1.

УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ И ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Семинарски рад представља самосталну стручну обраду одређене теме. Израдом
семинарског рада студент се шире и дубље упознаје с одређеном тематиком и стиче прва
искуства у писању стручних радова.
Основна сврха израде семинарског рада је потврђивање студентовог теоријског и
практичног знања и стицање способности самосталног служења актуелном домаћом и
страном литературом у писаној обради и презентацији одабране теме.

2. САДРЖАЈ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Семинарски рад трeба да има сљедећи садржај, односно цјелине:
 наслов (насловна страна семинарског рада),
 садржај,
 увод,
 разрада по поглављима,
 закључак,
 попис литературе,
 попис илустрација (табеле, дијаграми, слике, ...) и
 прилози.
Поједини дијелови Семинарског рада треба да имају облик, форму и садржај
као у наставку текста.
 ИНЖЕЊЕРСКА ФОТОГРАМЕТРИЈА
– елаборат вјежби -

Предметни наставник:
проф. др Миодраг Регодић, дипл. инж. геод. Студент:
Предметни асистент:
асист. Мирослав Вујасиновић, мастер инж. геод. (Презиме, име и број индекса)

Бања Лука, ______/______

 Садржај
Садржај представља тематски сажетак семинарског рада и даје увид у странице
рада на којима се налазе наслови поглавља и потпоглавља. Наслов „САДРЖАЈ“ се
пише као главни наслов (видјети Техничка обрада текста). Наслови поглавља и
потпоглавља (текст садржаја) пишу сe фонтом 12pt.
Увод
Увод је приступни дио семинарског рада. У овом дијелу би трбало да студент
читаоца уведе у подручје третиране теме, да га упозна са проблемом истраживања,
циљем истраживања и садржајем рада. Пише се послије завршетка семинарског
рада, иако би студент у току израде свог рада морао имати на уму све оквирне
садржаје свих елемената рада.
Увод семинарског рада требао би да садржи ове елементе, и то:
 прво, постављање (дефинисање) проблема ,
 друго, постављање циља (одређивање, дефинисање основног циља),
 треће, оцену досадашњег стања,
 четврто, структуру или композицију рада.
Увод не смије бити преобиман и не би требао да има више од 1 (једне)
странице текста.
Разрада по поглављима
При излагању материје у семинарском раду долази до изражаја знање,
способност и критичност. Морају се логично повезивати релевантне чињенице,
сазнања, докази и мисли у утврђивању проблема и извођењу закључака. При томе
студент мора бити самосталан и објективан у просуђивању и доношењу релевантних
оцјена и приједлога, не смије бити под утицајем туђих и устаљених мишљења, а
своју одговорност потрврђује аргументима и доказима.
Закључак
Закључак садржи најважнија рјешења постављеног проблема, односно све
одговоре на питања постављена у уводу. Закључак је заправо, на систематичан,
концизан и језгровит начин изложена синтеза свих релевантних сазнања,
информација и ставова, који су изнесени у аналитичком дијелу рада. По свом облику
закључак мора одговарати законима логике и темељити се на дијеловима (тезама)
изложене материје. Он представља синтезу свих завршних ставова, сазнања,
релевантних чињеница цјелокупног рада и одговор на основну идеју теме. У
закључку се не износе нова сазнања, нови докази, нови подаци, нове информације,
него се формира на основу већ претходно изнесених чињеница, доказа итд.
При писању закључка требало би нарочито пазити на то да се формулација
мисли не исказује истим ријечима и реченицама као и формулације тих истих мисли
у излагању материје. Мисли у закључку су увијек концизније и језгровитије
формулисане и због тога дјелују јаче и увјерљивије. Закључак треба формулисати по
структури семинарског рада. По обиму, закључак не треба да буде ни прекратак, а ни
преобиман. Треба да износи највише до десет процената од обима семинарског рада.

Литература
Попис литературе се пише иза закључка (прије пописа илустрација). Наслов
„ЛИТЕРАТУРА“ се пише као главни наслов (видјети у Техничка обрада текста). У
попису литературе уносе се сви извори које је кандидат користио у изради рада:
књиге, чланци, студије, приручници, прописи итд.
 Коришћена литература се може сврстати у неколико група. Иако постоји
неколико начина, коришћена литература се, најчешће, сврства у три групе, и то: 1)
књиге, 2) чланци, студије и расправе, 3) непотписани написи. За сваку од ових група
у наставку се наводи по неколико карактеристичних примјера:
Књиге
Књиге се сврставају хронолошки по азбучном презимену аутора, при чему се
наводе битни елементи овим редослиједом: презиме аутора, запета, иницијали имена
са тачком, двије тачке, наслов књиге-болд, запета, издавач и мјесто издавача, запета
и година издања. Примјер:
1 КРАУС, К.: Фотограметрија, први дио, SYNOPSIS., Загреб, 2007.
Чланци, реферати, студије и расправе
Код пописа чланака, реферата, студија и расправа који су коришћени као
литература, треба правити разлику да ли су објављени у часописима или зборницима
радова.
Чланци, реферати и расправе који су објављени у часописима сврставају се
хронолошки по азбучном редосљеду презимена аутора, при чему се износе битни
елементи овим редослиједом: презиме аутора, запета, иницијали имена са тачком,
две тачке, наслов рада-болд, запета, назив часописа, запета, издавач и мјесто
издавача, запета, волумен, запета, година издања и број часописа. Примјер:
1 Гиговић, Љ. и др.: Примена ГИС модела у изради мапе хазарда од поплава,
SYMOPIS, Београд, 2017.
Непотписани натписи
Непотписани написи сврставају се хронолошки по годинама објављивања или
по азбучном редослиједу натписа. И за њих се у попису литературе наводе сви битни
елементи. Примјер:
1 Закон о премјеру и катастру Републике Српске, „Службени гласник Републике
Српске“, број 06/12.
Попис илустрација
Попис илустрација се пише иза пописа литературе (прије прилога). Наслов
„ПОПИС ИЛУСТРАЦИЈА“ се пише као главни наслов. У оквиру Пописа
илустрација треба посебно урадити Попис табела, Попис слика, Попис дијаграма,
итд. ПОПИС ТАБЕЛА и др. се пише као поднаслов првог реда. Попис обавезно
садржи назив и број илустрације, као и број стране на којој се налази односна
илустрација.
Прилози
Прилози се дају иза пописа илустрација (на крају рада). Наслов „ПРИЛОЗИ“
се пише као главни наслов. Прије самих прилога потребно је навести „ПОПИС
ПРИЛОГА“, чији се наслов пише као поднаслов првог реда. Попис прилога
обавезно садржи назив и број прилога, као и број стране на којој се налази односни
прилог. Прилози се нумеришу и означавају према редослиједу појављивања у тексту.
3. ДЕКАДНИ СИСТЕМ ОЗНАЧАВАЊА ДИЈЕЛОВА И
ПОДДИЈЕЛОВА ТЕКСТА РАДА
Декадни систем је систематичан, прегледан и врло погодан начин распореда
материје текста рада, јер се темељи на основним начелима теорије система (систем
вишег реда састоји се од два или више подсистема нижег реда, односно цјелина од више
подцјелина), али само до највише четири декадне јединице (на примјер: 3.2.2.1.), а само
у изузетним случајевима до пет декадних јединица.
У наставку се наводи примјер најчешће употребљаваног декадног система за
поједине цјелине и подцјелине текста рада и њихове величине коришћењем Word
процесора за писање текста:
1.
2.
2.1.
2.2.
2.2.1.
2.2.2.
3.
3.1.
3.2.
3.2.1.
3.2.2.
3.2.2.1.
3.2.2.2.
Ако тематику рада треба рашчланити на ниже (мање по обиму и значењу) тематске
јединице након четири декадне јединице, упутно је примјенити систем арапских бројева
са различитим ознакама или систем других израза, као на примјер:
1)
2)
(1)
(2)
10
20
Међутим, само се декадне јединице уносе у садржај рада, док се систем арапских
бројева са различитим ознакама или систем других израза и ознака, аналитички
инкорпорира у текст рада.
Није препоручљиво у рашчлањавању рада употребљавати комбинацију декадног
система са римским бројевима и словима по азбучном или абецедном реду (велика и
мала слова).
4. ТЕХНИЧКА ОБРАДА ТЕКСТА
 писмо – Times New Roman (ћирилична тастатура),
 за наслове, поднаслове и наглашавање појединих дијелова текста
користити фонт Times New Roman,
 величина слова:
o текст: 12 pt,
o ГЛАВНИ НАСЛОВ: 14 pt (ВЕЛИКА СЛОВА, Times New
Roman Bold, left),
o ПОДНАСЛОВИ ПРВОГ РЕДА: 12 pt (ВЕЛИКА СЛОВА, Times New
Roman Bold, left),
o Поднаслови другог реда: 12 pt (мала слова, Times New Roman Bold,
left),
o Поднаслови трећег реда: 12 pt (italic, left),
o напомене: 10 pt (italic),
 техничка обрада текста:
o врста папира: стандардни А4,
o маргине: L 3.0 cm, R 2.5 cm, T 3.0 cm, B 2.5 cm,
o проред: 1,5 у главном дијелу текста, 1 у позивним биљешкама (фусноте),
o поравнање: Justify,
o размак између одломака (пасуса): нема размака, нема празних редова,
o увлачење првог реда одломка: 1cm (обавезно),
o нумерисање страница: доњи десни угао у облику број стране/укупан број
страна (арапским бројевима), почетак нумерисања од Увода, не
нумерише се насловна страна и стране са садржајем,
o графиконе радити u Exscel-u,
o фотографије треба да буду у неком од стандардних формата (JPEG, TIF,GIF,PSD) и
нумерисане према редослиједу појављивања у тексту, наслов фотографије треба писати
са 10pt, испод слике и са централним поравнањем у односу на слику (на примјер:
Слика 1. Прегледна карта начина коришћења земљишта),
o наслов табеле треба писати са 10pt, изнад слике и са лијевим поравнањем у односу на
табелу (на примјер: Табела 1. Предмјер и предрачун геодетских радова на реализацији
програма комасације),
o наслов прилога треба писати са 12pt, изнад прилога и са лијевим поравнањем у односу
на прилог (на примјер: Прилог 1. Одлука надлежног органа за покретање поступка
комасације).