27 Dr Ivanka Spasi Nauni savetnik Institut za uporedno pravo, Beograd

UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA MEUNARODNOG TRGOVINSKOG PRAVA

Meunarodni Institut za unifikaciju privatnog prava (UNIDROIT) predstavlja znaajnu meunarodnu, meuvladinu organizaciju, iji je zadatak da radi na usklaivanju, harmonizaciji i unifikaciji materije privatnog prava u meunarodnim okvirima. Izuzetno znaajan uinak UNIDROIT je ostvario, i konstantno ostvaruje, u oblasti meunarodnog trgovinskog prava, kao jedne od najznaajnijih oblasti privatnog prava. U okviru rada na unifikaciji materije trgovinskog prava UNIDROIT je ostvario znaajne rezultate u vie razliitih oblasti, pre svega, meunarodne prodaje, pedicije i transporta, meunarodnog zastupanja, leasing poslovanja, franchising poslova, obezbeenja potraivanja, bankarskih poslova. Koncipiranjem i usvajanjem optih naela meunarodnih trgovinskih ugovora UNIDROIT je u velikoj meri doprineo procesu usklaivanja i harmonizacije ukupne materije trgovinskog prava. U ovom radu analizirana su neka pitanja i oblasti meunarodnog trgovinskog prava u kojima je rad na unifikaciji od strane UNIDROIT pokazao veoma znaajne rezultate.

UVOD Meunarodni institut za unifikaciju privatnog prava (UNIDROIT)1 je osnovan multilateralnim sporazumom, zakljuenim 1926. god. u okviru Drutva Naroda. Posle transformacije sprovedene 1940. god. UNIDROIT je uspostavio dananji oblik i strukturu nezavisne, meunarodne, vladine organizacije. lanice UNIDROIT-a su drave, a sedite mu je u Rimu.
1

International Institute for the Unification of Private Law

28

Strani pravni ivot 2/2009

U skladu sa odredbama Statuta (ove) organizacije, Institut je meunarodno telo odgovorno vladama (zemalja lanica) koje u njemu sudeluju; u radu UNIDROIT-a sve vlade, osim italijanske, zastupaju akreditovani diplomatski predstavnici. Institut je otvoren za lanstvo svim dravama koje pristupe njegovom Statutu. Najvii organ Instituta je Generalna skuptina sastavljena od diplomatskih predstavnika svih drava lanica. Pored Generalne skuptine Institut ima i Predsednika, Upravni savet i Sekretarijat. Upravni savet kontrolie sprovoenje utvrene politike, potovanje Statuta i realizaciju programa rada Instituta. Upravni savet je sastavljen od razliitih eksperata (pravnika, profesora pravnih nauka, sudija, saradnika u ministarstvima za pravosue itd.) izabranih od strane Skuptine. Sekretarijat je izvrni organ Instituta koji sprovodi utvreni program rada. Na elu Sekretarijata Instituta nalazi se Generalni sekretar. Delatnost Instituta finansiraju zemlje lanice uz pomo italijanske vlade. Osnovni zadatak Instituta je utvrivanje i razmatranje potreba za modernizacijom, kordinacijom i unifikacijom privatnog prava, a naroito trgovinskog, kao njegovog izuzetno vanog dela. Od izuzetnog znaaja su razume se i metodi koji se koriste za ostvarenje ovih zadataka. Kada utvrdi postojanje potrebe za modernizacijom i unifikacijom pojedine oblasti ili pitanja, Institut preduzima radnje koje predstavljaju njegovu osnovnu i najznaajniju aktivnost a to je koncipiranje nacrta unifikovanih pravila (bez obzira na nain unifikacije, koji moe biti razliit u zavisnosti od toga koji se od metoda proceni kao najefikasniji). Institut je naelno ograniio svoj rad na unifikaciju materijalnih pravila privatnog prava ostavljajui pitanja sukoba zakona i jurisdikcija Hakoj konferenciji za meunarodno privatno pravo2. Pitanja koja spadaju u domen pomorskog, vazduhoplovnog i radnog prava, zbog svoje specifinosti su, takoe, izostavljana iz delokruga rada Instituta, budui da se njima bave specijalizovane (meunarodne) organizacije Pored aktivnosti na polju modernizacije i unifikacije koje Institut obavlja samostalno (u najveem broju sluajeva), kod pojedinih specifinih pitanja Institut uspostavlja tesnu sardnju sa meunarodnim organizacijama
2 V. R. Vukadinovi, Meunarodno poslovno pravo

(opti deo), Kragujevac 2005, str.

182.

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

29

specijalizovanim za te specifine oblasti i pitanja; kao plod ovakve funkcionalne sardnje nastalo je ili je usavreno vie tekstova 3. Definitivne verzije predloenih unifikacijskih tekstova se usvajaju na meunarodnim diplomatskim konferencijama. Pored izrade nacrta unifikacijskih tekstova, delatnost UNIDROIT ukljuuje i objavljivanje strunih studija i analiza, pored toga redovno se izdaju i veoma znaajne strune publikacije od kojih su najvanije Godinjak Instituta (Unification of Law) i zbirke sudske i arbitrane prakse (Uniform Law Cases). Sam proces unifikacije se odvija u dve faze: preliminarnoj (pripremnoj) i diplomatskoj (pregovarakoj)4. U preliminarnoj fazi se razmatra potreba za sprovoenjem pravnih reformi u odreenoj oblasti (po precizno odreenom pitanju) kao i mogunost odnosno izvodljivost sprovoenja reformi. U vezi sa realnim mogunostima sprovoenja reformi sastavlja se odgovarajui izvetaj koji sadri izbor ili bar predlog odgovarajueg metoda unifikacije koji strunjaci smatraju najoportunijim. Izvetaj razmatra Upravni savet; ukoliko Savet smatra izvetaj zadovoljavajuim, posredstvom Sekretarijata, sastavlja se studijska odnosno radna grupa koja e pripremiti preliminarni nacrt unifikacijskog dokumenta (najee je to konvencija, ali moe to biti i drugi alternativni oblik unifikacije - model zakon, jednoobrazna pravila, model ugovor, naela itd.). Poto se sastavi preliminarni tekst nacrta, razmatra ga Komitet vladinih eksperata koji i usvaja definitivnu verziju teksta Sa gotovim nacrtom teksta konvencije (ili drugog unifikacijkog akta) se prelazi u drugu fazu, a to je pregovaraka. Tokom ove faze razmatra se tekst nacrta konvencije ili alternativnog unifikacijskog akta. U ovoj fazi se utvruje konani predlog teksta konvencije (ili alternativnog akta unifikacije) koji se potom alje na usvajanje na diplomatskoj konferenciji. to se tie ostvarenog doprinosa UNIDROIT-a u (meunarodnoj) unifikaciji trgovinskog prava on je veoma veliki i znaajan; naroito znaajan,
je saraivao sa UNCITRAL-om na reviziji Hakih jednoobraznih zakona o meunarodnoj prodaji (usvojenih na Hakoj diplomatskoj konferenciji). Do potrebe za revizijom je dolo zbog brojnih sutinskih i formalnih primedaba. Revidirani tekst zakona posluio je kao osnov za donoenje Beke konvencije. Saradnja UNIDROIT - a i UNCITRAL - a uspostavljena je i u vezi sa usvajanjem Konverncije o odgovornosti preduzetnika transportnih terminala (lika, pristanita, aerodroma). 4 V. Guide to International Master Franchise Arrangements, UNIDROIT 1998, Study LXVIII-Doc. 17, str. 1-3.
3 Recimo, UNIDROIT

30

Strani pravni ivot 2/2009

moglo bi se rei kapitalan, doprinos postignut je u oblasti meunarodne prodaje robe5. Znaajan doprinos na polju unifikacije ostvaren je i u oblastima zastupanja (u meunarodnoj prodaji)6, meunarodnog prevoza robe7, odgovornosti preduzetnika transportnih terminala. Znaajne domete unifikacija je dostigla i u oblasti finansiranja investicija (finansijski leasing)8, zatim leasing poslovanja uopte (nacrt model zakona o leasingu, koji je u fazi donoenja), u oblasti poslovnog odnosno bankarskog finansiranja (faktoring)9. Pod okriljem UNIDROIT-a izvrena je i unifikacija materije franchising poslovanja10, u meri u kojoj je to u aktuelnom trenutku bilo mogue (unifikacija se odnosi samo na master franchising sporazum, koji je najsloeniji, ostali jednostavniji oblici nisu obuhvaeni meunarodnom unifikacijom). Iz ukupnog korpusa materije franchisinga naknadno je izdvojeno pitanje otkrivanja podataka (disclosure) koje je izuzetno znaajno za franchising poslovanje. Ovo pitanje (najpre obuhvaeno UNIDROIT Vodiem za franchising) unificirano je kao samostalno model zakonom11. U materiji obezbeenja potraivanja (na pokretnoj opremi) UNIDROIT je sproveo postupak za meunarodnu unifikaciju koji je rezultirao donoenjem odgovarajue konvencije12.
UNIDROIT je koncipirao tekstove Jednoobraznog zakona o meunarodnoj prodaji telesnih pokretnih stvari i Jednoobrazni zakon o zakljuivanju ugovora o meunarodnoj prodaji telesnih pokretnih stvari, usvojenih na diplomatskoj konferenciji u Hagu 1964. god., a vrlo aktivno je saraivao i u procesu revizije tekstova ovih zakona i stvaranju osnova za koncipiranje definitivnog teksta Beke konvencije. 6 Konvencija o zastupanju u meunarodnoj prodaji robe, usvojena u enevi 1973. god. 7 Institut je sainio nacrte konvencija o ugovorima o drumskom prevozu putnika i prtljaga, kombinovanom meunarodnom prevozu, pediterskom ugovoru o meunarodnoim prevozu. 8 Konvencija o meunarodnom finansijskom leasingu, usvojena na diplomatskoj konferenciji u Otavi 1988. god. 9 Konvencija o meunarodnom faktoringu, usvojena u Otavi 1988. god. 10 Vodi za meunarodne master franchisimng sporazume, usvojen 1998. god. 11 Model zakon o otkrivanju podataka u franchising poslovanju, donet 2002. god. 12 Konvencija o meunarodnom obezbeenju na pokretnoj imovini, usvojena u Kejp Taunu (Cape Town), 2004. god.
5

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

31

Pored nabrojanih pojedinih oblasti koje su uspeno harmonizovane treba naroito istai jo jedan izuzetan podvig na polju unifikacije, a to je koncipiranje Naela meunarodnih trgovinskih ugovora13. U jednom radu ovog tipa naravno nije mogue opirno govoriti o svim unifikacijama koje su sprovedene u okviru UNIDROIT-a ili uz njegovu asistenciju. U ovom tekstu e biti rei o unifikacijama koje je Autor smatrao prioritetnim. Oblici unifikacije trgovinskog prava Jedno od metodolokih pitanja, koje se namee kao prethodno kada se pristupa unifikaciji14, je pitanje oblika unifikacije koji treba izabrati. Pored unifikacije koja se sprovodi usvajanjem meunarodnih konvencija, mogui modeli unifikacije su i jednoobrazna pravila, model zakoni, model ugovori koji sadre standardne klauzule. Specifine vidove unifikacije predstavljaju vodii (gides) kao i harmonizovana i sistematizovana naela15. Meunarodne konvencije, kao vid meunarodnog zakonodavstva, smatraju se dosta krutim oblikom unifikacije, budui da se moraju ratifikovati na nivou drava da bi se mogle primenjivati; imajui u vidu sloeni nain operacionalizovanja one su dosta nepodesne za brzu promenu i prilagoavanje, koje je esto neophodno kada se radi o materiji trgovinskog prava. Sa druge strane, znaajna prednost meunarodnih konvencija lei u injenici da su one najsveobuhvatniji oblik unifikacije, koji najvie vodi rauna o uspostavljanju ravnotee izmeu vodeih svetskih pravnih sistema (common i civil law-a, koji su jednako znaajni kada se radi o materiji trgovinskog prava). Najvea prednost meunarodnih konvencija lei u injenici da one najvie vode rauna o ravnotei interesa strana uesnica u trgovinskim poslovima. Jednoobrazna pravila, kao drugi oblik unifikacije, dosta su slina meunarodnim konvencijama po materiji i nainu njenog ureivanja, ali im je naUNIDROIT Naela meunarodnih trgovinskih ugovora; Naela su doneta 1994 a revidirana 2004. god. 14 O unifikaciji uopte, njenim metodima i modalitetima videti kod I. Spasi, Meunarodna unifikacija trgovinskih ugovora, Arhiv za pravne i drutvene nauke, 2006, br. 3-4, str. 1833 i dalje 15 O oblicima videti I. Spasi, Ugovor o laesingu, Beograd, 1990, str. 142-143.
13

32

Strani pravni ivot 2/2009

in usvajanja i primene neto jednostavniji; jednoobrazna pravila se esto vezuju za meunarodne konvencije odnosno pretapaju u njih (kao to je to bio sluaj sa Hakim jednoobraznim zakonima). Model zakoni i model (standardni) ugovori (sa standardnim klauzulama) predstavljaju savremenije oblike unifikacije; oni se dosta koriste u oblasti trgovinskih ugovora upravo zbog svoje elastinosti i pogodnosti za primenu16. Specifian vid unifikacije u trgovinskom pravu predstavljaju vodii; njihova upotreba je naroito znaajna u oblastima i po pitanjima u kojima nema jedinstvenih reenja, ve postoji vie alternativnih opcija. Samo utvrivanje i analiziranje vie ponuenih varijanata veoma je znaajno za uesnike u trgovakom prometu budui da im prua neophodne informacije i nudi alternativna reenja. Specifian oblik unifikacije u trgovinskom pravu predstavljaju i naela; da bi naela mogla da se smatraju vidom unifikacije moraju obuhvatati najvanije principe vezane za odreeno pitanje ili institut i moraju biti sistematizovana. Izradu (optih) naela obino na sebe preuzimaju specijalizovane organizacije ili tela iz odreene oblasti. Za sve pomenute oblike unifikacije postoji vie konkretnih primera u praksi UNIDROIT-a. Treba naglasiti da se nijedan oblik ne moe izabrati a priori kao najbolji. Tek u konkretnom sluaju, u zavisnosti od toga koje se pitanje meunarodno ureuje, moe se rei koji e oblik unifikacije biti najpogodniji17. Ovde e biti rei o unifikaciji pojedinih pitanja trgovinskog prava znaajnih za meunarodno trgovinsko poslovanje, koje su sprovedene pod okriljem UNIDROIT-a, a koje pripadaju razliitim kategorijama odnosno modalitetima unifikacije.
16 Primena model zakona i standardnih ugovora ne zahteva nikakve specijalne formal-

nosti, dovoljna je volja ugovornih stranaka. 17 Meunarodnim konvencijama su, recimo, ureena pitanja meunarodne prodaje robe i finasijskog leasinga; plaanje putem dokumentarnog akreditiva ureeno je jednoobraznim pravilima; unifikacija materije franchising poslova sprovedena je donoenjem Vodia; za mnoge trgovake poslove postoje standardni ugovori; to se, pak, optih pitanja u vezi sa trgovakim ugovorima tie, ona su unificirana usvajanjem (optih) naela.

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

33

UNIDROIT NAELA MEUNARODNIH TRGOVINSKIH UGOVORA Jedan od najznaajnih doprinosa UNIDROIT-a unifikaciji materije trgovinskog prava, predstavlja donoenje Naela meunarodnih trgovinskih ugovora. Naela su doneta 1994. god.. Koncepcijska reenja koja sadre Naela odraavaju meunarodnu trgovinsku praksu uspostavljenu u savremenom meunarodnom poslovanju. Naela sadre osnovne principe koji se tiu meunarodnih trgovinskih ugovora, njihovog zakljuenja, funkcionisanja, prestanka, obezbeenja itd.; ove (osnovne) principe sadre svi razvijeni pravni sistemi i sve znaajnije kodifikacije u svetu. U Preambuli Naela data je sugestija da ona mogu posluiti kao model domaim i meunarodnim zakonodavcima18. Meunarodne trgovinske arbitrae (ve) imaju veoma veliku korist od donoenja Naela; donosei presude u konkretnim sluajevima, arbitri se pozivaju na odredbe ovih Naela 19. Kada se radi o (konkretnim) ugovorima koje zakljuuju ugovorne strane, pozivanje na odredbe Naela je jo mnogo uestalije. Meunarodne poslovne asocijacije raspolau podacima da se u velikom broju meunarodnih trgovinskih ugovora odredbe Naela utvruju kao pravo koje e biti relevantno i koje e se primenjivati u sluaju spora (merodavno pravo). Osim kod tumaenja ugovora, odredbe Naela slue i kao autonomno trgovako pravo (lex mercatoria), te predstavljaju dopunu konkretnih ugovora. U periodu koji je protekao od njihovog usvajanja Naela su i dopunjavana, pa u novoj redakciji postoje i dodatna pitanja kojih nije bilo u osnovnom tekstu20. U tehnikom pogledu tekst Naela je sistematizovan u Preambulu i sedam glava.
18 Naela su, na primer, uzeta u obzir prilikom izrade graanskih zakonika eke, Estonije, kanadske provincije Kvebek kao i novih zakonika Ruske federacije i Holandije. Ameriki Jednoobrazni trgovaki zakonik revidiran je kako bi se njegove odredbe usaglasile sa odredbama Naela. Frankofonske drave Afrike sainile su svoj Opti trgovaki zakonik pod uticajem Naela. 19 U lanku prof. J.Vilus Naela meunarodnih trgovinskih ugovora, Pravni ivot, 1998, br. 11, str. 415 citirana su dva sluaja reavana pred arbitraama u Parizu (1995) i Njujorku (1996). U oba sluaja arbitrae su primenile Naela kako bi popunile pravne praznine (po odreenim pitanjima) koje postoje u Bekoj konvenciji. 20 Nova dopunjena i izmenjena redakcija objavljena je 2004. god.

34

Strani pravni ivot 2/2009

UNIDROIT Naela ureuju osnovna i najvanija pitanja u vezi sa meunarodnim trgovinskim ugovorima; a primenjuju se ako se ugovorne stranke (u konkretnom ugovoru) saglase o njihovoj primeni. U poglavlju koje sadri opte odredbe utvrene su definicije najvanijih pojmova, pre svega, slobode ugovaranja21, zatim forme, obaveznosti, izmena i tumaenja ugovora, kao i primene naela savesnosti i potenja22. U poglavlju koje se odnosi na zakljuivanje ugovora detaljno su razraena pitanja naina zakljuenja ugovora; to se, prvenstveno, odnosi na pitanje prihvata ponude, ali i na pitanja o njenom povlaenju, opozivu, odbijanju ponude, kao i na pitanja o tipskim klauzulama i neuobiajenim odredbama i njhovom tumaenju. U skladu sa odredbama Naela koja se se odnose na punovanost ugovora za zakljuenje, izmenu ili raskid ugovora dovoljan je prost sporazum ugovornih strana. Naela definiu i zabludu, prevaru i pretnju i njihov uticaj na (ne)punovanost ugovora. U skladu sa odredbama Naela o tumaenju, ugovor e se tumaiti shodno zajednikoj nameri stranaka. Naela utvruju i sadrinu ugovora, odnosno obaveze ugovornih strana. U vezi sa pitanjem sadrine ugovora Naela prave vrlo znaajnu razliku izmeu obligacija cilja i obligacija sredstava23; obligacije cilja su takve obligacije kod kojih dunik mora da obezbedi postizanje odreenog cilja, odnosno da obezbedi tano odreeni rezultat24, kod obligacija sredstava dunik je, pak, obavezan da izvri inidbu sa dunom panjom razumnog lica25; razlika izmeu ove dve vrste obligacija lei u stepenu panje koja se duguje26.
Sloboda ugovaranja se ogleda u pravu stranaka da zakljue ugovor i odrede njegovu sadrinu. 22 O izuzetnom znaaju primene naela savesnosti i potenja opirnije videti kod J. Vilus, op. cit. str. 416. 23 Opirnije razlike izmeu ova dva tipa obligacija videti kod S. Perovi, Obligaciono pravo, Beograd, 1973, str. 43 i dalje. Pravljenje razlike izmeu obligacija cilja i sredstava uobiajeno je u pravnim sistemima Italije, Francuske, Belgije, Holandije. 24 Ukoliko nije postigao odreeni rezultat dunik nije ispunio cilj obligacije, pa se smatra da (dunik) da nije izvrio obavezu, to opet raa obavezu naknade tete; v. S Perovi, op. cit. str. 43 i dalje. 25 Izvrenjem prestacije ne mora se postii i krajnji rezultat za poverioca, mora se samo uloiti odreen stepen panje (duna panja) prilikom izvravanja prestacije. S. Perovi, op. cit. str. 44 26 Videti J. Vilus, op. cit. str. 424.
21

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

35

Kod izvrenja obaveza veoma znaajno je pitanje vremena i mesta izvrenja ugovora. Imajui u vidu moderne naine (elektronskog) poslovanja odnosno elektronskog transfera sredstava, pitanje vremena i mesta izvrenja ugovora moe biti problem; moe se, naime, postaviti pitanje kada (u kom tanom momentu) se prenos sredstava smatra obavljenim. Naela ureuju i ovo pitanje27 to je svakako izuzetno znaajno. Vezano za izvrenje ugovora, Naela sadre i odredbe koje se tiu i izvravanja novanih obaveza. Naela su uredila i dejstvo promenjenih okolnosti na izvrenje ugovora. Promenjene okolnosti postoje kada (novo)nastale okolnosti sutinski promene ugovornu ravnoteu. U skladu sa odredbama Naela strana koja je oteena nastankom promene okolnosti ovlaena je da trai ponovne pregovore. Ukoliko strane ne postignu meusobni sporazum povodom promene okolnosti svaka od ugovornih strana moe da se obrati sudu. Sud moe, kada utvrdi sutinsku promenu okolnosti, ugovor raskinuti ili izmeniti. Naela ureuju i pitanja u vezi sa neizvrenjem ugovora; najpre se odreuje ta se sve smatra neizvrenjem, manjkavim izvrenjem i zadocnjenjem sa izvrenjem ugovora. U vezi sa izvrenjem ugovora, ureena su i pitanja vie sile kao razloga za oslobaanje dunika od odgovornosti za neizvrenje obaveze; pitanje raskida ugovora kao posledice neizvrenja kao i pitanje naknade tete (kao posledice neizvrenja ugovora). Naela predviaju naknadu tete za sve vrste neizvrenja ugovora (naknauje se stvarna teta i izmakla dobit). Osim ovih najvanijih pitanja detalno su ureena i pitanja dokazivanja tete, kamata, valuta u kojoj se odreuje naknada tete. Nova redakcija Naela28 dopunjena je odredbama koje se odnose na zastupanje, zatim ustupanje prava kao i na pitanje zastarelosti29. Dopunjena verzija Naela sadri praktino sva sutinska pitanja od znaaja za meunarodne trgovinske ugovore koja su, pri tome, sistematizovana
Kada se plaanje vri prenosom sredstava obaveza dunika je izvrena kada se izvri plaanje finansijskoj instituciji poverioca. 28 Alktuelni podaci u vezi sa tekstom Naela i njihovim dopunama mogu se potraiti na Internet site-u UNIDROIT-a: www.unidroit. org 29 O dopunama prvobitnog teksta Naela i njihovim specifinostima videti u radu J. Vilus, UNIDROIT naela meunarodnih trgovinskih ugovora, 2004. god, Pravni ivot, 2005, br. 11, str. 460 i dalje.
27

36

Strani pravni ivot 2/2009

i harmonizovana na najbolji nain. Moglo bi se sa punim pravom rei da UNIDROIT Naela svakako predstavljaju znaajan izvor novog meunarodnog trgovinskog prava (lex mercatoria). UNIFIKACIJA LEASINGA Leasing poslovi predstavljaju veoma znaajan vid meunarodnog trgovinskog poslovanja30. U ukupnom korpusu leasing poslovnja naroito su znaajni finansijski leasing poslovi, budui da se njima ostvaruje investiciono finansiranje; ovi poslovi omoguavaju efikasan i savremen nain finansiranja nabavke opreme koji ima niz prednosti u odnosu na ranije koriene klasine vidove nabavke opreme (kupovinu za gotovo ili kredit). Leasing posao se pojavio u poslovnoj praksi SAD, pedesetih godina prolog veka. Iz svoje matine zemlje ovaj posao brzo se proirio na sve kontinente. Zbog velike potrebe za investicijama zakljuivanje leasing poslova u meunarodnim okvirima je u stalnom porastu. Poslovna praksa (naroito amerika) imala je dosta razraene metode realizacije leasing poslova; bez obzira na odsustvo zakonskih pravila o finansijskom leasingu u matinoj zemlji leasinga, njegovo funkcionisanje se odvijalo neometano. Sa irenjem leasing poslovanja u Evropu, neke evropske zemlje su, u skladu sa tradicijom civil law-a, zakonski uredile oblast leasing poslovanja (Francuska, Belgija). Sa narastanjem obima meunarodnih leasing poslova dolazilo je do izvesnih potekoa u njihovoj realizaciji prvenstveno zbog razlika koje su postojale u razliitim pravnim konceptima i nainima ureivanja odreenih pitanja. Kako je obim leasing poslova narastao tako se uveavala i potreba da se osnovni postulati njegovog funkcionisanja urede u meunarodnim okvirima. Iz ove potrebe nastala je Konvencija o meunarodnom finansijskom leasingu. Celokupni posao oko meunarodne unifikacije finansijskog leasing poslovanja sproveden je od strane UNIDROIT-a. Moglo se oekivati da e donoenje meunarodne konvencije zadivoljiti potrebe na polju unifikacije; to se, meutim, nije dogodilo, barem ne u potpunosti. Bez obzira na usvajanje i ratifikaciju Konvencije i njeno potonje stupanje na snagu Konvencija nije u potpunosti zadovoljila potrebe za ureO najznaajnijim karakteristikama leasing poslova videti I. Spasi, Osnovni koncepti leasing posla i ugovora, Strani pravni ivot, 2004, br. 2-3, str. 225 i dalje.
30

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

37

enjem oblasti leasinga; naroito se to odnosilo na zemlje u razvoju i tranziciji (koje nisu imale razvijenu tradiciju leasing poslovanja). Stoga je, opet pod okriljem UNIDROIT-a, pokrenuta nova inicijativa za unifikacijom, ovog puta ukupne oblasti leasing poslovanja (finansijskog i nefinansijskog oblika leasing posla) Ova inicijativa tie se prevashodno zemalja u razvoju i tranziciji i treba da im pomogne da urede oblast leasing poslovanja prvenstveno u nacionalnim okvirima; stoga je, kao oblik unifikacije, ovog puta izabran model-zakon. Konvencija o meunarodnom finansijskom leasingu Imajui u vidu injenicu da je realizacija leasing poslova u meunarodnim okvirima bila skopana sa prilinim brojem potekoa, u okviru UNIDROIT-a je pokrenut postupak unifikacije, koji je rezultirao donoenjem meunarodne konvencije. UNIDROIT Konvencija o meunarodnom finansijskom leasingu je usvojena na diplomatskoj konferenciji u Otavi 1988. god.. Konvencija je ratifikovana od dovoljnog (mada ne i od oekivanog) broja drava i stupila je na snagu. Razlog to Konvencija nije masovnije prihvaena treba traiti sa jedne strane u nedovoljnom poznavanju ove problematike (naroito u nerazvijenim zemljama i zemaljama u tranziciji), a sa druge u nedovoljnoj preciznosti nekih od usvojenih reenja. Konvencija je uredila sva najznaajnija pitanja u vezi sa zakljuivanjem i realizacijom finansijskog leasing posla. Konvencija e se primenjivati (samo) na trostrane finansijske leasing transakcije, kod kojih se pojavljuju tri subjekta uesnika u poslu - davalac leasinga, korisnik leasinga i isporuilac, koji su u meusobnim, direktnim ili indirektnim, odnosima. Konvencija se nee primenjivati na odnose direktnog (dvostranog) leasinga. Ova dualnost primene ima svoje opravdanje u injenici da su trostrane finansijske transakcije mnogo sloenije, kod njih postoji vie odnosa izmeu uesnika, to opet moe izazvati i najee izaziva probleme31.
31 Imajui u vidu injenicu da ne postoje trostrani ugovori, ve se trostrana finansijska

leasing transakcija realizuje putem dva ugovora - ugovora o isporuci i ugovora o leasingu (koji imaju zajedniki objekat i kauzu), ve na pravi pogled se uoava problem meusobne ugovorne komunikacije uesnika u poslu koji nisu u direktnim ugovornim odnosima (korisnik leasinga - isporuilac opreme). Poslovna praksa je imala praktine odgovore na ove probleme ali do spornih situacija je dolazilo.

38

Strani pravni ivot 2/2009

Konvencija je uvela i definisala leasing transakciju kao posebnu kategoriju. Shodno odredbama Konvencije, to je transakciju u kojoj jedna strana (davalac leasinga), na osnovu specifikacije druge strane (korisnika leasinga), zakljuuje ugovor o isporuci sa treom stranom (isporuiocem). Na osnovu ovog ugovora davalac nabavlja opremu pod uslovima koje je odobrio korisnik leasinga; istovremeno davalac leasinga zakljuuje (i drugi) ugovor (ugovor o leasingu) sa korisnikom leasinga, prenosei na njega pravo da koristi ovu opremu u zamenu za plaanje naknade. Konvencija e se primenjivati bez obzira da li korisnik ima ili naknadno stekne opciju kupovine32, ili produi leasing ugovor za naredni period. Za primenu odredaba Konvencije nije od znaaja da li je u pitanju nominalni (neznatni) iznos cene odnosno naknade. Konvencija e se, shodno njenim odredbama, primenjivati samo na one ugovore iji predmet - oprema slui profesionalnim svrhama a ne linim. Konvencija se moe primenjivati i na odnose finansijskog pod-leasinga Pored polja primene Konvencija je precizno utvrdila i uslove pod kojima e dolaziti do njene primene; Konvencija e se primenjivati pod uslovom da davalac i korisnik leasinga imaju poslovna sedita u razliitim dravama i da su ta poslovna sedita, kao i poslovno sedite isporuioca, na teritoriji drava ugovornica, ili da se na oba ugovora (ugovor o isporuci i ugovor o leasingu) primenju pravna pravila zemlje ugovornice. Konvencija je uvela odreene zatitne mere u korist obeju ugovornih strana, vodei rauna o tome da se, koliko je to mogue, uspostavi ugovorna ravnotea meu njima. Kao zatitne mere predviene su, sa jedne strane, pravosnanost stvarnog prava davaoaca leasinga na opremi protiv steajnog upravnika i poverilaca korisnika leasinga, kao zatitna mera u korist davaoca leasinga, i zatita od evikcije (pravnog uznemiravanja), kao zatitna mera u korist korisnika leasinga33, sa druge strane. Najznaajniji deo Konvencije predstavljaju odredbe kojima se ureuju prava i obaveze ugovornih strana (odnosno svih uesnika u trostranoj finansijskoj leasing transakciji).
Ovo pitanje bilo je veoma znaajno utvrditi imajui u vidu sasvim razliit stav koji su u vezi sa njegovim reenjem sadrali neki nacionalni sistemi (recimo britansk) ili nacionalni zakoni (recimo francuski zakon) 33 lanovi 7 i 8 u Konvenciji
32

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

39

U kontekstu prava i obaveza stranaka, a u vezi sa obavezom isporuke opreme, veoma znaajno reenje, dato u Konvenciji, predstavlja utvrivanje obaveze isporuioca; Konvencija je, naime, predvidela mogunost direktne isporuke opreme korisniku leasinga34. Konvencija je utvrdila da e isporuilac dugovati obavezu isporuke opreme, koju ima na osnovu ugovora o isporuci (sa davaocem leasinga) i korisniku leasinga, kao da je on stranka u tom ugovoru i kao da se oprema njemu direktno isporuuje, to se zapravo u praksi redovno i deava. U vezi sa definisanjem ove obaveze isporuioca naglaeno je da, u sluaju neizvrenja ove obaveze, isporuilac nee biti odgovoran i davaocu i korisniku leasinga. Ova odredba je unesena da bi se izbeglo dupliranje odgovornosti. U vezi sa odredbama o izvrenju isporuke stoje i odredbe Konvencije o odgovornosti stranaka (davaoca i korisnika); ovim odredbama utvrena su (istovremeno) i prava druge (oteene) strane, budui da se radi o dvostrano obaveznim i teretnim ugovorima. U sluaju neisporuke ili zakanjenja sa isporukom opreme, Konvencija je predvidela pravo korisnika leasinga da raskine ugovor ili odbije prijem opreme, pri emu je ovlaen i da obustavi plaanje leasing naknade. Kada je korisnik leasinga iskoristio pravo da raskine ugovor, bie ovlaen da povrati sve plaene iznose leasing naknade i ostale unapred plaene iznose, umanjene za odreenu svotu koja pretstavlja naknadu za korienje opremom. Sem povraaja plaene leasing naknade korisnik leasinga nema drugih prava prema davaocu leasinga u vezi sa isporukom35; to praktino znai da korisnik leasinga nema pravo da trai naknadu tete od davaoca leasinga. Istovremeno, Konvencija je ostavila mogunost korisniku leasinga da se obrati isporuiocu za naknadu tete. Od naroitog znaaja su reenja koja je Konvencija predvidela za sluaj da korisnik leasinga ne izvri svoju najvaniju obavezu - obavezu plaanja leasing naknade. U tom sluaju davalac leasinga ima vie mogunosti. Opcije koje su date davaocu leasinga nisu sve podjednakog intenziteta ve su na izvestan nain stepenovane, od najblae do najstroijih. Teina sankcije po korisnika leasinga stoji u zavisnosti od teine povrede ugovora, odnosno znaaja neizvrenja obaveze Ono to u Konvenciji nije precizirano i
Mogunost direktne isporuke predviena je lanom 10 Konvencije. Prava korisnika leasinga u sluaju neizvrenja isporuke predviena su lanom 12 Konvencije
35 34

40

Strani pravni ivot 2/2009

to svakako predstavlja veliku manu ovog teksta to je odsustvo kriterijuma ta se smatra bitnim (ne)izvrenjem obaveze (koje povlai tee sankcije) a ta ne. U skladu sa odredbama Konvencije, davalac leasinga moe, najpre, zahtevati prispele neplaene iznose leasing naknade, zajedno sa trokovima i kamatama. Ako je, pak, neizvrenje obaveze od strane korisnika leasinga bitno (pri emu, kako je ve reeno, nije nigde definisano ta predstavlja bitno neizvrenje, to je evidentno ostavljeno proceni u konkretnom sluaju) davalac leasinga moe zahtevati ubrzanu isplatu buduih iznosa leasing naknade (kada je to leasing ugovorom predvieno) ili moe raskinuti ugovor, povratiti dravinu na opremi i traiti naknadu tete 36. Davalac leasinga nee moi da se koristi pravima na ubrzanu isplatu ili raskid ugovora ako nije obavestio korisnika leasinga, ostavljajui mu istovremeno pravo da ispravi greku (dotle dokle je to objektivno mogue). Kada je davalac raskinuo leasing ugovor nee moi da trai prisilno izvrenje odredaba koje predviaju ubrzanu isplatu buduih nedospelih iznosa leasing naknade ali se ovi iznosi uraunavaju u naknadu tete. Uoljivo je da postoji izvesna neravnotea u predvienim mogunostima stranaka u sluaju neizvrenja obaveza od strane njihovih ugovornih partnera. Ova neravnotea postoji naravno na tetu slabije strane - korisnika leasinga. Ovakva pojava inae je pravilo kod meunarodnih unifikacijskih akata i veoma je teko izbei. U tom pogledu Konvencija o finansijskom leasingu nije nikakav izuzetak. Bez obzira na izvesne manje nejasnoe i manjkavosti datih reenja, na koje je ukazano, treba primetiti da je Konvencija o meunarodnoim finansijskom leasingu u prilinoj meri uspela da uredi ovu oblast (najee na nain kako to i inae funkcionie u poslovnoj praksi). Model zakon-a o leasingu (Nacrt) Kako je napred u tekstu ve naglaeno, bez obzira na usvajanje Konvencije o leasingu i njeno stupanje na snagu, veliki broj zemalja, naroito nerazvijenih i onih u tranziciji imalo je probleme oko ureenja leasing poslovanja
Razliite mogunosti davaoca leasinga, u sluaju neizvrenja obaveze plaanja naknade od strane korisnika leasinga, predviene su odredbama lana 13 Konvencije. Odredbe ovog lana izuzetno su znaajne.
36

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

41

i na nacionalnom nivou i u meunarodnim okvirima. Slabo poznavanje materije i odsustvo nacionalnih reenja odvraalo je mnoge zemlje od ratifikacije Konvencije o finansijskom leasingu. Stoga je UNIDROIT pokrenuo i drugu inicijativu, ovog puta za koncipitanje teksta model zakona, prevashodno namenjenog zemljama u razvoju i onima tranziciji. Dok se unifikacija materije finansijskog leasinga ticala meunarodnog aspekta posla, model zakon je namenjem prvenstveno leasing poslovanju u nacionalnim okvirima. Reenja koja su predloena u tekstu (nacrta) Model zakona o leasingu veoma su slina (ili i identina) onima iz Konvencije o meunarodnom finansijskom leasingu37. Za razliku od Konvencije o leasingu, (nacrt) Model zakona je proirio polje svoje primene i na oblike leasinga koji nisu iskljuivo finansijski. Budui Model zakon e se (bar shodno sadanjem stanju predloenog teksta) odnositi na finansijski, operativni leasing i na druge oblike zakupnog posla u vezi sa dobrima odnosno opremom namenjenom trgovakom poslovanju. Moe se eventualno postaviti pitanje da li je ovo proirenje bilo neophodno, naroito kada se radi o drugim oblicima zakupa. Poznata je injenica da sve zemlje, pa tako i one u tranziciji (uglavnom) imaju obligacione zakone ili ova pitanja reguliu u (optim) graanskim zakonicima; imajui sve to u vidu sveobuhvatnost Model zakona o leasingu moe donekle izgledati preterana38. Tekst (nacrta) Model zakona sadri neke pozitivne eksplikacije i proirenja (u odnosu na tekst Konvencije o finansijskom leasingu, prvenstveno) ali ima i odredaba koje ne doprinose jasnoi dokumenta, niti doprinose lakoi ureenja oblasti leasing poslovanja. Ipak, traba stalno imati u vidu da se radi o dokumentu koji je jo u fazi izrade i podloan je promenama. U kontekstu reenog treba istai da se znaajnija rezerva odnosi na (predvienu) mogunost da (i) fiziko lice bude davalac leasinga Ovo se odnosi naravno samo na finansijski oblik leasing posla. I u razvijenim (zapadnim) zemljama
37 Opirnije o reenjima predloenim u tekstu (nacrta) Model zakona videti kod I. Spa-

si, Nacrt UNIDROIT model zakona o leasingu, Pravo i privreda, 2007, br. 5-8, str. 710 i dalje. 38 Moda je inicijativu trebalo ograniiti na oblike finansijskog i operativnog leasinga, kao oblike trgovakih poslova, a ne iriti polje primene i na druge oblike zakupa (lease-a) iji je predmet dobro koje se koristi u trgovakom poslovanju (budui da i nema ba takvih oblika).

42

Strani pravni ivot 2/2009

postoje ogranienja u pogledu mogunosti odreenih katagorija subjekata da se pojave u ulozi davaoca leasinga. Ta ogranienja se odnose na statusne karakteristike kao i na visinu iznosa kapitala koja se zahteva da bi jedan privredni subjekat mogao da se bavi poslovima davanja opreme u leasing; nema nikakvog specijalnog razloga da se fizikim licima (potencijalnim davaocima leasinga), u zemljama u tranziciji, daju ire mogunosti. U ovim zemljama bi to stvorilo samo vee mogunosti zloupotrebe. Jedna od prednosti teksta (nacrta) Model zakona (u odnosu na tekst Konvencije o finansijskom leasingu) je izriito proirivanje obaveze isporuioca i na korisnika leasinga; ne radi se zapravo ni o kakvom proirivanju ve samo o jasnijem i direktnijem definisanju. Ova odredba je svakako dobra budui da jasno i nedvosmisleno definie stvari koje i inae egzistiraju u praksi . Izvesnu novinu (u odnosu na tekst Konvencije o finansijskom leasingu) predstavlja unoenje odredaba o nezavisnosti i neopozivosti obaveza iz ugovora; misli se prvenstveno na finansijski leasing ugovor kod koga je neopozivost i nezvisnost ugovornih obaveza pravilo, a kod ostalih vrsta leasing posla neopozivost odreenih obaveza se moe izriito ugovoriti za svaku obavezu pojedinano. Smisao specijalnog isticanja nezavisnosti i neopozivosti obaveza (kod finansijskog leasinga) lei u tome da se istakne njegova stragost. Obaveza koja je neopoziva mora se izvriti bez obzira na to da li je druga strana svoju obavezu izvrila ili ne. Ova odredba je zapravo slika onog stanja koje postoji u praksi leasing poslovanja, i odnosi se prvenstveno na obavezu korisnika u vezi sa plaanjem naknade. U tom smislu odredba o nezavisnosti i neopozivosti obaveza iz ugovora predstavlja zamenu za izriito regulisanje situacije kada korisnik ne izvri obavezu plaanja leasing naknade i prava davaoca u vezi sa tim. Ono to je svakako najupadljivije u predloenom (nacrtu) teksta Model zakona je odsustvo posebnog lana koji bi, na izriit nain i na jednom mestu, ureivao prava davaoca leasinga u situaciji kada korisnik leasinga ne izvri svoju obavezu plaanja rata leasing naknade39. Umesto toga tekst (nacrta) Model zakona daje samo koncept nezavisnosti i neopozivosti korisnikove obaveze sa stupanjem ugovora na snagu (l. 10 Nacrta).
39 lan ovakvog sadraja je inae po znaaju jedan od najvanijih a ujedno i najrestrik-

tivnijih po prava korisnika leasinga, u Konvenciji o finansijskom leasingu.

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

43

Kada se radi o pravima korisnika leasinga u vezi sa isporukom opreme on moe takoe traiti primenu lana 10 Nacrta (odnosno izvrenje obaveze. bez obzira na to da li je druga strana izvrila sviju obavezu ili ne). To je naravno samo jedna od mogunosti koje on ima; druga mogunost koja mu stoji na raspolaganju je da prihvati opremu onakvu kakva jeste, uz dobijanje naknade od isporuioca. U tom sluaju ne bi imao prava na druge zahteve. Tekst (nacrta) Model zakona, kao i Konvencija, predvia zatitne mere u korist obeju ugovornih stranaka; davaoevo pravo u vezi sa steajem korisnika kao i zatitu od pravnog uznemiravanja (evikcije) u korist korisnika leasinga. Odredbe teksta Nacrta u vezi sa prelaskom rizika i trokova, odravanjem opreme i njenim vraanjem, naknadom tete, nainom likvidiranja tete, obavetavanjem, transferom odnosno ustupanju prava, raskidom ugovora su uglavnom standardne i nesporne, identine su i u tekstu Konvencije o leasingu, a uobiajene su i u poslovnoj praksi. Predloeni tekst (nacrta) Model zakona bi mogao, uz izvesne manje izmene i pojanjenja, korisno da poslui zemljama u razvoju i tranziciji da uvedu red u vezi sa problematikom leasing poslovanja u svoje zakonodavstvo. UNIFIKACIJA FRANCHISNGA U oblasti meunarodne unifikacije franchising poslovanja uinak UNIDROIT-a bio je, takoe, izuzetno veliki. Proces unifikacije u ovoj oblasti trgovinskog poslovanja nije rezultirao donoenjem meunarodne konvencije, budui da su strunjaci UNIDROIT-a procenili da konvencija ne bi bila najpogodniji oblik unifikacije; umesto rigidnog oblika (kakav je konvencija) upotrebljen je vodi (gide), kao najlabaviji oblik (unifikacije). Vodi za franchising se odnosi samo na generalni sporazum o franchisingu (master franchising)40, dok su ostali oblici franchisinga, kao mnogo jednostavniji, ostavljeni nacionalnom regulisanju. Posle usvajanja Vodia za franchising pokazalo se da pitanje otkrivanja podataka (disclosure), koje je Vodi dosta detaljno uredio, treba jo vie isV. I. Spasi, Osnovi franchising poslovanja, Strani pravni ivot, 2006, br. 1-3, str. 449-456.
40

44

Strani pravni ivot 2/2009

tai zbog njegovog jako velikog znaaja za zakljuivanje franchising poslova; stoga je ovo pitanje izdvojeno i samostalno meunarodno ureeno - model zakonom, koji je takoe izradio UNIDROIT. Vodi za (master) franchising sporazume Vodi za meunarodne master franchising sporazume donet je 1998. god. Ve je pomenuto da Vodi predstavlja jedan od najlabavijih vidova unifikacije odreene materije, kome se pribegava kada neka oblast nije jo uvek dovoljno usaglaena i profilisana te je tako nepodobna za vru unifikaciju. Vodi vie upoznaje zainteresovane strane sa specifinou materije na koju se odnosi nego to je ureuje. Materija franchisinga budui da je jako sloena i heterogena nije jo uvek pogodna za drugaiji oblik unifikacije. Vodi za franchising se odnosi samo na master franchising sporazume41 ne i na ostale oblike franchisinga, koji su znatno jednostavniji, pa im iscrpne eksplikacije nisu ni potrebne. Vodi je istakao specifinosti master franchisinga u odnosu na druge metode realizacije franchising posla (direktni franchising, filijale, joint-venture), ukazavi na prednosti i mane (svih) pomenutih oblika, ukazujui i na nain izbora najoptimalnijeg oblika franchising poslovanja, u zavisnosti od konkretnog sluaja i datih okolnosti. Kada se radi o procesu zakljuivanja meunarodnog master franchising sporazuma, Vodi je naroito istakao znaaj koji za davaoca franchisinga ima izbor (potencijalnog) saugovaraa. Sa druge strane istaknuta je i obaveza koju davalac franchisinga ima prema (potencijalnom) saugovarau; ova obaveza se odnosi na detaljno upoznavanje saugovaraa sa specifinostima sistema poslovanja; to upoznavanje ostvaruje se kroz otkrivanje najvanijih podataka relaventnih za poslovanje, bez poznavanja ovih podataka potencijalni saugovara ne moe da proceni da li mu ponueni odnos poslovne saradnje odgovora ili ne, niti moe uspeno da se ukljui u sistem poslovanja davaoca franchisinga. Moglo bi se rei da otkrivanje podataka na strani davaoca franchisinga i ispunjavanje odreenih uslova i kriterijuma na strani
Meunarodni master franchising sporazum je takav sporazum kod koga davalac master franchisinga ustupa saugovarau u stranoj zemlji ekskluzivno pravo da, na odreenoj teritoriji i za odreeno vreme, obavlja franchising poslovanje, ali i da ustupa ovo pravo drugim licima (to je moda i vanije, budui da su ugovorni odnosi u tom sluaju mnogostruki, pa se moe postaviti pitanje kako se ovi ugovori odnose meusobno).
41

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

45

njegovog (potencijalnog) saugovaraa, pretstavljaju neophodni preduslov za nastanak ugovornog odnosa. Kako je ve napomenuto, pitanja otkrivanja podataka (disclosure) koja su tesno povezana sa (uspenom) realizacijom franchising poslovanja su zbog svog velikog znaaja naknadno izdvojena iz celokupnog kompleksa pitanja koja obrauje Vodi i posebno ureena Model zakonom o otkrivanju podataka u franchising poslovanju42. Jedno od najznaajnijih pitanja koje se vrlo detaljno razmatra u Vodiu, je pitanje vrste, oblika i prirode prava koja se ustupaju franchising ugovorom (ustupanje pomenutih prava predstavlja sutinu franchising posla); u vezi sa tim Vodi detaljno analizira ugovorne relacije koje nastaju kod master ugovora, sa jedne strane, kao i pod-franchising ugovora, sa druge. Kada se govori o pravima koja se ustupaju ugovorom, od najveeg znaaja je injenica o kome tipu ugovora se (konkretno) radi. Meunarodni master franchising sporazum je najee franchising poslovnog formata (business format franchising); kod ovog tipa ugovora dolazi do ustupanja niza sloenih prava i znanja; ustupljena prava podrazumevaju metod obavljanja posla na nain kako to radi davalac franchisinga. Uz poslovni sistem obavezno idu i know-how i industrijska svojina (firma, igovi, modeli, logo). Najee se ugovorom prenose svi aspekti obavljanja posla, a obavezno oni najznaajniji koji su naophodni za njegovo uspeno funkcionisanje. Potrebno je da se veoma jasno preciziraju prava koja se ugovorom ustupaju, to je u interesu obe ugovorne strane Imajui prethodno reeno u vidu, Vodi je detaljno utvrdio prava koja se ugovorom ustupaju; tu spadaju licenca (trgovakog i poslovnog) iga, know-how, modeli, logo, prirunici o poslovanju (manuals). U zavisnosti od prirode konkretnog franchising posla know-how ukljuuje (i) metode marketinga, recepture i produkcione formule, tehniku isporuke, proceduru nabavke, higijenske i kontrolne standarde, obuku personala kao i mnoge druge operacije koje (u zavisnosti od vrste posla) predstavljaju sastavni deo poslovnog paketa. Osim odreivanja prava koja se ustupaju ugovorom, Vodi ukazuje i na to kako se ustupljena prava (pravilno i u skladu sa ugovorom) koriste. Ustupanje ukupnog poslovnog sistema (ili eventualno njegovih glavnih komponenti) moe biti teritorijalno ogranieno (na odreenu oblast) ili se moe odnositi na celu dravu, dok je vremensko odreivanje obavezno (sporazum mora imati odreeni rok). Prostorno- vremensko odreenje vaenja
42

Model Franchise Disclosure Law, donet 2002. god.

46

Strani pravni ivot 2/2009

ugovora najee je povezana sa ekskluzivnou (davalac uglavnom ustupa ekskluzivno pravo korisniku za odreenu teritoriju i u odreenom vremenskom roku). Ekskluzivnost ustupljenog prava (kada postoji, a najee postoji) mora biti definisana; utvrivanje pitanja ekskluziviteta je u interesu normalnog obavljanja poslova i funkcionisanja ugovora. Pored analize specifinih odnosa stranaka - uesnika u master i podfranchising sporazumima, Vodi detaljno analizira i njihova specifina prava i obaveze, kao i sa tim povezane posledice eventualnog neizvravanja ili neurednog izvravanja tih obaveza (ugovornu odgovornost). Pored osnovnih obaveza davaoca franchisinga koje se sastoje u ustupanju odreenih prava (korienja firme, igova, znakova razlikovanja) i znanja (ustupanje konow-haw-a), Vodi je utvrdio, kao veoma znaajnu i obavezu obuavanja odnosno treninga lokalnog saugovaraa; to se odnosi na poetnu obuku (osposobljavanje za preuzimanje posla odnosno uspostavljanje sistema i primenu know-how-a), i na kasniju obuku kojom se lokalni saugovara osposobljava da vodi poslovnu jedinicu, uspostavlja franchising mreu, kao i da ustupa franchising paket svojim ugovornim partnerima. Prilikom obuavanja vrlo znaajnu funkciju imaju uputstva sadrana u tzv. prirunicima za poslovanje (manuals). Ovi prirunici se koriste naroito kod franchisinga poslovnog formata, a sadre podatke koji ine know-how i ostala prava iz intelektualne svojine. Pored inicijalne i tekue, moe postojati i naknadna obuka i dodatni trening programi kako bi sub-franchisor bio u toku sa savremenim trendovima u poslovanju. Imajui u vidu karakter i sloenost master franchising posla jasno je da on ne bi mogao da se odvija bez asistencije i pomoi franchisor-a, kako one vezane za poetnu fazu poslovanja tako i tokom itavog trajanja ugoivora. Korisnik franchisinga ima naravno kao primarnu obavezu da plati najpre pristupninu (initial fee), a potom i redovnu franchising naknadu (royality). Pored obaveze plaanja naknade korisnik je obavezan da koristi ustupljena prava na ugovoren i propisan nain, da uva poslovnu tajnu i na podnosi stalan nadzor davaoca franchisinga. U neposrednoj vezi sa pitanjem izvravanja (odnosno neizvravanja) ugovornih obaveza stoji i pitanje okonanja ugovora zbog neizvrenja obaveza (vanredno okonanje ugovora-raskid), kao i pravnih posledica takvog okonanja. Vodi detaljno analizira i pitanje pravnih sredstava koja stoje strankama na raspolaganju. Za raskid master franchising ugovora vae ista pravila koja se odnose na sve franchising ugovore samo to su posledice ras-

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

47

kida kod ovih ugovora znatno komplikovanije; naime, pored prestanka odreenih ugovornih prava i nastanka nekih obaveza, kod master ugovora se postavlja i pitanje sudbine pod-franchising ugovora; pitanje koje se postavlja u ovom sluaju je da li se pod-franchising ugovor, ili ugovori ako ih ima vie, automatski raskidaju ili ne. Odgovor na ovo pitanje varira od zemnlja do zemlje. Potpuno izvesna i striktna pravila po pitanju sudbine pod-franchising sporazuma ne postoje ni posle donoenja Vodia za franchising; Pitanje odgovornosti stranaka za neizvrenje ili manjkavo izvrenje obaveza je od izuzetnog znaaja, pa je shodno tome dobilo i znaajno mesto u Vodiu. Posebna panja u Vodiu je posveena problematici intelektualne svojine, know-how-a i poslovne tajne (kao specifinog dela know-how-a), budui da ove kategorije predstavljaju sutinski deo franchising poslovanja. Kada je u pitanju franchising posao, intelektualna svojina obuhvata prvenstveno pravo na ig, ali i na izvesne oblike autorskog prava43. Sve razvijene trgovake zemlje predviaju neki vid registracije igova (kod nadlenih dravnih organa). Registracijom se konstituie pravna zatita iga. Sama tehnika izvoenja registracije i organi koji je sprovode se dosta razlikuje od zemlje do zemlje. Registracija iga garantuje vlasniku ekskluzivna prava korienja iga i titi ga od mogueg ugroavanja od strane treih lica. U sluaju povreivanja prava registrovanog iga njegov zatieni imalac je ovlaen na pokretanje akcije protiv treih lica koja ugroavaju njegovo pravo. Kod realizacije master franchising posla, davaoci franchisinga ustupaju lokalnim davaocima pravo i licencu da koriste ig, ali i pravo i licencu da ustupaju taj ig i licencu na njemu i svojim saugovaraima (pod-licenca iga). Problem moe nastati zbog toga to je u nekim zemljama pod-licenca iga zabranjena; u tim sluajevima moraju se koristiti alternativni putevi za realizaciju potrebnih ugovornih realacija; u veini sluajeva ovaj problem se razreava tako to davalac master franchisinga direktno prenosi licencu iga korisniku franchisinga iz pod-franchising sporazuma. Vodi detaljno razmatra sve alternative koje se javljaju kod razreenja ovog pitanja u praksi. Pored intelektualne svojine Vodi tretira i pitanje know-how-a, kao sastavnog i vrlo bitnog dela franchising poslovanja Pod know-how-om se generalno podrazumeva ukupnost profesionalnog znanja koje se odnosi na jednu specifinu oblast i problematiku. To znanje je obino kombinacija opteg
43

Prvenstveno se radi o tzv. manuals odnosno prirunicima za poslovanje.

48

Strani pravni ivot 2/2009

(sa)znanja i iskustva steenog kroz praksu44. Znanja i iskustva koja sainjavaju know-how mogu biti veoma razliita po svojoj prirodi, mogu biti tehnika, komercijalna, administrativna, finansijska i druga45. U kontekstu franchising poslovanja razlikuju se komercijalni i tehniki know-how. Komercijalnim know-how-om se smatraju znanja i metode organizovanja prodaje i plasmana robe i vrenja usluga, pridobijanja potroaa, poveavanja prometa, irenja poslovanja; jednom reiju komercijalni knowhow sainjava odreeni metod (sistem obrazac, formula) poslovanja. ta ini konkretnu sadrinu komercijalnog know-how-a zavisi naravno od svakog pojedinanog sluaja, odnosno od sadrine svakog franchising sporazuma ponaosob. Komercijalni know-how, kao prepoznatljiv metod poslovanja svojstven i karakteristian za davaoca franchisinga, ima esencijalni znaaj za franchising poslovanje, on predstavlja samu njegovu sutinu. Tehniki know-how, takoe nezaobilazan u franchising poslu, ine metodi proizvodnje i vrenja usluga koje je razradio davalac franchisinga (tu konkretno spadaju recepture, tehnoloki postupci, tehniki propisi i standardi, tehnika dokumentacija, planovi, specifikacije i slino). Tehniki know-how se najee javlja kao akcesorni uz komercijalni. Pored know-how-a uopte, Vodi apostrofira i institut poslovne tajne, odnosno neotkrivenih podataka. Poslovna tajna i know-how su neraskidivo povezani, naime, poslovna tajna predstavlja tzv. poverljivi (confidential) know-how. Jasno je da je poslovna tajna znatno ui pojam od know-haw-a; to je samo deo know-haw-a koji je izuzetno znaajan i specifian, oruginalan i (specijalno) zatien. U vezi sa tajnou know-how-a, jasno je da slubenici i saradnici korisnika franchisinga moraju biti upoznati sa podacima koji ine poslovnu tajnu kako bi poslovanje moglo normalno da se odvija. Sa druge strane potrebno je da oni to znanje sauvaju ne otkrivajui ga drugima tokom procesa poslovanja a ni kasnije po okonanju ugovora (bar za jedan odreen vremenski period). Stoga se u franchising ugovore unose klauzule o poverljivosti podataka. I lokalni davalac i korisnici franchisinga moraju potovati tajnost podataka koji su im preneti. Know-how je, zbog svog znaaja, zatien specijalnim pravnim propisima kao i (pojedinim) odredbama krivinog prava; bez obzira na to u ugo44 45

V. R. Prica, Ugovor o know-how-u, Beograd, 1981, str. 11. V. Ph. Bessis, Le contract de franchisage, Paris, 1986, str. 66.

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

49

vore se unose klauzule koje tite know-how za vreme trajanja ugovora i po njegovom okonanju46. Klauzule o (ne)konkurenciji su takoe vid zatite know-how-a po okonanju ugovora. Lokalni davalac i korisnici franchisinga (koji stupaju u odnose master franchisinga) se obavezuju da se nee, direktno ili indirektno, angaovati na istom ili slinom poslu, na odreenoj teritoriji i u razumnom vremenskom roku. Osim ovih esencijalnih pitanja Vodi se detaljno bavi i nekim drugim vanim pitanjima koja stoje u neposrednoj korelaciji sa pomenutima; takva su recimo pitanja osiguranja, reklamiranja, pribavljanja opreme, proizvoda i usluga, pitanje ustupanja i transfera potraivanja itd. Pored podrobne analize najvanijih pitanja, kao i sugestija za izbor najpovoljnijih opcija ako ih ima vie, Vodi sadri i eksplikacije dopunskih pitanja (recimo, uobiajenih klauzula, prateih dokumenata, pribavljanja dozvola, i slino) tamo gde su neophodna kako bi to preciznije upoznao ugovorne strane i ostale korisnike sa specifinostima franchising posla. Bez obzira to ne daje konkretne i precizne odgovore na mnoga pitanja, postojanje Vodia ima veliki znaaj (i) sa stanovita konkretnog reavanja mnogih problema skopanih sa franchising poslovanjem, budui da zainteresovanim stranama predoava potencijalna i alternativna reenja. Model zakon o otkrivanju podataka u franchising poslovanju Jedna od znaajnih obaveza davaoca franchisinga je obaveza davanja informacija u vezi sa franchising poslom. Ova obaveza se moe javiti kao prethodna, u periodu zakljuivanja ugovora, ali se ona moe javiti i javlja se i tokom celog trajanja ugovora; u tom sluaju davalac franchisinga je obavezan da permanentno informie korisnika o svim injenicama koje omoguavaju normalno funkcionisanje posla. Kako je ve reeno, zbog znaaja obaveze otkrivanja podataka (disclosure) javila se potreba da se ova oblast franchising poslovanja uredi (i) samostalnim dokumentom (a ne samo u okviru Vodia za franchising); stoga
confidentiality clauses (klauzule o poverljivosti podataka); klauzule o (ne)konkurenciji; grantback klauzule (klauzule o uzvratnom ustupanju); kao i klauzule o polju primene.
46 Ugovorne klauzule kojima se titi know-how i druge poverljive informacije su:

50

Strani pravni ivot 2/2009

je UNIDROIT preduzeo neophodne radnje koje su rezultirale usvajanjem model zakona o otkrivanju podataka kod franchising poslova. Model zakon je izabran kao najpogodniji vid ureenja ovog pitanja, budui da je veoma pogodan nacionalnim zakonodavcima kao primer za ugled prilikom nacionalnog reglementiranja. Model zakon ureuje kljuna pitanja vezana sa problem otkrivanja podataka, pre svega utvruje i definie osnovne pojmove, utvruje izgled i formu samog dokumenta, izuzetke od pravila (odnosno obaveze) uruivanja dokumenta, podatke koji se unose, odnosno informacije koje sadri dokument (to je i najvaniji deo model zakona), pravna sredstva koja stoje na raspolaganju korisniku franchisinga u sluaju da se obaveza otkrivanja podataka ne potuje, kao i vremensko vaenje dokumenta. Model zakon je najpre precizirao definicije kljunih pojmova koji se pojavljuju u ovom tekstu (i u poslu franchisinga), to su pre svega definicije franchising posla, master i pod-franchising posla, uesnika u poslu franchisinga (davaoca i korisnika), poslovnih jedinica (stranaka), dokumenta o otkrivanju podataka itd. Kao najznaajniju obavezu davaoca franchisinga Model zakon je istakao obavezu uruivanja dokumenta o otkrivanju podataka o poslovanju svakom potencijalnom korisniku franchisinga. Sam dokument o otkrivanju podataka (disclosure document) mora biti uruen (potencijalnom) saugovarau zajedno sa tekstom (budueg) ugovora bar etrnest dana pre potpisivanja bilo kog franchise dokumenta od strane korisnika (osim eventualno dokumenta o poverljivosti informacija); isto se odnosi i na eventualna plaanja od strane korisnika franchiisnga (koja ne mogu biti vrena pre uruenja dokumenta o otkrivanju podataka). Dokumet o otkrivanju podataka (disclosure document) mora (uvek) biti auran i sadrati aktuelne podatke, stoga se mora aurirati krajem svake fiskalne godine. Disclosure document mora biti sainjen kao jedinstven (celovit) dokument, i to u pismenoj formi; Model zakon ne postavlja druge zahteve u vezi sa izgledom ovog dokumeta. Od striktne obaveze uruivanja dokumenta o otkrivanja podataka postoje izvesni izuzeci; to se, pre svega, odnosi na sluaj kada da se franchise paket ustupa osobi koja je bila poslovni operativac ili direktor u firmi davaoca franchisinga ili u njegovoj filijali (barem godinu dana pre potpisivanja ugovora); dokument o otkrivanju ne mora se uruiti ni u sluaju ustupanja ili

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

51

drugog transfera korisnikovih prava po osnovu postojeeg ugovora, ukoliko subjekat na koga se odnose prenesena prava stupa na mesto korisnika pod istim uslovima (a uloga davaoca je pasivna, odnosno on samo daje pristanak za pomenuti transfer). Dokumet o otkrivanju podataka se ne mora uruiti ni u sluaju obnavljanja ili produenja (postojeeg) franchising ugovora, pod istim uslovima Takoe, dokument o otkrivanju ne mora se (obavezno) uruiti ni osobi (pravnoj ili fizikoj) koja se bavila istim ili slinim poslom u prethodne dve godine. Osim ovih, postoje i dva izuzetka vezana za oekivanu vrednost ostvarenog prometa na osnovu ustupljenog franchise paketa; ove vrednosti nisu precizirane. Naravno da se najvaniji deo Model zakona odnosi na informacije koje se moraju uiniti dostupnim potencijalnim korisnicima franchisinga; te informacije predstavljaju sadrinu dokumenta o otkrivanju; ove informacije su nabrojane u l.6 Model zakona i imaju formu slinu formularu47. Prvenstveno se u disclosure formular moraju uneti precizni podaci o poslovnom imenu odnosno firmi i poslovnom seditu davaoca franchisinga; trgovakom imenu, svim poslovnim imenima pod kojima davalac vodi poslovanje, poslovnom seditu davaoca u zemlji gde se nalazi (potencijalni) korisnik franchisinga, igovima; opisu samog poslovanja koje e (eventualno) biti ustupljeno (uz naknadu) korisniku franchisinga; opis poslovanja mora biti precizan; takoe formular mora sadrati precizan opis poslovnog iskustva davaoca franchisinga i njegovih filijala. Formular dalje mora sadrati podatke o rukovodeem kadru davaoca franchisinga (imena, poslovne adrese, pozicije u rukovoenju, odgovornost). Disclosure formular mora dalje obavezno sadrati podatke o eventualnim kriminalnim osudama ili postupcima voenim zbog postojanja odgovornosti u vezi sa franchising poslovanjem. Takoe, formular mora sadrati podatke o postojanju steaja ili insolventnosti davaoca franchisinga ili njegovih filijala (u prethodnih pet godina). U disclosure formular moraju se uneti i podaci o svim korisnicima franchisinga koji su u franchising sistemu, odnosno posluju pod imenom (firmom) davaoca franchisinga (kako korisnici franchisinga tako i korisnici iz pod-franchising ugovora). Budui da je intelektualna svojina izuzetno znaajan element franchising poslovanja u formulare se moraju uneti podaci koji se odnose na obliIdentian nain prezentacije korien je recimo u Americi u veoma iroko primenjenom UFOC formularu.
47

52

Strani pravni ivot 2/2009

ke intelektualne svojine prvenstveno na igove, patente, autorsko pravo i softver48 U disclosure formulare moraju se uneti i podaci o tome koje e robe i usluge korisnik franchiisnga morati da kupuje ili iznajmljuje, naroito je, pri tome, znaajno navesti da li e korisnik ove robe i usluge nabavljati od davaoca franchisinga ili od drugog lica. U dokumente (formulare) o otkrivanju podataka unose se i podaci o najvanijim finansijskim pitanjima vezanim za franchising posao. Pored ovih najvanijih i obaveznih podataka i drugi podaci mogu biti uneti u formular, najee se unose i podaci o rokovima (trajanja ugovora) i uslovima za obnavljanje franchising ugovora; zatim podaci o uslovima pod kojima moe doi do okonanja ugovora; podaci o ekskluzivitetu (iskljuivosti) ustupljenih prava, kao i teritorijalnom dejstvu; podaci o inicijalnoj franchising naknadi (pristupnini u sistem), kao i drugim plaanjima, i konano podaci o izboru merodavnog prava i suda (za sluaj spora). Ukoliko se obaveza otkrivanja podataka ne potuje i podaci (u formularu sadrani kao bitni) ne saopte, odnosno formular se ne urui u propisanom roku, ili, pak, sadri pogreno prezentirane injenice ili omake korisnik franchisinga je ovlaen da, u roku od 30 dana po pismenom obavetenju, okona franchisaing ugovor i podigne zahtev za naknadu tete. Osnov za pokretanje postupka za naknadu tete je vremenski ogranien na period od 1-3 godine49. Model zakon e se primenjivati na sve franchising sporazume zakljuene ili obnovljene po njegovom stupanju na snagu. Za razliku od Vodia za franchising, koji analizira najznaajnija pitanja i daje alternative, Model zakon je naravno mnogo konkretniji budui da direktno ureuje jednu mnogo uu oblast franchising poslovanja. Budui da je pitanje otkrivanja podataka izuzetno vano (a zloupotrebe su mogue i deavaju se u praksi) Model zakon je izuzetno znaajan i koristan kako za meunarodne franchising poslove tako i za nacionalne. Bilo bi dobro da nacionalni zakonodavci unesu utvrene odredbe Model zakona u svoje nacionalne privredne ili graanske zakone (to e svakako i biti sluaj u zemljama koje jo nemaju ovakve propise).
Podaci se odnose prvenstveno na registraciju, trajanje, zatitu itd. Rok od jedne godine postoji za sluaj da disclosure document nije bio uopte uruen; ukoliko je pak bilo propusta i omaki u obavetavanju o injenicama vanim za poslovanje, rok za pokretanje postupka iznosi tri godine.
49 48

Dr Ivanka Spasi UNIDROIT - DOPRINOS UNIFIKACIJI NEKIH OD NAJVANIJIH PITANJA...

53

Ivanka Spasi Ph. D. Research Adviser Institute of Comparative Law Belgrade

UNIDROIT - UNIFICATION OF SOME OF THE MOST INTERESTING QUESTIONS OF INTERNATIONAL COMMERCIAL LAW
International Institute for the Unification of Private Law (UNIDROIT) is very importante international inter-governmental organisation, with the main task to work on harmonisation and unification of private law in international boundaries. Following this task UNIDROIT has done some very significant results, especially in the field of international commercial law (one of the most imortante and most vivid part of the internationale private law). Many international convention, model laws, standard forms, guides were created by UNIDROIT. The most importante areas and subjects of international harmonisation and unification, which has been treated by UNIDROIT, are international sale of goods, transport, liability, agencies, leasing, franchising, securyities, international factoring ect. By creating the general principles of international commercial contracts UNIDROIT gave a great contribution to the process of harmonisation of international trade law. This article analyses some of the most interesting unifications in the field of international commercial law, done by UNIDROIT.