O umetnikim foto-belekama ateljea

Olivera Eri}

kreiranog pod uticajme klaberske/skejterske industrije zabave roz opis fotografija unutranjeg prostora ateljea Nenada Rackovia , u kome umetnik ivi i stvara, a koje su snimili beogradski umetnici: Nevena Popovi, Aleksandrija Ajdukovi i Sran Veljovi, rad razmatra naine oblikovanja (kreiranja) enterijera korienjem elemenata klabinga (clubbing) i skejtinga (skating), to danas postaju fenomeni masovne industrije zabave. Rad, isto tako, pokazuje kako unutranjost umetnikovog ateljea, kreiranog pod uticajem komercijalnih oblika provoenja slobodnog vremena, moe postati poetsko mesto stvaranja novih/drugaijih miljenja i znaenja, koja podrivaju postojee globalne kapitalistike odnose moi. U radu se pokazuje da art-ostvarenja ne iezavaju pred najezdom bizarnog i komercijalnog, ve, naprotiv, da je umetnike kreacije mogue ostvariti pomou potroake klaberske/skejterske industrije zabave. Svoju umetnost ponaanja umetnik Nenad Rackovi od 2000. godine izvodi uz elektronsku (tehno) muziku koju izvodi di dej (DJ) u klubu ili diskoteci. Senzacije izazvane ritmom di deisanja (DJing) koji je vizuelno praen vi(deo) deingom (VJing), podstiu umetnika da zapone svoj telesni transformans re-akcija na digitalne slike i zvuke. Umetnik se pribliava DJ pultu na kome se odvija video projekcija i okruen klaberima, zauzima provokativne stavove i poze.
1

Roen je 1967. godine u Beogradu. Izlagao samostalno i grupno na brojnim izlobama u zemlji u svetu. Glumio u pozoritu (Sveti Nik, Nicholas Edward Cave ivot i veze, Bitef teatar, 1992) i na filmu (Marble Ass, 1995); govorio o narko-mafiji na radiju B92; napisao romane (Aspirin, 2002; Knjiga recepata, 2002; Nesavladiva pri~a, 2006). Od 2000. godine svoju umetnost ponaanja vezuje za klabing i elektronsku (tehno) muziku koju izvodi di dej (DJ) u klubu ili diskoteci. 281

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

Tokom izvoenja klaberskog performansa, umetnik doputa da se projekcija video deinga odvija preko njegovog tela, a zatim, prilazi klaberkama, dodiruje ih, grli ili ljubi. Podizanjem ruke, umetnik povremeno komunicira s di dejom, dok u ritmu njegovog elektronskog seta, plee na podijumu za igru. Svoju igru umetnik prekida na trenutak, kako bi popio pie ili uzeo ekstazi. Meutim, umetnikova nastojanja da izazove afirmativnu klabersku igru stvaranja situacija, grubo su zaustavljena od strane navijaa, koji su poeli da zavode red po beogradskim nonim klubovima. Umetnik je vie puta doiveo neprijatnosti, jer su ga navijai verbalno i fiziki napali. Pokuavajui da ostvari model anarhistikog ponaanja na granici izmeu umetnosti ivota i graanske neposlunosti, umetnik shvata da danas tako neto nije mogue izvesti. Na to ukazuje i teoretiar Ratko Boovi istiui da zbog dugotrajne tranzicije i krize, u Srbiji preovladava konfuzni ivot pritisnut strahom i depresijom, kao i estrada, koja liena etike i estetike, sve potinjava materijalnom interesu. Individualne strategije, ma koliko bile inventivne i matovite, promiljene i moderne, mogu postradati u drutvenoj zajednici koja je blokirana ekonomskom 2 krizom i drutvenim neredom. Razlozi umetnikovog odbacivanja, nalaze se kako u promenjenim kulturnoekonomskim uslovima, u kojima nema mesta za siromanog umetnika (jer je glavna zvezda veeri skupo plaeni DJ koji zabavlja bogate navijae to pune kasu gazdinog kluba), tako i u umetnikovom video deingu i transformasu, koji ove monike beogradskog klabinga istovremeno iritira i plai. Prenaglaavajui svojim transformansom i video deingom, sve one elemente koji su sastavni deo scene beogradskog klabinga, a to su uitak u drogama, pornografiji, seksu i plesu, umetnik javno pokazuje svu opscenost i promiskuitet dananjeg potroakog drutva. Srpski klabing danas ne predstavlja slobodu i zadovoljstvo, ve je deo kapitalistike industrije zabave i reklamne/narko zarade. Sve unosnije zanimanje postaje dilovanje narkoticima, to u vremenima krize omoguava lake preivljavanje. Mladi, od kojih se neki zanimaju i za DJing, poinju sve vie da se interesuju za krimimalna dilerska poslovanja. Policijska akcija hapenja narko
2

Ratko Boovi, Tiina dokolice, Beograd, 2010, str. 388.

282

Zeni~ke sveske

dilera, koja je sprovedena oktobra 2009. godine, pod nazivom Morava, odrazila se i na klabing, jer je nemogunost nalaenja (kupovine) spida, za posledicu imala smanjenu poseenost klubova. Dobro zabavljanje i uivanje u srpskom klabingu, sada najvie zavisi od kvaliteta i dostupnosti narkotika. Od 2010. do 2012. godine svoje transformanse umetnik izvodi na skejtbordu, koje u njegovim skejterskim lutanjima gradom, postaju pozorina bina i pokretni postament koji istie vozaa. Za razliku od preovlaujueg stila izvoenja trikova na skejtbordu, umetnik vozi klasinim, ve zaboravljenim ulinim surf-stilom. Ne radim nikakve trikove sem moje primenjene verzije Oliea na potezu busa esdesetpetice prema Ruzveltovoj, dok preskaem leee 3 policajce. U skejt park Ue, umetnik odlazi da bi se druio s lanovima skejterskih timova Kobaz (Kobazz), etniks (Chetniks) i Roup (Rope), a ne da bi vebao skejterske trikove, jer njegova specijalnost su vonje duih ulinih trasa Beograda. Meutim, ova skejterska okupljanja se brzo prekidaju, jer mlai skejteri postaju poslovno angaovani od strane velikih kompanija (Red Bull, Burn) radi reklamiranja njihovih proizvoda i usluga. Za razliku od njegovih mlaih prijatelja, koji u skejingu pokuavaju da pronu unosan biznis i zaradu, umetnik ostaje veran svom jedinstvenom stavu/stilu vonje daske radi sopstvenog uitka. Jedino to mi je preostalo je da radim ono to najbolje umem. To je sumanuta 4 brza vonja na protezi s etiri toka. Usamljen u svojim nastojanjima da izazove afirmativne promene u industrijama klabing/skejting zabave, umetnik odustaje od daljih javnih, drutvenih angaovanja i okree se radu na ureivanju unutranjosti svoga ateljea. Iako umetnik vie nije eleo da bude deo beogradske klubske/skejterske scene, ona je, ipak, uticala na karakter njegovog kreativnog angaovanja i intervenisanja. Nekadanji prijatelji (klubski di dejevi i Roup/etniks skejteri) sada su postali vizuelni prikazi, to se u obliku digitalnih printova (postera, fotografija) nalaze na povrinama ateljea. Realizovani skromnim materijalnim i novanim sredstvima, umetnike kreacije nastaju u vremenu u kojem se siromaan umetnik usudio da ue u bogati svet klabinga i skejtinga.
3

Ivan Tokin, Tokinovi sugrani, Nenad Rackovi, skejter, u Vodi~ za ivot, Vodi~ za duu, duh i telo, Beograd, 2010, str. 21.
4

Ibid. 283

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

Unutranju transformaciju stana u disko klub ili unutranji skejt park, umetnik realizuje upotrebom novih materijala, kao to su digitalni printovi (posteri, fotografije, samolepljive sliice, stikeri), sprejevi za ispisivanje grafita, pigmenti boje, kao i korienjem ve postojeih objekata koji zadobijaju druge namene. Osim za klabing/skejting kulturu, korieni vizuelni materijal odnosio se jo i na razliite filmske, animirane i stripske prikaze ena i superheroja, kao i raznovrsne predstave metalskih, pankerskih, anarhistikih i drugih simbola. Primenom tehnike kolaa, umetnik unutranje zidove stana oblae (izoluje) motivima izvedenim tampanim pikselima i bojenim pigmentima, dok elementi pokustva to se nalaze u stanu (friider, poret i sudopera) postaju instalacije ili sprave (rampe) za izvoenje skejterskih trikova. Unutranjim oblaganjem zidnih i tavanskih povrina, atelje/mansarda je istovremeno postala umetnikova zatitna izolacija od vlage i hladnoe, i zatitno utoite od praznine i nerazumevanja ovog sveta. Umetnikovo ureenje stambenog prostora, kao i njegovo vebanje skejterskih trikova, fotografski belee beogradski umetnici: Nevena Popovi, Aleksandrija Ajdukovi i Sran Veljovi. Njihove umetniko-dokumentarne fotografije, umetnik digitalno tampa u obliku postera, koje koristi za prekrivanje zidova svoga ateljea, to oni ponovo fotografiu... Beleke umetnikovog ateljea, koje je fotografisala umetnica Nevena Popovi , karakterie obraanje panje na vizuelne odnose koji se uspostavljaju unutar prikaza. Popovi zasniva svoje fotografske kompozicije na jukstapozicijama, koje nastaju izmeu motiva kreiranih na unutranjim povrinama zidova/tavanice i realnih objekata koji se na njima nalaze. Ona istovremeno fotografski kadrira 2D prikaze zidnih povrina (poster-printovi: ona jabuica-bomba koja samo to
5

Roena je 1976. godine u Beogradu. Osnovne i magistarske studije vajarstva zavrila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Kao dobitnica WUS AUSTRIA stipendije 2006. godine bila gostujui student na Akademiji likovnih umetnosti u Beu. Doktorske umetnike studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu upisala je 2011. godine. Izlagala samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu. Inicirala i uestvovala u brojnim umetnikim i obrazovnim projektima u Srbiji, Kosovu, Italiji i Austriji. lanica je Udruenja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Bila u statusu slobodne umetnice od 2006. do 2012. godine. Angaovana je kao asistentica na Vajarskom odseku Fakulteta umetnosti Zvean od oktobra 2012. godine. 284

Zeni~ke sveske

nije eksplodirala, borbeni likovi kompjuterskih igrica, dizajn apstraktnih ara) i 3D prikaze upotrebnih predmeta (elektrini gajtan ukljuen u u utinicu na zidu, skalper na podu, no u dovratniku). Na njenim foto-belekama je, isto tako, prisutno ponavljanje i variranje vizuelnih motiva. Tako se, na primer, robot moe videti i kao digitalni print (reprodukcije iz asopisa za kompjuterske igrice) i kao stvarni objekat (plastina robot-igraka), dok se oko moe sagledati i kao print (poster) i kao objekat (utinica) i kao predmet (runi sat). Moe se rei da umetnica Nevena Popovi stvara fotografske prikaze na isti nain na koji umetnik kreira unutranje povrine svoga ateljea, primenjujui kolanu tehniku rada sa 2D/3D prikazima/predmetima. Stoga se, u svojim kolanim kreacijama, Nevena Popovi i umetnik, fokusiraju na rad s digitalnim/realnim prikazima kao amorfnim fragmentima koji stvaraju neodreena i mnogobrojna znaenja. Sledstveno tome, fotografije Nevene Popovi pokazuju da se umetnikov kolani nain rada zasniva na izostanku sinteze i jedinstva znaenja. Umetnik bira motiv izdvajajui ga iz konteksta u kojem ga je pronaao; zatim, kombinacijom razliitih, opozitnih, izolovanih fragmenata, umetnik kreira prikaze koji zadobijaju znaenja razliita od onih koji su fragmentarni motivi imali prethodno, u svom originalnom kontekstu. Tako, umetnik izolovanjem i rekombinovanjem fragmenata stvara nova znaenja. Drugim reima, radei iskljuivo kroz kolanu formu, umetnik na zidovima i tavanici svoga ateljea meusobno komplementira (dopunjuje) ili kontrastira (suprotstavlja) vizuelne digitalne slojeve. Gaston Bachelardovo shvatanje poetskog prostora, moe se primeniti na tumaenje umetnikovog ateljea/mansarde, koji kroz umetnikovu kolanu intervenciju postaje metaforina kreacija. Istiui da kua predstavlja gnezdo za sanjarenje i skrovite za imaginaciju, Bachelard ukazuje da su kue potrebne 6 ljudima da bi sanjali, da bi matali. Bachelard, isto tako, ukazuje i da se samo uz pomo ljubavi (prema prostoru), prostor moe opisati minuciozno kao da postoje molekuli sveta, tako da se ceo prizor moe zatvoriti u crtaki molekul. Minijatura se iri do dimenzija svemira. Tu je veliko jo jednom sadrano u 7 malome.
6

Gaston Bachelard, The Poetics of Space,The Classic Look at How We Experience Intimate Places, Orion Press, New York, 1994.
7

Ibid., str. 157. 285

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

Stoga fotografski zapisi umetnice Nevene Popovi pokazuju da umetnikov enterijer moe postati prostor sanjarenja i matanja. Kroz kolano ureenje povrina zidova/tavanice, umetnik dodiruje poetske dubine svoga unutranjeg prostora. Kreiran u digatalnom dobu vladavine televizije, kompjutera i video igrica, umetnikov poetski prostor omoguava nova vienja i izaziva drugaije doivljaje. Umetnikov prostor nas poziva na akciju, a pre akcije, prostor u nama podstie dejstvo imaginacije. Aleksandrija Ajdukovi kreira foto-beleke umetnikovog ateljea i samog umetnika kako stvara svoj unutranji prostor. Njene dokumentarne fotografije su jedinstvene, zato to one prikazuju umetnika kao digitalni print na povrini zida i kao aktivnu figuru zaposlenu u svom prostoru ateljea. Foto-zapisi Aleksandrije Ajdukovi su, isto tako, posebni, jer pruaju iri uvid (pogled) na izgled umetnikovog enterijera. Njene fotografije pokazuju da su unutranje povrine zidova i tavanice u potpunosti (celosti) prekrivene raznovrsnim vizuelnim motivima, tako da je dobijena panoramska slika od 360 stepeni. Poto je umetnik digitalno izolovanje unutranjeg prostora dodatno istakao toplim nanosima crvene boje (koja vizuelno izaziva utisak pribliavanja) i hladim slojevima plave boje (koja vizuelno izaziva utisak udaljavanja), umetnik je na povrinama svoga ateljea postigao trodimenzionalni efekat prostornosti. Fotografije Ajdukovieve pokazuju da je umetnikov zidni/tavanski kola od digitalnih piksela i pigmenata boje, uticao da unutranjost ateljea postane digitalno-vizuelno-narativni ringipil ili digitalni roman u slikama/digitalna slika-roman od 360 stepeni. U potpunosti okruen sveobuhvatnom panoramskom 3D slikom koja prevazilazi dimenzije njegovog vidnog polja, posmatra je u umetnikovom ateljeu podvrgnut opseni, jer ne moe da poredi viene prikaze atelja sa prikazima spoljanjeg sveta. Tako umetnik pie/slika svoj
8

Roena je 1975. godine u Osijeku. Diplomirala je na Akademiji umetnosti BK u Beogradu, odsek fotografija, u klasi Milana Aleksia. Od 2005. godine lanica je ULUSA, a od 2006. godine je u statusu samostalnog umetnika. Master studije u Novom Sadu, u klasi \ora Odanovia, zavrila 2011. godine. Bila gostujui student Marine Grini na klasi za postkonceptualnu umetniku praksu na Likovnoj akademiji u Beu. Sada je na doktorskim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na odseku za Teoriju dramskih umetnosti, kulture i medija. Izlagala samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu. Uestvovala u brojnim umetnikim projektima i radionicama u Srbiji i Italiji. 286

Zeni~ke sveske

unutranji prostor pokazujui njegovim itaocima/posmatraima kako prostor postaje digitalna poezija/slika. Umetnikov enterijer se jo doivljava i kao oseajni prostor, jer ga je umetnik ureivao pod dejstvom ekstazija. Tako ekstremne prostorne predstave ateljea mogu biti virtuelne droge koje u nama stimuliu imaginaciju i sanjarenje. Istiui da digitalne prezentacije treba da se zasnivaju na 3D oseajnosti, umetnik ukazuje na njihovo novo/drugaije promiljanje: Nije ostalo nita 9 drugo vredno osim ljudske intime da se pretoi u ivu energiju. Nastali kao odrazi umetnikovih strasti i afekata, panoramski prikazi mogu postati primer digitalizovanog naina miljenja/oseanja u slikama. Osim kao poetski prostor oseanja, umetnikov enterijer moe se videti i kao di dej (DJ) tehno muziki prostor. Slino di deju koji stvara tehno muziku miksujui razliite zvune slojeve, tako i umetnik kreira unutranjost svoga ateljea miksujui razliite vizuelne slojeve (motive) izvedene pomou digitalnih printova, pigmenata boje, umetnosti grafita i upotrebnih objekata. Umetnik esto pravi kolane slojeve od digitalnih motiva vezanih za kulturu klabinga. Tako se na zidovima i tavanici ateljea nalaze pozivnice (flajeri) i posteri kojima se reklamira DJ tehno dogodjaj (event), kao i fotografije umetnikovih transformansa izvedenih u diskoteci dok DJ pusta tehno muziku. Kao to DJ dodiruje rukom mikser i povrinu ploe kako bi kreirao muziki tehno set, tako i umetnik radom ruke kreira digitalno vizuelne kolae na unutranjim povrinama svoga ateljea. Stoga, osim optikog, zidovi i tavanica umetnikovog ateljea zadobijaju jo i taktilni karakter (kvalitet). Umetnikove digitalne prezentacije proizvode dvostruki (dualni) doivljaj: kroz upotrebu i kroz percepciju, ili preciznije: koz taktilnost i kroz opaaj. tavie, unutranji prostor kreiran od digitalnih piksela moe se posmatrarti kao video deing (VJing) koji se danas sve vie emituje u klubovima kao vizuelna podrka tehno muzici (DJing). Umetnikov poetski prostor tako postaje vizuelni prostor uivanja u DJ klubskoj zabavi. Ajdukovikine fotografije koje prikazuju umetnika kako kreira unutranjost svoga ateljea, mogu se jo interpretirati pozivanjem na teoriju Henri Lefebvrea o proizvodnji
9

Danijela Petrovi, Virtual-real ID, diplomski film odbranjen na Akademiji Braa Kari u Beogradu 2010. 287

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

prostora. Svako ivo telo je prostor i ima svoj prostor: ono se stvara u prostoru, i, 10 takoe, proizvodi taj prostor. Na primer, pauk plete svoju mreu kao produetak svoga tela. Paukovo telo lui organsku materiju kojom on zauzima prostor. Kao pauk, i mekuac formira svoju kuicu-koljku, luei iz svoga tela materijal za njenu izgradnju. Slino tome, ptica koristi svoje telo da proizvede kruni oblik gnezda. Njen alat je u stvari njeno sopstveno telo, njene grudi kojima pritiska i stee grau dok je 11 potpuno ne pokori svojoj volji, meajui je i uklapajui u celokupno delo. Shodno tome, i umetnik kao pauk/mekuac/ptica proizvodi svoj unutranji prostor, stvarajui digitalne mrene izluevine kao produetak rada sopstvenog tela. Ovde se proizvodnja prostora, zapoeta proizvodnjom tela, proiruje na produktivne sekrete/formacije/kreacije boravita. Prema tome, ivotni prostor predstavlja samu linost; on je njen pravi (istiniti) oblik i njen najneposredniji napor. Prema miljenju Michel de Certeau-a prostor postoji kroz praksu svakodnevnog 12 ivota. Svakodnevni ivot je oprostoren. injenica da umetnik ivi i radi u svom ateljeu, samo dodatno istie njegov umetniki rad kao praktinu prostornu fuziju umetnosti i ivota. Stoga se umetnikovo kreiranje unutranjeg prostora izjednaava s umetnikovim svakodnevnim ivotom. Naime, kolani nain rada, odreuje kako umetnikovo delo, tako i umetnikov nain ivota (lifestyle). Moe se rei da umetnik ivi na nain na koji stvara. Sran Veljovi fotografie umetnikove transformanse na skejtu u prostoru ateljea, koji je prethodno kreiran uz pomo digitalnih poetskih metafora i upotrebnih objekata.
10 11

13

Henri Lefebvre, The Production of Space, Blackwell Publishing, Oxford, 1991, str. 173.

Gaston Bachelard, The Poetics of Space,The Classic Look at How We Experience Intimate Places, Orion Press, New York, 1994, str. 100.
12

Michel de Certeau, The Practice of Everyday Life, 1984, str. 117. http://www.manovich.net/ TEXTS_07.HTM
13

Roen je 1968. godine. Zavrio je Elektrotehniki fakultet u Beogradu. Fotograf i kulturni radnik. U statusu slobodnog umetnika. lan Udruenja likovnih umetnika Srbiji (ULUS). Izlagao na brojnim samostalnim i grupnim izlobama u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji, Rumuniji, Austriji, Nemakoj. Do sada realizovao projekte: Arhitektura i faizam, Lep ivot kao eksces, Nebo, Granice roda, Ekonomija moi heteroseksualne veze, Koliko visoko je bezbedno, No ica, Umee tranzicije, Transponovanje Doni Rackovi, Mnotva, Tehno pozicije potkulture, Mogua mesta solidarnosti, Muzeji i jo po neko mesto seanja, Fotografije, potreti. 288

Zeni~ke sveske

Veljovieve fotografije pokazuju kako neobian aranman kunih elemenata koji se nalaze u ateljeu (friider, sudopera, poret) postaje inspiracija za umetnika da na njima izvodi skejterske trikove. Kretanjem od jednog do drugog objekta u stanu (koji postaju skejterske prepreke/rampe), umetnik zapoinje putovanje kroz prostor ateljea. Tako se unutranjost prostora redukuje na nivo terena za vonju skejtborda. tavie, enterijer ateljea postaje unutranji skejt park, koji je odreen umetnikovim emocijama/kretanjem na skateboardu. Moe se rei da svoj unutranji prostor, umetnik prvo proizvodi, a zatim ga vozei skejtbord zaposeda (okupra), kako bi prostor koristio i njime vladao na svoj nain. Stoga umetnikov atelje postaje prostor akcije i mesto igre. Umetnik istovremeno kreira i svakodnevni upotrebni prostor i igraki prostor delovanja (akcije), koji izazivaju neoekivanu i iznenadnu erupciju znaenja. Veljovieve foto-beleke prostora u kome umetnik izvodi skejterske trikove moe se jo opisati i kao prostor slian igricama koje se igraju na kompjuteru, mobilnom telefonu ili igrakim konzolama. Unutrnji prostor je kao video igrica; on je hardver umetnikovog skejterskog kretanja kroz digitalno okruenje. U potpunosti okruen virtuelnim prizorima, umetnik/posetilac ateljea uronjen je u prostor slian scenografiji video igrice, u kome elementi pokustva postaju igraki zadaci ili prepreke koje na skejtu treba savladati. Slino programeru, koji stvara igrako okruenje od unapred stvorenih digitalnih modela-animacija, umetnik kreira unutranji prostor atelja od postojeeg digitalno tampanog materijala-printova. Meutim, za razliku od programera, koji preko kompjuterskih opcija posredno ureuje svoju igricu, tako to iz ogranienog sadraja igrake baze podataka bira likove (avatare), predmete i dogaaje, umetnik neogranienim radom ruke i tela (i uz pomo skejta) direktno oblikuje svet po svojoj meri uivajui u igri stvaranja situacija. Drugim reima, umetnik vidi svoj unutranji prostor kao neto u emu on moe da uiva, neto ime on moe da upravlja (i manipulie) na svoj nain. Umetnik shvata da enterijer njegovog studija nema fiksirano (stalno) znaenje, i da ima slobodu da ga reinterpretira na svoj nain.

289

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

Prema miljenju Lefebvrea, telo i prostor su dijalektiki interaktivni i meuzavisni, jer telo emituje svoju energiju u prostor, dok prostor utie na stvaranje drutvenih/telesnih odnosa. Ovo je zaista udesan odnos: telo raspolae svojim energijama; ivo telo stvara ili proizvodi svoj prostor; nasuprot tome, zakon prostora, takoe, odreuje ivo telo i raspodelu (razvoj) njegovih 14 15 energija. Teoretiar Hoyle, isto tako, razmatra prostor kao proizvod energije , 16 dok Bachelard sugerie da kua poprima fizike i moralne energije ljudskog tela . Tako je umetnikov atelje odreen energijama njegovog tela, koje se na skejtu (po)kree u prostoru. Posledino tome, Veljovieve fotografije prikazuju kako umetnik koristi (upotrebljava) energiju svoga tela kako bi menjao svoj unutranji prostor pretvarajui ga u ivi prostor energetskih protoka. Umetnikove skejterske aktivnosti afirmiu kreativno poigravanje sa upotrebnim/funkcionalnim vrednostima i znaenjima prostora, to je blisko situacionistikim teorijama i aktivnostima. Situacionisti su opisivali ivot kao spektakl, koji putem svojih raznovrsnih vidova (kao to su mediji, reklame, 17 zabavni dogaaji) prikazuje jedan po-rob-ljeni svet, tj. svet-robe. Ukidajui svaki pokuaj drugaijeg ivota, odnosno, onemoguavajui svaku drugu perspektivu, osim perspektive robe i vlasti, spektakl potvruje postojei drutveni sistem, postajui sveopta afirmacija ve unapred nainjenih izbora. Naspram vladavine drutva spektakla, stoji samo lana opozicija, koja svojim aktivnostima ostaje na terenu vladajueg poretka protiv koga se bori. Zato komunistiki i kapitalistiki reimi, prvi putem ekonomije proizvodnje, a drugi putem ekonomije potronje, dele istu sudbinu jaanja i potvrivanja sistema 18 zasnovanog na drutvu spektakla.

14 15 16

Henri Lefebvre, The Production of Space, Blackwell Publishing, Oxford, 1991, str. 170. Ibid.

Gaston Bachelard, The Poetics of Space,The Classic Look at How We Experience Intimate Places, Orion Press, New York, 1994, str. 46.
17

Gi Debor, Drutvo spektakla, str. 12, http://anarhija-blok45.net1zen.com/tekstovi/Debord_Drustvo_ spektakla_A4_1967.pdf

18

Ibid., str. 6.

290

Zeni~ke sveske

Za razliku od pasivnog prepoznavanja i tumaenja spektakla, situacionisti su se zalagali za aktivno stvaranje situacija kojima se naruava vladavina drutva spektakla. Sve zateeno i pasivno prihvatano, mora biti odbaeno. Sami stvarajte 19 situacije i ambijente, neke druge, svoje , govori Guy Debord. Situacionisti su svesno stvarali situacije kao neprekidne igre dogaaja, kako bi istakli jedinstvenost prolaznih i proivljenih trenutaka ivota. Trebalo je napraviti mesta za Igru, za 20 stvaranje situacija; drugim reima, za stvaranje drugaijeg ivota. Ukazujui da je ovekova tenja za neogranienim stvaranjem, oduvek bila 21 povezana s njegovom iskonskom potrebom da se igra s arhitekturom i prostorom , situacionista Ivan Chtcheglov istie: Poznato je da ukoliko neko mesto ostavlja vie prostora za slobodnu igru, utoliko vie utie na ponaanje ljudi, to poveava 22 njegovu privlanost. Situacionisti polaze od shvatanja da e novo shvatanje prostora i delovanja, podstai oveka na novo ponaanje, to e izmeniti dosadanje odnose meu ljudima, kao i njihov odnos prema ivotu. Stoga se oni zalau za kreiranje novih ambijenata, koji e u isto vreme biti proizvod i orue novih oblika ponaanja. Bie prostora u kojima e se sanjati bolje nego pod uticajem 23 droge, i kua koje prosto pozivaju da se u njima vodi ljubav. Stoga umetnik svojom bezinteresnom i nematerijalno motivisanom skejterskom igrom, pokuava da kreira situacije/ambijenete koji daruju nov kvalitet trenucima ivota. Stvarajui (na skejtu) emotivno zapaljive situacije u prostoru ateljea, umetnik svojim ponaanjem, isto tako, eli da ukae da se sa uznemirujuim aspektima ivota treba igrati. Umetnikovo situacionistiko igranje s prostorom i ponaanjem ini da stambeni/skejterski enterijer postane poetsko mesto stvaranja novih/ drugaijih znaenja kojima se podrivaju postojei globalni kapitalistiki odnosi moi. Pomou elemenata i motiva vezanih za komercijalne industrije zabave, kao to su
19 20

Ibid., str. 35.

Aleksa Golijanin, Pleme, u Gradac, asopis za knjievnost, umentost i kulturu, Broj 164-165-166, aak, 2008, str. 118.
21

Ivan Chtcheglov, Pravila novog urbanizma, str. 5, http://anarhisticka-biblioteka.net/library/ivanchtcheglov-pravila-novog-urbanizma

22 23

Ibid., str. 7. Ibid., str. 6. 291

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

klabing i skejting, umetnik kreira, okupira i prisvaja unutranjost svoga ateljea, izazivajui inverziju postojeih prostornih relacija i znaenja, ime nastaju prostori heterotropije. Miel Fuko (Michel Foucault) konstruie pojam heterotropije kao prostora koji su u relaciji s drugim mestima, ali tako da pretpostavljaju ili izvru odnose koje oznaavaju ili reflektuju. Heterotropija je prostor ambivalencije rezervoar imaginacije, prostor dislokacije gde se sustiu razliiti sadraji i prostori... Takoe, heterotropije imaju sposobnost jukstapoziciranja vie nekompatibilnih 24 prostora u jednom realnom prostoru (galerije, bioskop, teatar). Tako umetnik u enterijeru svoga ateljea uspostavlja mnotvo interdisciplinarnih ukrtanja izmeu realnog ivota, poetskih metafora, digitalne umetnosti, tehno muzike i ekstremnog sporta. Stoga umetnikov unutranji prostor postaje u isto vreme dnevna soba, umetniki studio, galerija, disko klub, unutranji skejt park... Umetnikovo klabersko ureivanje stambenog prostora, kao i njegovo vebanje skejterskih trikova, fotografiu beogradski umetnici: Nevena Popovi, Aleksandrija Ajdukovi i Sran Veljovi. Dok Nevena Popovi kreira fotozapise umetnikovih 2D i 3D poetskih metafora, Aleksandrija Ajdukovi pravi fotografske beleke umetnikovog stvaranja digitalnog prostora od 360 stepeni. Sran Veljovi fotografie kako umetnik zaposeda/vlada prostorom (na skejtu) proizvodei ga pomou digitalnih poetskih metafora i upotrebnih objekata. Njihove dokumentarno-umetnike fotografije, umetnik digitalno tampa u obliku postera, koje koristi za prekrivanje zidova svoga ateljea, to oni ponovo fotografiu... Tako unutranji prostor ateljea postaje perpetuum mobile beskrajnih proimanja klabersko-skejterskih / tehno-telesnih / digitalno-analognih procesa. Umetnika intervencija (kola, instalacija, performans) utiu da enetrijer ateljea postane ambijent klubske/sportske zabave i sklonite stvaranja/uvanja vizuelnih/telesnih uitaka. Uitak u klaberskoj/skejterskoj igri stvaranja situacija, kojom menja izgled svog unutranjeg prostora, omoguava umetniku da kreira svoju autonomnu umetniku praksu i svoj alternativni nain ivota. Neprestanim promenama svog radnog/stambenog okruenja, u kojem izvodi digitalne/telesne transformanse (to belee pomenuti umetnici ), umetnik afirmie nova znaenja i odnose, kojima uspostavlja drugaija pravila igranja umetnikih/kalberskih/ skejterskih/ivotnih igrica.
24

Mariela Cveti, Das Unheimliche psihoanaliti~ke i kulturalne teorije prostora, Orion Art i Arhitektonski Fakultet Beograd, Beograd, 2011, str. 142. 292