Smernice za izradu završnog i master rada

Uvodne odredbe

Ove Smernice sam pisao na osnovu svojih znanja i čvrstih uverenja o

tome kako trebaju i kako je dobro da izgledaju završni i master rad iz psiholo-
gije.1 Naravno, svaki kandidat će se povinovati pravilima svoje visokoškolske
ustanove i mentora, ukoliko takva pravila postoje. Pri tome, neke od smernica
su sasvim nesporne, a za neke je moguće da ih mentor ili visokoškolska usta-
nova modifikuju i prilagode. Takođe, ovo nisu Smernice za pisanje rada koji je
summa cum laude, ali se solidan rad teško može napisati ne poštujući prika-
zana pravila.
Mentor je nastavnik na fakultetu, a kandidat je student koji uspešno pri-
vodi kraju osnovne ili master studije. Završni rad je pisani rad koji visoko-
školska ustanova zahteva kao uslov za sticanje zvanja na nivou bachelora.
Master rad je pisani rad za sticanje zvanja na nivou diplomiranog stručnjaka
(master).
Temu (naslov) rada predlaže kandidat u dogovoru sa mentorom i nad-
ležnim telima fakulteta. Tema rada je obično u vezi sa nastavnim planom i
programom i ciljevima studija.
Cilj završnog i master rada. Cilj završnog rada je da student de-
monstrira da je ovladao kompetencijama koje su potrebne za samostalan
stručni rad i obavljanje delatnosti na nivou bachelora. Cilj master rada je da
student pokaže osposobljenost za samostalni stručni i naučno-istraživački rad
i obavljanje delatnosti na nivou diplomiranog stručnjaka (master)
Kandidat u ovim radovima, na prvom mestu, mora pokazati da „zna
kako“. U tom smislu, rad mora biti originalan i rezultat ličnog intelektualnog
truda i rada kandidata. Od kandidata se ne traži da otkrije ili dokaže nova
znanja, iako će originalnost i inovativnost doprinositi kvalitetu rada.
Cilj saradnje mentora i kandidata. Mentor i kandidat sarađuju
tokom celog procesa izrade završnog i master rada. Osnovni cilj ove saradnje je
da kandidat napiše rad koji postiže prethodno navedeni cilj. Podrazumeva se
da je kandidat tokom studija stekao sva znanja koja su preduslov da se rad na-
piše. Nije dužnost mentora da kandidatu nadoknađuje ono što nije naučio na
vreme. Zadatak mentora je da pomogne kandidatu savetom, u domenu speci-
fičnih znanja i istraživačkih veština, potrebnim da sprovede odabrano istra-
živanje od početka do kraja i da napiše rad. Na primer, da kandidata usmeri
prema onome što je bitno. Drugo, mentor je dužan da kandidatu ukaže na
greške koje je dosada uočio u izradi rada. Treće, mentor je dužan da kandidatu
pruži informacije koje su neophodne ili da mu olakša njihovo pribavljanje.

1 Fajgelj, S. (u štampi). Metode istraživanja ponašanja (VII izdanje). Beograd: Centar

za primenjenu psihologiju).

1
 Konačno, da bi ispunio svoj pedagoški, stručni i naučni zadatak, mentor
će kandidatu pomoći savetom, sugestijom, kritikom i predlogom u vezi svake
druge tačke koja može iskrsnuti tokom izrade rada.
Naravno, saradnja mora biti usklađena sa praktičnim i životnim okolnos-
tima. Dva osnovna oblika komunikacije mentora i kandidata su konsultacije i
razmena verzija rada i mentorovih komentara (komentari, sugestije, primedbe
i pitanja). U oba ta oblika se treba oslanjati na mogućnosti elektronske komu-
nikacije. Što se tiče ukupnog angažovanja mentora, realno je da se očekuje da
on utroši 20—25 sati neposredno na završni rad i 40—50 sati na master rad.
To otprilike znači ne više od „4 iteracije“ za završni i „5 iteracija“ za master
rad. Kandidat mora računati na to da napiše konačnu verziju nakon što pret-
hodno pošalje celokupan tekst mentoru do 4, odnosno 5 puta i nakon što mu
mentor vrati komentare. Ovaj zajednički posao se može organizovati i druga-
čije, recimo da se mentoru šalju pojedina poglavlja, kao i da se sporna pitanja
rešavaju putem direktnih ili elektronskih komunikacija.

Opšta pravila za pisanje i izgled rada

Rad mora u potpunosti biti napisan u skladu sa pravopisom (ako je napi-

san na srpskom jeziku, relevantna su zadnja izdanja Pravopisa srpskog jezika i
Rečnika srpskog jezika Matice srpske). Pravopis propisuje sve faze i aspekte
pisanja; od gramatike, preko pisanja brojeva, upotrebe crte i crtice, korišćenja
interpunkcije, pisanja stranih imena, do osnovnih pravila slaganja teksta.
Neka od pravopisnih pravila su opisana u ovim Smernicama, a za ostala je re-
ferentan Pravopis (ove Smernice su pisane u skladu sa pravopisnim i stilskim
pravilima naučnog rada).
Rad treba biti uredno otkucan i ne sme imati daktilografske greške.
Posebno treba obratiti pažnju na to da se upotreba „anglosrpskog jezika“
ograniči što je više moguće: korišćenje velikog slova, engleskih termina, en-
gleskih fraza, interpunkcije itd. Na primer, neprihvatljivo je pisanje brojeva na
engleski način i pisanje veznika „i“ velikim slovom (pogledati „Anglosrpski“ na
istom ovom mestu).
Grafičko uređenje (prelom-slog, izbor fontova, naslova, tabele, grafikoni i
drugi grafički elementi) mora biti čitljivo i pregledno, a da bi bilo takvo mora
biti uredno i jednostavno.
Pasusi se ne odvajaju razmakom, nego se prvi red u pasusu uvlači. Po-
željno je da se koristi procedura rastavljanja reči na kraju reda („hajfenacija“,
sa ctrl-), pogotovo ako se koristi poravnavanje desne ivice.
Font treba biti tekstualni, a ne ukrasni, a preporučuje se serifni, propor-
cionalni (npr. Georgia, Times, Cambria, ovo je Georgia), veličine 12 tačaka.
Rad treba biti štampan jednostrano, na papiru formata A4, sa margi-
nama oko 2,5 cm i proredom između redova 1,5. Jednostrana štampa, margine
i razmak između redova služe da bi mentor i članovi komisije mogli upisivati
komentare, pitanja i primedbe. U tom pogledu, sa mentorom se može dogovo-
riti i drugačiji format.
Obavezno je numerisanje strana (paginacija), najbolje dole, u sredini.
Za isticanje delova teksta (ključnih pojmova, nalaza) treba koristiti kur-
ziv, a ne masna slova.
Nema potrebe da se tekst ukrašava grafizmima, ukrasnim zaglavljima i
podnožjima, grafikonima u boji, ukrasnim fontovima i sl. U radu sve treba biti

2
podređeno lakoj čitljivosti i preglednosti, a to se postiže jednostavnošću.
Ilustracije u boji su dozvoljene, naravno, ako je to bitno za istraživanje.
Rad mora biti ukoričen (obično se prihvata „spirala“, iz praktičnih razloga).

Jezik i stil pisanja

Jezik i pismo na kojima se rad piše trebaju biti u skladu sa propisima,

pravilima i običajima fakulteta. Ovde podrazumevamo da je to srpski jezik.
Stil pisanja mora biti: a) kratak, b) jasan, c) precizan, d) nepristrasan
(prema tuđim i vlastitim gledištima) i e) uzdržan. Da bi se pisalo kratko, jasno
i precizno, pre svega misli moraju biti takve (jer je govor iskazivanje misli).
No, čak i kada su misli u redu, nemojte očekivati da se kratkoća, jasnost i pre-
ciznost napisanog ostvaruju lako.
Tačke d) i e) podrazumevaju da se bude pristojan i lepo vaspitan. Počev
od toga da se piše u trećem licu ili neutralno: „Mi ćemo…“ ili „Mi smo“, od-
nosno „U ovom radu će se…“.
Izveštaj iz empirijskog istraživanja je egzemplar logičnosti i racional-
nosti. Međutim, da bi bio čitljiv, dobro je da tekst bude zanimljiv. Zanimljivost
se postiže tako što se problem dobro odabere i formuliše, odaberu prave i
inventivne metode za njegovo rešavanje i što zaključci predstavljaju stvaran
odgovor na problem.
Rad u celini mora biti fokusiran: pitanje koje je postavljeno u naslovu, tj.
problemskoj izjavi, mora dobiti svoje odgovore u Diskusiji. Sva literatura,
metode, tehnike i statistička analiza služe samo tom cilju. Svaki odeljak, pasus
i rečenica moraju imati svoj razlog postojanja na tom mentalnom kursu.
Jedno od malobrojnih pravila koje se može navesti u Smernicama je: ne
mešati. Nikako ne treba mešati teorijska objašnjenja i metode, rezultate i zak-
ljučke. Na primer, sa teorijom treba završiti u Uvodu, metode i tehnike (npr.
merne instrumente) ne treba opisivati u Uvodu ili u Rezultatima, rezultate ne
treba prikazivati u Diskusiji itd.
Drugo pravilo je: ne ponavljati. Svaka logička celina treba biti ispričana
na jednom i samo jednom mestu: varijable, instrumenti, uzorak itd.

Naslovi i podnaslovi

Rad nema, niti ima potrebe da ima veliki broj poglavlja i odeljaka. Među-
tim, dobra strukturacija, princip nemešanja celina i preglednost nalažu da
postoje logički omeđeni delovi teksta, koji počinju naslovom.
Prvi nivo naslova čine glavni elementi rada: Uvod, Metod, Rezultati, Dis-
kusija, Literatura i Prilozi. Taj nivo naslova je centriran, počinje velikim slo-
vom i napisan je masnim slovima, u istom fontu i veličini kao ostatak teksta.
Drugi nivo naslova čine potpoglavlja koja su prilično česta u poglavljima
Metod i Rezultati. Taj nivo naslova počinje velikim slovom, levo je poravnat
(uz levu marginu) i koriste se masna slova, u istom fontu i veličini kao ostali
tekst.
Treći nivo naslova čine pasusi, ili grupe pasusa u okviru poglavlja ili pot-
poglavlja. On počinje velikim slovom, uvučen je i koriste se masna slova, u
istom fontu i veličini kao ostali tekst.
Četvrti nivo je isti kao treći, ali se umesto masnih slova koristi kurziv.

3
 Iznad naslova 1., 2. i 3. nivoa mora biti najmanje dva razmaka, a ispod
najmanje jedan, uvek više iznad nego ispod.
Naslov rada se piše na naslovnoj strani (korici), kako je prikazano.
Rezimei na srpskom i stranom jeziku se pišu na zasebnim stranama sa
naslovom: Rezime, Abstract itd., običnim slovima u fontu i veličini kao i ostali
tekst.
Ključne reči se označavaju rečima „Ključne reči:“, u formatu četvrtog
nivoa naslova.
Numeracija naslova i podnaslova nije potrebna. Ako se koristi, onda prvi
i drugi nivo imaju zasebne brojače, arapskim brojevima, odvojene tačkom, na
primer: 1.1. Ispitanici.

Struktura i osnovni sadržaj rada

Empirijski završni i master rad treba da ima sledeće osnovne elemente.

Naslov rada
Rezime sa ključnim rečima
Uvod
Metod
Rezultati
Diskusija
Literatura
Prilozi, po potrebi

Sadržaj nije obavezan deo rada, a ako kandidat smatra da će pomoći u

snalaženju u radu, treba ga staviti na poseban list, iza naslovne korice.

Obim rada

U načelu, obim svakog naučnog rada, pa i obim radova koji su predmet

ovih Smernica, diktiran je problemom koji se istražuje i načinom njegovog
rešavanja. Ipak, iz praktičnih razloga treba poštovati izvesne sugestije. Suges-
tija za završni rad je da, ne računajući naslovnu stranu, rezime, literaturu i
priloge, obuhvata oko 30 strana. Master rad, ne računajući naslovnu stranu,
rezime, literaturu i priloge, treba da ima oko 60 strana.
Poglavlja Uvod i Metod ne bi trebala da obuhvate više od jedne polovine
navedenog obima rada, tako da rezultatima i diskusiji preostane druga polo-
vina rada.
Konačnu dužinu rada treba usaglasiti sa mentorom i pravilima fakulteta.

4
 Naslov rada

Najbolje je kada se naslov rada izvodi iz problema. Naslov će najčešće

sadržavati iskaz o povezanosti varijabli, razlici između grupa ili o mogućnosti
predviđanja jedne varijable iz druge. Kandidat sam sastavlja naslov, uz kon-
sultacije sa mentorom.
Kao sugestiju, treba reći da se u naslovima često koriste termini poput:
„povezanost”, „relacije”, „uticaj”, „zavisi” ili „A kao faktor B”. Na primer, „Uti-
caj zadovoljstva poslom na stepen apsentizma” ili „Zadovoljstvo poslom kao
faktor apsentizma”.
Naslov treba da bude kratak, ne više od 10–12 reči, ali informativan. Tih
nekoliko reči treba da obuhvate suštinu rada. Treba ga pisati sa stilom i
osećajem. Zato reči ne treba traćiti na suviške kao što su „Istraživanje o...” ili
„Anketna studija...”.
Naslov rada se navodi na prvoj strani, tj. korici rada.

Rezime

Rezime je tačna, koncizna, koherentna i objektivna rekapitulacija onoga

što definiše rad i što ga čini specifičnim. U rezimeu se u najkraćoj formi po-
navlja problemska izjava, opisuju se ispitanici koji su učestvovali, metode koje
su korišćene, glavni nalazi i zaključci i njihove implikacije.
Rezime se piše u formi jednog pasusa, od oko 150 reči.
Stil pisanja treba biti tačan, nepristrasan (kao da ga piše neko sa strane) i
sažet, ali u potpunosti razumljiv. Treba se staviti na mesto čitaoca, koji će na
osnovu rezimea odlučiti da li je rad vredan daljeg čitanja.
Rezime završnog rada piše se na srpskom, a rezime master rada na
srpskom i engleskom jeziku.
Ključne reči treba da sadrže naučnu disciplinu, oblast, problem, metode,
varijable i druge bitne odlike istraživanja. Služe za definisanje položaja rada u
naučnom polju. Dovoljno je pet reči ili fraza za tu namenu.

Uvod

Problemska izjava. Zadatak Uvoda je da čitaocu pruži informacije o

tome šta je poenta rada, kako bi lakše razumeo ostatak rada. Uvod počinje
time što se opisuje problem istraživanja. Problem istraživanja je osnovni raz-
log zbog čega je istraživanje započeto i može biti saznajni ili praktični. Česte
definicije problema su: „Da li A utiče na B?”, „Da li je A povezano sa B?”, „Da li
A i B zavise od C?”, „Da li A zavisi od B pod uslovima C i D?”, „Da li postoji A (i
koliko)?”, „Ko upravlja sa (utiče na, želi, voli, kupuje...) A?”, „Koje osobine ima
A u grupi B”, „Postoji A”, „A se nalazi u porastu”, „Uloga A u B” itd.
Značaj problema. U nastavku kandidat mora objasniti zašto taj pro-
blem zaslužuje da bude istražen. Problem mora biti baziran na nekom kon-
fliktu, tenziji, kontroverzi ili teškoći, koji predstavljaju motiv kandidatu da ga
istraži i reši, a čitaocu da pročita rad. Kako će se objasniti značaj istraživanja
opisanog problema, zavisi od samog problema i drugih aspekata. Na primer,
ako se proverava neka teorija, ukratko i nepristrasno se prikazuju suprotstav-
ljena mišljenja (teorije), ili se prikazuju protivrečni nalazi (ukoliko postoje).

5
Ako je problem praktičan, navode se teškoće u svakodnevnom životu koje
mogu biti otklonjene na osnovu rezultata istraživanja.
Pregled literature. U ovom odeljku treba ukratko navesti šta je dosada
rađeno na tom području, u obliku pregleda literature, navodeći osnovne refe-
rence. Navodeći prethodne radove kandidat objašnjava šta se dosada zna o
problemu koji on istražuje i koje aspekte problema on smatra bitnim. Metode
koje su korišćene u radu, uzorak ili statističke tehnike, obično su bazirane na
onome što je u literaturi već korišćeno, pa sve takve radove ovde treba navesti.
Ako se problem bazira na protivrečnostima, nedostacima ili neujednačenos-
tima postojeće literature, to treba ilustrovati kratkim prikazom.
Dobro je kada se na osnovu opisa značaja problema i pregleda literature
formira kratka formalna izjava, u sažetom obliku, o tome kakav je značaj
problema i kakav će naučni ili praktični uticaj (ili oba) imati njegovo rešavanje.
Većina referenci u radovima se citira upravo u Uvodu, ali to ne znači da
Uvod treba počinjati „od Aristotela” i citirati sve što je kandidat ikada pročitao
– naprotiv, treba biti sažet i fokusiran.
Rešenje problema. Konačno, kandidat mora informisati čitaoca o
tome šta će on konkretno ispitivati i kako će rešiti problem, u nekoliko reče-
nica. Način rešenja istraživačkog problema zavisi od tipa istraživanja.
U konfirmativnim istraživanjima (koja proveravaju neku teoriju), to
znači da će kandidat navesti hipoteze. Pri tome treba imati u vidu sledeća jed-
nostavna pravila.
Svako konfirmativno istraživanje mora imati barem jednu hipotezu.
Hipoteze mogu postojati samo u konfirmativnim istraživanjima.
Hipoteze se izvode iz teorije, kao teorijske predikcije ili implikacije. U
tom slučaju, potvrđivanje hipoteze znači potrđivanje teorijske predikcije.
Hipoteze se ne smišljaju na osnovu ad hoc empirijskih očekivanja ili dobijenih
podataka.
Hipoteza se formuliše kao iskazna rečenica koja sadrži: a) tvrdnju o po-
vezanosti dve ili više varijabli i b) jasne implikacije o tome kako se ta pove-
zanost može potvrditi, odnosno odbaciti. Najčešći tipovi hipoteza su oni koji
govore o: a) povezanosti između varijabli i b) razlici između grupa.
Hipoteze moraju biti inventivna operacionalizacija problema. Treba ima-
ti u vidu da je osnovna hipoteza istraživanja obično već sadržana u problem-
skoj izjavi. Nekada je dovoljna samo ta jedna, a retko više od pet hipoteza.
Osnovni način testiranja hipoteza je statistički. Statističko testiranje
hipoteza se sastoji iz testiranja nulte hipoteze. Kandidat treba dobro da po-
znaje principe testiranja značajnosti nulte hipoteze, ali statističke hipoteze ne
treba spominjati u radu.
Deskriptivna, eksplorativna, kvalitativna i druga slična istraživanja ne-
maju hipoteze, ali mogu imati (i dobro je da imaju) istraživačka pitanja. Ona
često počinju sa „šta“ ili „kako“. Istraživačka pitanja proističu iz problema
istraživanja i pomažu kandidatu da sprovede istraživanje i napiše rad na foku-
siran način.
U deskriptivnim i eksplorativnim (kvantitativnim) istraživanjima se
dobijeni statistici moraju statistički evaluirati, odnosno izračunati njihove
standardne greške, prikazati intervali poverenja ili testirati njihova značajnost.
Ako je za teorijski ili praktičan aspekt istraživanja bitno ko su objekti –
ispitanici – učesnici i odakle su, recimo ako pripadaju nekoj specijalnoj popu-
laciji, treba to specificirati (recimo „učenika srednjih škola u Novom Sadu”).
Ukoliko problem to nalaže, u Uvodu treba objasniti i osnovne konstrukte koji-

6
ma se istraživanje bavi, tj. koji se pominju u hipotezama ili pitanjima. To se
odnosi na teorijski status, kauzalni status ili druge načelne aspekte konstru-
kata i njihovih veza, ako oni nisu dovoljno poznati.
Dužina. Dužina Uvoda treba biti saobražena dužini celog rada, vrsti
istraživanja, vrsti problema i sl. Opšti zahtev je da rad predstavlja izvoran i ori-
ginalan učinak kandidata, pa se iz tog zahteva može izvući zaključak da Uvod, u
kome se prikazuju tuđi stavovi (u okviru pregleda literature), ne treba zauzi-
mati više od trećine strana (računajući Uvod, Metod, Rezultate i Diskusiju).

Metod

U poglavlju Metod kandidat detaljno opisuje kako je sproveo istraži-

vanje. Osnovna svrha ovog poglavlja je da omogući da neki drugi autor ponovi
takvo istraživanje (u načelu, jer je istraživanje teško ponoviti).
Poglavlje Metod obično ima potpoglavlja. Osnovna potpoglavlja su
sledeća.
Ispitanici (objekti). Ovo potpoglavlje sadrži opis uzorka: veličinu (ako
se deli u grupe, po grupama), način biranja (tip uzorka) i detaljan prikaz socio-
demografskih obeležja ispitanika: pol, starost, obrazovanje, bračni status itd.
Treba opisati i druge osobine objekata koje su relevantne za istraživanje.
Ako jedinice posmatranja nisu ljudi, nego porodice, radne grupe i drugi
slični objekti, opis uzorka treba prilagoditi tome.
Varijable (merni instrumenti i oprema). Ovde se iznose konceptu-
alne (teorijske) i operacionalne definicije konstrukata koji se koriste u istraži-
vanju. Prikazuju se merni instrumenti (testovi, upitnici, aparati) koji su koriš-
ćeni. Za standardizovane, komercijalne merne instrumente navodi se njihov
naziv, verzija i drugi karakteristični podaci. Preporučljivo je da se ovde navedu
i njihova merna svojstva dobijena na konkretnom uzorku (težine i diskrimina-
tivnosti ajtema i pouzdanost interne konzistencije). Takođe, treba navesti
izvore u kojima se mogu pročitati dopunske informacije o instrumentima.
Komercijalni testovi su zaštićeni i u tom smislu treba navesti način na
koji je obezbeđena legalnost njihove upotrebe u radu: kupovinom, odobre-
njem izdavača ili autora i sl.
Za instrumente koje je kandidat sam konstruisao treba detaljno opisati
način konstrukcije i navesti njihova merna svojstva na konkretnom uzorku, a u
Prilozima ih treba priložiti in extenso. Ako je test nastao kombinacijom tuđih
testova ili njihovom modifikacijom, to treba vrlo jasno naglasiti i navesti izvor.
Za tuđe istraživačke testove treba citirati izvore i eventualnu saglasnost
autora. Ukoliko su takvi testovi prevedeni ili su menjani, treba opisati način
kako su prevedeni, ili navesti ko ih je preveo i detaljno opisati izmene. Na kra-
ju, treba navesti njihova merna svojstva. Ako se radi o prvom prevodu ili mo-
difikaciji instrumenta, treba ga priložiti in extenso.
Nacrt i postupak. Ovaj odeljak zavisi od tipa istraživanja. Za eksperi-
mentalna istraživanja treba opisati nacrt, što znači da treba navesti grupe,
način dodeljivanja objekata u grupe, redosled merenja (pretest, posttest) i
druge potrebne elemente.
Za neeksperimentalna istraživanja treba navesti ono što je bitno da bi se
istraživanje moglo ponoviti. Na primer, način posmatranja, način anketiranja,
način obezbeđivanja anonimnosti itd.

7
 Eksperimentalne manipulacije i intervencije. Ako je istraživanje
eksperimentalno ili kvazi-eksperimentalno, ili ako su korišćene neke interven-
cije, sve ih treba detaljno opisati. Za svaku grupu zasebno i za svaku seansu.
Treba opisati i način prikupljanja podataka, uputstva koja su davana ispitani-
cima, prostorije, saradnike i sve druge uslove.
Ostale napomene. Treba opisati sve okolnosti koje su mogle uticati na
rezultate: način motivisanja ispitanika, probleme sa motivacijom ispitanika,
vreme ispitivanja, prostorije, uslove, eventualne iskrsle teškoće itd.

Rezultati

U ovom poglavlju se opisuju prikupljeni podaci i prikazuju rezultati ana-

lize koja je sprovedena na tim podacima, a koja je relevantna za istraživanje.
Prikupljeni podaci se prikazuju sažeto, najčešće opisujući njihovu distri-
buciju (deskriptivna statistika). Pojedinačni i sirovi podaci se mogu prikazati
samo ukoliko se radilo o studiji slučaja, za ilustraciju i za druge slične namene.
Treba imati u vidu da će diskusija i zaključci biti prikazani u poglavlju
Diskusija. Dakle, prikazivanje podataka i rezultata u ovom poglavlju treba og-
raničiti na faktografski nivo, bez izvlačenja zaključaka, širih implikacija i među-
sobnog povezivanja. Naravno, ako se radi o statistici zaključivanja, reći će se da
li je nulta hipoteza zadržana ili odbačena, ili da li je neki koeficijent značajan.
Daće se interpretacija faktora (imena faktora), diskriminativnih funkcija, kano-
ničkih funkcija, ukazaće se na značajne prediktore u regresionoj analizi i sl., ali
će konačna ocena i sinteza biti iznesene u narednom poglavlju (Diskusija).
Poglavlje Rezultati može imati potpoglavlja: po hipotezama, po vari-
jablama, po statističkim tehnikama ili da bude podeljeno na drugi način.
Priprema, logička kontrola i čišćenje podataka. Biće opisano
kako su ovi postupci obavljeni, kako su podaci uneseni, da li su postojali ne-
dostaci u prikupljanju i unosu podataka, kako su otklonjeni itd.
Ispuštene (nedostajuće) vrednosti i osipanje uzorka. Ispuštene
vrednosti mogu snažno nepovoljno uticati na dobijene rezultate. Ako ih je bilo
mnogo, treba navesti koliko, koliko je ispitanika zbog toga odbačeno (ukupno
ili po instrumentu) i eventualno, kakvo je rešenje za ispuštene vrednosti pri-
menjeno.
Statistička obrada. Ne postoje recepti za izbor statističkih tehnika,
zato kandidat mora tačno navesti koje je tehnike koristio, na koji način i sa
kakvim obrazloženjem (ako upotreba nije standardna). Ne treba objašnjavati
svojstva, navoditi formule i druge detalje statističkih tehnika.
Za konfirmativna istraživanja karakteristična je primena statistike
zaključivanja, odnosno testiranje značajnosti nultih hipoteza (TZNH). TZNH
je samo početak analize i za kvalitetne zaključke treba prikazati intervale pove-
renja, veličine efekta i druge podatke koji opisuju razlike između grupa ili veze
između varijabli.
U ove druge podatke obično spadaju veličine grupa, standardne devija-
cije u grupama, frekvencije odgovora i drugo. Pošto ne postoji spisak „dovolj-
nih statistika“ koji opisuju neke podatke, hipoteze ili strukture, a koji bi bili
dovoljni za kvalitetne zaključke, na kandidatu je da ih odabere i prikaže.
Za svaki testni statistik (t, F, χ2) treba navesti: veličinu statistika, broj
stepeni slobode, egzaktnu p-vrednost i veličinu i smer efekta. Na primer,
F(2,177) = 6,30, p = 0,002, ω2 = 0,07, ili: t(111) = 3,51, p = 0,001, d = 0,65.

8
 Statistike, poput aritmetičke sredine, koeficijenta korelacije ili regresio-
nog koeficijenta treba prikazati sa intervalom poverenja, na primer, r(24)
= -0,43, p = 0,028, 95% IP [–0,52, –0,16]; ili R2 = 0,12, F(1,148) = 20,18, p <
0,001, 95% IP [0,02, 0,22].
Multivarijatna analiza. Prikaz rezultata multivarijatne analize obično
zahteva prikazivanje matrica. Pošto matrice mogu biti vrlo velike, treba pravil-
no odvagati šta staviti u tekst, a šta u priloge.
Jedan od najčešćih primera su faktorske matrice. Na primer:

Faktor Komunaliteti
Ajtem
Internal Eksternal Hiperakt
9. Lako se zbuni 0,53 0,28
27. Izgleda da se manje zabavlja 0,50 0,25
29. Ne obraća pažnju na pravila 0,64 0,41
34. Uzima stvari koje mu ne pripadaju 0,50 0,25
12. Razdražljivo je, ljuti se 0,55 0,30
31. Ne razume osećanja drugih ljudi 0,52 0,27
4. Nemirno je, ne može da sedi mirno 0,89 0,80
7. Reaguje kao da je na motorni pogon 0,63 0,40
28. Reaguje kao deca mlađeg uzrasta 0,49 0,24
14. Ima problema sa koncentracijom 0,48 0,23
Eksternal 0,77
Hiperakt 0,34 0,54

Kod god i gde god je moguće, koristiti informativne nazive varijabli i aj-
tema (a što manje skraćenice). Alternativa prikazanoj tabeli su zasebne tabele
za svaki faktor, koje su praćene interpretacijom faktora.
Koeficijenti i opterećenja iz drugih MVA tehnika se prikazuju na sličan
način, sa punim označavanjem varijabli (ajtema) i najmanjim zajedničkim
sadržaocem informacija koje su bitne za interpretaciju.
Brojevi. Po pravopisu, tačka se koristi za razdvajanje hiljada, a deci-
malni zarez za odvajanje decimala. Na primer, 1.947,19. To je jedini ispravan
način pisanja brojeva. Leve nule ispred brojeva se ne stavljaju, na primer,
0156. Međutim, decimalni brojevi manji od jedan se pišu sa levom nulom, na
primer, 0,18, a ako su negativni, razmak se ne piše iza znaka minus: –0,68.
Za prikaz rezultata statističke obrade koriste se dve decimale, sa zaokru-
živanjem. Izuzeci su vrlo retki, a jedan od njih su p-vrednosti statističkih tes-
tova gde se mogu koristiti tri decimale.
Tabele. Tabele treba koristiti za organizaciju prikazanih podataka i re-
zultata kad god je to moguće (tzv. tabelarni prikaz).
Tabele koje sadržavaju nepotrebne elemente nisu pregledne. Tabele mo-
raju sadržavati sve elemente koji su suštinski za njihovo razumevanje.
Svaka tabela u radu treba da bude numerisana i da ima kratak, ali suš-
tinski naslov.
Izbegavati granične linije u tabelama, posebno vertikalne. Linije treba
koristiti samo gde je bitno da se razdvoje delovi tabele.
U tekstu nikada ne treba prepričavati tabelu. Ako tabela zahteva dodatna
objašnjenja, recimo šta znače neki brojevi ili znakovi u njoj, to se stavlja u
napomene (ili „legendu“) ispod tabele. Međutim, implikacije koje proističu iz

9
podataka prikazanih u tabeli, ako postoje, treba navesti u tekstu (tumačenje
faktora i sl.).
Grafikoni. Pod eksplorativnom analizom podataka (za razliku od kon-
firmativne) najčešće se podrazumeva grafičko prikazivanje. Postoji niz grafič-
kih tehnika za sažimanje podataka koje se danas standardno nalaze u statistič-
kim paketima. Dakle, grafikone treba koristiti. Ponekad su grafikoni osnovni
rezultat analize podataka.
Osnovni grafikoni su: poligon frekvencija i histogram, kružni dijagram,
grafikon „stablo i lišće“, grafikon kutija, Q-Q grafikon, dijagram raspršenja i
drugi.
Pri koncipiranju, crtanju i uključivanju grafikona u tekst treba imati u
vidu neka osnovna pravila.
• Ne preterivati i ne dekorisati. Brojni grafikoni razbacani po celom radu,
koji prikazuju sve moguće kombinacije podataka, u svim mogućim bo-
jama i senčenjima (kojima pisac iskazuje svoje umetničke sposobnosti),
nisu korisni. Grafikoni moraju biti informativni, pažljivo komponovani i
samoobjašnjavajući. Kao i u slučaju tabela, pogrešno je objašnjavati gra-
fikon u tekstu.
• Grafikoni služe rezimiranju. Nikako ne prikazivati sirove podatke (osim
u posebnim slučajevima). Grafikoni su namenjeni sažetom prikazivanju
struktura i sklopova u podacima.
• Grafikoni moraju biti određeni. Ovo se odnosi, pre svega, na označava-
nje. Svaki grafikon u radu mora biti numerisan, mora imati kratak i
informativan naslov i mora biti dobro označen (koordinatne ose, krive,
stubići itd.).

Diskusija

U ovom poglavlju rad dobija rasplet. U njemu se očekuje da bude prika-

zano nešto više osim prostih činjenica. To je mesto gde kandidat pokazuje svo-
je sposobnosti integracije znanja.
Na prvom mestu treba jasno napisati da li su hipoteze dobile podršku ili
nisu ili kakvi su odgovori dobijeni na istraživačka pitanja. Ako nije bilo hipo-
teza i istraživačkih pitanja, treba istaći glavne i najzanimljivije nalaze.
Ako hipoteze nisu dobile podršku ili pitanja nisu dobila odgovore, treba
dati naknadna objašnjenja zbog čega se to moglo desiti.
Ne treba ponavljati ono što je napisano ranije, posebno u poglavlju Re-
zultati.
Treba prikazati sličnosti i razlike dobijenih nalaza sa nalazima drugih
autora i prethodnih istraživanja.
Treba uzeti u obzir sve pretnje internoj i eksternoj validnosti istraživanja,
greške merenja i druga ograničenja koje je istraživanje imalo.
Poglavlje treba završiti razumnim i opravdanim zaključcima i objašnje-
njima dobijenih rezultata. Treba ih povezati sa objašnjenjima o značaju pro-
blema i pregledom literature iz Uvoda. Treba razmotriti praktičan i teorijski
značaj nalaza (objašnjen u Uvodu). Treba istaći moguća alternativna objašnje-
nja dobijenih nalaza, ukoliko postoje i komentarisati zašto ona nisu prihva-
ćena. Ukratko, sve što je čitaocu obećano u Uvodu, ovde mora biti ispunjeno.

10
 Sve što je utvrđeno mora biti komentarisano, moraju biti objašnjene do-
bijene veze i razlike i sve to mora biti smešteno u jedan opštiji okvir kako ne bi
bilo trivijalno. Međutim, svaki istraživač oseća prirodnu želju da generalizira.
Zato treba paziti da zaključci ne prevazilaze, „transcendiraju” podatke, odnos-
no da se podaci ne koriste samo kao alibi za iznošenje privatnih stavova.

Literatura

Literatura, odnosno spisak referenci služi: a) da bi se precizno identi-

fikovali korišćeni citati, b) da ih čitalac može lako pronaći, ako želi i c) da se
omogući indeksiranje u cilju praćenja produktivnosti, citiranosti, faktora uti-
cajnosti itd.
Opšta pravila navođenja literature. Svaka referenca koja je nave-
dena u spisku mora biti barem jednom citirana. Svaka referenca koja je barem
jednom citirana, mora biti prikazana u spisku.
Direktno citiranje doprinosi uverljivosti rada: (Fajgelj, 2014, str. 616) ili
(Fajgelj, 2014, poglavlje VIII.3.a). Paušalno citiranje ne ostavlja dobar utisak
na mentora i komisiju: videti opširnije kod Fajgelj (2004, 2013, 2014) itd.
Broj referenci nije određen nekim čvrstim pravilom, ali spisak referenci
mnogo govori o radu. Okvirno, u završnom radu se očekuje najmanje desetak
referenci, od kojih je barem pola novijih od 5 godina. U master radu se očekuje
barem 20 referenci, od toga 1/3 novijih od 5 godina.
Korišćenje sekundarnih izvora koristiti samo izuzetno, na primer, ako je
originalan izvor redak, nije više u štampi, napisan na retkom jeziku i sl. Na
primer, ako se ne može naći Allportov dnevnik, ali Nicholson citira njegove
delove, u spisku referenci se navodi Nicholsonova referenca, a citira se: Al-
lportov dnevnik (citirano prema Nicholson, 2003).
Način citiranja i format referenci se vrši prema standardu „APA Pub-
lication Manuala“ (VI izdanje).
Pravopis predviđa dva načina pisanja stranih imena: izvorno i fonetski.
To je relevantno samo za citiranje u tekstu. U spisku referenci se koristi
izvorno pisanje imena i naziva.
U tekstu, imena autora se mogu pisati transkribovano, tj. fonteski, ali se
citiranje vrši izvorno.
Spisak referenci je sortiran abecedno, tj. azbučno prema prvim slovima
reference i datumu.
U svakoj referenci se koristi uvlačenje svih redova, osim prvog (hanging
indent).
Reference ne moraju biti numerisane.
Komponente reference. U svim tipovima referenci glavne kompo-
nente su sledeće.
• Autor ili urednik. Navodi se prvo prezime, pa inicijali (Autor, A. A.,
Autor, B. B. i Autor, C.C.). Ako se radi o uredniku, iza imena se stavlja
(Ur.). Ako je referenca iz zbornika ili monografije koja ima urednike,
imena urednika se navode kao: D. D. Urednik, a iza imena stavlja se:
(Ur).
Autor može biti grupni, npr. neka ustanova: Filozofski fakultet.
• Datum objavljivanja. Navodi se u zagradama. Ako je nepoznat, piše se:
(n.d.). Ako je publikacija u štampi, piše se: (u štampi). Najčešće se ko-

11
 risti samo godina izdanja, ali ponekad može biti relevantan i mesec, pa
čak i pun datum.
• Naslov. Naslov rada u časopisu ili poglavlja u knjizi se piše običnim slo-
vima, a naslov knjige kurzivom. Dodatne informacije, kao što je izdanje,
navode se u zagradama, bez kurziva, odmah iza naslova: Metodologija
(II izdanje).
Ako je naslov reference na nekom manje poznatom jeziku, može
se odmah iz naslova, u uglastim zagradama, staviti [prevod na srpski].
Isti je postupak ako postoje neke druge informacije uz naslov. Recimo,
ako se citira apstrakt, iza naslova rada se stavlja [apstrakt]
Na kraju se stavlja tačka.
• Informacije o publikaciji. Naziv časopisa se daje u kurzivu, praćen bro-
jem volumena (godišta, sveska, takođe u kurzivu) i opsegom strana (ne
u kurzivu): Psihologija, 50, 115–125. Ako časopis posebno označava
brojeve u okviru godišta i u okviru njih posebno numeriše strane, to
treba navesti u zagradama: Naziv časopisa, 35(2), 1–15.
Kod knjiga se navodi lokacija: grad i država gde je sedište izda-
vača. Iza lokacije se stavlja dvotačka i naziv izdavača. Iz naziva se izba-
cuju termini kao što je Co., ili Inc.: Beograd, Srbija: Zavod za udžbe-
nike.
Ako izdavač u svom imenu već sadrži lokaciju, lokacija se ne
stavlja.
Ako je autor istovremeno izdavač, koristi se reč „Autor“ iza dvo-
tačke.
Na kraju se stavlja tačka.
• Elektronski izvor ili lokator. Ako je članak ili tekst preuzet on-line, na-
vodi se njegov URL: Preuzeto sa http://www.xxxxxxxx. U novije vreme
je sve prisutnije evidentiranje naučnih tekstova koji su dostupni preko
Interneta putem “Digital Object Identifier – DOI” sistema. To se navodi
na kraju, kao doi:xx.xxxxxxxxxx.

Format referenci. Format glavnih tipova referenci je sledeći.

Generalni format reference iz naučnog časopisa:
Autor, A. A., Autor, B. B. i Autor, C. C. (godina). Naslov rada. Naziv
časopisa, xx, pp–pp.
Primer:
Spitch, M. L., Verzy, H. N. i Wilkie, D. M. (1993). Subjective shortening: A
model of pigeons' memory for event duration. Journal of
Experimental Psychology, Animal Behavior Processes, 9(2), 14–30.
Generalni format knjige (monografije):
Autor, A. A. (godina). Naslov knjige. Lokacija: naziv izdavača.
Primeri:
Strunk, W., Jr., i White, E. B. (1979). The elements of style (3. izdanje).
New York: Macmillan.
American Psychiatric Association. (1990). Diagnostic and statistical
manual of mental disorders (3. izdanje). Washington, DC: autor.
(Napomena: „autor” se u prethodnoj referenci koristi zato što su
autor i izdavač isti.)

12
 Freud, S. (1961). The ego and the id. U J. Strachey (ur. i prev.), The
standard edition of the complete psychological works of Sigmund
Freud (Vol. 19, 3–66). London: Hogarth Press. (originalni rad je
objavljen 1923)
Napomena: u tekstu bi poziv na prethodnu referencu trebao
izgledati kao (Freud, 1923/1961.
Skraćenice ur. i prev. znače urednik i prevodilac. U gornjem
primeru se vidi da je Frojdovo delo objavljeno u zborniku svih
njegovih radova, čiji je urednik bio Strachey.

Referenca koja je dostupna i u elektronskom izdanju. Na kraju se

dodaje njen URL ili DOI:
Autor, A. A., Autor, B. B. i Autor, C. C. (godina). Naslov rada. Naziv
časopisa, xx, pp–pp. Preuzeto sa http://www.xxxxxxxx
Autor, A. A. i Autor, B. B. (godina). Naslov rada. Naziv časopisa, xx(xx),
pp–pp. doi:xx.xxxx/xxxxxxxxxx
Autor, A. A. (godina). Naslov knjige. Lokacija: naziv izdavača. Preuzeto sa
http://www.xxxxxxx
Publikacija koja je dostupna samo u on-line izdanju. Izostaje opseg
strana kod časopisa i izdavač kod knjiga.
Referenca predstavlja poglavlje u knjizi ili zborniku koji imaju ured-
nike:
Autor, A. A. i Autor, B. B. (godina). Naslov poglavlja. U A. Urednik i B.
Urednik (Ur.), Naslov knjige (str. xx–xx). Lokacija: izdavač.
Saopštenje na naučnom skupu, na simpozijumu ili okruglom stolu, ako je
objavljeno u zborniku, citira se kao poglavlje u knjizi, a ako nije objavljeno:
Učesnik, A. A., Učesnik, B. B. i Učesnik, C. C. (godina, mesec). Naslov
saopštenja, U D. D. Voditelj (Vod.), Naziv simpozijuma. Simpozijum
održan na naučnom skupu Naziv Organizacija, Lokacija.
Izlagač, A. A. (godina, mesec). Naziv članka ili postera. Rad ili poster
prikazan na naučnom skupu Naziv skupa ili organizacije, Lokacija.
Edukativni rad (seminarski, završni, master, doktorat):
Autor, A. A. (datum). Naslov rada (seminarski, završni, master rad ili
doktorska disertacija). Naziv institucije, Lokacija.
Grupni ili institucionalni autori:
Filozofski fakultet Novi Sad. (1993). Zbornik nečega o nečemu. Novi Sad:
Autor.
Eseji, brošure, pamfleti:
Fondacija „Humanitarac”. (1992). Čuvajmo našu djecu. (9. izdanje)
[brošura]. Podgorica: autor.
Knjiga, bez autora ili urednika:
Merriam-Webster’s collegiate dictionary (10. izd.). (1993). Springfield,
MA: Merriam-Webster.
Citira se: (Merriam-Webster’s collegiate dictionary, 1993)
. . . itd.

13
Način citiranja. Prema APA pravilima, citiranje referenci u tekstu se vrši po
„autor-datum principu“. Najčešća su dva načina:
1. Kessler (2003) je našao...
2. Rani početak prati duže trajanje i veća težina (Kessler, 2003).
Ako ima više autora, pri prvom citiranju navode se svi:
Kisanagau, Lyarauu, Hosea i Joseph (2007) su našli...,
a zatim samo: Kisanagau i sar. (2007) kažu i sledeće...

Ako se ista referenca citira više puta u istom pasusu, u okviru iste teme i
naracije, nije potrebno svaki puta navoditi datum.
Ako postoji dve ili više referenci sa istom kombinacijom „autor-datum“,
treba ih na odgovarajući način identifikovati i citirati. Na primer, ako dve refe-
rence imaju isti datum, a autori isto prezime, treba pri citiranju koristiti i ini-
cijale autora. Ako isti autor ima više referenci sa istim datumom, iza datuma u
spisku referenci i u citatu treba staviti, a, b, c...
Grupni autori se citiraju njihovim punim nazivom, a ako autor uopšte ne
postoji, onda se u citatu koristi skraćeni naslov rada i datum.
Pošto u ovim Smernicama nije moguće navesti sve moguće varijante re-
ferenci i njihovog citiranja, kandidat se upućuje da konsultuje „APA Publi-
cation Manual“, mentora i brojne izvore na Internetu koji tumače APA pravila.

Prilozi

Ovo poglavlje je predviđeno za dodatke i priloge. Svaki dodatak i prilog

mora počinjati na novoj strani, sa kratkim i informativnim naslovom i biti
numerisan drugim nivoom naslova: Prilog A, Prilog B, Prilog C itd.
U prilozima se obično nalaze kompletne kopije instrumenata koje je kon-
struisao kandidat.
Takođe, tu se mogu naći i opisi drugih korišćenih tehnika za prikupljanje
podataka, zapisnici posmatranja, uputstva ispitanicima i saradnicima, prateće
fotografije, liste i spiskovi.
U prilozima se mogu naći i izvorni primerci prikupljenih podataka, odgo-
vora, slika i proizvoda, koji služe kao ilustracija onoga što su ispitanici radili,
ili koji su kandidatu poslužili da donese zaključke koje je doneo.
U prilozima se mogu dati i bitni rezultati analize, koji zbog obima nisu
bili pogodni za poglavlje Rezultati. Ne treba prilagati sve, ali treba priložiti sve
što je bitno.
U prilozima se mogu naći i listinzi računarskih programa i makroa koji
su korišćeni za prikupljanje ili analizu podataka, a koje je kandidat sam kon-
struisao ili modifikovao.
Na svaki prilog mora postojati poziv u tekstu, na primer: (vidi Prilog A i
B za kompletan opis). Ako se na prilog ne poziva u tekstu, ne treba ga stavljati.
Ako u tekstu postoji poziv na prilog, on mora biti u Prilozima.

Plagijat, falsifikat i višestruko objavljivanje

Rad mora predstavljati izvoran i originalan trud i učinak kandidata.

Ideje, misli, metode, rešenja i bilo koji kreativni doprinos drugih autora
se ne mogu prisvajati. Prisvajanje tuđeg naučnog doprinosa je najteži moralni

14
prekršaj u akademskoj zajednici. Ni na koji način nije dozvoljeno da se prisva-
janjem tuđih zasluga stiču diplome i zvanja.
Kad god se koriste tuđe reči i ideje, njih treba jasno označiti i navesti
izvor (referencu). Ako su tuđe reči, ideje ili sugestije kandidatu bile saopštene
usmeno, koristiti oblik reference za „usmeno saopštenje“. Zakon o naučno-
istraživačkoj delatnosti navodi da se naučnoistraživačko zvanje može oduzeti
ukoliko je stečeno plagijatom. Time što je potpisao svoj rad, kandidat je isto-
vremeno potpisao izjavu da je rad njegov i samo njegov.
U plagijat se ubraja i to kada je rad napisala druga osoba, ili druge osobe,
a u ime kandidata.
Takođe, rad ne može biti sastavljen od neprekidnih citata drugih autora,
bez obzira što su ispravno citirani.
Rad ne može biti sastavljen ni od ponavljanja vlastitog teksta iz drugih
radova, koji su ranije objavljeni. Rad ne sme biti duplikat nečega što je kandi-
dat ranije objavio, jer bi se to tretiralo kao auto-plagijat.
Podaci i rezultati obrade moraju biti tačno onakvi kakvi su dobijeni i ni
na koji način ne smeju biti falsifikovani.
Odgovornost je mentora i članova komisije da uoče i spreče pojavu plagi-
jata, falsifikata i kršenja autorskih prava. Osim mentora i članova komisije,
ovu odgovornost deli i celokupna akademska i stručna javnost.

Autorska i druga prava

Smatra se da je kandidat upoznat sa zaštitom autorskih i srodnih prava.

Testovi, instrumenti, prilozi, fotografije, software i sve ostalo što podleže
zaštiti autorskih i izdavačkih prava može se koristiti samo uz dozvolu onoga ko
ima ta prava, a ta dozvola ne mora biti data.
Ukoliko su takvi sadržaji priloženi u objavljenim radovima ili na Inter-
netu (čime je autor, implicitno, dao saglasnost da budu javni), kandidat je oba-
vezan da poštuje autorska prava, što znači da mora navesti njihov izvor, citira-
jući referencu, ili na drugi način. Izdavačka prava podrazumevaju da se materi-
jal ne umnožava, javno distribuira, prodaje i sl., bez saglasnosti izdavača.

Beograd, 3.3.2019. Stanislav Fajgelj

15