PEVANJE PRVO -Ko li od bogova razdor i borbu meu njima stvori? Divov i Letin sin.(Apolon).

On gnjevom planu na kralja, stranu bolest baci u vojsku, te ginjahu puci, zato to je Hrisa uvredio, njegova reca, Atrejev sin. -Apolon salje kugu nakon sto je Agamemnon odbio da primi otkup za Hrisovu kcer -Kalhant opominje Agamemnona neka Hrisu vrati njegovu erku: -Kalhant tolkuje : On je sadanjost znao da vidi, budunost i prolost, ahejskim laama on je pod Ilij put pokaziv"o,vraanjem svojim, a tim ga obdario Febo Apolon. On im u nameri dobroj progovori i rekne ovo: Zove me, Divu dragi Ahileju, da vam iznesem zato se ljuti gospod Apolon to gaa daleko. -Kalhant trazi Ahilovu zastitu: Zavetu naem ne zamera bog ni stovolovci naoj, nego se ljuti rad reca tono ga kralj Agamemnon uvredi, nee mu erku da vrati i ne prima otkup, zato nas ojadi gaa i jo e zadati jada. -Agamemnon se ljuti jer mora da vrati Hriseidu,a Ahil Briseidu ne mora : Nemoj, i ako si dobar, Ahileju podobni bogu, umom krivudati tako, jer nee prevarit' mene a ni oblagat'; zar hoe da sam svoj uiva darak, a ja da bez njega sedim i ovu kae da vratim? -Bestidnie, lukavi grabljive, kako e tebi naredbe sluati tvoje Ahejac ikoji rado, il' da otide na put il' hrabro u borbi se bije? Nisam ja ovamo do'o sa kopljanicima da se bijem Trojancima, jer mi nita skrivili nisu; nego se, bestidnie, za tobom digosmo da se raduje, tebi vraasmo ast i Menelaju pseto, meu Trojancem, to nema na umu i ne haje za to.(Ahil Agamemnonu) -Nikad mi dar sa tobom ne zapada jednak, poto Ahejci grad koji naseljen razore trojski, nego najtei teret u buci besnoga boja moje odvaljuje ruke, a kada doe deoba, dar tvoj mnogo je vei, a ja se laama vraam s bojita s darom malenim, al' milim, od rata trudan. -Agamemnon se inati Ahilu: Kao to od mene Feb Apolon oduzima erku Hrisovu, te je aljem sa svojom druinom i s laom svojom, tako u glavom u tvoj se ador uputit' i tvoj darak izvesti: lepotu Brisejidu onu, da zna koliko sam silnij' od tebe, da ne mari drugi sa mnom se graditi jednak i sa mnom porediti sebe." -Ahil je besan,a zatim se pojavljuje Atina:

Dok je tako razmilj'o u svojemu srcu i dui i ma golem vuk'o iz korica, sie Atena s neba, a nju posla beloruka boginja Hera jednako miluju' oba i za njih vodei brigu. Ona se priblii ozad; Pelejia za kosu plavu uhvati, samo on da je vidn, a drugi niko. Zaudi se Ahilej i odmah osvrnuv se potom Paladu pozna Atenu: a strano joj sevnute oi. On se obrati njojzi i krilate prozbori rei: erko egidonosnoga Diva, to osvanu opet? Da li da vidi bes Agamemnona, Atreju sina? Al' u ti kazati neto, a tako e, mislim, i biti: brzo e on sa obesti svoje izgubiti glavu." -Kralju izelico, a samo nitkovima vlada, inae, Atrejev sine, sad bi me poslednjom vre'o! Al' u ti kazati neto i veljom se zakleti kletvom: Ovog mi vladarskog ezla iz kojeg ni grane ni lie vie proklijati nee ni procvasti kada u gori njegovo ostade stablo, a koru njemu i lie okresa med te sada ga u rukama ahejski nose sinovi, tono sude i Divovu uvaju pravdu; ovo je velika zakletva moja jednom e udnja za Ahilejem doi sinovima ahejskim svima, uzalud bie ti muka, a ti im nee pomoi kada mnogi junaci od vojskomore Hektora stanu ginut' i padat', i tada od gnjeva e srce ti pucat' zato to nisi hteo da potuje prvog Ahejca!"

-Nestor Ahilu I Agamemnonu: Ipak su savete moje i besede sluali oni. I vi me posluajte, jer uvek je sluanje bolje. Ako i jesi moan, ne uzimaj ovome cure, nego je pusti kad mu je sinovi ahejski dae; a ti, Pelejev sine, sa kraljem se svaati nemoj jer je vea dopala ast ezlonoi kralju, koga je olimpski Dive obdario dikom i slavom. Ako si ti i jai, a rodi te boginja majka, ovaj je moniji silom, jer vlada narodom veim. Atrejev sine, gnjev svoj obuzdaj, a ja te molim, nemoj se ljutiti vie na Pelejeva sina, to je u ljutom ratu Ahejcima odbrana mona! -Agamemnon ipak salje sluge u Ahilov sator po Briseidu -Ree, a Patroklo poslua rei dragog drugara, te on iz adora momu Brisejidu lepu izvede, te im je preda, a oni ka laama ahejskim odu, za njima nerado iae ona. Tada Ahilej prolije suzu, sedne na strani od svoje druine, penastoj puini uz breg, na beskrajno gledaju' more (predao Briseidu) -Razgovor s Tetidom: Pruaju' ruke mnogo ovako moljae majku: Majko, kada si vee malovenim rodila mene, da mi je barem Dive Olimpljanin gromovnik vinji odao ast! Al' sad mi nije zaklonio obraz, silni kralj Agamemnon Atreji pogrdi mene, sam mi ugrabi dar i uze i sada ga ima!" -Njemu Tetida potom odgovori lijui suze: Avaj, dete moje, to sam te rodila jadna? Bar da kraj laa sedi neojaen, sine, i srean kad ti je malo ivota odredila sudba, ne mnogo!

Sad si malovean ti, od sviju nesreniji ljudi, zaista u zli as porodih te na to u dvoru! -Zevs Tetidi : Avaj nevolje to me sa Herom posvaat hoe kada me ona pogrdnim reima draiti stane, ona i tako me vazda med besmrtnim bozima kara govore' da ja Trojance u njihovoj pomaem borbi. Nego odlazi odmah da Hera ne ugleda tebe: a ja u voditi brigu da uinim sve to to eli. -Hera se prepire sa Divom: Ko se, podmukli Dive, od bogova svetov'o s tobom? Tebi je uvek drago od mene daleko da bude, i neto tajno da smilja i kuje, nikad mi jote s namerom ne ree lepom na kakvo pomilja delo!" A sad se uplaih vrlo da ti ne opini srce Tetida srebrnih nogu, a erka morskoga starca; jutros rano ti doe i obgrli kolena tvoja. Njoj si, mislim, namign'o da e osvetlati obraz Peleja sinu i mnoge Ahejce pogubit' kod laa." -Hefest zeli da zagladi situaciju,govori majci da bude blaza prema ocu Strpi se, majko moja, i ako te boli, preboli, oima dragu tebe da ne vidim jednom bijenu, ne bih ti mog'o pomoi, mada bi ao mi bilo: jer je veoma muno protivit' se olimpskom Divu. On me je nekad, kad htedoh da odbranim tebe, za nogu dohvatio i bacio s nebeskog praga. -PEVANJE DRUGO NASLOVLJENO SAN. KUANJE. BEOTIJA ILI SPISAK BRODOVA Pesnik Ilijade rekao je ve u ekspoziciji speva (u petom stihu prvog pevanja) da je Ahilejev gnev izazvao groznu pogibiju Ahejaca i da se tako - vrila Zevsova volja. Na put tekih ispatanja Zevs (Div) sada, u drugom pevanju, gura Agamemnona i sve Ahejce. Da bi osvetio Ahileja. Zevs alje Agamemnonu Sna sa varljivim nadama u pobedu. San podstie vojskovou da zametne novi boj - jer sada e, konano, zauzeti Troju. Radostan, Agamemnon saziva ratnike u skuptinu. Samo, ve se navrila deveta godina bezuspene opsade. Borbenost ratnika valja iskuati; moda je zacarila malodunosg. Agamemnon stoga poverava svoj pravi san jedino glavarima. Ratnicima kae da mu je Zevs, u snu, poruio neka odustane od opsade, jer Troju nee zauzeti. Predlae da se opsada smesta digne i da krenu kuama. Ratnici mu poveruju i, razdragani, pohitaju da opreme brodove za odlazak. Odisej ustavlja i smiruje narod, nastoji da vaspostavi red. Da bi to postigao, mora udarcima da uutka i bukaa Tersita. Ovaj rui otrim reima Agamemnona. Vojsci se obraaju Odisej, stari Nestor i sam Agamemnon. Ona pristaje na borbu. Okupljanje i kretanje ahejskih eta opisuju razvijena poreenja - sa ognjem, jatima ptica, rojevima muva, kozarima koji kupe i kreu koze. Onda se pesnik obraa boginjama pesme, Musama, da ga nadahnu -TRECE PEVANJE :dvoboj P i Menelaja (Vesnica bogova Irida, i sama boginja, prima ljudski lik i obavetava Helenu o dvoboju koji

predstoji. Helena hita na bedem da odatle posmatra megdan. Na kuli kod Skejske kapije ve je stari trojanski kralj Prijam sa svojim savetnicima. Helena im kazuje ko su najbolji ahejski junaci, dole, u polju. Prijama pozivaju da ugovor i primirje sklopi sveano, uz prinoenje rtava. Parid zatim izlazi na megdan. Menelaj ga savlada. Ali Parida spasava boginja ljubavi Afrodita. Obavije Parida maglom, prenese u njegovu kuu, u Troji, a stranim pretnjama nagoni Helenu da s Paridom podeli postelju, dok ahejski zapovednik Agamemnon zahteva da se ugovor izvri i Helena, s blagom, izruci Grcima). -Iz etvrtog pevanja odabrali smo dva odlomka. Najpre scenu odluivanja na Olimpu. Tu vidimo kako su bogovi, u Ilijadi, zaista prikazani sa ljudskim crtama i slabostima. Sve ima obeleje porodinog savetovanja u senci neslonog braka roditelja

Koliko pod suncem i pod zvezdovitim nebom gradova ima i u njima ljudi prebivaju zemlju to gaze, srcu mome od sviju najmiliji sveti je Ilij i kralj Prijam i narod Prijama veta u koplju. Nikad mi rtvenik moj ne bee bez jednake gozbe, tu je i pie i miris, ve kakve nam darove daju." (Zevs Heri) Njemu na to kravooka Hera odgovori ovo: Meni su grada tri najmilija od ostalih sviju: Sparta i Arg i grad Mikena irokih cesta; sve ih razoriti moe im u srcu omrznu tebi, to ti ne branim ja i neu branit' ni jednog; pa da i branim i da ih ne doputam tebi razorit', ne bi mi polo za rukom, jer mnogo si jai od mene. Nego ni napore moje beskorisnim ne treba nnit', jer sam boginja i ja, porekla istoga s tobom; ja se rodih od Krona od lukavca asnija od svih dvostruko: zbog svoga roda i to sam se nazvala ljubom tebi. koji si pravi nad svima bozima vladar. Ree, i podstakne tim i onako strasnu Atenu; ode poto se vinu niz glavice Olimpske gore. K'o sin lukavca Krona kad blistavu poalje zvezdu da brodarima ili vojnicima iroke vojske znamenje bude, a iz nje izbijaju varnice silne: takvoj podobna zvezdi Atena Palada tada na zemlju skoi sred vojske, i svaki se zaudi borac, bio konjomora Trojac il' s nazuvkom lepim Ahejac. Tada je susedu neko okrenuv se rekao ovo: Zaista besna e borba i uasan nastati pokolj, il' e Olimpljanin Dive to ljudskim upravlja ratom ponovo stvoriti ljubav med narodom jednim i drugim." -borba u kojoj gine mnogo junaka : A Trojanci k'o ovce u kakvu gavanskom toru tono bezbrojne stoje kad mleko im belo se muze, one jednako bleje kad uju od jagnjadi meku: tako se trojanska graja po irokoj orila vojsci, jer im govor i jezik ne bee jednak u sviju, jezik im bee meovit, sa razlinih bili su strana. Jedne je podstic'o Arej, Atena sovooka druge, uz nju Dimos i Fobos i svagda ljuta Erida, koja je Areju bogu ljudomori sestra i druga; PEVANJE PETO : DIOMED SE ODLIKUJE Junak Diomed, koji je spokojno otrpeo Agamemnonove ukore, stoji kao kakav gorostas u sreditu petoga pevanja, Ono je ispunjeno prikazom prvoga dana bitke, koji se opisuje sve do u sedmo pevanje. Diomed se bori bolje

od ostalih junaka. Pandar ga rani strelom. Ali on ubija Pandara. Teko ranjava i Eneju, sina boginje Afrodite. Snai ga i hrabri boginja Atena, te Diomed udara i na same bogove koji se u boj upliu. Dok Afrodita zakriljuje Eneju, Diomed je ranjava u ruku. Irida odveze Afroditu na Olimp. Tu je tei majka Diona. ali joj se smeju ostali bogovi. Eneju spasava Apolon. Diomed navaljuje trired i na samog Apolona. Ipak ustukne kad ga ovaj opomene da se ne gradi jednak bogovima. Bog rata Arej bori se na strani Trojanaca. Ovi silno navaljuju i potiskuju Ahejce. Uto se u boj umeaju Hera i Atena. Hera sokoli Ahejce, Atena i dalje Diomeda. Skoi mu na bojna kola. Tako najbolji ahejski borac leti meu neprijatelje na bornim kolima kojima upravlja boginja. Diomed ranjava i samog boga rata Areja. Ovaj bei na Olimp, gde mu vidaju rane. Za njim bojite naputaju Hera i Atena. (diomed ranio Eneju) -Afrodita je ranjena :A njojzi procuri ambrosijska krvca ihor, kakva tee u ilama blaenom bogu: bogovi ne jedu hleba i rumenog ne piju vina, zato nemaju krvi i besmrtni zovu se bozi. Ona vrisne veoma, i sin joj padne iz ruku: ali ga u ruke Feb Apolon uzme i tamnom zavije maglom, da ne bi brzotrki Danajac koji grudi mu meu prob'o i tako mu utrn'o ivot. Tada glasoviti borac Diomed zagraja nad njom: Bei, Divova erko, iz borbe i s ograja ljutog! Nije ti dosta zar to vara nejunake ene? Bude li u rat se meala, ti e od rata, mislim, zgroziti se, i ako daleko o njemu uje!" -Tada Sarpedon stane da grdi Hektora divnog: Hektore, kuda ti nestade srce to si ga im'o? Ree da e grad bez naroda, bez pomonika braniti sam sa braom i zetovima svojim! Ali sad nikoga od njih ne mogu da vidim i naem nego svi se plae k'o psi kad opaze lava, a mi se bijemo tu, mi koji smo pomona vojska, jer sam pomonik i ja, iz daleke stig'o sam zemlje, daleke Likije one na virovitom Ksantu. Onde ostavih ljubu i s njome sinia luda, a i golemo blago, za kojim udi ko nema; nego likijske opet sokolim borce i elim sam da se borim s junakom, a ovde nita ne imam to bi mogli Ahejci odnesti ili odvesti. A ti stoji bez posla i druge ne podstie borce hrabro da podnose borbu i ljube svoje da tite. Samo lanene da vas ne uhvate svehvatne zamke, i da ne postanete dumanima lovina i plen, brzo e oni vau mnogoljudnu tvru razorit'. ESTO PEVANJE: HEKTOR SE SASTAJE S ANDROMAHOM Krvavom pokolju na bojitu esto pevanje suprotstavlja scene iz ivota u gradu Troji. Ratna srea se okrenula. Trojanci su u nevolji. Vra Helen savetuje Hektora da umilostivi Atenu. Hektor hrabri Trojance, pa odlazi u grad. Tamo trojanske ene treba da se pomole Ateni i obreknu joj rtvu. Na bojitu se susreu likijski vojvoda Glauko i Diomed. Ali namesto da podele megdan, oni se daruju (izmenjuju opremu); prepoznali su se i potuju dedovske zavete prijateljstva. (Ovde je umetnuta lepa pria o Belerofontu.) Trojanske ene uzaman odlaze u Atenin hram. Hektor hita majci. Trai Parida i pogrdama ga nagoni da poe u borbu. Hteo bi da pozdravi enu Andromahu i sina

Astijanakta. Ne zatie ih kod kue, nego tek na Skejskoj kapiji, pred izlazak na bojite. Suprunici razgovaraju, deak Astijanakt se prepadne od oeva lema. Rastanak. Parid sretne Hektora i oba brata ure na bojite. Dve scene pune plemenitih oseanja, vitekih i porodinih, dominiraju estim pevanjem koje donosimo u celini. Jedna je susret Glauka i Diomeda na bojitu. Ve u toj sceni zahuktali boj, opisan u petom pevanju, ustavljen je i udesno smiren. Dva uzorjunaka, otmenog vitekog dranja, daju primer potovanja porodinih obaveza i gostoprimstva. U tom smirenju borbe kao da je pripremljen slualac da okrene pogled na zbivanja u Troji. Tu rasplakana povorka ena, brini sin Hektor i, najzad, susret Hektora i Andromahe, unose u kazivanje zvuke porodine topline, ljubavi i tuge. Razgovor mua i ene ve je oprotaj, kao da za Hektora povratka nema. -Hektora majka ubedjuje da zrtvuje Zevsu,da popije vino?? Vina medenog meni ne nosi. gospoo majko, slabit' me nemoj da me ne ostave snaga i smelost: plaim se, ruku ne oprav, da Divu izlijem vina rujnog, jer ko se krvlju i prahom u borbi ukalj'o, ne sme se Kronovu sinu, zbirau oblaka, molit'. -a ja sada hitam po Parida, da ga dozovem ne bi li hteo mene da poslua; - ej da ga zemlja odmah proguta, jer ga Olimpljanin Trojcima na zlo stvori i Prijamu hrabrom junaku i njihovoj deci!(kori Parisa) -Hektor kod Parida i Helene: Brata u odaji nae gde oruje blistavo sprema, oklop ogleda i tit i krivine na luku; Argejka Helena sedi u sredi med enama svojim, dvorkinjama ona odreuje poslove slavne. Hektor kad primeti onog, tad grdno ga koriti pone: Budalo slepa, nije red to ljuti se tako: vojska okolo grada i bedema propada strmog bijui bitku, a izbi u gradu zbog tebe i rat i bojna vriska! Ti sam bi sa drugim se sva'o da vidi nekoga negde kako od strane prestaje bitke. Ree, a Hektor nita sjajnolemi ne kaza njemu; ali mu Helena ove probesedi medene rei: Hektore, devere meni jadotvornoj strahotnoj kuji! Ej da me onoga dana kad majka me donese na svet odnela huda oluja i straan me odneo vihor u goru nekuda ili u talase hunoga mora, gde bi me progut'o val, dok to se dogodilo nije. Ali kad bogovi meni tolike namenie jade, bar da sam onda ljuba junaku postala boljem, koji bi ose'o rug i prekore mnoge od ljudi! Hektorov sastanak sa enom i sinom: Tako ree i ode sjajnolemi veliki Hektor i kui stigne brzo u kojoj se prijatno ivi, al' on belolaktu ljubu Andromahu ne nae u njoj, nego je sa sinom i s leporuhom dvorkinjom jednom stajala onde na kuli i jecala, plakala gorko. Kad grad golemi proe i kada do Skejskijeh vrata vee stie kud ae da onamo na polje dospe, tu mu darovita ljuba doleti tada u susret, ljuba Andromaha, erka junaka Eetiona, ovaj pod gorom Plakom umovitim ivljae nekad, onde pod Plakom u Tebi, a vladar Kilianim' bee; erka njegova poe za Hektora obuena u med.

Hektor se sinu svome, kad vide ga, utke nasmeti, a Andromaha stane kraj vojna ronei suze, stisne mu ruku i ovako mu besedit' pone: Jadnie, sa svog e srca zaglavit', a nejakog eda nije ti ao ni mene sirote: ja u se brzo tvoja udovica nazvat', jer tebe e smai Ahejci, kada odasvud bahnu, a meni bilo bi bolje da pod zemljicu siem, kad nema te vie, jer neu imati utehe druge, kad itku ti stigne svretak, nego alost kad nemam ni oca ni gospoe majke. PEVANJE SEDMO: HEKTOR I AJANT DELE MEGDAN. SAHRANJIVANJE MRTVIH. Hektor i Parid se vraaju na bojite, iz Troje. Jo uvek se pria o dogaajima iz prvoga dana borbe. Bitka opet oivi. Ali boanstva, Atena i Apolon, odluuju da je pokolja bilo dosta: neka Hektor izazove na dvoboj nekog Ahejca. Odluku bogova Hektoru saoptava njegov brat, vra Helen. Hektor ini kako mu je savetovano. Ahejci su neodluni. Najzad rebom odrede Ajanta, sina Telamonova, da se bori sa Hektorom. Megdan traje sve do zalaska sunca. Pada no i glasnici rastavljaju borce. Junaci obdare jedan drugoga - maem i sjajnim pojasom. Ahejski glavari se goste u Agamemnonovom atoru. Nestor predlae primirje i utvrivanje tabora kod laa. Trojanci sazivaju skuptinu. Parid pristaje da vrati Grcima Helenino blago, ali ne i Helenu. Ahejci odbijaju ovaj predlog koji im prenose glasnici, ali pristaju na primirje, da se sahrane mrtvi. Sledeeg jutra kupe ih i spaljuju obe zaraene strane. Ahejci naine opkop i bedem da utvrde svoj tabor. Iz sedmoga pevanja donosimo dva odlomka. U prvome stari slatkoreki Nestor, veti besednik, navodi ahejske junake da izau na megdan Hektoru. Majstorstvo pesnika Ilijade u prikazivanju ljudskih tipova vidno je u tome odlomku. Drugi js tipina scena, stalni elemenat dobro poznat tehnici usmenog pesnitva. Sunce je na smiraju, sprema se veera u ahejskom taboru, vino se kupuje i toi, i gozba traje cele noi. Ali nebom se teko i zloslutno premeu Zevsovi gromovi. -OSMO PEVANJE: PREKINUTA BITKA Zevs zabranjuje svim bogovima da se meaju u bitku. On bojite posmatra sa gore Ide. Sa novim jutrom zapoinje nova bitka. U podne Zevs stavlja na terazije sudbine zaraenih strana. Odmeravanje izie povoljno po Trojance. Ahejci se oslanjaju na Diomeda. Trojanci veruju u pobedu pod okriljem Hektorovim. Boginja Hera jednako nastoji da bogovi prekorae Zevsovu zabranu. Zalud nagovara Posidona da se umea u boj. Agamemnona hrabri. Ali kada i sama krene da pomogne Ahejcima, glasnica Irida opominje je otro da odustane od svoje namere. Zevs dolazi i saoptava svoju odluku: Ahejci e i sledeeg dana teko stradavati, i tako e biti sve dok Hektor ne ubije Patrokla i Ahilej ne poe nanovo u borbu. No prekida nereenu bitku. Hektor sa vojskom logoruje na otvorenom, u ravnici pod Trojom. Iz Prekinue bike odabrali smo dva kratka odlomka. Prvo, poznatu scenu kako Zevs meri sudbine. (Ova scena je ula i u potonju evropsku epiku, kao stalni elemenat opisa bojeva.) I, drugo, zavrni prizor, gde se opisuju bezbrojne vatre oko kojih provode no Trojanci. U oba odlomka

otkriva nam se raspon od alegorine mitske slike do poredbom oivljenog opisa, prostor kojim vlada majstorstvo pesnika Ilijade. I. Divova merila sudbine Dok je jo bila zora i sveti svanjiv'o danak, gaahu strele sa strana obeju, i padahu borci; a im sunce stie na sredinu neba, tad zlatna rairi merila Dive i do dve postavi Kere preljute smrti u njih i jednu nameii Keru Trojcima konje to krote; Ahejcem medoruhim drugu, uzev sredinu povue, Ahejcima sudba se nagne. Potom na zemlju spadnu hranodavku ahejske Kere, trojanska sudba se uvis ka nebu irokom digne. Sam pak strano zagrmi sa Ide i gromovnu baci munju meu Ahejce, a oni kad vide svi se uplae vrlo, i sve ih obuzme bledoa i strah. PEVANJE DEVETO: POSLANSTVO AHILEJU. MOLBE Dok je zavretak osmog pevanja osvetljen pouzdanjem i radou Trojanaca, deveto poinje u sumornom kontrastu. Agamemnon gubi hrabrost. Ozbiljio predlae stareinama Ahejaca da odustanu od opsade Troje. U veu, tome predlogu odluno se protive Diomed i starina Nestor. Ovaj, na veeri u Agamemnonovom atoru, savetuje da poslanstvo poe Ahileju. Moda e ga smiriti i dovesti u bojne redove. Agamemnon je spreman da vrati Ahileju Brisejidu i dadne bogate darove. U poslanstvo polaze Odisej, Fenik i Ajant, sin Telamonov. Ahilej ih ljubazno doeka. Posle obeda poslanici nagovaraju Ahileja da se odljuti. Ali Ahilej na Odisejsv diplomatski govor uzvraa pretnjom da e otploviti u domovinu. Onda ga nagovara i Fenik, njegov uitelj. Ajant ini isto, vojniki odseno i kratko. Ahilej kae da e se latiti oruja tek kada Trojanci prodru do brodovlja njegovih Mirmidonaca. Fenik ostaje da zanoi u Ahilejevom atoru. Odisej i Ajant se vraaju i prenose ostalim Ahejcima Ahilejevu poruku. Zavlada strah; samo Diomed hrabri drugove. Dva odlomka iz devetog pevanja otkrie nam vetinu pesnika Ilijade u sastavljanju beseda primerenih naravima govornika. Prvi govor je otra replika Ahileja na rei Odisejeve. Drugi odlomak, iz besede Fenika, Ahilejevog uitelja, sadri priu o Meleagru, I. Ahilej savete poslanika i sve darove Agamemnonove odbija i kae da e sutra odbroditi svojoj kui Potome Divov, dovitljiv Odiseju. sine Laertov, treba bezobzirce da iskaem misao svoju, kao to zaista mislim, i kako se mora dogodit', da mi ne blebeete odasvud sede' kraj mene, jer mi je ovek onaj k'o vrata Aidova mrzak, tono jedno krije u dui, a govori drugo. Ali ja u rei to meni se najbolje ini. Ne mislim da e kralj Agamemnon okrenuti mene, a ni Danajac drugi, jer ne bi zahvalnosti meni to sam se ja neprestano s neprijateljima bio! Jednaka sudba je onom to stoji i to se bije, ra uiva istu ast k'o ugledni junak, jednako neradnik umre k'o onaj to uradi mnogo (Ahil smatra dag a Agamemnon ne ceni dovoljno) S laama svojim ve dvanest razorih ljudskih gradova, jo jedanaest peke po trojanskoj grudastoj zemlji; iz svih gradova tih skupocepih zaklada mnogo uzeh, i sve to Agamemnonu, Atreja sinu, 61

nosih i davah, a on je kod brzih ostaju' laa uzim'o sve i delio malo, a zadr'o mnogo. Ipak je poasne dare vlasteli i kraljima dav'o, svaki od njih dar svoj imade, samo je meni oteo dar, jer enu za kojom srce mi gori sad on ima; al' nek se raduje leei kraj nje! erkom nijednom sina Atridova enit' se neu, pa da je ona ravna lepotom Afroditi zlatnoj i da je delima svojim Ateni sovookoj druga, neu se enit' ni takvom; nek drugog uzme Ahejca koji je po volji njemu i bolji vladar od mene. Ako bogovi mene odre, i kui se vratim, sam e mi otac Pelej zacelo potraiti ljubu, mnoge Ahejke ive po Heladi, a i po Ftiji, erke vlastelja tono gradovima vladaju cvetnim: koju od njih zaelim, uiniu drugom je ljubom. Moja boanska mati srebronoga Tetida kae da me dvostruka sudba svretku smrtnome vodi: ako ostanem ovde i borim se okolo Troje, nema mi povratka kui, al" slava mi propasti nee; ako li kui se vratim u voljenu oinsku zemlju, nema mi slave ni dike, al' dug u imati ivot, te me nee smrt i udes dostii brzo. I druge argejske borce ja isto svetujem ovo: neka otplove kui, jer Iliju neete strmom doekat' propast, jer nad njim svemogui Dive je svoju pruio ruku, i sav se u njemu podie narod. II. Fenik, negdanji vaspita Ahilejev, pokuava da Ahileja odljuti besedom o vrlini pomirljivosti i o Meleagrovu gnjevu Tebe othranih junaka, Ahileju podobni bogu, od srca volei tebe, jer nisi hteo sa drugim ni u gozbovanje ii ni u kui jesti, dok ja te nisam na kolena metn'o i komad ti odrez'o mesa pa te nahranio tako i potom ti pruio vina. Dosta si puta meni na grudma pomoio ruho prolivi vino iz usta jer nespretan bee k'o dete. Tako se za te mnogo utrudih i namuih mnogo, mislei kako meni potomstva ne dae bozi, te ja tebe posinih, Ahileju podobni bogu, da bi ti mene jednom od sramotne branio bede. Ali ponosno srce, Ahileju, svladaj, jer tebi tvrdo ne prilii srce; i sami se bogovi mogu ganut', u kojih su vee ast, vrlina i snaga. I njih gledaju ljudi da mirisnim okrenu kadom, molbama tihim, rtvom levanicom i da dimom od rtvi mole' se kad ko prestupi to i sagrei togod. Jer su i Molitve hrome, a erke su velikom Divu, obraz im se naroz'o i razroko oima glede, brino koraaju one ozadi iza Grehote. PEVANJE DESETO: PESMA O DOLONU Deseto pevanje je obiman i potpuno samostalan umetak u izlaganje Ilijade, jedini takve vrste u celome spevu.Ahejski tabor je utonuo u san, ali Agamemnon i Menelaj lutaju zabrinuti. Na kratkom savetovanju, kod straa, doneta je odluka da neko poe u nono izvianje, meu neprijatelje. Kao uhode kreu Diomed i Odisej. Sa trojanske strane Hektor takoe alje uhodu, nekoga Dolona. Njemu je Hektor obeao, kao nagradu, Ahilejeve konje. Uhode se sretnu. Odisej i Diomed uhvate Dolona.Izmame od njega obavetenje da je Trojancima stigao u pomo Res,traki kralj. Resovi konji nadaleko su uveni. Ahejski junaci ubiju Dolona, prikradu se Traanima, ubiju Resa i njegovu pratnju, teugrabe Resove konje. Donosimo odlomke u kojima se opisuje kako Dolon polazi u izvianje i kako pada u ruke Diomedu i Odiseju.

PEVANJE JEDANAESTO: AGAMEMNON SE ODLIKUJE Novo pevanje vraa nas na bojite. Zapoinje nov dan i nanovo boj. Opis ovoga dana borbe protee se kroz punih sedam pevanja Ilijade. Borbu podstakns sam Zevs. On Ahejcima alje Eridu, boginju razdora. Erida razjari i nadahne hrabrou Ahejce. Junak koji se odlikuje je Agamemnon; stoga se posebno opisuje njegovo oruanje. Agamemnonovi podvizi usporavaju razvoj osnovne radnje. Poverujemo gotovo da e njegovo junatvo spreiti ostvarenje Zevsove odluke i Ahejski poraz. Ali Zevs stvarno vodi zbivanje. Poslao je Hektoru glasnicu Iridu sa uputstvom da ne ulazi u borbu dok je u njoj Agamemnon. Agamemnon poini mnoga junaka dela. Onda ga rani trojansko koplje i on naputa bitku. Hektor povede Trojance u protivnapad. Onda bude ranjen i Diomed. Na snanoga Ajanta navaljuje Hektor i njegovi ljudi. Ajant se povlai. Nestor spasava, na kolima, ranjenog lekara Mahaona. Ahilej posmatra bitku sa svoje lae. alje Patrokla da pita Nestora ko je ranjenik. Nestor moli Patrokla da utie na Ahileja: ako ve nee da uzme uea u boju, neka barem svoju opremu da Patroklu i njega pusti u boj. Patrokle, u povratku, nailazi na ranjenog Euripila, odvodi ga u njegov ator, vida ga. Euripil govori o loem stanju na bojitu. U odlomku koji donosimo slika se orija Ajant. On se samo nevoljko povlai iz boja, ak i kada ga zahvati strah pred mnogim neprijateljima. Junakovu upornu prirodu slika pesnik poreenjima meu kojima je i poznato poreenje o magarcu u povrtnjaku. Ono je bilo predmet mnogih rasprava u estetskoj kritici Homera. PEVANJE DVANAESTO: BORBA OKO BEDEMA Trojanci su se, u prethodnom pevanju, pribliili jarku i bedemu oko ahejskog tabora. Dvanaesto pevanje poinje sumornim pogledom u budunost kada Ahejci budu savladali Troju i otplovili kuama, zbrisae Posidon, bog mora, i tragove toga slavnoga bedema. Potom se pesnik opet okree opisu boja, i to onom njegovom delu o kome e biti re sve do kraja petnaestog pevanja. Trojanci navaljuju na ahejski logor. Hektor predlae da se napadne na bornim kolima, dok Pulidamant savetuje da kola ostave kod bedema. Trojanci prihvate ovu drugu taktiku. Jedini borac koji napada na kolima, Asije, gine. Onda se Trojancima javi zlo znamenje. Orao leti i nosi zmiju. Ali zmija ga ujede. Orao ispusti zmiju i ona padne pred noge trojanskih ratnika koji nastupaju u pet urinih skupina. Pulidamant savetujs da prekinu juri. Hektor na to ne pristaje. Trojanac Sarpedon se istie junatvom; obara i deo grudobrana na ahejskom bedemu. Napokon Hektor razvali ogromnim kamenom jednu od kapija ahejskog tabora. TRINAESTO PEVANJE: BITKA KOD LAA Kapija ahejskog bedema je probijena. Trojanci su provalili u logor. Boj se ve vodi nadomak brodova, poslednje odstuppice grke vojske. Zevs (Div) odvraa pogled sa bojita pod Trojom. Bogovi, pak, skloni Ahejcima vie ne mogu da gledaju mirno njihova stradanja. Uprkos Zevsovoj zabrani, Posidon se umea u boj. Prima lik gatara Kalhanta i bodri ahejske borce. ini to onda i u obliju Toanta, gnevan to mu je Hektor ubio unuka Amfimaha.

PEVANJE ETRNAESTO: HERA OPINJAVA DIVA Pored sve Posidonove podrke, Ahejci stradavaju od novih Hektorovih nasrtaja. Zevs (Div) jo uvek je odsutan. Nestor izlazi iz atora gde je vidao Mahaona, sastaje se sa Agamemnonom, Odisejem i Diomedom. Agamemnon (po trei put u Ilijadi) kazuje da opsadu treba dii. Protivree mu Odisej i Diomed. Posidon dolazi da ohrabri Agamemnona. I boginja Hera smilja kako bi pomogla Ahejcima. Treba to due odvraati Zevsovu panju od Troje. Hera se odene lepo, dotera, izmoli od Afrodite arobnu traku u kojoj su sve ljubavne ini. Tako opremljena krene na goru Idu, da sretne Zevsa. Ona ga oara i namami u ljubavnu igru. Onda San, na Herinu molbu, uspava Zevsa. Posidon podstie Ahejce na nov otpor Trojancima. Junatvom se odlikuje Ajant sin Telamonov. On kamenom pogodi Hektora. Ovoga iznose onesveenog sa bojita. Dok Hektor lei bez svesti, Ahejci nanose teke gubitke Trojancima. Iz etrnaestog pevanja donosimo sredinji deo, gde je opisano Herino ljubavno lukavstvo. To je jedno od onih mesta u Ilijadi gde su bogovi, i to oni najvii, Zevs i Hera, prikazani kao ljudi predani ljubavnim uivanjima i dvorskim intrigama. Kad bi se ono po domu po Divovu s medenim pragom razlilo, po svem bi nebu i zemlji se irio miris. III. Hera i Div Hera hitro se popne na Gargar visok vrhunac idske planine, a smotri je Dive, oblaka skuplja. Kako je vide, ljubav mu duu osvoji mudru, kao onaj dan kad je prvim obljubio bee, kada su kriom od oca i majke legli na odar. PEVANJE PETNAESTO: POTISKIVANJE OD LAA Herino lukavstvo i Posidonova pomo Ahejcima uinili su da se ratna srea okrenula. Trojanci bee iz ahejskog tabora. No Zevs se prene iz sna. Vidi da ga je Hera obmanula. Grdi je i otkriva svoju konanu odluku: Hektor e opet poterati Ahejce do laa, Ahilej poslati Patrokla u boj, ovaj e poginuti od Hektorove ruke: ali Hektora e ubiti Ahilej, i onda Trojancima ostaje samo poraz, sve do razorenja Troje. Hera se pokorava, odlazi na Olimp, alje Zevsu Iridu i Apolona. Zevs ih sa Ide alje Posidonu sa naredbom da se on povue sa bojita. Zevsovi poslanici izviaju Hektora. On satera nanovo Ahejce u njihov tabor. Sam Apolon zatrpa anac i porui bedeme. Ahejci uzmiu ka laama. Uto Patrokle (on se zadrao kod ranjenog Euripila) hita Ahileju. Blie se Trojanci ahejskim laama, sa bakljama, da ih spale. Samo se golemi Ajant jo hrabro odupire PEVANJE ESNAESTO: PESMA O PATROKLU Patrokle preklinje Ahileja da mu dozvoli da pritekne u pomo saplemenicima, Ahejcima, i povede u borbu Ahilejeve Mirmidonce. Sam Ahilej jo ne odustaje od gneva. Ipak daje Patroklu svoju opremu i dozvolu da se bori. Zahteva, meutim, da se Patrokle vrati im odagna Trojance od ahejskih brodova. U ograju posustao je ve i poslednji branilac ahejskih brodova, Ajant sin Telamonov. Patrokle, opremljem Ahilejevom opremom, desetkuje Trojance. Ubija i Sarpedona, Zevsovog sina.

Zanet uspehom zaboravlja na Ahilejev zahtev. Goni Trojance sve do zidina grada. Penje se i na bedeme Troje. Odatle ga otera bog Apolon. Sada se Hektor, ohrabren, okree na Patrokla. Okraj traje dugo. Sunce se priklanja zapadu. Apolon najzad udari Patrokla u lea, te se ovome pomuti svest. Kaciga mu padne, tit odleti. Apolon mu skida Ahilejevu opremu. Sada Patrokla prvo s lea pogodi Euforb. Onda ga okupi Hektor, od ije ruke Patrokle gine. Kada ga primeti brzi Ahilej, stane ga alit, besedu otpone s njime i krilate prozbori rei: ta si se, Patroklo, usplak'o to k'o devoje ludo, koje sa materom tri i za skut je hvata i moli da ga u naruje digne, i ustavlja, a njoj se hiti, plaui pogleda na nju, dok ona ga ne uzme sebi: njemu si, Patroklo, slian kad umilne prosipa suze! Patroklo Ahilu: a sad, Ahileju, ti jednoumac posta! Takav mene gnjev ne snaao kakvim ti plamti, nesreni junae! Kako potomku e koristit' nekom ako od argejske vojske ne ukloni sramotnu propast? Nije ti viteki Pelej, o svirepi ovee, otac, Tetida nije ti mati, - no sinje te rodilo more i strmenite stene, jer nema milosrdno srce! Ako l' od kakva zebe u dui prorotva bojeg, ako ti javila togod od Diva gospoa majka a ti mene bar polji i drugu mirmidonsku vojsku zajedno sa mnom u borbu, Danajcima svetlost da sine! Svoje mi oruje daj na ramena da njim se oruam, ne bi li, smatraju' mene za tebe, Trojanci od borbe prestali, ahejski ne bi l' odahnuli sinovi hrabri od ratne vreve, ma bio oduak takav i kratak. Nismo jo umorni mi i borce umorne lako odgnali bismo Troji od brodova i od atbra." Na nj se rasrdiv Ahilej brzonogi prozbori njemu: Avaj, potome Divov, o Patroklo, ta ti to ree? Nit mi je stalo do kakva do prorotva koje bih znao nit mi je javila togod od Diva gospoa majka, nego strana mi alost u duu i u srce pade, kad se usuuje ovek da otima jednakom sebi i dar da uzme od onog to snagom je od njega bolji. Strana to mi je alost, jer mnoge ve muke podnesoh: devojku, koju meni poklonie ahejski borci. a ja na koplju je dobih kad jaku tvravu razorih, nju Agamemnon meni iz ruku je oteo sebi, Atrejev silni sin k'o kakvu prezrenu strancu. Al' to se dogodi, nek se dogodilo! Ne moe ovek goreti gnjevom u dui neprestano. Zaista smatrah srdbu da neu pre utiati, graja dok ratna ne stigne najzad do mojih do brodova. Oruje moje slavno ti sad na plea navuci i Mirmidonce ratoljubive u boj povedi neka se bore. Ahilej prinosi rtvu Divu i moli mu se da Patrokla obdari slavom i srenim. Povratkom ---Trojanci bee zajedno s Hektorom. Danajski svaki taj vo po jednog ubi junaka. Kao grabeljivci vuci kad na jagnjad udare slabu ili na jarad te ih iz celoga izvlae stada, to se raspe po gori zbog nehatnih njihnih pastira, a kad oni to vide, na plaljive navale stvore, tako Danajci jurnu na Trojce. A ovi se bega zlohunog sete, i odmah od estoke prestanu borbe. Veliki Ajant uae udilj da Hektora zgodi oklopnika, al' ovaj vetini vojevanja vian

volujskim sakrivi titom ramena iroka svoja uv'o se zvidanja strela i zvijuka mednih kopalja Patroklo prelazi anac i Trojancima presee beanje u grad Gde bi Patroklo vid'o u vojsci najvei mete, i'o bi s kolima kliu'; i pod osovine borci glavake padahu s kola i prevrtahu se kola. Tada preskoe anac brzonogi besmrtni konji, to ih Peleju bozi k'o sjajne poklone dae, trei napred: Patrokla na Hektora gonjae srce, jer ga ae pogubit', al' njega konji izvezu. Razgovor Divov sa Herom o sudbini Sarpedonovoj: Krona lukavog sin, kad vide ih, saali oba. Heri on prozbori tada i sestri svojoj i eni: Avaj, kad mi po sudbi od ruke Patrokla Sarpedon od svih ljudi meni najmiliji treba da padne! Srce se meni koleba u grudma kad pomislim ovo: ili da iva njega iz bitke suzonosne maknem te ga na polje plodno u Likiju odavde metnem, ili da pustim da sin Menetijev ubije njega." Na to odgovori njemu kravooka gospoa Hera: Kronov strahoviti sine, ta kakvu izusti re to? Hoe li oveka smrtna, ve davno predanog sudbi, vratiti natrag iz borbe i okova svirepe smrti? ----Divova odluka- Hektor bei, a s njime Trojanci i Likijci Nikada nije Div od kreeva besnog okren'o oiju sjajnih, no svagda u dui gled'o je borce mislei veoma mnogo o smrti Patroklovoj bi li i njega onde u ljutoj u borbi blistavi Hektor kraj Sarpedona podobnog bogu pogubio kopljem te mu oruje svuk'o s ramena, il' bi Patroklo mnogim pove'o jo junacima nevolju teku. Dok je mislio smisli da ovo e najbolje biti: neka estiti drugar Ahileja, Peleju sina, potisne Trojce i oklopnika Hektora s njime gradu trojanskom opet i mnoge lii ivota. Najpre umetne Div u Hektora plaljivo srce, te on u kola skoi i nagne da bei te drugim Trojcima vikne da bee, jer nasluti merila sveta Divova.

stranim glasom vikne i zapreti strelac Apolon: Bei, potome Divov, Patroklo, ne da ti udes kopljem svojim tvru da razori Trojaca smelih. A ni Ahileju, mnogo od tebe boljem junaku!" Ree, i Patroklo unazad se mnogo povue, jer Apolona se boj'o rasrdit', slavnog streljaa. Patroklo gine od Hektorova koplja: Hektor kod Skejskih vrata zaustavi konje i topot, misle' bil' opet u vreme ih nagn'o zaavi u boj ili bi borcima vikn'o do bedema neka se zbiju. Dok je tako razmilj'o, Apolon se priblii njemu, poto se naini slian oveku snanu i krnu, Asiju, koji je bio konjomori Hektoru ujak, roeni brat Hekabin, a sin Dimanta joj oca. Frigija mu je domaja, a pored Sangarija vode. Podoban tome sin progovori Divov Apolon: Hektore, zato presta od borbe? Ne prilii tebi! Ej da sam jai toliko koliko sam slabij' od tebe, na zlo bi svoje ti od borbe uzmic'o tada! Nego na Patrokla deder vrstonoge poteraj konje, ne bi l' ga kako savlad'o, a slavu ti dao Apolon!" Drugi napusti Hektor Danajce i ne hte ih biti, samo na Patrokla on vrstonoge potera konje. A s druge strane s kola Patroklo na zemlju skoi nose' u levici koplje, a desnicom podigne kamen blistav, otrljat da ga obuhvatit' mogla mu ruka. Napne se, baci ga - nije oklev'o napadom svojim -, ne baci zalud, njima vozara Hektoru zgodi Kebriona, to sin od inoe Prijamu slavnom bejae, njega u elo, kad uzde drae, zgodi kamenom otrim, i kamen mu obe obrve smrska, kost ne moe odolet', te u prah oi mu obe pred noge padnu, a sam iz lepo graenih kola padne podoban roncu, a dua ostavi kosti. Vitee Patroklo, ti ovako navali nanjga: Junak je zaista hitar, koliko se prevre lako! Kad bi zalutao nekud u sinjem ribovitom moru, mnogo bi eljad nahranio ostrige trae' skaui iz lae brze, i ako je puina burna kada on s kola ume da po polju lako se valja. I meu Trojcima, dakle, ronaca doista ima!" Rekavi to junaku Kebrionu krene Patroklo kao lav se zaletev, to haraju' torove budi 96 u grudi ranjen i ivot zbog smelosti izgubi svoje, tako, Patroklo, ti na onoga pomamno skoi. Hektor pak na drugoj strani sa kola na zemlju sleti. Za Kebriona oni k'o lavovi otponu borbu koji se, prkosa puni i gladni, jedan sa drugim biju na gorskom vrhuncu ubijene koute radi: tako, rad mrtvoga borca, dva boju vina junaka, sin Menetijev junak Patroklo i blistavi Hektor jedan drugoga htede da svirepom meu probode. Za glavu dohvati Hektor mrtvaca, ne htede pustit', za nogu s druge strane Patroklo; ostali borci trojski i danajski stanu u besnoj da mere se borbi. Tad se na Trojce Patroklo zatri muke im snuju'. Triput se tada zatri Areju podoban brzom s uasnom vikom i pobi tri puta devet junaka. A kad etvrti put se zatri podoban bogu, onda osvanu tebi, Patroklo, svretak ivota, jer se u ljutoj borbi Apolon strahoviti sretne s tobom. Al' dolazak njegov u vrevi ne primeti junak, jer mu doe u susret pokriven debelom maglom. Stane za njim i njega u lea i iroka plea udari rukom, te svet se pred oima borcu zavrti.

Patroklova kobna odluka i dalji podvizi Tada konjima vikne Patroklo i Automedontu gonei trojske borce i likijske, ali veoma pogrei ludak; da je Ahilejev pamtio savet, bio bi svirepoj sudbi i mranoj utek'o smrti. Nego jaa je volja u Diva nego u ljudi, te i hrabra nagna u beanje borca, lako uzme mu pobedu, a drugom na borbu opet sokoli; tako je i sada i njemu u grudima podstak'o srce. Koga prvoga onde i koga poslednjeg ubi, Patroklo, kada su bozi u propast pozvali tebe? Apolon odbija Patroklov napad na trojanske bedeme Tad bi Ahejci bili osvojili trojanske kule kopljem Patrokla, |er on je toliko hitao napred, ali je Feb Apolon na kulu sazdano lepu stao, junaku snujui zlo, a Trojce pomau'. Triput Patroklo se pope na ivicu visokog zida, ali ga u tri maha Apolon odbije nazad besmrtnim rukama svojim potiskuju' blistavi tit mu. A kad etvrti put Patroklo jurne k'o demon,

A Patroklo, slab zbog udarca boga i koplja, pobegne meu guste drugare od propasti bee'. A im blistavi Hektor junaka smotri Patrokla kako se povlai natrag a otrim pogoen kopljem, on mu kroz redove prie i odmah rani ga kopljem u dno slabina i med kroz njega probije sasvim. Padne, teko zajei, a osvoji alost Ahejce. tako Prijamov sin Menetija junakom sinu, koji poubija mnoge, na koplju ivot izvue. Hektor. kliui nad njim, progovori krilate rei: Negde si nad'o se ve, o Patroklo, razruit' grad nam, trojanskim enama snov'o da otme danak slobode i odjedriti s njima u dragu oinsku zemlju, ludae, al' njih brane u trku brzonogi konji Hektorovi u borbi; med borboljubivim Trojcem sam ja prednjaim kopljem i strani odbijam od njih suanjstva dan, a tebe sada e jastrebi jesti. Bednie, nita ti nije Ahilej pomog'o jaki, koji je ost'o, a tebe opominj'o negde ovako:

On tad jaukne strano, a uje ga gospoa majka sede' u morskoj dubini kraj starca svojega oca, odmah zalelekne ona, i Nerejke boginje sve se zbiju oko nje to ih u dubokom bejae moru. ujte me, Nerejke sestre, da sve me ujete dobro i da znate koliko u svojem sam alosna srcu. Teko nesrenoj meni, junaka materi jadnoj to sam rodila sina, a borca besprekornog, snanog iznad junaka sviju, a on mi k'o mladika izbi, ja sam odgajila njega k'o biljku u pitomoj bati, potom u svijenim ja ga u laama poslah u Troju, da se s Trojancima bije, al' neu ga doekat' vie da bi se vratio kui u dvore Peleju ocu. Dok mi on ivi jote i svetlost gleda sunanu, mora jadovat', a ja mu kad priem ne mogu pomoi. Al' sad idem drago da vidim dete i ujem kakva snae ga alost, jer on je od bitke daleko." Tetida s Nerejkama kod Ahileja i njen razgovor s njim Njoj Ahilej brzi odgovori uzdiu' teko: Majko moja, zacelo Olimpljanin izvri sve to, ali kakva mi radost od toga kad mi Patroklo poginu dragi? Vpe od sviju ga cenih drugara, uprav k'o svoju glavu. Izgubih ga, Hektor ga smae, oruje - divota ga videt' on s njega golemo svue, lepo, a dar taj sjajni Peleju dadoe bozi onoga dana kad smrtnom oveku te dae za ljubu. Oh, da si ostala onde sa besmrtnim sestrama svojim i da je doveo Pelej za ljubu smrtnicu koju! A sad morae i ti pretrpeti golemu alost kad ti pogine sin, jer njegova doekat' nee povratka kui, kad srce ni meni ne kae da u iveti due i biti med ljudima, dokle god Hektor svoj ne izgubi ivot od mojega pogoen koplja, i tim ne otkaje smrt Patrokla, Menetiju sina!" Na to ronei suze odgovori Tetida njemu: Rano, sine moj, ivot izgubie, kako i kae, jer posle Hektora odmah i tebi je suen svretak." A sad idem da stignem ubicu mile mi glave, Hektora: potom e sudba na mene, kada je htedne Div da izvri meni i drugi besmrtni bozi. Ni sam Herakle snani od sudbe se nije spas'o koji je gospodu Divu Kronionu najdrai bio, nego ga savlada udes i Herina uasna srdba. Al' ti nikako nemoj u kreevo ulazit' bojno pre nego oima svojim gde stiem ugleda mene: sutra ti rano u doi, kad svane i ograne sunce, doneu oruje lepo od gospoda boga Hefesta." Tako boginja ree i svojega ostavi sina, vrati se sestrama morskim i prozbori njima ovako: Kao to riega lava veoma gladna od strva ne mogu obani poljski odagnati, tako ni oba Ajanta oruana ne mogoe Hektora divnog, Prijamova sina, od mrtvog odagnati tela. Hera Ahileju alje Iridu s porukom da se pojavi na ancu On bi oteo mrca i beskrajnu stekao slavu ali Irida brza vetronoga s Olimpa sinu dolete Pelejevu sa veu nek oruje uzme kriom od Diva i drugih bogova, jer posla je Hera: blie prie junaku i krilate prozbori rei: Ustaj, Pelejev sine, od svih najstranijih ljudi. kreni da brani Patrokla, rad kojega uasan pokolj nasta pred brodovima. Tu junak smie junaka,

Patroklo govori Hektoru na samrti : Drugo jo u ti rei, a ti to u srcu pamti: ni sam nee dugo ve ivet', nego i tebe blizu eka ve propast i neminovna sudba kada te ubije divni Ahilej, Eakov potomak!" Tako to ree i odmah svretak pokri ga smrtni, dua mu ostavi ude i brzo odleti Aidu svoju oplakuju' sudbu i ostaviv snagu i mladost. PEVANJE OSAMNAESTO: KOVANJE ORUJA Glas o pogibiji njegovog druga Patrokla stie napokon i do Ahileja. Junaka obrva silna bol. Jauke mu uje i boginja Tetida, na dnu mora. Ona pohita da sazna kakav je jad snaao njenoga sina. Odvraa Ahileja od boja, ali uzaman. Kazuje mu da saeka dok mu od boga Hefesta donese novu opremu. Tetida odlazi na Olimp. Patroklovo telo jo nije sasvim bezbedno. Trojanci pokuavaju i dalje da ga otmu ahejskim junacima koji ga odnose. Hera uto porui Ahileju neka se pojavi na bedemu ahejskog tabora i zaplai Trojance. Ahilej to uini. Donose mu Patroklovo telo. A Hera pouruje zalazak sunca jer sa danom i boj prestaje. Oprezni Pulidamant savetuje Hektoru da se, s vojskom, povue u grad. Hektor ga ne poslua i logoruje u polju. Ahilej oplakuje Patrokla. Hefest kuje opremu za Ahileja. Ahilejeva slutnja i jadikovanje na glas o Patroklovoj smrti Tako se oni onde k'o ognjeni borahu plamen, a Antiloh brzi Ahileju stie k'o glasnik. Nae ga ispred laa to uvis im kljunovi idu, 100 gdeno sluti u dui to ve se dogodilo bilo; teko brian on svojoj progovori junakoj dui: Avaj meni, to se dugokosi opet Ahejci zbunjeni po polju vrzu i svojem brodovlju tre! Da me bogovi samo u ljutu ne uvale alost kako me mati izvestila rekavi da e jo za mojeg ivota od trojanske dumanske ruke najbolji Mirmidonac sa arkim se rastati suncem. Zanago junaki sin Menetijev pao je sada! Smelan borac! A ja mu govorio neka se vrati od laa potisnuv oganj, a s Hektorom da se ne bori." Tetidino naricanje za sinom

jedni mrtvoga brane Patrokla, a drugi ga silom hoe u tvru odvui u vetroviti Ilij. Najvie trudi se da ga odvue blistavi Hektor: njegovo goni ga srce da s nenoga vrata odsee glavu Patroklu, jer je na kolac eli namai. Nego ustaj i vie ne lei! U dui se stidi, to je Patroklo ost'o k'o igraka trojanskim psima! Tvoja e biti sramota, donese l' se nagren mrtvac!" Ko te od bogova meni k'o glasnicu, Irido, posla?'' Njemu odgovori na to krilonoga boginja brza: Hera je poslala mene, ta slavna Divova ljuba, ne zna to Kronov sin na visokom tronu, a ne zna nikoji besmrtnik drugi to ivi na Olimpu snenom." Njoj odgovori na to Ahilej brzonogi ovo: Kako bitku da bijem? Jer u njih je oruje moje! A mati ree mi draga da za boj se spremiti ne smem pre nego oima svojim je vidim gde dolazi meni: jer mi obea lepo od Hefesta oruje donet".

kad sam u dvoru junaka Menetija teio onde; rekoh dopratit' natrag u Opoent slavnog mu sina kada razori Ilij i dobije deo od plena. Ali Div ne ispunjuje sve to ljudi zaele! Isto tle zakrvavit' obojici nama je sudba ovde pod Trojom, jer nee ni mene na povratku mojem starac konjanik Pelej u dvoru pozdravit' svojem, a ni Tetida mati, no ovde me pokrie zemlja. Ali kad posle tebe, o Patroklo, pod zemlju idem, neu te ja sahraniti pre no amo donesem glavu i oruje tvoga ubice. Hektora hrabrog! Razgovor Divov sa Herom A Div progovori Heri, i sestri svojoj i ljubi: Najzad za rukom ti poe, kravooka gospoo Hero, da brzotrkog digne Ahileja! Zanago nisu l' roeni sinovi pravi Ahejci dugokosi tvoji?" Njemu odgovori na to kravooka gospoa Hera: Kronov strahoviti sine, ta kakvu izusti re to? Moe i smrtan ovek oveku ispunit' elju, koji je samo smrtnik i nije toliko mudar, -a ja koja se zovem od sviju boginja prva, jednom zbog svojeg porekla, a drugom to tvojom se ljubom zovem, a ti nad svima nad besmrtnim bozima vlada, ja da, ljuta na Trojce. ne mogu im snovati jade?" Tako se oni reima tim razgovarahu onde. Tetida u Hefestovu dvoru Dok se trudio oko tog vetinom svojom i umljem, boginja pristupi njemu srebronoga Tetida blizu. Lepa je Harita smotri s povezaom belom na glavi iziav pred nju, a ona vetaku slavnom bejae ljuba, uzme je za ruku, stane govoriti i ovo joj rekne: ta te u kuu nau, dugoruha Tetido, vodi. asna i nama draga? U dvore nam dolazi retko. Nego blie mi prii k'o gosta da posluim tebe!" Slavnoga zovne vetaka Hefesta i ovo mu rekne: Doi Hefeste, amo, jer tebe Tetida trai!" Slavni odgovori ljoj rukotvorac reima ovim: To je boginja mona i asna u dvore mi dola, koja je spasla mene kad bolan padoh daleko odlukom matere moje kukooke, koja me htede sakriti hromog. A tada u dui bih podneo mnogo da me Eurinoma ne skri u krilu i Tetida s njome, Eurinoma, erka Okeana zavojitoga. Devet godina kovah pored njih umetna dela: kove, svijene grivne i minue, nizije jote u spilji prostranoj, silni oko mene Okean je tek'o, bu'o i penio se, za mene nikoji drugi ne znaae ni besmrtni bog ni ikoji smrtnik, samo Tetida znae i Eurinoma, koje behu me spasle. A evo sad ona mi u kuu doe: spasenje treba da sasvim lepokosoj Tetidi platim. Hefest kuje nov tit za Ahileja a) Pripreme Tako ree i ostavi nju, a do mehova doe. te ih obrne ognju i naredi njima da rade. Tvrdi je bakar i kalaj u oganj bacio Hefest i skupoceno zlato i srebro; navali potom nakovanj velik na kovaki plan i veliki eki rukom prihvati desnom, a levom pograbi kleta. b) Poetak rada oko tita Najpre tit n velik i teak naini svugde kite', a okolo njega povue blistavi obod sjajan i trostruk, a potom i remen srebrni doda. Pet je ploa bilo na titu, a Hefest odozgo

Ahilej rasteruje Trojance - Patroklo donesen u tabor. Prevremeno smirivanje sunca Kad mu naredi tako, brzonoga Irida ode. Tada.bozima dragi Ahilej usta: Atena egidu s resama njemu na plea junaka baci. Boginja divna njemu ovena oblakom zlatnim glavu i plamen sjajni na njemu zapali tada. Kao iz grada dim nebesima kada se die s ostrva negde daleko za koje se dumani bore; graani ceo se dan u stranoj ogledaju borbi iz grada svojeg, a kada ve jarko smiri se sunce, guste se vatre razgore po ostrvu, sjajan se od njih uvis uzdie plamen, i susedi mogu ga videt' ne bi l' s laama doli da nevolju odbiju ljutu: tako se plamen s glave Ahileju pod nebo diz'o. Od zida stupi samo do anca, meu Ahejce ne zae, jer je mudri materin pamtio savet. Onamo stade i vikne. a Palada potom Atena krikne, a zabunu stranu med Trojce baci Ahilej.

Trojanci veaju. Pulidamantov savet da se Trojanci povuku u tabor Hektor odbacuje Sutra u osvit zore na oruje skoivi svi mi ljutu otvorimo borbu kod ahejskih prostranih laa! Ako je zanago divni Ahilej kod laa ust'o, lele njemu zaeli l' u borbu! U ljutom boju ja mu se uklanjat' neu, nego u stati nasuprot, ili e mene on savladati il' u ja njega. Opti je Enijalij: on ume da smakne ubicu." Tako im zborae Hektor, i odredi kliknue troje ludi, jer njima razuma Atena Palada uze. Hektora pohvale Trojci to opasan dade im predlog, piko Pulidamanta, to savet rse im dobar. Patroklo na odru. Naricanje Veerat' uzmu svaki u odredu svojem, a celu ridahu no Mirmidonci i plakahu palog Patrokla. Pelejev sin meu njima tunjavu otpoe tunu ruke vojskomorne svoje drugaru na grudi metnuv; vrlo je gorko rid'o k'o lavica dugake grive, kojoj lavie mlade iz ikare ugrabi lovac, a nju obuzme alost kad onamo podockan stigne, proe kroz dolove mnoge potrauju' tragove lovcu ne bi l' ga nala gdegod, jer ljuta je razdire srdba: tako ridaju' teko on Mirmidoncima rekne: Avaj, ludu re izgovorih onoga dana

mnoge injae slike vetinom svojom i umljem. v) Slika nebeskog svoda Najpre naini zemlju, pa nebo, i naini more i sunce koje se nikad ne zamara i mesec puni, i sva svetlila to se po celom razmilela nebu, i Oriona dina, Plejade, i uz to Hijade, Medveda, koga jo zovu i Kola, koji se svagda na mestu okree istom, neprestano gleda na dina, jedini on ne tone u Okean da bi se kup'o. g) Slika ivota u dva grada Potom lepa dva na titu napravi grada smrtnih ljudi. U jednom i svadbe su bile i gozbe. Mlade iz njihovih soba po gradu su pratiln svati. zublje im sjale, i mnoge svatovske se orile pesme: momci se, vodei kolo, okretali, med njima tada silno su jeale frule i forminge; svaka se ena udila svirci svatovskoj pred kapijom sluaju' svojom. Mnogo je naroda bilo na trgu: svaa se onde podigla: oko krvarine dva oveka se prela za ubijenog jednog. Pred sudom je zborio jedan da je platio sve, a drugi da primio nije: oba su eleli raspru pred pravednim prekinut' sudom, i obojici narod pomagae grajanjem svojim. Tu su glasnici stiavali narod, a svaki je starac onde na kamenu glatkom u svetome sedeo krugu dre' u rukama skiptre glasnika jasnoga grla. S njima se dizali jedni pa drugi te zborili pravdu. Med njima zlatna su dva u sredini talanta bila da se onome dadu ko pravdu najbolje rekne. A drugi grad su dva opkolila tabora sjaju' u ruhu bojnom, a elja u dui im dvoguba bee; il' da se razrui grad il' na dva se podeli dela sve to umilni grad imanja u sebi ima. Jo ih ne sluahu, no zasedu spremahu tajno. Samo su drage ene i luana deca na zidu stajali branei grad i s njima slabotinje starci. Drugi su izili. Arej i Palada behu im voi, oboje zlatni, i zlatno na njima bejae ruho, lepi u oruju, divnn, boanstvima kako n lii, jasni nznad svih, a ljudi iza njnh bejahu manji. A kad ve stignu do mesta. gde zasedu htee da spreme blizu reke, gde celoj vodbpoj bejae stoci, tada se posade tu, a med ih pokrivae sjajna. Podalje uhode sele su dve i pazile pomno kad li e ovce i kad vitoroga goveda videt'. Stada uskoro dou, a dva ih obana prate frulom vesele' se svojom, ne slutei prevaru njihnu. Kad ih primete oni, tad navale, odmah im ponu govea otimat' krda i jote im udare oni stada srebrorunih grabit' ovaca i smicat' pastire. A kad zauju opi kod goveda veliku buku drugi to behu pred zbornim pred mestom, odmah na konje skoe krilonoge, krenu u potragu i stignu brzo. Poto se ustave reci na obali, stanu se biti, te od jednih do drugih poletahu od medi koplja. Svaa i Strava i smrtonosna nau se Kera jednog tek ranjena dre', a drugoga itava jote, treega ve ubijena po boju za noge vuku': plat joj bejae rumen na pleima od krvi ljudske. Borci se hvatali ivi u kotac i bili su bitku, jedni od drugih svoje odvlaili mrtve junake d) Slika ivota na selu Naini pitomu oraicu, masnu i plodnu. iroku, trojaenu, a mnogo je bilo oraa koji okretahu jarme i gonjahu tamo i amo. Kad bi okrenuli ve i na kraj ornici stigli, svakom bi ovek pristup'o i u ruke dav'o mu pehar medenog vina i oni du brazda bi kretali natrag

hotei opet da stignu do mee prostrane njive; ona se crnela ozad i bee oranoj slina, mada bejae zlatna, - divota zanago bee. Zatim napravi polje na kojem su etvari eli visoki usev dre' u rukama srpove otre, rukoveti jedne po brazdama padahu gusto, druge vezai u snoplje vezivahu guvama slamnim. Tri su bila vezaa, a ozad su ili deaci, kupili rukoveti pod rukom ih nosei te ih njima dodavali hitro. Meu njima ute' na brazdi staj'o je kralj sa ezlom u ruci radosna srca. Podalje od njih pod hrastom glasnici pripremahu gozbu velikog zaklavi vola i bave' se njime, a ene belo su mesile brano, za etvare kuvale ruak. Vinograd izradi potom i velik i obilan groem, lep i zlatan, te svi ve grozdovi bejahu crni, a na srebrnom kolju se vite povijahu loze. Na obe strane anac od elika plavog povue, a od kalaja plot, a jedna bejae staza kojom su ili berai kad vreme svane za berbu. Devojke mlade i momci pored njih veseli slatko noahu medeno groe u koevima pletenim. A meu njima deak u sredi u formingu zvonku udarao je ljupko i Linovu pesmicu dragu nenim pevao glasom, a oni po njegovoj pesmi igrom, ujukanjem, klikom, skakutanjem praahu njega. ) Slika pastirskog ivota Potom naini Hefest ravnogorih goveda stado. Od zlata izdeljana i kalaja goveda behu, krave su muui brzo iz obora na pau ile pored ubor-vode kraj rita to se lelija. etiri obana zlatna sa govedima su ila, obane je devet brzotrkih pratilo pasa. Dva strahovita lava na goveda napadnu prva, pograbe bika rikaa i stanu ga vui, a on je rikao glasno, te psi i momci njemu potre. Lavovi razbue kou na velikom biku i crnu krv mu i utrobu stanu ispijati; obani zaman brze na njih podbadahu pse. A oni ih ahu ujest', al' udilj od lava odskakuju, laju dodue stojei u blizini, al' ipak se napada klone. Livadu izradi slavni tad rukotvorac u lepom dolu, a ona bee ovaca srebrorunih puna; izdelja kolibe onde pokrivene, torove, staje. Potom slavni jo rukotvorac izradi kolo podobno kolu to ga u Knosu, irokom gradu, Dedal Arijadni lepokosoj napravi nekad. Mladi momci a s njima i mome proene mnoge tu su igrali kolo za lanke se rukama dre'. Tanano imahu one od platna ruho, a momci koulje satkane lepo, na kojima sjahu se blago ice od ulja, a mome na glavi imahu vence lepe, a maeve zlatne o srebrnom remenu momci. Momci su skakali as i devojke nogama vinim vrlo lagacko, k'o lonar kad sedi uz toak i svojim dri ga rukama vetim i ogleda da li e letet'; a as jedni do drugih po redu su trali opet. Oko ljupkoga kola pore'o se veseli narod mnogi, i njemu biju' u ice peva boanski pevae pesme, a dva igraa, im zapone peva pevati, stupe meu njih i stanu se vrteti sred njih. e) Ivica tita Najzad veliku vodu okeansku izradu silnu s kraja uz ivicu tita to vrsto bejae sloen. Graenje ostalog oruja. Hefest predaje Tetidi oruje da ga nosi Ahileju Potom veliki i teak tit Ahileju skova, onda mu napravi oklop, to sijae jae no oganj,

10

kacigu napravi teku to vrsto na elu mu stoji, kacigu umetnu lepu i zlatnu namesti kitu na nju i nazuvke jo od kalaja izdelja mekog. Kada oruje sve rukotvorac izradi slavni, onda ga digne i majci Ahileja pred noge metne. Ona jastrebu slina sa Olimpa snenog poleti oruje sjajno nose od Hefesta svojemu sinu. PEVANJE DEVETNAESTO: AHILEJ UTOLIO GNJEV Smrt Patroklova ispripovedana u prethodnom pevanju izaziva presudni obrt u Ahilejevom dranju. On bi da krene odmah u bitku. Ali kroz celo devetnaesto pevanje do toga ne dolazi. Zakon epske retardacije ovde je na delu. U zoru boginja Tetida donosi Ahileju ratniku opremu koju je iskovao Hefest. Patroklovo telo premazuje boanskom ambrosijom kako bi se ouvalo od raspadanja, do sahrane. Ahilej saziva skuptinu. Izjavljuje da odustaje od svoga gneva i podstie Ahejce na borbu. Agamemnon priznaje svoju greku. ali se, u opirnoj besedi, kako je pogreio zaslepljen voljom bogova. Obeava darove i otkupe. Kune se da Brisejidu nije dotakao. Ahilej i Agamemnon sveano se izmire. Ahilej misli samo na boj. Odisej ga, tekom mukom, uveri da ljudstvo treba da obeduje pre bitke. Agamemnon alje darove Ahileju. Sa darovima Brisejidu. Ova narie nad mrtvim Patroklom. Vojska jede. Ahilej nita ne prinosi ustima. Nee da jede dok Patrokla ne osveti. Po Zevsovom nareenju boginja Atena ga krepi boanskom hranom - nektarom i ambrosijom. Najzad se Ahejci kupe da krenu u bitku. Ahilej se oprema i penje na borna kola. Ksanto, jedan od njegovih besmrtnih konja, prorie mu skoru smrt. Iz devetnaestog pevanja odabrali smo odlomak u kom Ahilej narie nad mrtvim prijateljem. Otkriva nam pesnik Ilijade ovde drugu, oveniju stranu Ahilejeve prirode. Donosimo zavrnu scenu oruanja i zlokobnog proroanstva koje Ahileju kazuje njegov konj Ksanto. Oruanje je ovde veoma bogato razvijena tipina scena junakog epa. Seti se druga i bolno uzdahnuv progovori ovo: I ti mi nekad, jadni moj drue, najdrai od svih, esto si sam u atoru pripremao prijatan ruak brzo i okretno, kad bi Ahejci znali navalit', Trojcima konje to krote da rat suzodavni nose. A sad mi lei ti proboden, al' mi je srce edno i gladno kraj svega pia i jela, jer ali za tobom! Nita me ne bi ve gore moglo pogodit', ni kad bih i za svog uo za oca da mi je umro, koji u Ftiji grozne od obraza ronei suze ezne za sinom ovakvim, a s Trojcima u stranom kraju ratujem ovde ja rad uasne Helene one, il' kad bih uo za dragog za sina to raste na Skiru, ako mi ivi jote bogoliki moj Neoptelem. Zato mi prorie smrt, o Ksanto? Nije ti nuno; i sam dobro ti znam da ovde treba da padnem od dragog oca daleko i majke, ali ti neu prestat' pre no se dosta po bojitu Trojaca nagnam!" Ree i s klikom med prve brzotrke upravi konje.

silaze sa Olimpa da se umeaju meu Trojance ili Ahejce, Zevsovi gromovi grme nebom a zemlju potresa Posidon. Zevs i Posidon ostaju isprva samo posmatrai. Uz Ahejce pristaju Hermija, Hefest, Hera i Atena. Uz Trojance: Arej, Apolon, Artemida, Leta, Afrodita. Apolon podstie Trojanca Eneju da nasrne na Ahileja. Ovi junacn se prvi sukobe. Hera pokuava da pridobije Posidona za Ahileja, ali kad Ahilej pritera u tesnac Eneju, Posidon spasava trojanskog junaka. Potom megdan dele drugi borci. Napokon se sretnu Ahilej i Hektor. Glavni trojanski junak bi ve tu poginuo da ga nije izbavio bog Apolon. Razjareni Ahilej kosi Trojance. Pred njegovim besom oni bee na sve strane. Dvadeseto pevanje naslovljeno je Borba bogova. U njemu se, ipak, opisuje samo kako bogovi pristupaju jednoj ili drugoj zaraenoj strani i pomau odabranim junacima. (Sukobe boanskih parova opisuje tek sledee, dvadeset i prvo pevanje). Iz dvadesetog pevanja odabrali smo prizor silaska bogova sa Olimpa. nesretni megdan Ahileja i Hektora, sliku kad Ahilej besno see i razgoni Trojance. I. Bogovi silaze s Olimpa na bojite i u slavu njihova silaska gromovi grme po nebu i zemlja se trese Tako su obadve vojske navrnuli blaeni bozi jednu na drugu, trudan meu njih raspiruju' razdor. Roditelj smrtnome rodu i besmrtnom strano zagrmi s visokog neba, a ozdo vladar Posidon potrese beskrajnu zemlju i brdske vrhunce zadrma strme. Sva su podnoja Idskoj mnogovreloj tresla se gori i svi vrhunci i trojanska tvra i ahejski brodi. Jer tu gospodu tad Posidonu stane nasuprot Febo Apolon nose' u rukama krilate strele, a Enijaliju stranom Atena sjajnooka doe, s Herom se sukobi tada Artemida, lovkinja buna zlatne strele to baca, a sestra boga streljaa. Leti stane nasuprot izbavlja Hermija snani, a sa Hefestom velji gospodar vira dubokih bogovi to ga Ksantom nazivaju, ljudi Skamandrom. 11. Hektor izlazi pred Ahileja. ali i njega bi Ahilej pogubio da ga ne izbavi Apolon Kako svojega brata Polidora primeti Hektor gdeno pridrava creva u rukama gre' se po tlu, mrak mu se na oi spusti: i ne smede vie daleko zadravat' se, nego Ahileju krene nasuprot otrim vitlaju' kopljem i plamenu slian. Ahilej kako ga primeti, ipi i hvale' se prozbori ovo: Blizu je borac to me u duu najdublje rani voljenog mojega druga pogubiv! Neemo due jedan pred drugim beat' po stazama bojnoga polja!" Njemu bez straha odgovori na to sjajnolemi Hektor: Ne misli. Pelejev sine, da rema e uplait' mene kao luano dete, jer dobro i sam razumem kazati pogrdne rei i drske. Znadem da jesi odlian borac. a ja od tebe slabiji mnogo. Ali sve to, dodue, u krilu bogova lei da l' u ti ja, i ako sam slabiji, uzeti ivot kopljem, jer je koplje i moje otro na vrhu!" Ree, kopljem zavitla i baci ga. Ali Atena koplje od junakog Ahileja oduhne natrag vrlo tihano duhnuv, - i ono se Hektoru divnom vrati i padne preda nj; a potom Ahilej na njega pomamno skoi, jer je pogubit' ga eleo kopljem, viui strano, ali Apolon Hektora zgrabi vrlo lako k'o bog, i gustom ga sakrije maglom.

DVADESETO PEVANJE : BORBA BOGOVA Poinje najea i presudna bitka Ilijade. Zevs saziva vee bogova. Daje bogovima dozvolu da uestvuju u sukobu pod Trojom (inae bi besni Ahilej odvie brzo savladao neprijatelja). Dok bogovi

11

Triput na njega jurne brzonogi divni Ahilej od medi kopljem i triput u debelu navali maglu.

ostavio, a drskim Trojancima u pomo ide. Tako ree i obrne natrag blistave oi. Onoga Divova erka Afrodita za ruku uzme, on js stenjao bolno: i jedva sabirae snagu.

PEVANJE DVADESET PRVO: BITKA PORED REKE Opis bitke zapoete u prethodnom pevanju nastavlja se. Ahilej zarobi dvanaest trojanskih mladia i odredi da budu rtvovani o Patroklovoj sahrani. Zatim ubije Likaona, Prijamovog sina, pa Peonca Asteropeja. U svom junakom besu Ahilej puni leevima Trojanaca talase reke Skamandra koja protie kroz trojansku zemlju. Sam bog Skamandar, ljutit, opominje Ahileja da prestans sa klanjem, jer, od silnih trojanskih leeva ne moe da izlije svoje vode u more. (Snani reni tokovi bili su za stare Grke muka boanstva.) Kako se Ahilej ne ustavlja, Skamandar udara na njega plavei trojansku ravnicu. Bujice razlivenoga Skamandra utopile bi bile Ahileja da mu u pomo nisu pritekli drugi bogovi. Napokon se Hefest, bog vatre, sukobi sa Skamandrom. Vatrena stihija nadvlada vodenu. Skamandar se ustavi i povue u korito. Potom izbijaju razmirice meu bogovima. Atena udari Areja kamenom tako da se on sloi na zemlju, a akom obori Afroditu koja se natla povreenom Areju. Apolon odbija da se sa Posidonom bori samo zarad smrtnih ljudi. Artemida tresne svoj luk Heri o glavu. Onda se bogovi, gnevni ili razdragani, povlae na Olimp, izuzev Apolona, koji odlazi u Ilij (Troju). Apolon podbada Agenora da stupi na megdan Ahileju. Kada Ahilej nadvlada, Apolon spase Agenora zakrivi ga maglom, a sam uzima Agenorov lik i beei odvlai Ahileja od ugroenih gradskih bedema. Iz Bitke pored reke donosimo sredinji deo: sukob Ahileja i Skamandra koji je pokrenuo vodenu stihiju, i prvi, najljui sukob bogova: onaj izmeu Atene i Areja. II. Borba bogova Arej i Atena Potom teka i otra med ostalim bozima izbi svaa, i na dve im strane u grudima benjahu srca. Navale s velikom bukom, a prostrana zemlja zatutnji, okolo velja zajee nebesa. Na Olimpu sede' Div je sve uo, i drago u njemu nasmeje se srce radosno videvi gde se med sobom svaaju bozi. Tu ne ostanu dugo napose svaki, jer Arej prvi otvori boj titobija, on na Atenu nasrne kopljem prvi i rune joj izusti rei: Zato, muvo ti pasja, med bozima zamee svau drska i prkosna opet? Da l' velika nagna te srdnja? Zar se ne sea vie Tidejeva sina kad nagna mene da rani, i kad si i sama blistavo koplje prihvatila i na me navalila, lepu mi kou zadrla? Stoga e sada ispatat' to uini meni!" Ree i udari nju po stranoj egidi s koje padaju kite, ni Divov grom je ne moe probit': dugakim kopljem po njoj krvolija udari Arej. Ona odskoi tada i desnicom uhvati vrstom crn kam i velik i rapav to na polju leae onde, ljudi ga stavie nekad da bude oranici mea: Areja udari besnog po vratu i srui ga na tle; sedam jutara pokri kad pade i uprlja kosu, oruje na njemu zvekne, i tad se nasmeje Atena, te mu, die' se, potom progovori krilate rei: Ludae, ne uze na um jo dosad koliko se diim da sam jaa od tebe, a meni se jednakim borcem gradi! Tako podnesi erinije matere svoje, koja ti nevolje snuje u gnjevu to si Ahejce

PEVANJE DVADESET DRUGO: POGIBIJA HEKTOROVA Apolon se otkriva Ahileju, koga je varkom odvukao od Troje. Ahilej se vraa bedemima. Svi su se Trojanci sklonili u grad, sem Hektora. Njega uzalud mole i otac i majka da se i on povue. Hektor je uvideo da je pogreio: ogluio se o Pulidamantov savet i nije svoje ete odveo u grad. Tako je skrivio poraz Trojanaca. Ponos Hektoru ne dozvoljava da se sada skloni. No kada Ahilej napadne na njega, Hektor bei, prestravljen. Ahilej ga goni tri puta oko grada. Hektoru je doao dan sueni. Atena se pretvara u Hektorovog brata Dejfoba i nagovara Hektora da stane Ahileju na megdan. Prvi junaci ahejske i trojanske vojske sukobe se. Hektor gine. Ahilejev osvetniki bes ne zna za meru. Skida oruje sa Hektora i njegov le vezujs za svoja borna kola. Odvlai ga u ahejski tabor. Sa zidina Troje razlee se lelek Hektorovih roditelja, Prijama i Hekabe, i njegove ene, Andromahe. Pevanje o Hektorovoj pogibiji donosimo u celini. Sa Hektorom se gase sve nade Trojanaca na pobedu alosno dovikne mu starina Prijam pruaju' ruke: Hektore, ne ekaj, dragi moj sine, toga junaka sam, od drugih daleko, da tvoja te stigne sudba, Pelejev da te ne smakne sin, jer mnogo je jai. Uasan borac! Da je on bozima mio toliko koliko meni, psi bi i jastrebi pojeli njega gde bi ubijen le'o, tad ljuta sa srca meni spala bi alost, jer mnogo sinova mi estitih ote, poto ih smae il' proda na ostrvo koje daleko. Jer dva sina ne mogu, Likaona i Polidora, nigde da vidim, gde se Trojanci sabie u grad: njih mi Laotoja rodi med enama prva lepota. Ako jo oni ive u vojsci, njih emo onda meu i zlatom moi otkupit', ta dosta ga ima: mnogo ga podari erci starina glasiti Altes. Rekne to starac i stane iz glave upati sede kose, al' zalud, jer time on Hektoru ne ganu srca. Mati pak lijui suze na drugoj ridae strani; nedra otkrije ona i rukom izvadiv dojku oiju suznih sinu progovori krilate rei: Mleko, Hektore sinko, ne prezri, no saali mene, ako te ikada dojkom odojih i pla ti utiah: toga seti se, mili moj sine, i stoje' za bedemom gradskim dumana odbijaj besnog, al' spreda ne bori se s njime! Hektorov razgovor sa samim sobom(shvata da je pogresio jer nije slusao P savet,da povuce trojance u grad kad se Ahil digao u borbu) Sad ne prilii meni o hrastu i o kamenu s njime da slatko eretam k'o devojka s momkom to ume, kao to devojka ume da s momkom slatko ereta. Bolje je da se to bre u borbi sukobim s njime, vidimo koga e slavom obdariti olimpski Dive!" Veanje bogova o Hektorovoj sudbini Njima roditelj ljudma i bozima zboriti pone: Avaj, oima svojim sad vidim dragoga borca gonjena okolo zida, a moje za Hektorom tui srce! Govea mnoga na rtvu mi prinese bedra na vrhuncima Ide dolovite, a i na samom

12

gradskome vrhu, a sad Ahilej ga progoni divni okolo grada Prijama vladara nogama brzim. Nego mislite o tom, o bogovi, reite sada hoemo l' spasti njega od smrti il' estita borca takva hoemo l' dati Ahileju da ga ve smakne!'' Njemu boginja na to sovooka ree Atena: Oe, to oblake zbira i saie munjom ta ree? Hoe li oveka smrtna, ve davno predana sudbi, vratiti nazad iz borbe i okova svirepe smrti? Radi, al' neemo tebi odobriti bogovi drugi!" Na to oblaka zbira Div odgovori njojzi: Ne boj se, draga moja, kod Tritona roena erko! Ne miljah ozbiljno to, a tebi u milostiv biti, Delaj kako te ui um i nemoj oklevat'!" Ahilej i dalje bezuspeno goni Hektora. Div uzima merila. Atena u Dejfobovu liku nagovori Hektora da podeli megdan s Ahilejem Ahilej savlauje Hektora uz pomo Ateninu Ree i kopljem zavitla dugosenim i tad ga baci. Al' mu se pogledav napred izmigolji blistavi Hektor: sagne se kada ga vidi, te od medi koplje preleti njega, zakrha se u tle. Palada Atena ga uzme i Ahileju vrati, a ne smotri narodni pastir Hektor. Besprekornom on progovori Peleja sinu: Promai, podobni bogu Ahileju, nimalo nisi znao za moju sudbinu od Diva, kako si kaz'o, no si blebetalo ti i nekakav besednik lukav, da se uplaim tebe, te izgubim hrabrost i snagu. Uzmicat' neu da ti mi u lea zabije koplje, nego u napasti tebe, a grudi mi kopljem probodi ako dade ti bog. Al' moga sad uvaj se koplja medenog! Kad bi ga celo u svojoj poneo koi! Onda za sinove trojske vojevanje bilo bi lake kada bi pogin'o ti, jer ti si im najvea muka!" Ree i kopljem zavitla dugosenim i tad ga baci te on ne promaiv tit Ahilejev zgodi po sredi, koplje se odbi daleko. A Hektor se rasrdi tada to mu je njegovo koplje iz ruke izletelo zalud: stane rastuen to drugog jasenova nemade koplja; glasno poklikne brata belotitnog Dejfoba trae' dugo od njega koplje, al' njega blizu ne bee. Onda dokui Hektor u dui i prozbori ovo: Avaj, zanago mene ve pozvae bogovi u smrt: ja sam mislio da je kraj mene junaki Dejfob, ali on je u gradu, a prevari mene Atena. Ve mi se hudo skonanje pribliuje, nije daleko; beanja nema, jer to ve odavno milije bee Divu i njegovu sinu streljau, koji su pree moja zatita bili, al' sada me sustie udes. Ali bez borbe zacelo i bez slave poginut' neu, veliko svriu delo, i unuci za to e znati!" tako se vine i Hektor i otrim zamahne maem. Nanjga jurne Ahilej, i srce mu besnog se gnjeva napuni, titom lepim i umetnim zatiti grudi, uz to se klimae njemu na glavi sa etir' branika lem, a zlaana griva na lemu trepetae sjajna, to je Hefest mnogo uvrstio okolo vrha. Kao to med zvezdama ee veernjaa u doba gluho, koja najlepe sija od sviju na nebu zvezda: tako se sjalo otrice na koplju koje Ahilej desnicom vitlae propast namenjuju' Hektoru divnom, kou mu gledaju' lepu, kud najpre bi mog'o pogodit'. Celu mu kou medno pokrivae oruje lepo to ga je s jakoga svuk'o Patrokla kada ga smae; samo se videlo grlo, gde upravo vrat od ramena kljune razdvajaju kosti, gde najbra smrt je ivotu. Tu ba napadaa Ahilej kopljem probode,

odmah mu kroz vrat neni kopljani izie iljak. Ali mu od medi teko dunike ne probi koplje, da je Ahileju mog'o jo koju re progovorit'. Hektor moli Ahileja da mu telo vrati Trojancima, ali ga on odbija, a Hektor mu na samrti prorie smrt I psine e tebe i ptice runo razvlait', a onog pokopae ahejski borci!" Teko ranjen njemu sjajnolemi prozbori Hektor: Molim te, ivota ti tvog i kolena, oca i majke, ne daj da me psine kod ahejskih razderu laa, nego ti dovoljno medi i zlata uzmi, dare to e ih tebi dati moj otac i dostojna mati, telo pak moje kui povrati, da bi me ognju mrtva predati mogli Trojanci i trojanske ene!" Njemu sjajnolemi Hektor umiru' prozbori ovo: Dobro te poznajem po tvom pogledu, ne oekivah da u te nagovorit', jer gvozdeno srce u grudma ima, al' pazi da se zbog mene bogovi na te onog ne rasrde dana kad Parid i Febo Apolon pogube tebe vina junaka kod Skejskih kod vrata!" Tako mu ree i odmah svretak pokri ga smrtni, dua mu ostavi ude i brzo odleti Aidu svoju oplakuju' sudbu i ostaviv snagu i mladost. Njemu i mrtvu odgovori divni Ahilej: Umri, a potom e Kera na mene kada je Dive htedne da izvri i meni i ostali besmrtni bozi!" Ahilej sa Hektora skida oruje, a njega privezuje za svoja kola i odvlai u tabor Na svakoj nozi ile Ahilej mu probui divni izmeu pete i glenja i volujski remen provue, za kola privee njega da glava mu po tlu se vue. U kola zatim se popne i odoru podigav slavnu zamahne biem na konje, i oni hoko potre. Hektor se povlaen zaprai sav, a mrka se kosa razvee njemu, a glava prahovita cela mu bee prelepa nekad, a tada Div je dumanima dade nek je u njegovoj dragoj u oinskoj nagrde zemlji. Prijam i Hekaba nariu za Hektorom Sva mu se uprlja glava u prahu tako; a mati kosu upati stane i koprenu belu daleko baci i smotrivi sina veoma zarida glasno. I dragi otac bolno zajaue, i ceo narod stane po celom gradu naricat' i kuknjavu dizat'. To je podobno bilo veoma k'o ceo da s vrha Ilij bregoviti grad u arkom poaru gori. Jedva Prijama Trojci zaustave koji je hteo napolje u alosti izii kroz Dardanska vrata. Tunjavu bolnu Hekaba pred enama trojanskim pone: Sine, jadne li mene! A zato da nesrena ivim, kada mi pogibe ti? U gradu danju i nou ti mi bejae ponos, a Trojcem i Trojankam svima zatita bee u gradu, a oni tebe k'o boga pozdravljahu, jer dika i njima si velika bio dok si iveo, a sad skonanje i sudba te stigla!" Ne slutei nesreu, Andromaha uje Hekabino naricanje i hita na kulu, te i ona stane naricati Tako naricae ona, a Hektoru ljuba jo nita nije doznala, jer joj glasnik ne stie uzdan s veu da joj je vojno pred kapijom ostao gradskom. Nego u visokom domu unutra ona je tkala dvostruko porfirno ruho uvezuju' areno cvee. U kui ona svoje lepokose dvorkinje zovne

13

neka tronoac velji stave kraj ognja da Hektora eka topla za kupanje voda sa bojita kada se vrati. Luda, a ne znade da ga, od kupala vrlo daleko, Ahilejevom rukom sovooka svlada Atena. Nenadno lelek ona i tunjavu zauje s kule, kolena zadru njoj, a unak ispade na tle. PEVANJE DVADESET TREE: NADMETANJE U SLAVU PATROKLA Posle presudne bitke dva slavna mrtvaca ekaju na sahranu, Patrokle i Hektor koga Ahilej nije izruio Trojancima. Ahilej sa svojim Mirmidoncima opet oplakuje Patrokla. Nou, u snu, pohodi ga Patroklova sen. Pouruje Ahileja da mu telo sahrani. Lomaa se, sutradan, sprema, silna drva donose. U sveanoj povorci donose Patroklovo telo. Ahilej odseca kosu, kao rtvu, i stavlja je u ruke mrtvome drugu. Lomaa sa telom Patroklovim gori. Na nju stavljaju silne rtve. Ahilej posee i dvanaestoricu zarobljenih Trojanaca, te i njihova tela turi na lomau. Sledeeg dana, kada lomaa dogori, kupe Patroklove kosti, stavljaju u sud i sahranjuju. Poto je grobna humka nasuta, Ahilej prireuje nadmetanje u ast pokojnika i stavlja nagrade. Takmiari se utrkuju na kolima, rvu, trkaju, bore kopljima, bacaju kotur, streljaju, bacaju koplje. Ahilej je nekako izmenjen. Javlja se kao razboriti sudija u svai koja je izbila oko utrke na kolima. (Nagoveten je lik to e ga Ahilej primiti u sledeem, zavrnom pevanju.) Iz dvadeset i treeg pevanja donosimo san Ahilejev i rvanje Ajanta sa Odisejem. U snu i razgovoru Ahilejevom sa Patroklom izreena je vezanost homerskog heroja za ivot. Nereeno nadmetanje u rvanju suprotstavlja, kao takmiare, dva junaka razliite prirode: velikog" Ajanta, Telamonovog sina, oveka-gorostasa, ogromne telesne snage i borbenosti, i Odiseja, onieg oveka, domiljatog diplomate. (Po predanjima koja Ilijada ne pripoveda, ova dva junaka polagala su, posle Ahilejeve smrti, pravo na njegovo oruje. Kada je oruje dodeljeno Odiseju, Ajant je, od jeda, poludeo.) Pojavljivanje Patroklove due: Spava, Ahileju, sasvim zaboravivi za mene! Nisi me iva nikad zaput'o, no sada kad umreh, mene pogrebi to pre da proem kroz vrata Aida! Due me gone daleko, te senke preminulih ljudi, one me preko reke ne putaju njima da priem, nego lutam pored Aidovih irokih dveri. Zato prui mi ruku, Ahileju, cvilim, jer vie neu se vratit' od Aida kad ognjem sagorite mene. Neemo vie ivi, od dragih drugara daleko, med njima sedei veat', jer mrska me proguta ona Kera, to me vee pri porodu zgrabila bila. Ali je i tebi samom, Ahileju, podobni bogu, sudba da padne pod zidom imovitog naroda trojskog. Drugo ti rei u jo i naredit', hoe li sluat': nemoj mojih od tvojih, Ahileju, rastavljat' kosti, nego ih sastavi, jer se othranih u vaem domu zajedno s tobom kada Menetij iz Opoenta malog me dovede vama u dvore zbog jadnog ubijstva onoga dana kad sina pogubih Amfidamantu, ludak, nenamerno, na nj se rasrdiv u igri na kocke. Vitez me Pelej primi u dvore i othrani mene briljivo, te me tvojim, Ahileju, nazva drugarom. Tako nam isti sud nek obojici pokriva kosti: zlatni dvouni krag to dade ti gospoa majka."

Ree i obadve ruke Ahilej isprui za njim, al' ga ne uhvati; dua odleti pod zemlju tada podobna dimu cvre'. Ahilej u udu ipi udari o ruku rukom i rei progovori tune: Avaj, i u dvoru Aidovu nekakve due ima, i senke ima, al' nikakva nema ivota!" PEVANJE DVADESET ETVRTO: OTKUP HEKTORA Poslednje pevanje Ilijade donosi tek konani obrt u prii o Ahilejevom gnevu. S poetka se susreemo sa Ahilejem iji se bes jo nije staloio. Iz dana u dan on nagruje mrtvo Hektorovo telo. Vezuje ga za svoja borna kola i vue trired oko Patroklovog groba. Dvanaestog dana dozlogrdi ovo neovetvo i bogovima, svima sem Here, Posidona i Atene. Zevs ipak alje Ahileju njegovu majku, boginju Tetidu, ne bi li ona nagovorila sina da Hektorovo telo dadne Trojancima na otkupe. Boanska glasnica Irida podstie Prijama, Hektorovog oca, da se uputi u ahejski logor. Prijam stie nou do Ahilejevog atora. Suoen sa Prijamom, kome je sina ubio, Ahilej se seti svoga oca, staroga Peleja, kome je sueno da iv doeka Ahilejevu skoru smrt. I Prijam i Ahilej puste suzu. U suzama se otapa i Ahilejeva okorelost, i jad zbog pogibije Patroklove. Pogled se Ahileju otvara i za tui bol, za patnje oveka i njegovu zlehudu sudbinu. On Prijamu daje Hektorovo telo na otkupe. I obeava dvanaest dana primirja: neka ga Trojanci sahrane kako junaku prilii. Prijam odlazi sa Hektorovim telom. U Troji Andromaha, Helena i Hekaba oplakuje Hektora. Trojanci devet dana dovlae drva za lomau. Onda Hektora spale, sakupe mu kosti u zlatni koveg, ukopaju ga i naspu grobnu humku. U pesmi o otkupu Hektora vrhunac je i kraj Ilijade. A to e rei speva o Ahilejevom gnevu. OTKUP HEKTORA Ahilejeva neutena alost i nagrivanje Hektora: Veanje bogova o Hektorovoj sudbini. Div alje Iridu da Tetidu pozove na Olimp A kad ponovo potom osvanula dvanesta zora, onda pred bozima venim probesedi Febo Apolon: Strani vi, bogovi, jeste i svirepi! Nije l' vam Hektor stegna govea klao i stegna besprekornih koza? A sad nemate volje ni mrtva da spasete njega, da ga ugleda ljuba i majka i njegovo dete, njegov roditelj Prijam i narod; tad bi ga brzo oni sagoreli ognjem i dostojno njega pogrebli! Nego Ahileju besnom ugoveti elite, bozi, u koga ljubazne udi ne ima; njemu se ne da srce okrenut' u grudma, i narav obesnu ima podoban lavu to snagom i srcem silovitim gonjen stada napada ljudska da gozbu uhvati sebi: tako izgubi milost Ahilej, a stida mu nesta, koji je ljudskom rodu na korist i na tetu velju. I drugi neko moda i draega izgubi svoga, roenog izgubi brata il' dragoga svojega sina, ali opet pla i ridanje ostavit' ume jer je sudbina dala oveku strpljivo srce. Ali Hektora divnog, Ahilej kad ote mu ivot, za kola sada vee i vue okolo groba dragog drugara, - al' time ni lepe ni bolje mu nije! Samo da mi se na njega ne naljutimo junaka, jer i nemu zemlju u srdbi nagruje svojoj!"

14

Na to srdita njemu beloruka prozbori Hera: I ta re bi mogla da vredi, srebroluki boe, ako Hektor jednaku ast s Ahilejem ima; Hektor je smrtan ovek, i smrtna ga dojila ena, ali Ahilej je porod od boginje, koju ja sama odnegovah, othranih i oveku dadoh za ljubu Peleju, kojega bozi od svega volee srca. Svi ste bogovi bili na svadbi, - s njima se i ti s formingom goae tada, zli drue. nevero vena!" Tetida obavetava sina o Divovu nareenju, a on joj obeava da e Hektora predate Irida obavetava Prijama o reenju bogova Kronovi Iridu tada u sveti iljae Ilij: Hitaj, Irido hitra, i olimpsko ostavi selo, idi u Ilij i onde junaku Prijamu javi ahejskim laama dragog nek ide otkupit sina dare Ahileju nose' da njima smeka mu srce: sam neka krene, i drugi Trojanac nek ne ide s njime! Hekaba uzalud pokuava da Prijama odvrati od puta. On u riznici odabira darove za otkup Hektora Ree, - al' zakuka ena i njemu odgovori ovo: Avaj, kamo ti razum, sa kojeg si ugledan pree bio u ljudi stranih i onih kojima vlada? Kako ahejskim hoe sam da laama ode na oi junaku to vrle sinove tvoje ve je pogubio mnoge? U tebe je elezno srce! Ako te uhvati jednom i oima ako te vidi borac krvoedni onaj i podmukli, nes te alit' nit e ti odati potu. Daleko u kui ovde sina oplakujmo sada! A njemu kada ga rodih uz nit ivota snana sudbina zaprede pseta brza da nahrani on, od roditelja daleko, onde kod nemani strane! Po sredi mogla bih jetru njegovu zagrist' pa je razjedat'! Takva bi bila osveta za sina moga, jer nije ga plaljiva smak'o, nego za Trojance i za Trojanke nedara niskih bio se, nije pritom pomilj'o na strah i begstvo!" Pre polaska Prijam lije rtvu i moli Diva da mu poalje orla u znak srena odlaska. Orao se pojavljuje i Prijam s glasnikom odlazi na put Hermija prati Prijama Ahileju Znaj mi, stare, da sam od besmrtnih bogova jedan Hermija, jer me je tebi za pratnju poslao otac. Ali ja u se sada povratit' i na oi neu stupit' Ahileju, jer bi to meni zamerka bila besmrtni bog da smrtne toliko potuje ljude. A kad ve ue, sinu Pelejevu kolena primi, moli ga, tako mu oca i lepokose majke, tako mu sina, u njemu da samilost pokrene time!" A ja sam nesrean sav: izrodih u irokoj Troji vrlo vrlih sinova, a iv mi ne osta ni jedan. Im'o sam ih pedeset, kad ahejska osvanu vojska: utroba iste majke devetnaest mi rodi sinova, inoe druge mi sve u dvoru raahu mome. Vei je deo mi njih pogubio napasnik Arej. A kog jo jedinog imah, te i sam tiae grad nam, toga ti nedavno smae, kad oinsku branjae zemlju, Hektora. Ahejskim sada i dolazim laama zato otkup da za njega dam ti, a goleme otkupe nosim. Nego se bogova boj, Ahileju, smiluj se meni setiv se svojega oca, nesreniji od njega ja sam koji pretrpeh to nije na zemlji ovek ni jedan

pruivi ustima ruku junaku to sina mi ubi!" Jadnie, zanago mnoge u dui premui muke! Kako se usudi sam da ahejskim laama krene na oi oveku onom to tebi estite mnoge sinove pogubi ve? U tebe je elezno srce! Takvu sudbu ve bozi ispredoe ljudima jadnim, neka ive u bolu, a sami bezbrini jesu. Lee bureta dva u Divovu dvoru, iz jednog daje darove zle, a iz drugog darove dobre. Kome iz bureta oba gromoviti pomea Dive, taj e ovde naii na zlo, a onde na dobro. Ahilej prima otkup, predaje Hektora ocu i poziva ovoga na veeru Pelejev sin k'o lav iz atora napolje skoi, ali ne sam, no i dva za njime krenu drugara: junak Automedont i Alkim, to ih Ahilej posle palog Patrokla iznad svih voljae druga. Zarida tada i dragog drugara po imenu zovne: Nemoj se ljutiti na me, Patroklo, kad i u dvoru uje Aidovu da sam na otkup Hektora divnog dragome ocu dao, kad sjajne mi darove dade, s tobom u i to ja podeliti, kako i treba! Tako ree Ahilej i desnicu ruku nad lankom prihvati starcu, da strah mu iz due istera svaki. Potom na poinak legnu u tremu kunome onde Prijam i glasnik njegov, sa mislima mudrim u glavi. A Ahilej zaspi u lepome svojemu atoru a pored njega legne Brisejida obraza lepih. Povratak i dolazak s mrtvim Hektorom Hektor na odru i naricanje Andromahino, Hekabino i Helenino Od njih beloruka prva Andromaha tunjavu pone; Hektora ruivojske u rukama drei glavu: Mlad mi izgubi ivot, moj vojno! Udovicu mene u kui ostavlja ovde! A luan jo nam je sini kojega nesreno rodismo mi, a ne mislim da e on do konja dorasti; sa vrha pre e se ovaj sruiti grad, jer nesta brania mu tebe, a ti ga, branjae, estite ene spasavae i ludu decu! Lomaa, spaljivanje, nasipanje nadgrobnog huma i daa u ast Hektora Tako nariui ree, i silni je uzdis'o narod. Tada ljudima Prijam starina progovori ovo: U grad vozite drva, Trojanci, nemojte nita bojat' se zaseda tajnih argejskih, jer je Ahilej alju" me od laa crnih po meni poruio ovo: ,Nee napadat' pre no dvanesta osvane zora!"'

15