an Pol Sartr

Prljave ruke
Drama u sedam slika (1948)

Prevela: Olga Savi

Lica: ODERER IGO OLGA DESIKA LUJ PRINC SLIK OR KARSKI FRANC ARL

PRVA SLIKA

U Olginoj kui. Prizemlje jednog kuerka pokraj glavnog druma. S desne strane su ulazna vrata i prozor na komeje sputena roletna. U dnu, telefon najednoj komodi. Levo, u dubini, vrata. Sto, stolice. Nametaj raznorodan i jeftin. Osea se da je osoba koja tu ivi sasvim ravnoduna prema njemu. S leve strane, pored vrata, kamin. Iznad kamina ogledalo. Drumom s vremena na vreme prolaze automobili. Automobilske trube.

PRVA SCENA Olga, zatim Igor. Olga, sama, sedi pored radio-aparata i podeava ton. Najpre umovi, a zatim dosta jasan glas. SPIKER: Nemake trupe se povlae celom irinom fronta. Sovjetske trupe su zauzele Kinar na etrdeset kilometara od ilirske, granice. Svuda gde mogu ilirske trupe odbijaju borbu: veliki broj dezertera je ve preao na stranu saveznika. Ilirci, mi znamo da su vas primorali da se borite protiv SSSRa, nama su poznata duboko demokratska oseanja ilirskog naroda i mi... Olga okree dugme i glas se prekida. Ostaje nepomina, oiju uprtih u jednu taku. Pauza. uje se kucanje. Ona se trgne. Ponovo kucanje. Ide polako prema vratima. Opet kucanje. OLGA: Ko je? IGOOV GLAS: Igo. OLGA: Ko? IGOOV GLAS: Igo Barin. (Olga se u prvom momentu trgne, a zatim stoji nepomino kraj vrata) Ne prepoznaje moj glas? Hajde, otvori. Otvori mi. Olga ide brzo prema komodi... uzima levom rukom neto iz fioke, zatim uvija ruku ubrusom i ide da otvori vrata, naglo se povlai unazad kako bi izbegla eventualno iznenaenje. Visok mladi od 23 godine stoji na pragu. IGO: Ja sam. (Jedan trenutak posmatraju se utei) Iznenaena si?

OLGA: Iznenaena tvojim izgledom. IGO: Da. Promenio sam se. (Pauza) Jesi li me dobro videla? Prepoznala? Nema moda neke obmane? (Pokazujui na revolver pokriven ubrusom) Onda, moe to da ostavi. OLGA (ne ostavljajui revolver): Mislila sam da si dobio pet godina. IGO: Da, dobio sam pet godina. OLGA: Ui i zatvori vrata. (Ona se povlai korak unazad, revolver nije sasvim uperen na Igoa, ali je za to potreban samo mali pokret. Igo baci podsmeljiv pogled na revolver, zatim lagano okree lea Olgi i zatvara vrata) Pobegao si? IGO: Pobegao? Nisam lud. Morali su da me dohvate za ramena i izbace napolje. (Pauza) Oslobodili su me zbog dobrog vladanja. OLGA: Jesi li gladan? IGO: Ti bi to volela, a? OLGA: Zato? IGO: Zato to je davati lako: dri te na odstojanju. A onda, ovek izgleda bezazleno dok jede. (Pauza) Izvini, ali ja nisam ni gladan ni edan. OLGA: Bilo je dovoljno da samo kae: ne. IGO: Ti se, dakle, ne sea: ja sam uvek suvie govorio. OLGA: Seam se. IGO (gleda naokolo): Kakva pusto. A ipak, sve je tu. Moja pisaa maina? OLGA: Prodata. IGO: Zar? (Pauza. Posmatra sobu) Prazno je. OLGA: ta je prazno? IGO (pokazuje naokolo): To. Izgleda kao da je nametaj stavljen u neku pustinju. Tamo dole sam mogao, kad rairim ruke, da dohvatim istovremeno dva suprotna zida. Prii. (Ona ne prilazi) Da, naravno, izvan zatvora se ivi na pristojnom

rastojanju. Koliko izgubljenog prostora! udno je biti slobodan, ovek dobije vrtoglavicu. Morau ponovo da se naviknem da razgovaram sa ljudima ne dodirujui ih. OLGA: Kad su te pustili? IGO: Maloas. OLGA: Doao si pravo ovamo? IGO: A kud bih mogao da odem? OLGA: Ni sa kim nisi razgovarao? (Igo je gleda, a zatim se nasmeje) IGO: Ne, Olga. Ne. Budi spokojna. Ni sa kim. (Njena napregnutost malo popusti. Gleda ga) OLGA: Nisu ti obrijali glavu. IGO: Nisu. OLGA: Ali su isekli tvoj uperak. IGO (posle pauze): Jesi li zadovoljna to me opet vidi? OLGA: Ne znam. (Neki auto prolazi putem. Sirena. Buka motora. Igo zadrhti. Auto se udaljava. Olga ga hladno posmatra) Ako je istina da su te oslobodili, nema potrebe da se boji. IGO (ironino): Misli? (Pauza) Kako je Luj? OLGA: Dobro. IGO: A Loran? OLGA: On... nije imao sree. IGO: Naslutio sam. Ne znam zato, ali o njemu sam obino mislio kao o ve umrlom. Mora da se ovde tota promenilo. OLGA: Sve je postalo tee otkad su Nemci ovde. IGO (ravnoduno): Da, istina. Oni su ovde.

OLGA: Od pre tri meseca. Pet divizija. U stvari, one su bile u prolazu na putu za Maarsku. A zatim su ostale. IGO: Ah, ah. (Sa interesom) Ima li novih kod vas? OLGA: Mnogo. IGO: Mladih? OLGA: Ima i mladih. Ne primamo ih vie na isti nain kao nekada. Treba popuniti praznine: postali smo neto blai. IGO: Da, naravno, treba se prilagoditi. (Sa malim nespokojstvom) Ali u sutini, linija je ista? OLGA (u neprilici je): Pa, da... uglavnom, naravno. IGO: Najzad, vi ste iveli. U tamnici ovek teko moe da zamisli kako drugi nastavljaju da ive. Ima li nekoga? OLGA: S vremena na vreme. (Na Igoovu reakciju) Ne trenutno. IGO: Da li ste... ponekad razgovarali o meni? OLGA (neubedljivo lae): Da. Ponekad. IGO: Dolazili su nou biciklima, kao u moje vreme, sedali za sto, Luj je punio svoju lulu, i tad neko kae: jedne ovakve noi, Mali se ponudio da izvri poverljiv zadatak. OLGA: To ili neto slino. IGO: I na to ete vi: dobro se on izvukao, obavio je svoj posao kako treba i ne kompromitujui nikoga. OLGA: Da. Da. Da. IGO: Ponekad, budila me kia; pomislio bih: i kod njih pada, a zatim, pre no to ponovo zaspim: moda e ba ove noi govoriti o meni. To je bila moja glavna nadmonost nad mrtvima: ja sam mogao jo uvek da mislim da vi mislite na mene. (Olga mu nehotice i neveto dotakne ruku. Gledaju se. Olga skloni ruku) A onda, jednog dana ste rekli: on ima da odlei jo tri godine i kad izae (menja ton ne

skidajui pogled sa Olge)... kad izae, za nagradu emo ga ubiti kao pseto. OLGA (naglo ustukne): Ti si lud? IGO: Hajde, Olga. Ostavi se toga. (Pauza) Jesu li tebe zaduili da mi poalje bombone? OLGA: Kakve bombone? IGO: No, hajde reci. OLGA (zapovedniki): Kakve bombone? IGO: Od okolade, sa likerom, u ruiastoj kutiji. Tokom est meseci izvesni Dre mi je uredno slao pakete. Kako nisam poznavao nikoga ko se tako zove, bilo mi je jasno da paketi dolaze od vas i to me je radovalo. Zatim, poiljke su prestale da stiu i ja sam pomislio: zaboravljaju me. A onda, pre jedno tri meseca, dobio sam od istog poiljaoca paket sa bombonama i cigaretama. Ja sam popuio cigarete, a moj sused iz elije je pojeo bombone. Jedni ovek, proao je vrlo loe. Vrlo loe. I tada sam pomislio: ne zaboravljaju me. OLGA: I onda? IGO: To je sve. OLGA: Oderer je imao prijatelje kojima sigurno nisi prirastao za srce. IGO: Oni ne bi ekali dve godine da mi to stave na znanje. Ne, Olga, ja sam imao dovoljno vremena da razmiljam o svemu tome i naao sam samo jedno obrazloenje: u poetku, Partija je mislila da ja jo mogu da budem koristan, a zatim je promenila miljenje. OLGA (blago): Ti suvie govori, Igo. Uvek suvie. Potrebno ti je da govori da bi osetio da ivi. IGO: Jeste, govorim suvie, znam to odavno, i vi nikada niste imali poverenja u mene. Nije potrebno da dalje istraujemo. (Pauza) Zna, ne ljutim se ja na vas. Ceo taj dogaaj je ravo poeo. OLGA: Igo, pogledaj me. Misli li stvarno to to govori? (Ona ga gleda) Da, ti to misli. (Ljutito) Zato si onda doao k meni? Zato? Zato?

IGO: Zato to ti, nee moi da puca u mene. (Posmatra revolver koji ona jo uvek dri i nasmeje se) Tako bar pretpostavljam. (Olga baci revolver na sto) Vidi. OLGA: Sluaj Igo. Ja ne verujem ni u jednu jedinu re od toga to si mi ispriao i nisam primila nikakvo nareenje u vezi s tobom. Ali ako ga bilo kad primim, treba da zna da u uiniti kako mi bude nareeno. I ako me neko iz Partije upita za tebe, rei u da si ovde, makar te posle toga ubili pred mojim oima. Ima li novca? IGO: Ne. OLGA: Dau ti ga i ti e otii. IGO: Kuda? Da se vuem po malim pristaninim ulicama ili po dokovima? Voda je hladna, Olga. Ovde, bez obzira ta me snae, svetlo je i toplo. Bie to ipak ugodniji svretak. OLGA: Igo, uiniu ono to mi Partija bude naredila. Uveravam te da u uiniti ono to mi bude nareeno. IGO: Onda i sama zna da je to istina. OLGA: Odlazi. IGO: Neu. (Imitirajui Olgu) Uiniu ono to mi Partija bude naredila. Iznenadie se. I pored najbolje volje, ono to ovek radi, nije nikada tano ono to mu je Partija naredila. Otii e kod Oderera i sruie mu tri metka u stomak.Zar to nije jedno prosto nareenje? Ja sam bio kod Oderera i sruio sam mu tri metka u stomak. Ali to je bilo neto sasvim drugo. Nareenje? Nije postojalo vie nikakvo nareenje. U jednom trenutku nareenja te ostave sasvim samog. Da, nareenje je ostalo negde pozadi, a ja sam krenuo sasvim sam i ubio sasvim sam i ak ne znam vie zato. Voleo bih da ti Partija naredi da puca u mene. Da bih video. Samo zato da bih video. OLGA: Videe. (Pauza) ta misli sada da radi? IGO: Ne znam. Nisam o tome mislio. Kad su otvorili zatvorska vrata mislio sam da u doi ovamo, i eto, doao sam. OLGA: Gde je Desika?

IGO: Kod svog oca. U prvo vreme mi je ponekad pisala. Mislim da vie ne nosi moje ime. OLGA: Gde da te smestim? Drugovi ovamo dolaze svakog dana. Ulaze kako hoe. IGO: I u tvoju sobu? OLGA: Ne. IGO: Ali ja sam tamo ulazio. Na divanu je bio crveni prekriva, na zidovima hartija sa utim i zelenim romboidima i dve fotografije, od kojih je jedna moja. OLGA: Pravi inventar? IGO: Ne, samo se seam. esto sam na to mislio. Druga fotografija mi je zadavala muke: ne seam se vie ija je bila. (Neki auto prolazi putem. Oboje zaute. Auto se zaustavlja. Vrata na kolima su se zalupila. Kucanje) OLGA: Ko je? ARLOV GLAS: arl. IGO (apatom): Ko je arl? OLGA (isto tako): Jedan od naih. IGO (gledaju se): Dakle? (Kratka pauza. arl ponovo kuca). OLGA: Pa ta eka? Idi u moju sobu: moi e da kompletira svoje uspomene. (Igo odlazi, Olga ide da otvori vrata)

DRUGA SCENA Olga, arl i Franc ARL: Gde je? OLGA: Ko? ARL: Onaj tip. Pratimo ga od izlaska iz orke. (Kratka pauza) Nije ovde? OLGA: Jeste. Ovde je.

ARL: Gde? OLGA: Tamo. (Pokazuje svoju sobu) ARL: U redu. (Daje znak Francu dapoe za njim, stavlja ruku u dep mantila i polazi korak napred. Olga mu preseca put) OLGA: Ne. ARL: To nee trajati dugo, Olga. Ako hoe, idi i proetaj. Kad se vrati, nee zatei nikoga i nee biti nikakvih tragova. (Pokae Franca) Mali je tu da raisti. OLGA: Ne. ARL: Pusti me da obavim svoj posao, Olga. OLGA: Luj te je poslao? ARL: Da. OLGA: Gde je on? ARL: U kolima. OLGA: Idi ga pozovi. (arl okleva) Hajde, kaem ti da ide da ga pozove. (arl daje Francu znak i ovaj odlazi. Olga i arl stoje licem u lice i ute. Olga, ne skidajui oiju sa arla, podie sa stola ubrus u koji je zamotan revolver) TREA SCENA Olga, arl, Franc i Luj LUJ: ta je to s tobom? Zato ih spreava da obave svoj posao? OLGA: Suvie vam se uri. LUJ: Suvie uri? OLGA: Udalji ih. LUJ: Saekajte me napolju. Ako zovem, doite. (Oni izlaze) Dakle? ta ima da mi kae? (Pauza) OLGA (blago): Luj, on je radio za nas.

LUJ: Ne budi dete, Olga. Taj tip je opasan. On ne sme da govori. OLGA: Nee govoriti. LUJ: On? To je najneverovatniji brbljivac... OLGA: Nee govoriti. LUJ: Pitam se da li ga ti vidi onakvog kakav je. Uvek si imala neku slabost prema njemu. OLGA: A ti protiv njega. (Pauza) Luj, nisam te pozvala da bismo govorili o naim slabostima; govorim ti u interesu Partije. Otkako su Nemci ovde, mi smo izgubili mnogo ljudi. Ne moemo sebi dozvoliti da likvidiramo tog deka a da ne ispitamo da li je upotrebljiv. LUJ: Upotrebljiv? To je bio jedan mali, nedisciplinbvani anarhist, intelektualac koji je mislio samo na to kako da se pokae, buruj koji je radio kad se to njemu prohtelo i koji je putao da propadne posao zbog jednog da ili jednog ne. OLGA: Ali je i momak koji je sa svojih dvadeset godina ubio Oderera okruenog telesnom gardom i udesio da politiko ubistvo izgleda kao zloin iz ljubomore. LUJ: A da li je to bilo politiko ubistvo? Taj sluaj nije nikad rasvetljen. OLGA: Tano. Taj sluaj bi trebalo sada rasvetliti. LUJ: Ima u tom sluaju neto to zaudara. Ne bih hteo da po tome akam, a zatim, ja nemam vremena da ga sad stavljam na ispit. OLGA: Ja imam vremena. (Na Lujev pokret) Luj, bojim se da ne unosi suvie oseanja u tu stvar. LUJ: A ja se opet bojim da ti unosi vie nego suvie. OLGA: Jesi li me ikad video da se preputam oseanjima? Ja ne traim da mu pokloni ivot bez ikakvih uslova. Nije me briga za njegov ivot. Samo kaem da pre no to ga uklonite treba ispitati da li bi Partija mogla ponovo da ga koristi. LUJ: Partija ne moe ponovo da ga koristi - pogotovu ne sada. To dobro zna. OLGA: On je radio pod lanim imenom i niko ga ne poznaje, izuzev Lorana, koji je mrtav i Dresdena, koji je na frontu. Boji se da ne progovori? Pod dobrom

prismotrom nee govoriti. On je intelektualac i anarhista? Jeste, ali je isto tako i oajnik. Dobro voen moe da poslui za sve poslove. On je to i dokazao. LUJ: Dakle? ta predlae? OLGA: Koliko je sati? LUJ: Devet. OLGA: Vratite se u pono. Ja u saznati zato je pucao na Oderera i kakav je sada. Ako se budem uverila da moe da radi za nas, rei u vam to kroz vrata, a vi ete ga ostaviti da mirno spava i sutra ujutro ete mu dati uputstva. LUJ: A ako nije upotrebljiv? OLGA: Otvoriu vam vrata. LUJ: Veliki rizik za beznaajnu stvar. OLGA: Kakav rizik? Ima li ljudi oko kue? LUJ: etvorica. OLGA: Neka ostanu na slubi do ponoi. (Luj se ne mie) Luj, on je radio za nas. Treba mu dati jo jednu ansu. LUJ: U redu. Sastanak u pono. (Izlazi)

ETVRTA SCENA Olga, zatim Igo. (Olga ide prema vratima i otvara ih. Igo izlazi) IGO: Bila je to tvoja sestra. OLGA: Molim? IGO: Fotografija na zidu. Bila je to fotografija tvoje sestre. (Pauza) A moju si sklonila. (Olga ne odgovara. Onje gleda) Izgleda pokislo? ta su hteli? OLGA: Trae te. IGO: Ah! Rekla si im da sam ovde?

OLGA: Da. IGO: Dobro. (Krene ka izlazu) OLGA: No je svetla i drugovi su oko kue. IGO: Ah? (Seda za sto) Daj mi da jedem. (Olga ode da donese tanjir, hleb i unku. Dok stavlja ispred njega tanjir i jelo, on govori) Nisam se prevario to se tie tvoje sobe. Ni jedan jedini put. Sve je isto kao u mojoj uspomeni. (Pauza) Ali dok sam bio u orki, mislio sam: to je samo uspomena. Istinska soba je tamo, sa druge strane zida. Sada sam uao, razgledao sam tvoju sobu i ona ne izgleda nita stvarnija od moje uspomene. elija je takoe bila san. I oi Oderera onog dana kada sam pucao u njega. Misli li da u uspeti da se probudim? Moda kad tvoji drugovi budu doli po mene sa svojim pucaljkama... OLGA: Nee te ni dirnuti dok bude ovde. IGO: Postigla si to? (Sipa vino u au) Bilo bi bolje da izaem i svemu uinim kraj. OLGA: ekaj. Ima jednu no. Mnogo stvari moe da se dogodi za jednu no. IGO: ta moe da se dogodi? OLGA: tota moe da se izmeni. IGO: ta? OLGA: Ti. Ja. IGO: Ti? OLGA: To zavisi od tebe. IGO: Ja treba da te izmenim? (Nasmeje se, zatim ustane i krene prema njoj. Ona se brzo skloni) OLGA: Nisam na to mislila. Tako me mogu izmeniti samo kad ja to elim. (Pauza. Igo slegne ramenima i ponovo seda. Poinje da jede) IGO: Dakle? OLGA: Zato ne bi opet priao nama? IGO (prsne u smeh): Ba si izabrala trenutak da me to pita!

OLGA: Ali, ako bi to bilo moguno? Ako pretpostavimo da je ceo taj sluaj bio nesporazum. Nisi se nikad pitao ta e raditi po izlasku iz zatvora? IGO: Nisam o tome mislio. OLGA: A o emu si mislio? IGO: O onome to sam uinio. Pokuavao sam da shvatim zato sam to uinio. OLGA: I jesi li najzad shvatio? (Igo slee ramenima) Kako se desilo to sa Odererom? Je li istina da se vrteo oko Desike? IGO: Da. OLGA: Znai, iz ljubomore si... IGO: Ne znam... Ne verujem. OLGA: Priaj. IGO: ta? OLGA: Sve. Od poetka. IGO: Nije mi teko da priam: tu priu znam napamet; ponavljao sam je svakog dana u zatvoru. Ali ako treba da kaem njen smisao, to je druga stvar. To je glupa pria kao i sve prie. Ako je posmatra iz daleka, ini ti se da je na dohvatu ruke; ali ako hoe da joj se priblii, sve ode do vraga. in se uvek odigra i suvie brzo. Naglo izleti iz tebe i ti ne zna da li si ga uinio zato to si tako hteo ili to nisi mogao da ga sprei. injenica je da sam pucao... OLGA: Poni od poetka. IGO: Poetak - ti ga zna isto tako dobro kao i ja. Uostalom, ima li ga uopte? Pria moe da pone marta 43. kad me je Luj pozvao. Ili godinu dana ranije, kada sam uao u Partiju. Ili moda jo ranije - od mog roenja. Uostalom, nije vano. Pretpostavimo da je sve poelo marta 1943. (Dok on govori, na sceni se polako gasi svetlo)

DRUGA SLIKA

Isti dekor, dve godine ranije u Olginoj kui. No je. Kroz vrata u dnu uje se amor, as glasniji as tii, kao kad vie osoba aktivno uestvuje u razgovoru.

PRVA SCENA Igo, Ivan. Igo kuca na maini. On izgleda mnogo mlai nego u prethodnoj slici. Ivan se eta s kraja na kraj sobe. IVAN: Ej! IGO: Aha? IVAN: Zar ne bi mog'o da prestane da kuca? IGO: Zato? IVAN: Nervira me. IGO: Ne izgleda kao nervik. IVAN: Pa i nisam. Ali sad me nervira. Ne moe malo da pria? IGO (brzo): Ja? Sa najveim zadovoljstvom. Kako se zove? IVAN: U ilegalstvu sam Ivan. A ti? IGO: Raskoljnikov. IVAN (smejui se): Zar je to neko ime? IGO: To je moje ime u Partiji. IVAN: Gde li si ga samo upec'o? IGO: Tip iz jednog romana. IVAN: A ta on radi? IGO: Ubija. IVAN: A ti, jesi li ubijao?

IGO: Ne. (Pauza) Ko te je poslao ovamo? IVAN: Luj. IGO: I ta treba da radi? IVAN: Da ekam dok ne bude deset sati. IGO: A onda? (Ivan pokazuje gestom da je to stvar o kojojne treba da ga pita. uje se galama iz susedne sobe. Lii na svau) IVAN: ta to tamo kuju momci? (Igo imitira Ivanov gest) IGO: Vidi: glupo je to to razgovor ne moe da ide suvie daleko. (Pauza) IVAN: Jesi li ve dugo u Partiji? IGO: Od etrdeset druge; to e rei godinu dana. Uao sam kad je Regent objavio rat SSSR-u. A ti? IVAN: Skoro se vie i ne seam. Mislim da sam oduvek u njoj. (Pauza) Da li to ti pravi novine? IGO: Ja i drugi. IVAN: esto mi prolaze kroz ake, ali ih ne itam. Niste vi krivi, ali vae vesti kasne uvek osam dana za BBS-ijem ili Sovjetskim radiom. IGO: A odakle bi ti hteo da saznamo novosti? I mi ih kao i vi sluamo preko radija. IVAN: Nita ja ne kaem. Ti radi svoj pos'o i nema ta da ti se prigovara. (Pauza) Kolko je sati? IGO: Pet do deset. IVAN: Uh. (Zeva) IGO: ta ti je? IVAN: Nita. IGO: Ne osea se dobro? IVAN: Dobro mi je.

IGO: Ne izgleda kao da ti je sve potaman. IVAN: Ma, u redu je, kaem ti. Uvek sam ovakav pre... IGO: Pre ega? IVAN: Pre niega. (Pauza) Kad budem na mom biciklu, bie bolje. (Pauza) Suvie sam se razneio. Ne bih ni mrava zgazio. (Zeva. Ulazi Olga)

DRUGA SCENA Isti, Olga (Ona stavlja kofer blizu vrata) OLGA (Ivanu): Evo. Moe li da ga stavi u prtljanik? IVAN: Da vidim? Da. U redu je. OLGA: Deset je sati. Moe da kida. Jesu li ti rekli za rampu i kuu? IVAN: Da. OLGA: Onda, sa sreom. IVAN: Ne pominji nesreu. (Pauza) Poljubac? OLGA: Naravno. (Poljubi ga u oba obraza) IVAN (okrene se prema Igou, uzima kofer, i pre nego to izae sa kominim izrazom): Do vienja Raskoljnikov. IGO (smejui se): Idi do avola. (Ivan izlazi)

TREA SCENA Igo, Olga OLGA: Nije trebalo da mu kae da ide do avola. IGO: Zato? OLGA: To se ne govori.

IGO (zauen): Ti si, Olga, izgleda sujeverna? OLGA (razdraeno): Ne. (Igo je paljivo posmatra) IGO: ta treba on da radi? OLGA: Nije potrebno da zna. IGO: Hoe li dii u vazduh most u Korsku? OLGA: Zato eli da ti to kaem? Kad se radi o opasnim akcijama, to manje o njima zna, to bolje po tebe. IGO: Ali, ti zna ta e on uraditi. OLGA (sleui ramenima): Oh, ja... IGO: Naravno: ti e drati jezik za zubima. Ti si kao Luj: ubie te, a nee progovoriti. (Kratka pauza) A ko vam kae da u ja govoriti? Kako moete da imate poverenja u mene ako me ne stavite na ispit? OLGA: Partija nije veernja kola. Mi ne elimo da te ispitujemo, nego da ti naemo odgovarajui posao. IGO (pokae pisau mainu): A odgovarajui posao za mene je ovaj? OLGA: Da li bi umeo da razmontira ine? IGO: Ne. OLGA: Pa onda. (Pauza. Igo se posmatra u ogledalu) Misli da si lep? IGO: Gledam da li liim na oca. (Pauza) Sa brkovima, slinost bi biia neverovatna. OLGA (sleui ramenima): Pa? IGO: Ja ne volim svog oca. OLGA: Poznato nam je. IGO: On mi je rekao: Ja sam, takoe, u svoje vreme bio lan jedne grupe revolucionara; pisao sam u njihovim novinama. Proi e te to, kao to je i mene prolo... OLGA: Zato mi to pria?

IGO: Onako. O tome mislim svaki put kad se gledam u ogledalu. I to je sve. OLGA (pokazujui vrata sobe za sastanke): Luj je tamo? IGO: Jeste. OLGA: A Oderer? IGO: Ja ga ne poznajem, ali mislim da jeste. Ko je on u stvari? OLGA: Bio je poslanik Landstaga pre rasputanja Skuptine. Sada je sekretar Partije. Oderer nije njegovo pravo ime. IGO: A koje je njegovo pravo ime? OLGA: Ve sam ti rekla da si suvie radoznao. IGO: Grozna galama. Kao da se svaaju. OLGA: Oderer je sazvao Komitet da bi izglasali jedan predlog. IGO: Kakav predlog? OLGA: Ne znam. Znam samo da je Luj protiv. IGO (smejui se) Onda, ako je on protiv, i ja sam. Nije ni potrebno da znam o emu se radi. (Pauza) Olga, ti treba da mi pomogne. OLGA: U emu? IGO: Ubedi Luja da me pusti da uestvujem u nekoj direktnoj akciji. Dosta mi je toga da ja piem dok drugi ginu. OLGA: Ti si takode izloen riziku. IGO: Nije to isto. (Pauza) Olga, ne ivi mi se. OLGA: Zaista? Zato? IGO (uz gest): Suvie komplikovano. OLGA: Ali, ti si oenjen. IGO: Ah! OLGA: I voli svoju enu.

IGO: Da, naravno. (Pauza) ovek kome se ne ivi moe dobro da poslui ako samo znaju da ga iskoriste. (Pauza. Galama iz susedne sobe) Izgleda da tamo loe ide. OLGA (uznemirena): Vrlo loe.

ETVRTA SCENA Isti i Luj. Vrata se otvaraju. Luj izlazi sajo dva ovjeka, koji brzoprolaze i nestaju iza ulaznih vrala. LUJ: Gotovo je. OLGA: Oderer? LUJ: Izaao je na zadnji izlaz sa Borisom i Lukasom. OLGA: Dakle? LUJ (slee ramenima, bez odgovora. Pauza. Zatim) Gadovi! OLGA: Glasali ste? LUJ: Da. (Pauza) Dobio je ovlaenje da vodi pregovore. Kad ponovo dode sa preciznim predlozima, dobie igru. OLGA: Kad je sledei sastanak? LUJ: Za deset dana. Ostaje nam ipak jo jedna nedelja. (Olga ga upozorava daje Igo tu) ta? Ah, da... Ti si jo ovde? (Gleda ga i ponavlja rasejano) Jo si ovde... (Igo uini pokret kao da e da ode) Ostani. Imam moda posao za tebe. (Olgi) Ti ga poznaje bolje od mene. Koliko vredi? OLGA: Mislim da je u redu. LUJ: Ne postoji opasnost da popusti? OLGA: Ne, sigurno. Pre bi mogao... LUJ: ta? OLGA: Nita. U redu je. LUJ: Dobro. (Pauza) Je li Ivan otiao?

OLGA: Pre etvrt sata. LUJ: Mi smo na zgodnom mestu: uemo eksploziju odavde. (Pauza. Ide prema Igou) Izgleda da si eljan akcije? IGO: Da. LUJ: Zato? IGO: Tako. LUJ: Odlino. Samo ti nita ne zna da uradi sa svojih deset prstiju. IGO: Tano. Ne znam nita da radim. LUJ: Pa? IGO: U Rusiji je pred kraj prolog veka bilo ljudi koji bi sa bombom u depu stali na put kojim treba da proe nadvojvoda. Kad ovaj naie, bomba eksplodira i obojica odlete u vazduh, Eto, ja bih to mogao da radim. LUJ: To su bili anarhisti. Ti sanja o tome zato to si kao i oni: intelektualni anarhista. Za pedeset godina si u zakanjenju: sa terorizmom je svreno. IGO: Znai, ja nisam nizato. LUJ: U toj oblasti. IGO: Ne govorimo vie o tome. LUJ: ekaj. (Pauza) Moda bih mogao da naem neki posao za tebe. IGO: Pravi posao? LUJ: Zato da ne? IGO: I ti e stvarno imati poverenja u mene? LUJ: To zavisi od tebe. IGO: Luj, uiniu bilo ta. LUJ: Videemo. Sedi. (Pauza) Evo kakva je situacija: s jedne strane Regentova faistika vlada koja se politiki vezala za Osovinu; sa druge naa Partija, koja se bori za demokratiju, slobodu i besklasno drutvo. Izmeu njih, Pentagon, koji tajno

okuplja liberalno graanstvo i nacionaliste. Tri grupe sa nepomirljivim interesima, tri grupe ljudi koji se mrze. (Pauza) Oderer nas je sazvao veeras, jer hoe da se Proleterska partija udrui sa faistima i Pentagonom kako bi posle rata delila sa njima vlast. ta misli o tome? IGO (smejui se): ali se. LUJ: Zato? IGO: Zato to je to kojeta. LUJ: Pa ipak se maloas o tome diskutovalo tri sata. IGO (zaprepaen) Pa... to je kao kad bi mi rekao da nas je Olga sve izdala policiji, a da je Partija izglasala da joj se na tome estita. LUJ: to bi ti radio kad bi se veina izjasnila u prilog tom zbliavanju? IGO: Pita me to ozbiljno? LUJ: Da. IGO: Ja sam napustio svoju porodicu i svoju klasu onog dana kada sam shvatio ta je to ugnjetavanje. Niukom sluaju ne bih prihvatio kompromis sa njom. LUJ: Ali ako su stvari ipak dotle dole? IGO: U tom sluaju bih uzeo bombu i otiao da ubijem prvog acu na Kraljevom trgu, ili, sa malo vie sree, nekog narednika. Zatim bih ekao pored lea da vidim to e mi se dogoditi. (Pauza) Ali ne, pa to je kojeta. LUJ: Komitet je usvojio Odererov predlog sa etiri glasa prema tri. U toku sledee nedelje Oderer e se nai sa Regentovim izaslanicima. IGO: Je li se on prodao? LUJ: Ne znam i nije me za to briga. Objektivno gledajui, on je izdajnik i to mi je dovoljno. IGO: Ali, Luj... Najzad... ja ne znam, ja... to je... pa to je apsurd; Regent nas mrzi, on nas proganja, on se bori na strani Nemaca protiv SSSRa, on je streljao nae ljude - i kako onda moe...?

LUJ: Regent ne veruje vie u pobedu Osovine: on hoe da spase svoju kou. Ako pobede Saveznici, eli da bude u mogunosti da kae da je igrao dvostruku igru. IGO: Ali drugovi... LUJ: Cela KP koju ja predstavljam je protiv Oderera. Samo, ti zna kako to izgleda. Proleterska partija je stvorena stapanjem KP i socijaldemokrata. Socijaldemokrati su glasali za Oderera, a oni imaju veinu. IGO: A zato su oni...? LUJ: Zato to se boje Oderera. IGO: Zar mi ne moemo da se odvojimo od njih? LUJ: Rascep? Nemogue. (Pauza) Ti si uz nas, mali? IGO: Olga i ti ste me svemu nauili i ja vam sve dugujem. Za mene - Partija - to ste vi. LUJ (Olgi) On stvarno misli to to kae? OLGA: Da. LUJ: Dobro. (Igou) Shvata kakva je situacija: mi ne moemo ni da napustimo Komitet, ni da u njemu prevagnemo... Ali radi se samo o Odererovoj vetini. Bez Oderera ostale bismo imali u aci. (Pauza) Oderer je traio prolog utorka od Partije da mu dodeli jednog sekretara. Studenta. Oenjenog. IGO: Zato oenjenog? LUJ: Ne znam. Ti si oenjen? IGO: Da. LUJ: Dakle? Prihvata? (Gledaju se neko vreme) IGO (snano): Da. LUJ: Vrlo dobro. Otii e sutra sa svojom enom. On stanuje na dvadeset kilometara odavde u jednom letnjikovcu koji mu je neki prijatelj stavio na raspolaganje. Tamo je sa tri snagatora koji su s njim za sluaj neke guve. Ti e samo paziti ta on radi; mi emo uspostaviti vezu od dana tvog dolaska. On ne sme

da se sastane sa Regentovim predstavnicima. Ili, u svakom sluaju, ne sme sa njima da se sastane dva puta. Je li ti jasno? IGO: Da. LUJ: Jedne veeri koju ti budemo oznaili, otvorie vrata trojici drugova: oni e svriti to je potrebno. Pred ulazom e biti auto i ti e za to vreme pobei sa svojom enom. IGO: Oh, Luj! LUJ: ta je? IGO: Dakle tako? Samo to? Znai, samo za to me smatra sposobnim? LUJ: Ne prihvata? IGO: Ne. Nipoto. Neu da budem potkaziva. I mi drimo do sebe. Jedan intelektualni anarhista ne prihvata bilo kakav posao. OLGA: Igo! IGO: Evo ta vam ja predlaem: nema potrebe za odravanjem veze, ni za pijunau. Ja u sve sam svriti. LUJ: Ti? IGO: Ja. LUJ: Suvie teak posao za jednog amatera. IGO: Trojica vaih ubica e nabasati moda na Odererovu telesnu gardu; oni se izlau riziku da budu ubijeni. Ja u, kao njegov sekretar i poto zadobijem njegovo poverenje, biti sam sa njim po nekoliko sati dnevno. LUJ (oklevajui): Ja, ne... t OLGA: Luj! LUJ: Da?

OLGA (blago): Imaj u njega poverenja. Ovaj momak ve dugo eka takvu priliku. I on e ii do kraja. LUJ: Da li ti odgovara za njega? OLGA: Potpuno. LUJ: U redu. Dakle sluaj... (uje se izdaleka potmula eksplozija) OLGA: Uspeo je. LUJ: Ugasi! Igo, otvori prozor! (Igo gasi svetlo i otvara prozor. U daljini sija crvena svetlost poara) OLGA: Ala gori tamo. Ala gori! Pravi poar. Uspeo je. (Svi su na prozoru) IGO: Uspeo je. Pre kraja nedelje, jedne sline noi biete ovde oboje i oekivaete vesti; biete nespokojni, govoriete o meni i ja u znaiti neto za vas. Pitaete se: ta li on radi? A zatim e zazvoniti telefon, ili e neko pokucati na vrata i vi ete se nasmejati kao to se sada smejete i rei ete: Uspeo je. (Zavesa) TREA SLIKA

Batenska kua. Krevet, ormani, fotelje, stolice. enske haljine preko svih stolica, otvoreni koferi na krevetu.

PRVA SCENA Desika, Igo. Desika rasprema. Ide da pogleda kroz prozor. Vraa se. Ide kajednom zatvorenom koferu u uglu sobe. (Na koferu inicijali I. B) Dovlai kofer napred, opet pogleda kroz prozor, ide do plakara, pretura po depovima mukog odela, vadi odatle klju, otvara kofer, uurbano preturapo njemu, ide opet da pogleda kroz prozor, vraa se, ponovo pretura, nae neto to gleda ledima okrenuta publici i opet pogleda kroz prozor. Trgne se, zatvara brzo kofer, vraa klju u odelo i sakriva ispod dueka predmete koje je drala u ruci. Ulazi Igo. IGO: Nikad kraja. Je li ti bilo dugo vreme?

DESIKA: Uasno. IGO: ta si radila? DESIKA: Spavala sam. IGO: Kad se spava, onda vreme nije dugo. DESIKA: Sanjala sam da mi je dugo vreme. To me je probudilo, pa sam raspakivala kofere. ta misli o smetaju? (Pokazuje odela u neredu preko kreveta i stolica) IGO: Ne znam. To je privremeno? DESIKA: Ne. Konano. IGO: Vrlo dobro. DESIKA: Kako izgleda? IGO: Ko? DESIKA: Oderer. IGO: Oderer? Kao i svi drugi. DESIKA: Kojih je godina? IGO: Srednjih. DESIKA: Kojih srednjih? IGO: Izmeu dvadeset i ezdeset. DESIKA: Visok ili mali? IGO: Srednjeg rasta. DESIKA: Osobeni znaci? IGO: Veliki oiljak, perika i stakleno oko. DESIKA: Strahota! IGO: alim se. Nema osobenih znakova.

DESIKA: Pravi se duhovit, ali kladim se da ipak nee umeti da mi ga opie. IGO: Naravno da u umeti. DESIKA: Nee. IGO: Hou. DESIKA: Nee. Boja njegovih oiju? IGO: Siva. DESIKA: Jadna moja pelice, ti misli da su sve oi sive. Meutim, postoje i plave, kestenjaste, zelene i crne. Pqstoje i oi boje sleza. Kakva je boja mojih? (Skriva rukom oi) Nemoj da gleda. IGO: To su dva svilena baldahina, dve andaluzijske bate, dva meseeva zraka. DESIKA: Pitam te kakve su boje? IGO: Plave. DESIKA: Gledao si. IGO: Ne, ali ti si mi to jutros rekla. DESIKA: aavko! (Stane ispred njega) Igo, dobro promisli: ima li brkove? IGO: Nema. (Pauza. Zatim odluno) Siguran sam da ih nema. DESIKA (tuno): Volela bih da mogu da ti verujem. IGO (razmilja, zatim se naglo seti): Imao je kravatu na tufne. DESIKA: Na tufne? IGO: Da, na tufne! DESIKA: Uh. IGO: U stilu... (Pokazuje vezivanje kravate) Shvata. DESIKA: Izdao si se! Odao si se. itavo vreme dok ti je govorio ti si gledao u njegovu kravatu. Igo, on te je uplaio. IGO: Nije.

DESIKA: Uplaio te je. IGO: Ne deluje zastraujue. DESIKA: Onda, zato si gledao u njegovu kravatu? IGO: Da ne bih ja njega uplaio. DESIKA: Dobro. Ja u ga gledati u lice i kad bude hteo da sazna kako izgleda, samo mene pitaj. ta ti je rekao? IGO: Ja sam mu rekao da mi je otac bio potpredsednik Rudnika u Tosku i da sam ga napustio da bih uao u Partiju. DESIKA: ta ti je odgovorio? IGO: Da je to dobro. DESIKA: I onda? IGO: Nisam sakrio da imam doktorat, ali sam mu objasnio da nisam samo intelektualac, da se ne stidim daktilografskog posla i da sam spreman da svoj ponos podvrgnem najstrooj disciplini. DESIKA: I ta ti je odgovorio? IGO: Da je to dobro. DESIKA: I to je trajalo dva sata. IGO: Bilo je i utanja. DESIKA: Ti si od onih ljudi koji uvek priaju ta su oni drugima rekli, a nikada ono to su im ovi odgovorili. IGO: Pretpostavljam da se vie interesuje za mene nego za druge. DESIKA: Naravno, pelice moja. Ali vidi, ti... ti mi pripada. Drugi mi ne pripadaju. IGO: Htela bi da ti Oderer pripada? DESIKA: Htela bih da mi svi pripadaju. IGO: Uh! On je prostak.

DESIKA: Otkud zna kad ga nisi gledao? IGO: Samo prostak moe da nosi kravatu na tufne. DESIKA: Grke imperatorke su spavale sa varvarskim generalima. IGO: U Grkoj nije bilo imperatorki. DESIKA: Bilo ih je u Vizantiji. IGO: U Vizantiji je bilo i varvarskih generala i grkih imperatorki, ali nigde se ne kae ta su oni zajedno radili. DESIKA: A ta su drugo mogli da rade? (Kratka pauza) Je li te pitao kako ja izgledam? IGO: Nije. DESIKA: Uostalom, ne bi mogao ni da mu odgovori: ti to ne zna. Nije ti rekao nita u vezi sa mnom? IGO: Nita. DESIKA: Ne ume da se ponaa. IGO: Vidi. Uostalom, kasno je da se interesuje za njega. DESIKA: Zato? IGO: Drae jezik za zubima? DESIKA: Obema rukama. IGO: On e umreti. DESIKA: Bolestan je! IGO: Ne, ali e biti ubijen. Kao i svi politiari. DESIKA: Ah! (Pauza) A ti, pelice, jesi li i ti politiar? IGO: Naravno. DESIKA: I ta treba da radi udovica jednog politiara? IGO: Ona ulazi u Partiju svog mua i nastavlja njegovo delo.

DESIKA: Gospode! Mnogo vie bih volela da se ubijem na tvom grobu. IGO: To rade jo samo u Malabaru. DESIKA: Onda, sluaj ta u uraditi: pronai u tvoje ubice, jednog po jednog; uiniu da se smrtno zaljube u mene, i kada budu verovali da mogu da utee moju veliku i usamljeniku enju - ja u im zariti no u srce. IGO: ta bi te vie zabavljalo: da ih ubije, ili da ih zavede? DESIKA: Ti si glup i prost. IGO: Mislio sam da voli prostake. (Desika ne odgovara) Igramo se ili ne? DESIKA: Ne vie. Pusti me da raspakujem kofere. IGO: Hajde! Hajde! DESIKA: Ostao je jo samo tvoj. Daj mi klju. IGO: Dao sam ti ga. DESIKA (pokae kofer koji je otvorila na poetku slike): Ne od ovog. IGO: Ovaj u ja sam raspakovati. DESIKA: To nije tvoj posao, duice. IGO: A otkada je tvoj? Hoe da izigrava domaicu? DESIKA: Kad ti izigrava revolucionara. IGO: Revolucionarima nisu potrebne domaice: oni im odsecaju glave. DESIKA: Oni vie vole vuice sa crnom kosom kao to je Olga? IGO: Ljubomorna si? DESIKA: Htela bih da budem. Nisam se toga nikad igrala. Da igramo? IGO: Ako eli. DESIKA: Dobro. Dakle, daj mi klju od tog kofera. IGO: Nikada.

DESIKA: ta je u njemu? IGO: Jedna sramna tajna. DESIKA: Kakva tajna? IGO: Ja nisam sin svog oca. DESIKA: To bi ti bilo prijatno, pelice moja. Ali nije moguno: suvie lii na njega. IGO: Nije istina. Desika, stvarno nalazi da liim na njega? DESIKA: Igramo se ili ne? IGO: Igramo. DESIKA: Onda, otvori taj kofer. IGO: Zakleo sam se da ga neu otvoriti. DESIKA: U njemu su pisma od vucice? ili moda fotografije? Otvaraj. IGO: Ne. DESIKA: Otvaraj. Otvaraj. IGO: Ne i ne. DESIKA: Igra se? IGO: Da. DESIKA: Onda, katanac: ja se ne igram vie. Otvori kofer. IGO (otvori joj prste): Razbijen katanac. Neu da ga otvorim. DESIKA: Svejedno mi je, znam ta se nalazi u njemu. IGO: ta? DESIKA: Nalazi se... nalazi se... (zavlai ruku ispod dueka, zatim stavija obe ruke iza lea i mase fotografijama) Ovo! IGO: Desika!

DESIKA (trijumfalno): Nala sam klju u tvom plavom odelu. Znam ko je tvoja ljubavnica, tvoja princeza, tvoja vladarka. To nisam ni ja, nije ni vuica, to si ti, moj dragi, lino ti. Dvanaest tvojih fotografija u koferu. IGO: Vrati mi te fotografije. DESIKA: Dvanaest fotografija iz tvoje zanosne mladosti: iz tvoje tree, este, osme, desete, dvanaeste i esnaeste godine. Poneo si ih kad te je otac oterao i one te prate svuda. Koliko mora da voli sebe. IGO: Desika, ja se ne igram vie. DESIKA: U estoj godini si nosio tvrd okovratnik, morao je grepsti tvoj pilei vrat, i plavo somotsko odelo sa kravatom. Kakav lep ovei, kakvo lepo vaspitano dete! Od lepo vaspitane dece, gospoo, postaju najstraniji revolucionari. Ona ne govore nita, ne skrivaju se ispod stola, jedu odjednom samo po jednu bombonu, ali je kasnije skupo naplauju od drutva. uvajte se lepo vaspitane dece! (Igo naglo skoi na nju) IGO: Vratie mi ih, vetice! Vratie! DESIKA: Pusti me! (On je obori na krevet) Pazi: ubie nas! IGO: Vrati ih! DESIKA: Kaem ti da e revolver opaliti. (Igo se uspravi; ona pokazuje revolver koji je drala iza lea) I ovo je takoe bilo u koferu. IGO: Daj. (On joj ga uzima, zatim pretura po plavom odelu, uzima klju, vraa se do kofera, otvara ga, skuplja fotografije i stavlja ih zajedno sa revolverom u kofer. Pauza) DESIKA: ta znai taj revolver? IGO: Imam uvek jedan uza se. DESIKA: Nije istina. Nisi ga imao pre no to smo doli ovamo. Nisi imao ni taj kofer. Kupio si ih istovremeno. Zato ti je potreben revolver? IGO: Hoe da zna?

DESIKA: Da. Ali mi odgovori ozbiljno. Nema prava da me dri izvan svoga ivota. IGO: Nee o tome nikome govoriti? DESIKA: Nikom na svetu. IGO: Potreban mi je da ubijem Oderera. DESIKA: Davi, Igo. Kaem ti da se vie ne igram. IGO: Ha! A da li se ja igram? Ili sam ozbiljan? Tajna... Desika, ti e biti ena jednog ubice. DESIKA: Ali ti to nikad nee moi da uradi, jadna moja pelice. Hoe li da ga ja ubijem umesto tebe? Otii u da mu ponudim sebe i... IGO: I onda e promaiti. Hvala. Uradiu to sam. DESIKA: Ali zato hoe da ga ubije? oveka koga ne poznaje? IGO: Da bi me moja ena shvatila ozbiljno. Hoe li me onda shvatiti ozbiljno. DESIKA: Ja? Ja u ti se diviti, skrivau te, hraniu te, zabavljau te u tvom skrovitu, a kad nas susedi budu izdali, zgrabiu te uprkos andarima i snano u te zagrliti viui: volim te... IGO: Reci mi to sada. DESIKA: ta? IGO: Da me voli. DESIKA: Volim te. IGO: Reci mi to istinski. DESIKA: Volim te. IGO: To nije istinski. DESIKA: Ma ta ti je? Igra se? IGO: Ne. Ne igram se.

DESIKA: Zato me to pita? To nije tvoj obiaj. IGO: Ne znam. Potrebno mi je da mislim da me voli. To je uostalom moje pravo. Hajde, reci mi. Reci mi to lepo. DESIKA: Volim te. Volim te. Ne: volim te. Ah, idi do davola! Kako to ti kae? IGO: Volim te. DESIKA: Vidi: ne ume bolje od mene. IGO: Desika, ti mi ne veruje? DESIKA: Da me voli? IGO: Da u ubiti Oderera. DESIKA: Naravno da ti verujem. IGO: Napregni se malo, Desika. Budi ozbiljna. DESIKA: Zato je potrebno da budem ozbiljna? IGO: Zato to ovek ne moe uvek samo da se igra. DESIKA: Ja ne volim ozbiljnost, ali moemo da se pogodimo: praviu se da sam ozbiljna. IGO: Pogledaj me u oi. Ne smej se. Sluaj: ono o Odereru je istina. Partija me je poslala da to uradim. DESIKA: Ne sumnjam. Zato mi to ranije nisi rekao? IGO: Moda bi onda odbila da poe sa mnom. DESIKA: Zato? To su muki poslovi, ne tiu me se. IGO: Ovo je naroit posao, zna... Tip je veoma ilav. DESIKA: Pa dobro. Daemo mu hloroform, zavezaemo ga i staviti u topovsku cev. IGO: Desika, ja govorim ozbiljno. DESIKA: I ja.

IGO: Ti se pretvara da si ozbiljna. Rekla si mi. DESIKA: Ne, to ti radi. IGO: Mora mi verovati, preklinjem te. DESIKA: Verovau ti ako i ti meni veruje da sam ozbiljna. IGO: U redu. Evo, ja ti verujem. DESIKA: Ne. Ti se pretvara da mi veruje. IGO: Neemo izai iz ovog kruga. (Kucanje na vratima) Slobodno! (Desika prilazi koferu, leima okrenuta publici, dok Igo ide da otvori vrata)

DRUGA SCENA Slik, or, Igo i Desika. Smejui se ulaze Slik i or naoruani mainskim pukama i revolverima. Pauza. OR: Mi smo. IGO: Da? OR: Mi doli da vidimo treba li pomo. IGO: Pomo, za ta? OR: Za useljavanje. DESIKA: Vrlo ste ljubazni, ali mi niko nije potreban. OR (pokazujui haljine razbacane po foteljama): Sve to treba srediti. SLIK: Ii e bre ako krenemo sve etvoro. DESIKA: Mislite? SLIK (uzeo je jedan kombinezon sa naslona stolice i dri ga vrhovima prstiju): Ovo se savija preko sredine, je l da? A onda se posuvrate strane. DESIKA: Zbilja? Ipak, bie bolje da se opredelite za muke poslove.

OR: Ne diraj to, Slik. Moe da te navede na svakakve misli. Izvin'te gospoo, est meseci nismo vid'li enu. Ne znamo vie ni kak'a im je graa. DESIKA: Sad vam se vraa pamenje? OR: Malo pomalo. DESIKA: Zar ih nema u selu? SLIK: Ima, ali mi ne izlazimo. OR: Bivi sekretar je preskakao zid svaku noc, a saldo ti je da smo ga jednog jutra nali sa glavom u blatu. Onda je stari reio da sledei bude oenjen i da svoje potrebe zadovoljava kod kue. DESIKA: To je veoma uviavno s njegove strane. SLIK: Ali njemu ne pada na pamet da i mi imamo potrebe. DESIKA: Gle? A zato? OR: Kae da hoe da budemo k'o divlje zveri. IGO: Oni su Odererova telesna garda. DESIKA: Tako sam i mislila. SLIK (pokaujui mainske puke): Zbog ovoga? DESIKA: I zbog toga. OR: Ipak, ne treba nas smatrati profesionalcima. Ja sam, na primer, livac. Prealtovali smo se zato to je to Partija od nas traila. SLIK: Vi nas se, valjda, ne bojite? DESIKA: Naprotiv: Samo, vie bih volela (pokazuje mainske puke i revolvere) da se malo oslobodite svoje viteke opreme. Stavite to u jedan ugao. OR: Nemoguno. SLIK: Zabranjeno. DESIKA: Da li se odvajate od nje kad spavate?

OR: Ne, gospoo. DESIKA: Ne? SLIK: Ne. IGO: Oni su ko mazge to se tie pravila. Kada sam uao kod Oderera, gurali su me uperenim mainkama. OR (smejui se): Eto, kakvi smo mi. SLIK (smejui se): Da je mrdn'o, bili bi' udovica. (Svi se smeju) DESIKA: Va gazda se, znai, jako plai? SLIK: Ne plai se on, ali ne zeli da ga ubiju. DESIKA: A zato bi ga neko ubio? SLIK: Zato, ne znam. Ali sigurno je da hoe da ga ubiju. Drugari su doli da ga upozore jo pre petnaest dana. DESIKA: Ala je to interesantno! SLIK: Treba pojaati nadzor i kraj! O, vi ete ve videti. Nije to ba mnogo zanimljivo. (Dok Slik govori, or se eta po sobi lano nemarna izgleda. Ide prema otvorenom plakaru i odatle vadi Igoovo odelo) OR: Hej, Slik. Ceni li da je ovo dobro sklepano! SLIK: To spada u njegovu struku. Ti gleda sekretara dok zapisuje ono to govori i treba da ti se svia, inae moe da ti se prekine tok misli. (or opipava odelo pravei se da ga etka) OR: uvajte se plakara, zidovi su krc-krc. (Vraa odelo u plakar i ide ka Sliku. Desika i Igo se gledaju) DESIKA (uzima stvar u svoje ruke): Pa hajde, sedite. SLIK: Ne. Ne. Hvala. OR: Moemo i ovako. DESIKA: Nemamo nita za pie.

SLIK: U svakom sluaju ne pijemo kad smo na dunosti. IGO: A sada ste na dunosti? OR: Mi smo uvek na dunosti. IGO: Ah! SLIK: Kaem vam, treba biti svetac da bi se vrio ovaj prokleti posao. IGO: Ja, meutim, jo nisam na slubi. Ja sam kod kue sa svojom enom. Sedimo, Desika. (Oboje sedaju) SLIK (idui prema prozoru): Lep pogled. OR: Fino je kod njih. SLIK: I mirno. OR: Jesi vid'o krevet, ala je velik... Ima ga za troje. SLIK: Za etvoro. Mladi suprunici, ti se stisnu. OR: Toliki neiskorieni prostor kad ima i onih to spavaju na patosu. SLIK: uti, sanjau o ovome noas. DESIKA: Vi nemate kreveta? SLIK (razveseljen): or! OR (smejui se): Aha! SLIK: Ona pita da 1' imamo krevet! OR (pokazujui Slika): On spava na kancelarijskom tepihu, a ja u hodniku ispred sobe starog. DESIKA: Je li to teko? OR: Bilo bi teko za vaeg mua, jer on izgleda nean. A mi smo na to navikli. Ne valja samo to nemamo sobu u kojoj moemo da budemo. Bata nije dobra za zdravlje i tako provodimo dan pod tremom. (Zaviruje ispod kreveta)

IGO: ta to gledate? OR: Da sluajno nema pacova. (Uspravi se) IGO: Nema ih? OR: Nema. IGO: Utoliko bolje. (Pauza) DESIKA: I vi ste vaeg gazdu ostavili sasvim samog? Ne bojite se da bi mu se mogla desiti nezgoda ako ste dugo odsutni? SLIK: Leon je ostao dole. (Pokae telefon) A onda, ako zagusti, moe nas pozvati. (Pauza. Igo, bled od nerviranja, ustaje. Desika takode ustaje) IGO: Simpatini su, zar ne? DESIKA: Izvanredni. IGO: A jesi li videla kako su graeni. DESIKA: ifonjeri! Ah, vi ete stvoriti prijateljski trio. Moj mu oboava ubice. I sam bi hteo to da bude. SLIK: Nije on skrojen za to. On je stvoren za sekretara. IGO: Mi emo se dobro slagati, videete. Ja u biti mozak, Desika oi, a vi miii. Opipaj im miie Desika. (On ih pipa) Od gvoa, probaj. DESIKA: Ali moda gospodin or to ne eli. OR (ukrueno): Svejedno mi je. IGO: Vidi, oduevljen je. Hajde, opipaj, Desika. (Desika opipava) Od gvoda, zar ne? DESIKA: Od elika. IGO: Da preemo na ti nas trojica? SLIK: Kako god ti hoe, mome. DESIKA: Tako je ljubazno od vas to ste doli da nas posetite.

SLIK: Zadovoljstvo pripada nama, zar ne or? OR: Sreni smo to smo videli vau sreu. DESIKA: Imaete o emu da priate u svom tremu. SLIK: Naravno, a posle emo nou moi da kaemo: Oni su u toplomi on dri svoju enicu u naruju. OR: To e nam dii moral. IGO (ide prema vratima i otvara ih): Pa doite opet kad god hoete, kao da ste kod svoje kue. (Slik ide polako prema vratima i zatvara ih) SLIK: Idemo. Odmah idemo. Samo jo jedna mala formalnost. IGO: Kakva formalnost? SLIK: Pretres sobe. IGO: Ne. OR: Ne? IGO: Nita vi neete pretresati. SLIK: Ne zamaraj se, klinac, imamo nareenje. IGO: ije nareenje? SLIK: Odererovo. IGO: Oderer vam je naredio da pretresete moju sobu? OR: Hajde, burazeru, ne pravi se glup. Rek'o sam ti da su nas upozorili: bie guve ovih dana. Zar onda misli da emo te pustiti da ude ovamo, a da ti ne zaviramo u depove. Mogao bi da se etka ovuda sa minom ili nekakvom bombom u depu, mada ja mislim da ti nisi u stanju da nekome zavrti kapicu. IGO: Pitam vas da li vam je Oderer izriito naredio da preturate po mojim stvarima? SLIK: Izriito. OR: Izriito.

SLIK: Niko ovde ne ue a da ga ne pretresemo. Takvo je pravilo. I kraj. IGO: Mene, meutim, neete pretresti. Napraviete izuzetak. I kraj. OR: Ti nisi iz Partije? IGO: Jesam. OR: Onda, emu su te tamo uili: Zar ti ne zna ta je to nalog? IGO: Znam to isto tako dobro kao i vi. SLIK: I kad dobije nalog, zar ne zna da treba da ga potuje? IGO: Znam. SLIK: Pa onda? IGO: Ja potujem naloge, ali takoe potujem i samoga sebe i neu se pokoriti glupim nareenjima koja su stvorena iskljuivo zato da me naprave smenim. SLIK: uje li ga? Reci, or, potuje li ti sebe? OR: Ne verujem. Videemo. A ti Slik? SLIK: Jesi lud? Nema prava da potuje sebe ako nisi bar sekretar. IGO: Glupani jedni! Pa ja sam zato i uao u Partiju da bi jednog dana svi Ijudi, bili oni sekretari ili ne, dobili svoje pravo. OR: Uutkaj ga, Slik, inae u zaplakati. Mi smo, burazeru, u nju uli zato to nam se smuilo da crkavamo od gladi. SLIK: I zato da bi jednog dana svi momci nae klase mogli da se naderu. OR: Hajde, Slik, dosta nagvadanja. Za poetak otvori to. IGO: Nee ga ni tai. SLIK: Je li, burazeru, a ta e uiniti da me sprei? IGO: Neu pokuavati da se rvem sa takvim buldoerom, ali ako samo stavi svoju apu na to ja u jo veeras napustiti letnjikovac i Oderer moe da trai drugog sekretara.

OR: O, ala me uplai! Takvih sekretara kao to si ti imam ja na svaki prst. IGO: U redu, pretresaj: ako se ne plai, a ti pretresaj! (or se ee po glavi. Desika, koja je ostala vrlo mirna za vreme itave scene, prilazi im) DESIKA: Zato ne bismo telefonirali Odereru? SLIK: Odereru? DESIKA: On moe da rei spor. (or i Slik se gledaju) OR: Moemo. (On ide prema aparatu, zvoni i skida slualicu) Alo! Leone, reci Starom da klinac ne lee. ta? Ma foliranje? (Vraajui se Sliku) Otiao je do Starog. SLIK: U redu. Samo rei u ti neto, or. Ja mnogo volim Oderera, ali ako njemu dune da napravi izuzetak za ovog gospodiia, a dosad smo skidali sve do Boga oca, ja dajem ostavku. OR: Slaem se. Ili e da bude, ili odlazimo odavde. SLIK: Jer moe biti da ja i ne potujem sebe, ali imam ponosa kao i drugi. IGO: To je u redu, drugari; ali kad Oderer lino bude dao nalog za pretres, ja u napustiti ovu kuu u roku od pet minuta. OR: Slik! SLIK: Da? OR: Ne misli li da gospodin ima aristokratsku njuku? IGO: Desika! DESIKA: Da. IGO: Ne misli li da ova gospoda imaju batinake njuke? SLIK (ideprema njemu istavlja mu ruku na rame): Ne zezaj se, klinac. Jer ako je neko batina, moe i da potegne batinu. TREA SCENA Isti, Oderer

ODERER: Zato me uznemiravate? (Slik ustukne) SLIK: Nee da ga pretresemo. ODERER: Nee? IGO: Ako im dozvolite da me pretresu, otii u. To je sve. ODERER: Dobro. OR: A ako nas ti u tome sprei, otii emo mi. ODERER: Sedite. (Oni nerado sedaju) Uzgred, Igo, moe da mi govori ti. Ovde svi govore jedan drugom ti. (On uzima jedne enske gaice i par arapa sa naslona fotelje i krene da ih stavi na krevet) DESIKA: Dozvolite. (Uzima stvari od njega, zguva ih i, ne pomerajui se, baci ih na krevet) ODERER: Kako se zove? DESIKA: enama takoe govorite ti? ODERER: Da. DESIKA: U redu. Zovem se Desika. ODERER (gleda je): Nadao sam se da e biti runa. DESIKA: ao mi je. ODERER (jo uvek je gleda): Da. To i jeste za aljenje. DESIKA: Treba li da obrijem glavu? ODERER (ne prestajui daje gleda): Ne. (Odvoji se od nje) Jesu li to zbog tebe hteli da se potuku? DESIKA: Jo ne. ODERER: Nek' se to nikad ne dogodi. (Seda u fotelju) Pretres nije vaan. SLIK: Mi...

ODERER: Nije uopte vaan. Govoriemo o tome kasnije. (Sliku) ta je bilo? ta mu prebacujete? Suvie je dobro obuen? Govori kao iz knjige? SLIK: Pitanje koe. ODERER: Tome nije mesto ovde. Koe se ostavljaju u garderobi. (On ih gleda) Ravo ste poeli, deco. (Igou) Ti si drzak, jer si najslabiji. (Sliku i oru) A vi, vi imate njuke iz crnih dana. Poeli ste odmah da ga gledate popreko. Sutra ete mu praviti smicalice, a idue nedelje, kad bude trebalo da mu diktiram neko pismo, doi ete da mi kaete da ste ga izvukli iz ribnjaka. IGO: Ne, ako ja mogu da spreim... ODERER: Nita ti ne moe da sprei. Ne rogui se, mali. Stvari ne treba dotle da dodu, to je sve. etvoro koji ive zajedno ili se vole ili se ubijaju. Vi ete mi uiniti to zadovoljstvo da se volite. OR (ponosno): Oseanjima se ne zapoveda. ODERER (naglo): Njima se zapoveda. Zapoveda im se kad je ovek na dunosti sa ljudima iz iste Partije. OR: Nismo mi iz iste Partije. ODERER (Igou): Zar ti nisi od naih? IGO: Jesam. ODERER: Dakle? SLIK: Moda smo iz iste Partije, ali nismo u nju uli iz istih razloga. ODERER: Tamo se uvek ulazi iz istog razloga. SLIK: Dozvoli. On je to uinio zato da bi nauio sirotinju da putuje sebe. ODERER: Uh! OR: Sam je to rekao. IGO: A vi, vi ste uli u Partiju samo zato da biste se naderali. Sami ste to rekli. ODERER: Pa dobro. Na istom ste.

SLIK: ekaj! ODERER: Slik! Nisi li mi priao da si se stideo to si gladan? (On se naginje prema Sliku i eka odgovor koga nema) I da te je to dovodilo do besa, jer nisi mogao da misli ni na ta drugo? I da jedan mladi od dvadeset godina ima prea posla nego da se sve vreme brine za svoj eludac? SLIK: Ne mora o tome da govori pred njim. ODERER: Nisi mi priao? SLIK: ta to dokazuje? ODERER: To dokazuje da si ti hteo svoju klopu i jo neto malo vie od toga. On to zove samopotovanje. Pustimo ga da to tako zove. Svako moe da upotrebljava rei koje mu se sviaju. SLIK: To nije bilo zbog potovanja. Bilo bi mi krivo ako bi se to zvalo potovanje. On upotrebljava rei koje nalazi u svojoj glavi; on sve misli svojom glavom. IGO: A ime bi ti hteo da mislim? SLIK: Kad se crkava od gladi, burazeru, onda se ne misli njome. Istina je da sam hteo da to prestane, boga mu, zaista jesam. Samo za trenutak, za jedan kratak trenutak, da bih mogao da se interesujem i za neto drugo. Za bilo ta drugo, osim za samog sebe. Ali to nije zbog samopotovanja. Ti nisi nikad bio gladan i doao si kod nas da nam dri pridike, kao gospoe iz dobrotvornog drutva koje su dolazile mojoj majci kad je bila pijana da joj kau kako ne potuje samu sebe. IGO: To je la. OR: Da nisi, moda, bio gladan, a? Ja mislim da je tebi pre bilo potrebno da radi gimnastiku pre jela ne bi li dobio apetit. IGO: Ovog puta si u pravu moj veliki drue: ja zaista ne znam ta je to apetit. Da si samo video sve one akonije iz mog detinjstva od kojih sam uvek pola ostavljao: kakvo rasipnitvo! Tada su mi otvarali usta govorei: jednu kaiku za tatu, jednu kaiku za mamu, jednu kaiku za teta Anu. I gurali mi kaiku do u sam grkljan. I ja sam, zamisli samo, rastao. Ali nisam mogao da se ugojim. U to vreme su me terali da pijem sveu krv sa klanice, jer sam bio bledunjav: zbog toga vie nisam mogao da okusim meso. Moj otac je svake veeri govorio: Ovo dete nije gladno... Svake

veeri kao da sad sluam: Jedi, Igo, jedi. Razbolee se. Morao sam da pijem riblje ulje. A to je vrhunac luksuza; pije napitak da bi bio gladan, dok su se drugi na ulici prodavali za jedan biftek; gledao sam ih kako prolaze ispred mog prozora sa transparentima: Dajte nam hleba! A ja sam sedao za sto. Jedi, Igo, jedi. Jednu kaiku za uvara koji nema posla, jednu kaiku za staricu koja skuplja otpatke sa ubrita, jednu kaiku za porodicu tesara koji je slomio nogu. Napustio sam kuu. Uao sam u Partiju da bih opet sluao istu pesmu: Ti nisi nikad bio gladan, Igo, i ta se s nama mea? ta ti moe da razume? Ti nisi nikad bio gladan. Pa, dobro, nisam, nikad nisam bio gladan. Nikad! Nikad. Nikad! Moda e ti umeti da mi kae ta treba da radim da biste ve jednom vi svi prestali da mi to prebacujete. (Pauza) ODERER: ujete? Pa, hajde, uputite ga. Recite mu, dakle, ta treba da radi. Slik! ta ti trai od njega? Da isee ruku? Da iskopa oko? Da ti ponudi svoju enu? Koju cenu treba da plati da biste mu oprostili? SLIK: Nemam ja njemu ta da opratam. ODERER: Ima: to to je uao u Partiju, a nije ga beda na to naterala. OR: Mi mu to ne prebacujemo. Samo, izmeu nas je ceo svet: on je amater, uao je u Partiju zato to je smatrao da je to lepo, da bi napravio gest. A mi, mi nismo mogli drugaije da postupimo. ODERER: A ti misli da je on mogao da postupi drugaije? Nije lako podnositi ni da drugi gladuju. OR: Ima ih dosta koji se na to vrlo dobro priviknu. ODERER: Da, oni koji nemaju mate. Nevolja je to je ovaj mali ima na pretek. SLIK: U redu. Mi mu ne elimo zlo. Ne miriemo ga, to je sve. Pa ipak, imamo pravo... ODERER: Kakvo pravo? Nemate vi nikakvo pravo. Nikakvo ne miriemo ga. Pokvarenjaka sorto, idite i pogledajte svoje njuke u ogledalu, pa onda doite da mi prikaete finou oseanja, ako imate hrabrosti za to. ovek se ceni po svom radu. Samo pazite da ja ne ponem da vas cenim po vaem, jer ste se suvie raspustili u poslednje vreme.

IGO (viui): Nemojte da me branite! Ko je od vas traio da me branite? Vidite da se tu ne da nita uiniti; navikao sam ja na to. Kada sam ih maloas video kako ulaze, poznao sam njihov osmeh. Nisu bili dobronamerni, moete mi verovati; oni su doli da mi se naplate i za mog oca i za mog dedu i za sve one iz moje porodice koji su jeli na raun njihove gladi. Kaem vam da ih poznajem: nikad me oni nee primiti za svog; ima ih na hiljade koji gledaju uz isti takav osmeh. Ja sam se borio, poniavao, inio sve da zaborave, ponavljao sam im da ih volim, da im zavidim, da im se divim. Nita nije pomoglo. Nita. Ja sam gospodii, intelektualac, ovek koji ne radi svojim rukama. Pa dobro, neka misle to god hoe. Imaju oni pravo, to je pitanje koe. (Slik i or se gledaju utei) ODERER (njima): Pa? (Slik i or sleu ramenima) Ja ga neu tedeti vie nego vas: vi znate da ja ne tedim nikoga. On nee raditi fizike poslove, ali u ga ja ipak naterati da dobro zapne. (Nervozno) A sad da zavrimo s tim. SLIK (odluujui se): Dobro! (Igou) Pa mome, ne mogu rei da mi se dopada. Moemo da radimo ta 'oemo, ima meu nama neto to ne pae. Ali ne kaem ni da e biti loe kljuse, i istina je da smo ravo poeli. Staraemo se da ne zagoravamo ivot jedan drugom. Vai? IGO (bezvoljno): Kako hoete. SLIK: Vai, or? OR: Nek' bude tako. (Pauza) ODERER (mirno): Ostaje pitanje pretresa. SLIK: Da. Pretres... Uh! Sada... OR: Znai, ono je bilo priam ti priu. SLIK: Tek koliko da se upoznamo. ODERER (menjajui ton): Ko vas pita za vae miljenje? Izvriete taj pretres ako vam ja kaem da ga izvrite. (Igou, vraajui se na uobiajeni ton) Ja imam poverenje u tebe, mali, ali treba da bude realan! Ako napravim danas izuzetak za tebe, sutra e mi traiti da napravim druga dva... i na kraju e nas neki tip sve poklati, jer e ovi propustiti da mu prevrnu depove. Pretpostavi da oni sada, kada ste prijatelji, utivo to zatrae, hoe li ih pustiti da pretresu?

IGO: Ja... Bojim se da neu. ODERER: Ah! (Gleda ga) A ako ti to ja zatraim? (Pauza) Vidim: ti ima principe. Ja bih takoe mogao da u tome imam neke principe. Ali, ja i principi... (Pauza) Pogledaj me. Nema oruja? IGO: Ne. ODERER: Ni tvoja ena? IGO: Ne. ODERER: U redu. Verujem ti. Odlazite vas dvojica. DESIKA: ekajte! (Oni se okrenu) Igo, bilo bi runo kad ne bi odgovorio na poverenje poverenjem. IGO: ta? DESIKA: Moete sve da pretresete. IGO: Ali, Desika... DESIKA: Pa ta? Jo e poverovati da krije revolver. IGO: Ludo! DESIKA: Onda, pusti ih. Tvoj ponos ne dolazi u pitanje, jer sada ih mi za to molimo. (or i Slik ostaju na pragu) ODERER: Pa? ta ekate? Jeste li shvatili? SLIK: Mislili smo... ODERER: Nemate ta da mislite, uinite to vam se kae. SLIK: Dobro. Dobro. Dobro. ZORZ: Nije trebalo priati tolike prie. (Dok oni nemarno pretresaju, Igo ne skida pogled sa Desike) ODERER (Sliku i oru): I neka vas ovo naui da imate poverenja u ljude. Ja uvek imam poverenja. U sve. (Oni pretresaju) Ala ste nemarni. Pretres treba da bude

ozbiljan, jer su vam ga oni ozbiljno predloili. Slik, pogledaj ispod ormana. Dobro. Izvadi odelo. Opipaj ga. SLIK: To je ve uraeno. ODERER: Uradi ponovo. Pogledaj i ispod dueka. Dobro. Slik, nastavi. A ti or, doi ovamo. (Pokazuje Igoa) Pretresi ga. Samo mu opipaj depove na sakou. Tako. I na pantalonama. Dobro. I zadnji dep. Tako. DESIKA: A mene? ODERER: Kad ve trai. or! (or se ne mie) ta je? Zadaje ti strah. OR: O! Pa dobro. (Ide prema Desiki, crven kao bulka, i dotie je vrhovima prstiju. Desika se smeje) DESIKA: Ima ruke kao sobarica. (Slik je stigao do kofera u kome je bio revolver) SLIK: Koferi su prazni? IGO (ukoeno): Da. (Oderer ga paljivo gleda) ODERER: Ovaj takoe? IGO: Da. (Slik ga podie) SLIK: Nije. IGO: Ah!... ne, taj nije. Upravo sam hteo da ga raspakujem kad ste vi naili. ODERER: Otvori. (Slik ga otvara i pretura po njemu) SLIK: Nita. ODERER: Dobro. Gotovo. Gubite se. SLIK (Igou): Bez uvrede. IGO: Bez uvrede. DESIKA (dok izlaze): Doi u da vas posetim pod vaim tremom.

ETVRTA SCENA

Desika, Oderer, Igo ODERER: Da sam na tvom mestu, ne bih ih poseivao suvie esto. DESIKA: O, zato? Oni su tako zlatni, or pogotovu. On je kao devojka. ODERER: Hm. (Ide prema njoj) Lepa si, to je injenica. Ne vredi da zbog toga jadikujemo. Ali, posmatrajui stvari onakve kakve su, ja vidim samo dva reenja. Prvo je da ako ima dovoljno iroko srce, usrei sve nas. DESIKA: Imam sasvim malo srce. ODERER: Tako sam i mislio. Uostalom, oni bi se i tako potukli. Ostaje, dakle drugo reenje: kad tvoj mu nije s tobom, zatvarae se i nee otvarati nikom - ak ni meni. DESIKA: Da. Ali, ako dozvolite, ja u izabrati trece. ODERER: Kako hoe. (Naginje se prema njoj i duboko udahne) Lepo mirie. Ne upotrebljavaj taj parfem kad bude ila da ih poseti. DESIKA: Nisam upotrebila nikakav parfem. ODERER: Utoliko gore! (Okree se i ide lagano do sredine sobe, zatim stane. Za vreme cele scene njegov pogled prelee svuda. Neto trai. S vremena na vreme zaustavlja ga na Igou i ispituje ga) U redu. Dobro. Eto! (Pauza) Igo, doi e sutra k meni u deset. IGO: Znam. ODERER (rasejano, dok mu pogled luta svuda): Dobro, dobro, dobro. Eto. Sve je dobro. Sve je dobro to se dobro svri. Vi se udite, deco. Sve je dobro, zaista. Svi su izmireni, svi se vole... (Naglo) Ti si umoran, mali. IGO: Nije to nita. (Oderer ga paljivo gleda. Igo, zbunjen, govori napreui se) Za ono... ono maloas... izvinjavam se. ODERER (neprestano ga gleda): O, ve sam zaboravio na to. IGO: Ubudue, vi... ODERER: Rekao sam ti da mi govori ti.

IGO: Ubudue nee vie imati razloga da se ali na mene. Biu disciplinovan. ODERER: To si mi ve rekao. Je si li siguran da nisi bolestan? (Igo ne odgovara) Ako si bolestan, jo uvek ima vremena da mi to kae i ja u traiti od Komiteta da mi poalje nekog drugog umesto tebe. IGO: Nisam bolestan. ODERER: Odlino. Pa, ja vas ostavljam. Pretpostavljam da elite da bude sami. (Ide do stola i razgleda knjige) Hegel, Marks, vrlo dobro, Lorka, Eliot: ne znam za njih. (Prelistava knjige) IGO: To su pesnici. ODERER (uzimajui druge knjige): Poezija... Poezija... Mnogo poezije. Pie pesme? IGO: Ne. ODERER: U svakom sluaju, pisao si ih. (Odvaja se od stola, eta i zaustavlja se kraj kreveta) Domaa haljina, ti to oblai? Poneo si je kad si napustio oca? IGO: Da. ODERER: I ona dva odela, takoe? (Prua mu cigaretu) IGO (odbijajui): Hvala. ODERER: Ne pui? (Igo odmahuje glavom) Dobro. Komitet me je izvestio da nisi nikad uestvovao u nekoj direktnoj akciji. Je li to istina? IGO: Da. ODERER: Mora da te to grize. Svi intelektualci sanjaju o tome da uestvuju u akciji. IGO: Bio sam zaduen za novine. ODERER: Da, rekli su mi to. Ima ve dva meseca kako ih ne primam. Ranije brojeve si takoe ti ureivao? IGO: Da. ODERER: To je bio pristojan posao. I oni su se liili jednog tako dobrog urednika da bi ga poslali meni.

IGO: Mislili su da u ti ja odgovarati. ODERER: Oni su zaista ljubazni. A ti? Je li ti bilo pravo to ostavlja svoj posao? IGO: Ja... ODERER: Novine su pripadale tebi: bilo je rizika i odgovornosti; uopte uzev, to je takoe moglo da se smatra akcijom. (Gleda ga) A evo, sad si sekretar. (Pauza) Zato si ono ostavio? Zato? IGO: Zbog discipline. ODERER: Ne govori stalno o disciplini. Ja se uvam Ijudi koji samo tu re imaju na jeziku. IGO: Meni je potrebna disciplina. ODERER: Zato? IGO (umorno): Ima suvie misli u mojoj glavi. Treba da ih odagnam. ODERER: Koja vrsta misli? IGO: ta ja traim ovde? Da li imam pravo da hou to to hou? Nisam li na putu da glumim pred samim sobom? I slini tosovi. ODERER (polako): Da. I slini tosovi. Dakle, u ovom trenutku tvoja glava ih je puna. IGO (zbunjen): Ne... Ne u ovom trenutku. (Pauza) Ali to moe opet da naie. Treba da se branim. Da stavim druge misli u glavu. Nareenja: Uradi to. Idi. Zaustavi se. Reci to. Potrebno mi je da se pokoravam. Samo da se pokoravam. Da jedem, spavam i sluam. ODERER: U redu. Ako hoe da slua, moi emo da se sloimo. (Stavlja mu ruku na rame) uj... (Igo se naglo povue. Oderer ga posmatra sa novim interesovanjem. Njegov glas postaje tvrd i otar) Ah? (Pauza) Ha! Ha! IGO: Ja... Ne volim da me neko dodiruje. ODERER (otrim glasom i brzo): Kad su preturali po ovom koferu, ti si se plaio: zato?

IGO: Nisam se plaio. ODERER: Jesi. Plaio si se. ta je unutra? IGO: Oni su pretresli i nisu nali nita. ODERER: Nita? To emo sad videti. (Ide do kofera i otvara ga) Oni su traili oruje. U koferu se moe sakriti oruje, ali se takoe mogu sakriti i papiri. IGO: Ui sasvim line stvari. ODERER: Zapamti dobro da od momenta kad si pod mojom komandom, ti nema vie nita svoje. (Pretura) Koulje, gae, sve je novo. Ti. dakle, ima para? IGO: Moja ena ih ima. ODERER: Kakve su ovo fotografije? (Uzima i gleda ih. Pauza) A tako. To je, dakle, to! (Gleda jednu fotografiju) Somotsko odelo... (Gleda drugu) Velika mornarska kragna i bere. Kakav gospodii! IGO: Vratite mi te fotografije. ODERER: uti. (Odgurne ga) To su, dakle, te sasvim line stvari! Bojao si se da ih oni ne nau. IGO: Da su stavili na njih svoje prljave ape, da su se cerili gledajui ih, ja... ODERER: No, dobro, tajna je rasvetljena. Eto ta znai nositi zloin na licu: bio bih se zakleo da si sakrio bar bombu. (Gleda fotografije) Nisi se izmenio. Ove mrave noice. Oigledno da nisi nikad imao apetit. Bio si tako mali da su te stavili da stoji na stolici, skrstio si ruke i odmerio svoj svet kao neki Napoleon. Nisi izgledao veseo. Ne... Mora da nije zanimljivo biti svakog dana samo bogataka beba. To je rav poetak ivota. Zato vucara svoju prolost u tom koferu kad hoe da je sahrani? (Neodreen gest Igoa) U svakom sluaju, suvie se bavi sobom. IGO: Ja sam u Partiji zato da bih zaboravio na sebe. ODERER: I svakog minuta se opominje da treba da zaboravi na sebe. Uostalom, svako se snalazi kako ume. (Vraa mu fotografije) Dobro ih sakri. (Igo ih uzima i stavlja u unutranji dep sakoa) Do vienja, Igo. IGO: Do vienja.

ODERER: Laku no, Desika. DESIKA: Laku no. (Kad doe do vrata, Oderer se okrene) ODERER: Zatvorite kapke i navucite rezu. Nikad se ne zna ko vrlja po bati. Ovo je nareenje. (Izlazi)

PETA SCENA Igo, Desika. Igo ide do vrata i dvaput ih zakljuava. DESIKA: Zaista je prost. Ali ne nosi kravatu na tufne. IGO: Gde je revolver? DEIKA: Kako sam se ja silno zabavljala, pelice moja. Ovo je prvi put da te vidim da si se uhvatio u kotac sa pravim ljudima. IGO: Desika, gde je revolver? DESIKA: Igo, zar ne zna pravila igre: a prozor? Mogu nas videti spolja. (Igo zatvara kapke i vraa se k njoj) IGO: Dakle? DESIKA (izvlai revolver iz prslueta): Oderer bi dobro uinio da za pretres angauje i jednu enu. Preporuiu mu se. IGO: Kad si ga uzela? DESIKA: Kad si iao da otvori vrata psima uvarima. IGO: Lepo si nam podvalila. Mislio sam da te je uhvatio u klopku. DESIKA: Mene? Malo je falilo, pa da mu se nasmejem u brk: Ja vam verujem! Ja svima verujem! Neka vas ovo naui da imate poverenja... Kako da ne! Poverenje, to samo kod mukaraca pali. IGO: I ta jo? DESIKA: Ti da uti pelice. Jer ti si bio uzbuen. IGO: Ja? Kada?

DESIKA: Kad ti je rekao da ti veruje. IGO: Ne, nisam bio uzbuen. DESIKA: Jesi. IGO: Nisam. DESIKA: U svakom sluaju, ako me bilo kad ostavi sa nekim lepim mladiem, nemoj mi rei da ima poverenja u mene, jer, upozoravam te, to me nee spreiti da te prevarim ako to elim. Naprotiv. IGO: Sasvim sam spokojan, moi u mirno da spavam. DESIKA: Veruje da se hvatam na sentimentalnost? IGO: Ne, moja mala snena statuo; ja verujem u hladnou snega. I prsti najvatrenijeg zavodnika smrznue se na njemu. On e te milovati da bi te malo ugrejao, a ti e mu se istopiti u rukama. DESIKA: Glup si. Ne igram se vie. (Vrlo kratka pauza) Dobro si se uplaio. IGO: Maloas? Ne. Nisam u to verovao. Gledao sam ih kako pretresaju i mislio u sebi: Mi to igramo u pozoritu. Nikad mi nita ne izgleda sasvim stvarno. DESIKA: ak ni ja? IGO: Ti! (On je gleda za trenutak, zatim okree glavu) Reci, i ti si se uplaila, zar ne? DESIKA: Kad sam shvatila da e pretresti i mene. Bilo je to: pismo ili glava. Za ora sam bila sigurna da e me jedva i dotai, ali Slik bi me epao. Nisam se plaila da nae revolver: plaila sam se njegovih ruku. IGO: Nije trebalo da te uvlaim u ovu stvar. DESIKA: Naprotiv, uvek sam sanjala o tome da budem avanturistkinja. IGO: Desika, ovo nije igra. Taj tip je opasan. DESIKA: Opasan? Za koga? IGO: Za Partiju.

DESIKA: Za Partiju? Mislila sam da je on njen rukovodilac. IGO: On je jedan od rukovodilaca. Ali u stvari on... DESIKA: Molim te, ne objanjavaj mi. Verujem ti na re. IGO: ta mi veruje? DESIKA (recitujui) Verujem da je taj ovek opasan, da treba da nestane i da si ti doao da ga ubi... IGO: uti! (Pauza) Pogledaj me. Neki put mislim da se pretvara da mi veruje, a u stvari mi ne veruje, a neki put da mi stvarno veruje, ali se pravi da mi ne veruje'. ta je od toga istina? DESIKA: Nita nije istina. (Smeje se) IGO: ta bi ti uinila kad bi mi bila potrebna tvoja pomo? DESIKA: A zar ti ja ne pomaem? IGO: Da, duo, ali ja ne elim takvu pomo. DESIKA: Nezahvalnie! IGO (gleda je): Kad bih mogao da proitam ta pie u tvojoj glavi... DESIKA: Pitaj me. IGO (sleui ramenima): Eh! (Pauza) O boe, kad se sprema da ubije nekog oveka, trebalo bi da se osea teak kao kamen. Potreban mi je mir u glavi. (Vie) Mir! (Pauza) Istinaje! Istinaje! Istina je da u ga ubiti. Za nedelju dana e leati mrtav na podu izreetan sa pet metaka. (Pauza) Kakva komedija! DESIKA (smeje se): Jadna moja pelice, ako hoe mene da ubedi da e postati ubica, trebalo bi najpre da u to ubedi samog sebe. IGO: Zar ne izgledam ubedljivo? DESIKA: Ni najmanje: ravo igra svoju ulogu. IGO: Ali ja ne igram, Desika. DESIKA: Da, igra.

IGO: Ne, to ti radi. Uvek ti. DESIKA: Ne, nego ti. Uostalom, kako moe da ga ubije kad je revolver kod mene. IGO: Vrati mi taj revolver. DESIKA: Ni sluajno. Ja sam ga zaradila. Da nije bilo mene, oni bi ti ga uzeli. IGO: Vrati mi taj revolver. DESIKA: Ne, neu ti ga vratiti, otii u Odereru i rei u mu: dola sam da vas usreim, i dok me on bude ljubio... (Igo, koji se pretvarao daje miran, odjednom skoi na nju, isto kao i u prvoj sceni, oni padaju na krevet, rvu se, viu, smeju. Igo joj najzad otme revolver i dok zavesa pada, uje se kako ona vie) Pazi! Pazi! Revolver e opaliti. (Zavesa) ETVRTA SLIKA

Odererova kancelarija. Soba deluje strogo, ali udobno. S desne strane je pisai sto; u sredini je sto sa mnotvom knjiga, papira i stoljnjakom koji pada do poda. S leve strane je prozor, kroz koji se vidi drvee u bati. U dnu, desno, su vrata; s leve strane vrata je kuhinjski sto i na njemu plinski reo. Na reou dezva za kafu. Razliite stolice. Popodne je. Igo je sam. Prilazi pisaem stolu, uzima Odererovo naliv pero i isprobava ga. Zatim ide do reoa, uzima dezvu i razgleda je zvidei. Neujno ulazi Desika.

PRVA SCENA Desika, Igo. DESIKA: ta radi sa tom dezvom? (Igo brzo ostavlja dezvu) IGO: Desika, zabranjeno ti je da ulazi u ovu kancelariju. DESIKA: ta si hteo sa tom dezvom? IGO: A ta ti hoe?

DESIKA: Da te vidim, duo. IGO: Pa dobro, sad si me videla. Gubi se. Oderer samo to nije siao. DESIKA: Kako sam se dosaivala bez tebe, pelice. IGO: Desika, nemam vremena za igranje. DESIKA: ekaj! (Zavlai ruku u dep svoje haljine) Dola sam da ti donesem ovo. IGO: ta ovo? DESIKA (izvlai iz depa revolver i prua ga Igou na dlanu ruke): Ovo. Zaboravio si ga. IGO: Nisam ga zaboravio: nikad ga ne nosim. DESIKA: A u stvari, ne bi trebalo da se od njega odvaja. IGO: Desika, poto izgleda da nisi shvatila, kaem ti sada sasvim jasno da ovamo ne sme ni da kroi. Ako hoe da se igra, ima batu i batensku kuu. DESIKA: Igo, razgovara sa mnom kao da mi je est godina. IGO: A ko je za to kriv? Toje ve postalo nepodnoljivo: ne moe vie da me gleda, a da se ne smeje. Bie veselo kad budemo imali pedeset godina. Treba se ve jednom manuti toga; to je prosto navika, zna, jedna blesava navika koju smo oboje usvojili. Razume? DESIKA: Vrlo dobro. IGO: Hoe li da uini taj mali napor? DESIKA: Da. IGO: Dobro. Onda kao prvo, vrati taj revolver. DESIKA: Ne mogu. IGO: Desika! DESIKA: On je tvoj i ti treba da ga uzme. IGO: Ali rekao sam ti da nemam ta s njim da radim.

DESIKA: A ta ja da radim s njim? IGO: to god hoe, ne tie me se. DESIKA: Ne misli, valjda, da natera svoju enu da se celog dana eta sa vatrenim orujem u depu? IGO: Vrati se u nau sobu i stavi ga u moj kofer. DESIKA: Ali ja ne elim da se vraam; ti si uasan! IGO: Nije trebalo da ga ponese. DESIKA: Nije trebalo da ga ti zaboravi. IGO: Rekao sam ti da ga nisam zaboravio. DESIKA: Nisi? Znai li to, Igo, da si promenio svoje planove? IGO: uti! DESIKA: Igo, pogledaj me u oi. Da ili ne, jesi li promenio svoje planove? IGO: Ne, nisam ih promenio. DESIKA: Da ili ne, ima li nameru da... IGO: Da! Da! Ali ne danas. DESIKA: Oh, Igo, mali moj Igo, zato ne danas? Meni je tako dosadno, proitala sam sve romane koje si mi dao, i nije mi prijatno da itavog dana leim u krevetu kao odaliska; ugojiu se od toga. ta eka? IGO: Desika, ti se jo uvek igra. DESIKA: To ti radi. Ve deset dana se pravi vaan da bi me impresionirao, a onaj tamo jo uvek ivi. Ako je to igra, ona traje suvie dugo: razgovaramo samo apatom da nas neko sluajno ne uje, i ja treba da podnosim sve tvoje hirove kao da si trudna ena. IGO: Ti dobro zna da to nije igra. DESIKA (otro): Onda, utoliko gore: odvratno mi je kad ljudi ne rade ono to su odluili. Ako hoe da ti verujem, treba s tim da zavri jo danas.

IGO: Danas nije pogodan trenutak. DESIKA (opet obinim glasom): Vidi! IGO: Uh! to si dave! Oekuje posete. DESIKA: Koliko njih? IGO: Dvojicu. DESIKA: Ubij i njih. IGO: Nita nije neumesnije nego kad neko uporno hoe da se igra, a drugima nije do toga. Ja ne traim da mi pomae, o ne! Hteo bih samo da mi ne smeta. DESIKA: Dobro. Dobro. Radi to hoe, ionako me dri van svog ivota. Ali uzmi ovaj revolver, jer e mi ako ga ja uvam istegnuti depove. IGO: Hoe li otii ako ga uzmem? DESIKA: Najpre ga uzmi. (Igo uzima revolver i stavlja ga u dep.) IGO: A sada se gubi. DESIKA: Samo trenutak. Ja ipak imam pravo da bacim jedan pogled na kancelariju u kojoj radi moj mu. (Odlazi iza Odererovog pisaeg stola) Ko sedi ovde? On ili ti? IGO (bezvoljno): On. (Pokazujui sto) Ja radim za ovim stolom. DESIKA (ne sluajui ga): Je li ovo njegov rukopis? (Uzela je jedan list sa stola.) IGO: Da. (Desika vrlo zainteresovano posmatra list) Ostavi to. DESIKA: Je si li video kako ide navie? I kako su mu sva slova odvojena? IGO: Pa ta? DESIKA: Kako, pa ta? To je vrlo vano. IGO: Za koga? DESIKA: Pa da se upozna njegov karakter. ovek treba, valjda da zna koga ubija. I razmak koji ostavlja izmeu rei! Reklo bi se da mu je svako slovo ostrvce, a rei arhipelazi. To sigurno neto znai.

IGO: ta? DESIKA: Ne znam. Ba me to nervira: njegove uspomene iz detinjstva, ene koje je imao, nain na koji je zaljubljen - sve je to ovde, a ja ne umem da proitam... Igo, treba da mi kupi neku knjigu o grafologiji, oseam da imam za to dara. IGO: Kupiu ti je ako sad odmah ode. DESIKA: Reklo bi se klavirska stoliica? IGO: Pa i jeste. DESIKA (seda na stoliicu i okree se na njoj): Kako je to zgodno! Dakle on tu sedi, pui, govori i okree se na svojoj stoliici. IGO: Da. (Desika otpui jednu bocu sa stola i mirie.) DESIKA: Pije? IGO: Kao smuk. DESIKA: Dok radi? IGO: Da. DESIKA: A nikad nije pijan? IGO: Nikad. DESIKA: Nadam se da ti ne pije ak i kad te ponudi: ti ne podnosi alkohol. IGO: Ne izigravaj stariju sestru; vrlo dobro znam da ne podnosim ni alkohol, ni duvan, ni vruinu, ni hladnou, ni vlagu, ni miris sena, ni bilo ta. DESIKA (polako): Tu sedi, govori, pui, pije, vrti se na svojoj stoliici... IGO: Da, i ja... DESIKA (spazivi reo): ta je to? Sam kuva? IGO: Da. DESIKA (prsne u smeh): Ali zato? Mogu ja da kuvam i njemu kad ve kuvam tebi; moe da ruava sa nama.

IGO: Ti ne kuva tako dobro kao on; a, onda, mislim da ga to zabavlja. Ujutru nam on sprema kafu. Izvrsnu kafu sa crne berze... DESIKA (pokazuje dezvu): U ovom? IGO: Da. DESIKA: Tu dezvu si imao u ruci kad sam ula? IGO: Da. DESIKA: Zato si je bio uzeo? ta si traio u njoj? IGO: Ne znam. (Pauza) Ona izgleda tako stvarna kad je on dotakne. (Uzima je) Sve to on dotie izgleda stvarno. On sipa kafu u oljice, ja pijem, gledam kako on pije i oseam da je pravi ukus kafe u njegovim ustima. (Pauza) A taj pravi ukus kafe e ieznuti, i prava toplota i prava svetlost. Ostae samo to. (Pokazuje dezvu) DESIKA: ta, to? IGO (pokazuje irokim gestom unutranjost sobe) To: lai. (Ostavlja dezvu) Ja ivim u jednom dekoru. (I dalje zauzet svojim mislima.) DESIKA: Igo! IGO (trgnuvi se): Da? DESIKA: Miris duvana e ieznuti kad on bude mrtav. (Naglo) Nemoj da ga ubije. 1GO: Ti, dakle, veruje da u ga ubiti? Reci? Ti to veruje? DESIKA: Ne znam. Sve je tako mirno. I podsea na moje detinjstvo... Nita se nee desiti. Nita se ne moe desiti, ti se samo ali. IGO: Evo ga. Bei kroz prozor. (Pokuava da je odvue) DESIKA (opirui se): Hou da vidim kako izgiedate kad ste sami. IGO (vue je): Hajde, brzo. DESIKA (vrlo brzo): Kod mog oca zavlaila sam se pod sto i posmatrala ga satima kako radi.

(Igo otvara prozor, za to vreme Desika mu umakne i zavue sepodsto. Ulazi Oderer.)

DRUGA SCENA Isti, Oderer. ODERER: ta radi tu dole? DESIKA: Skrivam se. ODERER: Zato? DESIKA: Da bih videla kako izgledate kad ja nisam ovde. ODERER: Nije upalilo! (Igou) Ko ju je pustio da ue? IGO: Ne znam. ODERER: ena ti je: uvaj je bolje. DESIKA: Jadna moja pelice, pa on te smatra mojim muem. ODERER: Zar ti on nije mu? DESIKA: On je moj mali brat. ODERER (Igou): Ne potuje te. IGO: Ne. ODERER: Zato si se oenio njome? IGO: Zato to me nije potovala. ODERER: Kad je neko u Partiji, eni se devojkom koja je takoe u Partiji. DESIKA: Zato? ODERER: Tako je jednostavnije. DESIKA: A otkud znate da ja nisam u Partiji? ODERER: Vidi se. (Gleda je) Ti ne zna da radis nita drugo osim da vodi ljubav.

DESIKA: Ne znam ni to. (Pauza) Mislite da bi trebalo da se upiem u Partiju? ODERER: Moe da radi to god hoe: sluaj je beznadean. DESIKA: Jesam li ja za to kriva? ODERER: Otkud ja znam? Pretpostavljam da si upola rtva, upola sauesnik, kao i svi drugi. DESIKA (naglo i ljutito): Ja nisam niiji sauesnik. O meni su odluivali ne traei moje miljenje. ODERER: To je vrlo mogue. U svakom sluaju - pitanje emancipacije ena me ne oduevljava. DESIKA (pokazuje Igoa): Verujete li da mu inim naao? ODERER: Dola si ovamo da bi me to pitala? DESIKA: to da ne? ODERER: Mislim da si ti njegov luksuz. Burujski sinovi koji dolaze k nama oseaju uasnu potrebu da sa sobom ponesu neto od svog ranijeg luksuza za uspomenu. Kod jednih je to sloboda misli, kod drugih igla za kravatu. Kod njega je to sopstvena ena. DESIKA: Da. A vi, naravno, nemate potrebu za luksuzom. ODERER: Naravno da ne. (Oni se gledaju) Hajde, kidaj, gubi se, i da vie nisi kroila ovamo. DESIKA: U redu. Ostavljam vas u vaem mukom dosluhu. (Ponosno izlazi.)

TREA SCENA Igo, Oderer. ODERER: Je li ti stalo do nje? IGO: Naravno.

ODERER: Onda joj zabrani da dolazi ovamo. Kad bih imao da biram izmeu oveka i zgodne ene, izabrao bih oveka. Ali ipak ne treba me stavljati pred suvie teak zadatak. IGO: A zato da birate? ODERER: Nije vano: u svakom sluaju, izabrao sam tebe. IGO (smejui se): Vi ne poznajete Desiku. ODERER: Vrlo mogue. Utoliko bolje. (Pauza) Reci joj, ipak, da vie ne dolazi. (Naglo) Koliko je sati? IGO: etiri i deset. ODERER: Kasne. Ode do prozora, pogleda napolje i vraa se. IGO: Nemate nita da mi diktirate? ODERER: Ne danas. (Na Igoovu reakciju) Ne. Ostani. etiri i deset? IGO: Da. ODERER: Ako ne dou, zaalie. IGO: Ko treba da doe? ODERER: Videe. Ljudi iz tvog sveta. (Napravi nekoliko koraka) Ne volim da ekam. (Vraa se prema Igou) Ako dou, posao je u depu; ali ako su se u poslednjem trenutku uplaili, sve treba poeti iz poetka. A mislim da za to neu imati vremena. Koliko ima godina? IGO: Dvadeset jednu. ODERER: Ti ima vremena. IGO: Pa i vi niste stari. ODERER: Nisam star, ali sam na meti. (Pokazuje batu) Sa one strane zidova ima tipova koji misle i dan i no kako da me smaknu; a kako ja opet ne mislim uvek na to da treba da se uvam, na kraju u biti njihov.

IGO: Kako znate da oni na to misle i dan i no? ODERER: Jer ih poznajem. Ne odstupaju od onog to naume. IGO: Poznajete ih? ODERER: Da. Jesi li uo zvuk motora? IGO: Ne. (Sluaju) Ne. ODERER: Sad bi bio trenutak za nekog od njih da preskoi zid. Imao bi priliku da napravi dobar posao. IGO (polako): Sad bi bio trenutak... ODERER (gleda ga): Razume, za njih bi bilo bolje da ne uspem da primim ove ljude. (Ide do stola i sipa pie) Hoe li? IGO: Ne. (Pauza) Bojite se? ODERER: ega? IGO: Da umrete? ODERER: Ne. Ali mi se uri. Stalno mi se uri. Ranije mi je bilo svejedno da li ekam. Sada ne mogu vie. IGO: Koliko mora da ih mrzite! ODERER: Zato? Ja u principu nisam protiv politikog ubistva. To se praktikuje u svim partijama. IGO: Dajte mi pie. ODERER (zauen): Gle! (Uzima flau i sipa mu. Igo pije i ne prestaje da ga gleda) No, ta je? Nikad me nisi video? IGO: Ne. Nikad vas nisam video. ODERER: Za tebe sam ja samo jedna etapa, a? To je prirodno. Posmatra me iz perspektive svoje budunosti. U sebi misli: Proveu dve ili tri godine kod ovog prikana i kad on bude odapeo, otii u na neko drugo mesto i radiu neto drugo...

IGO: Ne znam da li u ikad raditi neto drugo. ODERER: Kroz dvadeset godina rei e svojim drugovima: Bilo je to u vreme kad sam bio sekretar kod Oderera. Kroz dvadeset godina! Idiotski! IGO: Kroz dvadeset godina.. ODERER: Da? IGO: Daleko je to. ODERER: Zato? Da nisi tuberan? IGO: Ne. Sipajte mi jo malo. (Oderer mu sipa pie) Nikad nisam imao utisak da u doekati stare dane. Meni se takoe uri. ODERER: Nije to isto. IGO: Nije. (Pauza) Ponekad bih bio u stanju da dam da mi se odsee ruka samo da odmah postanem zreo ovek, a ponekad mi izgleda da ne bih hteo da nadivim svoju mladost. ODERER: Ne znam ta je to. IGO: ta? ODERER: Mladost, ne znam ta je to: pravo iz detinjstva sam preao u zrelo doba. IGO: Da. To je graanska bolest. (Smeje se) Ima ih puno koji od toga umiru. ODERER: Hoe li da ti pomognem? IGO: ta? ODERER: Izgleda da si loe poeo. Hoe li da ti pomognem? IGO (trgne se) Ne vi. (Brzo se sabere) Niko ne moe da mi pomogne. ODERER (prilazi mu) Sluaj, mali moj. (Zaustavlja se i slua) Evo ih. (Ide prema prozoru, Igo za njim) Onaj visoki je Karski, sekretar Pentagona, a onaj debeli je princ Pol. IGO: Regentov sin?

ODERER: Da. (Izraz lica mu se menja; postaje hladan, tvrd i siguran) Dosta si pio. Daj mi svoju au. (Prosipa je u batu) Sedi; sluaj sve to se bude govorilo i ako ti dam znak, hvataj beleke. Zatvara prozor i seda za svoj sto. ETVRTA SCENA Isti, Karski, princ Pol, Slik i or. Posetioci ulaze, slede ih Slik i or sa mainskim pukama uperenim u njihova lea. KARSKI: Ja sam Karski. ODERER (ne ustajui): Znam. KARSKI: Znate li ko je sa mnom? ODERER: Da. KARSKI: Onda uklonite vae buldoge. ODERER: U redu je, momci. Povucite se. Slik i or izlaze. KARSKI (ironino): Vi ste dobro zatieni. ODERER: Da u poslednje vreme nisam preduzeo neke mere opreznosti, ne bih danas imao zadovoljstvo da vas primim. KARSKI (okree se prema Igou): A ovaj? ODERER: Moj sekretar. Ostae sa nama. KARSKI (prilazei): Vi ste Igo Barin? (Igo ne odgovara) Vi ste sa ovim ljudima? IGO: Da. KARSKI: Sreo sam prole nedelje vaeg oca. Da li vas jo interesuje da ujete vesti o njemu? IGO: Ne. KARSKI: Vrlo je verovatno da ete vi snositi odgovornost za njegovu smrt. IGO: A skoro je sasvim sigurno da on snosi odgovornost za moj ivot. Kvit smo.

KARSKI (ne podiui glas): Vi ste jedan mali bednik. IGO: Molim vas... ODERER: Ti uti. (Karskom) Nadam se da niste doli ovamo da biste vreali mog sekretara? Izvolite, sedite. (Oni sedaju) Konjak? KARSKI: Hvala. POL: Vrlo rado. (Oderer ga posluuje.) KARSKI: To je, dakle, uveni Oderer. (Gleda ga) Prekjue su opet vai ljudi pucali na nae. ODERER: Zato? KARSKI: Imali smo skladite oruja u jednoj garai i vai Ijudi su hteli da ga uzmu. Samo toliko. ODERER: Pa, jesu li ga uzeli? KARSKI: Da. ODERER: Dobro izvedeno. KARSKI: Nemate zbog ega da budete ponosni: bilo ih je deset na jednog. ODERER: Kad se puca na dobitak, treba ii sa deset na jednog - tako je sigurnije. KARSKI: Ne nastavljajmo ovu diskusiju; verujem da se mi nikad neemo sloiti: ne pripadamo istoj rasi. ODERER: Pripadamo istoj rasi, ali ne i istoj klasi. POL: Gospodo, kad bismo preli na na posao. ODERER: Slaem se. Sluam vas. KARSKI: Mi sluamo vas. ODERER: Bie da je po sredi nesporazum. KARSKI: Moguno. Da sam znao da nemate sasvim odreen predlog, ne bih se deranirao dolazei.

ODERER: Ja nemam nita da predloim. KARSKI: Izvanredno. (Ustaje) POL: Gospodo, molim vas. Sedite, Karski. Ovo je lo poetak. Zar ne bismo mogli da unesemo malo dobre voije u ovaj razgovor. KARSKI (princu): Dobre volje? Jeste li videli oi one dvojice kerbera kad su nas proputali sa uperenim mainskim pukama? Ti ljudi nas mrze. Samo na vae insistiranje ja sam pristao na ovaj sastanak, ali sam uveren da nee doneti nita dobro. POL: Karski, vi ste prole godine organizovali dva atentata na mog oca, a ja sam ipak pristao da se sastanem s vama. Mi moda nemamo puno razloga da se volimo, ali naa oseanja nemaju nikakvog znaaja kad se radi o interesu naroda. (Pauza) Naravno, situacija je takva da mi taj interes ne tumaimo uvek na isti nain. Vi ste, Odereru, moda suvie iskljuiv tuma opravdanih zahteva radnike klase. Moj otac i ja, uvek blagonakloni prema tim zahtevima, bili smo prinueni da ih pred zabrinjavajuim dranjem Nemake stavimo u drugi plan, jer smo shvatili daje na najvaniji zadatak ouvanje nezavisnosti zemlje, pa bilo to i po cenu preduzimanja nepopularnih mera. ODERER: to e rei, objavljivanja rata SSSRu. POL (ne obazirui se na to): Sa svoje pak strane, Karski i njegovi prijatelji, koji nisu delili nae miljenje u pitanju spoljne politike, potcenili su moda nunost da se Ilirija u oima stranaca predstavi jaka i ujedinjena, kao jedinstven narod na elu sa jednim voom, i oni su organizovali tajni pokret otpora. Tako se dogodilo da se ljudi podjednako asni i podjednako odani svojoj otadbini nau trenutno odvojeni razliitim koncepcijama u sprovoenju svojih zadataka. (Oderer se grubo smeje) Izvolite? ODERER: Nita. Samo nastavite. POL: Danas su se nai stavovi naglo pribliili i izgleda da svaki od nas ima vie razumevanja za gledita drugih. Moj otac ne eli da nastavi ovaj nekoristan i skup rat. Naravno, mi nismo u mogunosti da zakljuimo separatni mir, ali ja vam mogu garantovati da e vojne operacije biti voene bez preterane revnosti. Sa svoje strane, Karski je ocenio da unutranji rascep moe samo da teti interesima nae

zemlje i mi elimo - i jedni i drugi - da se ostvarujui danas narodno jedinstvo pripremimo za sutranji mir. Razumljivo je da ovo ujedinjenje ne bi moglo da se izvede otvoreno, a da ne pobudi podozrenje Nemake, ali ono e dobiti svoje osnove zahvaljujui tajnim organizacijama koje ve postoje. ODERER: I onda? POL: Eto to je sve. Karski i ja smo hteli da vam donesemo radosnu vest o naoj principijelnoj saglasnosti. ODERER: A ta se to mene tie? KARSKI: Sad je ve dosta: samo gubimo vreme. POL (ne obazirui se): Samo se po sebi razume da ovaj Savez treba omasoviti koliko god je to mogue. Ako Proleterska partija izrazi elju da nam se pridrui... ODERER: ta nudite? KARSKI: Dva glasa za vau Partiju u Tajnom nacionalnom komitetu, koji emo odmah osnovati. ODERER: Dva od koliko? KARSKI: Od dvanaest. ODERER (sa mirnim izrazom udenja): Dva glasa od dvanaest? KARSKI: Regent e delegirati etiri iz kruga svojih savetnika, a est preostalih glasova pripae Pentagonu. Predsednik e biti biran. ODERER (podsmevajui se): Dva glasa od dvanaest. KARSKI: Pentagon obuhvata najvei deo seljatva, to ini 57% stanovnitva, zatim gotovo celu graansku klasu; dok radniki proletarijat predstavlja jedva jednu petinu, od koje opet nisu svi sa vama. ODERER: Dobro. Pa? KARSKI: Izvriemo izvesne promene i fuzionisati nae dve tajne organizacije. Vai ljudi e ui u na Pentagonski aparat. ODERER: Hoete da kaete da e Pentagon uvui u sebe nae trupe.

KARSKI: To je najbolji nain izmirenja. ODERER: to znai: izmirenje unitenjem jednog od protivnika. Posle svega ovog sasvim je logino to nam dajete samo dva glasa u Centralnom komitetu. To je ak isuvie: jer ta dva glasa ne predstavljaju vie nita. KARSKI: Vi niste obavezni da prihvatite. POL (odmah): Ali ako prihvatite, vlada e naravno biti spremna da povue zakon iz 39. godine o tampi, sindikatu i radnikim knjiicama. ODERER: Ala je to primamljivo! (Udara u sto) Dobro. Upoznali smo se, sada moemo da pristupimo poslu. Evo mojih uslova: Upravni odbor sveden na est lanova. Proleterska Partija e raspolagati sa tri glasa; ostala tri ete vi podeliti kako hoete. Tajne organizacije e ostati potpuno odvojene i, osim glasanja u Centralnom komitetu, nee imati nikakvih drugih zajednikih akcija. A sad: uzmite ili ostavite. KARSKI: alite se? ODERER: Niste obavezni da prihvatite. KARSKI (Princu) Rekao sam vam daje nemogue sporazumeti se sa ovim ljudima. Mi imamo dve treine ljudstva, novac, oruje, organizovane dobrovoljake jedinice, ne raunajui moralni presti koji nam daju nae rtve; a sad aka ljudi bez ijedne pare jednostavno trai veinu u Centralnom komitetu. ODERER: Dakle? Znai ne? KARSKI: Ne. Moi emo i bez vas. ODERER: Onda, idite. (Karski okleva za trenutak, zatim kree prema vratima. Princ se ne mie) Pogledajte Princa, Karski: on je lukaviji od vas i ve je shvatio. POL (polako Karskom): Ne moemo odbaciti te predloge dok ih ne ispitamo. KARSKI (ljutito) To nisu nikakvi predlozi, to su apsurdni zahtevi o kojima neu da diskutujem. (On, meutim, ostaje i dalje na svom mestu.) ODERER: etrdeset druge je policija gonila i vae i nae ljude, vi ste organizovali atentate na Regenta, mi smo sabotirali ratnu proizvodnju: kad bi se sreli jedan tip

iz vaeg Pentagona i neki na momak, jedan od njih je uvek ostajao ria ploniku. Danas odjednom vi hoete da se svi grlimo. Zato? POL: Za dobro otadbine. ODERER: Zato to ne bi bilo ono isto dobro iz etrdeset druge? (utanje) Da nije to zato to su Rusi pobedili kod Staljingrada i to su nemake trupe na putu da izgube rat? POL: Jasno je da razvoj sukoba stvara novu situaciju. Ali ja ne vidim... ODERER: Ja sam, naprotiv, siguran da vi vidite vrlo dobro... Vi hoete da spasete Iliriju, u to ne sumnjam. Ali vi hoete da je spasete takvu kakva je, sa reimom drutvene nejednakosti i klasnih privilegija. Kad je izgledalo da e pobediti Nemci, va otac se stavio na njihovu stranu. Danas, kad se kolo sree okrenulo, on trai naina da se priblii Rusima. Samo, to je tee. KARSKI: Odereru, upravo u borbi protiv Nemake palo je toliko naih ljudi i ne dozvoljavam vam da priate kako smo se mi nagodili sa neprijateljem da bismo sauvali svoje privilegije. ODERER: Znam Karski: Pentagon je protiv Nemake. Vi ste imali dobru raunicu: Regent je davao zaloge Hitleru da bi ga spreio da zauzme Iliriju. Vi ste bili takoe i protiv Rusa, jer su Rusi bili daleko. Ilirija, nezavisna Ilirija: znam tu pesmu. Pevali ste je dve godine nacionalistikoj buroaziji. Ali Rusi se pribliavaju, nee proi ni godina dana a oni e biti ovde. Ilirija nee biti vie sasvim nezavisna. I ta onda? Treba naj zalee. Bie zgodno ako budete mogli da im kaete: Pentagon je radio za vas, a Regent je igrao dvostruku igru. Ali samo: oni nisu duni da vam veruju. ta e uiniti? A? ta e uiniti? Najzad, mi smo njima objavili rat. POL: Moj dragi Odereru, kad SSSR bude shvatio da smo mi iskreno... ODERER: Kada on bude shvatio da su jedan faistiki diktator i jedna konzervativna partija iskreno poleteli u pomo njegovoj pobedi, sumnjam da e im biti suvie zahvalan. (Pauza) Jedina partija koja je sauvala poverenje SSSR-a, jedina koja moe da poalje svoje izaslanike preko linije fronta, jedina koja moe da potvrdi vau malu kombinaciju: to je naa. Kad Rusi budu ovde, gledae naim oima. (Pauza) Dakle: treba uiniti onako kako mi hoemo. KARSKI: Nije trebalo da dolazim.

POL: Karski! KARSKI: Trebalo je da predvidim da ete na nae potene predloge odgovoriti niskom ucenom. ODERER: Samo se vi derite: ja nisam osetljiv. Derite se kao svinja kad je kolju. Ali zapamtite ovo: kad sovjetske armije budu na naoj teritoriji, mi emo vladati zajedno, vi i mi, samo ako smo i radili zajedno; ali ako se ne budemo sporazumeli, na kraju rata e moja partija vladati sama. Sada, treba izabrati. KARSKI: Ja... POL (Karskom): Ljutnja nee nita pomoi: treba realno gledati situaciju. KARSKI (Princu) Vi ste kukavica: namamili ste me u zamku da biste sauvali svoju glavu. ODERER: Kakvu zamku? Odlazite ako hoete. Vi mi niste potrebni da bih se sporazumeo sa Princom. KARSKI (Princu): Neete valjda... POL: Zato da ne? Ako vam se ova kombinacija ne svia, mi ne elimo da vas primoravamo da u njoj sudelujete, ali moja odluka ne zavisi od vae. ODERER: Sasvim je razumljivo da e savez nae Partije i Regentove vlade staviti Pentagon u teku situaciju u poslednjim mesecima rata; takoe je razumljivo da emo pristupiti njegovoj defmitivnoj likvidaciji kad Nemci budu potueni. Ali poto vam je stalo do toga da ostanete isti... KARSKI: Mi smo se tri godine borili za nezavisnost nae zemlje, hiljade mladih ljudi je umrlo za nau stvar, zadobili smo poverenje sveta i sve to zato da bi se jednog lepog dana udruile pristalice Nemaca i pristalice Rusa i nama iskopale jamu. ODERER: Bez sentimentalnosti, Karski: Vi ste izgubili zato to ste morali da izgubite. Ilirija, nezavisna llirija... To je parola koja loe brani jednu malu zemlju okruenu monim susedima. (Pauza) Prihvatate li moje uslove? KARSKI: Nisam ovlaen da ih prihvatim: ja ne odluujem sam. ODERER: Meni se uri, Karski.

POL: Moj dragi Odereru, moda bismo mogli da mu ostavimo vremena da razmisli: rat jo nije zavren i nije nam zapelo za osam dana. ODERER: Meni je zapelo za osam dana. Karski, imam poverenja u vas. Uvek imam poverenja u ljude, to je moj princip. Znam da morate da se dogovorite sa svojim prijateljima, ali znam i da ete ih ubediti. Ako mi danas date svoj principijelni pristanak, govoriu sutra drugovima iz Partije. IGO (naglo ustaje): Odereru! ODERER: ta je? IGO: Kako se usuujete...? ODERER: uti! IGO: Vi nemate prava. To su... Boe moj! To su oni isti. Isti oni koji su dolazili kod mog oca... To su ona ista beivotna i lana usta... i ona me progone i ovde. Vi nemate prava, oni e se svuda uvui, oni e sve zatrovati, to su najjai... ODERER: Hoe li da uuti! IGO: Sluajte dobro vas dvojica: Partija nee biti uz njega u toj kombinaciji! Ne raunajte na to da e vas on izvaditi, jer Partija nee biti uz njega. ODERER (mirno): Ne obazirite se. Ovo je njegov lini stav. POL: Da, ali je ova vika dosadna. Zar ne biste mogli da zatraite od vaih telesnih uvara da izbace ovog mladia? ODERER: Taman posla! On e sam izai. (Ustaje i ide prema Igou.) IGO (uzmiui): Ne dotiite me se. (Stavlja ruku u dep u kome je revolver) Neete da me sasluate! Neete da me sasluate? (U tom trenutku se zauje jaka detonacija, prozori se rasprsnu u paramparad, a ramovi izlete.) ODERER: Lezi! (Hvata Igoa za ramena i baca ga na pod. Druga dvojica takode legnu.)

PETA SCENA

Isti, Leon, Slik, or, koji utre unutra. Neto kasnije Desika. SLIK: Jesi li ranjen? ODERER (ustajui): Ne. Niko nije ranjen? (Karskom, koji je takoe ustao) Vi krvarite? KARSKI: Nije to nita. Od komadia stakla. OR: Mina? ODERER: Mina ili bomba. Ali su podbacili. Pretraite batu. IGO (okreui se ka prozoru, za sebe): Bednici! Bednici! (Leon i or iskau kroz prozor) ODERER (Princu): Oekivao sam neto slino, ali mi je ao to su izabrali ovaj trenutak. POL: Uh! Ovo me podsea na palatu mog oca. Karski, jesu li ovo uinili vai ljudi? KARSKI: Jeste li poludeli? ODERER: Gaali su mene; ovo se odnosi samo na mene. (Karskom) Vidite li: bolje je preduzeti mere predostronosti. (Gleda ga) Mnogo krvarite. (Ulazi Desika zadihana.) DESIKA: Je li Oderer ubijen? ODERER: Vaem muu nije nita. (Karskom) Leon e vas odvesti u moju sobu, previe vas, pa emo posle nastaviti razgovor. SLIK: Trebalo bi da se svi popnete, jer oni mogu ponovo pokuati. Moete razgovarati dok ga Leon bude previjao. ODERER: U redu. (or i Leon ulaze kroz prozor) Dakle? OR: Bomba. Bacili su je iz bate, a zatim su kidnuli. Jedino je zid nastradao. IGO: Bednici. ODERER: Popnimo se. (Ide prema vratima. Igo polazi za njim) Ti ne. (Gledaju se, zatim se Oderer okrene i izae)

ESTA SCENA Isti, Desika, or i Slik. IGO (kroz zube): Bednici! SLIK: ta? IGO: Ljudi koji su bacili bombu su bednici. (Uzima da pije) SLIK: Nervozan si, a? IGO: Ah! SLIK: Nema tu sramote. To mu doe ko vatreno krtenje. Navii e se ve. OR: Moe se ak rei: s vremenom to postaje zabavno. Zar nije tako, Slik? SLIK: Unosi promenu, rasanjuje i razdrmava noge. IGO: Nesam nervozan. Besan sam. (Pije) DESIKA: Na koga, pelice? IGO: Na bednike koji su bacili bombu. SLIK: Mnogo si osetljiv. A mi, mi se ve odavno ne bunimo. OR: Ovoje nae pare 'leba: kad ne bi bilo tih tamo, ne bismo ni mi bili ovde. IGO: Vidi, svi su mirni, svi su zadovoljni. Krvario je kao svinja, a obrisao je obraz smeei se i rekao: Nije to nita. Oni su hrabri. To su najvei kurvinski sinovi zemlje, ali su hrabri taman toliko da ti ne dozvole da ih potpuno prezire. (Tuno) To je veliki problem. (Pije) Vrline i poroci nisu pravedno raspodeljeni. DESIKA: Ti nisi kukavica, duo. IGO: Ja nisam kukavica, ali isto tako nisam ni hrabar. Suvie nerava. Voleo bih da zaspim i da sanjam da sam Slik. Pogledaj ga: sto kilograma mesa, a mozak kao lenik: pravi kit. Lenik odozgo alje signale straha i besa, ali se oni gube u toj ogromnoj masi. To ga samo zagolica. SLIK (smejui se): uje li ga?

OR (smejui se): Nije to netano. (Igo pije) DESIKA: Igo. IGO: A? DESIKA: Ne pij vie. IGO: Zato? Nemam vie ta da radim. Razreen sam dunosti. DESIKA: Oderer te je razreio dunosti? IGO: Oderer? Ko govori o Odereru? Moe ti da misli o Odereru to god hoe, ali taj ovek je u mene imao poverenja. Meutim, svi to ne bi mogli da kau. (Pije, zatim ide prema Sliku) Ima ljudi koji ti daju poverljiv zadatak i ti se kilavi da bi ga izvrio, a onda u trenutku kad treba da uspe, shvati da su te oni izigrali i da su tvoj posao poverili drugima. DESIKA: Hoe utati! Nee im valjda priati nae porodine stvari. IGO: Porodine? Ha! (Razveseljen) Ona je divna! DESIKA: On to o meni govori. Ve dve godine mi prebacuje kako nemam u njega poverenja. IGO (Sliku): To je glavica, a? (Desiki) Ne, ti nema poverenja u mene. Da li ima u mene poverenja? DESIKA: Ovog asa zaista ne. IGO: Niko nema poverenja u mene. Mora da mi je njuka nakrivo nasaena. Reci mi da me voli. DESIKA: Ne pred njima. SLIK: Ne ustruavajte se zbog nas. IGO: Ona me ne voli. Ona ni ne zna ta je to ljubav. To vam je aneo. Statua od soli. SLIK: Statua od soli? IGO: Ne, hteo sam rei: statua od snega. Ako je miluje, ona se topi.

OR: Ma nemoj! DESIKA: Hajde, Igo, vratimo se kui. IGO: ekaj da dam jedan savet Sliku. Ja ga mnogo volim, i potujem ga, zato to je jak i to ne misli nita. Hoe li da uje jedan savet, Slik? SLIK: Ako ba moram. IGO: Sluaj: ne eni se suvie mlad. SLIK: Nema bojazni. IGO (koji poinje da biva pijan): Ne, samo ti mene sluaj, ne eni se suvie mlad. Razume ta hou da kaem, a? Ne eni se suvie mlad. Ne preuzimaj na sebe ono to je van tvojih moi. Kasnije to postaje suvie teko. Sve je tako teko. Ne znam da li ste zapazili: nije prijatno biti mlad. (Smeje se) Poverljiv zadatak. Reci, gde je tu poverenje? OR: Kakav zadatak? IGO: Ah! Meni je poveren zadatak. OR: Kakav zadatak? IGO: Oni bi hteli da me nateraju da govorim, ali sa mnom je to samo gubljenje vremena. Ja sam nedokuiv. (Gleda se u ogledalu) Nedokuiv. Potpuno bezizraajna njuka. Njuka kakvu imaju svi. Pa to bi trebalo da se vidi, dragi Boe! Trebalo bi da se vidi! OR: ta? IGO: Da je meni stavljen u dunost poverljiv zadatak. OR: Slik? SLIK: Hm... DESIKA (mirno): Ne razbijajte glavu: hoe da kae da u ja dobiti dete. Gleda se u ogledalo da bi video da li izgleda kao otac porodice. IGO: Fantastino! Otac porodice. Tako je. Otac porodice. Ona i ja se razumemo im zinemo. Nedokuiv! Morao bi da se pozna jedan... otac porodice. Po neemu.

Izrazu na licu. Ukusu u ustima. Trnu u srcu. (Pije) Zbog Oderera mi je ao. Jer, ve sam vam rekao, on je mogao da mi pomogne. (Smeje se) Je l'te, oni su sad gore, razgovaraju, a Leon pere Karskom prljavu njuku. Pa jeste li vi cepanice? Pucajte u mene. SLIK (Desiki): Taj deko ne bi smeo da pije. OR: Ne ide mu od ruke. IGO: Pucajte, kad vam kaem. To je va zanat. Dakle, sluajte: jedan otac porodice nije nikad pravi otac porodice. Jedan ubica nije nikad pravi ubica. Oni to igraju, razumete li? Ali mrtvac, on je uvek pravi mrtvac. Biti il' ne biti, a? Razumete ta hou da kaem? Jedino to ja mogu da budem to je mrtvac sa est stopa zemlje iznad glave. Sve je to, kaem vam, gluma. (Naglo se zaustavi) I ovo takoe, i to je gluma. Sve ovo. Sve to vam govorim ovde. Vi moda mislite da sam ja oajan? Ni najmanje: ja glumim oajanje. Ima li uopte tu izlaza? DESIKA: Hoe li se vratiti kui? IGO: ekaj. Ne. Ne znam... Kako ovek moe da kae: nou ili neu? DESIKA (punei au): Onda, pij. IGO: Dobro. (Pije) SLIK: Niste valjda udareni kad mu dajete da pije? DESIKA: Tako e biti bre gotovo. Sad treba samo ekati. (Igo prazni asu, Desika mu je opet puni.) IGO (pijan): ta sam govorio? Jesam li govorio o ubici? Desika i ja znamo ta hou da kaem. Istini za volju, suvie bui tu - unutra. (Udara se po elu) Hou tiinu. (Sliku) Dobro u tvojoj glavi je to to nema nikakve buke: potpuni mrak. Zato se okreete tako brzo? Ne smejte se, ja znam da sam pijan, znam da sam odvratan. Hou da vam kaem: ne bih nikome poeleo da bude na mom mestu. O ne, nikako. To nije dobro mesto, Ne okreite se! Treba samo upaliti fitilj. To izgleda jednostavno, ali ne dao vam bog da to bude vaa dunost. Fitilj - sve je u tome. Upaliti fitilj. Posle e svi odleteti, i ja zajedno s njima: nije potreban alibi, tiina, no. Osim ako i mrtvaci ne glume. Zamislite da umrete i da onda otkrijete da su mrtvaci ivi ljudi koji glume da su mrtvi! Videemo. Videemo. Samo treba upaliti

fitilj. To je psiholoki momenat. (Smeje se) Ali zaboga, ne okreite se; ili se moda i ja okreem. (Pokuava da se okrene ipada najednu stolicu) To su plodovi buroaskog vaspitanja! (Glava mupada. Desika prilazi i gleda ga) DESIKA: Dobro je. Sad je gotovo. Hoete li mi pomoi da ga odnesemo u krevet? (Slik je gleda eui se po glavi.) SLIK: Suvie pria va mu. DESIKA: Ne znate vi njega. Nita od onog to je rekao nema znaaja. Slik i or ga podiu za ramena i noge. (Zavesa) PETA SLIKA

U batenskoj kui.

PRVA SCENA Igo, Desika, zatim Olga. Igo lei opruen na krevetu, potpuno obuen ispod pokrivaa. Spava. Prevre se i jei u snu. Desika sedi nepomina kraj njegovog uzglavlja. On opet zajei, ona ustaje i odlazi u kupatilo. uje se kako tee voda. Olga je skrivena iza prozorskih zavesa. Ona razmakne zavese i pomoli glavu. Najzad se odlui i prilazi Igou. Gleda ga. Igojei. Ona mu uspravlja glavu i nameta jastuk. U tom se vraa Desika i posmatra je. U ruci dri vlanu oblogu. DESIKA: Kakva panja. Dobar dan, gospoo. OLGA: Ne viite. Ja sam... DESIKA: Nisam ni htela da viem. Sedite. Radije bih se smejala. OLGA: Ja sam Olga Loram. DESIKA: Tako sam i mislila. OLGA: Igo vam je govorio o meni? DESIKA: Da.

OLGA: Je li ranjen? DESIKA: Ne, pijan je. (Prolazei pored Olge) Dozvoljavate? (Slavlja oblogu Igou preko ela) OLGA: Ne tako. (Popravlja oblogu) DESIKA: Izvinite. OLGA: A Oderer? DESIKA: Oderer? Ali, sedite, molim vas. (Olga seda) Jeste li to vi, gospoo, bacili bombu? OLGA: Da. DESIKA: Niko nije ubijen: moda ete drugi put imati vie sree. Kako ste ovamo uli? OLGA: Kroz vrata. Ostavili ste ih otvorena kad ste izali. Ne treba nikad ostavljati otvorena vrata. DESIKA (pokazujui Igoa): Jeste li znali da je i on bio u kancelariji? OLGA: Ne. DESIKA: Ali znali ste da bi mogao biti tamo? OLGA: Morala sam rizikovati. DESIKA: Sa malo vie sree, vi biste ga ubili. OLGA: To bi jo bilo najbolje za njega. DESIKA: Zaista? OLGA: Partija ne voli izdajnike. DESIKA: Igo nije izdajnik. OLGA: Ja verujem. Ali ne mogu da prisilim i druge da u to veruju. (Pauza) Stvar se odugovlai: trebalo je da sve bude gotovo jo pre osam dana. DESIKA: Treba saekati zgodnu priliku.

OLGA: Priliku treba stvoriti. DESIKA: Je li vas to Partija poslala? OLGA: Partija ne zna da sam ovde; dola sam samoinicijativno. DESIKA: Shvatam: stavili ste bombu u tanu i doli ste da je bacite na Igoa kako biste spasli njegov dobar glas. OLGA: Da sam uspela, mislili bi da je zajedno sa Odererom nastradao. DESIK A. Da, ali on bi bio mrtav. OLGA: Pa sad, na neki nain, ma ta uinio nema ba mnogo izgleda da se izvue. DESIKA: Vae prijateljstvo mnogo staje. OLGA: Svakako ne vie no vaa ljubav. (Gledaju se) Jeste li ga to vi spreili da obavi svoj posao? DESIKA: Nita ja nisam spreila. OLGA: Ali mu takoe niste ni pomogli. DESIKA: A zato bih mu pomogla? Da li je on traio moj savet pre no to je uao u Partiju? I kad je reio de nema nita bolje da radi u ivotu nego da ide i ubije jednog nepoznatnog oveka - da li je tada traio moj savet? OLGA: A zato bi ga i traio? Kakav savet biste vi mogli da mu date? DESIKA: Pa da. OLGA: On je izabrao ovu Partiju; on je traio ovaj zadatak; to treba da vam bude dovoljno. DESIKA: To mi nije dovoljno. (Igo jei.) OLGA: Zlo mu je. Nije trebalo da mu dozvolite da pije. DESIKA: Bilo bi mu jo gore da ga je tresnulo pare vae bombe. (Pauza) Kakva teta to se nije oenio vama: njemu je bila potrebna ena sa glavom. On bi ostajao u sobi da pegla vae kombinezone, dok biste vi na raskrima bacali bombe i tako bismo svi bili sreni. (Gleda je) Mislila sam da ste visoki i koati.

OLGA: I sa brkovima? DESIKA: Bez brkova, ali sa bradavicom ispod nosa. Uvek je izgledao tako vaan kad je dolazio od vas. Govorio bi: Razgovarali smo o politici. OLGA: Sa vama, naravno, o tome nikad ne razgovara. DESIKA: Sasvim ste u pravu to mislite da se sa mnom nije oenio zbog toga. (Pauza) Vi ste zaljubljeni u njega, zar ne? OLGA: Kakve tu veze ima ljubav? Vi suvie itate romane. DESIKA: Kad se ovek ne bavi politikom, mora da se bavi neim drugim. OLGA: Budite spokojni; ljubav ne mui mnogo ene sa glavom. Mi od nje ne ivimo. DESIKA: Dok ja, medutim, ivim od nje? OLGA: Kao i sve ene sa srcem. DESIKA: Pa neka! Vie ja volim svoje srce nego vau glavu. OLGA: Jadni Igo! DESIKA: Da. Jadni Igo! Koliko mora da me mrzite, gospoo. OLGA: Ja? Nemam vremena za gubljenje. (Pauza) Probudite ga. Moram da govorim s njim. (Desika prilazi krevetu i budi Igoa.) DESIKA: Igo! Igo! Ima posetu. IGO: A! (Uspravlja se u krevetu) Olga! Olga, ti si dola! Radujem se to si ovde, treba da mi pomogne. (Seda na ivicu kreveta) Gospode, kako me boli glava. Gde smo to? Radujem se to si dola, zna. ekaj: neto se desilo, velika neprijatnost. Ti ne moe vie da mi pomogne. Sada vie ne moe da mi pomogne. Ti si bacila bombu, zar ne? OLGA: Da. IGO: Zato niste imali poverenja u mene? OLGA: Igo, kroz etvrt sata jedan drug e baciti konopac preko zida i ja moram da odem. uri mi se i treba da me saslua.

IGO: Zato niste imali poverenja u mene? OLGA: Desika. dajte mi tu au i bokal. (Desika joj daje. Ona puni au i pljusne vodu Igou u lice.) IGO: Uh! OLGA: Slua li me? IGO: Da. (Brie lice) Zato me toliko boli glava. Je li ostalo vode u bokalu? DESIKA: Da. IGO: Naspi mi da pijem, molim te. (Ona mu prua au i on pije) ta misle drugovi? OLGA: Da si izdajnik. IGO: Preteruju. OLGA: Ti nema vie ni dana za gubljenje. Sve treba da bude gotovo do sutra uvee. IGO: Nije trebalo da baca bombu. OLGA: Igo, ti si hteo da uzme na sebe teak zadatak i da ga izvri sam. Ja sam ti prva verovala, i to onda kad je postojalo sto razloga da bude odbijen i prenela sam svoje poverenje i na druge. Ali mi nismo skauti i Partija ne postoji zato da bi pruala herojske prilike. Postoji posao koji treba da bude obavljen i nije vano ko e ga obaviti. Ako za 24 asa ne bude svrio svoj posao, poslaemo nekoga ko e ga svriti umesto tebe. IGO: Ako to uinite, napustiu Partiju. OLGA: ta ti zamilja? Misli li da se Partija moe napustiti? Mi smo u ratu, Igo, i drugovi se ne ale. Samo mrtav moe napustiti Partiju. IGO: Ja se ne bojim smrti. OLGA: Nije nita umreti. Ali umreti tako glupo, poto si sve upropastio, skonati kao drolja, ili jo gore, kao neki idiot koga se oslobadamo iz straha od njegovih gluposti. Je li to ono to eli? Jesi li to eleo onda kad si doao prvi put k meni i kad si izgledao tako srean i tako ponosan? Recite mu vi, molim vas. Ako ga imalo volite, ne moete dozvoliti da bude ubijen kao pas.

DESIKA: Vi dobro znate, gospodo, da se ja nita ne razumem u politiku. OLGA: Kakva je tvoja odluka? IGO: Nije trebalo da baca bombu. OLGA: Kakva je tvoja odluka? IGO: Znaete to sutra. OLGA: U redu. Zbogom, Igo. IGO: Zbogom, Olga. DESIKA, Zbogom, gospoo. OLGA: Ugasite svetlo. Ne treba da me vide kad izlazim. (Desika gasi svetlo. Olga otvara vrata i izlazi.)

DRUGA SCENA Desika, Igo. DESIKA: Da upalim? IGO: ekaj. Moda e morati da se vrati. (Oni ekaju u mraku) DESIKA: Mogli bismo malo odkrinuti kapke i pogledati. IGO: Ne. (utanje) DESIKA: Je li ti teko? (Igo ne odgovara) Odgovori dok je mrak. IGO: Samo me boli glava. (Pauza) Poverenje nije bogzna ta kad ne moe da eka 8 dana. DESIKA: Ne, nije bogzna to. IGO: A kako da ivi kad niko u tebe nema poverenja? DESIKA: Nikad niko u mene nije imao poverenja, ti jo manje nego ostali. Ja sam se ipak pomirila s tim. IGO: Ona je jedina bar malo verovala u mene.

DESIKO: Igo... IGO: Jedina, ti to dobro zna. (Pauza) Mislim da sad moemo upaliti. Mora da je ve u sigurnosti. (On pali svetlo, Desika se naglo okrene) ta je? DESIKA: Smeta mi da te gledam pri svetlosti. IGO: Hoe li da ugasim? DESIKA: Ne. (Ide prema njemu) Ti. Ti e ubiti oveka. IGO: Znam li ja ta u uraditi? DESIKA: Pokai mi revolver. IGO: Zato? DESIKA: Hou da vidim kako izgleda. IGO: etala si se s njim celo poslepodne. DESIKA: Tada je on bio samo igraka. IGO (prua joj ga): Oprezno! DESIKA: Da. (Gleda ga) udno je to. IGO: ta je udno? DESIKA: Sad ga se plaim. Uzmi ga. (Pauza) Ti e ubiti oveka. (Igo se smeje) Zato se smeje? IGO: Ti sad veruje u to. Reila si se da u to poveruje. DESIKA: Da. IGO: Izabrala si pravi trenutak: niko vie u to ne veruje. (Pauza) Pre osam dana bi mi to moda pomoglo... DESIKA: Nisam ja kriva: verujem samo u ono to vidim. Jo jutros nisam mogla ni da zamislim da e on umreti. (Pauza) Maloas, kad sam ula u kancelariju, jedan ovek je krvario, a vi ste svi bili mrtvaci. Oderer je bio mrtvac; videla sam to na njegovom licu! Ako ga ti ne bude ubio, oni e poslati nekog drugog. IGO: Ja u. (Pauza) Tip koji je krvario, bilo je to gadno, a?

DESIKA: Da, bilo je gadno. IGO: Oderer e takoe krvariti. DESIKA: uti. IGO: Leae na zemlji sa glupim izrazom lica i krv e mu curiti po odelu. DESIKA (lagano, dubokim glasom): Uuti ve jednom. IGO: Ona je bacila bombu preko zida. Nema ime da se ponosi: nije nas ak ni videla. Svako moe da ubije ako ne mora da gleda to to ini. Ja sam upravo hteo da pucam. Bio sam u kancelariji, gledao sam ih u lice i hteo da pucam. Ona me je spreila. DESIKA: Zaista si hteo da puca? IGO: Ruka mi je ve bila u depu i prst na obarau. DESIKA: I hteo si da puca! Siguran si da si mogao da puca? IGO: Da... Zahvaljujui tome to sam bio besan. Naravno, hteo sam da pucam. Sada sve treba iz poetka. (Smeje se) ula si: oni kau da sam izdajnik. Lako je njima; kad odlue da neki ovek treba da umre, to je kao da su precrtali jedno ime u imeniku - isto i elegantno. A ovde, smrt je argatovanje. Klanice, one su ovde. (Pauza) On pije, pui, govori mi o Partiji, pravi planove, a ja mislim kako e ve sutra biti samo leina: pa to je perverzno. Jesi li mu videla oi? DESIKA: Jesam. IGO: Videla si kako su sjajne i odlune? I ive? DESIKA: Da. IGO: Moda u pucati ba u njih. Niani u stomak, zna, ali oruje odskoi. DESIKA: Volim njegove oi. IGO (naglo): To je nerazumno. DESIKA: ta?

IGO: Ubistvo, kaem da je van razuma. Povue obara i posle ne razume vie nita od onog to se deava. (Pauza) Kad bi ovek mogao da puca okrenute glave. (Pauza) Pitam se zato ti govorim o svemu tome. DESIKA: I ja se pitam. IGO: Izvini. (Pauza) Ali, kad bih na tom krevetu leao u ropcu, ti me ipak ne bi napustila. DESIKA: Ne bih. IGO: To je isto, ubiti, umreti, to je isto: ovek je podjednako sam. On ipak ima sree - umree samo jedanput. Dok ja, ja ga ve deset dana ubijam svakog minuta. (Naglo) ta e ti raditi, Desika? DESIKA: Kako? IGO: uj, ako ga sutra ne ubijem, ja moram nestati ili otii i rei im: radite sa mnom to god hoete. Ako ga ubijem... (Za trenutak pokriva lice rukama) ta treba onda da radim? ta bi ti radila? DESIKA: Ja? Mene pita ta bih radila da sam na tvom mestu? IGO: A koga da pitam? Ja sada imam samo tebe? DESIKA: Istina je. Ti sada ima samo mene. Samo mene. Jadni Igo. (Pauza) Ja bih otila Odereru i rekla bi mu: eto, poslali su me da vas ubijem, ali ja sam promenio miljenje i hou da radim s vama. IGO: Jadna Desika. DESIKA: Zar to nije mogue? IGO: To je tano ono to se zove izdaja. DESIKA (tuno): Vidi. Ja ne mogu nita da ti kaem. (Pauza) Zato to nije mogue? Zato to on nema iste ideje kao ti? IGO: Ako ba hoe. Zato to nema iste ideje. DESIKA: Znai da treba ubijati ljude koji nemaju vae ideje. IGO: Ponekad.

DESIKA: Ali zato si ti izabrao Lujeve i Olgine ideje? IGO: Zato to su to one prave. DESIKA: Ali, Igo, pretpostavi da si prole godine umesto Luja sreo Oderera. Onda bi ti njegove ideje izgledale prave. IGO: Ti si luda. DESIKA: Zato? IGO: Kad te ovek slua, pomislio bi da sva miljenja podjednako vrede i da se njima moe zaraziti kao boleu. DESIKA: Ne mislim tako: ja... ne znam ni sama ta mislim. Igo, on je tako jak, dovoljno je da samo otvori usta, pa da ovek bude siguran da je u pravu. A onda, mislila sam da je iskren i da eli dobro Partiji. IGO: Ne tie me se ono to eli i misli. Vano je jedino ono to radi. DESIKA: Ali... IGO: Objektivno gledajui, on radi kao klasni izdajnik. DESIKA (ne shvatajui): Objektivno? IGO: Da. DESIKA: O! (Pauza) A da li bi on kad bi znao ta ti sprema mislio da si ti klasni izdajnik? IGO: Ne znam. DESIKA: Reci, da li bi mislio? IGO: Kakvog to ima znaaja? Verovatno, da. DESIKA: Dakle, ko je u pravu? IGO: Ja. DESIKA: Kako zna? IGO: Politika je nauka. Moe dokazati da si u pravu, a da se drugi varaju.

DESIKA: Pa ta onda eka? IGO: Dugo bi trajalo da ti objanjavam. DESIKA: Imamo celu no. IGO: Potrebni su meseci i godine. DESIKA: Ah! (Ide ka knjigama) I sve je tu napisano? IGO: U izvesnom smislu da. Treba samo znati itati. DESIKA: Boe moj! (Uzima jednu knjigu, otvara je, zagleda je zadivljeno i ostavlja je uzdiui) Boe moj! IGO: A sad me pusti na miru. Spavaj ili radi to god hoe. DESIKA: ta je? ta sam to rekla? IGO: Nita, nita nisi rekla. Ja sam kriv: bilo je idiotski traiti od tebe pomo. Tvoji saveti dolaze sa druge planete. DESIKA: A zato je tako? Zato me niemu nisu nauili? Zato mi ti nisi nita objasnio? uo si ta je on rekao? Da sam tvoj luksuz. Ve devetnaest godina sedim ustoliena u tom vaem svetu mukaraca sa zabranom da se meam u vae poslove: drali ste me u uverenju da sve odlino ide i da nemam da radim ita drugo sem da stavljam cvee u vaze. Zato ste me lagali? Zato ste me ostavili u neznanju? Jeste li to uinili zato da biste mi jednog lepog dana priznaii kako se ovaj svet rui na sve strane, kako ste vi nesposobni da to spreite, i kako biste me naterali da biram izmeu samoubistva i ubistva. Ja neu da biram, neu da pusti da te ubiju, neu ni da ti ubije njega. Zato mi je svaljen taj terel na plea? Ja nemam pojma o vaim poslovima i perem ruke. Nisam ni ugnjeta, ni klasni izdajnik, ni revolucionar, nita nisam uiniia, ja sam potpuno nevina. IGO: Ja vie nita ne traun od tebe, Desika. DESIKA: Kasno je sad, Igo; uvukao si me u to. Sada treba da biram. Za tebe i za sebe: a ja sam izabrala svoj ivot zajedno sa tvojim i... Oh, boe, ne mogu vie! IGO: Vidi. (Pauza. Igo sedi na krevetu, sa oima uprtim u prazno. Desika seda pored njega i stavlja mu ruku oko vrata.)

DESIKA: Ne govori nita. Ne obraaj panju na mene. Neu ni ja vie govoriti; neu te spreavati da razmilja. Ali, biu ovde. Ujutru je hladno: bie ti prijatno da ti pruim malo svoje toplote, kad ve nemam nita drugo da ti dam. Glava te jo uvek boli? IGO: Da. DESIKA: Nasloni je na moje rame. elo ti gori. (Miluje mu kosu) Sirota glavica! IGO (naglo se uspravlja): Dosta! DESIKA (blago): Igo. IGO: Igra ulogu majke. DESIKA: Ne igram. nikad se vie neu igrati. IGO: Telo ti je hladno i ti mi ne moe pruiti toplotu. Nije teko nadviti se nad ovekom sa materinskom nenou i provui mu ruku kroz kosu; svaka devojica bi se rado s tobom menjala. Ali kad sam te uzimao u zagrljaj i kad sam hteo da mi bude ena, ti nisi umela da se u tome snae. DESIKA: uti. IGO: Zato da utim? Zar ne zna da je naa ljubav bila samo komedija? DESIKA: Noas nije vana naa ljubav, vano je ono to e sutra uiniti. IGO: Sve je to povezano' Da sam bio siguran... (Naglo) Desika, pogledaj me. Moe li da mi kae da me voli? (Gleda je. Ona uti) Eto, nemam ak ni to. DESIKA: A ti, Igo? Veruje li da si me voleo? (On ne odgovara) Vidi. (Pauza) (Naglo) Zato ne pokua da ga ubedi? IGO: Da ubedim? Koga? Oderera? DESIKA: Poto je on u zabludi, trebalo bi da si u stanju da ga u to ubedi. IGO: Misli! Suvie je prepreden. DESIKA: Kako onda zna da su tvoje ideje ispravne ako ne moe to i da dokae? Igo, to bi bilo divno, ti bi ih sve izmirio, svi bi bili zadovoljni i mogli biste da radite

zajedno. Pokuaj, Igo, molim te. Pokuaj bar jednom pre no to ga ubije. (Neko kuca, Igo se uspravlja, oi mu blistaju.) IGO: To je Olga. Vratila se; bio sam siguran da e se vrati. Ugasi svetlo i otvori vrata. DESIKA: Koliko ti je ona potrebna! Gasi svetlo i otvara. Ulazi Oderer. Kad su se vrata zatvorila, Igo ponovo upali svetlo. TREA SCENA

Igo, Desika, Oderer DESIKA (prepoznavi Oderera): Ah! ODERER: Uplaio sam te? DESIKA: Nervozna sam veeras. To sa bombom... ODERER: Da. Naravno. Imate obiaj da sedite u mraku? DESIKA: Ja moram. Oi su mi veoma umorne. ODERER: O! (Pauza) Mogu li da sednem za trenutak? (Seda u fotelju) Ne ustruavajte se zbog mene. IGO: Imate neto da mi kaete? ODERER: Ne. Ne, ne. Nasmejao si me maloas: bio si sav crven od besa. IGO: Ja... ODERER: Ne izvinjavaj se: oekivao sam to. U stvari, bio bih zabrinut da nisi protestovao. Ima mnogo stvari koje treba da ti objasnim. Ali, to emo sutra. Sutra emo nas dvojica razgovarati. Sada je tvoj dan zavren. Moj takoe. udan dan, a? Zato ne okaite neku graviru na zid? Izgledalo bi manje prazno. Ima ih na tavanu. Slik e vam ih skinuti. DESIKA: Kakve su?

ODERER: Ima ih svakakvih. Moe da izabere. DESIKA: Hvala vam. Ne volim gravire. ODERER: Kako hoe. Nemate nita za pie? DESIKA: Ne. ao mi je. ODERER: Nije vano.Nije vano. ta ste radili pre no to sam doao? DESIKA: Razgovarali smo. ODERER: Pa lepo, razgovarajte! Razgovarajte! Ne obraajte panju na mene. (Puni lulu i palije. Neprijatna pauza. Smeje se) Da, naravno. DESIKA: Nije ba tako lako zamisliti da vi niste ovde. ODERER: Moete prosto i da me izbacite. (Igou) Ti nisi duan da prima svog efa kad god njemu padne na pamet. (Pauza) Ne znam zato sam doao. Nisam mogao da zaspim, pokuao sam da radim. (Slegne ramenima) Ne moe se stalno ni raditi. DESIKA: Ne. ODERER: Ona stvar je pri kraju... IGO (ivo): Koja stvar? ODERER: Sa Karskim. On se malo pravi vaan, ali e ii bre no to sam mislio. IGO (jako): Vi... ODERER: Pst. Sutra! Sutra! (Pauza) Kad je neki posao pri kraju, osea se nekako ispranjen. Maloas je kod vas gorelo svetlo? DESIKA: Da. ODERER: Stajao sam na prozoru. U mraku, da ne bih posluio kao meta. Jeste li videli kako je no mrana i mirna? Kroz proreze na vaim kapcima probijala se svetlost. (Pauza) Gledali smo smrti u oi. DESIKA: Da. ODERER: Pravo u oi. (Pauza) Izaao sam polako iz sobe. Slik je spavao u hodniku. U salonu je spavao or, Leon u predsoblju. poeleo sam da ih probudim i onda...

Eh! (Pauza) I onda, eto.,. doao sam. (Desiki) ta ti je? Danas posle podne nisi bila tako zbunjena. DESIKA: Kad ste vi takvi. ODERER: A kakav sam? DESIKA: Mislila sam da vam niko nije potreban. ODERER: Niko mi i nije potreban. (Pauza) Slik mi je rekao da si trudna? DESIKA (ivo): Nije istina. IGO: Hajde Desika, ako si to rekla Sliku, zato da krije pred Odererom? DESIKA: Ja sam se sa Slikom samo alila. ODERER (dugo je posmatra): U redu. (Pauza) Kad sam bio poslanik u Landstagu, stanovao sam kod jednog mehaniara, uvee bih dolazio da popuim lulu u njihovoj trpezariji. Svirao je radio, deca su se igrala... (Pauza) Pa, hajde, idem da legnem. Bila je to varka. DESIKA: ta je bilo varka? ODERER: Sve to. Vi takoe. Treba raditi, to je sve to ovek moe da uini. Telefonirae u selo da doe stolar i popravi prozor na kancelariji. (Gleda ga) Sav si smlavljen. Izgleda da si se napio. Spavaj noas. Nema potrebe da dolazi pre devet. (Ustaje, Igo krene prema njemu. Desika mu preprei put.) DESIKA: Igo, sad je trenutak. IGO: ta? DESIKA: Obeao si mi da e ga ubediti. ODERER: Da me ubedi? IGO: uti! (Pokuava daje odgurne. Ona opet stane ispred njega) DESIKA: On se ne slae s vama. ODERER (zabavljajui se): Primetio sam to. DESIKA: Hteo bi da vam objasni.

ODERER: Sutra! Sutra! DESIKA: Sutra e biti prekasno. ODERER: Zato? DESIKA (jo uvek stoji ispred Igoa): On... On kae da vie nee biti va sekretar ako ga ne sasluate. Ne spava se ni vama ni njemu i imate celu no pred sobom i... Osetili ste dah smrti, to ljude zbliava. IGO: Prestani, kaem ti! DESIKA: Igo, obeao si mi. (Odereru) On kae da ste vi klasni izdajnik. ODERER: Klasni izdajnik! Ba tako! DESIKA: Objektivno. Rekao je, objektivno. ODERER (promenjenim glasom): U redu. Pa, mome, reci mi ta ti je na srcu, kad ve ne moemo to da izbegnemo. Treba da raistim tu stvar pre no to legnem. Zato sam ja izdajnik? IGO: Zato to nemate prava da uvlaite Partiju u svoje kombinacije. ODERER: A zato ne? IGO: To je revolucionarna organizacija, a vi hoete da od nje nainite vladinu partiju. ODERER: Revolucionarne partije su stvorene da bi uzele vlast. IGO: Da bi je uzele, da. Ali da se za nju izbore orujem, a ne da je kupe na prevaru. ODERER: Krivo ti je to nema krvi? alim sluaj, ali trebalo bi da zna da mi ne moemo da se nametnemo silom. U sluaju graanskog rata, Pentagon raspolae orujem i vojnim rukovodiocima. On e snabdevati kontrarevolucionarne trupe. IGO: Ko govori o graanskom ratu? Odereru, ja vas zaista ne razumem; pa potrebno je samo malo strpljenja. Sami ste rekli: Crvena armija e svrgnuti Regenta i vlast e pripasti samo nama. ODERER: A kako da je sauvamo? (Pauza) Kad Crvena armija bude prela preko nae granice, mi emo, garantujem ti, imati da preivimo gadne trenutke.

IGO: Crvena armija... ODERER: Da, da. Znam. Ja je takoe ekam. I to nestrpljivo. Ali treba ovo da utuvi: sve armije u ratu, bile one oslobodilake ili ne, sline su u jednom: one ive u okupiranoj zemlji. Nai seljaci e mrzeti Ruse, to je neizbeno, a kako onda da vole nas, nas koje e Rusi nametnuti. Zvae nas tuinskom partijom, ili moda jo nekako gore. Pentagon e se vratiti u ilegalnost: on nee ak imati potrebe ni da menja svoje parole. IGO: Ja mislim da Pentagon... ODERER: A onda ima jo neto: zemlja je razorena, a moe se desiti i da postane poprite rata. Svaka vlada koja dode posle Regentove morae da zavede drastine mere zbog kojih e je mrzeti. Sutradan po odlasku Crvene armije nas e zbrisati neka pobuna. IGO: Pobuna se moe uguiti. Zaveemo gvozdenu disciplinu. ODERER: Gvozdenu disciplinu? S kim? I posle revolucije jo zadugo Proletarijat e ostati najslabiji. Gvozdenu disciplinu? Sa graanskom partijom koja e sabotirati i seoskim ivljem koje e spaljivati letine da bi nas izmorilo glau. IGO: Pa ta? Boljevika Partija je sedamnaeste bila suoena i sa gorim stvarima. ODERER: Ona nije bila nametnuta spolja. A sad sluaj, mali, i pokuaj da razume: uzeemo vlast zajedno sa liberalima Karskog i Regentovim konzervativcima. Bez sukoba i bez rascepa: jedinstvo riaroda. Niko nam nee moi prebaciti da smo postavljeni spolja. Ja sam traio polovinu glasova u Komitetu otpora, ali neu uiniti glupost da traim i polovinu resora. Mi treba da budemo manjina. Da, manjina, koja e prepustiti drugim partijama odgovornost za sprovoenje nepopularnih mera i koja e zadobiti narod drei opoziciju unutar vlade. Oni su u orsokaku: za dve godine videe propast liberala, a cela zemlja e traiti od nas da pokaemo ta znamo. IGO: I tada e Partija otii do vraga. ODERER: Do vraga? Zato? IGO: Partija ima jedan program: ostvarenje socijalistikog ureenja i jedno sredstvo: korienje klasne borbe. Vi, pak, hoete da se njome posluite kako biste

sproveli politiku saradnje klasa u okviru kapitalistikog ureenja. Godinama ete lagati, sluiti se lukavstvima, izvrdavati, ii iz jednog kompromisa u drugi, braniete pred naim drugovima reakcionarne mere vlade kojoj i sami pripadate. Niko vie nita nee shvatiti: nepokolebljivi e nas napustiti, ostali e izgubiti politiku svest koju su tek stekli. Biemo zatrovani, gnjili, dezorijentisani, postaemo reformisti i nacionalisti, a sve e se svriti tako to e se buroaske partije pobrinuti da nas likvidiraju. Odereru! Ova Partija - ona je vaa, vi ne smete zaboraviti muke koje ste podneli da biste je skovali, rtve koje je ona traila, disciplinu koju je nametala. Preklinjem vas: nemojte je svojim sopstvenim rukama prinositi na rtvu. ODERER: Kakva tirada! Ako nee da se izlae riziku, ne treba da se bavi politikom. IGO: Ja neu da se izlaem takvom riziku. ODERER: U redu; a kako onda sauvati vlast? IGO: A zato je uopte uzimati? ODERER: Jesi li ti lud? Jedna socijalistika armija e zauzeti zemlju i ti e je pustiti da ode a da ne izvue od nje nikakvu korist? Takva prilika se vie nikad nee ukazati; kaem ti da mi nismo dovoljno jaki da bismo sami izveli revoluciju. IGO: Po tu cenu ne treba uzimati vlast. ODERER: ta bi ti hteo da napravi od Partije? Trkaku ergelu? Kakva korist od svakodnevnog otrenja noa ako ga nikad ne iskoristi za seenje? Partija je uvek samo sredstvo. A postoji samo jedan cilj: vlast. IGO: Postoji samo jedan cilj: pobeda naih ideja, svih naih ideja i nieg drugog osim njih. ODERER: Zaista, ti ima ideja. Proi e te to. IGO: Mislite da ih imam samo ja? Zar nisu zbog tih istih ideja stradali drugovi koje je pobila Regentova policija? Verujete li da ih neemo izdati ako naa Partija oslobodi odgovornosti njihove ubice? ODERER: Briga me za mrtve. Oni su umrli za Partiju, a Partija moe da odluuje kako hoe. Ja vodim politiku ivih, za ive.

IGO: Mislite da e ivi prihvatiti vae mahinacije? ODERER: Udesiemo da ih polako progutaju. IGO: Servirajui im lai? ODERER: Ponekad. IGO: Vi... Vi delujete tako iskreno, tako pouzdano! Nemogue je da biste pristali da laete drugove. ODERER: Zato? Mi smo u ratu, a tamo nije obiaj da se vojnik svakog sata obavetava o toku operacija. IGO: Odereru, ja... ja znam bolje od vas ta je to la; kod mog oca su se svi meusobno lagali i svi su mene lagali. Ja diem tek od kako sam uao u Partiju. Prvi put sam video ljude koji ne lau druge. Svako je mogao da ima poverenja u sve i svi u svakog; najobiniji borac je imao oseanje da nareenja rukovodilaca, u stvari, izraavaju njegovu duboku unutranju elju, i ako je bilo gadnih momenata, ovek je znao zato pristaje da umre. Neete valjda... ODERER: ekaj, o emu ti to govori? IGO: O naoj Partiji. ODERER: O naoj Partiji? Pa tu se uvek pomalo lagalo. Kao i svuda. Jesi li ti, Igo, siguran da nisi nikad lagao samog sebe, da nisi uopte lagao, da ne lae, moda, ba ovog trenutka? IGO: Nikad nisam lagao drugove. Ja... Zato se onda borimo za slobodu ljudi ako ih ve dovoljno preziremo da moemo da ih kljukamo laima? ODERER: Ja u lagati kad god to bude potrebno, a ipak ne prezirem nikoga. Nisam ja izmislio la, ona je roena u klasnom drutvu i svaki od nas ju je raajui se nasledio. Neemo je unititi ako prestanemo da laemo, ve ako upotrebimo sva sredstva da bismo ukinuli klase. IGO: Sva sredstva nisu dobra. ODERER: Sva sredstva su dobra ako su efikasna.

IGO: Sa kakvim onda pravom osuujete Regentovu politiku? On je objavio rat SSSR-a jer je to bio najefikasniji nain da sauva nacionalnu nezavisnost. ODERER: Zar ti misli da je ja osuujem? On je uradio isto ono to bi uradio i bilo ko iz njegove klase na njegovom mestu. Mi se ne borimo ni protiv ljudi ni protiv odreene politike ve protiv klase koja stvara tu politiku i te ljude. IGO: A najbolji nain koji ste vi pronali za borbu protiv nje je: ponuda da podeli sa vama vlast. ODERER: Sasvim tako. Danasje to najbolji nain. (Pauza) Koliko ti, mome, dri do svoje istote. Koliko se plai da ne uprlja ruke. Pa dobro, ostani ist. Samo kome li e to koristiti i zato si doao meu nas? istota - to je ideja fakira i monaha. A vama intelektualcima, graanskim anarhistima, ona je samo izgovor da ne radite nita. Ne raditi nita, stajati u mestu, skrstiti ruke i nositi rukavice. Ja, vidi, imam prljave ruke. Do lakata. Zavlaio sam ih i u govna i u krv. Pa ta onda? Misli li da se moe nevino vladati? IGO: Jednog dana e se moda videti da se nisam plaio krvi. ODERER: Dabome: crvene rukavice, to je elegantno! Ali ono drugo te plai. Ono iji smrad smeta tvom aristokratskom nosiu. IGO: Dakle, vratili smo se na staro: ja sam aristokrata, ovek koji nikad nije bio gladan. Na vau nesreu, nisam ja jedini koji ovako misli. ODERER: Nisi jedini? Ti si, dakle, neto znao o mojim pregovorima jo pre no to si stigao ovamo? IGO: Ne. Bilo je o tome rei u Partiji kao o jednoj mogunosti i mnogi se nisu slagali, a ja vam jamim da to nisu bili aristokrati. ODERER: Mali moj, oigledno je posredi nesporazum. Znam ja te momke iz Partije koji se ne slau sa mojom politikom, ali ti mogu rei da su oni od moje sorte, a ne od tvoje, i ti e to uskoro videti. Ako oni ne odobravaju ove progovore, to je prosto zato to smatraju da dolaze u nevreme; u drugim okolnostima oni bi se prvi za njih zaloili. Za tebe je to, medutim, principijelna stvar. IGO: Ko govori o principima?

ODERER: Za tebe nije principijelna stvar? Dobro. Onda, evo neto to e te ubediti: ako se mi poveemo sa Regentom, on e obustaviti rat i ilirske trupe e mirno saekati da Rusi dou da ih razoruaju; ako, pak, pokvarimo pregovore, on e znati da je izgubljen i tui e se kao besno pseto i tako e stotine hiljada ljudi izgubiti glavu. ta kae na to? (utanje) A, ta kae na to? Moe li da precrta sto hiljada ljudi jednim potezom pera? IGO (sa naporom): Put revolucije nije posut cveem. Ako treba za nju da... ODERER: Onda? IGO: Onda, ta se tu moe! ODERER: Vidi li! Vidi li sada! Ti ne voli ljude, Igo. Ti voli samo principe. IGO: Ljude? A zato da ih volim? Vole li oni mene? ODERER: Zato si onda priao nama? Ako neko ne voli ljude, ne moe ni da se bori za njih. IGO: Ja sam uao u Partiju zato to je njena stvar pravedna i izai u iz nje kada ona to prestane da bude. to se tie ljudi, ne interesuju me onakvi kakvi su sada, ve onakvi kakvi mogu da budu. ODERER: A ja ih, vidi, volim takve kakvi su sada. Sa svim njihovim prljavtinama i manama. Volim njihove glasove i njihove vrele grabljive ruke, i njihovu kou, najogoljeniju od svih koa, i njihov uznemiren pogled, i njihovu oajniku borbu, koju svaki ponaosob vodi protiv smrti i protiv svih zala. Za mene je vano da li postoji jedan ovek vie ili manje na svetu. To je najdragocenije. A ti si, mali moj, znam te ja dobro, ti si ruilac. Ti mrzi ljude zato to mrzi samog sebe; tvoja istota je slina smrti i Revolucija o kojoj ti sanja nije naa: ti nee da izmeni svet, ti hoe da ga digne u vazduh. IGO (ustaje): Odereru! ODERER: Nije to tvoja krivica: svi ste vi slini. Intelektualac nije nikada pravi revolucionar; od njega moe jedino da postane ubica. IGO: Ubica. Da!

DESIKA: Igo! (Ona staje izmeu njih. Okretanje kljua u bravi, vrata se otvaraju. Ulaze or i Slik).

ETVRTA SCENA Isti, Slik i or OR: Tu si. Traimo te svuda. IGO: Ko vam je dao moj klju? SLIK: Imamo kljueve od svih vrata. ta da ti priam: telesna garda! OR (Odereru) Presekli smo se! Probudio ti se Slik, kad: nema Oderera. Treba da kae kad izlazi na vazduh. ODERER: Spavali ste... SLIK (zabezeknuto): Pa ta? Otkad nas ti to puta da spavamo kad bi hteo da nas probudi? ODERER (smejui se): Zaista, ne znam ta mi bi! (Pauza) Vratiu se s vama. Do sutra, mali. U devet. Razgovaraemo ponovo o svemu. (Igo ne odgovara) Dovienja, Desika. DESIKA: Do sutra, Odereru. (Oni izlaze.)

PETA SCENA Desika, Igo. (Dugo utanje) DESITCA: Dakle? IGO: Bila si tu i ula si. DESIKA: ta ti misli? IGO: A ta bih mislio? Rekao sam ti da je prepreden. DESIKA: Igo! On je bio u pravu.

IGO: Jadna moja Desika! ta ti o tome zna? DESIKA: A ti, misli da zna? Pred njim se ba nisi mogao isprsiti. IGO: Sa mnom je on mogao da izae na kraj. Voleo bih da je imao posla sa Lujem; onda se ne bi izvukao tako lako. DESIKA: A moda bi ga obrlatio? IGO (smejui se): Koga? Luja? Ne zna ti Luja: On ne moe da pogrei. DESIKA: Zato? IGO: Zato. Zato to je to Luj. DESIKA: Igo! Ne govori od srca. Posmatrala sam te dok si se raspravljao sa Odererom, on te je ubedio. IGO: Nije me ubedio. Niko me ne moe ubediti da treba lagati svoje drugove. Ali da meje ubedio, bio bi to samo razlog vie da ga smaknem, jer bi to znailo da e ubediti i druge. Sutra ujutru u svriti posao. (Zavesa) ESTA SLIKA

Odererova kancelarija. Dva prozorska rama stoje prislonjena uza zid, komadii stakla su poieni, otvor prozora je prekriven ebetom koje pada do poda.

PRVA SCENA Oderer, zatim Desika. Na poetku scene Oderer stoji pored reoa i kuva kafu, puei lulu. Neko kuca, zatim Slik promoli glavu kroz odkrinuta vrata. SLIK: Tu je mala. Hoe da vas vidi. ODERER: Ne moe. SLIK: Ona kae da je vrlo vano.

ODERER: Dobro, nek ue. (Ulazi Desika. Slik nestaje) Pa? (Ona uti) Prii. (Ona i dalje stoji kraj vrata, sa kosom rasutom po licu. On ide prema njoj) Pretpostavljam da ima neto da mi kae? (Ona potvrdno klima glavom) Onda reci i gubi se. DESIKA: Vi se uvek tako urite... ODERER: Ja radim. DESIKA: Ne radite: kuvali ste kafu. Mogu li i ja da dobijem jednu oljicu? ODERER: Moe. (Pauza) Dakle? DESIKA: Dajte mi malo vremena. Teko je govoriti sa vama. Vi ekate Igoa, a on jo nije poeo ni da se brije. ODERER: Dobro. Dajem ti pet minuta da se pribere. A evo i kafe. DESIKA: Priajte mi neto. ODERER: A? DESIKA: Da bih se pribrala. Priajte mi. ODERER: Nemam nita da ti kaem, a i ne umem da govorim enama. DESIKA: Umete. Umete vrlo dobro. ODERER: Zar? (Pauza) DESIKA: Sino... ODERER: Da? DESIKA: Mislim da ste vi bili u pravu. ODERER: U pravu? Ah! (Pauza) Hvala ti, ohrabruje me. DESIKA: Vi se zavitlavate sa mnom. ODERER: Da. (Pauza) DESIKA: ta bi bilo sa mnom ako bih ula u Partiju? ODERER: Treba prvo da te prime. DESIKA: Ali ako bi me primili, ta bi bilo sa mnom?

ODERER: I ja se pitam. (Pauza) Jesi li zbog toga dola? DESIKA: Ne. ODERER: Onda? ta je? Posvaala si se sa Igoom i hoe da ode? DESIKA: Ne. Bilo bi vam ao da odem? ODERER: Bio bih oduevljen. Mogao bih mirno raditi. DESIKA: Vi ne mislite to to kaete? ODERER: Ne? DESIKA: Ne. (Pauza) Sino, kad ste uli, izgledali ste tako usamljeni. ODERER: Pa? DESIKA: Lepo je kad je ovek sam. ODERER: Toliko lepo da neko odmah poeli da mu pravi drutvo. I tako on prestaje da bude sam: svet je ravo skrojen. DESIKA: Oh, sa mnom bi vam bilo lako da budete sami. Ja nisam nametljiva. ODERER: S tobom. DESIKA: Tako se kae. (Pauza) Jeste li bili oenjeni? ODERER: Jesam. DESIKA: Nekom enom iz Partije? ODERER: Ne. DZESIKA: Rekli ste da se treba eniti samo enama iz Partije. ODERER: Tano. DESIKA: Je li bila lepa? ODERER: Zavisno od dana i ukusa. DESIKA: A ja, mislite li da sam lepa? ODERER: Zavitlava me?

DESIKA (smejui se): Da. ODERER: Pet minuta je prolo. Govori, ili odlazi. DESIKA: Neete mu uiniti nikakvo zlo. ODERER: Kome? DESIKA: Igou! Vi ste mu naklonjeni, zar ne? ODERER: Ah! Bez sentimentalnosti! Hoe da me ubije, a? To je ta tvoja pria. DESIKA: Nemojte mu uiniti nikakvo zlo. ODERER: Ma ne, nita mu neu uiniti. DESIKA: Vi... Vi ste to znali? ODERER: Od jue. ime hoe da me ubije? DESIKA: Molim? ODERER: Kakvim orujem? Bombom, revolverom, sekirom, sabljom, otrovom? DESIKA: Revolverom. ODERER: To mi vie odgovara. DESIKA: Sad kad doe imae revolver uza se. ODERER: Dobro. Dobro, dobro. Zato ga izdaje? Ljuta si na njega? DESIKA: Ne. Ali... ODERER: ta? DESIKA: Traio je da mu pomognem. ODERER: I ti mu pomae na ovaj nain? udno. DESIKA: On ne eli da vas ubije. Uopte ne. I suvie vas voli. Samo on ima nareenje. On to ne bi priznao, ali ja sam sigurna da bi u dubini due bio zadovoljan kad bi ga neko spreio da ga izvri. ODERER: Videemo.

DESIKA: ta ete uiniti? ODERER: Jo ne znam. DESIKA: Neka ga Slik na lep nain razorua. On ima samo revolver. Ako mu ga uzme, sve je gotovo. ODERER: Ne. To bi ga ponizilo. Ljude ne treba poniavati. Razgovarau s njim. DESIKA: Pustiete ga da ue sa orujem? ODERER: A to da ne? Hou da ga ubedim. Postoji samo pet minuta rizika, ne vie. Ako to ne uini sada, nee vie nikada. DESIKA (naglo): Neu da vas ubije. ODERER: to? Bilo bi ti ao da umrem? DESIKA: Meni? Bila bih oduevljena. (Neko kuca.) SLIK: Tu je Igo. ODERER: Trenutak. (Slik zatvara vrata) Gubi se kroz prozor. DESIKA: Neu da vas ostavim. ODERER: Ako ostane, sigurno e pucati. Pred tobom nee popustiti. Hajde, kidaj. (Ona izlazi kroz prozor i ebe pada iza nje) Neka ue.

DRUGA SCENA Igo, Oderer. Ulazi Igo. Oderer ide do vrata, a zatim prati Igoa do njegova stola. Stoji kraj njega i dok razgovaraju, motri na njegove pokrete, spreman da ga zgrabi za ruku ako bi hteo da izvadi revolver. ODERER: No? Jesi li dobro spavao? IGO: Tako. ODERER: Mamuran? IGO: Jezivo.

ODERER: Jesi li se odluio? IGO (trgne se): Odluio, na ta? ODERER: Rekao si sino da e me napustiti ukoliko me ne navede da promenim miljenje. IGO: Ostajem pri toj odluci. ODERER: U redu. Uskoro emo biti naisto. A dotle moemo raditi. Sedi. (Igo seda za svoj radni sto) Gde smo ono ostali? IGO (ita svoje beleke): Prema statistikim podacima broj poijoprivrednih radnika pao je sa osam miliona sedam stotina sedamdeset i jedne hiljade - u 1906. godini... ODERER: ekaj: zna li da je jue bombu bacila neka ena? IGO: ena? ODERER: Slik je pronaao tragove na leji. Ti je poznaje? IGO: Otkud bih je poznavao? (Pauza) ODERER: udno, zar ne? IGO: Veoma. ODERER: Ne izgleda da ti je udno. ta ti je? IGO: Bolestan sam. ODERER: Hoe da te danas oslobodim posla? IGO: Ne. Radimo. ODERER: Onda, proitaj ponovo tu reenicu. (Igo ponovo uzima beleke i poinje da ita.) IGO: Prema statistikim podacima... (Oderer se nasmeje. Igo naglo podigne glavu.) ODERER: Zna li zato nas je promaila? Kladim se da je zamurila kad je bacala bombu. IGO (rasejano): Zato?

ODERER: Zbog praska. One zatvaraju oi da ne bi ule: objasni to ako moe. Sve se one kao mievi plae buke; da nije toga, postale bi uvene ubice. One su zadrte, razume: uzimaju gotove ideje i zato veruju u njih kao u gospoda Boga. Nama, meutim, nije tako lako da pucamo na nekog momka zbog principijelnih pitanja, jer mi gotovimo ideje i poznajemo kujnu: mi nismo nikad sasvim sigurni da smo u pravu. Jesi li ti, na primer, siguran da si u pravu? IGO: Siguran sam. ODERER: U svakom sluaju, od tebe ne bi mogao da postane ubica. Za to treba biti roen. IGO: Svako moe da ubije ako mu Partija to naredi. ODERER: Kad bi ti Partija naredila da igra na zategnutom uetu, misli li da bi ti to polo za rukom? ovek se raa kao ubica. Ti suvie razmilja: ti ne bi mogao. IGO: Ako bih tako odluio, mogao bih. ODERER: Mogao bi da mi hladnokrvno srui metak u glavu samo zato to ne delim tvoje miljenje o politici. IGO: Da, ako bih tako odluio ili ako bi mi Partija to naredila. ODERER: Zauuje me. (Igo pode rukom prema depu, ali Oderer mu je dohvati i lagano podigne iznad stola) Pretpostavi da ova ruka dri oruje i da ti je prst ve na obarau... IGO: Pustite mi ruku. ODERER (ne putajui je): Pretpostavi da ja stojim pred tobom isto ovako kao sada i da niani u mene... IGO: Pustite me, hajde, da radimo. ODERER: Gleda me i u trenutku kad treba da puca, pomisli: Ako je on bio u pravu? Shvata li? IGO: Ne bih na to mislio. Mislio bih samo na to da treba da ubijem. ODERER: O da, mislio bi: intelektualac mora da misli. Trenutak pre no to bi pritisnuo obara, ti bi ve video sve mogue posledice svog ina: jedno ivotno

delo uniteno, jednu politiku baenu pod noge, nikog ko bi me zamenio, Partiju osuenu da moda nikad ne dobije vlast... IGO: Kaem vam da ne bih na to mislio! ODERER: Ne bi mogao da se obuzda. I to bi bilo bolje, jer takav kakav si, kad o tome ne bi mislio pre, itav ivot ti ne bi bio dovoljan da o tome misli posle. (Pauza) Kakva je to strast koja sve vas goni da igrate ubice? To su ljudi bez mate: njima je svejedno to e nekog poslati u smrt, jer nemaju nikakvu predstavu o tome ta je ivot. Drai su mi ljudi koje plai tua smrt: to je dokaz da oni znaju da ive. IGO: Ja nisam stvoren da ivim, ne znam ta uopte znai ivot i nije mi ni potrebno da znam. Ja sam suvian, nemam svoje mesto i svima smetam. Niko me ne voli, niko u mene nema poverenja. ODERER: Ja imam. IGO: Vi? ODERER: Naravno. Ti si deak kome put do zrelosti zadaje mnogo muke, ali od tebe e postati sasvim pristojan ovek ako ti neko u tome pomogne... Umaknem li njihovim minama i bombama, zadrau te kraj sebe i pomoi u ti. IGO: Zato mi to govorite? Zato mi to danas govorite? ODERER: Samo zato da bi ti bilo jasno da niko ne moe hladnokrvno ubiti oveka, sem ako nije profesionalni ubica. IGO: Ako sam odluio, morao bih da mogu to da uradim. (Kao da govori samom sebi, gotovo oajniki) Morao bih da mogu. ODERER: Zar bi mogao da me ubije dok te gledam? (Gledaju se. Oderer se odvaja od stola i izmie korak) Prave ubice ni ne slute ta se dogaa u ljudskim glavama. Ti to zna: da li bi mogao da podnese ono to bi prolazilo kroz moju ako bih te gledao dok puca? (Pauza. On ga jo uvek gleda) Hoe li kafu? (Igo ne odgovara) Gotova je, doneu ti jednu oljicu. (Okree Igou leda i sipa kafu u oljicu. Igo ustaje i stavlja ruku u dep u kome je revolver. Vidi se da se bori sa samim sobom. Posle jednog trenutka Oderer se okree i mirno prilazi Igou nosei punu oljicu. Prua mu je) Uzmi. (Igo uzima oljicu) A sad mi daj svoj revolver. Hajde, daj ga: vidi da

sam ti pruio priliku i da je ti nisi iskoristio. (Zavlai ruku u Igoov dep i vadi revolver) Pa to je igraka! (Odlazi do svog stola i baca na njega revolver) IGO: Mrzim vas. (Oderer mu prilazi.) ODERER: Ne, ti me ne mrzi. Zato bi me mrzeo? IGO: Za vas sam ja obina kukavica. ODERER: Zato? Ti ne zna da ubije, ali to ne znai da ne bi znao da umre. Naprotiv. IGO: Prst mi je bio na obarau. ODERER: Da. IGO: I ja... (Nemoan gest) ODERER: Da. Rekao sam ti, to je mnogo tee no to se misli. IGO: Znao sam da ste mi namerno okrenuli lea. Zbog toga... ODERER: O, u svakom sluaju... IGO: Ja nisam izdajnik. ODERER: A ko kae da jesi? I za izdajnika treba biti roen. IGO: Oni e misliti da sam izdajnik, jer nisam uradio ono to su mi poverili da uradim. ODERER: Ko, oni? (Igo uti) Je li te Luj poslao? (I dalje utanje) Nee nita da kae: to je ispravno. (Pauza) Sluaj: tvoja sudbina je vezana za moju. Od jue ja imam adut u rukama i pokuau da spasem i tvoju i svoju kou. Sutra u otii u grad i govoriu sa Lujem. On je tvrd orah, ali i ja sam. Sa tvojim drugovima e se sve urediti. Najtee je samo da sve uredi sa samim sobom. IGO: Najtee? Bie to zaas gotovo. Treba samo da mi vratite revolver. ODERER: Ne. IGO: ta je vas briga to u sebi prosvirati kurum kroz glavu? Ja sam va neprijatelj.

ODERER: Prvo, ti nisi moj neprijatelj. A drugo, moe jo da bude koristan. IGO: Vi dobro znate da sam gotov. ODERER: ta pria! Hteo si da dokae sebi da si sposoban da dela i izabrao si teak put: kao kad neko hoe da zaslui raj; to se deava u tvojim godinama. Nisi uspeo: pa dobro, ta onda? Nema tu ta da se dokazuje, za revoluciju nisu vane zasluge ve dela; i nema nikakvog raja. Postoji samo rad i nita drugo. I treba raditi onaj posao za koji ovek ima dara: utoliko bolje ako je on lak. Najbolji posao nije onaj koji e te najvie kotati, ve onaj u kome e najbolje uspeti. IGO: Ja ni za ta nemam dara. ODERER: Ima: za pisanje. IGO: Za pisanje! Rei! Uvek samo rei! ODERER: Pa ta onda? Treba zaraivati za ivot. Vie vredi dobar novinar, nego rav ubica. IGO (oklevajui, ali sa neto poverljivosti): Odereru! Da ste u mojim godinama... ODERER: Da? IGO: ta biste vi uradili na mom mestu? ODERER: Ja? Pucao bih. Ali to sigurno nije najbolje to bih mogao uraditi. A onda, mi nismo od iste sorte. IGO: Hteo bih da sam od vae: mora da je prijatno biti ono to jesi. ODERER: Misli? (Kratak smeh) Jednog dana u ti priati o sebi. IGO: Jednog dana? (Pauza) Odereru, propustio sam priliku i sada znam da vie nikad neu moi da pucam na vas... jer mi je stalo do vas. Ali, nemojte me pogreno shvatiti: u onome o emu smo sino raspravljali, ja se nikad neu sloiti sa vama, nikad neu biti na vaoj strani i neu da me vi zastupate. Ni sutra, ni bilo kog drugog dana. ODERER: Kako hoe. IGO: A sad mi dozvolite da odem. Hou da razmislim o svemu ovom.

ODERER: Daje mi re da nee uiniti nikakvu glupost pre no to se ponovo vidimo? IGO: Ako vi to elite. ODERER: Onda idi. Proetaj malo i vrati se kad bude icogao. I ne zaboravi da si ti moj sekretar. Sve dok me ne ukoka, ili te ja ne otpustim, radie za mene. (Igo izlazi. Oderer ide do vrata) Slik. SLIK: A? ODERER: Mali ima neprilika. Pratite ga izdaleka i ako je potrebno, spreite ga da sebi neto ne uini. Ali paljivo. Ako hoe da se vrati ovamo, ne zaustavljajte ga da biste ga najavili. Nek dolazi i odlazi kako mu se prohte: i nipoto ga ne izazivajte. (On zatvara vrata, vraa se do slola na kome je reo i sipa oljicu kafe. Desika podie ebe koje pokriva prozor i pojavljuje se.) TREA SCENA Desika, Oderer ODERER: Opet ti, otrove? ta hoe? DESIKA: Sedela sam na ispustu prozora i sve sam ula. ODERER: Pa? DESIKA: Bojala sam se. ODERER: Trebalo je da ode. DESIKA: Nisam mogla da vas ostavim. ODERER: Ne bi bila od velike pomoi. DESIKA: Znam. (Pauza) Mogla sam moda da se bacim ispred vas i da mesto vas primim metak. ODERER: Ala si ti romantina. DESIKA: I vi ste. ODERER: ta?

DESIKA: Vi ste takoe romantini: da ga ne biste ponizili, rizikovali ste svoju kou. ODERER: Ako ovek hoe da joj zna cenu, treba da je rizikuje s vremena na vreme. DESIKA: Ponudili ste mu pomo, on nije hteo da je primi, a to vas nije obeshrabrilo i izgledalo je da ga volite. ODERER: Pa? DESIKA: Nita. Tako je bilo, to je sve. (Oni se gledaju.) ODERER: Odlazi. (Ona se ne mie) Desika, nemam obiaj da odbijam ono to mi se nudi, a ima ve est meseci kako nisam dotakao enu. Sad jo moe da ode, ali za pet minuta e biti suvie kasno. uje li me? (Ona se ne mie) Taj mali ima samo tebe, a njega sad ekaju silne neprijatnosti. Potreban mu je neko ko e ga ohrabriti. DESIKA: Vi moete da ga ohrabrite. Ne ja. Mi jedno drugom donosimo samo zlo. ODERER: Vi se volite. DESIKA: ak ni to. Suvie smo slini. (Pauza) ODERER: Kad se to desilo? DESIKA: ta? ODERER: Sve to. Sve to u tvojoj glavi. DESIKA: Ne znam. Jue, mislim kad ste me gledali, i kad ste izgledali tako usamljeni. ODERER: Da sam znao... DESIKA: Ne biste doli? ODERER: Ja... (Gleda je i slee ramenima. Pauza) Ali, boga mu! Ako ti je prazno u dui, Slik i Leon su tu da te razgale. Zato si izabrala mene? DESIKA: Nije mi prazno u dui i nikoga nisam birala. Nisam imala potrebe da biram.

ODERER: Gnjavi me. (Pauza) Pa ta eka? Nemam vremena da se bavim tobom, a valjda ne eli da te samo prevrnem na ovom divanu i posle ostavim. DESIKA: Odluite. ODERER: Ti bi ipak morala da zna... DESIKA: Ja ne znam nita, nisam ni ena ni devojica, ivela sam u snu i kad su me ljubili, dolo bi mi da se smejem. Sada sam ovde pred vama i izgleda mi kao da sam se tek probudila i da je jutro. Vi ste onaj pravi. Pravi ovek od krvi i mesa, ja vas se plaim, i mislim da vas istinski volim. Radite sa mnom to god hoete: bilo ta da se desi, neu vam nita prebaciti. ODERER: Kad te ljube doe ti da se smeje? (Desika obori glavu) A? DESIKA: Da. ODERER: to, frigidna si? DESIKA: Tako kau. ODERER: A ta ti misli o tome? DESIKA: Ne znam. ODERER: Da vidimo. (Ljubi je) Dakle? DESIKA: Ne elim da se smejem. (Otvaraju se vrata. Ulazi Igo.)

ETVRTA SCENA Oderer, Igo i Desika IGO: Znai, to je bilo zbog toga? ODERER: Igo... IGO: Tako. (Pauza) Eto zato ste me potedeli. Pitao sam se: to nije naredio svojim ljudima da me ubiju ili uhvate? Govorio sam sebi: nemogue da je toliko lud ili velikoduan. Ali sve se razjasnilo: to je bilo zbog moje ene. Vie volim to je tako.

DESIKA: Sluaj... IGO: Nemoj Desika, ostavi se toga. Ne ljutim se na tebe i nisam ljubomoran; mi se nismo voleli. Ali on, zamalo da me nije uhvatio u klopku. Ja u ti pomoi, uiniu da postane zreo ovek. Kako sam bio glup. Mnogo se on brinuo za mene. ODERER: Igo, hoe li da ti dam re da... IGO: Nemojte se izvinjavati! Ja sam vam, u stvaji, zahvalan; pruili ste mi to zadovoljstvo da vas bar jednom vidim zbunjenog. A zatim, zatim... (Pojuri do stola, uzme revolver i uperi ga na Oderera) A zatim, oslobodili ste me. DESIKA (vie): Igo! IGO: Vidite, Odereru, gledam vas u oi i nianim i ruka mi ne drhti i nije me briga za ono to se zbiva u vaoj glavi. ODERER: Stani, mali! Ne ini gluposti. Ne zbog jedne ene! (Igo opali tri hica. Desika vriti. Ulaze Slik i or) Budalo, sve si zabrljao. SLIK: Huljo! (Uperi svoj revolver) ODERER: Ne dirajte ga. (Pada na fotelju) Pucao je iz ljubomore. SLIK: ta to znai. ODERER: Spavao sam sa malom. (Pauza) Ah! Kakva pizdarija... (Umire.) (Zavesa)

SEDMA SLIKA

U Olginoj sobi

JEDINA SCENA Najpre se uju glasovi u mraku, a onda se polako pali svetlo. OLGA: Da li je istina? Jesi li ga, zaista, ubio zbog Desike?

IGO: Ja... Ubio sam ga jer sam otvorio vrata. To je sve to znam. Da nisam otvorio ta vrata... stajao je tamo, drao Desiku u zagrljaju, na bradi je imao tragove njenog rua, sve je to bilo otrcano. Ja sam dugo iveo u tragediji. Pucao sam da bih sauvao tragediju. OLGA: Nisi bio ljubomoran? IGO: Ljubomoran? Moda. Ali ne zbog Desike. OLGA: Gledaj me u oi i odgovori mi iskreno, jer je to to u te pitati veoma vano. Ponosi li se svojim delom? Stoji li iza njega? I da li bi ga ako bi trebalo ponovo uinio? IGO: A da li sam ja to uopte uinio? Sluaj ga je ubio, a ne ja. Da sam otvorio vrata dva minuta ranije, ili dva minuta kasnije, ne bih ih iznenadio u zagrljaju i ne bih pucao. (Pauza) Bio sam doao da mu kaem da prihvatam njegovu pomo. OLGA: Da. IGO: Sluaj je opalio tri hica, kao u loim kriminalnim romanima. Kad se radi o sluaju, obino se poinje sa da sam. Da sam ostao malo due ispod kestenova, da sam iao do kraja bate, da sam se vratio u batensku kuu... Ali ja. ta ja predstavljam u celoj toj stvari? To je ubistvo bez ubice. (Pauza) esto sam se u zatvoru pitad: ta bi mi rekla Olga da je sada ovde? ta bi ona elela da mislim? OLGA: I? IGO: O, vrlo dobro znam ta bi mi rekla. Rekla bi mi. Budi skroman, Igo. ta je koga briga za tvoje pobude i tvoje motive. Mi smo od tebe traili da ubije tog oveka i ti si ga ubio. Vaan je rezultat. Ja nisam skroman, Olga. I nisam u stanju da odvojim ubistvo od motiva. OLGA: To mi je i drae. IGO: Kako, to ti je drae? Kae li to ti, Olga? Ti, koja si mi uvek govorila... OLGA: Objasniu ti. Koliko je sati? IGO (gleda na runi sat): Dvadeset minuta do ponoi. OLGA: Dobro je. Imamo vremena. ta si mi ono rekao? Da ne razume svoj postupak?

IGO: Pre verujem da ga suvie razumem. To je brava koju otvaraju svi kljuevi. Vidi, ja isto tako mogu da kaem, ako mi to vie odgovara, da sam ubio iz politikih razloga, a da je bes koji me je obuzeo kad sam otvorio vrata bio samo impuls koji mi je olakao izvrenje. OLGA (gledajui ga uznemireno): Misli li to stvarno, Igo? Zaista veruje da si pucao iz tih razloga? IGO: Olga, ja sve verujem. Stigao sam dotle da se pitam da li sam ga stvarno ubio? OLGA: Stvarno? IGO: A ako je sve bila samo igra? OLGA: Ali ti si stvarno pritisnuo obara? IGO: Da. Stvarno sam pomerio prst. Glumci na pozornici isto tako miu prstima. Gledaj: pomiem kaiprst i ciljam u tebe. (On ini to) To je isti pokret. Moda ja nisam bio stvaran. Moda je to bio samo metak. Zato se smeje? OLGA: Jer mi sve mnogo olakava. IGO: Smatrao sam da sam suvie mlad: hteo sam da natovarim sebi na lea zloin, kao kamen. I plaio sam se da ne bude teak za noenje. Kakva zabluda: on je lak, uasno lak. Nema teine. Pogledaj me: ostario sam, proveo dve godine iza reetaka, razveo sam se od Desike i vodiu taj udno smueni ivot sve dok se drugovi ne ree da me oslobode njega. Sve je to posledica mog zloina, zar ne? A on, meutim, nema teine, ja ga ne oseam. Ni oko vrata, ni na ramenima, ni u srcu. On je postao moja sudbina, razume, on spolja diriguje mojim ivotom, a ja ne mogu ni da ga vidim ni da ga dodirnem, on mi ne pripada, to je neizleiva bolest koja ubija bez bolova. Gde je on? Postoji li? Meutim, ja sam pucao. Vrata su se otvorila... Olga, voleo sam Oderera. Voleo sam ga vie no ikoga na svetu. Voleo sam da ga gledam i sluam, voleo sam njegove ruke i njegovo lice, i kad sam bio sa njim, svi moji nemiri su se stiavali. Ne ubija me moj zloin, ve njegova smrt. (Pauza) Najzad, eto. Nita se nije dogodilo. Nita. Proveo sam deset dana na selu i dve godine u zatvoru; nisam se ak ni promenio; jo uvek sam isto onako brbljiv. Ubice bi trebalo da nose znak za raspoznavanje. Bulku u rupici na reveru. (Pauza) Dobro. Onda? Zakljuak? OLGA: Vratie se u Partiju.

IGO: Dobro. OLGA: U pono treba da dou Luj i arl da te likvidiraju. Ja im neu otvoriti. Rei u im da si upotrebljiv. IGO (smeje se): Upotrebljiv? Kakva udna re! Tako se kae za ubre, zar ne? OLGA: Slae se? IGO: to da ne. OLGA: Sutra e dobiti nove naloge. IGO: U redu. OLGA: Uh! (Srui se na jednu stolicu) IGO: ta ti je? OLGA: Zadovoljna sam. (Pauza) Govorio si puna tri sata i itavo vreme sam se plaila. IGO: ega? OLGA: Onog to u morati da im kaem. Ali, sveje dobro. Vratie se meu nas i radie poten posao. IGO: Pomagae mi kao i ranije. OLGA: Da, Igo. Pomagau ti. IGO: Mnogo te volim, Olga. Ostala si ista. Tako ista, tako otvorena. Zahvaljujui tebi upoznao sam istotu. OLGA: Jesam li ostarila? IGO (uzima je za ruku): Ne. OLGA: Stalno sam mislila na tebe. IGO: Reci mi, Olga! OLGA: ta? IGO: Paketi. Nisi ti?

OLGA: Kakvi paketi? IGO: okolade. OLGA: Ne, nisam ja. Ali sam znala da e ti ih poslati. IGO: I pustila si ih? OLGA: Da. IGO: Ali ta si mislila u sebi? OLGA (pokazujui svoju kosu): To. IGO: ta je to: seda kosa? OLGA: Osedela sam za jednu no. Nee me vie ostaviti. I ako bude tekih momenata, podneemo ih zajedno. IGO (sa osmehom): Sea li se: Raskoljnikov. OLGA (trgnuvi se): Raskoljnikov? IGO: Ime koje si mi ti izmislila za ilegalnost. O, Olga, zar se ne sea? OLGA: Da. Seam se. IGO: Uzeu ga ponovo. OLGA: Nemoj. IGO: Zato? Mnogo sam ga voleo. Govorila si da mi pristaje kao rukavica. OLGA: Suvie si poznat pod tim imenom. IGO: Poznat? Kome? OLGA (odjednom umorno): Koliko je sati? IGO: Jo pet minuta. OLGA: Sluaj, Igo. I ne prekidaj me. Imam jo neto da ti kaem. Dosta nevano. Ne treba tome da pridaje znaaja... To... to e te najpre zauditi, ali e postepeno razumeti. IGO: Da?

OLGA: Ja... ja sam srena zbog ovog to si mi ispriao povodom onog... onog to si uinio. Da se time ponosi ili da si jednostavno zadovoljan, bilo bi mi tee. IGO: Tee? ta bi bilo tee? OLGA: Da zaboravi. IGO: Da zaboravim? Ali, Olga... OLGA: Igo! Treba da zaboravi. Ne traim od tebe bogzna ta; sam si rekao: ne zna ni ta si uinio, ni zato si to uinio. Nisi ak siguran ni da si ubio Oderera. No eto, na dobrom si putu; treba ii jo dalje i to je sve. Zaboravi; bio je to jedan komar. Ne govori o tome vie nikad, ak ni meni. ovek koji je ubio Oderera je mrtav. On se zvao Raskoljnikov i bio je otrovan okoladama sa likerom. (Miluje ga po kosi) Izabrau ti drugo ime. IGO: ta se desilo, Olga? ta ste uradili? OLGA: Partija je izmenila svoju politiku. (Igo je netremice gleda) Ne gledaj me tako. Pokuaj da shvati. Kad smo te poslali Odereru, veze sa SSSR-om bile su prekinute. Morali smo sami da izaberemo svoju liniju. Ne gledaj me tako, Igo! Ne gledaj me tako. IGO: I onda? OLGA: Zatim, veze su ponovo uspostavljene. Prole zime SSSR nam je stavio na znanje da eli, iz isto vojnih razloga, da se mi pribliimo vladi. IGO: I vi... vi ste ih posluali? OLGA: Da. Osnovali smo tajni komitet od est lanova sa ljudima iz vlade i onima iz Pentagona. IGO: est lanova. A vi imate tri glasa? OLGA: Da. Otkud zna? IGO: Pretpostavka. Nastavi. OLGA: Od tog momenta trupe se praktino nisu meale u vojne operacije. Spasli smo moda sto hiljada ljudskih ivota. Samo su Nemci iznenada okupirali zemlju.

IGO: Znai tako. Pretpostavljam da su vam Sovjeti takoe stavili na znanje kako ne bi eleli da daju vlast samo proleterskoj Partiji; oni bi imali neprilika sa Saveznicima, a vas bi i onako ubrzo zbrisala neka pobuna? OLGA: Ali... IGO: ini mi se kao da sam sve to ve negde uo. A Oderer? OLGA: Njegov pokuaj je bio preuranjen i on nije bio odgovarajui ovek za voenje takve politike. IGO: Trebalo ga je dakle ubiti: to je jasno. Ali, pretpostavljam da ste ga rehabilitovali? OLGA: Da. Morali smo. IGO: Na kraju rata e mu podii spomenik, ulice u svim naim gradovima nosie njegovo ime i ono e se spominjati u udbenicima istorije. Radujem se tome zbog njega. A njegov ubica - ko je to bio? Neki nemaki placenik? OLGA: Igo... IGO: Odgovori. OLGA: Drugovi su znali da si ti jedan od naih. Oni nikad nisu verovali u zloin iz ljubomore. Objanjeno im je... onako kako se moglo. IGO: Lagali ste drugove. OLGA: Lagali, ne. Ali mi... mi smo u ratu, Igo. Ne moe se trupama rei prava istina. (Igo prsne u smeh,) ta ti je? Igo! (Igo se sa smehom koji prelazi u ridanje baca u fotelju.) IGO: Sve to je on govorio! Sve to je on govorio! Pa to je lakrdija! OLGA: Igo! IGO: ekaj, Olga, pusti me da se smejem. Ve deset godina se nisam tako smejao. Evo jednog zloina koji svima smeta: niko ga nee. Ja ne znam zato sam ga uinio, a vi ne znate ta ete s njim. (Gleda je) Vi ste isti. OLGA: Igo, molim te...

IGO: Isti. Oderer, Luj, ti, vi pripadate istoj vrsti. Dobroj vrsti. Vrsti jakih, pobednika, voa. Samo sam ja uao na pogrena vrata. OLGA: Igo, ti si voleo Oderera. IGO: Mislim da ga nikad nisam toliko voleo kao ovog trenutka. OLGA: Onda treba da nam pomogne da nastavimo njegovo delo. (On je gleda. Ona se izmie) Igo! IGO (polako): Ne boj se, Olga. Neu ti nita. Treba samo da uti. Jedan minut, samo jedan minut da bih sredio svoje misli. Dobro. Dakle, ja sam... Ja sam upotrebljiv. Odlino. Ali sasvim sam, sasvim nag, bez prtljaga. Pod uslovom da promenim kou, - ili, ako bih mogao da izgubim pamenje - to bi bilo jo bolje. A zloin? On nije upotrebljiv, je l'da? Bila je to beznaajna greka. Ostaviemo ga tamo gde je, u kanti za ubre. to se mene tie, od sutra u promeniti ime, zvau se ilijen Sorel ili Rastinjak ili Mikin i radiu ruku pod ruku sa ljudima iz Pentagona. OLGA: Ja u... IGO: uti, Olga. Preklinjem te, ne govori nita. (Razmilja trenutak) Odgovor je ne. OLGA: Kako? IGO: Ne. Ja neu raditi s vama. OLGA: Igo, ti dakle nisi shvatio? Oni e doi sa revolverima... IGO: Znam. I oni su u zakanjenju. OLGA: Nee dopustiti da te ubiju kao psa. Nee, valjda, pristati da umre ni zbog ega! Igo, imaemo u tebe poverenja. Videce, ti e zaista biti na drug, ti si dokazao... (Auto. Buka motora.) IGO: Evo ih. OLGA: Igo, to bi bio zloin! Partija... IGO: Bez krupnih rei, Olga. Bilo je suvie krupnih rei u ovoj stvari i one su donele mnogo zla. (Auto prolazi) Nisu njihova kola. Imam vremena da ti objasnim. Sluaj:

Ja ne znam zato sam ubio Oderera, ali znam zato je trebalo da ga ubijem: jer je vodio ravu politiku, jer je lagao svoje drugove i jer je mogao da zatruje Partiju. Da sam imao hrabrosti da pucam kad sam bio sam s njim u kancelariji, on bi bio mrtav iz tih razloga i ja ne bih morao da se stidim. Ja se stidim jer sam ga ubio posle. A vi, vi traite od mene neto jo mnogo sramnije: priznanje da sam ga ubio ni zbog ega. Olga, ono to sam pre mislio o Odererovoj politici, ja mislim i sada. Dok sam bio u zatvoru, mislio sam da se vi slaete sa mnom i to me je odravalo; sada znam da sam usamljen u svom shvatanju, ali ja ga neu promeniti. (Buka motora) OLGA: Ovoga puta su oni. Sluaj, ja ne mogu... uzmi ovaj revolver, izai na zadnji izlaz i okuaj sreu. IGO (ne uzima revolver): Vi ste napravili od Oderera velikog oveka. Ali ja sam ga voleo vie no to ete ga vi ikada voleti. Ako se odreknem svog dela, on e postati anonimni le, jedan manje u Partiji. (Auto se zaustavlja) Sluajno ubijen. Ubijen zbog jedne ene. OLGA: Odlazi! IGO: ovek kao Oderer ne umire sluajno. On umire zbog svojih ideja, zbog svoje politike; on je odgovoran za svoju smrt. Ako pred svima priznam svoj zloin, ako ponovo uzmem ime Raskoljnikov i ako pristanem da platim cenu koju treba platiti, onda e i on imati smrt koja mu pristaje. (Kucanje na vratima) OLGA: Igo,ja... IGO (idui prema vratima): Jo ja, Olga, nisam ubio Oderera. Jo nisam. Sada u ubiti i njega i sebe zajedno s njim. (Ponovo kucanje.) OLGA (vie): Odlazite! Odlazite! (Igo udarcem noge otvara vrata) IGO (vie): Nisam upotrebljiv!

(Zavesa)