Truman pie ukaz

31. mart 2005.

Ukazom predsednika SAD 29. marta 1948. godine Draa Mihailovi poneo najvee ameriko odlikovanje. Na preporuku Beograda i Rima, Stejt department se saglasio da se oko dodele visokog priznanja ne daje publicitet.
"GENERAL Dragoljub Mihailovi izvanredno se istakao kao glavni zapovednik jugoslovenskih oruanih snaga i, kasnije, kao ministar vojni, organizujui i vodei krupne snage otpora protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju, od decembra 1941. do decembra 1944. godine. Zahvaljujui neustraivim naporima njegovih trupa, mnogi ameriki avijatiari bili su spaseni i bezbedno vraeni na savezniku stranu. General Mihailovi i njegove snage, uprkos nedovoljnom snabdevanju i borei se pod izuzetnim tekoama, materijalno su doprineli saveznikoj stvari i bili sudionici u izvojevanju konane saveznike pobede." Ameriki predsednik Hari Truman stavio je potpis ispod ovog teksta 29. marta 1948. godine. Dragoljub Draa Mihailovi uao je u Legiju zaslunih, prvog stepena, i tako postao jedini ovek s ovih prostora koji je poneo najvee odlikovanje Sjedinjenih Drava stranim dravljanima - Legion of merit. Uz Ivana ernjakovskog, generala Crvene armije, voa Jugoslovenske vojske u otadbini jedini je i posthumno nagraen. Ameriki predsednik potpisao je ukaz prvog stepena jo samo osmorici ruskih generala i marala. JEDNO odlije ni do danas nije urueno. Zbog politike situacije i nepostojanja adekvatne osobe koja bi preuzela orden ve 21. aprila u Pentagon je stiglo obavetenje Stejd departmenta "da je orden Dragoljuba Mihailovia do daljnjeg pod starateljstvom amerikog ministarstva spoljnih poslova". Ovo je ujedno poslednji dokument u dosijeu "AG 091.712 - Mihailovi Dragoljub", s kojeg je nedavno skinut peat "poverljivo" i koji "Novosti" eksluzivno objavljuju iz arhiva amerikog ministarstva odbrane. Zamenik dravnog sekretara pie sekretaru odbrane Kenetu Rojalu: "Moj dragi g. sekretaru, Potvrujem prijem tvog pisma od 9. aprila 1948. godine, prenos odlija, Naredbe o nagraivanju, svedoanstva i izvod kopija poverljivih naredbi vezanih za posthumno nagraivanje `Legijom zaslunih`, stepenom vrhovni komandant, generalu Dragoljubu Mihailoviu, Jugoslovenska Vojska. Odlije e se drati pod starateljstvom Stejt departmenta do vremena kada e se predstavljanje smatrati odgovarajuim." Istog dana u amerike ambasade u Beogradu i Rimu stie poverljiva depea A -85: "DEPARTMENT deli nesigurnost ispoljenu beogradskim telegramom 362, 31. marta i rimskim 1442 od 1. aprila i prihvata kao korisne savete o posmrtnom odlikovanju `Legija zaslunih` generalu Mihailoviu. Prema tome, nikakvi koraci nee biti preuzimani za davanje publiciteta ovoj nagradi". Na dosije Dragoljuba Mihailovia stavljena je taka. Od zahteva Nacionalnog komiteta amerikih avijatiara - 12. avgusta 1946. godine da se Mihailovi odlikuje medaljom slobode sa zlatnom palmom, prolo je gotovo dve godine. Pedeset sedam godina kasnije porodica Dragoljuba Mihailovia oekuje primopredaju ordena. Prema reima Drainog unuka Vojislava Mihailovia, trenutno potpredsednika Skuptine Srbije, porodica oekuje da e u aprilu ove godine konano dobiti orden. - Mi smo zahtev podneli jo 1994. godine, ali nismo dobili odgovor - kae Mihailovi. Kako "Novosti" saznaju o primopredaji "Legije zaslunih" razgovaralo se i prilikom nedavne posete nae vojne delegacije Pentagonu. Na najviem mestu je ocenjeno da bi se saveznitvo naih vojski posle rata, od pre samo pet godina, najlake povratilo preko imena Drae Mihailovia - "jedinog nagraenog amerikog saveznika u Drugom svetskom ratu".

PISMO MINISTRA ODBRANE PREDSEDNIK JE REKAO ONOG trenutka kad je Truman potpisao "Legiju zaslunih", amerika armija prosledila je orden, naredbu o nagraivanju i svedoanstvo Stejt departmentu. U poiljci je bilo i pismo sekretara odbrane Keneta Rojala: "Dragi sekretaru, Ministarstvo vojske odobrilo je posmrtnu medalju `Legija zaslunih`, stepen vrhovni komandant, generalu Dragoljubu Mihailoviu, Jugoslovenska Vojska, za materijalne zasluge saveznikim snagama od decembra 1941. do decembra 1994. godine. S obzirom na izraene elje Stejt departmenta da se ova nagrada smatra kao poverljiva, nareenje je

obavljeno kao `poverljivo`. Medalja, naredba o nagraivanju i svedoanstvo, kao i izvodi kopija tajnih naredbi preneti su za objavljivanje u vreme koje vi smatrate poeljnim. Mogu li da vam skrenem panju na injenicu da naredba o nagraivanju zahteva potpis predsednika pre nego to se objavi. Ukoliko je objavljivanje gotovo, neophodno je da naelnik personalne uprave dobije izvetaj, kao i ime i srodstvo primaoca za pokojnog generala. Molim vas, takoe, da me obavestite za dan i mesto gde e se obaviti ceremonija".

Prvi gerilac Evrope

01. april 2005.

Najvee ameriko odlikovanje devetorici sovjetskih generala i marala i Drai, na koga se gledalo kao na prvog gerilca u okupiranoj Evropi. Zato je Stejt department insistirao da se ukaz o odlikovanju preda na "uvanje" Ministarstvu spoljnih poslova FNRJ
PIE: VELJKO LALI HEROJ Drugog svetskog rata Dvajt Ajzenhauer potpisao je 23. januara 1948. godine ukaz kojim Ministarstvo odbrane SAD odaje poast svojim saveznicima. Najvee priznanje - Legija zaslunih, "glavni komandant", pripala je desetorici velianstvenih. Dvojica vie nisu bili meu ivima. Prvo ime: general Ivan D. ernjakovski, Crvena armija. Drugo: general Dragoljub Mihailovi, Jugoslovenska vojska. U Legiju zaslunih najveeg stepena ula su jo estorica ruskih marala i dvojica generala, pronalaze Novosti u tajnom arhivu Pentagona. "Legiju drugog stepena" - komandant - dobila su dvadesetosmorica Rusa, u kategoriji oficira 47 pripadnika Crvene armije, i etvrtog stepena - 19 vojnika. Nekom logikom Amerikanci su nagradili - najzaslunije za propast Treeg rajha (Crvenu armiju) i, s druge strane, prvog gerilca koji se pobunio u okupiranoj Evropi: Drau Mihailovia. Istog dana, zato, general Gardner, ef odseka za odlikovanja potpisuje naredbu koja treba da se objavi u "vojnoj naredbi: "`Legija zaslunih` - po odobrenju predsednika, pod odredbom odluke Kongresa odobrene 20. jula 1942. i izvrne naredbe 9260, 29. oktobra 1942. godine, `Legija zaslunih`, stepen `vrhovni komandant`, za izuzetne zasluge nagrada se posmrtno dodeljuje oficiru: Generalu Dragoljubu Mihailoviu, Jugoslovenska vojska, decembar 1941, do decembra 1945. DRAA Mihailovi u Legiju zaslunih, najvee odlikovanje namenjeno stranim dravljanima u Sjedinjenim Dravama, uao je dan ranije. Komisija za odlikovanja armije na stolu je drala predlog Nacionalnog komiteta amerikih avijatiara za - medalju za slobodu (sa zlatnom palmom). Po odluci veine u Komisiji, gore naznaeni pojedinac nije preporuen za nagradu medalja za slobodu (zlatna palma) za izvanredne zasluge kao vrhovnog komandanta jugoslovenske armije i kasnije ministra rata, od decembra 1941. do decembra 1944, tokom kojeg je mnogo amerikih avijatiara spaseno i vraeno na prijateljsku teritoriju. Predlog avijatiara, ipak, nije odbijen. U sledeoj taki Komisija za odlikovanja Drai ukazuje jo veu poast - srpski general dobie najvee mogue odlikovanje, zajedno s devetoricom sovjetskih vrhovnih komandanata, o emu oigledno ni ameriki avijatiari nisu mogli ni da sanjaju. Razlozi za odbijanje: `Legija zasluga` (`vrhovni komanda nt`) je podesnija za njegovu ulogu koju je imao u vojnom kapacitetu, komandujui trupama i kao ministar rata. Stejt department se sloio preko telefona, u razgovoru gospoa Istebruk i Bu s pukovnikom Riversom (direktorom Uprave za personal i administraciju) i gospodinom Muirom. NAKON dve godine prikupljanja svih moguih podataka o ravnogorskom pokretu i ulozi Drae Mihailovia u Drugom svetskom ratu, o priznanju etnikom komandantu, odluilo je, kako se vidi u dokumentima Pentagona, nekoliko telefonskih poziva. Stejd department je igrao dvostruku igru - traio je najvee odlikovanje, a ujedno da sve ostane tajna kako se ne bi iznervirala komunistika vlast u Srbiji. Otud i naredba da se Legija zaslunih za srpskog generala preda Ministarstvu spoljnih poslova FNRJ na uvanje. Dan nakon Ajzenhauerovog potpisa, brigadni general Dej Dej O`Hare potpisuje dokument 2672: 1. Po preporuci Komisije za odlikovanja za objavu u generalnom nareenju kao poverljiv izvod, objavljuje se dodeljivanje `Legije zasluga` generalu Dragoljubu Mihailoviu. 2. Zahteva se da se medalja, naredba o odlikovanju i kopija poverljivog izvoda generalne naredbe prebaci u Stejd department za objavljivanje u vreme koje e se smatrati poeljnim. BRAA PO ORUJU GENERAL Ajzenhauer 1948. Drau Mihailovia poslao je u Legiju zaslunih. Pet godina ranije, 13.

januara 1943, Ajzenhauer je Mihailoviu i lino estitao telegramom iz Severne Afrike: Amerike oruane snage u Evropi i Africi pozdravljaju svoju brau po oruju, odline i hrabre jedinice pod Vaom odlunom komandom. Ti junaki ljudi koji su pristupili Vaim redovima, u svom zaviaju, da bi neprijatelja izgnali iz otadbine, bore se s punom odanou i samopregorom za zajedniku stvar ujedinjenih naroda. Neka im ta borba donese potpun uspeh." LEGENDARNI JUNAK DRAGOLJUB Mihailovi najodlikovaniji je srpski oficir u istoriji. Osim Legije zaslunih nagraen je i francuskim ratnim krstom. Uz ovaj orden voa francuskog pokreta otpora arl de Gol, 2. februara 1943, izdao je naredbu koja je proitana pred svim francuskim jedinicama: Armijski general Dragoljub D. Mihailovi, legendarni junak, simbol najistijeg rodoljublja i najviih jugoslovenskih vojnikih vrlina, nije prestao da vodi borbu na okupiranom nacionalnom tlu. Uz pomo rodoljuba, on bez predaha ne da mira okupatorskoj vojsci, tako pripremajui onaj konaan juri koji e dovesti do osloboenja njegove otadbine i celog sveta, rame uz rame s onima koji nikad nisu smatrali da se jedna velika zemlja moe da pokori surovom zavojevau.

Dug mrtvom generalu

02. april 2005.

Komitet amerikih avijatiara zatraio da se visoko odlikovanje preda udovici generala Mihailovia. Posmrtno priznanje uzaludan gest, rezonuje Stejt department. Draa verovao u pravni sistem FNRJ.
Pie: Veljko Lali ULASKOM Drae Mihailovia u Legiju zaslunih, zajedno s najpoznatijim stratezima Crvene armije, Sjedinjene Drave kao da su poslale poruku, koju je 18. jula, dan nakon likvidacije voe etnikog pokreta u Beogradu, na svoj nain formulisao NJujork tajms: - Istorija e moda odluiti da to nije bio Tito - koji je bio na sigurnom dok su se Mihailovievi borci borili po brdima u prvim danima - ve streljani etniki lider, ija bi statua trebalo da stoji na Crvenom trgu u Moskvi. Ali, da spomenike ni u Moskvi ni u Vaingtonu ne podiu novine, a ni vojska, videe se ve po prijemu zahteva za odlikovanje generala Mihailovia, koji je na Ministarstvo odbrane SAD adresirao Nacionalni komitet amerikih avijatiara, 12. avgusta 1946. godine: "Saglasno s odredbama cirkulara 278 i postojeim zakonima Ministarstva rata, predlae se da se nagrada `medalja za slobodu, sa zlatnom palmom` dodeli generalu Dragoljubu Mihailoviu (posthumo), vrhovnom komandantu Jugoslovenske vojske u otadbini. Preporuuje se da pomenuta nagrada bude dodeljena udovici generala Mihailovia, preko slube vojnog ataea u Beogradu, Jugoslavija. General Mihailovi pomagao je Sjedinjenim Dravama i saveznikoj stvari u ratu protiv neprijatelja. General Mihailovi lino je rukovodio i nadgledao evakuaciju vie od 432 amerika pilota, koji su bili iza neprijateljskih linija. Zapis svakog sluaja nalazi se u dosijeu spasilake misije, nekad stacionirane u Bariju. AVIJATIARI se pozivaju i na poruku koju je Stejt department preneo jugoslovenskoj vladi, 14. aprila 1946: " Kada su 1941. Nemci opustoili Jugoslaviju, general, tada pukovnik Mihailovi, organizovao je i vodio vaan pokret otpora protiv okupatora. Jugoslovenske vlasti ne treba da imaju sumnje, ameriki piloti spaseni su i vraeni do saveznikih linija neustraivim podvizima Mihailovievih snaga..." Znatan broj pilota koji su spasli general Mihailovi i njegove snage zato su formirali Nacionalni komitet amerikih pilota za pomo generalu Mihailoviu i srpskom narodu, kae se u molbi Pentagonu: "Nai pokuaji da se pojavimo na njihovom uvredljivom suenju u Beogradu nisu naili na uspeh, ak ni posle intervencije Stejt departmenta. Jednoglasni smo u u miljenju da naa vlada mora da se odui generalu Mihailoviu. Nae vrsto uverenje je da treba posmrtno da mu se dodeli `medalja za slobodu`. Ovo posebno zbog injenice da je ova nagrada dodeljena mnogima iji je doprinos saveznikoj pobedi daleko manji od zasluga generala Drae Mihailovia. Tri dana kasnije Ministarstvo rata zavelo je ovaj zahtev, da bi kompletan materijal krenuo ka - vojnoj slubi bezbednosti Pentagona. Direktor obavetajne slube, general embrlen, 23. avgusta, alje dalja uputstva: "Priloeni papiri su pregledani i miljenje Obavetajnog odeljenja je da se posle proveravanja zasluga za medalju, treba obratiti Stejt departmentu za politiku povezanu s ovim sluajem. KOMISIJA za odlikovanja nije imala nikakvu zamerku. U odluci je "medalja za slobodu" precrtana rukom,

i dopisano Legija zaslunih, "vrhovni komandant" (vidi sliku). Kompletan tekst, koji e predsednik Truman dve godine kasnije potpisati, Komisija je, na osnovu predloga avijatiara, napravila jo 26. avgusta 1946. godine: "General Dragoljub Mihailovi izvanredno se istakao kao glavni zapovednik jugoslovenskih oruanih... General Mihailovi i njegove snage, uprkos nedovoljnom snabdevanju i borei se pod izuzetnim tekoama, materijalno su doprineli saveznikoj stvari i bili sudeonici u izvojevanju konane saveznike pobede. U Pentagon, ipak, 5. septembra 1946. godine, stie odgovor Stejt departmenta. I, kao to su mnogi i oekivali: Preporuka je uinjena na priloena dokumenta koja ste mi poslali zabrinuti za predloeno posmrtno nagraivanje `medaljom za slobodu, sa zlatnom palmom`, generalu Mihailoviu. Dok Mihajlovieve aktivnosti kao saveznikog komandanta od 1941. do 1944. i, posebno, njegova pomo u spasavanju hiljada amerikih avijatiara jasno daju pravo na takvu nagradu za zasluge, Ministarstvo misli da je, pored pitanja posledica takvog odlikovanja za nae odnose s vlastima marala Tita, nepreporuljivo dodeliti medalju sada. Oseaj je da je posmrtna nagrada nekako ulazudan gest prema oveku za kojeg su nai najbolji napori bili nedovoljni da mu omogue poteno suenje i da spree nje govu ekzekuciju po kratkom postupku. VERA U SUD FNRJ NAJVEI problem svim naporima Komiteta za pravedan sud Drai Mihailoviu, kao i Stejt departmentu, napravio je sam Mihailovi pismom od 2. maja 1946. u kojem potvruje da ima puno vere u dananji sud FNRJ. Poto mi je u istrazi predoeno da je u NJujorku obrazovan komitet za pravedno suenje meni i da je izabran taj komitet u koji su uli ugledni graani, to izjavljujem: 1. Da imam puno vere u dananji sud FNRJ, i smatram da u i bez pomoi sa strane moi da dam svoju pravednu odbranu. 2. Ukoliko budem oseao potrebu za odbranom uveren sam da u biti u stanju da je naem u svojoj zemlji, te mi odbrana koja bi dola ma iz kojih zemalja, pa i saveznikih, nije potrebna

Klimava sila osovine

03. april 2005.

Prema amerikim saznanjima nisu postojali nikakvi dokazi o bilo kakvoj saradnji generala Mihailovia i Sila osovine. Svedoenje amerikog oficira o fotomontaama o tobonjem bratimljenju Nemaca i etnika.
Pie: Veljko Lali KOMISIJA za odlikovanja Pentagona odluila je da generala Dragoljuba Mihailovia uvrsti u Legiju zaslunih, nakon izvetaja istrane komisije Komiteta za pravden sud Drai Mihailoviu. Ova komisija, koja je okupljala najuglednije ljude SAD (est senatora, osam kongresmena, pet guvernera...) otvorila je javna sasluanja u Advokatskoj komori njujorke optine 13. maja. Sasluanja su trajala pet dana, paralelno s procesom koji su komunistike vlasti u Beogradu vodile protiv Drae Mihailovia. Najveu panju Komisija je posvetila navodnoj saradnji Mihailovia sa Silama osovine, jednoj od najteih taaka optunice koji je Vojni sud u Beogradu prihvatio. "Nisu izneti nikakvi dokazi koji bi Komisiji ukazali da je postojala bilo kakva saradnja izmeu generala Mihailovia i Sila osovine. Naprotiv, svi dokazi imaju smisao da snano opovrgnu postojanje bilo kakve saradnje. Treba imati na umu da su sve vrste svedoka... imali punu priliku da je otkriju ako je postojala. lanovi amerike misije koji su bili upueni kod obojice, Mihailovia i Tita, bili su naroito opomenuti da motre i raportiraju o bilo kakvom dokazu saradnje Mihailovia sa Silama osovine", poinje etvrta taka Izvetaja Komisije za pravedno suenje Drai Mihailoviu: navodna saradnja s neprijateljem. SVI svedoci su tvrdili da im je bilo dozvoljeno da na Mihailovievoj teritoriji idu slobodno, bez pratnje, gde god su hteli i kad god su eleli, i da razgovaraju bez ogranienja, podjednako s graanima i vojnicima. Nekoliko ih je svedoilo da ih je sam general Mihailovi molio, kao linu uslugu, da uine nezavisna ispitivanja, i kad napuste Jugoslaviju da raportiraju verno o onome to su videli. Postoje temeljni dokazi koji pokazuju da je saradnja za koju komunisti optuuju Mihailovia, uinjena, u stvari, u Titovom tabu, navodi se dalje u izvetaju Komisije za pravedan sud Drai Mihailoviu: 1. Ameriki oficir koji se spustio padobranom na Titovu zonu sa anglo -amerikom misijom, u kojoj je bio Rudolf eril, sin predsednika engleske vlade, svedoio je da je po njegovom dolask u mesni Titov komandant postrojio partizane i rekao im da je dolazak anglo-amerike misije u Titov tab nedvosmislen

dokaz da je general Mihailovi saraivao s Nemcima. 2. Isti ameriki oficir je kasnije posmatrao kada je ameriki bombarder oboren u akciji. Osam lanova posade(trojica teko ranjeni) spustili su se na etniku teritoriju. Partizani su ubrzo napali etnike i prisilili ih na povlaenje, odvodei sa sobom pet avijatiara koji nisu bili ranjeni. Tada su partizani kazali amerikom oficiru da su videli etnike da vode Amerikance u oblinji nemaki garnizon. Kasnijom istragom taj ameriki oficir je otkrio da su sva petorica bili evakuisani s etnike tritorije. Trojica ranjenih Amerikanaca, koje su etnici bili prisiljeni da ostave iza sebe, negovao je etniki doktor koji je doao tajno nou, kroz partizaneks linije. 3. Drugi ameriki oficir video je u Titovom tabu rad jedne fotografske radionice u kojoj su pravljene fotomontae bratimljenja etnika i Nemaca. Slike su mu bile i pokazane. JEDAN primer navodne saradnje, kako je svedoio oficir delegiran kod Tita, vredan je panje: "Komandant korpusa pod Mihailovievom komandom bio je optuen da ima u svom tabu ima enu pijuna na nemakom platnom spisku. Za taj prekraj, general Mihailovi je nar edio da se komandant izvede pred preki sud. Okrivljeni je pobegao u Titov tab, gde je prijateljski primljen i unapreen u in general-porunika." S druge strane, prema svedoanstvu amerikog oficira delegiranog kod Mihailovia: "U septembru 1944. na oficir bio je na dunosti kod jednog Mihailovievog komandanta korpusa. Uz odobrenje etnikog komandanta pokuao je da pregovara s Nemcima o predaji jednog garnizona. U isto vreme, pokuao je da ugovori s mesnim partizanskim komandantom meusobno primirje i udrueni napad enika i partizana na Nemce. Partizanski komandant je to odbio. Tada su etnici, nakon to su odbili partizanski napad, napali nemaki garnizon, zauzevi ga i zarobivi posadu. Grad su zatim predali Rusima, koji su bili u blizini. Nekoliko asova kasnije, Rusi su zarobili amerikog oficira i stavili ga u isti zatvor s Nemcima. Rusi su poeli da razoruavaju i hapse etnike koji su oslobodili to mesto. Prema beogradskim novinama, etniki komandant je bio ubijen, poto je priznao da je bio kri v za saradnju s Nemcima... DO KRAJA UZ SAVEZNIKE ISKAZI amerikih oficira pred Komisijom pokazuju ne samo nepostojanje saradnje Mihailovia i Sila osovine, ve dokazuju da su general i njegovi ljudi nastavili da vode neprijateljske akcije protiv oba protivnika, Nemaca i Italijana, ak i posle saveznikog obustavljanja pomoi i usredsreivanja celokupne svoje podrke u korist marala Tita, pa i posle italijanske predaje.

Ironija nove vlasti

04. april 2005.

Stejt department uputio otru notu jugoslovenskim vlastima, navodei da je vojno osoblje SAD bilo pridodato tabu Mihailovia gotovo sve vreme njegove ratne slube i ponudilo da oni i svedoe na njegovom suenju. Zvanini Beograd to odbija, uz tvrdnju da
Pie: Veljko Lali OD 47 taaka optunice koju je Milo Mini proitao 10. juna 1946. u Beogradu, Draa je osuen po osam taaka. Prva je glasila: "Kriv je to je od poetka druge polovine 1941, pa za sve vreme rata i neprijateljske okupacije organizovao i rukovodio oruane etnike formacije poznate pod imenom "etnici Drae Mihailovia" i takozvana Jugoslovenska vojska u otadbini, koje su imale za cilj da oruanom akcijom i terorom u saradnji s okupatorom podre okupaciju i ugue oruani ustanak i oslobodilaku borbu srpskog i ostalih naroda Jugoslavije". Draa Mihailovi nikad nije osuen kao ratni zloinac, kako se kasnije orvelovskim zapletom nalo u istorijskim udbenicima, ve uglavnom za zloine protiv NOB -a. Komitet u NJujorku poeo je svoj dokazni postupak, pre podizanja optunice u Beogradu. Polazna taka bila je izjava ministra unutranjih poslova Aleksandra Rankovia "NJujork tajmsu" da se "...oekuje da e Draa Mihailovi biti optuen za saradnju s neprijateljem, za pomo koju je pruao Silama osovine u borbi protiv Ujedinjenih nacija, za odreene zloine prema naem narodu kao to su ubistva, paljevine, pljaka kao i za predaju Nemcima lanova Narodnooslobodilake vojske i saveznikih avijatiara". Nacionalni komitet amerikih avijatiara za pomo generalu Mihailoviu i srpskom narodu, bio je okiran Rankovievom izjavom. Jer, kako je kasnije pisao Dejvid Martin, sekretar Komiteta za pravedno suenje "bilo je tako besmisleno pretpostaviti da su osam amerikih oficira za vezu i nekoliko stotina avijatiara skovali tako dinovsku zaveru kako bi prikrili istinu o Mihailoviu". TITOVA Jugoslavija polako je gubila medijski rat. Prvi put, od 1943. godine, kada je "prvi gerilac Evrope" odjednom postao "kamen u izmi". Pod strahovitim pritiskom javnosti, Stejt department uputio je otru notu jugoslovesnkim vlastima:

"Kada su Nemci pokorili Jugoslaviju, treba se setiti da je general (tada pukovnik) Mihailovi organizovao i poveo znatne snage otpora protiv okupatora... Jugoslovenskim vlastima je sigurno poznato da je u okviru saveznike slube za vezu, vojno osoblje Sjedinjenih Drava bilo pridodato Glavnom tabu generala Mihailovia gotovo sve vreme njegove ratne slube. Treba da im je poznata injenica da su zahvaljujui neustraivim naporima snaga generala Mihailovia, mnogi avijatiari SAD izbavlje ni i sprovedeni natrag saveznicima. Oni raspolau dokaznim materijalom iz prve ruke, ije se iznoenje ne moe izbei prilikom suenja po optubi za saradnju s neprijateljem koju jugoslovenske vlasti nameravaju da podignu protiv Mihailovia. Vlada SAD je ubeena da e pod tim okolnostima jugoslovenska vlada u interesu pravde rado prihvatiti da pripremi sve to je potrebno da osobama koje se dobrovoljno prijave omogui da svedoe pred sudom." Odgovor zvaninog Beograda stigao je 4. aprila: "Vlada FNRJ ali to se ne moe odazvati elji SAD da oficiri amerike vojske koji su bili u tabu Drae Mihailovia budu svedoci i da kao takvi uestvuju u sudskom procesu izdajnika Drae Mihailovia. Ovim sluajem e se baviti vojni sud i on je jedini nadlean da odredi koji e se svedoci pozvati, a vlada FNRJ nema nikakva prava da se mea u nadlenost tog suda. POVRH toga, vlada FNRJ se ne moe sloiti sa sadrinom note u kojoj se ne priznaje izdajniki stav Drae Mihailovia za vreme rata. Vrlo smo iznenaeni da posle svega to je objavljeno i utvreno o saradnji Mihailovia i Nemaca u velikom broju zloina nad naim narodom, nota prelazi preko tih injenica i izraava miljenje koje nije ispravno jer se na mnogim suenjima izdajnikim oficirima Drae Mihailovia, utvrdilo, na osnovu potpuno dragovoljnih iskaza koje vlada FNRJ ima u rukama. Na posletku, izdaju priznaje i sam Draa Mihailovi. Uz to, bila bi velika istorijska greka i dalje tvrditi da je Draa Mihailovi prvi poveo narodni otpor protiv Nemaca u Jugoslaviji 1941. Tano je da je on 1941. organizovao svoje bande, ali je - s malim izuzetkom sve do novembra 1941. posmatrao skrtenih ruku borbu partizana protiv Nemaca dok nije, 2. novembra otvoreno napao snage narodnog otpora, a saraivao je od tada, pa do samog kraja bez prekida, posredno ili neposredno s Nemcima, Italijanima i ustaama protiv partizana... Vlada FNRJ priznaje i veruje da se Draa Mihailovi pretvarao da je njegov stav prema Americi lojalan i da jeste izbavio izvestan broj amerikih avijatiara. Na ovom mestu vlada FNRJ eli da podseti da su snage NOP izbavile, ne tedei svoje ivote, oko 2.000 saveznikih avijatiara koji su najveim delom bili Amerikanci." Na kraju ove, zaista, "tvrde" note Titove vlade, koja ne moe da dozvoli prisustvo sv edoka iz SAD zbog nezavisnosti suda, ipak, kao da ve objavljuje presudu: "Zloin izdajnika Drae Mihailovia prema jugoslovenskom narodu suvie su veliki i uasni da bi se uopte moglo raspravljati je li kriv ili nije." DOPRINOS SAVEZNICIMA AMERIKA tampa i lanovi Kongresa podrali su stav Stejt departmenta. Senator Artur Vanderberg, u to vreme vodei republikanac za spoljne poslove, kazao je s govornice Senata: "elim da pohvalim notu koju je Stejt department uputio jugoslovenskoj vladi. Zbog velik og broja amerikih avijatiara kojima je general Mihailovi spasao ivote, to je pitanje koje duboko zadire u nae interese. Ne manje, nas se tie sudbina generala Mihailovia zbog njegovog ogromnog doprinosa saveznikoj stvari..."

"Pravo" na samooptube
05. april 2005.

Jedan od najpoznatijih advokata Martin Ernst pristao da brani Mihailovia, ali zvanini Beograd nije odgovorio na ponudu. Zato je Mihailovi mesec i po dana optuivao samog sebe?
Pie: Veljko LALI U RATOBORNOM odgovoru na protestnu notu Stejt departmenta, jugoslovenska vlada odbila je svedoenje amerikih avijatiara, ali i obeala da e se prilikom voenja postupka i suenja Drai Mihailoviu potovati sva prava koja pred zakonom uiva svaki optueni. Komitet za pravedno suenje Drai Mihailoviu, koji je predvodio Artur Garfild Hejz, kome je i Hitler dozvolio da brani bugarskog komunistikog vou Dimitrova (osumnjienog za paljenje Rajhstaga) odluio je - da pronae poznatog advokata koji bi branio generala. Pozvali su Morisa Ernsta, u to vreme jednog od najuvenijih. Odmah je pristao. - Poto vi javno tvrdite da se prema Mihailoviu u zatvoru postupa vrlo dobro, pretpostavljam da nije

odseen od sveta i da mu se moe saoptiti da je Moris Ernst, uveni meunarodni advokat za sudske parnice, izrazio da je voljan da ga brani protiv optubi za izdaju i ratne zloine. U duhu meunarodne pravde hoete li da uzmete na sebe da tu ponudu dostavite Mihailoviu i da nam poaljete odgovor - stajalo je u pismu koje je Komitet poslao Aleksandru Rankoviu. Odgovora nije bilo. Suenje Mihailoviu poelo je u Beogradu, 10. juna 1946. godine, u sudnici prepunoj stranih novinara i briljivo izabranih komunista u publici. Suenje je veoma liilo na predratne moskovske procese: javno, pred prepunom sudni com, uz neizostavne radio prenose, i glavnu crtu da su svi optueni - govorili protiv sebe. Nikolaj Ivanovi Buharin, vodei teoretiar marksizma i jedan od voa Kominterne, na sudu je priznao svoje zloine: - Ponavljam svoja potpisana priznanja: mi smo svi izdajnici svoje sovjetske otadbine. Slaem se s drugom tuiocem. Zasluio sam najstroiju kaznu. Moji su zloini neuveni... KAKO je slomljen ovaj tvrdi boljevik. Kako je mogue da je Draa Mihailovi mesec i po dana pred komunistikim sudom optuivao samog sebe. U studiji Na stranom sudu, dr Radoje Vukevi, advokat i profesor univerziteta, tvrdi da je Mihailovi na sebi oseao dejstvo neke tajanstvene droge, koja je poveavala njegovu izoblienost na suenju. Vukevi navodi Drainu reenicu sa suenja koja ukazuje na meksalin, opijat korien u nacistikim i sovjetskim koncentracionim logorima. - Ja ne znam ta je sa mnom. esto hou da kaem: ne, a ja kaem: jeste. Tako je predsednik suda, tokom procesa, u jednom trenutku upitao Mihailov ia: - Da li ste dragovoljno odbili odbranu iz inostranstva od amerikih advokata? - Dragovoljno. Nisam hteo van zemlje da traim odbranu - odgovorio je bezvoljno Draa. Komitet za pravedno suenje, i pored svega, nije odustao. Pred sam poetak suenja advokatu odbrane Dragiu Joksimoviu poslat je saet iskaz amerikih avijatiara, koji su svedoili pred Komisijom: - Stotine amerikih avijatiara smatraju da je sama injenica to su oni danas ivi i zdravi dovoljan dokaz da je etniki pokret bio pokret otpora, a ne pokret saradnje. Neki od avijatiara proveli su gotovo est meseci u Jugoslaviji; veina je provela est nedelja ili dva meseca. Vremenski, njihovo iskustvo zauzima vreme od 10. januara do 17. decembra 1944, a geografski pokriva gotovo celu oblast na kojoj su se borile Mihailovieve trupe. Svi avijatiari koje su spasle snage generala Mihailovia, a ima ih vie od 600, spremni su da svedoe ako im se da prilika, da za sve vreme njihovog boravka s etnicima nisu stekli ni jedan jedini dokaz d a je postojala saradnja s Nemcima: da su, naprotiv, bili svedoci znatnog otpora protiv nemakih okupacionih snaga. DA navedemo ubedljive rei tabnog narednika Brauna, lana posade prvog amerikog aviona oborenog iznad Jugoslavije: "Za pet i po meseci nisam bio svedok nijednom prijateljskom susretu s Nemcima. Jedini susreti kojima sam ikad bio svedok bili su susreti gde se izmenjivala paljba. Dela otpora kojima su ameriki avijatiari bili svedoci: 1. Ameriki avijatiari su esto bili izbavljani Nemcima ispred nosa. Neki, opet, posle okraja s nemakim poterama. Jednom su etnici zaustavili voz da bi oteli Nemcima jednog pilota. 2. Izbavljeni avijatiari su preko objava nemake komandature saznali da je 10 ili 20 seljaka, etnikih pristalica, streljano jer nemake potere nisu pronale avijatiare. 3. Ameriki avijatiari su imali oruanu pratnju do Pranjana, gde je bilo uzletite za evakuaciju. Usput je esto dolazilo do okraja s Nemcima. 4. Avijatiari su bili negovani u tajnim etnikim bolnicama. Porunik Vilijam Roders, predsednik Komiteta, proveo je pet nedelja s nogom u gipsu u jednoj bolnici u Ripnju. 5. Narod je prema avijatiarima uvek pokazivao najveu panju i dobrotu. Seljaci etnici su uvek insistirali da prvo budu uslueni ameriki saveznici, pa oni tek od onog to je ostalo. esto su spavali u ambarima, dok bi avijatiari bili u njihovim stambenim sobama. 6. Neki od izbavljenih avijatiara prisustvovali su napadima na vozove i drugim vrstama sabotae ili su bili oevici kad su nemaki i kvislinki vojnici zarobljavani i ubijani. PILOTA ZA SAPUNE U IZVODU Komiteta za pravedno suenje se kae i kako su etnici bili bedno obueni i slabo naoruani. - Malo je bilo srenih koji su imali obuu, mnogi su ili bosi po najveoj zimi. Porunik Rajai bio je prisutan kada je Kolubarski korpus osvojio Lazarevac. Imali su 6.000 ljudi s ukupno 2.000 zastarelih puaka i jednim pukomitraljezom. etnici nisu imali nikakvog sanitetskog materijala. Na svakog ranjenog etnika koji bi umro od neizleivih rana, bilo ih je deset koji bi umirali zbog nedostatka sapuna. Da su etnici bili voljni da Nemcima predaju i jednog jedinog amerikog avijatiara, sigurno su mogli da dobiju dovoljno sanitetskog materijala da spasu mnogobrojne svoje ranjenike.

Poslednji raport
06. april 2005.

U zavrnoj rei Mihailovi je u svoju odbranu govorio neprekidno etiri sata. Advokat Dragi Joksimovi jedini do kraja bio uz Drau. Kako je suenje u Topideru video izveta "NJujork tajmsa".
Pie: Veljko LALI ADVOKAT Dragi Joksimovi pokuao je u dva navrata da transkript Istrane komisije Komiteta za pravedno suenje Drai Mihailoviu iz NJujorka uvrsti u sudski zapisnik. Odbijen je oba puta. Jedan od najpoznatijih predratnih advokata, koji je vie nego hrabro branio Mihailovia (mnogi advokati su odbili) ostao je uporan da se dovedu ameriki piloti. etvrtog dana suenja Joksimovi je zvanino zatraio da dolete avijatiari iz SAD. Sudija orevi je to odbio. - Za dokaz saradnje - odgovorio je sudija - ima toliko svedoka i dokumenata u Jugoslaviji, da je izlino pozivati jo i neke druge. Nadovezao se i sam Mihailovi rekavi da iako zna da bi iskazi amerikih pilota ili u njegovu korist, slae se sa sudom da bi u naelu bilo izlino da stranci svedoe u njegovu korist. Advokat Joksimovi, koji je posle procesa uhapen i umro (neki kau ubijen) u sremskomitrovakoj kaznionici, tako je ostao jedini ovek koji je u Srbiji, u tih mesec i po dana, branio Drau Mihailovia. Komitet za pravedno suenje 21. juna objavio je tekst koji je naknadno poslat Joksimoviu: - Od srca vam zahvaljujemo za vae napore da ubedite sud da nam dozvoli da svedoimo. Ameriko javno mnjenje ne moe da razume da optueni nee svedoke koji mogu mnogo da doprinesu njegovoj odbrani. Zahtevamo najozbiljnije da ponovo pokuate da ubedite sud i generala Mihailovia da prime nae iskaze. Predlaemo da podsetite sud na raniji uveni sluaj prilikom bosanske aneksione krize 1908, kada su srpski narodni poslanici traili i dobili dozvolu da svedoe pred bekim sudom. KADA je Joksimovi ovo pokuao da proita na sudu, predsednik ga je prekinuo, a publika je uzvikivala svinjo, izdajnie. Hrabri advokat nije ostao duan, sudiji je skrenuo panju da se vie ponaa kao agitator koji s govornice harangira protiv Mihailovia, nego da se nalazi u sudkoj fotelji i predsedava. Kako se suenje bliilo kraju, tuilatvo je postajalo sve bosomunije. Neke take optunice lagano su otpadale, negde su uhvaeni i u lai - kao u navodnim pismima Paveliu, Stepincu i Musoliniju. Poslednjeg dana suenja, 12. jula, dolo je do nekoliko lanih optubi. Svedok Milenko Jovanovi govorio je kako su etnici ubili narednika Dejvida O`Konela. O`Konel, pak, ne samo da je bio iv, ve je bio sekretar Komisije izbavljenih avijati ara. Hitno su poslali telegram, ali suenje je ve bilo zavreno. General Mihailovi osuen je - na smrt. Jedino to je iza suenja ostalo, bila je njegova zavrna re, kada ga nisu prekidali i odvodili na pauzu, im doe sebi. Neprekidno je govorio vie od etiri sata. Dejstvo droge je slabilo... Dopisnik NJujork tajmsa ovako je zabeleio Drain poslednji raport: - Najzad je ovaj od svih naputen ovek, koji je 30 dana bio tako nesrean i neodluan, doao k sebi. Govorio je etiri sata bez nekog retorikog ara, bez ljutnje na svoje politike protivnike i neprijatelje, lucidno i detaljno. Pred nama se nalazio vojnik profesionalac, koji ita svoj izvetaj i koji svojom jednostavnou izaziva divljenje. BRIGA koju je general Mihailovi sve vreme posvei vao detaljima bila je neverovatna... Akcija za akcijom, mesto za mestom, sve do asa kada ga je napustila britanska misija (1994. godine). Ono to je rekao odjekivalo je istinom, pa e, u najmanju ruku, ostati i posle njega kao istorijski dokument. Kada je zavrio svoj govor, sputao se mrak. Tiho prikupljajui svoje zabeleke, rekao je: - Za sebe nisam traio nita. Nikada nisam prieljkivao staru Jugoslaviju, ali je naslee koje sam primio bilo teko... Protiv sebe sam imao itavu jednu organizaciju, jugoslovensku komunistiku partiju, koja ne bira sredstva za postizanje svojih ciljeva. Suoio sam se sa promenama u mojoj sopstvenoj vladi i bio optuen za saradnju sa svim moguim tajnim slubama, neprijateljskim i saveznikim podjednako. Verovao sam da sam na pravom putu, ak sam pozvao i sovjetske novinare ili misiju Crvene armije da me posete i sve vide. Ali sudbina me je nemilosrdno zavitlala u svoj vrtlog. Mnogo sam hteo, mnogo zapoeo, ali su oluje ovog sveta oduvale i mene i moje delo. Jugoslovenske vlasti su objavile da su ubile Drau Mihailovia, 17. jula, na dan kada su 28 godina ranije ruski boljevici ubili poslednjeg ruskog cara Nikolaja Romanova. ISMEVANJE PRAVDE KOMITET je 16. jula objavio apel predsedniku Trumanu da spase ivot generalu Mihailoviu koji je bio veran saveznik demokratija i iji je jedini zloin to se odupro politikom reimu koji ne trpi opoziciju. - Bila bi veita sramota za Ameriku - pisalo je u telegramu - kada naa vlada ne bi upotrebila sva

diplomatska sredstava koja su joj na raspolaganju da sprei da Mihailovi bude pogubljen posle suenja koje je, ustvari, bilo ismevanje pravde.

Svedok protiv lai

07. april 2005.

U iznajmljenom avionu, u misija "Za Mihailovia", avijatiari doleteli u Vaington. Albert Sajc rekao: Mihailovi je iveo za svoju otadbinu.
Pie: Veljko LALI KADA je Aleksandar Rankovi 25. marta 1946. godine sa skuptinske govornice saoptio da su narodne vlasti uhapsile Drau Mihailovia ameriki piloti poeli su, svako za sebe, da pie svojim kongresmenima i vodeim novinama u SAD zahtevajui da im se omogui da ispriaju svoje vienje etnikog pokreta. Ve prvog dana u Beloj kui zavedeno je pismo Majka Makula: Dragi g. predsednie, 4. jula 1994, moja posada bila je primorana da se spusti u Jugu... etnici su spasli mene i moju posadu od Nemaca. Za 38 dana, koliko sam proveo s etnicima, preao sam nekih 500 milja, tako da sam imao prilike da sretnem mnoge od njih... Jednom sam proao kroz varoicu koja se zove Gornji Milanovac. Cela varo, izuzev jedne crkve, bila je zgarite - bacaima plamena bila je unitena do temelja. Uzrok? Blizu te varoi etnici su iz zasede napali i pobili jednu etu nemakih vojnika... etnici su esto od Nemaca bili tueni do nogu. A, ipak, spasli su i starali se o stotinama Amerikanaca slinih meni... Davali su nam sve to su imali, poslednji gutljaj rakije (viski od ljiva), poslednji komad hleba, poslednje pare sira...Mogu pouzdano da kaem da nikad nisam naiao na etnika, vojnika ili pristalic u, koji u srcu nije gajio duboku mru prema Nemcima. Malo-pomalo, oboreni avijatiari stupili su kontakt, da bi ve 10. aprila u ikakom Stivens hotelu osnovali - Nacionalni komitet amerikih avijatiara za pomo generalu Mihailoviu i srpskom narodu. NJihov moto je bio: On je spasao nae ivote - mi emo spasti njegov. IZNAJMILI su avion "si-47", isti tip letilice kojim su naputali Jugoslaviju, nazvali misiju Za Mihailovia i krenuli za Vaington. Kada se u nedelju, 28. aprila avion spustio na N acionalni aerodrom u Vaingtonu, pilote je doekalo nekoliko generala, istaknutih lanova Senata i kongresmena. Sutradan su pozvali Belu kuu i Stejt department. Bili su u oku: reeno im je da je predsednik suvie zauzet, a iz Stejt departmenta su ih uputili na Volvorta Barbura, deurnog za odnose s jugoistonom Evropom. Ogoreni junaci Drugog svetskog rata, 1. maja, u Roli hotelu potpisali su protesnu rezoluciju o bojaljivom i oigledno neiskrenom stavu SAD prema Titovom reimu. "Budui da smo uzalud pokuali da predamo najviim vlastima nepobitan i dokumentovan dokazni materijal kojim se pobijaju optube marala Tita iz Jugoslavije, da je Mihailovi izdajnik i kolaborater; budui da nam je uskraeno pravo da se neposredno obratimo naem Glavnom komandantu...", poinjala je rezolucija u kojoj se sipa drvlje i kamenje na vlasti SAD. Rezolucija je prvo stigla do Kongresa. Poslanici su zvali Stejt department, koji je za nekoliko asova promenio odluku i pozvao delegaciju avijatiara. Primie ih zamenik dravnog sekretara Aerson. Kongresmen Frencis Bolton iz Ohaja, ipak, toliko je bio iznerviran i predsednikovim stavom da je zahtevao novu rezoluciju, koja je ula u kongresni zapisnik. - Danas hou da privuem panju ovog doma na doek koji su toj izuzetnoj delegaciji avijatiara priredili njihov glavnokomandujui i na Stejt department. Ti vazduhoplovci napustili su svoje domove, svoj posao, svoje porodice, podneli znatne trokove da bi mogli da izloe svoje stavove predsedniku i zameniku ministra spoljnih poslova. Ono to oni kazuju vrlo je prosto: oni duguju svoje ivote generalu Mihailoviu. Za njihovog boravka s njegovim trupama, ni jedan jedini od njih, nije ni video ni uo ma ta verodostojno to bi u najmanjoj meri ukazivalo na saradnju generala Mihailovia i naeg zajednikog neprijatelja Nemake. AVIJATIARI su s Aersonom ostali tri puta due od predvienog vremena. Dobili su njegovu linu naklonost, to e se kasnije i potvrditi. Ve 14. maja, SAD su obnovile zahtev Jugoslaviji da se amerik im vazduhoplovcima dozvoli da svedoe na sudu u Beogradu. Ubrzo su se javili i oficiri za vezu koji su bili u Mihailovievom tabu. Potpukovnik Albert Sajc, koji je bio na elu prve misije kod Drae Mihailovia (od septembra 1943. do marta 1944.) iako ogranien svojom zvaninom slubom, poslao je preko supruge izjavu: On je iveo samo za svoju otadbinu. Ja nisam naao nikakvog dokaza da je saraivao s okupatorom, njegov sluaj je naiao na veliko nerazumevanje van zemlje. Kapetan Dord Musulin, koji je bio s Mihailoviem od oktobra 1943. do maja 1944. i koji se 2. avgusta 1944. ponovo vratio za Jugoslaviju na elu Vazduhoplovne misije za spasavanje, u nizu intervjua podvlaio je elju da svedoi u korist Mihailovia. Kapetan Valter Mensfild, pomonik p otpukovnika Sajca, na

jednom velikom skupu Srba rekao je: - Izlazim pred vas kao svedok. Ja sam svedok protiv neobine propagande koja se vodi poslednje dve godine. Doao sam da protestujem protiv jedne od najveih podlosti ovoga veka. Jednom velikom voi preti unitenje... Ubrzo se oglasio i Nik Lali, kasnije jedan od efova Cije za Evropu, koji je gotovo punih pet meseci, bio uz Mihailovia kao ef vazduhoplovne misije za spasavanje. Iako mu je sluba izriito zabranjivala da daje bilo kakve izjave, 28. marta 1946. godine Nik Lali je Klivlend plejn dileru rekao: - Ja sam stoprocentno za generala Mihailovia i ako je potrebno napustiu svoj posao da bih dao iskaz. JUNAKI VOA ARTUR Dibilijan, jedini Amerikanac koji je bio i kod etnika i kod partizana, rekao je Vaington staru, 28. marta 1944. godine, da je Mihailovi bio junaki voa koji se borio za iste ideale i naela kao i mi Amerikanci. On je ispriao i da su mu partizani odredili jednog telohranitelja da stalno motri na njega, dok je kod etnika imao potpuno slobodu kretanja.

Zloina nije bilo

08. april 2005.

Mek Dauel izjavio da mu nije poznato da je general Mihailovi poinio zloine na prostoru Jugoslavije. Nema dokaza da je Draa pregovarao sa Nemcima oko nabavke oruja i municije.
Pie: Veljko Lali JO pre poetka suenja, partizani su pustili u javnost optubu da se septembra 1944. godine, dok se Mek Dauelova komisija nalazila u glavnom tabu, Mihailovi sastao s nemakim predstavnikom Rudolfom tekerom. Kada je suenje poelo to je uneto u optunicu, iako je Komitet za pravedno suenje u NJujorku objavio iskaz pukovnika Mek Dauela u kome tvrdi - da se on, a ne Mihailovi, odazvao nemakom pozivu za sastanak; da je to uinio po odobrenju pretpostavljenih oficira, kao i da je c ilj tog sastanka bio da se ispita mogunost predaje nemakih snaga na Balkanu. Pukovniku Robertu Mek Dauelu nije bilo dozvoljeno da se pojavi pred Komisijom. Advokati Vilijam Timber i Porter endler zato su mu poslali upitnik sa 32 pitanja. Pukovnik je od govorio na sva pitanja pod zakletvom - pred javnim belenikom Ejvisom van Alenom: - U granicama onog to je vama lino poznato, molimo vas da nam podrobnije iznesete okolnosti koje su okruivale razgovore koje je general Mihailovi, u jesen 1944. godine, vodio sa her trekerom? MEK DAUEL: - Nemaki zvanini predstavnici doli su u dodir sa mnom zbog pregovora za predaju nemakih snaga. Kao to je danas svima poznato, Nemci su poslednjih meseci svoga otpora esto traili te dodire koji nisu imali nikakvo g znaaja zato to nacisti nisu hteli da uvide da su savezniki zahtevi za bezuslovnu predaju sasvim ozbiljni. Meni je bilo nareeno da svaku takvu nemaku ponudu sasluam i prenesem dalje. General Mihailovi nije nikako eleo ma kakav dodir s Nemcima, ali je na moje navaljivanje pristao da treker doe. Imao sam dva razgovora sa trekerom. - Kako je general Mihailovi bio sa mnom i neposredno pre i odmah posle tih razgovora, apsolutno je nemogue da je mogao da ima priliku da se nasamo nae sa trekerom. Ba u vreme kada su se ti razgovori vodili, napori jugoslovenskih komunista da uhvate Mihailovia bili su tako uporni i ozbiljni da je Nemcima moralo da bude jasno da general niti je u poloaju da njima pomogne, niti mu ita vredi da prima pomo od njih. Ja sam ubeen da je sve to izrazit primer napora koji se danas ine da se izvrtanjem injenica uniti ugled generala Mihailovia. - Na suenju Mihailoviu neko je svedoio da ste vi i on pregovarali s nekim Nemcem po imenu Nojbaher. Moete li nam rei da li je ikad dolo do nekih dogovora Nojbahera i vas i generala Mihailovia? Mek Dauel: - Ni general Mihailovi ni ja nismo pregovarali s Nojbaherom. Ovaj je navaljivao da se sastane sa mnom kako bismo nastavili pregovore s trekerom. Ja sam bio vrlo rad da se s njim sastanem, jer je bilo od velike vanosti da osiguram predaju nemakih snaga. To je onemoguio veliki pritisak komunista koji su na svaki nain hteli da uhvate mene i generala Mihailovia. - Na suenju generalu neko je svedoio da je po dogovoru izmeu her trekera, vas i generala Mihailovia, on primio od Nemaca 5.500 puaka. Jeste li vi u poloaju da moete tano da nam kaete da li je general Mihailovi zaista primio te puke od Nemaca ili kakvo drugo oruje ili municiju? Mek Dauel: - Siguran sam da Nemci nisu imali prilike da generala Mihailovia ili trupe pod njegovom

neposrednom kontrolom snabdevaju orujem i municijom od septembra 1944. do prolea 1945. godine. Bili smo skljeteni izmeu Nemaca i komunista i u stalnom pokretu, s vrlo malo ljudi. Takoe sam ubeen da general nije imao nikakvih privatnih razgovora sa trekerom, a u pregovorima koje sam ja vodio uopte nije bilo rei o isporuci oruja i municije generalu ili ma kom pripadniku njegove organizacije. - Molimo vas da nam na osnovu linih zapaanja, iznesete u celini sve dokaze a) saradnje generala Mihailovia i osovinskih okupacionih trupa i b) otpora generala Mihailovia osovisnkim okupacionim snagama Mek Dauel: - Ja nemam apsolutno nikakav dokaz da je bilo saradnje generala Miha ilovia i okupacionih snaga. Otpor generala Mihailovia osovinskim snagama bio je ogranien nedostatkom ratnog materijala, gotovo neprekidnim napadima komunista na njegove snage i svirepou nemakih odmazdi nad njegovim narodom. - Dok ste bili kod generala da li ste ikad primetili da je on pravio ili uestvovao u zloinima nad sopstvenim narodom - zloinima kao to su ubistva, paljevine, pljaka? Meki Dauel: - Nije mi poznato da je general Mihailovi ili koji od njegovih pripadnika pravio zloine nad Jugoslovenima ili nad ma kim drugim. PARTIZANE NISMO OSEALI POSLE pogubljenja Drae Mihailovia na suenjima u Beogradu pojavili su se i neki od vodeih nemakih predstavnika. U decembru 1946. pred sudom se naao Franc Nojbaher, bivi generalni opunomoeni k za Balkan. - Nemaki rajh nije mogao iz Srbije da izvlai hranu, jer vam to nisu doputale nae partizanekse borbene jedinice - pitao je dravni tuilac Nojbahera. - Kao ef nemake privrede u okupiranoj Srbiji - odgovorio je Nojbaher - odluno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni oseali. Ako su naa skladita bila stalno napadana, pljakana i unitavana, to je bila krivica Mihailovievih ljudi, a ne partizana. Oni su ispred nas zatvarali sve puteve do sela i riznica, te tako spreavali i svaki nemaki izvoz iz Srbije. - Vi niste samo ratni zloinac, nego i bitanga. Oduzimam vam re - kazao je tuilac.

Puna kontrola - mala

09. april 2005.

Mihailovi je imao punu kontrolu samo nad svojom malom grupom i snagama nekolicine drugih voa. General pokuavao da ujedini sve Jugoslovene, ali su stareine tvrdile da to ne ide.
Pie: Veljko LALI OBAVETAJNA sluba amerike vojske 1942. godine angaovala je Roberta Mekdauela, jednog od najboljih poznavalaca prilika u Jugoslaviji i profesora moderne istorije Balkana na Miigenskom univerzitetu. Postao je ef balkanskog odseka, a u avgustu 1944, kao pukovnik, spustio se u tab generala Drae Mihailovia. Amerika vojska namerno je Mekdauela poslala kod generala Mihailovia, jer je smatran za ruiastog (u amerikom argonu komunistu) koji se jo 1942. zalagao da se vojna pomo jednako dodeljuje partizanima, kao i nacionalistima, koje je vlada SAD tada jedino snabdevala. - Molimo vas da u optim crtama iznesete svoju ocenu doprinosa saveznikoj stvari i etnika generala Mihailovia i Titovih partizana? - jedno je od pitanja na koje je odgovorio Komisiji za pravedno suenje Drai Mihailoviu: - Na osnovu svih raspoloivih podataka, moje je miljenje da su Nemci daleko vie mrzeli Mihailovia nego Tita, vie od njega zazirali i da je srazmerno vie osovinskih trupa bilo na etnikoj nego na partizanskoj teritoriji. Ima jasnih dokaza da Tito i oni koji su za njega, preuveliavaju veoma njegov doprinos. Najznaajnija dela sabotae osovinskih saobraajnih veza napravili su etnici. I Mihailovi i Tito dali su svoj doprinos saveznikoj stvari. Ali je jugoslovenski doprinos bio znatno umanjen graanskim ratom. - Ima jasnih dokaza da je Mihailovi bio spreman da svoje snage stavi pod angloameriku komandu i da sarauje s Titom, dok ovaj nije bio rad da tako potini stvar za koju se borio u ratu protiv Nemaca. Otuda, moje je miljenje da je Mihailovievo zalaganje bilo vee od Titovog i da je on srazmerno sredstvima kojima je raspolagao, postigao vie. MEKDAUEL pred Komisijom tvrdi da je u njegovu dunost spadalo da prijavi svaku pojavu koja bi se mogla protumaiti kao saradnja s Nemcima, a zatim na direktno pitanje odgovara: - Nisam primetio

nikakvo delo saradnje. - Priroda pokreta koji je poveo general Mihailovi naila je na veliko nerazumevanje u inostranstvu - kazao je Mekdaeuel. - Nacionalistiki pokret otpora protiv osovinske najezde izbio je spontano po celoj zemlji; kao i u amerikoj revoluciji. Ustanici su svaki u svom kraju prvenstveno bili odani svom lokalnom voi, a njih je bilo na hiljade. Uloga Mihailovia bila je da pokua da povee njihovu delatnost i iskreno se oseao pogoenim zbog strane propagande koja je pogreno tumaila njegov stav. General Mihailovi je imao punu kontrolu samo nad svojom malom grupom i snagama nekolicine drugih voa. Imao je deliminu kontrolu nad mnogobrojnim drugim etama ije su stareine usvojile optu generalovu strategiju, a nad izvesnim etnikim bandama nije imao ba nikakvu kontrolu. Ameriki pukovnik posebno je podvukao igru oko rei etnik. - Bilo je etnika uz Mihailovia, ali je srpska poslunika vlada takoe imala svoje etnike, kao i Nemci i Italijani svoje, a izvesne bande nisu bile vezane ni uz koga. - Da li vam je poznat neki sluaj da su etnike stareine, pod komandom Mihailovia, prosto odbile da ispune njegova nareenja? MEKDAUEL: - Znam za nekoliko sluajeva u kojima su pojedini istaknuti etnici, iako potpuno odani Mihailoviu prosto odbili njegova nareenja. U dva maha odbili su da svoje trupe pomere na mesto okupljanja, iako im je bilo nareeno, a jednom je jedan komandant odbio da pokae spisak automatskog oruja koje je imao. U tim sluajevima istraga je pokazala da je uzrok neposlunosti bio strah od komunistikog napada na njihova sela, ako bi se njihove trupe udaljile. Seam se jo dva ili tri sluaja u kojima je Mihailovi uzalud zabranio oblasnim komandantima da produe s odmazdama protiv Hrvata i muslimana koji su ranije uestvovali u pokolju Srba. General je pokuao da ujedini sve Jugoslovene, ali su stareine tvrdile da u takvim sluajevima ne mogu da obuzdaju svoje ljude. - Da li je bilo nagodbi izmeu Nemaca i pojedinih etnikih voa? MEKDAUEL: - Bilo je etnikih voa koji nisu pripadali Mihailoviu i koji su nesumnjivo pripadali Nemcima. Meni nije poznato da je bilo nagaanja etnika pod njegovom komandom, ali po obavetenjima iz druge ruke i mojoj linoj oceni jugoslovenskog duha, mogu da zamislim da je takvih nagodbi bilo u krajevima koji su privremeno izmicali autoritetu generala Mihailovia. Izgleda da su se te nagodbe ticale primanja oruja i municije koji su bili potrebni za odbijanje komunistikih napada. Imamo nepobitnih dokaza kako su Titove snage neumorno napadale kako bi mogle zavladati Srbijom, Crnom Gorom i Hercegovinom. To su bili napadi velikog obima, poevi od 1943, u najveoj meri orujem koje su primali od Anglo-Amerikanaca. Posledice komunistikih uspeha bili su masovna streljanja i gubitak imovine, a, kako ja cenim jugoslovenski mentalitet, selj aci bi traili pomo i od samog avola da bi odbranili svoje zajednice. ODBEGLI OFICIRI VOA srpskih etnika odricao se svojih oficira koji su poeli da sarauju s Nemcima, ispriao je pukovnik Robert Mekdauel. - Jedan ameriki oficir koji je pred kraj zime i u prolee 1945. proveo nekoliko nedelja s generalom izjavio je kako je general Mihailovi odbio pomo crnogorskih etnika koji su se zajedno s Nemcima povlaili ka Bosni. Oficir koji je komandovao crnogorskim etnicima bio je ranije prisan prijatelj Mihailoviev, pa, ipak, general je odbio ak i da vidi tog oveka. Ja sam video dokumenta da je bilo jo sluajeva da su preanji Mihailovievi prijatelji, koji su podlegli nemakim ponudama, uzalud traili da obnove odnose s generalom. Bili su odbijeni - pod zakltevom je ispriao Mekdauel.

PROFESORI UZ RAVNU GORU VEINA seljaka i intelektualaca pripadala je etnikom pokretu, izjavio je u pisanoj izjavi ameriki pukovnik Robert Mekdauel. - U povlaenju, s komunistima za petama, bila je uobiajena pojava da se seljaci poreaju s obe strane puta ak i usred noi, sa suzama i da nude vodu i hranu ljudima pozivajui boji blagoslov za generala - priseao se Mekdauel. - Ti su seljaci bili svesni da e za koji sat pasti u ruke komunistima. to se intelektualaca tie, uspeo sam da ustanovim, da je dve treine profesora Beogradskog univerziteta radilo za organizaciju generala Mihailovia.

Bez pomoi - slom!

10. april 2005

Da su saveznici uskratili vojnu i ekonomsku pomo partizanima, njihov pokret bi krahirao za nekoliko meseci, ocena je amerikog posmatraa. Kada su sovjetske snage ule na teritoriju Jugoslavije, ispostavilo se da njihova komanda nema jasnu politiku.
POLOVINOM 1944. godine Amerikanci su uputili svoje misije kod Drae Mihailovia i Josipa Bro za - na Ravnu goru pukovnika Roberta Mekdauela, kod partizana pukovnika Erlija Hantingtona. eril se toliko iznervirao da je protestovao kod Ruzvelta. SAD su odgovorile da misija nije politikog ve vojnog karaktera, sa zadatkom da organizuje evakuaciju oborenih amerikih pilota. Ovo, naravno, nije bilo tano, jer je ve postojala misija Haljard, koju je predvodio Dord Musulin. Misija Render, s obavetajnim pukovnikom Robertom Mekdauelom na elu, pre rata jednim od najpoznatijih profesora istorije Balkana, bila je iskljuivo vojnopolitika. U njegovoj misiji bio je i vrhunski obevetajac srpskog porekla Nik Lali. I drugi lanovi Rendera - izuzev porunika Elsvorta Kremera, bili su srpskog porekla: kapetan Don Milodragovi i porunik Milan Rajai. Misija Render u Srbiji je boravila do prvog novembra, ba kada su trupe Crvene armije nadirale sa svih strana. - Kada su ruske armije prele granicu poeli su od nacionalistikih komandanata da stiu izvetaji da ruska vrhovna komanda nema neku odreenu politiku. Komanda generala Mihailovia je uspostavljala veze izmeu Rusa i nacionalista gde god je bilo mogue. U mnogim sluajevima, ipak, nacionaliste su hapsili Rusi, a nekad partizani, koji su saraivali s Rusima. Ponekad su ruski komandanti usp ostavljali prijateljske odnose s lokalnim nacionalistima i uveravali ih da je ruska okupacija vojne prirode i privremena - kae se u nepolitikom izvetaju pukovnika Mekdauela, 23. novebra 1994. godine, tabu 2.677 regimente. On je bio zaprepaen probritanskim raspoloenjem meu nacionalistima, uprkos pomoi koju su Britanci pruili partizanima. ONI ne mogu da prihvate odluku Amerike kojom se odriu odgovornosti za razvoj dogaaja na Balkanu napisao je Mekdauel u obavetajnom izvetaju. Prihvatili bi i ameriku okupaciju, zajedno s britanskom i ruskom, jer su uvereni da je to jedini nain da se sprei graanski rat, obezbedi nadgledanje izbora i priznavanje odgovorne vlade Jugoslavije posle toga. Partizani su oigledno bili obaveteni o Mekdauelovom izvetaju, jer je na suenju Drai Mihailoviu nekoliko puta reeno kako je amerika misija uveravala Mihailovia da e amerike trupe ui u Jugoslaviju. - Ja nikad nisam izjavio niti uinio nagovetaje da e amerike trupe ui i okupirati Jugoslavij u - odgovorio je Komitetu za pravedno suenje Mekdauel. - Naprotiv, na mnoga pitanja Jugoslovena uvek sam tvrdio da ima vrlo malo ili nimalo izgleda da se amerike trupe nau u Jugoslaviji. Jedna od najveih zamerki na suenju u Beogradu bila je i, navodna, Mekdauelova izjava da se amerika omladina ne bori za komunizam i da ameriki narod ne eli da vidi komunizam u Srbiji. - Ja sam esto izjavljivao, kao odgovor na nemaku propagandu, da je amerika namera da celu Evropu preda komunistima, da mi ne aljemo svoju omladinu da gine za komunizam, ve iskljuivo da uniti nacizam. Isto tako sam izjavljivao da se nas ne tiu unutranji poslovi Jugoslavije - kazao je Mekdauel. Da ameriki obavetajni pukovnik nije ba bio nezainteresovan za politika pitanja, vidi se iz njegovog izvetaja: - Sadanja snaga partizanskog pokreta, politika i vojna, rezultat je rata ili, preciznije, britanske i amerike vojne pomoi. Danas je partizanska armija uglavnom regrutovana. NJene najbolje jedinice sastoje se od raseljenih stanovnika. Kad bi saveznici uskratili vojnu i ekonomsku pomo partiznaskoj vojsci, njihov sadanji pokret bi propao za nekoliko meseci. PREMA Mekdauelovoj proceni: - Tito moe da odri sadanji poloaj i vlast samo nastavljanjem saveznike pomoi i stanjem koje je nalik na ratno. - Vojna snaga nacionalista ne moe da podnese klasini rat protiv partizanske armije kojoj pomau saveznici - nastavlja ef misije Render. - Uprkos svemu, gde god izbije pravi graanski rat, nacionalisti: Srbi, muslimani, Hrvati i Slovenci verovatno e se u poetku odupreti na klasian nain. Oni e biti poraeni ukoliko se nastavi saveznika pomo, zbog nedostatka municije i sposobnosti partizana da se brzo grupiu. Takvim porazom bie zapoet period gerilskog ratovanja o emu ve postoje planovi, objanjava Mekdauel: - Oni raunaju da e Titu biti potrebna vojna nadmo etiri prema jedan, tj. aktivna vojna sila od 400.000 ljudi, da razbije organizovani gerilski otpor. S obzirom na partizanske snage od 200.000, oni veruju da partizani nee biti u stanju da uspeno okupiraju vei deo Jugoslavije, tako da e se gerilska borba nastaviti jo najmanje dve godine. Oni, zatim, veruju da e se Tito, ukoliko pokua da izgradi armiju dovoljno veliku za est meseci ili godinu dana, toliko preopteretiti da e sam doprineti svom padu. Ameriki pukovnik naglaava kako se pripreme nacionalista za gerilski otpor obavljaju s najveom

ozbiljnou, kao i da se nacionalisti nadaju da e se saveznici konano odrei nasilnog uspostavljanja partizanske dominacije. DELATI SOPSTVENOG NARODA NACIONALISTIKE voe predviaju starhovladu nalik onoj koju su partizani ve uspostavili protiv Srba, kae se u izvetaju amerikog obavetajnog pukovnika. - Oni, ipak, oekuju da komunistiko rukovodstvo nee biti u stanju da nae dovoljan broj ljudi koji e tako dugo pristati da budu delati sopstvenog naroda - napisao je Robert Mekdauel. - Ono ega se najvie plae je da e se jugoslovenski partizani udruiti s komunistikim pokretima iz susednih zemalja i da e Jugoslaviju terorisati armija Maara, Rumuna, Bugara i Albanaca, pod Titovom komandom.

Dva reda mrnje

11. april 2005.

etnici ovim redom mrze: partizane, Bugare, Nemce, dok partizani ovim redom mrze: etnike, Nemce, Bugare, napisao potpukovnik Albert Sajc. ta javlja nemaki poslanik iz Zagreba Berlinu.
Pie: Veljko LALI NA suenju Drai Mihailoviu pred revolucionarnim sudom u Beogradu izneto je stotine dokaza o svestranoj i sistematskoj saradnji etnika i Nemaca. Pred komisijom za poteno suenje Drai Mihailoviu u NJujorku, u isto vreme, stotine saveznikih pilota i nekoliko efova amerikih misija na Ravnoj gori tvrdili su da nema nikakvih dokaza o saradnji s Nemcima. Naprotiv, lanovi Mekdauelove misije, samo u septembru 1944. bili su svedoci - kada je tri hiljade etnika zauzelo Kadinu Luku, kada je zauzet Lazarevac, kada je savladan nemaki garnizon u Vreocima i unitena elektrina centrala, izvor jedne treine beogradske struje, kada su trupe majora Keserovia zauzele Kruevac i predale ga s oko 1.000 zarobljenika Rusima, kada je uniteno 20 kilometara pruge izmeu Doboja i Tuzle. Svi ameriki piloti odgovorili su odreno, na pitanje istrane komisije Komiteta u NJujorku: - Da li je postojala saradnja Mihajlovievih trupa i Nemaca? Kako pomiriti takve protivrenosti? Sekretar Komiteta za pravedno suenje Dejvid Martin napisao je u knjizi "Rodoljub ili izdajnik", da je besmisleno pretpostaviti da je osam amerikih oficira s nekoliko stotina avijatiara skovalo tako dinovsku zaveru kako bi prikrili istinu o Mihailoviu, kao i to bi bilo besmisleno odbaciti sve objavljene dokumente kao bezvredne. On pronalazi reenje u sukobu Tita i Mihailovia koji je bio nemilosrdan, kako to samo moe da bude samo graanski rat na Balkanu. "ETNICI ovim redom mrze: partizane, Bugare, Nemce, dok partizani ovim redom mrze: etnike, Nemce, Bugare", pie potpukovnik Albert Sajc, ef jedne od misija na Ravnoj gori, u izvetaju koji objavljuje Miodrag Pei, u knjizi Draa Mihailovi, u izvetajima amerikih i britanskih obavetajaca. - Ponovo naglaavam da bi se obe grupe, etnici i partizani radije borile meusobno, nego s Osovinom, mada obe strane mrze Osovinu. Mihailovieve jedinice udarali su po partizanima iako su ovi bili usred borbe s Nemcima ili ustaama, partizani bi udarali na etnike pod istim uslovima, nadovezuje se Dejvid Martin. - U tom graanskom ratu obe strane mrzele su protivnika isto koliko i Nemce, zato to su obe oseale, s razlogom, da e reenje tog sukoba biti presudno za celokupnu budunost zemlje - dodao je sekretar Komisije za pravedno suenje. - Izvesnih nagodbi s neprijateljem bilo je s obe strane. veina tih nagodbi bila je ogranine prirode, a iz istorije nam je poznato da se tome uvek pribegavalo u borbi gerilskih snaga protiv neprijatelja. Tu je spadala razmena zarobljenika, kao i privremena obustava neprijateljstava - neka vrsta dogovora koji je Mihailovievim snagama davala odreene ruke za borbu protiv partizana, a partizanima za borbu protiv etnika. Jedna od najpoznatijih nagodbi, ipak, pronaena je znatno kasnije u dokumentima nemake obavetajne slube. Po jednom memorandumu, objavljenom 1973. u knjizi Valtera Robertsa, 13. marta 1943. dolo je do sastanka divizionog generala Benmignusa Dipolda, komandanta nema ke 717 peadijske divizije i trojice glaveina partizanskog pokreta - Milovana ilasa, Vladimira Velebita i Koe Popovia. Roberts saima sadraj memoranduma i nekih kasnijih dokumenata: PARTIZANSKA delegacija je naglasila da partizani nemaju razloga da se bore protiv nemake vojske", dodajui da se bore protiv Nemaca samo zbog samoodbrane, "ali da jedino ele da se bore protiv etnika... da e se boriti protiv Britanaca ako se ovi docnije iskrcaju u Jugoslaviji... i da, poto ele da se usresrede na borbu protiv etnika, predlau da se odrede interesne sfere svakog od njih." Nekoliko dana kasnije, nemaki poslanik u Zagrebu, Kae poslao je poruku u Berlin da e Tito i njegove

pristalice prekinuti borbu protiv Nemake, Italije i Hrvatske i povui se u Sandak da raspravi raune s Mihailovievim etnicima. Velebit i ilas 25. marta nemakim avionom lete iz Sarajeva za Zagreb na pregovore s generalom Glajzom fon Horsenauom. Kada je Ribentrop, etiri dana kasnije zabranio svaku dalju vezu s partizanima, Kae je odgovorio da se u svim dosadanjim pregovorima uverio da se na Titova obeanja moe osloniti. "Niti je mene, niti jednog lana Centralnog komiteta uznemiravalo to tim pregovorima moda izdajemo Sovjete, internacionalizam ili na krajnji cilj. Naterala nas je vojna nuda", pisao je kasnije ilas. "Istorija boljevizma, ak i bez Brest-Litovskog ugovora i pakta Hitler-Staljin, puna je takvih sluajeva. Pregovori su voeni u velikoj tajnosti. Od naih na vrhu niko se nije bunio, samo smo Rankovi i ja malo vie sumnjali u ishod, nego Tito. A, to se tie stalnog primirja ili nekog ireg sporazuma, niko u stvari nije u to verovao." Britanski oficiri koji su se padobranima sputali kod Tita 1943. godine, i koji su pevali slavopojke partizanskom pokretu, nisu oigledno ni za trenutak pomislili da je to pokret koji se pre samo nekoliko meseci pregovarao s Nemcima, i ak primio obavezu da se suprotstave Britancima ukoliko se iskrcaju na Balkan. STRELJANJE ETNIKA U DECEMBRU 1946, na suenju SS generalu Augustu Majsneru, dravni tuilac pitao je osumnjienog: Samo u selu Jajinci ubili ste vie od stotinu hiljada zarobljenih partizana i komunista? General Majsner: - Ne znam taan broj, ali mislim da preterujete. Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske potpisala je kapitulaciju, ali je ovdanji neodgovorni ljudi nisu potovali i oni su krivi za nae represalije. Pri tom, naroito istiem gerilu generala Mihailovia. Ne znam koliki je broj Srba pogubljen u Jajincima, ali znam, kao glavnokomandujui za celu Srbiju, da su svuda, od deset streljanih, njih devet bili borci ili pomagai rebela Mihailovia.

Saveznik bez mrlje

12. april 2005

Pod zakletvom, sedmorica amerikih oficira izjavili da su Mihailovia smatrali svojim vernim saveznikom. Britanski oficiri svedoci deset etnikih operacija protiv Nemaca.
Pie: Veljko Lali SEDMORICA amerikih oficira pod zakletvom su potvrdila istranoj komisiji Komiteta za pravedno suenje u NJujorku da su Mihailovia smatrali za vernog saveznika, odbacivi svaku optubu za s aradnju s Nemcima, za koju ga je teretio sud u Beogradu. U isto vreme, petorica britanskih oficira, i pored snanog pritiska Londona, koji se jo 1943. odrekao Drae Mihailovia, poslali su pismo Komitetu u NJujorku, u kojem tvrde da su lino prisustvovali u deset etnikih napada na sile osovine. - Osim tih, isto vojnih operacija, snage generala Mihailovia pritekle su u pomo bar jedanaestorici britanskih i stotini odbeglih saveznikih ratnih zarobljenika, i spasli 40 saveznikih avijatiara - napisali su britanski oficiri Armstrong, Bejli, Desper Rutam, Erik Grinvud i Kenet Grinliz. NJihova vlada, neto ranije, napustila je Mihailovia i pridruila se Titu - zbog neborenja etnika. I istina, u velikom broju poruka s terena, pukovnik Hadson, i kas nije pukovnik Bejli, podvlaili su injenicu da je nemogue oekivati isti stepen vojne aktivnosti kakav je bio kod partizana, od pokreta sastavljenog uglavnom od seljaka zemljoposednika, kao to je bio sluaj s Mihailovievim pokretom. Sekretar Komiteta za poteno suenje Drai Mihailoviu Dejvid Martin, razmatrajui Drugi svetski rat u Jugoslaviji, partizanskom pokretu odaje priznanje koje mu se duguje. - BORIO se vie nego ijedan pokret otpora u Evropi i proleterske brigade koje su sainjavale vo jno jezgro pokreta, po svoj prilici, bile su najilavije i najprekaljenije gerilske jedinice u zaraenoj Evropi napisao je Martin, ostavljajui nedoumicu: - Da li je to uopte bio pokret otpora ili revolucionarni pokret, kome je jedini cilj bio uspostav ljanje komunistike diktature? Milovan ilas je, odgovarajui na slino pitanje, odgovorio: - Vojne operacije nas komunista bile su motivisane naom revolucionarnom ideologijom. erilu to sigurno nije morao da saopti ilas, tako da je, kako je i sam kasnije zapisao u svojim memoarima, seajui se razgovora sa Staljinom, sudbinu Jugoslavije za narednih pedeset godina zapeatilo veliko meanje karata imperijalnih sila, onako, u prolazu. To je i razlog zato se jedino u Jugoslaviji primenjivala drukija taktika pokreta otpora. U Francuskoj, Poljskoj, Norvekoj, Holandiji strategija saveznika bila je: pritajiti se, nervirati neprijatelja

pasivnim otporom, sabotaom i sitnijim gerilskim napadima, i izbegavati velike oruane sukobe sve dok se ne izgrade dovoljne snage za opti ustanak. To je upravo bila Mihailovieva strategija, koju su Britanija i Amerika svesrdno podrale na poetku rata. - DRAA Mihailovi, suoen s nemakim represalijama zbog napada nacionalista 1941. godine, obavestio je saveznike da dalje krupnije akcije protiv Nemaca nemaju nikakve svrhe, sve dok saveznici ne budu spremni da se iskrcaju na Balkan - napisao je u izvetaju tabu 2.677 regimente, pukovnik Robert Mek Dauel. - Ovakav stav je bio u potpunom skladu s politikom britanske i ame rike vlade prema svim patriotima u okupiranim zemljama. Nesporazum Britanaca i Mihailovia izbio je povodom sabotaa i manjih inova otpora. Nacionalisti u Srbiji, a posebno u Beogradu, ipak, nastavlja Mek Dauel, odupirali su se pasivno i sabotaama sve vreme okupacije, a u istonoj Bosni to je pre bilo pravilo, nego izuzetak. - Sve vreme nacionalisti su podnosili nemake odmazde, bili streljani i stavljani u koncentracione logore. Samo su Poljaci podneli rtava kao srpski nacionalisti - zakljuuje Mek Dauel. Te odmazde bile su dobrodole komunistima, tvrdi sekretar Komiteta za pravedno suenje Drai Mihailoviu. - Svaki demokratski pokret otpora mora da vodi rauna o eljama sopstvenog naroda i mora da se trudi da ga zatiti od nemilosrdnih odmazdi - napisao je Dejvid Martin. - Komunisti, pak, nisu imali te obzire. Moe se rei da su im te odmazde ak odgovarale, ukoliko se nisu ticale njih lino. Jer, posle tih masovnih unitavanja i popaljenih sela, stotine, a nekad i hiljade seljaka bealo je u um u, gde su ih doekivali strunjaci za vrbovanje. Krug masovnih ubistava tako se nastavljao: - Seljaci koji su kao posledicu tih odmazdi izgubili svoju stoku, svoje domove, lanove svojih porodica, bili su odlini regruti za komunistike bataljone; jer su goreli od elje da se osvete neprijatelju, ne obazirui se na to to e njihova osveta biti povod za nova masovna ubistva i za paljenje novih sela. BOLJE KOMUNIZAM ADOLF Hitler uvek je smatrao srpske nacionaliste najveim neprijateljem na Balkanu. ak i pri kraju, 22. avgusta 1944, Hitler je feldmaralu Maksimilijanu fon Vajhsu i Hermanu Nojbaheru naglasio da razume se, nema pomena o davanju oruja etnicima, i podvukao da Nemaka mora odluno da se odupre svakom planu za stvaranje velike Srbije." General Albert Jodl izneo je Hitlerove poglede, prema Nojbaherovim memoarima, ovako: - Srpska vojska ne sme da postoji. ak je bolje izloiti se izvesnoj opasnosti od komunizma. NEPRIJATELJ BROJ 1 EF Gestapoa za Srbiju, pukovnik Vilijam Fuks, rekao je na suenju u Beogradu da "Gestapo nije imao nikakvih veza s generalom Mihailoviem. - tavie, mi smo Mihailovia uvek smatrali za neprijatelja broj jedan. Zato su svi pripadnici njegovog pokreta bili proganjani bez milosti - rekao je Fuks, pred zaprepaenim dravnim tuiocem. - Od Hitlera, pa do naeg poslednjeg vojnika na Balkanu, generala Mihailovia i njegove gerilce smatrali smo najveom opasnou po nas. Tuilac nije izdrao: - Dosta! Ni rei vie. Zahtevam, drugovi sudije, da se pretres odmah prekine i da suenju ovom zloincu vie ne prisustvuju strani dopisnici.

Vie od - presude!
13. april 2005.

Sudbina srpskog naroda ostaje na savesti onih koji su o njemu odluivali i koji su napustili saveznike u najteem trenutku. Zato Vojni sud u Beogradu nije dozvolio svedoenje amerikim pilotima(?).
Pie: Veljko Lali U OKUPIRANOJ Evropi nije bilo podviga slinog spasavanju amerikih pilota iznad Srbije. Posebno zato to su saveznici uskratili pomo Jugoslovenskoj vojsci u otadbini i stavili se otvore no na Titovu stranu. Drau Mihailovia unitio je Bi-Bi-Si, koji ga je 1941. i uzdigao do zvezda. Tome je, naravno, najvie doprineo britanski ratni premijer, koji je krajem novembra u Kairu, efu svoje misije kod partizana Ficroju Maklinu, koji ga je upozorio na komunistiku opasnost odgovorio: - Imate li vi nameru da se posle rata nastanite u Jugoslaviji?

- Ne, ser. - Ni ja - kazao mu je Vinston eril, tako reavajui pitanje Jugoslavije za narednih pedeset godina. Kada su ameriki piloti poeli da padaju iznad Srbije, administracija je poslala, i pored negodovanja Britanije, svoje misije. Pred Istranom komisijom Komiteta za pravedno suenje Drai Mihailoviu svi su kasnije svedoili u njegovu korist. Kao i stotine amerikih pilota, koji su se sami uverili ta se deavalo u Srbiji 1944. godine. KOMISIJA je na kraju donela rezoluciju u kojoj se tvrdilo: ...Nikakav dokaz nije iznet pred komisiju na osnovu kojeg bi se moglo zakljuiti da je bilo saradnje izmeu generala Drae Mihailovia i sila osovine. Naprotiv, svi iskazi svedoka ukazuju da takve saradnje nije bilo... ...Ubeeni smo da je dokazni materijal koji je ova komisija prikupila od tako presudnog znaaja po utvrivanje krivice ili nevinosti generala Mihailovia za ratne zloine, da bi po merili ma pravde kojih se dre svi civilizovani narodi, odbacivanje tog dokaznog materijala bilo do te mere tetno da bi pravedno suenje bilo onemogueno. Revolucionarni vojni sud u Beogradu, nije dozvolio amerikim avijatiarima da svedoe pred sudom, niti je razmatrao izvetaj istrane komisije iz NJujorka. I pored nekoliko zahteva Mihailovievog advokata Dragia Joksimovia. Ni sam Mihailovi nije se naroito branio pred sudom, oigledno svestan da je od svih naputen. Kako je sam rekao supruzi Jelici, kada ga je posetila u zatvoru, jedino mu nije jasno kako se nijedna puka ne uje u Valjevu, kada mu se nedavno itav srpski narod kleo na vernost. "Verujem da e obim partizanskih aktivnosti u uoj Srbiji izazvati krvav graanski rat, jer je ta zemlja definitivno za kralja i radikalno protiv komunizma", pisao je u izvetaju 1944. ameriki potpukovnik Albert Sajc. S Rusijom, Britanijom i Amerikom uz sebe, partizani su, ipak, lako pobedili. Crveni lov na vetice zaledio je Srbiju. U Bosni je uhapen Mihailovi, ba kada je stupao u vezu s Britancima, kako bi nakratko napustio zemlju. Ameriki piloti i oficiri jedini su podigli glas. Poslednji obavetajni oficir koji je Drau napustio 27. decembra 1944. Nik Lali, svoje izlaganje pred Istranom komisijom u NJujorku zakljuio je reima: Sudbina srpskog naroda ostaje na savesti onih koji su o njegovoj sudbini odluivali i koji su prave i iskrene saveznike napustili kad im je bilo najtee. AMERIKA je 29. marta 1948. godine, pokuala da sa sebe skine ljagu. Hari Tr uman potpisao je srpskom generalu najvee odlikovanje koje SAD daju stranim dravljanima - oreden Legija zaslunih, prvog stepena. General Dragoljub Mihailovi izvanredno se istakao kao Glavni zapovednik jugoslovenskih oruanih snaga i kasnije kao ministar vojni, organizujui i vodei krupne snage otpora protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju, decembra 1941. do decembra 1944. godine. Zahvaljujui neustraivim naporima njegovih trupa, mnogi ameriki avijatiari bili su spaseni i bezbedno vraeni na savezniku stranu. General Mihailovi i njegove snage, uprkos nedovoljnom snabdevanju i borei se pod izuzetnim tekoama, materijalno su doprineli saveznikoj stvari i bili sudeonici u izvojevanju konane saveznike pobede. Na prvi pogled oduili su se svom ratnom savezniku. Ali, otkud decembar 1941. godine? Da li je to jo jedan ustupak Titu, kako bi se prikrilo da su komunisti bili neutralni sve do nemakog napada na Rusiju 22. juna. Kako su izbledele stranice amerike tampe koje su pod oznakom "hitno" pisale o pokretu otpora koji je u maju digao jedan pukovnik na Ravnoj gori? Dodatno udi reakcija amerike politike, koja je odlikovala generala Jugoslovenske vojske u otadbini, a javno se protivi podizanju spomenika u Vaingtonu. Deset kongresme na poslednji put je, posle pada komunizma u Srbiji, uputilo zahtev dravnom sekretaru Dejmu Bejkeru da se odobri podizanje spomenika. Odgovor je bio: ...Kao i u sluaju nekoliko prethodnih administracija, obavestili smo Kongres da smo mi protiv izgradnje takvog spomenika u saveznoj dravi, koji bi vladu SAD primorao da zauzme stav o onome to je gorak istorijski nesporazum... I konano priznanje - istorijski nesporazum. I, gorina, koja ostaje. ETNIK SA ETIKETOM POSTALO je uobiajeno da se termin enik upotrebljava za pristalice generala Mihailovia, kao i da se generalovo ime izjednaava s itavim pokretom. U oba sluaja radi se o greci, napisao je jo 1944. u izvetaju amerikoj komandi obavetajni pukovnik Robert Mekdauel. - Pod pojmom etnik podrazumeva se Srbin koji uestvuje u nekonvencionalnom ratu - objasnio je svojim pretpostavljenima Mekdauel. - Neke neregularne jedinice koje su se stavile pod Mihailovievu komandu,

naroito one u zapadnom delu zemlje, sebe nazivaju etnikim, ali sam general i veina njegovih saradnika to ime ne primenjuje za svoje trupe. To ime Mihailoviu su zalepili romantini pisci zapadnih zemalja, tvrdi Mekdauel, kao i partizani koji nastoje da lou reputaciju nekih etnika proire i na generala Mihailovia. (KRAJ)