ANALIZA BALADE

„HASANAGINICA“
Milica Dimitrijević
 „Hasanaginica“ je narodna pesma, balada, nastala u 17. veku u Imotskoj
krajini.
 Više od jednog veka se prenosila usmeno, sve dok je nije zapisao Alberto
Fortis 1774. godine.
 Alberto Fortis ju je nazvao „morlačka balada“.
 Narodna pesma
 Vrsta pesme: Balada
 Tema: tragična sudbina Hasanaginice
 PATRIJAHALNE NORME

 Hasan-aga boluje od „ljutih rana“ , njega posećuju majka i sestra, a

„ljubovca od stida ne mogla“.
 Hasanaginica nije mogla da obiđe muža zbog patrijarhalnih normi.
 I ako zna sve patrijarhalne norme, Hasan-aga svojoj usamljenosti očekuje da
će Hasanaginica prekršiti pravila i obići ga.
 Treba uzeti u obzir jednu važnu činjenicu, žene i muškarci nisu bili
ravnopravni.
 Ženama je bila zabranjena sloboda kretanja, ona je samo robinja koja zna za
decu, muža i kuću i pravila patrijahlnog vremena.
 NEMOĆ ŽENE DA SE SUPROTSTAVI
MUŽEVLJEVOJ ODLUCI
 Hasanaginica sa Hasanagom ima petoro dece i za nju je veoma bolno i
nečuveno da je muž razdvaja od dece.

„Da moj brate, velike sramote

gdje me šalje od petoro djece!“

 Za Hasanaginicu je velika sramota što je muž izbacio iz njihovog doma, iako

ona nije učinila nikakvo neverstvo ili postupila protiv patrijarhalnih pravila.
 Ona će imati „pečat“ otpuštene žene.
 Hasanaginica je bila žena na dobrom glasu i poticala je iz dobre porodice.
 Sramota se pripisuje Hasan-agi.
 Brat je odvodi k sebi.
„U rodu je malo vrjeme stala,
malo vrjeme, ni nedelju dana.“
 Imala je mnogo prosaca, ali je brat da imotskom kadiji.
 DAN SVADBE

 Hasanaginica je tražila da stavi „dug prekrivač“ preko glave da ne vidi

„sirotice svoje“.
 Kada su svatovi krenuli i bili ipsred Hasan-aginog dvora, „dvje ćerce sa
pendžera gledahu, a dva sina pred nju ishođahu“.
 Deca je mole da se vrate, a Hasanaginica upita „starješinu svata“ da zaustavi
svate, da daruje svoju dečicu.
 TRAGIČNA SMRT HASANAGINICE

 Sve je to posmatrao Hasan-aga.

 Svojim rečima, koje su pune gneva, ubija Hasanaginicu.
„Hod’te amo, sirotice moje,
kad se neće smilovati na vas
majka vaša srca kamenoga!“
 STILSKE FIGURE

 U baladi se javljaju sledeće stilske figure:

1. Slovenska antiteza
Šta se b'jeli u gori zelenoj?
Al' je snijeg, al' su labudovi?
Da je snijeg, već bi okopnio,
labudovi već bi poletjeli.
Nit' je snijeg nit' su labudovi,
Nego šator age Hasan-age;
2. Epiteti: ljute rane, verna ljuba, jadno srce, roda dobra,...
3.Metafora: „Da darujem sirotice moje.“
4.Eufemizam: „Usput se je s dušom rastavila.“
 ANALIZA LIKOVA

 Hasanaginica:
Žena koja nije mogla da se suprotstavi svojoj tragičnoj sudbini. Rešivši da ne
prekrši patrijarhalna pravila i ne poseti supruga, kojeg je to veoma razljutilo,
ona ostaje bez svoje porodice. Čeznuvši za decom, ali i za suprugom, što je
dovoljno Hasanaginicu svakog dana ubijalo, Hasan-agine reči na dan svadbe
ubijaju je i ona umire od tuge.
Hasanaginica je oličenje patrijarhalne žene. Žene kojoj su uskraćena sva prava,
pa čak i pravo da sama donosi odluku o svom životu.
 Hasan-aga:
-Primer većine muškaraca tadašnjeg vremena. Muškarac koji ne razume svoju
ženu, koji je tera od sebe i svoje dece, uprkos tome što zna pravila. Kada je
Hasan-aga rekao one reči Hasanaaginici na dan njene svadbe, videlo se da je voli
i da se kaje što je oterao, zato je i rekao tako teške reči, pune gneva.
HVALA NA PAŽNJI!