Milan Bani

Agonija Jugoslavije: Dani sloma 1941

Beograd, 1941. www.istorijabalkana.com, 2008.

NEMCI U BUGARSKOJ! Bugarska potpisala tripartitni pakt! Vlada g. Filova dozvolila nemakoj vojsci ulazak u Bugarsku, i nemake trupe, kao lavina, spustile su se sa severa ka jugu Bugarske, nastojei da to pre stignu na njenu granicu s Grkom i Jugoslavijom! Kada je Beograd saznao za ove dogaaje, osetljivo je porasla ljegova temperatura. Opti je bio oseaj da je kucnuo as presudne odluke; da valja birati izmeu rata i mira; da se valja odluiti na saradnju s Nemakom, odn. sa silama Osovine, ili na rat s njima. U taj sudbonosni as stigla je do svog apogeja i engleska propaganda u Beogradu i itavoj Jugoslaviji. Ova propaganda dejstvovala je sistematski i smiljeno, ve od samog poetka novog evropskog rata. Rukovodio je njome odlino organizovan tab, koji je, dabome, imao mnogobrojnu plaeniku i dobrovoljaku vojsku", te se nije ograniavao na publikovanje i propagovanje antinemakih pamfleta, letaka i broira, biltena i karikatura, nego je, direktnom akcijom", infiltrirao ceo na narodni ivot, proniknuo u sve slojeve naeg drutva. Za dobar honorar, uspeo je ovaj tab za englesku stvar da predobije ak i kavanske muzike, tako da su u najposeenijim beogradskim (i provinciskim) kavanama, ve kroz mesece, iazovi i kapele svirali Tirreraru, dodajui ovoj poznatoj engleskoj vojnikoj pesmi, kao garnituru, nae Spremte se, spremte, etnici", Oj trubau", i ostale nae ratnike pesme. Kroz pesmu se je, dakle, u toku vie meseci, propovedalo ratno drugarstvo englesko-jugoslovensko. Ponajveu panju posveivala je engleska propaganda srpskom, odn. srbijanskom sektoru. Ilo se je za tim da se obradi, u prvom redu, srpstvo, dok je montaa hrvatstva i slovenatva ' bila na sporednom planu. A to nije bilo neinteligentno: I nakon sporazuma od 26. avgusta 1939, Srbija i srpstvo ostali su kima Jutoslavije, presudni faktor u njenom dravnom i nacionalnom ivotu! Nije bilo neinteligentno ni to to se je u svim slojevima srpskog drutva operisalo apelom na herojsku prolost i tradiciju Srbijinu, na vojniku slavu i presti Srbije. Palilo je to, pogotovo nakon primarnih grkih uspeha protiv italijanskih trupa u Albaniji. Ovi grki uspesi dejstvovali su zapaljivo, sami po sebi, na srpsku psihu, zadojenu vekovnom junakom slavom. Na sve strane ulo se je, ne samo iz usta neukog sveta nego i inteligencije: ,,to jo da ekamo? Evo, ve se i Grci proslavie! I zar moe da bude rata na Balkanu bez nas?'' Engleska propaganda koncentrisala je svoje dejstvo prvenstveno na Beograd, na varoi i palanke u unutranjosti, ali nije zanemarivala ni selo: mese-cima su njeni emisari obilaznli srbijanska sela, huckajui i potstiui seljake na rat protiv Nemake. Ali, ponajglavniju panju obratila je engleska propaganda naoj vojsci, odn. vojnim stareinama: Znali su Englezi vrlo dobro da, ve od vremena Milivoja Blaznavca vojska igra odluujuu ulogu u svnm peripetijama dravnog i narodnog ivota Srbijinog. Ako je pak do roda oruja, engleska propaganda bacila je oko, pre svega, na nau avijaciju, jer

je avijacija najefikasnije savremeno oruje, koje odluuje ne samo u modernom ratu nego dogaaji su to doskora pokazali! i u dravnim prevratima. Ko li su bili glavni pomagai i saveznici engleske propagande u nas? Pre svega naa demokratija". Dovoljno je da se neko deklarie za pristalicu demokratije i liberalizma, ve samim tim on je bio anglofil, usrdni pomaga svake engleske akcije u naoj sredini. Vodeu ulogu u tom pravcu imali su oni koji su izvlaili najveu korist iz haosa liberalistikodemokratskog sistema, t.j. masoni, rotarijanci i Jevreji. Za njima je sledovalo sve ono to se moe subsumirati pod pojam parazitarne buroazije. Svrstala su se tu gotovo sva naa nacionalna" udruenja, u ijem su se vodstvu ugnezdili, ve poodavno, masoni i rotarijanci. A u tom anglofilskom zelotizmu nisu hteli da zaostanu ni mnogi pastiri pravoslavne crkve, valjda zato to su ljubomorno gledali na tesnu saradnju Vatikana s anglosaskim dravnicima, u prvom redu s amerikim Predsednikom Ruzveltom. * Nastojei da nas to pre uvue u rat, engleska propaganda juriala je krajnje agresivno na poziciju neutralnosti koju je naa drava, barem formalno, zauzimala u toku 19 meseci aktuelnog rata. Za razliku od nje, nemaka propaganda ne samo da je respektovala nau neutralnost nego je dejstvovala u pravcu njenog jaanja. Bilo je to sasvim logino i prnrodno, jer Nemaka, u ovom ratu, od nas (kao i od svih ostalih srednjih i malenih evropskih drava) nije traila drugo nego da ostanemo po strani od rata, da ostanemo verni miru. Pa u vezi s time, dok je engleska propaganda, za volju svog uspeha, bezobzirno crvotoila i minirala ne samo moral naeg drutva nego i ceo na nacionalno-dravni organizam, nemaka propaganda ila je za tim da ih konsoliduje i uini otpornijim. Bilo je za oekivanje da e naa dravna vlast stajati na braniku i nae neutralnosti i naeg nacionalnog morala, dovoenih u iskuenje nasrtljivou engleske propagande. Ovo u toliko pre jer su njeni uspesi morali da zabrinjuju svakog razboritog oveka kojemu je, vie svega, leao na srcu ivotni interes Jugoslavije. Englezima, naime, ne moe se zameravati to su, u svojoj propagandi, traili svoj raun i imali u vidu iskljuivo svoje interese; ali na nama je bilo da preseemo ovu englesku delatnost, jer je to imperativno traio na interes. Meutim, naa dravna vlast je, u tom pogledu, potpuno podbacila; ona je naprosto putala slobodnog maha engleskoj propagandi, pa nije udo da je ovaj defetistiki propust naih vlasti urodio pogubnim plodom: U odsudnom asu, kad je Bugarska pristupiza silama Osovine i propustila nemake trupe do grke granice; u asu kad se je imalo reiti pitanje, hoe li Jugoslavija biti mirni saradnik Osovine ili njen otvoreni, ratii neprijatelj, engleska propagaida bila je suvereni, neogranieni gospodar javnog mnenja u Beogradu i Srbiji. * Nemci u Bugarskoj! Ne preostaje nam drugo nego da idemo u rat!'' To je bio gotovo

opti poklik, nae opte rezonovanje. Suprotstavljati se ovoj optoj psihozi znailo je bacati bob o stenu! Zato ba u rat da moramo? Zar je rat uistinu jedini izlazak iz ovog orsokaka? govorilo je nekolicina nas koji smo, radi toga, besceremonijelno bili oglaeni za germanofile. Zar ima jo koji izlaz?" Kako ga ne bi bilo! Treba da se uini ono to smo morali ve davno pre uiniti. Kad je Francuska poloila oruje, i politikom detetu moralo je dz postane jasno da je Nemaka gospodar situacije na celom evropskom kontinentu (izvuzevi Sovjetsku Rusiju). Ve tada je, dakle, trebalo traiti sporazum s Nemakom. Pa ako je to tada proputeno, moralo se je to uiniti barem u asu kada su nemake trupe ule u Rumuniju, jer je bilo evidentno da Nemaka tim korakom pristupa ureenju odnosa na Balkanu. Velika je bila greka dopustiti da Bugarska, pre nas, prie Osovini! Ali jo uvek nije dockan: I sada, kad su nemake trupe ve na bugarsko-jugoslovensko-grkoj tromei, moemo spasti dravu i narod, ako iskreno i poteno primimo saradnju s Nemakom i Osovinom, ako pristupimo tripartitnom paktu! Rumunija je takoer potpisala tripartitni pakt, pa ipak nije izbegla rasparavanju i ogromnom teritorijalnom gubitku! Rumunija je isplivala iz anglofilskih voda tek onda kad je ve proigrala partiju! Njen sluaj je klasian primer, kako se zadocnjenje, u meunarodnom ivotu, skupo plaa. Ali da Rumunija nije pristupila trojnom paktu, ne samo da bi izgubila jedan deo svoje teritorije, nego bi uopte prestala da postoji kao meunarodni faktor. Pa dobro; moe li se, prema tome, izbei parcelisanje Jugoslavije, ako sada potpiemo trojni pakt? Kako se ne bi moglo? Zar nije Voa Rajha, na prijemu u Berghofu, gg. Cvetkoviu i Cincar-Markoviu stavio u izgled garantiju nepovredivosti naih granica, ako pristupimo ne ratnoj nego mirnodopskoj saradnji s Osovinom? A moe li se verovati Hitleru? Ko nam garantuje da on, kad dobije rat, nee na na raun nagraditi Italiju, Maarsku i Bugarsku? Moe se verovati Adolfu Hitleru! On je ve pokazao i dokazao da je prijatelju prijatelj, saradniku saradnik, da je vie nego lojalan prema svakome ko hoe prema njemu da bude lojalan. Dabome, prema neprijatelju Adolf Hitler je neprijatelj, koji ne poznaje sentimentalnih obzira. I upravo zato, pogotovo ako raunamo s nemakom pobedom u ovom ratu, moramo sve uiniti, barem od sada, da Nemakoj i Osovini dokaemo da smo voljni da im budemo najlojalniji prijatelji i saradnici.

 Ali to e biti, ako ne pobedi Nemaka nego Engleska? Engleska pobeda moguna je tek nakon potpunog sloma Nemake. A slomi li se Nemaka, tada e boljevizam da preplavi, u najmanju ruku, celu istonu i centralnu Evropu. I nee Anglosasi nego boljevici regulisati meunarodne odnose u ovom delu Evrope. Bilo bi apsurdno verovati da e Anglosasi, posle rata s Nemakom, hteti da zagaze u nov rat sa Sovjetskom Unijom radi granica neke Poljske, eke, Maarske, Rumunije ili Jugoslavije! Uostalom, sve kad, bi Anglosasi, nakon ovog rata, imali odlunu re u novom ureenju Evrope, zar iko ozbiljan moe verovati da e oni rasparati Jugoslaviju, pa jedan njen deo dati Italiji, drugi Nemakoj, trei Maarskoj, etvrti Bugarskoj, a sve to samo zato to je Jugoslavija, nalazei se u bezizlaznom kripcu, poslednja nakon Maarske, Rumunije i Bugarske pristupila mirnoj saradnji sa silama Osovine?! Ali svi razlozi bili su uzaludni. Rat, pa rat! to je bio caeterum censeo ne samo masa nego i visokih intelektualaca, dravnika i politiara, nauenjaka i univerzitetskih profesora, inenjera i svetenika. Ratna psihoza, hranjena i raspirivana umenom propagandom, obuzela je duhove ... * Sedimo na veer, malobrojno drutvo ozloglaenih germanofila", u kafani". Poveo se, neizbeno, razgovor o situaciji stvorenoj ulaskom nemakih trupa u Bugarsku. Upao meu nas jedan intelektualac, bijou beogradskog vieg" drutva, te ubeeno tvrdi da moramo u rat. Kakav Vas je rat napao" primeujemo intelektualcu Zar ne vidite to bismo ratom riskirali?" Bio sam ja u ratu, i valjda znam to je rat! Poznate proli rat; ali on se prema savremenom ratu odnosi, u najmanju ruku, kao istilite prema devetom krugu pakla. Proli rat vodio se je, u glavnom, na frontovima; a savremeni rat ne poznaje razlike izmeu fronta i pozadine. U savremenom ratu, mali narodi riskiraju ne samo svoju dravu i nezavisnost neto, ponekad, i samu nacionalnu egzistenciju. , Ama nismo mi ba mali narod! Mi moemo da postavimo na noge vojsku od dva miliona vojnika! Ovakvo rezonovanje bilo bi razumljivo pre sloma Poljske i Francuske; ali od lekcije to su ih dobile ove dve, a i tolike druge zemlje, trebalo bi ipak neto nauiti. Uostalom, nemojte se zanositi brojem od dva miliona vojnika, jer bi bila vrlo opasna iluzija verovati da e pogotovo Hrvati, a pored njih Slovenci i sve narodnosne manjine u Jugoslaviji, poi oduevljeno u rat protiv Nemaca. Naprotiv, vrlo je verovatno da bi se u tom ratu samo srpstvo moglo nai na megdanu s Nemiima, ali ne samo s Nemcima nego i s Talijanima, Maarima i Bugarima. Vodite o tom rauna da bi rat protiv Osovine, u

aktuelnim prilikama, najverovatnije doveo ne samo do likvidacije Jugoslavije, nego da bi se on prvenstveno oborio na glavu samog srpstva. Pa ipak, srpstvo, makar i osamljeno i naputeno, mora da ide u rat, da bi spaslo, ako ve nita drugo, svoju nacionalnu ast i dostojanstvo! A to, ako se ratom ne spase ast i dostojanstvo Srbije, ako se umesto slave ponje bruku? Zar ne vidite kakav haos i dezorganizacija vladaju u nas, ve sada, u miru? I zar ne moete sebi pretstaviti kakav e tek da bude haos, kad zagazimo u rat? Ne! S ovakvom organizacijom zemlje, kakva je u nas, ne ide se u rat! U to ue u kavanu drugi jedan visoki" intelektualac, ,,renomirani ekonomista", nazovileviar, proionsirani pristalica istorijskog materijalizma. Prie ovek naem stolu, i jo nije pravo ni seo, ve usklikne: U ovoj situaciji, nama ne preostaje drugo nego da u roku od 8 dana uemo u rat!" U rat se ulazi samo onda kad se imade izgleda barem na kakvu-takvu odbranu. A mi tog izgleda nemamo. Mi smo, s isto vojnikog gledita, ve izmanevrisani; mi smo sa sviju strana opkoljeni, tako da nemamo ni otstupnice. A to je Solun? Zar nam ne preostaje slobodan put ka Solunu? Pre svega, otstupanje na Solun pretstavlja naputanje zemlje i 16 miliona njenih stanovnika na milost i nemilost tuina. U drugom redu, valja voditi rauna o tome da su nemake trupe ve na granici jugoslovensko-bugarsko-grkoj, i da e sa svojim motorizovanim divizijama stii u Solun pre nae vojske, ija je motorizacija minimalna. Nita zato! Ne ive narodi samo od pobeda! Na Kosovu smo doiveli poraz, pa ipak je taj poraz legao u osnovu poznije narodne veliine. Ako ve nita drugo, mi moramo spasavati nacionalni moral, i u ime toga moramo u rat, jer to trai naa ast, nae dostojanstvo! Ba ste vi leviari", poklonici istorijskog materijalizma, kroz 20 godina svakog nacionalistu proglaavali reakcionerom, radili sve i sva da nacionalna svest i nacionalni moral u ovoj zemlji budu to vie oslabljeni. Prema tome, valja se uditi to se, ba u ovom momentu, pozivate na spiritualne i u punom smislu rei nacionalne, nikako internacionalne vrednosti, kao to su narodna ast i ponos, nacionalni moral i dostojanstvo. Uostalom, to e biti s nacionalnom asti i dostojanstvom, ako nam propadne drava, ako nam izgine narod, ako pogotovo srpstvo bude razapeto na krst svih moguih i nemoguih patnja i stradanja, a da pri tom ipak ne steknemo slavu, nego se jo i obrukamo?! Akademski razgovor se je, na to, pretvorio u lino apostrofiranje i vreanje ... *

Zabrinulo me je ovo stanje duhova u Beogradu i Srbiji. I poao sam do jednog od najviih dravnih funkcionera, jednog od najodgovornijih inilaca za sudbinu zemlje, te sam mu rekao: Istina, nisam u poloaju da bih mogao posedovati sve elemente saznanja, na osnovu kojih ima da padne sudbonosna odluka, u ovom momentu naeg nacionalnog ivota. Ali, ovu situaciju posmatram sina ire et studio; zabrinut sam jedino za sudbinu ove zemlje; dolazim u kontakt ne samo s pripadnicima sviju klasa naeg drutva nego i sa strancima raznih narodnosti. Prema tome, znam dosta toga to bi trebalo uvaiti pri donoenju istoriske odluke Zato, dozvolite mi da svoje miljenje, svoje konstatacije i zapaanja, makar i u pismenoj formi, iznesem pred KnezaNamesnika". Reeno mi je bilo: Zar Vi smatrate da mi o svemu tome ne mislimo? Dan i no na to mislimo? Nije potrebno da se trudite!" Kamo sree da je takav odgovor snaao samo mene! Ali znam na desetke iskrenih privrenika Dinastije Karaorevia i dobrih sinova Jugoslavije koji su, pre i posle toga, prolazili isto ovako kao ja! Jedno saznanje sazrelo je u meni: Neposredna okolina sve vema zatvara KnezaNamesnika u tour d'ivoire; ova ua okolina, ugaajui i priroenim inklinacijama Kneza-Namesnika (aristokratsko-kozmopolitske prirode), sve vie udaljava Kneza-Pavla od ovog naroda. Knez-Namesnik je sve vema osamljen! A njegova osamljenost mogla bi da ima i fatalne posledice...

POTPISIVANJE TROJNOG PAKTA Polovinom marta, svi su znaci belodano pokazivali da su se rukovaoci nae dravne politike definitivno reili da potpiu ugovor o saradnji sa silama Osovine. Hvala Bogu! Znai da su prevladali zdrav razum i instinkt samoodranja! Ali, neminovnost ovog akta mobilisala je duhove, zahvaene tuinskom propagandom, revoltirala malne itavo beogradsko drutvo koje je, u taj mah, slubu tuinskim pretpostavljalo sluenju naim sopstvenim interesima. Slepci pokraj zdravih oiju pitali su se: Zar je to mogue? Zar Knez Pavle da izda interese srpstva i Englesku koja je njegova druga domovina?!" A upravo ta kneeva navodna izdaja" sluila je dokazom da je potpisivanje pakta s osovinom jedan kategoriki imperativ, jedino pozitivno reenje, u skladu sa sadanjicom i budunou Jugoslavije. Nije Knezu-Namesniku bilo lako odluiti se na ovaj korak: Ako iko, u ovoj zemlji on je bio iskreni anglofil. Oksfordski uenik, u prisnim rodbinskim vezama s engleskom kraljevskom porodicom, nosilac ordena podvezice, on je, od samog asa preuzimanja

Namesnike funkcije, i spoljnu i unutranju nau politiku poveo, i vodio, u engleskim vodama. Engleskoj orijentaciji za volju, on je za 180 gradi izmenio dravnu politiku svog kuzena, Aleksandra Ujedinitelja; on je postepeno likvidirao Aleksandrovsku Jugoslaviju. Rukovoen engleskim sugestijama, on je uinio g. Maeka centralnom linosti u dravi; Englezima i dru. Maeku za volju, kidao je s g. Milanom Stojadinoviem i oduzeo mu vlast, u momentu kad je ovaj bio na zenitu svoje snage i preduzimljivosti, a sve zato to se je Stojadinovi silama Osovine pribliio vie no to je to Englezima bilo po udi. Za volju Engleza, Knez-Namesnik prihvatio je sporazum od 26 avgusta 1939, koji je pocepao dravu i stvarno je paralizovao u svim njenim domenima, samo zato to su Englezi verovali da e taj sporazum zadovoljiti Hrvate, i time osposobiti Jugoslaviju za uee u ratu protiv Nemake u ratu, na koji su se Englezi neotstupno reili, odmah posle nemake okupacije eke. Od septembra 1939, na eneraltab spremao je Jugoslaviju za rat na strani Engleske i Francuske, a protiv Nemake. Da je nije spremao, zar bi se bilo utroilo debele milijarde na grozniavo naoruanje i na fortifikacione radove na granicama sila Osovine i njihovih saveznika? Jer nee valjda niko ustvrditi da su to naoruanje i podizanje ovih fortifikacija bili upereni protiv Engleske i Francuske, a ne protiv sila Osovine! Od septembra 1939 naovamo, Nemaka i Italija nisu ni pomiljale da napadnu Jugoslaviju, jer su imale na pretek posla na drugoj strani. Pa ipak je na generaltab radio na tome da ovu zemlju uvue u rat, i ne vodei rauna da je Hrvatska stekla poloaj drave u dravi; da se je javni ivot ove zemlje nalazio u punom rastrojstvu, moralnom i politikom; da je njeno finansijsko i ekonomsko stanje bilo ve sasvim derutno! I da nisu usledili dramatski istoriski dogaaji, najpre u Norvekoj, a malo zatim u Belgiji, Holandiji i Francuskoj, Jugoslavija bi, ve na jesen 1940, bila ula u rat protiv Nemake. Ali munjeviti" i poraavajui nemaki udar na Zapadu, pogotovo slom i kapitulacija Francuske, zaprepastili su i opametili, ako ve ne na generaltab, ono barem vrhovne rukovaoce dravne politike. Oni su poeli plaho da se obaziru oko sebe i sve pozornije da gledaju stvarnosti u lice. Engleska nemo da se afirmie na evropskom kontinentu; ulazak Italije u rat na strani Nemake; efikasnost nemake vazdune i podmornike akcije u odnosu prema Engleskoj i njezinim vodama; otvoreno prilaenje Maarske i Rumunije silama Osovine; a pogotovo ulazak nemakih trupa u Rumuniju sve to ponukalo je Kneza Pavla da preispita i revidira svoj raniji stav, i da se rei da amac Jugoslavije otkai od engleskog broda. Pokuao je Knez-Namesnik, nakon toga, da plovi vodama iste neutralnosti, t.j. da se ne vee ni uz jednu zaraenu stranu; pokuao je da nae podrke ak i kod Sovjetske Unije, od koje je iz dna due zazirao. Ali neutralnost je za malene drave i narode u Evropi umrla, jo u junu 1940! A Sovjetska podrka svodila se je na geste, koje su bile daleko od svake stvarne pomoi, sraunate jedino na uspeh komunistike propagande u irokim narodnim slojevima Jugoslavije. I tada, ve u dvanaestom asu, Knez-Namesnik reio se

da prie Osovini, i zapoeo jo uvek oprezno i obazrivo pregovore s kancelarijama Osovine. * Odluka o prilaenju Osovini u principu je ve bila pala. Pregovori u tom pravcu ve su se na veliko vodili. Ali narod Jugoslavije o toj promeni nae spoljne orijentacije nije bio na vreme obaveten; nije se uopte smatralo lotrebnim da se narod duhovno pripremi za tu promenu. Za vreme ovoga rata, ne samo totalitarne nego i demokratske drave smatraju jediim od najpreih zadataka da vaspostave i odre duhovno jedinstvo, to puniju harmoniju, izmeu vlastodraca i irokih narodnih slojeva. U Jugoslzviji, i u ovo sudbonosno vreme, narod je bio smatran za quantite negligeable; narod je tu da primi i da propta sve to mu se servira! Narodu se je, dakle, sve do poslednjeg asa, tajilo to se sprema; saobrazao nekoj, tobo vioj", dravnikoj i politikoj mudrosti, pregovori sa silama Osovine razvlaili su se bez ikakve potrebe, ak i na oiglednu tetu, a u isto vreme putalo se je da engleska propaganda sve bezobzirnije dejstvuje u narodu. Engleske pare pljutile su na sve strane, potkupljujui sve to se je kupiti dalo; itave ekipe engleskih emisara razmilele su se po Beogradu i unutranjosti Srbije; koga nisu urazumile engleske pare, prazne rei i obeanja, taj je bio blokiran, upravo terorisan, anglofilskim javnim miljenjem. Pa kad je kako rekosmo polovinom marta postalo evidentao da su se Knez i vlada definitivno reili da potpiu pakt s Osovinom, tada su na njihovu adresu bile upuivane ve sasvim otvorene pretnje. Ali preko tih pretnja, kao i preko vulkanske uzburkanosti naroda u Srbiji, prelazilo se je s neverovatnom leernou i lakomislekou. Slepa samouverenost vladala je na vrhovima dravne uprave. Ono to radimo, to je najbolje to se moe uiniti, i svi e to primiti, ma koliko da se sada jo kostree!" tako se rezonovalo u naim olimpiskim sferama. Ali, neposredno pred sam potpis pakta, pokazalo se je da vojska, odn. njezini stareine, pogotovo u izvesnim sektorima (eneraltab, avijacija, vei broj aktivnih i penzionisanih enerala) nisu voljni da prime promenu spoljno-politike orijentacije. Nikakvo udo! Pod visokom patronaom osnovala se je ranije i dejstvovala anglofilska pukovnika liga", koja je favorizacijom uskoro postala generalskom ligom, i koja je uhvatila direktne veze s Englezima. Taj direktni kontakt s Englezima pretio je da e se izroditi u vojniki pronunziamento, ako faktino doe do potpisa pakta sa Osovinom. Zato je, tek u poslednji as, neposredno pred polazak gg. Cvetkovia i Cincar-Markovia za Be, nae vladajue sfere obuzela znatna uznemirenost. Ovo u toliko pre, jer su se poeli pronositi glasovi da e na voz, kojim su gg. Cvetkovi i Cincar-Markovi imali putovati u Be, biti izvren atentat. (Posveeni tvrde da su njih dvojica u Beu, kod potpisivanja pakta, izgledali kao da potpisuju smrtnu osudu). Izgleda da su Beli Dvor" i vlada ak i douli za oflcirsku zaveru; pa ipak, jo ni tada, nisu bile preduzete nikakve ozbiljne mere predostronosti; ni tada nije bila razjurena pukovnika odn. generalska liga; ni tada nisu bili penzionisani nepouzdani i revitenti generali (bio je samo spremljen spisak onih koji treba da budu

penzionisani, i to tako da su za spisak saznali oni koji su njime bili tangirani!), niti su pod efikasan nadzor bili dostavljeni oficiri-avijatiari koji su otvoreno po kavanama pretili Knezu Pavlu i svima izdajicama"!! Ministarstvo unutranjih poslova kao da nije ni postojalo; Komanda Beograda i Uprava grada spavale su snom pravednika; komanda Kraljeve Garde takoer!! * Beogradska tampa, neposredno pred potpis pakta i posle njegova potpisa, sasvim mlako i neubedljivo branila je potrebu i neminovnost ovog akta. Jedina ozbiljna i pametna re u prilog pakta bko je lanak g. Spalajkovia, objavlljen u Politici" od 25 marta. Ali taj lanak izazvao je buru negodovanja u beogradskoj inteligentnoj" javnosti. Tom optem negodovanju dao je izraza i beogradski Radio koji je, sabotirajui vladu, tekst pakta objavio uz sviranje posmrtnog mara.

DRAVNI UDAR OD 27. MARTA 27. marta ustao sam u 6.30 ujutro. Donosei jutarnje novine, Politiku" i Vreme'', sobarica mi saopti da je u noi oborena vlada i Namesnitvo, i da je mladi Kralj preuzeo vrenje kraljevske funkcije. Je li to mogue? Prelistavam jutarnje novine, ali u njima ni traga o kakvoj promeni. Nasuprot, listovi donose izmenu telegrama izmeu g. Hitlera i Kneza Pavla. No, malo zatim, ulice su neobiio oivele, a sve kue se zakitile dravnim barjacama. Znai, ipak se neto dogodilo! Izlazim na ulicu, zaobilazim Ratniki Dom (gde sam stanovao), ispadam pred Pozorite kod Spomenika, nailazim na znance, i saznajem da je u noi uistinu izveden dravni udar. Po ulicama, u centru Beograda, sveano, praznino nastrojenje: Radnje su jo zatvorene, mase sveta ispunile trotoare. Periferija pokuljala ka centru. Omladina pogotovo. Oko 8 sati jutra, beogradski dnevnici objavili su posebna izdanja, u kojima saoptavaju manifest mladog Kralja, kojim objavljuje narodu da je kraljevsku vlast uzeo u svoje ruke, i da je sastav vlade poverio generalu Simoviu. Malo zatim, druga izvanredna izdanja novina donose proglas generala Simovia i objavljuju sastav nove vlade. Sve dravne zgrade okupirala vojska, koja ujedno regulie i sav ulini saobraaj. andarma i policajaca naprosto nestalo sa ulica. Vojska ima sve u svojim rukama; vojska je blokirala pristupe ka svim nadletvima; vojska patrolira i logoruje po ulicama, izvedavi ne samo mitraljeze nego tenkove i artiljeriju na vanije raskrsnice. Znai, vojska je izvrila prevrat. No koji delovi vojske? Oigledno je da to nisu uradili, sopstvenom inicijativom, redovi, podoficiri i nii oficiri koji se sada viaju po ulicama.

Propitkujem se i raspitkujem na sve strane, i konano saznajem, otprilike, kako je stvar tekla: Dravni udar izvela je nou grupa zaverenika, prvenstveno aktivnih oficira, posluivi se avijacijom i jo nekim jedinicama, u kojima su zavernici imali komandu. Zaverom je rukovodio vojni ,,revolucionarni komitet", a dua tog komiteta bili su bivi ef generaltaba i komadant vazduhoplovstva general Simovi, njegov pomonik general Bora Mirkovi i major Kneevi (brat profesora Kneevia koji je, posle dravnog udara, postao ministar Dvora). Simovi, ko li je taj general Simovi, koji je ef prevratnike vlade? Ah, da! Pa to je onaj neskrupulozni karijerista seam se te afere iz 1938! koji je pred Knezom Pavlom oklevetao najboljeg naeg avijatikog oficira, pukovnika Radovia, da je boljeviki agent, pa je, kroz tu i sline niske klevete, sebi obezbedio predominamtan poloaj u naoj vojnoj avijaciji. Seam se i injenice da je taj isti Simovi figurirao na spisku generala koji su, posle potpisivanja pakta, imali da budu penzionisani; seam se takoer da je njegovo ime pominjano u vezi s pukovniko-generalskom ligom. Pade mi na pamet i to da je, dan pre dravnog udara, pomenuti vojni revolucionarni komitet preplavio Beograd nevervatno drskim proglasom na Srbe i Beograane, u kome je otvoreno pretio da e 16 izdajnika koji su poptisali pakt izgubiti svoje glave, jer su se igrali glavom i au 16 miliona stanovnika Jugoslavije. Pada mi na pamet i ono to mi je juer priao jedan prijatelj, vatreni demokrata, kako se je obratio na beogradsko englesko poslanstvo, traei da ga savetuju ima li, nakon potpisa pakta, da bei iz Jugoslavije, i kako su mu u poslanstvu rekli da e nastupiti dogoaji koji e naputanje Jugoslavije uiniti suvinim". Setio sam se, konano, da je zloduh Jugoslavije, pan Vilder, 20-godinji agent eke masonerije i Eduarda Benea u Jugoslaviji, pred izvesno vreme emigrirao", ne zato da spasava rusu glavu nego zato da bi u inostranstvu spleo i povezao konce jedne prevratnike akcije, koja je imala za cilj da nasilno sprei pristupanje Jugoslavije silama Osovine. Dozvao sam sebi u pamet i ulogu koju su, uoi potpisivanja pakta s Osovinom, u Cvetkovievoj vladi odigrali masoni Budisavljevi i Konstantinovi. Pa kad sam jo proverio sastav nove prevratnike vlade, osobito njenog srpskog dela, bilo mi je sasvim jasno da svi putevi dravnog prevrata od 27. marta vode u London". I zazeblo me je u srcu, jer sam bio na istu da ovaj dravni prevrat pretstavlja poetak kraja, skorog kraja, Jugoslavije: bilo mi je jasno da je ova vlada direktni eksponent engleskih interesa, i da joj je stavljeno u zadatak da Jugoslaviju to pre uvede u rat protiv sila Osovine. A rat to je finis Jugoslaviae. I dok su se mase omladinaca, proletarijata, ali i ordinartog velegradskog oloa, valjale beogradokim ulicama, skandirajui izreku Bolje rat nego pakt!" ; dok su ove mase,

uz uee oruanih vojnih lica, demolirale prostorije nemakog saobraajnog biroa i italijanskog Enit-a; dok je rulja insultovala pomonika nemakog vojnog ataeja bilo mi je jasno da, iza ovih akata nesvesne rulje i onih koji ne znadu to ine", stoji grupa ljudi koji su prevratom doli na vlast, da bi zemlju, svesno i smiljeno, uveli u rat na strani Engleske. Dravni udar od 27. marta nazvali su sami prevratnici beskrvnom revolucijom. Sa zanosom su oni uveravali da nije bilo potrebno ni metak da se ispali, da bi se oborilo Kneza Pavla i reim Dragie Cvetkovia. No ima li to iznenaujue u tome? Namesnitvo i vlada g. Cvetkovia su sebe, pogotovo u Beogradu i srpstvu, sasvim osamili; oni su sve odbili od sebe, sprovedavi svoju potpunu splendid isolation. Nita, dakle, prirodnije nego da je oruana sila, makar i neznatna, mogla nesmetano da pohapsi ovu osamljenu grupicu ljudi, koji ni sami nisu pomiljali na neki otpor, i za koje niko nije digao ni prsta, da ih odbrani. Privrenici prevratnike vlade uveravali su svakoga kogod ih je hteo sluati da je prevrat od 27. marta tek drugo izdanje udara izvedenog 29. maja 1903. Ali ma da je masonerija stajala u pozadini obaju ovih pueva znatna je meu njima razlika: Pre svega, prevratnici od 29. maja izvrili su udar u momentu kad zemlji spolja nije pretila ama ba nikakva opasnost; oni je, svojim udarom, nisu ni doveli u bilo kakvu spoljnu opasnost. Meutim, prevratnici od 27. marta 1941. izvrili su udar u asu kad je nad glavom Jugoslavije viseo Damoklov ma, i svojim udarom upravo su izazvali smrtonosno obaranje tog maa. U drugom redu, zaverenici iz 1903. godine nisu izvrili udar da bi se sami doepali vlasti; Dimitrijevi Apis" nije ni pomiljao da formira zavereniku vladu, i da joj se sam stavi na elo. Druga edicija naih vojnikih zaverenika, za razliku od prve, nije se iskazala ovakvim idealizmom i nesebinou, nego je, kroz generala Simovia i ,,revolucionarni komitet", svu vlast prigrabila i faktino zadrala u svojim rukama, ostavivi civilnim licima u vladi da igraju ulogu figuranata, da samo reprezentuju volju naroda". Ovi reprezentanti narodnog poverenja" i narodne sloge" bili su upravo oruanom silom naterani da sednu na ministarske fotelje: policijski agenti i vojnike patrole izvukli su iz kreveta pretstavnike nae demokratije", doterali ih u eneraltab, da bi tamo od generala Simovia i njegove drube sasluali nareenje da se imadu primiti ministarskih poloaja. Istina, nije ih ba ni trebalo primoravati, niti im mnogo pretiti, jer je naim demokratama" oduvek bilo najvanije da se doepaju vlasti, i ispitajui do ega e ta vlast dovesti njih same i narod. [Od politiara, izgleda da su u zaveru bili upueni samo Petar ivkovi, B. Jevti i Dr. Budisavljevi; nikakvo iznenaenje nije ona, dabome, pretstavljala za vostvo beogradskih masona i Jevreja.) * Dok su ministri pod mora" veali u pretsednitvu vlade i preuzimali uene resore, masa je na ulici manifestovala slobodi, mladom Kralju, ali pogotovo Staljinu i crvenoj vojsci. Buroazni elementi; patentirani hura-patriote; dobrovoljni kultivatori svih

moguih otrcanih i prepuklih patriotskih faza, iza kojih nije stajalo ni trunke istinskog i iskrenog nacionalnog oseaja; sva mnogobrojna naa nacionalna udruenja koja su, svojom koruptivnou, kultom formalizma i sterilnou, ve odavna kompromitovala i umrtvila na nacionalizam sve je to klicalo mladom Kralju. A dok su lani patriote, sledbenici jo lanije demokratije, uistinu tek pretstavnici jedne parasitarne buroazije, klicali deaku, zarobljeniku prevratnike klike, koji nije ni pojma imao u kakav je sos upao, i kako je bezduno iskorien, dotle su proleterske mase ispunile ulicu Kralja Milutina, i iz mnogih hiljada grla orio se poklik: ivela Sovjetska Rusija", ivela diktatura proletarijata". ivela svetska socijalna revolucija". Pored dravnog barjaka, beogradskim ulicama noeni su i crveni barjaci; a beogradski masoni, u isto vreme, javno su se ljubili i grlili, u sav glas jedan drugome estitali uspeh ...

DESET DANA VLASTI DEMOKRATIJE Nakon dravnog udara, demokratija je vladala Jugoslavijom svega 10 dana. Istina, ona je tek formalno vladala; ona se nalazila pod generalskom izmom, jer general Simovi nije dopustio politikim pretstavnicima naroda da slobodno veaju i odluuju o narodnoj sudbini. Pa ipak je ta vlada demokratije moramo to lojalno priznati imala daleko vei autoritet nego mnoge ranije vlade, pogotovo jer su se na njenom spisku nalazila do tada jo neokaljana imena jednog Slobodana Jovanovia, jednog Marka Dakovia, jednog Boe Marasovia. Imala je ta vlada dovoljan autoritet; mogla je ona, u cilju spasavanja zemlje od rata i propasti, izviti blagotvoran uticaj na iroke narodne slojeve, samo da je u nje bilo dovoljno politike inteligencije i uviavnosti, a pogotovo politike kurai i istinskog patriotizma. Vladati znai predviati!" Nije trebalo velike politike pameti pa da se predvidi da e nas rat protiv Nemake i ostalih susednih potpisnika tripartitnog pakta dovesti do rasula, do kasapljenja Jugoslavije, do bezbrojnih stradanja itavog njezinog stanovnitva a osobito do Golgote, gotovo bismo rekli, do vivisekcije itavog srpstva. Da je, dakle, ova vlada neospornog autoriteta i, u svakom sluaju, prilino znatnog narodnog poverenja (pogotovo naroda u Srbiji), bila rukovoena istinskim narodnim i dravnim, naim vitalnim interesima, a ne interesima Engleske, ona je morala sve i sva da preduzme, kako bi zemlju spasla od rata. Ali ona je radila ba protivno: General Simovi je izjavio da je prevrat od 27. III. izazvan isto unutranjim motivima, i da njegova vlada eli mir i saradnju sa susedima Jugoslavije; ministar spoljnih poslova Nini dao je poslanicima Osovine, akreditovanim u Beogradu, izjavu da prevratnika vlada priznaje pakt potpisan 25. marta. Ali sve su to bile rei, prazne i lane rei, koje su imale za cilj da zamau oi naim susedima, kako bi se dobilo na vremenu da se zemlja to bolje opremi za rat i uvede u nj, u momentu koji prevratnika vlada nae na najshodniji. Izmeu rei i dela ove vlade postojala je grdna kontradikcija; dela su upravo frapantno

demantovala rei: Italija je, preko poslanika g. Mameli, inila herojske napore da u dvanaesti as (15 IV. t. g.) spase mir izmeu Osovine i Jugoslavije. Ali vlada narodnog poverenja" odbila je uslove uz koje je g. Musolini bio voljan da se primi posrednike uloge kod g. Hitlera, ma da ti uslovi nisu tangirali ni ast ni ivotne interese Jugoslavije! Ona ih nije htela usvojiti ni u asu tragine smrti maarskog premijera grafa Telekija, mada je njegova smrt jasno pokazivala emu se ide u susret! Suprotno duhu pakta, potpisanog 25. marta, protivno svim loginim dedukcijama iz priznanja ovog pakta, vlada g. Simovia nastavila je, navrat nanos, da vri najopseniju mobilizaciju nae vojske, pozvavi pod oruje, za ciglih 10 dana, nekoliko stotina hiljada vojnih obveznika. (Simovieva vlada je, na taj nain, broj mobilizovanih popela na milion i po vojnika). Od samog dolaska na vlast pa do izbijanja neprijateljstava, beogradski radio a radio je istrumenat vladine politike! svaku svoju emisiju je zapoinjao i svravao sa sviranjem ratnikih pesama, s prvim akordima Trubaa s Drine" i Srpske trube", nagovetavajui pretstojei ulazak u rat, pojaavajui ratnu psihozu. Ve sutradajn nakon dolaska na vlast, Simovieva vlada dopustala je da mase na Terazijama nekanjivo i nesmetamo insultuju kola nemakog poslanika i prirede bune ovacije engleskom, amerikom, turskom i grkom poslaniku, kliui ratu protiv Nemake i vitlajui stotinama engleskih i amerikih barjaia. itava beoradska tampa (osobito Oiani Je") mogla je, slobodno i nesmetano od strane vlade generala Simovia, da manifestuje anglofilske oseaje i tendencije, izvrgavajui sile Osovine ne samo ruglu i preziru nego i najteim uvredama i klevetama. Nekoliko dana pred poetak neprijateljstava, Simovieva vlada donela je odluku da se ministarstva imadu iseliti iz Beograda i sa sobom poneti samo najvanije arhivske dokumente, dok se preostala arhivska graa imade spaliti (faktino se je i palila arhiva po svim ministarstvima, sve u esnaest). Beogradski mostovi na Savi i Dunavu bili su minirani nekoliko dana pre ulaska zemlje u rat. Nekoliko dana pred bombardovanje Beograda, i poslednji dravni slubenici dobili su platne knjiice za mobilno i ratno stanje", mnogi od njih dobili su 23 i vie plata unapred, pa su ak i novinari, lanovi beogradske sekcije Novinarskog Udruenja, svi od reda dobili iz kase Udruenja zajam" u iznosu od nekoliko hiljada dinara. Nekoliko dana pred bombardovanje Beograda, vlada je zabranila seobu iz prestonice u unutranjost, iz gradova uopte, oglasivi ve unapred Beograd, Zagreb i LJubljanu za otvorene, nebranjene gradove. 11 Beograd i preuzimanje potpretsednike dunosti. Raspitkivao sam se, kakvi su Maekovi uslovi za dolazak u Beograd, te saznao da on trai: 1.) da mladi Kralj i srpski deo Simovieve vlade nedvosmisleno priznaju i potvrde

sporazum to ga je on bio sklopio s Knezom Pavlom, 26. avgusta 1939; 2) da Simovieva vlada takoer prizna pakt potpisan s Osovinom 25. marta. Pa to znai da Maek hoe da sprei rat protiv Nemake!" govorili su zaprepaeni i zapanjeni ratni hukai. A ja sam im odgovarao: Ako Maek uspe da sprei rat, on e time da spase Jugoslaviju i samo srpstvo da ouva od katastrofe. Nisam g. Maeku prijatelj, ali bih morao priznati da je on jedan od najzaslunijih Jugoslovena, kad bi to postigao!" I uistinu, ukoliko je tada jo bilo u Beogradu trezvenih glava, njima je ba dr. Maek izgledao kao poslednja kotva spasa. Nakon izvesne nedoumice i uspenog posredovanja famoznog Savice Kosanovia, Simovieva vlada prihvatila je uslove g. Maeka. Ali to prihvatanje bilo je samo akt hipokrizije, sraunat na to da se g. Maek, pod bilo koju cenu, dovede u Beograd i uini sauesnikom u nesavesnoj raboti kojoj je rat bio ciljem. Prevari se tako barem izgleda, ali ne mora da bude! lukavi Maek, i doe u Beograd! Kad je doao, doekae ga s izuzetnim poastima (petak, 4 aprila ujutro); ali jo nije prolo ni 48 sati, t.j. ve nedelju ujutro, rat je zapoeo, i dr. Maek je morao da kidne iz Beograda, zajedno sa Simovievom vladom. Njegova maslinova granica mira, koju je doneo dolazei u Beograd, pala je u blato i krv ratnog uasa koji je pratio njegovo beganje iz Beograda. * Pored direktnih priprema za rat, vlada generala Simovia izvrila je i itav niz drugih poslova: pohapsila je najeksponiranije germanofile'', t.j. one koji nisu bili za rat nego za pakt sa silama Osovine; stavila je u kuni zatvor g. Cvetkovia i one lanove njegove vlade koji nisu uli u Simovievu ekipu; otpremila Kneza Pavla s porodicom u Grku, valjda zato da bi Knez, u engleskom suanjstvu, slobodno mogao da izmenja s Milanom Stojadinoviem misli na temu sictransit gloria mundi; pustila s lanca pozadinske etnike, da bi svirepostima ulili respekt u srca i due naih Nemaca i ostalih manjina. A povrh svega toga, Simovieva vlada povela je uurbano pregovore sa Sovjetima, ne bi li obezbedila Jugoslaviji njihovu pomo. Pregovori jo nisu bili zakljueni, niti su stavljali u izgled efikasnu Sovjetsku pomo, a vlada je u narod ipak lansirala vest da je to gotova stvar da e Sovjeti zajedno s nama marirati protivu Nemake. Nastalo je likovanje. Javno se govorilo: Nee biti rata, jer nas se Nemci boje!" Kad sam upozoravao ljude da nemaka vojna snaga nikad nije bila stranija nego ba sada, u prolee 1941, i da Nemci ne bi bili Nemci, kad bi se nas bojali, odgovarale su mi usijane glave: Nemci nas se boje zato jer nam nita ne mogu! Pou li Rusi s nama, ui emo u Nemaku kao u sir"! A ostanemo li sami na megdanu, uzmaknuemo u nae planine, gde nita ne pomau tenkovi i avioni, pa e se, blagodarei srpskom junatvu, u naim brdima ostvariti oko o emu na narod peva: Oj Hitlere, junak na mejdanu, Ostavie kosti na Balkanu''. Sluajui ove manifestacije ludog, megalomanskog razmetanja, nisam mogao na ino

nego da, u sebi i glasno, opetujem poznatu izreku: Koga Bog hoe da upropasti, tome oduzme pamet!" * Sedimo, subotu na veer do duboko u no. Glavnu re vodi jedan rezervni oficir koji je ve navukao divot-uniformu i sutra e da krene na pohod. Krasan ovek, idealista, ali velika naivina. Inae je ovek dobro upuen" u osnove i namere nae vrhovne komande. Pa pria li pria: U nekoliko dana likvidiraemo Italijane u Albaniji, doi u posed itave istono-jadranske i jonske obale, te sve njezine luke staviti na raspoloenje Englezima, da nas uzmognu snabdevati orujem, municijom i hranom. A dok operacije prema Italijanima ne budu gotove, pritisnu li nas Nemci sa severa, severozapada i severoistoka, otstupaemo s borbom sve dublje u planine". To znai da emo Nemcima otstupiti najbogatije delove drave, panonsku niziju? Neemo je otstupiti nego pretvoriti u veliko jezero, izazvavi razlivalje Dunava, time to emo mu zatrpati prolaz kroz erdap. Ovo je fiziki nemogue; ovo je, takorei, jedan tehniki apsurdum. Zato bi bilo nemogue? Na erdapu smo ve prokopali 36 galerija koje e, na dati znak, sruiti itava brda u Dunav ... Plan je fantastino grandiozan. No sve kad bi i bio izvodljiv, to je dvojbeno, jo uvek preostaje pitanje, hoe li nam Nemci dopustiti i dati vremena da izvedemo ove osnove do kraja? O, bie vremena! Neprijateljstva nee nikako izbiti pre etvrtka petka, pre 1011 o. m. Tako je svoja razlaganja zavrio na simpatini sabesednik, pun vedrine i optimizma, negde oko jedad sat noi izmeu subote i nedelje (56. IV.) U 3.30 sati noi ve su leteli nemaki izviaki avioni nad Beogradom; u 5 sati jutra ve je voa Rajha izdao nareenje svojoj vojsci da pree u napad na Jugoslaviju; a jo pre 7 sati jutra nezaboravne nedelje, 6. aprila 1941, zapoeli su nemaki avioni svoj strani napad na Beograd.

BOMBARDOVANJE BEOGRADA Slabo je bilo spavanje u noi izmeu 5. i 6. aprila! ovek kao da je instinktivno predoseao da nadolazi neto vanredno krupno, neto istorisko, tragino. Zaspao sam oko 3 asa noi, a probudio se ve oko 6.30. Odmah sam posegnuo za nedeljnim brojem Politike". itam uvodni lanak, tiradu o punoletnosti Jugoslavije, pa u sebi mislim,

kako je to krvava ironija pisati o punoletnosti, kad nam upravo bode oi maloletstvo ne samo Kralja nego i naroda Jugoslavije. Ali nisam jo pravo ni zavrio svoje razmiljanje o maloletstvu, kadao odjeknu (neto pre 7 sati jutra) ponajpre jezivo zavijanje beogradske sirene, a malo zatim pucnji kontraavionske artilerije, i konano detonacije eksplodiranih bombi. Znai da je nastupilo ono fatalno: Jugoslavija je ula u rat; Nemci su je napali, pre no to su bile zavrene sve njezine pripreme za rat. Nije ve bilo mnogo vremena za razmiljanje, jer su se detonacije eksplodiranih avionskih bombi i paljba kontraavionskih topova brzim tempom intensifikovali. Navuci na sebe bilo to, pa begaj u podrum! Tamo se ve sabrali svi stanovnici petorospratnice, u koju se, ena i ja, pre pet dana, preselismo iz Ratnikog Doma. Muko i ensko veinom u nonim haljnnama, u pidamama i penjoarima, u zimskim i prolenim kaputima, u papuama i sandalama skutrilo se u mranom podrumu, drhturei vie od straha i uasa neto od studeni. Uz malene prekide, prvi bombardman Beograda trajao je sat i po. Kad je zavrio, provirismo na ulicu. Nizbrdice, prema Duanovoj, ogroman krater posred ulice; uzbrdice (stanujemo u Dositejevo 17), gori Narodno Pozorite kod Spomenika. Plamen plamsa put neba, obavijen oblakom crnog dima. Uletamo ponovo u kuu, na brzinu upotpunjavamo toaletu, pa ponovo na ulicu. Poar na stranjem delu pozorita sve je jai, a nema ko da ga gasi. Kao da je zemlja progutala sve organe vlasti: nigde andarma, ni policajca, nigde vatrogasca, nigde kola prve pomoi. (Tek znatno docnije osvanuli su po ulicama vatrogasci i sanitetlije). Sve je izgubilo glavu, nestalo je grlatih junaka, svako gleda da spase svoju rusu glavu. Poar na sve strane, ruenje na sve strane, a izmeu njih lunjaju pojedinci, veinom deaci, gonjeni izvedljivou, da vide i saznaju to se je desilo i to se deava. to se, stvarno, deava? Potpun haos i bezglajvost, odsustvo svake vlasti, svake hijerarhije, svake organizacije, zapaaju se ne samo u neposrednoj naoj okolini nego na svima stranama Beograda: Na licima se ita porazan uinak strahota neoekivanog bombardmana. Raspoloenje je panino. Navrat nanos, Beograd su napustili Dvor i vlada, generaltab i sve vojne komande. Napustie ga i civilne vlasti. Stanovnitvo Beograda bilo je preputeno samo sebi. Prvi pogoci nemake avijacije razorili su elektrinu centralu i vodovod, tako da je Beograd ve od ranog jutra ostao bez svetla i vode. Naa kontraavionska odbrana mislim na aktivnu odbranu, na akciju kontraavionskih baterija i aviona lovaca nije mogla da sprei nemako vazduhoplovstvo u sistematskom razaranju, pre svega, najvanijih vojnih objekata Beograda. Pod razornim bombardmanom nemakih tuka" i bombardera, ruili su se zatim i padali, satirali se i raspadali, nervi i gangliji beogradskog urbanistikog organizma, najznatnije citadele vlasti i dravne organizacije: istovremeno s elektrinom centralom i vodovodom, strahotno je opustoena i demolirana beogradska stanica sa svim svojim nuzgrednim ureajima; u ruevine su obraeni Vojna Akademija, Ministarstvo Vojno, Pretsednitvo vlade, Ministarstvo Unutranjih Poslova, Komanda andarmerije; upropateni su Agrarna Banka, hotel Srpski Kralj"', odelenje

Uprave Grada u Siminoj ulici i t. d. Najtee je, ve ujutru, postradao jevrejski kvart"... Splelo se vrzino kolo bezglave beanije. Vojni obveznici, s rasporedom i bez njega, bee veinom prema junoj periferiji grada; iz poruenih kua, ili iz kua koje nemaju sigurnije podrume, bee stanovnici, spasavajui goli ivot, u zgrade gde takvi podrumi postoje. Versije uasa i strahota kolaju po gradu: jedna bomba veeg kalibra pala je posred jednog sklonita u Karaorevom parku i u njemu pobila, jedni kau 150, drugi kau 300, a trei ak 700 ljudi; Dorol je, ve od prvog bombardovalja, sav u razvalinama; Bajlonova pijaca i okolina, takoer. Nije vremena da bi se proverile sve glasine: nije vremena da bi se obile beogradske ulice u veem radiusu. Jer sirena i opet (oko 9.30 sati) daje znak uzbune, pa u 11 sati ponovo. Sirena uopte vie ne objavljuje da je uzbuna prestala. Svet je izgubio orijentaciju o tome kad poinje, a kad svrava, pojedina uzbuna. Nema druge nego ostaj u podrumu, skutri se u njemu, kako zna i ume, zaustavi dah kad bomba pada negde u tvojoj blizini i potresa tvojom kuom, pa ekaj to e da ti dadu Bog i fatum. Val za valom nemakih aviona prekriljuju beogradsko nebo okomljuju se na Beograd. Nae kontraavionske baterije i nai lovci dejstvuju sve slabije. Pria se, istina, da su nai oborili 24, ak i 35 nemakih aviona; ali, po intensivnosti bombardmana, ne bi se reklo da je tome tako! U nae sklonite dolazi devojka, ranjena u nogu, drhe celim telom, od straha izbezumljena, gotovo je izgubila dar govora. Muca: Mama, gde je moja mama?" Umirujemo je, koliko se je to dalo. Pria nam da stanuje u susednoj nekoj ulici, da je bomba raznela njihovo sklonite, da joj je majka verovatao pokopana pod ruevinama, a ona da je utekla, i sama ne zna kako je k nama stigla. Povezujemo joj nogu materijalom iz improvizovane podrumske apoteke. Nekoliko deaka, stanovnika nae kue, organizovali su straarsku slubu. Na znak uzbune, oni pozivaju, ak i teraju, sve ukuane u podrum; oni bdeju nad tim da zapaljive bombe ne bi zapalile krov nae kue, pa su zato navukli na sebe neke nezapaljive kombinezone i snabdeli se protivgasnim maskama (portirov sin hvalio mi se je, naknadno, da je tri zapaljive bombe sklonio i odbacio s naeg krova). U podrumu je klupko. Ne zna se ve ko je ukuan, a ko je doljak izvana, U svakom sluaju, ima vie doljaka nego ukuana. Jedan od njih, portir neke susedne kue, paradira svojom prisebnou i junatvom. Svako toliko izlazi iz podruma i iz kue na ulicu, obilazi oblinje sohake, pa se vraa i referie. Prva popodnevna uzbuna zatekla ga je na ulici, pod otvorenim nebom. Nije se vratio. Nego su ga uneli u podrum teko ranjena: odlomak bombe odneo mu je nogu. Dajte amo bre bolje makar jednu vratnicu, da bi posluila za nosila, na kojima e ga posle bombardmana preneti do najblie stanice prve pomoi! No nee li pre toga da umre od gubitka krvi? Jeste, izdahnuo je! * Od 3.154.30 sati, otprilike, vladao je najuasniji bombardman toga nedeljnog dana. U jatima od 20 do 30 aviona prekrilili su nemaki bombarderi nebo. tuke" su stupile u puno dejstvo, pikirajui sa zlokobnim zvidukom, dok je naa protivavionska artilerija

gotovo sasvim zamukla. Bombardman je bio straan. Bombe su pljutile kao kia; detovacija je sustizala detovaciju. Orile su se eksplozivne bombe svih kalibara, siktale su zapaljive bombe! Ne samo pojedine kue nego itavi blokovi tresli su se iz temelja, na vie mesta ruili ili goreli. Izgledalo je kao da je doao sudnji dan. U naem podrumu zamro je svaki razgovor. Jo ujutru i rano posle podne, vodili su se isprekidani razgovori, u kojima se je napominjalo da je ovaj vazduni bombardman egzemplarna kazna za drskost kojom je Beograd briljirao prema Nemcima, u toku poslednjih 10 dana. Govorilo se je, ujutru i rano posle podne, da je ova kazna stigla Beograd zbog njegove pokvarenosti i izopaenosti, zbog toga to se je zaboravilo da postoji Bog. I sve kojeta jo se je aputalo i prepriavalo. Ali sada popodne, za vreme ovog najuasnijeg bombardmana, nije se u naem podrumu ulo ni glasa ni apata. Kao da nas je smrt prekrilila. uurili smo se jedno uz drugo, muko uz ensko, staro uz mlado. Lica se nisu videla, jer nije bilo svetla, ali se ni dah nije uo. Od oblinjih eksplozija podrhtavala je naa kua, treslo nam se je tle pod nogama, kao da zemljinu koru ibaju udarci zemljotresa. U jednom momentu eksplodirala je bomba velikog kalibra u neposrednoj blizini nae kue (u susedstvu, u Jevremovoj ulici), oborivi dve kue. Na se je podrum toliko potresao da se je u tren oka sav ispunio oblakom praine, a u itavoj petospratnoj palati nad nama, vazduni pritisak izbio je vrata i prozore, uz gromoviti tresak polupanog stakla, slomljenog drveta i oborenih zidova. Zajauknue deca i ene u podrumu, mislei da nam je doao kraj. Panika je u podrumu bila na pomolu. Ali ipak uspesmo da je savladamo, no na kratko vreme. Kad je ovo najuasnije bombardovanje prestalo, iziosmo na ulicu, i tek tada nas spopade groza: neposredna okolina nae kue bila je ili u ruevinama ili u poaru. Ali ne samo neposredna okolina... * Jezovit izgled poruena Beograda, nakon ovog stranog bombardmana od nedelje popodne, imao je gotovo magino dejstvo. Kao po komandi, sve je poelo da naputa domove i kue, podrume i sklonita. Van iz Beograda, to dalje od njega! bilo je opte stremljenje. U tren oka ispraznila se i naa kua, upravo na podrum, u koji smo ve bili snesli madrace i dueke, da bismo u njemu prenoili. Ostadoh sam sa enom i sluavkom. Sluavku spopao histerian strah, pa me Bogom zaklinje i moli da i mi beimo iz Beograda. Nisam se mogao na to reiti. Kuda da beim? Ali i ena insistira; Zar sami da ostanemo u ovoj grobnici, gde nema ni ive due?" Nailazi poslednji od preostalih ukuana, pa kae: Da begamo i mi, gospodine! Valjda neemo sami ovde ostati!" Begati? Ali kuda? Bilo kuda! Bemo na groblje! ujem da se svet tuda sklanja. Ili, iziimo na avalski drum, poimo prema Avali, pa to nam Bog da! Nema to smisla! to emo na groblju ili na avalskom drumu? Ako je re o

naputanju Beograda, onda je najbolje prebaciti se u Zemun ili Franctal, jer je verovatno da ih nemaka avijacija nee bombardovati. Kolosalna ideja! Prebacimo se odmah u Zemun! Nije to ba tako lako! Od Dositejeve ulice do Zemuna dobar je komad puta, a prevoznih srestava iema nikakvih. Osim toga, valja prei i zemunski most. Pitanje, da li je jo itav, i nee li biti bombardovan ba u momentu naeg prelaza. Riskaktno je, priznajem, ali ovde ipak ne moemo ostati. Dobro' Poimo u Zemun. I poosmo ... * Pred polazak za Zemun odoh da pogledam stan: Ulazna vrata stana irom otvorena, jer je vazduni pritisak na njima izbio bravu i sve kraune; svi prozori i sva vrata u stanu izbijeni zajedno s okvirima, a polupano staklo prekrilo patos, krevete, fotelje i stolove; zid izmeu spavae sobe i kabineta preseen po pola. Zgranut, odoh iz stana, ostavivi ruevine nedirnutima. Probijamo se za Zemun Siminom i Kneginje Ljubice ulicom, kreemo na Petrovu i Knez Mihajlovu, pa Karacievom i Carice Milice na Brankovu. Gazimo po staklu i otpacima svake vrsti, gotovo do gleanja. Poari na sve strane, ruevine zjape s desna i leva. Na Brankovoj le starca u seljakom odelu, posred ulice. U agoniji, uhvatio se ia rukama za utrobu, jer je valjda tamo dobio smrtan udarac, a beskrvno lice okrenuo k nebu. U takvom poloaju zatekao sam ga jo i posle dva dana. Tek treeg dana bio je le uklonjen s ulice. Dekor ruevina okolo zemunskog mosta upravo je grozovit, ali sam most jo je itav. pitam vojnika na strai kod mosta, jesu li Nemci gaali most; kae da nisu. Uurbano prelazimo most i mariramo za Zemun. Polagano sputa se no, a iz nonih sena, na istoku od nas, uzdie se panorama Beograda, inae toliko lepa i oku prijatna, a ove veeri strahotno impozantna: plameni jezici izbijaju iz te panorame na mnogo strana; najjai je poar u rejonu eleznike stanice; ceo Beograd natkrilio je tmasti nepregledni oblak crnog dima. Duva vetar i zanosi oblak dima prema nama, zastirui pogled na zemunski put, na zemunsku stanicu i sam Zemun. Pred ulazak u Zemun, bacam jo jedan pogled prema Beogradu. U noi, on doziva u pamet viziju kanje Sodome i Gomore ... * Prenoismo u zemunskom hotelu" Balkan. U noi daje znak uzbune zemunska sirena, detonacije odjekuju vazduhom i tresu kuama, ali bombardman nije namenjen Zemunu nego Beogradu. Zemun odista nije bio bombardovai ii 6. aprila ni posle toga...

PUSTO, BEZVLAE, NEIZVESNOST... Ponedeljak ujutro krenusmo, ena i ja, opet za Beograd, da pokupimo najpotrebnije stvari, jer smo u predveerje goloruki beali u Zemun. Putem smo se sukobili s nepreglednom bujicom izbeglica koje su naputale Beograd. Uasi bombardovanja sproveli su kod njih, u roku od 24 sata, nivelaciju kakvu ne bi bila u stanju sprovesti nijedna socijalna revolucija: Malo je razlike bilo izmeu sirotinje i imunika, jer su svi spasavali samo goli ivot, odeveni gotovo podjednako bedno, nosei sa sobom jednako neuglednje svenjeve i nervozno improvizovane pakete. Nestalo je rua i minke sa usana i lica beogradskih dama u bekstvu, razbaruena i neoeljana im kosa, podbule oi, grozniave zenice, na nogama sandale ili bilo kakva obua, mnotvo njih i bez arapa, haljine otrcane ili zamenjene sa zguvanim picamama, ak i mukim pantalonama i kaputima. Za 24 sata svako kicotvo bilo je likvidirano i brisano u beogradskom drutvu. Uavi u razvaljani stan, konstatovao sam da je ve pokraden. Sreom, provalnik kao da se je neobino urio, pa je pokupio samo stvari koje su mu bile najvema pri ruci ili lino najpotrebnije. Dabome, de gustibus non est disputandum: snabdeo se ovek cipelama i arapama, zahvatio jedan enski proleni kaput, opskrbio se igraim kartama, a nije zaboravio ni da ispije gotovo sve vino koje je naao u pajzi". Nikakvo udo da je bio pokraden stan, u kome sam od 2. aprila uivao gostoprimstvo svog dobrog prijatelja koji mi ga je, otiavi u vojsku, prepustio na uvanje. Koliko li je jo stanova, toga i sledeih dana, u Beogradu bilo opljakano! A to tek da se kae o radnjama?! Kudgod sam prolazio Beogradom, u toku nedele od 6.13. aprila, nigde nisam naiao na neobijenu i neopljakanu radnju. Pljakai su upotpunili i dokrajili uinak avionskih bombi; iskoristivi bombardman, oni su svoj posao najsavesnije i najmunucioznije izvrili. Tako da je teta, izazvana pljakom, gotovo se izjednaila s onom to ju je poinio bombardman. Pa zar je moglo drukije da bude? Od pada prve nemake bombe na Beograd pa do njegove okupacije od strane Nemaca, kroz punu nedelju dana, puno bezvlae vladalo je u Beogradu. Kako tu anarhiju da ne iskoriste elementi koje priroene delikventske sklonosti, ili beda, pa ak i izvesna doktrina, pouie da ne valja praviti razliku izmeu svoje i tue imovine?! * Sreom, ponedeljak u podne vratismo se u Zemun. Sreom, jer je istoga dana. od 1.30 5 sati popodne, Beograd doiveo bombardman za koji ivi svedoci kau da je bio najintesivniji, za nerve najubitaniji i po posledicama najtei. I u samom Zemunu, od tog bombardovanja tresli su se iz temelja domovi i polupano je dosta prozora. Kroz tri i po asa, sasvim nesmetana od naih lovaca i kontraavionskih topova (jer je naa aktivna vazduna odbrana, u glavnom, ve bila likvidnrana), nemaka avijacija suvereno je vladala beogradskim nebom, sputala se nad same objekte, znaajne s vojnog gledita, takorei odabirala svoje rtve i dovravala razorno delo jueranjeg dana, dovodei svoju kaznenu ekspediciju do punog traginog finala.

Kad sam se utorak ujutru ponovo vratio u Beograd, slika njegovog razorenja bila je ve sasvim uokvirena: Peaio sam kroza nj puna etiri asa u svim moguim pravcima, konstatovavi da nema predela, ak ni ulice Beograda, koji ne bi nosili tragove bombardmana. Najmanje po jedna zgrada u svakoj ulici je do temelja poruena, a da se o delominim devastacijama i ne govori. Ui Beograd, od Kalemegdana do novogradnje Svetosavskog hrama, od Panevakog mosta do bare Venecije", kao da je tee postradao od novijeg, junog dela grada; Duanova ulica i njene obostrane transversale s jedne strane, Lomina i Sarajevska ulica, delovi Miloeve i Karaoreve ulice s druge strane, izgledaju kao periferijske ulice Madrida, mesecima opsednutog u nedavnom graanskom ratu; Dorol je najtei invalid, ruevina na ruevini; blok Kolarca" i blok Gajgera'' izgoreli su do temelja; Moskvi" i Riunionu" izgoreo krov i gornji spratovi (dok je Ruskog Cara" i Maestik" sluaj ouvao); Terazije opustoene; Dardanel" i njegov spektakl oeka" je poar likvidirao; Kazbek" isto tako; tramvajske ine na mnogo mesta eksplozijama ispreturane, presavijene i u vis izdignute; upravo dirljiv je prizor tramvaja, izgorelog kod Srpskog Kralja", i onog, izudaranog kod Knianinove ulice; svaka druga ulica imade, nasred kolovoza ili na trotoarima, po koji krater, iskopan bombom veeg ili maljeg kalibra; krater u ulici Kneginje Persade i ispred Voznesenske crkve imade gotovo vulhanske dimenzije; Agrarna Banka i Politika" su pusto zgarite; a tih zgarita ima na stotine itavi blokovi su izgoreli. Raskrsnica Duanove i LJubiine ulice izgleda kao ruevine Pompeja i Herkulanuma; ruevine Srpskog Kralja" su jedne od najimpresivnijih; Bajlonova i Jovanova pijaca izgledaju kao da ih je ciklon poharao; na uglu Francuske i Duanove ulice itava jedna etvorospratnica do temelja je poruena, ali se na pozadinskom zidu ouvalo osakaeno stubite; na oku Drakovieve i Kosmajske ulice, bomba je prosto odrezala polovinu visoke palate, ostavivi uza zid tek radijatore; nova Albanija", neboderski ponos Beograda, kao udom je ouvana, jer je ceo blok oko nje, s jedne i druge strane, do osnova izgoreo i poruen; nasuprot eleznike stanice, velikolepna palata na oku trga, do poruenog hotela Petrograda", toliko je bombom upropatena i iskasapljena, da se i ono to je bomba potedela mora sa zemljom sravniti; uopte, nepgledan je broj palata i straara koje se naknadno moraju sa zemljom sravniti, jer prestavljaju veliku opasnost po prolaznike. * Ruenje je temeljito izvedeno. Vanjtina Beograda na nebrojeno mesta je izranjena. Ali koliko ima ljudskih rtava? To neka sam Bog zna! Ne verujem u cifre koje se prepriavaju u tom pogledu, istina e tek docnije izii na videlo! * Pred Voznesedskom crkvom, spomenusmo ve, ogroman krater. A na grani stabla, pored kratera, visi ljudska ruka. Visela je na grani barem 8 dana. Konano su je skinuli. *

Na dnu Topliinog Venca, uza sam trotoar, svea humka, a na humci krst. Ko li je tu sahranjen? Kroz nekoliko dana opet prolazim istim mestom. Humka otkopana, iz jame izvaena tri nabuhla lea, preneta u mrtvaka kola i odvezena. Nepodnosiv zadah irio se celom ulicom, tako da su prolaznici maramicama morali da zapuuju nos. Uopte, prvih dana posle bombardovanja, Beograd je strano zaudarao. Miris paljevine izmeao se je sa vonjem telesa koja su se ispod ruevina, a i otvoreno na ulicama, raspadala. Viali su se i ivotinjski leevi u raspadanju: pobijeni psi, make, konji; ak sam jednog uginulog vola video nasred ulice. * Dirljiv je prizor poruenog starog Dvora: Bomba tekog kalibra odvalila itavo krilo zgrade, pretvorivi ga u breuljak ruevina; na vrhu breuljka nalegla velika bronana kruna koja je resila kupolu nad ovim krilom Dvora. Kruna nad ruevinama! Mladi Kralju Petre, ciniki su se s Tobom poigrali zaverenici! Cininije nego li ekspirov Riard III sa svojim sinovcima! Popeli Te pre vremena na presto, da Ti nakon ciglih 10 dana razrue i Kraljevinu i Presto, i da Ti krunu bace na hrpu ruevina! * Presreem ostariju enu koja stenje i uzdie. Ne kuka i ne cvili. koja Vam je nesrea, gospoo? pitam je. U Lominoj ulici, oborilo nam kuu nad skrovitem. Iz ruevina se iskobeljah ja i dva sina, ali gde mi je mu, gde li su mi dve kerke, zenice oiju mojih!" Promrsih nekoliko banalkih rei utehe, te izmaknuh, da sakrijem svoje uzbuenje. * Na stepenitu kue u Dositejevoj ulici, gde proiveh 5 dana pred bombardman, susretoh Jevrejina tridesetih godina, gospodska izgleda, zdrava i snana. Znamo se po vienju iz podruma, gde provedosmo dan 6. aprila. Pa Vi jo ovde? Zar niste jo u vojsci?" nagovori me on. Nemam rasporeda, ostao sam u broju nerasporeenih, pa i sam ne znam gde i kome da se javim. ta e Vam raspored? Nije to sada vano! Proglaena je opta mobilizacija, pa ne javite li se na vojnu dunost, biete streljani. Ne alite se glavom! Opta mobilizacija nije objavljena, barem do ovog asa. A da stupi na snagu, mora da bude objavljena. No jeste li Vi na dravljanin? Jesam, ali nerasporeen. Gle vraga! A to se onda i Vi igrate svojom rusom glavom? Ako opta mobilizacija

vredi za mene, 50-godinjaka, vredi pogotovo za Vas, koji biste mogli biti mojim sinom. Pa jest! zbunjeno e Jevrejin, te mi okrenu lea. Ovaj sluaj ne bi bio simptomatian da sledeeg dana nisam u Zemunu naiao na dva poznata Jevreja, koji me isto tako apostrofirae i sa zauenjem zapitae, kako to da sam u civilu, a ne u vojsci, kad je proglaena opta mobilizacija, i kako to da se ovako lakomisleno igram svojom glavom. Dabome, nisam im ostao duan odgovora, saoptivi im da je moje zauenje u toliko vee to znam da su otprilike dvaputa mlai od mene, i neobino oduevljeni za rat protiv Nemaca, pa ipak jo ne liju svoju junaku krv. Moram priznati da ne spadam u red fanatinom mrnjom zaslepljenih judofoba. Naiao sam u ivotu i na vrlo blagorodne Jevreje, a ne smatram da smo mi, Juni Sloveni, zvani da budemo rasni istunci. Ali, od 1935. godine naovamo, nisam susreo Jevrejina koji ne bi bio oduevljen za rat protiv Nemake. S obzirom na to oduevljenje, ovek bi oekivao da e 17 miliona Jevreja, koliko ih ima na zemljinoj kugli, u ovom ratu protiv Nemaca dii na noge vojsku od najmanje 1 miliona fanatinih dobrovoljaca. Kad tamo, nije ih se u dobrovoljce javilo ni hiljadu. Kako da se ovo objasni? ini mi se da je Jevrejstvo samo sebi neprijatelj: svojim postupcima, ono e na svoju glavu navui veliku nesreu, ali ne bi smelo za to da krivi nikoga drugoga. Izreka perditio ex te, Israel" jo uvek je aktuelna; ali ovek mora da puca od muke i jada, kad pomisli da isto tako vredi i parafraza ove biblijske izreke, da se isto tako, s punim pravom, moe rei takoer perditio ex te, Jugolavia!!" * Po nepisanom zakonu javaluka i aljkavosti, Beograd se je okitio barjacima na dan prevrata, 27. marta, da ih ne okine sve do samog bombardmana od 67. aprila. Prema tome, Beograd je, okien barjacima, i doekao i proiveo strahovito bombardovanje. ak i dravne zgrade i dravna nadletva bili su okieni barjacima jo 67. aprila! Posle bombardmana, u krpe poderani barjaci, zablaeni i tuni, viseli su nakaradno po drveu i granju, po razvaljenim ogradama i krovovima, virili ispod ruevina, valjali se u blatu. I niko se nije na njih obazirao, niko ih barem sada nije skidao! Na okuci do jednog prozora, visi pare jednog ovako poderanog i zamusanog naeg barjaka. Bacih pogled na okuku i na prozor do nje. A uz prozor, videh, sedi plavojka devojka, i pored nje razlupan aparat za onduliralje. Uprla je plavojka tupo i nepomino svoj pogled u poderaki musavi barjak to se je lelujao na okuci. Neobino me je ova plavojska s kukuruznom bojom kose potseala na Ofeliju. * Opusteo je Beograd. itave ulice su mrtve. Tek tu i tamo susree po koju ivu duu, koja se bojaljivo, poput sene, provlai ulicom, izbegavajui ruevine i polupano staklo. Zaustavljam neke od tih ivih sena, i pitam ih to rade u mrtvom, opustelom Beogradu, i

kako ive. Odgovaraju mi: Cele dane i noi smo jo uvek u podrumima; tamo spavamo, tamo jedemo, ako to imamo. Ali najtee je s vodom. Da nam je samo vode! Donose je iz Save, iz Dunava, iz udaljenih esama, neistu, gotovo smrdljivu. Pa ipak je plaamo jedan dinar po litri''. Teko je retkima preostalima u Beogradu i s hranom. Prvih dana posle bombardmana bilo je sluajeva da se kilogram hleba plaao 50 dinara, a jaje 10 20 dinara! * Ve utorak, 8. aprila, mogao je i civilista da doe do prevoznih srestava na distanci Zemun-Beograd i obratno. Ali po skupe pare! Za dronjava kola plaalo se je 200 dinara; a za auto, koji je momentalno, ispod ruke, bio osloboen vojne rekvizicije, plaalo se 500 i vie dinara. Naioh u Dositejevoj na jedan takav auto. Bogati buruj" trpa u nj ilimove, srebrninu i ostale dragocenije predmete svog nametaja, da ih spase i prebaci u Zemun. Stinem do auta i gledam. Prilaze mi dve starice, obadve sedamdesetih godina, i sa suzama u oima mole me da im ustupim auto na etvrt sata, da bi njime mogle prevesti do oblinje stanice Crvenog Krsta svog paralitinog prestarelog oca, 90godinjaka. Zbog paralize ne moe nikud da se makne iz fotelje! Pa, kako ne moemo da ga ostavimo sama, izdrale smo svu ovu strahotu pored njega; i strah nas je da emo, pored njega, jo i glave izgubiti, ako naie jo jedno bombardovanje. I onako nam je ve kua slupana i poruena. Boga radi, pomozite nam, pozajmite nam svoja kola za etvrt sata!" Uveravam ih da nisu moja kola ni ilimovi. Upuujem ih da se obrate na buruja" koji u kola tovari svoje dragocenosti. Obratce se, ali bez uspeha, jer on kae ne moe svoje stvari sada da izbacuje na trotoar. Ako dobro plate uverava ih on nee im biti teko nabaviti auto. ivotinja! Ali to da mu zameram? Od 1918. godine, u ovoj je zemlji vredeo princip: Svako za sebe, a Bog za sve!" * Ovih jadnih dana, gotovo svaki prolaznik Beograda nosio je na levoj ruci bilo kakvu traku. Veinom su to trake s oznakom Crvenog Krsta. Tako brojni su bili Samariani tada u Beogradu, a tako malo pomoi od njih! Zabuanti! Mnogi od njih mladi i jedri, pa kad se upusti u razgovor s njima, svi od reda priaju, kako su a ma ba do juer bili na frontu, borili se kod ovog i onog mesta, izvrili ovo i ovo junako delo, podneli uasne patnje i tegobe, i nakon prave Odisejade probili se do Beograda. Jo nisu doli k sebi od muke i nevolje. Jao, to na svet vole da lae! * Beograd je doiveo katastrofu. No da l' ju je i cela zemlja doivela? Nita se o tom u Beogradu ne zna, barem prva 4 dana od poetka njegovog bombardovanja. Kuda je umakla uzurpatorska vlada generala Simovia? Gde li je Vrhovna Komanda? Zna se tek toliko da vlada i vrhovna komanda begaju begaju

glavom bezobzirce. Jedan ofer, koji se iz Uica vratio u Beograd, priao mi je da je u Uicu bio svedokom svae lalova vlade nasred ulice, da su se ministri meusobno tretirali jako vulgarnim nazivima, da su ak jedan drugog izbacivali iz automobila. etvrtak, 10. aprila, proulo se da su vlada i vrhovna komanda negde u blizini Sarajeva. No ta li je sa zemljom, to s vojskom? Nemake radio stanice saoptile su, naveer istog dana sluao sam prenos u Zemunu! da su nemake motorizovane kolone ne samo ule u Veles, Skoplje i Ni, ne samo osvojile Solun, nego prokrile sebi put do Ohrida, gde su uhvatile vezu s italijanskom armijom koja u Albaniji operie protiv grke vojske. Je l' to istina? etvrtak ujutru, takoer, saoptava mi poverljivo jedan oficir zemunskog garnizona da je hvala Bogu! konano vaspostavljena veza izmeu Zemuna i nae vrhovne komande. Kako? Zar te veze do sada nije bilo? zgranuto se pitam. Petak, 11. aprila, u Zemunu osvanue letci koji su pretstavljali, u neku ruku, ratni izvetaj, bilten, nae vrhovne komande. U tom izvetaju se kae da neprijatelj nigde nije prekoraio nae granice, da su nae trupe osvojile Reku i Zadar, da pobedonosno nastupaju u Albaniji, zauzevi ne samo Skadar i Lje nego ak i Dra; konano, da je u junoj Srbiji zarobljeno 40.000 neprijateljskih vojnika veinom deaka ispod 20 godina. Ali u isto vreme (petak popodne), zemunskom graanstvu bilo je ne samo zabranjeno da slua vesti na radio, nego mu je ak nareeno da radioaparate deponuje kod policije, kod kvarta u Zemunu. Ova mera govorila je reitije nego li svi optimistiki izvetaji; ona je ukazivala na to da je situacija na frontu po nas krajnje rava. * Ve u petak, 11. aprila, na ulicama Beograda i Zemuna pojavilo se desetak-dva oficira, rezervnih i aktivnih, koji su sami sebe demobilisali, osvanuli u civilnom odelu. Nailazim na jednoga od njih, znanca, i pitam ga to je i kako je na frontu. Odgovara mi ispod glasa: Nema fronta! Rasulo! Ne zna se ko pije ni ko plaa! Izmeu pojedinih komanda nema nikakve veze svako radi na svoju ruku!" Sledeeg dana, Beogradom i Zemunom poele su prolaziti omanje skupine vojnika koji su takoe sami sebe demobilisali. Prebacili se ljudi u civil", ali ih preplanulost, mravost i napaen izgled odaju ko su i to su. Na pitanje to ima da znai da su se preturili u graane, odgovaraju da danima nisu dobivali ni hrane ni municije, da su ostali bez oficira, da su na to odbacili puke, i da idu svojim kuama. oveka zebe oko srca! U noi od etvrtka na petak i od petka na subotu (11-12. aprila), celu bogovetnu no su kroz Zemun prolazile nae trupe svih rodova oruja, koje su se prebacivale sa zapada

i severozapada na istok, preko Save. to ima to da znai? emu ovo znatno roiranje trupa? Znai li ono da nai otstupaju ili misle da nastupaju? A mualjivi, mrki, zlovoljni su ovi vojnici koji promiu kroz Zemun, prema zemunskom mostu. OKUPACIJA BEOGRADA Gotovo u praskozorje 12. aprila, oko 4 sata jutra, neobino jake detonacije probudile su i usplahirile stanovnitvo Beograda i Zemuna. Meutim, to nisu bile detonacije eksplodiranih avionskih bombi, nego neto drugo. Kad je svanuo dan, pronesao se kroz Zemum glas da je naa vojska ponajpre zapalila magacine sa itom i branom u Beogradu, a zatim bacila u vazduh ne samo panevaki most nego i oba mosta preko Save, elezniki i kolski. Poosmo da se uverimo je li ovo poslednje tano. Sa zemunskog dunavskog keja moglo se je prostim okom videti da su dva sredinja luka sa panevakog mosta oborena u Dunav, a zemunski kolski most da je toliko slupan, da te upravo jeza hvata. (eleznikom mostu na Savi oborena su dva luka, uz jednu i drugu obalu reke, dok je centralni deo ostao neoteen.) Neto docnije saznalo se da je divan zemunski kolni most, remek-delo savremene arhitekture, dignut u vazduh, dok su njime jo prolazili vojnici, ak i izbeglice. (Izbeglice su, naime upotrebljavale i nono doba da napuste Beograd). Docnijim proveravanjem ustanovilo se da je to tano, da je ak i jedna laa, usled eksplozije, pod mostom postradala, i da je na mostu zaglavilo dosta sveta. Neki kau da je kod toga izgubilo ivot 23 desetka ljudi, a neki i vie. Podizanje zemunskog lananog mosta u vazduh, izvedeno s toliko malo obzira na ljudske ivote, dalo je osnova pretpostavci da e Beograd biti branjen od naih trupa, kad naiu Nemci, i da e odbranbena linija tei beogradskom obalom Dunava i Save. Neprijatna pretpostavka! Jer to bi znailo da se kod toga mogu da razviju borbe, u kojima e do kraja biti poruen sam Beograd, a teko e postradati Zemun, Panevo i itava blia i dalja okolina Beograda. Zato se je stanovnitvo Zemuna, zaplaeno crkim slutnjama, povuklo u svoje domove, verujui da je borba upravo neizbena, jer je naa vojska napustila Zemun do poslednjeg oveka. Neizvesnost je trajala gotovo celog dana, a prestala je tek u predveerje, kad su u Zemun ule nemake trupe. Gledao sam njihov ulazak, koji je zapoeo neto iza 5 sati popodne: Najpre je zemunskom glavnom ulicom projurilo nekoliko motociklista, a za njima je sledovao vei broj tenkova. Kolona je krenula u pravcu lananog mosta, pa se kroz kratko vreme vratila natrag. Istovremeno, a i pre toga, nemaka avijacija slobodno je kruila nad Zemunom i Beogradom, dok naoj avijaciji nije bilo ni traga ni spomena. Malo zatim, u prvi sumrak, naile su nepregledne mase motornih vozila svake vrste: bilo je tu sijaset lakih i teih tenkova, blindiranih auta, obinih motocikla i motocikla s prikolicama, autokara za prevoz trupa, municije, svih moguih pionerskih naprava, pa motorizovana kontraavionska artilerija, ak i motorizovane poljske kujme. Peaka tu prosto nema! Sve je na motorskoj vui, brzo i pokretno, reklo bi se letea kolona, kojoj

motor daje udarnu snagu i brzinu. Ova nepregledna motorizovana kolona ispunila je zemukske sokake i trgove, razmilela se i po itavoj okolini Zemuna, zahvatila beanijski aerodrom. I jo pre nego di je pala duboka no, okupacija Zemuna bila je perfektna. No to je s Beogradom? Zato on i naa vojska, ako je u njemu, ne reaguju na okupaciju Zemuna po Nemcima? Kako to da naa artilerija na beogradskoj strani nesmetano puta da nemake trupe zaposednu Zemun, i da neenantno zauzmu sve pristupe ka Beogradu na Savi? Gluva tiina vladala je te veeri i itave noi na beogradskoj strani. Ni jedan metak nije odanle ispaljen prema Zemunu. Ova tiina dobila je svoje objanjenje drugi dan ujutro, kad se je saznalo da je u predveerje, skoro u isto vreme kao i Zemun, Beograd takoer bio okupiran. O samom aktu okupacije Beograda saznalo se, 13 aprila ujutru, sledee: Gotovo u isto vreme, oko 5.30 sati popodne, pred Beograd su stigle tri kolone: jedna sa juga, dolazei iz Nia; druga sa severoistoka, krenuvi iz Temivara; trea sa zapada i severozapada, pravcem od Zagreba i Oseka, odn. Novog Sada. Stigavi do Dunava, motorizovana kolona koja je krenula iz Temivara, uputila je prema Beogradu amac i u njemu 9 vojnika, sa zadatkom da izvre rekognosciranje na beogradskoj obali Dunava. Ovih 9 vojnika iskrcalo se na dunavskoj strani, ne naiavi ni na kakav otpor, krenulo sve dalje i dalje prema centru Beograda, i sasvim pozitivno utvrdilo da ovaj put, za razliku od 1915 godine, niko nema volje da brani Beograd. Ne ispalivi metka, devet nemakih vojnika stigli su do odeljenja nemakog poslanstva u Aleksandrovoj ulici (bive ehoslovako poslanstvo), usput zarobili nekoliko stotina naih vojnika koji su besciljno po varoi tumarali, i konano digli barjak s kukastam krstom na nemakom poslanstvu. Tek tada, njih devetorica prisetili su se da ih je premalo da bi okupirali ceo Beograd, pa su zatraili pomo od svoje glavnine i u toku noi je dobili. Kad je svanula zora, 13. aprila, Nemci su ve vrstom nogom stali na beogradsko tle, prebacivi tamo mnogobrojne, prvenstveno motorizovane jedinice. * Beograd je, dakle, pao bez otpora. Nije se ostvarila perspektiva borbe na obalama Dunava i Save. Nemci su doli u posed Beograda, ne utroivi, neposredno kod njega, ni jedan puani metak! Zato su onda mostovi bili baeni u vazduh? Za eleznike mostove bilo je to jo i shvatljivo: htelo se je napakostiti Nemcima, da ne bi preko ovih mostova vrili elezniki saobraaj; htelo se je taj saobraaj to vie poremetiti i dekomponovati. Ali je neshvatljivo, zato je onako radikalno upropaten zemunski kolni i peaki most, koji je sluio samo lokalnom saobraaju. Obaranjem tog mosta nije se napakostilo Nemcima nego prvenstveno Beogradu i njegovoj neposrednoj okolini. Moda se je time htelo dati dokaza kako umemo da ruimo. Sami smo poruili svoju dravu, izgraivanu vekovima, pa zato da ne poruimo i ova tri impozantna beogradska mosta?! Moda se je, dizanjem u vazduh ovih triju mostova, htelo simboliki pokazati da Srbija ne eli vie nikakve veze sa severnim i zapadnim preanskim krajevima, da ona eli da ostane sama, kakva je bila pre prvog svetskog rata?!!!

KATASTROFA I BRUKA Poetkom marta ree mi jedan prijatelj: Posle kapitulacije Francuske i vojnih neuspeha Italije, mi prestavljamo najjau vojnu silu u Evropi, iza Nemake i Sovjetske Unije". Tako je to onda uistinu izgledalo; ak po miljenju upuenog i neupuenog inostranstva, naa je vojska bila smatrana za jednu od najboljih vojski u Evropi. Rukovoeni tim miljenjem, Anglosasi su sve moguno uradili da ovu vojsku bace na tezulju rata protiv Nemake. Na ljudski materijal je uistinu prvoklasan. Po junatvu i izdrljivosti, po preziranju smrti i ambiciji za junakom slavom, na vojnik spada u red najboljih vojnika Evrope. Srbijanski seljak, pogotovo, prestavlja neosporno jedinstven ljudski materijal. Njegovi podvizi i napori, stradanje i rtve, u toku prolih ratova od 191218, odista su udivljenja vredni. Ali to nam ne daje povoda, ni opravdanje, za megalomanski odnos prema drugim narodima i njihovim vojskama! Meutim, na vrhovima nae vojske, naeg drutva uopte, terao se je pravi kult megalomanije, kod ocene nae i stranih vojski: Od prolog svetskog rata naovamo, u nas je, naprimer, bila sakrosanktna izreka: Mi smo pobedili i razorili dva carstva, tursko i austrijsko!" I kvalifikovalo se kao pomanjkanje patriotizma, kao defetizam, ako si pokuao dokazivati da je srpstvo uistinu imalo udela u razaranju ovih dveju imperija, ali da su Tursku tukli i dotukli ponajpre Austrija i Poljska a zatim Rusija, i da je austrougarskoj vojnoj snazi, u prolom svetskom ratu, neprebolne i smrtne rane zadala prvenstveno ruska vojska, u toku borbi od 19141917. godine. Nai vojni stareine nisu se nimalo ustruavali, od prolog svetskog rata naovamo, da pokau svoj prezir i nipodatavanje npr. rumunske, grke, pa i svake druge evropske vojske, osim francuske, donekle nemake i bugarske. U toku ovog rata, oni su, s bagatelisanjem, s visoka", govorili o dranju poljske, belgijske i francuske vojske. (Jedan od naih vojnika strunjaka, nakon sloma Francuske, oitao je u Politici" krajnje bezobzirnu bukvicu francuskim vojskovoama to su, za volju ouvanja Pariza i njegovih istoriskokulturnih i arhitektonskih spomenika, oglasili francusku metropolu za otvoren grad, i time ,, rtvovali" celu Francusku). Upravo manijakalno bilo je prezrivo potcenjivanje italijanske oruane sile od strane naih vojnih naelnika. Kad je zimus italijanska vojska doivela niz neuspeha, ponajpre u Albaniji a zatim u severnoj Africi, oni su zlurado klicali: Ko.nije roen vojnik i junak, nikad od njega vojnika i junaka!" I strastveno su prieljkivali as kad e Italijane baciti u more" i poterati do Venecije". Za samu nemaku vojsku tvrdili su ovi roeni junaci'' da svoje uspehe, u ovom ratu,

ima da zahvali samo tome to jo nije naila na sebi dostojnog partnera.' Uemo li mi u rat, videe, Nemci to je vojska, uverie se da je tvrd orah voka udnovata!" tako su rezonovali nai profesionalni vojni geniji", a za njima su to opetovali i civilni Gaskonjci sve od reda kavanski stratezi i junaine. U svom kavanskom heroizmu, uz au ljute", jedan od tih brbljivih razmetljivaca dokazivao je ak da smo mi nemaku vojsku tukli i 1915. i 1938 godine! Na osnovu svega ovoga, ovek bi oekivao da e naa vojska Nemcima dati neuven, opteg udivljenja vredan otpor; verovalo bi se da se je naa vojska za takav otpor svestrani spremila, i da iza rei naih vojnih stareina stoje dela, vrlo ozbiljan, uspean i konstruktivan rad na modernoj opremi, obuci i naoruanju nae vojske. Mora se rei da je i sama nemaka komanda, ulazei u neprijateljske operacije protiv nae vojske, verovala da e imati ozbiljna posla i ozbiljnih gubitaka. Meutim, to se je desilo? Naa vojska nije Nemcima, ni na kojem sektoru, dala spomena vrednijeg otpora. U Junoj Srbiji, naprimer, mi smo imali grupisanih blizu pola miliona vojiika, pa ipak su tu respektabilnu snagu Nemci pregazili, rasturili i dezorganizovali u cigla etiri dana, mada smo se mi na rat u Junoj Srbiji pripremali punu godinu dana. Na severnoj granici drave podizali smo utvrenja, grozniavim tempom, u toku nekoliko poslednjih meseci; Nemci su sva ta utvrenja preli za nekoliko asova. Granica prema Italiji utvrivana je godinama, pa ipak je italijanska vojska, u toku desetine dana, osvojila celu junu Sloveniju i celu nau morsku obalu, od Suaka do Ulcinja i Bara, okupiravi usput Liku, Hercegovinu i Crnu Goru. Ujutru 6. aprila uli smo u rat, a 17. aprila u 9 sati veera naa je vojska ve kapitulirala, poto je sasvim bila otseena od morske obale, i poto je izgubila celu Srbiju i Junu Srbiju, celu Vojvodinu i Srem, sve slovenake i hrvatske zemlje, celu Crnu Goru i Hercegovinu, pa i dobar deo Bosne. Naa je vojska kapitulirala, kad joj nije nita drugo preostajalo, kad je, opkoljena sa sviju strana, izgubila svaku otstupnicu i svaku mogunost davanja otpora. Ve 14. aprila naveer, nemaki radio objavio je svetu da jugoslovenska vojska, kao organizovana celina, vie ne postoji, i da se tek sporadiki bore samo pojedini odredi koji meusobno nemaju nikakve veze. Prema tome, mi smo daleko gore proli nego li Poljska, Norveka, Belgija i Francuska, jer je ratni pohod Nemaca u Jugoslaviju trajao svega 12 dana, a stajao ih minimalnih rtava u ljudstvu i materijalu. Kako je to bilo mogue? Sledei su, u glavnom, razlozi ove nae sramotne katastrofe i katastrofalne bruke: 1. Pre svega, nae vojno stareinstvo ne samo da nije znalo to je to moderan rat, nego nije ni verovalo da rat moe biti drukiji nego to su bili oni od 1912.1918.

godine. U svom tupom konzervatizmu, u svojoj duhovnoj inerciji, ovo je stareinstvo slepo verovalo da i u modernom ratu odluuje peak, peak i samo peak. Kad im je ovek obraao panju da je i u prolom ratu (ak i u Makenzenovoj kampanji u Srbiji 1915. godine) superiorna tehnika odigrala odlunu ulogu, oni su nepoverljivo vrteli glavama, i opet derali svoju kozu o peaku kao glavnom elemetu borbe i pobede. Kad ih se je upozoravalo da su u ovom ratu avijacija i motorizacija presudni faktori, oni su prezrivo odmahivali rukom, tvrdei da avijacija igra znatniju ulogu u ratnim operacnjama na podruju industriskih zemalja, u kojima imade mnogo velikih gradova, a motorizacija da moe doi do izraaja samo u nizijskim prostorima, snabdevenim modernim asfaltiranim putevima. Uporno su dokazivali da, za odbranu nae zemlje, avijacija i motorizovane kolone imadu sasvim sekundarno znaenje, pa su prema tome, kroz 22 godine, podeavali i celokupnu obuku nae vojske: kroz mesece i mesece, davili su nae vojne obveznike, i kastrirali im mozgove, borniranom kasarnskom disciplinom i najprimitivnijim vebama s ve staromodnom pukom i mitraljezom, zanemarujui sve ostalo moderno oruje (osim donekle artilerije). Sve do poetka ovog rata, avion, tenk, kontraavionski top, i sve ono to pretstavlja poslednje slovo moderne ratne tehnike, u naoj vojsci stvarno su igrali samo reprezentativnu ulogu, t.j. oruje kojim se je paradiralo jedino na revijama na Banjici i na manevrima kojima su prisustvovali strani vojni izaslanici. Tek poetkom ovog rata, rukovaoci nae oruane sile poeli su veu panju obraati avijaciji, ali je tenk i kontraavionski top jo uvek sluio, u glavnom, u demonstrativne svrhe. S ovakvim mentalitetom vodstva, s ovakvim naoruanjem i obukom ljudstva, zar je iznenaujue da se je naa vojska prosto naprosto raspala, ve nakon etirdnevnog udaranja nemakog gvozdenog malja po njoj malja koji nisu dizale oveije ruke nego poslednje sretstvo savremene tehnike, motor u vazduhu i na zemlji. 2. Pored tehnike zaostalosti, ubitano je na nau vojsku dejstvovao moral, odn. nemoral, veeg dela njenog komandnog sastava. U prolim ratovima, od 1912.18, izginuli su najbolji oficiri srpske vojske, a koji nisu izginuli, ti su posle ujedinjenja postepeno uklanjani iz redova aktivne vojske. Uistinu pametan, inteligentan oficir, koji nije bio rob ablone i formalistike, a koji je povrh toga imao karaktera i patriotizma, morao je, ili beati iz vojske, ili sam sebe gristi, uvlaiti duu u sebe, i putati da ga bujica opte dekadanse nosi niz vodu. Karijeriste, treberi najgore vrste, puzavci i laskavci, podvalacije i profiteri, korupcioniste i dembeli to je elemenat koji se je prvenstveno s uspehom dizao k vrhovima nae vojne uprave, podmeui noge jedan drugome, i neskrupulozno uklanjajui svakoga ko nije bio kao oni. Tako je to bilo od Ujedinjenja, pa iz dana u dan sve gore i gore. Tako je to bilo, ali se to nije smelo rei, jer bi to bilo crimen laesae majastatis. Pevalo se je ditirambe vojsci kao narodnoj zenici i uzdanici, i niko nije smeo ita nepovoljno da kae o vojsci, a nekmo li da stvarno kritikuje negativne pojave u njoj. Vojska je bila noli me tangere; vojsci su se odobravali buceti bez pogovorke i aklamacijom u Narodnoj Skuptini. A ko se je usudio da ustane protiv ovog opteg pravila, pogotovo da upre prstom u koruptivnost i demoralizaciju dobrog dela najviih vojnih stareina, taj je dobio po glavi, kao na

primer, narodni poslanik Milo Raovi u prolee 1938. Pod vojskom se je kod nas, a priori, podrazumevalo vojne stareine, u prvom redu eneraltab i ministarstvo vojske. A ove dve vrhovne vojne institucije bile su uz asne, ali prilino retke izuzetke ne samo centri korupcije, protekcionizma i nepotizma u vojsci, nego i ishodita svake akcije koja je ila za demoralizacijom. razvraenjem i depravacijom itavog naeg javnog i politikog ivota. Vojska, t.j. eneraltab, ministarstvo vojno i vrhovi Kraljeve Garde, umeli su da nametnu svoju volju u svim krupnijim pitanjima civilne uprave nad zemljom, u svima vanijim politikim pitanjima; ak do samog dravnog ureenja (u pogledu razdiobe na oblasti i banovine). Vojska je bila svemona, a njezina svemo bila je ubitana, jer u vrhovima vojske nije bilo dovoljno ni pameti ni morala. I tek kad je naa oruana snaga dola u iskuenje u vatri se zlato kua! tek onda se je pokazalo koliko je malo morala i savesnosti, junatva i istinske inteligencije, bilo na vrhovima nae vojske. Od 6. aprila na ovamo, s kojim god si vojnikom i podoficirom razgovarao, svaki se od njih alio da po nekoliko dana nisu dobivali hrane i svog sledovanja; da su na fronti vrlo esto ostajali bez municije; da su im naoruanje i oprema bili ispod kritike; da su itave jedinice ostale bez svojih komandira i komandanata; da veze izmeu pojedinih tabova naprosto nisu postojale; da su pukovski blagajnici beali s parama, a generali izmeu sebe delili pare iz divizijskih i armijskih blagajna. (Kau da je takva deoba izvrena u Nikiu, pred naputanje zemlje od strane generala Simovia i njegove drube). 3. Jednostrana i tendenciozna bila bi tvrdnja da je samo nae vojno stareinstvo bilo demoralisano. Jer je demoralizacija zahvatila i zarazila gotovo itavo nae drutvo od vrha do dna: nau inteligenciju, nae graansko drutvo uopte, pa postepeno i najire narodne slojeve, ne iskljuujui podnipoto ni mlae narataje, nau uzdanicu". Objanjavajui uzroke poraza i kapitulacije; maral Peten je francuskom narodu uputio poslanicu, koja je poinjala reima: Duh uivanja potisnuo je duh portvovanja". Ove klasine rei vrede pogotovo za nae drutvo, u kome je uitak jedino boanstvo, u kome se za volju uitka gazi sve to je normalnom drutvu neprikosnoveno i sveto, u kome zbog toga nema nikakve kohezije ni solidarnosti. Moderna vojska to je naoruani narod, narodna celina. Kako je, dakle, mogla da bude naa vojska zdrava i otporna, kad je nae drutvo u glavnom, bilo bolesno, kad se je ono nalazilo u dekompoziciji, te se je odravalo samo po zakonu inercije, doklegod nije dobilo udar izvana?! 4. Jedna vojska i jedan narod bore se dandanas uistinu junaki samo onda kad su na kocki narodna egzistencija, ivotni interesi narodni. Kako su, dakle, mogli da se bore naa vojska i narod, kad nisu uli u borbu za svoje nego za tue interese? Kako je mogla da se bori naa vojska, kad su je u ratu predvodili stareine (Simovi i compagnia bella) kojima uopte nije bilo do borbe i odbrane zemlje nego do beganja iz nje, nakon to su izvrili zadatak, postavljen im po tuinu, da zemlju uvuku u rat?!

5. Kad je naa dravna politika priznala naelo da su Srbi i Hrvati dva naroda, ona je u stvari sankcionisala Pavelievu tezu da Hrvati treba da ulue prvu priliku, pa da na razvalinama Jugoslavije izgrade svoju samostalnu dravu. Tu priliku je pruilo ulaenje Jugoslavije u rat. I umesto da rat bude amalgamom izmeu Srba i Hrvata kako su to 22 godine tvrdile preispoljne budale u uniformi i civilu on je sahranio i vojsku i dravu: veina Hrvata odbacili su dobiveno oruje, a manjina okrenuli su ga protiv Srba, dovedavi time vojsku u potpuno rastrojstvo. Kad se sve to uvai, zar nije prirodno da nas je 6.17. aprila snala katastrofa i bruka katastrofa i bruka koja se moda vekovima nee moi reparirati. * Od Ujedinjenja, t.j. kroz 22 godine, redovno odranje i unapreenje oruane sile stajalo je Jugoslaviju i njen narod najmanje 5560 milijardi dinara; od poetka aktuelnog evropskog rata do aprila na intensivno naoruanje vojske i utvrivanje granica utroili smo najmanje 10 milijardi. Oko 70 milijardi dinara, dakle, dao je ovaj narod veinom narod u seljakim opancima i radnikoj bluzi za odranje i razvitak svoje uzdanice, narodne vojske", kojoj je na elu stajalo oko 500 aktivnih i penzionisanih generala (Austrougarska, s preko 50 miliona stanovnika, nije imala ni 150 generala). S tih 70 milijardi, utroenih u produktivne investicije, moglo se je Jugoslaviju pretvoriti u Eldorado, obeanu zemlju". Umesto toga, zemlja i narod ame i dalje u kulturnoj, ekonomskoj i socijalnoj zaostalosti, a 70 milijardi dinara utroeno je stvarno na to da, tako rei, prekono izgubimo ne samo slobodu i nezavisnost nego ast i obraz, junako ime i slavu, koju nam namree oci i dedovi, u svakom pogledu bolji od nas! Ovih 12 dana, od 6.17. aprila, ne samo da je doivela krah naa demokratija; ne samo da je vlada narodnog spasa" dokazala da je uistinu vlada narodnog upropatenja. U ovih 12 dana, mi nismo tueni i pobeeni, nego smo se raspali raspala se je vojska, raspala drava! NEZAVISNA DRAVA HRVATSKA" Uoi ovog rata, Engleska se je najaktivnije zaloila za razbijanje Jugoslavijine jedinstvenosti, za njen preobraaj u dualistiku dravu, za dovoenje Hrvatske na rang potpuno ravnopravnog faktora i subjekta sa Srbijom. Osetivi to, Nemaka je sasvim prirodno radila upravo obratno: jaala je Jugoslaviju; otvoreno se izjasnila za njeno unitaristiko ureenje (v. viekratne g. Hitlerove izjave da je Trei Rajh za jaku i jedinstvenu Jugoslaviju); sve je preduzimala da ojaa poziciju Beograda, i da s Beogradom nae bazu za to tenju ekonomsku i politiku saradnju. Da politikom Beogradu nisu vrane mozak popile, on bi bio oberuke prihvatio pomenutu tendenciju Treeg Rajha, jer je to bilo u evidentnom interesu Beograda, srpstva, pa i itave Jugoslavije. Jedan jedini srbijanski dravnik, pronicljiv i ingeniozan, uoio je to i shvatio; bio je to dr. Milan Stojadinovi. Ali, kada je Stojadinovi poeo da sprovodi politiku intimne saradnje s Nemakom i Italijom, i time da spasava jedinstvo Jugoslavije, ustala je na njega ala i vrana: u parlamentu (u bucetskoj debati 1938), Milan

Stojadinovi bio je zbog toga otvoreno kvalifikovan kao izdajnik; a na parlamentarnim izborima, pod kraj 1938, protiv Stojadinovia formirala se je koalicija od krajnjih desniara do krajnjih leviara, te povela pravi krstaki pohod protiv jedinog dalekovidnog srbijanskog politiara. Rezultat: pao je Milan Stojadinovi; palo je i jedinstvo Jugoslavije. Jednoga i drugo oborie Englezi. Ali, najaktuelniji pomagai u ruenju jedinstva Jugoslavije bili su beogradski politiki geniji". lani reci jo lanije demokratije i najlakijeg sporazuma. Dok se je to deavalo, u Zagrebu su se valjali, pucali, od smeha nad kratkovidou i borniranou beogradskih genija". Politiki Zagreb, tobo inferioran i glup, kroz kikot je tada govorio: Pa to je idealno! Beograd nosi vodu za nas; Beograd svrava na posao! to jo da brinemo!" * Buknuo je aktuelni rat. Engleskoj je stalo da pod svaku cenu uvue Jugoslaviju u nj, na svojoj strani; Nemakoj da Jugoslaviju odri to dalje od rata. Zagrebu, rukovoenom zdravim ivotnim instinktom, ne ide se u rat. Zato mu London poruuje: Morate u rat! Mi smo razbili jedinstvo Jugoslavije, mi smo od vas stvorili dravu u dravi, samo zato da biste ili u rat!" A Zagreb, nakon izvesnog vrdanja, odgovara: Ne pada nam ni na kraj pameti da poemo u rat! U ratu bi ne samo propalo sve ono to smo 26. avgusta 1939 dobili, nego bi nam bio uniten narod i zemlja!" Beograd je izgubio zdrav instinkt odranja, Njemu Berlin saoptava: Zar ne vidite da vam London radi o glavi? Poete li u rat, bie kraj Jugoslavije, bie pogotovo upropateno srpstvo. Ostanete li van rata, garantujemo vam integritet Jugoslavije, pa jo i teritorijalni izlazak na Egejsko more!" I Knez Pavle, oborivi ranije Stojadinovia, u poslednji as uvia da je Stojadinovievo gledite bilo jedino spasonosno, te se sam reava da sprovodi njegovu politiku, i potpisuje pakt sa silama Osovine. Beograd, kome je Bog oduzeo pamet, kvalifikuje spasavanje Jugoslavije kao izdaju, obara Kneza Pavla i pakt s Osovinom! Na to Zagreb poruuje Beogradu: Mi nikako neemo u rat! Ako je vama stalo do rata, ajte sami; a mi emo radije iz drave nego li u rat!" Beograd odgovara: Idemo u rat, makar i sami! A vi, kako vam drago!" Dr. Maek se je, na to, pokolebao i doao u Beograd, na pregovore, ne bi li od rata i propasti spasao i Hrvatsku i Jugoslaviju. A dr. Ante Paveli, u emigraciji, ovako je rezonovao: Ako se u Beogradu, u posledljem asu, odlue da usvoje slovo i duh pakta od 25. marta, meni je odzvonilo!

Pokret, koji predvodim, moe da bude alimentiran i delotvorno podravan samo iz zemalja, potpisnica Osovinskog pakta; primi li i Beograd sasvim lojalno taj pakt, bie podrezane ile koje daju ivotne sokove mojoj akciji, i ja u biti likvidiran!" Ali politiki Beograd i ljegovi geniji", njegova lana demokratija i demoralisana vojska", izgubili su zdrav razum, pa viu: ,,Bolje rat nego pakt!'' Time je Beograd izvrio samoubijstvo, sam izrekao smrtnu presudu Jugoslaviji, sam izdvojio Hrvatsku iz njezina sastava. Berlin je na drski afront doneo odluku o egzemplarnom kanjavanju Beograda; g. Adolf Hitler je potpisao i u delo sproveo smrtnu osudu koju je Beograd sam sebi izrekao; dr. Ante Paveli je likovao, jer je Beograd, iz svoje sopstvene inicijative, neoekivano svrio, zavadivi se s pameu, njegov (Paveliev) posao! Iz fatalanog, samoubistvenog ludovanja politikog i apolitikog Beograda, njegove besne demokratije" i soldateske, nikla je: slobodna i nezavisna Velika Hrvatska, s granicama na Drini! * Sudbonosne greke i zablude beogradskih vlastodraca (pogotovo vlastodrakih uzurpatora iz ere jugoslovenske agonije), pobede prvenstveno nemakog, dabome i italijanskog oruja, stvorile su nezavisnu Hrvatsku i udarile temelje novoj konstelaciji na Balkanu. Za sada, meutim, bilo bi jo preuranjeno govoriti o definitivnoj sistematizaciji odnosa na ovom poluostrvu do nje e doi tek nakon zavretka aktuelnog evropskog rata. Kad nemaki (i osovinski) duhovni i fiziki ma bude obezbedio konanu emancipaciju Evrope od anglosaskog skrbnitva, nova era ima da zavlada na ovome kontinentu, kome tek delomino tako rei, samo svojom glavom, a ne svojim trupom pripadaju okeanski britski imperij i evrazijska Sovjetska Unija. Prema ve jasno izraenoj volji i iskristalizovanoj pretstavi predvodnice nove Evrope, nacional-socijalistike Nemake, to nee biti era slepog meusobnog izigravanja i pobijanja nego harmonine saradnje evropskih naroda. Nova era i ne bi bila nova, kad umesto dosadanje meunarodne anarhije u Evropi ne bi bio zaveden red, zasnovan na jedino pozitivnom naelu hierarhije: Nova Evropa ima da bude radna zadruga, kojoj e kao stareina na elu stajati onaj narod koji to po svojoj stvaralakoj snazi, svom organizatornom talentu, svojoj numerikoj, fizikoj i duhovnoj premoi, po svojem centralnom geopolitikom poloaju zasluuje, a to je nemaki narod; radna zadruga, u kojoj e nemakom narodu glavni saradnici da budu francuski i italijanski narod, i u kojoj e ostali evropski narodi zauzeti poloaje i vriti funkcije koji ih, po njihovoj stvarnoj vrednosti, pripadaju. O svemu tome treba balkanski narodi, osobito balkanski Sloveni, ve sada da povedu

rauna. Balkanske odnose do sada je harakterizovala najneskrupuloznija borba nacionalnih megalomanija, koja se je, otvoreno ili maskirano, vodila uz primenu naela mors tua, vita mea. Pogotovo balkanski Sloveni i odve esto su padali u recidiv gotovo bismo rekli nacionalistikog kanibalizma: Bugari, Srbi, Hrvati, delomino i Slovenci, naizmenino su jedni drugima odricali pravo na sam opstanak, pravo na narodno ime i nacionalni teritorij. Pobeda Osovine ve je uinila, i uinie, ovoj nezdravoj pojavi kraj. Pobednika Osovina nadamo se u to i verujemo pravedno e razgraniiti ivotne prostore pojedinih balkanskih naroda, time ukloniti uzroke buduih razdora i sukoba, stvoriti preduslove za pozitivan razvoj itavog, do sada zaostalog Balkana za razvitak kulturni, privredni, socialni i politiki! Pod egidom i okriljem stareine evropske zadruge, Treeg Rajha, balkanskim narodima pruie se mogunost da se meusobno takmie ne praznim reima, ne sterilnom borbom, ne naduvenim pozama i smenim isprsavanjem nego konstruktivnim radom u ueu na izgradnji novog evropskog i balkanskog poretka, na izgradnji jedne nove, uistinu ovene i oveka dostojne, simbioze. Zar je na odmet, ako se ve sada na to misli; ako se ve sada, pogotovo mi balkanski Sloveni, na to budemo spremali i spremili? Saradnja meu nama na Balkanu nije umrla i nije sahranjena, kako to momentano moe da izgleda. Istinske i iskrene saradnje, na alost, meu nama jedva da je bilo. Ona ima tek da se rodi! A rodie se, ne iz nemakog poraza nego iz nemake pobede u ovom ratu: nemakim porazom, ceo Balkan bio bi pretvoren u arenu takvog divljatva, takve bratoubilake borbe, uistinu kanibalskog razraunavanja, kakvih Evropa uopte jo nije videla ni doivela. Ko to ne vidi, ko to ne predvia, taj je fenomenalno kratkovid, tome je sueno da razbija glavu o zid, doklegod glava ne pukne! Da, saradnja meu nama ima tek da se rodi! Ali, bolje je i probitanije po nas da se ona rodi naim svesnim ueem nego da nam bude nametnuta!

BEOGRAD POSLE OKUPACIJE Od 12. aprila naveer, Beograd je pod reimom okupacije. A taj okupirani Beograd sav je ustremljen na to da izvida teke rane koje su mu zadane bombardovanjem 6.7. aprila. Rane su duboke i teke, te e trebati mnogo vremena, truda i napora, dok budu sasvim izleene. Optimizmu i lakomislenosti, u pogledu regeneracije Beograda, ne sme biti mesta. Jer kroz izvesno, ne ba kratko vreme, Beograd nee biti prestonica drave od 16 miliona stanovnika; nee mu biti vraeno ak ni politiko znaenje iz kraja prolog stolea... *

Borba za vodu i osvetlenje dolazi na prvi plan poruenog i teko iskuanog Beograda. Voda i svetlo su osnovni elementi ivota, pa ako ovek i moe da se zadovolji s danjim svetlom, bez vode ne moe da bude. Zato su dole gotovo u optu upotrebu sve, ranije ve zaboravljene i zaputene beogradske esme, dabome i. voda crpljena direktno iz Dunava i Save. U prve dane posle bombardovanja, u gradu preostali Beograani samo tako su se snabdevali vodom. Postepeno, pod rukovodstvom samih Nemaca, opravljao se beogradski vodovod, te je do kraja aprila vei deo grada dobijao iz njega vodu, ako ba i ne direktno u kuu. Do istog termina, bila je, u glavnom, opravljena i mrea elektrinih vodova, pa se stanovnitvo moglo koristiti i elektrinim osvetleljem (drugog osvetlenja Beograd i nema), ali u ogranienom opsegu, jer su na snazi propisi o zamraivanju. * U nedostatku pitke vode, postradali Beograd posegnuo je, u prvo vreme, u veoj meri za vinom i rakijom. Daj vina il' rakije, da povratim duu u sebe?" tako je glasio gotovo opti zahtev, u prve dane nakon bombardovanja. Krajem aprila, posetio sam poznatu mi familiju, da se raspitam jesu li svi lanovi prijateljske porodice ivi i zdravi. Domaica, ostarija dama, uslui me mekanom" ljivovicom i sve me nutka da to vie pijem, govorei: I ja sama drugo ne pijem do rakije! Ona mi je u ovim danima bila najbolji prijatelj i teitelj. Bez nje, svisnula bih od muke i bola: Kua mi je do temelja poruena; ja sama sklonila sam glavu pod krov svoje dalje roakinje; mu i sinovi potucaju se negde po Bosni, ne znam jesu li ili nisu zarobljeni, i to je uopte s njima. Kad ne bi bilo rakije, oajavala bih. Ovako popijem aicu-dve, pa zaboravim na sebe i na svoju nevolju". * Konzumiraju se vino i rakija takoer zbog irenja tifusne epidemije. Bez vode, bez kanalizacije, prvih dana nakon bombardovanja, Beograd je ogrezao u neistou, zaudarao smradom nagomilanih izmetina i leeva u raspadanju. Borba protiv preteih epidemija, prema tome, pretstavlja takoer jedan od krupnih problema poharanog Beograda: Vri se gotovo opte pelcovanje", vakciniranje, stanovnitva protiv tifusa; kuhanje pijae vode je osvetano pravilo u tim danima; svaka kua mora u dvoritu da ima iskopanu latrinu, koja e zameniti kune klozete, neupotrebljive zbog mnogih kvarova u kanalizacionoj mrei. * Ishrana beogradskog stanovnitva, blagodarei zateenim zalihama i rezervama namirnica, u ove dane je snosna. Kakva e biti u budue? To zavisi od rada koji pogotovo srbijansko selo bude uloilo u proizvodnju hrane.

* Polagano, s beogradskih trgova i ulica uklanjajuse ruevine, prozurokovane bombardovaljem; rue se delovi kua i itave zgrade koje su sklone padu; ekipe vatrogasaca i njihovih pomonika, pod kontrolom Nemaca, dinamitom dovravaju posao avionskih bombi, krei ruevine; neeksplodirane bombe briljivo se izoluju i imunizuju; s ulica, dvorita i samih kua iznose se velike naslage polupanog stakla i drugih otpadaka; pokapaju se mrtvaci, pronaeni pod ruevinama; opravljaju se tramvajske linije. (Ve do kraja aprila, proradile su dve linije estica" u Aleksandrovoj ulici i jedinica" od Kalemegdana do Slavije). Rekonstrukcija Beograda, izvoena uz uee vlasti i privatnika, ipak napreduje. Beograd postaje ve ii i ureeniji. Dabome, proi e jo deceniji, pre nego li se izgradi sve to je porueno. * Sukcesivno, regenerie se i komunalni ivot. Delatnost optine i komunalnih organa bila je sasvim zamrla u dane bombardovanja. Sada se i ta delatnost obnavlja, te optina, uz direktnu saradnju nemakih vojnih vlasti, rukovodi radnjama oko obnove Beograda. Znaajna je inicijativa koja je dola do izraaja osnivanjem Socijalno-privredne slube". Ova komunalna institucija pretstavlja dobrovoljnu slubu samog graanstva, pogotovo mlaih narataja, sa zadatkom da se ublae i uklone teki socijalni i privredni poremeaji, koje su izazvali bombardovanje Beograda i slom narodne drave. Zadatak je opsean: valja namaknuti stanovnitvu krov nad glavom, hleb i zaradu; valja ga zatititi od epidemija i od svih ostalih neoekivanih nedaa. Hoe li organizatorna sposobnost mlaih beegradskih narataja da se afir-mie na tom poslu?! Izdaju se ve Optinske Novine", jedini organ tampe kojim, za momenat, Beograd raspolae. Za to su Optinske Novine" i preuzele funkciju redovne dnevne tampe: pored komunalnih vesti, raznih naredaba i odredaba nemakih i naih vlasti, one objavljuju i pregled najvanijih dogaaja u svetu, te bivaju razgrabljene, im se pojave na tritu nedostatan im je tira da bi mogao da utoli glad Beograana za novinama. Meutim, ve u prvoj polovini maja verovatno e se poeti s objavljivanjem i drugih dnevnih listova. * Jevreji su, u okupiranom Beogradu, dobili nov statut i nov poloaj koji mora se priznati nije ba prijatan ali ni neoekivam: Sprovedena je registracija Jevreja koji ive na teritoriji grada; svi se oni moraju jedamput nedeljno javljati na odreeno zborite; obligatno moraju da nose oko leve ruke, pod pretnjom strogih kazna, utu traku s oznakom Jude i Jevrejin", kao i s jevrejskom zvezdama u sredini; Jevrejima je zabranjeno da se na pijacama snabdevaju namirnicama pre 10.30 asova jutra; zabranjeno im je takoer da se voze u tramvaju; prisilno su upotrebljavani za

raskravanje i ienje gradskih ulica. * Jedan od najdragocenijih i najreih artikala inae dnevne i masovne upotrebe je cigareta. U okupiranom Beogradu najtee je puau doi do cigarete. Upravo danas, dok ovo piem (4. maja), platio sam za paklu" s 20 komada Drave" punih 27 dinara, a normalna cema toj pakli"' je 5 dinara. Potraje li ovako, nee preostati drugo nego odrei se puelja. * Meu najdirljivije prizore u okupiranom Beogradu spadaju kolone naih zarobljenika, koje prolaze Beogradom, da bi bile upuene u oblinje ili dalje zarobljenike logore. Izgled zarobljenika je upravo bedan: ispijena i neizbrijana lica, otrcana obua i odelo, ugasli pogledi, trome i bezivotne kretnje, deprimiranost i apatija na fizionomijama jednom reju, razbijena, tuena i demoralisana vojska, gomila u kojoj su ugasle mnoge iluzije i nade. Ove zarobljenike kolone nose na sebi i beleg diaspore, raspada Jugoslavije: vojnici hrvatske narodnosti stupaju iza hrvatskog barjaka; zarobljenici, pripadnici nae nemake ili maarske narodnosne maljine, mariraju pod amblemom kukastog krsta ili pod maarskom trobojkom; zarobljenici, Slovaci po narodnosti, nose pred sobom slovaku zastavu; samo zarobljenici Srbi ne istiu svoj barjak. Muka je to gledati! Evo, do ega je bes nae civilne i uniformisane gospode doveo ovu zemlju i narod! * Sve vie se vraaju i izbeglice iz Beograda. Prvih dana, za vreme bombardovanja i neposredno nakon njega, polo se je u anabazu, a sada je na dnevnom redu katabaza. Vraaju se Beograani. Vraaju se iz preanskih krajeva Srbijanci i njihove familije, a Beograd i Srbiju naputaju Hrvati i Slovenci sa svojima. Prava seoba naroda: Na jednoj i drugoj obali Save, do upropatenog kolskog i peakog mosta, splelo se je ljudsko klupko. Prvih dana prevoze se amo i tamo u obinim amcima najprimitivnije konstrukcije. Profesionalni i ad hoc laari i veslai zarauju prilinu paru: 5 dinara po osobi za jednokratan prevoz preko Save. Ali ve nakon 2 dana, nemaki vojnici radikalno su uinili kraj prevaanju u amcima, pa je ljudska bujica upuena za prebacivanje preko Save na parobrodie koji saobraaju izmeu Zemunskog pristanita i teka" na beogradskoj strani Save, odmah do poruenog mosta. Vojvoda Mii" i Avala" saobraaju izmeu Zemuna i Beograda; a izmeu jedne i druge obale Save, tik do mosta, komunicira jo jedna mala laa. Guva pred tekovima" je neopisiva. Svako hoe to pre na lau, pa se istovar i utovar putnika vri krajnje haotino, neuredno, gotovo u borbi. I tu se vidi da smo mi deca anarhije i sinonim nedisciplinovanosti.

Vraaju se u Beograd i oni koji su imali najozbiljniju nameru da napuste Jutoslaviju, da se prebace preko mora, najradije nekud u Ameriku ili Kanadu, pa da tamo paradiraju kao heroji, rtve i stradalnici koji su potraili gostoprimstvo velike amerike demokraije". Hteli ljudi da se proetaju po Amerikama, kao to su se posle albanske Golgote mnogi etali po Jevropama", ali ih je Simovieva vlada i u tom pogledu razoarala: Kad su se tekom mukom probili do Crne Gore do Nikia, to li? konstatovalo se je da aviona imade na raspoloenju samo za lanove vlade i njihove familije, kao i za lanove fatalnog vojnog revolucionarnog komiteta". A svi ostali aspiranti i kandidati za emigraciju ostali su bez prevoznih sredstava, kojima bi se mogli prebaciti preko mora. Pa se eljad, pokunjena i obeshrabrena, sada vraa u Beograd. Vraaju se, i kako su veti, odmah trae i hvataju veze s nemakim vlastima... Sve vema oivljuje Beograd. Prvih dana, iza bombardovanja, brinuli su se ljudi samo zato kako da iz ovog kataklizma iznesu ivu glavu sebi i svojim najbliima. Sada se interes proiruje i na iri krug: svako se raspitkuje za sudbinu svoje dalje rodbine, svojih znanaca i prijatelja. Radoznalost je opta, kako to uvek biva nakon pogreskih dogaaja. Jedne od prvih radnja koje se otvaraju, to su kavane. U njima, a pogotovo u neuglednim ainicama" i narodnim kuhinjama, ivot vre i kljua. Zavirih u jednu od tih kafanica", pa se ne mogoh udom nauditi, kako je krigla piva brzo sprijateljila okupatore, nemake vojnike, s okupiranim uroenicima: Ljudi se gotovo bratime, napijajui Fuhreru i Velikoj Nemakoj! Otvaraju se i delikatesne radnje i mlekarnice, ali je njihovo poslovanje ogranieno na kratko radno vreme i na prodaju malenog broja artikala. Ulice su sve ivlje i zakrenije. Ispunjuje ih veim delom omladina, koja je toliko nasmejana, bezbrina i ivotu radosna", kao da se minulih dana i nije neto katastrofalno po ovu zemlju desilo! I enskadija, pogotovo mlaa, sve vema ispunjuje ulice. Ali ne vie nedoterana, bez kozmetike: nalickane frajle" i rasputenice opet se pojavie na tritu ljubavi, fiksirajui dopadljive mukarce. * to osea i misli Beograd, neposredno posle bombardovanja i okupacije? Raju" je dobivena lekcija u glavnom, opametila: bez sustezanja, ona proklinje 27. marta i generala Simovia, glasno iznosei uverenje da je zauvek odzvonilo nesaveonim vlastordcima, protekcionizmu i nepotizmu, pljaki i korupciji. Kod gospode" reakcija na nacionalnu katastrofu je raznovrsnija: Pitam jednog prijatelja, to kae za zlo koje nas je zadesilo. Odgovara: Proli smo taman onako kako smo zasluili!"

Na isto pitanje jedan drugi odgovara: U zlu ima i dobra! Ovaj kataklizam proistio nam je atmosferu i oistio nacionalni teren od nagomilanog ubreta, koje bi nas, bez toga, jo bogzna dokad davilo i kuilo nam vazduh!" Trei veli: U svoje vreme, osuivali smo ehe i Hahu to su bez borbe rtvovali slobodu. Sad smo esima i Hahi dali punu satisfakciju. I treba tek poaliti da i mi, u otsudnom asu, ne imadosmo jednoga Hahu!" Susretoh znanca koji je, jo 5. aprila, bio ratoboran kao Ariostov Orlando, a najvei optimista, s obzirom na ishod naeg oruanog sukoba s Nemcima. Ali pre nego li dospeh da ga upitam to sada misli, on slavodobitno usklikne: Nisam li ja Tebi govrio, kako e ova avantura da svri? Sea li se!" Seam se, seam, dragane tvog ludovanja! Jedna dama s uzdahom mi saopti: Kako su smeli Nemci ovako da nas iznenade, i ovo udo iz nas da urade? Nisam to od njih oekivala. Ja ne bih bila tako postupila". Okamenio sam se gotovo od uda, kad sam jednog grlatog angdofila, posle okupacije, na ulici spazio s kukastim krstom u butonijeri... Strah i trepet Beograana pod okupacijom su malobrojni kriminalni tipovi koji, pod platem noi, pucaju na nemake patrole, kidiu na ivot pojedinaca, nemakih vojnika i oficira. Revolt na postupak ovih tipova u graanstvu je ogroman. Ne ide prosenom graaninu u glavu, kako i zato se vre ova nedela, koja se kvalifikuju kao ludost i mahnitost zaneenjaka. Meutim, ne radi se tu o ekscesima fanatika, ve je para po sredi; Za dobre pare, za engleske pare, uvek e se kod nas nai cininih zlikovaca koji e uraditi sve moguno da se pokvare i upropaste iole snosni kulturni odnosi izmeu okupatora i okupiranih. Potrebno je franktirerstvo, potrebna je sabotaa, da bi se iskopao to dublji jaz izmeu Nemaca i Srba jaz koji e da ispunjavaju krv i leevi, suze i patnje nevinog naroda. To, dabome, nije potrebio obinom graaninu Beograda, ni pretenoj veini stanovnika Srbije, ali je takva provalija potrebna Englezima. Englezi gledaju svoj interes, i njemu za volju ne biraju sredstva. Ali to da se kae za nae izrode koji su, tuinu u slubi, pripravni da se poigraju ivotima desetaka i stotina nevinih svojih zemljaka i sugraana?! VESNICI NOVE ERE Mnotvo nemakih trupa prolazi okupiranim Beogradom. To je vojska u konstantnom pokretu. Jedni odredi dolaze sa juga i kreu na sever, drugi se sa severa prebacuju u suprotnom pravcu; smenjuju se oni s istone i zapadne strane nae zemlje. Relativnu stalnost uivaju samo vie komande i tabovi, a trupe se menjaju i smenjuju gotovo svakih nekoliko dana. to karakterie ovu vojsku koja nam je iz dana u dan pred oima? Pre svega, to je njena mladost. Mlad joj je komandni sastav, jo mlai su vojnici. Omladina daje ton i prestavlja osnovicu savremene nemake vojske. Tek tu i tamo vidi po koju skupinu zrelijih vojnika, ali ti ne pripadaju operativnoj vojsci u punom smislu,

nego su pripadnici drugog poziva, veinom za pozadinsku slubu. Koje li ogromne razlike, u tom pogledu, izmeu nemake i nae vojske! Kod Nemaca, omladina nosi gotovo sav teret ratnih operacija, podviga i napora na svojim leima; kod nas je teite operativne vojske prebaeno na starija godita. Upravo preesto, u redovama nae vojske, u ovo ratno vreme, vialo se je prave pravcate starce, pogrbljene i smeurane, ljude koje ve naputaju ivotne snage, a koji ipak moraju da podnose nesrazmerne napore i uzbuenja. Mada je mlada nemaka vojska, ipak se u njoj sve nni da vojnik izbegne svako suvino troenje energije, da mu se taj utroak smanji na minimum. Zato nemaki vojnik jedva da i marira na vee distance, nego se vozi; na iole znatnije razdaljine, on na sebi nita ne nosi. Motorno vozilo ovog ili onog tipa prenosi ak i njegovu puku, municiju i sve ostale, vojnike i ivotne potreptine. Na vojnik, meutim, koji je proseno mnogo stariji, a prema tome i neizdrljiviji od nemakog vojnika, natovaren je ko mrha, nosei na sebi i potrebno i nepotrebno, te je tako pretovaren esto bio primoran da peai desetine kilometara dnevno. Zamerne su istoa i urednost nemakog vojnika; meu njima nema musavih, bradatih i upavih fizionomija; ne via vojnika koji ne bi imao primerno oienu obuu, ietkano odelo. To je vojska, u kojoj nema vaiju i ostalih insekata. Kulturan je izgled svakog nemakog vojnika; kulturno je njegovo dranje i ponaanje! Gotovo svaki od vojnika nosi sa sobom fotografski aparat - to je sastavni deo njegove toalete, ba kao i aparat za brijanje, ealj, i etka za zube. Od knjige i novine se nemaki vojnik ne odvaja: gde stane i pane, tu ita, ili pie. Njegovu korespondenciju prenose naroiti autokari poljske pote njegov kontakt s familijom i zaviajem je iv i neprekidan, ma gde se on nalazio, na frontu ili pozadini, u bolnici ili previjalitu. Disciplina je u ovoj vojsci uzorna. I to ne samo u stroju nego i van njega. Ali to nije disciplina batine, rezultat bezobzirnog i grubog odnosa starijih prema podreenima. Odnos izmeu oficira i vojnika ponekad je proet ophoenjem drugarskim i familijarnim; ali, u glavnom uzevi, vojnik i oficir u toj vojsci odnose se s meusobnim potovanjem, s respektovanjem svoje i tue linosti. Retka radinost karakterie vojsku koja je, u desetak dana, kao pobednik preplavila itavu nau zemlju. Ova radinost nije prisilna, nego je neto to se samo po sebi razumeva, neto to je upravo imanektno ovakom pripadniku ove velike nacije. Nemaki vojnik ume da se i odmara i uiva, kad je re o odmaranju i uivanju; zli kad je u poslu, on ne markira", nije zabuant, nego zduno i savesno, upravo sa nekim unutranjim uitkom vri svoj posao i svoju dunost. Ova radinost i radna disciplina, ova konstruktianost i stvaralaka radost zapaaju se, ve na prvi pogled, kod svakog pripadnika nemake vojske, s kojim dolazi u kontakt. I ova karakterna crta prestavlja upadljiv kontrast s naim ovekom, pa i s naim vojnikom! Motorizovana je to vojska, koja primenjuje poslednje slovo tehnike u svojoj ratnoj akciji. Ali motor, u vazduhu i na zemlji, trai konstantnu negu i panju, budnu kontrolu i vrlo este opravke. Zato nas upravo frapira kad gledamo nemake vojnike, koji jo nisu pravo sili s motornih vozila, jo se nisu pravo spremili za dogorovanje i odmaranje, pa

ve, pre svega, ogledavaju i iste svoja vozila, bez odgaanja popravljaju i najmanji defekat na njima, iste ih, upravo miluju. * Prelazim amcem preko Save. I kad sam se prebacio na beogradsku stranu, ugledah u vodi itav niz tenkova, a oko njih vojae u kupaim kostimima, Peru ljudi tenkove, ispiru sa njih svaki trunak blata, a u isto vreme se i kupaju. Bljete na suncu iste grdosije, a bljete i snana, zdrava telesa mladih vojnika! * Pored Parlamenta, u travnjaku, povaljena je na nauznak olupina omanjeg automobila. Izudarana je ta olupina, skinuto je s nje sve to se moglo odneti, ostade na njoj samo slupana i zgnjeena karoserija i upropaten motor. Tri dana je olupina ovako leala na travnjaku, i prolaznici su je saaljivo i prezrivo gledali. etvrtog dana, ova bedna olupina bila je odvuena sa travnjaka u jedan oblinji orsokak, nezakren ulinim saobraajem, i dva nemaka vojnika natecala su se u napornom radu, kako da to pre oprave olupinu, i da je uine sposobnom za njezinu raniju funkciju. Dva dana su neumorno radili vojnici, a ve treeg, pred oima prolaznika stajao je na tokovima automobil, sposoban za vonju, koji je, malo zatim, snagom svog sopstvenog motora, napustio orsokak. * Prolazi eta nemakih peaka ulicom. Vojnici joj nisu omladinci; preli su ve u zrelije godine. Ali ponosno i muki stupaju ovi 35-godinjaci. Izdigli glave, isprsili se ljudi, mariraju u uzornom redu, svako vodi rauna o svom izgledu, a svi zajedno o skupnom; pevaju slono i bodro, da ih je milina sluati. Ali i gledati! To je vojska! * Na zgradi Narodne Skuptine vije se crven barjak s kukastim krstom. A u zgradi konica i vreva vojnika koji Parlamenat opremaju za rezidenciju vojnog komandanta Srbije. Uzoran red vlada u zgradi, gde su se jo nedavno igrali politiara zvani i nezvani, narodni i protivnarodni odabranici. Igrali su se obesno i lakomisleno, ba kao i Rosandievi konjuari to se pred Parlametom igraju ,,s konji vrani". Igrali smo se 22 godine s dravom, pa je, tako rei kroz no, proigrali, ba kao na kocki. Krvlju, suzama i neopisivim patnjama mnogih desetina generacija bila je sazdana i steena Jugoslavija; prokockali smo je u noi 27. marta, kao da je na kocki steena... * Pitam nemakog oficira, dabome, subalternog, kakve impresije nosi s pohoda na nau zemlju. Odgovara mi: Da Vam pravo kaem, ovo i nije bio rat! Gotovo me je stid, i

podilazi me oseaj nevoljkosti, to sam s tenkom morao da idem na vojnike, koji su bili gotovo goloruci! Mi u tenku, a vai vojnici ili su na nas s uperenim bajonetima! Jedan od tih vaih vojnika juriao je na nas ak bosonog!" * Ni mrnje ni prezira ne pokazuje pobednik, nemaki vojnik, prema nama, pobeenima. Dok vri svoju dunost, on je savreno indiferentan prema okolini mi za nj kao da i ne postojimo; u slobodnim asovima, on ne izbegava kontakt s naim svetom, interesuje se za sve nae tretira nas kao ljude, dabome, dok mu ne stanemo na ulj". Za nau sirotinju ima oseaja: Na svoje sam oi gledao nemake vojnike, odmah nakon okupacije, kako sirotinji dele hranu i namirnice, ak i svoje zalihe vode joj ustupaju. * Na lai izmeu Zemuna i Beograda, razgovaram s nepoznatim saputnikom, u svakom sluaju inteligentnijim ovekom, o nemakoj vojsci. saputnik mi kae: Kad ih gledam (sc. nemake vojnike), imam oseaj da su preda mnom Atilini Huni, samo modernizovani. Umesto konja, ovi moderni Huni upotrebljavaju motorna vozila; na njima prevaljuju, brzinom strele, neobjatna prostranstva; preplavie Evropu na ovim svojim savremenim konjima; strah su i trepet cele Evrope; na tim motornim konjima, tako rei, jedu i spavaju, na njima se biju i odmaraju... Odvratih saputniku: Povrno gledate na stvari! Tano je da se brzina i pokretnost, udarna snaga i elan, nemakih trupa u ovom ratu mogu usporediti s adekvatnim odlikama ratnika koje je predvodio Atila. Ali Huni su bili Azijati, i za njih Evropa nije bila nego objekat pljake, koju su oni ruili ruenja radi, jer im je to bilo u krvi i instinktu. Meutim, ovi Nemci ve 2.500 godina ive u srcu Evrope; oni su ne samo kost od kosti, krv od krvi evropske, nego su sr i kima Evrope; njihov doprinos izgradnji evropske civilizacje je ogroman; evropska kultura bila bi krnja, bila bi torso, bez nemakog arrort-a evropskoj literaturi, filosofiji, muzici, tehnici, medicini, nauci uopte, ekonomiji i socijalnom razvoju njezinom. I aktuelni nemaki pohod namenjen je ne ruenju nego daljoj izgradnji Evrope. Izgradnji boljeg i savrenijeg kulturnog, politikog i ekonomskog reda Evrope. Nemci su danas vesnici nove ere, graditelji novog poretka. Uspe li Nemaka u tome, Evropa kao celina imae od toga koristi; slomi li se Nemaka u tom poduhvatu, verujte mi, cela Evropa i evropska civilizacija strmoglavie se u naruaj nesuzdrljive dekadanse i varvarizacije. I od Atilinih Huna spasli su Evropu Germani, Franci; danas su Nemci takoer jedina vrsta barijera, jedini bedem reda i poretka, o koji se razbijaju valovi anarhije i destrukcije. Nemaka je srce Evrope; interes je, dakle, celog evropskog organizma da to srce to pravilnije kuca, a ne da prestane da bije..."