Seobe 2, Prepricane Ukratko

2/8/2020 Seobe 2, prepricane ukratko | Facebook
Seobe 2, prepricane ukratko

БОКЧИЛО НЕБЕСЛОУ · WEDNESDAY, JANUARY 25, 2012 ·
Druga knjiga Seoba
Bilo jednom jedno kraljevstvo u srcu Evrope koje se zvalo Hungarija. Sve do kraja 18. veka u
tom kraljevstvu su bili česti ratovi. Turci su doprli do Beča i oterani su natrag do Beograda.
Rascijani su sačinjavali mađarsku konjicu. Kada su ratovi prošli, taj narod se naselio po
popaljenim turskim karaulama i oko Temišvara. Oni nad sobom nisu poznavali nikakvog
zakona, sem austrijskog cara, ali su se u proleće 1752. bunili i protiv cara. Hteli su da se iz
Austrije odsele u Rusiju.
U Temišvar dolazi oberskrigskomesar Garsuli, čovek kojeg je dvor izabrao da u Temišvaru

zavede red među Rascijanima. Carstvo je rešilo da od Rascijana, koji su do tada bili samo
carski vojnici, načini seljake. Garsuli odlazi kod Engelshofena, koji je do tada bio zadužen za
Temišvar.
Garsuli je bio Grk sa Krfa, ali je bio katolik. Prvo je želeo da vidi zatvore i oficire koji su bili u
njima (braća Isakovič, kapetan Piščevič). Četiri Isakoviča su bila optužena da su se upisali u
spisak ruskog đenerala Ševiča i da su zatražili otpust iz vojske kako bi se odselili u Rusiju.
To su bili major Jurat Isakovič, Petar Isakovič, Trifun Isakovič i Pavel Isakovič Vlkovič. Njega
je trebalo pomilovati, ako je moguće. Pavel govori Garsuliju da neće odustajati od svoje
namere, zbog čega se našao u okovima.
Na paradi se ljudima čita dopis da će biti otpušteni iz vojske i da treba da postanu

zemljoradnici. Zabranjeno je da svoje mrtve nose u otvorenim sanducima. Svetina uzvikuje
da neće biti paori. Dolazi do pobune, a Garsuli beži. Engelshofen mu govori da je Temišvar,
koji je on stvorio, Garsuli tog dana unazadio za sto godina.
https://www.facebook.com/notes/grupa-za-polaganje-xx-veka/seobe-2-prepricane-ukratko/222381301182611/ 1/12
Petar je među braćom bio najbogatiji po svojoj ženi Varvari, senatorskoj kćerki. Ona je imala
dvadeset i dve godine. Đurđeva žena je bila Ana Bogdanovič. Bila je niža od Varvare, ali
punija, savitljiva kao tigrica. Bila je istih godina kao jetrva, ali već pet godina u braku. Imala
je crnu kosu, tamne oči, bila je obrva sraslih nad očima, oštra nosa i crvenih punih usana.
Imala je dvoje dece.
Garsuli je bio obavešten da je Pavle ohol, odličan konjanik, udovac. Primetio je da pred njim
nije uzeo stav „mirno”. Pavle je imao onu bezumnu hrabrost koja se sreće kod takvih
plavokosih, tihih, žalostivih ljudi. Žena mu je umrla na porođaju, kao i njeno dete, koje je
trebalo da rodi u sedmom mesecu trudnoće. O njoj nikada nije govorio, bila je iščezla iz
njegovih misli. Taj brak nije bio iz ljubavi i ona mu se kao doživljaj činila beznačajna.
Po svom dolasku u Slavonski husarski puk, dobio je naređenje od svog poočima Vuka
Isakoviča da se oženi pa se oženio. Njegova žena Katinka Petričevič je bila Varvarina rođaka.
Bila je siroče bez oca i majke, a bližila se tridesetoj. Bila je nagluva. Mesecima nije mislio na
nju, a sada se u zatvoru setio njenog lika zato što je Garsuli rekao da su obojica udovci.
Đurđe i Petar su sa ženama došli da isprate Pavla. Petrova žena ljubi Pavla, ali ne onako kako
sestre ljube. Bilo je u tome nečeg plahovitog, strasnog i ludog. Petar je bio ozlojeđen na ženu,
ali isuviše ponosit da bi to pokazao. Pavle im govori da će pobeći kod prve skele i da ne treba da
sumnjaju u to da će otići do Beča, bez obzira na to šta budu čuli o njemu.
Garsuli je otputovao iz Temišvara. Bio je uveren da je svoj posao obavio dobro. Pavla Isakoviča
je otpravio u Osek da ga predaju grofu Gajsruku, a njegovu braću je poterao u njihova nova
mesta. Engelshofen je tvrdio da su Serbi čudan narod i da ih Garsuli ne zna. Lakomi su na
počasti, za tuđina bi dušu dali, ali ako primete da ih lažu, to pamte stolećima. Sa Turcima se
nose oko nekog Kosova već tristo šestdeset godina. Srbi nikad ne zaboravljaju, to je jako
neposlušna i divlja vrsta naroda.
U Temišvaru se raščulo da je Pavle pobegao. Jurat i Petar Isakovič su se spremali da idu iz

Temišvara. Trifun je bio najstariji i najsiromašniji, a imao je šestoro dece. Njegova žena nije
odobravala selidbu u Rusiju i pretila je da će se vratiti ocu. Danima Trifun sa njom nije
razgovarao zbog toga. Pristao je na to da ona sa decom ode kod oca.
Trifun je, kao i Pavle, bio strastan kockar. Njegova gospoža Kumrija je u svemu imala
suprotno mišljenje od njega. Kada mu se rodilo poslednje dete, on je primetio da ga gleda
pogledom u kojem ima mržnje. Po njegovom mišljenju je bilo prirodno da ona rađa decu i
nije se osećao krivim. Oboje su znali da se njihov brak prekida, iako se ne može sasvim
prekinuti. Decu je osećao kao delove svoga tela.
Kao i Đurđe, dobio je majorsku titulu, ali je ostao na kapetanskoj plati. Oženio se pre deset
godina kćerkom kapamadžije (zanatlija koji izrađuje pokrivače) Grozdina i bio je od Kumrije
stariji dvadeset godina. Ona je sada imala nešto preko trideset. Kumrija je isprva plakala zato
što nema dece, a posle zato što ih ima šestoro, a slutila je da će ih imati još toliko. Nije volela
svoje jetrve. Varvaru nije volela zato što ona nije imala decu i zato što je na svakoj igranci bila u
društvu. Njena sopstvena deca su više volela Varvaru nego svoju majku. Anu nije volela jer je u
svemu slušala Varvaru. Bila je dobra jahačica. Nije volela ni Petra, koji je to primećivao. Pavla
je mnogo volela, ali se njihovo rođačko prijateljstvo naglo prekinulo, a niko nije znao zašto.
Posle prvog deteta nije više želela decu, ali ih je ipak rađala.
Trifun je ispraća. Poljubili su se pred sluškinjama reda radi. On je bio tužan, ali nije ni
sanjao da su to poslednji poljupci koje su on i žena izmenjali u životu.
Tercini, koji je vodio Isakoviča, je proglašen krivim za dogovor sa Isakovičem da mu omogući

bekstvo za novac. Dobio je smrtnu kaznu, ali su sudije dozvolile odlaganje kazne.
Pavle Isakovič je imao bolešljivog rođaka Isaka Isakoviča. Taj bolesni oficir je nadživeo Pavla i
umro je u Novom Sadu sedamdesetih godina 18. veka. U njegovoj zaostavštini je pronađeno
pismo budimskog trgovca Georgija Rakosavleviča u kojem je javljao da je Pavle kod njega.
Tamo je stigao maja 1752. O svom bekstvu kasnije nije hteo govoriti. Posle bekstva je postao
još ćutljiviji, a kada je o tome pričao, priča se činila neverovatna. Putovali su brodom. Tercini
je imao lažnog keca u rukavu i mislio je da je glupi Slavonac slep kod očiju. Pavle se pravio
nevešt i točio mu je vino. Na spavanju ga nisu vezali i Pavle je pobegao. Stigao je u Budim kod
Raskosavleviča, koji je pomagao ljudima pri selidbi u Rusiju. On je Pavla primio u svoju kuću.
Kada je čuo da je Isakovič vojni dezerter, uplašio se. Posle par dana Pavle je prešao kod
Georgija Trandafila. On je imao dvoje dece i ženu Femku.
Isakovič je hteo da jaše iz Budima u Beč, ali je Trandafil inzistirao da putuje sa Božičem.
Pavle je o njemu kasnije pričao kao o nekom starcu. Bio mu je odvratan od samog početka.
Derao se na svoju ženu, a učtiv je bio samo prema kćerki. Govorio je skaredno. Lice tog starca
je bilo lepo kada je bilo mirno. Ono što je bilo ružno su bila usta pod brcima. Imao je dva-tri
zuba koji su smrdeli. Kod gospože Božič bila je upadljiva setna nepomičnost njenog lica. Imala
je gustu, crnu kosu. On je primetio sličnost između stasa gospože Božič i njegove pokojne žene.
Između ovog para nije bilo ljubavi, već samo prezira sa ženine strane i mržnje sa muževljeve.
Pavlu je priselo putovanje sa njima od prvog dana. Kada su stali da se odmore i ručaju,
gospožica Božič je pokušala da zavede i poljubi Pavla, ali je on bežao od nje. Ona mu je bacila
šešir u vatru. Stižu u grad Gran, a posle toga u Rab gde je Pavle imao san o venčanju sa svojom
mrtvom ženom. Usnuo je mrtvu ženu kako leži kraj njega polugola, providna i šapuće mu.
Sanjao je svatove, a probudio se u ludom smehu.
Na putu su često svraćali u različite gradove. Pavlu se sve više činilo besmisleno što je krenuo u
Beč. Smatrao je da je u Rusiju trebalo ići krišom, preko ravni i planina.
Na jednom od prenoćišta gospoža Evdokija mu priča koliko je nesrećna u braku. Te večeri ga je

zvala da dođe u njezinu sobu. On nije nameravao da ode, ali mu se ta žena dugo priviđala te
noći. Nije želeo ženu koja liči na ženu koja je umrla, osim toga, na putu za Rusiju nije bilo
mesta za ženu. Sledećeg dana ugiba konj njihovog domaćina. Gospoža Božič mu govori kako ga
je prethodne noći uzalud čekala. Isakovič je bežao od nje kao da je poludela. Te večeri ona
polugola ulazi u njegovu sobu.
Poslana su tri žbira da pronađu Pavla. Pavle se oprašta od saputnika. Evdokiji je predlagao da
ode kod svog oca gde će on kasnije doći po nju. Bio je spreman da njenom mužu kaže šta se
između njih desilo. Ona mu govori da o tome treba ćutati kao u grobu, a ona će kasnije Božiču
reći da se vraća ocu. Pavle je smatrao da je ona sad pred Bogom njegova žena i da će za devet
meseci roditi njegovo dete. Ona Pavlu govori da bi mužu rekla da je krenula u toalet da ju je
uhvatio na putu u njegovu sobu. To je Pavla duboko povredilo.
Isakovič dalje ide poštanskim kolima. Stiže u Beč i uputi se kod svog rođaka Kopše kod kojeg je
imao novaca. Kopša je poznavao Pavlovog poočima Vuka Isakoviča, koji je sada živeo u Sremu,
ostareo i invalid. Kada je Kopša čuo da je Pavle pobegao iz zarobljeništva, isterao ga je iz kuće,
govoreći da sa njim ne želi imati veze. Isakoviča odvode u kuću gospože Huml.
Isakovič je u Beču uvideo da u Evropi postoje dva sveta. Jedno lice se pokazuje danju, a
drugo noću. Gospoža Huml je bila uvela lepotica, koja ga je začuđeno i zadovoljno
posmatrala. Ona se Pavlu učinila vrlo čudnom. Bila je to ženica od pedesetak godina. Bila je
riđokosa, nasmejana, nafrakana, sa plavim očima. Rekli su joj da je Isakovič bolesnik koji je
došao u Beč da se leči, ali se krije, jer je bez papira. Gospoža Huml je svake večeri organizovala
zabave koje su trajale po čitavu noć. Prostorija u kojoj je Pavle živeo podsećala ga je na zatvor.
U toj sobi je počeo da budan sanja, da ima vizije i halucinacije. U tim snovima se vraćao u svoju
Serviju. Sanjao je kako ga je baba Goša odbila od majčine sise, ali je sanjao i Garsulija. Desetog
dana svog boravka u toj sobi, odlučio je da sam ode ruskom poslanstvu, ali su mu to veče javili
da su Rusi našli Pavla na svom spisku i naredili da ga pronađu. Te večeri je čuo glasnu vrisku,
lomljenje nameštaja i tuču. Kroz poluotvorena vrata je video svoju bivšu ljubavnicu. Nešto ga je
gonilo k njoj, ali se trudio da odoli nagonu koji ga je vukao ka toj ženi. Ona uplakana ulazi u
sobu iz koje ju je nešto ranije isterao neki riđ čovek.
Isakovič odlazi u rusko poslanstvo. Tamo razgovara sa Vlkovom koji mu govori da će dobiti
pasoš. On govori Pavlu da svi Srbi pričaju kako je situacija u Austriji neizdrživa, ali kad stignu
u Rusiju, nisu zadovoljni. Onda traže više činove. Sa njima je teško, jer svaki želi biti bolji od
drugoga, pa se njemu čini da je opšti srpski porok – zavist. Pavle mu govori da
Isakoviči ne idu u Rusiju zbog činova, već da ratuju na strani ruskih trupa. Volkov mu govori
da se slobodno prošeta Bečom jer ga niko ne sme ni taći. Isakovič se spremao da bude primljen
kod novog ruskog ambasadora u Beču, grofa Kajzerlinga. Taj čovek je imao lice ljudi sa severa,
lik sanjara i mornara, koje je bilo zamišljeno i milostivo. Držao se oholo i Pavlu se učinio kao
neki ruski Garsuli. Grof ga je pitao da li je nekad bio u Crnoj Gori, da li bi se tamo mogao snaći
i dokučiti šta misle i osećaju Crnogorci, da li bi mogao zadobiti njihovo poverenje. Govori mu
da će imati poverljivu misiju. Vladika crnogorski Vasilije je na putu za Rusiju, a priča kako će
tamo preseliti celu Crnu Goru. Pavle treba da upozna taj svet i da dozna koja je namera vladike
Vasilija, šta on obećava tom svetu. Treba da dozna da li je vladika u Beču bio kod venecijaskog
ambasadora Kornera. Pop u ambasadi tvrdi da nije, a neki sinjor Agagijanijan kaže da jeste.
Pavle treba da dozna istinu.
U kući Božiča, Pavla više nisu očekivali. Evdokija nije mogla da zaboravi noć provedenu sa
Isakovičem.
Pavle je trebalo da vidi da li su oni ljudi zaista rođaci vladike Vasilija i da li među njima ima
leproznih. U bečkom lazaretu (bolnica, naročito vojna bolnica, karantin) je bilo zatvoreno
trideset i sedam Crnogoraca sa dvadeset žena sa decom. Svi su se pitali ko su oni. Isakovič se
upoznaje sa popom Mikailom. Taj pop je očarao Pavla. Priznavao je da nije nikakav pop i
psovao je mitropolita koji ga mrzi jer se priklonio crnogorskom vladiki Vasiliju, koji govori
kako bi trebalo da se svi odsele u Rusiju. Uz pomoć ovog popa Pavle dobija dozvolu da poseti
Crnogorce. Opis jadnog stanja tog zatvora-karantina. Ljudi su kao skeleti, tamni i žuti u licu.
Isakovič je zanemeo od užasa. Oni mu govore da i dalje veruju u Vasilija. Pavle im govori da ih
Rusija nije zaboravila i da će svi dobiti pasoše. On odlazi iz lazareta, slušajući njihov smeh i
groteskno kolo koje igraju.
Isakovič ponovo odlazi kod grofa Kajzerlinga koji ga pita da li treba verovati da vladika zaista
hoće da iseli celu zemlju. Isakovič kaže da su mu u lazaretu rekli kako Crnogorci kreću na poziv
koji im je ruski car dao pre četrdeset godina. Kaže da Crnogorce ratovi uznemiravaju i da oni
pevaju o ruskim pobedama. On smatra da Vasilije ne želi da odseli Crnu Goru u Rusiju, već da
ide kako bi Ruse doveo u Crnu Goru. Radiće na tome da na celoj teritoriji Turske izazove
pobunu. Grof govori Pavlu da mora ići u novu misliju, u južne pogranične teritorije odakle je
došao. Treba da vidi tursku granicu i iseljenike koji se spremaju u Rusiju.
Isakoviča šalju u misiju u Srem. Volkov je hteo da ga Isakovič pre odlaska upozna sa gospožom
Božič, ali se to nije ostvarilo. Pavle dobija pismo od svoje familije iz Temišvara. Petar i Đurđe
su bili u kućnom pritvoru, Kumrija je napustila Trifuna i vratila se ocu. Pavle odluči da se pre
odlaska javi gospoži Božič, ali ona dolazi kod njega. On podvikne na nju da se gubi dok je nije
izbacio. Kaže joj da je poludela. Ona plače, a on joj govori da će osramotiti svoju i njegovu
porodicu. Ona mu govori da je Božič u zatvoru. Pavle je počeo da slabi u njenom zagrljaju.
Božiča su denucirali da je brbljao o carici, a on je sa svoje strane denucirao sve one koji su se
selili u Rusiju i takvima je psovao majku.
Pavle planira da ode kod gospože Božič i da joj kaže da sa njom ne želi imati nikakve veze, ali
njena kćer Tekla dolazi kod njega. Govori mu da ne dolazi u njihovu kuću jer se Božič vratio iz
zatvora. Ona sluti da se između njega i njene majke nešto dešava, ali Pavle to poriče. Posle
rasprave i natezanja, on joj priznaje da je u vezi sa njezinom majkom. Ona plače. Oseća da
joj je majka otela Pavla.
Pavle na brzinu odlazi iz Beča. Pre odlaska je rođacima napisao pismo. Još jednom je posetio
lazaret. Tamo pita za ženu koja ga je očarala prilikom njegove prve posete. Doznaje da joj je
kćerka ozdravila. Imala je nateklinu na vratu od koje bi sigurno umrla, ali su joj rasekli
grkljan pa je sada bila dobro. Ta žena mu govori da ju je muž osramotio i ostavio, a ona ide
kod brata u Rusiju. Pavle joj govori da će i on u Rusiju i da bi nju poneo, da može, kao kap
vode na dlanu. To je bila žena sa zelenim očima i trepavicama boje pepela.
Na putu se zaklinjao da Evdokiju više nikada neće videti. Zavetovao se da će ostati udovac i da
neće zaboraviti svoju pokojnu ženu. Trandafila je ostavila njegova žena Femka i on se sam
starao o deci.
Petar i Đurđe su se spremali za odlazak u Rusiju. Pavle stiže kod braće. Varvara ga ljubi kao da
mu je žena. Pavle je primetio da ga Petar prima hladno. Ana je bila lepša nego ikad. Njeno
dvoje dece je bilo kod dede u Novom Sadu. Ona i Đurđe su bili primer potpune ljudske sreće.
Đurđe govori da sa Petrovim brakom nije sve u redu. Ponekad bi slušali kroz zid supružnike
kako se svađaju. Varvara bi ujutro bila sa uplakanim očima, ali nisu znali šta se dešava. Đurđe
je ispričao da je Trifun u kuću uzeo neku Mahalčanku, Ličanku, čijeg su muža ubile potere u
Begeju. Kumrija je Trifunu javila da se neće vratiti i da mu decu ne da. Petar naziva Varvaru
jalovom. Dešava se scena između Petra i Pavla posle čega supružnici odlaze. Đurđe kaže da se
između njih neko zlo počelo dešavati odmah posle Pavlovog odlaska iz Temišvara.
Varvara govori Ani da je odlučila da napusti muža, koji je optužuje zato što nema dece i da
prema Pavlu gaji nedopuštena osećanja.
Pavle odlazi kod Engelshofena. On je vikao na Pavla da će ih, ako dozna da ljude nagovaraju da
se sele u Rusiju, na trgu povešati. Isakovič mu govori da ga Srbi poštuju jer ih je uvek branio i
da on nije hteo da ode bez da mu se pokloni. Prva velika prevara koju su doživeli u austrijskoj
vojsci je bila što su ih varali da će se vratiti u Srbiju. Oni su od njih tražili ono što Turci nikada
nisu tražili: da budu tuđi paori na tuđoj zemlji. Engelshofen mu govori da će to od njih i u
Rusiji tražiti. Pavle kaže da to nije istina, oni će tamo biti vojnici u bici. Kaže da ih u Turskoj
niko nije lagao, Turci su retko gazili reč, a u Austriji su ih najviše lagali upravo oni koji su bili
na visokim položajima.
Trifun se osećao deset godina mlađim. Pavle je trebalo da mu kaže kako je porodica odlučila da
njegovu Mahalčanku uda za nekog pre nego što krenu. Komanda ju je tražila kao ženu ubičinu,
a mitropolija se za Trifuna raspitivala kao za bezbožnika, koji je sa drugom ženom u kući, pored
prve žene. Trifun tvrdi da im je Đinđa Zekoviča rod i da je treba braniti. Pavle odlazi da vidi tu
ženu. Govori joj da odlazi i da ne sramoti Trifuna. Ona govori da ju je Trifun
prevario, da joj nije rekao da joj je muž ubijen, da ona nema kuda da ide, a on joj preti da je
neće ostaviti na miru. Govori kako je deca gađaju grudvama zemlje. Pavle govori braći kako
ona nema dece, a on veruje da je to zato što je prokleta. Sa Trifunom je odmah zanela, a
Ananijeva baba joj je rekla da će roditi za sedam meseci. Trifunu to nije rekla.
Pavle odlazi i moli da se Trifunu kaže da će on u Beču poraditi na tome da mu se pasoš što
pre da, ali da ga Pavle više ne želi videti ni živoga ni mrtvoga.
Pavle odlazi u Rumu kod Kumrijinog oca Grozdina. Grozdin je zbog Trifuna omrznuo Pavla.
Kumrija je sa Pavlom razgovarala sa drskošću izneverenih supruga. Pavle je nagovara da se
vrati Trifunu, ali ona to odbija. On odlazi duž granice i vidi da je sve mirno. Oprašta se sa
Kumrijom, koja plače i govori mu kako se više nikada neće videti.
Pavle na ženin grob nije otišao iz religioznih razloga ili po običaju, nego u divljenju koje ga je
obuzelo prema ženi koju je sad mrtvu više voleo.
Pavle se vraća u Beč. Odlazi kod Kazerlinga, koji je zadovoljan njegovim izveštajem. Hteo je
da vidi gospožu Evdokiju pre nego što ode u Rusiju. Kako se dan njegovog odlaska bližio, tako
mu se to sve više činilo ludo. On joj šalje pismo sa molbom za vizitu. Umesto nje mu odgovara
Božič sa pozivom da dođe. Kopša mu govori da se čuva Božiča, on je na duši imao dva čoveka.
Kćerku je zatvorio u manastir jer je čuo da za nekim oficirima jurca.
Evdokija moli Pavla da mužu o njima ništa ne govori. Božič pita Pavla da li je istina da je
njegova kćer dolazila k njemu. On odgovara da jeste, ali poriče da se između njih bilo šta
dogodilo.
Evdokija je imala homoseksualno iskustvo sa gospožom Montermovo. Pavla pregaze i

skoro ubiju kola, on na brzinu odlazi iz Beča.
Isakovič stiže u Tokaj gde upozaje Višnjevskog. Tamo su mu dani prolazili u očekivanju da mu
stignu bratenci.
Po Višnjevskovom mišljenju srpski nacion treba da Rusima izgleda kao neki vitez koji će
pomoći da se Turčin istera iz Evrope. Treba praviti karijeru, hvatati mesta, govoriti ruski i
zaboraviti Srbiju. Srbin je malo, Rus je veliko. Srbi za sebe traže zasebnu treitoriju, Novu
Srbiju, neposlušni su. U ratu se drže dobro, ali čim rat prođe, oni u vojsci stvaraju zabunu.
Đurđe stiže u Tokaj sa trudnom ženom i bez dece. Tašta nije dala da decu vode sa sobom.
Đurđe priča kako se Kumrija spanđala sa nekim Vulinom, koji je četrnaest godina mlađi od nje.
Dolazi Petar sa Varvarom. Petar se promenio, bio je vedar i veseo. Varvara je bila bleda, mirna i
nevesela. Bila je trudna. Ona priča kako je Trifun na Petra nasrnuo nožem, kako je Đinđa jedne
večeri otišla i više se nije vratila. Udavila se u Begeju. Trifun se odmetnuo od porodice, nije sa
njima hteo da ide, već je otišao sam, a sa sobom vodi dvesto ljudi. Đurđe kaže kako Trifun misli
da je Pavle kriv za Đinđinu smrt, jer ju je on poslednji video živu, a ona je otišla u smrt zbog
njegovih reči. Iz Tokaja prvi kreću Đurđe i Ana. Višnjevski se prvo udvarao Ani, a zatim
Varvari. Njegova žena mu je u tome pomagala. Varavaru odvode na ručak kod Višnjevskog.
Tamo je zavodi njegova žena, a onda je ostavlja samu u sobi sa mužem. On je hteo da je siluje,
ali ju je spasio lom u kući. Žena Višnjevskog, Julijana, i njena sestra Dunda su se potukle.
Dunda je upala u sobu i vikala na Višnjevskog jer je on i nju imao. Varavara je uspela da
pobegne. Varvara govori Pavlu da je grozote preživela u kući Višnjevskog i da je njegova žena
svodnica, ali ga zaklinje njegovom mrtvom ženom da o tome ništa ne govori Petru. Varvara i
Petar odlaze. Pavle se te večeri motao oko kuće Višnjevskog, čulo se pucanje, a Višnjevski je
sledećeg dana otputovao.
Trifun je u svom zbegu imao mnogo dece, žena, bolesnika, sirotinje i prosjaka. U Tokaju se
braća sreću. Trifun puca na Pavla, ali ga promaši.
Vuk Isakovič je patio od bolesti koja se tada zvala zaguš. Udao je kćerke i čekao je smrt sa
gađenjem od ljudi.
Isakoviči su stigli u Kijev. Pavle je sa Isakovičima živeo kao da je tuđ, kao da mu to nije
familija. Danju ga nije bilo u kući nego se skitao. Kada su ga pitali kuda se skita, odgovarao je
da traži jednu ženu sa zelenim očima i trepavicama boje pepela. Ana je mislila da su Pavla
urekle neke žene i da bi ga trebalo odvesti u manastir da mu se očita molitva. Pavle se smejao,
govoreći da je to tačno, da su ga urekle mati i kći. Jedne večeri je rekao da mu se čini da su svi
ljudi, koje je na putu u Rusiju sreo, šašavi, osim njega. Rusija je za njega neka velika zima, a u
snu mu se pretvara u ogromnu reku sa kojom noću razgovara. Ogroman Rus mu govori da se u
Temišvar više ne može vratiti, kaže da su njihovi domovi tamo opusteli. Taj div, koji ima oblik
velikog medveda, kaže mu da su oni sad tuđi u svom zavičaju, ali ga teši da
je on sad svim ljudima ovde brat. Ana je posle pričala da joj se pričinilo da su ti snovi, koje
Pavle priča, utvare čoveka koji je poremećenog uma. Pavle je pričao da Rusija u njegovom
snu ima lice, ne samo ogromnog Rusa, nego i Meseca, ledeno.
Đurđe i Ana su se najviše svideli Rusima. Đurđu je priznat samo čin kapetana, a ne i
majorstvo. Petru je dat čin lajtnanta (poručnika), Pavlu je priznato kapetanstvo. Samo je
Trifun bio zapisan kao major. Đurđe i Pavle su odbili da potpišu akt, ali ih je Petar
nagovorio.
Ana je načula da je u Kijev došao, ili će doći, Višnjevski sa ženom Julijanom i svastikom
Dundom. Ona se seti kako je u Tokaju zatekla Dundu kako sedi Đurđu u krilu. Mužu je to
stalno prebacivala. Ana je rodila kćerku. Varvara dobija pismo od oca da će je izbrisati iz
testamenta ako ne dođe. Ne može da živi bez nje, umreće ako mu ne dođe. Đurđe dobija
pismo da su mu deca dobro, da ne pitaju za roditelje i da je Anina majka trudna. Pavlu
javljaju da je Kopša umro. Joan Božič je ženu udario u trbuh, izbacio je na ulicu, a ona se
vratila ocu, a sa sobom je povela i svoju kćer.
Otkad je dobio pismo Pavle je sve manje sanjao svoju ženu, a sve više gospožu Evdokiju. Bio
je svestan toga da one predstavljaju anđela i đavola u njegovom životu. Pavle oseća svoju
udovičku samoću. Isakovič se u snu ponovo zaljubio u svoju pokojnu ženu.
Isakoviči odlaze generalu Kostjurinu na audijenciju. Pavlu se učini da ulazi Engelshofenu.
Tamo je i Trifun. Trifun se podmladio, na licu mu nije bilo ni traga neke mržnje prema Pavlu.
Kostjurin naređuje Pavlu da se oženi. Pavle na kobili preskače dve prepone koje niko nije
mogao preskočiti. Kladio se sa Ševičem da mu, pred ženom, poljubi čizme ako to uradi.
Varvara je bila u sedmom mesecu trudnoće i Petra je volela kao što se sestra okreće bratu.
Petar je bolestan jer ga je kobila zbacila i udarila kopitom u glavu. Petar govori Pavlu da
Varvara po njegovoj smrti ne ide njemu u kuću, nego Đurđu ili Trifunu. Pavle ne treba da joj
ide u posete. Petar ne želi da ide u otadžbinu po smrti, nego želi da bude tamo gde su mu žena
i dete.
Pavle govori Đurđu i Ani kako razmišlja da se vrati u Tokaj, a gotov je i da napusti rusku
vojsku. Kaže da će ići po svetu da traži onu majku i kćerku, a možda i onu ženu sa
trepavicama boje pepela.
Petar je uskoro ozdravio. Ana i Đurđe odlaze iz Kijeva. Varvara rađa sina. Imala je težak
porođaj, slutila je da tom detetu nema dugog života. Na porođaju joj je pomagala Julijana, žena
Višnjevskog. Julijana govori Pavlu da se čuva Višnjevskog jer on ima nameru da ga zatvori u
karaulu, ako mu se ne pokloni. Pavle joj govori da je njezin muž kurvar, a ona kurva
podvodačica. On preti Višnjevskom. Krenuo je da je izgura na ulicu, ali se seti Đinđe Trifunove
i naglo menja raspoloženje prema njoj. Višnjevski je preko žene ponovo uspostavio prijateljstvo
sa Isakovičima. Varvarin otac umire u Novom Sadu. Varvarino i Petrovo dete je bilo bolesno.
Imalo je glavu punu vode i napade trzanja. Njih dvoje odlaze u Mirgorod kod Đurđa i Ane.
Vuk Isakovič je poslao pismo da želi da čuje, pre nego što umre, da se Pavle oženio. Pavle je
sanjao da mu je došla žena koja ga je nežno milovala. Rekla mu je da ga voli, a da ga voli i
Varvara, koja plače zato što je izgubila sina, kojem je dala ime Pavle. Predveče dolazi vest da je
Petrovo dete umrlo. Pavle je bio kao gromom pogođen jer mu se san ispunio.
Kumru je Vulin ostavio, a sa njim je bila trudna. Trifun upozorava Pavla da Višnjevski
planira da ga ubije ili zatvori. Petar želi da otpusti svoju ženu. Kaže da ga tastova kletva
svuda prati i da ne želi da bude odgovoran za njenu nesreću.
Pavle je podneo molbu da bude primljen kod carice. Piše Vuku Isakoviču i obećaje mu da će
ispuniti svaku njegovu želju, oženiće se opet čim nađe dobru priliku. Bio je u vezi sa svojom
sluškinjom.
Pavle čuje da je Evdokija postala debela, da po ceo dan leži na jastuku kao krme. Kod Pavla
dolazi gospoža Julijana Višnjevski. Ona želi da izmiri Pavla sa Višnjevskim. On je otpravlja.
Pavle je razočaran, svestan je sirotinje i bede svog naroda. Jedino što mu je još bilo bitno je to
da vidi caricu. Želi da ide u Petrograd. Carica dolazi u Kijev. Na audijenciji je imala duboko
plavu haljinu. Pavle primeti da je lepa i mlada žena, koja ima blago i milostivo lice. Ona mu
govori da zna za jade koji su zadesili njegov nacion i da će odsada ona biti njihov branilac. Kaže
da će austrijska carica morati da dozvoli da se ceo njegov nacion odseli u Rusiju. Kaže da će on
uskoro dobiti generalski čin. Govori mu da će ga povesti u Petrograd, ali da se mora oženiti.
Pavle se zbunio, on je drugačije zamišljao tu audijenciju. Posle je pričao kako je video caricu pa
ga odvode u zatvor. Slutio je da se radi o nekoj njegovoj krivici koja je bila u vezi sa tim što je
išao na audijenciju kod carice. Doveli su oficire koji su tada bili sa njim. On primeti
kako svi misle da laže da je video caricu. Govore mu da ga je neko nasamario i da je bio na
običnoj maskaradi. Pavle je čuo da je to bilo maslo Višnjevskog.
Pavle se seli u Bahmut. Ponovo je tražio dozvolu za audijenciju. Ženu sa zelenim očima i
trepavicama boje pepela nikada nije našao. Ona je došla u Kijev dan posle Pavlovog odlaska.
Sa caricom se nikada nije sreo.
Đurđeva i Trifunova deca su dovedena u Rusiju. Kumrija je našla novog švalera. Trifun se
venčao mladom Ruskinjom. Isakoviči su učestvovali u sedmogodišnjem ratu, koji su izazvali
Englezi, koji su zavideli Francuzima na bogatstvu. Englezi su govorili da je rat počeo u
Americi, gde su Francuzi hteli da otmu kolonije Englezima. Marija Terezija je u ratu pomagala
Francuzima, a ruska carica Mariju Tereziju, protiv prajskog kralja, koji nije bio ljubitelj žena.
Ratovi su prolazili, Srbi su besmisleno ginuli. Pavle je do smrti ostao udovac. Na popisu
stanovništva 1900. u Rusiji nije bilo nijednog Srbina.
Trifun + Kumrija – šestoro dece
Petar + Varvara
Đurđe + Ana – dvoje dece
Pavle

Seobe 2, Prepricane Ukratko

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seobe 2, Prepricane Ukratko

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

2/8/2020 Seobe 2, prepricane ukratko | Facebook

Seobe 2, prepricane ukratko

Druga knjiga Seoba

U Temišvar dolazi oberskrigskomesar Garsuli, čovek kojeg je dvor izabrao da u Temišvaru

Na paradi se ljudima čita dopis da će biti otpušteni iz vojske i da treba da postanu

U Temišvaru se raščulo da je Pavle pobegao. Jurat i Petar Isakovič su se spremali da idu iz

Tercini, koji je vodio Isakoviča, je proglašen krivim za dogovor sa Isakovičem da mu omogući

Na jednom od prenoćišta gospoža Evdokija mu priča koliko je nesrećna u braku. Te večeri ga je

Evdokija je imala homoseksualno iskustvo sa gospožom Montermovo. Pavla pregaze i

Trifun + Kumrija – šestoro dece

Đurđe + Ana – dvoje dece

You might also like