SREDNJA TEHNIKA KOLA SOMBOR

SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE TEMA: Ksenofont

Profesor: M "o# R$sto% &

Uen !: A' Jo% &

Sombor, decembar 2008.

KSENOFONT Ksenofont iz Atine je roen oko 430 godine, te je prema tome savremenik dogaaja Helenkse Istorije' Kao m adi! je pripadao "irem kr#g# So!r$to% ( )en !$' $d svog ve ikog #%ite ja pri&vatio je prakti%ne mora ne po#ke. ' vreme njegovog sazrevanja Atinjani s# pretrpe i poraz od Spartanaca. (bog toga Ksenofont od azi iz rodnog kraja. Kao i mnogi )rci ide # vojsk# persijskog princa K r$ M"$*e+*' +a # Azij#,. -os e Kirove smrti Ksenofont je #speo da provede g avnin# gr%ki& vojnika *oko .0.000, do mora, da i& preda spartanskom voi T ,ron)' /ako je ostao # s #0bi spartanske vojske. /ibron, 1erki ide i kra j Agesi aj s# m# bi i voe. Sa Agesi ajom je #%estvovao *na strani Sparte, # boj# kod Korone-e ./01' +o2' 3'n'e4 protiv Atine i zbog toga je bio opt#0en da je izdao svoj# otad0bin# *bio je progonjen,. +nogi s# ga smatra i izdajnikom, a i je vo eo svoj# otad0bin#. Spartanci s# m# da i imanje # Ski #nt# gde je Ksenofont proveo .2 mirni& godina # porodi%nom kr#g#. 3avio sa pisanjem, ovom, konjima kao i doma!im pos ovima. Kada se Sparta i Atina sk opi i savez, Ksenofont# je #kin#ta kazna *to je bi o 345. godine p.n.e,. -os e toga, zavrsio je *dop#nio, svoje #%enje o 6storiji. 6mao je dva sina koje je predao Atinskoj vojsci *jedan od nji& je pogin#o # bici kod M$nt ne-e ./56' +o2' 3'n'e'4. Ksenofontova radozna ost i interesovanje za mnoge ob asti, na" i s# se # njegovim mnogobrojnim de ima. 6mao je jasne 0ivotne principe bez s#mnji i ko ebanja7 zdrav,
2

jednostavan, pobo0an, aktivan *bavio se fizi%kim aktinvnostima, 0ivot. 6dea no zanimanje za Ksenofonta je vojni%ko jer ono formira, sna0i te o i d#&. /ako je 0iveo i dr#gima prepor#%ivao da tako 0ive. ' svakom spis# on po#%ava bi o neposrednim savetima, bi o primerima na koje se treba #g edati. ' njegovim spisima centra no mesto za#zima So!r$t' Ksenofont je napisao de o 8Us3o7ene n$ So!r$t$8gde ka0e da je Sokrat bio m#drac i ratnik, fi ozof, a i i prakti%ar koji se r#kovodio jednostavnim 0ivotnim principima. Ksenofont govori o jednoj strani Sokratove i%nosti koja je dragocena jer bi nam ina%e osta a nepoznata *po"to Sokrat nije ni"ta napisao,. KSENOFONTO9I SPISI Ksenofont je napisao de o 9Se&$n-$ n$ So!r$t$:' $vde na jednostavan na%in iznosi Sokratove razgovore sa j#dima po atinskim # icama. ' Sokratovoj Odbrani predstav ja nam dr0anje svog #%ite ja pred s#dom i predstav ja za"to se Sokrat nije #spe"nije branio. ' didakti%nom spis# o Ekonomiji savete o po joprivredi daje sam Sokrat : koji se takvim stvarima nije bavio : te # ovom ik# prepoznajemo samog Ksenofonta, njegov# j#bav prema prirodi. /akoe, zanim jiv je razgovor sa gospodarem imanja 6s&oma&om o idea noj doma!ici. $n smatra najbo jim "to je sam #radio7 #zeo je devojk# od .; godina za 0en#, vaspitao j# je da ga po"t#je<ona je posta a savr"ena doma!ica. Ksenofont ka0e7 =1#"a ce e k#!e, ona je, isto "to i matica # ko"nici=. 1e o nam govori o po o0aj# i 0ivot# &e enski& 0ena *koje nis# #%estvova e # javnom 0ivot# i kod k#!e nis# ima e
3

ve ika prava,. ' njegove spise spadaj# i kratki radovi o Hiparhu, O jahanju, O lovu. >ajzna%ajnija de a Ksenofonta s# po iti%ko:istorijskog karaktera. ' Kirovom nastupanju opis#je dogaaje oko po aska ?e ena # po&od K r$ M"$*e+' 1e o je p#no 0ivi& epizoda, raz#me se i sadr0i mnogo vojni& deta ja. ' ma om de # 9A+es "$-:, Ksenofont pros av ja i &va i spartanskog kra ja.8K ro%o 9$s3 t$n-e: je vrsta istorijskog romana o osnivanj# persijske dinastije. Ksenofont ovde &va i pesrsijski na%in vaspitanja, jer razvija osobine potrebne dobrom vojnik# i v adar#. /akoe, priznaje -ersijancima sposobnost da s&vate &e ensk# k# t#ra i da je osvoje. +e#tim, kritik#je opadanje mora a # savremenoj -ersiji %em# je doprine o ods#panje od stari& idea a. (a poznavanje spartanskog #reenja od zna%aja je spis 9S3$rt$ns! )st$%: gde Ksenofont ve i%a L !)r+o%e ;$!one. (a&va j#j#!i tim zakonima, Sparta je do" a do ve ike mo!i. ' de # 9Sre2st%$ " o 3r (o2 7$:*verovatno Ksenofontov pos ednji rad razmatraj# se mog#!nosti #napreenja atinske privrede i pove!anje dr0avni& pri&oda # krizi. 1e o <H -eron: " <T r$n n: je fiktivni razgovor pesnika Simonida sa tiraninom ?ijeronom o te0ini #prav janja dr0avom i obavezi v adara da se brine za op"te dobro podanika. )r#pi po iti%ko:istorijski& de a pripada i 9 He"ens!$ stor -$: pode jena # 2 knjiga. -rve dve nastav jaj# opis pe eponeskog rata na mest# gde je prekin#to /#kididovo iz aganje. -isane s# svesno zadr0anim /#kididovim sti om, bez dija oga, a i sa #metn#tim besedama g avni& i%nosti. (adr0ana je /#kididiova &eono ogija7 dogaaji se ne navode po ka endarskim godinama, nego po periodima,
4

etnjim *kada s# operacije 6 voene, i zimskim *kada se po pravi # mirova o,. Smatra se da je Ksenofont za ove prve dve knjige morako koristiti materia koji je /#kidid sak#pio. $ vremen# nastanka te dve knjige, postaja a s# dva osnovna mi" jenja. -o jednom pisane s# krajem @ veka # Atini, a po dr#gom pisane s# kasnije *50:ti& godina 6@ veka p.n.e.,. 6sta0iva%i s# zapazi i # preosta om de # 6storije jedan #sek i izv#k i ce in# koj# %ini tre!i i najve!i deo %etvrte knjige *666.:6@:8,.,. $vaj deo je pravi 8ksenofontovski=, pisan "iroko sa opisima i digresijama, sa dija ozima izme# neki& i%nosti, "to daje prirodnost i 0ivost pripovedanja. Sadr0inski, bavi se spartanskim vojevanjem # -ersiji. Kako je Ksenofont i sam # tome #%estvovao, koristi se ovde svojim se!anjem na dogaaje, i se!anjima prijate ja kakvi s# /ibron, 1erki ida i kra j Agesi aj. Sordi smatra da je ovaj deo napisan kao memoarski, ranije i nezavisno od osta i& knjiga, a da je potom, kad je re"io da pi"e Istoriju, Ksenofont # nj# #metn#o i ovaj ode jak. +os i, koji dr0i da je 8 Istor -$8 pisana redom, smatra da je deo 666 A 6@ 8, . nastao # vreme Ksenofontovog boravka # Ski #nt#, oko 324. godine. p.n.e. (avr"ne tri knjige bave se komp ikovanim dobom me#sobni& borbi po isa i va0nim promenama # ?e adi. Kako je, me#tim, Ksenofont pos e dr#ge knjige nap#stio iz aganje gradiva /#kididovom &rono ogijom *zima: eto,, a pi"e bez nekog svog &rono o"kog metoda, nije ako #vek pratiti dogaaje. ' sti # se opet prime!#je /#kididov #ticaj, a i b a0e nego # prve dve knjige. $vaj ode jak sastav jen je svakako # pi"%evoj d#bokoj starosti, pa se ose!a pad # kva itet# i nedovr"enost teksta.

KSENOFONTO9 STA9 PREMA BELE=ENJU ISTORIJE $n ose!a odgovornost pred tim zadatkom a i, bar prema dana"njim meri ima, nedovo jnog stepena. -i"e ako i mnogo, a # antici je smatran vi"e fi ozofom nego istori%arem. Hero2ot, koji je po a veka stariji od njega, napisao je de o koje, kao pre az od etno ogije i geografije prema pravoj istoriji, predstav ja znatnije inte ekt#a no dostign#!e od Ksenofontove Istorije. /#kidid, ne"to stariji Ksenofontov savremenik, postavio je sebi pri pisanj# Peleponeskog rata #zvi"en ci j, da sazna, #stanovi i objasni istin#, da je #metni%ki i objektivno iz o0i i da po#kom zad#0i potomstvo. (a&va j#j#!i njegovim mnogostr#kim sposobnostima, ostvaren je pravi na#%ni rez# tat, koji anti%ka i srednjovekovna istoriografija nije prevazi" a. Ako s# Ksenofontove zas #ge A mora se priznati A s abije od ?erodotovi& i /#kididovi&, njegova 8He"en !$8 je jo" #vek k asi%no de o, ne samo po vremen# nastanka i period# koji opis#je, ve! i po svojoj koncepciji. Ksenofont je # ce ini #speo da ob#&vati vr o ve ik# gra# koj# daj# raznorodni dogaaji na ve ikom prostor# i da ostvari &omogen# i # s#"tini potp#n# i po#zdan# sintez#. 'prkos interesovanj# za spo jne aspekte zbivanja, on #speva da se od#pre priv a%nosti romanesknog kazivanja. @e! njegovi m ai savremenici, Bfor, /eopomp i 1#rid pi"# jedan retorski, dr#gi mora izatorski, tre!i anegdotski. >ji&ovi prist#pi istoriji najav j#j# d#& nove epo&e A &e enizma. Ksenofont ne navodi izvore svoje obave"tenosti. (a neke dogaaje jasno je da zna iz i%nog isk#stva, svakako da se za dr#ge raspitivao, pa i koristio dok#menta. A i, on %itaoca
5

# to ne #p#!#je, dok /#kidid, na primer, %ak dos ovno citira vi"e dr0avni& #govora. >a" pisac #me dosta da zapazi i da to jasno i zanim jivo iznese, mada ne i da rasporedi gra# #vek na najbo ji na%in. ' obja"njenje pravi& #zroka dogaaja se ne #p#"ta, i i i& t#ma%i jednostavno, zanemar#j#!i pri tom #ticaj dr#"tveni& i ekonomski& %ini aca, dobro poznati& /#kidid#. Kako je ve! zapa0eno, on pi"e C dogaajima koji njega samog zanimaj# A %esto im je i i%no pris#stvovao A i i C kojima se ako mogao obavestiti. /ako smo dobi i de o # kome je g avna # oga pripa a S3$rt *Dakedemon#,, a da bi sa%#vao #g ed Dakedemona, Ksenofont prospartanski boji dogaaje i i pre azi preko ne%eg "to bi Dakedemon prikaza o # o"em svet #. ' prikaz# op"tegr%kog *tzv. Anta kidinog, mira iz 386. god. p.n.e., sk op jenog na inicijativ# Sparte i persijskog kra ja, koji je # ?e adi prim jen kao naciona na sramota, na" pisac ne na azi za potrebno da izrazi ni svoje i%no nezadovo jstvo, niti, "to je gore, nezadovo jstvo ve!ine gr%ki& po isa. 1onek e zbog pristrasnosti, a donek e zbog povr"nog s&vatanja svog zadatka, Ksenofont ne daje odgovaraj#!i prostor i prav# ocen# pojedinim dogaajima i i%nostima. /ako se deta jno opis#j# Agesi ajeve operacije # tre!oj i %etvrtoj knjiziE dogaaji oko ma og po isa F ij#nta dobijaj# s#vi"e prostora # sedmoj knjizi, zbog oja nosti ovog grada prema Sparti i zbog oko nosti da se Ksenofont tada na azio # Korint#, b iz# F ij#nta, te je C svem# bio dobro obave"ten. -re#ve i%ava zna%aj 93itke bez s#zaG # kojoj s# Spartanci bez g#bitaka pobedi i Arkaane. >eke sitne okr"aje opis#je potanko, isto kao i bitke sa kr#pnijim pos edicama, "to mo0e da dovede %itaoca # zab#n# # pog ed# stvarni& razmera onog "to se zbi o.
2

>ajozbi jnija Ksenofontova mana je pre!#tkivanje neki& dogaaja kao da se nis# ni odigra i. /o stvara najve!e te"ko!e za rekonstr#isanje &e enske istorije prve po ovine 6@ veka. 6zostav jene s# takve stvari od me#dr0avne va0nosti, kakve s# stvaranje 1r#gog atinskog pomorskog saveza i osnivanje +esene i +ega epo ja, g avnog grada novonasta og Arkadskog saveza, C HCme je ina%e primoran da govori. $d zna%ajni& i%nosti, -e opid# #op"te ne spominje kao tebanskog dr0avnika, ve! samo jednom, #z p#t, kao % ana pos anstva persijskom kra j#, pa i tad # nepovo jnom svet #. I Bpaminondi, najve!em vojskovoi i dr0avnik# svog doba, takoe, /ebanc#, Ksenofont govori tek na kraj# svoje Istorije, opis#j#!i bitk# kod +antineje, # kojoj je ovaj i pogin#o. Ksenofontova neobjektivnost brzo pada # o%i, a i treba imati na #m# da se ova osobina sre!e i kod dr#gi& poznati& pisaca # antici. -a ipak, Ksenofont ponekad #speva da se #zdigne iznad svoji& nak onosti i da prizna zas #ge i i &rabrost i neprijate j#, pojedinc# i i grad#. /akav je s #%aj s ocenama atinski& vojskovoa /rasib# a i 6fikrata. >eke pozitivne strane na azi i # # ozi svog rodnog grada. Ako svoj# netrpe jivost prema /ebi ne mo0e da prikrije, # stanj# je da Spartancima, i pored nak onosti, #p#ti kritik# i prekor. /ako, na primer, os oboenje tebanskog akropo ja, koji s# Spartanci bi i na prevar# za#ze i, smatra kao zas #0en# bo0j# kazn#. 'op"te #zev, 8He"ens!$ stor -$ je, #prkos nedostacima najpotp#niji i najva0niji izvor koji imamo za s o0eni period prve po ovine %etvrtog veka. Ako se ne posmatra samo kao istorijski period, ve! vi"e od toga, kao odraz jednog vremena i kao knji0evno de o, onda je njena vrednost jo" ve!a. Sa%#va a nam je a#tenti%n# atmosfer#, 0ive ikove
8

)rka i -ersijanaca, kao i svedo%anstva C nji&ovim s&vatanjima i odnos# prema 0ivot#. -ovo jnom #tisk# doprinose i prirodni, jednostavni dija ozi i zanim jiva inscenacija dogaaja, i kad ne moraj# imati va0nosti za 9ve ik#G istorij#. -riv a%an je anegdotski prizor # kome Agesi aj, zbog svoji& interesa, nastoji da o0eni novog spartanskog saveznika, m adog paf agonskog v adara $tisa, k!erkom svog dr#gog saveznika, Spitridata. Jo" je 0iv ja epizoda # kojoj Spartanac 1erki ida domi" jato izigrava Farnabazovog vaza a +idij#, zadobiv"i od njega i b ago i gradove koje je ovaj nepravedno bio #zeo pod svoj# v ast. >aro%iti dar ispo java Ksenofont # opis# bitaka. 1ok mnogi anti%ki pisci ne #mej# da nam preg edno prenes# raspored vojski i tok borbe, Ksenofont, vojnik po poziv#, sa posebnom pa0njom be e0i sve bojeve. (apa0eni s#, na primer, njegovi prikazi bitaka kod >emeje i kod Koroneje. Ksenofont #me da izrazi i psi&o o"k# dramati%nost iz#zetni& pri ika, kakve s# s#enje atinskim stratezima, pobednicima # bitki kod Argin#ski& ostrva, i i beskr#p# ozna akcija Ka ije, koja vodi /eramenovom &ap"enj# i os#di na smrt pred p#nim ve!em. Jo" jedn# od ik# na"eg pisca, va0n# za raz#mevanje i pojedini& karaktera i po iti%ki& odnosa, predstav jaj# govori. ' raznim pri ikama govore dr0e pos anici, vojni zapovednici i po iti%ari. Ksenofont je, vode!i ra%#na C i%nostima i oko nostima, ove govore sam sastavio. Kaz i%itog izraza, oni epo prekidaj# njegovo jednostavno pripovedanje. (a Ksenofontov sti ve! je re%eno da se prvenstveno od ik#je jasno!om. /o va0i za misao, konstr#kcij# re%enice, izbor izraza. $v# njegov# osobin# zapa0aj# i &va e jo" anti%ki teoreti%ariE ponekom dana"njem %itaoc#
4

Ksenofontov tekst izg eda!e i s#vi"e jednostavan. ' jezik#, iako je Atinjanin, na aze se i neati%ke re%i. Svakako da je to #ticaj d#gog boravka van otad0bine i oko nosti da se koristio svedo%anstvima pisanim dr#gim dija ektima. 6pak, s# ga zbog prozra%no jasnog jezika stari pisci zva i 9ati%kom m#zomG i 9ati%kom p%e omG, dok se Kim janin# Kvinti ijan# %ini o da na 9Ksenofontovim #snama sedi boginja #beivanjaG.Ksenofontova de a, naro%ito istorijska, dosta s# %itana # njegovo doba. Aristote je poznavao i koristio i njegove fi ozofske, kao i istorijske spise. (bog dobrog jezika rano je postao "ko ski pisac, a prav# pop# arnost do0iveo je, kao sokratovac, # Bpik#rovoj i stoi%koj fi ozofskoj "ko i. -o #zor# na Kiruprediju, koja je # antici bi a Ksenofontovo najomi jenije de o, pisa o je v adarske biografije niz sitniji& a#tora. -oznavanj# njegovi& de a # Kim# p#no je doprineo sam Liceron, koji je na atinski jezik preveo spis 8O e!ono7 - 8. ' vreme cara ?adrijana, j#bite ja &e enske k# t#re, ponovo se jav ja interesovanje i za Ksenofontova de a *66 v. ne.,. Kako je tada opet na ceni jasan sti , na na"eg pisca se #g edaj# istoriografi Apijan, Arijan i dr#gi. ' poznoj antici Ksenofont je bio zanemaren. -onovo se %ita tek # @izantiji i to, opet, naro%ito K r 3e2 -$. Ksenofont je #mro, kako se %ini, # Korint# oko 3;4. godine.

.0

L ter$t)r$: Velika En iklopedija Istorije ! MMM.Mikipedia.com, MMM.p&i osop&Nmr.com

..