ljudi, neobi#nije sazdanih dua je pravilo: strano je imati takvo pravilo stalno pred o#ima. Mnogostruko mu#enitvo psihologa koji je otkrio ovo propadanje, koji svu ovu unutranju "nesre&u" vieg #oveka, ovo ve#ito "prekasno!" u svakom smislu, najpre jednom, pa zatim gotovo uvek ponovo otkriva, tokom cele istorije, moe jednog dana dovesti do toga da se s ogor#enjem okrene protiv sopstvene sudbine i pokua da sam sebe uniti da sam "propadne". Gotovo kod svakog psihologa &e se primetiti izdajni#ka sklonost i uivanje u opho'enju s obi#nim i urednim ljudima: on time odaje da mu je uvek Potrebno neko le#enje, da mu je potrebna neka vrsta bekstva i zaborava, da bude to dalje od onoga to su mu njegova uvi'anja i preseci stavili na savest, #ime mu je savest opteretio njegov "zanat". Njemu je svojstven strah od sopstvenog pam&enja. Pred sudom drugih, lako zanemi: on slua nepokretna lica kako se potuje, divi, voli, prosvetljuje tamo gde je on video ili jo krije svoju zanemelost, izri#no se saglaavaju&i sa bilo kakvim povrnim miljenjem. Moda paradoksalnost njegovog poloaja prelazi u jezivost toliko da su se gomila, obrazovani, sanjalice, upravo tamo gde se on pored velikog prezira nau#io tekom saaljenju, na svojoj strani nau#ili velikom potovanju potovanju za "velike ljude" i #uda zbog kojih #ovek otadbinu, zemlju, dostojanstvo #ove#anstva, sam sebe blagosilja i potuje, na koje se omladini ukazuje kao na uzor... I ko zna da se nije dosad u svim velikim slu#ajevima doga'alo isto: da se svetina klanjala jednom bogu a da je "bog" bio samo jedna rtvena ivotinja! Uspeh je uvek bio najve&i laljivac, a samo "delo" je uspeh; veliki dravnik, osvaja#, pronalaza# zaodenuti su svojim tvorevinama do neprepoznatljivosti; tek "delo", delo umetnika, filozofa, otkriva onoga koji ga je stvorio, ili treba da ga je stvorio; "veliki ljudi", takvi kakvi se potuju, samo su male i loe naknadne izmiljotine; u svetu istorijskih vrednosti vlada krivotvorenje. Veliki pesnici na primer, kao Bajron, Mise, Po, Leopardi, Klajst, Gogolj moda i moraju biti takvi kakvi ve& jesu: ljudi trenutka, oduevljeni, #ulni, detinjasti, u nepoverenju i poverenju nestalni i nepredvidljivi; sa duama na kojima obi#no treba prikriti neku naprslinu; #esto se svete&i svojim delima za neko unutranje prljanje, #esto svojim uzletima trae&i zaboravnost pred suvie vernim pam&enjem, #esto zalutali i gotovo zaljubljeni u glib, sve dok ne postanu sli#ni lutaju&oj svetlosti nad mo#varama i dok se ne prerue u zvezde narod ih tada, naravno, naziva idealistima #esto bore&i se sa dugotrajnom odvratno&u, s utvarom bezverja koja se vra&a, paralie ih i prisiljava da #eznu za slavom i da se "verom u sebe" hrane iz ruku pojanih laskavaca kakva su muka ovi veliki umetnici i uopte vii ljudi za onoga ko ih je jednom odgonetnuo! Tako je razumljivo da oni upravo od ene koja je vidovita u svetu patnje i, na alost, daleko iznad svojih mogu&nosti eljna da pomogne i spase tako lako doivljavaju one izlive neograni#enog n nesebi#nog

saaljenja koje gomila, pre svega gomila oboavalaca, ne razume i obasipa radoznalim i samodopadljivim tuma#enjima. Ovo saaljenje je, po pravilu, u zabludi o svojoj snazi; ena eli da veruje da ljubav sve moe to je njena prava vera. Avaj, poznavalac srca zna kako je jadna, glupa, bespomo&na, uobraena, nepouzdana, pre razorna nego spasonosna i najbolja i najdublja ljubav! Mogu&no je da pod svetom pri#om i predstavom Hristovog ivota lei skriven jedan od najbolnijih slu#ajeva mu#enitva zbog poznavanja ljubavi: mu#enitvo najnevinijeg i najpoudnijeg srca kome nikad nije bilo dovoljno ljudske ljubavi, koje je elelo da voli, da bude voljeno i nita vie, sa tvrdo&om, bezumno&u, sa stranim izlivima gneva protiv onih koji su mu ljubav uskra&ivali; istorija jednog siromaka nezasi&enog i nezasitljivog u ljubavi koji je morao prona&i pakao da bi tamo poslao one koji ga nisu hteli voleti i koji je na kraju, doavi do saznanja o ljudskoj ljubavi, morao prona&i boga koji je sav ljubav, sav mo$ da se voli koji se saalio na ljudsku ljubav zato to je tako jadna, tako neuka! Ko tako ose&a, ko zna za ljubav na takav na#in taj trai smrt. Ali zato se predavati takvim bolnim mislima? Osim ako to ne moramo. 270. Duhovna oholost i preosetljivost svakog #oveka koji je duboko patio to gotovo da odre'uje hijerarhiju koliko duboko ljudi mogu patiti njegova jeziva uverenost, kojom je sav proet i obojen, da zahvaljuju&i svojoj patnji zna vie nego to i najpametniji i najmudriji mogu znati, da poznaje mnoge daleke strane svetove o kojima "vi nita ne znate!" i da je jednom u njima bio kao "kod ku&e"... ta duhovna nema oholost ratnika, ta gordost izabranog po saznanju, "posve&enog", bezmalo rtvovanog, ose&a potrebu za svim oblicima preruavanja da bi se zatitila od dodira nametljivih i .saaljivih ruku i uopte od svega to joj nije ravno po bolu. Duboka patnja #ini #oveka otmenim; ona ga izdvaja. Jedan od najprefinjenijih oblika preruavanja je epikurejstvo i izvesna razmetljiva smelost ukusa koja patnju uzima olako i brani se od svega setnog i dubokog. Ima "vedrih ljudi" koji se slue vedrinom jer ih ljudi zbog nje pogreno shvataju oni ho$e da budu pogreno shva&eni. Ima "ljudi od nauke" koji se slue naukom zato to ona daje vedar izgled i to nau#nost navodi na zaklju#ak da je #ovek povran oni ho$e da druge zavedu na pogrean zaklju#ak. Ima slobodnih, drskih duhova kojima je stalo do toga da prikriju i poreknu da su slomljena, gorda i neizle#iva srca; a ponekad je i sama ludost maska nesre&nog i odve& izvesnog znanja. Iz toga proisti#e da strahopotovanje "pred maskom" spada u tananiju #ove#nost i da se na pogrenom mestu ne treba uputati u psihologiju niti radoznalosti putati na volju. 271. Ono to najdublje razdvaja dva #oveka jeste razli#it smisao za #istotu i stepen te #istote. ta vrede sva #estitost i uzajamna korisnost, ta vredi sva dobra volja: na kraju ostaje na tome oni "ne mogu da podnesu jedan drugog"! Najvii instinkt #istote dovodi onoga kome je svojstven u naj#udniju i najopasniju osamljenost, kao nekog sveca: jer svetost i jeste to najvia produhovljenost pomenutog instinkta. Bilo kakvo poznavanje neopisive puno&e zadovoljstva u kupanju, bilo kakav ar i e' koji duu stalno gone iz no&i u jutro i iz tmurnosti, "oja'enosti", u svetlo, sjaj, dubinu, tananost: koliko god takva sklonost da odlikuje jer to je otmena sklonost ona i odvaja. Saaljenje sveca je saaljenje prema prljavtini ljudskog, odvie ljudskog. A ima stepena i visina gde on i samo saaljenje ose&a kao prljanje, kao prljavtinu... 272.

Znaci otmenosti: nikada ne misliti na to da se sopstvene obaveze spuste do obaveza prema svakom; ne biti spreman na ustupanje ili deljenje sopstvene odgovornosti; svoja preimu&stva i njihovo kori&enje ra#unati me'u svoje obaveze. 273. (ovek koji tei ne#em velikom smatra svakog ko mu se na'e na putu ili za sredstvo ili za ko#nicu i smetnju ili za privremeno odmorite. Njegova, njemu svojstvena i uzviena dobrota prema blinjima mogu&na je tek onda ako je on na svojoj visini i ako vlada. Nestrpljenje i njegova svest da je dotle osu'en samo na komediju jer je #ak i rat komedija i skriva neto, kao to svako sredstvo skriva cilj kvare mu svaki odnos s drugima: ta vrsta ljudi poznaje usamljenost i ono najotrovnije to ona ima u sebi. 274. Problem onih to ekaju. Da bi jedan vii #ovek u kome drema reenje nekog problema, blagovremeno doao do delanja "do prodora", kako bi se moglo re&i potrebne su sre&ne okolnosti i mnogo ta nepredvidljivo. To se obi#no ne deava, i u svim kutovima zemlje sede ti to #ekaju, jedva i znaju&i koliko #ekaju, a jo manje da uzalud #ekaju. Ponekad prekasno dolazi i poziv na ustajanje, onaj slu#aj koji daje "dozvolu" za delanje onda kad su najlepa mladost i snaga za delanje ve& utroene mirnim sedenjem; i kako je mnogo onih koji su, upravo kad su "posko#ili", s uasom otkrili da su im udovi obamrli i duh ve& oteao! "Prekasno!" rekli su oni sebi, bez vere u sebe i sa sve&u da su sada zauvek nekorisni. Da nije moda u carstvu genija "Rafael bez ruku", shvativi izraz u najirem smislu, ne izuzetak, ve& pravilo? Moda genije uopte nije tako redak: ali pet stotina ruku koje su mu potrebne da bi -./013, "pravo vreme", tiranisao, da bi slu#aj uhvatio za per#in! 275 Ko ne$e da vidi uzvienost nekog #oveka, utoliko se revnosvnje osvr&e za onim to je kod njega nisko i samo spoljanje i time sam sebe odaje. 276. Pri svakoj vrsti povrede i gubitka, nia i grublja dua je u boljem poloaju od otmenije: opasnosti za ovu poslednju moraju biti ve&e, verovatno&a da &e ona nastradati i propasti, pri raznovrsnosti njenih ivotnih uslova, #ak je veoma velika. Kod gutera ponovo izrasta izgubljen prst: kod #oveka ne. 277. Dovoljno loe! Opet stara pri#a! Kad #ovek sagradi ku&u primeti da je pri tom i nehotice neto nau#io to je svakako morao znati pre nego to je po#eo da gradi. Ve#ito ono nesre&no "Prekasno!" Melanholija svega to je gotovo!... 278. Putni#e, ko si ti? Vidim te kako ide svojim putem, bez podsmeha, bez ljubavi, s nedoku#ivim o#ima; vlaan i tuan kao visak koji je nezasi&en iz svake dubine ponovo izronio na svetlost ta je traio tamo dole? sa grudima koje ne uzdiu, sa usnama to kriju

ga'enje, s rukom koja jo samo polako hvata. Ko si ti? ta si u#inio? Odmori se ovde: ovo mesto je gostoljubivo prema svakome okrepi se! I ma ko ti bio: ta ti se sad dopada? ta ti slui za oporavak? Reci slobodno to imam, to &u ti ponuditi! "Za oporavak? Za oporavak? O, ti radoznal#e, ta pri#a tu! Ali daj mi, molim te..." ta? ta? reci samo! "Jo jednu masku! Drugu masku!"... 279. Ljudi duboke tuge odaju se kad su sre∋ njima je svojstveno da sre&u hvataju kao da bi hteli da je prignje#e i ugue, iz ljubomore ah, oni znaju isuvie dobro da &e im ona uma&i! 280. "Loe! Loe! ta? zar on ne ide nazad?" Da! Ali vi ga pogreno shvatate kad alite zbog toga. On ide nazad kao svak ko se sprema na veliki skok. 281. "Ho&e li mi se verovati? Ali ja zahtevam da mi se veruje: ja sam uvek loe mislio na sebe i o sebi; samo u sasvim retkim slu#ajevima, samo prisiljen, uvek nezainteresovan 'za stvar', spreman da odstupim od 'sebe', uvek bez vere u ishod, zahvaljuju&i nesavladljivom nepoverenju u mogu$nost samosaznanja koje me je dovelo dotle da #ak i u pojmu 'neposredno saznanje' koji teoreti#ari doputaju sebi, ose&am contradictio in adjecto: cela ta #injenica je gotovo najizvesnije to o sebi znam. Mora biti da u meni postoji neka vrsta zlovolje da o sebi mislim neto odre'eno. Krije li se u tome moda neka zagonetka? Verovatno; ali, sre&om, nisam ja taj koji treba da je reava. Moda ona odaje vrstu kojoj pripadam? Ali ne meni: tako sam upravo i sam eleo." 282. "Ali ta ti se desilo?" "Ne znam", re#e on oklevaju&i; "moda su mi harpije preletele preko stola." Danas se deava da ponekad neki blag, umeren i uzdrljiv #ovek najednom pobesni, razbija tanjire, prevr&e sto, vi#e, praska, sve oko sebe vre'a a onda se povla#i, posti'en, ljuti se na sebe. Kuda? Zato? Da negde po strani umre od gladi? Da se ugui u svom se&anju? Ko ima elje uzviene probirljive due i samo ponekad postavljen sto i prigotovljenu hranu, za njega &e opasnost uvek biti velika: a danas, ona je izuzetno velika. Ba#en u bu#no i plebejsko vreme s kojim ne moe jesti iz jedne #inije, on lako moe propasti od gladi i e'i, ili, ako se ipak ne#eg "mai" od iznenadnog ga'enja. Svi smo verovatno ve& jeli za stolom gde nam nije bilo mesto; i upravo najduhovniji me'u nama, koje je najtee nahraniti, znaju za onu opasnu dispepsiju to nastaje iz iznenadnog uvida i razo#aranja zbog nae hrane ili suseda za stolom za odvratnost posle jela. 283. (isto je i ujedno otmeno samosavla'ivanje kad #ovek hvali, ako uopte ho&e da hvali, uvek samo tamo gde se ne slae: u drugom slu#aju bi hvalio sam sebe, to bi bilo u suprotnosti s dobrim ukusom odista samosavla'ivanje koje prua valjan povod i podsticaj da #ovek svaki put bude pogreno shva$en. Da bi smeo dopustiti sebi ovaj stvarni luksuz u ukusu i moralnosti, #ovek bi morao iveti ne me'u tupoglavcima nego, naprotiv, me'u

ljudima #iji nesporazumi i greke jo uveseljavaju svojom prefinjeno&u ili &e za to morati teko da ispata! "On me hvali: dakle daje mi za pravo" ovo magare&e zaklju#ivanje upropa&uje nama usamljenicima pola ivota jer nam u susedstvo dovodi magarce i name&e nam ih za prijatelje. 284. iveti s velikom i gordom oputeno&u; uvek s one strane. Svoje afekte, svoja za i protiv imati i nemati po svojoj volji, spustiti se na njih za due vreme; sesti na njih kao na konje, #esto kao na magarce naime, treba umeti iskoristiti njihovu glupost kao i njihovu vatrenost. Sa#uvati svojih tri stotine maski; tamne nao#are tako'e: jer ima slu#ajeva kad nam niko ne sme gledati u o#i, jo manje u nae "razloge". I onaj obeenja#ki i vedri porok birati sebi za drutvo, u#tivost. I ostati gospodar svoje #etiri vrline: hrabrosti, uvi'avnosti, saose&anja, usamljenosti. Jer usamljenost je kod nas vrlina, kao neka sublimna sklonost ka #istoti i udnja za njom koje otkrivaju kako u dodirima me'u ljudima "u drutvu" mora da ima neizbeno ne#istog. Svaka zajednica #ini #oveka bilo kako, bilo gde i bilo kad "prostim".

285. Najve&i doga'aji i misli a najve&e misli su najve&i doga'aji najkasnije se shvataju: pokolenja koja su im savremenici ne doivljavaju takve doga'aje, ivot prolazi mimo njih. Tu se zbiva neto kao u carstvu zvezda. Svetlost najudaljenijih zvezda stie do ljudi najkasnije; a pre nego to ona stigne, #ovek osporava da tamo ima zvezda. "Koliho vekova je potrebno jednom duhu da bi bio shva&en?" to je tako'e merilo, njime se tako'e uspostavlja hijerarhija i etikecija kakva je potrebna: za duh i zvezdu. 286. "Ovde je pogled slobodan, a duh uzvien." Postoji me'utim i suprotna vrsta ljudi koja je tako'e na visini i tako'e ima slobodan pogled ali ona gleda nadole. 287. ta je otmeno? ta nam danas jo zna#i re# "otmeno"? (ime se odaje, po #emu se poznaje otmen #ovek pod ovim tekim zastrtim nebom zapo#ete vladavine oloa zbog koje sve postaje neprozirno i olovno sivo? Ne dokazuju njega postupci postupci su uvek mnogozna#ni, uvek nedoku#ivi; ne #ine to ni "dela". Danas je me'u umetnicima i nau#nicima mnogo onih koji svojim delima otkrivaju kako ih neka duboka udnja goni ka otmenom: ali upravo ta potreba za otmenim, iz osnova je druk#ija od potreba same otmene due i upravo re#it i opasan znak njene odsutnosti. Nisu dela nego je vera ono to tu odlu#uje, to odre'uje hijerarhiju, da se ponovo posluimo starom religijskom formulom u novom i dubljem zna#enju: neka osnovna izvesnost koju otmena dua ima o sebi samoj, neto to se ne moe traiti ni na&i, a moda ni izgubiti. Otmena dua ose&a strahopotovanje prema sebi. 288.

Postoje ljudi koji na neki neminovan na#in imaju duha, mogu se okretati i uvijati kako ho&e i staviti ruke pred izdajni#ke o#i (kao da ruka nije izdajnik!): na kraju se uvek ispostavlja da oni imaju neto to kriju, naime duh. Jedno od najtananijih sredstava da #ovek to due druge obmanjuje i da se s uspehom prikazuje glupljim nego to jeste a to je u obi#nom ivotu #esto poeljno kao neki kiobran zove se oduevljenje, uklju#uju&i i ono to uz to ide, na primer vrlina. Jer kako kae Galijani, koji je to morao znati: vertu est enthousiasme.*
* Vrlina je oduevljenje.

289. Iz spisa nekog usamljenika dopire do uha uvek i neto kao odjek pustinje, neto od apata i straljivog osvrtanja usamljenosti; iz njegovih najja#ih re#i, #ak i iz njegovog krika probija se do uha ijedan nov i opasniji na#in &utanja, pre&utkivanja. Ko je iz godine u godinu, danju i no&u, sam sa svojom duom sedeo vode&i s njom poverljiv spor i razgovor, ko je u svojoj pe&ini moe ona biti lavirint, ali i rudnik zlata postao pe&inski medved ili kopa# zlata, ili #uvar blaga i zmaj: sami njegovi pojmovi dobijaju na kraju neku boju sumraka, neki miris svojstven dubini i memli, neto nesaoptljivo i odvratno to svaki prolaznik ose&a kao hladan zadah. Usamljenik ne veruje u to da je neki filozof pod pretpostavkom da je filozof uvek prethodno bio usamljenik svoja istinska i poslednja miljenja ikad izrazio u knjigama: ne piu li se knjige upravo radi toga da bi se sakrilo ono to #ovek u sebi taji? usamljenik &e #ak sumnjati u to da filozof uopte moe imati "poslednja i istinska" miljenja, da kod njega iza svake pe&ine ne lei, ne mora da lei jo jedna dublja pe&ina neki obimniji, #udniji i bogatiji svet iznad neke povrine, neki bezdan ispod svakog dna, ispod svakog "utemeljenja". Svaka filozofija je povrna filozofija to je sud usamljenika: "Ima ne#eg proizvoljnog u tome to je on ovde zastao, pogledao nazad i oko sebe, to ovde nije iao dalje u dubinu i to je odloio aov ima u tome i ne#eg sumnjivog". Svaka filozofija krije tako'e neku filozofiju; svako miljenje je zaklon, svaka re# je ujedno i maska. 290. Svaki dubok mislilac zazire vie od toga da bude shva&en nego od toga da bude pogreno shva&en. Od ovog poslednjeg trpi moda njegova sujeta, a od prvog njegovo srce, njegovo saose&anje koje uvek govori: "Ah, zato ho&ete da i vama bude tako teko kao meni?" 291. (ovek, ta sloena, laljiva, izveta#ena i neshvatljiva ivotinja koja je drugim ivotinjama podozrivija zbog svog lukavstva i svoje promu&urnosti nego zbog svoje snage, pronaao je mirnu savest da bi mogao jednom da uiva u svojoj dui kao ne#em jednostavnom; a celokupan moral je smelo i dugo krivotvorenje pomo&u koga uivanje u gledanju due postaje uopte mogu&no. S ovog stanovita, moda u pojam "umetnosti" spada mnogo vie nego to se obi#no veruje. 292. Filozof: to je #ovek koji stalno doivljava, vidi, #uje, podozreva, o#ekuje i sanja neobi#ne stvari; koga njegove sopstvene misli poga'aju kao da dolaze spolja, odozgo i odozdo, kao njemu svojstveni doga'aji i munje; koji je moda i sam oluja bremenita novim

munjama; koban #ovek oko koga uvek tutlji i bruji, zjape bezdani i zbivaju se uasi. Filozof: ah, bi&e koje #esto bei od samog sebe, koje se #esto plai samo sebe ali je isuvie radoznalo da ne bi ponovo "dolo k sebi"... 293. (ovek koji kae: "Ovo mi se dopada, to &u prisvojiti, tititi ga i od svakoga braniti"; #ovek koji moe jednu stvar voditi, odluku provesti, jednoj misli ostati veran, enu zadrati, drznika kazniti i pot#initi; #ovek koji ima svoj gnev i svoj ma#, i kome slabi&i, patnici, nevoljnici, pa i ivotinje, rado pribegavaju i po prirodi pripadaju; ukratko, koji je po prirodi gospodar kad takav #ovek ima saaljenja, e to saaljenje vredi! A kome je stalo do saaljenja onih koji pate! Ili onih koji saaljenje #ak propovedaju! Gotovo u celoj Evropi postoji danas nekakva bolesna osetljivost i razdraljivost za bol, kao i odurna neuzdrljivost u jadikovanju, nekakva razneenost koja bi ki&enjem religijom i filozofskim tri#arijama htela da se prerui u neto uzvienije postoji jedan pravi kult patnje. Nemukost onoga to se u takvim krugovima sanjara naziva "saaljenjem" pada u o#i, kako ja mislim, pre svega ostalog. Ovaj najnoviji vid r'avog ukusa mora se snano i temeljito suzbiti; i, na kraju, elim da se kao sredstvo protiv njega stavi na srce i na vrat dobri amulet "gai saber" "vesela nauka", jasno i prosto re#eno. 294. Olimpski porok. Uprkos onom filozofu koji se kao pravi Englez trudio da smehu kod svih misaonih glava stvori lo glas "smeh je teka slabost ljudske prirode koju &e svaka misaona glava nastojati da prevlada" (Hobs) ja bih sebi dopustio da uspostavim #ak hijerarhiju filozofa prema rangu njihovog smeha, sve do onih koji su sposobni za zlatni smeh. A ako pretpostavimo da i bogovi filozofiraju, na ta me je navodio ve& mnogi zaklju#ak, ja ne sumnjam u to da se oni pri tom umeju i smejati na nadljudski i nov na#in i na ra#un svih ozbiljnih stvari! Bogovi se rado podsmevaju: #ini se da se od smeha ne mogu uzdrati ni pri svetim obredima. 295. Genije srca koji poseduje onaj veliki skriveni bog, ro'eni lovac na savesti i bogzavodnk, #iji glas ume da se spusti u podzemni svet svake due, koji ne kae nijednu re#, ne baci nijedan pogled u kojem ne bi bilo nekog draenja i pokuaja mamljenja, u #ije majstorstvo spada i vetina da zablista i to ne onim to on jeste, nego onim to &e za one koji ga slede biti jedan razlog vie da se tiskaju u njegovu blizinu da bi ga mogli sve prisnije i odanije slediti; genije srca koji sve to je glasno i samodopadljivo u&utkuje i upu&uje na sluanje, koji grube due gla#a i navodi ih na novu #enju, da mirno lee kao ogledalo, da se duboko nebo u njima ogleda: genije srca koji nezgrapnu i prebrzu ruku u#i da opreznije i nenije hvata, koji pod mutnim debelim ledom otkriva skriveno i zaboravljeno blago, kap dobrote i slatke duhovnosti, i koji je #arobni tapi& za svako zrno zlata to je dugo lealo pokopano u tamnici silne prljavtine i peska; genije srca posle #ijeg dodira svak odlazi bogatiji, ne obdaren milo&u i zbunjen, ne kao tu'im dobrim usre&en i optere&en, nego bogatiji po sebi, sam sebi noviji nego ranije, preporo'en, zapahnut i kao o#i&en junim povetarcem, moda nesigurniji, neniji, krhkiji, lomniji, ali pun nade koja jo nema imena, pun nove volje i nadahnu&a, pun novog negodovanja i trezvenosti... ali ta ja to #inim, dragi moji prijatelji? O kome vam govorim? Zar sam se toliko zaboravio da vam ni njegovo ime nisam rekao? A moda ste ve& i sami doku#ili ko je taj zagonetni duh i bog koji ho&e da na

takav na#in bude hvaljen. Jer kao to se deava svakom ko je od malih nogu stalno na putu i u tu'ini, tako sam i ja sretao mnoge #udne i ne bezopasne duhove, a pre svega onoga o kome sam upravo govorio, i uvek opet ovoga, naime nijednog manjeg nego boga Dionisa, onog velikog dvosmislenog boga i boga-zavodnika kome sam nekad, kao to znate, u potpunom tajanstvu i strahopotovanju rtvovao svoje prvence kao poslednji, hako mi se #ini, koji mu je prineo rtvu: jer nisam naao nikoga ko bi razumeo ta sam ja tada #inio. Od tada sam nau#io jo mnogo, veoma mnogo o filozofiji ovog boga i, kako rekoh, neposredno ja poslednji u#enik i Posve&enik boga Dionisa: i valjda bih naposletku smeo da jednom po#nem s tim da i vama, svojim prijateljima, pruim neto malo, koliko mi je to mogu&no, da okusite od ove filozofije? U pola glasa, kako i treba: jer posredi je tu mnogo ta tajanstveno, novo, strano, #udno, neobi#no. Ve& to da je Dionis filozof i da, dakle, i bogovi filozofiraju, #ini mi se da nije bezazlena novost i da bi ona moda upravo me'u filozofima mogla izazvati nepoverenje me'u vama, dragi moji prijatelji, ona &e imati ve& manje protivnika sem ako niste doli suvie kasno i ne u pravi #as: jer vi danas, kako mi je re#eno, nerado verujete u boga i bogove. A moda &u ja u otvorenosti svoga pri#anja morati da odem i dalje od onoga to odgovara strogim navikama vaih uiju? Izvesno je da je pomenuti bog u takvim razgovorima iao dalje, mnogo dalje, i da je uvek bio znatno ispred mene... Ja bih mu #ak, ako bi bilo doputeno, imao da dodam, prema ljudskom obi#aju, lepa sve#ana, raskona i di#na imena, mnogo pohvala o njegovom istraiva#kom i pronalaza#kom duhu, o njegovoj odvanoj #estitosti, istinoljubivosti i ljubavi prema mudrosti. Ali sa svim tim po#asnim tricama i ukrasima, takav bog ne zna ta da radi. "Zadri to", rekao bi on, "za sebe i sebi jednake i za bilo koga kome je stalo do toga! Ja nemam nikakvog razloga da pokrivam svoju golotinju!" Naslu&uje se: ovoj vrsti boanstva i filozofa nedostaje stida? Tako je on jednom rekao: "Pod odre'enim okolnostima ja volim #oveka a pri tom je mislio na Arijadnu, koja je bila prisutna #ovek mi je prijatna, hrabra, pronicljiva ivotinja kojoj na zemlji nema ravne, snalazi se i u svim lavirintima. Ja sam mu naklonjen: #esto razmiljam o tome kako da ga poguram napred i u#inim ga ja#im, gorim i dubljim nego to je sad." "Ja#im, gorim i dubljim?" upitao sam zapanjen. "Da", re#e on jo jednom, "ja#im, gorim i dubljim; i lepim" i pri tom se bog-zavodnik osmehivao svojim halkionskim osmehom kao da je izrekao neku o#aravaju&u uljudnost. Ovde se odmah vidi: ovom boanstvu ne nedostaje samo stida; a postoje, uopte, dobri razlozi za pretpostavku da bi svi bogovi skupa imali u nekim stvarima ta da nau#e od nas ljudi. Mi ljudi smo ljudskiji...

296. Ah, ta li ste vi, vi moje pisane i naslikane misli! Ne tako davno bile ste jo tako arene, mlade i zlobne, pune aoka i tajnih za#ina da ste me nagonile na kijanje i smeh a sad? Dra novine ve& ste izgubile, a neke od vas su, bojim se, spremne da postanu istine: ve& izgledaju tako besmrtne, tako dirljivo valjane, tako dosadne! A da li je ikad bilo druk#ije? A koje to stvari prepisujemo i preslikavamo kineskom #etkicom mi mandarini, mi to ovekove#ujemo stvari koje se daju pisati, ta mi to sami moemo da naslikamo? Avaj, uvek samo ono to se upravo sprema da svene i to po#inje da gubi svoj miris! Uvek samo protutnjale i malaksale oluje i poutela zamiru&a ose&anja! Avaj, uvek samo ptice zamorene i premorene letom, ptice koje se daju hvatati rukom naom rukom! Mi ovekove#ujemo ono to vie ne moe dugo iveti i leteti, samo ono to je iscrpeno i trono! Jedino je vae popodne, vi moje pisane i naslikane misli, ono za ta jo imam boje, moda mnogo boje, mnogo arenih nenosti i pedeset nijansi utog i sme'eg, zelenog i crvenog: ali iz toga mi niko ne&e pogoditi kako ste

izgledale u svom jutru, vi iznenadne iskre i #uda moje usamljenosti, vi moje stare, voljene r&ave misli!

SA VISOKIH BRDA
ZAVRNA PESMA

O, podne ivota! Sve#ano vreme! O, letnji vrte! Nemirna sre&o u stajanju, izgledanju i #ekanju: I#ekujem prijatelje, danju i no&u spreman, Gde ste mi, prijatelji? Do'ite! Vreme je! Vreme je! Ta zar se za vas sivilo gle#era nije danas Ruama ukrasilo? Vas trai potok, #enjivo se danas vetar i oblak Sudaraju i tiskaju navie u plavetnilo, Da bi vas sa visine pti#jim pogledom izgledali. U visinama je za vas postavljen moj sto: Ko ivi tako blizu zvezdama, Ko jezivoj dubini bezdana? Moje carstvo koje se carstvo prostire dalje? A moj med ko ga je okusio?... Tu ste sad, prijatelji! Avaj, nisam to ja Kome ste vi hteli? Vi oklevate, #udite se ah, vi biste se radije ljutili! Ja zar nisam to ja vie? Promenio ruku, korak, lice? Pa ta sam onda, prijatelji, vama ako to nisam ja? Postao sam drugi? I samom sebi stran? Pobegao od sebe sama? Borac koji je pre#esto sam sebe pobe'ivao? Pre#esto se sopstvenoj sili odupirao; Sopstvenom pobedom ranjen i sputan? Traio sam mesto gde vetar najotrije brie? Nau#io sam da stanujem Tamo gde nikoga nema, u pustoj zoni medveda severnog, Zaboravio #oveka i boga, molitvu i kletvu? Postao utvara to gle#erima hoda? Prijatelji stari! Gle! Sad ste ve& bledi, Ljubavi i groze puni! Ne, idite! Ne ljutite se! Ovde vi ne biste mogli boraviti:

Ovde u dalekom ledu i carstvu stena (ovek mora lovac biti i divokozi ravan. Postao sam lo lovac! Pogledajte Kako je #vrsto zapet moj luk! Bio je najja#i taj to ga je tako zategao; Ali, avaj sada! Opasna je ova strela Kao nijedna druga beite odavde! Spasa radi svog!... Odlazite ve&? O srce, podnelo si dosta, Tvoje nadanje ostalo je jako: Za nove prijatelje dri otvorena vrata! Stare pusti! Se&anja se mani! Nekad si bilo mlado, sad si bolje mlado! ta nas je nekad spajalo, veza jedne nade Ko jo #ita znake Koje je ljubav jednom upisala, znake blede? Upore'ujem s pergamentom ono to ruka Ne sme da uhvati poput njega opaljena, sagorela. Ne vie prijatelji, to su kako ih nazvati? Samo prijatelji-aveti! To mi no&u jo lupa na srce i prozor, To pogleda i govori: "Ipak smo to bili mi?" O, uvela re#i koja je jednom poput rue mirisala! O, mladala#ka udnjo, koja sebe ne razume! Oni za kojima sam #eznuo, Koje sam sebi srodnim preobraenim zamiljao, Da su ostareli, njih si odagnala: Samo ko se menja ostaje mi srodan. O, podne ivota! Mladosti druga! O, letnji vrte! Nemirna sre&o u stajanju, izgledanju i #ekanju! Prijatelje i#ekujem, danju i no&u spreman, Prijatelje nove! Do'ite! Vreme je! Vreme je! Ovoj pesmi je kraj #enje slatki krik Na usnama je zamro: To je delo #arobnjaka, prijatelja u pravi #as, Podnevni prijatelj ne! Ne pitajte ko je to, Bilo je to u podne, tada je jedno postalo dva... Sad slavimo, sigurni u zajedni#ku pobedu, Praznik praznika: Stigao je prijatelj Zaratustra, gost nad gostima! Sad se smeje svet, strgnuta je zavesa strave, Vreme je svadbi svetlosti i tame...