Professional Documents
Culture Documents
СТУДИЈА
КРУШЕВАЦ
ФОРМАТ ТЕКСТА
2
Табеле
Табеле треба означити на следећи начин. Нумерацију табела вршити на нивоу целог
рада
Табела 1: Експериментални резултати
Слике
Назив слике поставити испод слике. Нумерацију слика вршити на нивоу целог рада.
90
80
70
60
50 East
40
West
30
20 North
10
0
1st Qtr 2nd Qtr 3rd Qtr 4th Qtr
Литература
Литература се наводи на крају рада после закључка по азбучном редоследу и
нумерише у угластим заградама, а у тексту се упућује на литературу одговарајућим бројем у
угластој загради[2].
[1] V.Vučković, "Opšta teorija mašina", Nauka, Beograd, 1997.
[2] P.Miljanić, “Naknadna veoma precizna regulacija periodičnih sistema”, VIII Simpozijum
Energetska elektronika – Ee'95, Novi Sad (YU), sept.1995, pp.5-14.
[3] L.Tolbert, F.Z.Peng, T.Habetler, "Multilevel Converters for Large Electric Drives", IEEE Trans.
on Industry Applications, Vol.35, No.1, Jan/Feb.1999, pp.36-44.
3
У случајевима када се приликом писања рада користи литература, односно када се
дословно препишу мисли другог лица, обавезно је да се то означи. Преузимање текста другог
аутора не сме да буде дуже од 5 реченица у једном цитату, с тим да цитати не могу да
преовлађују у семинарском раду. Означавање се врши стављањем наводника на почетку и на
крају преписаног текста, када је у питању цитирање, односно стављањем одреднице одакле је
студент дошао до сазнања, у случајевима када је текст препричан (парафразирање).
По завршетку цитираног дела студент треба да кроз фусноту читаоца одведе до
оригиналног извора тескта.
Фусноте се стављају преко опције инсерт, референце, фоотноте.
Уколико је текстом цитирана, односно прафразирана књига, у фуснот итреба да стоји:
презиме и име аутора, назив дела, место издавања, издавач,
годинаиздањаистрананакојојсецитиранитекстналази (Пример: Николић Драган,
Токсикологија, Косовска Митровица, Технолошки факултет, 2008, стр. 5)
Кадастудентистукњигукористивишепута, алинеузастопце,
приликомдругогнавођењаистекњиге, студентједужандауместопуногименастави:
презимеипочетнословоименааутора,
ознакудаједеловећнаведеноистранусакојејекористиоматеријал (Пример: НиколићД., оп. цит,
стр. 5).
УколикостудентунизукористиистулитературууфуснотутребадаставиречИстоибројстра
нице (уколикоједругастраницаупитању).
Коришћењеизвораизчасописаморадаимаозначенопрезимеиимеаутора, називчланка,
називчасописа, годинуиздања, бројиздањаибројстраниценакомсецитираноделоналази.
Изворикоришћенисаинтернетатребауфуснотидабудуозначенисапунимименомстранице
идатумкадајеистојприступљено (Пример:
http://www.beta.co.rs/default.asp?m=Ekonomija,eko&j=sr&h=Home,sr&prikaz=2022662,
pristupljenodana: 08. marta 2009. godine).
ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
4
Треба избегавати слајдове са мноштвом различитих ефеката (појављивања слова и
слика, обртања и сл.) који само успоравају приказ слајда и одвлаче пажњу од садржине
слајда, тј. од суштине.
У пракси су се, као најбоље, показале једноставне презентације, без икаквих ефеката,
мада слајдови са умереним и добро контролисаним ефектима могу да оставе одличан утисак.
Пример оквирне структуре презентације завршног рада би могао да изгледа овако:
слајд 1: насловна страна;
слајд 2: циљсеминарског рада;
слајд 3-15: разрада теме;
слајд: закључна разматрања.
Ово је само оквирна структура једне презентације и није обавезујућа. Студенти могу
сами, према свом нахођењу, да садржајно већи или мањи акценат ставе на поједине тачке из
свог семинарског рада, руководећи се чињеницом да треба да изложе суштину рада, без
непотребног залажења у поједине детаље рада.