1. Sinhronija dijahronija Sinhronija je jedan od vidova ispoljavanja jezika tj. stanje jezika u nekom vremenu(istovremenost,jednovrem eno).

. Dijahronija je smena jezikog stanja kroz vreme(istoriju). ! ! ! dijahronija sinhronije sinhronija " dijahronija # $omski uvodi dijahroniju sinhronije jer ga ne zanima istorija(dijahronija) niti trenutno stanje jezika(sinhronija). %n prouava neke pro&ese tj. 'ta se doga(a u govorniku danas(aktiv)pasiv). *pr. +ingvisti prouavaju odre(ene stadijume razvoja nekog jezika i danas. ,. -ezika sposo.nost,jezik i govor /e Sosir /e Sosir Sreten 0ari1 0ilka 2vi1 jezik uop'te langage govor jezik uop'te 3 3 3 3 3 3 3 3 jezik govor langue parole jezik (4iva)re jezik govor

Jezik upote je ovekova uro(ena govorna mo1. $ovek ima ikoninu,prostornu,motornu,logik u,muziku,...mo1. 5 svemu tome se moze .iti vi'e ili manje talentovan. 6o je *7S+898*%. Jezik je skup jedini&a i pravila koji .ivaju iskori'1eni u razumevanju tj. konkretan jeziki sistem koji neka zajedni&a izgradi i po'tuje,a pojedina& ui(usvaja). 6o je *75$8*%. *pr. :ada divlja de&a kasno ponu usvajati jezik. Govor je upotre.a tog znanja u praksi. 6o je 5;%6<8=+j8*%(realiza&ija). >. Sintagmatska i paradigmatska osa Sintagmatska osa na kojoj se oda.rane jezike pojedinosti ulanavaju u vremenu 3 prostoru. ? nesimultanost (neistovremenost) suk&esivnost tj. nizanje vrednosti jedna za drugom ? osa kom.inovanja ? ulanavanje (konkatena&ija) ? osa prisutnosti (imprenzen&ija) u prostoru i vremenu ? osa konkretnog ? osa ostvarenog Paradigmatska ona ravan kroz koju gleda' jezik u kome jezike perspektive postoje istovremeno. *pr. @okalski sistem

? osa simultanosti (istovremeno postojanje svih pojedinosti u jeziku) ? sistematska osa (jezik shva&en kao sistem) ? aso&ijativna A udruzene negde u sistemu ? osa odsutnosti tj. izvan prostora i vremena (npr. 6o je ono 'to znam izvan mog jezika,ali ne govorim) ? osa apstraktnog (poten&ijalnog,mogu&nog) ;aradigmatska pravila (selekcije) B iz.or jezika,4argon ili standardno,dijalekat ili knji4evno,stil. Sintagmatska pravila (kombinacije) B glasovne promene,kongruen&ija,pojam tranzitivnosti,Cormalnost 3 neCormalnost. ;ravila implikacije (ako onda) su izme(u ove dve ose. *pr. Vi koleginice doite ili ti mala doi. Dre'ke u selek&iji npr. Kisela beba pojede onoliku Kikindu(0.2vi1). Dre'ke u kom.ina&iji npr. Udario loptu glavom, koja je zatim odletela u auto. E. @i'estruka artikula&ija jezika i jeziki nivoi Viestruka artikulacija je raslanjivost jezikih iskaza na

manje pojedinosti ili pojedinosti ni4eg reda. -ezike pojedinosti se udru4uju u podsisteme po tipu,sastavu,pona'anju,Cunk&iji. Jeziki nivoi predstavljaju udruzivanje podsistema. 6o su teorijski konstrukti koji lak'e prikazuju jezik (Conologija,morCologija,sintaksa,se mantika,leksikologija). Slu4e analizi,a ne upotre.i jezika. F. 2nterak&ija i komunika&ija Interakcija je svako ljudsko me(udejstvo. omunikacija je inten&ionalna (namerna) razmena inCorma&ija. (psiholo'ka deCini&ija) :omunika&ija je interak&ija sa svrhom razmene inCirma&ija. (so&iolo'ka deCini&ija) Signi!ikacija je dola4enje do inCorma&ija .ez inten&ije da nam se po'alju inCorma&ije. *pr. ;aleolozi ili astronomi dolaze do inCorma&ija ali to nije komunika&ija jer im dinosaurusi ili zvezde ne 'alju te inCorma&ije. 6o ima neko znaenje za posmatraa ali mu nije poslata poruka. # inten&ija :omunika&ija " inCorma&ija signiCika&ija 2nterak&ija G komunika&ija H manipula&ija :omunika&ija je primarna Cunk&ija jezika.*eka komunika&ijska

sredstva suB moda,nova&,slikarstvo,arhitektura, zastave,matematiki sim.oli,notno pismo,sao.ra1ajna signaliza&ija,...

I. ;o.roj i deCini'i osnovne CJje jezika(-akopson) 1) reCeren&ijalna (saznajna,kognitivna) " ,) emotivna (ekspresivna,emo&ionaln a,aCektivna) # >) konativna (direktivna) E) poetska (estetska) P F) Catika (kontaktna) $ I) metajezika % "e!erencijalna !&ja se svodi na odnos jeziki o.likovane poruke i teme saop'tavanja (reCerenta). S o.zirom na ovu CJju oekuje se da poruka .ude o.jektivna tj. tana. ;ostoji ak vrsta govornih inova spe&ijalizovanih da zadovolje ovu CJju npr. %.e1anje,tvrdnja,... 6o ne mora imati veze sa realno'1u,ali uslov validnosti tvrdnje je tanost. #motivna !&ja se svodi na odnos izme(u poruke i po'iljao&a. S o.zirom na nju poruka tre.a da sadrzi ne'to od odnosa po'iljao&a prema toj poru&i. 6re.a da .ude su.jektivna. 6o moze da .ude neka emo&ija,neki ra&ionalni stav ili sumnja,estetski do4ivljaj,logiki odnos,...

onativna !&ja se svodi na odnos izme(u jeziki o.likovane poruke i primao&a. S o.zirom na ovu CJju zadatak je da poruka proizvede neki uinak (da ostavi utisak). *pr. Student na ispitu ostavlja utisak na proCesora,mol.a,za.rana,imperativ ,... Poetska !&ja se svodi na odnos izme(u jeziki o.likovane poruke i nje same. S o.zirom na tu CJju poruka mora da .ude o.likovana tako da zadovolji uzuse (pravila) ,norme date epohe,poetike,estetike,umetnosti,d atog 4anra,knji4evnog roda ili vrste,stila,... Sve mora da .ude razumljivo. $atika !&ja se svodi na odnos izme(u poruke i kanala. S o.zirom na tu CJju zadatak poruke je da sadrzi sredstva za zapoinjanje, odr4avanje i zavr'avanje (prekidanje) komunika&ije. %etajezika !&ja se svodi na odnos izme(u poruke i koda. S o.zirom na tu CJju zadatak poruke je da sadr4i sredstva koja 1e otkloti opasnost da poruka .ude pogre'no shva1ena ili da ne .ude shva1ena. *pr. Kargon (odlika mu je da ga ne razumeju svi, samo odre(ena grupa). *avodni&i u tekstu o.avljaju ovu CJju,kao i ak&enti. *pr. L=u.aM preti&ala automo.il. *ijedna od ovih CJja nema prioritet po va4nosti (hijerarhiji). 5 razliitim domenima upotre.e

jezika one menjaju rang po va4nosti. *pr.<eCeran&ijalna je primarna u nau&iA emotivna u .eletristi&i,literaturi,knji4evnostiAk onativna ima visok rang u medijima jer vr'i uti&aj na gledao&a,slu'ao&a,tako(e u ekonomskoj i politikoj propagandiApoetska je primarna u knji4evnosti,novinarstvuACatika ima uti&aj u teleConiji jer tre.a uspostaviti kontaktAmetajezika je va4na u nau&i jer se poja'njava nepoznat termin. :ontekst(<) ;oruka(;) ;o'iljala&(8) JJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJ primala&(:) :ontakt(N) :od(0) O. Nunk&ije jezika prema drugim autorima ' & pristup (Cunk&ije) /u.ravko Pkiljam delo LDovor na&ijeM 1) omunikacijska CJja odgovara < kod -akopsona ,) #motivna >) onativna E) $atika F) Poetska I) %etajezika

ognitivna (saznajna) .liska je < ali nije ista. Sve saznajemo posredstvom jezika. @e1i deo ovekovog iskustva nije vi(en(do4ivljen) ve1 posredstvom jezika steen. Q) Denatativna R) (euristika (istra4ivaka) istra4uje svet prirodnim ljudskim jezikom. 1S) )udika (igraka) vrlo je mogu1e da je jezik nastao po ovoj CJji. *pr. %d deijih igara,4argona,vi&a,sve je to igra. :ad si u nekoj javnoj CJji, ne mo4e' se igrati jezikom. 11) Simboliko * identi!ikaciona (politika) ponekad je ovo grupna CJja. Kargoni slu4e za identiCika&iju grupe. *pr. 7meriki studenti se prepoznaju po govornom jeziku nekog Cakulteta. + & pristup (razliito imenovanje CJja) onativna !&ja J direktivna (uperena na sagovornika) J manipulativna J propagandna (od politike do ekonomske propagande) J pragmatina J impresivna (tre.a da ostavi utisak) J apelativna J mistiCi&iraju1a (kada se o nekoj temi

O)

J J J J

govori nerazumljivim jezikom tj. neprilago(eno. *pr. ;olitiari,lekari,... magijska (da se proizvede eCekat) apotropejska (za'titna) imperativna reaktivna (da se izazove reak&ija) , & pristup (drugi autori) I :arl

IV 0ajk Talidej 1) Interpersonalna (odr4avanje odnosa me(u lanovima dru'tvenih zajedni&a) : ,) Idejaciona (preno'enje inCorma&ija me(u lanovima dru'tvene zajedni&e) < >) .ekstualna (o.ez.e(ivanje tkiva za organiza&iju diskursa) N V /4on %stin 1) onstativi (deskriptivi) G tvrdnje i asertivi U V A mere se istinito'1u tj. tano'1u. < ,) Per!ormativi (govorni inovi kojima se ne konstatuje neko stanje stvari,ve& se ne'to i izvodi) to suB mol.e,saveti,nare(enja,za.rane .0ere se uspe'no'1uWneuspe'. : :onstativi su mo4da neka vrsta perCormativa, ako ljudi prihvate da je neka konstata&ija tana. VI /4on Serl 1) "eprenzetativi (govorni inovi slini kao konstativiA njihova CJja je da zastupaju nekakvo stanje stvari) < ,) Direktivi (ono 'to je upereno na sagovornika,

=iler 1) #kspresivna (odgovara 8 kod -akopsona) ,) Pojmovna (reprenzetativna) < >) Impresivna (apelativna) : II =ronislav 0alinovski 1) %agina (jezik kao sredstvo upravljanja,kontrole) : ,) -arativna (jezik kao skladi'te korisnih inCorma&ija) < >) Pragmatina (jezik kao o.lik dejstva ak&ije) N III /4on +ajons 1) Deskriptivna (opisuje se neko stanje stvari) < ,) #kspresivna (govornik izra4ava se.e) 8 >) Socijalna (instrumentalna,upravljaka tj. CJja utvr(ivanja nekog stanja stvari) :

navode sagovornika na ne'to) : >) omisivi (o.avezuju govornika na ne'to) : E) #kspresivi (izra4avaju psihiki stav govornika prema neemu) 8 :od svih ovih autora najvi'e se pojavljuju < i : CJ ja , a za njima i 8 i N. *ajva4nije je govorniku ne'to saop'tavati i na sagovornika delovati. 6ek onda ide da se.e izrazi', a potom i odr4avati kontakt. Q. :ako zovemo uesnike u komunika&iji po'iljala& adresant koder emitor akter govornik pisa& konator 2zvor ;rimala& 7dresat /ekoder <e&eptor <eaktor Slu'ala& $itala& 7uditor /estina&ija

X X X X ,) prema smeru proti&anja jednosmerna (npr. ;redavanje) reciprona (npr. <azgovor) XX XYX >) prema kontaktu me(u uesni&ima kontaktna (npr. +i&em u li&e) distantna (npr. 0ejlom) utiuB prostor,vreme,vidljivost,ujnost,... 1S./eCini'i kod,poruku,kanal,'um,redudan&u,k ontekst od je .ilo koji sistem znakova (jezikih i nejezikih) i pravila za njihov iz.or , kom.inovanje i upotre.u u koji se stavlja poruka. *pr. 6etova4a,gestovi,sao.ra1ajni zna&i,moda,am.lemi,... Poruka je sadr4aj (znaenje,inCorma&ija) koji po'iljala& inten&ionalno upu1uje primao&u. *pr. @est,novost,... *aje'1e nameravana poruka nije jednaka primljenoj tj. onome 'to .iva shva1eno z.og toga 'to nam je razliito prethodno iskustvo. anal je .ilo koja sredina (medijum) kroz koju protie poruka. *pr. 6elevizija,radio,knjiga,internet,nov ine,nova&,Cilm, kaCana,telegraC,Caks,po'ta,&rkva,ka .lovska,...

R. ;redstaviti tipove komunika&ije s o.zirom na .roj uesnika,smer,kontakt proti&anja /0/ 10/ XX X XX 1) prema .roju uesnika /01 101 X X X X X X X

2um je sve ono 'to ote4ava ili onemogu1uje komunika&iju tj. ote4ava Cormulisanje poruke,predaju (emitovanje), prenos,prijem,razumevanje poruke. *pr. +o' vid,o'te1en sluh, umor,neznanje,umrljana knjiga,sla.a pa4nja,nemotivisanost,... "edudanca je suvi'ak sredstava koji se upotre.ljavaju u komunika&iji. Svrha joj je da otkloni eventualni 'um ili smetnju. *pr. 5potre.a gestova,mimike,ponavljanja,... ontekst je sve ono 'to komunika&iji prethodi ili je okru4uje. *pr. 5nosi' svoj karakter,tip linosti,raspolo4enje,... 11. ;redstaviti tipove jezikog i nejezikog konteksta :%*68:S6 2 lingvistiki 22 nelingvistiki 1) paradigmadski 1) okvir ,) sintagmadski ,) s&ena >) komunika&ijski E) Cunk&ionalni Paradigmadski (sistemski) kontekst ine jedini&e u sistemu. Sintagmadski kontekst ine jezike jedini&e (pojedinosti) u govornom lan&u tj. tekstu. omunikacijski kontekst ine druga govorna sredstva npr.

;rostor,telo,visina tona,Ca&ijalna ekspresija,... $unkcionalni kontekst ine druge Cunk&ije jezika prilikom komuni&iranja. 3kvir ini sve ono 'to okru4uje komunika&iju. a) reCerent (tema je deo okru4enja) .) Ciziki am.ijent (vreme,mesto,okolnos ti) &) institu&ijalni am.ijent (relativni status komunikatora,dru'tve ne uloge) Scenu ini sve ono 'to prethodi komunika&iji npr. o.razovanje,neznanje,vaspitanje,.. a) Ciziolo'ka .) kulturna &) psihika d) so&ijalna 1,. ;redstaviti pojam govornog predstavnika Govorni predstavnik (native speaker) nekog jezika je ovek koji poseduje jeziku sposo.nost kao i znanje odre(enog (posrednog) prirodnog ljudskog jezika. 6o znai da poseduje kompenten&iju koda (znanje jezikog sistema npr. gramatike) i kompenten&iju komunika&ije (poznavanje pravila upotre.e tog jezika). 6o znanje govornom predstavniku nekog jezika s jedne strane omogu1uje da korektno upotre.ljava gramatike i leksike

pojedinosti nekog jezika ,ali i njegove varijatete (npr. /ijalekte,stilove,standardni jezik,4argone,..) ,a sa druge strane mu omogu1uje da uestvuje u interak&ijama i komunika&ijama s drugim predstavni&ima istog jezika u datoj govornoj zajedni&i tj. sa onima koji poznaju i po'tuju ista pravila. *oam $omski naziva LgovornikJslu'ala&M ili Lidealni govornikWslu'ala&M /rugi autori nazivaju Lproseni govornikWslu'ala&M X sposo.nost X znanje Z upotre.a kompenten&ija koda komunika&ije komp.

1>. ;redstaviti govorne zajedni&e u odnosu na jeziku zajedni&u J jezika zajedni&a J komunika&ijska zajedni&a J interak&ijska zajedni&a Govorna zajednica je kolektiv tj. skup govornih predstavnika koji dele znanje jednog istog jezika i njegovih varijateta (stilovi,4argoni,standard,..) ijom se upotre.om mogu me(uso.no sporazumevati u interak&ijama svih vrsta (sva(e,su(enje,udvaranje,...). D. [. ;odrazumeva i znanje never.alnih kontakata (Ca&ijalna ekspresija,gestualne kontakte itd.) %na se razlikuje od jezika. sluaj 7 sluaj = D.[. 1 jezik 1 -ezik 1 D.[. , D.[. 1 jezik , D.[. > *pr. 8ngleski jezik npr. Pvaj&arska J 2rska J nemaki J 2ndija J Cran&uski J @elika =ritanija J italijanski J :anada J retroromanski

Dovorni poreme1aji ('$'4IJ#) do njih mo4e do1i iz raznih razloga (od genetskih oso.ina,.olesti do nekih motornih o'te1enja). 6o je izazvano u poreme1aju sposo.nosti ili u znanju,pa sve to utie na upotre.u jezika. 7ko se taj poreme1aj pojavi u upotre.i pisanog jezika onda su to 'G"'$IJ# npr. *eka de&a itaju s desna na levo. 7Cazije i agraCije mogu .itiB 1) motorne (pro.lem u govoru) ,) senzorne (pro.lem u prijemu) >) potpune E) delimine

J S7/ npr. :anada J 7ustralija J engleski J *ovi [eland J Cran&uski @i'ejezinost govornih zajedni&a je normalniji sluaj od jednojezinosti, kao i nehomogenost (sastoje se iz niza jezika i njihovih varijateta). Jeziku zajednicu ine svi govorni predstavni&i nekog jezika. omunikacijska zajednica tra4i me(ujezik (jezik posrednik). *pr. =iv'a -ugoslavija u kojoj je srpskoJhrvatski .io zajedniki jezik. Interakcijska zajednica name1e se u novije vreme (elektronike,mo.ilne teleConije,interneta) i tu &ela planeta postaje interak&ijska zajedni&a. 1E. =ilingvizam,multilingvizam,diglos ija +ilingvizam je istovremeno (paralelno) znanje dva jezika. 6o znai da je to psiholo'ka kategorija. %ultilingvizam je istovremeno znanje vi'e jezika tj. vi'e od dva. Diglosija je Cunk&ionalni .ilingvizam tj. .ilingvizam koji ima neku Cunk&iju. 6o je vi'e so&iolo'ka kategorija.

/iglosija je dru'tvenim (politikim,pravnim,kulturnim) pravilima regulisana upotre.a jednog ili drugog jezika u razliitim situa&ijama. %na je uo.iajena pojava. *pr. 5 ku1i se govori jedan jezik,a u javnosti drugi. ;ojam diglosije se ne odnosi samo na jezike ve1 i na su.jezike varijatete. -edan njegov varijetet se odnosi na privatnu ,a drugi na javnu sCeru. ;ostoji i poliglosija. 6ri pojma u vezi sa .ilingvizmomB \ 8:@2+2*D@7+2 (jednako) oni koji jednako znaju dva jezika. 8kvativni genitiv njim se ne'to izjednaava. 5vela ga je 0ilka 2vi1. *pr. 2ma hod balerine. 2ma pogled ubice. \ 70=2+2*D@7+2 kad nije jednako znaenje dva jezika tj. jedan je primaran ,a drugi sekundaran. 6o zavisi od niza okolnosti. \ S802+2*D@7+2 oso.e koje ne znaju dovoljno ni jedan od dva jezika npr. [a uspe'no 'kolovanje,so&ijalnu promo&iju. *pr. <ad neo.razovanih ljudi u inostranstvu ija de&a ne znaju dovoljno ni lokalni,a ni maternji jezik za 'kolovanje. 6ipovi .ilingvizmaB 1) rani i pozni ,) aktivni i pasivni ( oso.a mo4e na o.a jezika govoriti i pisati ili samo slu'ati).

>) narodni i elitni ( Pkiljam ka4e da smo u 7ntikoj Drkoj imali narodni,a u <imu elitni. 8litni se stie 'kolovanjem). E) stabilni i prelazni (5 @ojvodini je u 7ustrougarsko vreme .io sta.ilni tj. kroz genera&ije(deda,ota&,sin), a prelazni tj. nesta.ilni je tipian za S7/ jer je to zemlja imigra&ije. ;rva genera&ija migranata o.ino ima do.ro znanje svog jezika,a lo'e ili nikakvo znanje lokalnog jezika. *jihova de&a ve1 lo'e znaju jeezik porekla (druga genera&ija),a nekako jezik okru4enja. /ok tre1a genera&ija skoro uop'te ne zna jezik porekla,a veoma do.ro jezik okru4enja). F) socijalni i individualni (teritorijalni i personalni) (5 Sovjetskom savezu i zemljama @ar'avskog pakta je .io so&ijalni jer su ljudi .ili dru'tveno organizovani da osim svog maternjeg jezika ue i ruski iz politikih razloga. 2ndividualni je privatna stvar). 6enden&ija da jezika manjina zna jezik ve1ine ,a jezika ve1ina sve e'1e ne zna jezik manjine. ;ostavlja se pitanje kako zvati onaj jezik koji ti je glavni] ;rvi tj. Cunk&ionalno primarni.

1F. ;romena koda,zamena koda,me'anje koda. Dovorne strategije *eki to zovu prikljuivanje koda. Promena koda je svrsishodno (adekvatno,prikladno) prela4enje sa jednog koda na drugi ( sa stila na stilA sa jezika na jezikA s engleskog na 'panski,..) 6o reguli'u tzv. govorne strategije koje usvajamo uenjem ostalih o.lika pona'anja. *pr. Dr&i su oduvek imali dva stila vi'i i ni4i. 4amena koda je neprikladno (neadekvatno) prela4enje sa jednog koda na drugi. Suprotna je promeni koda. /o toga dolazi kad nisu usvojene govorne strategije. %eanje kodova nastaje kad oso.ine jednog koda ulaze u oso.ine drugog koda tj. me'aju se. *pr. 7ko u akademskom kodu (stilu) koristimo 4argone ili ako koristimo dijalekte u standardu. 1I. Slu4.ena,javna i privatna upotre.a jezika Slu5bena upotreba jezika u komunika&iji sa dr4avnim organima ili sa organima vlasti sve do nivoa op'tine. 6u spadaju i nazivi mesta,line isprave,izvodi iz matinih knjiga,sudstvo,eviden&ije,katastri,.. . Javna upotreba jezika u zdravstvu, 'kolstvu, trgovini,

medijima,... 6u .i spadalo ne'to 'to je na grani&i prema privatnoj upotre.i, a to su elektronske komunika&ije. Privatna upotreba jezika o.uhvata ostale domene 4ivota tj. lini 4ivot,za.avu,igru,odmor,porodi&u, rekrea&iju i sve vi'e elektronske komunika&ije. 1O. :oje tipove govornih varijeteta poznajete J @arija&ija je razlikovanje (razliitost,razlika uop'te) u engl. variation, varia.ilit^,varian&e. J @arijetet je reprenzentant (predstavnik) razlikovanja u engl. variet^ J @arijanta je varijetet Coneme ili varijetet standardnog jezika. +judski jezik odlikuje velika varija&ija (kriterijum). -edan varijetet varija&ije je srpski jezik,a njega naravno odlikuje velika varija&ija. *jegovi varijeteti su standardni jezik,4argon,govor nekog grada,administrativni (.irokratski) stil,politiki stil,pravni stil,:J< dijalekat,... *eki su.jeziki varijeteti nastaju raslojavanjem jezika. <aslojavanje (stratiCika&ija po Pkiljamu) mo4e .itiB

individualno idiolekti teritorijalno dijalekti (ruralni i ur.ani) J varijante standardnog jezika 86 socijalno J so&iolekti 96 !unkcionalno J tematsko J situa&iono J proCesionalno proCesionalni stilovi (po 6o'ovi1u) mogu .itiB nauniA pu.li&istikiA .eletristikiA razgovorniA administrativni,... Cunk&ionalni stilovi (registri) 4anrovi,diskursni tipovi,o.ras&i govornog delovanja. <epertoar govorne varija&ije (varijeteta) je skup varijeteta na nivou jezika ili na su.jezikom nivou kojim raspola4u govorni predstavnik (stvarno raspolaganje) odnosno govorna zajedni&a (poten&ijalno raspolaganje). 1Q. Kargoni :argon je jedan tip govornog varijeteta i veoma je va4an agens jezike evolu&ije. [a njih se ka4e da LparazitirajuM na gramati&i svog jezika (ne me'aju se potpuno u gramatiku). 5 leksi&i .ivaju pomerena znaenja i zato je njihova univerzalna odlika metaCoriza&ija. Kargon je

/6 J 76 J

promenljiv tj. stalno menja znaenje. 6o su so&iolekti, jezike odlike dru'tvenih grupa (pre svega do.nih) i mogu .itiB (aki, studentski, omladinski itd. ;ostoje i izolovane grupe koje ih koriste i tada imamoB vojniki, zatvoreniki, lopovski, narkomanski, zanatski,... *ekada su ih zvali Ltajnim jezi&imaM. 5glavnom su krea&ija mladih, a slu4e za identiCika&iju grupe,markiranje grupe prema drugim grupama,a ponekad i za skrivanje grupe. 0ogu sadr4ati ironiju, sarkazam ili ne'to poetsko. %dlikuju ga i ma'ta, humor, tajnost, slikovitost. *aziva se i sleng,argo. 1R. -eziki kontakti :ontaktna lingvistika je dis&iplina koja se .avi jezi&ima u kontaktu. -ezi&i u kontaktu su pro&esi kroz koje se razmenjuju gramatike i leksike oso.ine jezika. Jeziki kontakti mogu .iti jednosmerni i re&iproni. J jednosmerni (engleski srpski) J reciproni ili dvosmerni (srpsko turski) -ezik kao davala& ili izvornik nekog uti&aja predaje jeziku oso.inu drugom jeziku. -ezik kao primala& ili prijemnik preuzima jeziku oso.inu od drugog jezika. <ezultati tih pro&esa suB

1) strane rei u jezi&ima ,) kalkovi (u domenu gramatikih oso.ina) >) Crazeologizmi E) diskurs,analiza npr. Festival Budva grad aranman <azlozi uti&aja jezikaB J susedni jezi&i utiu jedni na druge J svetski jezi&i utiu na ostale jezike J jezik komunika&ijskog okru4enja J nauna terminologija J jezik verske knjige mo4e da utie na druge J javniWslu4.eni jezik utie na druge jezike J presti4ni jezi&i J jezik medija J jezik 'kole 2nstrument prevo(enja, uti&aj orginala na prevod. :od .ilingvalnih i multilingvalnih oso.a je u glavi tj. znanju vi'e jezika. 6ur&izmi su u srpskom jeziku lako prepoznatljivi,esto se zovu islamizmi, orijentalizmi, karpatizmi, mediteranizmi, evropeizmi. ;urizam (interna&ionalizam) je odnos prema kontaktima. %n se svodi na istunstvo,te4nja da jezik ne .ude pod uti&ajem drugih jezika (nemaki,hrvatski).

-ovan Sterija ;opovi1 1QEO. godine u Dlasniku /SS predla4e da se umesto stranih rei upotre.ljavaju doma1e,poku'ao je to da propi'e,ali nije uspeo. *pr. J administra&ija upraviteljstvo J akord glasoslog J agresor napada J kalendar mese&oslov ,S. Dovorna situa&ija i govorni domen Govorna situacija je nejeziki kontekst u kojem se ostvaruju govorni doga(aji s jedne strane ono 'to okru4uje situa&iju i ono 'to joj prethodi (uesni&i, am.ijent, tema). Dovorne situa&ije se u iskustvu ispoljavaju kao tipski o.ras&i (as, ispit, teleConski razgovor, 'etnja,...) Govorni domen je skup srodnih i dru'tveno i kulturno ustrojenih situa&ija u kojima govorni predstavnik ostvaruje uloge (porodi&a, o.razovanje, odmor, mediji, za.ava,...) ,1. i ,,. *arodna lingvistika [a njen razvitak zaslu4an je <. =ugarski. ;odrazumeva stavove, sudove, verovanja u vezi sa jezi&ima, njihovim varijetetima i govornim predstavni&ima. 5 prin&ipu se zasnivaju na predrasudama, stereotipima i verovanjima. Sve se

to odnosi na laike predstave. 6u spadaju laike etimologije. *pr. 0oralni (od morati) A du.iozan (od du.ok) laike etim. ;redrasudeB italijanski je do.ar za pevanjeA nemaki je gru.A vlastiti jezik je naj.oljiA dijalekti su neure(eni itd. ,>. Dramatika dru'tvenog statusa LDramatikaM je skup pravila nekog pona'anja. 6o su pravila jezikog iskazivanja (pro&ene) odnosa me(u komunikatorima (uesni&ima u govornom doga(aju) i iz njih proisti&alih psihoso&ijalnih znaenja. -ezika sredstva suB iz.or jezika, stila, so&iolekta, rei, gramatike kategorije. ;sihoso&ijalna znaenjaB <aspored l.zam. +eksiki nivo 1) solidarnost 62J 62 zdravoJ zdravoW1aoJ1ao ,) Cormalnost @2J @2 do.ar danJdo.ar dan >) statusna razlika @2J 62 do.ar danJ zdravoW1ao :riterijumiB 1. uzrast ,. poznanstvo >. srodstvo E. intimnost(.liskost) F. status S+2:7 ]]]]] _____________

,I. Dovorne uloge ,E. Dovorni doga(aj, govorni in Govorni doga;aj je ukupnost komunika&ijskih aktivnosti (ver.alnih i never.alnih) u jednom ostvarenom pro&esu sporazumevanja. %n se sastoji od ak&ija i reak&ija (pitanje i odgovor) A iz razmene replika A sredstava za zapoinjanje, odr4avanje i prekid komunika&ije. 6a sredstva zadovoljavaju Catiku CJju. Govorni in ili akt je manja jedini&a od govornog doga(aja tj. govorni doga(aj se sastoji od g. inova. 6o je ak&ija u interak&iji (tvrdnja primed.a) tj. jeziki iskaz .ilo kakvog gramatikog statusa. *jime se namerava ili posti4e neko dejstvo. 6o mo4e .iti i tvrdnja. D. in je Cunk&ionalna jedini&a. ,F. 6ipovi govornih inova 1) konstativi (tvrdnje) J vrednuju se tano'1u W netano'1u U V ,) perCormativi (iskazi,mol.e,4al.e,sa veti,za.rane,nare(enj a,o.e1anja) Jvrednuju se uspe'no'1u Govorne uloge su manje ili vi'e stalne ili promenljive uloge u kojima se govorni predstavnik nekog jezika nalazi u vreme ostvarivanja govornog doga(aja. *pr. %ta& sinWk1er A student J proCesor ,O. Svetski jezi&i, kako ih nazivamo Svetski jezici su oni koji imaju CJju (ulogu) i u4ivaju status me(unarodnog sredstva za sporazumevanje. 6o va4i u nekim domenima (engleski jezik u u nau&i, diplomatiji). 6akav jezik mora imati presti4 (politiki, verski, ekonomski, nauni) neke kulture kojoj pripada. 6aj jezik mo4e .iti ili mrtav ili 4iv. Svetski jezi&iB grki, latinski, aramejski, staroslovenski, 'panski, turski, portugalski, nemaki, arapski, Cran&uski, italijanski, engleski ( svi u svom domenu, prostoru i vremenu). 5jedinjene na&ije me(u slu4.enim jezi&ima imaju engleski, 'panski, ruski, Cran&uski, kineski, arapski. /anas engleski zovu dopunskim (pomo1nim) jezikom.

3pta lingvistika / Ispitna pitanja

1. ,. >. E. F. I. O. Q. R. Sinhronija dijahronija -ezika sposo.nostA jezik,govor Sintagmatska i paradigmatska osa @i'estruka artikula&ija jezika i jeziki nivoi 2nterak&ija i komunika&ija ;o.roj,deCini'i osnovne CJje jezika (-ako.sonJprimeri) Nunk&ije jezika prema drugim autorima :ako zovemo uesnike u komunika&iji ;redstaviti tipove komunika&ije s o.zirom na .roj uesnika,smer,kontakt,proti&anje 1S. /eCini&ijeB kod,poruka,'um,kanal,redundan&a 11. ;redstaviti tipove jezikog i nejezikog konteksta 1,. ;redstaviti pojam govornog predstavnika 1>. ;redstaviti govorne zajedni&e u odnosu na jezike zajedni&e 1E. =ilingvizam,multilingvizam,diglosija 1F. ;romena koda,zamena koda,me'anje koda,govorne strategije 1I. Slu4.ena,javna i privatna upotre.a jezika 1O. :oje tipove govornih varijateta poznajete 1Q. Kargoni 1R. -eziki kontakti ,S. Strane rei u jezi&ima ,1. *arodna lingvistika ,,. *avesti neke tipine stavove o jeziku i jezi&ima varijante njhove ,>. Dramatika dru'tvenog statusa ,E. Dovorni doga(aj i govorni in ,F. 6ipovi govornih inova ,I. Dovorne uloge ,O. Svetski jezi&i, kako ih nazivamo