TEMA: METODA ČITANJA I RADA NA TEKSTU

Sadržaj

1
1.Uvod.............................................................................................. 3
2.Karakteristike metode čitanja i rada na tekstu...............................4
3.Tekst i delovi teksta........................................................................5
4.Tekst i učenik..................................................................................6
5.Obrada teksta.................................................................................7
6.Osposobljavanje učenika za učenjem i čitanjem..............................7
7.Vrste čitanja...................................................................................8
8. Prednosti i mane metode čitanje i rada na tekstu...........................9
9.Zaključak........................................................................................11
Literatura..........................................................................................11

1.Uvod

2
Nastavne metode su putevi ili načini zajedničkog rada nastavnika i učenika u
nastavnom procesu pomoću kojih učenici stiču nova znanja i razvijaju
psihofizičke sposobnosti.
Nastavne metode se dele na:
1. monološka metoda
2. dijaloška metoda
3. metoda ilustrativnih radova
4. metoda pisanih radova
5. metoda čitanja i rada na tekstu
6. metoda praktičnih i laboratorijskih radova
7. metoda demonstracije
Metoda čitanja i rada na tekstu je nastavna metoda koja se sastoji u sticanju
znanja putem štampane reči, čitajem ili posredstvom tekstova,a služi i kao
efikasan način kontrole rada i ocene rezultata, pogotovo ako se za učenje
koriste programirani materijali ( udžbenici ili radne sveske). Najčešće se koristi
sa drugim nastavnim metodama i postupcima i na taj način dopunjava živu reč
nastavnika. Ova metoda se može primenjivati skoro u svim nastavnim
predmetima i oblastima, u različitim etapama nastavnog rada i za postizanje
raznovrsnih didaktičkih ciljeva i zadataka. Primenom ove metode učenici se
upoznaju s tekstom kao važnim izvorom znanja. Radom na tekstu učenici
svladavaju tehniku čitanja, pravilno korišćenje teksta udžbenika, radne sveske,
čitanke, časopisa, osposobljavaju se za samostalan rad na tekstualnim izvorima
znanja. Temelj za primenu ove metode je proces čitanja.

2. Karakteristike metode čitanja i rada na tekstu

3
Učenici rade i susreću naučne, umetničke, naučno-popularne, informativne i
zabavne tekstove. Svaki ovaj tetkst zahteva odgovarajući pristup što zahteva od
nastavnika i učenika da se pripreme za njihovo shvaćanje i intrepetaciju. Tkom
rada na tekstu sprovodi se dvojna aktivnost: tekst se čita i rad se na njemu.
U vezi teksta povezano je pisanje. Deca se opismenjavaju u prvom razredu
osnovne škole, nakon toga prepisuju, a na kraju prelaze na samostalno
oblikovanje teme i na pisanje kao oblik stvaralaštva. Učenike treba upoznati s
načinom rada na tekstu.
Prema dr. M. Stevanoviću (1998) „Prva pretpostavka jeste pravilno čitanje,
zatim otkrivanje onog što je bitno u dato tesktu, analiza termina, selekcija,
klasifikacija podataka u tri skupine (najbitniji, bitni, ali i manje važni), kritička
prosudba datih podataka, zatim se sprovodi u kritičko kreativno i problemsko
čitanje.“
U dosadašnjoj nastavnoj praksi nastavnik je bio primaran ivor znanja. Prve
informacije učenici dobijaju od nastavnika, zatim iz udžbenika. Učenici žele
direktan odnos sa tekstom, koji se interpetira jer ukoliko uvidi da je nastavnik
većinu stavki rekao, njegovo interesovanje za čitanjem opada; ukoliko je na
času sve zapamtio, neće dalje čitati jer je sve isto; iako na času nije naučio, opet
neće čitati jer je izgubio sanopouzdanje pošto je već jednom nije shvatio, plaši
se da ponovo neće shvatiti.. Što se jače upuštaju u kontakt sa tekstom, to će
imati veći uspeh u otkrivanju istine.
U kontaktu sa udžbenikom učenici obavljaju različite aktivnosti kao što su:
popunjavanje njegovih praznina, dešiforavnje neodređenosti, tumačenje
znakovnog i vanznakovnog značenja...
- Tekstovi predstavljaju sredstvo za razmišljanje, istraživanje, sukob
mišljenja
- Sticanje poželjnih stavova i ekonomičnih i delotvornih navika i veština
- Sposobnost ekonomičnog i delotvotnog korištenja knjiga, biblioteka i
drugih izvora obaveštenja
- Sticanje delotvornih navika inteligentnog tumačenja
- Razvijanje dobro utvrđenih osnovnih navika čitanja

3.Tekst i delovi teksta

4
Tekstom se izražavaju određene misli. Tekst je skup reči i rečenica.
Postoje duži kraći tekstovi. Duži tekstovi su sastavljeni od više manjih delova
(celina) koji predstavljaju jednu logičku (misaonu) celinu. Manje celine teksat
čine pasusi. U jednom pasusu sve rečenice nemaju podjednaku važnost.
Njavažnije misli su uglavnom na početku i na kraju.
U udžbeničkom tekstu svaki tekst predstavlja jednu udžbenički jedinicu i ona se
obično obrađuje za jedan nastavni čas. Gradivo koje treba usvojiti objašnjava se
osnovnim tekstom. Postoje i dopunski tekstovi koji su kraći i obično su u vidu
anegodta, pričica, pesmica... Uz svaki tekst se nalazi i ilustrativni prilozi (slike,
crteži grafikoni). Oni pomažu da tekst lakše shvati.
Najvažniji tekst je osnovni tekst. Ovo je tekst koji treba naučiti, on je najbitniji id
dolazi posle pripremnih pitanja. On je podeljen na više celina ( pasusa). Značajni
delovi često se označavaju na poseban način (crnom masnom bojom, raznim
bojama...). Posebno se izdvajaju naslovi i podnaslovi. Podnaslovi predstavljaju
plan gradiva koje treba usvojiti. Tekst se može učiti povezivanjem sa drugim
izvorima znanja: radio, televizija, enciklopedija, rečnici, leksikoni...
Dopunski tekstovi nalaze se uz osnovne tekstove u udžbenicima. Oni daju
dodatna dopunska objašnjenja i nalaze se obično posle osnovnog teksta.
Teksotvi mogu biti duži i kraći. Ovi tekstovi se različito če. Duži tekstovi često
obeshrabe i bolje učenike. Učenike treba naučiti kako će učiti duže, a kako
kraće tekstove. Ukoliko se radi o kraćem tekstu, treba ga pročitati u celini i
zapitati se: „ O čemu se ovde radi?“ Zatim se tekst čita, pa onda prepričava. I
duži tekst treba pročitati u celini i postaviti pitanje: „ O čemu se ovde radi?“
Zatim se čita po delovima. Svaki deo se pročita i prepriča, a na kraju se
prepričavaju delovi.
Tekst se može koristiti u svim delovima časa, i u uvodnom, i u glavnom, i u
završnom. Na časovima obrade novih sadržaja tekst se koristi najčešće i u delu
časa, a ima cilj da zainteresuje i motiviše učenike za sadržaj koji će se
obrađivati.
U glavnom delu časa tekst se koristi za ilustraciju sadržaja koji se obrađuje.
Na časovima ponavljanja nastavnih sadržaja tekst služi za produbljivanje,
proširivanje ili primenu stečenih znanja.
Na časovima vežbanja se koriste tekstovi koji pomažu učenicima da postignu
veću uvežbanost u primeni stečenih znanja, veština i navika.

5
Metoda rada na tekstu se manje primenjuje u prvom i drugom razredu nego u
trećem i četvrtom.
U prvom razredu deca tek uče slova, pa je mogućnost primene ove metode
ograničena. Ali, već od tada treba početi učiti decu kako da čitaju sa
razumevanjem. U drugom razredu je mogućnost čitanja mnogo veća. U trećem
i četvrtom razredu tekst treba povremeno koristiti i kao izvor znanja.
Svakako da učenici najviše rade na tekstovima iz udžbenika, ali ih treba i
osposobiti da koriste časopise, enciklopedije, dečje listove, da o istoj temi čitaju
iz više izvora pa da ih upoređuju.

4. Tekst i učenik

Aktivno i sistematsko saznavanje korišćenjem knjiga i drugih štampanih izvora,

moguće je samo ako su učenici za to osposobljeni, ako umeju da ih koriste. Ako
se to ne postigne onda oni najčešće ostaju na elementarnoj delatnosti koja je
zasnovana na mehaničkom zapamćivanju onoga što čitaju. Da bi se učenici
samostalno i uspešno koristili knjigom, oni moraju biti pripremljeni na
odogvarajuči način kako bi stekli neophodna umenja i navike. Najvažniji
elementi takvog pripremanja jesu: veština tačnog čitanja sa razumevanem i
veština beleženja onog što je pročitano.
Pošto je jedanput pažljivo pročitao tekst, učenik treba da ga brižljivo anaizira u
mislima, da izdvoji osnovne ideje, čvorna pitanja, sačini njihov redosled.
Posle ponovnog čitanja teksta, kada je moguće izvršiti detaljniju i produbljeniju
analizu sadržaja, preporučljivo je pravljenje beležaka koji mogu biiti u obliku
kocepata, teza ili plana.
Da bi se korišćenje knjiga dovelo do što efikasnijih rezultata, samostalan rad
učenika na tekstu treba dopuniti razgovorom o pročitanom. Cilj ovog razgovora
jeste da se ustanovi koliko učenik razume određeni sadržaj, kako i koliko je
shvatio celinu i usvojio bitne ideje i informacije. Rad sa knjigom je izuzetno
značajan zbog toga što se u današnjem svetu sve više povećava štampana reč,
sve više je različitih knjiga i publikacija koje treba znalački koristi kao izvore
znanja i sredstava samoobrazovanja, neophodnih tokom celog života.
6
 5.Obrada teksta
Podsticanje učenikove pažnje i misaone aktivnosti, osposobljavanje učenika za
pronalaženje vlastitih primera, izražavanje o sadržaju. Učitelj na početku časa
učenicima postavlja nekoliko pitanja vezana uz tekst iz udžbenika koji će
obrađivati. Učenici odgovaraju na pitanja i daju primere iz ličnog života i
iskustva. Učitelj zatim naglas čita tekst, dok ga učenici pažljivo slušaju. Nakon
pročitanog, sledi kratka pauza u kojoj učenici promisle o pročitanom. Učenici
zatim čitaju tekst još jednom. Sledi analiza teksta u kojoj učitelj postavlja
pitanja, a učenici uz pomoć teksta odgovaraju na pitanja te donose svoje
zaključke i odgovore. Nakon kratke analize i razgovora, učitelj piše važne
informacije na tabli uz pitanja na koja odgovaraju učenici. Učenici pišu u svoje
sveske ono što učitelj zapisuje na tabli. Na kraju časa, učitelj vodi razgovor u
kojem još jednom ponavlja ono što je naučeno na nastavnom času o
pročitanom tekstu. Ova metoda i ovaj tip obrade često se koristi u nastavi
primarnog obrazovanja. Učenike se navodi da slušaju, razmisle i daju tačne
odgovore na postavljena pitanja o pročitanom tekstu i njegovom sadržaju

6. Osposobljavaje učenika za učenjem i čitanjem

Po dr. Milanu Bakovljevu (1990) postoji više komponenata iz kojih se uči
veština učenja čitanjem:
-učenje čitanjem se započinje pregledom teksta-upoznavanje naslova,
podnaslova, uvodnih rečenica;
-čitanje teksta u celini;
-posle čitanja teksta u celini radi uočavanja njegove suštine sledi čitanje po
paragrafima;
-pri čitanju ne sme se ništa preskakati, pa ni nepoznate reči, grafikoni, tabele; o
značenju nepoznatih reči i izraza učenici trea da se informišu u rečnicima ili kod
nastavnika, a grafikone i tabele moraju pažljivo proučavati je one najčešće
zamenjuju mnoštvo reči;

7
-ukoliko tekst sadrži i neka uputstva za oavljanje neki posmatranja, vežbi,
zadataka te radnje se moraju izvršiti;
-treba izbegavati učenje napamet, a pribegavati prepričavanju svojim rečima,
odnosno zamenjivati pripreme iz knjige svojim priprema;
-tokom čitanja treba beležiti najvažnije pojedinosti u tekstu, odnosno suštini;
pri beleženju se služiti svojim rečima i svojim primerima;
-pri učenju čitanjem praviti pauze (desetak minuta);
-i slišavanje naučenog je veoma bitno; saopštavanje suštine teksta se može
vršiti u prisustvu druge osobe (druga iz odeljenja), ali bez prisustva drugih lica;
efikasnije je, ako se obavlja glasno nego u sebi;
-učenike treba osposobljavati da ubrzavaju svoje čitanje.

7.Vrste čitanja
Čitanje se može razlikovati u skladu sa različitim kriterijumima. Dr. V. Poljak
(1985) ga deli s obzirom na opseg obuhvaćenog teksta na fragmentno i opširno
čitanje.
Fragmentno čitanje se odnosi na čitanje kraćih odlomaka iz tekstovnog izvora:
definicija, pravila zaključaka, važnih misli.
Opširno čitanje se odnosi na čitanje teksta u celini (pesme, poglavlja u
udžbenicima, književnih i naučnih dela).
S obzirom na način verbalnog izražavanja razlikuje glasno (čitanje na glas) i tiho
(čitanje u sebi). S obzirom na tempo čitanja govori se o polaganom i brzom
čitanju.
Polagano čitanje je čitanje teksta praćeno intenzivnim razmišljanjem. Kod
polaganog čitanja, čita se tekst u celini.
Brzo čitanje koristi se kad se iz nekog teksta želi izdvojiti njegova osnovna
struktura ili samo neki njegovi delovi. Da li će učenik čitati brzo ili polagano
zavisi od mnogih faktora: o stepenu predznanja, o karakteru teksta, o smislu
čitanja i o stepenu školovanja.
Dr. V. Poljak (1985) prikazuje rad na tekstu kroz nekoliko etapa:

8
Najniži stepenčitanaj je samo čitanje teksta da bi se upoznao sadržaj teksta.
Drugi stepen predstavlja čitanje + misaona aktivnost. Tekst se čita, analizira,
nabrajaju se osnovni elementi, delovi sadržaja se međusobno upoređuju...
Sledeći stepen čitanja predstavlja čitanje + mišljenje + izražavanje. Čitanje s
razumevanjem nadopunjuje se brojnim aktivnostima izražavanja. ( pismeno,
crtežom, mimikom...) Narednu etapu predstavlja čitanje + mišljenje +
izražavanje + misaona aktivnost. I poslednji, najsloženiji stepen čitanja pored
navedenih aktivnosti uključuje i praktičan rad: čitanje + mišljenje + misaona
aktivnost + promatranje + praktičan rad. Sistematizuju se sva područja
aktivnosti.
M. Stevanović (1998) govori o stvaralačkom čitanju kao najvišem dometu
čitanja. Ono se može sprovoditi na dva načina:
Istraživanje po planu sastoji se od davanja učeniku zadatka (problema) koje
treba rešiti. Može biti spisak pitanja na koje mora samostalno odgovoriti.
Kreativno čitanje je tesno povezano sa stvaralaštvom jer omogućuje otkrivanje
nečeg novog, stvaranje novih relacija, predviđanje novih ideja. Izvodi se tako
što se otkrivaju implicitne ideje u tekstu, pronalaze se različite i nove relacije
između ideja, pokazuje se spretnost i dosetljivost u predviđanju novih ideja i
otkrivaju se udaljene veze među podacima različitih značenja.
Postoje različite vrste čitanja:
Kritičko čitanje je slično kreativnom čitanju. Ono predstavlja korak dalje od
kreativnog čitanja.
Vertikalno ili dinamično je takvo čitanje po kome čitalac ne čita ceo red već
samo pojedine reči u redu.
O čitanju u sebi smo već ponešto rekli. Učenika na vreme treba osposobiti za
ovakvo čitanje, brže je od čitanja naglas. Tekst se prati samo očima, usta su
zatvorena. U školi treba negovati čitanje u sebi i čitanje naglas.

8. Prednosti i mane metode čitanja i rada na tekstu

Ova nastavna metoda ima brojne pozitivne strane zbog čega se primenjuje
skoro u svim nastavnim predmetima i u svim etapama nastavnog rada.

9
1. Ona omogućuje da se usvoje znanja, povećava preciznost i preglednost
prilikom usvajanja znanja.
2.Isti sadržaji se mogu češće pojavljivati jer su napisani i ako se zaborave,
učenici se mogu podsetiti na njih.
3. Čitanje i rad na tekstu doprinosi bogaćenju učenikovog rečnika i izgrađivanju
vlastitog književnog stila.
4. Koristeći tekstove različitih izvora učeniku uvek najbolji stručnjaci
odgvovaraju na njegova pitanja.
5. Učenici stiču naviku da koriste knjigu, neguje se kod njih stvaralačka kultura u
toku sticanja znanja što je nophodno u procesu permnentnog obrazovanja i
samoobrazovanja.
Nastavnici moraju da znaju i nedostatke ove metode da bi je pravilno koristili.
1. Ova metoda ne može koristiti u prvom razredu osnovne škole dok učenici ne
savladaju tehniku čitanja.
2. Ovu metodu je teško primeniti individualnim sposobnostima učenika, kao i
njihovim interesovanjima i predznanjima.
3. U tekstovima datim u udžbenicima novo gradivo se ne povezuje sa
prethodnim obrađenim gradivom. Ukoliko učenik ne zna za to mora se vratiti
na ranije gradivo i ponoviti ga.
4. Gradivo se lakeše savlada uz pomoć žive reči nego čitanjem.
5. Primena ove metode traži veći mentalni napor i jaču koncetraciju učenika.

9. Zaključak
Ova metoda se najčešće upotrebljava u indirektnom načinu nastave, ali ima
određenu ulogu i u direktnom načinu nastave. U početnim razredima kad

10
učenici nisu savladali čitanje, tekst čita učitelj. Ova metoda se posebno
praktikuje u smaostalnom radu učenika. Prvi tekstovi služe za sticanje veštine
čitanja. Tek kada učenici savladaju ovu veštinu, kad razumeju pročitani tekst,
kad shvataju značenje i uočavaju osnovnu misao, tekst se upotrebljava u
pravom smislu reči. Metoda čitanja se koristi u nastavi maternjeg jezika,
stranog jezika, društveno-humanističkih, stručno-teorijskih predmeta, a manje
u nastavi prirodno-matematičkih i praktično-stručnih predmeta.

Literatura
1. Dr. Osmić I., dr. R. Tomić (2008), „Didaktika“ (drugo prerađeno izdanje)
Srebrenik: SELIMPEX
2. https://licencazarad.palankaonline.info.
3.https//:pspasojevic.blogspot.com.
4. https://psh-skola.edu.rs.
5.https:// veselaucilnica.ucoz.com.

11