Teorija inenjerskog eksperimenta

1. UVOD Na kraju studiranja u Visokoj Tehnikoj koli u NS student treba da uradi i odbrani zavrni rad. Rad se realizuje pod rukovodstvom nekog od nastavnika iz jednog od nastavnih predmeta, kojeg je student sluao u proteklim godinama kolovanja. Rad se brani pred trolanom komisijom profesora, izvodi se jedna ocena, a inom odbrane zavrnog rada student zavrava osnovne studije na Visokoj tehnikoj koli. Zavrni rad nosi 9 ESPB bodova. Potrebno je da studen ima jasnu sliko u tome ta i kako treba da uradi kako bi proao kroz sve faze od izbora teme do odbrane zavrnog rada. Koraci na tom putu su: 1. Upoznavanje sa kolskim propisima o prijavljivanju zavrnog rada. 2. Upoznavanje sa karakteristikama zavrnog rada. 3. Sagledavanje tipova zavrnih radova i njihova podela. 4. Izbor oblasti iz koje e raditi zavrni rad. 5. Stvaranje metodolokoh uslova obrade teme zavrnog rada. 6. Izbor tebe. 7. Izbor mentora. 8. Uloga mentora. 9. Odreivanje osnovnih odrednica pisanja zavrnog rada.

2. PRIJAVLJIVANJE ZAVRNOG RADA Student ima pravo da podnese zahtev za izradu zavrnog rada tek kada poloi sve ispite i ispuni sve obaveze koje su predviene nastavnim planom kole. Zahtev za odobrenje izrade zavrnog rada student podnosi studentskoj slubi na formularu zahteva koji se moe nabaviti u kolskoj skriptarnici. Uz zahtev za odobrenje izrade zavrnog rada student dobija: 1. Zahtev za izdavanje teme, 2. Formular zadatka za zavrni rad i zahtev za odbranu zavrnog rada, 3. Izvetaj komisije za odbranu zavrnog rada, 4. Zahtev za izdavanje uverenja o steenom strunom nazivu, kao i 5. Formular uverenja o steenom strunom nazivu.

Da bi zahtev bio pozitivno reen, potrebno je da student prethodno razgovara sa predmetnim nastavnikom o mogunosti nastavnika da se prihvati mentorstva. Kada je predat zahtev za izradu zavrnog rada, referent iz studentske slube proverava potrebne uslove za odobrenje i ako su svi uslovi ispunjeni, prihvata zahtev, unosi potrebne podatke i vri njegovu overu. U sluaju da student ne ispunjava uslove za prijavu, nadleni referent vraa studentu zahtev uz objanjenje o razlozima neprihvatanja zahteva. Najei razlozi neprihvatanja zahteva su administrativne prirode, poput nedostatka nekih ispitnih prijava u studentskom dosijeu, ili nedostatka ocena iz poloenih predmeta u zapisnicima sa ispita. Kada referent studentske slube ustanovi da je student ispunio potrebne uslove za izradu zavrnog rada i kada predsednik vea odseka odobri studentski zahtev, mentor odobrava temu i zadatak.

3. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZAVRNOG RADA 1. Celoviti rad predstavlja prikaz iroke strune oblasti, bez udubljivanja u detalje. Ovakav rad ima karakteristike preglednog rada i ukazuje na to da autor ima iroko znanje koje je mogue sistematizovati kroz obradu iroke teme. U radu je vano da se pojave neka nova uoptenja, proirenja ili nove veze elemenata, tako da se rad ne svede na prepriavanje teksta koji se moe nai u literaturi. Dobre strane: sistematizacija poznatih znanja iz neke oblasti, mogunost korienja obraene materije u nastavi i olakana izrada koja zahteva jedino analizu literature. Loe strane su: potreba za izuzetno visokim nivoom poznavanja iroke strune oblasti, to je neophodno za izvoenje potrebnih uoptenja, oslanjanje na struna znanja mentora i intenzivnu saradnju sa njim. Odbrana takvog rada zahteva stvarno visoko poznavanje strune oblasti koja se obrauje u zavrnom radu. 2. Parcijalni zavrni rad obrauje samo deo nekog problema. Kod takvog rada potrebno je udubljivanje u problematiku rada bez proirivanja na srodne elemente. Problem koji nastaje kod izrade ovakvog rada je pravilno uspostavljanje odnosa opteg i posebnog, odnosno pitanje irine rada i obuhvatanje irine i dubine srodnih pojmova.

3. Opisni radovi su oni koji objanjavaju neku pojavu ili aktivnost. Podaci za ovakav rad mogu se sakupiti na praksi, a rad bi prikazao, na primer, poslovanje ili procedure na radnim mestima ili u celoj radnoj organizaciji. 4. Struni zavrni radovi obrauju poznatu i istraenu problematiku. Za studente su najpre neki projekti iz nekih strunih predmeta. Za takav rad student treba da ima visok nivo znanja iz strunih predmeta sa svog usmerenja i pristup podacima za izradu strunih projekata na praksi. 5. Postoji mogunost da studenti urade zavrni rad sa naunim doprinosom, s tim da se u tom sluaju moraju vie osloniti na reavanje zadataka koje im postavi mentor. Osnovne karakteristike zavrnog rada treba da budu: 1. Sistematinost podrazumeva da rad treba da pone sa optepoznatim injenicama i pojmovima, te da postepeno uvodi one pojmove koji su manje poznati ili nepoznati, a treba da budu sastavni deo rada. 2. Metodinost predstavlja rad prema utvrenim naelima, odnosno, po planu, i osmiljeno. Ona oznaava pravilan pristup aktivnostima pri izradi zavrnog rada, osnosno predstavlja postupak odreivanja metode kojom e se izraivati zavrni rad. 3. Argumentovanost. Podaci koji se pojave uzavrnom radu treba da budu argumentovani, to e se u radu pojaviti kroz prikaz: citata, fusnota, literature, priloga i raznih objanjenja. Na studentu je da proceni koje podatke moe da iznese bez argumentacija a koje ne. Obim zavrnog rada treba da bude takav da obuhvata sve segmente rada i svu argumentaciju, ali je opteprihvaeno da bi zavrni rad trebao da ima izmeu 35 i 50 strana A4 formata napisanih prema utvrenim principima forme zavrnog rada.

4. STRUKTURA ZAVRNOG RADA Osnovni segmenti zavrnog rada jesu: naslov, sadraj, uvod, glavni de, zakljuak, literatura, prilozi i drugi elementi strukture koji se pojavljuju u radovima po potrebi. Pored nabrajanih segmenata mogu se pojaviti jo i: obrada podataka, diskusija, moto, posveta, istorijat, saetak, indeks imena i pojmova, kljune rei, kao posebni delovi rada.

4.1 Naslov rada treba da bude kratak, jasan, preciza i da usmerava na predmet pisanja, treba da ima do 12 rei (100 znakova), a da se ne ponavlja neka re. 4.2 Sadraj je grupni popis naslova tema i podnaslova u zavrenom radu. On se postavlja na treoj strani zavrnog rada, posle naslovnih strana, a pre uvoda. 4.3 Uvod zavrnog rada. U njemu se iznosi sutina problema (osnovni sadraj rada, istorijat i razvoj problema, motiv izrade, cilj, namena rada, metode rada, tehnike, instrumenti, izvori podataka, problemi rada). Uvod se moe pisati i pre svakog poglavlja. 4.4 Glavni deo rada. Predstavlja najvei deo rada i u njemu e se nai svi relevantni podaci za zavrni rad. On treba da ima teorijski deo u kojem e student napisati opte odrednice o problemu koji reava u zavrnom radu. U drugom delu glavnog dela rada student reava konkretan problem koji eli da obradi i to kroz sledee faze: 1. Objanjenje i postavka konkretnog problema. 2. Razrada specifinih prodataka i reavanje postavljenog problema statistikom ili nekom drugom obradom podataka. 3. Diskusija nakon razrade Zakljuak. Predstavlja sintezu uraenog i reenje problema. U zakljuku takoe treba naglasiti mogunost nastavka daljeg reavanja problema koji je obraen u zavrnom radu. 4.5 Zavrna bibliografija. Predstavlja spisak koriene literature. U zavrnom radu bibliografija treba da se nae iza zakljuaka, a pre priloga. Literatura koja treba da se nae u bibliografiji rada je svaka knjiga, rad, zakon, podzakonski akt, reenje i dr. koji su korieni da bi se napisao zavrni rad. 4.6 Prilozi. Iza spiska literature se u rad mogu smestiti razne: tabele, ilustrovani materijali, formulari, eme, ankete, koji nisu sastavni deo rada, zauzimaju mnogo prostora, a imaju indirektnu, ali znaajnu vezu sa zavrnim radom.

5. IZRADA ZAVRNOG RADA Prema kolskim propisima predvieno je da student izrauje svoj zavrni rad na sledei nain: zavrni rad student radi samostalno, u skaldu sa izdatim zadatkom. U toku izrade rada predmetni nastavnik duan je da studentu prui neophodnu pomo

u vidu konsultacija. Vreme predvieno za izradu zavrnog rada je navie 3 meseca od dana izdavanja zadatka. Kada dobije usmenu saglasnost mentora student vri tehniku obradu, umnoavanje u tri ili etiri istovetna primerka i ukoriava svoj zavrni rad. 5.1 Tehnika pisanja zavrnog rada 1. Prilikom itanja tekstova praviti zabeleke 2. Pisanje koncepta 3. Druga verzija. Ovo je zavrna faza unoenja teksta i sreivanja zavrnog rada. 4. Priprema za tampu. Rad je formiran, potrebno je jedino tehniko doterivanje, koje dovodi rad u finalno stanje. Za pisanje zavrnog rada treba se pridravati sledeih saveta: 1. Ne nagomilavati literaturu, ve od knjiga do kojih je mogue doi, izabrati one koje e biti najbolje za reavanje problema za zavrni rad. 2. Pisati i ono to e se moda posle izbrisati. 3. Kada krene pisanje ne prekidati ga. 4. Ako ima potekoa pri pisanju vratiti se na itanje literature. 5. Pri itanju rada uoiti ono to treba izbaciti. 6. Napraviti uslove za pisanje, odnosno stvoriti sebi radni prostor.

5.2 Jezik i stil izrade rada Osnovne odlike stila pisanja su: jasnoa koja je usmerena prema itaocu, jednostavnost prirodnost, odmerenost, konciznost. Stilovi pisanja se mogu podeliti na: nauni stil, administrativni stil, publicistiki stil. Engleske rei (osim onih koje su se odomaile u srpskom jeziku) treba pisati u originalu latinicom. Student treba da koristi strane rei samo u sluaju kada ne postoji odgovarajua na srpskom jeziku. Ne treba koristiti neprecizne rei, kao na primer: neko, mislim i esto. Rad treba da bude kombinacija sloenih i prostih proirenih reenica. Vani delovi idu na poetak ili kraj reenice. Brojevima se ne zapoinje reenica. Brojevi do deset u tekstu se ispisuju slovima osim za adrese, datume, procente i strane knjige. Skraenice se ne piu u naslovu, na poetku i kraju reenice. Kada se u radu prvi put pojave skraenice, treba ih objasniti.

6. FORMA ZAVRNOG RADA Zavrni rad se predaje u 3 ukorienba primerka. Student treba da ima svoj primerak rada na odbrani, s obzirom na to da treba da odgovara na pitanja iz rada. Kada se odbrana zavri, student dobija jedan primerak svog rada potpisan od strane lanova komisije, jedan primerak ide u biblioteku a trei pripada mentoru. Prva i druga stranica su iste forme za sve zavrne radove. Trea strana je sadraj specijalistikog rada. Sve strane zavrnog rada treba da budu numerisane. Za izradu zavrnog rada koriste se raunari, a tekst se pie irilicom. Za pisanje se koristi font Times New Roman. 7. DOKUMENTACIONA PODLOGA (CITATI, FUSNOTE I BIBLIOGRAFIJA) U dokumentacionu podlogu zavrnog rada spadaju: 7.1 Citati. Koriste se za tekstove koji su preuzeti od nekog drugog autora. U radu imaju funkciju da argumentuju neka polazita ili da pokrenu neka razmatranja. Citat treba da bude pod znacima navoda a iza citata se postavlja bro jana oznaka. Ako su autori koje citiramo pisali na stranom jeziku, postoji mogunost da ih citiramo na izvornom jeziku, ali za nas je prihvatljivije - za izradu zavrnih radova, da se citat daje u prevodu. 7.2 Fusnote predstavljaju dodatna objanjenja prilikom iznoenja nekih injenica u radu. Dele se na: a. Dokumentarne, kod kojih se vri neko opte objanjenje stavova iz rada. b. Eksplikativne, kod kojih se vri neko opte objanjenje. c. Uputne fusnote koje daju prikaz srodne literature.

8. IZBOR OBLASTI RADA, TEME I MENTORA Zavrni rad radi se iz jednog od nastavnih predmeta koje je student sluao tokom kolovanja na VT. Tema zavrnog rada moe da bude teorijska ili praktina. Kod teorijskih je problematika rada takva da se ceo rad moe napisati korienjem literature, dok kod tema koji u sebi sadre deo koji je vezan za angaovanje studenata na praktinom reavanju nekog problema kaemo da se radi o radu sa praktinim delom. Student bi trebalo da izabere mentora na osnovu oblasti iz koje hoe da radi zavrni rad. Nije dobro ako se student prilikom izbora teme i mentora,

oslanja na izvore informacija iz neformalnih tokova u koli. Ako student nema ideju o temi svog zavrnog rada, moe definisati radni naslov u dogovoru sa mentorom. Za to postoje dve mogunosti: da izabere neku od predloenih tema koju mu mentor predloi ili da kroz razgovor sa mentorom definie temu. Za studenta je najnepovoljnije biranje teme sa spiske bez mnogo udubljivanja i razraivanja. Oblast iz koje se radi zavrni rad treba da bude jasno definisana, ali naziv teme ne treba odmah da bude previe striktan. Postoji mogunost da je tema koju je student izabrao loa. Tema je loa ako: student nema kapacitete da obradi temu. To se deava u sluaju da student nema potrebna znanja za obradu teme, a potrebna znanja su na tako visokom nivou da ne moe da ih stekne izraujui zavrni rad; tema je takva da ne moe da se uradi. Ovo je rei sluaj, s obzirom na to da uz dovoljno znanja i angaovanja, o skoro svakoj temi moe da se napie zavrni rad. Jedan od problema koji se moe desiti prilikom izrade i odbrane zavrnog rada je da se ustanovi da su podaci iz zavrnog rada poverljive prirode. Takvi radovi mogu da se brane, ali tako da odbrana ne bude javna, a rad se ne izlae na uvid javnosti, tako da te teme ne spadaju u grupu tema koje ne mogu da se urade i dobrane na VT. 8.1 Uloga mentora u izradi zavrnog rada. Mentorove aktivnosti su: 1. Odreivanje teme zavrnog rada 2. Odreivanje plana i strukture zavrnog rada 3. Odreivanje zadataka koje student treba da obavi do narednih konsultacija 4. Odreivanje rokova za obavljanje svakog zadatka 5. Pomo studentu u sluaju nailaska na neki problem koji ne moe sam da rei 6. Pregled prve verzije napisanog zavrnog rada i davanje sugestija 7. Ponovni pregled rada, nakon iznema po sugestijama na prvu verziju rada i odobravanje korienja rada 8. Prijava rada na Nastavnom veu kole i uee u izboru komisije za odbranu zavrnog rada. 9. Pripreme studenata za odbranu rada 10. Uee u komisiji na odbrani rada 11. Administrativni i formalni poslovi vezani za period od prijave rada do dodele diplome studentu.

9. KVALITET TEME ZAVRNOG RADA Kvalitet teme se moe posmatrati kroz pet pokazatalja: 9.1 Znaajnost. Tema treba da bude obraena tako da predstavlja znaajan segment iz oblasti za koju se opredelio student i to sa aspekta struke, kole i studenta. to se tie znaajnosti sa aspekta struke, tema treba da bude iz okvira gradiva koje je sutinsko za oblasti iz koje se radi zavrni rad. 9.2 Podesnost za obradu teme za zavrni rad ima dva aspekta: a. Rad treba da bude zavren u vremenski prihvatljivom roku. Tema treba da bude takva da moe da se zavri odbrani u relativno kratkom periodu koji je dat propisima kole. b. Tema treba da bude podrana u materijalnom smislu. Tema zavrnog rada treba da bude odabrana tako da student i kola imaju materijalne mogunosti za obradu teme. 9.3 Prihvatljiva irina teme. irina teme treba da bude takva da se rad uklopi u preporuenih 35-50 strana A4 formata. 9.4 Savremenost teme. Prilikom izbora teme treba voditi rauna o tome da je tema savremena kako bi znanja koja se stiu tokom rada bila korisna za studenta, a sam rad koristan za kolu. 9.5 Zanimljivost teme. Tema zavrnog rada treba da bude izazov za studente i mentora, a jedan od aspekata tog cilja je zanimljivost teme. To se ostvaruje kroz izbor polja rada koje je: aktuelno, korisno, primenljivo, zalazi u nepoznato, pru a mogunost pojave neoekivanih rezultata, ili na neki drugi nain izaziva znatielju onih koji uestvuju u izradi zavrnog rada ili ga itaju.

10. KARAKTERISTIKE KANDIDATA ZA USPENU OBRADU TEME Od studenta se oekuje da prilikom izrade zavrnog rada pokae zrelost u smislu ispoljavanja pozitivnih karakteristika, a to su: sistematinost, tanost, marljivost, upornost u radu, posveenost sakupljanju materijala za rad, spremnost za prihvatanje sugestija mentora, afinitet prema reavanju problema zadatog temom, objektivna mogunost da sakupi potrebne podatke i da ih aplicira u rad. Ako se desi da student nema neku od nabrojanih karakteristika, to ugroava uspenost rada, potrebno je

da se u veoj meri osloni na stroi odnos mentora. Ovakav pristup treba primeni ti jedino u sluaju da je ugroena izrada zavrnog rada. 11. PRONALAENJE IZVORA INFORMACIJA Pre opredeljenja za oblast iz koje e raditi zavrni rad i temu, student bi trebao da ima jasnu sliku o literaturi koju e koristiti tokom izrade rada. Kao izvori inf ormacija mogu da se pojave: 11.1 Praksa. Student moe sakupiti potrebne informacije o kljunim delovima

zavrnog rada na praksi, ili do njih doi u nekim preduzeima. Plan sakupljanja informacija bi student trebao da razmotri sa mentorom. 11.2 Eksperiment. Do podataka za zavrni rad student moe doi eksperimentom. Da bi ti podaci bili validni i upotrebljivi, student mora biti dobro pripremljen za organizaciju i realizaciju eksperimenta. 11.3 rada. 11.4 Knjige, enciklopedije i lanci. Predstavljaju najei izvor informacija prilikom pisanja zavrnog rada, a pre svega su knjige i udbenici izvor informacija za studente VT. 11.4.1 itaonica FTN, moe da poslui kao izvor informacija, s obzirom na to da poseduje veli izbor strune literature. 11.4.2 Biblioteka Matice srpske 11.5 Internet kao izvor informacija. Predstavlja savremeni izvor informacija za izradu zavrnih radova. Oteavajue okolnosti za njihovo korienje su: velik broj podataka, sa problemom pretraivanja. Za pretragu po odreenim pojmovima potrebno je uoiti vie pravih termina koji e nas odvesti do informacije koja nam je potrebna; Verodostojnost i istinitost podataka; Postoji velik broj sajtova koji nude studentima gotove seminarske i diplomske radove. Takav pristup internetu i sakupljanju informacija je lo. Od studenta se oekuje da sam napie svoj zavrni rad, bez preuzimanja i najmanjih segmenata sa interneta. 11.6 Konsultacije sa mentorom. Student se konsultuje sa mentorom u situaciji kada se vri izbor teme; prilikom izbora literature; tokom izrade skice i plana izrade zavrnog rada; tokom obrade teme, kada postoje neki rezultati ili su nastali problemi koje student ne moe samostalno da rei; kada je napisana prva verzija i Ankete. Do podataka i informacija student moe da doe raznim: upitnicima, anketama ili intervjuom koji su direktno povezani sa ciljem zavrnog

kada je mentor odobrio korienje rada nakon zavrenog itanja poslednje verzije, odnosno kada je rad napisan tako da moe da se brani; kada mentor inicira pripremu odbrane i koordinira studentove aktivnosti u pripremi, odnosno sugerie i kontrolie plan i koncepciju odbrane rada. Student mora imati spremna pitanja za mentora i mora obaviti sve zadatke koje je pred njega postavio mentor na prethodnim konsultacijama.

12. PISANJE JEDNAINA I FORMULA U ZAVRNOM RADU Treba se pridravati sledeih pravila: 1. Svaka jednaina treba da se nalazi u posebnom redu 2. Tekst koji objanjava jednainu poinje od poetka reda, ne pie se kao novi pasus 3. U redu sa jednainom se ne koriste znaci interpunkcije 4. Ako se pie jednaina u vie redova treba je nastaviti na sledei nain: ..... .....+ +....... 5. Kod pisanja vrednosti kao na primer 5a ili 5%, oznake se piu spojeno, bez razmaka 6. Hemijska formula se pie samo u jednom redu 7. Hemijska jednaina moe se pisati u dva reda ali se strelica pie samo jednom na kraju prvog reda

12.1

Prikazivanje tablica u radu

U radu se mogu prikazati brojani podaci na dva naina: dijagramski ili tabelarno. U nekim sluajevima tabela je neizbena, kao, na primer, kada je veoma velik raspon podataka a njihov raspored specifian, to bi kod dijagramskog predstavljanja stvaralo velike probleme. Da bi se sastavila tablica u zavrnom radu potrebni su sledei koraci i pravila: selekcija podataka, organizacija podataka (podaci da budu ogranizovani tako da zadovoljavaju kriterijum sistematinosti i preglednosti), oznaavanje (oznaka i naziv se piu iznad tablice), jedinice se piu uz nazive kolona u prvom redu tablice, a ne pored podataka koji su uneti u tablicu, nazivi kolona treba da budu kratki i jasni, s tim da jasno govore o osnovnim karakteristikama podataka.

12.2

Slike i dijagrami u zavrnom radu

Slika i dijagram morajiu biti sastavni deo teksta. Tekst ispod slike se oznaava sa Sl.1 Naziv slike (bez objanjenja). Legenda predstavlja oznake koje daju objanjenja na dijagramima. Konzistentnost obeleavanja slika u radu (potrebno je da se slike i dijagrami i tablice obeleavaju redom od broja 1, 2, 3 pa nadalje). Prvu sliku bi iz prvog poglavlja obeleili sa Sl. 1.1, a petu sliku iz treeg poglavlja sa Sl. 3.5. Princip obeleavanja biramo prema potrebama rada, tako da obeleavanje bude jednostavno i funkcionalno. Autorstvo slika koje se prostavljaju u zavrni rad. Od autora zavrnog rada se trai izrada originalnih slika i dijagrama, ali se moe tolerisati preuzimanje skeniranih slika i dijagrama iz knjiga ili asopisa. 13. PISANJE SI JEDINICA Pravila: 1. Skraivanje. Skraivanja treba izbegavati i koristiti iskljuivo standardne znakove jedinica. 2. Imena jedinica. Kombinacije slova kao na primer ppm i ppb ne treba koristiti. 3. Nain pisanja jedinica u tekstu. U tekstu treba pisati: s ili sekunda, cm3 ili kubni santimetar, m/s ili metar u sekundi, 4.3 nm/m. 4. Promene jedinica. Znakovi jedinica ne smeju se menjati dodavanjem indeksa ili drugih informacija. 5. Mnoenje. Umnoak jedinica se oznaava takom u sredini reda. 6. Deljenje. Deljenje jedinica moe se izraavati vodoravnom crtom, kosom crtom ili negativnim eksponentom. 7. Matematiko oznaavanje. Uvek mora biti oigledno kojoj numerikoj vrednosti koja jedinica i koja matematika operacija se primenjuje na iznos veliine. 8. Razmak izmeu brojeva. Ako numerika vrednost ima vie od etiri broja na bilo kojoj strani decimalne oznake, brojevi se odvajaju u grupe od 3. 9. Procenat. Znak % predstavlja broj 0,01. Ponekad se znak upotrebljava kao 0.001. 10. Zastareli izrazi. Zastareli izrazi normalitet i molaritet i njihovi znakovi N i M ne smeju se upotrebljavati.

11. Teina naspram mase. U nauci i tehnologiji, teina je sila, za koju je SI jedinica njutn. U trgovinama i svakodnevnoj upotrebi, teina je obino sinonim za masu, za koju je SI jedinica kilogram.

14. VERIFIKACIJA RADA Predstavlja ocenu kvaliteta rada od strane mentora sa: strunog, jezikog, tehnikog i estetskog stanovita, zatim mentor ocenjuje da li naslov odgovara tekstu, da li je rad originalan i da li je dato ono to je vano u zavrnom radu. 15. PREDAJA ZAVRNOG RADA Kada je rad zavren student predaje nadlenom referentu studentske slube tri ukoriena primerka zavrnog rada i u kontaktu sa mentorom utvruje termin odbrane. Kada je utvren termin, na oglasnoj tabli se istie zvanina informacija o odbrani. Odbrana zavrnog rada je javna. Na nastavnom veu se imenuje komisija za odbranu zavrnog rada. 16. ODBRANA ZAVRNOG RADA (PREGLEDNO IZLAGANJE, PREZENTACIJA I PITANJA KOMISIJE) Prezentacija je pripremljena tako da se slajdovi projektuju sa video-bima. Mogunosti takve prezentacije su razliite, a komisija od kandidata oekuje da pripremi od 7 do 10 slajdova, kako izlaganje ne bi bilo prekratko ili preopirno. Na slajdovima treba da ima do 7 informacija. Informacije sa slajda treba da budu tako koncipirane da studentu predstavljaju inicijator za samostalno izlaganje i objanjavanje. Kandidat se tokom izlaganja obraa komisiji. Za vreme izlaganja kontrolie vreme i koriguje brzinu i obim izlaganja, kako bi se uklopio u vreme koje je dobio od predsednika (15 minuta). Prezentacija treba da bude sistematina. Kada je izlaganje zavreno, student se obraa predsedniku komisije i obavetava ga da je zavrio izlaganje.

17. UVERENJE O ZAVRENIM STRUKOVNIM STUDIJAMA Nakon odbranjenog zavrnog rada student dobija Uverenje o zavrenim strukovnim studijama, koje ima znaenje diplome. 18. DIPLOMA I SAPLEMENT DIPLOME Na promociji diplomiranih studenata, koja se organizuje jednom godinje, svi studenti koji su zavrili studije dobijaju diplomu na sveanoj ceremoniji, kojoj prisustvuju svi profesori kole, direktor i predsednici vea odseka. Pored diplome student na promociji dobija i Dodatak diplomi na kojem su dati precizniji podaci o studijama i studentu. 19. NASTAVAK KOLOVANJA NAKON ZAVRAVANJA VT Nakon zavrene VT postoji vie mogunosti za diplomirane studente. Prvo, postoji mogunost zaposlenja. Druga mogunost je nastavak kolovanja: 1. Na specijalistikim studijama, najpre na VT, student dobija po zavretku zvanje specijaliste sa 240 ESPB 2. Pored toga, postoji mogunost nastavka kolovanja na nekim od srodnih master studija. Najee je neophodno polaganje nekolicine diferencijalnih ispita.