UNIVERZITET EDUCONS – SREMSKA KAMENICA

UČITELJSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
AKADEMSKO PISANJE U DRUŠTVENIM NAUKAMA

Mentor: Student:
Prof. dr Dragana Litričin Dunić Neima Agović

Tutin, 2023. god.

Sadržaj

UVOD.........................................................................................................................................3

1. PRIPREMA PISANJA ZAVRŠNOG RADA.......................................................................4

1.1.Orijentaciona pravila za pisanje završnog rada.................................................................4

2. PISANJE AKDEMSKOG ZAVRŠNOG RADA...................................................................6

2.1. Korice...............................................................................................................................6

2.2. Sadržaj..............................................................................................................................6

2.3. Uvod.................................................................................................................................7

2.4. Teorijski pristup problemu istraživanja............................................................................7

2.5 Metodološki deo rada........................................................................................................7

2.6. Rezultati istraživanja........................................................................................................8

2.7. Zaključak..........................................................................................................................8

2.8. Literatura..........................................................................................................................9

3. ZAVRŠETAK PISANJA AKADEMSKOG RADA............................................................10

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................11

LITERATURA.........................................................................................................................12

2
UVOD

Mnoge stvari u životu ljudi rade na složeniji, duži, pa često i pogrešan način, a te iste stvari bi
se mogle raditi jednostavnije, u kraćem vremenu i tačno. Tako je i u pisanju. Kada pišu
seminarske radove, prikaze, eseje, a pogotovo završne radove, studenti to često započnu da
rade bez ikakve prethodne pripreme. Oni se čak ni ne informišu kako se to piše. Zbog toga
mnogi studenti imaju otpor u pisanju, teško im je da pišu, to im je složen, dugotrajan i
monoton posao. Sve to se odražava i na kvalitet saradnje sa njihovim mentorima, te se često
pretvara u česte i dugotrajne, a uzgred i nepotrebne konsultacije.
Da bi studenti prvog i drugog ciklusa studija bili što efikasniji u završavanju studija, odnosno
da bi što pre diplomirali, korisno bi im bilo da nauče kako se akademski pišu završni radovi.
Time bi se skratilo vreme za pripremu, pisanje i odbranu završnog rada. Isto tako, bili bi i
dobar primer narednim generacijama diplomaca.
Završni rad se piše iz nekoliko razloga, i to: objedinjavanje svih ili većine saznanja sa
dotičnog studija u jednu integralnu celinu, želja ili interesovanje studenta za još neke
probleme koji nisu bili evidentni na studiju, kompenzacija nedostataka i slabosti formalnog
obrazovanja na dotičnom studiju i drugi razlozi. Završni rad je jedinstvena prilika da se sva ili
većina saznanja i iskustava uklope u jednu funkcionalnu celinu. Na ovaj način studenti kroz
pisanje završnog rada ponavljaju skoro sve što su učili na studiju i tako se bolje pripremaju za
obavljanje svoje buduće profesije. Završnim radom studenti mogu i da rešavaju neke aktuelne
praktične probleme.
Nijedan nastavni plan i program nije savršen. Uvek će postojati još neki sadržaji koji su se
mogli naći u nastavnom planu i programu bilo kog studija. Zbog ovih ograničenja studenti
kroz završni rad mogu da nauče još nešto novo što nije bilo sadržaj na njihovom studiju.
Studentske želje i interesovanja upravo kroz završni rad mogu biti aktuelni profesionalni
problemi ili nešto što može dočekati studente kao problem već u prvim danima njihovog
zaposlenja. Da bi se ovo sprečilo, jedinstvena im je prilika da o tome više saznaju kroz
akademsko pisanje završnog rada.

3
1. PRIPREMA PISANJA ZAVRŠNOG RADA

Da bi studenti započeli pisanje završnog rada, moraju se prethodno dobro pripremiti.

Priprema podrazumeva prikupljanje i čitanje brojnih izvora saznanja (knjige, časopisi,
elektronski izvori i sl) i vođenje beleški tokom čitanja. Prilikom pripreme za pisanje
neophodno je kreirati orijentacioni sadržaj završnog rada. Sadržaj, ustvari, predstavlja vodič
za pisanje završnog rada. On nas jednostavno usmerava odakle početi, a gde završiti pisanje.
Najefikasnija priprema za pisanje završnog rada bila bi u vidu radionica o akademskom
pisanju. U svrhu što efikasnije pripreme i pisanja završnog rada danas se možemo osloniti i
na veoma korisne programe (softvere) i sisteme za pisanje akademskih tekstova, npr. za
pisanje članaka za najpoznatije svjetske naučne časopise.(Beoglin, M., 2010:101)

1.1.Orijentaciona pravila za pisanje završnog rada

Da bi studenti tehnički ispravno, naučno isptavno i korektno pisali tekst u svakom poglavlju
završnog rada, neophodno je da se pridržavaju sledećih orijentacionih pravila, saveta i
preporuka: (Ibid: 102-103)

1) Obim rada – Obim završnog „bachelor“ rada je od 30 do 60 stranica teksta, dok je

preporučljivi obim završnog „master“ rada od 80 do 120 stranica, ali bez priloga. Dakle, tekst
do priloga ne bi trebao biti obima manjeg od 30 stranica za „bachelor“, odnosno od 80
stranica za „master“ rad.

2) Margine – Sve margine (gornja, donja, lijeva i desna) teksta da budu onakve kakve su kad
se inače otvori Word-ov dokument.

3) Tekst – Za opciju teksta (vrstu pisma) izaberite Times New Roman, veličina slova je 12 pt
(font), prored ili razmak između dva reda (line spacing) je 1,5, a tekst je poravnan sa leve i
desne strane (justify). Tekst studenti pišu po izboru, a za pismo mogu izabrati ćirilicu ili
latinicu u zavisnosti od njihovog ličnog izbora. Kada neke reči ili sintagme u tekstu želite
posebno da naglasite ili naznačite, te reči ili sintagme pišete kosim slovima (nikako
podvučeno ili boldovano). Poželjno je da to često ne ponavljate, jer se takvi tekstovi teško
čitaju i čitaoci teško prepoznaju šta je bitno, a šta manje bitno u takvom tekstu.

4
4) Sadržaj – Predstavlja strukturu svih naslova i podnaslova celokupnog teksta završnog rada.
Najčešće ta struktura počinje uvodom, a završava prilozima.

5) Naslovi i podnaslovi (pozicioniranje u tekstu) – U tekstu završnog rada, ne mogu se nizati

naslovi jedan za drugim odnosno odmah ispod naslova podnaslov. Između njih mora postojati
tzv. Vezivni tekst. Vezivni tekst ne mora biti obiman. Dovoljno je u vidu jednog paragrafa
najaviti naredni tekst, odnosno naredne podnaslove. Ovim vezivnim tekstom se, ustvari,
najavljuju naredni podnaslovi koji pripadaju tom naslovu iznad vezivnog teksta. Svaki naslov
iz prvog nivoa naslova u tekstu završnog rada numeriše se rednim brojevima po principu 1.,
2., 3., i slično, i piše se strogo u vrhu stranice, i to centrirano na sredinu reda, te velikim i
masnim (bold) slovima veličine 14 pt. To je i logično, jer su naslovi iz prvog nivoa najveća
poglavlja rada, pa se čitanjem teksta osjeti početak nekog novog velikog poglavlja. Naslovi
drugog nivoa, odnosno naslovi potpoglavlja numerišu se po principu 1.1., 1.2., ili 2.1., 2.2.,
itd., i pišu se centrirano na sredinu reda, masnim i malim slovima, i isto veličine 14 pt. Treći
nivo naslova u tekstu završnog rada numeriše se po principu 1.1.1., 1.1.2., ili 2.1.1., 2.1.2., itd.
6) Paragrafi (pasusi) – Tekst završnog rada (ispod svakog naslova ili podnaslova) piše se u
paragrafima ili pasusima. U svakom poglavlju ili potpoglavlju prvi (uvodni) i poslednji
(zaključni) paragraf je isključivo samo Vaš. U prvom i zadnjem paragrafu, dakle nema
citiranja niti parafraziranja drugih autora. Početna rečenica svakog paragrafa (osim prvog)
uvlači se udesno jednim pritiskom na tipku u levom gornjem uglu tastature (tipka je iznad
tipke označene kao Caps Lock i označena je često kao tab). Jedno poglavlje (naslov ili
podnaslov) obično ima tekst u vidu minimalno tri ili više paragrafa., pozicionira se sa leve
strane, i to masnim i malim slovima veličine 13 pt.(Suzić, N., 2010: 65)

7) Slova, simboli i znakovi interpunkcije – Prilikom kucanja teksta u svakom paragrafu često
ćete biti u prilici da kucate i specifična slova, simbole, oznake ili znakove interpunkcije.
Tačka (.), zarez (,), upitnik (?), uzvičnik (!), tačka-zarez (;), dvotačka (:) i slični znaci
isključivo se pišu iza zadnjeg slova prethodno napisane reči u rečenici. Dakle, ne sme biti
nikakvog razmaka između zadnjeg slova i navedenih znakova. Posle svake rečenice (nakon
interpunkcijskog znaka) ide razmak i onda počinjete pisati sledeću rečenicu.

5
2. PISANJE AKDEMSKOG ZAVRŠNOG RADA

Pisanje završnog rada može se vršiti na više načina. Neko to može da radi još dok prikuplja
izvore, dok ih letimično čita, a neko to radi isključivo nakon što izvrši sve pripreme. Te
pripreme podrazumevaju prethodno prikupljene izvore, njihovo čitanje i vođenje beleški po
izvorima ili izvan njih. Prilikom pisanja rada najteži posao studentima je uspostavljanje
kontinuirane veze između teksta i naslova svakog poglavlja. Sve vreme mora postojati ta veza
i nikako se ne sme „odlutati“ od onoga što je napisano u naslovu određenog poglavlja
završnog rada. Za analizu povezanosti teksta i naslova određenog poglavlja odnosno mogućih
propusta mentori bi trebalo da se služe tzv. tekstografskim pristupom. To podrazumeva
analizu kontekstualnosti napisanog teksta. Drugačije rečeno, treba ustanoviti zašto je taj tekst
baš tako napisan i zašto baš na tom, a ne na nekom drugom mestu.(Šamić, M., 2003: 69)

2.1. Korice

Najčešće se napisani završni radovi uvezuju u tvrde korice. Prva stranica rada, odnosno korica
rada treba da bude što transparentnija. Na njoj se nalaze osnovni podaci o studentu (kandidata
za odbranu završnog rada) i ustanovi na kojoj je studirao. Na vrhu korice ili prve stranice rada
obično idu podaci o ustanovi na kojoj je studirao student. To podrazumeva sledeće: naziv
univerziteta, fakulteta i studijskog programa sa naznakom o kom je ciklusu reč.

2.2. Sadržaj

Poslije korice i prve stranice završnog rada, koja je uglavnom identična sa koricom, piše se
sadržaj završnog rada. Sama reč ukazuje na šta će sve biti sadržano u završnom radu. Sadržaj
treba da bude što jednostavniji, ali ipak da čitaocu jasno šalje informacije o čemu će biti reči u
tekstu posle sadržaja. Poželjno je da obim sadržaja bude jedna do dve stranice teksta. Obimni
sadržaji od tri ili više stranica mogu samo dodatno da zbune čitaoce u mnoštvu naslova,
podnaslova i potpodnaslova. U sadržaju, ali i u otvorenom tekstu završnog rada dovoljno je
izabrati onu strukturu koja se grana na tri nivoa. Jedan nivo ili naslov, ako se grana na
podnivoe ili podnaslove, a ne mora, grana se na najmanje dva podnivoa ili podnaslova. Nije
poželjno da bude baš mnogo podnaslova.(Eko, U., 2000: 85)

6
2.3. Uvod

Uvod ne treba da bude obiman tekst. On je obično obima jedne do dve stranice teksta i u
uvodu se najčešće nikad ne citiraju i ne parafraziraju drugi autori. Tekst u uvodu treba da
bude isključivo samo od strane studenta – autora završnog rada. Uvodom student obaveštava
čitaoce zašto je bitno čitati njegov rad. Isto tako u tekstu uvoda student nagoveštava čitaocima
o čemu će biti reči u celokupnom tekstu završnog rada. Minimalna struktura uvoda ne bi
trebala biti manja od tri pasusa ili paragrafa, što znači da može biti i više od tri pasusa.
Studenti ne smeju zaboraviti da u uvodu pišu samo onaj tekst koji je isključivo vezan za
naslov završnog rada. U tom uvodnom tekstu ne sme se izostaviti nijedan pojam iz naslova
završnog rada. U uvodu, ali i u ostalim delovima celokupnog teksta završnog rada nije
poželjno pisati dugačke rečenice. One često znaju dodatno zbuniti čitaoca. Poželjne su kraće
rečenice, ali uvek sa naznakom da su povezane sa smislom uvodnog teksta, odnosno uvođenju
čitaoca zašto je bitno čitati taj rad i o čemu će biti reči u celokupnom tekstu.(Miljević,
M.,2007: 100)

2.4. Teorijski pristup problemu istraživanja

Utemeljenje svakog istraživanja mora biti vidljivo u teorijskom pristupu problemu

istraživanja. Fenomen koji se istražuje neophodno je proučiti i u teorijskom kontekstu.
Studenti koji dobro napišu tzv. teorijski deo rada veoma lako mogu napisati metodologiju
predviđenog istraživanja. Sve ono što se nalazi u naslovu završnog rada mora se teorijski
proučiti, svaka reč iz naslova. U tu svrhu studenti treba da pre svega prikupe sve relevantne
izvore kako bi napisali dobru teorijsku sintezu. Pod izvorima mislimo, pre svega, na svu
mentorovu relevantnu literaturu, ali i literaturu drugih autora koji su istraživali ili samo
proučavali ono što student planira da istraži. Od izvora za pisanje tzv. teorijskog dela
završnog rada studenti se služe monografijama, zbornicima, časopisima, enciklopedijama,
leksikonima i drugom štampanom i elektronskom literaturom.(Ibid: 214)

2.5 Metodološki deo rada

Studenti koji su se opredelili za teorijsko-empirijski ili tipično empirijski završni rad ovo
poglavlje bi morali obavezno uključiti u toku pisanja završnog rada. Studenti koji rade tipično
teorijski završni rad ne moraju imati metodologiju specifičnu za empirijski pristup problemu
istraživanja. Pre pisanja ovog velikog poglavlja završnog rada svakako bi bilo poželjno da su

7
studenti prethodno iščitali dosta relevatne literature i tokom čitanja razvijali viziju
istraživanja. Još tokom čitanja relevantne literature studentima se polako nameće
prepoznavanje problema istraživanja. Oni u početku u stvari vrše teorijski pristup problemu
istraživanja. Na osnovu sistematično analizirane teorije studenti će mnogo lakše isplanirati
istraživanje, odnosno precizno definisati metodologiju istraživanja. Jedan broj studenata u
ovom slučaju krenu odmah sa metodologijom, bez ikakve teorijske podloge, čak i sprovedu
istraživanje, a da ništa od teorije nisu proučili, pa čak i od dosadašnjih istraživanja istog
problema. To je totalno pogrešan pristup, pristup koji liči kao da pravite kuću od krova prema
temelju. Dakle, poglavlje metodologija istraživanja bi trebalo da se piše tek posle velikog
poglavlja teorijski pristup problemu istraživanja.(Kulić, R., 1997:10)

2.6. Rezultati istraživanja

Posle planiranja istraživanja, odnosno pisanja metodologije istraživanja, ali i posle obavljenog
istraživanja sledi poglavlje pod nazivom Rezultati istraživanja. U ovom poglavlju, kako i sam
naslov kaže, predstavljaju se rezultati do kojih se došlo istraživanjem. Posle ovog naslova
poželjno bi bilo napisati jedan paragraf u kojem će se ukratko najaviti podnaslovi, odnosno
tekst o kojim će se to rezultatima raditi u nastavku rada. To je tzv. najavni paragraf koji je
neophodan, jer smo ranije naglasili da nije poželjno ređati naslov za naslovom u otvorenom
tekstu završnog rada već između dva naslova bar ubaciti tzv. vezivni najavni paragraf.
(Miljević, M., 2007:96)

2.7. Zaključak

Prilikom pisanja zaključka često se znaju primetiti i određene nepotrebne greške. Nije
poželjno da se prilikom pisanja zaključka uoči sledeće: preobiman tekst koji prelazi obim od
pet stranica, ponavljanje i nepotrebno gomilanje rečenica napisanih već u prethodnom tekstu,
citiranje i parafraziranje u tekstu zaključka, ponavljanje statističkih pokazatelja i silnih brojki
iz prethodnog teksta, detaljno ponavljanje metodologije i rezultata istraživanja, pogotovo
potvrđenosti svake pomoćne hipoteze, i sl. Struktura teksta zaključka po paragrafima bi mogla
ovako da izgleda: (Šamić, M., 2003:52)

1. paragraf: uvodni tekst – ukratko o teorijskom pristupu problemu istraživanja,

2. paragraf: ukratko o metodologiji istraživanja,

8
3. paragraf: ukratko o rezultatima istraživanja (u odnosu na svaki zadatak istraživanja),

4. paragraf: ukratko o ključnom rezultatu pozivajući se na cilj istraživanja i glavnu hipotezu i

5. paragraf: kratka refleksija ključnog rezultata i njegov značaj za praksu i realnost i

predlaganje ideja za nova naredna istraživanja.(Eko, U., 2000: 15)

2.8. Literatura

Studenti moraju uraditi relevantan pregled literature. Relevantan pregled sam po sebi mnogo
govori o studentu, ali i o tekstu završnog rada. „U dobro izgrađenom pregledu literature,
trebalo bi da se pokaže da ste u stanju da identifikujete:

1. glavni kontekst u kojem vaš rad odgovara

2. glavne faze, razvoj u oblasti

3. glavna pitanja, problemi, kontroverze

4. glavni tekstovi, ličnosti, i škole

5. glavne metodologije i pristupe“ (Bak, 2003, str. 30).

Prilikom pisanja spiska literature, kao i kod citiranja i parafraziranja postoji jako mnogo
standarda. Mnogi naučni i stručni časopisi imaju svoje posebne standarde kako se navodi
literatura u ovom spisku. Međutim, i u ovom slučaju opet je najčešći standard koji se koristi
veoma poznati APA stil.

9
3. ZAVRŠETAK PISANJA AKADEMSKOG RADA

Do konačnog završetka pisanja završnog rada može se doći na više načina. To najčešće zavisi
od mentorskog pristupa čitanju rukopisa završnog rada studenata. Postoje različiti pristupi
čitanju rukopisa. Neki mentori čitaju deo po deo i tako zahtevaju od studenata da im donose
na uvid deo po deo rukopisa završnog rada. S druge strane, postoje i mentori koji samo čitaju
tzv. „prvu varijantu“ celokupnog rukopisa, celi tekst završnog rada i tako zahtevaju od
studenata, kada završe sa pisanjem celog završnog rada, da ga donesu na uvid. Pre samog
početka pisanja završnog rada prvo bi bilo dobro pregledati orijentacioni sadržaj koji je
student zamislio kao vodič za pisanje završnog rada.(Suzić, N., 2010: 36)

Naravno, predlog ovog sadržaja se radi tek nakon čitanja mnogobrojne literature vezane za
temu završnog rada. Posle odobrenog orijentacionog sadržaja sledi pisanje i čitanje rukopisa
po principu „deo po deo“. Za radove teorijsko-empirijske orijentacije, koji bi trebalo da
dominiraju, preporučljiva je sledeća struktura pisanja i čitanja rukopisa:

- Prvi deo: Teorijski pristup problemu istraživanja ili tzv. teorija,

- Drugi deo: Metodologija istraživanja ili tzv. metodologija,
- Treći deo: Rezultati istraživanja ili tzv. rezultati, i
- Četvrti deo: Pregled svih prethodno pročitanih i odobrenih delova uključujući i
preostale delove kao što su zaključak, literatura i prilozi.

10
ZAKLJUČAK

Akademski radovi na osnovnim studijama su stručni radovi koji sadrže delimično samostalnu
stručnu obradu određene tematike iz nastavnog programa na osnovnim studijama. Svrha
seminarskog rada je da studenti prošire i prodube teoretska i praktična znanja iz određene
oblasti, razviju sposobnost korištenja različitih izvora podataka, te usavrše veštinu pisanja.
Izradom akademskog rada student stiče prva iskustva u pisanju stručnih radova. Zbog toga
seminarski rad treba shvatiti, između ostalog, i kao svojevrsnu vežbu za predstojeću izradu
složenijeg i obimnijeg studentskog dela – završnog rada. Seminarski i završni rad na
diplomskim akademskim studijama (master) imaju viši nivo aspiracija i predstavljaju
samostalnu stručnu obradu izabranog problema i predmeta iz domena nastavnog programa na
tom stepenu studija.

Završni rad na diplomskim akademskim studijama (master) poseduje i početne naučne

osobine. U odnosu na završni rad na osnovnim studijama, završni (master) rad na diplomskim
akademskim studijama treba da ima zahtevniju i složeniju tematiku, sa naglašenijim
metodološkim pristupom. Izradom i odbranom završnog – master rada student treba da
pokaže da je ovladao elementima postavljanja naučnoistraživačkog rada, obrade rezultata
istraživanja te njihovog sintetizovanja u korektne zaključke. Izradom završnog (master) rada
student dokazuje sposobnost samostalnog rešavanja složenog problema. Kroz izradu završnog
(master) rada student treba da pokaže da je u stanju:

- primeniti teorijska i praktičnih znanja stečena tokom studija,

- primeniti odgovarajuće naučne metode i instrumente tamo gde je to potrebno, u

obradi problema i izradi rada,

- samostalno se služiti odgovarajućom domaćom i stranom literaturom, odnosno na

odgovarajući način koristiti saznanja, činjenice i stavova objavljene u tim izvorima. Tokom
osnovnih i diplomskih studija, studenti se sreću sa potrebom izrade više seminarskih radova.
Odluku o tome da li seminarski rad predstavlja obavezan deo provere znanja na određenom
predmetu i koliko utiče na formiranje studentove konačne ocene, donosi svaki predmetni
nastavnik samostalno i objavljuje u okviru programa konkretnog predmeta.

11
LITERATURA

1. Beoglin, M. (2010). Akademsko pisanje korak po korak: od haosa ideja do

strukturisanog teksta. Novi Sad: Akademska knjiga.

2. Eko, U. (2000). Kako se piše diplomski rad. Beograd: Narodna knjiga i Alfa.

3. Kulić, R. (1997). Specifičnosti nastave za odrasle i nastavnikova uloga u učenju i

obrazovanju, Andragoške studije, Vol. 4, br. 1.

4. Milijević, M. I. (2007). Metodologija naučnog rada. Pale: Filozofski Fakultet,

Univerzitet u Istočnom Sarajevu.

5. Šamić, M. (2003). Kako nastaje naučno djelo. Uvođenje u metodologiju i tehniku

naučnoistraživačkog rada. Opšti pristup. Sarajevo: IP Svjetlost.

6. Suzić, N. (2010). Pravila pisanja naučnog rada. APA i drugi standardi. Banja Luka:
XBS

12