OREST Podzemni Hermo, strao vlasti oeve, pomozi me i spas mi budi, molim te!

U ovaj stigoh kraj, svom domu vraam se Kraj groba ovog diem roditelju glas da uje, da me saslua - - Inahu svome jedan srezah uvojak sa glave mladike, a drugi ocu prinosim. (Stavlja na grob uvojak.) Kad pade, ja ti, oe, smrt ne oplakah, ne lomih ruku kad te sahranjivahu. -(Orest i Pilad otidu. Dolazi Elektra, starija no Orest, odrezane kose, u crnu ruhu, bez ikakva znaka koji bi ukazivao na njen plemiki poloaj. Kao ona, odevene su i ene, robinje, koje s njome idu. Neke od njih nose vreve s levanicom, a druge se biju u grudi, kao to to zahteva ritual.) -Hor robinja : Al' se plaem vazda hranim, laneno mi ve se ruho od bolova rasparalo, na grudma mi dronjci vise, zbog nesree busaju se plate svoje poderasmo. Udar pravde brzo obdan spazi krivce oigledne; a sumraku povere l' se, to s vremenom jad ih eka; a no crna uva neke. ELEKTRA O robinje, vi poslenice po kui, kad s ovom litijom ko pratnja idete, pomozite mi jo i svojim savetom! Kad ovu rtvu na grob linem za duu, svom ocu s kakvom reju, s kakvom molitvom da obratim se? Da l' da kaem: nosim to od svoje majke, mile ene muu milome? Ja nemam snage, ne znam ta bih kazala ovakvu rtvu liju' na grob ocu svom. Il', kao mnogi, reknem ovu molitvu: nek onima to ukras ovaj alju mu zlo za zlo vrati, poklon prema poklonu? ELEKTRA Ti, posrednie izme' bogova i pokojnih, pomozi, noni Hermo, budi glasnik moj, da molitve mi uju donji bogovi, svedoci gnevni pogibije oeve, i s njima sama Zemlja, koja raa sve i klicu od svog ploda prima ponovo! I ovu svetu vodu na grob lijui ja zovem oca: Na mene se saali i na Oresta dragog! Za dom vei brod, jer sad se potucamo kao prodani od majke svoje: ona sebi Egista za mua uze, on te s njome pogubi! I ja sam kao robinja, a Orest moj s imanja prognan, dok se oni raspusno naslauju i troe tvoje muke plod. U dobar as da Orest ovde osvane, to molim te, i ti me, oe, uslii!

ELEKTRA (uspravljajui se) Grob ocu prelih, zemlja rtvu popi ve. (Primeti na grobu pramen kose Orestov.) Al' evo nove brige! ujte me i svetujte! ELEKTRA I meni srce zaljulja se od bola, i ko da strela prodorna ga probode: iz oiju mi tople suze poleu, i nemam snage njihov tok da ustavim kad ovaj spazih pram. OREST 0 Dive, Dive, budi svedok svemu tom! Gle porod to bez orla starog ostade! Ovijen kolutima guje ljutice on duu ispusti. A ptie sirotne glad ljuta mori, jer jo snage nemaju da, ko i otac, gnezdu lovak donose. OREST Da krenem u opasnost, to mi naredi Apolon silni, on me nee izdati! Neprestano me zove, svagda preti mi olujom bede vrela ledi mi se krv, ubice ako oeve ne napadnem te istim, kae, nainom ne pogubim i, ko bik besan, merom istom odmerim. Sam inae ivotom svojim platiu, satrven mnotvom nevolja strahovitih. Jer, veli, ako pokojnike uvredi, gnev njihov srodnicima raa bolesti: po svemu telu guba se izasipa, lepotu staru ljutim zubom razjeda, te meso sve u bele kraste pretvara. I druge ree eriniske napade iz krvi oeve to na me ustaju. U tami budan jasno slike gledau. Jer kome rod u grobu trai odmazdu, neprestano ga budi strela potajna, i plai besnilo i prazni noni strah, a narod udarcima bia gvozdenog osramoeno telo tera iz grada. Pa takav jadnik ne sme s prijateljima ni pinuti ni rtvu s njima izliti, od rtve goni ga nevidljiv oev gnev, i niko ne prima ga, klone ga se svi, dok najzad od svih prezren, sam, inokosan, sav jadan, ama kost i koa, ne umre. Ja takvim moram verovati reima i, ma i ne verovo, in izvriti! OREST Druga strofa Da te, oe, pod Ilijem Likijanac koji kopljem udario, pogubio, kua bi ti slavom sjala, tvojoj deci ceo svet bi svaku potu iskazivo. Grob visoko strao bi preko mora na obali, i nama bi lake bilo.

HOR Druga strofa Da mi je to doekati da radosnim kliknem klikom nad krvnikom ubijenim, i krvnicom pogubljenom! HOROVOA Antisistem Svaka kaplja krvi prolivene po zakonu trai krvcu novu. Izdisanje Erinije budi, te zbog davno vee ubijenih starom jadu one nov dodaju. ELEKTRA stvrta antistrofa ta da kaem? Bol to mati zada mi ga otrpeu, a za drugo leka nema. Vuje besne imam udi od mahnite svoje majke. ELEKTRA Lele, majko kivna, drska, ko dumana, bez graana, bez jauka i aljenja, kako smede da sahrani vladaoca i svog mua! OREST Druga strofa Svu sramotu ree, avaj! to nam oca unakazi platie nam, bog to eli, a i moja eli ruka. Ma pogino kad je smaknem! OREST Ja zovem te: pomozi, oe, svojima. ELEKTRA Tvom pozivu se plau ja pridruujem. OREST (kleei na grobu i opirui se rukom o zemlju) Ti umre, oe, kako caru ne lii, al' kad te molim, daj mi svoje kue vlast! ELEKTRA (kao Orest) I ja te, oe, molim: doi u pomo da smaknem Egista, pa da se udomim! OREST Prinosie ti narod rtve sveane, a inae ti nee potu odati na zadunice mirisne i bogate. ELEKTRA O svadbi svojoj i ja od svog nasledstva iz doma oinskoga rtvu liu ti i od svih najpre tebi okitiu grob. HOROVOA Znam, sinko! Bejah prisutna. Zloinku tu sni, strane none uplaie utvare, i zato posla rtvu tu livenicu. HOROVOA Da zmaja rodi, sama to je priala.

HOROVOA San usnila gde sama ga podojila. OREST A kako da joj neman grudi ne rani? HOROVOA Mlaz guste krvi s mlekom zver joj izvue. OREST Ta avet ne doe joj u san uzalud. HOROVOA Iza sna prenu se i vrisnu zbunjena. I mnogi lu, u noi to se utuli, u domu radi gospe sinu ponovo. I ona odmah posla na grob rtvu tu sve misle': jadima e ustuk biti jak. OREST Ja molim zemlju ovu, raku oevu, da meni njena ispuni se priina. Po tolkovanju mom podudara se sve. Ta doe l' zmaj iz iste utrobe ko ja, i u mbme savijae l' se povoju, i sisae li dojku, moju hranilju, i s mlazom krvi smea l' mleko majino, a ona prestravljena vrisnu od bola, to vai za nju. Ona zmaje podoji, i mora mreti na silu: a zmaj sam ja, i ja sam njen ubica, tako kae san. Prva antistrofa Ali ko bi ocrtao drsku smelost muke volje, ko li strasti enskog srca, ud ljubavnu, na sve spremnu, drugaricu bede ljudske? Raskine li vezu branu enska ljubav zloinaka, uasnije ona hara, no sve bure i sve zveri. OREST Hej, mome! uj, u vrata kucam ja! Da l' uje ko? Hej, mome, opet zovem te. Ve zovem trei put da neko otvori, Egistov dvor doekuje li strance jo! KLITEMESTRA Izjavite mi, gosti, treba li vam to! Ta sve je tu to ovom dvoru prilii; i toplo kupalo, i odar umornom za odmor, i jo panje puna posluga. A elite li saveta ozbiljnijeg, to stvar je muka, kazau mukarcima. OREST O prijatelju, kad ve u Arg putuje, ko veran glasnik javi roditeljima da Orest preminu, ne smetni s uma to! Da l' ele oni da mu telo prenose, il' da u stranoj zemlji navek poiva donesi o tom roditeljska uputstva. Mladia poto oalismo sveano, sad prah mu krije krilo urne medene." KLITEMESTRA Vaj meni! Tvoja vest me sasvim uniti! O kue ove kletvo nesavladljiva,

ti vreba ak i sreu dobro sakritu te izdaleka gaa strelom dostinom! Ti drage grabi meni tekoj jadnici! I Orest sada kanda vrlo srean bi, jer nogu oslobodi kala pogubnog al' mir i ove kue slatka uteha i san o burnom kliku sve to propade. DADILJA Egistu gospa posla me da zovnem ga to bre neka doe stranci trae ga da muko 6d mukbga uje jasnije vest novu. Lice ona pravi alosno pred poslugom, al' krije smeh u oima, jer za nju cela stvar je sreno ispala, a za dom ovaj straan jad je poruka to putnici je razgovetno javie. Koliko li e biti rad i veseo tek on, kad re im uje! Jao! Jadna ja! Trea antistrofa Persejevo smelo srce nosi sada u grudima, i svojima ini ljubav to pod zemljom i na zemlji pokajanje oekuju! Takvu borbu sam e divni Orest ko nov takmac sa dva takmiara zametnuti. Neka stee pobedu! SLUGA Ah, iva kaem mrtvi sad ubijaju! KLITEMESTRA Vaj meni! Shvatih smiso te zagonetke. Na prevaru u ginut, ko to ubismo. Al' bre daj mi ubojitu sekiru, da znamo gde je poraz a gde pobeda! (uiedavi mrva Egista) Vaj meni! Pogibe mi, dragi Egiste! OREST Ti njega voli? Zato u grob isti s njim! Kad umre, izdati ga nee nikada. (Tre ma.) KLITEMESTRA (odgali grudi) Stoj, sine! Odaj potu ovim grudima! Na njima ti si esto dremo s kosicom, iz ovih grudi pio mleko majino. OREST (Piladu) ta sad? Potedet majku smem li, Pilade? OREST Tvoj lepi savet primam, posluau te. (Klitemestri) Sad za mnom! Hou pred njim da te pogubim, on iv ti bee od mog oca miliji. I zato s mrtvim spavaj! NJega voli ti, a kog je trebalo da voli, mrzi na lj. KLITEMESTRA Othranih te, i s tobom daj da ostarim! OREST U domu mom, ubico oca mojega? KLITEMESTRA Sudbina, sine, svemu onom kriva je. OREST Sudbina ti je i tu smrt namenila.

KLITEMESTRA Zar nije strah te, sine, kletve majine? OREST Ti rodi mene, al' me u jad uvali. KLITEMESTRA Ne, ne uvalih, poslah u dom gostu svom. OREST Bih sramno prodan, a sin oca slobodna! KLITEMESTRA Al' eni, dete, iva muka bez mua. OREST Al' nju muevlja muka hrani u kui. KLITEMESTRA I zbilja, dete, majci zar e kidisat? OREST Ne ja, no sama sebe ti e ubiti. KLITEMESTRA Al' pazi! Boj se strane kletve majine! OREST Potedim li te, ta u s kletvom oevom? KLITEMESTRA Ko grob si gluv i hladan. Zalud plaem ja. OREST Ta oev udes ovu odredi ti smrt. KLITEMESTRA Vaj meni! Rodih i othranih guju tu! OREST Da, dobar vra je ona u snu utvara. Tvoj in je bio greh, to isto trpi sad! Druga strofa To proree Loksija Parnaski tono dri silno srce zemlje. On ne vara, a napada sada na lukavstvo staro, zloinako. A providnost boja kako moe od pomoi biti zlikovcima? Vlast nebesku treba potovati. Sunce, evo, granulo je, okovi su pali teki! Ustaj, kuo! Dugo, dugo leala si oborena. (Pozadina se rasklopi; vide se ubijeni Egist i Klitemestra; pored njih stoji Orest s maslinovom granicom u ruci, i kraj njega Pilad; od slugu jedni buktinjama osvetljavaju pozornicu, a drugi dre tkanje, pod kojim je Klitemestra ubila Agamemnona. Pred dvorom se kupi narod.) Rairite i naokolo nosite tu mreu ljudsku, neka vidi roditelj, ne moj, no onaj sve to vidi, Helije, to bezboniko delo moje matere! Na sudu nek mi svedok jednom bude on, da majku s punim pravom smru kaznih ja! O Egistovoj smrti nije ovde re, tog sramotnjaka stie smrt po zakonu. Al' o njoj, to nad muem uas uini, od koga decu pod srcem je nosila, drag teret nekad, a sad mrzak dumanin, ta misli? Je li guja ili aspida, to trule raa dodirom, bez ujeda, zbog drskosti, zbog svoga srca opakog? OREST (s jasnim znacima poetnog rastrojstva)

Da znate, ne znam kako e se svriti, jer konji due moje skreu s puta svog, i uzde uma mog iz ruke padaju, u grudma strah mi svoju pesmu poinje, i srce udi mahnito da zaigra pri svesti dok sam, ovo uj me, narode: ne ubih kaem svoju majku bespravno, taj bogu mrski rug, mog oca krvnicu; napitak za to vra mi dade Loksija u Pitu on mi ree, izvrim li in, na mene niko nee bacat krivicu; a propustim li, kaznu tu ne spominjem, jer do tog jada strele nema niije. I sada gledajte me: s ovom granicom i vrvcom idem spreman pupku zemljinu, u sveto mesto, Loksijinu svetinju, do sjajnog ognja to ga venim zove svet, od materine krvi beim, ne da bog da pomo traim na kom drugom ognjitu. OREST Ah, ah! Gle, strane ene vidim, ko Gorgoie u crnu ruhu, guste guje kosu im preplele! Ovde vie ja ne ostajem. HOROVOA A kakve tlapnje tebe, diko oeva, to mue? Ne daj strahu da te pobedi! OREST Ne, nisu tlapnje. To su moji uasi! Ta oni, materini osvetnici psi. HOROVOA To s ruku tvojih jote svea kaplje krv, pa zato nesvestica duu hvata ti. OREST Al' sve ih vie, Apolone gospode! Iz oiju im krv se cedi nemila! Vi ne vidite njih, al' ja ih vidim, ja. I gone me, ne mogu vie ostati! (Otri.) HOR Na vladarske nae dvore straan oluj sruio se, trei put je udario. Najpre deje grunu klanje strane muke Tijestove! Drugi udar cara stie, na kupanju smakoe ga, pade junak, vo ahejski. Evo treeg: da li sreom il' propau da ga zovem? ta e biti naposletku, bes prokletstva gde e stati?

vetenikim ukrasom, s lovorovim vencem na glavi i s prorokom palicom u ruci. Div prorokom vetinom obdari mu duh, na presto stavi ga ko vraa etvrtog, i tako Divov prorok posta Loksija.(Pitija govori) (Ue u hram, ali se posle nekoliko trenutaka prestravljena vraa.) Ah, uas je izrei, uas glednuti! Iz Loksijine kue strah me istera; izgubih svest, ne mogu ii uspravno, ve trim rukama, ne brzim nogama. Jer staru enu strah u dete pretvara. Dovuem se do iskienog svetita i tu na pupku bogu mrska primetim oveka, moli zatitu, a svea krv sa ruku jo mu kaplje; dri trgnut ma i maslinovu granu lepu, uzrasnu, a smerno okienu vrvcom vunenom sa sjajna runa. Jasno to izloiu. Pred tim ovekom videh udan enski hor, na stolicama sedi i san boravi. To nisu ene, ve su, mislim, Gorgone, al' svojim likom ba ni na njih ne lie. Ve videh sliku: ene ruak Fineju rasturaju, al' ovaj hor je na pogled bez krila, crn je, celim biem strahotan. I hrkom one hru nepodnoljivom, iz oiju im kanlje voda odvratna. A s ruhom njihnim nikome ne prilii ni pred kip boji ni u ljudske stanove. Jo takva roda, gakvih ena ne videh, ni zemlje da se gakvim dii plemenom i da ga hrani bez tete i kajanja. A dalje za tu kuu nek se stara sam gospodar njezin, moni, silni Loksija. Ta on je lekar, prorok, tuma znamenja i svima drugima i kue oia.

(Pitija ode u svoj stan. Pozadina se rasklopi, i u hramu pred kamenom, vunicom omotanim, vidi se Orest. On u jednoj ruci dri ma, a u druj maslinovu granicu, obavijenu vunenom vrpcom. Oko njega na stolicama spavaju Erinije. U tamnoj pozadini pojave se Apolon i Hermo.) APOLON Ne ostavljam te! Svagda uvar biu tvoj pa bio blizu il' daleko 6d tebe; i dumanima tvojim neu biti blag. Sad vidi mahnitice savladane snom, te gadne od sna iznemogle devojke, te stare erke Noi, koje ne voli ni bog ni ovek niti zverka ikakva. A rodile se na zlo, jer je tama zla prebivalite njihovo u Tartaru, a mrzi na njih ovek i bog olimpski. Al' opet bei od njih, nemoj klonuti! Ma proo kopnom dalekim, tle pustio pod nogom lutalikom, gonie te jo i puinom i gradovima ostrvskim. Umorie te muke takve, al' ih ti podnesi, a kad u grad stigne Paladin, tu spusti se i kip njen stari zagrli!

TREI DEO ORESTIJE Eumenide PROLOG (PRVI IN) Pozornica predstavlja Apolonov hram u Delfima. Iz svoga stana dolazi Pitija sa s

I onde za to nai emo sudije i rei utene i blage meleme, i sasvim e se muka tih oprostiti. I ja te nagnah majci krv da prolije. Hermo odvodi Oresta. KLITEMESTRA Da, spavale bi! Na to vae spavanje? Vi mene, dakle, tako zanemariste! I za me drugi vai zakon: pokojni to ja ih ubih psuju me neprestano. Al' ujte, jer o dui svojoj govorim! Osvetite se, podzemaljske boginje, ja, Klitemestra, u snu sada zovem vas! (Hor zastenje.) Vi stenjete, a mladi dalje odmie, jer pomagae ima drukije no ja. (Hor zastenje.) Snom tvrdim spava, srca nema za jad moj, ubica Orest, majin krvnik, utee! Erinije B. Strana jeza poduze me ko kad kivan krvnik bije biem ubojitim. Druga antistrofa A. Tako rade mlai bozi, na Pravdin se penju presto, krvave mu kaplju kapl>e oko nogu, oko glave. B. Pogledajte pupak zemljin kako na se natovari stranu mrlju, greh ubistva. APOLON Iziite, nareujem! Napustite dom ovaj! Nosite se s praga prorokog, da ne stigne te sjajna guja krilata, s tetive kad je pustim, zlatnog ueta, da ne skoi iz droba crne pene bol i grude krvi gutane da ne bljuje. I vama dolikuje stan u peinama lavova krvoednih, a ne da krvlju sjajni dom taj gadite. Van odavde, ko stado bez svog obana, a takav krd ni jednom bogu nije drag. HOROVOA Ti naredi da ovek majku pogubi. APOLON Naredih: mora oca pokajat! Pa ta? HOROVOA A zatim sveoj krvi dade zatitu. APOLON I ovom domu pozvah ga pod okrilje. HOROVOA ta grdi nas, a mi ko pratnja stigosmo? APOLON Ne prilii u ovaj dom da uete. HOROVOA Al' dunost nae slube to nareuje. APOLON A kakva dunost? Jo se hvali slubom tom!

HOROVOA Ubicu majke progonimo s ognjita. APOLON A da l' i enu koja mua pogubi? HOROVOA Krv svoje krvi tim se inom ne lije.

Al' boginja Palada pravdu krojie. HOROVOA Al' onog ostaviti neu nikada! APOLON A ti ga goni, mei muku na muku! HOROVOA Ne smanjuj moju slubu svojom porugom! APOLON Ni na dar ne bih tvoje slube primio. ORG.ST Opreznosti me mnogoj moja nevolja nauila, te znam gde treba zboriti a gdeno utati. Al' mudar uitelj u ovoj stvari naredi da govorim. Na rukama mi sva se krv osuila, i spran je straan greh ubistva majina. Dok mrlja svea bee, na svom ognjitu Feb oisti je toplom krvlju praseom.

Druga strofa Ovu slubu od roenja vrim ali ne smem besmrtniku prii, nikad ni s kim ne sedam za sofru, belo ruho, stajai ogrta, nikad ne bi praznina mi radost. Volim kue da obaram, svoj kad svome glavu sse. Ovako ga napadamo, ma koliko snaan bio, krv mu sveu ispijamo! (Pojavljuje se boginja Atena, naoruana kopljem i titom.)

ATENA Daleko na Skamandru va ja poziv uh, gde primah i pregledah ono zemljite to ahejske ga vojvode i knezovi ko velik deo ratnog plena zasvagda u dravinu meni celo dadoe dar odabran za Tesejeve sinove. Odande stigoh, brzim hitah korakom bez krila, moga tita nosio me svod, ko kola s upregnutom jakom omadi. ATENA I ovom takvim gonjenjem pripreuje? HOROVOA Da. Usudi se on da majku pogubi. ATENA Da l' strah od gneva druge moi nagna ga?

HOROVOA Ko sme te nagnati da majku pogubi? ATENA Tu dve su stranke, a ja samo jednu uh. HOROVOA Ne zaklinje se, a to ne da ni nama. ATENA Ti voli pravo imati no krojiti. HOROVOA A kako? Reci! Obiluje mudrou! ATENA Ne prilii da kletvom krivda pobedi. Orest: A za to delo kriv je sa mnom Loksija, jer proree mi muke, badalj za srce, ukoliko se krivcima ne osvetim. Da l' pravo bi il' ne bi, ti presudi to, ma ta da bude, sloiu se s presudom. Pogotovo kad sveti obred svri ti, te hramu mom ko pribeglica stie ist, a gradu ne skrivi, ne odbijam te ja. Al' opet ove nije lako odbiti; u sporu ako ne odnesu pobedu, od brektanja im pae otrov na zemlju, i strana, teka kuga zemlju morie.(Atina)

( obraajui se Apolonu) Ti krvav brani in, a nisi ovlaen, ukaljao si svoju slubu proroku. ATENA Sad na me red je glas da dadem poslednji. (Uzima kamiak i dri u ruci.) Kamiak ovaj za Oresta dau ja. Ta majke nema to je mene rodila: svim srcem hvalim celo muko naelo, al' nisam za brak, u svom ocu ivim sva. I zato manje cenim jedne ene smrt to ubi mua, kui tit a Orest e pobedit, ma se glasi izjednaili. ATENA (stavljajui uz jednu iolovinu svoj kamiak) Taj ovek je od krivice osloboen: na obe strane kamiaka jednak broj! ATENA Vidite li kako dobra volja dobroj rei ume stazu nai?

APOLON Ko svedok dooh, meni ovek pribee po zakonu, do moga sede ognjita, i ja ga oistih od greha njegova. I dooh kao sukrivac: on majku pogubi, al' ja sam za to kriv. (Obraajui se Ateni.) OREST A zato nisi ivu nju progonila? JEDANAESTI LAN HORA Kog pogubi, taj ne bi rod joj po krvi. OREST A ja zar svojoj majci srodnik po krvi? DVANAESTI LAN HORA Zar svojom ne hrani te krvlju, krvnie? Zar majine se drage krvi odrie? HOROVOA Ti ree: oev udes Divu tei je, a sam on sveza starca Krona, oca svog! Taj in zar tvojoj rei ne protivrei? Vas zovem za svedoke da ste uli to. APOLON I to u rei. ujte! Pravo kazau. to zovu detetom, to mati ne stvori, no mladi samo odnegova zametak. A otac raa; mati uva mladicu ko prijateljev zalog, ne udi li bog. A za te rei dokaz rei u ti jak. I bez majke se moe otac postati: svedoi za to erka Diva Olimpskog, u mranoj majinoj ne dozre utrobi, a pravi plod je, ne rodi ga boginja. HOROVOA