1.

- Uvod
TeX paket za obradu teksta. Donald Knuth, 1978 godine. Dva cilja da omoguu svakome da publikuje visoko kvalitetne knjige uz minimalan napor da obezbedi sitem koji e da da iste reultate, na svim raunarima, sda i u budunosti. Veoma popularan za unos i predstavljanje matematikih formula. Smatra se najnaprednijim sistemom za obradu teksta na svetu.

esto se koristi za predstavljanje materijala iz oblasti matematike, raunarskih nauka, ekonimije, inenjerskih nauka, fizike, statistike, kvantitativne psihologije.

LaTeX je dokument markap jezik i sistem za pripremu teksta primenom TeX programa. Termin LaTeX se odnosi samo na jezik koji se koristi za pripremu teksta, a ne na konkretni paket ili editor. Predstavlja vii programski jezik za implementaciju TeX-a. Sastoji se iz niza TeX makro programa i programa za obradu Tex dokumenta. Poto su TeX komande prilino niskog nivoa, krajnjem korisniku je obino mnogo lake da koristi LaTeX. Zasnovan je na filozofiji da autori trebaju da se fokusiraju na sadraj i da im vizuelna prezentacija ne odvlai panju. Primenom LaTeX-a, autor definie strukutru dokumenta koristei poznate koncepte kao to su poglavlje, odeljak, slika, tagbela, a LaTeX sistem brine o prezentaciji ovih celina.

Moe se neogranieno proirivati razvijanjem specifinih formata. Ovi formati se obino grupiu u pakete.

Markup jezici predstavljanju nain opisivanja dokumenta koji se jasno razlikuju od samog teksta. Ime i sama ideja poticu od naina na koji su urednici naznaavli izmene i nain formatiranja teksta pri precenziji. BibTex je program za uprvljanje i auriranje bibliografije. Obino se koristi sa LaTeX-om. Olakava citiranje izvora informacija na konzistentan nain tako to razdvaja bibliografsku informaciju od naina na koji e ona biti prezentovana na slian nain kako je razdvojen sadraj dokmenta od naina na koji e on biti predstavljen.

OSNOVE LATEX-A LaTeX koristi markap jezik kako bi opisao strukturu dokumenta I nain prezentacije. LaTeX koristi izvorni tekst u kombinaciji sa programskim komandama da generie dokument visokog kvaliteta. Ulazni dokument LaTeX-a je obini tekst fajl koji moemo kreirati upotrebom bilo kog tekst editora. Ime fajla: *.tex LaTeX fajl sadri izvorni tekst i komande koje govore editoru kako da formatira tekst.

Prazan prostor Prazan prostor (space ili tab) se tretiraju na isti nain od strane LaTeX-a. Prazan prostor na poetku linije se ingorie. Takoe se ignorie, tj tretira kao prazan prostor, prelazak u narednu liniju. Ako unesemo dva preloma linije (line break) onda se to tretira kao poetak novog odeljka.

Simboli iz sledee grupe su rezervisani zato to imaju poseban znaaj za LaTeXili zato to nisu dostupni u svim fontovima. Ovi krakteri nee biti prikazani u dokumentu ve imaju poseban znaaj za LaTeX.

#$%^&_{}~\ Da bi ovi karakteri bili prikazani u tekstu potrebno je da se koristi karakter \ Sam karakter \ se ne moe prikazati primenom dva karaktera \\ ve se mora koristiti posebna komanda \backslash. Komande \~ i \^ generiu odgovarajue simbole iznad prvog narednog karaktera. Da bi se naglasilo da naredni karakter nije argument prethodne komande koriste se zagrade {}. Komande \~n \^n \v c \'c daju: Simboli < i > su jedini nerezervisani karakteri koji se nee odtampati korektno, ve se u te svrhe koriste posebne komande. Karakteri koji nisu definisani preko ASCII, se mogu direktno unositi u tekst ali se tekst

mora prethodno korektno konfigurisati. Grupa se definie parom vitiastih zagrada {}. U iste svrhe se mogu koristiti komande \begingroup i \endgroup.

LaTeX okruenja (environment) imaju mnogo iri uticaj na dokument. Sintaksa za LaTeX okruenje je:

Izmeu komandi \begin i \end se mogu uneti druge komande ili okruenja. Na ovaj nain se obezbeuje da komande unutar okruenja nemaju uticaj na ostatak dokumenta. Samo okruenje moe ali i nemora da ima argumente. LaTeX komande razlikuju velika i mala slova i mogu biti u jednom od sledea dva formata: Simbol \ i odreeni niz slova Komanda se zavrava kada se pojavi prvi simbol koji nije slovo Simbol \ i tano jedan karakter koji nije slovo Neke komande zahtevaju argumente koji se unose unutar para vitiastih zagrada {}. Opcioni prametri se unose unutar para velikih zagrada [].

U sledeem primeru imamo upotrebu vitiastih zagrada da bi naznaili na koji deo teksta se neka komanda odsnosi. Prva dva primera pokazuju ispravnu primenu vitiastih zagrada Prvo je komanda sa argumentima a potom okruenje sa karakteristinim formatiranjem Druga dva primera e proizvesti greku Komanda ima uticaj na ostatak teksta a ne samo na eljeni deo teksta Komanda nije prdviena da ima argumente.

Kada LaTeX naie na karakter %, on ignorise ostatak linije. Koristi se za ispisivanje poruka koje se nece videti u krajnjem dokumentu. Moze se iskoristiti da se veoma duge linije ili rei koje drugaije ne dozvoljavaju da se unese prazan prostor (space) ili prekid linije (line break/return).

Struktura dokumenta: Komanda \documentclass kae LaTeX-u da koristi article klasu pri formatiranju dokumenta. Sledea linija predstavlja poetak okruenja document. Zatim unosimo tekst dokumenta. Poslednja linija predstavlja kraj okruenja document.

Kao rezultat kompilacije dobijaju se dokumenti tipa dvi, ps ili pdf.

Fajlovi koji se tipino susreu kod LaTeX projekata su: .bbl izlazni fajl sa bibliografskim podacima .bib ulazni fajl sa bibliografsim podacima .bst BiBTeX stil fajl .cls klasa koja definie kako e izgledati dokument .dvi device independent file. Izlazni fajl LaTex-a .pdf portable document file ,sty LaTeX paket sa makroima. .tex Ulazni LaTeX fajl Glavna namena nekog dokumenta jeste da prenese itaocu ideje, informaciju ili znanje. Sve ovo se lake postie ako dokument ima dobru strukturu i ako nain pisanja prati logiku i semantiku strukturu. LaTeX se razlikuje od ostalih paketa za obradu dokumenata po tome to kada na poetku kaemo koju strukturu teksta elimo, on farmatira tekst patei odreena pravila koja su definisana u sty fajlu. GLOBALNA STRUKTURA DOKUMENTA

LaTeX oekuje da dokument ima odreenu strukturu. Zaglavlje paketa deo tekat izmeu \documentclass i \begin{document} Sadri komande koje utiu na ceo dokument

\documentclass{} \usepackage{} \begin{document} \end{document}

Nakon zaglavlja ide tekst dokumenta koji se nalazi unutar:

\begin{document} \end{document}
ZAGLAVLJE DOKUMENTA Na poetku dokumenta LaTeX mora da zna koji tip dokumenta autor eli da kreira.

\documentclass[otions]{class} \documentclass[11pt,twoside,a4paper]{article} KLASE DOKUMENTA

article IEEEtran proc minimal report book slides memoir letter beamer Za radove u nanim asopisima, prezentacije, kratke izvetaje... IEEE transactions format Zbornik radova Podeava samo veliinu strane, font i margine. Koristi se kod debagiranja Za due izvetaje, manje knjige, teze. Za knjige Za slajdove Zasnovan na klasi book. Za pisanje pisama za prezentacije

STANDARDNE OPCIJE ZA KLASE DOKUMENTA 10pt, 11pt, 12pt a4paper itd. fleqn Veliina fonta Veliina papira Formule su poravanane ulevo umesto ka centru Da li nova strana treba da pone nakon naslova dokumenta ili ne Broj kolona Dali e tampa biti na jednoj ili obe strane orijentacija papira

titlepage, notitlepage onecolumn. Twocolumn twoside, oneside landscape openright, openany

Poglavlja mogu da poinju samo na desnoj strani dokumenta ili na provj slobodnoj strani draft Javljaju se simboli na marginama pored liija gde ima problema sa prelomom Slike se ne iscrtavaju ve samo prazni kvadrati. PAKETI Kako bi proirili mogunosti LaTeX-a. korisnik moe sam da definie ili koristi ve definisane pakete koji sadre dodatne definicije za formatiranje dokumenta.

\usepackage[options]{package}
Mogue je u jednoj liniji zahtevati korienje vie paketa.

\usepackage{package1,package2package3}
Mnogi paketi mogu zahtevati dodatne parametre.

\usepackage[option1,option2,option3]{package_name}
Moemo imati i vie od jedne komande.

\documentclass[11pt,a4paper,oneside]{report} \usepackage{pslatex,palatino,avant,graphicx,color} \usepackage[margin=2cm]{geometry} \begin{document} \title{\color{red}Practical Typesetting} \author{\color{blue}Name\\Work} \date{\color{green}December 2005} \maketitle \end{document}

OKRUZENJE DOCUMENT Na poetku veine dokumenata imaemo informacije o samom dokumentu:

Naslov i datum Imena i informacije o autorima Ponekad se ove informacije oznaavaju sa top matter Ako se izostavi komanda \date, podrazumeva se da e LaTeX koristiti dananji datum. Na krau se zadaje komanda \maketitle kojom senaznaava da je unos ovih informacija zavren i da se moe prikazati na poetku dokumenta.

Komandom \\ nalaemo prelazak u novi red. Abstrakt Saetak teksta na poetku dokumenta. Koristi se u klasama dokumenata article i report ali ne i book.

Sledeom komandom moemo promeniti naslov abstrakta:

Komande za poetak odeljaka LaTeX sam dodeljuje brojeve odeljcima

Postoji 7 nivoa kako se tekst moe organizovati

Nain na koji se unesu nazivi pojedinih poglavlja i odeljaka e biti na isti nain prikazani u sadraju dokumenta. Treba izbegavati prelaske u nivi red i sl. LaTeX sam dodeljuje brojeve poglavljima. Delovi knjiga (part) dobijaju rimske brojeve. Dodaci (Appendices) se oznaavaju latinskim slovima Poglavlja, odeljci i pragrafi se oznaavaju decimalnim brojevima. Da bismo promenili do kog nivo elimo da dodelim brojeve poglavljima koristimo naredbu i prethodnu tabelu:

Da bismo promenili do kog nivoa elimo da se prikau naslovi u sadraju dokumenta koristimo:

Ako elimo da unesemo naslov poglavlja ili odeljka koji nee dobiti broj i nee se pojaviti u sadraju dokumenta koristimo:

Sadraj dokumenta Mesto u dokumentu gde elimo da prikaemo sadraj dokumenta oznaavamo komandom \tableofcontents Imena i numerisanje poglavlja se automatski unose u sadraj. Komande \listoffiigures i \listoftables se koriste na isti nain kao i prethodna komanda. Imena poglavlja i odeljaka koji nisu numerisani se vri na sledei nain:

Nvo do koga se predstavljaju imen poglavlja se moe menjati sa:

Strutura klase book Ima dodatne komande koje daju vie slobode pri formatiranju teksta. Tekst u okviru fronmatter nee biti numerisan a redni brojevi strana e biti zadati rimskim brojevima Tekst u okviru \mainmatter e biti formatiran na uobiajeni nain. \backmatter se ponaa na isti nain kao frontmatter. Dodaci koji su naznaeni sa \appendix e biti numerisani i oznaeni na poseban nain.

Uobiajeni nain organizacije teksta: Frontmatter Hlaf-title Title Information(Copyright, ISBN...) Dedication Table of Contents List of Figures Preface Mainmatter Appendix Backmatter Bibliography Glossary/Index

Formatiranje teksta stil pisanja poravnanje rastojanje izmeu redova itd... PODEAVANJE RAZMAKA IZMEU LINIJA U zaglavlju dokumenta primenom komande \linepsread{factor} 1 (default) 1.3 (one and a half) 1.6 (double) Primeonm paketa setspace: \usepackage{setspace} Uticaj na ceo document

Uticaj na deo dokumenta primenom odgovarajuih okruenja

PRAZAN PROSTOR (SPACES)

U optem sluaju, prazan prostor izmeu rei i reenica je unutranjeg formatiranja LaTeX-a i moe se menjati u okviru makroa. Ukoliko elimo da preazan prostor izmeu dve rei ne dovede do razdvajanja te dve rei prilikom preloma na kraju reenice koristimo tzv. non-breaking space, tj. simbol ~ Koristimo ga kada elimo da eskplicitno umetnemo razmak izmeu rei/simbola.

Ako elimo vei razmak koristimo \hfill i \vfill

Podela rei na slogove na kraju linije (hyphenation) e varirati u zavisnosti od jezika. LaTeX standardno podrava samo podelu za engleski jezik.

Ukoliko elimo da se odreene rei razdvoje na tano odreenim mestima pri prelasku u novi red koristimo komandu: \hyphenation{word list} gde tano navodimo listu rei i gde rei u datoj listi mogu biti razloene na slogove.

Primenom komande \- se u samom tekstu u rei oznaavaju mesta gde je mogue izvriti podelu na slogove.

Ukoliko elimo da se jedna ili vie rei uvek pojavljuju u jednoj liniji tada koristimo komandu \mbox{} Komanda \fbox{} ima isti efekat ali se oko sadraja iscrtava okvir. Veoma duge rei, brojevi ili URL mogu biti raslanjene na pogrean nain ili izlaziti izvan margina. Primenomokruenja sloppypar nalae se LaTeX-u da formatiranje teksta vri manje rigorozno. Kosa crta / (forward slash) ne dozvoljava da se niz znakova koji slede nakon nje prelomi pri prelasku u novi red to dovodi do toga da on esto pree granice margine. Umesto / se esto koristi komanda \slash (input\slash output), to dozvoljava da se linija prelomi po potrebi pri prelasku u novi red. Kosu srtu / treba koristiti samo kod jedinica mere (km/h) Kosa crta \ (back slash) e rezervisan karakter u LaTeX-u i kada elimo da je prikaemo u tekstu potrebno je koristiti komandu Superscript/Subscript Skriptovanje u tekst modu nije standardno podrano u LaTeX-u ali postoje paketi koji definiu komande koje ovo omoguavaju. \usepackage{fixltx2e} + \textsuperscript{} ili \textsubscript{} \backslash.

UNOS TEKSTA U INDEKSU I SUPERSKRIPTU

U suprotnom je neophodno da se koristi inline math mode primenom rezervisanih karaktera $ $.

CRTICE / TRI TAKE Dash/Hyphen LaTeX prepoznaje 4 vrste crtica:

hyphen -

en-dash --

em-dash ---

minus $-$ \ldots

Da bi tri take zauzele isti prostor kao na pisoj maini koristi se komanda PREDEFINISANI STRINGOVI Primer:

FORMATIRANJE PARAGRAFA Poravnanje paragrafa U LaTeX-u su paragrafi obino poravnani sa obe strane justified) Ako iz nekih razloga elimo da promenimo nain poravnavanja na raspolaganju su nam tri okruenja i tri komande:

Prva linija paragrafa i prelazak u novi red Standardno, LaTeX podrava Anglo-Ameriki nan formatiranja gde prva linija prvog paragrafa u tekstu nije uvuena. Koliko e prve linije ostalih paragrafa biti uvuene zavisie od klase dokumenta koju koristimo. Rastojanje izmeu redova Da bi promenili rastojanje izmeu redova u okviru nekog okruenja moemo koristiti: \usepackage{setspace}

Okruenja na raspolaganju: singlespace, onehalfspace, doublespace Komande na raspolaganju: \singlespacing, \onehalfspacing, \dpublepsacing Primenom ovih komandi se menja rastojanje izmeu redova za ostatak teksta sve dok se ne upotrebi neka druga komanda. Prelazak u novi red \\ \\* \newline Prelazak u novi red Isto kao prethodna komanda. Moe imati drugu funkciju u drugim okruenjima Prelazak u novi red i eksplicitna zabrana prelaska na novu stranu Prelazak u novi red. Broj definie prioritet komande (0 - najnii, 4 najvii prioritet).

\linebrak[number]

LaTeX e pokuati da prelazak u novi red uini koliko je mogue estetskije. Da li e biti ili ne prelaska u novi red odluue na osnovu zadatog prioriteta. - BOJA TEKSTA, FONT I LISTE Promena boje teksta i pozadine Promena boje teksta se moe postii primenom paketa color i sledeih komandi: \usepackage{color} {\color{declared-color} some text} white, black, red, green, blue, cyan, magenta, yellow \usepackage[usenames,dvipsnames,svgnames,table]{xcolor} \textcolor{declared-color}{text} Promena boje teksta i pozadine Promena boje pozadine Promena boje pozadine cele strane Promena boje pozadine dela teksta Promena boje samo pozadine Promena boje pozadine i fonta Razliita boja pozadine, fonta i okvira rama \fcolorbox{declared-color-frame}{declared-color-background}{text} FORMATIRANJE FONTA Omoguava rad sa velikim brojem razliitih tipova fontova. Originalni fontovi razvijeni za TeX MetaFont su veom sloeni. Veoma popularne vrste fontova danas su TrueType font (ttf) i Open Type font (otf) Postoje tri familije fontova roman/serif (rm) sans serif monospace \rmdefault \sfdefault \ttdefault \colorbox{declared-color}{text} \colorbox{declared-color1}{\color{declared-color2} text} \pagecolor{declared-color}

Promena default familije fontova:

\renewcommand*{\familydefault}{\sfdefault} \emph{text}

OVO NE RADI AUTOR. OVO DEFINIE DIZAJNER DOKUMENTA.

Najjednostavniji nain da naglasimo neku re ili frazu jeste primenom komande: Svaka familoija fontova ima svoje karakteristike koje su opsane stilovima fontova. Oblik fonta \textnormal{} \textit{} Veliina fonta \emph{} \textsl{} \textrm{} \textsc{} \textsf{} \textbf{} exttt{}

FORMATIRANJE LISTE Liste u LaTeX-u predstavljaju okruenja za unos teksta itemize Standardna lista sa grafikim oznakama Elementi liste su numerisani

enumerate description

Itemize

enumerate

description oznaku elementa liste se moe eksplicitno navesti

Liste iz vie nivoa

- SPECIJALNI KARAKTERI, TABELE

Simboli < i > \textless \textgreater Simbol \usepackage{textcomp} \texteuro Simbol za stepen \usepackage{textcomp} \textdegree Ili \usepackage{gensymb} \degree \celsius

tampanje ASCII karaktera \usepackage{pifont} \ding{number}

Specijalni karakteri u math modu

Za unos tabela se moe iskoristiti okruenje tabular. Prva linija okruenj tabular ima formu: \begin{tabular}[pos]{table spec} Argumetn spec definie kako e biti poravnani elementi za svaku kolonu. Mogu se dodati linije kako bi se razdvojili elementi tabele parametrom 'width' definiemo irinu kolone ako elimo da se unutar kolone automatski izvri prelazak novi red.

Okruenje tabular Parametar pos definie poziciju tabele i moe imati vrednosti: b- bottom c center p - top

Neophodne komande za rad sa tabelama:

Definisanje vie kolona: {num}-{str} num - broj kolona str - poravnanje kolona

U profesionalnim dokumentima se tabele tampaju na tano odreenim stranicma kako se nebi poremetio tok teksta. LaTeX koristi tzv plivajue (floating) objekte kako bi automatski odredio najbolji poloaj tabele (ili slike).

NASLOVNA STRANA, FORMATIRANJE STRANE Svrha LaTeX-a jeste da olaka rad autoru, pa je i izgled naslovne strane kodiran od srtane izdavaa. Komandom \maketitle se prikazuje naslovna strana dokumenta Standardna polja pri definisanju naslovne strane komandom \date{} se uklanja datum sa naslovne strane Dananji datum se unosi komandom \today Futnote u okviru naslovne strane se navode primenom komande \thanks{xyz}

Ukoliko autor eli da promeni izgled naslovne strane ili kreira svoju, to mora da uini sam. LaTeX tu nije mnogo od pomoi. U posebnom tex fajlu kreiramo novu naslovnu stranu koristei okruenje: \begin{titlepage} ... \end{titlepage}

Tekst naslovne strane moe biti poravnan primenom okruenja: center, flushright ili flushleft \begin{center}...\end{center} Slike na naslovnoj strani moemo uneti bez posebnih okruenja primenom komande: \includegraphics[width=0.15\textwidth]{logo.eps} Veliinu slova moemo menjati primenom zagrada {xyz} \Huge, \huge, \LARGE, \Large, \large, \small, \footnotesize, \tiny {\large tekst sa veim slovima} tekst sa manjim slovima Prelazak u novi red sa \\ ili \\[1 cm] ako elimo vei razmak. Popunjavanje strane Komande \vfill dodaje prazna prostor dok strana nije puna.

Format strane se definie preko sledeih parametara:

Standardna veliina strane svih dokumenata je US letter. Moemo promeniti veliinu strane navodei odgovarajui kao opciju klase dokumenta: \documentclass[a4paper]{article} U okviru paketa geometry je definisan veliki broj veliina strana A0-6, B0-6, letter, legal, executive \usepackage[a3paper]{geometry} Paket geometry omoguava i ekpslicitnu promenu veliine srtane: \usepackage[paperwidth=5.5in, paperheight=8.5in]{geometry} Margine Pokazalo se da je tekst najlake itljiv kada ima 60 do 70 karaktera po liniji. Bira se optimalni broj od 66 karatkera po lniji, to rezultira time da ima dosta praznog prostora oko testa. Kako se mogu promeniti veliine margina? Primenom paketa geomatry \usepackage[top=2in, bottom=1.5in, left=1in, right=1in]{geometry}, ili \usepackage[margin=1.5in]{geometry} Promena margina parnih i neparnih strana \setlength{\oddsidemargin}{15.5in} \setlength{\evensidemargin}{15.5in} Primenom paketa \usepackage[cm]{fullpage}

Promena orijentacije strane Standardna orijentacija strane je portrait Ukoliko elimo da promenimo orijentaciju celog dokumenta to moemo uraditi sa: \usepackage[landscape]{geometry} Ako elimo da promenimo orijentaciju odreene strane primenom \usepackage{lscape} koje omoguava primenu landscape okruenja. Promena margina, veliine strane i rotaciju odreene strane Primenom geomatry paketa

Stil strane odnosi se na tekst u header-u i footer-u Komanda \pagestyle{style type} menja stil trenutne i svih narednih strana Komanda \thispagestyle{style type} menja stil samo trenutne Standardni stilovi strana empty plain headings myheadings Bez header-a i footer-a Bez header-a, footer sadri broj strane bez footer-a, header sadri informacije o dokumentu koje su definisane klasom dokumenta Broj strane se nalazi na vrhu sa desne strane i mogue je kontrolisati ostatak sadraja headera.

Kod stila myheadings, komande \markright i \markboth se koriste da se menja sadraj header-a.

Ime John Smith elimo da bude na vrhu strane levo, u sredini On page stayles i broj srtane na vrhu desno broj strane \pagestyle{myheadings} \markright{John Smith\hfill On page styles\hfill} Posebne komande kojim se dobijaju podaci o trenutnoj strani \thepage - Broj trenutne strane \leftmark - Ime pglavlja \rightmark - Ime odeljka \chaptername - Poglavlje na jeziku dokumenta (Eng -> chapter) \thechapter - broj poglavlja \thesection - broj odeljka Strane sa vie kolona Obino izdava formatira broj i dimenzije koona ako eli takav format. Ako u standardnoj klasi elimo da imamo dve kolone to postiemo sa: \documentclass[twocolumn]{article} Ako elimo vie od dve kolone

\usepackage{multicol}

Parametar \columnseprule iscrtava tanku liniju \setlegth{\columnseprule}{1pt} Rastojanje izmeu kolona se moe promeniti sa: \setlength{\columnsep}{20pt} Strane sa vie kolona Prelom kolone se moe postii sa \columnbreak u okviru okruenja multicols. - RAD SA GRAFIKOM I PLIVAJUI OBJEKTI U LaTeX je mogue kreirati grafike na dva naina: Ekspilcitno iscrtavanje posebnim kodom, Importujuse gotovi grafici i slike primenom posebnih paketa. Da bi kreirao grafik, LaTeX prvo kreira okvir iste veliine kao I grafik/slika i potom svrstava sliku u okvir dokumenta. Preferiraju se slike tipa EPS nasuprot JPEG ili PNG. Poto LaTeX nemoe direktno da radi sa slikama, razvijen je paket koji omoguava direktno ukljuivanje slike u tekst. Koristi se paket: \usepackage{graphicx}

Paket graphicx je u stanju da raspozna opcije draft i final u zaglavlju paketa pri definiciji klase dokumenta. \documentclass[draft]{book} U sluaju kada je dokument ima opciju draft, slike se ne tampaju ve se samo okvirom naznaava gde bi se nale u tekstu. Slika se unosi u tekst primenom komande: \includegraphics[arg1=val1,...]{imagename} Ako se ime slike napie bez ektenzije tada e LaTeX kompajler da trai bilo koju sliku sa datim imenom bez obzira na ekstenziju i odabrati najbolju u zavisnosti od tipa izlaznog dokumenta. Atributi slike e biti prmenjeni na slici onim redosledom kojim budu navedeni u komandi \incudegraphics. Atributi komande \includegraphics width=xx height=xx definie irinu slike u dokumentu definie visinu slike

Standardno je podeeno da kada se navede samo jedan od predhodnih paramtera, onaj drugi e biti takoe podeen da ne doe do izoblienja slike. keepaspectratio Moe imati vredosti true (standardno) ili false. Kada je njegova vrednost false moemo menjati svaku dimenziju slike pojedinano. Atributi komande \includegraphics scale=xx angle=xx trim = l b r t i t sa vrha slike. clip page=x Primeri: \includegraphics{name} \includegraphics[width=8cm]{name} \includegraphics[width=\linewidth]{name} \includegraphics[width=\textwidth]{name} \includegraphics[height=\textwidth]{name} \includegraphics[scale=0.5, angle=180]{name} \includegraphics[trim=10mm 80mm 20mm 5mm ,clip,width=8cm]{name} Upotreba argumenta trim nee funkcionisati ako nije prisutan i argument clip. Da bi mogli da koristimo opciju trim potrebno je da je clip=true. Ako se slika uitava iz pdf fajla koji ima vie strana, tada je potrebno da se navede broj strane koji Menja veliinu za faktor xx. Slika se rotira u smeru suprotnom od smera kazaljki na satu za xx stepeni. Vri se odsecanje slike za l jedinica - sa leve strane, b - odozdo, r - sa desne strane

treba uneti u tekst. Standardno e bii uneta prva strana.

ako elimo da uokvirimo nau sliku ili grafik, to moemo da postignemo komandom \fbox:

SLika ukljuena primenom komande \includegraphics e se pojaviti u delu teksta gde i ova komanda i to suava mogunosti formatiranja teksta. LaTeX prepoznaje dva plivajua okruenja i to su: table i figure. Plivajui objekti nisu normalni deo teksta ve posebni entiteti koji se postavljaju na odreeni deo stranice. top, middle, bottom, left, right Plivajui objekti uvek prati tekst koji ih opisuje i numerisani su kako bi se mogli refrencirati bilo gde u tekstu. LaTeX automatski pozicionira plivajue objekte u trenutku kompajliranja u na odreeni deo stranice u zavisnosti pozicije u tekstu i raspoloivog prostora. U mnogim sluajevima e se javiti potreba da uz sliku ide odreeni tekst ili da referenciramo sliku u ostatku teksta. To se postie primenom okruenja figure:

Okruenje figure ima opti oblik:

Parametar placement-specifier moe imati slee vrednosti: h - postavi sliku priblino ovoj lokaciji (here) t - postavi sliku na vrh strane (top) b - postavi sliku na dno strane (bottom) p - postavi sliku na posebnu stranu ! - Odbaci pravila koja LaTeX koristi za odreivanje pozicije slike H - ekvivalentno sa h!. Postavi sliku upravo na tu poziciju u tekstu. Okvir oko slike u celom tekstu Okvir nee ukljuivati i tekst koji prati sliku.

Tekst koji prati plivajui objekat e biti ispisan iznad ili ispod plivajueg objekta u zavisnosti da li je komanda \caption{} ispred ili nakon objekta.

Da bi se pratei tekst naao sa strane slike moramo koristiti paket sidecap i okruenje SCfigure: \usepackage{graphicx,sidecap} \begin{SCfigure} ... \end{SCfigure} Liste slika i tabela se mogu formirati na poetku dokumenta upotrebom komandi: \listoffigures \listoftables Mogue je u okviru jednog plivajueg objekta grupisati vie drugih plivajuih objekata istog tipa. \usepackage{graphicx, caption, subcaption} \begin{figure}\begin{subfigure}.... \begin{table}\begin{subtable}....

- OZNAKE, REFERENCE I HIPERLINKOVI Sve emu moemo da dodelimo broj u LaTeX-u moemo i da referenciramo. Komande: \label{marker} dodeljuje oznaku nekom objektu \ref{marker} referencira objekat kome je dodeljena odreena oznaka tampa se broj strane na kojoj se nalazi objekat koji je referenciran

\pageref{marker}

Oznaka marker se ne prikazuje u dokumentu. LaTeX automatski proraunava odgovarajui redni broj za dati objekat.

LaTeX omoguava korienje linkova kada je krajnji dokument tipa pdf. Zahteva upotrebu paketa hyperref. \usepackage{hyperref} omoguava automatsko kreiranje hiperlinkova unutar dokumenta od oznaka i referenci. Neophodno je kompajlirati pdf dokument direktno iz LaTeX dokumenta. Komanda \hyperref[oznaka]{tekst} ima isti efekat kao i komanda \ref{oznaka} samo to se umesto nje ispisuje tekst. Za predstavljanje URL linka Simboliko predstavljanje linka: \url{<link>} \href{<link>}{description} \href{mailto:my_address@gmail.com}{my email} \url{run:/path/to/my/file} \href{run:/path/to/my/file}{text}

Kako uneti e-mail adresu u dokument: Kako otvoriti drugi dokument na raunaru:

Mogue je napraviti link do nekog dela teksta: \hyperlink{label}{link caption}

\hypertarget{label}{target caption}

target caption i link cpation je tekst koji e biti predstavljen na odreenim pozicijama u tekstu. - RAD U MATEMATIKOM OKRUENJU Postoje dva naina predstavljanja matematikih formula u tekstu: Inline Formule su deo teksta: $...$

Formule se prikazuju odvojeno od teksta \begin{equation}...\end{equation}

displaymath: \[...\]

equation:

Simboli se mogu uneti direktno sa tastature ili primenom posebnih komandi. Simboli koji se unose sa tastature: Grka slova: +-=!/()[]<>|': \circ, \ast, \infty, \ge \lq \ne itd. Simboli koji se unose posebnim komandama:

\alpha \beta \gama \delta \pi \phi \varphi \Delta

Upisivanje karaktera u superscript-u (stepenovanje) i subscriptu (indeks) se postie na sledei nain: x_{indeks}^{power} Standardne funkcije se mogu ispisati preimenom posebnih komandi: \sin, \cos, \log, \sum, \int, \frac{}{}, \over{}{}, \sqrt{} - PRAKTINI PRIMERI I ZADACI Zadatak rada na raunaru: Upoznati se sa strukturom LaTeX dokumenta zaglavlje dokumenta \documentclass \usepackage

\begin{document}...\end{document} \title{} \author{} \maketitle

U zaglavlju dokumenta uitati sledee pakete: graphicx Primer: Kreiirati dokument klase article koji e imati tri odeljka: Uvod, Razrada teme I Zakljuak Odeljak Razrada teme e imati pododeljak: Poseban sluaj Veliina strane A4, fonta 12pt Uneti ime lanka i autora float helvet courier setspace

Korienjem komande \emph istai deo teksta u Uvodu. Upotreba \\ Upotreba crtica i tri take \flushleft

Formatirati deo teksta koji e biti poravnan samo sa leve strane (prva 4 predavanja)