Test2 skripta: Napomena: ne uzimamo u obzir bilo kakav pokusaj povracaja

proizvoda u slucaju nezadovoljstva u vidu osvojenih bodova na ispitu. Na

kraju krajeva, u istom smo brodu. Sve je suvo prosirivanje jer je sve ovo
samo-objasnjavajuce, te je malo "izmisljeno" od strane mene, a malo
izvuceno iz dodatnog materijala/interneta.

MOTO: Razmisli pa pisi - misli kriticki.

Strah od pisanja - Pre svega bitno je pomenuti strah od pisanja koji se moze
pojaviti iz vise razloga, ali koji se moze u sustini moze svesti na to da
smatramo da nas stil pisanja nije dovoljno razvijen tj. kvalitetan, te se
plasimo neuspeha i same nepoznate prirode nove vestine (u ovom slucaju
pisanja). Kao i uvek, moramo biti spremni da se borimo sa ovim strahovima
i da radimo na kvalitetu naseg pisanja, jer kao sto je vec pomenuto, pisanje
je vestina koja se razvija. Kvalitet i kolicina pisanja se razlikuje izmedju
srednjoskolskog i fakultetskog nivoa. Na fakultetu se ocekuje da pisemo
formalnije, tacnije, profesionalnije i efikasnije.

Lista preeventivnih akcija:

1.. Odrediti *opsti cilj* pisanja - To je ono "zasto?". Na primer u slucaju
pisanja drame pise se da bi se zabavila publika ili mozda pisemo departmanu na
fakultetu radi ubedjivanja u neki nas zahtev
2.. Odrediti *specifican cilj* - To je ono "sta?". Sta cemo pisati u nasoj drami, i
sta cemo pisati nasem departmanu
3.. Uciniti nase ciljeve *realisticnim* - Bitno je da ne ciljamo previsoko. Za
pocetnika, drama mora biti jednostavnog karaktera, sa malo likova i malo
dogadjaja. A kada se radi o pisanju departmana, moramo znati kome se
obracamo i kakve funkcije imaju oni kojima se obracamo, tj. da li je ikada
moguce da cemo dobiti ono sto trazimo.
4.. Uvrditi *pravi momenat* - (Mozda neko zna kada je udarno vreme za drame
ja stvarno ne znam). Bitno je odabrati trenutke relativne opustenosti u cilju
povecavanja sansi da dobijemo ono sto trazimo i da u tom trenutku departman
ne bude prezauzet drugim stvarima.
5.. Utvrditi *kredibilitet* - Kada pisemo dramu, mozda bi bilo najbolje da
proverimo, ako se na primer radi o istorijskoj drami, razne izvore informacija te
cemo procitati vise knjiga o datom dogadjaju koji planiramo opisati radi
istinitosti. Ili ako se radi o pisanja pisma departmanu fakulteta, zelimo znati
bitne detalje o nasem zahtevu, i zelimo da su sto tacniji.
6.. Utvrditi *pozitivan efekat* poruke - Bitno je imati u vidu da kada pisemo
dramu, ili saljemo pismo departmanu fakulteta, ciljamo da ostavimo pozitivan
efekat. U slucaju drame, to bi bilo da pubilku napustimo tako sto smo je naucili
o datom istorijskom dogadjaju, a ako pisemo fakultetu o nekoj nasoj potrebi
zelimo biti sigurni da je ta nasa potreba net pozitiv za nas i nas departman.
7.. Utvrditi *velicinu, sastav i predznanje publike* - Utvrdjivanjem velicine, tj.
kolicine, i sastava publike znacemo kakvim govorom i tonom da se obracamo
njima, a utvrdjivanjem predznanja znacemo o cemu cemo uopste pisati tj. da li
cemo morati da izdvojimo deo poruke za upoznavanje publike sa datom temom
i koliko cemo ici u detalje.
8.. Naslutiti *reakciju/odgovor* - Ovim korakom povecavamo sanse da budemo
sto tacniji i jasniji, imajuci u vidu da cemo brinuti vise o tome sta pisemo, jer
unapred ocekujemo neke od odgovora koje mozemo dobiti od publike te cemo
se adaptirati njima u pisanju.
9.. Odabir odgovarajuceg *kanala* - Bitno je utvrditi da li je u datom trenutku
na primer bolje napisati mejl, sazetak nekog rada, esej, pismo cak mozda i
poruku, uzimajuci u obzir kome i kako se obracamo, i kada ocekujemo
odgovor/reakciju.
10.. Obezbeditit *eticnost, aktuelnost i relevantnost* - Ovaj korak je prosirenje
nekoliko proslih (utvrdjivanje publike, kredibiliteta).

Kanali:
1.. SMS 2.. Email
3.. Faks 4.. Memo
5.. Pismo 6.. Izvestaj
7.. Predlog ... i slicno

Ostvarivanje cilja:
1.. *Suzavanje teme* - Ovim osiguravamo cinjenicu da cemo se baviti samo
vitalnim informacijama koje se ticu nase teme.
2.. *Kljucne tacke* - ...Ne znam sta bih vam rekao... veoma samo-
objasnjavajuce
3.. *Isplanirano istrazivanje* - Ako unapred isplaniramo istrazivanje lakse
cemo se snalaziti u toku samog (opet veoma samo-objasnjavajuce)
4.. *Organizacija do samog kraja* - Veoma je lako izgubiti se u pisanju, zelimo
da budemo sto sigurniji u to da nismo izgubili svoj put i da i dalje pisemo sto
efikasnije, sto tacnije i sto kvalitetnije.
Eticko pisanje - Eticko pisanje, iako je veoma lako fokusirati se samo na
"bitno je da se ne krade/plagira", se ne bavi samo tim. Eticko pisanje
podrazumeva da nase delo bude sto pouzdanije i da svakako izbegavamo
losu praksu kao eufimizme, seksisticki govor i slicno.

Provera istinitosti izvora - Postoji mnogo nacina za proveru istinitosti nasih

informacija. Jedan primer je ako uzimamo statistiku o platama u IT sektoru
sa sajta kompanije koja nudi usluge mentorisanja programiranja. Postoji
velika sansa da neke od informacija nemaju nikakav dokaz, tj. nikakvo
citiranje i da su izmisljene radi povecavanja prodaje njihovih usluga
mentorisanja

Izbegavanje plagijarizma - Kradja, ili predstavljanje tudjeg dela kao nase

sopstveno je apsolutno neprihvatljivo u kulturi pisanja. Preporucena
praksa u ovom slucaju je da vodimo racuna o tome odakle smo uzeli koju
informaciju i koji citat, i da budemo sigurni da smo sve lepo citirali i naveli
na dnu ili u toku dela.

Finalizacija - [ne idem na predavanja a ovde stvarno ima nekih cudnih

stvari,,, ne vidim sta "osetljivost na stimulanse" ili "inkubacija" ima sa
pisanjem...] Izmedju produkcije naseg dela/pisanja i finalizovanja moramo
imati u vidu rezultate i vremenske okvire naseg rada. Takodje je bitno da
odvojimo odredjenu kolicinu vremena izmedju finalnog pisanja i revizije tj.
ponovne posete delu radi provere. U tom periodu nasa podsvest ce sama
razviti neke uvide u delo, te cemo lakse uociti neke greske. Kada budemo
razili reviziju naseg dela bitno je da lepo analiziramo sve, i da na kraju
obezbedimo logicku strukturu.
Pisanje kroz razvoj - Postoje mnogi (akademski) periodi u kojima se ljudi
bave pisanjem: osnovna i srednja skola, osnovne, master, specijalisticke i
doktorske studije. Izmedju pisanja u srednjoj skoli i osnovnih studija
postoje razne razlike kao: Duzina citanja/pisanja kojim se bavimo je dosta
duza na fakultetu Obnavljanje za ispite/testove je cesto samo nasa obaveza,
za razliku od srednje i osnovne gde je to profesor radio za nas Veliki deo
ocene na fakultetu se dodeljuje ocenjivanjem pisanih radova (eseji,
seminarski radovi, kolokvijumi i slicno) U toku osnovnog i srednjeg
skolovanja nacini na koje pisemo su generalno isti i veoma sporo
evoluiraju, dok na fakultetu postoji sansa da cemo morati za samo jedan
kurs da naucimo skroz novi tip pisanja.

Citanje na fakultetu - Na fakultetu nase citanje se moze obavljati preko

ranzih "kanala" sa ciljem da naucimo da mislimo kriticki i da eliminisemo
licno i kreativno pisanje. Najcecsi su:
1.. Knjige - Ovo mogu biti udzbenici koji cesto sadrze skracenu verziju
sadrzaja, pitanja i ostale vrste korisnih pomoci u ucenju.
2.. Filozofkse knjige - [ne smaraj me molim te...]
3.. Popularni casopisi, novine ili clanci - Namenjeni generalnoj populaciji.
4.. Akademske knjige i casopisi - Namenjeni specijalistima u svom polju.

Pisanje na fakultetu - Deli se na:

1.. Licni odgovor - Personalno misljenje/odgovor na neko citanje, moze biti
krace (stranica ili majne), ali moze biti i duzeg formata (na primer pisanje o
nekom politickom sadrzaju odgledanom na casu).
2.. Rezime - (Ne kao rezume(cv)) Skracene objektivne fokalne tacke o citanju
tvojim recima (na primer sazetak duzine jedne stranice na neki rad)
3.. Problem-Resenje - Prikazuje problem, sta ga izaziva i daje resenje. (smisli
sam primer :P)
4.. Analiza literature - Izvlacenje teza i gradjenje na date teze sa dokazima iz
literature ili dodatnih materijala (bukvalno ovo sto ja radim).
5.. Pregled istrazivanja - Ukratko o tome sta je (ili nije) istrazivanje zakljucilo
6.. Studija slucaja - Ispitivanje date osobe, grupe ili dogadjaja i dolazak do
veceg zakljucaja analizom.
7.. Lab izvestaj - Pisanje o eksperimentu; hipotezi, metodama skupljanja
podataka, rezultatima i zakljucku
8.. Naucni casopis - Pisanje studentskih ideja i pronalazaka u toku nekog dugo-
rocnog projekta.
9.. Naucni rad - [znate valjda kako se rade studije/eksperimenti...]

Proces pisanja:
1.. Predpisanje - Ispisivanje apstraktnih misli kao konkretnije ideje
2.. Skiciranje strukture ideja - [ne vidim da pise ista na materijalu.. kontate od
prilike]
3.. Pisanje grube skice
4.. Revizija [vec pomenuto]
5.. Editovanje/Uredjivanje...
U svim ovim koracima bitno je imati u vidu gramatiku, interpunkciju i sl.
Pisanje paragrafa - Paragraf cini glavni stukturalni komponent bilo kakvog
pisanja. Svaki paragraf je sam za sebe i dodaje novu relativnu ideju u radu.
Duzina paragrafa mora biti "dovoljna", koliko da objasni ideju i da privuce
paznju, ali moze varirati od 2-3 recenice do cak i vise od stranice (ciljamo
vise od 1 recenice i manje od stranice). Sadrzaj paragrafa odredjuju pre-
pomenute stvari: publika, cilj/svrha("zasto?") i ton kojim se obracamo.
-Paragraf moze biti sumacija, analiza, sinteza i evaluacija.
-Ton paragrafa formira odnos sa publikom (izbor reci, interpunkcija,
(ne)formalnost).
-Publika ce uticati na sadrzaj paragrafa (iz pre-pomenutih razloga).
-Sadrzaj paragrafa moze biti: primer, statistika, cinjenica, anegdota,
svedocenje, zapazanje.

Elemetni paragrafa:
1.. Tematska recenica - ili glavna potpora za nasu tezu, sve se vrti oko nje i sve
nase argumente u paragrafu cemo centrirati oko nje. Mora biti konkretna,
relevantna, detaljna.
2.. Telo - recenice koje podrzavaju tematsku recenicu, donose dodatne info
3.. Zakljucak
Karakteristike dobrog paragrafa - Sadrzi dobre vezne recenice i fraze koje
lakse povezuju razne ideje. Jasan je, lak za pracenje, konkretnog vokabulara
i sadrzi indikaciju onoga sto sledi
Profinjavanje - ili detaljisanje, sadrzi se od dobrog odabira recenica tako da
se ne ponavljaju i tako da isticu znacajne tacke. Takodje podrazumeva visok
nivo koordinacije, tj. spajanje slicnih ideja u toku rada. Bitan je, kao
antagonist koordinaciji i visok nivo subordinacije koji dobro spaja razlicite
ideje.

Proces pisanja - [iz nekog razloga ovaj slajd se pojavaljuje dva put,
zanemariti]

Odabir teme - Ako imamo dato neko polje u koje smo investirani, na primer
astronomija, dobar nacin da izaberemo temu za nas rad moze biti
postavljanje istrazivacnog pitanja, odabir neke teze na kojoj cemo prosiriti.
Mozemo odraditi dodatno citanje koje ce nas dovesti do neke dobre ideje ili
mozemo "slobodno" pisati, gde cemo ispisivati mnoge ideje koje nam padnu
na pamet u kratkom periodu.
Bitno je imati u vidu nekoliko bitnih stvari:
1.. Da li me zanima ova tema,
2.. Da li zanima publiku,
3.. Da li imam dovoljno predznanja ili iskustva,
4.. Da li bi mi prijalo pisanje i deljenje istrazivanja
5.. Da li je speicificna,
6.. Da li odgovara duzini zadatka (ako postoji).

Redosled ideja:
1.. Hronoloski - Moze se koristiti u pisanju o medicinskom incidentu.
2.. Prostorno - [nmp valjda se radi o pisanju rada tako da je sve lepo
organizovano, jedno po jedno, i tako da su slicne teme jedne *pored* drugih.]
3.. Po znacaju

Provera: [samo naucite ova pitanja napamet nemam sta da kazem]

1.. Da li imam kontrolnu ideju koja vodi razvoju celog pisanog teksta?
2.. Da li imam tri ili više glavnih tačaka koje želim da uključim u ovaj tekst?
3.. Da li je svaka glavna tačka povezana sa mojim kontrolom idejom?
4.. Da li je moja ideja u dobrom poretku - hronološki, prostorni, ili po važnosti
- da predstavim glavne tacke?
5.. Da li će mi ova skica pomoći da dobijem glavnu tačku preko [verovatno
misli da je objasnim i prebacim na dobar nacin publici]?
6.. Da li imam potorne detalje koji će mi pomoći da defimiše, objasnim ili
dokažem glavne tačke?
7.. Da li treba da dodam više podrške podacima? Ako jeste, gde?
8.. Da li treba da izvršim bilo kakve izmene u svojoj preliminarnoj postavci
teze pre nego što smatram konacnom tezom?

Draft/Nacrt - Prva verzija teksta. Dobra strategije za pisanje mogu biti:

1.. Pocni od dela koji najbolje razumes.
2.. Napisi paragraf, pa stani.
3.. Pravljenje kratkih pauzi za um.
4.. Realisticnost kada se radi o ciljevima.
5.. Imati u vidu publiku i svrhu pisajna.
Struktura prvog nacrta se sadzri od uvoda, teze, tematske recenice u svakom
paragrafu, potporne recenice u svakom paragrafu i zakljucka

Bitno je postaviti *najbolji* moguci naslov