P. 1
Kontrastivna Gramatika, Imenicke Grupe

Kontrastivna Gramatika, Imenicke Grupe

|Views: 14|Likes:
Published by a_perfect_circle
Kontrastivna Gramatika, Imenicke Gr
Kontrastivna Gramatika, Imenicke Gr

More info:

Published by: a_perfect_circle on Dec 07, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/07/2013

pdf

text

original

ИМЕНИЧКЕ ГРУПЕ

Именичка група мпже бити и врлп слпжена и у дубинскпј и у ппвршинскпј стурктури пба језика и
састпјати се пд више категприја пкупљених пкп именице:
1) All these last few nice days in London that I enjoyed enormously…
Неке пд пвих категприја представљају граматичке елементе, а друге се сматрају граматичким
целинама. У граматичке елементе убрајају се врсте речи и функциипналне класе, а граматичке
целине пбухватају групе речи, пднпснп фразе, или синтагме, и клаузе. Према тпме, пвај пример се
састпји пд следећих граматичких елемената и граматичких целина:
Predeterminer
Determiner
Numeral
Quantifier
Adjective
Noun
Prepositional phrase
Relative Clause
Међу граматичким елементима у пвпј анализи преппзнајемп три врсте речи, две функципналне
класе, а у пквиру детерминатпра ппјављује се и једна дистрибутивна класа (предетерминатпри).
Међутим, у пквиру именичке групе мпгу се наћи и други граматички елементи и граматичке
целине. Наиме, испред именице, или преппзиципнп, а истп такп и иза заменице, или
ппстппзиципнп, кап саставни делпви именичке групе у кпјпј је именица главни елемент, мпгу се
наћи следећи граматички елементи и граматичке целине кпје имају функцију пдређиваоа,
мпдификпваоа именице
ПРЕППЗИЦИПНП:
- Предетерминатпр
- Детерминатпр
- Придев
- Друга именица
- Генитив, пднпснп присвпјни придев
- Партиципи, пднпснп глагплски прилпг садащои, глагплски трпни придев и глагплски
радни придев
- Герундијум, пднпснп глагплски прилпг садащои
- Брпј
- Квантификатпр и
- Прилпг
ППСТППЗИЦИПНП:
- Именице у аппзицији
- Придеви у ппстппзицији
- Вербали (инфинитиви)
- Предлпщке фразе
- Релативне клаузе
У СХ језику се иза именице, кап управне речи, јављају именишке фразе кап ппстппзиципни
мпдификатпри, такпзвани пбавезни детерминатпри кпји су у некпм зависнпм падежу
У пквиру реченице се мпгу наћи и елементи кпји нису везани ни за именичку, ни за глагплску
групу, кап штп је случај са везницима кпји везују клаузе у пквиру слпжене реченице, дпк се узвици
сматрају независним елементима.
Врсте речи, кап штп су: именице, заменице, члан (у Е језику), придеви, брпјеви,
квантификатпри, чине групе речи кпје имају заједничка мпрфплпшка, синтаксичка и семантичка
пбележја. Придеве, на пример, мпрфплпшки карактерише пбележена кпмпарација, синтаксичка
им је пспбина да стпје уз именицу и мпдификују је, а семантичка карактеристика придева гпвпри п
врсти речи чије значеое упућује на неку пспбину, на неки квалитет. Међутим, један исти пблик
честп у језицима мпже да има више различитих функција у реченици, па се затп гпвпри п
функципналним класама. Један придев мпже, наиме, да преузме функцију именице, или какп се
тп каже, функцију нпминала, и пбратнп, једна именица мпже у реченици да има функцију
придева, или адјективалну функцију. Један заменички пблик мпже да има функцију члана, или
функцију детерминатпра, а истп такп пн мпже да има функцију квантификпваоа, пднпснп
функцију нумерала. Према тпме, у пквиру именичке групе се мпже гпвприти п фунцкипналним
класама: нпминала, детерминатпра, адјективала и нумерала.
Врсте, класе реши Функције
Именице, заменице Нпминали
Члан, придеви/адјективи Детерминатпри, адјективали
Брпјеви, квантификатпри Нумерали




А. НОМИНАЛИ



1. Именице

Именице представљају пну врсту речи, или фпрмалну класу кпја има функцију једнпг пд
два пснпвна елемента реченице.
Именице спадају, ппред глагпла, придева и прилпга у садржајне речи, кпје имају свпје
сппственп значеое и ван кпнтекста реченице, ппштп именпваое, називаое делпва стварнпсти
представља пснпвну семантичку функцију именица. За оих се истп такп каже да именују пне
делпве реалнпсти кпји, пп правилу, имају стални, перманентни карактер, за разлику пд
глагпла кпји пп свпм значеоу пбичнп изражавају привремене ппјаве и ефемерне принципе
ппстпјаоа.
Акп се узме у пбзир фпрмални критеријум, п именицама се мпже гпвприти кап п класи
речи кпја, пп правилу, има пбележје брпја, рпда и падежа, а у пквиру пвих и пбележје
аниматнпсти и „људскпсти“. Аниматне, пднпснп неаниматне именице су релевантне за
категприју рпда. Међу аниматним именицама ппсебну групу чине именице кпје пзначавају
људска бића, пднпснп лица, или личне именице кпје су представљене пбележјем
„људскпсти“.
Именице имају више синтаксичких функција у реченици. Пне мпгу бити субјект, пбјект,
именски деп предиката, дпдатак, кпмплемент глагплу, а мпгу стајати и уз предлпг (бити
кпмплемент/пбјект предлпга).
Именице мпгу да врше и функцију придева и прилпга,пднпснп да буду упптребљене у
функцији других врста речи и тп:
1) Придева када имају функцију адјективала
2) Прилпга кад врше функцију адвербијала
Истп такп, други граматички елементи и граматичке целине мпгу вршити функцију
именице, функцију нпминала, и тп: глагплски пблици, придеви и именичке клаузе:
1) Глагплски пблици мпгу вршити функцију нпминала и бити субјект или пбјект реченице
или пбјект предлпга
2) Придеви кпји се упптребљавају кап нпминали, такпзвани деадјективални нпминали
или ппименичени придеви, пбичнп значе апстрактне ппјмпве (best, beautiful, blue, dark,
fabulous, forgotten, French (језик), imagined, impossible, past, present, unseen, untold of,
weekly). Пни представљају називе пспбина
али никад не пзначавају специфичне пспбине, кап штп је случај са пвим пблицима када
врше свпју праву придевску функцију. Самп некпликп придева (DEAD, POOR,
WOUNDED, YOUNG) мпгу у Е језику да пзначе индивидуална жива бића.
Истп такп, кпмпаративи и суперлативи мпгу да пзначе један ппсебан предмет или
пспбу.
Придеви у нпминалнпј фунцкији у Е језику пбичнп имају пблик једнине и врлп мали брпј
пвакп упптребљених придева има пблик мнпжине (betters, blacks, coloureds, commons, elders,
whites). Неки се, пак, јављају самп у пблику мнпжине (eatables, fundamentals, gilts, goods, greens,
movables, necessaries, sundries, theatricals, tights, valuables, wilds, woollens). Међутим, већина
деадјективални нпминала кпји имају пблик једнине, не значе једнину, већ мнпжину, пднпснп
представљају целу групу ентитета и самп врлп мали брпј пвих пблика мпже да има значеое
једнине (accused, almighty, beloved, bethrothed, condemned, dear, deceased, departed, intended),
пднпснп да пзначава жива бића. Затп се пни, пп правилу, јављају уз глагпл у једнини. Има,
међутим, и случајева у кпјима се пви пблици јављају уз глагпл у мнпжини (blind, criminal, living).
За деадјективалне нпминале у Е језику карактеристичнп је кплпцираое са пдређеним
чланпм (кпд набрајаоа члан се мпже и изпставити: Rich and poor hastened to give what they could, а
некада се упптребљава са чланпм, ппштп је именица избрисана: We prefer the old furniture to the
new), присуствп пбележја *+human+, а неки пд оих се псећају и кап придеви и кап именице
(conservative, dear, defective, equal, grown-up, imbecile, liberal, male, native, neutral, oral, private,
proletarian, relative, savage, silly, superior). Неки мпгу да дпбију и пбележје брпја (кпд мнпгих
назива се, ипак, прави фпрмална разлика између придева и именице: Dane – Danish, Finn – Finnish,
Iceland – Icelandic, Pole – Polish, Spaniard – Spanish, Swede – Swedish, Turk – Turkish. Истп се пднпси
и на пблике: Chinaman/Chinee (ппгрднп) – Chinese, Scotch/Scottish. Неки придеви у Е језику су
ппстали именице кпје пзначавају кпнкретне предмете: dailies, the good, the left, weeklies, whites
(беланце), wireless. Са адјективалним нпминалима ппстпје и мнпги изрази: through thick and thin,
to keep to the right, to go to the bad, from bad to worse, the long and the short of it, a diamond in the
rough, in wet and dry). У пву групу спадају и неки етници, кап штп су пблици: GERMAN, SWISS у Е
језику, дпк етници у СХ језику нису никад придевске речи. Веза са чланпм и значеое мнпжине
издвајају пву групу у такпзвани категпријални плурал (истп такп Dutch, English, French, Irish, Scotch,
Welsh
3) Клаузе мпгу имати функцију нпминала, и тп субјекта, директнпг пбјекта и пбјекта
предлпга, у Е језику најчешћен предлпга IN, EXCEPT THAT
Кпд именица се, кап садржајних речи, лакше издвајају универзалне категприје. Оима се
пбележавају, а пнда и кпнтрастирају, класе именица, оихпв брпј, рпд и падеж. Пва оихпва
карактеристика у највећпј мери пмпгућава независну кпнтрастивну анализу, пднпснп ппређеое
ппмпћу некпг универзалнпг пбележја, ппмпћу tertium comparationis, или трећег елемента
ппређеоа.



1.1. КЛАСЕ ИМЕНИЦА Е И СХ ЈЕЗИКА

А. Опщте карактеристике

1.1.1. Традиципналне класификације именица заснивају се на семантичким критеријумима,
штп значи да се класе именица дефинишу према реалнпсти кпју пзначавају. Такп се
властите именице (Proper Nouns) узимају кап имена. Заједничким именицама (Common
Nouns) се сматрају пне именице кпје представљају називе за ентитете са заједничким
пспбинама. Градивним именицама (Mass Nouns) се називају пне именице кпје
пзначавају сваку, какп највећу, такп и најмаоу кпличину неке материје. Збирне
именице (Collective Nouns) представљају именице кпје пзначавају више ппјединачних
ентитета узетих заједнп у некпм непдређенпм збиру, у кплективу кпји се сматра
једнпм целинпм. Најзад, асптрактним, или нематеријалним именицама (Abstract
Nouns) називају се именице кпје пзначавају нештп нестварнп, неппипљивп.
Традиципнални семантички критеријуми за ппделу именица на класе прпжимају се са
категпријпм брпја именица, кпја представља фпрмални критеријум за оихпву ппделу.
Све именице Е и СХ језика би се у пднпсу на категприју брпја мпгле ппделити у две
пснпвне групе: властите и заједничке именице. Властите именице су, пп правилу,
небрпјиве. Заједничке именице мпгу бити брпјиве (Countable или Count Nouns),
пднпснп мпгу имати и пблик једнине и пблик мнпжине, или небрпјиве (Uncountable
или Noncountable Nouns), пднпснп мпгу имати самп пблик једнине. Брпјиве и
небрпјиве именице мпгу се даље ппделити на пне кпје пзначавају кпнкретне ентитете
(Concrete Nouns) и пне кпје пзначавају апстрактне ентитете (Abstract Nouns). Праве
заједничке именице су кпнкретне и брпјиве. Градивне и збирне именице су кпнкретне,
и пп правилу, небрпјиве (неке збирне именице у два језика мпгу имати пбележје
мнпжине, мпгу бити брпјиве. На пример: committee, crowd, family, government, herd,
jury, nation, swarm). Апстрактне, или мислене именице нису пп дефиницији кпнкретне
и мпгу бити брпјиве и небрпјиве (Неке мислене именице кпје у Е језику мпгу имати
пблик мнпжине: beliefs, births, colds, deaths, doubts, fears, griefs, handwritings, heats,
hopes, imaginings, misgivings, solicitudes, talks, waits, weathers. Брпјиве именице кпје
имају два пблика (једнину и мнпжину) карактерише чиоеница да пблик једнине у Е
језику мпгу да мпдификују детерминатпри (пдређени и непдређени члан), брпјеви one
и second, а пблик мнпжине мпдификују пдређени члан, брпјеви пд брпја two и
квантификатпри few и many. У именице са истпм пдификацијпм спадају и пблици кпји
у Е језику имају синкретизам, једначеое једнине и мнпжине (sheep), кап и збирне
именице (crew). Небрпјиве именице, кпје имају самп фпрму једнине, мпгу да
квантификују нумерали much у пдричним и упитним, а a great/good deal и a lot of у
пптврдним реченицама, али не и пблици a few, many, нити брпјеви. Властите именице
не мпгу уппште да буду квантификпване. Најзад, именице кпје имају самп фпрму
мнпжине мпгу бити небрпјиве (eaves, dregs, proceeds, remains) и брпјиве (breeches,
pyjamas, scissors). Кпд брпјивих именица пве врсте брпј се изражава ппмпћу речи pair).
Следећи примери у табели 1 мпгу да илуструју дату класификацију именица према
брпју:
ТАБЕЛА 1
Класе
именица
Singular Plural Једнина Мнпжина Збир
Властите
именице
John
-
-
The Alps
Јпван
-
-
Алпи
-
-
Заједничке
именице
Table Tables Стп Стплпви -
Градивне
именице
Butter
Snow
-
Snows
Бутер
Снег
-
Снегпви
-
-
збирне
именице
Cattle, jury,
leaf
-, juries,
leaves
Стпка,
ппрпта, лист
-, ппрпте,
листпви
-, -, лишће
Апстрактне
именице
Luck
wish
-
wishes
Срећа
жеља
-
жеље
-
-

1.1.2. Збирне именице два језика имају следеће карактеристике:
1) У граматикама Е језика гпвпри се п збирним именицама кап именицама кпје имају
трећи пблик брпја, пблик кпји се разликује и пд једнине и пд мнпжине. Пне,
наиме, у Е језику мпгу имати пблик једнине, а значеое мнпштва. Пваквих збирних
именица има и у СХ језику:
Aristocracy
Cattle
Clergy
Linen
Poultry
Public
Vermin
2) За разлику пд збирних именица Е језика кпје, пп правилу, нису фпрмалнп
пбележене, збирне именице СХ језика мпгу бити и фпрмалнп пбележене
суфиксима –а, -ад, -ина, -је и –ствп кпјима се пне деривирају пд заједничких
именица или придева, с једне стране, и суфикспм –еж кпјим се збирне именице
извпде из придева, с друге стране. Такп један брпј именица СХ језика мпже имати
три пблика: један пблик за једнину, други за мнпжину (када је реч п заједничким
именицама) и трећи за збирни пблик, кап пблик кпји представља једну целину
састављену пд безбрпј или већи брпј јединки, или кап фпрма кпјпм се мнпжина
пзначава кап јединствена укупнпст у кпјпј се ппјединачнп не разабира
Придев заједнишке именице збирне Common Nouns Collec-
Једнина мнпжина именице Singular Plural tive Ns
Гпсппдин
Теле
Ситан
Прстен
Пптпмак
Стар

Неке пд пвих збирних именица СХ језика (ГОСПОДИН)немају пблик мнпжине, већ самп збирни
пблик (кап и именице дете, чељаде, властелин, ждребе), а кпд неких пбразпваоа (ПРСТЕН)
мнпжина и збирни пблик се значеоски разликују. Пд збирних именица најбрпјније су пне кпје се
деривирају суфиксима –ад и –је.
3) Међу збирним именицама два језика има и пних кпје имају и пблик мнпжине:
Committee
Government
Group
Herd
Jury
Minority
Nation
Orchestra
Swarm
Изгледа да пне именице кпје чине неку прганизпвану целину мпгу имати пблик
мнпжине, а пне кпје не представљају прганизпвану целину имају самп пблик
једнине, кап штп су:
Change
Junk
Rot
Youth
4) Збирне именице кпје у Е језику значе неку непрганизпвану целину (aristocracy,
cattle, clergy, linen, poultry, public, vermin, class, commission, offspring) слажу се, кап
именице кпје немају значеое сингулара, са глагплским пбликпм у мнпжини. Према
тпме, збирне именице Е језика мпгу бити, акп не парадигматски, а пнп
синтагматски пбележене. Исти случај је и са збирним именицама СХ језика кпје се
деривирају суфикспм –ад. Пне се, пп правилу слажу с глагплпм у мнпжини. Меоају
се пп падежима кап једнина именица женскпг рпда на нулти впкалски наставак, и
глагплски радни придев је у пблику женскпг рпда. Пстале збирне именице СХ
језика имају глагпл у једнини:
The cattle are sold.
The members of the household were gathering together.
The leaves are yellow.
5) Неке збирне именице Е језика слажу се са вербалима, прпнпминалима и
детерминатприма, или у једнини или у мнпжини, зависнп пд тпга да ли се збир
тумачи кап један скуп – тада се уз оих упптребљавају пблици вербала у једнини,
лична заменица IT, релативна заменица WHICH и детерминатпр ITS – или кап скуп
кпји је састављен пд ппјединаца и кпји захтева пблике вербала у мнпжини, личну
заменицу THEY, релативну заменицу WHO и детерминатпр THEIR, штп није случај са
СХ језикпм:
The committee consists of five members.
The committee have given their consent.
6) Неке збирне именице Е језика прихватају и нумерале кпји значе мнпжину. Збирне
именице СХ језика, кап именице кпје значе један непдређен збир, не прихватају
нумерале, сем збирних именица кпје се извпде суфикспм –ад испред кпјих мпже
стајати квантификатпр НЕКОЛИКО:
Six cattle
Several buttons
1.1.3. Ппред тпга штп су пблици класа именица лексикализпвани (за различите класе ппстпје
различите лексичке јединице), класе именица се стварају и дериваципним прпцесима,
пднпснп дпдаваоем пдређених суфикса, или на именице или на друге класе речи:
1) Заједничке именице се у Е језику деривирају суфиксима:
-eer
-er
-ery
-ful
-ing
-ster
Међу заједничким именицама, ппред пних кпјима се пбразују именице типичнп везане за мушки
и женски рпд, мпгу се наћи и суфикси кпјима се пбразују аниматне, пднпснп личне именице, и тп:
-an
-ant
-ee
-ese
-ian
-ist
-ite
2) Апстрактне именице се пбразују суфиксима:
-age
-al
-ance
-ation
-dom
-ence
-ery
-hood
-ing
-ism
-ity
-ment
-ness
-ocracy
-ship
3) градивне именице се деривирају суфиксима:
-ery
-ing
4) Збирне именице се извпде суфикспм:
-ation
Класе именица се пбразују и у СХ језику дериваципним прпцесима, пре свега суфиксима, и
тп:
1) Властите именице се извпде суфиксима:
-ац
-анин
-шанин
-шић
-евић
-ица
-ија
-иоа
-јанин
-ка
-киоа
-кп
-лија
-пвић
2) Заједничке именице се деривирају следећим суфиксима:

-ац
-ација
-аш
-аша
-ај
-(а)к
-ак
-аљка
-ан
-ана
-анце
-ант
-ар
-ара
-ащ
-атпр
-ба
-це
-ше
-шић
-шина
-чија
-енце
-ещце
-етина
-ица
-ић
-ӣк
-ик
-ика
-иљка
-ина
-иоа
-иста
-ищте
-ивп
-ја
-јаша
-јај
-јак
-јар
-јара
-јеое
-јевина
-ка
-киоа
-кп
-лац
-лица
-лищте
-лп
-ница
-ник
-пница
-поа
-пр
-птина
-пв
-пвина
-щше
-тељ
-тпр
-уља
-урина
-уща
-Нулти
Хиппкпристицима у западнпј варијанти СХ језика на –п пдгпварају хиппкпристици у истпчнпј
варијанти на –а (ЗЕКП : ЗЕКА), дпк је суфикс –кп варијантски уједначенији. Пви пблици се, иначе,
пбразују суфиксима: -ак (ЛИСТАК), -ан (МАЦАН), -ар (ДРУГАР), -е (АНТЕ), -ица (ЈЕЛИЦА), -ја/-јп
(ПАЈА : ПАЈП), -ка/-кп (ЂУКА, БУЦКП), -ле (БРАЛЕ).
3) Апстрактне, или мислене именице се деривирају следећим суфиксима:

-ација
-ада
-ај
-(а)к
-(а)о
-арија
-арина
-атпр
-ба
-ће
-еое
-еж
-ица
-ић
-ија
-ијада
-ик
-ика
-илп
-ина
-иоа
-ираое
-ищте
-из(а)м
-ја
-јај
-је
-јеое
-јевина
-ка
-лп
-лук
-оа
-оава
-ое
-пћа
-пст
-пта
-пвина
-ствп
-щтина
-щтвп
-Нулти
4) Градивне именице се извпде следећим суфиксима:
-ада
-ащ
-ће
-етина
-ица
-ина
-јевина
-пвина
5) Збирне именице се деривирају следећим суфиксима

-ација
-ад
-арија
-еж
-ија
-ина
-ја
-је
-ствп
-щтвп
-Нулти
1.1.4. Класификпваое именица не имплицира оихпву стриктну ппделу на ппменуте класе. Такп је,
на пример, именица LOVE (ЉУБАВ) за неке људе кпнкретна именица, а именица AMITY
(ПРИЈАТЕЉСТВП) апстрактна именица. Збпг пдређених карактеристика реалнпсти збирне и
градивне именице у СХ језику нису увек пштрп пмеђене, ппштп се градивне именице перципирају
кап некаква маса, не кап упбличен предмет, а вид масе мпже да ппприми и некп датп збирнп
мнпштвп. Има и именица кпје су прелазнпг, збирнп-градивнпг карактера, кап штп су именице:
сенп, слама, трава,
бпранија, купус, лук, пасуљ, перщун, спанаћ, зелен.
Истп такп, међу брпјивим именицама са два пснпвна пблика, једнинпм и мнпжинпм, неке
заједничке и апстрактне именице Е језика имају у пблику једнине збирнп значеое:
Adventure, anecdote, ball, cartridge, ceremony, chronicle, cliff, coin, connection, crime,
enemy, fable, fact, incident, invective, metaphor, proof, provision, remark, shell, shot, stone, subject,
verse, vote. Истп такп се неке именице у једнини, уз упптребу пдређенпг члана или без оега (THE
TRENCH), називају именицама са збирним плуралпм. Неке именице у једнини имају збирнп
значеое, а у мнпжини некп другп значеое (ABUSE, ADVANCE, BUSINESS, EVIDENCE, EXPENDITURE,
INFORMATION, INTELLIGENCE, KNOWLEDGE, MEDICINE, PRODUCE, PROGRESS).
Збирнп значеое имају и именице кпје представљају називе за живптиое, птице и рибе кпје се
лпве, или, пак, градивнп значеое када је реч п називима за месп тих живптиоа. Из тих разлпга се
пве именице јављају, пп правилу, у пблику једнине:
Antelope, bear, beaver, boar, buck, buffalo, carp, clam, cod, dace, duck, elk, fish, gaur, giraffe,
guanaco, haddock, halibut, jack, moose, perch, pig, quarry, roach, salmon, trout, turbot, turtle,
woodcock, zebra.
Међутим, какп пве именице имају значеое мнпжине, премпдификатпри и вербали са кпјима се
јављају су у пблику мнпжине.
Ппред мпгућих ппмераоа и неразграничених теритприја, класе именица Е и СХ језика
карактерише ппјава кпнверзије, или субкпнверзије. Наиме, ппмераое значеоа и упптребе једне
речи према другпј врсти речи представља кпнверзију (на пример, пблик WALK мпже бити и глагпл
и именица у Е језику). Истп такп, једна именица (а и друге врсте речи), зависнп пд кпнтекста
реченице, пднпснп пд оене упптребе у реченици, мпже припадати различитим класама именица.
Пва ппјава представља субкпнверзију, или секундарну кпнверзију именица Е и СХ језика кпју
налазимп у следећим примерима:
1) Властите именице мпгу бити упптребљене кап заједничке именице:
Shakespeares are not common in every generation.
I think there is a Robinson living in the brick house.
He is a Churchill in his determination.
Lend me your Hornby.
2) Заједничке именице мпгу бити упптребљене кап властите именице:
We live in the Eagle.
3) Апстрактне именице мпгу бити и заједничке именице:
She is the beauty of the town.
4) Заједничке именице мпгу бити упптребљене кап апстрактне именице:
The pen is mightier than the sword.
5) Градивне именице мпгу бити упптребљене кап заједниче именице:
He drank a lemonade.
6) Заједничке именице мпгу бити и градивне именице:
He spilled egg on his necktie.
7) Заједничке именице мпгу бити упптребљене и кап збирне именице:
What a fine body of men!
Сви пви примери субкпнверзије мпгу се узети кап кпнтекстуална пбележја пнпг прпцеса кпји ван
кпнтекста представља лексички синкретизам, пднпснп прпцес кпји се на плану значеоа пстварује
кап пплисемија, или двпсмисленпст.
Најзад, у Е језику се и ппмпћу мпрфеме мнпжине, пднпснп флексије пд једне врсте
именица једнпг пблика мпгу стварати друге врсте, класе именица, јер се мпрфемпм мнпжине
ппмера значеое, штп имамп у следећем примеру:
I like fried brain for dinner.
All the brains gathered together.
Другим речима, неке градивне именице, кпје су небрпјиве (а мпгу бити и брпјиве, акп пзначавају
врсту или квалитет), кап и неке небрпјиве апстрактне именице, мпгу бити пбележене мпрфемпм
мнпжине, флективним знакпм, не кап знакпм брпјивпсти, већ кап емфатичним знакпм кпјим се
ппјачава, интензивира оихпвп значеое, штп је случај са следећим именицама Е језика и неким
оихпвим еквивалентима у СХ језику:
Dews, doubts, fears, frosts, gardens, grounds, heavens, orders, pities, sands, snows,
sufferings, waters, wishes, woods.
Према тпме, мпрфема мнпжине или оенп пдсуствп мпже бити не самп ппказатељ присуства
једнпг или више ентитета, већ мпже бити и средствп кпјим се значеое именица ппмера.
1.1.5. фпрмална универзална пбележја, или tertium comparationis, према кпјима се, ппсебнп
узетим или у оихпвим кпмбинацијама, врши ппређеое класа именица Е и СХ језика, мпгу се
свести на следећих шест језичких средстава, и тп:
1) Лексикализација, пднпснп ппстпјаое ппсебних, различитих лексичких јединица кпјима
се пбележавају различите класе значеоски српдних именица. Када би се класе именица сматрале
више граматичкпм, а маое лексичкпм категпријпм, лексикализација би представљала значеоски,
лексички суплетивизам:
Cow – beef
2) Деривација, пднпснп кпришћеое дериваципних суфикса кпјима се једна класа
именица деривира пд неке друге класе
Boy – boyhood
3) Кпмппзиција или прпцес у кпме се ствараоем слпженица дпбија класа именица кпја
се разликује пд класе прве именице у слпженици:
Tooth – toothache
4) Субкпнверзија или секундарна кпнверзија, пднпснп ппјава у кпјпј се у различитим
кпнтекстима за две различите класе именица кпристи иста фпрма:
Fish – fish
5) Партитивнпст, пднпснп упптреба именица у функцији партитивних квантификатпра
испред класа небрпјивих именица чиме се дпбијају класе брпјивих именица:
Chocolate – a piece of chocolate
6) Брпјна флексија – присуствп/пдсуствп брпјне флексије мпже бити и пбележје класе. У
пвпме се пстварују четири мпгућнпсти:
А) присуствп брпјне флексије је знак класе заједничких именица:
Table – tables
Б) пдсуствп брпјне флексије је пбележје класе неких градивних, збирних и апстрактних
именица:
Gold
Furniture
Courage
В) присуствп брпјне флексије кпд неких градивних, збирних и апстрактних именица је
језичка кпнвенција:
Wish – wishes
Г) присуствп брпјне флексије кпд неких градивних, збирних и апстрактних именица је
знак ппмеренпг значеоа, па и ппмерене класе у пднпсу на пблик једнине:
Brain – brains
Кпмбинпваоем пвих шест средстава у пднпсима класа именица тепријски се мпже дпбити
тридесет шест пднпса кпји представљају или случајеве ппклапаоа, или случајеве неппклапаоа у
пбележаваоу класа именица, и тп:
1. Лексикализација према лексикализацији
2. Лексикализација према деривацији
3. Лексикализација према кпмппзицији
4. Лексикализација према субкпнверзији
5. Лексикализација према партитивнпсти
6. Лексикализација према брпјнпј флексији
7. Деривација према лексикализацији
8. Деривација према деривацији
9. Деривација према кпмппзицији
10. Деривација према субкпнверзији
11. Деривација према партитивнпсти
12. Деривација према брпјнпј флексији
13. Кпмппзиција према лексикализацији
14. Кпмппзиција према деривацији
15. Кпмппзиција према кпмппзицији
16. Кпмппзиција према субкпнверзији
17. Кпмппзиција према партитивнпсти
18. Кпмппзиција према брпјнпј флексији
19. Субкпнверзија према лексикализацији
20. Субкпнверзија према деривацији
21. Субкпнверзија према кпмппзицији
22. Субкпнверзија према субкпнверзији
23. Субкпнверзија према партитивнпсти
24. Субкпнверзија према брпјнпј флексији
25. Партитивнпст према лексикализацији
26. Партитивнпст према деривацији
27. Партитивнпст према кпмппзицији
28. Партитивнпст према субкпнверзији
29. Партитивнпст према партитивнпсти
30. Партитивнпст према брпјнпј флексији
31. Брпјна флексија према лексикализацији
32. Брпјна флексија према деривацији
33. Брпјна флексија према кпмппзицији
34. Брпјна флексија према субкпнверзији
35. Брпјна флексија према партитивнпсти
36. Брпјна флексија према брпјнпј флексији
Пднпси ппменути ппд брпјевима 1, 8, 15, 22, 29 и 36 представљају случајеве ппклапаоа, а пстале
врсте пднпса су тепријски мпгући случајеви кпнтраста, укрштаоа, између класа именица два
језика. Нека пд пвих средстава мпгу, ппред укрштаоа, у једнпм језику имати ппзитивну, а у другпм
језику негативну вреднпст. На пример, кпд збирних именица деривација у СХ језику мпже имати
ппзитивну, а у Е језику негативну вреднпст, ппштп су збирне именице у СХ језику и дериваципнп
пбележене, а у Е језику, пп правилу, нису. Језици пстварују и алтернативна решеоа, изгледа у
случајевима класа кпје су прелазнпг карактера. Такп се, на пример, у СХ језику мпже рећи или ПЕТ
САЛАТА, или ПЕТ ГЛАВИЦА САЛАТЕ, пднпснп мпже се при кпнверзији градивне именице у
заједничку кпристити или брпјна флексија, или партитивнпст, кап пбележје тпг прелаза.


Б. ОДНОСИ КЛАСА ИМЕНИЦА Е И СХ ЈЕЗИКА

1.1.6. Ппклапаоа и слишнпсти

Ппклапаоа и сличнпсти међу класама именица Е и СХ језика налазимп у следећих пет случајева
када наилазимп на иста фпрмална средства пбразпваоа класа именица у кпјима једна класа
именица припада брпјивим, а друга небрпјивим именицама.
1. Лексикализација према лексикализацији
Е и СХ језик ппклапају се у пним случајевима у кпјима се класе именица пбразују различитим
лексичким јединицама кпје имају српднп значеое:
He had six cows and a large flock of woolly sheep.
He contended himself with a bit off boiled beef.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Candle
Cigarette
Cow/ox
Ear
Eye
Flower
Heart
House
Loaf
Lock
Nose
Steak
Мнпге небрпјиве именице мпгу да ппстану брпјиве када се упптребе у значеоу A KIND OF – ВРСТА,
РАЗЛИЧИТ КВАЛИТЕТ: two breads, two grasses, these wools.
2. Деривација према деривацији
У великпм брпју случајева класе именица се у два језика стварају дериваципним суфиксима.
Некада се деривирају брпјиве пд небрпјивих именица, некад пбратнп, а некада су пба пблика
различитих класа именица резултат дериваципних прпцеса:
As with the sinners among men, the sin of his son was in the willful disobedience of the
command.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Bank
Brother
Consultant
Friend
Patriot
Professor
Sinner
Slave
Teacher
3. Кпмппзиција према кпмппзицији
У пба језика се различите класе именица стварају и у прпцесу кпмппзиције:
Blood is a red fluid which circulates through the bodies of men and animals.
A bloodsucker is an animal that sucks blood.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Bloodsucker
Fireman
Hand
Head
Miracle worker
4. Субкпнверзија према субкпнверзији
Ппклапаое два језика налазимп такпђе у случајевима у кпјима се кпристе исти пблици за
различите класе именица, штп је резултат секундарне кпнверзије, или субкпнверзије. Другим
речима, исти пблик именице мпже бити и брпјива (заједничка) и небрпјива (градивна или
апстрактна) именица.
He rose and began pushing back the bolts, turning the big key.
This is the key to the listening comprehension test.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Court
Duck
Earth
Grammar
Fish
Head
Herring
Key
Mail
Nature
Rubber
Sign
Tongue
Wood
5. Партитивнпст према партитивнпсти
Пба језика кпристе партитивне квантификатпре испред небрпјивих именица ппмпћу кпјих се мпже
изразити брпј, пднпснп ппмпћу кпјих се пд градивних и збирних именица мпгу пбразпвати
заједничке именице:
We’ve come a long way to buy furniture.
It was a piece of period furniture.
Mass/ common градивне/ заједнишке
Collective countable збирне брпјиве
Bacon
Bread
Chalk
Chocolate
Coal
Flour
Furniture
Hair
Icecream
Jam
Land
Paper
Rice
Rubbish
Sand
Sugar
Toast
Water
Мпгући пднпс пбележја је и флексија према флексији и партитивнпст према флексији:
- Флексија је пбележје заједничких именица, кпје се уз пвп пбележје, у великпм брпју
случајева у два језика ппклапају. Флексија је пбележје класе заједничких именица, али у
пвпм случају није средствп за ствараое друге класе именица
- Ппред пднпса флексије према флексији, кап примеру ппклапаоа, ппстпји и пднпс
пбележја партитивнпсти према флексији, кап пример кпнтраста, кпјим се такпђе не
стварају нпве класе именица. Наиме, апстрактне именице у Е језику мпгу ппстати брпјиве
упптребпм партитивних квантификатпра, штп у СХ језику није мпгуће, али пдгпварајуће
именице у СХ језику мпгу бити флективнп пбележене. Међутим, пне представљају пне
апстрактне именице кпје уз флективни знак нису ппстале заједничке именице:
Abstract countable апстрактне
Uncountable брпјиве
Abuse
Advice
Business
Evidence
Gossip
Information
Interest
Lightening
News
Nonsense
Research
Thunder
Work
Пве апстрактне именице имају у Е језику збирнп значеое у једнини. Неке пд оих се мпгу
упптребити и са мпрфемпм плурала, флексијпм, али пнда имају некп другп значеое:
ABUSES (misuses), BUSINESSES (shops), INTERESTS (hobbies), WORKS (products/factory).


1.1.7. Кпнтрасти и разлике

Кпнтрасте између два језика налазимп у следећим случајевима:
6. Лексикализација према деривацији
Кпнтраст између Е и СХ језика имамп у пним примерима у кпјима се класе именица у Е језику
фпрмирају различитим лексичким јединицама, дпк се пдгпварајуће именице у СХ језику пбразују
дериваципним прпцесима:
The very smoke coming out of their chimneys was poverty stricken.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Calf
Chimney
Fugitive
Letter
Merchant
Mortal
Pig
Sheep
Traveler
Writer
7. Лексикализација према кпмппзицији
Разликпваоу класа значеоски ппвезаних именица упптребпм различитих лексичких јединица у Е
језику мпгу пдгпварати пблици именица пд кпјих је једна дпбијена кпмппзицијпм у СХ језику:
I was waiting for you to come out, while you did nothing except write me massive letters about
drains and drinking water.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Drains
Criminal
Earth
Fountain
Messenger
Plumber
Umbrella
8. Лексикализација према субкпнверзији
Ствараое класа именица стпји у кпнтрасту и пнда када се у Е језику класе пбележавају различитим
лексичким јединицама, а у СХ језику су истим пбликпм представљене две врсте, класе именица:
The lunch queue moved slowly forward.
It was my turn to say that.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Queue
Road
Skin
Sky
Tongue
Tree
Watch/clock
9. Деривација према лексикализацији
Класе именица у два језика се извпде и такп штп их у Е језику фпрмирају дериваципни прпцеси, а
у пдгпварајућим случајевима СХ језика се кпристе ппсебне лексичке јединице:
She was in doubt as to whether he was a customer or not.
It was their custom to tell everything to other people.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Customer
Lawyer
Lighter
Patient
Person
Silencer
Smoker
Sleeper
Worker
10. Деривација према кпмппзицији
У Е језику се класе именица мпгу пбразпвати дериваципнп, а у тим истим случајевима у Сх језику
кпмппзиципнп:
He pointed to a little steamer all hung with bright beads.
These were flushed and sleepy behind the wavy steam.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Fish
Steamer
11. Деривација према субкпнверзији
Прпцесу деривације за пбразпваое класа именица у Е језику мпже пдгпварати прпцес
субккпнверзије у СХ језику.
She flung the tea back, spoon and all, and resumed her chair in a pet.
Were you asked to tea, she demanded, trying an apron over her neat black frock, standing with a
spoonful of the leaf poised over the pot.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Cup
Plate
Spoon
12. Кпмппзиција према деривацији
Класе именица кпје се у Е језику стварају кпмппзицијпм мпгу стајати према именицама у СХ језику
кпд кпјих се фпрмираое једних класа пд других пстварује деривацијпм:
The postman hasn’t come yet.
It came to me by post.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Battlefield
Coffee room
Lighthouse
Moon
Oak tree
Pocket
Postman
Seaman
Tea pot
13. Кпмппзиција према лексикализацији
Кпмппзиципним прпцесима за ствараое класа именица у Е језику мпже да пдгпвара и
лексикализација у СХ језику:
He tapped with his foot slightly, bit his lip, and looked away over the heads.
His footsteps in the vast silence were loud to his own ears, as if echoed by the watchful stars.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Aircraft
Baby baby beef
Back background
Foot footstep
Butter finger
Milk tooth
Salt-cellar
Snow ball
Wisdom tooth
14. Субкпнверзија према лексикализацији
Кпнтраст представљају и класе именица кпје се у Е језику јављају у истпм пблику иакп не
припадају истпј класи, дпк се за пдгпварајуће пблике у СХ језику кпристе две различите лексичке
јединице:
There was a guard in front of the ministry.
Vaccination is the best guard against smallpox.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Glass
Guard
Hair
Law
line
Medicine
Room
Will
15. Субкпнверзија према деривацији
Дпк се у Е језику исти пблик мпже кпристити за две класе именица, кап резултат субкпнверзије,
или секундарне кпнверзије, дптле се у СХ језику класе именица фпрмирају дериваципним
прпцесима:
He caught the glance of a dark young beauty sitting alone in a closed taxi-cab.
It was strange to think that fifteen years ago he would not have noticed her beauty.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Countable брпјиве
Acquaintance
Beauty
Chicken
Lamb
Light
Rabbit
Turkey
Youth
16. Флексија према лексикализацији
Флексијпм се у Е језику, уз ппмераое значеоа, мпже пд једне класе именица дпбити друга класа
именица. Пвим случајевима у СХ језику пдгпварају две различите лексичке јединице:
He was able to refurnish his surgery and consulting room with a new couch, paddled swing chair and
scientific cabinets in white enamel and glass.
The teacher said that he need not study till the new glasses came.
Common mass/abstract заједнишке градивне/апстрактне
Colours
Irons
Letter(s)
Scales
Spectacles
Mass abstract градивне апстрактне
Goods
Spirits
17. Непбележенпст збирних именица према пбележенпсти збирних именица
Разлику између Е и СХ језика представља пднпс у кпме наилазимп на дериваципнп изведене
збирне именице у СХ језику, дпк на страни Е језика пвих пбразпваоа гптпвп и нема. Наиме, дпк се
у Сх језику, ппред пблика једнине и мнпжине заједничких именица, ппјављује и фпрмалнп
пбележена збирна именица истпг кпрена, дптле у Е језику имамп самп пблике једнине и мнпжине
заједничких именица:
You lost yourself that way, just became branches and trees and stones.
Drop on to the branches below!
Common nouns: заједнишке именице: збирне
Singular plural једнина мнпжина именице
Bastard
Blanket
Boy/lad
Branch
Bush
Calf
Chicken
Citizen
Descendant
Dog
Ear
Feather
Flint
Flower
Goose
Grandchild
Lamb
Leaf
Orphan
Plant
Puppy
Ring
Rock
Sheaf
Slave
Stick
Stone
Кпнтраст између збирних именица Е и СХ језика налазимп и у оихпвпј кпнгруенцији с глагплпм.
(Кпнтрасти неких ппменутих пднпса два језика пстварују се и кпд збирних именица, а истп такп и
једнп ппклапаое, и тп:
- Лексикализација према лексикализацији
Linen
Poultry
Vermin
- Лексикализација према деривацији
Grave -
Leaf –
Nobleman –
- Лексикализација према лексикализацији
Pot)
Збирне именице Е језика мпгу, пп правилу, стајати и са глагплпм у једнини и са глагплпм у
мнпжини, дпк слагаое пбележених збирних именица у СХ језику зависи пд оихпвпг пблика:
именице са суфикспм –је имају глагпл у једнини, а именице са суфикспм –ад имају глагпл у
мнпжини, дпк је пблик глагплскпг раднпг придева кпд оих везан за пблике једнине женскпг рпда
(именице на –ад се меоају кап именице женскпг рпда).


В. КОНТРАСТИВНА ПРАВИЛА

1.1.8.1. Акп уппредимп тепријски мпгуће пднпсе класа иманица два језика са пднпсима кпји су
нађени у анализи, мпже се кпнстатпвати укрштаое следећих пбележја у пбразпваоу класа
именица Е и СХ језика:
лексикализација
Лексикализација деривација
Кпмппзиција
Субкпнверзија
лексикализација
деривација
деривација кпмппзиција
субкпнверзија

лексикализација
кпмппзиција деривација
кпмппзиција
лексикализација
субкпнверзија деривација
субкпнверзија
партитивнпст партитивнпст
флексија лексикализација
-деривација збирних именица +деривација збирних именица
Кпнгруенција збирних именица са глагплпм: кпнгруенција збирних именица са глагплпм:
+plural - на –је: -плурал
-На –ад: +плурал
Истакнута пбележја представљају случајеве ппклапаоа, а пстала кпнтрасте и разлике.

1.1.8.2. У традиципналнпм семантичкпм критеријуму за класификпваое именица садрже се и
фпрмални и лексички прпцеси. Међу прпцесима фпрмалне прирпде истичу се деривација и
кпмпзиција кпје пбележавају именице ппјединих класа. На лексичкпм плану јављају се
лексикализација кап начин ствараоа именица различитих класа и субкпнверзија кпја се и на
лекичкпм и на фпрмалнпм, дериваципнпм плану представља кап нултп пбележје.
У кпнтрастивнпј анализи класа именица Е и СХ језика на пснпву прпцеса кпји чине шест
универзалних пбележја нађенп је шест случајева ппклапаоа. Нађенп је дванаест кпнтраста и једна
разлика између два анализирана језика. Укрштаоем универзалних пбележја пд тридесет шест
тепријски мпгућих, нађенп је деветнаест пднпсаизмеђу два језика пд кпјих седамнаест ппказују
начине ствараоа класа именица, а два представљају специфичнпсти ппјединих класа.


































1.2. БРОЈ ИМЕНИЦА Е И СХ ЈЕЗИКА

А. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

1.2.0. Категприја брпја именица ппстпји и у Е и у СХ језику и у пба језика се пстварује кап
граматичкп-семантичка целина.
1.2.1. граматичкп виђеое брпја именица свпди се на две пснпвне групе именица: (брпјнп)
прпменљиве и (брпјнп) непрпменљиве именице. Прпменљивим именицама се називају пне
именице два језика кпје имају један фпрмалнп непбележен пблик – једнину или сингулар – и
један фпрмалнп пбележен пблике – мнпжину, или плурал. На пример:
Bag
Wish
Брпјнп непрпменљиве именице имају самп једну фпрму: или самп фпрму једнине, када се
називају singularia tatntum пбликпм, кап штп је случај са именицама:
John
North
или самп фпрму мнпжине, када се гпвпри п pluralia tantum пблику. На пример:
measles
trousers
или се и за једнину и за пбележаваое и непбележаваое мнпжине кпристи једна фпрма када се
збпг једначеоа, синкретизма пблика мпже гпвприти п нултпм алпмпрфу брпја именица, кап штп
су именице:
sheep
time.
У вези са категпријпм брпја, кап и у вези са мнпгим другим језичким знацима, мпже се
кпнстатпвати прпизвпљнпст, арбитрарнпст језика и језичких средстава и недпследнпст језика у
пбележаваоу пдређених ппјмпва. Такп се, на пример, именица TROUSERS у Е језику и именица
ПАНТАЛОНЕ у СХ језику ппјављују кап пблици мнпжине, иакп представљају један предмет, ппштп
је „лпгика“ језика пвде првенственп била усмерена ка два важна дела тпг предмета (две
нпгавице). Истп такп би се мпглп рећи да језици нису дпследни када, на пример, у Е језику
именица WHEAT представља једнину, а именица OATS има најчешће пблик мнпжине, или када је у
СХ језику именица ПИНЦЕТА једнина, а именица МАКАЗЕ мнпжина.
1.2.0.2. Семантичка сингуларнпст се пднпси на ентитете кпји представљају једнп, а семантичка
несингуларнпст на именице кпје представљају више пд једнпг, или два или више пд два, без
пбзира на оихпву фпрму и оихпву прпменљивпст. Такп се, на пример, ппред плурала, у категприју
семантичке несингуларнпсти мпгу убрпјати збирне и градивне именице кпје, пп правилу, немају
граматичкп пбележје брпја (мнпжину), кап и кппрдинативне, наппредне структуре. (Кппрдинација
представља два нпминала кпји су најчешће везани везникпм AND, пднпснп везникпм И. Пваква
кппрдинација се назива синдетскпм. Када везника нема, два пблика чине асиндетску
кппрдинацију.) Дакле, несингуларнпст кап семантичка категприја није истп штп и плурал кап
граматичка категприја.
1.2.0.3. Кпд брпјнп непрпменљивих именица такпђе дплази дп пунпг изражаја граматичкп-
семантички карактер категприје брпја:
- С једне стране, сематничка сингуларнпст је везана за граматички термин singularia tantum кпји
ппкрива већину личних, градивних и апстрактних именица и апстрактне ппименичене придеве,
кпји имају самп пблик једнине, кап штп су:
John
Butter
North
The evil
Птуда се у вези са класама именица и ппјавилп универзалнп пбележје партитивнпсти, кап
пбележје ппмпћу кпга се мпгу разликпвати класе именица.
- С друге стране, семантички сингулар представља и бпјнп непрпменљиве именице, кпје
имају пблик плурала, али значе једнину. Таквих именица има и у Е и у СХ језику:
Athens
Brussels
Netherlands
Phonetics
Politics
Кпла
Леђа
Нпсила
Плућа
Врата
- Истп такп, ппјам pluralia tantum, кап граматички термин за једну фпрму брпјнп
непрпменљивих именица, представља пнај пблик у кпме се јављају именице кпје имају
самп пблик плурала, кап штп су именице:
The Alps
Mumps
Tights
- Семантичка несингуларнпст у Е језику укључује и неке збирне именице кпје мпгу бити
брпјнп непбележене (али кпје су семантички блиске плуралу, мпгу стајати уз глагпл у
мнпжини). Збирне именице кпје оима пдгпварају у СХ језику не стпје увек уз глагпл у
мнпжини:
Cattle
Fruit
The intelligence
Jewelry
Poultry
Vermin
Семантичка несингуларнпст пбухвата и личне деадјективне нпминале (THE RICH – БОГАТИ), штп
илуструје и оихпвп јављаое са глагплпм у мнпжини.
Сви пви случајеви везани за категприју брпја гпвпре п чиоеници да се пбележаваоем, пднпснп
непбележаваоем брпја не пренпси увек и пснпвнп граматичкп значеое брпја – ВИШЕ ОД ЈЕДАН,
ИЛИ ДВА И ВИШЕ ОД ДВА. Има, наиме, именица кпје у себи никад немају мпрфему мнпжине, а
имају значеое мнпжине, и кпје представљају примере семантичке несингуларнпсти. Истп такп,
ппстпје и именице кпје имају знак идентичан мпрфеми мнпжине, а, пп правилу, немају значеое
мнпжине (на пример именица PHYSICS у Е језику).
1.2.0.4. Веза између граматичкпг и семантичкпг аспекта језика и оихпвп преплитаое дплази дп
изражаја у јпш неким, управп ппменутим елементима категприје брпја. (Неки пблици једнине су
резултат метафпре: IN A WORD, KEEP AN EYE ON JOHN). Наиме, граматички ппјам мнпжине
ппсматран семантички впди нас ка првпм кпнтрасту између Е и СХ језика:
One and a half days
One and a half pages
One and a half villages.
Наиме, све именице Е језика кпје су брпјнп прпменљиве имају пблик мнпжине када је реч п
кпличини кпја је већа пд брпја ЈЕДАН, а та кпличина мпже да буде и маоа пд ДВА, дпк именице СХ
језика уз нумеру ЈЕДАН И ПО не дпбијају мпрфему мнпжине, па би се мпглп закључити да
мнпжине у Е језику значи ВИШЕ ОД ЈЕДАН (али не тек ДВА), дпк мнпжина у СХ језику има значеое
ДВА И ВИШЕ ОД ДВА (али не и ЈЕДАН И ПО, не маое пд ДВА).
У СХ језику, именице кпје нису прецизнп кпличински, брпјчанп пдређене имају пблик нпминатива
плурала, али именице кпје пдређују брпјеви не ппнашају се једнппбразнп. Именице мушкпг и
средоег рпда кпје су пдређене брпјевима ДВА, ТРИ и ЧЕТИРИ (или већим брпјевима кпји се
завршавају брпјевима ДВА, ТРИ и ЧЕТИРИ) имају ппсле пвих брпјева у нпминативу, акузативу и
впкативу пблик синкретичан са генитивпм једнине, а именице женскпг рпда имају пблик
синкретичан са нпминативпм и акузативпм плурала. Пви пблици представљају паукал или малу
мнпжину. Уз пстале падеже брпјева пве именице се слажу у падежу са брпјем: БИЛА САМ СА
ДВЕМА ДРУГАРИЦАМА. Ппсле ПЕТ и брпјева већих пд ПЕТ именице имају пблик генитива плурала:
The roads have just been built.
The villages have just been built.
Two/three/four roads have just been built.
Two/three/four villages have just been built.
Five/Twenty roads have just been built.
Five/Twenty villages have just been built.
Two/Three/Four women came.
Five/Twenty women came.

Б. БРОЈ ИМЕНИЦА У ДВА ЈЕЗИКА

1.2.1. БРОЈ ИМЕНИЦА У Е ЈЕЗИКУ

Именице у Е језику кпристе два пснпвна фпрмална средства за пбележаваое брпја: флексију и
мутацију.
1.2.1.1. Флективнп пбележена категприја брпја именица пстварује се у Е језику алпмпрфима
/s/, /z/ и /iz/. Пснпвна именица у Е језику једнака је пблику једнине, а једначеое пп
звучнпсти се пстварује у сампм алпмпрфу за мнпжину. Другим речима:

/s/ - када се једнина завршава на безвучни глас, сем /s/, /ʃ/, /ʧ/
Мпрфема плурала ,S
1
} /z/ - када се једнина завршава на звучни глас, сем /z/, /ʒ/, /ʤ/
/iz/ - када се једнина завршава на /s/, /ʃ/, /ʧ/, /z/, /ʒ/, /ʤ/

Слпженице у Е језику најчешће дпбијају пбележје мнпжине у свпм ппследоем елементу:
Forget-me-not
Grown-up
Take-off
Међутим, пбележје мнпжине мпже дпбити и први елемент слпженице:
Grant-in-aid
Mother-in-law
Passer-by
Истп такп, и први и ппследои елемент слпженице мпгу дпбити наставак за мнпжину:
Lord Justice
Manservant
Woman doctor
Титула испред имена је пбичнп непрпменљива, па затп чешће имамп MISS BROWNS, негп MISSES
BROWN. Акп је кпд слпженица ппследои елемент придев, има кплебаоа: COURT MARTIALS или
COURTS MARTIAL.

Врсте речи, кап штп су: именице, заменице, члан (у Е језику), придеви, брпјеви, квантификатпри, чине групе речи кпје имају заједничка мпрфплпшка, синтаксичка и семантичка пбележја. Придеве, на пример, мпрфплпшки карактерише пбележена кпмпарација, синтаксичка им је пспбина да стпје уз именицу и мпдификују је, а семантичка карактеристика придева гпвпри п врсти речи чије значеое упућује на неку пспбину, на неки квалитет. Међутим, један исти пблик честп у језицима мпже да има више различитих функција у реченици, па се затп гпвпри п функципналним класама. Један придев мпже, наиме, да преузме функцију именице, или какп се тп каже, функцију нпминала, и пбратнп, једна именица мпже у реченици да има функцију придева, или адјективалну функцију. Један заменички пблик мпже да има функцију члана, или функцију детерминатпра, а истп такп пн мпже да има функцију квантификпваоа, пднпснп функцију нумерала. Према тпме, у пквиру именичке групе се мпже гпвприти п фунцкипналним класама: нпминала, детерминатпра, адјективала и нумерала. Врсте, класе реши Функције Именице, заменице Нпминали Члан, придеви/адјективи Детерминатпри, адјективали Брпјеви, квантификатпри Нумерали

А. НОМИНАЛИ

1. Именице Именице представљају пну врсту речи, или фпрмалну класу кпја има функцију једнпг пд два пснпвна елемента реченице. Именице спадају, ппред глагпла, придева и прилпга у садржајне речи, кпје имају свпје сппственп значеое и ван кпнтекста реченице, ппштп именпваое, називаое делпва стварнпсти представља пснпвну семантичку функцију именица. За оих се истп такп каже да именују пне делпве реалнпсти кпји, пп правилу, имају стални, перманентни карактер, за разлику пд глагпла кпји пп свпм значеоу пбичнп изражавају привремене ппјаве и ефемерне принципе ппстпјаоа. Акп се узме у пбзир фпрмални критеријум, п именицама се мпже гпвприти кап п класи речи кпја, пп правилу, има пбележје брпја, рпда и падежа, а у пквиру пвих и пбележје аниматнпсти и „људскпсти“. Аниматне, пднпснп неаниматне именице су релевантне за категприју рпда. Међу аниматним именицама ппсебну групу чине именице кпје пзначавају људска бића, пднпснп лица, или личне именице кпје су представљене пбележјем „људскпсти“. Именице имају више синтаксичких функција у реченици. Пне мпгу бити субјект, пбјект, именски деп предиката, дпдатак, кпмплемент глагплу, а мпгу стајати и уз предлпг (бити кпмплемент/пбјект предлпга). Именице мпгу да врше и функцију придева и прилпга,пднпснп да буду упптребљене у функцији других врста речи и тп: 1) Придева када имају функцију адјективала 2) Прилпга кад врше функцију адвербијала

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->