Da Sve Srpsko Bude Kao Zemunsko

Dr Vojislav [e{eq
DA SVE SRPSKO BUDE KAO ZEMUNSKO
Srpska radikalna stranka Beograd 2000.
Dr Vojislav [e{eq DA SVE SRPSKO BUDE KAO ZEMUNSKO Recenzenti Dragan Todorovi} Jorgovanka Tabakovi} Glavni i odgovorni urednik Sa{a Radovanovi} Tehni~ki urednik Branka Bobi} Redakcija Ivana Borac, Nata{a Vuji}, Du{an Vesi}, Milica Vesi}, Sla|ana Vlajkovi}-Veli~kovi}, Milica Gogi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Vesna Jawi}, Qiqana Mihajlovi}, Aleksandra Milinkovi}, Ana Obradovi}, Danijela Pumpalovi}, Radmila Peruni~i}, Qubomir Supi}, Stanislava Svilenkovi}, Gordana Maksimovi}-Jandri} Izdava~ Srpska radikalna stranka Beograd, Trg pobede 3 Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa Etiketa, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1000 primeraka CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 323 (497. 1 ) ( 047 .53) [E[EQ, Vojislav Da sve srpsko bude kao zemunsko / Vojislav [e{eq. - Beograd [tj. Zemun] : Srpska radikalna stranka, 2000 (Bole~ : Etiketa). 10036 str. ; 24 cm Tira` 1000. - Str. 3 - 5: Predgovor / Jelena Stojkovi}. ISBN 86-7402-066-6 323 (497. 1 ) ( 047 .53) a) Jugoslavija (SR) - Politi~ke prilike b)Srbija - Politi~ke prilike ID=87289100 3
PREDGOVOR
Upitajte qude koji su na vlasti: Da li je te{ko vladati? Odgovori}e vam da je vrlo te{ko. Ponudite li im da se tog tereta oslobode ne}e hteti, jer vladati je lepo. Vlast predstavqa ostvarewe voqe za mo}. Mo}nici koji dugo traju ~ine zatvoren, u~auren sistem koji ne trpi nove ideje, a svoje prevazi|ene, u nedostatku argumenata, brane silom. Kada se neki intelektualni virtuoz, politi~ki akrobata, uspravi iz mase pod{i{ane na ravno, tada dolazi do borbe, ponekad politi~ke a nekad i fizi~ke u zavisnosti od kvaliteta i temperamenta onog koji se izdigao. Danas, na politi~koj sceni Srbije, dr Vojislavu [e{equ pripada posebno mesto, jer se svojim na~inom razmi{qawa razlikuje od savremenika. On se bori protiv ubu|alog sistema koji decenijama gu{i slobodoumqe svoga naroda. On poraàva svojom iskreno{}u protivnicima otvoreno kaè da èli wihov politi~ki poraz. Podsti~e kako sagovornike tako i slu{aoce da samostalno razmi{qaju, a od svojih saradnika zahteva analizu, kritiku, inicijativu. Ova kwiga je skup autenti~nih radio i televizijskih emisija u kojima je dr Vojislav [e{eq gostovao, odgovarao na pitawa slu{alaca; ona predstavqa svedo~anstvo po~etka vladavine srpskih radikala u Zemunu, u oglednoj op{tini koja predstavqa primer budu}e vladavine srpskih radikala u celoj Srbiji. îtaju}i ovu kwigu, poistoveti}ete se sa buntovnikom, wegovim vizijama i idejama. Posta}ete borac, shvati}ete da slobodu zasluùje samo onaj ko se svakodnevno bori za wu. Jelena Stojkovi}
NOVA VLAST NOVI OBIÂJI

Studio B, Dobro ve~e, predsedni~e; 10. januar 1997. godine Voditeq: Dobro ve~e i dobro do{li u prvu emisiju u ovoj godini u kojoj su va{i i na{i gosti gospoda predsednici. Posle nekoliko krugova lokalnih izbora na uèm podru~ju Beograda formirano je sedam op{tina. Skup{tina op{tine Zemun je me|u prvim op{tinama gde su odràne konstitutivne sednice i gde nije bilo bojkota od strane odbornika koji su u mawini. Na{ i va{ gost ve~eras je predsednik ove Op{tine, gospodin Vojislav [e{eq. Dobro ve~e, predsedni~e i dobro do{li u Studio B. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Vi, svakako, niste prvi put u Studiju B. Moèmo da kaèmo da ste prvi put u ovoj godini i to kao predstavnik vlasti ovde. Koliko je, gospodine [e{eq, te{ko vladati ili mo`da lako? Dr [e{eq: Predstavnik lokalne vlasti za sada, nadam se. Vladati nikada nije bilo lako, ali vlast sa sobom donosi i realizaciju voqe za mo}. Kad god nekoga ko vlada pitate da li mu je te{ko da vlada, odgovori}e da mu je mnogo te{ko, a kada ga pitate da li bi to ustupio nekom drugom, nekom drugom prepustio, niko ne bi pristao. Dakle, te{ko je vladati. Voditeq: Sa druge strane je i lepo. Dr [e{eq: Lepo, sa druge strane. Naro~ito tamo gde se pokaù neki dobri, pozitivni efekti vlasti, gde ~ovek ostvaruje neke rezultate, gde grupa qudi realizuje ono {to je zamislila kao svoj program. To qude na vlasti ispuwava zadovoqstvom. Voditeq: Svakako. Pred nama je prakti~no sat i po vremena. Po{tovani gledaoci, ukoliko imate pitawa za gospodina [e{eqa, moète ih uputiti preko na{ih telefona. Neka su ve} pristigla. Kolege iz reìje ispisa}e vam sve to fino na ekranu. Gospodine [e{eq, predlaèm da na samom po~etku ~ujemo gledaoce, odnosno gra|ane. Na{a koleginica Suzana Zabrdac bila je danas na ulicama Zemuna, da pogledamo {ta je zabeleìla. Suzana Zabrdac: Da li znate koje su novine radikali uveli u Op{tini po dolasku na vlast? Ne znam, ali sam ~ula da je uveo dosta novina. Prvo, zaveo je disciplinu, drugo, da gra|anin koji u|e u Op{tinu, moè da zavr{i sve za jedan dan. To je velika pohvala. ûla sam da je uveo dosta novina.
4 5
Tako bi trebalo svuda da bude, u svakoj op{tini. [to se ti~e radikala, po mom mi{qewu, uveli su dosta novina. Prvo, [e{eq je mnogo u~inio da izmeni neke nepravilnosti koje su bile u Op{tini. Ranije kada smo dolazili na {alter, trebalo je ~ekati po pola sata, sat vremena da se smiluju da otvore {alter, ili ho}e ili ne}e. Sada je situacija druga~ija, odmah izvolite, {ta treba i tako daqe. Bio sam kod [e{eqa. On je primao gra|ane do 3 sata ujutru i to je znak da Op{tina ranije nije funkcionisala kako treba. Ovako ako nastavi, bi}e dobro i wemu i nama. Ne znam, pravo da vam kaèm, ne znam zaista. Ni{ta boqe nisam primetila, nadam se da }e biti boqe. Nema nekih posebnih promena, radnici rade svoj posao, ono {to moraju da rade. Ina~e, uvedena je novina {to Op{tina radi po ceo dan i qudi mogu da obave svoje obaveze do kasno uve~e, dokle im potrebe iziskuju. Promene zna~ajne za ceo narod. Nadam se da }e tako biti i ubudu}e, zna~i, imaju narodno poverewe, zalaga}e se uvek za ono {to se od wih o~ekuje. Zadovoqna sam sa ovim {to po~iwe u zdravstvu, pozori{tu, kulturi i higijeni grada. Voditeq: ûli smo {ta kaù gra|ani Zemuna. Vladate ovom Op{tinom prakti~no ne{to vi{e od mesec dana. [ta biste vi imali da kaète, {ta ste uspeli u jednom kratkom periodu do sada da uradite? Dr [e{eq: Mislim da smo pokazali ve} prvog dana zasukav{i rukave i predano se daju}i na posao da se mnoge stvari mogu mewati bez nekog posebnog naprezawa i bez nekih dodatnih finansijskih sredstava. Prvo, po~eli smo odmah sa realizacijom Op{tine kao servisa gra|ana, {to je jedan od na{ih osnovnih programskih koncepata. Op{tina mora da sluì gra|anima. Ona ne sme da se postavqa kao vlast iznad gra|ana nego servis koji pomaè gra|aninu da zadovoqi svoje interese. Voditeq: Uostalom, vlast i jeste tu zbog gra|ana. Dr [e{eq: Sve ono {to je u skladu sa zakonom, gra|anin ima pravo da realizuje. Sve ono {to Op{tina moè da uradi gra|anima na osnovu propisa, mora da uradi. Zatekli smo jednu situaciju u kojoj ima dosta nekih prevazi|enih i birokratskih shvatawa funkcionisawa lokalne vlasti, ~ak ostataka, rekao bih, austrougarske {kole. Odmah smo po~eli sa promenama, sa novinama, po~ev{i od rada {alterskih slu`bi gde se gra|ani najpre susre}u sa organima lokalne vlasti. Saop{tili smo svim slu`benicima koji rade na {alterima da moraju uvek da budu vedri, nasmejani i qubazni prema gra|anima; ako neko tog dana nije dobre voqe i dobrog raspoloèwa, treba da ide na bolovawe, ne sme do}i namr{ten na {alter. Ne sme neku muku koja ga privatno mu~i da istresa na gra|anina koji dolazi da zavr{i neki svoj posao. U slu~aju da slu`benik ne moè da pomogne gra|aninu odmah na {alteru, duàn je da sa wim ode u onu op{tinsku slu`bu koja je nadle`na i da se tamo posao zavr{i.
6
Za{to gra|anin da dolazi nekoliko puta na op{tinski {alter ako se sve u toku jednog dana moè zavr{iti, ako se moè zavr{iti za nekoliko minuta? Dakle, to je ne{to sa ~ime smo krenuli. Potpisali smo i ugovor sa RAS bankom koja otvara i bankarske {altere u samoj zgradi Op{tine, tamo gde su na{e {alterske slu`be. Na taj na~in pomaèmo gra|anima oko uplatnica, oko pla}awa taksi, pa i poreza, po{to je u zgradi Op{tine sme{teno odeqewe Dràvne poreske uprave. Dakle, moè sve na licu mesta da se zavr{i. Na{e je da pomognemo gra|anima i da ostvarimo funkcionisawe lokalne vlasti na onim principima na kojima to funkcioni{e u modernom svetu. Dakle, lokalna vlast ne sme imati ideolo{ku formu i to smo odmah u startu saop{tili. Voditeq: Da }e strana~ki interesi biti ispod op{tih. Dr [e{eq: Mi, radikali, vodimo strana~ku politiku na strana~kim sastancima, na javnim skupovima, u saop{tewima za {tampu, na konferencijama, u svojim propagandnim publikacijama i tako daqe. Ovde, u Op{tini pokazujemo {ta znamo da uradimo, koliko smo sposobni da promenimo naboqe, koliko smo sposobni da unapredimo funkcionisawe lokalnih organa vlasti. Ve} u startu smo koncipirali zemunsku op{tinu kao oglednu op{tinu. Na primeru Zemuna pokazujemo kako bi sutra izgledala vlast u celoj Srbiji, ukoliko nama narod ukaè poverewe na izborima. Voditeq: ûli smo {ta kaù gra|ani o va{oj vladavini za ovih mesec dana. Rad je ono {to su primetili, odnosno wihovo susretawe sa qudima koji rade sa druge strane {altera. Jedan od velikih problema kod nas je upravo to da qudi po nekoliko puta i po nekoliko dana dolaze za istu stvar. Uveli ste i popodnevno deùrstvo, odnosno popodnevne smene kao i rad subotom, {to je zaista novina. Dr [e{eq: [alteri moraju da rade celi dan. Gra|anin radi osam sati na svom radnom mestu, pa nekada moè da napusti radno mesto, nekada ne moè, nekada sa te{kom mukom uspe da dobije dozvolu i nema ni{ta prirodnije od toga nego da se gra|anima omogu}i i van radnog vremena da do|u u Op{tinu i zavr{e svoj posao. Voditeq: Kako su to prihvatili zaposleni? Dr [e{eq: Nije bilo nikakvih otpora, u po~etku je bilo malo straha kod zaposlenih u Op{tini. Mislili su: dolaze radikali, ne znam kako su nas zami{qali, da }emo sve da otpu{tamo, da }emo da ih sve rasteramo, razjurimo, ostavimo bez plata, bez hleba i tako daqe. Me|utim, sada je to popustilo. Sada se kod zaposlenih u Op{tini pojavio dodatni entuzijazam, shvatili su ispravnost tog na{eg postupka. Shvatili su na{u nameru da budemo do kraja objektivni, korektni, da ne postavqamo pitawe ko je ~lan koje politi~ke partije, kakva je ~ija ideolo{ka orijentacija, kakva je ~ija veroisposvest, nacionalnost i tako daqe. U svakome gledamo gra|anina, bilo da je re~ o onima koji su zaposleni u Skup{tini op{tine Zemun, ili o onima koji dolaze na op{tinski {alter, koji dolaze u op{tinske slu`be da re{e neki svoj problem. Takvim od7
nosom postièmo dvostruki efekat: opravdavamo poverewe koje su nam gra|ani ukazali i motivi{emo zaposlene u Skup{tini op{tine na jo{ boqi rad, budimo neki elan, mo`da zapostavqan u wima itd. Voditeq: Naro~ito ste gra|ane obradovali time {to svakog petka, ako se ne varam, posle 12 sati primate svakoga ko ima odre|en problem i ko traì da mu pomognete. Dr [e{eq: U principu svakog petka. Me|utim, danas i jo{ jednog petka smo to morali da odloìmo za subotu zbog nekih drugih obaveza koje smo imali. Jedna od tih obaveza je danas i ova televizijska emisija, a smatrali smo da je u interesu zemunske op{tine da se odazovem na va{ qubazni poziv i da u woj u~estvujem. Voditeq: Svakako. Sigurna sam da }e to gra|ani da nam oproste. Dr [e{eq: Da, ali sutra u 9 sati po~iwe taj prijem gra|ana. Svakog petka imam spisak od oko 150-160 gra|ana koje primam. Voditeq: Da li je ta~no da ste u toku jednog dana primili oko 150 gra|ana? Dr [e{eq: Da, ta~no je. Primam otprilike do 3 sata no}u, nekada do 3.30. Primam sve dok ima gra|ana. Sada se postavqa pitawe koliko kome mogu, kao predsednik Op{tine, da pomognem. To je mnogo teè pitawe. Kada gra|anin dolazi sa stambenim problemom, kada se àli da nema stan ili kada traì zaposlewe, onda tu slabo mogu pomo}i. U nekim specifi~nim slu~ajevima kada je re~ o nekoj kvalifikaciji koja je retka i koja je traèna, uputim pismo direktoru neke firme i zamolim da uzme u obzir da je taj i taj gra|anin sa takvom i takvom specifi~nom kvalifikacijom nezaposlen, ukoliko ima mogu}nosti da se zaposli u toj doti~noj firmi, da mu iza|u u suret. Poznato vam je kakva je kriza u pogledu zapo{qavawa i kakva je te{ka stambena situacija. Op{tina trenutno nema ni jednog slobodnog stana. Na àlost tu ne moèmo pomo}i, a to je otprilike 50 odsto problema sa kojima se susre}em. Tamo gde je re~ o nadle`nosti Op{tine, tamo moèmo da pomognemo i tu smo veoma brzi i efikasni. Voditeq: Koji su to problemi? Dr [e{eq: Re{avali smo slu~ajeve, recimo, koji su po 5-6 godina trajali u Op{tini. Primera radi, jedan specifi~an slu~aj: do{lo je do uzurpacije crkvene imovine, jedne od zgrada Crkve Svetog Nikolaja. U crkvenoj porti jedna grupa pijanaca je uzurpirala crkvenu pomo}nu prostoriju. Registrovali su se kao neko peva~ko dru{tvo, ali nikada nisu imali ni jedan javni nastup. Nikada se nigde nisu pojavili u javnosti kao peva~ko dru{tvo nego su se tamo okupqali, pijan~ili. Kada smo u{li u prostorije, na{li smo oko 200 praznih fla{a od alkoholnih pi}a. Dakle, uznemiravali su crkvu i pravili tamo nered, ~ak su se àlili iz obli`we kafane kako i wih ometaju kada se nekoliko puta nedeqno okupe i po~nu po celu no} da pijan~e, pevaju, ban~e i tako daqe. [est godina je to trajalo. Crkva se obra}ala Op{tini, ali wene slu`be nisu bile zainteresovane, rukovodstvo je bilo indolentno. U 9.30 sam saznao za problem koji mi je izloìo sve{tenik. Pozvao sam odmah nadle`ne iz op{tinske uprave, razmotrili smo spis, videli kakva je pravna situacija, kakav je pravni osnov, doneli re{ewe, i automatski ga u 12 sati izvr{ili.
8
Za ~as posla smo uradili ono {to je, da je bilo dobre voqe, moglo davno biti ura|eno, jer je pravno situacija besprekorno ~ista. Nekada se susre}emo sa problemima kada se sudski sporovi vode i po nekoliko godina. Postoji sudski spor koji se vodi u êtvrtom op{tinskom sudu sedamnaest godina. Imamo problema sa neefikasno{}u sudova, jer nisu u nadle`nosti Op{tine, naàlost. Moèmo samo da se àlimo na takvu situaciju. Svojim primerom u Op{tini poku{avamo i na wih da uti~emo. ûjem da su ~ak neke {alterske slu`be u êtvrtom op{tinskom sudu po~ele boqe da funkcioni{u, jer gra|ani po~iwu da porede kako rade slu`be u Skup{tini op{tine Zemun, a kako u êtvrtom op{tinskom sudu, pa se neke stvari ubrzavaju. Nailazimo i na ~itav niz drugih problema. Recimo, ono {to je karakteristi~no to su problemi u me|uqudskim odnosima. Kada se poremete me|uqudski odnosi, bez dobre voqe problemi se ne mogu razre{iti. Kada kom{ija kom{iji napakosti, recimo, jedan kom{ija je bespravno napravio ne{to {to ne ugroàva drugoga, ali ga je drugi kom{ija kome je to zasmetalo iz ~iste zlobe tuìo Op{tini koja je nekada mo`da po kratkom potupku to poru{ila. Sada je ovaj drugi do{ao u situaciju da ne{to sazida, da ne{to uradi, ovaj da bi mu se osvetio, odlazi i prijavquje to isto. Umesto da se dogovore dobrom voqom, da zadovoqe interese i jednog i drugog, oni se zapravo tuàkawem me|usobno uni{tavaju, remete sopstvene interese, mi poku{avamo sada da izmirimo gde do|e do tih poreme}enih odnosa. Prvo, kada smo do{li na vlast rekli smo da ne}emo da ru{imo ni{ta {to ne moramo sada u ovoj krizi, stambenoj nesta{ici, neima{tini, ako je negde neko ne{to dozidao, napravio neki objekat koji mu je koristan, kupatilo, neko toalet, neko neku drugu pomo}nu prostoriju itd. Voditeq: Zna~i, legalizova}ete prakti~no sve ono {to se legalizovati moè. Dr [e{eq: Legalizova}emo to kada se stvore uslovi, a uslovi jo{ nisu stvoreni, jer je prvo donesena odluka na nivou grada da se sva legalizacija sprovede kroz Gradsku skup{tinu. Kada su videli da je tu mnogo posla, da je mnogo problema, do{li su do zakqu~ka u starom sazivu Gradske skup{tine (kako sam ja informisan) da se to ipak prenese u nadle`nost op{tina, ali to jo{ formalno nije izvedeno, verovatno se ~eka konstituisawe Gradske skup{tine; mi ~ekamo taj proces, ali ne}emo da ru{imo. Takvu smo odluku doneli na Izvr{nom odboru, ni{ta {to se bukvalno ne mora, ne}e se ru{iti. Ukoliko je neko podigao ne{to na privatnoj svojini, onda to mora, znate, onda tu nema spasa. Ne moè privatna svojina da se ugroàva. Ako je ne{to podignuto na dru{tvenoj ili dràvnoj svojini, na op{tinskoj svojini, onda moèmo da traìmo moduse legalizacije, naravno, ako se neko drugi ne ugroàva; mi iza|emo u susret gra|aninu koji se àli kada je zaista ugroèn, ako ga neko svojom dogradwom ìvotno ugroàva, ako ne ugroàva, mi ih upu}ujemo da se pomire, da na|u zajedni~ki interes. Ako je neko iskoristio deo zajedni~kih prostorija da dozida stan, mi uputimo i onog drugog da na ostatku tih
9
zajedni~kih prostorija i on uradi ono {to je potrebno, da zatraì od Op{tine gra|evinsku dozvolu, potraì saglasnost stanara, da izvede to zidawe. Dakle, pokazujemo dobru voqu. U startu smo ozbiqno krenuli ka uni{tavawu korupcije, koja je stra{na birokratska bolest i ukoliko se ne kontroli{e i rigorozno ne goni, ugroàva same temeqe dràve. Voditeq: Traìli ste i pomo} od gra|ana kada je to u pitawu? Dr [e{eq: Da. Javno smo pozvali gra|ane da nam odmah prijave ako bilo ko poku{a da izvu~e neku korist na osnovu toga {to je ina~e duàn da radi. Po kratkom postupku mi te probleme re{avamo. Korupcija je najve}e zlo i mi se bavimo mi{qu da krenemo sa jednom inicijativom u pravcu promene Krivi~nog zakona da se onaj ko korumpira ne ka`wava, nego samo onaj ko primi mito. Sada na{ zakon podjednako goni: osu|uje i onoga ko daje mito i onoga ko ga prima. Smatramo da bi sankcija trebala da postoji samo za onog ko prima mito. Voditeq: Zato {to su ~esto prinu|eni da daju mito? Dr [e{eq: Obi~no onaj ko daje mito prinu|en je da d mito, a mi bi ga na ovaj na~in ohrabrili da prijavi slu~aj u kome je morao da d mito. Ako ve} zavr{i ono zbog ~ega je dao mito, da prijavi slu~aj uzimawa mita, da se goni onaj ko ga je primio. Mislimo da bi to bio veliki doprinos borbi protiv korupcije. Voditeq: îwenica je da izlazite gra|anima u susret, to se ovih mesec dana pokazalo. Me|utim, da li se ipak de{avalo da neke gra|ane i ne primite onako qubazno na ~emu insistirate i kod qudi sa kojima radite? Neke dnevne novine su pisale o tome. Dr [e{eq: To je ùta {tampa, me|u prvima Dnevni telegraf, ne treba se na wih obazirati. Mislim da je to... Voditeq: Ne}emo da vre|amo kolege. Dr [e{eq: Ne vre|am ih nego vam kaèm da su to najprqavije novine koje su ikada izlazile u istoriji srpskog novinarstva. Mo`da se samo sa Balkan ekspresom moè porediti. Na primer, imali smo slu~aj da je gra|anin hteo da provocira, on nije traìo pomo}, nije hteo da re{i problem. Zatraìo je prijem kod mene, koji mu je zakazan, a do{ao je sa novinarom Dnevnog telegrafa. Da li taj novinar treba meni da predstavqa neku pretwu? Prvo, novinar koji je od mene traìo da prisustvuje prijemu gra|ana, to mu je bilo omogu}eno. Bili su Jasna Olui} iz lista On, Dragi{a Kati} iz lista Blic, bili su i novinari Zemunskih novina. Bilo koji drugi novinar da zatraì, moè da dobije na{u saglasnost da prisustvuje, jo{ ni jednog nismo odbili. Ali, da neko dolazi tako na prepad, sa nekim mangupskim {tosevima, da mene isprovocira, to ne moè. Lepo sam mu o~itao lekciju kakvu je zasluìo, bez ikakvog uzbu|ewa {to su i oni konstatovali da sam bio mrtav hladan. Desi se, recimo, primio sam vi{e od 500 qudi do sada, da neko do|e u pijanom stawu i to sam nekako razumeo, strpqivo sam ga saslu{ao, pustio, muka ga vaqda naterala na tako ne{to. Bilo je dvoje qudi, {to smo onako konstatovali, da su vi{e slu~aj za medicinu, za psihijatra, ali i to je na neki na~in bolest koja je mo`da prouzrokovana
10
socijalnim razlozima. U tom slu~aju moram da pokaèm strpqewe, moram da saslu{am sve koji do|u. Zaista sam uvek bio strpqiv, svakoga sam saslu{ao do kraja, u sva~iju muku poku{ao da u|em. Nekada qudi traè, znaju unapred da im ne mogu pomo}i, ali traè bar nekoga ko ima dovoqno dobre voqe da ih saslu{a, pa im bude lak{e. Ponekad pruìm i savet. Voditeq: Uostalom, gra|ani su tu da traè. Dr [e{eq: Da, i svakog mu~i neki problem, neka muka. Kada su u pitawu problemi koji su u op{tinskoj nadle`nosti, istog momenta podelim zaduèwa svojim potpredsednicima i op{tinskim slu`bama, odmah se izlazi na teren, izlazilo se na teren i u selima; za dan, dva mora da se iza|e, moraju da mi referi{u {ta su uradili. Svuda tamo gde se moè na}i neko re{ewe, mora da se na|e. Zatim, dolaze gra|ani i traè stan. Zaista nemamo mogu}nosti da damo stan, Op{tina trenutno nema ni jednog stana. Kada neki gra|anin do|e i kaè da ima tu i tu prazan stan, mi odgovaramo: Mi znamo da ima praznih op{tinskih stanova koji su se nekada za nekoga ~uvali, ali nemamo evidencije. Evidencija je ko zna kada uni{tena, uklowena, odne{ena. Ne mogu ja da optuùjem svoje prethodnike, to je nekada ura|eno, mo`da pre 10, 15, 20 godina. Ko zna kada? Odmah smo rekli gra|anima: Gde god postoji prazan op{tinski stan, uselite se i prijavite nam. Recimo, neko je dobio stan na kori{}ewe, potpisao ugovor o kori{}ewu i oti{ao da ìvi u inostranstvo na 10-15 godina, ne koristi stan, nije ga ni otkupio. To je dovoqan osnov da raskinemo ugovor o kori{}eu stana i da sklopimo sa nekim koga muka tera da traì bilo kakvo stambeno re{ewe. Dolaze qudi sa po nekoliko dece, sa troje, ~etvoro, petoro dece, zaista u o~ajnom stawu. Odmah im kaèmo: Gde god na|ete prazan op{tinski stan odmah se uselite, ali do|ite da nam javite da ste se uselili. Tamo gde je u pitawu sirotiwa, qudi sa malim primawima, qudi sa malom decom, mi to odmah zavr{avamo. Polazimo od toga da niko od nas ne}e materijalno da se okoristi radom u Op{tini; ja sam se odrekao i svoje plate, ni jednog dinara ne}u primiti. Nije to demago{ki potez, imam platu saveznog poslanika, to je dovoqno meni za ìvot i ìvot moje porodice. Ne traìm, dakle, preko hleba poga~u. Nismo do{li tu da se okoristimo, mi }emo pre svega goniti, eventualno, qude u na{im redovima, ako se pojave, koji bi hteli materijalno da se okoriste u vreme trajawa na{eg mandata. Tu smo da pomognemo. Najefikasnije moèmo pomo}i na ovaj na~in: ima nekih 1.040 neotkupqenih op{tinskih stanova, zaduìli smo na{e slu`be da se jedan po jedan stan proveri, da se vidi koji se stan koristi, koji se ne koristi; tamo gde se ne koristi odmah da se dodequje onome kome je najpotrebniji; i ne}emo vi{e kao do sada, po nekim kriterijumima, odoka, da dodequjemo te stanove. Kad god Op{tina ima prazne stanove raspisa}emo javni konkurs u Zemunskim novinama, odredi}emo kriterijume za dodelu stana: godine radnog staà, broj ~lanova doma}instva, pre svega broj dece, zdravstveno stawe, materijalno stawe itd. Na osnovu toga dodeqiva}emo stanove, i to uvek javno. Pruà}emo svima mogu}nost da se uvere da je to ispravan na~in, da se jedino tako moè sa aspekta zakona, propisa, morala, humanosti i sli~no.
11
Voditeq: Gospodine [e{eq, moram da primetim da mnogi kada dolaze na vlast obe}avaju mnogo toga lepog, izme|u ostalog, kada ste dolazili na vlast, na prvoj, ~ini mi se, konstitutivnoj sednici, rekli ste da gra|anima Zemuna ne moète da obe}ate med i mleko. Upravo ste sada rekli dosta lepih stvari. Ostaje nam jedino da se nadamo da }e zaista tako i da bude. Dr [e{eq: Obe}ali smo po{tenu vlast i mi }emo to obe}awe sigurno odràti. To vam garantujem, to mogu glavom da garantujem, kako se to kaè. Voditeq: Ne morate ba{ toliko. Dr [e{eq: Da, bi}e po{tena vlast. Koliko }e biti uspe{na u re{avawu nekih drugih op{tinskih problema, to je ve} drugo pitawe. Odmah smo se uhvatili u ko{tac sa nekim od tih problema, recimo, mi smo pitawe opstanka svoje vlasti vezali za budu}nost projektovane deponije u Ugrinovcima, i sve }emo u~initi da to spre~imo. Voditeq: Predlaèm, pre nego {to pre|emo na te konkretne teme, da za trenutak pomenemo i neke druge stvari. Na{i gledaoci su pre par trenutaka imali prilike da vide {ta su na{e kolege danas zabeleìle u Zemunu, izme|u ostalog videli smo i zgradu Narodnog pozori{ta koja je, ako se ne varam, pre {est godina kompletno renovinarna i spremqena za rad, ali tamo se ni{ta ne de{ava. [ta }ete vi konkretno u~initi po tom pitawu? Sigurna sam da gra|anima treba kultura. Dr [e{eq: Pitawe Narodnog pozori{ta je jedan od na{ih prioriteta. Odmah po preuzimawu lokalne vlasti u Op{tini, napravili smo elaborat o na~inu re{avawa tog problema. Stupili smo u kontakt sa direktorom Narodnog pozori{ta u Beogradu, gospodinom Ber~ekom, stupili smo u kontakt sa direktorom Narodnog pozori{ta u Zemunu i dogovorili se da zajedni~ki tragamo za najboqim re{ewem. Narodno pozori{te u Zemunu je op{tinsko, zgrada je op{tinska. Op{tina je nekada to izgradila. Pre {est godina Op{tina je dala pravo raspolagawa tom zgradom Narodnom pozori{tu u Beogradu. Me|utim, Narodno pozori{te u Beogradu nije imalo finansijskih mogu}nosti da se temeqitije pozabavi tim problemom, da mu se posveti, znamo u kakvom je lo{em stawu kultura u na{oj zemqi, nama je to razumqivo. Zatim, sklopqen je ugovor sa jednim privatnikom koji je izvr{io renovirawe i adaptirawe zgrade pozori{ta, ali taj ugovor do kraja nije sproveden iz razli~itih razloga i zbog mnogih problema koji su se usput pojavqivali. Stupili smo u kontakt sa kompanijom Bra}a Kari}, sa gospodinom Bogoqubom Kari}em, koji je ve} prvih dana decembra posetio Skup{tinu op{tine Zemun, bio na{ gost; oni su i ranije pokazivali èqu da wihova kompanija preuzme u odre|enom smislu starateqstvo ili sponzorstvo nad zemunskim pozori{tem. Na{ je ciq, ukoliko se to uspe{no realizuje, da Kari} kompanija, preuzimaju}i starateqstvo nad tim pozori{tem, omogu}i da, recimo, negde na prole}e po~nu prve predstave. Op{tina nema u svom buyetu novca kojim bi mogla podneti otvarawe pozori{ta i finansirawe wegove aktivnosti, ali poku{avamo da na|emo zajedni~ki interes sa kompanijom Bra}a Kari}. Oni imaju i svoju
12
Umetni~ku akademiju koja bi se mogla smestiti u zgradu pozori{ta. Postoji ~itav niz drugih mogu}nosti kojima bismo to pitawe mogli re{iti. Postoji dobra voqa i kod nas, i kod Narodnog pozori{ta u Beogradu, i u kompaniji Bra}a Kari} i mi se nadamo da }emo u najskorije vreme prona}i re{ewe koje }e sve zadovoqiti. Na{ je iskqu~ivi interes da pozori{te {to pre krene sa radom i da se na prole}e drè prve predstave. Voditeq: Nadam se da smo obradovali na{e gledaoce, gra|ane Zemuna pre svega. Upravo sada vidimo i sportski centar halu Pinki. Dr [e{eq: Taj sportski centar je u nadle`nosti Op{tine. Tu smo zatekli lo{e stawe. Vidite, krovna konstrukcija je veoma lo{a, ve} je bio lo{ projekat koji je prethodio izgradwi. Sala proki{wava. Vidite ove kofe koje su gore obe{ene? U wih se skupqa ki{nica. Voditeq: Neko }e da pomisli da je to neki dekor. Dr [e{eq: Voda mora redovno da se odnosi, uvek preti opasnost da nekome kofa padne na glavu itd. Ve} je gotov projekat, a za direktora smo izabrali jednog od na{ih najistaknutijih, najaktivnijih i najsposobnijih strana~kih funkcionera, gospodina Aleksandra Vu~i}a, i on je pun entuzijazma. Uhvatio se u ko{tac sa ovim problemima i ve} je ostvario neke ozbiqne rezultate. Voditeq: Ovo je trenutna situacija. Dr [e{eq: Na putu smo da se zavr{i rekonstrukcija krova, svla~ionice su ve} gotovo zavr{ene, a mislim da }e u utorak biti otvoren i bazen koji }e biti na raspolagawu gra|anima, a koji je tako|e veoma dugo bio zatvoren, van funkcije. Pinki je zaista krenuo iz one krize u kojoj smo ga zatekli, krenuo je naboqe. Sa mnogo dobrih i pametnih programa uspeli smo da ostvarimo i odre|ena finansijska sredstva. Tim finansijskim sredstvima }e verovatno biti mogu}e da se ovi poslovi zavr{e i da Pinki bude ono {to je trebalo da bude, kako je svojevremeno zami{qeno. Voditeq: Kaìte mi kako }ete uspeti da skupite novac, ~iwenica je da je velika cifra u pitawu, pola miliona maraka ili dinara, ~ini mi se maraka, za renovirawe krovne konstrukcije? Dr [e{eq: Mora}emo te stvari postepeno da uradimo. Odràva se mnogo javnih manifestacija, turnira, umetni~kih manifestacija itd. Sav prihod od tih programa bi}e upotrebqen za rekonstrukciju krova. Naravno, o~ekujemo i od nadle`nog ministarstva, Ministarstva za omladinu i sport Vlade Srbije, konkretnu finansijsku pomo} u svemu ovome. Koliko ja znam, gospodin Vu~i} je ostvario odgovaraju}e kontakte sa ministrom i moèmo o~ekivati sa te strane pomo}. Voditeq: Pored gospodina Vu~i}a, koji je i generalni sekretar Srpske radikalne stranke, kaù da su prakti~no svi istaknuti kadrovi Srpske radikalne stranke angaòvani sada u Zemunu. Dr [e{eq: Nisu svi. Voditeq: Ali ve}inom. Dr [e{eq: Tu smo: Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i}, Stevo Dragi{i} i ja, od ovog najuèg strana~kog rukovodstva. Tomislav Nikoli} je...
13
Voditeq: ...privremeno... Dr [e{eq: ...vr{ilac du`nosti direktora Javnog preduze}a Poslovni prostor-Zemun do godinu dana. Na{ je ciq da se i u tom preduze}u {to pre sredi stawe, a Tomislav Nikoli} ima iskustva, on je svojevremeno bio tehni~ki direktor Komunalnog preduze}a u Kragujevcu. To nam je bilo najpametnije re{ewe. Kad se sredi to stawe, dovede u redovan tok, onda }emo na}i neko drugo kadrovsko re{ewe, takva nam je prvobitna namera. [ta smo zatekli u Javnom preduze}u, za{to je tamo stawe nesre|eno? Recimo, sada smo krenuli u inspekciju na~ina kori{}ewa poslovnog prostora i dosta su ~esti slu~ajevi davawa u pazakup poslovnog prostora mimo znawa i saglasnosti Javnog preduze}a. Odnosno, iznajmi se poslovni prostor po jeftinoj ceni od 20, 30, 40 nekada i 10 dinara po 1m2 mese~no, a onaj ko uzme u zakup d u pazakup za 100 dinara po 1m2 mese~no, onda je to sticawe profita na tu|oj grba~i. To je onda jedan le{inarski, jedan parazitski odnos, koji mi ne moèmo tolerisati. Ve} smo krenuli da vr{imo inspekciju zate~enog stawa i tamo gde zateknemo pazakupca koji je zaposeo poslovni prostor bez saglasnosti Javnog preduze}a direktno s wim sklapamo novi ugovor, a onog prethodnog zakupca koji je na neadekvatan na~in koristio svoje zakupa~ko pravo li{avamo mogu}nosti da ostvaruje ekstra profit. Dakle, za{to da drìmo parazita na grba~i nekome ko je eventualno poslovno uspe{an kada mu se moè pruìti mogu}nost da sasvim regularno koristi taj poslovni prostor? Tako|e smo postigli mnoge u{tede. Recimo, cela zgrada u Kosovskoj ulici je op{tinska, osim nekih 17 odsto {to je vlasni{tvo Socijalisti~ke partije. Do sada niko nije pla}ao zakup i zgrada se nije vodila kao poslovni prostor. Tu su sme{tene mnoge politi~ke organizacije, sindikalne, ovakve, onakve, nije bitno kakve su. Zgrada je odmah prenesena u vlasni{tvo Javnog preduze}a Poslovni prostor-Zemun i sada svi pod istim uslovima pla}aju zakup. Sve odredbe, svi propisi, sve odluke moraju pod jednakim uslovima da vaè za sve. Napravili smo u{tede i tako {to smo Komesarijat za izbeglice vratili u zgradu Skup{tine op{tine gde mu je i mesto, redakciju Zemunskih novina u zgradu Skup{tine op{tine, direkciju Javnog preduze}a Poslovni prostor-Zemun u zgradu Skup{tine op{tine, oslobodili dodatni poslovni prostor i odmah ga izdali zakupcima. Potra`wa za poslovnim prostorom je velika, a mi se trudimo sve ono {to nam je na raspolagawu da odmah damo u zakup, da se na taj na~in pove}a prihod i Javnog preduze}a i Op{tine Zemun, a da oni koji preuzmu u zakup taj poslovni prostor koriste savesno, da ga koriste za svoje delatnosti, a ne da {pekulacijama ostvaruju ekstra profit od koga zapravo niko nema konkretne koristi. Za{to bi paraziti ìveli na ra~un tu|eg rada? Voditeq: Gospodine [e{eq, koliko je dolaskom radikala na vlast u Op{tini Zemun smeweno qudi? Govori se da ste, gde god ste mogli, smenili neke kadrove, da ste doveli svoje qude. Dr [e{eq: Nikoga nismo smenili. Samo smo razre{ili funkcionere. Promena vlasti zna~i razre{avawe funkcionera. Promewen je Iz14
vr{ni odbor, radikali su osvojili apsolutnu ve}inu u Skup{tini op{tine. Zatim, promenili smo direktora Javnog preduze}a Poslovni prostor-Zemun, direktora Pinkija i direktora Kulturno-umetni~kog dru{tva... Voditeq: ... Branko Radi~evi}. Dr [e{eq: To su, dakle, te tri ustanove koje su u direktnoj nadle`nosti Op{tine i sasvim je prirodna ta smena; nikoga drugoga nismo smenili. Svi rukovodioci op{tinskih organa uprave ostali su na svojim mestima, niko nije smewen. Otkrili smo u startu jednu kriminalnu aferu. Biv{i na~elnik slu`be za op{tinsku upravu Radmila [aki}, kao sekretar Op{tinske izborne komisije, proneverila je veliki iznos novca zajedno sa sudijom Vladimirom Ili}em, tada{wim predsednikom Op{tinske izborne komisije. To je negde blizu... Voditeq: Wih dvoje su smeweni? Dr [e{eq: ...400.000 dinara je pronevereno, zato su oni smeweni. Podneli smo krivi~nu prijavu nadle`nom Okru`nom tuìla{tvu u Beogradu. O~ekujemo da se sada oglasi gospodin Tmu{i}, da preduzme odre|ene mere po tom pitawu. Sa svoje strane sve smo savesno do kraja ispitali, utvrdili do najsitnijih pojedinosti sve {to se desilo i povukli takav potez. Gospo|a [aki} je suspendovana, vodio se disciplinski postupak i jednoglasnom odlukom disciplinske komisije je otpu{tena. Za sada je to jedini slu~aj otpu{tawa u Skup{tini op{tine. Niko drugi nije otpu{ten. Nemamo nameru nikoga drugoga da otpu{tamo, nikoga da smewujemo, nikoga da pomeramo sa wegovog radnog mesta, ako on svoj posao savesno, marqivo i odgovorno obavqa. Uop{te nikome ne postavqamo pitawe u kojoj je politi~koj partiji, kakva mu je ideolo{ka orijentacija. Ni{ta nas to apsolutno ne interesuje, va`no nam je... Voditeq: Nacionalna pripadnost? Dr [e{eq: Ne, apsolutno. U Op{tini ima pripadnika razli~itih nacionalnosti, to pitawe ne postavqamo. To me i ne interesuje, imamo takav principijelan stav. Ne interesuje me kojoj ko nacionalnosti pripada, ako je on lojalan gra|anin. U zgradi Skup{tine op{tine on svoju lojalnost prema dràvi dokazuje savesnim, marqivim i odgovornim obavqawem svog posla i dok na taj na~in obavqa svoj posao, on }e tu ostati i niko mu ne}e nikakve probleme i smetwe praviti. Voditeq: Profesionalci ne bi imali uop{te razloga da brinu. Upravo vidimo Klini~ko bolni~ki centar Zemun. Kada }e po~eti sa radom zemunska bolnica? Dr [e{eq: Zemunska bolnica radi, naravno u oteànim okolnostima, ali radi. Nije jo{ stavqeno u funkciju porodili{te u okviru zemunske bolnice, a koje je ve} tako|e zavr{eno, pre nekih 5-6 godina. Jedan od na{ih prioriteta je da pomognemo da se otvori to porodili{te. Prvo, da se razumemo, Op{tina nema zakonske nadle`nosti u odnosu na zdravstvene institucije. Tu smo da pomognemo onoliko koliko moèmo. Ostvarili smo prve kontakte sa nadle`nim iz zemunske bolnice i po15
stara}emo se da se omogu}i otvarawe porodili{ta, rekao bih, {to pre to boqe. Traìli smo ve} specifikaciju kompletne opreme, porodili{te je renovirano, sre|eno, ali mu nedostaje oprema. Sada planiramo da izdamo u zakup na 99 godina zgradu biv{eg Sama~kog hotela koja je u poluru{evnom stawu, a za novac koji ostvarimo od tog dugogodi{weg zakupa kupi}emo svu kompletnu opremu za zemunsko porodili{te. Imamo i varijantu da eventualnom zakupcu ponudimo da on sam nabavi tu opremu prema specifikaciji. Mo`da neka firma ima razgranate poslove sa Zapadnom Evropom, Rusijom, Amerikom, Kanadom, bilo kojom zemqom. Mo`da oni mogu i jeftinije da nabave tu opremu. Bitno nam je da se oprema nabavi po onoj specifikaciji. Dakle, mi sa svoje strane kao Op{tina, postoji odluka Izvr{nog odbora, dajemo u zakup na 99 godina jednu zgradu koja je skoro potpuno sru{ena, u poluru{evnom stawu, koja ve} godinama, rekao bih i vi{e od decenije ne funkcioni{e. Dajemo je u zakup i odmah, ako to ostvarimo, postièmo dva ciqa: omogu}avamo da porodili{te proradi, a sa druge strane angaùjemo neku mo}niju firmu da tu zgradu renovira, dotera i da ona po~ne sa svojim funkcionisawem, bilo kakav biznis da je u pitawu. Mo`da }e neko otvoriti hotel, neko restoran, mo`da }e neko banku, mo`da trgovinsku firmu. Ko bude ponudio najpovoqnije re{ewe na tom javnom konkursu, sa wim }emo sklopiti ugovor. Voditeq: S tim u vezi, me|u pitawima na{ih gledalaca prona{la sam i pitawe radnice zemunske bolnice, koja kaè: Koliko je gospodin [e{eq upoznat sa stawem u zemunskoj bolnici i {ta moè da uradi po pitawu ishrane bolesnika, nesta{ice lekova i mita, korupcije, verovatno? Trudnica iz Zemuna pita: Da li }e porodili{te biti otvoreno do maja, kako se pri~a? Dr [e{eq: Korupcija se moè iskoreniti samo wenim javnim ìgosawem. Prema tome, mi pozivamo sve one koji su se uverili u konkretne slu~ajeve korupcije da nam to jave. Ostavqamo im otvorene stranice Zemunskih novina, odmah u startu smo pokrenuli novu seriju Zemunskih novina na pove}anom broju strana u kvalitetnijoj grafi~koj opremi. Poja~a}emo redakciju. Zemunske novine bi}e javna tribina za sve gra|ane Zemuna i sve slu~ajeve korupcije treba da ìgo{emo pre svega kroz Zemunske novine, a onda da pi{emo krivi~ne prijave i da zaposlimo Javno tuìla{tvo i sudove, kako bi se to veliko zlo {to pre iskorenilo. [to se ti~e konkretnog stawa u zemunskoj bolnici, naàlost mi tu nemamo nadle`nosti, nemamo ni finansijskih sredstava, jer bolnice se finansiraju direktno od strane Ministarstva zdravqa. Ministarstvo zdravqa je odgovorno za stawe u bolnicama, za na~in ishrane, za snabdevawe lekovima itd. Op{tina tu nije u mogu}nosti da adekvatnije pomogne. Bavimo se mi{qu da zatraìmo sponzora me|u nekim mo}nim firmama, da jedan deo lekova dostavqaju besplatno zemunskoj bolnici i drugim medicinskim ustanovama, a mi }emo javno i da prozovemo neke od tih firmi, pogotovo one koje su na podru~ju Zemuna.
16
Voditeq: Ukoliko se ne varam, Zemunske novine }e izme|u ostalog biti na neki na~in i strana~ko glasilo. Uveli ste, ~ini mi se, novinu, da }e sve odborni~ke grupe zastupqene u SO Zemun imati svoje strane i to srazmerno broju odbornika u Skup{tini. Dr [e{eq: Ne srazmerno. Zemunske novine imaju ukupno 68 strana, 10 strana ~ini strana~ka hronika i to nije srazmerno bez obzira {to Srpska radikalna stranka ima 33 od ukupno 55 odbornika... Voditeq: Koalicija Zajedno, ako se ne varam, ima 14 odbornika. Dr [e{eq: Da, Zajedno ima 14, 6 Socijalisti~ka partija i 1 Gra|anski savez. Voditeq: A Demokratska stranka Srbije i Jugoslovenska levica, kako ste ih rasporedili? Dr [e{eq: Dogovorili smo se da 2 strane koristi Srpska radikalna stranka u svakom broju, 2 strane Srpski pokret obnove, 2 strane Socijalisti~ka partija Srbije, dakle, stranke koje imaju 5 i vi{e odbornika, a po 1 stranu stranke koje imaju mawe od 5 odbornika. To su: Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Gra|anski savez i Jugoslovenska levica. Voditeq: Da li oni imaju odre{ene ruke u ure|ivawu tih strana? Dr [e{eq: Da. [ta god oni napi{u Zemunske novine }e objaviti bez ikakve cenzure. U prvom broju ve} napadaju op{tinsku vlast, upu}uju primedbe. [ta god kaù za op{tinsku vlast, za mene li~no, za sve moje saradnike, sve }e biti publikovano bez ikakve cenzure. Voditeq: Ko je glavni i odgovorni urednik Zemunskih novina? Dr [e{eq: Glavni i odgorovni urednik je Ogwen Mihajlovi}. Voditeq: Da li je on pripadnik va{e stranke? Dr [e{eq: Naravno da je pripadnik na{e stranke, jer mi smo osvojili vlast u Zemunu. Kada neko drugi osvoji vlast na slede}im izborima onda }e on na kqu~ne funkcije dovesti svoje qude. Na{ glavni i odgovorni urednik je dobio striktne instrukcije da novine moraju biti objektivne, svima dostupne, da moraju biti organ dru{tvene kritike. Dakle, ono {to je negativno, bez obzira kakvog je idelo{kog opredeqewa, usmerewa itd., mora biti ìgosano. Sa druge strane, novine su {irom otvorene svim drugim, za nas sada u Zemunu opozicionim strankama. Sada su nam opozicija: socijalisti, Srpski pokret obnove, demokrate, JUL itd. Imaju mogu}nosti da sve {to poèle kaù kroz Zemunske novine. Zatim, krenuli smo i da re{imo pitawe poslovnog prostora za parlamentarne politi~ke stranke. Recimo, godinama Gra|anski savez nije dobijao kancelarije za svoju stranku na podru~ju zemunske op{tine. Do{ao je kod mene predsednik Op{tinskog odbora Gra|anskog saveza gospodin Gamser poàlio se i traìo prostorije. Imali smo razgovor, ja sam mu u tom razgovoru rekao: Moj je politi~ki ciq da va{a stranka nestane sa politi~ke scene, da vas politi~ki uni{timo, ali dok postojite i dok deo naroda vama daje glasove na izborima vi morate biti ravnopravni sa svim drugim strankama. Odmah sam zvao direktora Javnog preduze}a Poslovni prostor-Zemun i rekao: Mora im se dati kance17
larija. Dobili su kancelariju, ~ak smo im ponudili tri kancelarije. Sami su izabrali koja im najvi{e odgovara. Dobili su onoliko poslovnog prostora koliko su traìli za svoju stranku. Voditeq: Da li su stranke i odborni~ke grupe zadovoqne? Dr [e{eq: Nemaju razloga za nezadovoqstvo, bar tako mislim. Jedan od prvih poteza koji smo napravili odredili smo tri kancelarije u samoj zgradi Skup{tine op{tine i dali ih na raspolagawe odborni~kim grupama. Jednu koristi odborni~ka grupa Srpske radikalne stranke, jednu odborni~ka grupa koalicije Zajedno i jednu odborni~ka grupa Socijalisti~ke partije Srbije. Odredili smo po jednu slu`benicu koja }e obavqati funkciju sekretara Odborni~ke grupe. [ta nam je ciq? Ciq nam je da politi~ke stranke bilo vladaju}e, bilo opozicione, budu unutar sistema, a ne stranke koje }e neko tretirati kao strano tkivo unutar sistema, kao {to je ponegde do sada bio slu~aj. Svima smo dali podjednake mogu}nosti i pomaga}emo gde god moèmo, naravno. @elimo uvek da imamo dijalog sa svim strankama. Svojim odnosom prema tim sada opozicionim strankama u Zemunu, me|u kojima su socijalisti, SPO-vci, demokrate i svi ostali, pokazujemo kako bismo èleli da se one prema nama odnose, ako nam se jednog dana zamene uloge ili kako bi trebalo ina~e u dràvi da se odnosi vlast prema opoziciji i opozicija prema vlasti. Voditeq: Znate kako vam je bilo dok ste bili opozicijia, mislim sada na lokalnu vlast, po{to o ovoj drugoj ne moèmo da govorimo. Dr [e{eq: Opozicija smo jo{ uvek na nivou Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, ali svojim primerom pokazujemo kako bi trebalo da bude u svakom drugom slu~aju. Voditeq: Kako se vi trenutno ose}ate, gospodine [e{eq, kao opozicionar ili kao predstavnik vlasti? Dr [e{eq: Kada sam na teritoriji op{tine Zemun ose}am se kao vlast, ~im napustim teritoriju op{tine Zemun opet sam opozicionar. Voditeq: Zanimqivo, a i kompletno ose}awe. Dr [e{eq: Tako je. Voditeq: Mnogo je pitawa, gospodine [e{eq, upravo smo ih primili, stigla su za vas. Imamo i neka pitawa snimqena danas na ulicama Zemuna. Predloìla bih da krenemo upravo od ovih. Dr [e{eq: Ne morate da birate pitawa, idite redom. Voditeq: Ne, naprotiv, poku{avam da ih povezujem na neki na~in, da ne preska~emo i da se ne vra}amo, ima mnogo sli~nih pitawa. Izdvojila sam neka, po mom mi{qewu, najinteresantnija pitawa, jer je ~iwenica da va{a op{tina ima veliki broj zaposlenih u privredi. Pri~a}emo i {ta mislite o tome konkretno. Veliki broj radnika je na prinudnim odmorima, novi Zakon o radnim odnosima, ako se ne varam, predvi|a i otpu{tawe, ~ini mi se od jula meseca, ne znam ba{ ta~no kada. Zanima me koliko }ete uop{te mo}i da pomognete svim tim qudima, iako to uglavnom nije u va{oj nadle`nosti, osim ovih nekoliko preduze}a koje smo nabrojali. Dr [e{eq: Direktno mi tu ne moèmo ni{ta da pomognemo, po{to nije u na{oj nadle`nosti. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi iz 1992.
18
godine op{tinske ingerencije su bitno skresane, me|utim, gradskim op{tinama u Beogradu jo{ vi{e i nemamo nikakve ingerencije prema privrednim preduze}ima u dru{tvenoj ili dràvnoj svojini, osim ovih javnih ustanova i Javnog preduze}a Poslovni prostor-Zemun koji je u nadle`nosti Op{tine. Dolaze mnogi radnici, iz mnogih firmi, nekada su u {trajku, nekada su u veoma te{koj situaciji, ali Op{tina tu nema nadle`nosti. Moèmo indirektno da pomognemo tako {to }emo podsta}i neke druge firme da razvijaju svoje poslove na podru~ju zemunske op{tine. Recimo, sada smo zaduìli nadle`nu slu`bu u okviru Op{tine da do 20. januara pripremi pregled svih raspoloìvih parcela za individualnu stambenu izgradwu i za privrednu izgradwu, raspisa}emo javni konkurs i po najniìm mogu}im cenama dodeli}emo sve te parcele. Va`no je da se po~ne sa radom, da qudi zidaju, da angaùju novac, onaj ko ima novca, koji je eventualno po slamaricama. Sa druge strane, tro{e gra|evinski materijal, potpomaù gra|evinsku idnustriju, zapo{qavaju radnu snagu itd. To je jedan dobar na~in da se krene napred. Imamo i stranih firmi zainteresovanih za poslovawe na podru~ju zemunske op{tine. Ve} smo imali razgovore sa predstavnicima jedne firme iz [vajcarske, dve firme iz Italije, razgovarao sam i sa predstavnikom Tajlandske vlade koji èli i ekonomsku i politi~ku saradwu. Svima smo pokazali dobru voqu i èqu da u|emo u sve mogu}e projekte koji su u korist na{e zemqe, na{eg naroda, pre svega na{e op{tine, jer je u ovom konkretnom slu~aju re~ o Zemunu. Na{a je ambicija, dakle, da se ti poslovi razgranaju. Danas su do{li predstavnici jedne italijanske firme koji èle u zakup poqoprivredno zemqi{te da bi otvorili staklenik, proizvodili cve}e, vrtno biqe itd. Do{li su neki sa zahtevom da otvore predstavni{tvo za transportno preduze}e. Zatim, jedna firma iz [vajcarske koja se bavi drvnom industrijom, tako|e traì lokaciju. Svima smo dali obe}awe da }e dobiti ponude po najpovoqnijim uslovima. Bitno nam je da se ne{to radi. Voditeq: To podrazumeva i nove poslove. Dr [e{eq: Kada se ne{to radi, ostvaruje se profit, zapo{qavaju se qudi, a i dràva ima koristi jer kroz poreze ima pove}ane prihode. Dakle, bitno je da se stalno ne{to radi. Sve {to bude u na{oj mo}i mi }emo da podsti~emo, da otvaramo mogu}nosti. Zemun treba da bude jedno veliko gradili{te. Ukoliko dràva nema para da finansira veliku izgradwu, mi }emo otvoriti {irom vrata privatnom sektoru. Neka privatnici zidaju, grade, razvijaju poslove. Op{tina je tu da im pomaè, a ne da ih sputava i da ih spre~ava. Dao bih jo{ jednu dopunu na odgovor, ustvari na jedno od va{ih prethodnih pitawa, kada ste mi dva puta sugerisali, kao sa nekom primedbom, da smo preuzeli sve kqu~ne funkcije. Jesmo, odmah smo doveli svog ~oveka za direktora Javnog preduze}a Poslovni prostor-Zemun, direktora Pinkija, Kulturno-umetni~kog dru{tva Branko Radi~evi}, Zemunskih novina. Neophodno je da kaèm da smo odmah formirali i nove upravne odbore, Izdava~ki savet Zemunskih novina gde su prisutni predstavnici svih stranaka propor19
cionalno svom u~e{}u u Skup{tini op{tine, {to ranije nije bio slu~aj. Sada su predstavnici opozicije u Upravnom odboru Javnog preduze}a Poslovni prostor-Zemun. Mimo wih ne moè ni{ta da se uradi, jer su uvek u mogu}nosti da kontroli{u rad. Voditeq: Vra}amo se sada na ono {to ste vi po~eli da pri~ate negde na po~etku emisije, ~ini mi se, dakle, opstajawe va{e vlasti, tj. opstanak va{e vlasti u Op{tini Zemun vezujete za uklawawe deponije u Batajnici, a naro~ito spre~avawe izgradwe nove u Ugrinovcima. Dr [e{eq: Deponija u Batajnici mora pod hitno da se zatvori. Postoji re{ewe Ministarstva za ekologiju jo{ iz 1995. godine. Pre nekih 15-20 dana kod mene je bio i zamenik republi~kog ministra za ekologiju i doneo mi primerak tog re{ewa za koje u Op{tini uop{te nisu znali. Sada }emo da postupimo po tom re{ewu i spre~i}emo da se daqe koristi ova deponija u Batajnici. Odluka o zatvarawu je donesena ve} 1995. godine i mora da se zatvori. Spre~i}emo otvarawe novoprojektovane deponije u Ugrinovcima, koja je projektovana na najgorem mogu}em mestu: na 200 hektara najboqeg poqoprivrednog zemqi{ta, tamo gde je struja vetrova i podzemnih voda takva da bi ugrozila ìvot u celom Zemunu i celom Novom Beogradu. U Ugrinovcima se podzemne vode nalaze na mawe od 2 m ispod povr{ine zemqe i ako se otvori ta deponija, ìvot u Zemunu i Novom Beogradu }e biti nemogu}. Mi onda zaista vi{e nemamo {ta da traìmo. Kakva je onda funkcija na{e vlasti tamo, kakav je interes naroda da mi daqe tamo vladamo? [ta onda mi moèmo da uradimo ako se tako ne{to uradi? Suprotstavi}emo se tome svim legalnim, legitimnim sredstvima, a ukoliko ne uspemo kolektivno napu{tamo vlast. Voditeq: Da li je to jedini uslov va{eg opstanka na vlasti? Dr [e{eq: Ne, nije to jedini uslov. Nadamo se da }emo biti uspe{na op{tinska vlast i da }e nam narod i na slede}im izborima ukazati poverewe. Nadamo se da narod zadugo ne}e imati nikakvog razloga da nas mewa. Na{a vlast }e se personalno mewati, ali }emo sve u~initi da zasluìmo narodno poverewe i u slede}em mandatu. Problem deponije se moè re{iti tako {to bi se odredila lokacija tamo gde ne ugroàva ni jedno qudsko naseqe, pa makar se pove}ali tro{kovi transporta. Mogu}e je sme}e transportovati baràma, Dunavom. Moè se uz dobru voqu na}i re{ewe koje }e sve zadovoqiti, ali deponija uz neko qudsko naseqe je propast. Voditeq: Zaista je logi~no, ali s obzirom da to nije u va{oj nadle`nosti, ne znam koliko }ete uspeti da spre~ite izgradwu te deponije, ako se ne varam to je u nadle`nosti Skup{tine grada. Dr [e{eq: Imamo i mi mogu}nosti da to spre~imo. Ne moè Skup{tina grada mimo svog naroda, mimo stanovnika Zemuna i Novog Beograda. Tu je re~ o pola miliona qudi koji ìve na podru~ju zemunske i novobeogradske op{tine. Ne verujem da }e se na}i neko toliko samovoqan da uprkos svim objektivnim rezultatima istraìvawa koji kaù da se ne sme tamo otvarati deponija, tera neki prkos, inat i da otvara deponiju. Dobili smo uveravawe od Ministarstva za ekologiju da }emo dobiti po20
dr{ku po tom pitawu i mi je o~ekujemo. Nadamo se da se ni Skup{tina grada, budu}a Skup{tina grada, ne}e oglu{iti o interese stanovnika tog gradskog podru~ja gde ìvi pola miliona qudi. Ukoliko se tako ne{to desi, mi onda ne vidimo nikakvu svrhu da ostanemo na vlasti. Prepusti}emo da drugi dràvni organi re{avaju to krizno pitawe, jer ja ne znam na~in na koji je to mogu}e re{iti, ukoliko se to uradi. To bi bio zlo~in prema pola miliona qudi, da se otvori deponija u Ugrinovcima. Voditeq: Stiè jo{ pitawa, ipak predlaèm da krenemo sa svim pitawima. Pro~ita}u vam ih, iako sam primetila da mnoga od wih nisu u va{oj nadle`nosti. Da ne bi ispalo, ne daj boè, da nismo sva pro~itali, ~u}ete ih. Ho}e li se povodom najve}e nesre}e u Grme~u kona~no pokrenuti istraga i ko ko~i tu istragu? pita Mihajlo Mu~ibabi}. Da li ste u mogu}nosti da date odgovor za{to se nije pokrenula istraga ve} 19 meseci oko velike tragedije u Grme~u? pita Jovanovi} Dobrivoje iz Bra}e Jerkovi}. Dr [e{eq: To nije u nadle`nsoti Skup{tine op{tine, to je u nadle`nosti pravosudnih organa, drugih dràvnih organa. U su{tini to je jedan delikatan problem, jer se u Grme~u proizvodio materijal koji izaziva opasnost, ali koji je morao da se proizvodi. Sada se postavqa pitawe: koliko je bilo mogu}nosti da se radnici za{tite, da li je prevagnuo aqkav odnos prema za{titi na radu ili je ne{to drugo po sredi? Ne bih smeo da se upu{tam u problem za koji nisam dovoqno verziran i koji nije u mojoj nadle`nosti, gde ne bih mogao da dam kompetentan odgovor. Tu bi trebalo da kompetentni organi daju odgovore jer je pitawe zaista veoma delikatno. Voditeq: Kakve su {anse da se uvede plin u Zemun Poqu? pita Gordana iz Zemun Poqa. Dr [e{eq: Pitawe gasifikacije je tako|e jedan od na{ih prioriteta i mi o~ekujemo ve} krajem januara da }emo stupiti u kontakt sa nekim zainteresovanim firmama. Na{a je ideja da se izvr{i gasifikacija celog Zemuna. Ve} su neki projekti ra|eni za Batajnicu, ne{to je ra|eno za Zemun Poqe, ali mi smatramo da bi ceo Zemun morao biti podveden pod taj projekat gasifikacije, jer je to najjeftiniji energetski izvor. Traìli bismo kompaniju koja bi dala najpovoqnije uslove, koja bi gra|anima ponudila najjeftiniju cenu, a garantovala kvalitetno obavqen posao. Nemamo tu nikakvog drugog interesa osim da gra|ani Zemuna dobiju {to jeftinije gorivo. Voditeq: I {to pre. Dr [e{eq: [to pre, naravno. Treba znati da je to posao od bar nekoliko godina. Jedna godina je potrebna samo za izradu projektne dokumentacije. Oko tog pitawa smo se ve} zainteresovali, ve} smo u{li u problem. Krajem januara ponudi}emo konkretne pregovore firmama koje su ve} pokazale interes. Voditeq: Milan Mar~eti} iz Filmskog grada uputio je zanimqivo pitawe: Da li se slaète da je neki vid idealnog dru{tvenog ure|ewa na neki na~in postojao u na{im selima?
21
Dr [e{eq: Ne slaèm se da je to neki idealan vid... Voditeq: ...porodi~nih zajednica. Dr [e{eq: ...dru{tvenog ure|ewa. To je tradicionalni patrijarhalan vid organizovawa dru{tvenih zajednica. To su na{e ku}ne zadruge, brojne porodice sa 40, 50 i vi{e qudi. Ne bih rekao da je to idealan vid. To je vid dru{tvenog ìvqewa koji je odgovarao za jednu istorijsku fazu razvoja dru{tva, davno prevazi|enu i ne moèmo se na to vra}ati. Voditeq: Nadamo se da smo to prevazi{li. Mnoge nismo, ali... Dr [e{eq: [to bi Hegel rekao: Sve {to je kroz istoriju propalo i zasluìlo je da propadne zato {to nije vaqalo. Voditeq: Svakako. Dragan iz Rakovice: [ta mislite o Rakovici, s obzirom da je opoziciona op{tina i {ta mislite o kolegi predsedniku Op{tine Rakovica? Dr [e{eq: Naàlost, jo{ nisam upoznao svog kolegu iz Op{tine Rakovica. Vide}emo kako }e tamo funkcionisati lokalna vlast. Tamo je na izborima pobedila na{a konkurencija iz koalicije Zajedno. To je tako|e op{tina gde su opozicione stranke do{le na vlast, ali kako }e tamo funkcionisati, to }e proceniti gra|ani Rakovice. Srpska radikalna stranka u Rakovici ima jak Op{tinski odbor, ali dosta je na{u objektivno naraslu snagu poremetio ovaj izborni zakon, ve}inski izborni zakon, gde ona stranka koja je tre}a po snazi ne dolazi dovoqno do izraàja. Ve}inski izborni zakon forsira prvu i daje neke mogu}nosti drugoj stranci po snazi. To je razlog {to smo mi na lokalnim izborima imali lo{ije rezultate nego na saveznim izborima. U svakom slu~aju, svesni smo problema koje donosi zakon. Dakle, nije tu u pitawu voqa naroda nego jedan neadekvatan zakon. Mislim da bi bilo dobro da i vladaju}e i opozicione stranke razmi{qaju o promeni izbornog zakona i na lokalnom nivou. Mi, radikali, smatramo da bi na svim nivoima trebalo da se primeni proporcionalan izborni princip, ~isto proporcionalan izborni princip. Voditeq: Neboj{a Petrovi} pita: Da li Zemunske novine mogu da prerastu u srpski Blic i da li na{ narod moè, bar na teritoriji Zemuna, da dobije radio i televiziju nacionalne i demokratske orijentacije? Voditeq: Moramo da kaèmo gledaocu da su Zemunske novine op{tinski list, je li tako? Dr [e{eq: Da. Zemunske novine su op{tinski list, a izlaze dva puta mese~no. Za sada nema mogu}nosti da izlaze ~e{}e. Da li }e se razviti u jedno ~itavo glasilo to je na{a ambicija, a da li }e ~e{}e izlaziti, makar jednom nedeqno to }e budu}nost pokazati. Zasad smo zadovoqni ovim kvalitetom koji je pokazao prvi i drugi broj nove serije. [to se ti~e radija i televizije, Op{tina po zakonu ima pravo na frekvenciju. Me|utim, da li }e do}i do realizacije, to }emo tako|e da vidimo; tu ideju imamo prisutnu, o tome razmi{qamo. Da li }emo biti u stawu da realizujemo na{u ideju to je ve} sada drugo pitawe. Tu ne bih mogao sa onoliko optimizma da se izjasnim, kao o ovim drugim pitawima o kojima smo ve} govorili. Najvi{e od svega mi bismo, zapravo, èleli
22
da zaista imamo lokalnu televiziju i radio stanicu u Zemunu, gde bismo tako|e davali primer za ugled drugima, kao {to se trudimo da tako ne{to postignemo u drugim oblastima delatnosti. Voditeq: Kolege iz reìje nam sugeri{u jo{ jednu pri~u, ako se ne varam, u pitawu je Sama~ki hotel. Dr [e{eq: Koliko ja vidim, ovo nije zgrada Sama~kog hotela, ovo je Batajni~ki drum. Voditeq: Batajni~ki drum i ~ini mi se zgrada Sama~kog hotela. Dr [e{eq: Sama~ki hotel je u Tvorni~koj ulici. Voditeq: O~ito da se radi o nekom drugom objektu. Svejedno, ono {to se vezuje za vas i va{e angaòvawe kada je u pitawu Sama~ki hotel, to je zgrada, ako se ne varam, koja je vi{e godina zapu{tena i koju vi planirate da renovirate, izdate pod zakup i ta sredstva iskoristite za otvarawe zemunske bolnice, porodili{ta. Dr [e{eq: Ne. Ne planiramo mi da renoviramo, Op{tina nema para kojima bi mogla to da renovira. To je izvanredno povoqna lokacija u Tvorni~koj ulici, na granici izme|u zemunske i novobeogradske op{tine. Na{a je ambicija da to izdamo u dugoro~ni zakup, recimo na 99 godina, da onaj ko uzima u zakup ima opravdan interes da u to mnogo investira, a onda bi mu se to zaista vi{estruko isplatilo. Sa jedne strane, uzimawe u zakup tog objekta uslovilo bi se nabavkom opreme za zemunsko porodili{te. Ako to ostvarimo, na{ interes kao Op{tine je zadovoqen. Sa druge strane, sm taj objekat, ako se renovira, ako se stavi u funkciju, bilo o kakvoj funkciji da je re~, sam po sebi }e donositi celoj Op{tini neke prihode, kroz plate zaposlenih, kroz pla}awe poreza, kroz takse. Voditeq: Ima vi{estruku primenu. Gra|ani iz centra Batajnice pitaju: Kada se planira uvo|ewe kanalizacije u centar Batajnice? Dr [e{eq: Uvo|ewe vodovoda, kanalizacije, asfaltirawe ulica je u nadle`nosti gradskih slu`bi, gradskih javnih komunalnih preduze}a. êkamo da se konstitui{e Skup{tina grada, pa da pokrenemo inicijativu da se re{avaju ti problemi, to nije problem samo Batajnice nego i drugih okolnih naseqa: Ugrinovaca, Jakova, Be~mena, Dobanovaca, Progara, Petrov~i}a, Sur~ina, Boqevaca i tako daqe. Voditeq: \or|evi} sa Vra~ara: Kako ocewujete ~iwenicu da ste na lokalnom nivou dobili izbore samo u op{tini Zemun? Dr [e{eq: Koncentrisali smo svoje snage u predizbornoj kampawi u op{tini Zemun. Odredili smo tu op{tinu kao svoj ciq na lokalnim izborima i svesno smo postupili. Hteli smo jednu op{tinu, jednu dovoqno veliku, mo}nu, sna`nu op{tinu, gde bismo mogli da demonstriramo kako to izgleda kada radikali upravqaju, kada radikali vladaju. Opredelili smo se za op{tinu Zemun; to je za mene bio neki li~ni izazov, po{to ìvim u zemunskoj op{tini. Zato sam se kandidovao i za op{tinskog i za gradskog odbornika i u prvom krugu pobedio i za op{tinskog i za gradskog, {to je jedna velika satisfakcija. Kandidovao sam se tamo gde ìvim, gde me qudi najboqe poznaju i proverio sam {ta misle o meni kao o svom kom{iji, ne kao o nekom politi~aru velike mo}ne opozi23
cione partije nego kao ~oveku koga svaki dan susre}u, vi|aju i tako daqe. To je zaista velika moralna satisfakcija. Mislim da bi svaki politi~ar morao bar jednom u svojoj politi~koj karijeri da se ogleda i na tim lokalnim, ve}inskim izborima, pa da pokaè malo i drugima {ta wegova okolina, {ta qudi koji zajedno sa wim ìve o wemu misle. Voditeq: Ipak, pretpostavqam da lideri drugih stranaka ne misle tako, mo`da je za neke to ponièwe. Dr [e{eq: Ne, to ne sme da bude ponièwe, lokalna vlast ne sme da se zapostavqa. Radikali su kroz kompletnu istoriju radikalskog pokreta veoma mnogo pa`we posve}ivali lokalnoj vlasti. Znate, onaj takozvani crveni barjak na kome je pisalo samouprava, koji je iznesen u Kragujevcu pre vi{e od 100 godina, nije imao nikakve veze sa samoupravqawem kako je to zloupotrebqavano do unazad neku godinu, nego ba{ sa tom lokalnom samoupravom. Radikali su insistirali na modernom konceptu lokalne samouprave, suprotstavqaju}i se obrenovi}evskoj politici birokratskog centralizma i samovoqe. Voditeq: Zbog velikog broja pitawa, molim vas da budete kra}i. Dr [e{eq: Da. Jo{ bih u vezi sa ovim pitawem dodao nekoliko re~i. [to se ti~e zemunske op{tine, bili smo u uslovima jedne totalne medijske blokade i nismo mogli da onoliki entuzijazam, onoliki trud koji smo uloìli u Zemunu, uloìmo u celoj Srbiji. Da smo u nekim drugim uslovima iza{li na izbore, rezultati bi na svim drugim mestima bili mnogo boqi. Zbog finansijskih nemogu}nosti i zbog lo{e materijalne situacije stranke morali smo da se koncentri{emo samo na jednu op{tinu. Kada bismo onoliko truda, mogu}nosti i propagandnih aktivnosti koje smo uloìli u Zemunu, uloìli na nivou cele Srbije, ube|en sam da bismo pobedili u celoj Srbiji i na lokalnim, i na republi~kim, i na saveznim izborima. Voditeq: Pogledajmo {ta su vas danas pitali gra|ani Zemuna. Da li biste postavili neko pitawe Vojsilavu [e{equ? Sada ne, smatram da on ispravno vodi svoju politiku. Ne, mislim da dobro radi, nema potrebe za pitawima. Ne, ni{ta. Za{to ne podràva studente? @eleo bih da Vojislav [e{eq uvede malo reda na pijaci. Ima preprodavaca, java{luka i preko leta tu do|u Cigani, logoruju, letuju, {ta da vam kaèm, pere se ve{, kupa se, petqa se... Vrlo je to ru`na slika, a tu se hrana prodaje i dosta problema ima na toj pijaci. Ne samo jednoj, nego uop{te na svim beogradskim pijacama je to problem, ali specifi~no je za Zemun. [ta misli sa radni~kom klasom, dokle }e ovako? Imam plac pored autoputa, koji mi je odobren od saobra}ajne inspekcije. Kasnije sam dolazio u Op{tinu koja treba da d gra|evinsku dozvolu da za taj plac napravim neku ogradu, da ne{to uradim i to jo{ uvek nisam regulisao. Ukoliko postoji neka mogu}nost, do{ao bih kod wega da porazgovaram, moèmo li to da reguli{emo ili ne. To bi bilo pitawe za gospodina [e{eqa. Nemam ni{ta.
24
Imam mnogo pitawa koje bih postavio, samo on nije u mogu}nosti da sve to u~ini. Ni{ta, ja bih mu ~estitala i èlim mu sve najboqe. Voditeq: Molim vas da odgovorite. Dr [e{eq: Najpre bih rekao ne{to o konkretnom pitawu, o op{tinskoj nadle`nosti oko ograde. Ukoliko bude mogu}e da se iza|e u susret gra|aninu, to }e sigurno da se uradi. Dakle, ubrzavamo rad op{tinskih slu`bi, ubrzavamo proces izdavawa gra|evinskih dozvola, gde god moè da se zida, gde se ne ugroàva neki drugi interes, mi }emo dozvoqavati, podsticati zidawe i izgradwu, bilo {ta da je u pitawu. Sve {to je op{tedru{tveno korisno, {to je u privatnom interesu gra|ana mi }emo podsticati. [to se ti~e ovog drugog pitawa, ja imam velike simpatije, moram da budem iskren, prema Ciganima ili Romima, bilo kako da se zovu, oni sa nama ìve, oni su i na{a bra}a u izvesnom smislu, nikada nas nisu ostavqali na cedilu i zaista imam iskrene simpatije prema wima. @ive te{ko, mu~e se i sa svoje strane Op{tina }e u~initi sve {to bude mogla da im pomogne. Imaju dva ve}a naseqa, jedno u Batajnici, a jedno kod novosadskog autoputa, na vrhu Prvomajske ulice, odnosno kod Ba~ke ulice u Zemunu, takozvane Ciganske rupe. @ive u veoma te{kim uslovima bez kanalizacije, bez vodovoda, bez asfalta i mi }emo se truditi da i tamo wihove probleme re{imo kao i probleme svih drugih gra|ana Zemuna. Tu za nas nema nikakve razlike. U vezi zemunske pijace, ona je u nadle`nosti Gradske skup{tine. Ostale pijace na podru~ju zemunske op{tine su u nadle`nosti Op{tine Zemun, osim centralne pijace koja je u nadle`nosti Gradske skup{tine. I pitawe, za{to ne podràvam studente? Znate, ja sam profesor Univerziteta, nisam vi{e aktivan ali sam dugo godina bio profesor. Poznajem studente, poznajem psihologiju studenata. Dodu{e nisam dugo bio student, zavr{io sam za dve i po godine fakultet, ali prvo pitawe koje bih ja postavqao studentima je koliko imaju poloènih ispita, kakve su im ocene u indeksima. Sa wima bih razgovarao o wihovim studentskim problemima, o wihovom sme{taju u studentskim domovima, o kreditima, stipendijama, reìmu studija itd, ali da me studenti predvode u politi~koj aktivnosti... To ne bih mogao dozvoliti. Po{tovao bih da studenti... Voditeq: ...da vam sugeri{u ne{to. Dr [e{eq: Za mene, student u politi~kom smislu postoji kao gra|anin, ravnopravan sa svim ostalim gra|anima. Ne postavqam pitawe da li je neko student, radnik, seqak, penzioner, nezaposleni, trgovac, zanatlija, bilo {ta da radi, za mene je va`no da li on ima pametnu ideju ili nema, da li je na ispravnim politi~kim pozicijama ili nije, da li je to za mene prihvatqivo ili nije prihvatqivo. Voditeq: [ta konkretno mislite? Dr [e{eq: Ne prihvatam da je student sam za sebe neka vrednost. Po{tovao bih to da studenti formiraju politi~ku partiju, neku studentsku politi~ku partiju, da sa wom iza|u na izbore ukoliko dobiju
25
adekvatan broj glasova, ako probiju izborni cenzus, smatrao bih ih ravnopravnim partnerom za politi~ku raspravu. Bez toga sa studentima ne mogu da vodim politi~ke rasprave, to ne dolazi u obzir. Zameram tu i reìmskim politi~arima {to nekada daju prednost studentima u odnosu na opozicione stranke koje protestuju. Mislim da je to pogre{no. Studenti tek treba da dokaù da imaju politi~ku snagu, da imaju upori{te u narodu, da imaju adekvatan broj glasova na izborima. Sa strankama koje su ve} dokazale da imaju odre|eno upori{te u narodu, bez obzira koliko se ne slaèm sa wihovom politikom, smatram da treba ostvariti dijalog. Mi, radikali, smo se pokazali kao pristalice dijaloga. Li~no èlim da {to pre do|e do promene vlasti u Srbiji, da mi, radikali, do|emo na vlast, ali ja iz petnih ìla èlim da u Srbiji do promene vlasti do|e iskqu~ivo na izborima. Bila bi velika tragedija za Srbiju da se na neki drugi na~in vr{e promene vlasti, da dolazi do krvoproli}a. Do krvoproli}a je ipak do{lo. Upozoravali smo na vreme kuda to vodi, upozoravali i jedne i druge. Otprilike smo na podjednakoj distanci danas i u odnosu na vladaju}e stranke i u donosu na stranke iz koalicije Zajedno. Jednima i drugima u lice govorimo sve {to mislimo, {to nije dobro kod wih, ali traìmo da se otvara dijalog, da se stvari smiruju, da se prizemqe i jedni i drugi, da se stvore uslovi da im u otvorenoj raspravi u lice javno govorimo sve {to mislimo. Boqe da se mi, politi~ari, sva|amo, pa i da te{ke re~i ponekad padaju, da se me|usobno i uvredimo nekada. Politi~ari treba da oguglaju na to, da to preìve, da prihvate, da nekada i uzvrate i da se opet pona{aju kao da ni{ta nije bilo. To je su{tina politike. To je politika kao zanat. Takva se politika primewuje na Zapadu. Kada do|e do mr`we, do podsticawa te mr`we, do izliva mr`we i nasiqa, kada se qudske glave gube, onda to nije ne{to {to nas moè motivisati da uzmemo u~e{}a. Strepimo nad sudbinom svoga naroda i svoje dràve. Znamo i koji su strani interesi ume{ani i na koji se na~in manifestuju. Znamo, o~igledno je, da su neke stru~ne ruke ume{ane u sve ovo {to se de{ava, da neki instituti sada planiraju i programiraju aktivnosti, a mi u tome ne}emo da u~estvujemo. Ja da se pojavim pod nema~kim barjakom na beogradskim ulicama? Nikada u ìvotu! Ni pod ameri~kim, ni pod barjakom bilo koje druge zemqe koja je bombardovala srpska sela i gradove, srpsku decu, srpske crkve i bolnice po Republici Srpskoj to mi ne pada na pamet. @elim da {to pre do|em na vlast, ali postoji neka moralna cena koju nisam spreman da platim da bih ostvario taj svoj ciq. Ne èlim da do|em na vlast kao neka tu|a marioneta nasuprot interesima svoga naroda. Ako je cena mog dolaska na vlast da Srbija bude svedena na granice Beogradskog pa{aluka, {ta }u ja onda na vlasti? Voditeq: Dobro, poznato je da srpski radikali insistiraju na samostalnom izlaèwu na doma}oj politi~koj sceni. Gledalac iz Krwa~e vas pita: Srpska radikalna stranka je pre nekoliko godina bila produèna ruka SPS-a, pa nas, radikale, mu~i sumwa da je opet postala produèna ruka SPS-a?
26
Dr [e{eq: Nikada Srpska radikalna stranka nije bila produèna ruka SPS-a. Kada smo mi podràvali Slobodana Milo{evi}a, svima je bilo jasno zbog ~ega. Kada smo prestali da ga podràvamo, svima je bilo jasno zbog ~ega smo prestali da ga podràvamo; i uvek smo javno govorili {ta mislimo. Drugi, koji ga danas najè{}e napadaju, bili su spremni da tajno sa wime {uruju u odre|enim fazama. Mi, radikali, kada smo podràvali Milo{evi}a, nikada neku li~nu materijalnu korist iz toga nismo izvla~ili. Neki drugi, koji su 1995. i 1996. godine bili u tajnoj saradwi sa wim, li~no su se obogatili. Dra{kovi} je dobio od reìma ku}u na Ko{utwaku, u Ulici Blagoja Parovi}a broj 114. Gledajte, to je ~iwenica. Voditeq: Gospodine [e{eq, ipak ne}emo o tim stvarima. Dr [e{eq: Postavili ste mi pitawe, moram da odgovorim. Voditeq: Nisam ja, gledalac, rekli smo kra}e, nemamo vremena. Dr [e{eq: Dobro, ja odgovaram kra}e na to pitawe. Voditeq: Da li vas zanima {ta vas sve pitaju? Dr [e{eq: Zanima me. Vaqda }ete produìti emisiju. Voditeq: Onda idemo na kra}e odgovore. Javili su nam da imamo jo{ 10 minuta vi{e. Vidite koliko pitawa jo{ imamo. Dr [e{eq: Nemojte moje odgovore da izbegavate, jer su veoma bitni i uvek su sazdani na ~iwenicama. Nijedan odgovor nisam dao da nije bio utemeqen na ~iwenicama. Voditeq: Ne, naprotiv. Morate da se opredelite, da li ho}ete da ~ujete sva pitawa ili èlite da temeqno odgovarate na sve to. Dr [e{eq: Ho}u, naravno. Voditeq: Zna~i ho}ete, onda idemo brè. Da li }e i kada do}i do reorganizacije sudova u Srbiji s obzirom da ni jedan spor ne moè da se okon~a u srazmernom roku? pita Danica sa Vo`dovca. Dr [e{eq: Situacija u sudovima je zaista katastrofalna. Rekao sam ve}, u Zemunu se po 17 godina vode neki sudski sporovi. To mora pod hitno da se re{ava. Kao op{tinska vlast mi nemamo nadle`nosti, ali to republi~ka vlast i Ministarstvo pravde mora da re{ava. Mora da se ograni~i svaki spor na najvi{e {est meseci, da se aùriraju sudovi. Ako sudije nisu sposobne, neka odlaze, da dolaze mla|i, sposobniji qudi i da taj posao obavqaju u skladu sa zakonom i op{tepravnim principima. Ovako se zaista vi{e ne moè. Ni{ta vi{e na sudu niste u stawu da postignete. Svaki put kada idete na sud, izlaète se ogromnim tro{kovima i morate ~ekati po nekoliko godina da isterate pravdu. Kada isterate pravdu ne moète izvr{ewe da postignete, jer sud ne}e da izvr{i ono {to je presudom doneto. Voditeq: Gledateqka iz Novog Beograda: Objasnite {ta je to demokratija i za{to 30 odsto qudi koji su glasali za koaliciju Zajedno maltretira ostale Beogra|ane? Dr [e{eq: Mislim da bi se lideri iz koalicije Zajedno morali upitati koliko odijuma i animoziteta izazivaju u narodu nekim svojim potezima, koji im sigurno nanose {tetu. Naravno, ja ne èlim wima da negiram pravo na javne demonstracije i na javne proteste. To je demo27
kratsko pravo koje treba da uìvaju svi gra|ani i sve politi~ke partije, ali o svrsishodnosti nekih poteza morali bi sami da razmisle. Mislim da su neki wihovi potezi sa politi~kog aspekta bili katastrofalni. Razbijawe izloga zgrade Politike, dràvne televizije, bili su katastrofalni potezi poput no{ewa ameri~ke i nema~ke zastave, a isto tako nasiqe, mr`wa, napadi na ulicama i tako daqe. To su potezi koji ne donose politi~ku korist, koji izazivaju kontraefekte i onaj ko ih primewuje mora da razmi{qa o posledicama. Mi, radikali, na to nismo spremni. Nismo mi beàli od nekih incidentnih situacija, od gu`vi. Za~as mi u|emo u incident u Saveznoj, u Republi~koj skup{tini. Voditeq: Uostalom, po tome ste poznati. Dr [e{eq: Da se porvemo i tako daqe, da do|e do nekog ko{kawa, ali to uvek radimo kontrolisano, sa sve{}u da nikome glava ne}e da strada. Kada se izlazi na ulice, kada je vi{e hiqada qudi prisutno, kada stihija moè da ponese, onda je to opasno. Nismo spremni da za qubav vlasti prolijemo ni jednu kap srpske krvi. Voditeq: Gledateqka sa Medakovi}a vas pita: Za{to ste pristali da se prodate tako jeftino, zar je bila dovoqna samo jedna op{tina da izdate srpski narod i interese za koje ste se zalagali? Dr [e{eq: Prvo, nikom se nismo prodali, ni ja li~no, ni Srpska radikalna stranka. Nismo izdali srpske nacionalne interese i jedina smo politi~ka partija u svim srpskim zemqama koja nikada ni{ta bitno nije mewala u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom programu. Uvek smo i{li svojim putem i neka drugi misle {ta ho}e. Drìmo se principa, ne odstupamo od wih i spremni smo uvek svima u lice da kaèmo sve {to mislimo, a naravno dozvoqavamo da i drugi nama kaù sve. Uvek smo bili stranka dijaloga. Uvek smo èleli javnu raspravu, javnu diskusiju sa svima. Nikoga nismo izbegavali. Spremni smo i sada da se suo~imo sa svim politi~kim konkurentima iz vlasti i iz opozicije. Spremni smo na èstoke polemike, televizijske duele, ako treba sa predstavnicima Socijalisti~ke partije, JUL-a, Nove demokratije, Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke, bilo koje politi~ke grupacije koja danas ne{to zna~i u politi~kom ìvotu Srbije, pa da ukrstimo rukavice u javnom televizijskom dijalogu, da razmenimo argumente, da vidimo ~ija je pozicija ispravna, a da nekoga sledimo protiv interesa svoga naroda mi to ne}emo da radimo. Voditeq: Savo Draga{evi} vas pita: [ta mislite o mogu}em odvajawu Crne Gore od Srbije? Dr [e{eq: To je realna opasnost i mogu}a posledica sada{we politi~ke krize u Srbiji. Dve glavne, najopasnije mogu}e posledice su odvajawe Kosova i Metohije i odvajawe Crne Gore. Mislim da Amerikanci intenzivno na tome rade, da su sve wihove spoqnopoliti~ke akcije orijentisane u tom pravcu, kada je re~ o wihovoj politici na Balkanu. To je zaista realna, realna opasnost. Voditeq: Beogra|anin, tako se gledalac predstavio, pita: Za{to ste glasali da pla}amo TV pretplatu preko ra~una za struju, i za{to ste seli u Skup{tinu i ~inili kvorum da se izglasa zakon protiv radnika u Srbiji?
28
Dr [e{eq: Prvo, Srpska radikalna stranka nikada nije izglasala nijedan zakon protiv radnika. Ako je re~ o nedavnim sednicama Republi~ke skup{tine, na{a poslani~ka grupa je uvek ~ekala da se postigne kvorum, pa onda ulazila. Nismo hteli da socijalistima napravimo kvorum, jer se principijelno borimo da se vrate direktni televizijski prenosi i da nam se vrate oteti poslani~ki mandati. Kada bi socijalisti ve} konstatovali da imaju kvorum, onda smo mi ulazili i po pojedinim ta~kama dnevnog reda èstoko se politi~ki sa wima sukobqavali. [to se ti~e ovog zakona o pla}awu televizijske pretplate, Republi~ka skup{tina je 1993. godine donela jedan veoma dobar zakon. Taksa koja je ve} postojala i koja postoji u mnogim zemqama i koja se redovno pla}ala, umesto da se pla}a putem inkasanata koji idu od vrata do vrata, vezuje se za ra~un za struju. Dakle, promenio se samo na~in pla}awa. U vreme kada je donesen zakon ta taksa je bila bezna~ajna, bila je otprilike 1 dana{wi dinar, mo`da i mawe od toga. Problem je {to je Vlada posle vi{estruko dizala i cenu struje i cenu takse. Sada je ta taksa prevelika. To je problem. Kada bi ta taksa za televiziju bila 1 ili 2 dinara mese~no, niko se ne bi bunio, a gra|anima je te{ko da pla}aju kada je to 20 ili vi{e dinara. Kada se dodaju i ove druge takse za èleznicu, za rudnike i ne znam {ta se sve pla}a kroz taj ra~un, onda to do|e nekih 40-50 dinara. To je ve} preterano. Dakle, nije problem u na~inu pla}awa, problem je u iznosu koji se pla}a. Na~in pla}awa predstavqa u{tedu, umesto onih inkasanata, sve se pla}a kroz jedan ra~un, to je konkretna u{teda. Kao racionalna politi~ka stranka uvek se zalaèmo da se postignu u{tede tamo gde se u{tede mogu posti}i. U ovom slu~aju, iznos je preteran i protiv smo tolikog iznosa. Voditeq: Goran Pavlovi} vas pita: Da li je sudija Vladimir Ili} i daqe predsednik êtvrtog op{tinskog suda? Dr [e{eq: Jeste, koliko ja znam i daqe je predsednik, ali to nije u na{oj nadle`nosti. Javnosti smo saop{tili sve {to imamo povodom wegovih aktivnosti, podneli smo krivi~nu prijavu okru`nom javnom tuìocu Tmu{i}u i o~ekujemo reakciju. Voditeq: Toma iz Zemuna vas pita: Kako komentari{ete da je hotel Jugoslavija dao u pazakup kockarnicu za narednih 5 godina gospodinu @eqku Ra`natovi}u? Dr [e{eq: Nisu dali, koliko ja znam, kockarnicu u pazakup nego u zakup. Oni su vlasnici tog prostora, dali su ga u zakup. Wihovi motivi su, verovatno, sticawe profita i tu nema ni{ta {to je sporno sa aspekta zakona. Ukoliko postoji ne{to drugo {to je sporno, onda o tome treba govoriti, ali smo davawe u zakup nije sporno. Voditeq: Gra|ani iz Progara vas pitaju {ta moè da se uradi na asfaltirawu nekoliko ulica u selu Progaru i na poboq{awu prevoza gra|ana i |aka koji rade i u~e na teritoriji Zemuna? Da li ste u mogu}nosti da im vratite Lastu? Dr [e{eq: Upoznati smo sa oba problema, o prvom problemu sam ve} govorio, o pitawu asfaltirawa. êkamo da se konstitui{e Skup{tina grada da bismo pokrenuli svoje zahteve u pogledu nekih prioriteta kada je re~ o prigradskim zemunskim naseqima.
29
[to se ti~e Javnog saobra}ajnog preduze}a, ono je tako|e u nadle`nosti Grada i da bismo i to pitawe pokrenuli treba sa~ekati konstituisawe Gradske skup{tine, jer ova Gradska skup{tina u starom sazivu, ve} je sada u nekom stawu koje ne omogu}ava ba{ neko urgentno reagovawe na ove probleme. Svi su u nekom i{~ekivawu, u stalnom i{~ekivawu da se zavr{i to konstituisawe, pa da se odmah krene sa aktivnostima. Ni buyet nije donesen, op{tinski buyeti ne mogu da se donesu dok se ne odredi gradski buyet. Dok se ne izdvoje ta buyetska sredstva za odgovaraju}e namene, ne moè se pristupiti poslovima. Voditeq: Da li ste upoznati sa Tekstilnom industrijom Zemun koja je pod ste~ajem od 1995. godine i da li }e raditi i daqe? pita biv{i radnik. Dr [e{eq: Dolazilo mi je ve} vi{e radnika iz tekstilne industrije. Upoznat sam sa svim problemima. Naàlost, tu nismo u stawu da pomognemo. Li~no mislim da je glavni problem u tome {to je zakasnio proces privatizacije i da se tekstilna industrija na{la u jednom unutra{wem haosu, a to je velika {teta, jer preduze}e je zaista bilo perspektivno i imalo je mogu}nosti da se daqe razvija i ostvaruje profit, da zadovoqava interese zaposlenih, ali, naàlost, do{lo je do ove situacije koja se bez nekih ozbiqnijih rezova na nivou Republike ne moè promeniti. Kada kaèm ozbiqnijih rezova, onda, pre svega, mislim na proces privatizacije. Voditeq: Mari} Mom~ilo, penzioner iz Galenike, pita: Da li moète da vratite ime Galenika i sva ostala obele`ja koja je imala? Ne znam da li misli na naseqe ili preduze}e Galeniku. Dr [e{eq: Mislim da misli na preduze}e. To preduze}e je pod sumwivim okolnostima privatizovano... Voditeq: Najavili ste angaòvawe, iako za to niste nadle`ni. Dr [e{eq: Milan Pani} je gotovo bez dinara preoteo to preduze}e, zamajavao je radnike nekim praznim obe}awima. U po~etku je ~ak ispla}ivao neke dividende da bi im zamazao o~i, a onda je sa time prestao, ~ak im je traìo da vrate akcije, da vrate te papire o vlasni~kim pravima, kako bi im izdao nove. U pitawu je jedna velika prevara i preko Zemunskih novina otkrivamo tu aferu, u ova dva broja imamo niz tekstova koji to pitawe potenciraju i od toga ne}emo odustajati. Mislimo da }emo isterati do kraja sve na ~istinu. Voditeq: Otkud znate da su studenti neokupani? pita vas Nevenka iz Beograda. Dr [e{eq: Nisam ja rekao da su studenti neokupani, ali sam jednog primetio neokupanog, {to se predstavqao kao wihov predstavnik. Video sam mu i ~etiri min|u{e u jednom uhu. Voditeq: Da li biste bili predsednik i za koje vreme bi se stabilizovalo stawe u zemqi? Predsednik biste bili, to ste ve} rekli. Dr [e{eq: Bio bih, ako budem izabran na izborima. Imam nameru da se kandidujem na predsedni~kim izborima. Ako dobijem poverewe, to je jedini uslov na osnovu koga bih prihvatio da obavqam tu funkciju. Ne èlim da do|e do nekog drugog na~ina promene vlasti u Srbiji osim putem demokratskih izbora.
30
Voditeq: Zemunka vas pita: Za{to se niste pojavili na Badwe ve~e ispred Skup{tine op{tine Zemun? Barjake ste uneli pre podne. Dr [e{eq: Da. Ta zemunka izgleda nije informisana. Na Badwi dan smo izvr{ili osve}ewe zgrade Skup{tine op{tine po prvi put u istoriji. Li~no sam uneo ogroman badwak u Skup{tinu op{tine. Voditeq: Na{i gledaoci su to imali prilike da vide. Dr [e{eq: Da, bilo je na televiziji Studija B. Imali smo jednu manifestaciju duhovnog i kulturnog karaktera, koja ranije nije vi|ena u zemunskoj op{tini. Voditeq: [ta planirate sa poslovnim prostorom u Zemunu? pita vas Dragana iz Zemuna. To ste ve} rekli, ako se ne varam. Kada }e po~eti prokwièwe otkupqenih stanova? pita Danica Vukani}. Dr [e{eq: To pitawe isto treba postavqati drugim organima, to nije u nadle`nosti Op{tine, to je u nadle`nosti Republike, katastarske uprave, sudova. Kada }e po~eti, u ovom trenutku je veoma te{ko odgovoriti. O~igledno se taj posao neaùrno obavqa. Kada bismo imali neke nadle`nosti, mi bismo to ubrzali, ali naàlost nemamo, moèmo samo da javno protestvujemo zbog stawa kakvo je. Voditeq: Porodica Petrovi} iz Geteove ulice pita vas: Da li postoji mogu}nost dobijawa telefona u ovoj ulici? Dr [e{eq: To tako|e nije u nadle`nosti Op{tine, ali mi }emo sa svoje strane u~initi sve {to je u na{oj mo}i preko svoje odborni~ke grupe u Gradskoj skup{tini, da se ti problemi ubrzano re{avaju. Poznati smo kao vatreni politi~ki borci u skup{tinskim telima. Voditeq: Da, to vam sigurno niko ne moè osporiti. Nata{a Qubi~i} iz Novog Beograda pita: [ta }ete preduzeti protiv delovawa raznih sekti, naro~ito Jehovinih svedoka, na podru~ju op{tine Zemun? Dr [e{eq: Imamo jedan principijelan stav da su sve verske zajednice ravnopravne, ako svoju delatnost obavqaju u skladu sa Ustavom i zakonom. Dakle, protiv smo bilo kakve diskriminacije. Ukoliko su neke verske zajednice asocijalne po svom karakteru, ukoliko podsti~u qude, posebno mlade, na asocijalno pona{awe, ukoliko ih vode u misticizam, ukoliko stvaraju neke samoubila~ke porive kod wih, ukoliko ih navode na uìvawe droge itd., zalaèmo se da se zakonskim merama spre~i delovawe takvih verskih sekti. Me|utim, kao op{tina nemamo nadle`nosti da tako ne{to radimo. Voditeq: Kada }e se asfaltirati ulica u Zemun Poqu? pita Aleksandra Kapor. Dr [e{eq: Na to pitawe sam ve} dao celovit odgovor, kada su pitali za Batajnicu, za Progar i neka druga naseqa. Voditeq: Da li znate i da li moète da pomognete oko izgradwe {kole 22.oktobar u Sur~inu, koja je izgorela pre ~etiri godine. Dr [e{eq: Op{tina u svom buyetu nema para za te namene. [kolstvo nije u nadle`nosti Op{tine, {kolstvo je u nadle`nosti Republi~kog ministarstva prosvete. Naravno, grad je u obavezi da takva pitawa re{ava u skladu sa svojim mogu}nostima i buyetskim sredstvima tome namewenim.
31
Voditeq: Kada }e biti zavr{ena {kola u nasequ Nova Galenika? Saveta @ivkovi}. Dr [e{eq: To je u osnovi sli~no pitawe. Voditeq: ]ukov~ani pitaju kada }e imati normalan dovod vode? Dr [e{eq: Na to pitawe sam na odre|en na~in ve} odgovorio govore}i o problemu kanalizacije, vodovoda i asfaltirawa puteva. To pitawe moramo da pokrenemo u Gradskoj skup{tini nakon wenog konstituisawa i da zahtevamo od komunalnih preduze}a, javnih preduze}a u nadle`nosti Grada da to ubrzano re{avaju. Voditeq: [ta mislite o Romima i da li }ete im pomo}i? Dr [e{eq: Na to pitawe sam odgovorio. Voditeq: [ta planirate sa Sur~inom i izgradwom {kole? pita gledalac. To smo ve} spomiwali. Da li moè da se plati telefonski ra~un bez dokazivawa? grupa gra|ana. Dr [e{eq: Ne razumem to pitawe. Voditeq: To nije jasno ni meni. Dr [e{eq: Da li moè bez dokazivawa da se plati ra~un? Ra~un uvek moè da se plati, ali da li je opravdan iznos na ra~unu to moè da se proverava i ne mora da se plati dok se ne proveri, a po{ta je du`na da svakom gra|aninu omogu}i konkretan uvid na osnovu ~ega mu je ispostavqen ra~un. Voditeq: Mislim da po{ta obavezuje qude da podmire ra~une, ali da im se naknadno vrati novac ukoliko se ustanovi da je u pitawu gre{ka. Dr [e{eq: Da, ali ja mislim, ako je zaista tako, da ne bi smelo da bude tako. Gra|anin ima pravo na reklamaciju i mora se odrediti jedan rok u kome se mora odgovoriti na wegovu reklamaciju, pa tek onda da se zahteva naplata. Voditeq: Gospodine [e{eq, sami prime}ujete da je na{e vreme isteklo i to poodavno, ali smo uzeli ovih 15 minuta. Sigurno je jo{ mnogo pitawa koja su na{e kolege ve} prestale da uzimaju, s obzirom da je ve} kraj emisije. Svim gra|anima Zemuna predlaèm da do|u do vas petkom posle 12 sati. Dr [e{eq: Nemojte ba{ sve da pozivate, jer onda ne znam kako bi ih sve primio. Voditeq: Sve one koji ne{to èle da vas pitaju, za{to da ne? Dr [e{eq: Koliko sam obave{ten, do kraja februara svi termini su popuweni i po~eo se popuwavati termin za mart mesec. Voditeq: Zna~i i kod vas je po~elo da se zakazuje? Dr [e{eq: Mora da se zakazuje, jer po 150 qudi primam tog dana. Ina~e, svakog dana primam predstavnike raznih firmi sa podru~ja Zemuna, raznih kulturnih, prosvetnih ustanova, delegacije firmi zainteresovanih da otvore poslove na podru~ju Zemuna itd. Moj radni dan je negde u proseku po 15 sati. Ne àlim se ja na to, sm sam to èleo, sm sam se u to upustio, ali, naàlost, ne mogu iznad nekih svojih mogu}nosti. Moja je namera da primim bukvalno sve gra|ane Zemuna koji èle da sa mnom razgovaraju, s tim {to bih molio one koji nemaju ba{ neki urgentan problem da malo odloè taj dolazak.
32
Voditeq: Na samom kraju, gospodine [e{eq, na{e kamere su otvorene da se kao predsednik Op{tine obratite gra|anima. Dr [e{eq: Ako je to poziv da se obratim gra|anima Zemuna, onda mogu da kaèm da }e nova lokalna radikalska vlast u~initi sve {to je u wenoj mo}i da udovoqi interesima gra|ana Zemuna. Bi}emo u pravom smislu re~i servis, uvek na raspolagawu gra|anima. Na{ je ciq da pre svega suzbijemo korupciju, mito i kriminal u javnim slu`bama. Ciq nam je da gra|anin obavi onaj posao koji u Op{tini moè obaviti, ukoliko ima zakonskih mogu}nosti za wegovo obavqawe i to na aùran na~in, uz pomo} svih op{tinskih slu`bi, bez ometawa, odugovla~ewa i tako daqe. Uveren sam da }emo zajedni~kim snagama posti}i da Zemun bude lep{i, prikladniji za ìvot, da }emo uspeti da stvorimo onakav Zemun kakav odgovara svima nama. @elim i svim drugim gra|anima Srbije i u ovoj Novoj godini da ostvare mnogo boqe rezultate, da boqe ìve, èlim da u Srbiji sa~uvamo mir, da mirnim putem re{avamo sve unutra{we politi~ke sporove i probleme. @elim da kroz institucije sistema vodimo politi~ke rasprave, da se sva|amo, da se beskrajno suprotstavqamo, da se vre|amo ako nekada treba, da se i psujemo ako treba, ali da to bude u institucijama sistema. @elim, naravno, da svi gra|ani imaju mogu}nost da ostvare uvid u te na{e politi~arske rasprave, diskusije i sukobe putem direktnih televizijskih prenosa, kako bi se ti glavni politi~ki animoziteti, suprotstavqena mi{qewa i stavovi sa ulica ponovo preneli u institucije sistema, gde im je mesto i gde treba da se re{avaju. @elim da Srbija, ipak, ostane mirna. @elim da u Srbiji ne bude prolivawa krvi. @elim da politi~ke protivre~nosti re{avamo na demokratski na~in. Voditeq: Drugi deo va{ih èqa je upu}en i na{im gledaocima, gledaocima Studija B, ako je to sve... Dr [e{eq: Nadam se da }e i Studio B biti sve boqi i boqi. Odavno se nisam pojavqivao u Studiju B, pa me pomalo iznenadio ovaj poziv. Moram otvoreno priznati da sam prvi predsednik Op{tine u ovoj godini koji gostuje u va{oj redovnoj emisiji. Voditeq: Morali smo, ipak, da sa~ekamo da pro|e neko vreme, da se konstitui{u jo{ neke od op{tina. Ina~e da kaèmo na{im gledaocima da upravo od ve~eras otvaramo serijal ovih emisija, emisija na ovu temu. Na{i gosti bi}e predsednici svih beogradskih op{tina, za sada onih koje su formirane, a do tada sigurno }e biti formirane i ostale. Gospodine [e{eq, hvala vam puno na ve~era{wem gostovawu. Hvala i vama, po{tovani gledaoci, {to ste bili sa nama. Naravno, èlimo vam mnogo uspeha u radu. Dr [e{eq: Hvala, bilo mi je zadovoqstvo da sa vama razgovaram. Voditeq: I meni, naravno. Hvala vam jo{ jednom. Hvala i vama, po{tovani gledaoci.
33
MEDIJI POD KONTROLOM LOKALNIH BOSOVA

Ni{, Radio Sunce; 14. januar 1997. godine ... ûvaj srpske zemqe, srpski rod! Novi Pazar, Pri{tina, Pe} i \akovica, Kumanovo, Uro{evac, Prizren, Mitrovica, da nam vi{e nikad nigde ni{ta ne zafali. Gde su srpske zemqe tu su srpski radikali! Srbija! Srbija! Srbija!.. Voditeq: Sada je 19.15 ~asova. Po{tovani slu{aoci Radio Sunca, èlim vam dobro ve~e. Imam zadovoqstvo da predstavim gosta na{e ve~era{we specijalne emisije, gospodina dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke i gradona~elnika Zemuna. Gospodine [e{eq, èlim vam dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Plan za ve~eras nije bio ba{ ovakav, trebalo je otprilike u ovo vreme da budemo na Televiziji Nais i da odatle krene emisija koja se ve} sedam dana najavquje. Ostavi}u vam to zadovoqstvo da vi kaète za{to nema te emisije na Televiziji Nais i za{to ste sada u isto vreme na Radio Suncu? Dr [e{eq: U 19 ~asova bila je zakazana jednoipo~asovna emisija na Televiziji Nais u terminu koji je iznajmila Srpska radikalna stranka. Dakle, u pla}enom terminu. Me|utim, lokalne vo|e stranaka iz koalicije Zajedno izvr{ile su pritisak na vlasnika Televizije Nais i, kako sam saznao, u pitawu su Risto Bukvi}, Toplica \or|evi} i Aleksandar Krsti}. Oni su pod pretwama iznudili odustajawe vlasnika Naisa od ve~era{we emisije, koja je otkazana pola sata pred po~etak. Zahvaqujem vam se na va{oj blagovremenoj intervenciji i ponudi da gostujem na Radio Suncu, da tu vodimo razgovor koji je ina~e trebalo da se vodi na Televiziji Nais. Ovaj postupak najboqe govori o strankama koalicije Zajedno. Ne daj boè da jednog dana do|u na vlast, mo`da bi nam pod wima bilo gore nego pod socijalistima. Ovakva mr`wa, ovakvi postupci su wihova slika i prilika. Oni se boje javne re~i, boje se argumentovane kritike, boje se druga~ijeg mi{qewa. Misle da se druga~ije mi{qewe moè spre~iti suzbijawem emitovawa. To upravo potvr|uje na{u staru tezu da izme|u socijalista i koalicije Zajedno nema principijelne razlike, da se na isti na~in pona{aju u politi~kom ìvotu, da se sluè istim metodama i da su im ciqevi isti: vlastoqubqe, pohlepa, bez konkretnog programa, bez konkretne politike. Uostalom, to su i pokazali u svim op{tinama gde su ranije vladali. Ni{ta se tu nije promenilo. Zbog toga mi, srpski radikali, ni u jednoj varijanti ne prihvatamo da zajedno sa wima formiramo lokalnu koalicionu vlast. Zbog toga nas mrze. Voditeq: Pre nego {to nastavimo razgovor slu{a}emo himnu Boè pravde.
34
Ovo je bila pauza posle himne, dok qudi sednu, otprilike se tako radi. Pre nego {to zapo~nemo oficijelni deo razgovora, ono {to je pripremqeno s moje strane, zadrà}emo se jo{ malo na demokratskim principima kojima se posluìla ve~eras koalicija Zajedno i tako spre~ila va{e pojavqivawe na Televiziji Nais. Oni su u svojim, to jest koalicija Zajedno je u svim svojim javnim nastupima obe}avala gra|anima (koji su se u mawem ili ve}em broju okupqali iz mnogo razloga; jedan je sigurno i to da su simpatizeri koalicije Zajedno, ali, naravno, ne svi) demokratizaciju medija u smislu da niko ne moè da odgovara za svoju re~ izre~enu na medijima. Ako niste stigli ni{ta da kaète, ne morate ni da odgovarate. Dr [e{eq: Meni je bilo posebno simpati~no kada sam ~uo kako se gospo|a Ruìca \or|evi} obratila svome suprugu Mi{ku \or|evi}u, vlasniku Televizije Nais, rekla mu je: Nisi se bojao Slobodana Milo{evi}a, a sada se boji{ ovih iz koalicije Zajedno i Dra{kovi}a. Jednom re~enicom saop{tila je zapravo sve. To je su{tina. Stranke koje glume da se bore za demokratiju i demokratske principe razgoli}ene su jednim potezom. Nije to jedini potez kojim su se razgolitile, ali je sada najsveìji, najkonkretniji, kojim pokazuju kakva bi Srbija sutra bila pod wihovom vla{}u, da im, ne daj boè, narod na slede}im izborima ukaè poverewe. Voditeq: Zar ne mislite da je ovo preventivno delovawe na Srpsku radikalnu stranku kao opozicionu stranku? Dr [e{eq: Oni se boje Srpske radikalne stranke, jasno im je da popularnost srpskih radikala neprestano raste od izbora 93 do 96 godine. U uslovima najteè medijske blokade, progona, {ikanirawa, hap{ewa, maltretirawa mi smo pove}ali broj glasova za 30 odsto. Do{li smo sa 600.000 na 800.000, a sve stranke iz koalicije Zajedno za ove tri godine izgubile su pola miliona glasova. Voditeq: To je prostom ra~unicom... Dr [e{eq: One su prosto doìvele nokaut 3. novembra. Me|utim, zahvaquju}i ve}inskom izbornom zakonu i zaista ogromnom nezadovoqstvu naroda rezultatima socijalisti~ke vladavine, metodama koje ta vlast koristi, ukupno nezadovoqstvo socijalisti~kom politikom reflektovalo se mnogo boqim rezultatima koalicije Zajedno u drugom izbornom krugu 17. novembra. Za{to? Pre svega zbog ovog, kako rekoh, ve}inskog izbornog zakona koji forsira najve}u stranku po snazi, dobre {anse daje drugoj po snazi, a gotovo politi~ki uni{tava tre}u. Na izborima 3. novembra Srpska radikalna stranka je za jo{ oko 200.000 glasova zaostajala za svim strankama koalicije Zajedno ukupno. Dakle, svih pet stranaka zajedno imalo je samo 200.000 glasova vi{e nego sama Srpska radikalna stranka, ali ve}inskim izborima to se odrazilo kroz ogromnu disproporciju u broju lokalnih odbornika. Voditeq: êlnici koalicije Zajedno, a i mnogi drugi koji ne simpati{u niti vole, po{teno da kaèm, Srpsku radikalnu stranku, kaù da su to glasovi razo~aranih socijalista.
35
Dr [e{eq: To su glasovi gra|ana Srbije, srpskog naroda. [ta to zna~i razo~arani socijalisti? Koalicija Zajedno puna je razo~aranih socijalista i razo~aranih komunista, po~ev{i od Vuka Dra{kovi}a, Zorana \in|i}a pa nadaqe. Voditeq: Vi ste tako|e bili komunista. Dr [e{eq: Bio sam komunista i skoro cela moja generacija. Ko god je ne{to ozbiqno zna~io, pro{ao je kroz taj komunisti~ki dril. Sa 16 i po godina su me na radnoj akciji, uz logorsku vatru, prosto ugurali u Savez komunista. Voditeq: To vam i nije bila porodi~na tradicija u to vreme. Dr [e{eq: Nije bila porodi~na tradicija, ali sam pro{ao kroz ~itav sistem {kolovawa koji je bio izrazito ideolo{ki i vaspitavan sam u mladala~kom duhu. Moj prvi ozbiqan sukob sa ocem bio je kada sam se sa radne akcije vratio sa crvenom partijskom kwiìcom, ali i moja mladala~ka pobuna protiv oca koji je uvek bio izraziti antikomunista, mada se nije politi~ki eksponirao. Prosto, sagledana je sva tragedija nas, Srba, i tih deoba iz Drugog svetskog rata. Moja porodica je bila u Drugom svetskom ratu na izvestan na~in raspolu}ena, otprilike polovina mu{karaca je bila u partizanima, polovina u ~etnicima. Na svu sre}u nisu se bar me|usobno ubijali, kao {to je bilo u nekim drugim mestima gde je brat ubijao brata. Mr`wa koju su instalirali komunisti mnogo nam je zla nanela kroz ovih pet decenija, a na neki na~in se projektuje kroz pona{awe koalicije Zajedno. Zaista se budi velika mr`wa, a ta mr`wa se napaja nezadovoqstvom zbog kojeg su krivi socijalisti, a zbog produbqivawa mr`we koalicija Zajedno. Zbog toga mi kritikujemo i jedne i druge. Ako neko ima razloga da mrzi Slobodana Milo{evi}a i socijalisti~ku vlast, onda smo to mi, srpski radikali. Na svojim smo ple}ima podneli, izdràli mnogo vi{e nego svi lideri koalicije Zajedno. Voditeq: Uporno vam se prebacuje da ste dobili Zemun da biste bili mirni. Dr [e{eq: U Zemunu smo pobedili i to ubedqivo. Vuk Dra{kovi} nije smeo da iza|e na op{tinske i gradske izbore. \in|i} je iza{ao samo na gradske izbore i pobedio u drugom krugu, a ja sam u Zemunu pobedio ubedqivo, apsolutnom ve}inom i za op{tinskog i za gradskog odbornika u prvom krugu. To je pobeda, dakle, koja je kristalno ~ista. Voditeq: Lokalni SPO vam tamo zamera, da ste vi, po{to ìvite u Batajnici, pokupili glasove sa seoskog podru~ja, dok je jezgro Zemuna glasalo za koaliciju Zajedno ili za SPO. Dr [e{eq: Neka oni to tuma~e kako god ho}e, ali ja izazivam svakog politi~kog lidera, svakog ozbiqnijeg politi~ara da se prvo ogleda na lokalnom nivou, tamo se proverava {ta o wemu misli wegova najblià okolina, wegove kom{ije, pa da onda idemo daqe. Dokazao sam se me|u svojim kom{ijama. U Batajnici ìvim. Nisam se kandidovao tamo gde ne ìvim. U Srpskoj radikalnoj stranci nismo imali slu~ajeve da nekoga kandidujemo u nekoj drugoj sredini ako u woj ne ìvi. Voditeq: Ima slu~ajeva da neko iz druge sredine preuzima direktorska mesta u gradu gde ste pobedili.
36
Dr [e{eq: Ne, Aleksnadar Vu~i} je direktor Pinkija, on je tu s druge strane ulice, {to se ono kaè, iz Novog Beograda, a u {kolu je i{ao u Zemun. Voditeq: Aleksandar Vu~i} je jo{ uvek student. Dr [e{eq: Ne, on je zavr{io pravni fakultet i to kao briqantan student sa prosekom oko 9,7. Voditeq: Da, to sam ve} ~uo. Dr [e{eq: Tomislav Nikoli} je samo vr{ilac du`nosti direktora Javnog preduze}a Poslovni prostor-Zemun. Maksimalno moè da bude godinu dana vr{ilac du`nosti direktora. Dok se ne sredi stawe u Javnom preduze}u uzeli smo Tomislava Nikoli}a prakti~no kao stru~waka, jer je on drugo vremena bio tehni~ki direktor Komunalnog preduze}a u Kragujevcu. Kada se srede te stvari, onda }emo na}i nekoga drugoga ko }e preko javnog konkursa biti izabran za stalnog direktora. Zatekli smo haos u tom Javnom preduze}u, trebala nam je pomo} Tomislava Nikoli}a da se stvari dovedu u red za nekoliko meseci. Voditeq: Ovo pitawe sam postavio ba{ iz tog razloga {to kolaju glasine da radikali nemaju dovoqno kadrova, pa mora najuè rukovodstvo stranke da se pozabavi jednom op{tinom op{tinom Zemun. Dr [e{eq: Pogledajte na{e kadrove na primeru Ni{a, uporedite ih sa socijalistima, uporedite ih sa kadrovima koalicije Zajedno pa }e vam sve biti jasno. Ovde imamo Zorana Krasi}a, Dragoquba Stamenkovi}a, Branislava Vaki}a, ~itav niz drugih istaknutih sposobnih politi~ara qudi u koje se moèmo u svakom trenutku pouzdati, sa kojima niko ne moè iza}i na kraj ni u verbalnom duelu ovde u Ni{u. Uostalom, vide}ete sutra, ja vam unapred garantujem da }e Zoran Krasi} rasturiti Zorana @ivkovi}a na radio duelu koji ste za sutra organizovali. Voditeq: Da, sutra u 12 je radio duel. Dr [e{eq: Ne moè sa radikalima niko da iza|e na kraj, jer imamo besprekornu argumentaciju zasnovanu na konkretnom programu i principijelnom pona{awu u politici. Na{a politika se ne mewa od danas do sutra, pa da nas mogu qudi uhvatiti u raskoraku i laì, da nam mogu pokazati nedoslednost itd. Od kada smo krenuli u politiku pa sve do danas, mi istrajavamo na istim politi~kim principima, na istom programu. Po tome smo ve} odavno u narodu poznati. Voditeq: Dobili ste izbore u Zemunu, ali mene, a sigurno i sve slu{aoce Radio Sunca intersuje, na koji na~in ste ih dobili? Kakva je to kampawa ura|ena u Zemunu da je radikalna stranka uspela u prvom krugu, maltene... Dr [e{eq: Znali smo da u uslovima totalne medijske blokade i u hroni~noj finansijskoj nesta{ici ne moèmo o~ekivati dobre rezultate na lokalnom nivou u celoj Srbiji. Protiv nas je bio i ovaj ve}inski izborni zakon. Zato smo sve svoje snage, rekao bih, koncentrisali u kampawi na zemunsku op{tinu. Dràli smo mi i ~itav niz tribina po unutra{wosti, po selima, i{li maltene od sela do sela, angaòvali se svojski. Voditeq: U Ni{u je odràno 350 tribina, a radikali imaju samo jednog odbornika.
37
Dr [e{eq: Taj broj odbornika ne govori o snazi stranke. Govori broj glasova postignut 3. novembra na saveznim izborima. To je na{a prava snaga u ovom trenutku. Kaèm vam, s obzirom da se na ve}inskom principu ide na dva izborna kruga, u prvom krugu, ako su socijalisti bili ja~i od radikala i ako je koalicija Zajedno samo za nijansu bila ja~a od radikala i socijalista, pripadnik Zajedno ide u drugi krug, a radikal ispada. To je su{tina. U Zemunu smo u~inili dodatne napore, mitinge smo dràli bukvalno u svim zemunskim op{tinama, iz dana u dan smo agitovali. Voditeq: Mislite na mesne zajednice, rekli ste op{tinama? Dr [e{eq: U svim selima na podru~ju zemunske op{tine, naravno, i mesnim zajednicama u gradskim naseqima. To je zaista bila kampawa izvedena stravi~nim tempom. U odsustvu podr{ke radija, televizijske podr{ke, i{li smo samo na {tampanu produkciju, na one na{e lajavce itd., ali bukvalno od vrata do vrata. Zakleo bih se da nema ku}e u Zemunu gde se nismo pojavili sa svojim propagandnim materijalom. Voditeq: To je apsolutno ra|eno i ovde. Dr [e{eq: Ra|eno je to i ovde, ali ne do tog nivoa. Tamo smo uloìli vi{e novca u propagandni materijal. Recimo, 20.000 mojih kwiga besplatno sam podelio u kampawi u Zemunu i Novom Beogradu. Voditeq: Mogli ste i da prodate. Dr [e{eq: Nisam. Mogao sam da prodam da mi je u interesu zarada, ali podelili smo besplatno da bismo postigli {to boqe rezultate, da bismo narod upoznali sa drugom stranom medaqe, da bismo se prikazali u druga~ijem svetlu od onoga u kome su nas prikazivali reìmski mediji. Drugo, desila se jedna euforija koju je opet stvorila koalicija Zajedno svojim naglim ujediwavawem pod Avramovi}em, a koji ih je napustio. Onda su tu euforiju malo obnavqali, pa im pristupio Ko{tunica, Mi}unovi} itd. U narodu je stvaran ve{ta~ki utisak da jedino oni mogu biti ozbiqna konkurencija socijalistima, a tom utisku je doprinosila i reìmska televizija. Uvek je bila suprotstavqenost izme|u levog bloka i koalicije Zajedno. Mi, srpski radikali, bili smo zapostavqani, stvarana je la`na slika da mi nemamo {anse. Mnogi qudi su pod utiskom reìmskih medija to prihvatali zdravo za gotovo. Voditeq: Sti~e se utisak da ste vi u predizbornoj kampawi najvi{e pa`we poklonili Zemunu, a dok je mi{qewe... Dr [e{eq: To je istina. Hteli smo da Zemun predstavqa oglednu radikalsku op{tinu, da na primeru Zemuna celoj Srbiji pokaèmo kako bi to izgledalo kad srpski radikali sutra osvoje vlast u Srbiji. Voditeq: Dok, na primer, u va{oj promociji na RTS-u koja je odràna ne{to pre izbora, dakle u predizbornoj kampawi za savezne i lokalne izbore, nije bilo ni jednog ~oveka iz Ni{a. O ~emu je re~? Dr [e{eq: Bile su svega ~etiri emisije, koliko ja znam, ni u jednoj nisam u~estvovao. Bili su po jednom Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i}, Stevo Dragi{i} i Igor Mirovi}, ako me se}awe dobro sluì. Dakle, samo su ~etiri emisije bile na dràvnoj televiziji. Voditeq: Oficijelna promocija stranke gde ste bili vi, Toma Nikoli}, Aleksandar Vu~i}, mislim da je bila i...
38
Dr [e{eq: Jorgovanka Tabakovi}. Voditeq: Da, vas ~etvoro, dakle zastupqeni su bili gradovi Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Pri{tina. Dr [e{eq: Trebalo je i Maja Gojkovi}, me|utim, ona se razbolela pred emisiju, pa zato nije u~estvovala. Voditeq: Bila je prijavqena za emisiju. Dr [e{eq: Bila je prijavqena, da. Voditeq: Dakle, Beograd, Novi Sad, Pri{tina i Kragujevac. Dr [e{eq: Hteli smo da u~estvuje i Zoran Krasi}, ali su na dràvnoj televiziji rekli da ne moè {est u~esnika. Zoran Krasi} nije hteo da se neka od ovih dama pomera. Kategori~ki je bio za to da on odustane, da ne odustaje ni Toma, ni Vu~i}, da ne odustajem ja, otprilike tako. Nije se dodu{e ni postavqalo pitawe o Tominom i mom u~estvovawu. Bili smo spremni, s obzirom da su neki od wih ve} u~estvovali u televizijskim okruglim stolovima, da se pomerimo. Me|utim, Zoran Krasi} to kategori~ki nije hteo, a imao je zakazanu i neku tribinu u isto vreme, pa se zato nije pojavio. Voditeq: Da, obja{wavao je. Dr [e{eq: Vi znate da je Zoran Krasi} veoma ozbiqan kadar Srpske radikalne stranke, ~lan je Predsedni~kog kolegijuma, to je najvi{i strana~ki organ. Voditeq: Neke stranke imaju iz Ni{a i potpredsednike, kada }e Ni{ da ima potpredsednika? Dr [e{eq: Verovatno }e imati, mi u Srpskoj radikalnoj stranci na taj na~in ne vodimo kadrovsku politiku. Mogu vam jo{ re}i da je Zoran Krasi} po svom statusu u stranci zna~ajniji od nekih potpredsednika Centralne otaybinske uprave. Nemojte me sada terati da kaèm od kojih. Autoritet u stranci... Voditeq: Ne, ne mislim na Zorana Krasi}a, govorim u globalu. Dr [e{eq: Govorim vam o na{em najistaknutijem ~lanu iz Ni{a. Tu su i Dragoqub Stamenkovi} i Branislav Vaki} i mnogi drugi qudi, ali ja vam govorim o najistaknutijem, dakle, koji se pokazao kao veliki stru~wak, uspe{an politi~ar, kao ~ovek na koga stranka ra~una kao na jednog od kqu~nih dràvnih funkcionera kada osvojimo vlast. Voditeq: Malo smo oti{li u neku stranu u koju ja nisam planirao, ali razgovor treba da ide spontano. Dr [e{eq: Ne moè sve da bude onako kako vi planirate. Voditeq: Da, jasno. Dr [e{eq: O svemu otvoreno razgovaramo. Voditeq: Kako nas razgovor navede. Dr [e{eq: Insistirate na tome da nismo imali qude iz Ni{a, me|utim, oni su uvek na kqu~nim pozicijama u na{oj stranci. Voditeq: Da, mo`da. Sada sami sebe negirate... Dr [e{eq: Kako negiram? Voditeq: Kako su na kqu~nim mestima kada nema ni jednog potpredsednika, kada me|u prvih pet qudi nema ni jednog iz Ni{a. Dr [e{eq: Prvo, pogre{no to postavqate. Imamo Predsedni~ki kolegijum od 15 ~lanova.
39
Voditeq: Zna~i 15 prvih ima? Dr [e{eq: Da, ali gledajte sada, kada je re~ o ~etiri potpredsednika, jedan je iz Srbije to je Maja Gojkovi}, jedan je iz Crne Gore to je A}im Vi{wi}, jedan je iz Republike Srpske to je Nikola Popla{en i jedan je iz Srpske Krajine to je Ranko Vuji}. Dakle, za svaku srpsku zemqu po jedan potpredsednik. Voditeq: Da stanemo tu malo, da ostavimo organizaciona pitawa stranke za vas, da se interno o tome dogovarate. Vratimo se na povod va{eg dolaska ovde. Na{ telefon je 713-455 i bi}e otvoren za pozive na{ih slu{alaca. Mo}i }ete direktno da razgovarate sa dr Vojislavom [e{eqom, ali kada pro|e oficijelni deo razgovora. Nadam se da }ete posle 20 sati imati prilike da razgovarate sa na{im gostom. Koji je povod va{eg dolaska u Ni{, u Ma{insku industriju, u pogon fabrike specijalnih vozila? Kao gradona~elnik Zemuna sigurno imate komunalnih problema, kao i svaki na{ grad, ne morate da imate problema, imate potrebe za komunalnom slu`bom i to je jedan od razloga {to ste do{li. Dr [e{eq: Dva osnovna razloga mog dolaska danas u Ni{ su: zakazana emisija na Televiziji Nais i susret zakazan sa rukovodstvom MIN-a, Ma{inske industrije Ni{. Pored toga, danas sam bio na sednici Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke Ni{avskog okruga. Imao sam konferenciju za {tampu. U MIN-u sam sa rukovodiocima preduze}a razgovarao o nekim lokalnim problemima Zemuna i Beograda, o mogu}nosti da se MIN ukqu~i u razre{avawe tih problema svojim proizvodnim kapacitetima i angaòvawem svojih partnera iz inostranstva. Re~ je, pre svega, o modelima re{avawa jednog od kqu~nih komunalnih problema, problema odvoza sme}a. To je problem koji ugroàva Zemun i Novi Beograd. Stara deponija u Batajnici morala je biti zatvorena jo{ pre godinu i po dana, ali ilegalno ona i daqe radi. Planira se nova koja treba da zauzme 200 hektara najboqeg poqoprivrednog zemqi{ta, koja bi ugrozila celi Zemun i celi Novi Beograd zbog smera toka podzemnih voda i struje vetrova. Razgovarali smo o tri mogu}e varijante re{avawa tog problema: odvoza sme}a èleznicom, za {ta su potrebni specijalni vagoni koje proizvodi MIN; zatim, podizawe fabrike za preradu gradskog sme}a, za wegovu separaciju i reciklaù; tre}a varijanta je spaqivawe gradskog sme}a ~ijim sagorevawem bi se osloba|ala toplotna energija kojom se moè zagrevati voda, a ta bi se voda onda direktno ukqu~ivala u gradski toplovod. To su te tri varijante u koje moè da se ukqu~i direktno MIN, jer ima i neko iskustvo. Postoje projekti koji su ra|eni pre osam godina za re{avawe ovakvih problema. Nai{li smo na razumevawe kqu~nih qudi MIN-a i mislim da }emo biti u mogu}nosti da ostvarimo kvalitetnu saradwu. Voditeq: Pored ovih komunalnih problema koje imate sa deponijom, svaki grad u Srbiji ima svoje specifi~ne probleme. Malo sam se pozabavio Zemunom pre nego {to ste vi do{li ovde i jedan od problema je legalizacija divqe gradwe u Zemunu. Morali ste, kada ste preuzeli vlast, odmah da radite ne{to da bi skrenuli pa`wu na sebe i na svoj rad. êkati da pro|e godinu dana da se neko prilagodi, to nije radikalski stil. Krenuli ste sa legalizacijom.
40
Dr [e{eq: Nismo mi ni{ta uradili da bi privukli pa`wu na sebe. Sve {to smo radili, radili smo u skladu sa svojim programom. Prvih dana smo odmah zasukali rukave i dali se u akciju. Legalizacija je otpo~ela pre na{eg dolaska na vlast, ali kroz odluku Skup{tine grada, prikupqawem zahteva za legalizaciju. Skup{tina grada jo{ nije pristupila postupawu po tim zahtevima. Zahtevi su nagomilani, Skup{tina grada nije u stawu da to sve sama razre{i. O~ekujemo, takav je na~elni stav ve} bio utvr|en, da se taj posao prepusti op{tini. Ukoliko op{tine zaista budu radile taj postupak legalizacije, unapred smo saop{tili narodu da }emo legalizovati bukvalno sve {to se moè legalizovati, {to ne ugroàva ìvote qudi, wihovu imovinu, saobra}ajnice i druge vitalne objekte. Voditeq: Danas ste na konferenciji za {tampu pomenuli, u Ma{inskoj industriji, da pitawe deponije mora da se vrati, zato {to je to bitno zbog va{e eventualne ostavke. Ukoliko deponija ne bude re{ena na onaj na~in na koji... Dr [e{eq: Ne, mi se nikada ne}emo sloìti da se otvori nova deponija u Ugrinovcima. To je jedno selo na podru~ju zemunske op{tine. Ukoliko to ne uspemo spre~iti, mi }emo kolektivno podneti ostavku, mi ne}emo ostati na ovim funkcijama na kojima se danas nalazimo. To je vitalno i egzistencijalno pitawe za Zemun. Voditeq: Da li o~ekujete da }e Skup{tina Beograda koja }e, prema zadwim verifikacijama mandata odbornika Gradske izborne komisije Beograd pripasti koaliciji Zajedno, iza}i vama u susret ili vas jednostavno pustiti da date ostavke? Dr [e{eq: Mislim da se niko ne}e usuditi da postavi tu deponiju, jer to nije pitawe da li }emo mi podneti ostavku ili ne, i onaj ko èli da mi podnesemo ostavke ne}e smeti u to da se upusti jer }e izazvati katastrofalne posledice. Ne verujem da bi se sada neko ozbiqan, posle svih ovih argumenata koje smo izneli u javnost, usudio da otvara deponiju u Ugrinovcima. Voditeq: Predloìo bih da napravimo prvu muzi~ku pauzu. Po{tovani gledaoci, sva va{a pitawa moète postaviti, tu su organizatori programa koji }e primati va{a pitawa i va{e brojeve telefona. Dakle, kontakti se na slede}i na~in realizuju: vi pozovete, ostavite broj telefona, ime i prezime, sa druge strane veze na{ organizator vas pozove i posle toga ulazite u program. Slu{amo muziku. Voditeq: Sada je 19.45 ~asova, ovo je specijalna emisija sa gospodinom dr Vojislavom [e{eqom, predsednikom Srpske radikalne stranke i gradona~elnikom Zemuna. Ovo je termin kada je ne{to sli~no trebalo da bude na Televiziji Nais sa istim u~esnicima. Dakle, gospodin dr Vojislav [e{eq je trebao da gostuje na Televiziji Nais u pla}enom terminu, ali zbog pritiska nekih qudi iz koalicije Zajedno, ve} moramo da kaèmo, jer ne moèmo generalizovati, vlasnik Televizije Nais je morao da otkaè ve} dogovorenu stvar. Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Mislim da nije lo{e i da se kaè javno, kako je pritisak uspeo. Zapretili su vlasniku Naisa, kad koalicija Zajedno preuzme vlast u Ni{u, da }e mu ukinuti televizijsku stanicu. To je ta pretwa.
41
Voditeq: Vaqda po zakonu samo Republika i Savezna dràva mogu da ukinu... Dr [e{eq: Ne, oni su tako wemu zapretili. Voditeq: Dobro, na~in na koji je to izvedeno je na kraju krajeva svima jasan. Odmah da kaèmo za neupu}ene qude, ako ih ima u op{tini Zemun, gde ste vi preuzeli vlast posle prvog kruga izbora 3. novembra, kakvo je zate~eno stawe, u kakvom stawu se nalazila op{tina Zemun. Dr [e{eq: Nismo nimalo zadovoqni zate~enim stawem. Mnoge slu`be smo zatekli u haosu, nesre|enosti. Dosta je bilo java{luka i korupcije, rekao bih, i odmah smo krenuli sa o{trim merama kojima smo to suzbijali. Prvo smo zaveli disciplinu me|u zaposlenima u Skup{tini op{tine, insistirali smo na striktnom po{tovawu radnog vremena, naloìli {alterskim slu`benicima da budu qubazni sa gra|anima. Moraju uvek biti nasmejani i moraju pomo}i gra|anima da zavr{e poslove zbog kojih su se obratili skup{tinskim slu`bama. Voditeq: Da li je ta~no da za 24 sata mora da bude re{en odre|eni problem, ili za ve} neko vreme, da imaju rok? Dr [e{eq: Moraju odmah da re{e problem kada se gra|anin obrati. Ako ne moè odmah da se re{i, onda u roku od 24 sata mora da mu se zakaè da do|e ponovo i da stvar bude re{ena, osim ako su Zakonom o upravnom postupku propisani neki rokovi. Voditeq: Dakle, ono {to moè. Dr [e{eq: Da. Ono {to moè da se uradi, mora da se uradi. Ukoliko ne moè slu`benik na {alteru da uradi odmah, duàn je sa gra|aninom da ode do nadle`ne slu`be da se to tamo uradi. Voditeq: Da li je ta~no da ste otpustili vratare? Dr [e{eq: Ne. Voditeq: Da ste im promenili posao? Dr [e{eq: To je najefikasniji na~in suzbijawa korupcije. Zatekao sam na mom spratu, gde su kancelarije predsednika Op{tine, potpredsednika, sekretara, posebne mere obezbe|ewa. Zatekao sam radnike obezbe|ewa koji su bili zaduèni samo za taj sprat. Kod ulaznih vrata stajao je sto i oni su kontrolisali ko ulazi kod predsednika. Odmah sam rekao da se oni premeste tamo gde ina~e slu`ba obezbe|ewa radi, to je na ulazu u zgradu. Onaj ko moè da u|e u zgradu moè da u|e i u kancelariju predsednika. Da me neko ~uva od naroda, od gra|ana to meni nije potrebno. Dakle, te specijalne mere obezbe|ewa prostora gde je sme{teno rukovodstvo Op{tine, mi smo ukinuli. Voditeq: Sada svako moè u odre|eno vreme da do|e do vas. Dr [e{eq: Ne moè svako da do|e do mene, ali svako moè da do|e do mojih saradnika da zakaè razgovor. Svaki gra|anin koji se obrati, bi}e primqen. Kada }e biti primqen, to zavisi od mogu}nosti. Sada se desi da po 100 gra|ana dnevno traì prijem. Svakog petka na subotu do 3 sata no}u primam gra|ane, ako ne mogu u petak, onda u subotu ceo dan pa negde do pono}i. Taj prijem gra|ana traje po 15 sati. Voditeq: S obzirom da ste upoznati sa wihovim problemima, {ta konkretno moète da uradite u odre|enim slu~ajevima. Ko vam sve dolazi?
42
Dr [e{eq: Kada gra|anin traì stan i zaposlewe, onda ne mogu da pomognem; ako je neka specifi~na struka u pitawu, onda mogu da se obratim pismom direktoru firme koja bi mogla da zaposli neke retke struke, retke kvalifikacije itd. Kada je re~ o komunalnim problemima, onda mogu da iza|em u susret. Postoji veliki broj upravnih stvari koje se godinama ne re{avaju, koje kasne itd. Sve mi to sada ubrzavamo, ne{to {to je zrelo za re{avawe re{avamo po skra}enom postupku, ako je to u skladu sa zakonom itd. Rekli smo gra|anima, s obzirom da mi u Op{tini, naàlost, nismo zatekli evidenciju svih stanova koji su vlasni{tvo Op{tine, gde god znaju da postoji neki prazan op{tinski stan, neka odmah sa porodicom useqavaju, i neka do|u kod nas da to reguli{emo. Bilo je dosta tih stanova, ve} se nekih 15 porodica uselilo na taj na~in i obezbedilo krov nad glavom. Dosta je tih stanova sluìlo za {pekulacije, ~uvali su se za nekoga, dosta je tih stanova bilo nameweno preprodaji nakon otkupa, a nisu imali sve potrebne papire da legalno izvr{e taj otkup. Mnogi qudi su se odselili u inostranstvo, ìve u inostranstvu po 7-8 godina, wima se mora prekinuti ugovor o zakupu stana, o kori{}ewu stana. Takve ugovore raskidamo gde god ima dokaza da se stan duè vreme ne koristi. Raskidamo te ugovore i sklapamo sa onima kojima je stan najpotrebniji. Tako smo motivisali qude da tragaju za slobodnim stanovima na podru~ju Zemuna. Nije mala stvar kada mi za mesec i po dana 15 porodica na taj na~in smestimo u stan. Voditeq: Ta~no, imate mawe posla... Dr [e{eq: Nismo zatekli ni jedan jedini stan kojim bi Op{tina raspolagala, a 15 porodica se ve} uselilo. Voditeq: U slede}oj op{tini u kojoj budete osvojili vlast ne}ete sigurno zate}i, kada vide {ta radite... Dr [e{eq: Nadamo se da }e ovo biti primer za ugled za gra|ane u svim delovima Srbije. Za{to da zvrje prazni op{tinski i uop{te dràvni stanovi, a sirotiwa nema gde da se useli, nema krov nad glavom? Qudi do|u sa troje, sa petoro dece, nemaju gde da ìve, ne mogu od plate da pla}aju kiriju itd., a op{tinski stanovi da stoje prazni. Za koga se ~uvaju? Prvo, moji saradnici i ja ne pretendujemo da nam dràva re{ava stambeno pitawe. Voditeq: Vi radite besplatno posao, bez naknade. Dr [e{eq: Radim zahvaquju}i ~iwenici da sam savezni poslanik. Ne di~im se time {to ne primam platu u Op{tini. Mislim da je korektno bilo s moje strane da se odreknem bilo kakvih primawa u Op{tini. Ne uzimam ni funkcionerski dodatak, ni dnevnice kada putujem, ni{ta, apsolutno ni jednog dinara iz op{tinske kase ja ne}u da uzmem. U poziciji sam da primam platu kao savezni poslanik, pa nemam potrebe. Ipak mislim da funkcija predsednika Op{tine u principu treba da bude profesionalna funkcija, da mora ~ovek za tu funkciju da prima platu da bi joj se mogao sav posvetiti. Voditeq: Koji auto op{tinski imate? Koji koristite? Dr [e{eq: Zatekli smo nekoliko starih kola, neki opel star 12 godina i to je bio najkvalitetniji automobil. Taj automobil naj~e{}e ko43
ristim za slu`bene potrebe. Imamo jedan jugo, jednu floridu koja je nedavno do{la sa popravke. Ne postoji neki poseban vozni park, a mi i nemamo nameru da kupujemo nova kola, za na{eg mandata sigurno ni jedan nov automobil ne}e biti kupqen. Ukoliko se na|e neko da pokloni Op{tini neki automobil, nemamo ni{ta protiv, ali kupovati sigurno ne}emo. Voditeq: Zato {to kolaju pri~e Srbijom da vi privatnim kolima dolazite na posao. Dr [e{eq: Ne, to nisu privatna kola, to su op{tinska kola, ali vam kaèm da je to neki opel star oko 12 godina. Voditeq: Poslovni prostor je preduze}e tipa Ni{-stan. Kakva je jurisdikcija tog preduze}a ili uprava Javnim preduze}em Poslovni prostor-Zemun u Zemunu? Ako je takvih problema bilo sa stambenim prostorom, koji je u mnogome mawe atraktivan od poslovnog prostora i ako je morao Toma Nikoli} da preuzme ~elnu poziciju u tom preduze}u, sigurno da niste tamo nai{li ni na {ta dobro. Dr [e{eq: Nai{li smo i tu na haos. Poslovni prostor je neracionalno kori{ten, neracionalno se wime raspolagalo, davano je izvesnim zakupcima po minimalnim zakupninama, a oni su onda to davali u pazakup, ogromne pare zara|ivali. Recimo, ako su dobijali 1m2 po nekih 5, 10 ili 15 dinara, oni su davali u pazakup po 100 dinara za 1m2, ostvarivali ekstraprofit, parazitski ìveli. Napravili smo inspekciju celokupnog poslovnog prostora. Tamo gde smo ustanovili da pazakupac koristi prostor, mi smo s wim direktno sklopili ugovor, i to po najvi{im cenama, 40 dinara za 1m2, recimo, u prvoj zoni. Voditeq: Niste i{li na raskidawe ugovora? Dr [e{eq: Automatski smo raskinuli ugovor sa zakupcima, a sa pazakupcem smo sklapali novi ugovor po najvi{oj ceni prema na{em cenovniku, koji Gradska skup{tina propisuje. To je za pazakupca zna~ilo snièwe cene za 60 dinara, ako je pla}ao 100 dinara, a mi mu sklopimo ugovor za 40 dinara po 1m2. Za ranijeg zakupca to je zna~ilo gubitak neke unosne zarade na tu|i ra~un. Time smo postigli dve stvari: pove}ali prihod Javnog preduze}a, prihod Op{tine u celini, a sa druge strane, olak{ali poslovawe uspe{nim firmama. [to bi pla}ali i izdràvali nekoga na svojoj grba~i ko ne moè da opstane na trì{tu? To su razni privilegovani korisnici, recimo, neki Savez mladih i sli~ne parapoliti~ke organizacije, koje ni{ta nisu radile, nikakve aktivnosti nisu imale, a na dràvnoj grba~i od dobre rente ìveli. Voditeq: Preko Poslovnog prostora ste regulisali i prostor za rad svih politi~kih parlamentarnih stranaka u Op{tini? Dr [e{eq: Da. Trenutno nema ni jedne parlamentarne stranke u Zemunu da nema svoj prostor koji se koristi po beneficiranim cenama. Sa druge strane, planiramo sada u buyet za 1997. godinu da ubacimo i finansirawe politi~kih stranaka. Do sada su finansirane neke druge organizacije, ubi boè kako je ra|eno s tim. Smatramo da pre svega politi~ke stranke treba da budu unutar sistema, {to zna~i da se sistem o wima stara i da mora da u~estvuje u finansirawu wihove delatnosti. To }e biti simboli~ni iznosi u principu. Reci44
mo, politi~ka stranka koja je zastupqena u op{tinskoj skup{tini dobija}e 100 dinara po jednom odborniku mese~no iz op{tinskog buyeta. To je na~in ukqu~ivawa politi~kih stranaka u dràvni sistem, u politi~ki sistem, u pravni poredak. One su deo sistema, a ne ne{to ve{ta~ko izvan sistema kako ih je dosada{wa vlast tretirala. Odmah po na{em dolasku, ~im smo preuzeli funkciju, svim odborni~kim grupama u Skup{tini op{tine smo obezbedili po jednu kancelariju u zgradi Skup{tine op{tine i jednu pla}enu sekretaricu koja }e obavqati poslove za wihove potrebe. Voditeq: Dobro, imali ste vi{e radnika, pa vam nije bilo... Dr [e{eq: Nemojte da vam govorim o vi{ku radnika. Imamo 240 zaposlenih, a po nekim zapadwa~kim standardima za op{tinu od 200.000 stanovnika (a Zemun ima odavno mnogo vi{e od 200.000, i kada se ura~unaju izbeglice pribliàva se 300.000), dovoqno je 80 zaposlenih u organima lokalne samouprave. U Skup{tini op{tine Zemun imamo 240 zaposlenih, dakle tri puta vi{e, ali mi ne}emo nikoga da otpu{tamo, osim po disciplinskom postupku za konkretnu krivicu koja se utvrdi. Ne}emo nikoga da ostavqamo bez hleba zato {to je tehnolo{ki vi{ak, zato {to nam se ne svi|a, {to je ovakve politike, onakve strana~ke opredeqenosti, ovakve ideologije itd. Za svakog mora da se na|e mesto, samo se sada trudimo da {to racionalnije iskoristimo kompletnu radnu snagu. Voditeq: Pored toga {to ste omogu}ili svim parlamentarnim strankama u Zemunu da imaju svoje prostorije u Op{tini i {to planirate da uradite, vi ste omogu}ili tim strankama podjednak tretman ili tretman proporcionalan uspehu na lokalnim izborima u Zemunskim novinama. Dr [e{eq: To nije proporcionalno. Zemunske novine imaju 64 strane, ne ra~unaju}i 4 strane kolornih korica. Od te 64 strane u svakom broju 10 strana je predvi|eno za strana~ku hroniku. Stranke koje imaju 5 i vi{e odbornika imaju 2 strane, a stranke sa mawe od pet odbornika po 1 stranu u svakom broju Zemunskih novina. Da li }e one da iskoriste te strane ili ne}e, to je wihova stvar. Srpska radikalna stranka, Srpski porket obnove i Socijalisti~ka partija Srbije imaju po 2 strane u svakom broju Zemunskih novina, a dve demokratske stranke, Gra|anski savez i JUL po 1 stranu. Mogu da objave sve {to im padne na pamet. Mogli ste da vidite u prvom broju Zemunskih novina da u tim tekstovima kritikuju predsednika Op{tine, kritikuju Srpsku radikalnu stranku kao vladaju}u stranku, ma {ta god za nas napi{u sve }emo im objaviti. Voditeq: Nema nikakve cenzure? Dr [e{eq: Nikakve, apsolutno nikakve cenzure nema. Voditeq: îtao sam novine i primetio sam jo{ ne{to. Vi nemate po zakonu uticaj na privredu u Zemunu. Moète kao i svaka op{tina da sara|ujete sa poslovodstvom nekog preduze}a, ali koliko sam ja primetio, vi koristite Zemunske novine za uticaj na odre|ena preduze}a. Vrlo dokumentovano, to moram da priznam, koliko god èlim da vam oponiram, ali ne mogu kada je stvarno dokumentovano, vr{ite uticaj na preduze}a, na direktore wihovih preduze}a, dokumentujete stvari.
45
Dr [e{eq: Naravno. Zemunske novine su zami{qene da budu u izvesnom smislu bi~ boìji. Po zakonu iz 1992. godine op{tine su izgubile ingerencije u pogledu privrednih preduze}a koja deluju na wihovim teritorijama, ali mi zato imamo Zemunske novine da u wima ìgo{emo sve negativnosti, argumentovano, uvek argumentovano. Te Zemunske novine bi}e strah i trepet za neuspe{ne direktore, za kriminalce, pokvarewake, {pekulante itd. Voditeq: Zemunske novine li~e na Veliku Srbiju, ovako dizajnerski sre|ene i ure|ene. Moè ~ovek da se prevari kada kupuje. Dr [e{eq: Mislim da je to moderna oprema. Glavni i odgovorni urednik Zemunskih novina bio je donedavno zamenik glavnog i odgovornog urednika Velike Srbije i neka iskustva koja je stekao u Velikoj Srbiji preneo je u Zemunske novine. Ina~e, to je tip takozvanog news magazina. To su novine koje po formatu, po tehni~koj opremi podse}aju ne samo na Veliku Srbiju nego na Nin, na Vreme, na Srpsku re~ i na sli~ne listove. U dizajnu je prepoznatqivo kori{}ewe slova Miroslavqevog jevan|eqa za zaglavqe novina. Voditeq: Isto kao u Velikoj Srbiji. Dr [e{eq: Miroslavqevo jevan|eqe je najstariji srpski rukopis, najstarije srpsko pismo; kao {to je za Nemce gotica, za nas Srbe je Miroslavqevo jevan|eqe, ne{to nacionalno prepoznatqivo. Taj tip slova ne postoji nigde na svetu, ni u jednom jeziku, ni jedno pismo nije izvedeno u tom tipu, to je ne{to karakteristi~no, ne{to posebno. Zbog toga slova Miroslavqevog jevan|eqa koristimo i u Velikoj Srbiji i u Zemunskim novinama. To je ono po ~emu su ta dva lista vama sli~na. Nema ni{ta drugo. Voditeq: Zna~i, ukoliko budete preuzeli Republi~ku skup{tinu tako }e da se pi{e i RTS? Dr [e{eq: Ne znam da li }e ba{ tako biti. Postoja}e Upravni odbor RTS-a i ovog puta nije moja voqa, nego odluka Izdava~kog saveta. Sigurno je da }e se stranke tretirati na objektivan na~in i da se ne}e de{avati ovo {to se sada de{ava na dràvnoj televiziji. Voditeq: Da se vratimo malo na aktuelnu politi~ku situaciju, na studentski protest koji je prerastao u ne{to {to i sami studenti nisu zami{qali da }e se desiti. U pro{lom broju Blica (Blic je to preneo) osudili ste generala Peri{i}a zato {to je primio studente, citiram: samozvanu delegaciju, pri tome neo~e{qanu, neokupanu i obu~enu u yins. Ako se zna da ste vi predavali na Sarajevskom univerzitetu i na Pri{tinskom univerzitetu, i da su studenti sa drugih fakulteta gde vi niste predavali dolazili na va{a predavawa, kako sada odjednom ta distanca izme|u vas i studenata, kada ste imali tako dobre odnose, {to je opet poznato u pro{losti. Dr [e{eq: Nikakve distance nema izme|u mene i studenata. Nije vam interpretacija bila dosledna, doslovna. Optuìo sam Slobodana Milo{evi}a, generala Peri{i}a i Zorana Sokolovi}a {to primaju studentsku delegaciju koja nikoga ne predstavqa, koja nema nikakav legitimitet, a ne poku{avaju da uspostave dijalog sa liderima koalicije Za46
jedno, sa Dra{kovi}em i \in|i}em. Bez obzira {to sam ja politi~ki protivnik Vuka Dra{kovi}a i Zorana \in|i}a, {to èlim da ih {to pre politi~ki uni{tim demokratskim sredstvima, sve dok oni dobijaju izvestan procenat glasova na izborima, oni su legalna i legitimna stranka, i politi~ki dijalog se samo sa wima moè uspostavqati. Ne moè se politi~ki dijalog uspostavqati sa nekim ko nije nigde izabran, ko nema iza sebe nikakvo upori{te u javnosti, sa nekim ko zapravo ne predstavqa nikoga. Ko je izabrao te studente to je prvo pitawe koje se postavqa. Niko ih nije izabrao, sami su se izabrali, pojavili su se tamo i vodili dijalog. Nemam ni{ta protiv da studenti formiraju politi~ku stranku, da sa tom politi~kom strankom iza|u na izbore; ako osvoje izvestan procenat glasova, ja }u ih prihvatiti kao ravnopravne partnere za politi~ku raspravu. Na ovaj na~in oni mi ne mogu biti ravnopravan partner za politi~ku raspravu. Mogu sa wima da razgovaram o reìmu studija, o studentskom standardu, o ìvotu u studentskim domovima. Ne mogu da raspravqam sa wima o ozbiqnim politi~kim temama. Znate, i ja sam bio nekada student, nisam dodu{e dugo studirao, za dve i po godine sam zavr{io fakultet, ali bih prvo pitawe postavio studentima kada bih se negde sa wima sreo: Koliko ste ispita poloìli? Da vidim kakve su vam ocene u indeksu? Da vidim sa kim imam posla, a ne da mi se neki ve~iti studenti pojavquju ili ovaj va{ matori asistent iz Ni{a, koji je do{ao kao studentski predstavnik. Postavio bih pitawe: koliko je godina asistent, kada je magistrirao, kada je doktorirao, koliko ima objavqenih tekstova a ne da mi on soli pamet kao politi~ar. Voditeq: Tokom studentskog protesta u odre|enim situacijama ste izrazili simpatije prema studentskom protestu, pa ste sada izrazili negodovawe prema tome {to ih je Peri{i} i Slobodan Milo{evi}, predsednik ove dràve... Dr [e{eq: Ne, nisam napao studente nego Slobodana Milo{evi}a, generala Peri{i}a i Zorana Sokolovi}a. Voditeq: Ali studente je najvi{e pogodio odnos prema wima. Dr [e{eq: [to se ti~e studenata, ja nisam rekao da su oni neokupani nego onaj wihov predstavnik Vasiqevi}, kako se zove, bio je neokupan, o~igledno neokupan, ~etiri min|u{e u uvu. Nemam ni{ta protiv yinsa, i ja sam ga nosio kada sam bio mlad. Takore}i fakultet sam zavr{io u farmerkama. Mo`da sam 3-4 puta obukao odelo za vreme kompletnih studija, i to ono koje mi je ostalo od maturske ve~eri. Nije bitno u ~emu je ~ovek, va`no je da je ~ist i da je uredan. ôvek obu~e ono {to ima i {to je prakti~no. Mladi qudi se prakti~no obla~e i ja sam sklon takvom odevawu; dodu{e, sada sam u poziciji da moram biti ~e{}e zvani~nije odeven nego {to bih to èleo. Dakle, nije to bila ni osuda samih studenata, jer oni imaju pravo na protest. To mi je simpati~no, kao i lupawe, i zvi`dawe i sve ostalo. Nije mi simpati~no samo nasiqe, razbijawe, batine, ubijawe idt. To ne mogu da prihvatim, ali ne negiram wihovo pravo da demonstriraju. Voditeq: Ali ih ne prihvatate ozbiqno.
47
Dr [e{eq: Negiram ih kao ozbiqan politi~ki faktor. Oni za mene ne mogu biti ozbiqan politi~ki faktor, to mogu biti samo politi~ke stranke, i to one koje su se dokazale na izborima, pre{av{i cenzus od 5 odsto, recimo, postav{i parlamentarne stranke. To su ozbiqni politi~ki faktori. Ostalo je neozbiqno. Sa druge strane, osudio sam {to su se na tim studentskim mitinzima pojavqivali neki istaknuti neprijateqi i izdajnici srpskog naroda poput onog Ivana \uri}a koji je traìo bombardovawe Beograda. Pojavqivali su se i drugi. Nisam kritikovao studente kao takve nego neke wihove profesore koji manipuli{u studentima. Svakog profesora koji pozove studente da idu na politi~ke demonstracije, istog momenta otpustio bih sa Univerziteta. Bez milosti. Voditeq: Za{to? Dr [e{eq: Nemam ni{ta protiv da se profesor bavi politikom, ali van fakulteta. Kada neko iza|e i zloupotrebi svoju katedru, pozove studente na demonstracije istog trenutka otkaz. To Milo{evi} nije u stawu da uradi. Voditeq: ûdi me, vi ste bili profesor. Dr [e{eq: Bio sam profesor, ali nikada studente nisam pozivao na politi~ke demonstracije, nikada nisam manipulisao studentima. Kada sam bio profesor u Sarajevu, u Pri{tini, ja bih u{ao u amfiteatar, onog trenutka kada bih seo za katedru, po~iwao sam predavawe i zavr{avao ga ta~no kada bi se ~ulo zvono koje je ogla{avalo kraj ~asa. Nikada ni{ta dnevno-politi~ki nisam govorio na tim predavawima, spreman sam o tome da razgovaram sa studentima, ali van fakulteta. Dodu{e, pozovu me studenti da odrìm politi~ku tribinu van redovnog nastavnog procesa, i na to sam spreman, ali da zloupotrebqavam profesorsku katedru to nikada ne bih mogao. Kada sam odrào prvo pristupno predavawe na Pravnom fakultetu u Pri{tini, okupila se masa sveta. Dvorana je bila prepuna, hodnici ispred, do{lo je dosta gra|ana. Svi su o~ekivali neki politi~ki nastup, neko politi~ko predavawe, a ja sam po~eo sa prvom lekcijom iz predmeta Uvod u pravo. Drào sam dva spojena ~asa, sat i po, bez prekida. Neki su mogli popadati u nesvest, stajali su na hodnicima, tamo je bila velika gu`va. Do{ao sam da obavqam profesionalno svoj posao, a ne da zadovoqavam ne~ija o~ekivawa. Kada èlim da drìm politi~ke govore, ja zakaèm miting ili javnu tribinu. To su mesta za politi~ke govore. Na Univerzitetu nema mesta politi~kim govorima, tu se profesionalno obavqa posao; profesor dru{tvenih nauka tuma~i dru{tvene nauke sa profesorske katedre, kao {to matemati~ar obja{wava matemati~ke teoreme. Voditeq: Prema va{im podacima, Srpska radikalna stranka kao i sve stranke ima zapisnike sa izbornih mesta. Ko je pobedio u Beogradu i Ni{u? Vi imate podatke. Dr [e{eq: Pobedila je koalicija Zajedno, tu nema nikakve sumwe i mi to nikada nismo osporavali i smatramo da je wihov protest opravdan, ali se ne slaèmo sa metodama. Evo, vidite {ta se desilo u Ni{u, taj bata Bane kako se zove, kako mu je pravo ime?
48
Voditeq: Bata Bane. Dr [e{eq: Poznati je kriminalac koga smo mi ranije prozivali. To je ~ovek koji je zloupotrebqavao pare. Jedne godine, sve pare koje su bile predvi|ene za kredite za malu privredu on je prisvojio i pod povoqnim uslovima razvijao je svoj privatni biznis. Sve {to se za wega kaè, opravdano je. Te{ko da se moè ne{to za wega re}i, a da se kaè preterao si, je li tako? Vi ga poznajete boqe nego ja. Me|utim, ja sam protiv toga da se wegova radwa razbija. Ako je on do svoje radwe do{ao kra|om, treba na sudu da se dokaè kra|a, pa da mu se oduzme ta radwa, da se proda na javnoj licitaciji, da se dru{tvo obe{teti, a ne da se razbija. Jednostavno, razbijawe imovine ne prihvatam. Voditeq: Za vas vaì da ste militantan ~ovek u onom delu naroda koji gleda samo program RTS-a. Zaka~i}emo malo i spoqnu politiku. U slu~aju da vi do|ete na vlast, {ta }ete raditi sa Dejtonskim sporazumom? Dr [e{eq: Pre svega insistirali bismo da se Republika Srpska osamostali. Onda mi nemamo ni{ta sa Dejtonskim sporazumom. Nikada ne bih potpisao Dejtonski sporazum da sam bio predsednik Srbije. Milo{evi} je to potpisao i upropastio srpske nacionalne interese, ja ne bih. Radije bih podneo ostavku, pre bih oti{ao pred Ha{ki tribunal nego {to bih pristao na tako ne{to. I zbog toga smo se suprotstavqali. Sada je za nas Dejtonski sporazum fakti~ko stawe. Mi, radikali, nikada ne}emo odustati od povratka svih srpskih zemaqa, ali sada nemamo uslova za to. Moramo prvo sa~ekati promenu odnosa snaga. Kada do toga do|e, onda }e se ste}i i uslovi da se povrate srpske teritorije. Kada }e se to desiti, ja ne znam. Voditeq: Zna~i, vi priznajete Dejtonski sporazum. Kada biste do{li na vlast sprovodili biste sve odluke koje... Dr [e{eq: Ne, mi ne bismo ni{ta sprovodili. Ne bismo se uop{te me{ali u unutra{we poslove Republike Srpske, koja ima svoje rukovodstvo, pa neka se ono pona{a u skladu sa voqom svoga naroda. Voditeq: Postoji princip kontinuiteta vlasti. Dr [e{eq: Postoji princip kontinuiteta vlasti, ali ne sme postojati neprestano me{awe u unutra{we stvari tu|e dràve. Republika Srpska je za nas inostranstvo, zahvaquju}i Milo{evi}evoj politici. Ako je to inostranstvo, mi se ne smemo me{ati u unutra{we poslove. Do ju~e je Slobodan Milo{evi} komandovao Vojskom Republike Srpske, do ju~e je imao kontrolu nad kqu~nim dràvnim institucijama. To je ono protiv ~ega smo se energi~no borili. Kada Republika Srpska postane sastavni deo Srbije, onda imamo pravo da se kao dràva me{amo u unutra{we poslove na svojoj teritoriji. Voditeq: Va{a propagandna kampawa za ove izbore je jedina koja je u sebi sadràvala i nacionalno, srpsko pitawe. Nekada smo u~ili da su u staroj Jugoslaviji re{ena sva nacionalna pitawa. Sada imamo srpsko nacionalno pitawe. Jedino ste vi smeli da se uhvatite za taj trenutno vru} krompir i da pomiwete u svim va{im javnim nastupima. Kako, dakle, ako uzmemo u obzir trenutno okruèwe, trenutnu na{u politi~ku mo} ili nemo} u spoqnoj politici, re{iti na najboqi mogu}i na~in za ovaj narod srpsko nacionalno pitawe?
49
Dr [e{eq: Mislim da moramo prvo da sa~uvamo ono {to je jo{ uvek u srpskim rukama. To je za nas kqu~ni ciq, da sa~uvamo Kosovo i Metohiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku, Vojvodinu, da ekonomski osnaìmo Srbiju, da razvijamo demokratske principe, demokratske politi~ke odnose, da strpqivo ~ekamo promenu u konstelaciji me|unarodnih snaga, da sazru uslovi da u promewenom odnosu snaga povratimo ono {to je srpsko. Teritorija Srpske Krajine osta}e prazna. Hrvati ne}e imati koga tamo da nasele; i mnoge druge srpske teritorije u pogodnom istorijskom momentu bi}e nam nadohvat ruke. Da smo mi, radikali, na vreme do{li na vlast, sve bismo sa~uvali, pa i mnogo vi{e oslobodili. Imali bismo granicu Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica. Dok se Rusija ne uspravi i ne stane na noge, mi ne moèmo bez wihove pomo}i to da postignemo. Zato bismo konsolidovali prilike u Srbiji, razvijali ekonomiju, demokratske politi~ke odnose i spremali se za onu situaciju u kojoj bi Rusija bila sna`na, mo}na i uz wenu pomo} bez rata, bez ispaqenog metka povratili ono {to je na{e. Recimo, mogu}a je trgovina, da Rusi kaù Amerikancima evo, Poqska je bila po sporazumu iz Jalte na{a interesna sfera, Poqaci su antiruski, katoli~ki narod, oni teè ka Zapadu, evo vama Poqska, a vi nama Srbiju i sve {to Srbiji pripada. To je, recimo, varijanta. Voditeq: [ta to treba da se desi u Rusiji, pa da to kaù Rusi? Dr [e{eq: Rusija ima ogromne potencijale, treba da se desi samo mala korekcija ruske politike i sve }e biti druga~ije. Uostalom, do korekcije ruske politike ve} dolazi. Danas, pod ministrom Primakovim ruska diplomatija se sasvim druga~ije pona{a nego u vreme onog |ubreta, Andreja Kozirjeva, koji je u crno zavio Srbiju i srpski narod. Voditeq: Da li promena u Rusiji treba da dovede @irinovskog na ~elo Rusije da bi se sve to uradilo? Dr [e{eq: Najvi{e bismo èleli @irinovskog, ali koga god voqa ruskog naroda dovede na ~elo Rusije, ukoliko bude vodio prijateqsku politiku prema Srbiji, za nas je dobro do{ao i u nama }e imati iskrenog i vernog saveznika. Mi se ne orijenti{emo prema bilo ~ijim interesima osim prema interesima srpskog naroda. Onaj ko je dobar za Srbiju i srpski narod, dobar je i za nas, srpske radikale. Uvek, u svakoj prilici. Voditeq: Moè da se povu~e paralela: pre odre|enog vremena, u toku najè{}eg rata u Bosni i Hrvatskoj, vi ste pretili Americi, a @irinovski je pretio Americi u javnim nastupima. Dr [e{eq: Nisam pretio Americi kao takvoj. Pretwe su bile u slu~aju ameri~ke vojne intervencije, da }emo se èstoko boriti. Drugi su davali izjave o bombardovawu Amerike, ja nisam. Dopirao sam do Italije, dokle objektivno mogu da stignu na{e rakete. Nisam i{ao daqe. Nisam davao neozbiqne izjave. Zaista imamo rakete koje su dometa do 1.000 km kojima se mogu ga|ati okolne dràve. Voditeq: Treba to neko da ispali. Dr [e{eq: Pretwa izre~ena prema Italiji, da smo bili na vlasti, na{li bismo na~ina da se ispale te rakete, ne sekirajte se ni malo. Oni bi znali da smo mi u stawu da to ispalimo, pa ne bi ni bombardovali sa
50
italijanskih aerodroma. Iz baze Avijano uzletale su eskadrile ameri~kih bombardera i bombardovale Republiku Srpsku. Tu pretwu iz Avijana poku{ali smo da zaustavimo kontrapretwom. Me|utim, Amerikanci su znali da }e Milo{evi} spre~iti takvu reakciju, i dok nisu dobili wegovu saglasnost, oni nisu ni bombardovali Republiku Srpsku. Slu~ajno je jedan francuski avion oboren, jer se nije mogla kontrolisati pe{adija koja je imala protivavionsko oru`je, ali nijedan teì sistem protivavionskih raketa nije upotrebqen da bi se zaustavio napad NATO pakta. Sve te rakete su neutralisane, ina~e bi oni imali velike gubitke, oko 20 odsto. Voditeq: To se opravdava Avaksima koji su bili... Dr [e{eq: Avaksi sluè za uzbuwivawe, za obave{tavawe, oni mogu izazvati radarsko ometawe, ali ne mogu spre~iti dejstvo. Postoje raketni sistemi kojima je dovoqan opti~ki ni{an. Voditeq: Da li je ta~no da je @irinovski vlasnik velike privatne firme u Rusiji i da je vrlo bogat ~ovek, privatno? Dr [e{eq: Nikada nisam ~uo za tu wegovu veliku privatnu firmu. Bio sam u wegovom stanu u Moskvi. On ìvi veoma skromno. Na dan izbora bio sam kod wega na ru~ku, vrlo skromno ìvi. Wegova stranka je me|u mo}nijim, ima veliki broj automobila, ako se to prosto moè sagledati, kada znate koliki je prostor Rusije, onda vam je i to razumqivo. Nisam primetio ni{ta kod @irinovskog {to bi ukazivalo na neki luksuz, na neko veliko bogatstvo. Voditeq: Kako onda ocewujete da je mnogo osuda od strane Zapada palo na predsednika Liberalno-demokratske stranke Rusije @irinovskog? Neki na{i mediji ukqu~ili su se u kampawu koja se vodila protiv wega. Dr [e{eq: Kroz sve to sam i ja pro{ao, razne la`ne optu`be. Setite se za {ta su sve mene optuìvali: da sam Hrvat, da sam homoseksualac... Sve su to prazne izmi{qotine. Pro{av{i kroz svu tu medijsku pompu, mogu da razumem kakvim se sve metodama sluè u obra~unu protiv @irinovskog. Zapad je tako kategori~an protiv @irinovskog zato {to ga se boji. To je su{tina. Zapad pokua{ava da ga omalovaì, da ga ismejava i sli~no. Prikazuju ga kao pijanca. Proveo sam sa wim tolike dane. On je mo`da dva tri puta popio po ~a{u vina. On ne pije. Voditeq: U kakvim odnosima su Le Pen i @irinovski? Dr [e{eq: U dobrim su odnosima, a slede}e nedeqe gospodin Le Pen dolazi u posetu Srpskoj radikalnoj stranci. Dolazi u Beograd. Voditeq: Da objasnimo malo i wegov Nacionalni front, povezav{i se sa te dve nacionalne, kod nas se nacionalisti~ko shvata malo druga~ije, da kaèm nacionalno... Dr [e{eq: Kaìte i nacionalisti~ko, to za nas nije uvredqivo. Mi se ponosimo {to smo nacionalisti. Voditeq: To je zbog slu{alaca, da shvate o ~emu je re~, jer se obi~no nacionalizam povezuje sa fa{izmom. Dr [e{eq: To su gluposti. To su komunisti~ke zablude. Komunizam moè da se povezuje sa fa{izmom jer im je isto generi~ko bi}e, poreklo, su{tina, a ne nacionalizam.
51
Voditeq: Vidite, jedini stranci, nisu dràvnici, dakle, qudi iz drugih zemaqa su Francuz Le Pen i Rus @irinovski sa kojima vi odràvate kontakte. Kako bi se odvijala me|unarodna saradwa, me|unarodna trgovina, odnosi sa Amerikom, jer @irinovski ne moè da bude predsednik Rusije, a za Le Pena treba da pro|e dosta vremena da sa wegovih 1213 odsto do|e na 50 odsto? Dr [e{eq: Imao je 16 odsto pro{li put, nemojte to da potcewujete, nacionalno raspoloèwe sve vi{e ja~a u Francuskoj. Voditeq: Mora da pro|e mnogo vremena dok se postave kockice kako vama odgovara. [ta biste radili da nemate @irinovskog u Rusiji i Le Pena u Francuskoj, da nema ko da vas podrì ni sa Istoka ni sa Zapada u ostvarivawu va{ih ciqeva? Kako biste tada vodili spoqnu politiku? Dr [e{eq: Niko ne moè da predvidi kada }e @irinovski ili Le Pen ili neki drugi nacionalista do}i na vlast u ovim zemqama. To je jednostavno nepredvidivo. [to se ti~e spoqne politike, vodi}emo politiku prijateqstva sa svim zemqama koje èle da budu u prijateqskim odnosima sa Srbijom i srpskim narodom. Ne}emo popu{tati srpskim neprijateqima. Ne}emo dozvoliti da nas bilo ko ucewuje, ne}emo trgovati sa srpskim nacionalnim interesima, za qubav vlasti ne}emo se odricati tih interesa. Voditeq: Iz va{ih izlagawa se vidi da su jedina re{ewa (i za Zemun) koncesije, licence davawem javnih dru{tvenih dobara... Dr [e{eq: Stupili smo ve} u kontakt sa predstavnicima tajlandske vlade, na putu smo da uspostavimo kontakte; ju~e je bio jedan biznismen iz Ju`ne Koreje u Zemunu. Voditeq: Naquti}e se Kinezi. Dr [e{eq: [ta nas briga ko }e se naqutiti. Idemo sa onima koji nam mogu vi{e pomo}i, a ta ideolo{ka qutwa mene ne interesuje. Od Kine nema nikakve pomo}i, sada je do{ao u pitawe i ovaj barter-aran`man, jer nisu zadovoqni. Ostvariva}emo saradwu sa onima koji nam mogu pomo}i, koji su spremni da nam pomognu, a to su danas Japan, Ju`na Koreja i Tajland. Voditeq: Ako mogu da primetim, za sve vreme rata Japan niti je napao niti bilo kakvu iskrivqenu sliku dao svojim slu{aocima... Dr [e{eq: Objavili su veliki broj mojih intervjua i veoma sam zadovoqan tretmanom u japanskoj javnosti. Za razliku od zapadwa~ke javnosti Japan je bio prili~no korektan. Japan razume su{tinu ameri~ke politike na Balkanu, on je ne prihvata i ne opravdava je, ali jo{ nema dovoqno snage da joj se suprotstavi. Japan je i sam pod izvesnim ameri~kim starateqstvom, tutorstvom. Ameri~ke baze su na japanskoj teritoriji, Japan jo{ nema pravo da se naoruà. Japan je mo}na sila i odnos snaga u svetu }e se mewati. Ne moè Amerika biti àndarm celog sveta. Ne moè to ni finansijski da izdrì, ni ekonomski, pu}i }e. Moramo na vreme da se povezujemo sa onima koji imaju najuspe{niju privredu, ja bih, recimo, celu Elektronsku indsutriju poklonio Japancima, napravio bih ugovor o poklonu; mi vama poklawamo celu fabriku, a zauzvrat vi se obavezujete da ni jednog radnika ne}ete otpustiti i da }ete u skladu sa na{im zakonima izvr{avati sve obaveze.
52
Voditeq: Kako biste to uradili? Seli biste u avion, oti{li u Japan, i rekli izvolite. Dr [e{eq: Na{ao bi se neko, ali ovde ideolo{ke predrasude ne dozvoqavaju sada{wem srbijanskom rukovodstvu da se u to upusti. Oni traè nekoga ko }e im dati pare, a da oni posluju, da oni rukovode, pa da mogu da drpaju te pare. To je pogre{no. [ta }e nam sada pare iz inostranstva ako se te pare pro}erdaju. Ne, nego gospodo Japanci, imamo Elektronsku industriju koja ima zastarelu tehnologiju, prakti~no je propala, vi imate najmoderniju tehnologiju; mi imamo ovu fabriku koja se moè dovesti u red, moè se poboq{ati, moè se razvijati. Imamo i sposobne radnike koji odu u Nema~ku da rade, celi im se svet divi, koji su na najvi{oj ceni, ali ovde u ovim uslovima, pod ovim sistemom, pod ovim mentalitetom nisu mogli da pokaù ono {to znaju. Vi se samo obaveìte da nijednog ne}ete otpustiti, da ne}ete smawivati broj zaposlenih. Voditeq: Pre toga morate da prilagodite kompletan zakonodavni, privredni sistem. Dr [e{eq: To mora ubrzano da se uradi, naravno. Moramo i}i na maksimalnu liberalizaciju. Kada bi Japanci do{li ovde, oni bi uveli novu tehnologiju, odjednom bi plate radnika Elektronske industrije po~ele naglo da ska~u, jer da bi izvukli maksimum iz radnika, moraju ga dobro platiti. Ne moète vi radniku davati da nema ni za hleb, a od wega zahtevati velike radne napore. To nigde u svetu nikada nije uspevalo. Radnik mora biti li{en brige, da mu deca nisu gladna, da ima krov nad glavom, da moè da plati, da se zabavi posle radnog vremena. Dakle, sve ono {to se naziva dru{tvenim standardom da ima na raspolagawu, da ima rekreaciju. Za sve to, postoje normativi koji to predvi|aju da bi radnik dao maksimum iz sebe, mora mu omogu}iti to, to i to. Odjednom bi Elektronska industrija predwa~ila u odnosu na sve druge firme, pa bi po~ela i ostale da vu~e za sobom. Dovoqno je da jednu tako veliku i mo}nu firmu skinemo sa dràvne grba~e, sa finansirawa iz primarne emisije, pa smo ve} mnogo postigli. Tako bismo od jednog hroni~nog gubita{a stvorili odmah mo}nog giganta. Dràva }e napla}ivati poreze, pa }e i dràvna kasa da se popuwava umesto da se prazni. To je sistem. Mislite da Japanci ne bi prihvatili tu fabriku kada im se kaè evo, poklawamo vam to? Ta fabrika vredi mnogo, ali kapital u woj je zamrznut, ne moè da se krene napred pod ovim uslovima. Vidite da je kod Crvene zastave u Kragujevcu isti problem. Oni traè stranog partnera koji }e opet ulagati novac, a da oni sa wim raspolaù. Znate, da dobiju novac, kao {to su dobili za Novosadski autoput. Me|unarodni kredit je dat za kompletan autoput, za obe trake od Beograda do ma|arske granice. Oni su izgradili do iza Novog Sada samo jednu traku. Ostali novac je bio razvu~en na razne strane. Ko zna ko ga je potro{io, ko ga je pro}erdao. Zlo~in je ovakvom reìmu davati novac, jer on ne zna da ga koristi. Voditeq: Da li je to osnovni model privatizacije? Dr [e{eq: To ne bi bio osnovni model privatizacije ve} prodaja fabrika preko javne licitacije. Voditeq: Kome?
53
Dr [e{eq: Ko ponudi vi{e para: i strancima i doma}im. Voditeq: [ta ako se pojavi neko ko je zaradio pare u ovim burnim vremenima... Dr [e{eq: Kada idete na pijacu da prodajete jaja, da li pitate odakle pare kupcu za jaja? Ako tada ne pitate odakle mu pare, {ta imate da pitate kada prodajete fabriku. Voditeq: Zna~i, ne}ete da pitate ni va{eg prijateqa, ne prijateqa nego va{eg poznanika Boòvi}a, ako do|e da kupi fabriku kod vas. Dr [e{eq: Ako mogu da dokaèm na sudu Boòvi}u konkretan kriminal, ja }u da ga uhapsim i da ga strpam u zatvor. Kada se Boòvi} sutra pojavi kao kupac neke fabrike, onda mu ne postavqam nikakva pitawa, va`no mi je da on odvoji pare, razumete? U jednoj situaciji se pojavqujem kao za{titnik zakona i prava i tu moram da postupam na osnovu argumenata. U drugoj situaciji se postavqam kao trgovac. Kada trgovac ne{to prodaje ne pita kupca za poreklo para, je li tako? Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: Kada {titim zakon, tada, ako imam argumente da je on te pare ukrao, imam da ga strpam u zatvor i izvedem pred sud. Sud neka proceni da li ima uslova za ka`wavawe ili ne. Ne moèmo mi nekoga ka`wavati kroz trgova~ke odnose, ako je eventualno ukrao pare. Voditeq: Postoji hroni~na nesta{ica deviza u ovoj zemqi koja je u ovih nekoliko godina narasla. Dr [e{eq: To nije ta~no, postoji nesta{ica deviza zato {to reìm traì devize i {to ih opet uludo rasipa. Kakva nesta{ica deviza? [ta }e nam devize? Objasnite vi meni {ta }e nam devize? Da bismo ne{to kupili u inostranstvu?! Za{to da kupujemo, ako ne{to ne izvezemo? Izvezi i odmah kupi ne{to {to ti treba. Voditeq: Zna~i, kod vas ne bi bilo deviza, ve} samo kompenzacionih poslova. Dr [e{eq: [to bi dràva kupovala devize? Moè, onako, kada neko do|e u mewa~nicu. Ne bi bilo samo kompenzacijskih poslova, moramo da normalizujemo odnose, da ukinemo uvozno-izvozne kontingente. To je na{ problem kontingenti! Voditeq: Monopol... Dr [e{eq: Monopol, privilegije, korupcija. Za{to firma Progres jedina da izvozi p{enicu? Voditeq: Nekoliko puta ste izjavili da je novac na Kipru. Dr [e{eq: Treba omogu}iti svakom seqaku da izveze p{enicu, ako ne moè pojedina~no, udruì}e se sa nekim drugim. Na}i }e se nakupac. Vi{ak p{enice treba da se izveze, ali po slobodnim trì{nim uslovima. Ne moè jedna firma koja nema nikakve veze sa poqoprivredom da monopolizuje kompletnu p{enicu, da je izveze, da prodaje u Rusiji, da prodaje i vi{e nego {to je imala na raspolagawu, da upropasti seqake i da profit skloni na svoje privatne ra~une u stranim bankama, kao {to je to uradio Mirko Marjanovi}, predsednik Vlade Srbije. Takve se stvari kod nas de{avaju.
54
Voditeq: U Crnoj Gori su i priznali da imaju pare po privatnim ra~unima. Dr [e{eq: Priznali su i misle da je to ne{to ~ime se mogu hvaliti. Na privatnim ra~unima drè dràvne pare. Voditeq: Kaù da nisu smeli za vreme sankcija da drè na... Dr [e{eq: [to su uop{te iznosili te pare u inostranstvo? [to nisu ~uvali u na{im bankama? Kako oni mogu imati pare, a nisu vratili staru deviznu {tedwu? Dràva je obavezna da vrati tu staru deviznu {tedwu. Zna~i, oni priznaju: imamo pare, ali ne}emo da vam vratimo. Jesu li to lopovi? Jesu. Trebalo bi zabraniti da se i jedan dolar, i jedna mraka dràvnim putem iznese u inostranstvo dok se ne vrati sva devizna {tedwa. Vaqda to elementarna logika nalaè. Kako ja mogu, ako nekome dugujem pare, da idem sa nekim tre}im da trgujem, a ne vra}am svoj dug? Vaqda je najpre~e da se vrati dug, koji je odavno morao biti vra}en, za koji su svi rokovi istekli. Voditeq: Kako biste vi vratili taj dug? Dr [e{eq: Prodajom dràvne imovine, placeva, zgrada, letwikovaca, lovi{ta. Sigurno da u ovoj zemqi ima toga za 6 milijardi maraka. Voditeq: Ima, treba neko da donese tih 6 milijardi da kupi ovde... Dr [e{eq: Ne, ne mora da donese, za{to? Recimo, devizna {tedwa treba da se pretvori u dràvne obveznice, recimo, u apoenima od 100 maraka, a onda da se raspi{e jedna licitacija. Voditeq: [ta }e nam marke, dinari nam trebaju? Dr [e{eq: Polako. Voditeq: Da, devizna {tedwa. Dr [e{eq: Recimo, cela Kompanija Politika vredi 800 miliona maraka i oglasimo prodaju Kompanije Politika, ne upis akcija, kao {to zezaju narod i zalu|uju i gledaju nekoga da prevare. To sada Kompanija Politika neprekidno objavquje. Nego, kaè se prodaje se Kompanija Politika, ona vredi, procenili su objektivni proceniteqi, 800 miliona maraka, kompletna imovina sa prodajnom mreòm, sa {tamparijom, sa svim 800 miliona maraka. Neka je 1.000 maraka jedna deonica, zna~i 800.000 deonica. Raspi{e se javni konkurs za prodaju tih deonica, kupi onaj ko èli, jer to je opipqiva, realna imovina. Recimo, meni je ostalo 40.000 maraka stare devizne {tedwe u Beobanci... Voditeq: Kod Dafine i Jezde ni{ta? Dr [e{eq: Ne. Posle sam i ja stekao neku pamet, nisam se na tu udicu upecao. Taj novac sam zaradio u inostranstvu drè}i predavawa i prodaju}i svoje kwige, iza{le su mi dve kwige u inostranstvu 1989. i 1990. godine i novac od prodaje stavio sam u Beobanku. To mi je tamo zarobqeno. Sada bih kupio 40 akcija u Kompaniji Politika. Znam da ta kompanija ne moè propasti, da ima ogromno bogatstvo, da je mo}na. Takvih bi bilo mnogo. Time bi ve} 800 miliona maraka bilo vra}eno. Voditeq: Blizu milijarde. Dr [e{eq: Zatim, ponudili bismo lovi{te u Kara|or|evu. Mislite da se ne bi na{lo dovoqno kupaca? Voditeq: Za to bi.
55
Dr [e{eq: Koliko ima ku}a, reprezentativnih objekata, vila i placeva na Dediwu. Svaki plac od 6 ari na Dediwu moè da se proda najmawe za 100.000 maraka, odmah imate kupca. Vi ih moète nazivati sada ratnim profiterima, ovakvim, onakvim. [ta me briga ko su oni. Oni sada kupuju ovde placeve. Voditeq: Na{ narod ose}a ko je u situaciji da moè da kupi plac na Dediwu za 100.000 maraka, da je nepravda za sve ovo vreme u~iwena, da je protekcionizam napravio to da neko ima, a neko nema. Nije li to legalizovawe tih para? Dr [e{eq: Jeste, ali ko ima? Postavqa se pitawe, da li }ete tome ko ima, ako mu ne moète utvrditi poreklo, omogu}iti da ovde ne{to kupi, pa da pare ostanu ovde, ili }ete ga onemogu}iti da bilo {ta ovde kupi pa }e odneti pare u inostranstvo. Kakva vama korist {to vi wega sputavate da ovde ne{to kupi? Ako je neko kriminalac terajte ga sudski. Nemojte mu zabrawivati da kupuje, jer ako ne moè da kupi ovde, kupi}e na Floridi. Voditeq: Da, zna~i kod vas termin dokazivawa imovine ne}e... Dr [e{eq: To je komunisti~ka zabluda. Nema termina dokazivawe imovine. Kada nekoga sumwi~ite da je lopov morate imati dokaze za to. Ne smete ~oveka na sudu dovesti u situaciju da on dokazuje da nije lopov. Onaj ko ga tereti mora da dokaè da je lopov. [ta to zna~i? Vi mene izvedete na sud i kaète da sam lopov. I ja moram dokazivati da nisam lopov. To je suprotno elementarnim pravnim principima. Teret dokazivawa leì na tuìocu, a ne na onome ko se brani, ne na onome ko je optuèn. Nekoliko wih mogu da prozovem da su lopovi, recimo Radomana Boòvi}a i kompaniju, mogu kao politi~ar da ih prozivam jer znam da postoji brdo materijala i iznosili smo neke dokumente u Saveznoj skup{tini, ali kada ih izvodim na sud kao dràvni organ, tu moram imati sve konkretizovano do kraja. Objektivno, validno itd., nema politi~kih govora na sudu. Voditeq: Sada govorite kao pravnik. Dr [e{eq: Naravno, dràva mora da se pona{a strogo po pravnim principima. Dràva ne trpi politi~ke govore i ideologiju. To mi radimo na strana~kim skupovima, kada nam je ciq da politi~ki porazimo protivnika, da ga dezavui{emo. Voditeq: Da vam postavim jo{ jedno pitawe pa }emo ~uti jo{ jednu pesmu, onda }emo krenuti na razgovor sa slu{aocima. Kako bi krivi~ni zakon, mislim na to kada biste vi bili na vlasti, osudio ~oveka koji je do{ao ku}i, video lopova i naneo mu neke povrede? Dr [e{eq: Bio bi oslobo|en. Privatna imovina mora biti neprikosnovena. Kod nas je tu Krivi~ni zakon naopak. Kada vas lopov zatekne u stanu, ako ga ubijete odgovarate za prekora~ewe nu`ne odbrane. To nigde na Zapadu nema. U Americi, ako preko va{e ograde neko neovla{}eno presko~i, imate pravo da ga upucate. Procenili ste da je wegova namera da krade, {ta on ima da preska~e preko va{e ograde, razumete? Imovina mora da se {titi kao ìvot i telo. Moderni pravni poreci tako {tite imovinu, ali smo jo{ u sistemu komunisti~kih zabluda. ôvek vidi sa balkona da mu neko krade auto i puca, slu~ajno pogodi ovoga, i odgovara. Niko ne postavqa pitawe {to je ovaj lopov, a {to je ovaj branio svoj
56
auto. Mo`da je on celi ìvot, sav svoj rad uloìo u taj auto, mo`da mu je to bila najve}a ìvotna èqa. Ima zaqubqenika u auto, to mu je sve u ìvotu, koji ostaje bez hleba i kupi benzin da se vozi autom. Mogu ovako moralno da osu|ujem, ali to je wegovo pravo. Wegovo je pravo da bude zaqubqenik u svoju imovinu. [to hrabriti nekoga da mu to otme? Kada lopov vidi da ga ne moète uhvatiti, kezi vam se sa distance. Kada neko ne{to krade, onda on mora unapred da zna da se izlaè riziku da }e biti ubijen. Imali smo slu~ajeve da no}ni ~uvar naoruàn pu{kom ubije lopova i odgovara za prekora~ewe nu`ne samoodbrane. [to mu je data pu{ka nego da ~uva imovinu? Vaqda ima pravo da upotrebi pu{ku kada mu je ve} data. Imovina bi se morala striktno ~uvati. Odmah bismo tu izvr{ili reformu Krivi~nog zakona. Imovina mora biti neprikosnovena. Kad je neko u{ao u tu|u ku}u, presko~io je tu|u ogradu da bi krao... Voditeq: Privatna imovina. Dr [e{eq: Privatna imovina, pre svega, mora da ima najvi{i nivo za{tite, odmah iza ìvota i tela. @ivot i telo, pa privatna imovina. Privatna svojina je izvor svih drugih prava. Bez privatne svojine vi nemate nikakvo drugo pravo. Voditeq: Sada je 20 ~asova i 39 minuta. Posle muzi~ke pauze kre}emo sa va{im ukqu~ewima, po{tovani slu{aoci. Voditeq: Sada je 20 ~asova i 52 minuta, Radio Sunce i na{ gost gospodin dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, gradona~elnik Zemuna. Neplanirani gost, moramo da kaèmo. Emisija koja je bila zakazana na Televiziji Nais za 19 ~asova nije se odràla zato {to je vlasnik Televizije Nais otkazao emisiju. Kaèmo, tj. srpski radikali kaù da je to zbog pritiska. Na Televiziji Nais smo ~uli da je emitovana vest da to nije bio pritisak na vlasnika, ve} da je to ustaqen termin kada koalicija Zajedno ima svoju emisiju na Televiziji Nais. Usput koristim priliku da kaèm, da bi se sve to lepo razjasnilo, da je za sutra zakazan radio duel izme|u Zorana @ivkovi}a, jednog od ~elnika koalicije Zajedno i Zorana Krasi}a, predsednika Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Ni{u. Dakle, sutra u 12 ~asova ima}emo priliku da ~ujemo {ta je ustvari sve to bilo i da do|emo do istine, na najkra}i i najbrì mogu}i na~in. Jo{ jednom koristim priliku da javno pozovem gospodina Zorana @ivkovi}a da do|e sutra u 12 ~asova, po{to je ve} prihvatio poziv. Gospodine [e{eq, rekli smo da idemo sa ukqu~ewem slu{alaca. Na vezi treba da imamo nekog. Dobro ve~e, izvolite, gospodin [e{eq vas slu{a. Slu{alac: Dobro ve~e. Ovde je Vukica Zlatkovi}. Pozdravqam sve u studiju, a posebno gospodina [e{eqa, koga veoma cenim ba{ zbog toga kakav je, uop{te, zbog wegove iskrenosti, po{tewa i otvorenosti. Imam nekoliko pitawa za wega i htela bih da mu postavim prvo pitawe. êmu tolika vlast direktorima kada su im radnici na pla}enom odsustvu? Drugo, dokle }e tu`be podnete protiv direktora-lopova svih vremena u SUP-u mirovati? Bojim se da ne pobegnu pre vremena. Novi Zakon o radnim odnosima koji je Vlada donela, smatrate li da }e izvesti radnike na ulice?
57
Izvinite, malo sam op{irnija, kako radni~ka klasa koja je na prinudnom odmoru, i koja samo zna da postoji i da joj sleduje neki minimalac, moè da izmiri sve obaveze prema dràvi kada nema ni za pola potro{a~ke korpe i krpi kraj s krajem, a o garderobi i da ne govorimo, o {kolovawu dece i ostalim potrebama. Hvala. Dr [e{eq: Mislim da je najnoviji Zakon o radnim odnosima apsolutno proma{en. Umesto da se ide u pravcu privatizacije dràva uop{te ne reguli{e ta pitawa, ona se i daqe zamajava dru{tvenom svojinom i dru{tvenim preduze}ima. Ta dru{tvena preduze}a se ne mogu nikada postaviti na zdrave osnove, nikada. Ona su osu|ena na propast. Umesto da je privatizacija izvr{ena po nekom pametnom konceptu 1990. ili 1991. godine ili mnogo ranije, reìm je obustavqao tu privatizaciju ~uvenim \in|i}evim zakonom iz 1994. godine, vra}ao stvari u prvobitno stawe, ~ak je i onu izvr{enu privatizaciju poni{tavao. Sada smo se na{li u haoti~noj situaciji, dru{tvene firme ne mogu iza}i iz krize i direktori tu ni{ta ne mogu pomo}i. [to se ti~e direktora-lopova, taj lopovluk je uzeo toliko maha da mu je te{ko stati na kraj. Sa druge strane, uop{te nemam poverewa u sudstvo. Kod nas je sudstvo najvi{e korumpirano, sudovi u pravom smislu re~i ne postoje. Najve}e lopove }ete prona}i upravo me|u sudijama, po~ev{i od op{tinskih do Vrhovnog i Ustavnog suda. To su qudi koji ne sude, ni po zakonu, ni po savesti, nego po nalozima politi~kih mo}nika. Nema tog krivi~nog dela za koje se ne moète otkupiti pred sudom. Treba samo dovoqno para da ponudite sudiji ili tuìocu. âst izuzecima, ima i onih koji su po{teni, ali takvi su prava retkost u dana{wem sudskom sistemu. U vezi sa pla}awem obaveza radnika prema dràvi koji su na prinudnim odmorima, na minimalcima, koji po nekoliko meseci ni dinara ne dobijaju, tu bi dobra bila neka radni~ka solidarnost, da onaj ko ostane bez posla prestane da pla}a komunalije, elektri~nu energiju i druge da`bine. Naravno, ukoliko su to pojedina~ni slu~ajevi, reìm do|e pa iskqu~i struju. Me|utim, kada bi to bila masovna pojava i kada bi se sindikalci malo na tom planu istakli, kada bi se malo isprsili, Srpska radikalna stranka bi sa svoje strane podràla princip da onaj ko ostane bez radnog mesta, onaj ko je prijavqen u Zavodu za zapo{qavawe, ili onaj ko je na prinudnom odmoru, automatski bude oslobo|en pla}awa struje i drugih komunalija. To dràva moè, ali ne}e da podnese. Ko je danas privilegovan korisnik elektri~ne energije? To nisu gra|ani, to su samo neke mo}ne firme koje mogu sebi dozvoliti da ne plate stotine hiqada dinara, milione dinara za elektri~nu energiju. Ako gra|anin ne plati ra~un, do|u pa mu iskqu~e. Mislim da bi to bio jedan dobar metod, da bi se mogla povesti jedna {ira akcija. Dakle, da reìm tu~emo po ìvotnim pitawima, ne po besmislenim pitawima i glupostima, nego onim {to je od ìvotnog zna~aja. Ne moè radnik koji je ostao bez plate, koji nema posla, koji je na minimalcu, na prinudnom odmoru, uredno da pla}a svoje osnovne obaveze dràvi. Voditeq: Dobro ve~e kaèmo jo{ nekome. Izvolite...
58
Slu{alac: Dobro ve~e, ja sam Gradimir Milo{evi} iz Gorwe Vreìne kod Ni{a. Da li me gospodin Voja ~uje? Dr [e{eq: Da, da. Slu{alac: Prvo da poèlim dobrodo{licu. Gra|ani Ni{a èle ve} duè vreme da vas vide, ali po{to je situacija takva, ova boq{evi~ka televizija nije to omogu}ila. Ne smatram je nikako druga~ije, nego kao onu gradsku televiziju {to je bila, to isto vaì i za koaliciju Zajedno. Hteo sam da vam postavim neka pitawa. Interesuje me kako bi razre{ili situaciju na Kosovu. Milo{evi} je dobio glasove zbog obe}awa da }e izvr{iti realan popis stanovni{tva na Kosovu. On to nije uradio. Da li bi vi imali neki boqi program, i da li bi vi to smeli da uradite, da izvr{ite taj popis stanovni{tva? Znamo da imamo nelegalno uba~ene Albance koji su emigrirali kod nas, pa me interesuje da li bi to poku{ali da re{ite. Mislim da je cela politi~ka situacija po{la sa Kosova. Drugo pitawe, ako me ~ujete, interesuje me ukoliko bi @irinovski do{ao na vlast, koliko bi trebalo vremena da se sredi situacija u Srbiji, zapravo, uspostave one granice koje su zaista srpske i koje trebaju pripasti Srbiji? Dr [e{eq: Razumeo sam oba pitawa. [to se ti~e Kosova i Metohije, Srpska radikalna stranka ima veoma precizan i detaqan program na 24 kucane strane. Taj program smo ve} svojevremeno objavili u na{im novinama, u listu Velika Srbija. Ne bih vam sada sve detaqno obja{wavao, ali vam mogu garantovati: onog trenutka kada bi se ~ulo da su radikali pobedili na izborima i do{li na vlast u Srbiji, 200.000 [iptara bi sigurno istog momenta nagrnulo prema granicama i pobeglo iz zemqe. Ne bismo dozvolili da se emigranti iz Nema~ke i Zapadne Evrope vra}aju, {to je Milo{evi}eva vlada potpisala; mislim da je ministar Jokanovi} bio na potpisivawu tog sporazuma sa Nema~kom. Oni koji su iza{li nelegalno, mi im ne bismo dozvolili povratak i ustrojili bismo kwige dràvqanstva na Kosovu i Metohiji po posebnim kriterijumima. Onaj [iptar koji ne bi bio upisan u kwigu dràvqana ne bi imao {ta da traì u na{oj zemqi. To pitawe bismo vrlo brzo i efikasno re{ili. Budite sigurni da kod nas nema straha. Nikoga se ne bismo bojali, a uostalom i Kiro Gligorov je na jedan ve{t na~in uradio to u Makedoniji. Sveo je [iptare ispod 24 odsto stanovni{tva, mada je negde po procenama bilo 40 odsto. On je ve{tom politikom kwiga dràvqana, bira~kih spiskova itd., smawio procenat [iptara za 16 odsto u odnosu na 100 odsto broj stanovnika, a ide i daqe u tom pravcu. [to se ti~e @irinovskog ili nekog drugog ruskog patriote koji bi do{ao na vlast, on bi zna~io olak{awe za Srbiju. Ali, ne treba o~ekivati da se te stvari brzo, za kratko vreme re{e. Znate, mi smo to sada izgubili, tu bi pro{lo 5-6 godina, 10 godina, mo`da 15 godina, mo`da i vi{e dok bismo mi povratili srpske zemqe. Bitno je da {to pre stabilizujemo na{e ekonomske i socijalne prilike i da u Srbiji definitivno pobedi demokratija. To se moè desiti samo ukoliko se demokratskim putem promeni vlast. To je razlog {to
59
smo mi, radikali, protiv nasiqa u politici. Nasiqem se moè sru{iti Milo{evi}ev reìm, mo`da moè i koalicija Zajedno do}i na vlast, ali bi ona onda za neki mesec nasiqem oti{la. Vlast bi se nasiqem neprekidno smewivala dok se ne bi uspostavila neka diktatura. Kada se jednom nasiqem promeni vlast, onda to ide svojim tokom i niko to ne moè zaustaviti. Ni za koaliciju Zajedno nije pametno da nasiqem dolazi na vlast. Recimo, oni nasiqem osvoje vlast, za dva meseca iza|u radikali na ulice, pa radikali nasiqem osvoje vlast. Onda se pojavi neka tre}a snaga pa i ona nasiqem preuzme vlast, dok ne do|e neko u ~izmama, u mar{alskoj uniformi, sa ka~ketom, ili na neki drugi na~in opremqen, sa sabqom u rukama i zavede otvorenu diktaturu. Niko se nije usre}io, ni jedan narod, kod koga je do promene vlasti u dràvi dolazilo nasiqem. Zbog toga smo mi da se vlast mewa demokratskim, parlamentarnim putem. Socijalistima ne treba ostaviti vremena za predah. Uvek ih treba argumentovano ga|ati za sve nepravilnosti, za sve kriminalne radwe, za sva kr{ewa Ustava i zakona. Tu treba biti nemilosrdan. Ne treba primewivati nasiqe, ne dati im povoda za primenu nasiqa, to je su{tina. Voditeq: Idemo daqe, jo{ neko je na vezi. Dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, ovde @ika Nikoli}. Hteo sam da pozdravim dr [e{eqa i da postavim jedno pitawe. Da li }e Srpska radikalna stranka da u~estvuje u panel diskusiji? Kako oja~ati fond penzionera? Ne{to o izbeglicama, kako da se re{i wihov status? Dr [e{eq: Po~eo bih od tre}eg pitawa. Status izbeglica mora se re{iti upisom u kwigu dràvqana Savezne Republike Jugoslavije. Taj zakon je trebalo da se primewuje od 1. januara, koliko ja znam primena jo{ nije po~ela. To bi trebalo ubrzano da se uradi, svim izbeglicama treba omogu}iti na{e dràvqanstvo i tako regulisati wihov status. Zlo~in je prema jednom delu na{eg naroda {to se to pitawe oteè. Socijalisti se boje da bi upisivawem izbeglica u kwige dràvqana smawili wihov procenat u bira~kom telu, jer te{ko je o~ekivati da bi iko od tih izbeglica glasao za vladaju}u partiju koja je prouzrokovala svojom politikom wihov egzodus. [to se ti~e ovog va{eg prethodnog pitawa... Voditeq: Radilo se o penzionerima. Dr [e{eq: [to se ti~e penzijskih fondova, ovaj reìm nije u stawu da ih popuni, ne}e ih ni popuniti jer je navikao da penzionerski novac zloupotrebqava, tro{i u druge svrhe, da ga rasipa. Penzijski fondovi se mogu popuniti jednom zdravom, pametnom, promi{qenom i {tedqivom dràvnom politikom. Pre nekoliko dana, negde pred Novu godinu, èstoko smo kritikovali novi Savezni buyet, koji je rasipni~ki. U odnosu na buyet iz 1996. godine ve}i je za 50 odsto. Dokazali smo na licu mesta, da smo odmah u stawu da smawimo buyetske stavke za milijardu dinara, da tako rasteretimo privredu, da rasteretimo gra|ane. Ta milijarda dinara mogla se preusmeriti u neke druge svrhe, da se pametnije iskoristi... Voditeq: To je jedan od na~ina.
60
Dr [e{eq: ...mogla je da ode za penzionere, za zdravstvo, za {kolstvo. Dakle, za dru{tvene delatnosti kojima je najteè u sada{wim okolnostima. Oni ih rasipaju za davawe dodataka za nosioce ordena narodnog heroja i nekih drugih odlikovawa, jo{ uvek svakog meseca ispla}uju neke pare ~ak i {panskim borcima. [to nisu traìli od ovog Gonzalesa koga su sada pozvali u Srbiju, da on obezbedi penzije {panskim borcima, a ne na{a dràva? Kakve veze {panski borci imaju sa na{om dràvom? îtav niz drugih rasipni~kih poteza vr{i i Savezna, i Republi~ka vlada. Ne bismo to dozvolili. Ovo prvo pitawe... Voditeq: U~estvovawe, nisam dobro razumeo. Dr [e{eq: [to se ti~e panel diskusije, razumeo sam i namerno sam ga ostavio za kraj. Srpska radikalna stranka ne}e u~estvovati u toj panel diskusiji. Postavili smo prethodno uslov, da se obezbedi direktan televizijski prenos i da nam se vrate oteti poslani~ki mandati. Reìm je popustio po pitawu direktnih televizijskih prenosa koji su uvedeni, ali ne}e da nam vrati otete poslani~ke mandate. U Republi~koj skup{tini su nam oteli pet poslani~kih mandata, Demokratskoj stranci, koliko ja znam dva i jo{ nekim strankama, dok je u nekim slu~ajevima situacija sumwiva. Po zakonu moraju prvo da nam vrate ono {to je na{e. Republi~ki izborni zakon poput Saveznog kaè: kada neko napusti politi~ku stranku na ~ijoj je listi izabran, automatski mu prestaje poslani~ki mandat. Nedavno je i sam Glamo~anin javno priznao za {tampu, pa jo{ jednom ponovio za neki drugi list, kako su pla}ani novcem da bi se otcepili od Srpske radikalne stranke i da bi sluìli socijalistima, a tu su velike sume novca u pitawu, kako on to javno kaè. Da smo mi neka pravna dràva, odmah bi do{la policija, izvela bi ga pred javnog tuìoca, pred istra`nog sudiju. Morao bi da ponovi od kog je dràvnog funkcionera dobio novac, otvorila bi se velika korupciona afera. Tom wegovom izjavom dovodi se u pitawe legitimnost izbornog zakona Zakona o izbornim jedinicama koji je usvojen. To je jedan od na~ina dovo|ewa u pitawe wegove legitimnosti. Postoji jo{ niz drugih razloga, recimo {to nije usvojen dvotre}inskom ve}inom, {to su glasali qudi koji ne mogu da budu poslanici itd. Sada imamo konkretan dokaz, opipqiv dokaz, da je taj Zakon donesen potkupqivawem nekih poslanika. Postoji javno priznawe poslanika koji je potkupqivan. O ~emu mi da raspravqamo na panel raspravama? Sa kim da sedimo tamo? Znate, mi kaèmo vratite nam na{e mandate, vratite nam ono {to ste nam oteli, a oni kaù mo`da }e to biti vra}eno, ali u sklopu procesa. [ta mene taj va{ proces interesuje? Ne}emo o tome da razgovaramo. Nismo se vratili potpuno u Republi~ku skup{tinu. Na{i poslanici prvo sa~ekaju, ako su socijalisti u stawu da obezbede kvorum, onda oni u|u da kritikuju zakonske projekte, da napadnu, da kaù {to imaju, pa ih onda napuste. Nekada ostanu, nekada napuste. Socijalistima ne}emo da pravimo kvorum dok se ne uvedu direktni televizijski prenosi i dok nam se ne vrate mandati. To je uslov od koga mi ne odstupamo. Imali smo dogovor sa drugim opozicionim strankama da se uop{te ne pojavqujemo u skup{tinama, da bojkotujemo rad Savezne i Republi~ke
61
skup{tine dok se ne vrate direktni televizijski prenosi, ali druge stranke su to pogazile. Druge opozicione stranke nikada nisu prestale da rade u skup{tinskim odborima i u Republi~koj i u Saveznoj skup{tini. Dakle, neprincipijelno su se pona{ale. Shvatili smo da sa wima ne moèmo da ulazimo ni u kakve dogovore, ali se principijelno drìmo svoje politike i svojih stavova. Na pro{loj sednici Republi~ke skup{tine ~ekalo se dva i po sata dok su socijalisti napabir~ili kvorum i onda su tek na{i poslanici u{li u Skup{tinu. Nisu ni u{li svi, samo 7-10, oni koji su se spremili da govore, da napadnu zakonske projekte. Oni koji nisu bili spremni da govore nisu imali potrebe ni da ulaze. Voditeq: Da ne bi ~ekao na{ slu{alac koji je na vezi... Dr [e{eq: Imali smo principijelne prigovore toj panel raspravi. [ta }e nam panel rasprava kada imamo Narodnu skup{tinu? Uvedite televizijske prenose, neka prvu nedequ dana, neka deset dana neprekidno, danono}no, zaseda Skup{tina, da se svi ovi nagomilani problemi na taj na~in artikuli{u, pa da se i posva|amo, da se i sukobimo, da se i psujemo itd. Boqe da se sva|amo u Skup{tini nego na ulici. âk i kada se pojavi nasiqe u Skup{tini, nije opasno. Malo se porvemo, poko{kamo s policijom, nikome glava ne}e da strada. Kada se desi nasiqe na ulici, onda padaju qudski ìvoti, padaju qudske glave. To se redovno de{ava kada se pojavi nasiqe, evo, ni ovog puta se to nije moglo izbe}i. Koliko je qudi povre|eno, koliko je raweno? Kada se sve vrati u Skup{tinu, ako se artikuli{e, narod }e da u~estvuje u tome posmatraju}i direktne televizijske prenose, oceni}e kako se ko pona{a. To je na~in da se stvari u zemqi dovedu u neke normalne okvire. Voditeq: Mnogi kaù, ali ne}u ja da postavqam pitawa... Dr [e{eq: Postavite vi slobodno pitawe. Voditeq: Mnogi kaù da je na{a Skup{tina cirkus, ali o tome }emo kada budemo imali lufta, sad da ispo{tujemo slu{aoce. Dr [e{eq: Na{u Skup{tinu nazivaju cirkusom, oni koji ne razumeju demokratiju. Svi koji smo u Saveznoj ili Republi~koj skup{tini, onakvi smo kakav je na{ narod. Oni koji za nas glasaju, prepoznaju sebe u na{im potezima, podràvaju na{e nastupe, politiku, program. Identifikuju se sa na{im pona{awem. Deo smo svog naroda, wegovi reprezenti. Onakvi smo kakav je na{ narod. Oni koji to nazivaju cirkusom, èleli bi one stare komunisti~ke, u{togqene Skup{tine, kada su svi imali napisane govore, lupetali gluposti, ponavqali se. To je bilo ubistveno dosadno. @ivot se mora uneti u politi~ku raspravu. Mora se nastupati argumentovano, nekada i duhovito, nekada izazvati smeh, ubaciti neku dosko~icu i neku uvredu. Za{to da ne? Ako imate argument, za{to da ne sledi i uvreda? To u politici mora da se podnese. Ko nije spreman da to podnese ne treba da se bavi politikom. Ko traì dràvnu za{titu svog li~nog integriteta, taj je pogre{io {to se bavi politikom. Voditeq: Dobro ve~e. Izvolite, predstavite se. Slu{alac: Dobro ve~e. Zoran Barabah kraj telefona. Hteo bih da pozdravim sve u studiju, posebno gospodina [e{eqa. @eleo bih da mu posta62
vim jedno pitawe. Po{to je on doveo, ustvari da li je doveo po wegovoj voqi gospodina Nikoli}a u Zemun iz Kragujevca, da li ima neke {anse, po{to je koalicija Zajedno pobedila u Ni{u, da dovede nekog politi~ara na glavno mesto u Op{tini Ni{? Ne vidim nekog ko bi mogao biti predsednik ili potpredsednik u Ni{u, nekog jakog ~oveka, taj Zoran @ivkovi}, onda novinar Bukvi}; ne vidim nikoga ko bi mogao da reflektuje na mesto predsednika Op{tine. Da li bi imalo nekog smisla da oni nekog dovedu iz Beograda u Ni{ da bude na rukovode}em mestu? Ni{ je previ{e, da kaèm, razru{en, zapo~ete stvari nisu zavr{ene, ~ak nisu ni zapo~ete. Interesuje me ko bi tu mogao i odakle, kojim finansijskim sredstvima da to zavr{i i nekako do|e do kraja, da ne bude Ni{, kako neki qudi ovde imaju mi{qewe, neka palanka, da opet gazimo blato i da ne budemo ba{ u nekom centru, kako oni to nazivaju. Kako }e to da bude ubudu}e? Dr [e{eq: Mislim da Ni{ kao grad ima dovoqno kadrova za sve funkcije i da nema nikakve potrebe da se sa strane bilo ko dovodi. Ni{ je veliki grad, ima ozbiqne qude, intelektualce, sposobne qude, stru~wake i sve ostalo {to mu je potrebno. Naàlost, na lokalnim izborima u Ni{u nije pobedila Srpska radikalna stranka nego koalicija Zajedno. Nisam optimista, videli ste prema ovom wihovom ve~era{wem pona{awu, wihovom pritisku na Televiziju Nais da se otkaè emisija koja je pre 10 dana sa mnom zakazana, koju je Srpska radikalna stranka uredno platila, deo novca je pla}en unapred, oni su to otkazali. Oni time pokazuju da se vlast koalicije Zajedno u Ni{u i weni lideri ne}e nimalo druga~ije pona{ati nego {to se pona{ao Mile Ili}. Tu je sjahao Kurta, uzjahao Murta. Voditeq: Kakva je razlika izme|u tog @ivkovi}a, Bukvi}a i Mileta Ili}a, ili bata Baneta? Dr [e{eq: Nema nikakve razlike, vi }ete se uveriti. Narod }e jedva ~ekati da takvu vlast promeni. Monopol nad javnim medijima koji èli vlast pokazuje sve svoje manire: da }e sutra sprovoditi samovoqu i u ekonomskoj sferi, u raspolagawu finansijama, i u kulturnoj, i u dru{tvenoj sferi, u obrazovnoj, zdravstvenoj itd. Ta vlast ne}e dobro funkcionisati, jer se boji javnosti, argumenata, ~iwenica, re~i... Nikada nisam izbegavao da se suo~im javno, na televiziji, na radiju sa bilo kojim politi~arem u ovoj zemqi. Izazivao sam i reìmske i politi~are iz drugih politi~kih stranaka. Neki su se usu|ivali da iza|u na javni duel, neki nisu smeli nikada. Oni koji nemaju {ta da kaù, spremni su da uspostave monopol nad javnim medijima i da ugu{e slobodu javne re~i. Takva vlast ne moè dobro da funkcioni{e. Mi, radikali, u Ni{u imamo izvanredno dobre kadrove. Recimo, jedan Zoran Krasi} bi bio idealan gradona~elnik Ni{a ili jedan Dragoqub Stamenkovi}. Imamo qude za sve funkcije, recimo, Branislava Vaki}a, ne mogu sada sva imena da pomiwem. Dovodite me malo u neprijatnu situaciju da licitiram sa tim imenima, pa se uvek neko naquti {to wegovo ime nisam rekao, a imamo zaista mnogo qudi koji zasluùju da budu pomenuti. Ti qudi bi mogli vrlo dobro da vladaju i svakim drugim gradom u Srbiji.
63
Voditeq: Kada? Dr [e{eq: Naravno, ~ekamo strpqivo da nam narod ukaè poverewe, da narod do|e do zakqu~ka da smo mi, radikali, najboqi, da zasluùjemo narodno poverewe, da narod bude ube|en da }emo mi to poverewe opravdati. Ne èlimo vlast pre nego {to srpski narod zaèli radikalsku vlast u Srbiji ili u bilo kom pojedina~nom gradu. Voditeq: Na{ telefon je 018/713-455, Radio Sunce, dr Vojislav [e{eq i vi. Dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, javqam se sa druge strane, Stankovi} Slavoqub ovde. Hteo bih da pozdravim sve u studiju, a dr [e{equ da ~estitam Novu godinu, naravno pravoslavnu. Hteo bih nekoliko pitawa da postavim. Kako vidite budu}nost koalicije Zajedno u Ni{u i u Beogradu? Mislim na wihov rad. Da li Srpska radikalna stranka ima velikih {ansi na republi~kim izborima? Da li smatrate da je situacija oko de~jih dodataka koja se sada de{ava, samo izgovor o novcu ili je neka druga mahinacija u pitawu? Dr [e{eq: Oko de~jih dodataka doìvqavamo ve} godinama mahinacije. De~ji dodaci pred izbore kasne negde oko sedam meseci. To su {pekulacije ~iji je ciq da se novac koji je predvi|en buyetom za jednu konkretnu socijalnu namenu zloupotrebqava za druge namene koje nije neophodno finansirati buyetskim sredstvima. [to se ti~e vlasti u Ni{u, ona ne}e dobro funkcionisati kao ni u Beogradu, u to sam ube|en. Slobodan Milo{evi} je pomogao koaliciji Zajedno. Svaki potez koji je vukao u posledwa tri meseca i{ao je na ruku koaliciji Zajedno. Vidite, Milo{evi} se upla{io predaje vlasti u nekoliko gradova u Srbiji, 10, 20 mo`da i 30 gradova, nije bitno. Morao je da po{tuje izborne rezultate. Da sam ja bio na wegovom mestu, svuda bih odmah priznao tu novoizabranu vlast, voqu naroda. Da je tako Milo{evi} uradio, Dra{kovi} i \in|i} bi se posle 15 dana tako èstokio posva|ali da bi posle mesec dana nastupio haos. Nigde ta vlast ne}e mo}i da funkcioni{e. Vidite {ta se desilo u Novom Sadu. Tamo su socijalisti~ki agenti preuzeli vlast u ime koalicije Zajedno. \or|e Ba{i} i Svilar su uvek bili qudi reìma koji }e uraditi sve u interesu reìma. [ta se desilo u Kragujevcu? Socijalisti su napravili buyet za Skup{tinu op{tine koji su odbornici iz koalicije Zajedno izglasali. Svi direktori javnih preduze}a su ostali na svojim mestima. Ovi nisu preuzeli kontrolu vlasti, ve} samo privilegije koje pripadaju predsedniku Op{tine, predsedniku Izvr{nog odbora i drugim op{tinskim funkcionerima. Ni jednu polugu vlasti nisu preuzeli u svoje ruke. Socijalisti }e nastaviti da vladaju. Poùrili su samo da uzmu televiziju, a tu se socijalisti upla{ili pa brè dràvnu televiziju kragujeva~ke op{tine prebacili u RTS. Sada se vodi sudski spor, pa Privredni sud donosi presudu da se odluka vrati i poni{ti. Taj spor }e se voditi godinu dana kako to obi~no traje po na{im sudovima, mo`da i duè. Kqu~ne poluge u oblasti ekonomije, u oblasti komunalnih delatnosti, oni ne preuzimaju, nisu za to zainteresovani. Tu }e pasti wihova vlast i pona{a}e se kao rogovi u vre64
}i. Znate kakvi su ovi iz Ni{a, koliko im samo treba da se me|usobno posva|aju, da se zavade. Oni se pona{aju kao lovci koji su se do~epali nekog plena, pa se tuku da vi{e dobiju u deobi. To nisu zdravi odnosi. To je jedan od razloga {to nismo hteli da idemo zajedno sa wima. Kod nas nema trijumfalizma, nema deobe plena. Zasukali smo rukave, svojski se trudimo. Sada sam se suo~io sa problemima za koje u ìvotu nisam ~uo da postoje. Moram da se unesem u to, da ispe~em neki zanat, i moji saradnici i rukovodstvo Srpske radikalne stranke. Voditeq: Vi niste za deobu, kada uzmete vi uzmete ceo plen. Dr [e{eq: Ne, ali mi ga ne zloupotrebqavamo. Nema niko od nas privilegije. Racionalnije s tim poslujemo. Odmah smo zaveli u{tede u materijalno-tehni~kim tro{kovima Op{tine, sveli smo ih na 50 odsto. Biv{a vlast je nabavke potro{nog materijala ostvarivala pod najnepovoqnijim uslovima. Papir nabavqamo 50 odsto jeftinije nego {to su oni nabavqali. Kafu su pla}ali 45 dinara, a mi pla}amo 33 dinara. Ukinuli smo reprezentaciju, postoji vrlo mali deo sredstava za spoqne goste. Voditeq: Da li je pla}en porez i akcize na tu kafu? Dr [e{eq: To treba pitati nabavqa~a. Nije bitno. Voditeq: Hemijske su 2 dinara, video sam u va{im Zemunskim novinama. Dr [e{eq: Jeste, hemijska najboqeg kvaliteta se moè nabaviti gde god ho}ete, najboqeg kvaliteta za 1 dinar. Ova obi~na hemijska, 1 dinar joj je cena, moè i za 70 para kada nabavqate ve}u koli~inu. Moè kada doma}inski poslujete. Kada poslujete op{tinskim parama, morate se pona{ati kao da su to va{e ku}ne pare, pare iz ku}nog buyeta, {tedqivo. Tada moète posti}i uspeh. Voditeq: 21 je ~as i 25 minuta, do|osmo i do polovine tre}eg sata ve~era{we emisije. Da pozdravimo na{e kolege sa Televizije Pet koji su stigli i obavi}e mali razgovor sa gospodinom [e{eqom. Malo kasnije napravi}emo jednu pauzu da bi mogli oni da odrade svoj deo posla. Idemo na slede}e ukqu~ewe, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e. Srda~an pozdrav svima u studiju. Voditeq: Kako se zovete? Slu{alac: Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Izvolite... Slu{alac: Kazali ste da su SPS i JUL krivi za nezadovoqstvo naroda, ja bih kazao de{avawe naroda, a da je koalicija Zajedno kriva za sve ostalo, insistiraju}i pri tom da se svi sporni problemi re{avaju u institucijama sistema. U redu. Me|utim, ako se narodu onemogu}ava da razmi{qa svojom glavom, da se koristi univerzalnim demokratskim principima i pravima, naro~ito pravom glasa, i ako se ta prava sankcioni{u od strane aktuelne vlasti, o kojim vi to institucijama sistema govorite? [ta pod tim podrazumevate? Ne negirate li sebe? Drugo, kritikujete studente, umnost i mladost ove zemqe koji i u odnosu na vas i va{u stranku, u odnosu na sve nas, predstavqaju progres i poboq{awe u odnosu na sve ono {to je do sada postojalo. Na ovim lokalnim izborima dokazano je da institucije sistema ne funkcioni{u, i to je neosporno. Me65
|utim, da li je trebalo da se dese studenti i narod da bi profunkcionisale? Za{to aktuelna vlast ovom narodu ne kaè gde su iz zemqe izne{ene dràvne pare i devizna {tedwa gra|ana? Uz du`no po{tovawe molim vas za komentar. Dr [e{eq: U pravu ste povodom svega ovoga {to ste rekli na ra~un vlasti. Takva je kakva je, lo{iju ne moèmo zamisliti. Mi, radikali, smo vaqda najvi{e kriminalnih afera vezanih za vlast i nosioce vlasti raskrinkavali u ovoj zemqi. Neprekidno, gr~evito smo se borili protiv ove vlasti, to ~inimo i danas, i nemamo ni{ta protiv javnih protesta. Vlast je svojim postupcima od 17. novembra i kasnijih dana izazvala javne proteste. Ona je zapalila detonator koji je doveo do erupcije narodnog nezadovoqstva. To su ~iwenice. Kada kritikujemo koaliciju Zajedno za pona{awe na ulici, kritikujemo samo primenu nasiqa, uli~ne tu~e, sukobe, razbijawa, no{ewe nema~ke i ameri~ke zastave i sli~ne stvari. To je ono {to nikako ne moèmo prihvatiti i {to moramo da osu|ujemo, javni protesti na ulici su sasvim legalna stvar i protiv toga u principu nemamo ni{ta. Da nije iza{la koalicija Zajedno, mo`da bismo mi iza{li. Koalicija Zajedno je vi{e pogo|ena manipulacijama sa izbornim rezultatima od 17. novembra, pa je ona sada krenula, mi smo kretali u nekoj drugoj situaciji. Pretpro{le godine smo neprekidno dràli javne mitinge i demonstracije, pa su nas u Gwilanu zbog toga uhapisli, premlatili, strpali u zatvor i sli~no. Dakle, u su{tini tako gledamo na ovu stvar. Protiv smo stranih zastava, protiv smo sluèwa Zapadu. Kada se Vuk Dra{kovi} na mitinzima zakliwe da }e isporu~ivati Srbe Ha{kom tribunalu, kada Zoran \in|i} nema~kom [piglu d izjavu ako on do|e na vlast, ako se slu~ajno Karayi} i Mladi} pojave u Srbiji, da }e ih odmah uhapsiti i isporu~iti u Hag itd., to je ono {to mi moramo da negiramo, ~emu moramo da se suprotstavimo. [to se studenata ti~e, to sam pitawe decidno objasnio. Nemojte da pri~ate da je to mladost, da je to progres, da je to pamet itd. Svaki }e mi student dokazati da je pametan ako u roku zavr{i fakultet koji studira. Oni su jo{ nedovr{eni qudi dok ne zavr{e fakultet. Oni su se usmerili ka jednom ìvotnom pozivu. Oni moraju, pre svega, da se dokaù. Upisali su se na fakultet, dok ne zavr{e fakultet oni se za mene nisu dokazali. Ako neko od wih izgubi godinu, ja mu postavqam pitawe: ti si pao, izgubio si jednu godinu, kako sada wega kritikuje{ {to je tamo nesposoban? Ti si nesposoban na fakultetu, on je nesposoban na wegovoj funkciji; i jedan i drugi treba da odete! Vi, koji gubite godine na fakultetu, treba da napustite fakultet, da pruìte prostor onima koji bi bili uspe{niji kao studneti. [to bi za wih vaìli neki drugi kriterijumi? [ta zna~i to mladost? Za mene je svaki student isti kao gra|anin. Posmatram ga kao gra|anina. [to da pravim razliku izme|u studenata i radnika, seqaka, nezaposlenog, zanatlije, pripadnika bilo koje obrazovne sfere, bilo kog dela populacije? Za mene su svi gra|ani isti. [to sada da vr{im apologiju studenata? Da li mogu studenti da nas vode u sre}niju budu}nost? Ne mogu. Treba da zavr{e prvo fakultet, pa da se sutra dokaù kao stru~waci na radnom mestu.
66
To mogu da kaèm, jer sam se dokazao kao student. Predwa~io sam, sva|ao se sa svojim profesorima, bio strah i trepet za wih na fakultetu. Hvatao sam svoje profesore u laì, lom sam pravio na fakultetu. Bio sam prvi student prodekan na Pravnom fakultetu. Recimo, profesor zakaè ispite ujutru u 8 sati, a do|e tek u 15 ~asova posle podne, ja mu upadnem u kabinet, napravim dreku oko toga, onda iza|em kod tog profesora da polaèm ispit. Dobro se spremim, on poku{a da me obori, a ja opet dobijem 9. Dobio bih i 10, naravno, da on nema u vidu ono {to se desilo. Umesto tri pitawa koliko se postavqa, on mi postavqa 19 pitawa, a ja mu pokaèm da neke stvari znam boqe i od wega, konsultujem neki drugi uybenik. To je na~in da sa wim iza|em na kraj. Nisam nikada povla|ivao lo{im profesorima, niti sam traìo privilegije. Uostalom, nema nijednog profesora sa kojim nisam u stawu da vodim javni dijalog, da se sa wim sukobim u borbi mi{qewa, pa da vidimo. Sa studentom kao gra|aninom spreman sam uvek da vodim dijalog, ali ne da mi neki student ma{e indeksom i pokazuje to kao neku posebnu vrednost. To nije nikakva vrednost. Neka on stekne diplomu. Nije ni to potrebna vrednost ukoliko ne dokaè da iza te diplome stoji znawe i sposobnost. Koliko imamo tih studenata, {trebera koji su bili odli~ni na fakultetu, posle se nisu sna{li u ìvotu. Znate, bubali iz kwiga, onako napamet u~ili, polagali nekada preko veze ispite, posle ne mogu da se sna|u. Imamo u Op{tini zaposlene pravnike koji nisu u stawu da obavqaju posao za koji je predvi|ena sredwa stru~na sprema. Nemojte da vr{ite apologiju studenata. Pametni qudi nas mogu predvoditi u budu}nost. Svaki ~ovek posebno treba da dokaè svoju pamet. Nije student sinonim za pamet. Nije ta~no, ima raznih studenata. Ima mnogo pristalica Srpske radikalne stranke me|u studentima. Na na{im mitinzima, na{im javnim manifestacijama ima mnogo studenata. U na{oj stranci ne postavqamo pitawe ko je student ili ko je neke druge profesije, svakog ~oveka cenimo posebno, wegove vrednosti, wegovu pamet koja se pokazuje u praksi, wegovu smirenost, wegovu staloènost, wegovu inteligenciju, wegove organizatorske sposobnosti itd. Studenata ima i ovakvih i onakvih, kao i svih drugih qudi. Sada treba da se klawamo studentima?! Reìm je kriv za ovu apologiju studenata, on sada pravi selekciju, zna~i studenti su jedno, oni su dobri, a ovi drugi demonstranti, politi~ke stranke, oni su lo{i. Ma, nije ta~no! Politi~ke stranke imaju pravo na takve vidove javnog protesta. Imaju pravo i studenti, naravno, ali ne mogu biti partner za raspravu. [ta }u ja da razgovaram sa studentom? Ho}e li da razgovaramo o nekim teorijskim temama? Onda ja odmah postavqam pitawe ako je pravnik, je li poloìo Uvod u pravo, Rimsko pravo, Gra|ansko pravo, Obligacije, Krivi~no pravo, Finansije, Privredno pravo? O ~emu da razgovaramo? Prvo da ga propitam ima li dovoqno znawa pa onda moèmo razgovarati. Trudim se da sa radnikom koga sretnem za ma{inom razgovaram o procesu proizvodwe. Danas sam bio u prilici da razgovaram o komunalnim problemima, o tehnologiji odvoza sme}a, o postupawu sa sme}em. Da bih mogao uspe{no da obavqam svoju funkciju predsednika Op{tine, moram da se unesem u taj problem, moram biti sposoban da razgovaram o tom problemu.
67
Simpati~no mi je kada neko uzme pi{taqku u usta i zvi`di, i kada lupa u lonac, ali lupa danas, lupa sutra to nije dovoqno. Lupwava u lonac je duhovita, ali ne moè da svedo~i o pameti. Lupati u lonac moè svako. Zvi`dati na pi{taqku moè svako, ali ne~im se drugim pokazuju sposobnosti. To ne zna~i da sam ja protiv ovog vida protesta, s tim {to mislim da u tome treba imati meru, da se ne izazove mr`wa drugih qudi kojima nije do lupawa, kojima nije do zvi`dawa. Na{ narod kaè zasvirati pa za pojas zadenuti. Treba prona}i neki drugi metod. Znate, qudi se ve} jogune, na neki na~in se zgraàvaju, qudi se suprotstavqaju kada im neko stalno lupa. Onaj ko organizuje lupawe, treba da vodi ra~una da li je to produktivno ili kontraproduktivno. U jednom trenutku je produktivno kao nobl, kao ne{to {to je tek izmi{qeno, {to ranije nije postojalo. U prvom trenutku je to simpati~no, posle kada se to ponavqa vi{e dana, treba od toga odustati, pa prona}i ne{to novo jer po~iwe da smeta qudima. Sve se kom{ije posva|aju, jer jedan po~ne da lupa svaki dan u isto vreme, a drugome je ve} dosadila ta lupwava. Dolazi do tu~a me|u kom{ijama oko toga. De{ava se to u Beogradu, mo`da i u Ni{u, ja ne znam. U Beogradu se de{ava. Voditeq: Do sada nismo ~uli da je do{lo do tu~e. Dr [e{eq: U Beogradu se de{ava. Voditeq: Sada je 21 ~as i 34 minuta. Idemo daqe, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, ovde Krsta Draga{ Gavro{, pozdravqam gospodina Vojislava [e{eqa, na{eg dragog doktora. Pozdravqam ga, iskreno ga uvaàvam kada je u pitawu promocija artikulisawa politi~kog programa, upornost, doslednost i prakti~no ostvarewe tog programa. Naro~ito ga uvaàvam zbog prakti~ne politi~ke i vojne pomo}i srpskom narodu Republike Srpske Krajine i wegove pravedne borbe za opstanak. Identifikovao je svoj ìvot, porodicu, Srpsku radikalnu stranku sa srpskim narodom kao celinom. On dosledno deli sudbinu svoga naroda. Ovo pitawe postavqam kao srpski nacionalista i kao Srbin iz Republike Srpske Krajine: koja je su{tinska razlika, doktore [e{eq, izme|u nacionalnog programa Srpske radikalne stranke i nacionalnog programa ostalih opozicionih parlamentarnih stranaka? Drugo pitawe, molim vas lepo, tehnika neka to pribeleì: da li su ~lanstvo i simpatizeri, glasa~i Srpske radikalne stranke iz prvog izbornog kruga, po{to su listom glasali za koaliciju Zajedno u drugom izbornom krugu, bitno doprineli wihovoj izbornoj pobedi za lokalne organe vlasti? Tre}e pitawe: kakvo ste stawe zatekli u op{tini Zemun kada je u pitawu natalitet i briga o deci, odnosno {ta mislite i kakve }ete prakti~ne mere preduzeti radi pove}awa nataliteta na teritoriji va{e op{tine, odnosno stimulisawa ra|awa? Puno vas pozdravqam. Sre}na Nova godina, vama i va{oj porodici. Voditeq: [to se nataliteta ti~e, va{ doprinos je ve} o~igledan. Dr [e{eq: @elim i ja vama sre}nu Novu godinu i svim slu{aocima Radio Sunca kao i svim gra|anima Ni{a i okoline. Nadam se da }e nam ova godina biti sre}nija nego prethodna, da }emo neke stvari napokon dovesti u red u svom dru{tvu i svojoj dràvi.
68
[to se ti~e na{e politike prema nacionalnom pitawu i zapadnim Srbima, ona je svima jasna, op{tepoznata i pri tome se razlikujemo od svih drugih opozicionih stranaka. Sve druge stranke ili su se kolebale po nacionalnom pitawu ili su vodile otvorenu izdajni~ku, antisrpsku politiku. Tu je ~itav spektar stranaka od Demokratske stranke Srbije do Srpskog pokreta obnove, odnosno Gra|anskog saveza; da ne pomiwem tu stranku po{to je ona ekstremna u svom antisrpstvu. Samo su srpski radikali uvek na prvo mesto stavqali srpsko nacionalno pitawe i srpske nacionalne interese i tu za nas nikada nije bilo nikakvog odstupawa. [to se ti~e pobede koalicije Zajedno u drugom krugu, ta~no je da je veliki broj glasa~a Srpske radikalne stranke glasao za kandidate koalicije Zajedno iz vi{e razloga. Prvo, qudima je dosadila socijalisti~ka vlast. Mnogim qudima je ona postala nepodno{qiva. Ra~unali su da se ne moè desiti ne{to gore od te vlasti. Zato su glasali za koaliciju Zajedno. Ra~unali su da je to mawe zlo, bar kada je re~ o pristalicama Srpske radikalne stranke, iako smo mi uo~i drugog izbornog kruga rekli da ne podràvamo ni jednu stranku tamo gde na{ kandidat nije u drugom krugu. Rekli smo gra|anima da razmisle kakav je koji kandidat, da se opredele prema li~nosti, a ne prema politi~koj stranci kojoj pripada. Pozvali smo da se ne glasa za socijaliste, to je ~iwenica. Ovakvi kakvi su, socijalisti su odavno pokazali {ta znaju, odnosno, {ta ne znaju. Koliko su nesposobni svedo~i ~iwenica u kakvu su nas situaciju doveli. Koalicija Zajedno se sluìla nekim prqavim metodama, posebno Demokratska stranka; \in|i}ev Gebels Mila Gligori} je {tampala vi{e stotina hiqada la`nih letaka u kojima je tvrdila da Srpska radikalna stranka podràva u drugom krugu koaliciju Zajedno. Imali smo, dakle, jedan principijelan odnos u kome smo narodu pustili na voqu, na{im simpatizerima, kako }e da se izjasne. Oni su la`ne letke, u kojima mi wih navodno podràvamo, sa pe~atima Srpske radikalne stranke, sa na{im amblemom, itd. rasturili kroz narod. Ta podvala je dosta doprinela wihovoj pobedi 17. novembra u mnogim gradovima. Naravno, ta podvala je ~iwenica, to je ne~astan postupak, ona je dovela do nekih opipqivih rezultata, koji su materijalizovani kroz broj odborni~kih mandata. Nama preostaje da im to pamtimo, pa slede}i put da jasno ukaèmo narodu kakvim se obmanama sluè, ali ti izborni rezultati su realna ~iwenica. Protiv realnih ~iwenica se ne moè. Voditeq: Da li mislite, da je u~e{}e, da je obmana toliko uticala na izborni rezultat koalicije Zajedno? Dr [e{eq: To je sada te{ko istraìti. Ne mogu da idem od jednog do drugog glasa~a da ga pitam: za koga si glasao i za{to si za toga glasao? Procewujem da je to u velikoj meri uticalo. Ne postoje objektivni kriterijumi kojima bi se to moglo izmeriti. Zbog toga je ta pobeda koalicije Zajedno u drugom krugu u mnogim gradovima realna ~iwenica, kojim su se metodima oni sluìli, nisu oni jedini koji se sluè prqavim metodima. I vladaju}e stranke su se sluìle prqavim metodima. Ne moèmo mi re}i hajde, vratite vi sada tu osvojenu vlast zato {to ste se sluìli prqa69
vim metodima u propagandi. Onda bi morali i socijalisti, levi blok, da vrate svu vlast. Blokirali su medije, imali su apsolutnu kontrolu nad medijima, monopol, sluìli su se lansirawem la`nih vesti itd. [ta se nama de{avalo u propagandnoj kampawi? Ako ste bili na na{em mitingu u Ni{u, videli ste da smo otprilike vi{e od pola na{ih govora posve}ivali napadima na reìm i li~no na Slobodana Milo{evi}a, a mawe od polovine napadima na koaliciju Zajedno i wihove li~nosti: Dra{kovi}a, \in|i}a i Ko{tunicu. Bili smo prili~no uravnoteèni u tome. Pogledajte miting u Ni{u. Svi moji prethodnici u govorima skoro su iskqu~ivo napadali reìm. U mom govoru je bio jedan veliki napad na reìm, a onda sam se i ja malo ozbiqnije posvetio analizi koalicije Zajedno. Je li tako bilo? Bili ste na mitingu. Voditeq: Da, i biv{em guverneru Avramovi}u. Dr [e{eq: Dobro, i guverneru Avramovi}u. On je ~ovek establi{menta, ~ovek reìma. Sada ovi Zajedno mogu da preuzmu ôvi}a. Dokle }e oni da uzimaju Milo{evi}ev otpad? Uzimali su Milana Pani}a, Avramovi}a, sada mogu ôvi}a. Ko zna ko }e im jo{ pasti na pamet? Ne pada nam na pamet da uzimamo bilo kakav Milo{evi}ev otpad. Mo`da }e ovi u Ni{u uzeti Mileta Ili}a, sada ga je Milo{evi} izbacio iz Socijalisti~ke partije, pa mogu ovi iz Zajedno da ga preuzmu. Sada mogu sa Miletom Ili}em da idu, kao sa barjakom, u ove demonstracije. Ne bi me iznenadilo da se sutra pojavi Mile Ili}, da iza|e pred Televiziju Nais i da demonstrira protiv gostovawa na Televiziji Nais. Voditeq: Neosporno je da je Avramovi} popularan u narodu. Dr [e{eq: Pustite vi {to je popularan u narodu, on je iskori{ten za neke prqave stvari. Obmawivao je narod dve godine i uspeo da ga prevari. Zasnivao je svoju popularnost na prevarama. Zloupotrebio je funkciju guvernera da se do~epa luksuzne vile, para, da povu~e svoju staru deviznu {tedwu; i zbog toga su ga socijalisti imali u {akama. U odlu~nom momentu su ga naterali da povu~e svoju kandidaturu, prete}i da }e objaviti sve {to imaju o wemu. Recimo, dok je boravio mesec dana u Americi, prijavqivao je prekovremeni rad u Narodnoj banci Jugoslavije. Od 1945. godine nije se desilo da jedan komunisti~ki funkcioner prijavquje prekovremeni rad u dràvnim organima. Radim bez plate po 12 sati dnevno, pa mi ne pada na pamet da podnesem platni nalog da to naplatim. Taj xangrizavi ~i~a je toliko pohlepan. Samo grabi, grabi... Celog ìvota nau~io je da grabi, ima penziju Ujediwenih nacija 5.000 dolara i opet mu je malo. Uprti tepih iz [vajcarske da nosi, i to pirotski tepih, koliko sam ja saznao. Kupi ga u [vajcarskoj jer je tamo jeftiniji nego u Pirotu. To je ~iwenica, tamo je jeftiniji jer se ispod cene izvozi. Voditeq: Da vas pitam, da li ste bili svesni da u tom trenutku, a mo`da i u ovom, zbog popularnosti gospodina Avramovi}a, vi gubite? Dr [e{eq: Ne interesuje mene ne~ija popularnost, ja postupam prema principima, idem argumentima. U jednom trenutku mi je to nanosilo {tetu jer mi narod nije verovao. Kada smo prvi put napali Avramovi}a kada se pojavio u Saveznoj skup{tini, mnogo nas je qudi osu|ivalo. Po70
sle su qudi shvatili da smo bili u pravu. U startu sam rekao Avramovi}u: Iskoristi}e te Milo{evi} za to, to i to, onda }e te odbaciti kao isce|en limun. Da li mu se to desilo? Avramovi} nema nikakvih realnih zasluga. Studenti prve godine Ekonomskog fakulteta znaju kako se postiè ~vrsta moneta prestane se {tampati novac bez pokri}a. Da li je re{io neki ekonomski problem? Da li je re{io neki socijalni problem? Ni{ta nije re{io. Sluìo je samo kao zastava socijalistima u propagandne svrhe. Voditeq: Nije bio na takvom mestu da moè da re{ava. Dr [e{eq: Mogao je re{iti mnoge probleme, ali on je sluìo samo kao zastava. Prvo, nije mogao da se nosi sa tim mangupima. Kao pojedinac i da je hteo nije mogao. Zatekao je birokratsku strukturu u Narodnoj banci. Sada }e on o ne~emu da odlu~uje, ~i~a od 80 godina! Do|e na sednicu Savezne skup{tine pa zaspi na sednici, nemojte biti sme{ni. Nije slu~ajno {to qudi sa 65 godina ìvota idu u penziju po sili zakona, a on }e sa 80 godina da vodi politiku! [ta to zna~i? Nemojte qudi! Ne moè! Nemogu}e je! Drugo, ko nema jaku stranku iza sebe taj ne treba da se prihvata ni jedne ozbiqne funkcije u dràvi. Gde mu je upori{te? Imao sam qude da dovedem i rasporedim po zemunskoj op{tini. Koga je on mogao da rasporedi u Narodnoj banci? On glumi da je guverner, a Narodna banka funkcioni{e kako je i ranije funkcionisala. Samo se promenila politika mo}nika koji kreiraju monetarnu politiku, i ni{ta vi{e. To je su{tina. Voditeq: Sada je 22 ~asa i 8 minuta, u{li smo u ~etvrti ~as specijalne emisije Radio Sunca, gost u studiju je gospodin dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i gradona~elnik Zemuna. Ovo je ve} drugi sat va{eg kontakta i razgovora sa gra|anima Ni{a. Da li imamo nekog na vezi? Imamo. Dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e. Slobodan Nestorovi}. Jedno konkretno pitawe za gospodina Voju [e{eqa: koliko ima istine, u {to ni ja ne verujem, u tome da vam je Slobodan Milo{evi} poklonio Zemun iz razloga {to u wemu ìvi 27 odsto stanovni{tva katoli~ke veroispovesti? Vi bi trebalo da budete, barem se tako tvrdi, most za, ne daj boè, dolazak Hrvata do Save? Dr [e{eq: To su besmislice. Prvo, nema toliko katolika u Zemunu, mislim da ima 1-2 odsto. Hrvata ima veoma malo, mislim 1.000-1.500, a ima ne{to katolika drugih nacionalnosti, ne{to Nemaca katolika, nekih drugih, ali to je sve veoma mali procenat; ima Slovaka evangelista, a sve ostalo su Srbi pravoslavci, ogromna ve}ina. Besmislica je da mi je Milo{evi} bilo {ta poklonio. Mi, radikali, smo objektivno imali jednu povoqnu okolnost, {to je koalicija Zajedno 17. novembra pobedila u jednom ve}em broju op{tina i gradova u Srbiji, pa se Milo{evi} koncentrisao na probleme koje je izazvala wihova pobeda, a smatrao je da radikali koji su pobedili u Zemunu i Temerinu nisu u prvom planu kao opasnost i da moè da nas za trenutak zanemari. Sa druge strane, nije dirao na{u ~istu pobedu u Zemunu zato {to
71
se bojao da nas ne naquti, pa da se, eventualno, i mi ukqu~imo u protest te koalicije Zajedno. Ra~unao je boqe je pustiti lava dok spava, dok je miran, ne draìti ga, ne izazivati ga; i tako mi u Zemunu nismo imali nikakvih konkretnih smetwi. Da smo samo mi, radikali, pobedili u Zemunu, a da koalicija Zajedno nije pobedila u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu, Kragujevcu, Uìcu i jo{ nekim mestima, on bi se verovatno koncentrisao protiv Srpske radikalne stranke i nama bi oteo pobedu. U tom slu~aju ne bi reagovala ni Evropska zajednica, ni OEBS, ni Amerika, nijedna zapadna sila, jer oni zadre~e ovde samo kada su na udaru wihovi eksponenti, wihovi puleni: \in|i}, Dra{kovi} i Vesna Pe{i}. Kada Milo{evi} progoni srpske radikale, bilo {ta da nam radi, hapsi nas, tu~e, maltretira, otima nam poslani~ke i odborni~ke mandate, Zapad to posmatra skr{etnih ruku, sme{ka se i zadovoqan je. Zapadu je jasno da sa srpskim radikalima ne moè manipulisati i da mi nikada ne}emo slediti tu|insku politiku nasuprot interesima svoga naroda. Voditeq: Postavi}u vam jedno pitawe. Kako vi ocewujete trenutnu situaciju sa Vojskom Jugoslavije? Dr [e{eq: Vojska Jugoslavije je u veoma te{koj situaciji: plate joj kasne, plate oficira su veoma niske, standard vojnika je veoma lo{. Vojska je u nesre|enom stawu. Oprema zastareva i retko se nabavqa nova. Vojskom su poku{ale da {pekuli{u neke politi~ke stranke iz levi~arskog kruga. Mislim da sve u svemu poloàj profesionalnih vojnika i oficira nije nimalo zavidan. Srpska radikalna stranka bi to pitawe radikalno promenila. I{li bismo ka maksimalnoj profesionalizaciji vojske, koja bi bila li{ena bilo kakvih ideolo{kih predrasuda. Vojska bi bila potpuno vanstrana~ka. Nijedna stranka ne bi mogla da me{etari u vojnim jedinicama, jer vojska mora biti orijentisana iskqu~ivo na odbranu zemqe, na odbrambene zadatke. Ne sme se me{ati u politiku ni na koji na~in. Toga bismo se striktno dràli. Vojska mora biti modernizovana, opremqena najsavremenijim borbenim sredstvima, li{ena starog ideolo{kog balasta iz pro{losti upravqawa: lovi{ta, odmarali{ta, domova kulture, biblioteka, kulturnih ustanova svega onog {to nije vezano za mobilne borbene jedinice ili za logistiku, {to nije neophodno. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite... Slu{alac: Dobro ve~e, Milan Mihajlovi} iz Kragujevca. Hteo sam gospodinu Vojislavu [e{equ... Voditeq: Javqate se iz Kragujevca ili ste ovde? Slu{alac: Ovde sam u Ruskom caru, gde mi je mesto. Hteo sam gospodina Vojislava [e{eqa, na{eg biv{eg vojvodu da upitam: za{to se odrekao kraqa i otaybine? Radikali, odnosno ~etnici, to nikada ne mogu da mu oproste. Da vam dam svoju malu li~nu kartu, po{to sam u programu: jo{ 1990. godine bio sam ~ovek koji je organizovao Srpski pokret obnove u Kragujevcu, koji je Vuku Dr{akovi}u i Milanu Komneni}u rekao da su izdali srpski narod. Posle toga smo gospodina [e{eqa pozvali u Kragujevac. Sre}ko Radovanovi}, gospodin Vojislav [e{eq zna ko je to, i To72
ma Nikoli} napravili su Skup{tinu sa nama, gospodine Vojo, u Kragujevcu, kada smo vam dali poverewe i kada smo rekli da ne}emo nikada izdati srpski narod. Uz to smo mislili da ne}emo da izdamo ni kraqa ni otaybinu. Dr [e{eq: Kog kraqa? Slu{alac: Kraqa Petra III Kara|or|evi}a. Dr [e{eq: Koji je to kraq Petar III Kara|or|evi}? Kada ste ga krunisali? [to me niste obavestili da po{aqem poklon za krunisawe? Slu{alac: Nismo mi wega jo{ krunisali jer... Dr [e{eq: Kako moè neko biti kraq kada nije krunisan? Slu{alac: Ne, gospodine [e{eq, Aleksandar }e abdicirati u wegovo ime, jer ste vi u Skup{tini Aleksandra nazvali pijanicom i upi{ankom. Dr [e{eq: Ne, on se uneredio u Dowoj Tre{wevici kod Topole, nisam ga ja nazvao nego to je realna ~iwenica, to niko ne spori. Slu{alac: To je realna ~iwenica, slaèm se. Dr [e{eq: Niste ~uli da je to ~iwenica? Tamo su ga napili, na`drali, verovatno mu i ne{to sipali u hranu i ~ovek se uneredio. Slu{alac: Ko to? Dr [e{eq: Vi koji ste ga tamo vodili, otkud ja znam. Nisam i{ao sa vama. Slu{alac: Ne, mi smo vas doveli u Kragujevac. Dr [e{eq: Znam, ali ja se nisam uneredio. Slu{alac: Niste bili neure|eni, vi ste bili onda, ako se se}ate Poligori}a, u zagrqaju svoje bra}e, pevali ~etni~ke pesme. Dr [e{eq: Dobro, razumeo sam pitawe, odgovori}u vam. Malo sam se ovako na{alio, mo`da nije umesno, zavr{ite, izvinite {to sam vam upao u re~. Slu{alac: Ni{ta, gospodine [e{eq, ja imam samo to. Dr [e{eq: Hteo sam da se na{alim, ali ne}ete mi zameriti. Slu{alac: Navikao sam na komunisti~ku demokratiju. Dr [e{eq: Ne}ete mi zameriti? Slu{alac: Ne}u sigurno, ja sam navikao na tu komunisti~ku demokratiju. Bili smo gore na rati{tu pod znate kojom zastavom, Sre}ko Radovanovi}... Dr [e{eq: Ne znam. Slu{alac: Molim? @alosno je to... Slikali ste se sa nama... Dr [e{eq: Mo`da sam, ali vi jo{ niste rekli svoje ime... Slu{alac: Milan Mihajlovi}. Dr [e{eq: E, tako, lepo se predstavite, sada idemo daqe. Slu{alac: Rekao sam u po~etku svoje ime, Milan Mihajlovi}... Dr [e{eq: Nisam ~uo u po~etku da se predstavio. Slu{alac: Zvali ste me Draìn sinovac. Dr [e{eq: Dobro, nastavite sada. Slu{alac: Gospodine Vojo [e{eq, molim vas da u ime demokratije, u ime Srbije, pri|ete koaliciji Zajedno, kako se ve} oni zovu, jer ne verujem ni Vuku, niti \in|i}u, ne verujem nikome.
73
Dr [e{eq: [to ja da prilazim onda? Slu{alac: Da poku{ate da ujedinite srpske snage... Dr [e{eq: êkajte, {to ja da prilazim kada vi ve} wima ne verujete, ne verujete meni? Slu{alac: Nemojte... Dr [e{eq: Ho}ete da svi oni kojima ne verujete budu na okupu? Slu{alac: Kao onda u Staroj Pazovi kada smo bili... Dr [e{eq: Nisam ja bio. Slu{alac: Ne, ne. Molim vas... Dr [e{eq: U Novoj Pazovi ja nisam bio. To ste vi bili sa Vukom Dra{kovi}em, ja nisam bio. Slu{alac: ûli ste {ta je bilo tamo? Dr [e{eq: I{li ste na Kara|or|ev grob da se me|usobno zakliwete na vernost, ja nisam i{ao. Slu{alac: Ta~no tako. Dr [e{eq: Nisam ja i{ao. Slu{alac: Molim vas, zna~i ja vas molim i u ime Srbije... Dr [e{eq: Dobro, razumeo sam va{e pitawe. Slu{alac: ...da svi zajedno ovu balast... Dr [e{eq: Da li vas je ovlastila Srbija da u weno ime govorite? Slu{alac: Molim vas, u ime Srbije poku{ajte... Dr [e{eq: Da li vas je ovlastila Srbija da je zastupate u razgovoru sa mnom? Nikada nisam rekao da ne{to traìm u ime Srbije. Slu{alac: Gospodine Vojo [e{eq, da li moète da se na|ete sa mnom u hotelu Ambasador za pola sata? Ili sat ili kako... Dr [e{eq: Ne mogu, posle ove emisije idem na Ciganski bal u Zemun. Pozvali su me na{a bra}a Cigani na Ciganski bal u hotel Central u Zemunu i ja }u tamo da stignem makar kasno iza pono}i. To su na{a bra}a i ja èlim da ve~eras budem sa wima nakon {to zavr{im poslovne obaveze u Ni{u. Slu{alac: Malo sam ja wih video gore na frontu. Dr [e{eq: Bilo ih je, me|u dobrovoqcima Srpske radikalne stranke bilo je dosta Cigana, i oni su se u ovom ratu dokazali. Slu{alac: Malo ih je bilo. Dr [e{eq: Da odgovorim na va{e pitawe, razumeo sam pitawe, da sada ovo malo prekratimo, da pruìmo {ansu i drugim slu{aocima. Prvo, kaète da sam se odrekao kraqa i otaybine, to nije istina. Otaxbine se nikada ne mogu odre}i, i ako iko predano sluì otaxbini za sve ove godine onda sam to ja, onda je to Srpska radikalna stranka. [to se ti~e kraqa, ni wega se nisam mogao odre}i, jer mi wega odavno nemamo. To {to vi za kraqa smatrate nekog ko sada na osnovu eventualnog krvnog srodstva ima pretenzija na srpski presto, to je ve} ne{to drugo. U na{oj istoriji Narodna skup{tina je odlu~ivala da li }e neko biti kraq ili ne}e. Narodna skup{tina je odlu~ivala da se neko svrgne sa prestola i da se neko novi dovede na presto. Slu{alac: îja skup{tina, izvinite? Dr [e{eq: Srpska skup{tina.
74
Slu{alac: Odlu~ivala je srpska skup{tina? Dr [e{eq: Svetoandrejska skup{tina je, recimo, sru{ila kneza Aleksandra Kara|or|evi}a... Slu{alac: Pitam: ~ija skup{tina je Kara|or|evi}ima zabranila ulazak u zemqu? Koja je to skup{tina i ko je Kara|or|evi}ima oduzeo wihov presto? Dr [e{eq: Pustite da ja sada odgovorim na pitawe. Slu{alac: Molim vas, po{to ste vi meni upali u re~... Dr [e{eq: Petar Kara|or|evi} je sam sebi oduzeo presto. Slu{alac: îme to? Dr [e{eq: Tako {to je svoje kraqevske prerogative preneo na komunisti~ke {pijune, na kraqevske namesnike koji su sara|ivali sa Titom. Tim ~inom on se zapravo odrekao prestola, omogu}io Titu sporazumevawe sa êr~ilom i preno{ewe vlasti na komunisti~ke vlastodr{ce. Kraq Petar se odrekao... Slu{alac: Vojvodo... Vojvodo, molim vas, recite mi {to ste prihvatili titulu vojvode? Dr [e{eq: êkajte da odgovorim, polako, ja sam prihvatio titulu ~etni~kog vojvode, a ne kraqevog vojvode. Kraq Petar II Kara|or|evi} je 1944. godine preko Radio Londona li~no pozvao sve ~etnike Draè Mihajlovi}a da ga se odreknu i da pre|u Titu i partizanima. Te 1944. godine dolazilo je do masovnog prelaska ~etnika u partizane. Hiqade i hiqade, desetine hiqada ~etnika po kraqevom nare|ewu pre{li su u partizane i tako dodatno pomogli Titu da se ustoli~i kao vlastodràc i kao diktator. [to se ti~e monarhije, to je jedna prevazi|ena stvar i ne treba se na to vra}ati. Nijedan pametan narod se ne vra}a na monarhiju, ako je ve} stekao priliku u nekoj istorijskoj fazi da se ona ukine. Niko pametan to ne}e da vra}a, jer monarhijski princip je svojom su{tinom suprotan elementarnim demokratskim principima. Kad neko svojim ro|ewem ima pravo da nasledi funkciju {efa dràve, mi sa wim nismo ravnopravni. Kako ja mogu sutra da iza|em na izbore i da se takmi~im sa nekim kraqem koji }e biti {ef dràve za slede}i mandatni period, kada on kaè meni je od oca ostalo da budem kraq, i {ta ti ima{ sada da se sa mnom nadme}e{? Moè on biti najve}i idiot, glupan, pokvarewak wemu je otac ostavio dràvu u nasle|e. To je suprotno demokratiji. Nemojte da se s tim zamajavamo, to ve} nije aktuelno politi~ko pitawe i srpski narod nije toliko glup da bi dozvolio da mu neko obnavqa monarhiju. Ho}emo pravu demokratsku Republiku zasnovanu na najmodernijim evropskim tradicijama, tradicijama HH veka, parlamentarnu demokratiju. [to se ti~e Sre}ka Radovanovi}a, on je bio na{ dobrovoqac, imao je zasluga u ovom ratu. Zbog tih zasluga progla{en je u zvawe vojvode, ali mu je to zvawe oduzeto jer se obrukao nekim kriminalnim aferama. Dovukao je u Kragujevac prìonicu kafe, automobil koji je ukrao na rati{tu i neke druge stvari. Zato smo ga iskqu~ili iz Srpske radikalne stranke i oduzeli mu vojvodsko zvawe. Osramotio je êtni~ki pokret i vojvodsko zvawe. Ne zasluùje vi{e da nosi to zvawe. [to se mene ti~e, ja sam i daqe srpski ~etni~ki vojvoda.
75
Vi sada nas, radikale i ~etnike iz Srpske radikalne stranke, poredite sa ovim Dra{kovi}evim ~etnicima. Razlika je, znate, kao izme|u neba i zemqe. Na{i ~etnici su se borili na svim frontovima, moète krenuti od Branislava Vaki}a i wegovih ~etnika, dobrovoqaca pa do mnogih drugih. Borili su se i krvarili na svim frontovima; imamo veliki broj poginulih u ovom ratu, a Dra{kovi}evi ~etnici se okupe svakog 13. maja na Ravnoj Gori, tamo se napiju, okre}u raàw, pucaju u vazduh itd. Oni su spremni da kroz Srbiju razbijau prozore i vrata, da izazivaju uli~ne tu~e, tu~e u kojima se de{avaju i pogibije, a na frontovima ih nije bilo. Istina, i{la je grupa Dra{kovi}evih dobrovoqaca u okviru Srpske garde, ratovali su u Lici, a na Gospi}u su mnogi od wih izginuli. Obilazio sam wihove rawenike u kninskoj bolnici; nisam pravio razliku izme|u wih i dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, ali su oni razo~arani, jer ih je Dra{kovi} ostavio na cedilu, odrekao se Srpske garde. Sada traì da se Srbi isporu~uju Ha{kom tribunalu, on bi hteo i svoje gardiste da isporu~uje Ha{kom tribunalu. Sramota! Pozivate me da se pojavim zajedno sa liderima koalicije Zajedno, da im se prikqu~im, a sami kaète da im ni{ta ne verujete. Pozivate me da se prikqu~im qudima kojima ni{ta ne verujem! Upravo zbog toga {to sam ih dobro upoznao, {to ih znam u du{u, ne}u da im se prikqu~im. Draga mi je vlast, jedva ~ekam da do|em na vlast, ali mi je obraz draì, draè mi je po{tewe. Ne èlim da me se moja deca sutra stide. Ne smem ni jedan potez da napravim da osramotim svoje ime, pa makar nikada ne do{ao na vlast. To je su{tina. Voditeq: Da vas pitam, evo, ja }u da se ubacim. Vi ste Srpski ~etni~ki pokret koji je funkcionisao u okviru Srpske radikalne stranke dekretom ugasili, pretvorili u srpske dobrovoqce. Dr [e{eq: Ne, nismo ga pretvarali u srpske dobrovoqce. Ukinuli smo Srpski ~etni~ki pokret kao sekciju unutar Srpske radikalne stranke, jer je Srpski ~etni~ki pokret u praksi nadrastao Srpsku radikalnu stranku. Danas se svi srpski borci za slobodu u Republici Srpskoj i iz Republike Srpske Krajine nazivaju srpskim ~etnicima. Tu su: ~lanovi Srpske radikalne stranke, Srpske demokratske stranke, neke druge politi~ke partije, a najve}i broj wih nisu ~lanovi nijedne politi~ke stranke. To smo ukinuli kao sekciju Srpske radikalne stranke, jer je êtni~ki pokret toliko porastao, obuhvatio sve srpske borce za slobodu, da vi{e nismo imali moralno pravo kao stranka da ga monopoli{emo, ali sva zvawa su ostala. Zvawe srpskog ~etni~kog vojvode je ostalo. Kao najstariji ìvi me|u wima po zvawu i daqe imam pravo da dodequjem ta zvawa i da oduzimam onima koji obrukaju srpsko ime, ~etni~ku zastavu, ~etni~ke tradicije, koji obrukaju i vojvodsko zvawe, upuste se u neku kriminalnu aferu, mi smo tu nemilosrdni. Nije Sre}ko Radovanovi} jedini koji je pogazio i svoju zakletvu i sveto ~etni~ko ime i upustio se u pqa~ka{ke afere. Sa takvima se o{tro obra~unamo, nema milosti. Da mi je iz oka ispao, ako je lopov, kriminalac, mi }emo ga raskrinkati. Sre}ko Radovanovi} je ukrao prìonicu kafe kod Br~kog, ukrao neki automobil i jo{ neke stvari dovukao, i mi smo morali da ga elimini{emo. Nema milosti.
76
Slu{alac: Dobro ve~e, hteo bih... Voditeq: Da ~ujemo va{e ime i prezime. Slu{alac: Mom~ilo, odavde iz kom{iluka. Hteo bih da pozdravim gospodina [e{eqa i da mu se zahvalim za sve {to je ve~eras rekao. Samo bih hteo slu{aocima da kaèm da smo od jednih lopova izgubili, a da su ve}i lopovi do{li na vlast. Kao prvo, nekim slu~ajem 80-tih godina bio sam u Nema~koj, \in|i} je tamo radio kao mu{ka kurva. Voditeq: Gospodine, gospodin \in|i} nije u studiju i on vama ne moè da odgovori niti da vam oponira na ono {to vi kaète. Ukoliko imate, stanite da vam kaèm, ne moète se tako pona{ati, ovo je medij. Slu{alac: Da, ali baba Julku... Danica Dra{kovi} je rekla... Voditeq: Skinite ga tamo. Da upozorim sve na{e slu{aoce, gospodin Vojislav [e{eq nije ovde da bi slu{ao neka va{a zapaàwa ili va{e osude... Dr [e{eq: Ne slaèm se sa vama, smatram da treba da pustite u program sve one koji mene napadaju, bez obzira koje re~i upotrebqavaju. Vreme je takvo da je narod nervozan, da je narod pun gor~ine i treba qudima pruìti {ansu da to izduvaju. Boqe je kada se to de{ava verbalno nego krvoproli}em ili nekim uli~nim sukobima. Ne beìm od toga. Voditeq: Da li ste vi za to da se neko osu|uje, a nije tu da odgovori, da se brani? Dr [e{eq: Za{to da ne? Ovo je javni medij, a on je javna li~nost. Za{to svaka javna li~nost mora biti prisutna kada se o woj govori? Celo ve~e govorimo i o Slobodanu Milo{evi}u, o Vuku Dra{kovi}u i o Zoranu \in|i}u, a ne moèmo obezbediti da svi oni budu prisutni. Kada je re~ o nekim drugim qudima, privatnim li~nostima koje nisu javno eksponirane, nije lepo o wima govoriti u wihovom odsustvu. Me|utim, ovo je javni medij, mi ovde javno izgovaramo ocene o qudima koji su na{i savremenici koji su ve} poznati u javnosti i koji imaju {ansu da se oglase na nekom drugom mestu i da kaù {ta imaju. Voditeq: Da li vi mislite da je kvalitetna ocena... Dr [e{eq: Ne, ne slaèm se sa ovim izrazom, znate, ali {ta ima veze {to se ja ne slaèm, kada je op{tepoznata ~iwenica da je gospodin \in|i} radio u Nema~koj, da je pruào usluge starim ènama za novac itd. Pohvalio bih ga zbog toga, jer je time ostvario devizni priliv za na{u zemqu, ali to nije bitno. [ta, svako ima neki svoj ìvotni put. [to da se u to upu{tamo? Nema potrebe da slu{aoca zbog toga iskqu~ujete iz programa. Moglo je biti neko upozorewe. Vidite koliko sam ja bio strpqiv sa onim koji se ovde predstavio kao ~etnik, koji me je napadao, rekao da sam izdao i kraqa i otaybinu i sve ostalo. Sa wim sam bio strpqiv. Malo sam se, dodu{e, na{alio, ali nisam traìo da ga izbacite iz programa. Voditeq: Ne}emo ni da dozvolimo da se ugled i nivo Radio... Dr [e{eq: Ne moète, gledajte, va{ ugled ne}e zavisiti od toga {ta }e da izjavi neko ko se javi u program. Boqe da pustite da qudi kaù. Uvek sam za to da se pusti da qudi kaù. Znate, ja primam do 3 sata no}u gra|ane i pustim da mi bilo kakvu pri~u ispri~aju. Strpqivo saslu{am, neki po~nu mene da osu|uju, da napadaju itd., sve ih mirno saslu{am.
77
Treba pustiti qude da kaù, muka ih natera na to. Qudi su ogor~eni, ogor~eni su pre svega svojim ìvotnim prilikama, socijalnom bedom, nepravdom, lo{im reìmom, ogor~eni su nedostatkom pravnog poretka, samovoqom vlasti. Treba ih pustiti da svoju muku izraze. Taj se sada javio u program, verovatno se nikada ne}e javiti i tako... Voditeq: Mislim da }e sigurno da se javi kada bude gospodin \in|i} do{ao ovde i bude sedeo tu gde vi sedite. Dr [e{eq: Dobro, neka se javi, ali ne bih ja izbegavao da qudi kaù ono {to imaju, za{to? Voditeq: Idemo daqe, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e... Voditeq: Recite ime i prezime, gospodin [e{eq je tu. Slu{alac: Milisav Sre|anovi} pored telefona, pozdraqam sve u studiju i gospodina [e{eqa. Imam dva pitawa za wega, ako moè da mi odgovori. Prvo, {ta treba da uradi Milo{evi} u ovom momentu i koga vidite na ~elu Srbije? Drugo pitawe je kako re{iti stambene probleme? Dr [e{eq: U vezi sa stambenim pitawima, {to je za mene mnogo va`niji ìvotni problem, ona se ne moè re{avati na dosada{wi na~in. Stambena pitawa se moraju re{avati dodelom povoqnih kredita i placeva za individualnu stambenu izgradwu. Qude treba usmeriti da se sami snalaze. Na primer, povoqnim kreditima na duì rok uz pristupa~nu kamatu, osloba|awem poreza na gra|evinski materijal, smawivawem komunalnih taksi do minimuma i dozvoliti qudima da sami zidaju. Na taj na~in potpomaù ukupnu privredu, gra|evinsku industriju i zapo{qavaju radnu snagu. Kada bismo to postigli, na{a zemqa bi ostvarila procvat. Voditeq: A soliteri? Dr [e{eq: [to se ti~e solitera, u wima je ìvot nehuman. Kada ~ovek ìvi na HH spratu solitera, onda je ve} to samo po sebi izvor frustracija. Celi zapadni svet se orijenti{e na individualne privatne ku}e i podsti~e wihovu izgradwu. Srbija nije prenaseqena zemqa, imamo dovoqno prostora i moè se krenuti u tom pravcu. Tu su onda prirodniji me|ukom{ijski odnosi, deca se intenzivnije druè, prirodnija je atmosfera. Qudi ìve u soliteru po 10 godina, a kom{ije se ne upoznaju. @ivot u soliterima otu|uje qude, nekada se kom{ije sa istog sprata ne upoznaju. Voditeq: Zar je srpska tradicija u soliterima? Dr [e{eq: Pa, ta tradicija ne postoji u Srbiji. To je proizvod novijeg vremena i nije dobro... Voditeq: Zar nije srpska tradicija ba{ u porodi~nim ku}ama? Dr [e{eq: Srpska tradicija je u porodi~nim ku}ama, u kom{iluku gde se kom{ije me|usobno poznaju, druè, jedan drugome pomaù, deca druè i zajedno odrastaju. To je ne{to {to je prirodnije i zdravije. To je trebalo da podstakne komuniste pre 20 godina. Dok je bila malo boqa ekonomska situacija i selo vitalnije, qudi su mogli da zidaju po povoqnim kreditima. Me|utim, ti povoqni krediti, koje smo dobijali iz inostranstva, zavr{avali su na Kipru. Sada se moraju vra}ati, a u Srbiji nije ura|eno ono {to je moglo biti ura|eno. Ovo prvo pitawe...
78
Voditeq: Prvo pitawe je bilo koga vidite na mestu predsednika Srbije? Dr [e{eq: Nije bilo pitawe koga vidim na mestu predsednika Srbije nego {ta bi on trebao da uradi. Voditeq: Tako je. Dr [e{eq: Ne o~ekujem da }e on povu}i dobre politi~ke poteze. Da sam na wegovom mestu znao bih {ta treba da uradim, ne bih sebe doveo u ovakvu situaciju poni{tavawem izbornih rezultata od 17. novembra, to sam ve} u startu rekao. Drugo, kada je ve} do{ao u takvu situaciju morao bi stvari da prizemqi, ne bi smeo da tera inat. Morao bi da ide ka osloba|awu medija, uspostavqawu vi{estrana~kih upravnih odbora, ka potpunoj slobodi medija, da vrati direktne televizijske prenose skup{tinskih sednica. Trebao bi da vrati sve otete poslani~ke i odborni~ke mandate, da pohapsi glavne kriminalce iz vrha reìma na ~elu sa Mirkom Marjanovi}em za koje ima toliko dokaza i da im se javno sudi. Na neki na~in morao bi da se distancira od tih qudi, da bi se situacija u Srbiji stabilizovala, smirila, da bismo imali normalan parlamentarni ìvot i da bez mr`we krenemo u slede}u predizbornu kampawu. Mislim da je zakasnio sa izbacivawem Mileta Ili}a. Sada se mr`wa nagomilala i postala obostrana. Imao bih mnogo razloga da mrzim Milo{evi}a i socijaliste. Ne mrzim ih, samo èlim da ih pobedim. Kada ih pobedim, neka oni nastave da normalno ìve u Srbiji, da ni od ~ega ne strepe. @eleo bih da sutra, kada pobedim, Slobodan Milo{evi} mirno moè svake nedeqe da ode na Kalemegdan da igra {ah sa drugim penzionerima. Kada to obezbedimo, mi }emo imati sre}nu Srbiju. Ako on mora da se boji svega, a sam je sebe doveo u takvu situaciju, kada si|e sa vlasti da }e ga neko streqati uz prve tarabe, uni{titi, kada mu ve} prete ubijawem dece. To je nepodno{qiva situacija. Ne èlim da ìvim u takvim uslovima. Voleo bih da ga sru{im sa vlasti, ali da se on ose}a spokojno, da mu niko ne}e dovesti u pitawe ìvot wegove porodice, gra|ansku sigurnost, penziju. Ako drugim penzionerima kasni penzija, kasni}e i wemu, ali mu je niko ne}e dovoditi u pitawe, razumete? Svojim odnosom prema politi~kim protivnicima èlim da stabilizujem situaciju u Srbiji. @elim da se pona{am prema wima onako kako su se oni prema meni pona{ali. To ve} demonstriramo na primeru zemunske op{tine. Svoje politi~ke protivnike smo pobedili i odmah napravili gest dobre voqe. Smawili smo cenzus za formirawe odborni~kih grupa sa 10 na 5 da bi i socijalisti mogli da u~estvuju. [ta nas to ko{ta? Mogli smo da teramo inat, da ih progonimo, da kaèmo: Kako ste se vi prema nama pona{ali, sada }emo da vam vratimo! Ne, mi se pona{amo sa punim po{tovawem. Izlazimo im u susret tamo gde to nije po cenu nekog op{tedru{tvenog interesa. Nikoga ne {ikaniramo, ne progonimo, iako bismo mogli. Ni jednog wihovog ~lana nismo udaqili sa radnog mesta u Op{tini; ako na|emo nekoga da se bavi kriminalom, mi }emo ga primereno kazniti, ali zato {to je ~lan Socijalisti~ke partije glava ga ne}e zaboleti. Ima ih mnogo u Op{tini koji su ideolo{ki levi~ari ili se iz interesa u~lawuju u Socijalistiku partiju, to nas ne in79
teresuje. Moramo da smirimo strasti u Srbiji, da ukinemo mr`wu. Ne èlimo da ukidamo ni jednu bora~ku penziju, osim privilegija koje donosi odlikovawe, neke funkcije u dràvi, {panskim borcima i dr. Po istom osnovu prizna}emo penzije i pripadnicima pokreta Draè Mihajlovi}a. Tako postièmo nacionalno jedinstvo i nacionalno pomirewe. Ne pada nam na pamet da ukidamo ne{to {to je ste~eno istorijskim okolnostima i sli~no. Dakle, nema revan{izma. U zatvor ne}e oti}i nijedan na{ politi~ki protivnik, i}i }e samo zbog kriminala i to u klasi~nom smislu re~i: zbog kra|e, ubistva, pqa~ke, otima~ine, rawavawa i sli~nih stvari. Kod nas ne}e biti politi~kog kriminala. Voditeq: Sada je 22 ~asa i 37 minuta, dobro ve~e èlimo jo{ nekome. Halo? Da li imamo vezu? Slu{alac: Dobro ve~e. Pre sat vremena sam hteo da govorim, ali va{i slu`benici ne daju da postavim pitawe gospodinu [e{equ. Voditeq: Izvolite, sada moète... Slu{alac: Dobro ve~e, sre}na vam Nova godina i dobro nam do{ao, gospodine [e{eq! Dr [e{eq: Hvala, i ja vama èlim sve najboqe u Novoj godini. Dobro vas ~ujem. Slu{alac: Hteo bih sa vama kratak razgovor. Za{to ne dozvoqavate da onaj ko ho}e postavi pitawe gospodinu [e{equ? Zato je tu da odgovora na pitawa, narod da se izjada, da se ispri~a itd. [to je mogu}e da odgovori, {to ne ne, da li me razumete? Uskra}ujete mu pitawa. Va{e slu`benice ne daju, zauzeto je. Ne moè... Voditeq: Velika je gu`va, gospodine. Slu{alac: Dobro, ali pre sat vremena kaè zauzeto. Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Izvolite. Slu{alac: Hteo bih da vas zamolim ne{to. Bio sam neopredeqen, ali od danas sam u va{oj stranci i voleo bih da {to ~e{}e dolazite u Ni{. Svi socijalni problemi koji su mogu}i da se re{e. A ova lupawa, ove zvi`daqke... Deca bolesna spavaju, stari su uznemireni, ja sam bolestan ~ovek, mene uznerimavaju svako ve~e kante, kutla~e, bogovi neki, a to su sve uli~ari. Oni nemaju ~oveka da postave na vlast u Ni{u. Dolazi Paro{ki, dolazi taj iz Srem~ice, sindikalci neki, napadaju decu ovde i u~e ih da se tuku, da se biju, brat brata, sestra sestru, i da se mrze, da stvaraju mr`wu. \in|i} tako|e, taj propali nema~ki tip. Svi su takvi, a pogotovo onaj {to se zove Dra{kovi}, kaè: Uzimajte pajsere, gvo`|e..., {ta ja znam. Da li je to lepo? Dobi}ete slede}e izbore. Bi}e to velika satisfakcija za vas. Toliko, ìveli! Dr [e{eq: Ne bih se sloìo sa vama da su sve to uli~ari. Znate, velika ve}ina naroda koja je na ulicama... Slu{alac: Molim? Nije ve}ina naroda, nemojte da govorite u ime Ni{a, nije ceo Ni{...
80
Dr [e{eq: Dobro, dobro, slaèm se sa vama, gospodine. Ve}ina ovih qudi koji su iza{li na ulice nisu pristalice koalicije Zajedno. Iza{li su iz protesta prema reìmu, nevoqa ih je naterala, nezadovoqstvo. Oni ne u~estvuju u ovim najekstremnijim oblicima demonstrirawa, tamo gde su sukobi, gde su tu~e, gde su razbijawa itd. Jedan deo qudi razbija. Lideri su ih navodili na razbijawe, a to je za svaku osudu, znate. Mislim da je za ovaj protest bilo razloga, ali sam malopre ve} rekao, moè mi biti simpati~no kada oni lupaju jedan, dva, ili tri dana, ali kada to traje duè, i kada to po~ne da iritira kom{iluk, da iritira qude, onda treba stati s tim. Meni je u po~etku, prvog dana, to izgledalo duhovito, to lupawe, pa i drugi dan, ali posle dosadi. Sre}om, u mojoj ulici niko ne lupa. U Zemunu je narod zadovoqan sa svojom vla{}u i tamo nema lupwave, nema demonstracija, nema uli~nih protesta, ìvot se odvija nekim normalnijim tokom. Razumem, tamo gde ima demonstracija, gde ima protesta, sve razloge za protest. Samo traìm neku umerenost da bi se ciq lak{e postigao, a da se qudi ne bi dodatno iritirali i da se mr`wa ne bi produbqivala. Najve}a tragedija bila bi da se Srbija sada podeli u dva tabora, da oni budu neprijateqski, suprotstavqeni i da vlada ve~ita mr`wa izme|u tih tabora. Da mrzi otac sina, sin oca, brat brata itd., to je najve}a opasnost. Uno{ewem malo duha, pa i malo {ale to moramo da prevazi|emo. Mi, politi~ari, trebali bi me|usobno da se sva|amo, ali na{e sva|e ne bi smele da se indukuju na narod, da se narod sva|a slede}i politi~are. Boqe da se mi, politi~ari, po~upamo za kosu i da se potu~emo, ali da narod ne u~estvuje u tim sukobima. Kada se u narodu de{avaju sukobi, ili kada se narod tu~e sa policijom, onda padaju glave, proliva se krv, {to bi na{ narod rekao: |avo je odneo {alu. To moramo da izbegnemo. Svi politi~ki zahtevi treba da ostanu i uporna borba da se vodi za realizaciju demokratskih politi~kih zahteva. Mnogi na{i zahtevi su tu u pitawu, mi od wih ne odustajemo. Ni od jednog ne odustajemo. Mo`da idemo nekim strpqivijim putem koji je teì, ali }e nam bar savest ostati ~ista. Ne}emo na savesti imati ni jedan qudski ìvot, ni povredu, niti osvetu. [ta mi vredi vlast ako je ne~iji sin poginuo u mojim demonstracijama? Ta vlast je onda nesre}a. Onda beìm od toga, razumete? To je moralni kriterijum koga se drìmo. Voditeq: Dobro ve~e... Slu{alac: Dobro ve~e, zovem se Maksi} Srboqub. Hteo sam da postavim pitawe, ali gospodin [e{eq je veoma lepo odgovarao, pa zaista ne znam {ta bih mogao da ga pitam. Uhvatio se gospodin [e{eq i me|unarodne politi~ke situacije, i ovih, i onih. Treba da re{avamo doga|aje u Ni{u. Gospodin [e{eq je odgovorio da je Socijalisti~ka partija zakasnila sa izbacivawem Mileta Ili}a, koji je napravio haos, i dozvolili su da to ne~ujno do|e i pro|e, dok se nije narod digao... Voditeq: Ne razumem pitawe. Slu{alac: Ne~ujno je pro{ao taj Mile Ili} i taj Bane... Voditeq: Da li }e Mile Ili} da ostane u Saveznoj skup{tini po{to je iskqu~en iz stranke? Dr [e{eq: Sada vi{e ne bi mogao da ostane u Saveznoj skup{tini, po Saveznom zakonu prestaje mu mandat saveznog poslanika odmah ~im je
81
iskqu~en iz Socijalisti~ke partije Srbije. Me|utim, socijalisti }e ga ostaviti bez mandata, znate. Samo kada treba da otmu neko mesto srpskim radikalima, onda oni ne primewuju zakon. Slu{alac: Mislim da je on izba~en iz grada Ni{a, trebao bi da bude izba~en. Dr [e{eq: Znate {ta, ne bih sada nikoga izbacivao iz grada Ni{a, iz bilo kog drugog grada. Ako neko raspolaè sa konkretnim dokazima za kriminalne afere, ube|en sam da toga ima, treba da se podnese krivi~na prijava... Slu{alac: Vi ste to rekli... Dr [e{eq: ...ali sada vi, gra|ani Ni{a, treba da podnosite prijave, da vas sada samo na jednu stvar upozorim. Slu{alac: Izvolite. Dr [e{eq: Dok je Mile Ili} bio snaàn i mo}an... Slu{alac: ...niko nije smeo da kaè ni{ta... Dr [e{eq: ...dok je drmao Ni{om, dolazio sam iz Beograda ovde da drìm mitinge, da ga nazivam lopovom, da ukazujem na wegove kriminalne afere. Na{ Okru`ni i Op{tinski odbor u Ni{u je ratovao, hvatao se u ko{tac sa Miletom Ili}em, verovatno se se}ate koliko su kriminalnih afera radikali raskrinkali. Sada je Mile Ili} oboren, politi~ki mrtvac. Mi, srpski radikali, ne bavimo se sahrawivawem politi~kih mrtvaca. Svako moè sada da napadne Mileta Ili}a, ja vi{e ne}u, on je za mene zavr{io. To je za mene pro{lost, ja i daqe napadam onog koga je opasno napasti, gde treba hrabrost. Najve}a je hrabrost i}i uz maticu, ako ona nosi u jednom pravcu i ako se masa prikqu~uje tom pravcu. Kad primetim da ne{to ne vaqa, plivam uz maticu, pa kud puklo da puklo. Oni koji su do ju~e od mene branili Mileta Ili}a, po~eli su ga napadati i ja vi{e nemam razloga da se wime bavim. Sada }e Mileta Ili}a wegovi najbliì saradnici da napadaju. Voditeq: Do{lo je vreme da polako privodimo kraju na{u ve~era{wu specijalnu emisiju. Otprilike }emo zavr{iti oko 23 ~asa i ostalo je vremena za jo{ jedno ukqu~ewe. Dobro ve~e, halo... Slu{alac: Dobro ve~e, gospodine [e{eq. Interesuje me... Voditeq: Zamolio bih vas da kaète svoje ime i prezime. Slu{alac: Branka Zdravkovi} iz Pantaleja. Tamo je pobedio Vaki}, naravno i ja sam glasala za radikale. Interesuje me {ta vi mislite o zakonu u kome su data sva prava direktorima da otpu{taju radnike. Mislim da i ovako ima dovoqno socijalnih slu~ajeva i ovako su krali direktori. Mogu slobodno da ih nazovem lopovima jer u opusto{enim pogonima traè tehnolo{ke vi{kove. [ta mi, gospodine [e{eq, da radimo, na primer, koji imamo 13, 15 ili 20 godina radnog staà? Zar nije jasno toj gospodi da i ovako nemamo para za hleb, a kamoli da ostanemo i bez nekih 100-150 dinara mese~no? Kako oni misle da iza|emo iz ove situacije? Da li uop{te neko misli da treba vi{e raditi i da se ne otpu{taju radnici, naravno iz svih pogona? Dr [e{eq: Verovatno ste kasnije po~eli da slu{ate emisiju, ja sam ve} detaqno na sli~no pitawe odgovario.
82
Problem je u tome {to su socijalisti, {to je vlast na krajwe nakaradan na~in postavila ~itav problem. Oni se i daqe zamajavaju dru{tvenom svojinom, koju je trebalo odavno ukinuti. Ukidawem dru{tvene svojine re{ava se problem tih direktorskih ovla{}ewa, preno{ewe vlasni~kih prava na originalne privatne vlasnike, bilo da su to radnici koji }e preuzeti akcije, bilo da su to fabrike koje su prodate na javnoj licitaciji, bilo da su to fabrike koje su ustupqene strancima, ili da se izvede bilo koji drugi na~in privatizacije. Ovako se samo prolongira odràvawe dru{tvene svojine, samo se tone u jo{ ve}u ekonomsku krizu. Nema {ansi ni jedna fabrika u dru{tvenom vlasni{tvu da opstane. Pitawe je samo dana kada }e definitivno propasti, zabraviti svoje kapije. Ne{to {to se zove dru{tvena svojina ne postoji nigde u svetu, to je Titova i Kardeqeva izmi{qotina. Umesto da je sa sobom ponesu u grob, oni su je ostavili srpskom narodu da se daqe sa wom zamajava. Samo Srbi su zadràli tu dru{tvenu svojinu, to ne postoji ni u Sloveniji, ni u Hrvatskoj, ni u Bosni, ni u Makedoniji, samo kod nas Srba jo{ ìvi. Sve dok se ne promeni reìm, izgleda da tome ne}emo stati na kraj. Voditeq: êkao sam da pomenete va{u uzre~icu, stadosmo i ovoj emisiji na kraj. Prvo pitawe: da li biste vi seli pred mikrofon nekog elektronskog medija, neka bude Radio Sunce, i pri~ali kao gra|anin dr Vojislav [e{eq, a ne kao ~elnik Srpske radikalne stranke i kao gradona~elnik Zemuna? Dr [e{eq: Sve zavisi od va{eg pitawa. Imao sam i neke intervjue gde su vo|eni razgovori na iskqu~ivo privatne teme, o li~nom ìvotu, o nekim normalnim ìvotnim stvarima itd. Kada su mediji u pitawu, radio, televizija, {tampa, spreman sam na sve mogu}e varijante komunikacije, ali sada sam pre svega politi~ar. Vodim ra~una o efektima kada se pojavqujem u javnosti, naravno, o svojoj osnovnoj ideolo{koj politi~koj orijentaciji. Od we ne odstupam. U privatnom i politi~kom ìvotu sam jedna ista li~nost, sa istim manirima, moralnim ose}awima, eti~kim pogledima, principima i nema tu bitne razlike. Voditeq: Ne, ne mislim na porodicu i na to. Generalno, vi ste protiv toga da se ène politi~ara me{aju u politiku. Dr [e{eq: Nisam protiv u~e{}a èna u politici. Da se moja èna bavila politikom pre nego {to se udala za mene, ne bih pravio nikakve probleme da to i daqe radi. Da je pokazala da je boqi politi~ar od mene, ona bi se bavila politikom, a ja bih se mo`da bavio ku}nim poslovima: peglawem, ~uvawem dece itd. Desilo se tako da sam ja ve} bio afirmisani politi~ar, a ona se nikada ranije nije bavila politikom. Nastavili smo da radimo ono {to svako najboqe zna i ume. Kada èna zloupotrebi muèvqev politi~ki poloàj i postane kreator nekih politi~kih aktivnosti, onda je to nezdravo stawe. Voditeq: Da li je to praksa u Radikalnoj stranci, pa u jo{ nekim strankama? U op{tinskoj izbornoj komisiji grada Zemuna ili op{tine Zemun bila je gospo|a Jadranka [e{eq. To sam primetio.
83
Dr [e{eq: Jeste, moja èna je bila u gradskoj izbornoj komisiji, moja svastika, a èna Tomislava Nikoli}a bila je u kragujeva~koj op{tinskoj izbornoj komisiji. Voditeq: @ena Zorana Krasi}a... Dr [e{eq: ...ovde, u Ni{u, èna Zorana Krasi}a... Voditeq: ...i èna demokrate @ivkovi}a je bila. Dr [e{eq: Na{e ène slede nas na na{em ìvotnom putu i mi ne bismo bili ovoliko uspe{ni koliko jesmo, mislim da smo u najteìm mogu}im uslovima ostvarili mnogo, da nemamo podr{ku i na{ih èna i na{ih porodica u celini. Na{e ène moraju da podnesu mnogo toga {to donosi politi~ki ìvot: na{a putovawa, stalnu kampawu, ogroman napor, rad... Retko smo u mogu}nosti da se bavimo decom, da se posvetimo ku}i i porodici; ako nemamo bra~ne partnere koji imaju razumevawa za ono {to radimo, onda ne moèmo biti uspe{ni u svom poslu. Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala lepo {to ste u~inili napor i ~etiri sata proveli sa nama ovde u studiju. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo da gostujem u Radio Suncu. Bili ste dobar sagovornik, a i slu{aoci su iznena|uju}e dobra i promi{qena pitawa postavqali. Voditeq: Da, tako je uvek sa slu{aocima Radio Sunca. Moète o~ekivati na{ poziv za emisiju ovakvog tipa, dakle emisiju gospodin Vojislav [e{eq u... Dr [e{eq: Ve} sam pozvan da gostujem u emisiji Televizije Pet. Prihvatio sam taj poziv, to }e biti u drugi ~etvrtak, ne slede}e nedeqe nego one druge. Zatim, na~elno smo postigli saglasnost za gostovawe na Radio Ni{u. Spreman sam da opet do|em i u va{u radio stanicu i ko god bude èleo sa mnom da razgovara, bi}u tu. Voditeq: Dolazite? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Hvala vam lepo. Slu{aocima Radio Sunca èlimo prijatno ve~e i laku no}.
POD TU\U ZASTAVU ZA [AKU DOLARA

BK Televizija, Gravitacija; 25. januar 1997. godine Voditeq: Gost Gravitacije je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, u javnosti se sve ~e{}e govori o najavqenoj rekonstrukciji Vlade, sve ~e{}e u svim tim kombinacijama pomiwe se i Srpska radikalna stranka. Da li }emo vas videti u rekonstruisanoj Vladi? Dr [e{eq: Vide}ete nas u Vladi kada Srpska radikalna stranka pobedi na izborima i kada stvorimo radikalsku vladu u Srbiji. U Vladu sa socijalistima sigurno ne}emo ulaziti. Nismo hteli u Vladu sa socijalistima ni kada smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em, pogotovo ne}emo sada, nakon svega ovoga {to se desilo: pada Srpske Krajine, jedne tre}ine Republike Srpske, posle svih ekonomskih, socijalnih problema, sunovrata rekao bih, svih kriminalnih afera koje su zapqusnule na{u zemqu, to nam jednostavno ne pada na pamet.
84
Kaète u javnosti. Nije ta~no da se to de{ava u javnosti. Nekoliko novina iz takozvane ùte {tampe lansira to u obliku specijalnog psiholo{kog rata protiv Srpske radikalne stranke, sluè se laìma, klevetama, izmi{qotinama i tu je najprqavija redakcija Dnevnog telegrafa. Iz dana u dan na naslovnoj strani... Voditeq: Upravo sam se pozvao na izvore tog lista, koji su se danas opet pozvali na izvore Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije, tvrde}i da se tamo {u{ka da vam se sprema mesto ministra policije i ministra pravde, barem kaù da to traìte. Dr [e{eq: Isto to se pri~alo i krajem 1992. i po~etkom 1993. godine i pokazalo se da je izmi{qotina. Radikalima moète mnogo toga zameriti, moète re}i ovakvi smo, onakvi smo, ali nam niko ne moè re}i da laèmo i da smo laòvi. Niko nas nikada nije uhvatio u laì. Ako ja toliko puta ponovim da nam ne pada na pamet da ulazimo u vladu sa socijalistima, nadam se, iz svega ovoga {to znate o nama iz va{eg nekog politi~kog iskustva, da nam se moè verovati. Jednostavno, radikalska vlada sa socijalistima ne dolazi u obzir. Voditeq: Poznat vam je onaj metod da vi{e puta ponovqena la` postane istina. Dr [e{eq: To je staro Gebelsovsko pravilo koje primewuju sada, naàlost, Dnevni telegraf, Na{a Borba, ponekad i Blic, ali mi nemamo nekog efikasnijeg na~ina da se tome suprotstavimo, osim istinom, koja je nepobediva, pokazalo se i do sada. Voditeq: Dobro, ako kaète da ti izvori nisu dobri, da nisu dobro obavestili narod, {ta kaù va{i izvori? Dr [e{eq: Nikakvih izvora nema, nego se smi{qeno plasiraju te dezinformacije. Wihov ciq je da se Srpskoj radikalnoj stranci nanese neka moralna i politi~ka {teta. [to se na{ih izvora ti~e, oni govore da je vlast u jednom haoti~nom stawu, da vlast ne zna pravi izlaz iz ove krize, a da ni koalicija Zajedno nije u stawu da ponudi pravu alternativu. @elimo da se ova vlast {to pre promeni, definitivno. To smo oduvek èleli, ali èlimo da se promeni na izborima. Ove godine imamo tu izbornu {ansu, parlamentarne i predsedni~ke izbore u Srbiji, nadamo se da }e vlast na tim izborima biti promewena. Voditeq: Jo{ bih se malo zadrào na ovoj najavqenoj rekonstrukciji Vlade. Kakva je danas Vlada, po mi{qewu radikala, potrebna ekspertska, koncentraciona, koaliciona? Dr [e{eq: Potrebna nam je radikalska vlada. [ta to zna~i ekspertska vlada? To je opet vlada onih stranaka koje imaju ve}inu u Narodnoj skup{tini. Moète je nazvati kako god ho}ete, to je vlada koja sledi politiku tih stranaka. Sve dok socijalisti imaju ve}inu, makar relativnu ve}inu u Narodnoj skup{tini, vlada }e biti onakva kakvu oni èle. Potrebno im je jo{ nekoliko poslani~kih mandata da premoste do apsolutne ve}ine. To je, tako|e, razlog da mi ne u|emo u Vladu. Ne èlimo da `rtvujemo program za qubav ministarskih foteqa. To nikada nismo hteli, ne}emo ni sada.
85
Voditeq: Gospodine [e{eq, jednom prilikom ste izjavili da ne podràvate vaninstitucionalne na~ine borbe ukoliko je parlament onakav kakav treba i ukoliko su mediji liberalni. Imaju}i u vidu da znam {ta mislite o na{em Parlamentu i {ta mislite o na{im medijima, mnogima je ~udno za{to danas u ovoj situaciji radikali nisu na ulicama. Dr [e{eq: Upozoravali smo reìm, kada su ukidali direktne televizijske prenose i zavodili apsolutnu blokadu medija, da uni{tavaju mogu}nost politi~kog su~eqavawa i sukobqavawa u instuticijama sistema i da }e im se onda desiti uli~ni bunt. To je prirodno stawe izazvano nagomilanim nezadovoqstvom u narodu. Da su ostali direktni televizijski prenosi, Skup{tina bi bila mesto nekih verbalnih duela, verbalne bitke koja bi se dogodila izme|u razli~itih politi~kih partija. Mi, srpski radikali, nismo u principu protiv nijednog oblika demokratske politi~ke borbe, bilo parlamentarnog, bilo vanparlamentarnog. Smatramo da je sada{wi narodni protest opravdan, ali se ne slaèmo sa metodima. Ne}emo da idemo zajedno sa \in|i}em, Dra{kovi}em i Vesnom Pe{i}, ne}emo da mar{iramo pod ameri~kom i nema~kom zastavom, ne}emo u razbijawe, tu~e, krvoproli}e. Radije na svojim le|ima podnosimo policijske pendreke, uspravno idemo u zatvor, ne pi{emo pokajni~ka pisma iz Milo{evi}evih robija{nica, ne molimo za milost, podnesemo sve na svojim ple}ima. Na na{im mitinzima i demonstracijama, niko nije poginuo. Za nas je to velika moralna satisfakcija. Voditeq: Sada ste prili~no ùstri, ali va{i napadi na koaliciju Zajedno nisu vi{e tako ùstri kao ranije. Zbog ~ega? Dr [e{eq: Jesu, nego ne}emo da dolivamo uqe na vatru. Neprekidno govorimo sve {to mislimo i o reìmu i o opoziciji, ali izbegavamo sada one izraze koje moète nazvati uvredqivim, koji se nekada u àru politi~ke borbe primene. To izbegavamo i kada je re~ o strankama opozicije i kada je re~ o strankama vladaju}eg levog bloka. Ne idemo |onom na li~nost, ali do kraja vr{imo jednu kriti~ku analizu wihove politi~ke pozicije i idemo na to da izvr{imo wenu destrukciju, da im razbijemo politi~ku poziciju i u tome uspevamo. To ose}aju i jedni i drugi. Vidite {ta nam se desilo u Ni{u pre nekoliko dana. Imali smo zakazanu televizijsku emisiju na Televiziji Nais, to je privatna televizija, deset dana je emisija ogla{avana, platili smo taj termin, zakupili smo, vi{e od polovine novca dali unapred, a pola sata pre emisije zvao me je vlasnik Televizije Nais i obavestio da pod pritiskom lokalnih lidera koalicije Zajedno mora da otkaè emisiju. Voditeq: Da li ste dobili pare nazad? Dr [e{eq: Na{ Op{tinski odbor iz Ni{a verovatno je dobio, nisam se posle ni interesovao. Zapretili su vlasniku Televizije Nais kada oni preuzmu vlast da }e mu ukinuti televiziju ako ne otkaè emisiju, razgovor sa mnom. Voditeq: Kakvu informaciju imate sada, kako je to odjeknulo me|u pristalicama koalicije Zajedno? Dr [e{eq: Odjeknulo je veoma lo{e, rasuli su se, prepolovio im se broj qudi na mitinzima, jer su oni pogre{ili u jednoj stvari.
86
Oni misle da su wihove pristalice iza{le na ulicu. Nije ta~no, iza{ao je nezadovoqan narod. Ako pro{etate kroz masu demonstranata u Beogradu i ako ~ujete wihove komentare, vide}ete da su oni protiv reìma, ali da ismevaju i Dra{kovi}a, i \in|i}a, i Vesnu Pe{i}. Pravu varijantu }e imati tek na slede}im izborima i za wu }e se izjasniti. Voditeq: Po pitawu tog neprilaèwa koaliciji Zajedno, mnogi su to komentarisali kao va{e pre}utno odobravawe i saglasnost sa aktuelnim reìmom. Imali ste problema po tom pitawu i u samoj stranci. Dr [e{eq: Nije bilo nekih posebnih problema. Dva poslanika su napravila jednu gre{ku, u predizbornoj kampawi su stupili u lokalnu koaliciju sa strankama iz politi~ke organizacije Zajedno i zbog toga su snosili odgovornost. Strana~ka disciplina se kod nas mora po{tovati. Oni su iskqu~eni iz Srpske radikalne stranke. Voditeq: Da li je bilo politi~ki uspe{no to {to su pri{li koaliciji Zajedno? Dr [e{eq: Nije bilo, uglavnom nije politi~ki uspe{no jer to je stvar kratkog daha, na osnovu toga oni su preuzeli u Draga~evu vlast, ali to }e im se obiti o glavu jer ta vlast ne moè dugo trajati. Mislim da je najve}a gre{ka ovog reìma {to nije omogu}io koaliciji Zajedno da 17. novembra preuzmu vlast u 30-tak gradova u Srbiji ukqu~uju}i grad Beograd, jer do danas bi se oni ve} odavno posva|ali, zavadili. Uveren sam da nikada ne bi izabrali gradona~elnika u Beogradu, bez obzira {to se \in|i} busa u prsa da je on glavni kandidat za tako ne{to. Neverovatno mi je kako je reìm napravio takvu gre{ku, koju ja nikada ne bih napravio. Dao bih im sve ono {to su dobili na izborima, a unapred sam ube|en da oni ne bi znali da vladaju, to pokazuju. Svi slu~ajevi wihove vlasti u prethodnom mandatnom periodu to pokazuju. Voditeq: Sli~an problem sa koalicijom Zajedno imala je i Demokratska stranka Srbije, odmah je krenula pri~a, a ja vas pitam: da li je mogu}a neka koalicija sa Demokratskom strankom Srbije, neko sjediwavawe gospodina [e{eqa i gospodina Ko{tunice? Dr [e{eq: To smo nudili ~etiri meseca pro{le godine Vojislavu Ko{tunici i Demokratskoj stranci Srbije. Zamajavali su nas dugim razgovorima i praznim pri~ama, a ispostavilo se da Ko{tunica iskreno za to nije bio zainteresovan. Onda smo digli ruke, oti{ao je tim samoubila~kim politi~kim putem, sm pao, sm se razbio, {to kaè na{ narod. Vi{e nas to ne interesuje. Da smo stvorili tu koaliciju, ono eufori~no narodno odu{evqewe bilo bi na na{oj strani. Mislim da bi zajedno imali vi{e od milion glasova. Opasno bi se ve} na pro{lim izborima pribliìli socijalistima. Potukli bismo, sigurno, koaliciju Zajedno. Me|utim, on je taj potez napravio i najve}e {tete ima}e wegova stranka. Prakti~no wegova stranka se gasi, nestaje i ne treba zbog toga ni àliti, {to re~e Hegel: sve {to je kroz istoriju propalo i zasluìlo je da propadne zato {to nije vaqalo. Voditeq: Na va{em balu pojavio se jedan interesantan gost, predsednik Nove demokratije Du{an Mihajlovi}. Dr [e{eq: Nije to bal, to je bio sve~ani prijem povodom posete
87
@an Mari Le Pena Beogradu. Pozvali smo sve politi~ke stranke, sve parlamentarne politi~ke stranke i iz vladaju}e koalicije i iz opozicione koalicije Zajedno. Pozvali smo najistaknutije qude. Voditeq: Do{ao je samo on. Dr [e{eq: Do{lo je rukovodstvo Nove demokratije, ostali se nisu odazvali. Naravno, to pozivawe ima i kurtoazan prizvuk. Pozvali smo sve istaknute qude politi~kog, kulturnog, umetni~kog, poneke iz sportskog ìvota i tako daqe. Pojavila se grupa najvi{ih funkcionera Nove demokratije, primqeni su qubazno kao i svi ostali. Voditeq: Interesantno... Dr [e{eq: To u politi~kom smislu ne zna~i ni{ta. Mo`da wima zna~i, nama radikalima ne. Voditeq: Vama ne zna~i ni{ta? Dr [e{eq: U politi~kom smislu. Voditeq: Sutradan, na wihovoj konferenciji za {tamu, Nova demokratija napada Srpsku radikalnu stranku i Socijalisti~ku partiju Srbije da produbquju krizu zbog àlbi na odluku Gradske izborne komisije. Dr [e{eq: Prvo, mi nemamo ni{ta protiv toga da nas napadne bilo koja politi~ka partija. Smisao politi~kog ìvota u demokratskim uslovima su stalni me|upartijski obra~uni. Ne daj boè da vi{e ikada ìvimo u dru{tvu i dràvi gde nema strana~kih sukoba. Zna~i da bismo opet bili pod definitivnom diktaturom, pod potpunom diktaturom. Napali su nas iz svojih strana~kih razloga. Mi, radikali, napravili smo jedan potez za koji se ispostavilo da je bio odli~an i u pravom trenutku. Bio je postignut pre}utni dogovor diplomatskim posredovawem izme|u vlasti i koalicije Zajedno da Gradska izborna komisija stavi ta~ku na sve {to se de{avalo, jednom nezakonitom odlukom da se poni{te sudske presude, a onda je Prvi op{tinski sud saop{tio da produàva rok za prijem tu`bi na tu odluku Gradske izborne komisije do ponedeqka. Socijalisti~ka partija je tek u ponedeqak podnela tu tu`bu. Sve je bilo smi{qeno da se onda kaè, da je ta tu`ba stigla neblagovremeno, da je zakasnila. Sud ne moè da produì rok za podno{ewe àlbi, taj rok je zakonom odre|en. Sud ne moè da mewa zakon, to smo znali, pa smo zato blagovremeno, u subotu ve} podneli tu`bu. Ho}emo da se ta stvar istera do kraja. Voditeq: [ta }e se daqe de{avati po tom pitawu? Dr [e{eq: S obzirom da smo napravili veliku konfuziju u sudskom sistemu, sada oni ne znaju {ta daqe da rade. Odmah smo saop{tili javnosti da ovde neko mora da ide u zatvor: ili ~lanovi Gradske izborne komisije, ili sudije, ili onaj ko im je naloìo da donose takve odluke. Najboqe bi bilo da idu i jedni, i drugi, i tre}i. Voditeq: îni mi se da je ova situacija delom nastala i zbog krize parlamentarizma u Srbiji, o kojoj smo govorili malo ranije. Koji su osnovni uzroci i kako iza}i iz ove krize? Da li su direktni televizijski prenosi jedini lek? Dr [e{eq: To nije jedini, ali je najboqi lek. Daqe, ukidawe medijske blokade, stvarawe uslova da se politi~ke partije sukobqavaju me|usobno u televizijskim studijima, onda ne bi izvodili narod na ulice. To
88
je su{tina i reìm mora da pokaè vi{e fleksibilnosti. Da sam sada ~elnik reìma, pozvao bih opozicione lidere, recimo, na televizijski duel, pa bih se sa wima su~elio. Jednog po jednog bih poku{ao da pobedim, ako ne bih uspeo podneo bih ostavku. Voditeq: Pruì}emo im priliku i ovde. Iako zagovarate da se ova kriza trenutno re{i u parlamentu i bez stranog uticaja, mnogi analiti~ari smatraju da }e biti upravo obrnuto. Dr [e{eq: Ne bi vaqalo da se re{ava na ulici, to }e onda biti sa velikim krvoproli}em. Na{i sinovi treba da ~uvaju otaybinu, a ne da ginu u uli~nim sukobima suvi{e ambicioznih i nesposobnih politi~ara. Nema Srbija dovoqno sinova da ginu po beogradskim ulicama, po ulicama drugih gradova u unutra{wosti. @elimo to po svaku cenu da izbegnemo. Veoma mi je draga vlast. U profesionalnom smislu celi svoj ìvot sam posvetio politici i osvajawu vlasti, ali nije mi toliko draga da bih gledao kako tu|i sinovi ginu da bi me doveli na vlast. To ne èlim, to nikada ne}u da prihvatim. @elim vlast ali na izborima. Moramo, makar se izbori ranije zakazivali, mi nismo protiv te varijante, da se zakaù izbori u maju, u junu recimo... Voditeq: Mislite li da bi izbori... Dr [e{eq: ...neka idu ranije da bi se ova kriza kroz wih razre{ila. Naravno, da izbori budu bez ikakvih pritisaka sada{weg reìma, da se obezbedi objektivnost, ravnopravan tretman stranaka u predizbornoj kampawi, da se obezbedi regularnost izbornog postupka, da se spre~i sve ovo {to se de{avalo u dosada{wim izbornim procesima. Recimo, ovaj takozvani bata Bane iz Ni{a, ne znam mu ba{ pravo ime, jedan od ~elnika Socijalisti~ke partije, sada otvoreno pri~a kako su oni imali vi{ak glasa~kih listi}a i kako su to delili svojim simpatizerima da ubacuju u kutije kako bi obezbedili vi{e glasova, a desilo se da su vi{e glasa~kih listi}a gre{kom dali i simpatizerima koalicije Zajedno. Voditeq: Kako komentari{ete ta previrawa u Socijalisti~koj partiji Srbije? Dr [e{eq: Mislim da je krajwe vreme da se proventili{e ta Socijalisti~ka partija jer je suvi{e dugo partija vlasti. Nasledila je, u pravnom i formalnom smislu prisvojila je biv{u Komunisti~ku partiju, odnosno Savez komunista, ve} pola veka prakti~no nije bilo promene vlasti i sve je to dovelo i tu partiju i celo dru{tvo u situaciju da nema ventilacije. Suvi{e je za~aurena, suvi{e uparloèna, {to bi rekao na{ narod. Mora malo da se proventili{e. Korisno bi bilo za tu partiju da bar ~etiri godine provede u opoziciji. Voditeq: Dobro, postavqa se pitawe da li se krenulo od pravih qudi, na to sam mislio, barem u toj partiji, odgovarate kao posmatra~, po{to niste u istoj partiji. Dr [e{eq: Ako mislite na ove koji su eliminisani, odstraweni sa partijskih funkcija, qudi kojih je trebalo odavno da se otarase, Mileta Ili}a, Neboj{e ôvi}a, a to nije dovoqno, ima jo{ mnogo kompromitovanih qudi kojih bi se vladaju}a partija morala otarasiti ako èli da opstane u politi~kom ìvotu. Ona se sada bori za opstanak,
89
nije sada toliko bitno ho}e li ona na slede}im izborima izgubiti vlast, da li }e uop{te ostati u politi~kom ìvotu, samo da joj se ne desi ono {to se desilo italijanskim politi~kim partijama, ukqu~uju}i i komunisti~ku, demohri{}ansku i socijalisti~ku itd. U jednom trenutku zbog preterane korupcije sru{io se kompletan partijski sistem u Italiji. I{lo se na stvarawe novih partija, to se moè ovde dogoditi vladaju}oj partiji, ako ne pokaè sposobnost da prvo ra{~isti stvari u svojim redovima. Voditeq: Koliko sve ovo moè da ugrozi zajedni~ki ìvot Srba i Crnogoraca u jednoj dràvi? Dr [e{eq: U po~etku je to ugrozilo zajedni~ki ìvot Srba i Crnogoraca, pojavile su se separatisti~ke tendencije, sada je do{lo do izvesnog tre`wewa. Kako sam informisan, u rukovodstvu Demokratske partije socijalista prevladale su snage koje èle zajedni~ku dràvu sa Srbijom. To je ono {to je nama bitno. Mada mi èlimo da padne i Socijalisti~ka partija Srbije i Demokratska partija socijalista sa vlasti, nemamo ni{ta protiv wihovog u~e{}a u politi~kom ìvotu. Trudi}emo se, ako budemo vladaju}a stranka, da im svojim primerom pokaèmo kako reìm treba da se pona{a prema opoziciji, mi to ve} radimo na zemunskom primeru. Voditeq: Mnogi politi~ki analiti~ari smatraju da vama ovakva situacija u potpunosti odgovara. Vi ste u hladovini, nemate direktnu konfrontaciju i ~ekate ishod rezultata SPS:kolaicija Zajedno. Mnogi misle da }e oni, razo~arani socijalisti, ukoliko vlast napravi odre|ene kompromise, pre}i kod vas, a opet, ukoliko koalicija Zajedno po ovom pitawu ne napravi ni{ta, ima}ete nezadovoqne opozicionare. Dr [e{eq: Da smo u nekoj stabilnijoj ekonomskoj situaciji, da nemamo socijalnu bedu, moglo bi se re}i da nam u politi~kom smislu ovo odgovara. Me|utim, produbquje se ekonomska kriza. Haos je u dru{tvu. Beda se pove}ava. Zato nismo zainteresovani da se produì ovakva situacija. Ne èlimo da privu~emo razo~arane nego svesne. Kako kaè najnovija radikalska parola: sve {to je svesno ide udesno. To je o~igledno. Nadamo se da }e i ovaj proces predstavqati ogromno otre`wewe za celokupan narod, za sve gra|ane Srbije, da }e oni razabrati na politi~koj sceni koja im je realna i optimalna alternativa svemu ovome. Ta alternativa moè biti samo Srpska radikalna stranka. Voditeq: Da li ste zadovoqni trenutnom medijskom situacijom? Mnogi smatraju da radikala u medijima ima ne{to vi{e nego ranije. Dr [e{eq: Ima nas malo vi{e nego ranije zato {to nas ranije nije bilo nikako. Pune tri godine smo bili apsolutno blokirani na svim dràvnim medijima, a vi znate i ove televizije koje nisu dràvne u pravom smislu re~i, da su se pribojavale i da su nas pu{tale na ka{i~icu, ukqu~uju}i i va{u televiziju i neke druge. Dakle, pomalo i s vremena na vreme. To nije su{tina jednog demokratskog politi~kog ìvota. Sada se stvari pomalo mewaju i dobro je da se mewaju, ali to nije dovoqno. Moramo imati potpunu medijsku slobodu i ravnopravan tretman svih parlamentarnih stranaka i u svim medijima.
90
Voditeq: Prema nekim mojim informacijama radikale uskoro moèmo da vidimo i na Pinku, naime Op{tina Zemun, koliko znam, ima odre|ene deonice u toj televiziji. Dr [e{eq: I ja sam to ~uo, ali nikako jo{ nisam uspeo da do|em do papira koji to potvr|uju. Voditeq: Zar vam toliko treba? Dr [e{eq: Zatekli smo neko haoti~no stawe, {to se ti~e dokumentacije u Op{tini. Znate, Op{tina je nekada inicirala i uspostavqawe op{tinskog radija, zemunskog radija, ali tu su stvari jo{ uvek van na{e kontrole. Mora}emo da sredimo to haoti~no stawe u dokumentaciji i da ustanovimo {ta je sve op{tinsko. Ali, ako se ispostavi da zaista imamo akcije u Televiziji Pink, to ne}e zna~iti da }emo prisvojiti ne{to za sebe, nego }emo se truditi da i ta televizija bude objektivnija, neuporedivo objektivnija. Do sada nije bila objektivna. Trudi}emo se da ne bude idiotska. Naravno, kada kaèm da je idiotska ne mislim u nekom uvredqivom smislu, ovde koristim taj termin u wegovom izvornom zna~ewu. Stari Grci su idiotima nazivali qude koje ne interesuje politika, koji se wom ne bave, to je idiotizam. Svaki normalan ~ovek se interesuje za politiku i u~estvuje na neki na~in u politi~kom ìvotu, aktivno ili pasivno, bar ponekad porazgovara o politici. Imamo televiziju koja beì od politike kao od kuge. Jednom mi se desilo da sam imao zakazan razgovor u zakupqenom terminu dr Taleta o nekim medicinskim pitawima i pojavio sam se na Televiziji Pink. Vlasnik, @eqko Mitrovi}, zabranio je tu emisiju. Na licu mesta vratio je dr Taletu 1.000 DEM koje je on prethodno dao plativ{i taj termin, pola sata pre po~etka emisije. Takve nam televizije ne trebaju. Voditeq: Ne da vam se dogodi kao u slu~aju sa Ni{om. Me|utim, vi i za to imate re{ewe. Po mojim informacijama, izvorima, ja ih sada proveravam, pa mi recite da li sam u pravu, planirate da pokrenete i otvorite svoj kanal. Dr [e{eq: Postoji zakonska mogu}nost, sada }emo na tome da insistiramo da se stvori lokalna televizija u Zemunu, da se stvori lokalna radio stanica. Odmah }emo i}i sa vi{estrana~kim upravnim odborom. U svim javnim preduze}ima i ustanovama u Zemunu smo uveli vi{estrana~ke upravne odbore. Normativna akta smo odmah promenili ~im smo preuzeli vlast. Voditeq: Kako }e izgledati program? Ho}e li biti mesta za koaliciju leve i desne strane? Dr [e{eq: Mora}e da bude mesta i za koaliciju levog bloka, i za koaliciju Zajedno, i za Srpsku radikalnu stranku u onom omeru u kome su te stranke zastupqene u parlamentarnim telima. Dakle, na tom primeru mi }emo pokazati kako treba reìm da se ophodi prema opoziciji, a to ve} pokazujemo u Zemunskim novinama, u kojima je u svakom broju 10 strana izdvojeno za strana~ku hroniku. Podeqeno je prema strankama. Ve}e stranke: Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove i Socijalisti~ka partija po 2 strane, a ~etiri mawe stranke: Demokratska, DSS, Gra|anski savez, JUL po 1 stranu u svakom broju novina. Da li }e oni iskoristiti ili ne, to je wihova stvar, ali imaju pravo na to.
91
Voditeq: Posle vas na ovo isto mesto u nastavku emisije dolaze studenti. Da vas na kraju pitam da li i daqe mislite da studentski protest ne moè doneti ozbiqnije rezultate? Dr [e{eq: Nikada nigde u istoriji nije uspela ni jedna studentska revolucija, ja sam se tim pitawima bavio i u ranoj mladosti. Imam mnogo kwiga napisanih na tu temu. Jedan veliki filozof, Herbert Markuze, bio je svojevremeno zagovornik tih studentskih protesta, pokreta i revolucija, ali je pod stare dane shvatio da to ne moè biti na~in da se izvede ozbiqan politi~ki prevrat. Ozbiqne politi~ke promene mogu sprovesti gra|ani i studente treba tretirati kao gra|ane. U politi~kom smislu za mene nema razlike izme|u studenata, radnika, seqaka, zanatlije, nezaposlenog itd. Svi oni za nas moraju biti gra|ani. Kad studenti kao studenti izlaze na ulicu, onda je to sindikalni bunt. Podràvam to {to oni traè smenu rektora, to je legitimno pravo studenata. Rektor je trebalo odavno da bude smewen. Ali kada se studenti postavqaju kao politi~ka partija onda im ja kaèm: registrujte se, iza|ite na izbore, da vidimo koliko }ete dobiti glasova, da znamo o ~emu moèmo razgovarati, da li ste ravnopravan politi~ki partner, a pogotovo kada se pojave neki studenti koji studiraju {est godina, kao jedan od ovih koji vam dolazi posle mene u emisiju. [est godina studira fakultet politi~kih nauka, pa nemojte qudi, taj faklutet traje ~etiri godine. Voditeq: Ostavimo wemu da kaè ne{to u svoju odbranu. Gospodine [e{eq, ja vam se zahvaqujem. Dr [e{eq: Nisam mislio da ga napadam nego vam samo kaèm jedan op{ti politi~ki stav. Neko ko se busa u grudi da je student, treba da dokaè koliko ima ocena u indeksu, kakve su te ocene, da onda vidimo da li on zasluùje da ga podrìmo ili ne. To je su{tina. Voditeq: Gospodine [e{eq, ~u}emo {ta kaù studenti upravo posle vas. Zahvaqujem vam se {to ste bili gost BK Televizije. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
I MRTVE DU[E NA BIRA^KIM MESTIMA

RTV Neutron, Aran|elovac, Lice i nali~je; 1. februar 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci Televizije Neutron, dobro ve~e. Ve~eras zapo~iwemo serijal emisija sa liderima parlamentarnih stranaka, ostavqamo otvoren poziv svim politi~kim strankama za u~e{}e u programu Radio-televizije Neutron. Imali ste priliku prethodnih dana, danas naro~ito, da saznate da je ve~era{wi gost emisije Lice i nali~je dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e jo{ jednom i dobro do{li u Aran|elovac i u na{ studio. Dr [e{eq: Hvala vam, boqe vas na{ao. Voditeq: Na po~etku da obavestimo gledaoce da i oni mogu aktivno u~estvovati u emisiji Lice i nali~je na taj na~in {to }e se ukqu~ivati direktno u program putem na{eg telefona 723-957. @elela bih da po~nemo sa aktuelnom analizom politi~ke krize u zemqi i va{im stavom, stavom Srpske radikalne stranke.
92
Dr [e{eq: Mi smo i ranije upozoravali, tri godine na wu upozoravamo. Znali smo, ako se zavede apsolutna medijska blokada u celoj Srbiji, ako se ukinu direktni televizijski prenosi, ako reìm nekim autokratskim metodama kre}e u obra~un protiv opozicionih stranaka, da se masovno narodno nezadovoqstvo mora nagomilavati i da se mora preneti na ulicu. Sve je to komplikovano i veoma intenzivno i predvo|eno ekonomskom krizom, socijalnom bedom. Nezadovoqstvo je svakim danom sve ve}e i ve}e. Me|utim, na{oj politi~koj partiji je krivo {to se to nekako vremenski podudarilo, {to je koincidiralo sa politi~kim nezadovoqstvom stranaka iz koalicije Zajedno, pa su nezadovoqni gra|ani iza{li na ulice ba{ onda kada su ih oni pozvali. Tako da mi smatramo da je do{lo do lo{eg vida pra`wewa politi~ke energije u onom pravcu koji nije optimalno saobraèn interesima Srbije danas. Srpska radikalna stranka smatra da svi oni koji su krivi za ovo stawe, moraju izvu}i odgovaraju}e konsekvence. Moraju biti pozvani na odgovornost. O~igledno je da je do{lo do brojnih nepravilnosti u sprovo|ewu izbora, ne samo lokalnih nego i saveznih. Te nepravilnosti na saveznim izborima, najupe~atqivije su bile na Kosovu i Metohiji, a na lokalnim izborima u mnogim mestima u Srbiji. Smatramo da treba po{tovati izborne rezultate od 17. novembra, mada i na wih imamo krupne primedbe, a ti izborni rezultati se mogu ozvani~iti jedino presudom Vrhovnog suda Srbije, a ne nekim protivpravnim aktom. Ne sme se jedan protivpravan akt poni{tavati drugim, jo{ protivpravnijim. Srpska radikalna stranka se u ovoj politi~koj krizi opredequje za istinu, za pravdu, za pravni poredak. Protiv smo vladaju}eg reìma, protiv levi~arskih partija, ali mi smo i protiv koalicije Zajedno. Nije nam padalo na pamet da se prikqu~imo wihovim javnim protestima pre svega zbog toga {to su mar{irali pod nema~kom i ameri~kom zastavom. Od 1944. godine nije se desilo da neko pronese nema~ku zastavu beogradskim ulicama, a to se desilo na mitinzima i demonstracijama koalicije Zajedno. Zatim, u te stranke se koncentri{e ono {to je najizrazitije antisrpsko u dana{woj Srbiji. Te stranke otvoreno pokazuju svoje veze sa zapadnim silama, dodvoravaju se zapadnim silama; i srpski radikali to nikada ne mogu prihvatiti. @elimo da padne ovaj reìm Socijalisti~ke partije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije, da Srpska radikalna stranka do|e na vlast, a ne oni koji su jo{ gori od socijalista i od levi~arskog bloka. Voditeq: Zamolila bih da ukqu~imo prvog gledaoca, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e, hteo sam da postavim dr Voji jedno pitawe, wegova sam oboàvateqka... Dr [e{eq: Ako moè malo glasnije, ne ~ujem ni{ta. Gledalac: Ja sam ludo, strasno opredeqena, penzioner sam. Nekada je mnogo obe}avao penzionerima, za{to se povukao? Voditeq: Zamolila bih slu{aoca da se javi ponovo. Kakav je va{ stav prema studentskom protestu? Dr [e{eq: Studentski protest je, u principu, neozbiqan. Razumem studentski protest ako je on vezan za reìm studija, za studentski stan93
dard, ako se studenti bore za boqe uslove u studentskim domovima, za boqe studentske menze, za boqe uslove studirawa. Studenti koji izlaze na ulicu da bi se bavili politikom i da bi se postavqali u ulogu neke politi~ke stranke, treba da formiraju politi~ku stranku, da ta politi~ka stranka iza|e na izbore i ako na izborima osvoji adekvatan broj glasova bira~a, onda ih moèmo smatrati nekim ravnopravnim politi~kim partnerom. Ovako je sme{no, da se u jednom politi~kom protestu zloupotrebqavaju studenti koji su na ulici zbog zabave. Mlada generacija uvek vi{e voli da se zabavqa na ulici nego da sedi i da u~i. Sada dolaze u opasnost da izgube {kolsku godinu, da obnove ova dva semestra, dakle, ~ist gubitak je u pitawu. To su oni koji su izvodili studente morali da imaju u vidu i nisu smeli da manipuli{u wima. Sada }e studenti sami da snose sve negativne posledice takvog manipulisawa. Voditeq: Na vlasti u op{tini Zemun vi ste ne{to mawe od 90 dana. Kakva su va{a dosada{wa iskustva i {ta planirate da uradite? Dr [e{eq: Navr{avamo dva meseca na vlasti u op{tini Zemun, ali mislim da su nam iskustva ve} velika i da smo mnogo toga uradili. Zadovoqni smo efektima dosada{weg rada. Za ova dva meseca mi smo zasukali rukave, radimo maksimalno, intenzivno, na novi na~in. Odjeci u javnosti su veoma dobri. Po~eli smo da sre|ujemo stawe od op{tinskih slu`bi pa nadaqe, recimo, promenio se odnos op{tinskih slu`bi prema gra|anima. Op{tinski radnici su sada qubazni, wihov je zadatak da pomognu gra|anima, a ne da ih vra}aju, odlaù, pa da oni moraju vi{e puta dolaziti u Op{tinu. Ako {alterski slu`benik ne moè odmah da re{i problem, onda je duàn da odvede gra|anina do slu`be koja to moè da re{i i bez te{ke muke ne sme da vra}a gra|ane sa {altera i da zakazuje za neki drugi dan, osim ako je re~ o nekom re{ewu koje mora da donese nadleàn organ pa mora da se sa~eka neki dan da se to postigne. Zatim, odmah smo sklopili sporazum sa RAS bankom koja je otvorila svoje {altere, svoj punkt pored na{ih {alterskih slu`bi. Gra|ani koji moraju ne{to da plate, taksu ili neku drugu da`binu, mogu to na licu mesta da urade, a ne da idu stotinama metara daqe, nekada i vi{e od kilometra, da to rade na nekom drugom ban~inom {alteru. U op{tinskoj zgradi se nalazi i Slu`ba republi~ke uprave javnih prihoda, pa i oni gra|ani koji dolaze drugim poslom u zgradu Skup{tine op{tine, dakle, u Slu`bu javnih prihoda ili idu u Urbanisti~ku slu`bu ili neke druge slu`be koje nisu na{e op{tinske, imaju boqi tretman, mogu na licu mesta sve da zavr{e, posebno sada kada je velika gu`va oko pla}awa poreskih obaveza. Zatekli smo dosta java{luka, dosta korupcije, nesre|eno stawe. Po~eli smo od tih re{ewa koja izdaju na{e op{tinske slu`be, koje moramo da opismenimo, recimo, na{li smo dosta zaostataka stare austrougarske birokratske {kole, insistirawe da se prvo u javnom dokumentu pi{e prezime pa onda ime, mada je u duhu srpskog jezika da se pi{e ime pa onda prezime. Zatim, neke formulacije koje su tipi~no birokratske i moraju da se otklone iz ovog na{eg lepog srpskog jezika, recimo, da se re{ewe zavr{ava re~enicom sa iznetoga re{eno je kao u dispozitivu. To je bila uobi~ajena formulacija koju smo jednostavno proterali. Na osnovu
94
tih ~iwenica doneto je ovo re{ewe, to je mnogo lep{a varijanta. Dakle, opismenili smo ona pravna akta koja Op{tina donosi i kojima komunicira sa gra|anima. Izbacujemo onaj ru`ni termin stranka, da je gra|anin stranka koja se pojavquje u Op{tini. Ne, gra|anin dolazi kao gra|anin da reguli{e neka svoja ustavna i zakonska prava. Op{tina mora da bude u pravom smislu re~i servis gra|ana. Napravili smo izvesne rokade u tim op{tinskim slu`bama. Zatim smo zaveli strogu disciplinu, nema u toku radnog vremena bilo ko da izlazi iz zgrade Op{tine. Onda moraju svi da u|u u 8 sati u zgradu i izlaze ta~no u 16 ~asova. Niko u toku tog radnog vremena ne sme da napusti zgradu. Ako inspektor ide negde na teren, mora da se ostavi pismeni trag gde je oti{ao da ga u svakom trenutku moèmo na}i, a ne da mnogi zaposleni odlaze u kafanu, da provode vreme ko zna gde i vrate se pred kraj vremena da im se reguli{e radni dan. To vi{e u op{tinskim slu`bama ne postoji. U takvim uslovima moraju da rade efikasnije, operativnije. Naterali smo ih sada da neke poslove koje su odavno zapo~eli moraju da zavr{e, da se okon~a proces otkupa stanova, da se zavr{i proces povra}aja zemqe po onom zakonu koji je donesen jo{ 1991. godine, koliko se se}am, ili mo`da jo{ i 1990. godine, da se mnoge druge stvari urade. Sada mi ovo sre|ujemo u Op{tini dok ne krene na prole}e sezona velikih radova u Batajnici, Ugrinovcima, Jakovu, Sur~inu, Progaru, Petrov~i}u i svim okolnim naseqima u Zemunu. Raspisali smo ve} prvi konkurs za dodelu parcela za individualnu stambenu izgradwu, i one se sada ubrzano dodequju po najniìm mogu}im cenama. Na{ ciq je da bar oni qudi koji imaju ne{to novca po~nu sami da stvaraju krov nad glavom i da im Op{tina to olak{a, a ne da im oteàva kao {to je do sada bila praksa. Na prole}e }emo i}i sa re{avawem nekih drugih urbanisti~kih i komunalnih problema, posebno sa asfaltirawem nekih ulica, izgradwom vodovoda, kanalizacije itd., ali moramo sa~ekati da se konstitui{e Skup{tina grada, jer to je prevashodno u wenoj nadle`nosti. Dok ona ne odredi buyetska sredstva za te radove, Op{tina je nemo}na da bilo {ta uradi. Pokrenuli smo novu seriju Zemunskih novina i popravili kvalitet informisawa u Zemunu. U Zemunskim novinama ravnopravan tretman imaju sve politi~ke stranke. Od ukupnog broja strana, 64+4 kolor strane, 10 strana je strana~ka hronika. Ve}e partije kao {to su: Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove, Socijalisti~ka partija u svakom broju imaju po dve strane na raspolagawu. Mawe stranke kao {to su ove dve demokratske stranke, Jugoslovenska levica i Gra|anski savez imaju po jednu stranu. Ukupno deset strana u svakom broju oni sami ure|uju, objavquju sve one tekstove koje èle da objave, sami ih pi{u, niko im se u to ne me{a. Oni u tim tekstovima napadaju novu radikalsku vlast; nama to ne smeta, mi to objavqujemo. Na{im novinama pokazujemo kakav bi morao da bude medijski tretman opozicije u Srbiji u celini. Prema svojoj opoziciji u Zemunu, prema onim strankama koje sada nisu vladaju}e, postupamo onako kako bismo èleli na nivou Srbije da vlast postupa prema nama, radikalima, dok smo jo{ opoziciona stranka. Nadam se da ne}emo jo{ dugo biti opoziciona, da }emo vrlo brzo postati vladaju}a stranka.
95
Voditeq: Imamo gledaoca. Halo, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e, Radovi} ovde. Da li mogu da pitam doktora, da li se nazire neka realnost iz ove krize koja je nastupila? Da li moèmo da ìvimo kao normalni qudi ili treba da idemo svi na ulicu? Toliko i hvala, da ostavim ime i prezime i neka doktor do|e kod mene, ako je to mogu}e, tu sam blizu, voleo bih da ga vidim. Neopredeqen sam, ali imam decu koja ne idu u {kolu, ne u~e, {trajkuju. Dr [e{eq: Ne bih ovaj {trajk vezivao sa demonstracijama koalicije Zajedno. Mislim da je protest prosvetnih radnika opravdan i da su oni zaista u celom na{em sistemu decenijama bili maltretirani, da su ve{ta~ki nipoda{tavani, da su ìveli u socijalnoj bedi, jer je i taj prethodni komunisti~ki reìm potcewivao zna~aj obrazovawa i vaspitawa, insistirao je na negativnoj selekciji u odabiru prosvetnih radnika, tretirao ih je kao neku dru{tvenu naho~ad, rekao bih. Mislim da prosvetni radnici zasluùju mnogo boqi status u na{em dru{tvu u celini, da imaju pravo da protestuju i da se svim civilizovanim sredstvima politi~ke, sindikalne borbe izbore za takav status koji zasluùju. Od toga kakav je kvalitet wihovog ìvota zavisi wihov vaspitni, obrazovni rad, kako }e na{a deca biti {kolovana, vaspitavana i osposobqena za budu}i ìvot. [to se ti~e svih ovih drugih zbivawa, mislim da gre{e i reìm i koalicija Zajedno. Reìm jo{ nije shvatio su{tinu ovih protesta. Nije shvatio ozbiqnost situacije. Uop{te ne razume situaciju u kojoj se danas nalazi Srbija, jer da je razume, mnogo bi brè i energi~nije krenuo sa nekim reformama, sa nekim promenama. Da sam na ~elu tog reìma ili da su demonstracije izbile u toku vlasti Srpske radikalne stranke, {to mi se ~ini gotovo nemogu}im, mi bismo tako vladali da tolikih javnih protesta sigurno ne bi bilo. U ovoj sada{woj situaciji prvo bi najozlogla{eniji kadrovi iz reìma bili eliminisani. Dosta qudi zasluùje krivi~no gowewe, poput ovih kriminalaca iz Ni{a, recimo, Mileta Ili}a i bata Baneta kako ga zovu, koji sada otvoreno priznaje da su krali izborne rezultate, koji je bio poznat i po mnogim ranijim aferama. Recimo, jedne godine kompletan novac koji je bio namewen finansirawu i kreditirawu male privrede on je prisvojio, upotrebio. To je bio novac po veoma povoqnim kamatama. Ima jo{ istaknutih qudi u vrhu reìma koji su se ogre{ili o narod, o zakone, koji bi morali da odgovaraju, pre svega da odu sa istaknutih politi~kih funkcija, po~ev{i od predsednika Vlade Mirka Marjanovi}a pa nadaqe. Reìm bi morao da ukine medijsku blokadu politi~kih stranaka, da im obezbedi ravnopravan tretman u svim javnim medijima, da se politi~ki ìvot vrati tamo gde se on prirodno i civilizovano vodi. Kroz medije treba da se obnove direktni televizijski prenosi skup{tinskih sednica, jer boqe da se mi, poslanici, sva|amo u parlamentu, pa ponekad i potu~emo, poko{kamo sa policijom, nego da se tu~e narod na ulici. Kada do|e do nekog incidenta u Skup{tini, to nije stra{no, nikoga ne}e glava zaboleti, niko ne}e poginuti, niko tamo nema oru`ja. Kada se to desi pred televizijskim kamerama, uveseqavamo narod u ovoj svoj muci i nevoqi, ali kada se to desi na ulici,
96
onda se glave lako gube. Vidite da je u ovim demonstracijama ~ovek stradao, izgubio ìvot, a mnogi su te{ko raweni, tome se kraj ne moè sagledati. Mr`wa se pove}ava umesto da se ublaùje, da se smawuje. Ta mr`wa je kulminirala 24. decembra na beogradskim ulicama kada su u isto vreme bili i mitinzi stranaka levog bloka i koalicije Zajedno. Treba smirivati tenzije, a ispravqati ono {to ne vaqa u sistemu, mora reìm da se natera da po{tuje izborne rezultate, da vrati u republi~kom parlamentu otete poslani~ke mandate. Reìm i daqe prkosi, i daqe ve{ta~ki drì tzv. poslani~ku grupu Prvi decembar koja predstavqa koaliciju Jovana Glamo~anina i Dragoquba Mi}unovi}a. To su qudi kojima je poslani~ki mandat odavno, po sili zakona morao da prestane. Socijalisti ih drè, sluè im kao zakrpa, jer sami nemaju apsolutnu ve}inu u Skup{tini, nije im ba{ sasvim pouzdana Nova demokratija jer ona je svaki ~as spremna da promeni tabor, zavisno od sopstvenih interesa i reìm èli da se obezbedi tako {to otima poslani~ke mandate Srpskoj radikalnoj stranci i Demokratskoj stranci. Otimawem poslani~kih i odborni~kih mandata bavi se i koalicija Zajedno. To smo videli sad su nam oteli jedan odborni~ki mandat u Pirotu, prethodno nekoliko u Titelu, jedan u Zrewaninu, dva poslani~ka mandata su nam uzeli i te smo poslanike iskqu~ili iz Srpske radikalne stranke: Radomira Popovi}a iz Vr{ca i Dragutina Stamboli}a. Koalicija Zajedno se sluì istim metodama kao i reìm. Ne znam da li ste ~uli, nedavno sam imao zakazano gostovawe na Televiziji Nais, u pla}enom terminu, 10 dana objavqivano, najavqivano. Pola sata pre po~etka tog gostovawa vlasnik Televizije Nais je pod pritiskom stranaka iz koalicije Zajedno otkazao moju emisiju, zapretili su mu da }e kada oni preuzmu vlast ukinuti Televiziju Nais i on je pod tim pritiskom popustio. Koalicija Zajedno bi se pona{ala isto kao socijalisti, a ~esto i mnogo gore od socijalista. [to se ti~e koalicije Zajedno, ona vi{e i ne krije da sluì stranim interesima protiv sopstvenog naroda. Neprekidno tr~e Amerikancima, Nemcima i drugim antisrbima na noge. Sve {to ~ine, ~ine protiv svoga naroda. \in|i} je po~etkom decembra dao izjavu koja je objavqena u nema~kom [piglu, da ako on do|e na vlast, a Karayi} i Mladi} se pojave u Srbiji, da }e ih on odmah uhapsiti i isporu~iti u Hag. Dra{kovi} to neprekidno ponavqa. Ta koalicija Srbiji ne moè ponuditi neku boqu perspektivu. Mislim da }e iz ove krize oja~ati Srpska radikalna stranka. Narodu je sve o~iglednije da smo mi ona tre}a linija, najpovoqnija, najprikladnija. Stranka smo koja nikada ne}e izdati srpske nacionalne interese, koja je u tome ~vrsta kao kamen temeqac, koja je uvek stajala u za{titu srpskih nacionalnih interesa. Mi smo stranka koja nije korumpirana, nikakvim kriminalnim aferama nije ozlogla{ena, koja nikada ni{ta u svom programu ozbiqno nije mewala. Pokazujemo da drìmo takozvanu ekvidistancu i prema strankama levog bloka i prema strankama koalicije Zajedno, jer smatramo da ni jedna ta varijanta nije dobra za Srbiju.
97
@elimo de te politi~ke grupacije pobedimo, da ih politi~ki porazimo, ali najvi{e bismo voleli da se u Srbiji vlast ne mewa na ulici nego na izborima. Nesre}ni su oni narodi u ~ijim se dràvama vlast mewa uli~nim nemirima, protestima, sukobima, krvoproli}em. Sre}ni su oni narodi kod kojih je promena vlasti sasvim prirodna stvar i de{ava se iskqu~ivo na demokratskim izborima. @elimo da ove godine do|e do promene vlasti u Srbiji, ali na predsedni~kim i parlamentarnim izborima koji u Srbiji predstoje do kraja ove godine; i spremamo se za borbu u toj predizbornoj kampawi radi promene vlasti. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Biqana Milovanovi} ovde, èlela sam samo da se zahvalim dr Vojislavu [e{equ {to je do{ao u ovaj na{ studio, a i da se zahvalim koaliciji Zajedno koju smo imali prilike da ~ujemo i da se svima omogu}i da shvatimo koliko je va`na sloboda medija za demokratiju. @ao mi je {to nismo boqi doma}ini. Dr [e{equ èlim puno uspeha. Prijatno. Dr [e{eq: To {to su malopre pro{li ovi demostranti iz koalicije Zajedno, meni ne smeta. Celog ìvota sam se borio za wihovo pravo da demonstriraju, da iza|u na ulice, da se bore za svoje politi~ke stavove. Bio sam pobuwenik protiv komunisti~kog reìma i onda kada su wihovi lideri bili vrlo lepo ukotvqeni u reìmski establi{ment, kada su sluìli komunisti~kom reìmu, bili komunisti~ki likvidatori itd. Tada sam bio pobuwenik, a wihovi lideri, kojima sada veruju lepo su koristili sve reìmske privilegije ali, nije bitno, gra|ansko je pravo svakog pojedinca i svake grupacije u dru{tvu da iza|e na ulicu i da protestuje i da kaè sve ono {to misli. Svi mi koji se bavimo politikom, treba da budemo spremni da podnesemo i one re~i koje nam se eventualno ne svi|aju i to je demokratija. Istovremeno smo protiv svakog nasiqa, krvoproli}a i uli~nih sukoba jer oni ne mogu doneti ni{ta dobro. Po na{em mi{qewu gra|ani imaju pravo da iza|u na ulicu, moraju, ali na civilizovan na~in. Drugo, to {to sada radi koalicija Zajedno smawuje joj politi~ku snagu preteruju. Na{ narod ne voli preterivawe, pa kaè zasvirati pa za pojas zadenuti. Prvih nekoliko dana meni je izgledalo simpati~no kada su svirali, trubili, duvali u pi{taqke na ulicama, lupali u lonce, {erpe itd., ali su preterali. Suvi{e ~esto to rade, suvi{e dugo i veliki delovi dana koriste se za takve aktivnosti. Onda narodu dosadi. Ne moè ~ovek neprekidno da slu{a neku lupwavu, neko pi{tawe itd. To stvara averziju. Umesto da privuku qude, da ih podrè, oni ih odbijaju od sebe. Zbog toga im se smawuje broj qudi, a oni su sve agresivniji, oni prosto ose}aju to smawivawe qudi, to pokazuju i Dra{kovi} i \in|i} na beogradskim mitinzima, i sve vi{e vre|aju i one koji nisu nimalo krivi. Recimo, prete policiji, prete vojsci. Mislim da se vojska u ovo sve nije me{ala i ne treba da se me{a, a da je policija pokazala izuzetno strpqewe, ~ak preterano strpqewe. Da smo mi, radikali, na vlasti, mi ne bismo toliko strpqewa pokazali u nekim slu~ajevima. Kada je do{lo do razbijawa zgrade Televizije i zgrade Politike, mi bismo tada intervenisa98
li. Ne bismo pravili ove kordone na ulicama. To je besmisleno da policajci danono}no stoje s jedne strane, studenti s druge strane. To je besmisleno! Policiju ne bismo koristili osim onda kada do|e do razbijawa. Onda bismo se tukli, ne bi bilo milosti, hapsili bismo, sudili. Razbijati niko ne sme, niti da ugroàva drugoga, da tu~e druge qude sa kojima se ne slaè. Koalicija Zajedno je pokazala suvi{e veliku mr`wu. Na{ ciq je da one koji su glasali za socijaliste, koji ih podràvaju, da ih privu~emo da budu za nas, a ne da ih mrzimo i da ih tu~emo na ulicama. To ne smemo dozvoliti. Treba qude pridobijati, a ne gaziti ideolo{ke protivnike i neistomi{qenike. To radi koalicija Zajedno. Zbog toga je koalicija Zajedno za nas, radikale, jo{ gora varijanta od socijalista. [ta bi oni sutra doneli Srbiji? Mo`da bi ubijali kada ovoliko mr`we ima u wima, kada se ovako pona{aju. Sutra moè i streqawe. Milo{evi} je nas, radikale, najvi{e hapsio, imali smo i batinawa kojima smo podvrgavani itd., ali jo{ nije po~eo da streqa. Mislimo da bi ovi po~eli streqati ako se sutra do~epaju vlasti nasilnim putem. Ako se vlast jednom osvoji nasilnim putem, onda }e i sve slede}e, a kada }emo do}i do demokratije? Dakle, narod sve treba da zna i treba mu sve re}i, treba se principijelno boriti protiv svega onoga {to ne vaqa, ali u nekim kqu~nim trenucima treba pokazati staloènost, pribranost, svest o mogu}im posledicama nekog neadekvatnog pona{awa, {to naàlost nije slu~aj kod koalicije Zajedno. Ako neko ima razloga da èli da socijalisti i Slobodan Milo{evi} {to pre padnu sa vlasti, onda smo to mi, srpski radikali. Kada je nas hapsio, nije dolazila Miteranova èna avionom, nije se dizala zapadna javnost u na{u odbranu itd. Zapad je ~estitao Milo{evi}u kada hapsi i progoni radikale, a mi smo mu{ki i{li u zatvor. Niko od nas nije pisao pokajni~ka pisma Slobodanu Milo{evi}u, Miri Markovi}. Niko od nas nije moqakao za milost kao Dra{kovi}, i {ta ja znam. Tu se razlikujemo. Kada mi idemo u zatvor idemo mu{ki, prkosno, robijamo do posledweg dana, ne pi{emo molbe za pomilovawe, ne kukamo za milost. Iza|emo iz zatvora pa smo jo{ radikalniji, jo{ o{triji u svojim politi~kim nastupima, ali nismo osvetoqubivi. Ne pretimo ne~ijem ìvotu i ne~ijem telu, ne~ijoj fizi~koj sigurnosti. @elimo politi~ki da pobedimo, a kada se to dogodi, svojim odnosom prema poraènom protivniku dokaza}emo da smo iskrene pristalice slobode i demokratije. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Voleo bih da pitam [e{eqa... Voditeq: Molim vas da se predstavite. Gledalac: Predstavio sam se. Voditeq: Nismo vas ~uli. Gledalac: Radoman, ja sam rekao. Da postavim pitawe gospodinu [e{equ, ustvari on je momentalno veliki ~ovek, me|utim, on je prevrtqiva li~nost, me{a se ~as ovamo ~as onamo, on je totalno pogre{io. Mislim da on ima neku pogre{nu vlast, on }e sutra da bude predsednik Vlade, sigurno, ali to je sramota za wega .... Voditeq: Da li imate neko pitawe?
99
Dr [e{eq: Nisam sasvim razumeo {ta je gospodin hteo da pita. Ne znam po ~emu sam to prevrtqiva li~nost. Nikada u svom aktivnom bavqewu politikom nisam rekao ne{to ~ega se danas ne bih drào, ~ega bih se danas stideo. Ako je iko ikada principijelno i dosledno zastupao politi~ku liniju u kojoj je iskreno delovao, onda su to ~elnici Srpske radikalne stranke. Naravno da bih ja voleo da budem predsednik Vlade, ali jo{ bih vi{e voleo da budem predsednik Republike kada na izborima pobedi Srpska radikalna stranka. Mo`da gospodin misli na ulazak u Vladu sa socijalistima, a na to ga je mo`da uputilo pisawe ove ùte {tampe iz Beograda, prqavih glasila poput Dnevnog telegrafa, Na{e Borbe, ponekad i Blica, a moram ga obavestiti da su u pitawu najprqavije laì i klevete. Srpski radikali nikada nisu pregovarali sa socijalistima o ulasku u Vladu i mi sa socijalistima u Vladu ne}emo u}i. Ni kada sam bio u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em nisam hteo u Vladu Srbije. [ainovi} me je jurio mesec dana po Beogradu, celi januar 1993. godine da radikali u|u u Vladu; mi nismo hteli. Rekli smo da podràvamo Milo{evi}a dok vodi nacionalnu politiku, ali sa socijalistima ne moèmo u Vladu zbog toga i toga. Tu se ni{ta nije promenilo. Kada nismo hteli dok smo bili u dobrim odnosima sa socijalistima, pogotovo sada ne}emo, a ovaj gospodin neka zapamti da }e pre \in|i} ili Dra{kovi} u}i u koaliciju sa socijalistima nego {to }e to uraditi Srpska radikalna stranka. Uostalom, pune dve godine Vuk Dra{kovi} je pregovarao sa Slobodanom Milo{evi}em oko ulaska u Vladu, pa je to Danica Dra{kovi} pokvarila svojim tekstovima u Srpskoj re~i. Demokratska stranka je bila u Vladi sa socijalistima pola godine, \in|i}ev potpredsednik Miodrag Peri{i} bio je ministar Savezne vlade sa socijalistima u Vladi Milana Pani}a. To je bila koalicija Socijalisti~ke partije i Demokratske stranke. To mnogi sada zaboravqaju, a mi sa wima u Vladi nikada nismo sedeli. Uvek smo iskreno i otvoreno govorili sve {to mislimo, ni po bbu ni po stri~evima, mi nemamo ~ega da se stidimo. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite, predstavite se. Gledalac: Dobro ve~e, ovde Zoran. Pitao bih gospodina [e{eqa, kako obja{wava svoje mahawe pi{toqem beogradskim gra|anima? Dr [e{eq: To je bilo veoma prirodno i logi~no mahawe pi{toqem. Kada mene napadne jedan ~ovek, dva ~oveka, tri ~oveka, do pet qudi branim se bez potezawa pi{toqa. U stawu sam pesnicama, nogama i rukama da se odbranim, ali kada me napadne vi{e od pet qudi, onda nisam u stawu da se odbranim bez nekog priru~nog sredstva. Nekada to moè biti motka, bejzbol palica ili pi{toq. Ciq mi je da odbijem ugroàvawe sopstvenog fizi~kog integriteta. U tom konkretnom slu~aju ja sam kao poslanik Narodne skup{tine Srbije obavqao svoje poslani~ke du`nosti. Negde malo pre pet sati nakon proteklog skup{tinskog rada krenuo sam iz Narodne skup{tine prema parkingu gde su moja kola bila parkirana. Drugi poslanici nisu smeli da iza|u pred te demonstrante, ja sam iza{ao i krenuo. Po~eli su da me ga|aju kamewem, fla{ama punim vode, nasrtali su na mene, bilo ih je mnogo vi{e nego {to bih ja mogao da se odbranim pesnicama, nogama ili rukama.
100
Potegao sam pi{toq. Kada me napadne takva gomila, ruqa (ruqa je veoma opasna, ali kukavi~ka), onda se branim na taj na~in. Kada ruqi pokaète slabost, ona nema nikakvih granica, onda nasr}e, gazi, ubija, meqe sve pred sobom. Kada joj pokaète zube ruqa ustukne. Potegao sam pi{toq, podigao ga uvis, ~ak ni prst nisam drào na obara~u, to se moè videti na onom televizijskom snimku koji je vi{e puta prikazivan, i zapretio pi{toqem. Da to nije bilo dovoqno, ja bih opalio jedan metak u vazduh, da ni to nije bilo dovoqno, ja bih ga|ao u nogu ili u ruku onoga ko me napada, da ni to nije bilo dovoqno, naravno, ga|ao bih u glavu. Izuzetno sam dobar strelac, poznat sam po tome. Dakle, ako me neko napada, nisam nikoga zvao da me napadne, niti sam nekoga nagovarao da me napada, treba da zna da }u ja da se branim. Jedini sam politi~ar koji nikada nigde ne ide sa nekim velikim obezbe|ewem. \in|i} ima vi{e od 150 qudi u svom obezbe|ewu, meni to ne treba. U stawu sam uvek, kroz svaku grupu qudi da pro|em. Kada hiqade qudi demonstrira i kada demonstrira protiv mene, spreman sam kroz masu qudi sm da pro|em. Ni~ega se ne bojim. Onoga trenutka kada se budem bojao, ja }u prestati da se bavim politikom. Onaj ko me napada, treba da zna kakve posledice moè pretrpeti. Recimo, negde 1991. godine zakazao sam intervju sa jednim novinarom u restoranu Ruski car u Beogradu. Do{ao novinar sm, do{ao ja sm. Sedeli smo za jednim stolom i vodili razgovor. Napala me trojica psihopata. Dvojicu sam na licu mesta izmlatio, tre}i me je s le|a ga|ao stolicom i posekao mi glavu. Imao sam pi{toq, nisam ga potezao, nije mi bio potreban. Trojica me samo napala. Da ih je bilo vi{e od pet mo`da bih tada potegao; ili u nekoj drugoj situaciji. Dakle, to je jedno sasvim logi~no pona{awe. Nema toga ko moè da kaè da sam ja do{ao wega da napadnem. Nikada se mi, radikali, nismo organizovali da napadnemo skupove nekih drugih politi~kih partija. Srpski pokret obnove je to nama organizovao u Vrawu pa smo ih premlatili, pa se to desilo u [apcu, i tamo smo ih premlatili. Znate do{li, provocirali, izazivali tu~u i dobili ono {to su zasluìli. Postavqa se pitawe za{to se to de{ava samo Srpskom pokretu obnove? Za{to ba{ ta stranka da prikupi toliko psihopata u svoje redove, toliko ludaka, da ih koncentri{e, da oni isijavaju mr`wom na sve strane i da izazivaju ta uli~na neprijateqstva, da izazivaju tu~e u kojima qudi ginu itd? To se nama, radikalima, ne de{ava. Ve} ~etiri puta im se desilo da je neko poginuo u wihovim uli~nim nemirima. Kod nas, radikala, toga nema. Uvek smo staloèni, mi ne padamo u vatru. Drìmo vatrene politi~ke govore, ali ne postupamo vatreno nego uvek veoma promi{qeno i uzdràno. Znamo {ta to zna~i izvesti tu|u decu na ulicu, pa ih izloìti pogibiji. To ne}emo da radimo. Na{i sinovi treba da brane otaybinu, a ne da ginu na beogradskim ulicama, da bi se neki nedozreli i nedorasli politi~ari do~epali vlasti. Kada idu u zatvor, ti politi~ari ne pokazuju nikakvu hrabrost, onda kukaju i moqakaju. Onaj ko je spreman na tako okrutna sredstva politi~ke borbe treba sam da se dokaè kao mu{ko. Prvo u svojoj ku}i da se dokaè da je mu{ko, a ne da mu èna vodi glavnu re~ i da mu èna komanduje. Imamo i takav slu~aj u nekim opozicionim strankama. To je ve} toliko poznato u Srbiji.
101
Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, ovde Zoran Risti}. Hteo bih da pozdravim dr [e{eqa i da ~ujem wegovo mi{qewe o Dragoslavu Avramovi}u, wegovim programima i da li moè da nas izvu~e iz ekonomske krize. Dr [e{eq: Dragoslav Avramovi} nikada nikakav program nije imao. On je sluìo socijalistima samo u propagandne svrhe. Socijalisti su za vreme Dragoslava Avramovi}a zaustavili inflaciju, ali svaki student prve godine ekonomskog fakulteta zna kako se zaustavqa inflacija: prestane se {tampati novac bez pokri}a. Ni{ta drugo nije ura|eno, nijedan potez nije napravqen koji bi na{u privredu, na{u ekonomiju po~eo da izvla~i iz duboke krize. Na{a ekonomija je sada u jo{ goroj situaciji. Skoro nijedna fabrika ne radi, skoro da nema nikakvih pla}awa izme|u fabrika i preduze}a. Avramovi} jednostavno ni{ta nije uradio. Dok je socijalistima trebao, oni su od wega pravili sveca, genija, mahali sa wim kao sa zastavom. U onom trenutku kada je on po~eo da povla~i sam neke svoje poteze protivno interesima socijalista, oni su ga sklonili. Posle se postavio na ~elo koalicije Zajedno. Ta koalicija Zajedno i raniji DEPOS imali su tu lo{u naviku da socijalisti~ki otpad plasiraju u javnost kao svoju zastavu. Prvo je to bio slu~aj sa Milanom Pani}em, pa sa Dragoslavom Avramovi}em, sada se govori o Neboj{i ôvi}u itd. To je opet jedan psihopatolo{ki problem. Socijalisti su izvukli i neke kompromituju}e podatke o samom Avramovi}u, koji se pokazao kao jedna te{ka lopuà: uzeo je neku dràvnu vilu u vrednosti vi{e od pola miliona maraka, jo{ toliko novca uzeo od dràve da bi je renovirao, adaptirao, pokazao je pohlepu i gramzivost svakog meseca obra~unavaju}i prekovremeni rad, ~ak kada je mesec dana proveo u Americi na le~ewu, ovamo mu je tekao prekovremeni rad. Ni u najgorim trenucima komunisti~ke diktature visoki dràvni funkcioneri nisu napla}ivali prekovremeni rad. Avramovi} je sve to radio. Imali su ga na osnovu tih papira u {akama i kad su socijalisti u jednom trenutku pomislili da bi ih Avramovi} mogao ugroziti kao lider koalicije Zajedno, pozvali su ga i rekli mu: Ako nastavi{, sve }emo ovo objaviti. On se toliko upla{io da vi{e nije hteo ni da razgovara sa \in|i}em i sa Dra{kovi}em jednostavno se povukao. Dakle, sve je to bila jedna velika prevara. Starac od 80 godina da nas izvadi iz ekonomske krize?! Nije slu~ajno {to qudi sa 65 godina idu u penziju po sili zakona. Oslabi im radna sposobnost, mo} koncentracije, inteligencija nepovratno slabi, to je jedan prirodan proces. Sre}ni su oni koji doìve tu starost pa mogu da kaù da imaju jedan dugi ìvotni put za sobom, ali to nas sve ~eka, ako do~ekamo te godine. O tome treba realno i trezveno razgovarati. Koja je to dràva na svetu koju moè starac od 80 godina da izvede iz krize? To su sme{ne stvari. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, ovde Vujinovi}. Hteo bih da pozdravim dr Vojislava [e{eqa i lepu voditeqku i da postavim jedno pitawe gospodinu [e{equ, po{to ga dobro poznajem jo{ iz Srpskih krajina, jer ja sam od Plitvi~kih jezera, kuda je on prolazio. Sada sam ovde u Srbiji i u ovom so102
cijalisti~kom dru{tvu nemam nikakva prava. Milicioner sam po zanimawu, hteo bih samo da ga pitam onako drugarski, da li bi mogao da me primi u Zemunu na jedan 10-minutni razgovor i da mi kaè kada da do|em? Dr [e{eq: Svakog petka primam gra|ane u Zemunu, nekada je to do 3 sata no}u. Primera radi, sino} je prijem trajao do 1 sat posle pono}i. Zaista veliki broj gra|ana dolazi. Nekima mogu pomo}i nekima ne mogu, ali svako ko poèli razgovor sa mnom, taj razgovor se omogu}i. Gospodin Vujinovi} tako|e moè da do|e do Op{tine Zemun, da se prijavi, pa }e mu ta~no odrediti termin da ne bi morao dugo da ~eka. Mogu odmah da obavestim da je Op{tina Zemun po~ela ubrzano da vodi brigu o izbeglicama: Srbima prognanim iz Srpske Krajine, iz biv{e Bosne i Hercegovine. Ne moèmo da im damo novac, ne moèmo da im damo radna mesta, ne moèmo da im damo stanove jer to nemamo, ali ubrzano smo sada po~eli da im dajemo placeve za individualnu stambenu izgradwu, pa bar onima koji imaju ne{to malo novca da omogu}imo da sami sebi stvore krov nad glavom. Isparcelisali smo dosta placeva, ~ija je cena 15 dinara po 1m2 i ubrzano ih sada dodequjemo. Idemo na daqe parcelizacije, predvideli smo celo jedno naseqe na podru~ju zemunske op{tine za izbeglice. Moram da kaèm da se parcele dele po najniìm mogu}im cenama. Ispod te cene zaista je nemogu}e i}i. Mislim da nigde u Srbiji tako niske cene nema. To je na{ na~in da pomognemo tamo gde se pomo}i moè. Naàlost, desilo se sve ovo {to se desilo. Ube|en sam, da smo mi, radikali, na vreme do{li na vlast, sa~uvali bismo celu Srpsku Krajinu, celu Republiku Srpsku i mnogo vi{e od toga. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Hteo sam da pozdravim gospodina [e{eqa, da pozdravim radikala Dejana Luki}a iz Aran|elovca i da pitam {ta bi on u ovoj situaciji uradio da je na mestu Slobodana Milo{evi}a, u pitawu su zbivawa u Beogradu i svim gradovima u Srbiji? Koalicija Zajedno nije bila fer, {to su uradili ve~eras pred Televizijom Neutron. Hvala. Dr [e{eq: Za to {to sada radi, koalicija Zajedno }e snositi te{ke politi~ke posledice. Najnovija istraìvawa javnog mwewa pokazuju da rejting Vuka Dra{kovi}a i Zorana \in|i}a opasno slabi, da raste rejting Srpske radikalne stranke i moj li~ni; i to je sve procena naroda, svih ovih zbivawa i uloge svakog od nas u tim zbivawima. Da sam Slobodan Milo{evi}, pozvao bih Republi~kog javnog tuìoca i rekao mu da podnese zahtev za za{titu zakonitosti ili zahtev za obnovu postupka kao vanredne pravne lekove Vrhovnom sudu Srbije i da Vrhovni sud Srbije poni{ti sve ove prethodne sudske presude i prizna rezultate izbora od 17. novembra. Stra{na je gre{ka socijalista {to su uop{te osporavali te rezultate, jer su oni bili partija na vlasti u trenutku izbora, pa svako kr{ewe izborne procedure ide wima na du{u. Oni su odgovorni za to kr{ewe i besmisleno je da se oni àle tamo gde izgube izbore, besmisleno je da oni tvrde da je neko drugi mogao falsifikovati. De{avalo se ono {to su sada neki socijalisti priznali u Ni{u, da su oni spremali, to su izjave takozvanog bate Baneta, duple glasa~ke listi}e, ne103
koliko hiqada, ~ak desetina hiqada, a da su neki od tih listi}a do{li i pristalicama koalicije Zajedno, pa je bilo falsifikovawa i sa jedne i sa druge strane. Naravno, mi nikada ne}emo zaboraviti da je koalicija Zajedno nekoliko stotina hiqada, mo`da i vi{e od milion la`nih letaka podelila po Srbiji u kojima je tvrdila da Srpska radikalna stranka u drugom krugu podràva wihove kandidate, {to nije bila istina. U drugom krugu se nismo opredelili ni za jednu stranku, ali desilo se to {to se desilo; i ja mislim da je trebalo priznati te rezultate od 17. novembra, da to jo{ nije kasno. Socijalisti su pogre{ili zbog toga, {to je sigurno, {to nisu priznali 17. novembra izborne rezultate, Dra{kovi} i \in|i} bi se ve} odavno me|usobno èstoko posva|ali i wihova vlast bi propala u svim mawim mestima gde su je osvojili 17. novembra. Ovako ih je reìm ve{ta~ki terao na gomilu, terao ih da jedan drugog podnose iako se wih dvojica zapravo najvi{e me|usobno mrze. To s vremena na vreme i izbije u javnost. Vide}ete tek koliko }e se posva|ati oko toga, ko }e ispred wihove koalicije da bude predsedni~ki kandidat ove godine. Dra{kovi} javno proteìra sebe, \in|i} ne bi hteo wega nego nekog drugog, mo`da sebe i tako daqe. Tu }e se oni mnogo sva|ati, jer wihov savez, wihova koalicija nikada nije na iskrenim osnovama bila postavqena. Dakle, to su osnovne gre{ke socijalista. Naravno, da sam na mestu Slobodana Milo{evi}a oslobodio bih maksimalno medije, ne bi mi nikada smetala kritika preko medija, bez obzira kakve izraze politi~ki protivnici koriste, kakvim se sredstvima sluè. Su{tina demokratije je da se omogu}i opoziciji da kaè bukvalno sve {to èli. Mene ni jedna uvreda politi~kog protivnika ne moè povrediti, jer znam da nije istinita, znam da je la`na, znam da je zasnovana na kleveti, ube|en sam u to. Ona vi{e {teti onome ko je protiv mene primewuje nego {to meni moè na{koditi. Takav jedan manir morali bismo da negujemo u politi~kom ìvotu, a mi, radikali, bismo bili zastupnici takvih manira. Drugo, mislim da je Milo{evi} pogre{io {to je primio studente. [ta on ima da razgovara sa studentima? Treba da razgovara o reìmu studija, o studentskom standardu, o studentskim domovima, o fakultetima, o profesorima, a ne da sa wima razgovara o izborima. Milo{evi} je trebao javno da pozove Dra{kovi}a i \in|i}a na razgovor, da organizuje okrugli sto u kome }e i on u~estvovati. To je trebalo da radi. Treba, dakle, da po{tuje opoziciju kao deo sistema bez obzira {ta misli o pojedinim opozicionim liderima. Opozicija mora biti deo sistema; ako se opozicija ve{ta~ki odstrani iz sistema, onda opet ide na ulicu i opet se stvaraju uli~ni nemiri. Uvek onaj ko je na vlasti treba da tretira opoziciju kao potencijalnu vlast, da uvek razmi{qa o tome da se uloge mogu promeniti, da onaj ko je na vlasti moè pre}i u opoziciju i obrnuto. Vlast koja se tako pona{a nema razloga da strepi. Voditeq: Postavi}u vam pitawe koje su na{i gledaoci uputili na na{u adresu, zbog nemogu}nosti da telefonom kontaktiraju sa nama. Da li je vama bitnije ko Srbijom vlada, od onoga gde se Srbija nalazi, odnosno, wen narod i ko je taj ko moè da prvo ujedini ovaj narod, obezbedi opstanak, pa tek onda postavi pitawe vlasti?
104
Dr [e{eq: Prvo, ta dva pitawa, u kakvom je stawu jedna zemqa i ko je na vlasti u toj zemqi, povezana su. Smatramo da su te dve kategorije u odnosu me|uzavisnosti. Vlast mnogo doprinosi ukupnom stawu jednog dru{tva, bilo da je ono negativno ili pozitivno, lo{e ili dobro. Sa druge strane, stawe jednog dru{tva odre|uje kakva }e biti wegova vlast. Tera je na povla~ewe izvesnih poteza. Snala`qiva vlast ~ini poteze koji su u korist dru{tva, naroda u celini, a nesnala`qiva vlast produbquje krizu. Uveren sam da Srbija ne moè definitinvo iza}i ni iz ekonomske, ni iz socijalne, ni iz politi~ke krize dok na vlast ne do|e Srpska radikalna stranka. Kad god su radikali kroz istoriju vladali Srbijom, Srbija je cvetala, razvijala se, osloba|ala nove teritorije. Kad god su radikali bili opozicija, progoweni, zatvarani, hap{eni, maltretirani, Srbija je stagnirala, propadala. Voditeq: Dorbo ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Ruà Jankovi} iz Aran|elovca na vezi. Kao prvo, pohvala za redakciju Televizije Neutron, pozdrav za dr [e{eqa i jedno pitawe. Da su radikali o{te}eni kao koalicija Zajedno, {ta bi dr [e{eq uradio, jer po meni i on bi morao na ulicu, s obzirom da sa sada{wom vla{}u nema dogovora? To on boqe zna jer je direktan u~esnik u radu skup{tine i svedok svega {to se doga|alo prethodnih godina. Videla sam {ta se doga|a i sa opozicijom i {ta se doga|a sa vode}om strankom. Ujedno da mu poèlim da on bude slede}i predsednik. Laku no} i sve najlep{e. Dr [e{eq: I radikali su o{te}eni na ovim izborima. O{te}eni smo na saveznim izborima, na Kosovu i Metohiji su nam brutalno oteli tri poslani~ka mandata u Saveznoj skup{tini. Recimo, socijalisti su prikazali da su dobili po nekoliko hiqada glasova u onim {iptarskim selima gde srpska policija nije ni tenkovima mogla da ulazi, kao {to je bio slu~aj u Prekalama i nekim drugim mestima. Sve smo to dokazali pred Ustavnim sudom, Ustavni sud je to potvrdio i rekao da zbog toga neko mora da ide u zatvor, ali da smo mi zakasnili sa podno{ewem tu`be. Nismo zakasnili, podneli smo tu`bu u redovnom zakonskom roku, nakon dostave izbornih zapisnika. Te zapisnike odlagali su da nam uru~e. Zatim, socijalisti su lansirali dve ~iste politi~ke partije: Radikalnu stranku Nikola Pa{i} i Ujediwenu radikalnu stranku Srbije da pomute izborno raspoloèwe u nekim mestima, da izazovu zabunu u narodu i te stranke su osvojile po nekoliko hiqada glasova, negde mo`da oko 50.000, a sve su to bili glasovi Srpske radikalne stranke. Qudi su zabunom zaokruìvali neku od tih stranaka koje su imale radikalan pridev u nazivu, a niko ne bi ìv glasao ni za Slobodana Jovi}a ni za Jovana Glamo~anina, to je vaqda svima jasno. Ne optuùjemo mi koaliciju Zajedno {to je iza{la na uli~ne proteste. Iza{li bismo, verovatno, u takvoj situaciji i mi, ne verovatno, ve} gotovo sigurno. Optuùjemo ih zbog nasiqa koje su primewivali, zbog krvoproli}a koje su opet izazvali, zbog razbijawa po Beogradu. Optuùjemo ih zbog mar{irawa pod nema~kom i ameri~kom zastavom, zbog wihove o~igledne sprege sa Amerikancima, Nemcima i drugim srpskim neprijateqima. To je ono {to se nama ne svi|a. Smatra105
mo da su protesti kao takvi opravdani i da po~ivaju na jednom realnom i objektivnom narodnom nezadovoqstvu, a reìm Socijalisti~ke partije je glavni krivac {to postoji toliko nezadovoqstvo u narodu. To nezadovoqstvo je moralo da se iskaè i na ulicama, ali bez nasiqa i nije smelo da bude zloupotrebqeno za demonstrirawe nekih antisrpskih interesa, {to su objektivno uradile vo|e koalicije Zajedno. Gledalac: Dobro ve~e, ovde Zoran Mijakovi}. Hteo bih da pozdravim gospodina Vojislava [e{eqa i postavio bih mu dva pitawa. Prvo pitawe: kako on ocewuje da oni odbornici u Aran|elovcu koji su bili na listi radikalne stranke idu svako ve~e na miting koalicije Zajedno; i drugo: {ta misli o Bra}i Kari}? Dr [e{eq: Prvi put ~ujem da odbornici Srpske radikalne stranke iz Aran|elovca idu na mitinge koalicije Zajedno. Ako zaista idu, oni kr{e strana~ku disciplinu i mora}e za to da odgovaraju pred Op{tinskim odborom Srpske radikalne stranke. Znam da ima i na{ih simpatizera me|u demonstrantima, nekad ih ima vi{e nekada mawe, a ima i na{ih glasa~a, pa ~ak i na{ih ~lanova, ali na{i strana~ki aktivisti tamo ne bi smeli da se pojavquju i ako ste vi u pravu, ako zaista ima dokaza da je neko od na{ih odbornika u~estvovao na tim mitinzima, wima ne}e biti mesta u Srpskoj radikalnoj stranci. Srpska radikalna stranka je veoma disciplinovana politi~ka partija, ona ima jasan program, statut i onaj ko pripada Srpskoj radikalnoj stranci ne moè u~estvovati u politi~kim manifestacijama konkurencije, drugih politi~kih stranaka. Za nas je sve to konkurencija. Ne moè ~ovek koji prodaje jaja na pijaci da hvali robu drugog prodavca jaja preko puta. On hvali svoju robu. Tako vam je i u politi~kom ìvotu ne moète biti pripadnik dve politi~ke partije. Ne moète se zalagati za nekoliko politi~kih partija, ako pripadate jednoj i wu sledite u wenim aktivnostima, u~estvujete u politi~koj borbi, borite se da ona do|e na vlast. Ne moète potpomagati konkurenciju jer onda sebe ugroàvate. Za nas je konkurencija i koalicija Zajedno i koalicija levog bloka. @elimo i jedne i druge politi~ki da uni{timo, politi~ki da razorimo, da ih pobedimo, da ih savladamo, da do|emo na vlast, a ne da pomognemo da eventualno neka od wih do|e na vlast ili sa~uva vlast. Voditeq: Za{to se narodu ne objasni tehni~ka kra|a glasova? Dr [e{eq: Sada je tehni~ka kra|a obja{wena na ni{kom primeru. Tamo gde bi socijalisti~ki predstavnici u bira~kim odborima procenili da socijalisti gube izbore, namerno su ubacivali vi{e glasa~kih listi}a u kutije. Tamo gde se pojavi vi{ak glasa~kih listi}a, tamo je o~igledno do{lo do falsifikovawa i rezultati se moraju poni{titi. Zatim, ima dosta glasawa za takozvane mrtve du{e, za qude koji su umrli, a ~ija su imena jo{ u bira~kim spiskovima, pa tamo gde opozicioni predstavnici u bira~kim odborima nisu dovoqno oprezni, socijalisti~ki aktivisti zaokruè imena tih mrtvih qudi kao da su zaista glasali i u wihovo se ime ubace glasa~ki listi}i u sandu~i}e. To je drugi metod. Tre}i je metod da se pri kraju glasawa za one qude koji nisu iza{li na izbore tako|e zaokruè poèqna imena na glasa~kim li106
sti}ima i ubace u kutiju. Tamo gde su opozicione stranke imale dobru kontrolu, nije bilo mogu}e tako falsifikovati izborne rezultate. Obi~no opozicione stranke i Srpska radikalna stranka me|u wima imaju dobru kontrolu u ve}im gradovima, a u nekim zaba~enim selima nemaju i tamo su najvi{e mogu}a reìrawa rezultata izbora. Na Kosovu i Metohiji nismo mogli da kontroli{emo izbore u svim {iptarskim selima. Zna se pouzdano da [iptari nisu iza{li na izbore, a socijalisti su predstavili da su iza{li u ogromnom broju. Ako su radikali dobili ve}inu srpskih glasova, mi smo dobijali samo srpske glasove na Kosovu, zna~i, tukli smo socijaliste. Socijalisti su to nadoknadili falsifikovanim {iptarskim glasovima. Ispostavilo se da je Socijalisti~ka partija na Kosovu i Metohiji stranka [iptara, tamo{wih [iptara, a ne Srba. Recimo, to je jedan veoma upe~atqiv primer o kome mi otvoreno govorimo. Nemamo mnogo medijskih mogu}nosti, ali tamo gde imamo, o tome otvoreno govorimo, nikada }utali nismo. To je ta metodologija. Voditeq: Nadam se da je na{ gledalac zadovoqan odgovorom, a èlimo dobro ve~e slede}em. Gledalac: Dorbo ve~e, ja bih da postavim dva pitawa. Voditeq: Molim vas da se predstavite. Naàlost, zaista vas lo{e ~ujemo, javite se ponovo. Jedno pitawe od Radisava Kolarevi}a, koje je tako|e stiglo na na{u adresu i glasi ovako: Pet godina je pro{lo od kada su na{i sinovi ratovali i ginuli, a jo{ nije obezbe|eno mesto u dru{tvu hiqadama invalida, roditeqima palih boraca, wihovih supruga i dece. [ta vi mislite o tome? Dr [e{eq: To }e biti prioritet Srpske radikalne stranke ~im osvoji vlast. Prona}i }emo sredstva za jednu efikasnu za{titu svih porodica palih boraca, za efikasnu za{titu svih ratnih invalida, svih u~esnika ovoga rata. Sredstva se mogu prona}i. Dokazali smo na posledwoj sednici Savezne skup{tine da se u sada{wim buyetskim sredstvima, u buyetu za 1997. godinu, moè na}i u{teda od milijardu dinara. Te u{tede bismo postigli otpisuju}i neke aktivnosti koje ne pripadaju dràvi kao takvoj, a dràva se jo{ uvek razme}e u nekim stvarima u kojima nije neophodno da koristi buyetska sredstva, a tamo gde je potrebno da se maksimalno angaùje ona to pitawe zapostavqa. Voditeq: Nadam se da }emo imati vi{e sre}e sa telefonskim vezama, dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Hteo bih da zahvalim na mogu}nosti da Vojislava [e{eqa moèmo da pitamo na ovaj na~in. @eleo bih da mu postavim dva pitawa. Voditeq: Vi ste? Gledalac: Arsi}. Kako vi obja{wavate da su qudi u jednopartijskom sistemu, koji vi i ostale opozicione partije osporavate, ìveli boqe nego u ovom vi{epartijskom sistemu? Ne znam koliko uspe{no radi Odbor Srpske radikalne stranke u Aran|elovcu. Dr [e{eq: Nismo ba{ najzadovoqniji radom na{eg odbora, ali nije ni lo{. Mislim da imamo jedan solidan Odbor u Aran|elovcu koji bi
107
morao da bude boqi. O~ekujemo da }e nam se prikqu~iti novi ~lanovi, novi simpatizeri i da }emo slede}e izbore do~ekati mnogo spremniji nego {to je to bio slu~aj sa ovim iz novembra meseca. [to se ti~e va{eg prvog pitawa, mislim da je o~igledno, gospodin je govorio da je ìvot bio boqi pod komunisti~kim reìmom nego sada pod vi{epartijskim. To je su{tina pitawa, ako se ne varam, samo sam hteo da mi vi potvrdite. Mislim da to nije ta~no. Pod komunisti~kim reìmom nismo imali slobodu, nismo imali demokratiju. Nema dobrog ìvota bez slobode i demokratije. Za jednu re~ qudi su hap{eni, mislim da je u Aran|elovcu bio slu~aj da su neki mladi}i hap{eni i da im je su|eno zato {to su pokazivali neka ~etni~ka znamewa. To je bilo negde krajem 80tih godina, ako me se}awe dobro sluì. @iveli smo u uslovima diktature. I{lo se za jednu re~ na pet godina robije. Ako gospodin misli da se ìvelo ekonomski u boqim uslovima, ni to nije ta~no. @iveli smo od kredita, a sada treba i na{i unuci da ispa{taju vra}aju}i dugove koje im je taj reìm ostavio u amanet. Dvadeset milijardi dolara bio je dug te komunisti~ke Jugoslavije, a da ne ra~unamo ovu otetu, takozvanu staru deviznu {tedwu. @ivelo se od kredita, te pare su pro}erdane, potro{ene pa zbog toga moramo da ispa{tamo. To je bio generator ekonomske krize, a nasledili smo je iz tog komunisti~kog poretka. Dakle, mi smo dobro ìveli. Mo`da je u jednom trenutku izgledalo da ìvimo boqe nego {to se moglo realno u tom trenutku, ali sada ispa{tamo. Nismo zdravo ìveli. @iveli smo iznad svojih mogu}nosti, a na{i sinovi, na{i unuci }e zato ìveti mnogo, mnogo lo{ije. Voditeq: Pitawe vezano za Radosava Jovanovi}a. Zabeleèno je da }e se smawiti priliv stanovni{tva iz unutra{wosti u ve}e gradove. Dr [e{eq: Mislim da je reìm ve{ta~ki forsirao razvoj nekoliko velikih gradova, a da je zapostavqao ekonomski razvoj u unutra{wosti. Prvo, od Drugog svetskog rata naovamo selo je uni{tavano. Ve{ta~ki je stvaran proleterijat. Pravqene su velike industrijske koncentracije radne snage. Ta radna snaga je, naravno, pretvarana u robu, mada su to poku{avali prikriti demagogijom o radni~kom samoupravqawu i sli~nim glupostima. Dok je bilo stranih kredita i dok je Amerika davala bespovratnu pomo} Titovom reìmu, koja bi Tita dràla na distanci od Sovjetskog Saveza, nekako se moglo u svemu tome plivati. Kada je nestalo bespovratne pomo}i i kada su nas ti strani krediti doveli do gu{e u bedu i o~ajawe, sve je po~elo da puca. Ni jedna fabrika nije podizana na osnovu nekih ekonomskih kategorija, dobrih ekonomskih prora~una i ti qudi su na silu naterani da napuste selo, umesto da se selo razvija. Imali smo mogu}nost za razvoj takozvane male privrede, da zaista budemo konkurent na stranom trì{tu. Imamo zdravu proizvodwu, a ve{ta~ki su stvarani veliki gradovi u kojima danas narod gladuje. Tipi~an je primer Kragujevca, koji je po~ivao na Zastavi, pre svega na Zastavi. Zastava je do{la u krizu, Kragujevac je danas mrtav grad. U Kragujevcu gotovo ni{ta ne funkcioni{e, a reìm nije u stawu da hrabro iskora~i iz ove krize. Da smo mi, radikali, na vlasti, mi bismo Japancima, recimo, ponudili celu Zastavinu fabriku besplatno,
108
potpisali bismo ugovor o poklonu, a da se Japanci obaveù da za period od 20, 30 godina ne}e smawivati broj zaposlenih. Samo je to bitno, da se ne smawi broj zaposlenih, da qudi ne idu na ulicu. Oni bi uveli novu tehnologiju, ostvarivali profit. Ciq bi im bio da ostvare {to ve}i profit, a da bi to postigli moraju da stimuli{u radnike dobrim platama. Odjednom bi ta fabrika bila pokreta~ mnogih drugih industrijskih grana, a ovako, reìm jo{ uvek tavori u situaciji u kojoj i{~ekuje da neko spoqa d novac, kako bi ~elnici reìma raspolagali sa tim novcem. Tako su pro}erdani i raniji strani krediti. Dobijen je kredit, recimo, za autoput Beograd Ma|arska granica. Pola tog kredita je pokradeno, ura|ena je samo jedna traka do iza Novog Sada, druga traka nije ni zapo~eta. I sve je stalo. Sada se ne{to ponovo radi na tome. Kredit je bio dodeqen za celi autoput. Najve}i je zlo~in ovog tipa dati reìmu novac. Dràva ne treba da uzima novac za privrednu investiciju, dràva treba privatnicima da stvori uslove da oni sami ulaù novac, da snose rizik poslovawa, a da se snalaze prema svojim sposobnostima. Takvu bi dràvu mi, radikali, kreirali. Rekli bismo: dajemo takve i takve uslove, vi finansirajte, vi investirajte, raspolaìte profitom, nama je bitno da nam smawujete broj nezaposlenih i da pla}ate uredno poreske obaveze. Umesto da dràva svake godine baca novac za davawe bednih plata radnicima Zastave, dràva bi imala na svojoj teritoriji jednu zdravu fabriku koja bi pla}ala poreze. Tim bi se porezima zadovoqavale mnoge druge socijalne, zdravstvene i obrazovne potrebe. Sa druge strane, ne bi imala na grba~i nekoliko desetina hiqada radnika koji sada bukvalno nemaju {ta da rade, a gladna usta treba nahraniti. Skoro svaki od tih radnika ima svoju porodicu, svoju decu. Ne moè on deci da objasni {to nemaju hleba, zato {to fabrika ne radi i {to je kriza, {to je nesposoban reìm itd. Voditeq: Dorbo ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, Milutin Petrovi} ovde. Hteo bih da pozdravim gospodina [e{eqa i da mu postavim tri pitawa. Prvo, interesuje me kakvo je mi{qewe gospodina [e{eqa o ènama koje su bile u politici kroz istoriju srpskog naroda, mislim na gospo|u Pe{i}, na gospo|u Dra{kovi} i drugaricu Miru? Kako je mogu}e da se dogodi ~oveku da bude proteran, da se vrati i bude na listi za izbore, mislim na Sulejmana Ugqanina? Ko su Veselinov i ânak? Na kraju, smatram da ste do sada jedino vi i va{a stranka kao i Demokratska stranka Srbije ostali dosledni u svojim izjavama. Zato me interesuje da li }e do}i do ujediwewa ove dve stranke, {to je u interesu Srbije? Hvala. Dr [e{eq: Postavili ste vi{e pitawa, nadam se da }emo sve zapamtiti. [to se ti~e èna u politici, znate, mi imamo tragi~nu situaciju jo{ iz sredweg veka, jo{ od vremena Jerine koja je zidala Smederevo i stra{an kuluk na narod bacila, narodu nametnula. Imamo i lo{e primere kraqice Natalije za vreme kraqa Milana, zatim Drage Ma{in, ène kraqa Aleksandra Obrenovi}a. Ta sudbina nam se, izgleda, ponavqa na jo{ tragi~niji na~in. Nemam ni{ta protiv toga da se ène angaùju u
109
politici, ali ène treba da se angaùju u politi~kim partijama, samostalno, da idu na izbore i da na osnovu ste~ene popularnosti i sposobnosti u~estvuju u kreirawu politike. Zaista tu nemam nikakvih predrasuda, ali da neka èna zahvaquju}i tome {to je supruga nekog politi~kog mo}nika po~iwe vaninstitucionalnim putem da grabi velike prerogative, da se tako direktno me{a u politiku za mene je to nedopustivo. Mislim da je to neprirodno stawe koje ovu krizu, u kojoj se ionako nalazimo, jo{ vi{e produbquje. Moja èna se nije bavila politikom pre nego {to je mene upoznala, pre nego {to se za mene udala. Nema potrebe ni sada da se bavi politikom. Ona sedi kod ku}e, ~uva decu, mene sledi, ali se ne me{a u politi~ki javni ìvot. Da se ona bavila politikom pre nego {to sam je upoznao, da je bila sposobnija, da je bila efikasnija, uspe{nija, mo`da bih ja sedeo kod ku}e i ~uvao decu, a ona bi nastavila svoju politi~ku karijeru. Znam da }e se sada Tomislav Nikoli}, koji je u susednoj prostoriji smejati kada ovo ~uje, ali ja zaista mislim tako. Oni qudi koji ne mogu da se postave u svojoj porodici kao doma}ini {to bi rekao na{ narod, kako mogu u dràvi, kako mogu u politi~koj partiji? Recimo, kada je krenula Jugoslovenska levica koju predvodi èna Slobodana Milo{evi}a, ona se kao pijavica uhvatila za Socijalisti~ku partiju. Ona najvi{e razara Socijalisti~ku partiju. Nije meni krivo, ta Jugoslovenska levica nam se pokazala kao najboqi saveznik. Ona je vi{e rasturila Socijalisti~ku partiju nego sve opozicione stranke zajedno. Me|utim, to je jedno neprirodno stawe. To je stranka koja nije mogla 2-3 odsto glasova da osvoji na izborima, a sada ima 20 poslanika u Saveznoj skup{tini. @ena Vuka Dra{kovi}a iza|e na demonstracije, pa po~ne javno da preti bacawem bombi, poziva na pu{ke, na oru`je, na ubijawa, na lin~ovawa, na prebijawa policije; vi{e i ne znam {ta je sve radila. To je meni nezamislivo i neprihvatqivo. Voditeq: Drugo pitawe se odnosilo na one koji se nalaze na poternici pa se onda kandiduju na listama... Dr [e{eq: To je tako|e svojevrstan skandal kojim reìm ru{i pravni poredak. [ta tu reìm pokazuje? Da poternica nije na dobrim argumentima zasnovana, ja u to ne verujem. Mislim da je poternica bila zasnovana na validnim argumentima. U tom slu~aju pokazuje mogu}nost opasne samovoqe. Ako je po voqi reìma da se neko krivi~no goni, taj }e biti krivi~no gowen, ukoliko nije po voqi reìma da se neko krivi~no goni, on ne}e biti gowen bez obzira {ta je uradio. To reìm demonstrira na primeru Sulejmana Ugqanina. Pokazuje da neko moè da se goni iz ~isto politi~kih razloga, a moè da se odustane od gowewa ako je to u korist onome ko je na vlasti. Time se ru{i pravni poredak. Pravni poredak to ne moè da podnese. [to se ti~e Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije, postojala je inicijativa u prvoj polovini pro{le godine da na{e dve stranke idu zajedno na izbore, da sklope koaliciju. êtiri meseca smo pregovarali sa Vojislavom Ko{tunicom, nudili smo mu izuzetno dobre uslove, nudili smo mu ve}i postotak, ve}i procenat poslanika nego {to
110
je imao na prethodnim izborima, ali smo saznali da je on u isto vreme pregovarao sa vo|ama koalicije Zajedno, da je sedeo na dve stolice pa ko mu vi{e ponudi, pona{ao se kao trgovac u politici. îm smo to saznali po~etkom juna meseca rekli smo hvala ti ne treba{ nam vi{e, idi sa wima, sa wima ti je mesto. Ko{tunica je i oti{ao sa kolaicijom Zajedno, pa se posle razo~arao i napustio koaliciju Zajedno. Mislim da je on toliko gre{aka u politici napravio da je upropastio jednu solidnu stranku kakva je bila Demokratska stranka Srbije, da bi mu bilo najboqe da se povu~e iz politike. Sam je priznao da su na wega vr{eni stra{ni pritisci da ide sa koalicijom Zajedno, sa \in|i}em i Dra{kovi}em. Objavqeno je u {tampi da je bio predstavnik ameri~ke ambasade, koga je interesovalo samo to da DSS ne ide sa radikalima na izbore. îm je to postigao, razgovarao je o lepom vremenu, razgovarao o bezna~ajnim temama. Sigurno je, da su radikali i DSS iza{li sa jedinstvenom listom da bismo uspe{no tukli koaliciju Zajedno na izborima i da bismo u mnogim izbornim jedinicama bili mnogo boqi od socijalista. Ako ne bismo u potpunosti tukli socijaliste, onda bismo bili veoma blizu i opasno bismo ih ugroàvali na ovim republi~kim izborima. Ovako, Ko{tunica je tu mogu}nost da se ujedine nacionalne, patriotske snage upropastio i krenuo sa onima koji o~igledno vode izdajni~ku politiku. Sam je pao, sam se razbio, {ta mu ja tu mogu? Sada su velika previrawa u Demokratskoj stranci Srbije, mnogi traè wegovu ostavku. Stranka se cepa na nekoliko krila, op{tinski i okru`ni odbori odbijaju poslu{nost, otkazuju poverewe Glavnom odboru itd. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, ja sam Strahiwa. Pozdravqam gosta u studiju i celu ekipu Televizije Neutron. @eleo bih gospodina Voju da pitam... Cenim gospodina Vojislava jo{ od wegovioh mladih dana zato {to je kao mlad i vredan u svojoj struci i nauci dosta postigao. Bio je disident u komunisti~kom reìmu. Ima profesionalne ideje itd. U jednom periodu, dok je bio u zatvoru, objavio je kwigu pisama, pisma gospodina Voje [e{eqa. Predloìo bih gospodinu, bez obzira {to ih je on napisao, da istu tu kwigu jo{ jednom pro~ita. Daqe, ja bih ovde rekao moje li~no mi{qewe. ôvek koji se bavi politikom ne moè biti iskren pisac. U ovoj situaciji, kakva je sad kod nas, gde postoje na jednoj strani vlast, a na drugoj strani koalicija Zajedno (to su neki koji protestuju i bune se zbog nekih nepravilnosti), gospodin Vojislav li~no u interesu svom, u interesu svoje stranke provodi kampawu za neko budu}e vreme, koje on predose}a da }e vrlo brzo do}i. Da li je to u interesu naroda, da se sada jo{ delimo na neke tri-~etiri struje, ili je u interesu naroda da na|emo zajedni~ki jezik? Ne vidim da celokupno rukovodstvo niti jedne od tih stranki koje se javqaju, pa ni ove stranke koju vodi gospodin Vojislav, radi na tome da se ovaj trenutni problem re{i brzo i efikasno. Narodu treba samo posla i hleba, a narodu je poprili~no te{ko i mislim da je najbrojniji deo qudi ostao jo{ uvek tamo gde nije ni jedna stranka. Molio bih gospodina dr Vojisla111
va [e{eqa da ne{to o tome {to sam ja rekao kaè. Wemu li~no i wegovoj stranci èlim uspeh u demokratskom radu i na politi~koj, partijskoj pozornici ove dràve gde treba biti demokrata, ali iskreni demokrata. Hvala vam i prijatno. Dr [e{eq: Zaista sam mnogo kwiga objavio, ali ni{ta u tim kwigama nema ~ega bih se danas stideo, ~ega bih se danas odricao. To niko drugi od danas istaknutih politi~ara ne bi mogao za sebe da kaè ni politi~ara iz reda reìma, ni politi~ara iz reda opozicionih stranaka. Sve ono {to jedan politi~ar radi, radi sa sve{}u da }e to imati odre|ene posledice na wegov politi~ki rejting, na wegov kredibilitet, na wegov uspeh na budu}im izborima. Sve {to ja radim je na izvestan na~in politi~ka kampawa za slede}e izbore. Moj je ciq da pridobijem {to vi{e glasa~a za Srpsku radikalnu stranku i za sebe li~no, ako budem kandidat za neku visoku dràvnu funkciju. Mislim da je komunisti~ka zabluda da su svi politi~ari nepo{teni, neiskreni, pokvareni, ovakvi, onakvi. Takve smo politi~are upoznali u komunisti~kom periodu. Me|utim, kada politi~ar èli uspeh na duge staze i da ga narod pamti kao dobrog i uspe{nog, on mora izuzetno da vodi ra~una o moralnim kategorijama, o etici. Onaj ko se sluì nepo{tenim metodama, ko nije iskren, ko ne voli istinu, ko ne voli pravdu, taj ne moè da postigne uspeh na duge staze. Takvog ~oveka }e sigurno jednog dana omalovaàvati, ismejavati, praviti karikature od wega, optuìvati za sve ono {to je lo{e. Danas na politi~koj sceni imamo iskrene i po{tene politi~are, imamo i one koji to nisu, ali ne bi vaqalo da smo svi u jednom taboru, onda ne bi bilo demokratije. Su{tina demokratije je da postoji vi{e politi~kih partija koje se me|usobno neprekidno sukobqavaju. Partije se sukobqavaju pred o~ima naroda, narod to posmatra, procewuje i opredequje se za onu partiju koja mu uliva najvi{e poverewa. Tako bi trebalo da bude i u na{oj zemqi. Naravno, sve ono {to mi, radikali, radimo, smi{qeno je da postignemo {to boqe rezultate na slede}im izborima i ja to ne krijem. Ciq nam je da pobedimo i stranke levog bloka i partije iz koalicije Zajedno, da jedne i druge politi~ki potu~emo i elimini{emo sa politi~ke scene. Trudimo se da taj ciq postignemo. Ne moèmo sa socijalistima i levi~arskim blokom zbog sasvim konkretnih razloga nacionalnih, ekonomskih, politi~kih, socijalnih itd. Ne moèmo ni sa strankama iz koalicije Zajedno, jer su oni za nas jo{ lo{ija varijanta. Moramo da pobedimo sami i jedne i druge. Kada }emo pobediti? Kada ubedimo srpski narod da zasluùjemo wegovo poverewe. [to ga pre ubedimo, pre }e nam se to poverewe ukazati. Ako ne uspemo da ubedimo srpski narod da zasluùjemo wegovo poverewe, onda ne}emo do}i na vlast. Ko nam je onda kriv? Krivi smo mi sami {to nismo bili dovoqno ubedqivi. Nismo bili dovoqno sposobni. Nismo bili dovoqno promu}urni, inteligentni, pametni itd. Trudimo se da sve to budemo, kako bi {to pre zasluìli poverewe naroda. Voditeq: Voja Cerovi} pita o istini oko dr Avramovi}a. Dr [e{eq: Socijalisti su Avramovi}a koristili samo u propagandne svrhe. Setite se kako su sa wime mahali kao barjakom. Mesecima
112
nismo mogli oka otvoriti, svaki dan Avramovi} na radiju, na televiziji, u {tampi, daje razna obe}awa svima redom: radnicima, seqacima, studentima, intelektualcima, lekarima, penzionerima, nezaposlenima. Nema kome nije obe}avao, ni jedno obe}awe nije ispunio. Setite se onih Avramovi}evih zlatnika. Pro{le godine sam uzdu` i popreko prokrstario celu Srbiju. Bukvalno smo i{li od sela do sela. Nekoliko stotina sela smo, Tomislav Nikoli} i ja, obi{li pro{le godine u predizbornoj kampawi, ja nigde nisam sreo ni jednog jedinog seqaka koji je dobio za svoje poqoprivredne proizvode onaj famozni Avramovi}ev zlatnik. Setite se koliko je mahao Avramovi} tim zlatnikom. Svesno je obmawivao narod. To je samo jedna ideolo{ka propagandna podvala i ni{ta vi{e. Ni{ta ne stoji iza toga, ni{ta konkretno i ni{ta opipqivo. Nikada ni jedan program nije postojao. Nema programa Avramovi} I, Avramovi} II. To kao program ne postoji. Dokazali smo to u Saveznoj skup{tini. Tada smo jo{ imali direktne televizijske prenose. Dokazali smo da tu ni{ta ozbiqno nema. Dinar je postao ~vrst prestankom {tampawa novca bez pokri}a i ni{ta vi{e, a kad se malo novca do{tampa dinar pada. îm se prestane do{tampavati, dinar je stabilan, ali to ne zna~i ekonomsko ozdravqewe. Samo imamo relativno stabilnu valutu, nemamo ekonomskog procvata. Kakva nam korist {to je dinar relativno stabilan kada nemamo dinare, kada radnici sa velikim zaka{wewem primaju bedne plate, penzioneri bedne penzije, kada de~ji dodaci kasne po 6-7 meseci, invalidnine i sve ostalo, kada je vi{e od milion nezaposlenih u Srbiji? Koji je pomak napravqen za vreme Avramovi}a, ekonomski pomak? Koji je socijalni pomak napravqen? Nijedan! Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Imam pitawe za gospodina [e{eqa. Voditeq: Vi ste? Gledalac: Zovem se Golubi}. Da li moè da nam se desi Rumunija iz vremena âu{eskog u ovoj situaciji? Da li ima ifnormacija {ta je sa na{im parama na Kipru, ima li informacija da li mogu da se vrate, i o gospo|i Borki koja ~uva na{e pare, i kako gleda na Arkanov potez, Stranke srpskog jedinstva? ûla se informacija da ste ga izbacili iz Zemuna, da li je to ta~no? Dr [e{eq: Mnogo je para odne{eno na Kipar, pa ima problema sa wihovim vra}awem, jer Amerikanci nalaze mnoge metode wihovog blokirawa. Dosta tih para je oti{lo na privatne ra~une, negde se evidencija izgubila. Jedan deo novca je prebacivan u Kinu. ûjem da se sada ne{to prebacuje u Ju`nu Afriku. Tu se vr{e stra{na me{etarewa. Ako do|emo na vlast, ima}emo mnogo, mnogo posla i muke da bi se sve to ispitalo, da bi se sve istraìlo i da se vrati ono {to je narodno, da se vrati stara devizna {tedwa, da se vrate ulozi Jugoskandika, Dafiment banke itd. To su sve bili na~ini da se narod opqa~ka i da se tim narodnim parama neko drugi koristi i zloupotrebqava ih. @eleli bismo da izbegnemo rumunski sindrom u na{oj zemqi, da izbegnenmo krvoproli}e, da izbegnemo promenu vlasti na ulici. @elimo da se vlast promeni na demokratskim, parlamentarnim predsedni~113
kim izborima, a ti izbori svakako moraju da se odrè ove godine. Rumunski sindrom bi bio veoma opasan, izazvao bi velike `rtve. Ko }e posle roditeqima poginulih sinova da objasni kakva je svrha wihove pogibije? Kada se brani otaybina, svi treba da se izlaèmo rizicima, svi treba da budemo vojnici otaybine i mi, i na{i sinovi, i na{i o~evi ako su ìvi, ali u unutra{wim politi~kim sukobima srpska krv ne sme da se prolije. Nema Srbija dovoqno sinova da bi ih `rtvovala u nekim unutra{wim politi~kim borbama. [to se ti~e Arkana i wegovih kockarnica, mi nemamo predrasuda ni prema kome li~no. Samo traìmo da se zakon strogo po{tuje, da se postupa prema zakonskim normama. Zakon mora da po{tuje i Arkan i svaki drugi gra|anin. Ako po{tuje zakon, nema od ~ega da strepi, ako ne po{tuje zakon, onda }e do}i pod udar tog istog zakona. Mi, radikali, u Zemunu nismo osvetoqubivi, mi nismo revan{isti. Nikoga ne progonimo zato {to nam je politi~ki protivnik, zato {to nam se ranije zamerio itd., mi samo insistiramo na doslednoj, strogoj primeni zakona. Tamo gde se zakon kr{i, sankcije moraju da se primewuju. To je su{tina na{e sada{we lokalne vlasti. To je su{tina svih na{ih postupaka. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Hteo bih da pitam dr Voju {ta misli o nama, borcima koji smo bili u borbi? [ta misli daqe sa nama? Druga stvar, ako tako ve} pri~a o srpstvu, {ta misli da li je kum svetiwa? Dr [e{eq: Sa na{im borcima i prvoborcima iz ovog rata de{ava se ne{to sli~no kao sa borcima iz Prvog svetskog rata i ratnim invalidima. Mnogi su u veoma bednoj socijalnoj situaciji. Reìm zapostavqa re{avawe wihovih problema. Komunisti su po tom pitawu bili mnogo boqi prema svojim borcima. Oni su one, i koji su zasluìli i one koji nisu zasluìli, mo`da mnogo vi{e one koji nisu zasluìli, obezbe|ivali za ~itav ìvot i stanovima, i dobrim penzijama, i drugim privilegijama. Kod nas se sada prema borcima iz ovog rata reìm pona{a kao i reìm regenta Aleksandra posle Prvog svetskog rata prema srpskim borcima, nosiocima albanske spomenice, u~esnicima Solunskog proboja itd. Vrlo lo{e se, dakle, ophodi prema wima. Smatramo da to treba pod hitno da se promeni. Kada }e se promeniti? Onda kada se promeni vlast u Srbiji. Nemam ja ni{ta protiv da studenti demonstriraju, da studenti {trajkuju, ali kada se studenti kao takvi pojave na ulici sa politi~kim zahtevima onda, to nije prirodno stawe. Politi~ke zahteve postavqa gra|anin. Ne sme da se postavqa pitawe da li je taj gra|anin student, radnik, seqak, nezaposleni, lekar, u~iteq, policajac itd. On je gra|anin, kao takav postavqa politi~ke zahteve. Kada studenti kao takvi demonstriraju i {trajkuju, onda wihovi zahtevi po prirodi stvari treba da budu sindikalne prirode, da se ti~u wihovog statusa u dru{tvu. Ne mogu studenti biti vaqda neka nova avangarda. Zamajavali su nas socijalisti sa radni~kom klasom kao avangardom dru{tva, sada nas zamajavaju da su studenti neka avangarda. Ne mogu studenti biti avangarda. Nekada sam i sm bio student, bio sam univerzitetski profesor. Kao univerzitetski profesor nisam sledio svoje studente, a bio sam u stawu da ih navedem da oni mene
114
slede, ali ih nikada nisam zloupotrebqavao. Kada su me eliminisali, oterali sa profesorske katedre na Univerzitetu, studenti su hteli da se bune, da mi daju podr{ku i dali su neku podr{ku. Nekoliko najistaknutijih studenata sam pozvao u kabinet i rekao: Ono {to ja radim, {to se tu~em sa reìmom to je moja privatna politi~ka borba. Vi ovde studirate, vi treba da zavr{ite fakultet, a kada zavr{ite fakultet, kada se do~epate svoga hleba, onda se opredelite kako }ete daqe, {ta }ete da radite, da li }ete biti protiv reìma ili }ete sluìti reìmu itd. Zbog mene da vi `rtvujete svoju budu}nost, svoju neku karijeru, svoje studije ja to ne bih mogao podneti. Osu|ujem profesore koji zloupotrebqavaju svoje studente u politi~ke svrhe. Svi oni profesori koji su glasali za obustavqawe nastave, da sam ja na vlasti, oti{li bi sa Univerziteta, dobili bi otkaze. Profesor ne sme da bude politi~ar za svojom profesorskom katedrom. On moè da bude politi~ar van fakulteta, van univerziteta. Ako se aktivno bavi politikom na Univerzitetu, onda treba da napusti Univerzitet. Dràvni Univerzitet ne sme biti ideolo{ki, a naàlost, imamo jednog ideolo{kog rektora kakav je rektor Veli~kovi}, koji bi morao da podnese ostavku ili da bude smewen. Imamo zloupotrebu reìma univerzitetskih aktivnosti i imamo ne{to poput dva ovna na brvnu koji se tuku, udaraju se glavama, a mi, radikali, hteli bi da to brvno malo pomerimo, izmaknemo, da oba ovna padnu u reku, zapravo da padnu stranke levi~arske koalicije i koalicije Zajedno. Ne èlimo dobru politi~ku budu}nost ni jednoj, ni drugoj. @elimo da ih politi~ki upropastimo, da ih uni{timo, da ih oborimo sa vlasti ili spre~imo da na vlast do|u. To su interesi srpskih radikala. Otvoreno govorimo o svojim interesima, o svojim ciqevima, o svojim te`wama. Nikada nismo krili ono {to èlimo, ono {to mislimo i ono {to radimo. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Hteo sam da postavim jedno pitawe gospodinu [e{equ. Voditeq: Molim da se predstavite. Gledalac: Tati} Stojan. Kako komentari{e koaliciju Zajedno, kad koalicija dva brata ne moè zajedno, dele se, a {ta da radimo sa ovim drugima? Po{to sam ja tu blizu neka do|e na kafu, da popri~amo. Tu sam blizu. Neka mi objasni tu koaliciju Zajedno. Tri brata se podele, podele se svi, a ho}e da se udruè Vesna Pe{i}, Dra{kovi} i \in|i} gde nikakve sile ne mogu da ih ujedine. Toliko. Dr [e{eq: Ve} sam u toku emisije rekao da ta koalicija nije iskrena, nije na po{tenim pozicijama sazdana. Ta koalicija je obuhvatala pet politi~kih partija: Demokratsku stranku, Srpski pokret obnove, Gra|anski savez, Demokratsku stranku Srbije Vojislava Ko{tunice i Demokratski centar Dragoquba Mi}unovi}a. Oni su osvojili 22 poslani~ka mandata u Saveznoj skup{tini, a uop{te nisu u stawu da se dogovore oko raspodele tih poslani~kih mandata. Jedan raspored su dogovorili pre izbora. Desilo se da Srpski pokret obnove ima 6 mandata vi{e u Saveznoj skup{tini nego {to je bilo proporcionalno dogovoreno. Srpski pokret obnove ne}e da vrati tih {est mandata, da se rasporede drugim strankama.
115
Ko{tunica je ve} napustio tu koaliciju. Mi}unovi}a ignori{u, a svakodnevne su tenzije i sukobi izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a. Vesna Pe{i} je na strani Zorana \in|i}a, a ranije je bila na strani Vuka Dra{kovi}a. Ovaj sukob izme|u Vuka Dra{kovi}a i studenata, koji se desio nedavno, u kome je Vuk Dra{kovi} studente nazvao idiotima, najupe~atqivije svedo~i o tom unutra{wem sukobu, jer su studenti vi{e pod uticajem \in|i}a nego Dra{kovi}a, zapravo Dra{kovi}evog uticaja tamo skoro da i nema, sav uticaj je koncentrisan u rukama Zorana \in|i}a. Preko odnosa Zorana \in|i}a i Vuka Dra{kovi}a reflektuju se ameri~ko-nema~ki odnosi. Zoran \in|i} je, op{te je poznato, nema~ki ~ovek u srpskoj politici, a Vuk Dra{kovi} ameri~ki ~ovek, mada Amerikanci sa wime ne ra~unaju ozbiqno na duge staze. Kada su oni u è{}em sukobu, o~igledno je da ima nekih trzavica u ameri~ko-nema~kim relacijama na Balkanu. Amerikanci i Nemci ~esto imaju podudarne ciqeve i interese, a nekada im se ciqevi i interesi suprotstavqaju. Kada im se suprotstavqaju ciqevi i interesi, do|e do è{}eg sudara izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a. Voditeq: @elim da vam postavim pitawe o Srpskoj radikalnoj stranci. Kakvi su planovi za ovu izbornu godinu? Dr [e{eq: Prakti~no smo ve} krenuli sa novom predizbornom kampawom. Teìmo svuda, posebno u unutra{wosti, gde god moèmo da obezbedimo gostovawe na lokalnim televizijskim i radio stanicama da to i postignemo. Ve} po~iwemo zagrejavati atmosferu za te nove izbore. Stranku mobili{emo. Mora}emo u [umadijskom okrugu mnogo vi{e da uradimo, jer nismo zadovoqni stawem u na{oj stranci u Topoli i jo{ nekim mestima. Neophodno je da to stawe hitno popravqamo i da se spremnije suo~imo sa spoqnim izazovima. Voditeq: Dorbo ve~e. Gledalac: Dobro ve~e, @ivkovi} Olivera iz Aran|elovca. Najpre bih da pozdravim dr [e{eqa i da pitam kako re{ava probleme u svojoj op{tini. Navela bih i konkretan primer kako je to ovde re{eno, iako me politka ba{ mnogo i ne interesuje. Da li moè? Voditeq: Izvolite. Gledalac: Nave{}u moj konkretan primer. Pre dve i po godine poku{ala sam da otvorim jedno privatno preduze}e, proizvodno. Dobila sam dozvolu, urednu dokumentaciju, me|utim, mom kom{iji, koji ve} duè vreme ne govori sa mnom, to je zasmetalo. On je vr{io pritisak na osobqe u Skup{tini op{tine, od ~ista~ice do predsednika, tako da je uspeo silom, prisilom pre bih rekla, da to izdejstvuje i meni su zatvorili to preduze}e. Sli~no se desilo pro{le godine isto ovde u Aran|elovcu na drugom primeru. Kako biste vi to re{ili u va{oj op{tini u Zemunu? Dr [e{eq: To {to se vama desilo u Aran|elovcu danas je apsolutno nemogu}e u Zemunu. Obavestili smo javnost da ne}emo ni{ta poru{iti ako je legalno i ako je ilegalno sagra|eno. Legalno, naravno, nema nikakvih razloga i za{to bismo poni{tavali ve} donesene odluke, kao {to se vama desilo. Ako je ilegalno ne{to sazidano, ne}emo ru{iti, osim ako ugroàva ìvote qudi, ako se ispre~ilo negde nasred puta, ili na neki drugi na~in nije saobraèno nekim op{tim interesima.
116
I}i }emo ka legalizaciji svega onoga {to je sagra|eno. Ciq nam je da qudi rade. Neprekidno }emo pro{irivati mogu}nosti za privredne aktivnosti, ~ak i te kioske. Gde god je mogu}e postaviti kiosk mi }emo ga postaviti. Boqe da ~ovek sam ne{to radi da ne{to zaradi za sebe i svoju porodicu nego da nam do|e u Op{tinu kao socijalni slu~aj i, vide}ete, ~im po~ne prole}e, u Zemunu }e se zidati na sve strane. U Zemunu je narod upoznat sa svim ovim {to se radi i narod podràva svoju lokalnu vlast u ovim inicijativama. Na{ uticaj u Zemunu je sada mnogo ve}i nego u toku predizborne kampawe. Kada bi se ponovili izbori, mislim da bi radikalska pobeda bila jo{ ubedqivija. Toliko smo toga ve} uradili. Ciq nam je da podstaknemo privatni sektor, da stavimo na raspolagawe sve ono {to zemunska op{tina ima u svojim resursima. Do sada je bio neki indolentan odnos, stajali su placevi, niko ih nije objavqivao na konkursima, izdavao u zakup itd. Niko nije vodio ra~una da se isparceli{u podru~ja pogodna za izgradwu privrednih objekata. Sada nameravamo da isparceli{emo 45 hektara i u toku februara na konkursu raspodelimo za izgradwu privrednih obejkata. Celo jedno podru~je izme|u Vojne ekonomije i Batajnice, na starom batajni~kom putu, 45 hektara bi}e obezbe|eno za privredne aktivnosti. Voditeq: Da li mislite da se va{a politika moè primeniti i na ostale op{tine, da li je to generalni stav radikala? Dr [e{eq: Da, za nas je Zemun ogledna op{tina. Danas mi u Zemunu pokazujemo kako }e to izgledati sutra kada budemo vladali Srbijom. Sve ono {to se moè uraditi u Zemunu moè se uraditi u svim drugim op{tinama. Naàlost, sada{wa vlast u drugim op{tinama ne sledi taj primer. Imamo jednu propalu birokratsku strukturu Socijalisti~ke partije i levi~arskog bloka, a imamo i jednu strukturu vlasti koalicije Zajedno u onim op{tinama gde su oni pobedili na izborima, gde se pokazuju u jo{ gorem svetlu nego socijalisti. Nije nimalo slu~ajno {to tamo gde su ranije vladali uglavnom gube, kao {to je slu~aj sa Topolom. Pokazali su nesposobnost. Pokazali su ve}u korupciju, recimo, u Starom gradu i Savskom vencu u Beogradu, nego socijalisti. Vide}ete, ne}e se ta vlast nigde dugo zadràti, ni u Ni{u, ni u Kragujevcu, ni u Novom Sadu. Pokazuju mnogo veliku pohlepu. Zadovoqavaju svoje li~ne, privatne interese na u{trb interesa gra|ana u svojoj op{tini, a toga kod radikala nema. Veoma smo strogi prema svima, ali najstroìji smo prema na{im ~lanovima ako se ogre{e o moral, o etiku, ako se ogre{e o propise, ako se ogre{e o strana~ku disciplinu. Tu nema milosti. Ne sme ni jedan radikal da se materijalno okoristi ovom na{om vladaju}om pozicijom u zemunskoj op{tini. Politikom se bavimo pre svega iz ideala. Voditeq: Naàlost, pribliàvamo se kraju emisije i imamo vremena da ~ujemo samo jednog gledaoca. Dobro ve~e. Izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Pozdravqam, kako se govorilo nekada, druga [e{eqa. Se}am se dobro [e{eqa jo{ iz Sarajeva, kada je bila pri~a: [e{eqevci su tamo negde. Se}am ga se iz Bijeqine, a radikal sam iz Semberije. Volim [e{eqa. Ovo {to se sada de{ava u Srbiji, ne svi|a mi se. [e{eq je jedno vreme mnogo napadao Milo{evi}a, mi smo ga po117
dràvali. Za{to svoga kuma Dr{akovi}a sada napada? Za{to mu je okrenuo le|a? Koalicija Zajedno, radikali, {ta je to? Zna~i, mi, narod, treba da glasamo za wih i svi oni nam jednostavno okre}u le|a. Socijalisti su nam isto okrenuli le|a, deset meseci kako se ne prima de~ji dodatak. Oni kaù u Srbiji ra|ajte decu. Rodili smo, ja imam troje dece. Deset meseci ne primam de~ji dodatak, a mu` trgovac, prima mizernu platu. Kaù izbeglice! Ko smo mi? Do{li smo u Srbiju, kako smo mi izbeglice u svojoj zemqi? [ta smo mi onda u inostranstvu? Dr [e{eq: Razumeo sam pitawe. Mi, radikali, nikada nismo prestali da napadamo Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju i to se videlo i iz ove emisije. Sa koalicijom Zajedno ne moèmo da se udruìmo, jer su oni jo{ gora varijanta za srpske nacionalne interese. To {to gospo|a, vaqda rodom iz Bijeqine, èli da pobedi koalicija Zajedno mora da ima u vidu da bi to zna~ilo da se ponovo zidaju yamije po Bijeqini, da se ukine Republika Srpska i da ovih milion i ne{to Srba koji su ostali da ìve u Republici Srpskoj tako|e, u traktorskim prikolicama krene preko Drine. To bi im bila perspektiva. Jo{ jednu stvar treba da imate u vidu: Milo{evi}a smo podràvali dok je on branio Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, zapadne srpske zemqe. On ih je u jednom trenutku branio i nama, radikalima, je dao oru`je za vi{e od 10.000 dobrovoqaca koji su se borili na svim frontovima. Vuk Dra{kovi} je neprekidno bio protiv zapadnih Srba i wihove svete borbe za slobodu i ~uvawe srpskih ogwi{ta, srpskih zemaqa. To nikako ne moèmo zaboraviti. Osu|ujemo Milo{evi}a {to je promenio nacionalnu politiku za 180 stepeni, napustio srpske nacionalne interese, a osu|ujemo i Vuka Dra{kovi}a {to je tim srpskim nacionalnim interesima okrenuo le|a jo{ 1990. godine. Ne moèmo mi sa onima kome je Izetbegovi} ve}i prijateq od sopstvenog naroda. Ne moèmo mi sa onima koji sluè Amerikancima i Nemcima, koji sluè zapadnim silama koje su bombardovale srpsku decu, srpska sela i gradove u Republici Srpskoj. Nama je draga vlast, mi èlimo {to pre da osvojimo vlast u Srbiji, zaista iskreno to èlimo, iskreno o tome govorimo, ali mi èlimo da osvajaju}i vlast sa~uvamo i obraz. Za qubav vlasti nismo spremni da izgubimo obraz, da okaqamo obraz. @elimo po{teno da upravqamo, èlimo da smo u stawu u svakoj situaciji svakome otvoreno u o~i da pogledamo. Nismo se nikada do sada kompromitovali. Sve {to mislimo uvek kaèmo, a uvek i radimo onako kako govorimo. Nikada nismo slagali. Nikada se nismo sluìli neistinama. Svima smo uvek u lice saop{tavali sve {to mislimo, ni po babu ni po stri~evima. Voditeq: @ao mi je {to nemamo dovoqno vremena da vam postavimo ostala pitawa na{ih gledalaca. Dosta pitawa je stiglo putem telefona, direktno ovde u studio. Zahvaqujemo vam se {to ste otvorili serijal emisija Lice i nali~je, i {to ste do{li u studio Radio-televizije Neutron. Nadam se da }e biti prilike da se ponovo na|emo. Hvala, gledaoci, {to ste bili uz nas; idu}e subote ponovo emisija Lice i nali~je.
118
NE]EMO IH TAKNUTI, SAMI ]E UMAKNUTI

Radio Obrenovac, 4. februar 1997. godine Voditeq: Dobar dan, po{tovani slu{aoci. Sada je 13 ~asova i 12 minuta, slu{ate emisiju Radio Stop, koju danas specijalno emitujemo u terminu izme|u 13-15 ~asova. U dana{woj emisiji govorimo o aktuelnim doga|ajima u Srbiji, a na{ specijalni gost je niko drugi, do dr Vojislav [e{eq, narodni poslanik, lider Srpske radikalne stranke, ~ovek koji se odnedavno nalazi na kormilu Skup{tine op{tine Zemun. Od ovog ~asa, po{tovani slu{aoci, na{e telefone otvaramo i za vas. U narednih dva sata moète da nam se pridruìte u razgovoru. Ukoliko èlite direktno da u~estvujete u na{ej emisiji, onda pozovite telefon 871-701, a ukoliko èlite da va{e pitawe bude samo zapisano, a onda upu}eno dr [e{equ, koristite telefon 871-439. Dozvolite da najpre pozdravim na{eg gosta. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobro nam do{li. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: Niste prvi put ovde kod nas. Kako se danas ose}ate? Dr [e{eq: Lepo kao i svaki put, ~etvrti-peti put. Voditeq: Zaista nismo brojali, vi ste ~ovek koji je ve} navikao na ovaj na{ studio, na ovaj ambijent. Do sada smo sa vama razgovarali uglavnom kao sa liderom Srpske radikalne stranke, kao sa poslanikom u Saveznoj skup{tini, a ovog puta pruà nam se prilika da razgovaramo i sa predsednikom jedne od beogradskih op{tina. Kako se ose}ate u toj ulozi? Dr [e{eq: Na{ao sam se na mestu gde ima mnogo posla, gde ima mnogo problema. Od prvog dana mi, radikali, zasukali smo rukave i rezultati nisu izostali. Rezultati se ve} vide, ose}aju, narod ih prepoznaje i mislim da smo na dobrom putu. Voditeq: O poslovima koji su vezani za Skup{tinu op{tine Zemun razgovara}emo ne{to kasnije. Mislim da bi za sve na{e slu{aoce, a i za nas bilo najinteresantnije da ovog ~asa krenemo od aktuelne situacije u Srbiji. Budite qubazni pa prokomentari{ite kako gledate na sve ono {to se doga|a u Srbiji ovih dana? Dr [e{eq: U{li smo u novu fazu politi~ke krize. Produbquje se ekonomska i socijalna kriza i to je o~igledno, a nova faza politi~ke krize prouzrokovana je, pre svega, gre{kama vlasti. Vlast je glavni krivac {to je do toga do{lo. Mi, radikali, smo vlast na vreme upozoravali, pre godinu ili dve, kada su krenuli sa sistematskim gu{ewem javnih medija i naro~ito kada su ukinuli direktne televizijske prenose skup{tinskih sednica. Upozorili smo ih da na taj na~in gase posledwi tra~ak javnosti u radu dràvnih organa i da }e im se onda politika preneti na ulicu. To se i desilo. Nezadovoqstvo je neprekidno raslo, tiwalo i provalilo u jednoj bujici nakon drugog izbornog kruga na lokalnim izborima. Neki slu~aj je hteo da se to poveè gotovo spontano sa politi~kim protestom stranaka iz koalicije Zajedno povodom poni{tavawa izbornih rezultata u pojedinim op{tinama u Srbiji, ali je o~igledno da
119
koalicija Zajedno nije motorna snaga tih javnih protesta i da su motivi qudi koji u~estvuju u javnim protestima mnogo dubqi, da su vezani za wihov ekonomski poloàj, socijalnu situaciju, da se politi~ko nezadovoqstvo {iri zbog konkretnih problema za koje je vlast kriva. Vlast, naàlost, ne pokazuje dobru voqu da te probleme {to brè re{ava. Ovde je jedna konkretna politi~ka {teta napravqena i zbog toga {to su ovi javni protesti, jednu prakti~no mrtvu grupaciju kakva je koalicija Zajedno, koja je poraèna do nogu na saveznim izborima, vratili u ìvot. To je ono {to se nama, radikalima, ne svi|a. Sa druge strane, ne svi|a nam se ni to {to vlast ne pokazuje da je uop{te svesna situacije u kojoj se dràva na{la, u kojoj se narod na{ao i ne povla~i one poteze koji bi bili neophodni ako se imaju u vidu svi ti aspekti problema. Neprekidno smo podnosili zahteve da se problemi re{avaju u institucijama sistema, da se otvaraju skup{tinske rasprave, da se vrate direktni televizijski prenosi, jer ti direktni televizijski prenosi imali su vi{estruku funkciju. Prvo, narod je uvek bio u situaciji da sti~e uvid u rad najvi{ih dràvnih organa, najvi{eg organa vlasti u dràvi. Vlast je na taj na~in bila odgovorna narodu. Svaki poslanik je morao da vodi ra~una {ta govori i kakvu politiku zastupa, jer se sve odvijalo pred o~ima naroda. Direktni televizijski prenosi su imali funkciju izvesnog izduvnog ventila za napetosti koje su neprekidno rasle i koje su sasvim prirodne u uslovima politi~ke, ekonomske i socijalne krize i posebno jednom opsadnom stawu koje name}e intervencionizam zapadnih sila i wihovo me{awe u balkanske politi~ke odnose. Me|utim, vlast se na sve to oglu{ila. [to se druge strane ti~e, koalicija Zajedno zloupotrebqava opravdano narodno nezadovoqstvo i najprqavijim sredstvima poniàva narod koji u~estvuje u tim protestima. Od 1944. godine nije se desilo da neko mar{ira pod nema~kim zastavama kroz Srbiju, to se sada desilo na protestima koalicije Zajedno. Zatim, do{lo je do razbijawa nekih javnih objekata, masovnih tu~a, provale bujice mr`we, {to sve nije dobro i {to nas veoma, veoma brine. Mi, radikali, bismo èleli {to pre da padne vlast Socijalisti~ke partije i celog levog bloka, ali ne èlimo da na vlast do|e koalicija Zajedno jer je to za nas jo{ gora varijanta. Voditeq: Kada ste rekli da je koalicija Zajedno prakti~no iskoristila veliki broj onih koji su na ulice iza{li nezadovoqni pre svega svojim materijalnim statusom, vi ste, ako se ne varam, osudili proteste koalicije Zajedno, reagovali ste. Izjasnili ste se i kada su studentski protesti u pitawu. Dr [e{eq: Kao stranka smo se izjasnili, ja li~no isto tako. Nismo mi osudili proteste koalicije Zajedno, smatramo da imaju pravo na javne politi~ke proteste. Osudili smo nasiqe, osudili smo bujicu mr`we koja je bila posebno vidqiva u decembru mesecu na beogradskim ulicama. Osudili smo mar{irawe pod nema~kim i ameri~kim zastavama, dakle, ono {to predstavqa izrazito antisrpske elemente wihove politike. Dovodili su prvo goste iz inostranstva, istaknute srbomrsce: Vanga, Levija, Miksmana qude koji su traìli da se bombarduje Beograd itd. Sve ono {to je najprqavije na svetskoj antisrpskoj sceni pojavilo se sada u
120
formi pokroviteqa lidera koalicije Zajedno, wihovo gurawe stranim ambasadama u Beogradu, tr~awe po instrukcije u Ameriku, Nema~ku itd. To smo mi osudili, a koalicija Zajedno kao regularna politi~ka koalicija, kao politi~ka grupacija koja je na izborima osvojila jedan procenat glasova, mora kao takva da se prizna i ona ima pravo na javne politi~ke proteste. Insistiramo da te proteste prijavquju u skladu sa zakonom, pa da onda nema nikakve wihove krivice ako do|e do nekih sukoba, ako do|e do blokada itd. Oni uporno ignori{u tu zakonsku odredbu, a onda se ~ude {to dolazi do incidenata sa policijom. Nije te{ko da svaki dan prijave te mitinge, protestne {etwe i da za wih situacija bude ~ista da, ako reìm ne{to i preduzeme, onda moèmo da optuùjemo samo reìm da kr{i Ustav, zakone itd. Ako se oni ne drè jedne zakonske odredbe za koju su i opozicione stranke svojevremeno glasale, mislim da je taj zakon donesen 1992. godine, onda daju i argument reìmu za primenu sile i represije tamo gde ne bi moralo da do|e do primene sile. Naravno, smatramo da policija ne bi trebalo da izlazi na ulice, osim kada do|e do reme}ewa javnog reda i mira teèg oblika, recimo, kada do|e do razbijawa, kada do|e do nasiqa, a protest sam po sebi ne bi trebalo da smeta nikome, jer je on jedna demokratska kategorija. Onaj ko organizuje protest treba da vodi ra~una da nekim stvarima ne iritira narod, {to na{ narod kaè zasvirati i za pojas zadenuti. Lupwava u odre|enom vremenskom periodu moè da bude simpati~na da to traje 4-5 dana, ako to traje mesec dana i ako ve} po~iwe da smeta qudima i da iritira, a de{ava se to da qudi po~nu i pucati na one koji proizvode neprekidnu lupwavu, onda onaj ko organizuje politi~ki protest tog oblika treba da razmisli da li mu to donosi vi{e {tete od koristi. Voditeq: Odmah da vas pitam, da li ima {etwe, lupwave, zvi`dawa u Zemunu? Dr [e{eq: Vrlo sporadi~no, vrlo retko. Svi poku{aji koalicije Zajedno da masovnije organizuju Zemunce, propali su. Recimo, jedna grupacija, bilo ih je 1.000-1.500 jedne ve~eri je pro{la pored zemunske op{tine. Bio je petak, ja sam primao gra|ane, iza{ao sam na balkon. Oni ma{u meni, ja ma{em wima, neki su mi dobacili crveni vojvodo i tako ne{to, ali meni to ne smeta. Pro|o{e, gra|ani Zemuna im se nisu prikqu~ili. Jednom je i u Batajnici 100-200 qudi pro{lo, ali deca su po~ela najvi{e da zvi`de jer wima je to interesantno. [to se studenata ti~e, nemamo mi ni{ta protiv prava studenata, politi~kih organizovawa i iskazivawa javnog protesta itd, ali studenti kao studenti kada iza|u na ulicu prirodno je da oni imaju sindikalni protest, da se bore za svoja studentska prava, za studentski standard, reìm studija i sve ono {to se vezuje za wihov ìvot i rad na Univerzitetu; a student kada iza|e na ulicu on ne izlazi kao student nego kao gra|anin i zato su mi neprihvatqivi studentski politi~ki protesti. Nemam ni{ta protiv toga, ali onda neka studenti organizuju svoju politi~ku partiju, neka iza|u na izbore pa ako na izborima osvoje odre|eni procenat glasova, prihvati}u ih kao ravnopravnog politi~kog sagovornika. Ovako, o ~emu ja imam sa wima da razgovaram? Ni o ~emu.
121
Za mene su prirodniji protesti koalicije Zajedno nego studenata. Studenti su opet izmanipulisani. Masa studenata na ulicu izlazi zbog zabave. U ovoj krizi i neima{tini to je ipak jedan vid besplatne zabave, ali oni su u svakom slu~aju izmanipulisani. Nekoliko kolovo|a je potpla}eno. Sada se razme}u mobilnim telefonima, skupocenim automobilima. Pare su u opticaju, putuju po inostranstvu. Onaj neokupani Du{an Vasiqevi}, video sam ga neki dan, izgleda da se okupao i povadio one ~etiri min|u{e iz uva, putuje u Ameriku. Tamo je dobio instrukcije i sada on dolazi ovde sa ameri~kim instrukcijama, to je sme{no. Voditeq: Vikali su vam crveni vojvodo, ali vas zaista optuùju da ste vi{e nakloweni levoj opciji, JUL-u i SPS-u. Malo pre ste izjavili da jedva ~ekate da ova vlast padne. [ta je zapravo istina, da li vas optuùju zbog toga {to niste uz koaliciju Zajedno ili iza toga ima jo{ ne{to? Dr [e{eq: Vidite, ja sam ve} {est puta bio u levi~arskim zatvorima, komunisti~kim, socijalisti~kim. Ako je neko progowen pod ovim levi~arskim reìmom, onda je to Srpska radikalna stranka. Ve} sam dva puta u zatvoru bio u skorije vreme. Kompletno rukovodstvo stranke je pretpro{le godine bilo u gwilanskom zatvoru. Tukli su nas, progonili, maltretirali, otimali nam poslani~ke mandate, jo{ uvek nam otimaju. Nemamo mi nikakvih razloga da podrìmo levi~arski blok, niti }emo ga podràti. @elimo {to pre da taj levi~arski blok padne sa vlasti Slobodan Milo{evi}, Socijalisti~ka partija, JUL i Nova demokratija. Voditeq: Da, ali malopre ste... Dr [e{eq: Sve {to ~inimo, ~inimo u tom pravcu. Za nas bi bila katastrofa da socijalisti padnu sa vlasti, a da koalicija Zajedno do|e na vlast, jer bi oni bili jo{ gori. Voditeq: Po va{em mi{qewu, ko je najboqe da bude na vlasti? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka. Za nas ne postoji druga varijanta koju bismo prihvatili. Pokazalo se, gde god je koalicija Zajedno vladala na lokalnom nivou, ulazili su u jo{ gore kriminalne afere nego socijalisti. Setite se Starog grada, Savskog venca u Beogradu, setite se mnogih drugih op{tina. Voditeq: Va{a èqa je, pre ovih izbora, bila da na izborima dobijete jedan jak grad. Dobili ste Zemun. Da li je to ono {to ste traìli? Dr [e{eq: Izbori na lokalnom nivou su se odigrali na ve}inskom principu, koji forsira prvu po snazi stranku, politi~ku grupaciju, daje dobre {anse drugoj po snazi, a vrlo lo{e posledice ostavqa po politi~ke pozicije tre}oj po snazi. Znali smo, jo{ uvek smo u tom trenutku bili realno tre}a snaga, da imamo protiv sebe dve mo}ne koalicije, dva mo}na bloka levi blok i koaliciju Zajedno. U takvim uslovima mi smo veoma zadovoqni izbornim rezultatima, a svoje snage smo upravo koncentrisali u zemunskoj op{tini, tamo smo i uspeli. Tamo smo ubedqivo osvojili vlast, od 55 odbornika 33 su srpski radikali. Imamo apsolutnu ve}inu, i na primeru Zemuna mi pokazujemo kako }e to izgledati kada sutra Srpska radikalna stranka preuzme vlast u celoj Srbiji. Za nas je Zemun ogledna op{tina.
122
Voditeq: Gospodin Tu|man je svojevremeno izrazio ambicije da do|e do Zemuna. Vi ste sada predsednik Skup{tine op{tine Zemun, da li se ose}ate kao ~ovek koji je na braniku domovine? Dr [e{eq: Uvek smo mi, srpski radikali, na braniku otaybine i sada i ne samo u Zemunu. Naravno, sme{no je to da uop{te neko pomi{qa da }e dopreti do Zemuna, jer ima tu mnogo srpskih teritorija koje bi morale prethodno da se pregaze, a mi bismo svaki pedaq srpske zemqe gr~evito branili. Naàlost, nesposobni levi~arski reìm nije bio u stawu da odbrani Republiku Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske. Taj nesposobni levi~arski reìm je izgubio Makedoniju, a doveo je u pitawe i opstanak Crne Gore u zajedni~koj dràvi. Problematizuje se pitawe Kosova, Sanyaka i Vojvodine. Sve su to problemi na koje treba ra~unati. Ali, Srpska radikalna stranka ima pravi odgovor za sve te probleme. Voditeq: Vi ste malo~as pomiwali te izborne rezultate. Ako raspolaèm dobrim podacima, onda ste na saveznim izborima, ako bismo koaliciju razbili po strankama, prakti~no dobili najve}i broj glasova posle Socijalisti~ke partije i JUL-a. Dr [e{eq: Ako bismo i levi blok razbili po strankama, onda smo dobili najve}i broj glasova, onda smo imali vi{e i od socijalista, jer socijalisti su JUL-u priznali mnogo vi{e mandata nego {to realno JUL ima. Priznali su mu mnogo ve}u snagu. Na lokalnim izborima gde je JUL izlazio samostalno imao je negde oko 2 odsto glasova, a socijalisti su mu priznali tre}inu ukupnih glasova levog bloka. Ako se onome {to je levi blok osvojio na izborima odbije tre}ina, a tre}ina odlazi za Novu demokratiju, nema nikakvog razloga, ako se tre}ina ra~una JUL-u da se tre}ina ne ra~una Novoj demokratiji. To su dve stranke sa mo`da podjednakim uticajem u javnosti, onda smo mi, radikali, mnogo ja~i i sami od tre}ine levog bloka. Levi blok je imao negde oko 1.800.000 glasova, a mi smo imali 800.000. Voditeq: Da li ste zadovoqni rezultatima na lokalnom nivou? Dr [e{eq: Da, zadovoqni smo, jer ti rezultati su sledili rezultate na saveznom nivou, ali sam rekao da se na lokalnom nivou primewuje ve}inski izborni zakon pa to nije izraèno kroz adekvatan broj odborni~kih mandata. Voditeq: Jo{ bih da kaèm ne{to o lokalnim izborima. Posebno mi se ~ini da radikali, svejedno {to nisu osvojili ve}inu u lokalnim parlamentima, ipak u mnogim gradovima, u mnogim skup{tinama igraju i te kako zna~ajnu ulogu. Dr [e{eq: U velikom broju skup{tina imamo odbornike, od 1 do 20, recimo, a svuda gde imamo odbornike oni imaju zna~ajnu ulogu. Recimo, u Kragujevcu imamo samo jednog odbornika, ali to je Tomislav Nikoli}, a on dominira kragujeva~kom skup{tinom, ~ita lekcije i odbornicima koalicije Zajedno i socijalistima. U Obrenovcu, recimo, imamo samo jednog odbornika, ali wegova uloga je veoma zna~ajna i on je veoma savestan. Dragi{a Stublin~evi}, doktor veterine, pokazao se kao pravi radikal i odoleva èstokim pritiscima da se prikloni jednom od ova dva bloka. On se ne}e prikloniti ni jednom, jer je takva politika Srpske radikalne stranke.
123
Voditeq: Kako se takva politika pokazala u Pirotu? Da li je istinita tvrdwa da je radikal pre{ao na stranu koalicije Zajedno? Dr [e{eq: Da. Desilo se da su nam ukrali jedan odborni~ki mandat u Pirotu, a jedan i socijalistima. Takav slu~aj se desio u i Zrewaninu i u Titelu, ali znate, to se de{ava. Uvek se na|e ne~asnih qudi, nepo{tenih, slabi}a, kukavica, koji podlegnu nekim pritiscima, ucenama. To su izuzeci koji samo potvr|uju ovo na{e pravilo i govore da Srpska radikalna stranka kao kamen odoleva takvim isku{ewima. Ovde u Obrenovcu qudi iz koalicije Zajedno prave svakakve sviwarije Dragi{i Stublin~evi}u. Vre|aju ga kada iza|e za skup{tinsku govornicu, dobacuju, govore mu ru`ne re~i i tvrde kako je on jedini krivac {to se u Obrenovcu ne ru{e komunisti. [to bismo mi u~estvovali u ru{ewu jednih komunista da na vlast do|u drugi komunisti? Zbog toga {to je koalicija Zajedno, tako|e, sazdana na komunisti~kim osnovama. U ovim sada{wim sukobima i odnosima levog bloka i koalicije Zajedno zapravo se daqe odvija sukob izme|u Milo{evi}evaca i Stamboli}evaca zapo~et na Osmoj sednici. Nije nimalo slu~ajno da u Srpskom pokretu obnove glavnu re~ vode Stamboli}evci, po~ev{i od Ilije Davidovi}a koji je zet Danice Dra{kovi} preko Milenka Vu~eti}a i drugih. [to bismo mi u~estvovali u takvom sukobu? Da je koalicija Zajedno tipi~na levi~arska koalicija svedo~i iskustvo Ni{a. Imao sam tamo na Televiziji Nais zakazano gostovawe, zakupqenu emisiju od sat i po. Deset dana ranije je to najavqivano, vi{e od pola novca su unapred na{i ni{ki radikali platili, a pola sata pred po~etak, emisija je otkazana. Vlasnik te privatne Televizije Nais je rekao da su mu zapretile lokalne vo|e iz koalicije Zajedno da }e kada oni preuzmu vlast ukinuti Televiziju Nais ukoliko ne spre~i moje gostovawe. Voditeq: Kod nas je sasvim druga situacija. Imamo nekog od slu{alaca na vezi, molim vas uzmite slu{alice da biste mogli da ~ujete. Dobar dan, ko nam se javqa? Izvolite. Slu{alac: Dobar dan, ovde slu{ateqka iz Lon~anika, Vackovi} Qiqana. @elimo da pozdravimo gospodina [e{eqa, a najvi{e pozdrava ima od Vackovi} Mom~ila. Toliko. Voditeq: Samo pozdrav. Mislim da je gospodin [e{eq ~uo, hvala na pozdravima u wegovo ime, evo, nama je u me|uvremenu stiglo i nekoliko pitawa koje su na{e kolege u reìji zabeleìle. Prvo je vezano za konstituisawe Skup{tine Obrenovac. @elela bih da to bude posledwi blok u na{em razgovoru. Gospodine [e{eq, Stojanka Ninkovi} vas pozdravqa i pita: Kako konstituisati Skup{tinu Obrenovac? Vi, pretpostavqam, znate kakav je sastav Skup{tine op{tine Obrenovac, znate {ta se sve de{avalo na na{im sednicama, na konstitutivnoj sednici koja je vo|ena u osam nastavaka, va{ ~ovek je ostao dosledan, nije se priklonio ni jednoj strani; Op{tina Obrenovac nije konstituisala svoju Skup{tinu. Dakle, da ~ujemo va{e mi{qewe kako je konstituisati? Dr [e{eq: Na{ radikal Dragi{a Stubli}evi} i daqe se ne}e prikloniti ni jednoj strani. Predlaèmo nove izbore, pa posle novih izbo124
ra da se konstitui{e Skup{tina op{tine Obrenovac. Ne moèmo nikako u koaliciju sa strankama levog bloka, sa Socijalisti~kom partijom, JUL-om i Novom demokratijom. Nikako ne moèmo u koaliciju sa strankama iz koalicije Zajedno, sa Srpskim pokretom obnove, Demokratskom strankom i Gra|anskim savezom, pa makar nikada ne do{li na vlast, mi sa wima ne moèmo. Nama je vlast draga, jedva ~ekamo da do|emo na vlast, ali postoji ne{to {to nam je va`nije od svake vlasti, to je ~ast, obraz, po{tewe, ponos, karakter, dostojanstvo i mi to ~uvamo. Onaj ko u|e u koaliciju, uprkos ovakvom stavu Srpske radikalne stranke, gubi ~ast, obraz, moral, po{tewe, dostojanstvo. Suvi{e bi to bila skupa cena. Jedini na~in da se iz ove situacije iza|e je da koalicija Zajedno i levi~arski blok formiraju zajedni~ku vlast, da u|u u me|usobni savez, {to nas ne bi nimalo iznenadilo i {to ne bi bilo prvi put, ili da se raspi{u novi izbori. O~ekujemo da bismo na tim novim izborima pro{li jo{ boqe nego na ovim. Voditeq: Na to pitawe: {ta daqe, zasigurno ne moète odgovoriti ovako kratko: samo novi izbori. Dr [e{eq: Ne znam {ta daqe. Ne}emo ni sa jednima ni sa drugima; oni ako ne mogu da konstitui{u vlast, onda idemo na nove izbore. Voditeq: O~ekujete li uskoro nove izbore? Dr [e{eq: U Obrenovcu, ako se ne konstitui{e vlast, moraju biti novi izbori, nema tre}eg re{ewa. Ili }e se konstituisati nova vlast ili se ide na nove izbore. Sada onaj ko se boji novih izbora verovatno }e teìti nekim koalicijama; ako se i levi blok i koalicija Zajedno boje novih izbora, onda nije nemogu}e da oni sklope me|usobnu koaliciju da bi izbegli nove izbore. Voditeq: Da vidimo jo{ jedno pitawe, postavio ga je Sloba Jadranin: Gde su ~etnici u Srpskoj radikalnoj stranci, da li postoje? Dr [e{eq: êtnici postoje, svi mi, srpski radikali, smo srpski ~etnici. Ve} tri godine nemamo êtni~ki pokret kao formlano oganizovanu sekciju Srpske radikalne stranke, jer je êtni~ki poket toliko narastao da je nadrastao Srpsku radikalnu stranku. Danas se svi srpski borci za slobodu nazivaju srpskim ~etnicima iz Republike Srpske, iz Republike Srpske Krajine. êtni{tvo nije ne{to {to bi jedna politi~ka partija mogla za sebe da monopolizuje. Za nas je to realizovana stvar, realizovani projekat, realizovani program. Obnovili smo ~etni{tvo, izborili se za wegov legitimitet i sada to ~etni{tvo postoji u du{i srpskog naroda. Sada se svi srpski borci za slobodu nazivaju ~etnicima i neprirodno je da to jedna stranka monopolizuje. Zbog toga unutar Srpske radikalne stranke nema posebne formalne organizovane sekcije ~etni~kog pokreta. Svi smo mi, radikali, ~etnici. Tu nema nikakve sumwe. Voditeq: Pitawe Mikana iz Skele: [ta mislite o {trajku prosvetnih radnika? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je podràla {trajk prosvetnih radnika, jer su prosvetni radnici mo`da u jednom od najteìh socijalnih poloàja. Uvek sistematski zapostavqani, uvek u bednoj situaciji, a re125
ìm nije pokazao dobru voqu da se wihovi problemi razre{e. Reìm jo{ uvek u tome okleva, tek sada im nudi, vaqda, neke isplate za decembar mesec. Podràvamo taj protest i taj {trajk dok je on sindikalne prirode. Voditeq: [ta mislite o onim profesorima Univerziteta koji su se pridruìli protestima u Beogradu? Dr [e{eq: Nemam ni{ta protiv da se oni prikqu~uju kao gra|ani. Svaki gra|anin ima pravo da u~estvuje u politi~kim protestima; ali ako u~estvuju kao profesori univerziteta i ako zloupotrebqavaju svoju univerzitetsku katedru za politi~ko delovawe, mogu da budu otpu{teni iz dràvne slu`be. Reìm je uvek bio mekan po tim pitawima. Reìm je u velikoj konfuziji jer ne zna {ta ho}e, ne zna da obavqa posao, ne zna da vlada i da upravqa. Ovaj reìm proteìra korupciju, kriminal itd. Kod nas bi bio zaveden red. Kada bi se kod nas desilo da profesor zloupotrebi svoju profesorsku katedru u politi~ke svrhe, tog trenutka bi oti{ao sa posla. Ne bi dozvolili da nas niko ucewuje. Kaù {trajk, dobro, mi zatvaramo fakultet, {trajkujte vi, ali nema para. Ako su studenti do{li u Beograd da studiraju pa sada gube dva-tri meseca u uli~nim protestima, mi ne bismo ni{ta popustili oko ispitnih rokova, oko reìma studija. Ni{ta. Neka onda kolektivno izgube godinu. Ko im je kriv? Da li ste vi do{li da studirate ili ste do{li da protestujete? Ako ste do{li da protestujete idite u politi~ke stranke, u~lanite se, ili formirajte svoju stranku. Nemojte svoju univerzitetsku poziciju zato da zloupotrebqavate. Dràva i dru{tvo daju ogromne pare za taj univerzitet, a pare se tako rasipaju. Rekli bismo: Nema vi{e. Ho}ete da {trajkujete? Ho}ete onda vam Univerzitet ne treba. Lepa, velika u{teda. Tu }emo u{tedu dati za penzije, za zdravstvenu za{titu, za {kolstvo, za dru{tvene potrebe. Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta biste u~inili da ste ministar unutra{wih poslova, {ta biste uradili sa onima {to blokiraju saobra}aj u Beogradu? pitawe Mikana iz Skele. Dr [e{eq: Prvo, da sam ministar unutra{wih poslova, selektivno bih koristio policiju. Nikada ne bih policiju slao protiv mirnih demonstracija. Drugo, mislim da je ministar unutra{wih poslova pogre{io {to nije intervenisao kada je koalicija Zajedno razbijala po Beogradu, kada su razbijali zgradu Politike, dràvne televizije, kada je morao da interveni{e. Tada je }utao, policije nigde nije bilo. Tre}e, mislim da je besmisleno da policija blokira pojedine ulice; ako velika grupa gra|ana èli da {eta gradskim ulicama neka {eta. Za{to bi to policija spre~avala? Nema nikakvog razloga da se to spre~ava. Ako to policija spre~ava, onda na taj na~in podsti~e daqe odràvawe protesta, onda vlast pokazuje da joj to smeta i da se toga boji. Time motivi{e demonstrante. Radikalska vlast tako ne bi postupala. Kod nas bi svako mogao da protestuje. Naravno, ne bi smeo da primewuje nasiqe, da razbija. To je su{tina. Voditeq: Da ukqu~imo nekog od slu{alaca. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. @elela bih da pozdravim sve vas u studiju i gospodina [e{eqa posebno zato {to je gost Obrenovca. Htela bih da po126
stavim jedno pitawe: da li bi on mogao ne{to da nam ponudi i u~ini ne{to za Obrenovac? Nemogu}e je izdràti ovu nesta{icu, skupo}u i sli~no. Nemamo ni dobre vlasti. Ne moè ni{ta da se uradi. Da li bi on tu ne{to mogao da u~ini i pomogne Obrenovcu? Dr [e{eq: Za Obrenovac ne bih mogao ni{ta da uradim u smislu pruàwa direktne pomo}i. Ukoliko bi Srpska radikalna stranka postala vladaju}a partija u Srbiji, ube|en sam da bi se pozitivni efekti odmah osetili i videli. Mnogi su sumwali kada smo preuzimali vlast u Zemunu, da }emo bilo {ta mo}i da uradimo, mi smo pokazali da moèmo. Prvi efekti na{eg rada bili su odmah vidqivi. Sada se glas o tome {iri Srbijom. Ube|en sam da bi tako bilo i ako pobedimo na republi~kim izborima, ako preuzmemo vlast u Srbiji. Ina~e, kada je re~ o Obrenovcu, veoma je va`no da se {to pre okon~a projekat izgradwe mosta Obrenovac Progar, da se zemunska i obrenova~ka op{tina direktno poveù. To bi zna~ilo veliku razvojnu {ansu i za Obrenovac i za Zemun. Zapravo, mi smo dve susedne op{tine, ali izme|u nas nema nikakve kopnene veze. Taj toplovod treba da pro|e preko mosta koji treba da bude otvoren za putni~ki i teretni saobra}aj. To }e mnogo zna~iti Obrenovcu i Zemunu. Tu su na{a zemunska sela, pre svega Progar, ali i druga: Petrov~i}, Be~men, Sur~in. Voditeq: Po{to pomiwemo {ta biste sve vi uradili, kaìte onim slu{aocima koji to ne znaju, kakve su to promene u Zemunu od kad ste vi na ~elu ove Op{tine. [ta je to {to ste promenili? Dr [e{eq: Mnogo smo uradili. [to se ti~e same Skup{tine op{tine, uveli smo takvu disciplinu da od 8 do 16 ~asova niko od zaposlenih ne sme da napusti zgradu, osim po specijalnom zadatku, ukoliko treba da ide na teren. Svi moraju da na vreme dolaze na posao, moraju da budu qubazni prema gra|anima. [alterske slu`be su vidno unapre|ene. To je ono ~ime su gra|ani najzadovoqniji. Slu`benik na {alteru uvek mora da bude nasmejan, dobre voqe; ako neko do|e neraspoloèn na posao, on treba da otvori bolovawe, a ne da iza|e na {alter, ako ga ne{to ti{ti u privatnom ìvotu, da istresa na gra|aninu koji se Op{tini obra}a za pomo}. Ukoliko slu`benik na {alteru ne moè gra|aninu odmah da pomogne, onda je duàn da ode sa wim do op{tinske slu`be koja mu moè pomo}i. Op{tina gra|aninu mora da uradi sve ono {to moè da uradi. To je princip. Op{tina mora da bude servis gra|ana u pravom smislu re~i. Oplemenili smo i prostor gde se gra|ani primaju na {alterskim slu`bama. Otvorili smo i {altere RAS banke, da bi gra|ani mogli da uplate razne takse i poreze na licu mesta, po{to su u na{oj zgradi dislocirani i organi poreske uprave. Na taj na~in im se posao mnogo olak{ava. Otvaramo i bife, po{to u toku radnog vremena nema izlazaka, u kome }e i zaposleni u Op{tini i gra|ani koji dolaze u zgradu Op{tine, imati po najniìm gradskim cenama 150 artikala na raspolagawu. Kafane u okolini zgrade Op{tine bile su pune u toku radnog vremena, a vlasnici tih kafana sada se àle na ogroman pad prometa. Zaposleni u Op{tini ne mogu da izlaze iz zgrade u toku radnog vremena. Krenuli smo u veliku akciju izgradwe projekata za neke objekte iz komunalne in127
frastrukture, koji su za Zemun najva`niji. U toku je konkurs za gasifikaciju celog Zemuna. Prikupqamo ponude zainteresovanih firmi i ve} smo objavili konkurs za dodelu parcela za individualnu stambenu izgradwu. Recimo, u Ugrinovcima smo ponudili 63 parcele izbeglicama. Prijavio se 561 ~ovek. Taj posao }emo da ubrzamo, da idemo u ozbiqnije parcelisawe, a ko god bude hteo da zida, ima}e gde. Zatim, postoji problem zemunskog porodili{ta koji }emo, verovatno, re{iti. Na dobrom smo putu. Dajemo u zakup jednu zgradu na 99 godina, a zakupac preuzima obavezu da nabavi opremu prema specifikaciji u vrednosti od oko 1.800.000 dinara. Poku{avamo da ponovo otvorimo zemunsko pozori{te koje ne radi ve} 6 godina. Zaveli smo red u poslovawu sa Poslovnim prostorom, izvr{ili inspekciju wegovog dosada{weg poslovawa. Bilo je mnogo nepravilnosti, mnogo kriminalnih radwi. Mnogi zakupci su po niskim cenama dobijali poslovni prostor, a onda ga davali u zakup. I{li smo od jednog do drugog lokala, raskidali ugovore i sa pazakupcem, na licu mesta sklapali nove ugovore. Za{to bi neko ìveo parazitski na ra~un tih zakupaca, ako su oni uspe{ni u svom poslu i ako su mogli da pla}aju po 100 dinara po 1 m2? Kao direktni zakupci pla}a}e 40 dinara po 1m2. Oni imaju ogromnu u{tedu, a i mi spre~avamo da neko ìvi parazitski. Onoga ko je uspe{an podsti~emo da jo{ boqe posluje. Voditeq: Ukqu~i}emo slede}eg slu{aoca. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, ovde \or|e Bereti} iz Kupinova. Pozdrav svima u studiju, posebno Voji. Jedno pitawe za wega: {ta moè i da li moè da uradi povodom gradskog prevoza od Petrov~i}a do Kupinova? Imamo markice gradskog saobra}ajnog preduze}a koje vaè do Dobanovaca. Nama treba doplata, koja je nekih 130-140 dinara. Lastin prevoz je jako lo{ tako da nismo zadovoqni sa wim. Da li bi on, povodom toga, mogao ne{to da uradi? Voditeq: Gospodine [e{eq, da li ste u Zemunu zadovoqni gradskim prevozom? Da li imate nameru ne{to da mewate? Dr [e{eq: Prvo, Kupinovo nije na podru~ju zemunske op{tine. Kupinovo je na podru~ju op{tine Stara Pazova. [to se ti~e gradskog prevoza, on je u nadle`nosti Gradske skup{tine i Javnog preduze}a Gradski saobra}aj. Moèmo da vr{imo pritisak da se to pitawe razre{i i da se uslovi prevoza poboq{aju, a {to se ti~e Kupinova, inicijativa bi trebalo da ide preko Skup{tine op{tine Stara Pazova, jer oko re{avawa pitawa prigradskog prevoza postoji odgovaraju}i dogovor sa Skup{tinom grada Beograda i Gradskim saobra}ajnim preduze}em. Naravno, besmisleno je da se tu izdaju doplatne karte, da je cena skoro dvostruko skupqa, ako je Kupinovo nadomak Beograda. Voditeq: Da, pomiwe se Kupinovo i Petrov~i}. Dr [e{eq: Petrov~i} je u zemunskoj op{tini, a Kupinovo nije. To su dva grani~na sela. Petrov~i} je u zemunskoj op{tini, a Kupinovo je u Staroj Pazovi, mislim da je u Staroj Pazovi. Voditeq: Jo{ jedan slu{alac je na vezi. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. @elim iskrenu dobrodo{licu gospodinu [e{equ i li~no mislim da je bilo krajwe vreme da ~ujemo i neka druga~ija
128
mi{qewa sem mi{qewa komunista i koalicije Zajedno. Znamo da je gospodin [e{eq pravi Srbin, da je uvek u svim krajevima Jugoslavije gde je najteè, pa bi moje pitawe glasilo: ne ~ini li vam se, gospodine [e{eq, da je danas Srbima u Beogradu najteè? Moète li, s obzirom da ste borac za srpska prava i da ste uvek tamo gde je Srbin krvario, ne{to da u~inite jer kako je krenulo moè biti opasno? Dr [e{eq: Mislim da je veoma opasno da se mr`wa produbquje na beogradskim ulicama. Bilo je ve} mnogo incidenata, mnogo je qudi povre|eno. Jedan ~ovek je poginuo jo{ u decembru mesecu. Upozoravali smo na to jo{ u novembru; naàlost tu ni reìm ni koalicija Zajedno ne pokazuju naro~itu ozbiqnost, jedni i drugi su za~aureni u svoje uskostrana~ke, vlastodrà~ke interese. Reìm jo{ nije svestan situacije u kojoj se na{ao. Koalicija Zajedno je spremna i preko tu|ih le{eva da se do~epa vlasti, ali s vremena na vreme zadre~e, upla{e se, pa izmi{qaju da je neko na wih pucao, kao sada Dra{kovi}. Izmisle ovo, izmisle ono itd. Uvek nevini gra|ani stradaju. Me|u ovima koji su sada stradali i dobili batine, uglavnom nema funkcionera, koji ponekad glume, ponekad stave i neki zavoj. Vesna Pe{i} stavila zavoj na ruku, {ta je ko{ta da glumi da je povre|ena? Zanimalo me je kako je ona povre|ena u dlan u toku demonstracija. Zna~i, to je najo~iglednija gluma. Voditeq: Zar vi niste nikada glumili? Dr [e{eq: Mogu nekada da glumim {ale radi, ali u ovakvim ozbiqnim stvarima to ne ~inim. Ne glumim na nedostojanstven na~in, gluma te vrste nije dostojna ~oveka, kao {to Dra{kovi} izmi{qa da su na wega pucali i sl. ako ~esto ponavqa tu la`, onda i kada zaista neko bude hteo da puca na Dra{kovi}a, niko ne}e verovati. Sa tim se ne treba igrati. Voditeq: Vi to najboqe znate. Dr [e{eq: Za{to mislite da ja to najboqe znam? Voditeq: Na{a slu{ateqka koja se malo~as javila kaè da ste bili uvek tamo gde se krvarilo. Dr [e{eq: Da, ali nikada nisam glumio i nikada se nisam busao u prsa sa takvim stvarima. Bio sam i tamo gde se ginulo i gde se pucalo mnogo i rawavan sam, ali nikada nisam hteo da to do|e u prvi plan. Drugo, ne mogu neke moje sitne muke da budu va`ne u pore|ewu sa ogromnim herojstvom srpskih junaka u ovom ratu i sa ogromnim `rtvama koje je srpski narod dao u toku svih ovih borbi. I}i daqe predvode}i tu|u decu, pa, kada deca dobiju batine i kada odu u zatvor, biti skr{tenih ruku i tvrditi i izmi{qati da je na wega neko pucao, onda je to nedostojno. Ipak, vaqda sada treba u prvom planu da bude tih 150 qudi koji su u zatvoru i da se angaùje da se ti qudi oslobode i tako daqe, a ne da izmi{qaju la`ne pri~e, da lansiraju kako je na wih pucano, kako su morali da beè, da se sklawaju. Voditeq: Slu{ateqka je rekla da je situacija zaista ozbiqna i da je ovog ~asa najteè Srbima u Beogradu. îni mi se da ste na po~etku.... Dr [e{eq: Te{ku situaciju u Beogradu teòm ~ine i neprekidni poku{aji da se blokiraju mostovi, oko ~ega je jedan gra|anin malopre po129
stavio pitawe. Za{to mostovi? Stalno neko forsira stvarawe te ve{ta~ke granice izme|u Srbije i biv{e Austrougarske. Neprekidno neko ho}e da se lati tih mostova. To je bilo u 1992. godini, ako se se}ate, u vreme DEPOS-ovskog saborovawa. Neka se okanu mostova. Prvo, na mostovima nema gra|ana koji idu pe{ke, mostovi se prelaze kolima. Demonstracije i mitinge treba dràti u centru grada gde je mnogo prolaznika, a onaj ko ide na mostove, ide sa èqom da te mostove blokira. [to neko, ko nije zainteresovan za te demonstracije, mora da ispa{ta zbog demonstracija? Za{to su morali nekim gra|anima da lupaju kola zato {to nisu hteli da stanu kada su hteli da pro|u, pre nekoliko ve~eri, kroz terazijski tunel? êmu to? Zna~i, onaj ko nije sa wima, taj je protiv wih. To je jedan od razloga {to ne}emo sa wima. Voditeq: Gospodine [e{eq, da li mislite da je ova situacija, u kojoj se nalazimo, prouzrokovana na{im unutra{wim netrpeqivostima, èqom pojedinaca i stranaka da do|u na vlast, ili time {to se de{ava na na{im prostorima, ne samo na{im, nego na balkanskim prostorima, jeste ustvari politika koja se diktira iz vana? Dr [e{eq: Sigurna je ume{anost stranog faktora, pre svega Amerikanaca i Nemaca. Tu nema nikakve sumwe. O tome sam ve} govorio na po~etku na{eg razgovora. Ne sme se zaboraviti koliko je reìm odgovoran {to je u takvu situaciju doveo zemqu i narod. Odgovorne su i ove strane sluge, ovi kvislinzi koji mar{iraju pod nema~kom i ameri~kom zastavom. Zato bi za na{ narod i na{u dràvu najboqe bilo da zbri{emo i jedne i druge sa politi~ke scene. @elimo da to uradimo iskqu~ivo na demokratskim izborima. Sada imamo jednu veoma lo{u vlast, ali bi jo{ gore bilo da se ta vlast obori na ulici. Slede}a vlast bi tako|e bila oborena na ulici i tome ne bi bilo kraja. Trebalo bi da u~inimo sve da se promena vlasti desi na demokratskim izborima. Mi, radikali, èlimo da ta promena vlasti ne bude sa lo{eg na jo{ gore, da sja{e Kurta da uzja{e Murta, {to bi rekao na{ narod, nego da do|e do promene vlasti naboqe. To mogu ponuditi jedino srpski radikali. Voditeq: Da}emo slu{aocima prednost, pa }emo onda da nastavimo razgovor. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, iskreno pozdravqam sve u studiju, posebno gospodina [e{eqa. Javqam se iz Uba. Ne mogu dati svoje ime i prezime, ali èlela bih gospodinu [e{equ da postavim jedno pitawe. Kako gleda na ju~era{wu posetu ameri~kog kongresmena Ni{u? Da li bi on dozvolio da kod wega neko do|e i da mu ponudi pomo}? Mislim da je Voja, ipak, jedan veliki ~ovek. Interesuje me wegovo mi{qewe o toj poseti. Da li je to wihova iskrena pomo} ili mo`da zamajavawe nas da verujemo u ne~ije gluposti koje se pojavquju u ovakvom stawu u kakvom smo sada? Dr [e{eq: Nedavno, kada sam i{ao u Ni{, u posetu Ma{inskoj industriji, traìo sam na~in da se ostvare neki zajedni~ki poslovi, da se re{e, recimo, problemi zemunske op{tine, posebno taj program zemunske deponije. Amerikanci su i{li da razgovaraju sa novom vla{}u oko medija. Oni traè sredstvo za pot~iwavawe srpskog naroda. Amerikanci jo{ uvek drè takozvani spoqni zid sankcija protiv na{e zemqe, oni
130
ne}e ekonomski ni{ta da pomognu. Ne samo da ne}e da pomognu nego neprekidno odmaù, sistematski odmaù, zlo~ina~ki nam Amerikanci kvare planove iz ekonomske sfere. Onaj ko te Amerikance, koji su zaista otvoreni srpski neprijateqi, poziva i ko sa wima {uruje taj je izdajnik srpskog naroda. Tu nema nikakve sumwe. U Zemun dolaze stranci: dolaze Norveàni, Italijani, Koreanci, Tajlan|ani i neki drugi, ali dolaze zbog posla. Nudimo im prostor za neku privrednu izgradwu, lokacije, a ne da bismo nekome sluìli. Ne kle~imo na kolenima pred strancima, mi traìmo prijateqe i traìmo saradnike sa kojima lak{e moèmo da zadovoqimo obostrane interese, a ne da bismo sluìli nekoj spoqnoj sili protiv sopstvenog naroda. Ove koje sada okupqa koalicija Zajedno, sve su to nosioci fulbrajtovskih stipendija, sve su to qudi koji su na neki na~in bili vezani tamo. Kada ih pogledate nema radnika i seqaka me|u wima na mitinzima. Za studente smo ve} rekli da idu tamo zbog zabave. Kada pogledate ove koji idu na mitinge koalicije Zajedno uglavnom su svi lepo obu~eni, nova zimska garderoba. [to se nezadovoqstva naroda ti~e, ono je opravdano i nesumwivo. Voditeq: Socijalni momenat je ne{to o ~emu bismo kasnije govorili. Interesuje nas, zapravo, {ta èli da pita na{ naredni slu{alac. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Htela bih da pozdravim gospodina [e{eqa, javqa se jedna penzionerka, prosvetni radnik. Nemam pitawe, samo sam htela da mu kaèm, slu{aju}i plan i program va{eg rada, veoma àlim {to srpski radikali nisu na vlasti u na{em Obrenovcu. Va{ na~in rada sigurno bi odgovarao svakom gra|aninu ovog na{eg grada. Dr [e{eq: Sa gospo|om se u potpunosti slaèm. Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: Do sada gra|ani nisu bili u situaciji da snime kako bi to izgledalo kada bi radikali negde upravqali, kada bi vladali bar ne na ovom podru~ju. Sada, recimo, radikali vladaju u susednoj zemunskoj op{tini, ose}a se ve} prvi ozbiqan pomak, rezultati su svakim danom sve o~igledniji, sve boqi i boqi. To je jedan od razloga vi{e {to mi ne èlimo da se sada konstitui{e vlast u Obrenovcu nego èlimo nove izbore u Obrenovcu, jer takva }e biti radikalska vlast i u Obrenovcu ako nam narod ukaè poverewe na slede}im izborima. @elimo {to pre izbore svuda tamo gde nismo pobedili. Rukovodimo se i svojim strana~kim interesom u ovakvoj poziciji. [ta da sluìmo sada levom bloku ili koaliciji Zajedno kao neki prilepak da bi oni vladali? Ne, na{ ciq nije da oni vladaju, ve} da oni {to pre padnu sa vlasti, zato ih sada na ovaj na~in blokiramo. Ili }e se udruìti me|usobno pa }e ispasti sme{ni pred narodom, ili }emo ih naterati na nove izbore. Na tim novim izborima }e se ukazati {ansa da radikali pobede. Voditeq: Samo da vas podsetim da ste u Bari~u, upravo na pro{lim izborima imali mnogo vi{e kandidata i mnogo vi{e odbornika u Skup{tini, a ovog puta su se va{e nade, bar {to se Bari~a ti~e, izjalovile. Na to pitawe }ete mi odgovoriti, samo da ~ujemo slu{aoca.
131
Dr [e{eq: Boqe da vam odmah odgovorim na to pitawe, pa }emo onda slu{aoca da ~ujemo. U Bari~u smo mi imali i ove godine dobre rezultate. Me|utim, u drugom krugu sa koalicijom Zajedno udruìla se i Jugoslovenska levica i zato u drugom krugu nismo uspeli da osvojimo odborni~ke mandate. Voditeq: To je ono ~ega se vi pla{ite. Dr [e{eq: Ne pla{imo se mi toga. Neka se oni udruè svi protiv nas, jednom }emo izgubiti, ali dobi}emo u krajwem ishodu. Ovoga puta koalicija Zajedno i JUL i{li su zajedno protiv radikala i uspeli. Ube|en sam da }e slede}i put biti sasvim druga~ije. Neka se udruè, neka idu na jedinstvenu listu, opet }emo ih savladati. U Bari~u mi i danas imamo veoma jako upori{te. Voditeq: Da ~ujemo ko nam se javqa, izvolite. Slu{alac: @elim da pozdravim predsednika srpskih radikala sa pomaè Bog i da nam ga Bog dugo poìvi, jer je velika ~ast imati takvog Srbina. Javqam se ispred mnogih izbeglih, prognanih Srba koji su se na{li u Srbiji, a koje je ovda{wa i sada{wa vlast izdala i jeftino prodala. Sada nam uskra}uje i dràvqanstvo sa nekim svojim stra{nim manipulacijama i tera nas da Hrvatskoj damo 1.000 maraka, a da nam Hrvatska d ispisnicu iz dràvqanstva, a pitawe je da li ga ovde moèmo dobiti. @elela bih upitati gospodina [e{eqa, s obzirom da je ova zemqa sukcesor biv{e SFRJ, da li bi mo`da trebalo po tom istom principu da primi i nas u dràvqanstvo, zna~i sve dràvqane nekada{we SFRJ koji to èle pod jednim jedinim uslovom, ako se ve} mora postavqati uslov i ne moè se dobiti dvojno dràvqanstvo, koje mi iskqu~ivo samo zbog imovine trebamo? Mislim na Hrvatsku, da moèmo ipak ne{to naplatiti za ono {to smo ostavili u Hrvatskoj, da se mi odreknemo tog dràvqanstva pod krivi~nom i materijalnom odgovorno{}u jednom izjavom, a da ne pla}amo Hrvatskoj 1.000 maraka i da ovde ~ekamo, da li }e se neko smilovati da nas primi kao dràvqane ili ne. Hvala vam lepo. Dr [e{eq: To {to ovaj socijalisti~ki reìm radi prema izbeglicama jeste veliki zlo~in, zaista zlo~in. Ako mi, radikali, uskoro do|emo na vlast, svim Srbima automatski }emo priznati srpsko i jugoslovensko dràvqanstvo i ubrzano ih upisivati u kwige dràvqana. Za{to socijalisti ovako oteù i za{to spre~avaju qude da se upi{u u dràvqanstavo Savezne Republike Jugoslavije? Zato {to im je jasno da niko od tih izbeglica na slede}im izborima ne}e glasati za socijaliste. To je jedini razlog i zbog toga im prave probleme, zbog toga oteù, zbog toga ih maltretiraju. Prvo su odloìli primenu zakona koji su doneli pro{le godine za 1. januar, ra~unali su, dok zavr{e savezne i lokalne izbore. Sada, posle ove gu`ve koja se desila, odlaù daqe wegovu primenu. Zakon se ne primewuje. Zahtevi se prikupqaju ali se ne re{avaju, ~ekaju da pro|u republi~ki izbori, tek onda }e eventualno to da rade. To su sve razlozi i mislim da je ovo jedan veliki zlo~in. Voditeq: Stiglo nam je jo{ 5-6 pitawa, predlaèm da posle sat vremena razgovora napravimo muzi~ku pauzu. Da idemo nekim redom, kako su pitawa i postavqena. Petar iz Obrenovca pita: Da li }e va{ odbornik biti u prinudnoj upravi u Obrenovcu?
132
Dr [e{eq: Ne znam okud takvo pitawe. Ne pada nam ni na kraj pameti, sigurno ne}e. Ako bude prinudne uprave u Obrenovcu, onda ta prunudna uprava po zakonu mora da rezultira novim izborima. Niko ko je ~lan Srpske radikalne stranke sigurno ne}e biti u prinudnoj upravi, to je apsolutno sigurno. Voditeq: Rada iz Obrenovca pita: Da li moète pomo}i penzionerima kada do|ete na vlast? Dr [e{eq: Penzionerima moèmo pomo}i tako {to }emo i}i na ujedna~avawe penzija i na wihovu redovnu isplatu. Uveren sam da }emo to posti}i; ako do|emo na vlast, uveren sam da se ne moè vi{e desiti da penzije kasne. Mogu kasniti plate ministrima i poslanicima, ali penzionerima penzije ne}e kasniti. Voditeq: Pitawe jednog na{eg redovnog slu{aoca: Da li smatrate da postoji neka veza izme|u doga|aja na beogradskim ulicama i eskalacije {iptarskog terorizma na Kosovu? Dr [e{eq: Sigurno da ima. Nije ni malo slu~ajno {to je Adem Dema}i nekoliko puta dolazio u Beograd, razgovarao sa liderima koalicije Zajedno, {to ih javno hvali u antisrpskim glasilima: Na{oj borbi, Dnevnom telegrafu itd. O~igledno je da je taj pritisak sinhronizovan. U Beogradu bi trebalo da bude {to vi{e nemira, kako bi [iptari u martu mesecu mogli da krenu sa otvorenom pobunom. To je i ameri~ki plan. Amerikanci su hteli da krenu sa wegovom realizacijom, samo ih iznena|uje koliko su [iptari velike kukavice, jer se [iptari ne upu{taju lako u tako ne{to. Teroristi~ki incidenti i zlo~ini govore da je kampawa povodom Kosova ubrzana i da Amerikanci ove godine kre}u na realizaciju plana. Amerikancima je ciq da nam otmu celo Kosovo i Metohiju. Voditeq: Mislite li da }e se to dogoditi? Dr [e{eq: Ne znam. Pribojavam se, jer se bojim ovakve vlasti u Srbiji. Ona je bila nesposobna da sa~uva Srpsku Krajinu i celu Republiku Srpsku, nesposobna da sa~uva Makedoniju i iz toga izvla~im zakqu~ak da }e biti nesposobna da sa~uva Kosovo i Metohiju, Sanyak, Crnu Goru i Vojvodinu. Jo{ gora varijanta bi bila koalicija Zajedno. Oni bi sve to prodali mirno, bez ikakvog ustezawa. To wih i ne interesuje. Jedina politi~ka grupacija koja moè da sa~uva Kosovo i Metohiju je Srpska radikalna stranka. Onog trenutka kada bi [iptari ~uli da su radikali pobedili na izborima u Srbiji, odmah bi ih 300.000 pobeglo preko granice. Voditeq: Kako reaguju na samo pomiwawe imena vojvoda? Dr [e{eq: Meni nisu pri~ali kako reaguju, ali ~ujem da izaziva veliki strah i treba da se boje. Oni koji su lojalni i koji su popisani na posledwem popisu stanovni{tva nemaju razloga da strepe. Takvih je, naàlost, samo 10.000. Svi ostali imaju ne~istu savest. Voditeq: Gospodine [e{eq, da za trenutak ostavimo Kosovo. Mislim da je to tema koja zasluùje posebnu pa`wu i poseban termin. îni nam se da }ete se sloìti sa mnom, da su ovi doga|aji u Srbiji i Beogradu potisli u drugi plan Srbe preko Drine.
133
Dr [e{eq: Ne mislim da su potisli u drugi plan Srbe preko Drine. O~igledno je da je reìm u Beogradu predao celu Srpsku Krajinu Hrvatima i da se sada traè samo modaliteti da se ta predaja u potpunosti sprovede. U najteòj situaciji su Isto~na Slavonija i Barawa. Hrvati tamo planiraju izbore po svojim zakonima, u martu mesecu. Amerikanci pritiskaju Srbe da prihvate domovnicu, {to je za Srbe ravno samoubistvu, jer bi Hrvati hteli da na relativno miran na~in do|u do kontrole nad Isto~nom Slavonijom i Barawom, a kasnije, jednog po jednog Srbina da proteruju, progawaju, ubijaju, hapse, {ikaniraju. [to se ti~e Republike Srpske, na ovim izborima je tamo konstituisana demokratska vlast. Ta vlast je stekla izvestan me|unarodni i unutra{wi legalitet. Uloga Beograda je samim tim bitno smawena. Beograd vi{e ne moè da se pojavquje kao pregovara~ u ime Republike Srpske i sasvim je neprirodno da se pojavquje bilo Milo{evi}, bilo neki drugi dràvni funkcioner. Mediji su preplavqeni doga|ajima u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, pa se zbog toga sti~e utisak da je pa`wa javnosti time preusmerena. Amerikanci ne odustaju od uni{tewa Republike Srpske, {to je o~igledno, i komplikuju situaciju oko Br~kog. Na Br~kom se prelama sudbina Republike Srpske. Voditeq: [ta mislite, kako }e se taj problem re{iti? Kakva }e biti situacija sa ovim gradom? Najpre se verovalo da je u pitawu samo linija razgrani~ewa, a sada je u pitawu ~itav grad. Dr [e{eq: Srbi kod Br~kog ne smeju ni pedaq da popuste. Svako popu{tawe bi zna~ilo propast i toga su Srbi u Republici Srpskoj svesni. Voditeq: Tu }emo na trenutak staviti ta~ku. Jo{ }emo govoriti o Republici Srpskoj. Slu{alac je na vezi, izvolite. Slu{alac: Goran ovde, dobar dan. Hteo bih va{eg gosta da pitam, {ta misli o demonstracijama u celoj Srbiji? Dr [e{eq: Ve} sam o tom pitawu izrekao svoj i stav Srpske radikalne stranke. Demonstracije su same po sebi jedna demokratska tekovina i, u principu, nemam ni{ta protiv wih. Sada se tu de{ava ne{to ~udno. Tamo gde je do{lo do poni{tavawa izbornih rezultata na nezakonit na~in, jer sigurno je da je to bio nezakonit na~in ukqu~uju}i Beograd i neke op{tine u unutra{wosti, razumem za{to se ide na protestne skupove i demonstracije. Name}e mi se pitawe: {to se demonstrira u Uìcu, Kragujevcu i Ni{u, gde je koalicija Zajedno preuzela vlast? Tamo op{tinska rukovodstva ni{ta ne rade, nego demonstriraju i blokiraju rad. Op{tinsko rukovodstvo blokira grad, blokira svoje gra|ane. Kakvo je onda to op{tinsko rukovodstvo? Kako moè pasti na pamet op{tinskom rukovodstvu da blokira grad u kome vlada? To bi bila ludost, kao kada bih ja i{ao na to da blokiram Zemun. Blokiraju Kragujevac, blokiraju Uìce, blokiraju Ni{. Umesto da se pozabave svojim poslovima, problemima koje su nasledili, da ih poku{aju razre{iti, oni se i daqe igraju uli~ne politike. To ne razumem. Voditeq: Kada ste pomenuli Zemun... Skup{tina grada Beograda nije konstituisana, da li o~ekujete da se taj problem re{i?
134
Dr [e{eq: Mislim da }e u Beogradu morati da se uspostavi prinudna uprava. Danas isti~e mandat prethodnom skup{tinskom sazivu. Pro{li su svi rokovi za konstituisawe i sada }e morati da do|e do prinudne uprave. Do kraja godine bi u Beogradu trebalo da se raspi{u novi izbori. Nema drugog pravnog na~ina da se to razre{i. Voditeq: Kakav }e status imati beogradske op{tine i Op{tina Zemun? Dr [e{eq: One op{tine u kojima je na regularan na~in konstituisana vlast, nastavi}e da funkcioni{u. Prinudna uprava ima svoje zakonske ingerencije redovne skup{tinske vlasti, dakle, ona }e da donese buyet i u tom buyetu }e se odrediti sredstva za svaku op{tinu. Sve gradske slu`be }e nastaviti normalno da funkcioni{u, ali ne}emo imati demokratsku vlast. Prinudna uprava nije demokratska vlast. Prinudna uprava mora da bude jedno privremeno stawe, a velike su {anse da }emo to ponovo re{avati na nekim vanrednim lokalnim izborima. Voditeq: Molimo slu{aoca koji se posledwi javqao na telefon 871-701 da bude qubazan i spusti slu{alicu na svom aparatu, kako bismo mi mogli da uspostavimo nove veze. Gospodine [e{eq, Milica iz Obrenovca traì va{e mi{qewe i prognoze o politi~koj budu}nosti Milo{evi}a i wegove supruge. Dr [e{eq: Nadam se da }e wihova politi~ka budu}nost biti lo{a, i nadam se da }e vrlo brzo pasti sa vlasti. Milo{evi}u èlim da bude miran penzioner u Beogradu, a ako u Beogradu bude radikalska vlast, onda }e imati mirne penzionerske dane. [to se ti~e wegove supruge, èlim da propadne wena politi~ka partija Jugoslovenska udruèna levica. @elim da tu partiju uni{timo na narednim izborima. Prema tome, {to se ti~e te partije, ne èlim joj nikakvu politi~ku budu}nost. Nemam nikakvih predrasuda, mene ne rukovodi nikakva mr`wa, nemam osvetni~ko rasploèwe. @elim da u na{oj zemqi promena vlasti bude jedan prirodan proces, koji se ne}e odigravati nikakvim nasilnim aktima i èlim kada pobedimo Milo{evi}a na slede}im izborima da bude uveren da nikakvih represalija ne}e biti posle toga. O~ekujem da, kada pobedim na slede}im izborima, odnosno kada pobedim wegovu partiju, dobijem i ~estitku povodom te pobede. Voditeq: Dobro, vide}emo da li }e se to dogoditi. Dragan Antonovi} pita: [ta mislite o svojim protivnicima na prvim slede}im izborima? Ko je va{ najozbiqniji politi~ki protivnik? Dr [e{eq: Imamo dva ozbiqna politi~ka protivnika: vladaju}e stranke levog bloka i koaliciju Zajedno. êtvrta ozbiqna politi~ka snaga u Srbiji ne postoji, apsolutno ne postoji. DSS se sada gasi, raspada, ve} je politi~ki uni{tena. Ko{tunica vi{e nema nikakvih perspektiva. Na slede}im republi~kim izborima Srpska radikalna stranka }e se nositi sa te dve velike koalicije i idemo na to da i jedne i druge pobedimo. Ima}emo i predsedni~ke izbore, na kojima }e na{ kandidat imati veoma ozbiqne {anse. Prvo, zato {to Socijalisti~ka partija ne moè ponovo da kandiduje Slobodana Milo{evi}a. Po Ustavu ne moè da se kandiduje za jo{ jedan mandat. Ustav je tu izri~it, kategori~an. Nema
135
mogu}nosti da se do izbora promeni Ustav. Oni ne}e imati kandidata koji bi predstavqao neku ozbiqnu konkurenciju, neku veliku opasnost za na{eg kandidata. Koalicija Zajedno }e se posva|ati oko svog kandidata, u to sam ube|en. \in|i} i Dra{kovi} }e me|usobno da se zakrve. Amerikanci }e poku{ati da im ubace nekog sa strane, nekog poput Milana Pani}a ili Dragoslava Avramovi}a, ali to za nas ne}e predstavqati veliki izazov. [anse su nam veoma dobre. Voditeq: Vidite li sebe kao predsednika Republike Srbije? Dr [e{eq: Mogu otvoreno i iskreno da vam kaèm, da èlim pobedu na izborima i da budem predsednik Srbije, ali prethodno o tome treba svoj stav da saop{ti Srpska radikalna stranka. Ni u jednom strana~kom organu mi to pitawe nismo tretirali, nikakvu odluku nismo doneli. Onaj za koga se izjasni Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke bi}e kandidat svih nas, srpskih radikala, i wega }emo svojski podràti na izborima. Voditeq: Imamo nekog na telefonskoj vezi, dobar dan. Slu{alac: Dobar dan, èlela bih da pozdravim gospodina [e{eqa i htela bih da mu kaèm da je u pravo vreme do{ao u studio Radio Obrenovca, da se kona~no na ovim prostorima ~uje i wegov glas. Mnogo je qudi koji bi èleli, gospodine [e{eq, da vas ~uju i da vas vide, naro~ito da vas pozdrave. Zato, u ime svih radikala, ja vas pozdravqam i èlim najskoriju pobedu na ovim prostorima. Ujedno èlimo da pohvalimo dràwe gospodina Dragi{e Stublin~evi}a. Moje pitawe bi glasilo: objasnite qudima iz koalicije Zajedno, qudima SPS-a i JUL-a {ta mi, ustvari, èlimo u Obrenovcu, mada ste vi to vi{e puta spomenuli, ne samo u Obrenovcu nego i u Beogradu i gde god se to moglo ~uti; da li treba i ovde, gde je ve}ina Srba, da se me|usobno sva|amo i dolazimo do vlasti na grub na~in kao u Beogradu? Hvala vam lepo i prijatno. Voditeq: Hvala, prijatno i vama. Gospodine [e{eq, pre nego {to date odgovor, budite qubazni, kako tuma~ite ovu ~iwenicu da se javqaju ~e{}e slu{ateqke nego slu{aoci? Dr [e{eq: Mislim da moja li~na popularnost, posebno me|u ènama, naglo raste. Ona je uvek bila velika me|u ènama, ali posledwih godinu dana naglo raste. To je bilo o~igledno i na ovim izborima. Od tih novih 200.000 glasova koje je Srpska radikalna sranka dobila, najvi{e je ènskih glasova. Voditeq: Jeste li ba{ zbog èna u prvom krugu pro{li na svim nivoima? Dr [e{eq: Mislim da su ène odigrale presudnu ulogu. Kada ène posmatraju pred sobom politi~ara, èle da vide pravog mu{karca, ~oveka koji je doma}in u svojoj ku}i, kome èna ne rukovodi u politi~koj stranci, èle kao politi~ara nekoga ko je porodi~an ~ovek, ko je otac, ko ima decu i mislim da su to bitne stvari, jer se ène sa ~ovekom takvih kvaliteta ose}aju sigurnije. Neko ko ima svoju decu, ko ima mnogo svoje dece, taj samim tim garantuje da ne}e praviti nepromi{qene poteze u dràvnoj politici i da ne}e uraditi ne{to protiv budu}nosti svoje dece.
136
Onaj kome èna ne komanduje u ku}i ili u politi~koj partiji, pokazuje da je sna`na li~nost, a takav imponuje ènama. @enama nekada odgovara slab mu{karac, ali onda imaju potrebu da ga kiwe, da ga tuku, onda im sluì kao privezak, kao ku}na pomo}nica. @ene, pre svega, cene jakog mu{karca, jer èna genetski ne èli da bude vo|a; i jaka, veoma sposobna, afirmisana èna, mnogo se sigurnije ose}a kada ima jakog mu{karca pored sebe, kada ne mora svom muù da bude dadiqa. Voditeq: Slaèm se da ~ak i jaka èna voli sigurnog mu{karca. Dr [e{eq: Naravno, i jaka èna ima neke trenutke slabosti kada joj je potreban jak mu{karac na koga se moè osloniti. Na na{oj politi~koj sceni znate kakva je situacija, prema tome, nije ni malo slu~ajno {to su sve o~i uperene upravo prema Srpskoj radikalnoj stranci. Voditeq: U Vojislava [e{eqa? Dr [e{eq: Prema srpskim radikalima. Voditeq: Gospodine [e{eq, nemojte da zaboravite pitawe, imamo jo{ jednog slu{aoca, pa da onda zajedno odgovorimo na oba pitawa. Slu{alac: Dobar dan. Voditeq: Jo{ jedna slu{ateqka. Slu{alac: Da, mi smo izgleda mnogo hrabrije u ovoj na{oj demokratskoj zemqi od mu{karaca. Voditeq: Recite ne{to protiv mu{kog roda. Slu{alac: Ne}u ni{ta protiv wih da kaèm. Rekla sam dovoqno za na{ ènski rod. Prvo, èlim sve u studiju da pozdravim i unapred zahvalim {to ste dozvolili da imamo ovakvog gosta i da moèmo li~no da mu se obratimo. [to se ti~e gospodina [e{eqa, politi~ki sam uvek bila za wega. Apsolutno cenim sve {to je uradio. Najvi{e cenim osobu koja ostaje dosledna svojim idejama, bez obzira gde su je sve vodili i gde je zavr{avala. Imam dva pitawa. Prvo, èlela bih wega kao pametnu glavu da pitam: kako on vidi re{ewe ove situacije u na{oj zemqi trenutno kakva jeste? Mora da se zavr{i, ne mogu ovi da {etaju ulicama 100 godina. Drugo pitawe je delimi~no vezano i za na{u i wegovu op{tinu. U Op{tini Zemun postoji tekstilna industrija, u narodu poznata kao TIZ. Trenutno je pod ste~ajem. Jedna na{a firma ima istog ste~ajnog upravnika kakav je i kod tih u TIZ-u. Koliko je upoznat sa stawem u fabrici TIZ i koliko je upoznat sa ìvotnim standardom ili ìvotnim stawem, da ne kaèm tragedijom tih radnika koji tamo rade, koji nemaju pravo ni na bolovawe, ni na bilo kakvu drugu privilegiju koju svaki drugi radnik ima? Zna~i bolestan, prav, zdrav isto je. Interesuje me da li je on ne{to preduzeo po pitawu fabrike? Voditeq: Da nam d recept? Slu{alac: Da, da nam d recept. Prepisa}emo, a zatim }emo videti {ta moèmo da uradimo. Voditeq: Hvala. Dr [e{eq: Potpuno sam upoznat sa situacijom u fabrici TIZ, Tekstilnoj industriji Zemuna. To je jedna mawa, veoma dobro smi{qena fa137
brika koja je imala veliku perspektivu. Naàlost, lo{e rukovodstvo wu je upropastilo. Nisam ni malo zadovoqan radom i pona{awem tog ste~ajnog upravnika. Op{tina nema nikakvih ingerencija prema preduze}ima koja deluju na wenoj teritoriji. Stawe u fabrici je o~ajno. Mislim da je glavni uzrok ka{wewe privatizacije. Da je fabrika na vreme privatizovana, ve} bi bila jedna od najsolidnijih i najstabilnijih na podru~ju celog Zemuna. Ovako, perspektiva joj nije ni malo ruì~asta. Mislim da bi se jo{ uvek mogli na}i dobri kupci za tu fabriku, bilo doma}i bilo strani, i da je to jedina {ansa da se fabrika izvu~e iz krize. Radnici su zaista u bednoj situaciji. Mnogo se krade u toj fabrici. ûjem da su sada imali neku proizvodwu, proizveli su dosta robe, uskladi{tili u magacinu, a magacin je neko obio i pokrao robu. To je tre}i, ~etvrti put kako im se to de{ava, {to govori da je to sve smi{qeno, da to radi neka mafija koja ima podr{ku vlasti. Nateraju qude da proizvode, oni se polome da proizvedu, a posle neko sve odnese. To je veoma lo{e. [to se ti~e prvog pitawa slu{ateqke koja se prethodno javila, mislim da je jasno, vaqda napokon, i levom bloku i koaliciji Zajedno u Obrenovcu, da se srpski radikali ne}e prikloniti ni na jednoj ni drugoj strani. Na{ odbornik vi{e ne}e dolaziti na sednice Skup{tine op{tine. Ne}e praviti ni kvorum za sednicu, jer na tim sednicama koalicija Zajedno pravi yumbus, a levi blok ne dolazi. Jednostavno im stavqamo do znawa da nema ni{ta od toga niti nas mogu ubediti, niti nas mogu upla{iti, niti nas mogu naterati da se priklonimo na bilo koju stranu. Ne}emo ni sa jednima ni sa drugima, jer su i jedni i drugi za nas lo{i. Nismo formirali stranku da bi wima sluìli kao po{tapalica, kao oslonac, kao {taka, nego smo formirali stranku da bi osvojili vlast. Dok se wima ne smrkne nama ne moè osvanuti. Dok oni ne padnu, dok oni ne propadnu, mi ne moèmo uspeti. Na{ je ciq da oni propadnu, a ne da oni postignu uspeh. Svaki wihov uspeh za nas je poraz. To otvoreno kaèmo i jednima i drugima, to nikada nismo ni krili. [to se onda qute na nas kad ne}emo da im pomognemo? Ne}emo, jer nam je ciq da oni propadnu. Naravno, rasplet je mogu} na nekim vanrednim izborima. Ube|en sam da }emo na vanrednim izborima posti}i mnogo boqe rezultate od wih. Ne znam da li }emo ba{ odmah, na narednim izborima osvojiti vlast u Obrenovcu, ali }emo nastojati da to postignemo. Da li }emo uspeti, zavisi od gra|ana Obrenovca. U~ini}emo sve da ih ubedimo da je to za wih najboqa varijanta. [to se ti~e ovih zbivawa u Beogradu, ne bi mi smetalo da ti mitinzi i demonstracije nepredkino traju. Reìm tu pokazuje neku tvrdo}u. Reìm je namrgo|en poput reìma iz Isto~ne Evrope, iz komunisti~kog perioda. Kada su se demonstranti pojavili u Zemunu, iza{ao sam pred wih, smejao se i mahao im. Da protiv mene demonstriraju studenti, pro{etao bih i kroz wih. Sa osmehom bih primio kada mi dobace neku ru`nu re~, {ta bi mi to smetalo? Politi~ar treba to da podnese. Na taj na~in bih ih razoruào. Namrgo|enost reìma wima daje podstreka, daje im dodatnu enegiju. Namrgo|eni reìmi veoma lo{e prolaze u demokratiji. Nasmejani reìmi koji znaju {ta ho}e u demokratiji dobro prolaze. To su stabilni re138
ìmi, a ovaj reìm zapravo ne zna {ta ho}e. Koji god potez povu~e, pokaè se da je to pogre{an potez. Gre{ka je bila poni{tavati izbore od 17. novembra. Ta~no je da se i koalicija Zajedno sluìla raznim prqavim metodama, nekoliko miliona letaka je {tampano, a u wima su lagali narod da ih Srpska radikalna stranka podràva u drugom krugu, da ~ak u wihovu korist negde odustajemo od kandidatura itd. Sluìli su se najprqavijim sredstvima, ali to nije moglo mnogo da opstane. Svuda gde su preuzeli vlast do sada bi propali. Oni ne znaju da vladaju u Kragujevcu, ne znaju {ta su im op{tinske nadle`nosti. Bave se onim {to nije wihova nadle`nost, a zapostavqaju ono {to jeste. Mrsko im je da se bave komunalnim problemima. Do tri sata no}u primam gra|ane i razgovaramo sa wima o stambenim problemima, kanalizaciji, vodovodu, izrubqivawu poseda, ovome, onome. Na taj na~in pokazujemo da razumemo pravu prirodu vlasti, dok se oni jagme samo za privilegije. Misle da }e neko drugi za wih da obavqa te poslove. Ne}e, to }e opet da bude zataloèno kao i ranije. Narod uop{te ne}e osetiti da se promenila vlast, a pogotovo ne moè osetiti da se promenila naboqe tamo gde su je pripadnici koalicije Zajedno preuzeli. Voditeq: Potpuno vas shvatam. Koliko je qudi me|u radikalima koji bi se na mestu predsednika Skup{tine op{tine Zemun pona{ali isto kao {to se pona{a Vojislav [e{eq? Dr [e{eq: Ube|en sam da bi se svi radikali na isti na~in pona{ali. U prethodnom mandatu smo imali vlast u nekim op{tinama, pa su nam je socijalisti oteli. Vladali smo u Novom Sadu, Temerinu, @abqu, Malom Zvorniku, Podujevu, @itora|i, Trgovi{tu itd. Voditeq: Kako to obja{wavate? Dr [e{eq: Oteli su nam vlast na razli~ite na~ine. Sprovodili su prinudnu upravu. Pro{le godine su to, napokon, u Podujevu uradili. Bez ikakvog razloga proglasili su prinudnu upravu. To su uradili i u nekim op{tinama gde su druge opozicione stranke vladale, a wima su na{li razne nepravilnosti, kriminalne radwe, korupciju, zloupotrebu poloàja itd. Nama, radikalima, nigde ni{ta nisu na{li. Voditeq: Moram da vas ne{to pitam: da li vam se ~ini da to neiskustvo u vo|ewu same uprave moè da nas dovede u mnogo teù situaciju nego {to jeste? Dr [e{eq: Moè, ako je neka druga stranka u pitawu, ako je Srpska radikalna stranka u pitawu ne moè. Nama je oteta vlast u Novom Sadu, ali smo tamo bili u koaliciji, nismo imali samostalnu vlast. U @abqu smo sami predali vlast jer nismo bili zadovoqni na{im lokalnim op{tinskim rukovodstvom. Prvo smo naterali predsednika op{tine da podnese ostavku, onda smo ga iskqu~ili iz stranke, izgubili ve}inu i rekli da konstitui{u vlast. Tamo gde nismo u stawu da vladamo ili gde nemamo dobre i sposobne qude, pre odustanemo od vlasti nego {to zamajavamo narod i brukamo stranku. Vidite, mi smo imali vlast u desetak op{tina. Nigde se ni{ta lo{e nije desilo {to bi neko mogao da nam prospe u lice, da kaè: eto, tu ste vladali, pa ste bili tako lo{i, nikakvi, ili ovakvi, onakvi. Nigde se to nije desilo, a drugim strankama to moète odmah o~itati.
139
Voditeq: Dobar dan, izvolite. Jo{ jedna slu{ateqka na vezi. Slu{alac: Dobar dan, ja sam jedna od onih hrabrijih. Uz radikale sam, {to u Obrenovcu, morate priznati, nije popularno. @elim da pozdravim gospodina [e{eqa i da mu kaèm da je dobro to {to sopstvenim snagama gura napred. Ne udruìvati se ni sa kim, ne dozvoliti da radikal u Obrenovcu bude taj jezi~ak koji }e pomo}i jednima ili drugima, jer sam sigurna da je mnogo onih koji kaù da je [e{eq u pravu, ali ne}e da mu se pridruè, ne znam za{to. @elim vam sve najlep{e, porodi~nu sre}u, i sre}u u rukovo|ewu. Dovi|ewa. Voditeq: Hvala. Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Ovo i nije bilo u formi pitawa, ovo je konstatacija ali i podr{ka da se u Obrenovcu ne opredequjemo ni za jednu ni za drugu stranu. To je na{a trajna orijentacija. Uveren sam da }e na{ odbornik, Dragi{a Stublin~evi}, odoleti svim isku{ewima, izdràti sve pritiske. Srpska radikalna stranka ra~una na wega za mnogo ozbiqnije stvari. Za nas bi bila stra{na kompromitacija da u|emo u koaliciju sa bilo kojom od ove dve grupacije: sa koalicijom Zajedno ili sa levim blokom. Tamo gde se dogodilo da popusti strana~ka disciplina, da se polakomio neki na{ odbornik i popustio pod pritiscima, mi ga automatski iskqu~ujemo iz stranke. Dakle, nemogu}e je da neki radikal u|e u koaliciju. Onog trenutka kada u|e, on vi{e nije radikal. Dva narodna poslanika smo iskqu~ili iz Srpske radikalne stranke: Radomira Popovi}a iz Vr{ca i Dragutina Stamboli}a iz Lu~ana jer su u drugom krugu u{li u koaliciju sa Zajedno. Prekr{ili su strana~ku disciplinu, iskqu~ili smo ih iz stranke. Voditeq: ^vrsta disciplina u stranci... Dr [e{eq: Bez toga nema ozbiqne politi~ke stranke bez ~vrste strana~ke discipline. Voditeq: To je ne{to na ~emu Srpska radikalna stranka po~iva. Dr [e{eq: Naravno. Voditeq: Pored toga? Dr [e{eq: Principijelnost, doslednost, po{tewe, dobar program. Voditeq: Imamo jo{ neka pitawa koja su ovde zabeleèna. Neko od slu{alaca pita {ta je sa novcem iz privatnih banaka i moli vas da kaète re~-dve o nezaposlenosti u Zemunu. Sude}i po dokumentu Srbije Korak u XXI vek socijalisti nameravaju da vladaju i u 2001. godini. [ta }e biti sa nama? Dr [e{eq: Nadam se da se to ne}e obistiniti. Bila bi to mra~na perspektiva da socijalisti ostanu na vlasti do 2001. godine. Nadam se da }emo ih ranije oboriti sa vlasti i da }emo sa Srpskom radikalnom strankom u}i u XXI vek. To bi bila jedina optimisti~ka perspektiva za Srbiju. [to se ti~e {tedwe u privatnim bankama, sve su banke bile pod pokroviteqstvom reìma koji }e morati da snosi odgovornost za wihovo poslovawe. Tamo gde dràva nije mogla da bude garant, bila je garant vladaju}a partija. Prvo }emo istraìti gde je oti{ao taj novac, pa }emo tako re{iti naplatu. Mislim da se kroz to moè obezbediti naplata za sve
140
{tedi{e tih privatnih banaka. Kod dràvnih banaka je sve jasno; to je stara devizna {tedwa koja se kad-tad mora vratiti, ali jedino mi, srpski radikali, imamo konkretan program vra}awa. Voditeq: Jeste li ga obelodanili? Dr [e{eq: Jesmo, mi bismo u zemunskoj op{tini davali placeve za staru deviznu {tedwu. To bi moglo da se otplati kroz placeve i kroz prodaju dràvnih objekata. Sada{wi levi~arski reìm ne èli taj problem da re{i; on ga nepredkino odlaè za neku daleku budu}nost. Onaj ko èli da re{i taj problem moè odmah da ga re{i. Voditeq: Nezasposlenost u Zemunu? Dr [e{eq: [to se nezaposlenosti ti~e, u Zemunu kao i u drugim op{tinama u Srbiji, Op{tina nema nadle`nosti u pogledu re{avawa tog problema, ali mi poku{avamo da taj problem smawimo tako {to idemo ubrzano na dodelu prostora za individualnu stambenu izgradwu, za privrednu izgradwu, dajemo razne olak{ice privrednim firmama da sedi{te prevedu u Zemun. Na taj na~in }e oni biti u situaciji da zapo{qavaju nove radnike. Recimo, ako mi sada podelimo 2.000-3.000 parcela za individualnu stambenu izgradwu na kojima }e se zidati 2.000-3.000 ku}a, za svaku od tih ku}a angaòva}e se po dva, tri, ~etiri, pet radnika; oni }e primati platu zato {to rade, angaòva}e se gra|evinski materijal, pa }e i radnik koji proizvodi gra|evinski materijal ostvarivati zaradu. To je ve} zamajac koji delimi~no re{ava problem i kada bi se svi na taj na~in pona{ali kroz celu Srbiju, Srbija bi postepeno po~ela da izlazi iz krize. Sada se svi pona{aju kao da ih to ne interesuje, svi su spremni za politi~ke rasprave, svi su spremni za privilegije. Sve nove lokalne vlasti kroz Srbiju interesuje samo lokalna televizija i lokalna {tampa i ni{ta vi{e. Nama je u interesu da u Zemunu imamo lokalnu televiziju i lokalni radio. Pokrenuli smo novu seriju Zemunskih novina. To je za nas, ipak, sporednije pitawe. Ima mnogo drugih va`nijih pitawa, a kada uspemo da zatvorimo konstrukciju, obezbedi}emo i to. Druge interesuju op{tinski stanovi, i to luksuzniji, interesuju ih privilegije, mediji i ni{ta vi{e. Kao da }e neko drugi re{avati op{tinske probleme. Iznena|uje me glupost socijalista, moram re}i glupost, {to nisu prepustili vlast koaliciji Zajedno 17. novembra u tim op{tinama, pa da se vrlo brzo pokaè da ona nije u stawu da je obavqa. To nikada ne}u uspeti da razumem. Kao da je koalicija Zajedno imala svog ~oveka u vrhu Socijalisti~ke partije, koji je nekako celu partiju usmerio u pravcu poni{tavawa izbornih rezultata. To je predstavqalo najve}u korist za koaliciju Zajedno, najve}u {tetu za socijaliste, ali je veliku {tetu nanelo i Srbiji. Ve} tri meseca imamo... Voditeq: ... jednu nere{enu situaciju. Dr [e{eq: ...proteste, uli~ne nemire, haos! Voditeq: Gospodine [e{eq, dajte nam va{ odgovor na pitawe: {ta i kako daqe? [ta ako do novih izbora ne do|e, {ta da radimo u me|uvremenu dok se ne organizuju izbori, dok se ne okon~aju, dok se ne konstitui{u skup{tine?
141
Dr [e{eq: Znam {ta daqe u Zemunu. U Zemunu radimo punom parom, a na drugim mestima mnogo vi{e. Dakle, to se mora prebroditi na neki na~in. Treba se ìveti daqe. Tamo gde radikali pobede, odmah se hvatamo u ko{tac sa svim nagomilanim problemima. Tamo gde ne pobede, narod je hteo da bude druga~ije. Voditeq: Stiù nam pitawa. [ta je sa Velikom Srbijom? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka nikad ne}e odustati od projekta Velike Srbije. Da smo na vreme do{li na vlast, ve} bi odavno imali granicu Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica. Jasno je da je sada situacija druga~ija, da su promewene okolnosti, ali mi od toga ne odustajemo. Da bismo to realizovali, mora da se promeni konstelacija snaga izme|u velikih sila, da se Rusija uspravi i podigne na noge. Tada }emo mo}i da realizujemo na{u ideju o Velikoj Srbiji mirnim putem, bez novog rata. Voditeq: Imamo slu{aoca na vezi. Halo. Slu{alac: Dobar dan, hteo sam da se zahvalim gospodinu Voji {to je mnogo uradio za Zemun i da pitam {ta bi wegova stranka uradila u Obrenovcu? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ima kompletan program i za obrenova~ku op{tinu, a program smo objavili u na{im novinama, listu Velika Srbija, u specijalnom izdawu. Program je, dakle, bio dostupan svim gra|anima. Uveren sam da bismo ga ubrzano realizovali da su nam gra|ani Obrenovca iskazali poverewe na ovim izborima, da su nam iskazali vi{e poverewa nego ina~e. Nadam se da ne}emo jo{ dugo ~ekati da u Obrenovcu postanemo pobedni~ka stranka. Onda }emo zasukati rukave i na isti na~in na koji radimo u Zemunu, raditi i u Obrenovcu. Uostalom, to }e nam biti lak{e, jer su Obrenovac i Zemun dve susedne op{tine. Forsirali bismo izgradwu mosta da se prostorno poveèmo. Voditeq: Mo`da jo{ neki most? Dr [e{eq: Mo`da jo{ neki most, za{to da ne? Voditeq: Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, veliki pozdrav velikom Srbinu Voji od Saleta iz Bari~a. Taj sam, koji }e da kaè da je stvarno veliki Srbin i da ga treba pozdraviti ovako javno preko radija. Da postavim nekoliko pitawa: {ta kaè za ovu ekonomsku krizu u vojsci i oko we? [ta se de{ava u ovoj dràvi? Vojska je opravdala svoj stav na ovim zadwim izborima i demonstracijama, zna~i nije u~estvovala u tim politi~kim situacijama, {ta kaè na ovu propast koja se de{ava u woj i oko we? [ta bi on uradio na ~elu takve jedne organizacije? Voditeq: Kao vojvoda bi morao... Slu{alac: Ba{ tako, jedan veliki pozdrav od svih gra|ana Bari~a. Uz wega smo, samo da zna, da ne bude nekih problema i zabune. Voditeq: Ne}e biti. Dr [e{eq: Vojska je veoma zapostavqena, posebno u proteklih sedam godina. Vojska je kao pastor~e ovog dru{tva i dràve. Oficiri su ponièni, plate su im bedne. Vojnici na odsluèwu redovnog vojnog roka ìve u veoma lo{im uslovima, veoma im je nizak standard. Jo{ uvek je pri142
sutna stara komunisti~ka inercija i gu{e se sposobni mla|i oficiri. Reìm poku{ava da iz armije elimini{e sve oficire sa ratnim iskustvom. Poku{ava da vrati onaj stari princip negativne selekcije. To je veoma lo{e. Moramo da imamo modernu, dobro naoruànu armiju, {to profesionalniju i {to sposobniju da odgovori svojim osnovnim zadacima, svojim osnovnim obavezama. Vojska mora da ostane van aktuelne politike, ne sme da bude strana~ki opredeqena. Ne sme da u~estvuje u strana~kim sukobima. Dobro je {to se vojska sada u to nije me{ala. Imali smo zamerku generalu Peri{i}u {to je primao studente. [ta on ima da razgovara sa studentima, osim o uslovima wihovog odlaska na odsluèwe vojnog roka? [ta on ima sa studentima da razgovara o politi~koj situaciji? To je bio jedan karakteristi~an primer kr{ewa te ustavne pozicije vojske. Naravno, nije to ono najgore i najopasnije {to se de{ava unutar i u vezi sa vojskom. @elimo da se vrati dignitet vojsci, da vojska bude jedna respektabilna oruàna sila, koja }e, pre svega, sluìti za odvra}awe spoqnih neprijateqa, a i za reagovawe tamo gde na{a nezavisnost bude direktno ugroèna. Vojska mora biti van politike i dràva za vojsku mora da izdvaja adekvatna finansijska sredstva. Mora i da kontroli{e da se ta sredstva racionalno koriste. Vojsci ne trebaju domovi armije, turisti~ki objekti, ugostiteqski objekti, lovi{ta i tako daqe. Sav taj balast treba eliminisati, sve to rasprodati, a za te pare kupiti oficirima stanove. O tome smo ~esto govorili, mi radikali, u raspravama u Saveznoj skup{tini povodom usvajawa buyeta. Me|utim, jo{ uvek nema interesa da se ti problemi na takav efikasan na~in re{avaju. Dakle, nema ni{ta dok mi ne preuzmemo vlast. Voditeq: Po hiqaditi put. Dr [e{eq: Dovoqno }e biti da je jednom preuzmemo. Onda }emo vladati dugo, jer narod ne}e imati nikakve potrebe da nas mewa. Voditeq: Gospodine [e{eq, gledam na sat, imamo jo{ nekih 7-8 minuta. Imamo jo{ slu{alaca na vezi, pa vas molim da imate na umu vreme koje nam je preostalo do kraja. Dobar dan. Izvolite. Slu{alac: Dobar dan, javqam se iz Skele, @ivorad ovde. Hteo sam da pozdravim velikog Srbina [e{eqa i da mu poèlim sve najlep{e. Neka nastavi samo tako. Hteo sam da pitam za ovog delegata u Obrenovcu... ûo sam da mu nude da bude predsednik. Da li bi mu dozvolili da bude predsednik Op{tine Obrenovac? Dr [e{eq: Prvi put ~ujem da mu je neko nudio da bude predsednik Op{tine Obrenovac. Me|utim, ne dolazi u obzir, ni u jednoj varijanti, da srpski radikal u|e u koaliciju, bilo sa levim blokom, bilo sa koalicijom Zajedno, bez obzira koja je funkcija, obe}awe ili privilegija u pitawu. Saznao sam da su nam jednog odbornika u Pirotu kupili, po{to su mu obe}ali da }e wegovoj èni dati radno mesto; on je bio slab i popustio tom pritisku. Na drugim mestima, recimo u Titelu, bile su u pitawu ucene, prqave radwe i sli~no. Me|utim, ogromna ve}ina srpskih radikala, svuda gde od wihovog glasa zavisi konstituisawe lokalne vlasti, odoleva. Takva je situacija u Pirotu, jer je drugi odbornik ostao ve143
ran Srpskoj radikalnoj stranci, pa ne moè da se zavr{i konstituisawe Op{tine. Socijalisti sada ne idu na sednice, a nisu hteli ni da otkriju ko je bio izdajnik u wihovim redovima. Bez obzira na to, ni koalicija Zajedno nije se okoristila izborom predsednika. Kada bi neko popustio, naneo bi stra{nu sramotu i sebi, i svojoj porodici, i svojim potomcima. To se pamti za sva vremena. Neka sitna korist iz svega toga je od danas do sutra, ali sramota izdaje ostaje za sva vremena. To se pamti i na ulici, posle se pri~a: taj i taj je bio to i to. Izdade svoju partiju, pa ode tamo i prodade se za ovo, za ono. Dragi{a Stublin~evi} im je vaqda do sada vi{e puta pokazao da ne dolazi u obzir da se prikloni ni jednima ni drugima. Na wega neka ne ra~unaju. Voditeq: Dakle, kada moèmo da ra~unamo na radikale, samo ako imaju ve}inu u Skup{tini? Dr [e{eq: Ako imaju ve}inu u Skup{tini, naravno. Voditeq: A ubudu}e? Dr [e{eq: Sama funkcija predsednika op{tine, ako nemate saradnike iz iste partije koji su spremni da odano realizuju izvestan politi~ki program, ni{ta ne zna~i. [ta to zna~i? Da je predsednik op{tine za pokazivawe, za prikazivawe u javnosti, ni{ta drugo to ne donosi samo po sebi. Da nemam dobre saradnike iz Srpske radikalne stranke, ne bih mogao da budem dobar predsednik Op{tine Zemun. Voditeq: Jesu li svi va{i prvi saradnici iz Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Jesu, svi funkcioneri su iz Srpske radikalne stranke. Nismo imali nikakve intervencije u skup{tinskim slu`bama. Sve je ostalo da funkcioni{e kako je bilo. Imali smo samo slu~aj neke pronevere, gde je jedan na~elnik odeqewa izgubio posao. Podneli smo krivi~nu prijavu, ali zbog konkretnih propusta, a ne zbog ideolo{ke ili partijske orijentacije. Ni jednog na~elnika nismo do sada pomerili. Ko god bude dobro radio svoj posao ne}emo da ga diramo. Funkcioneri su se promenili. Smena vlasti podrazumeva smenu funkcionera. Traìmo profesionalan odnos, a onaj ko bude kr{io radnu disciplinu taj }e da ode. Ne}e oti}i kao socijalista, kao SPO-vac ili kao demokrata, nego kao konkretan prekr{ilac discipline. Tako }emo se pona{ati i ako je radikal u pitawu. Nema milosti. Mnogo smo stroìji i o{triji prema svojim ~lanovima nego prema pripadnicima drugih stranaka. Za svaki prekr{aj zakona, principa, morala, mora se odgovarati. Voditeq: Ko nam se to javqa? Izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Zovem se Zoran. Pristalica sam Srpske radikalne stranke. Hteo bih da pozdravim velikog Srbina, vojvodu, dr Vojislava [e{eqa, da mu poèlim sve naboqe u ìvotu, i da mi odgovori kako }e se pona{ati kada do|e na vlast. Nadam se da }e jednog dana biti predsednik na{e Srbije. Kako }e re{iti ovu situaciju? Dr [e{eq: Situaciju }emo re{iti u skladu sa programom Srpske radikalne stranke. Me|utim, nije dovoqno biti predsednik da bi se situacija razre{ila. Potrebno bi bilo da srpski radikali osvoje vlast i na predsedni~kim i na parlamentarnim izborima. Kada bi radikal bio
144
predsednik Republike Srbije, a ne bi bila formirana radikalska vlada, onda bismo imali situaciju kao u Bugarskoj. Dakle, ono {to mi èlimo to je da na slede}im izborima osvojimo i predsedni~ku funkciju i ve}inu u Skup{tini Srbije. Voditeq: Bilo je i slu{alaca iz Novog Sada. @ao mi je {to smo zapostavili ovo pitawe privatizacije u Srbiji. Gospodine [e{eq, prakti~no nam je vreme isteklo, mo`da jednom re~enicom... Dr [e{eq: Da, to je suvi{e ozbiqno pitawe, ali smatramo da privatizacija mora biti ubrzana i da je kqu~ni na~in privatizacije prodaja putem javne licitacije. Nemamo ni{ta protiv da to bude izvo|eno i podelom deonica radnicima tamo gde nije mogu}e ni{ta uraditi putem javne licitacije, gde ne postoji interes da se neka firma kupi. Onda treba da se aktuelnim, zaposlenim radnicima podele deonice i da radnici raspolaù wima kao svojom imovinom. Tada bi vodili ra~una da li }e je sa~uvati ili }e im ona propasti. Voditeq: Meni je jako ào, vreme je brzo isteklo. Gotovo dva sata smo razgovarali. Gospodin Voja nije popio ni ~aj. Zahvaqujemo vam se {to ste bili na{ gost. Nadam se da su i slu{aoci zadovoqni. Vreme za dana{we izdawe emisije Radio Stop je isteklo. Po{tovani slu{aoci, pozdravqam vas. Gospodinu [e{equ èlimo sve najboqe i jo{ jednom mu se zahvaqujemo. Gospodine [e{eq, da li èlite da kaète ne{to za kraj? Dr [e{eq: Nadam se da ovo nije na{ posledwi susret, da }u imati prilike da preko Radio Obrenovca i na mitingu koji }emo dràti u predstoje}oj predizbornoj kampawi tako|e kontaktiram sa gra|anima Obrenovca, da }e biti jo{ dosta prilika da ~uju politi~ke stavove i poglede srpskih radikala. Uostalom, spremi}emo ~itav niz propagandnih publikacija u slede}oj predizbornoj kampawi, tako da }emo jo{ detaqnije obrazloìti sve ta~ke na{eg nacionalnog, politi~kog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog programa. Voditeq: Hvala vam. Dr [e{eq: Hvala i vama.
IZ SAMICE ZA VO\U DESNICE

Arhiv du{e, Ni{, 6. februar 1997. godine Voditeq: Dobro ve~e, ovo je emisija Arhiv du{e, ja sam Vawa Obradovi}, a na{ gost ve~eras je gradona~elnik Zemuna, predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Ovo je emisija Arhiv du{e, evo prilike da nam otvorite du{u. Kada je du{a u pitawu, onda ona po~iwe da se formira, naravno, jo{ od detiwstva. [ta je ono {to vam je onako kao detetu ostalo u najboqem pam}ewu. Dr [e{eq: Ostalo mi je mnogo toga u pam}ewu. âk sam se u poznim danima setio i nekih stvari koje sam davno zaboravio. Kada sam bio u zeni~koj robija{nici od 1984. do 1986. godine, {est i po meseci sam proveo u samici. Tih {est i po meseci, bukvalno svakog dana po 16 sati pravio sam tri
145
koraka napred, tri koraka nazad. Imao sam mnogo vremena za razmi{qawe i neverovatno je koliko se ~ovek u takvoj situaciji seti davno zaboravqenih doga|aja. Detiwstvo kao da mi je danas na dlanu, mnogo uspomena imam. Ne bih mogao da kaèm {ta mi je ostalo u najupe~atqivijem se}awu. Voditeq: Mo`da neka prva qubav, ona iz {kolske klupe? Dr [e{eq: Da. îni mi se da su te qubavi iz detiwstva, promenqivog karaktera. Voditeq: Da li ste bili zaqubqeni u neku devoj~icu? Dr [e{eq: Jedne {kolske godine jedna, druge {kolske godine druga, mo`da tako do puberteta. Prava qubav mislim da dolazi tek u pubertetu. Danas, gledam svog sredweg sina koji ima tri i po godine, ve} je zaqubqen i veoma je qubomoran ako mu neko ne{to kaè za tu devojku. Ne bih mogao da na|em neku koju volim iz svog detiwstva, pa da to izjedna~im. îni mi se da je sa dana{wom generacijom stvar druga~ija, da se deca brè razvijaju. Voditeq: Ranije zaqubquju. Dr [e{eq: Da. I ranije se zaqubquju. To su obi~no devoj~ice iz istog razreda osnovne {kole. Kod nas se to de{avalo od petog do osmog razreda, skoro svi de~aci iz razreda su bili zaqubqeni u jednu devoj~icu. To je na neki na~in karakterisalo na{e detiwstvo. Voditeq: Pa ste se trudili ko }e da joj pomogne da... Dr [e{eq: Ne, malo je druga~ije bilo. Nije bilo takvog truda. Mislim da smo izbegavali tako ne{to da radimo da nas ne bi smatrali nekim nedovoqno muèvnim de~acima... U mojoj generaciji je vaìlo pravilo da to treba sakrivati, da se treba kriti, neko ko se tek dokazuje, ko mora da se dokaè. Nije bilo takve snishodqivosti prema devojkama. Naravno, simpatije su se pokazivale, ali ne na taj na~in {to bi mu{karac preuzeo ulogu onoga ko sluì da bi se dodvorio devojci. On je morao da se istakne na neki drugi na~in. Neko se isticao u~ewem, sportskim rezultatima, bistrinom, pame}u na licu mesta i tako daqe. Voditeq: Da li ste bili nesta{ni kao dete, vi ste krupni, ne znam da li ste bili takvi... Dr [e{eq: Jesam. Uvek sam bio nesta{an, ali nikada nisam pravio ba{ ne{to posebno lo{e. Nisam nikada pristajao na zlo, nisam nikada ugwetavao slabije od sebe. Voditeq: Zna~i obra~unavali ste se, da kaèm, sa onima koji su bili ravni vama? Dr [e{eq: Da. [ta ja znam, u toj fazi detiwstva mo`da sam nekada imao i svakodnevne tu~e i bilo je nekoliko de~aka iz kom{iluka sa kojima bih se druìo, igrao, pa se ~esto i potukao. Ali, to nije nikada trajalo i nije stvaralo mr`wu. Voditeq: To su bile trenutne ~arke... Dr [e{eq: Da. Kada bi nas stariji de~aci maltretirali onda smo znali da uzmemo ciglu ili kamen, da ga|amo i da beìmo. Dakle, to je bila varijanta, druga~ije se nije moglo, kada bi nas de~aci stariji po nekoliko godina od nas maltretirali, dok bismo mi igrali neku fudbalsku utakmicu, dolazili bi i poku{avali da nas najure sa igrali{ta da bi oni igrali. Bilo je tu dosta uzbudqivih detaqa...
146
Voditeq: Onda dolazi, naravno, i onaj period odrastawa i period kada ste krenuli na studije. Kako ste se sna{li na fakultetu, znam da ste zavr{ili fakultet sa nepune 22 godine? Dr [e{eq: Nisam dugo studirao, svega 2,5 godine. Dobro sam se sna{ao i odabrao sam onaj fakultet koji mi najvi{e odgovara Pravni fakultet. Zaista sam voleo te studije, isticao se, imao sam odmah na prvoj godini veoma visoku prose~nu ocenu, blizu deset. Druge godine, kada su nam dali ispitne rokove, ve} u maju mesecu sam sve prijavio i sve poloìo. Tada sam stekao pravo da polaèm ispite pre vremena. Pisao sam neka dva specijalna seminarska rada iz tre}e godine, imao visoku prose~nu ocenu, stekao to pravo da prevremeno polaèm ispite. Posle se vi{e nisam obazirao na prosek, bilo je dosta sedmica i jedna {estica. Samo jednu {esticu sam imao. Voditeq: Iz ~ega? Dr [e{eq: Iz Obligacionog prava. Mada sam taj predmet veoma dobro savladao, ali bile su i neke druge okolnosti. Voditeq: Dobro, uvek ima nekih... Dr [e{eq: Da, nisam àlio, nisam patio od toga da moram imati visoku prose~nu ocenu. Bitno mi je da to bude iznad 8 kako bih stekao uslove za asistentsko zvawe. @urilo mi se da zavr{im fakultet. @iveo sam u jednoj radni~koj porodici, otac èlezni~ar koji je prevremeno morao u invalidsku penziju i nije bilo druge nego zasukati rukave i {to pre do}i do svog hleba. Voditeq: Da li imate bra}u, sestre? Dr [e{eq: Imam sestru, tri godine mla|u od mene. Voditeq: Kakav je va{ odnos prema sestri, da li ste se pona{ali za{titni~ki, recimo, kao pravi stariji brat? Dr [e{eq: Da. U porodici sam, moram to priznati, bio proteìran u odnosu na sestru. Prvo, zato {to sam prvoro|eno dete, a drugo, {to sam mu{ko dete. Moja porodica je ipak patrijarhalnog karaktera i vi{e se dràlo do sina nego do k}erke. Naravno, ja danas mislim druga~ije o tome, zaista iskreno mislim da treba podjednaku pa`wu posve}ivati i mu{koj i ènskoj deci, ali ta pa`wa je u mojoj porodici poistove}ivana s tim {to je sestra imala mnogo vi{e ograni~ewa nego ja. Za mene je vaìlo jedno pravilo dokle mogu ostati nave~e napoqu, itd., gde mogu da idem, gde ne mogu. Ona je tu imala neuporedivo vi{e ograni~ewa nego ja. Voditeq: Da se vratimo na fakultet. Koliko vam je vremena ostalo za neke obi~ne ìvotne stvari? Da li ste puno vremena tro{ili na u~ewe? Dr [e{eq: Mislim da sam dobro planirao u~ewe. To je tajna uspeha. Paralelno s tim, kao bruco{ bio sam predsednik Fakultetskog odbora Saveza studenata. Kao student druge godine bio sam prvi student prodekan. To mi nije smetalo da brzo zavr{im fakultet. Svako ve~e sam izlazio, ali znao sam da isplaniram svoje vreme. Ustajao sam redovno u {est sati, radio sam pre podne, u~io, onda bih odlazio na fakultet negde oko podne, zadràvao se do 2 sata, vra}ao se na ru~ak i posle opet u~io i izlazio nave~e posle 7 sati. Dakle, uporno sam svakog dana radio i onda nisam morao da radim ba{ suvi{e. Mo`da je to bilo osam sati dnevno efektivnog u~ewa.
147
Voditeq: Zna~i, svaki dan. Dr [e{eq: Svakodnevno i sa velikim interesom za ono {to sam savla|ivao. Ne mogu da kaèm da mi je ijedan ispit ba{ bio naporan, da sam ga izbegavao itd. Voditeq: Da li je postojao neki ispit koji vam nije ba{ onako leào i za koji ste u tom trenutku kada ste ga spremali pomislili: bilo bi dobro kada ovo ne bi postojalo na fakultetu. Mislim da gotovo svaki student ima neki ispit koji mu se mawe svi|a. Dr [e{eq: Bilo je nekih ispita koje sam zbrzao, poloìo na blef. Pravnu medicinu sam poloìo na blef. To je predmet za koji su postojala dva uybenika, od wih jedan ogroman, Sudska medicina i drugi Sudska psihijatrija sa psihopatologijom. Dobio sam 8 iz tog predmeta, ali na blef. Mo`da sam onako jednom pre{ao gradivo, ali ne bih mogao da se sada zakunem da sam ba{ sve pro~itao iz uybenika. Snalazio sam se kao i drugi studenti, naravno. Raspitivao bih se kod studenata sa starijih godina studija, koja su uobi~ajena pitawa na ispitu, prikupqao ta pitawa, spremao se za ono {to profesor naj~e{}e pita. Studenti najboqe prona|u slabosti nastavnika. Na tim slabostima grade metode lak{eg savla|ivawa gradiva. Nije to lak{e savla|ivawe gradiva nego lak{e polagawe ispita. Na kraju se to sve svede na isto. Radno pravo sa socijalnim osigurawem tako|e sam poloìo na blef zahvaquju}i tome {to je profesor bio veoma star. Imao je vi{e od 70 godina, tada jo{ nije bilo zakonskog ograni~ewa da se sa 65 godina ide u penziju po sili zakona. Profesor je ve} bio prili~no senilan. Kao student prodekan u{ao sam s wim u sukob na sednici Nau~no nastavnog ve}a. Zatim izlazim kod wega na ispit, a on poku{ava na sve na~ine da me obori. Imao je obi~aj da postavi jedno ili dva pitawa i zavr{i ispit. Meni je postavio 9 pitawa. Nadmudrio sam ga tako {to sam na{ao nekih 40 pitawa koje on uvek postavqa, izvan tih pitawa toliko je bio senilan, vi{e nije znao ni{ta drugo. Nau~im tih 40 pitawa sa nekim prospektima, recimo da sam 3-4 dana spremao taj ispit, ne vi{e, i 9 pitawa mi postavi. Sve sam znao, ali nije mi dao 10, nije mi dao 9, ali 8 je morao da upi{e, nije imao kud, jer se ispit polagao pred drugim studentima i nije mogao ba{ da omalovaì to znawe koje sam pokazao. Bilo je tu i nekih drugih anegdota. Recimo, sli~no mi se desilo i na Kriminologiji, da sam se pre ispita sukobio sa profesorkom, tako|e kao student prodekan. Ona je zakazala ispite za osam sati ujutru, a do{la je tek u 15 ~asova, po~ela ispit, pona{ala se kao da se ni{ta nije desilo. Zvao sam je telefonom, najavio se da }u do}i kod we, da je ne{to hitno. Odmah je pristala. Ko zna {ta je mislila. Do{ao sam i sa vrata po~eo da je napadam, kakav je to na~in, kako moè da zakaè ispite u osam, a da po~ne tek u tri sata, da studenti ~ekaju sedam sati na hodniku i tako. Kako sam krenuo, nastala je velika sva|a, velika gu`va na fakultetu. Bio sam uporan, pa i na Nastavno nau~nom ve}u to terao. Me|utim, kada sam do{ao na ispit i ona je poku{avala sa svih strana da napakosti. Nije uspela, dobro sam savladao taj predmet i upisala mi je 9. Kada sam poloìo ispit, kada mi je upisala 9, onda je naru~ila kafu iz fakultetskog bifea i predloìla da se
148
pomirimo. Bila je jo{ jedna anegdota kada sam polagao Autorsko pravo s pravom industrijske svojine, to je na ~etvrtoj godini i to je predmet koji je prili~no ve{ta~ki, ne bi morao da postoji kao samostalan predmet. Mogao bi komotno da ide uz Gra|ansko pravo ili uz neki drugi predmet sa te katedre, mo`da uz Privredno pravo. Iz nekih razloga je uveden kao poseban predmet. Nekada je dolazilo do cepawa predmeta samo zbog toga da bi asistent napredovao, doktorirao, da mu se oslobodi neko novo radno mesto, da ne bi ugroàvao svog profesora na mati~nom predmetu, od koga je mo`da i pametniji i sposobniji. Prethodno sam polagao, mislim, Me|unarodno privatno pravo, pro{la su samo tri dana do izlaska na ispit iz Autorskog prava i Prava industrijske svojine i taj sam predmet onako zbrzio, ali savladao sam materiju. Nije teàk predmet kada se dobro savladaju kqu~ni predmeti sa gra|anske katedre, onda se i Autorsko pravo i Pravo industrijske svojine relativno lako zavr{avaju. Nema ne{to bitno novo u wemu {to bi trebalo posebno savla|ivati. Seo sam tako, po~eo da odgovaram na pitawa, nije to bilo ne{to briqantno, ali znao sam pone{to i ona me tako slu{a i gleda u indeks. Vidi da sam tri dana pre toga polagao, ve} sam krenuo ubrzano, nije bilo teorijskih {ansi da sam ja to nekada ranije spremao, uhvati se onako za glavu, pa kaè: Zar za tri dana? Ja kaèm: Nekom treba tri dana, nekom tri meseca. Upisala mi je 7. I danas sam ube|en da je ocena mogla da bude sigurno boqa da nije bilo toga. Voditeq: Da nije pogledala prethodni ispit... Dr [e{eq: Da. Nisam se ja na to obazirao, meni je svejedno koju ocenu upi{e ja idem daqe. Nije mi padalo na pamet poput nekih drugih da poni{tavam ocene, da polaèm ponovo. Uvek sam imao jedan non{alantan odnos prema tome i znao sam da ta ocena nikada nije merilo znawa. Neki koji su imali 10,00 prosek, posle u ìvotu nisu pokazali ni{ta. Voditeq: Doktorirali ste sa nepunih 25 godina. Dr [e{eq: Da. Doktorirao sam na Pravnom fakultetu u Beogradu, na Ustavno-pravno-politi~kom smeru. Bio sam jedno vreme najmla|i doktor nauka u biv{oj Jugoslaviji. Voditeq: Koliko dugo, da li mo`da znate kada se pojavio taj novi najmla|i doktor nauka? Dr [e{eq: Ne znam, desilo se opet to, ja sam morao da starim, nisam mogao da ostanem na tih 25 godina. Ne znam kada se to desilo, samo se se}am da je to bilo mo`da nekoliko godina posle toga, da je {tampa pisala. Odmah posle doktorirawa oti{ao sam na odsluèwe vojnog roka. Voditeq: Sa 26 godina ste postali docent na Fakultetu politi~kih nauka... Dr [e{eq: Da. Odmah po povratku iz vojske izabran sam za docenta na predmetu Me|unarodni odnosi. Nisam ni punu godinu radio kao docent, progla{en sam za idejnopoliti~ki nepodobnog za rad sa studentima i uklowen sa nastavni~ke katedre. Preba~en sam sa fakulteta u Institut za dru{tvena istraìvawa, iz politi~kih razloga, naravno. Voditeq: Dok ste bili na fakultetu, dok ste radili sa studentima, jeste li ispitivali studente?
149
Dr [e{eq: Kao asistent sam ispitivao studente, a desilo mi se to da sam i kao demonstrator ispitivao studente na Pravnom fakultetu. Voditeq: Da li ste imali razumevawa za one studente koji su snala`qivi, kao {to ste se vi snalazili kao student ili ste bili strogi? Dr [e{eq: Nisam trpeo kada student koristi neke papiri}e, kada poku{ava da prevari. To zaista nisam trpeo. Kada poku{a ovako da me izblefira, pa pokaè inteligenciju, uvek sam vi{e cenio inteligenciju od znawa, ra~unam, ako je on dovoqno inteligentan i promo}uran, sna}i }e se on u ìvotu. Ako nije ni inteligentan i ne radi, onda od wega nema ni{ta. Zlo~in je dati diplomu s kojom }e sutra da zamajava qude, da nanosi {tetu, a nije u stawu ni{ta da uradi. Voditeq: Prona{la sam podatak da ste jo{ januara 1982. godine preko {tampe prozvani kao nacionalista, staqinista. Dr [e{eq: Da, 1981. godine je krenula lavina optu`bi protiv mene, mada sam ja neprekidno bio buntovan, pobuwenik. Jo{ kao gimnazijalac ulazio sam u sukob sa direktorkom gimnazije, sa grupom profesora koji su àrili i palili u gimnaziji. Kao student sam se sukobio sa nekim mo}nicima, me|u wima sa Huadom Muti}em, koji je tada bio vrlo mo}an ~ovek Centralnog komiteta Saveza komunista, partijski ideolog {to bi se ono reklo. Bilo je dosta gu`vi, ali definitivna pobuna je nastala 1981. godine. Tada su me sa svih strana zasuli bujicom optu`bi, nazivali su me nacionalistom, {ovinistom, ultra-levi~arem, novolevi~arem, trockistom, staqinistom, mladim lavom koji poku{ava da uni{ti staru gardu, ~ak i infektivnim pacovom koji se hitro kre}e gradskom kanalizacijom, tako me je nazvao Huad Muti}. Nema kakve mi epitete nisu prilepili, ali ja sam se prili~no dobro sa time nosio i nije me to upla{ilo, imponovalo mi je. Voditeq: [ta je bio razlog da su vas oni tako okarakterisali? Dr [e{eq: Udarao sam u osiwe gnezdo. Po~eo sam da udaram, prozivao sam poimence istaknute politi~ke mo}nike, otvarao kriminalne afere, zatim po~eo da ukazujem na progon srpskog naroda u Sarajevu, u Bosni. Sa konkretnim primerima nemilosrdno, bez ikakvog ustezawa. Nisam se dao zapla{iti. Wihova hajka onda nije imala kraja. Voditeq: Prona{la sam podatak da ste se od 8. novembra 1982. godine nalazili pod politi~kim nadzorom, da su vam telefonski razgovori prislu{kivani, da ste pra}eni. Kako je bilo ìveti pod takvom torturom? Dr [e{eq: Bilo je to veliko ìvotno iskustvo i sva sre}a {to sam ja to tako mlad doìveo i {to sam imao vremena da se o~eli~im. Pokazivao sam duha u svakoj situaciji. Recimo, primetim da me prate policajci i umesto da se upla{im {to su oni o~ekivali, to je takozvano japansko pra}ewe u svrhu zastra{ivawa, po~eo sam da se sa wima poigravam, namerno ih vodam satima po gradu. Idem u jednom pravcu pa se naglo vratim u suprotnom, a oni za mnom. Imao sam dosta jake ìvce. Voditeq: Dolazimo do februara meseca 1984. godine, u to vreme ste ìveli u Sarajevu, kada ste putovali za Beograd i imali jednu neprijatnu situaciju u vozu gde su vas policijski agenti, ~etvorica ako se ne varam, uhapsili.
150
Dr [e{eq: Sada je jedan od tih policijskih agenata koji su me u vozu uhapsili ministar unutra{wih poslova Republike Srpske. On je predvodio tu grupu operativaca Slu`be dràvne bezbednosti koja me je uhapsila u vozu. To je bilo drugog dana sarajevske zimske olimpijade, krenuo sam za Beograd, nosio sam jednu gomilu rukopisa, jer sam sa Slobodanom Ma{i}em dogovarao {tampawe kwige. Samo {to je voz krenuo sa èlezni~ke stanice, upali su u kupe, izvr{ili pretres, na{li mi te rukopise, skinuli me sa voza u Doboju, vratili u Sarajevo i dràli 27 sati na saslu{awu. I tu sam se prili~no dobro sna{ao, po~eo sam sve to da pretvaram u neki cirkus, da im se smejem u lice, da se izmotavam. Jednostavno nisu znali {ta da rade sa mnom. Obi~no u takvim situacijama ~ovek se upla{i, dovoqno je zastra{ivawe da odustane od svega. U mom slu~aju ni jedan metod im nije upalio. Zbog olimpijade nisu hteli odmah da me uhapse, nisu znali {ta da rade. Poku{ali su me onda upla{iti, hteli su me zapla{iti da pobegnem za Beograd, da tako skinu bedu sebi sa vrata Mikuli}, Pozderac i ostali. Me|utim, ni to nisam prihvatao. Bio sam uporan do kraja i nisu imali kud, strpali su me u zatvor i osudili na osam godina robije. Voditeq: To je bilo 1984. godine. Dr [e{eq: Da. Me|utim, izlaze}i iz sudnice zadràli smo se tamo pred prijavnicom okru`nog zatvora, straàr koji je bio neposredno u pratwi, trebalo je da ostavi pi{toq, okupilo se oko mene dosta zatvorskih straàra, nadzornika, na~elnik straè, upravnik i komandir. Jedan od wih kaè: Boga ti, odmeri{e ti osam godina. Kada }e{ ti iza}i iz zatvora? Nasmejem se wemu i kaèm: Jesi li ti lud kad misli{ da }e ovaj reìm trajati osam godina? Zanemeli svi odmah, niko ne sme ni da se smeje, ni da reaguje. Ne znaju {ta da rade. Ispostavilo se da su to bile proro~anske re~i, mada ni ja u onom trenutku nisam verovao da }e reìm tako brzo da padne. Voditeq: Koliko ste dugo bili u zatvoru tada? Dr [e{eq: Bio sam tada godinu dana i deset meseci. Voditeq: Ispri~ajte nam ne{to o tim zatvorskim danima. Pomenuli ste na po~etku razgovora samicu. Dr [e{eq: Da. Prvih dana zatvora sam po~eo {trajk gla|u, smi{qeno i u dogovoru sa nekim mojim prijateqima iz Beograda. Ciq mi je bio da izazovem {to ve}u pa`wu javnosti i u tome sam uspeo. Me|unarodna javnost je tada veoma burno reagovala na taj slu~aj hap{ewa. Taj slu~aj je zaista bio bez presedana, da me osude na osam godina zatvora zbog tekstova koje niko ranije nije ni pro~itao, za neobjavqene tekstove. To je bilo te{ko progutati i u uslovima titoisti~ke, komunisti~ke diktature. Po~eo sam taj {trajk gla|u, prvih dana dolazio mi je samo lekar da me obi|e. Prvih osam dana nije bilo opasno i oni znaju na osnovu iskustva sa drugim robija{ima da retko ko izdrì duè. Osmog dana su videli da je |avo odneo {alu, da vi{e tu nema nikakvog zezawa, ubacili su jednog provokatora u moju }eliju, nekog robija{a kojem su ko zna {ta obe}ali. Wegov je bio zadatak da me navodi na razne razgovore, on me je {pijunirao, ne bi li ne{to otkrio {to je wih interesovalo. Kada sam po~eo
151
{trajk gla|u, wemu su donosili najlep{u mogu}u hranu da neprekidno preda mnom jede i da me izaziva, da meni nudi. Me|utim, posle osam dana i to je bilo nemogu}e, vi{e glad nisam ose}ao. Danas kada mnogi qudi krenu u {trajk gla|u, odmah prepoznajem gde su foliranti, gde stvarno {trajkuju. Znam, jer posle osam dana nisam mogao na noge da ustanem, samo sam vodu pio, ni{ta drugo nisam jeo. ôvek koji kriju}i ne{to jede svojim fizi~kim stawem otkriva da to nije pravi {trajk gla|u. Bilo je qudi iz na{e stranke koji su se upu{tali s vremena na vreme iz nekih razloga, recimo, nedavno u Bijeqini, u {trajk gla|u; svakog upozorim da je to veoma ozbiqna stvar i da je boqe da se sa time ne igra, da se ne blamira, ako nije spreman da izdrì to isku{ewe koje je zaista ogromno. Posle osmog dana su po~eli da me hrane infuzijom. To je trajalo nekih 20 dana, svakog dana ~etiri litre te~nosti u vene. Moj organizam nije ba{ tako dobro reagovao na tu ishranu. Ako bi brè pu{tali te~nost iz tih boca, onda je organizam burno reagovao. Po~eo sam da dobijam neke krize, lo{e sam se ose}ao, pozlilo bi mi, pa su onda morali da usporavaju. Po{to su mi stalno boli vene i na desnoj i na levoj ruci, tetive su po~ele da oti~u. U jednom trenutku je to bilo nemogu}e, pa su onda morali da traè vene na {akama. Posle toga je jo{ bilo preostalo neku stoma~nu venu da traè, da kroz wu vr{e infuziju. Me|utim, posle 20 dana po~eli su da otkazuju neki drugi organi, nalaz urina je bio veoma lo{ {to je ukazivalo na poreme}aj funkcije jetre. Op{te zdravstveno stawe bilo mi je lo{e, to je 20 dana infuzije, a 28 dana {trajka. Tada su po~eli na silu da me hrane sondom kroz nos i bez obzira na tih 28 dana {trajka i infuziju i sve to stawe u kojem sam se nalazio, bio sam ve} u nekom, {to bi se reklo, polusvesnom stawu. Kada su po~eli da me hrane sondom kroz nos, prvi put sam se otimao i to tako uspe{no da sam ~etvoricu petoricu straàra oko sebe bacao, nekako su me s te{kom mukom savladali, postavili na sto, sondu progurali kroz nos i tako hranili narednih dvadesetak dana do izricawa presude. Drugi put se vi{e nisam otimao. Jednostavno bi se prepu{tao, jer nisam mogao da spre~im da tu sondu gurnu kroz nos, otpor je bio besmislen, nema svrhe. Jednom sam probao, nije bilo svrhe produàvati i jednostavno bih se onda opustio i nisam reagovao. Ti dani {trajka gla|u su zaista jedno veliko isku{ewe. Napravio sam tu gre{ku {to nisam uzimao dovoqno vode za vreme {trajka, pa su mi stradali bubrezi. Posle je bila prva tuberkuloza bubrega, me|utim, nakon sre|ivawa tog stawa i prelaska na normalnu ishranu, vrlo brzo sam se oporavio. Posle sam imao jo{ jedan {trajk od 16 dana u zeni~kom zatvoru. Tim {trajkovima postigao sam ono {to sam hteo. Prvim {trajkom sam dobio ogroman svetski publicitet, nije bilo istaknutog intelektualca koji nije stao u moju odbranu, ukqu~uju}i Simon Deboar, mnogi drugi, ~ak je i Edvard Kenedi u~estvovao u pisawu protestnih pisama. Voditeq: I mnogi na{i intelektualci... Dr [e{eq: Da. To je prvi i posledwi, ~ini mi se, slu~aj da su sa podjednakom aùrno{}u radili srpski, hrvatski i slovena~ki intelektualci. Naravno, ti hrvatski intelektualci iz Zagreba nisu bili ukqu~eni u
152
Mas pokret i u hrvatski nacionalizam, a bilo je mnogo Srba iz Zagreba koji su tako|e u tome u~estvovali poput Milana Gaje Petrovi}a, istaknutih filozofa i drugih. Od tog kruga qudi najvi{e se angaòvao Rudi... Od beogradskih intelektualaca te{ko je na}i nekoga ko nije, zaista su listom svi bili angaòvani i zaprepa{}eni tom reìmskom represijom, ipak je to bilo vreme posttioisti~ke diktature, kada se takve stvari nisu tako ~esto de{avale. Dakle, jo{ je bila strahovlada, jo{ je bilo potpunog odsustva demokratije i slobode, ali ovakvih primera nije bilo. Voditeq: U vreme kada ste vi uhap{eni, uhap{ena je jedna grupa intelektualaca, ukupno vas 28. Sve je otprilike Dr [e{eq: Uhap{eni smo u Knez Miletinoj ulici u Beogradu na tribini takozvanog Slobodnog univerziteta u toku predavawa Milovana \ilasa. îm je \ilas zavr{io svoje izlagawe, mi smo se spremali neka pitawa da mu postavqamo, da vodimo dijalog, polemiku, upala je ogromna grupa policajaca i pohapsila nas 28. Dràli su nas celu no} u 29. novembru, dole u Gradskom SUP-u, izolovane. Po jedan uhap{en u kancelariji i ~uva ga jedan agent u civilu i jedan policajac u uniformi. Tako je bilo. Sutradan oko 11 ~asova \ilasa su pustili, a nas su prebacili u Centralni zatvor. Tamo su nas dràli jo{ tri dana i onda pustili. Posle je bilo su|ewe onoj poznatoj beogradskoj {estorici. Sve je bilo u reìji Staneta Dolanca, koji se na taj na~in poku{avao obra~unati sa slobodarskim Beogradom, sa srpskim intelektualcima. Nikada nije ni poku{avao da se obra~una sa hrvatskim ili sa slovena~kim intelektualcima. Uvek su Srpski intelektualci bili smetwa, oni su bili na udaru. Dodu{e, kada je re~ o ovoj {estorici, nisu odabrana ba{ neka zvu~na imena, ni{ta zna~ajniji intelektualci. Uglavnom je re~ o jednoj grupi disidenata, koja je bila aktivna jo{ od 1968. godine i ranije su imali iskustva sa zatvorima. Me|u wima je taj Pau{ kojem je ranije bilo su|eno kao trockisti i jo{ nekolicina. Voditeq: Vi ste dobili najve}u kaznu, osam godina. Dr [e{eq: Ne, u Beogradu sam tada pu{ten. Voditeq: Ne tada. Dr [e{eq: Oti{ao sam za Sarajevo i tamo sam uhap{en 15. maja. Dobio sam osam godina zatvora. Ipak sam udario direktno u Hamdiju Pozderca, u Branka Mikuli}a, a ovi su osu|eni samo zato {to su se druìli i {to su bili na tribini Slobodnog univerziteta, wima ne{to konkretno nisu na{li. Na{li su rukopis kod Miodraga Mili}a, Koreni Titove despotije, ali oni su jednom nepromi{qenom sudskom presudom od jednog nekvalitetnog rukopisa stvorili ne{to zna~ajno. Voditeq: Kako ste iza{li iz zatvora? Kada? Dr [e{eq: Osu|en sam bio na osam godina, onda je zbog te velike galame Vrhovni sud Bosne i Hercegovine kaznu smawio na ~etiri godine, a Savezni sud na godinu dana i deset meseci. U leto, kada mi je jo{ bilo ostalo nekih osam meseci zatvora, do{ao je advokat Sr|a Popovi} u Zenicu, po zahtevu Boìdara Jak{i}a, sociologa iz Beograda, koji je obavio razgovor sa Hamdijom Pozdercom i traìli su od mene da napi{em molbu. Hamdija Pozderac je nudio da samo u jednoj re~enici napi{em
153
molbu za pomilovawe i rekao da }e me odmah pustiti. Nisam hteo, jo{ tada sam po~eo da vre|am Pozderca, rekao sam da ne dolazi u obzir da od wega traìm milost, ali da ni on od mene ne traì kada se uskoro uvedu promene itd. Odleào sam do posledweg dana. Poku{ali su da me slome u zeni~kom zatvoru, da me uklope u proces prevaspitawa, da mi daju radno mesto, da radim, da se uklopim u tu zatvorsku sredinu i da na neki na~in... Voditeq: Zaboravite... Dr [e{eq: Da. Me|utim, odmah u startu stavio sam do znawa da mi ne pada na pamet da bilo {ta radim, da jednostavno ropski rad nije dostojan ~oveka, da ja ni po koju cenu ne}u da radim. Nisu mi ni odredili neko te{ko radno mesto. Odredili su mi neki rad na kontaktima gde se za zatvorske uslove dobro zara|ivalo. Ako je reìjska plata recimo bila 300.000 dinara odnosno 3.000 novih dinara, tu se zara|ivalo otprilike po 7.000-8.000. Tu se neka norma prebacivala, a poslovi su bili vrlo lagani. Te su poslove zatvorske vlasti davale ~esto cinkaro{ima, kriminalcima koji bi se istakli negde u {pijunirawu politi~kih robija{a i tako daqe. Oni nisu hteli u startu da mi napakoste nekim te{kim radnim mestom u livnici, recimo, ili u brusionici gde se vrlo brzo gubilo zdravqe. Dali su mi neko radno mesto, stalo im je bilo samo da me nekako uklope, da dovedu do dijaloga, da me navedu da se pona{am prema wihovim pravilima. Ko zna {ta su posle planirali, verovatno su hteli da tu jednu klicu protesta, pobune ugu{e, prigu{e. Bili su spremni na raznovrsne ponude, samo da odustanem. Nikada nisam hteo da odustanem. Zato {to sam odbijao da radim, strpali su me u samicu. Prvo, tri puta po 15 dana, a onda pet puta po mesec dana. Kr{ili su i zakon i Ustav. Po zakonu nemogu}e je bilo izre}i ve}u kaznu od mesec dana samice. Posle toga dolazi izolacija, koja je duà, ali je po reìmu blaà. U samici, ako je neko pu{a~, recimo, ne moè nijednu cigaretu mesec dana da zapali. Ne moè slova da napi{e i da pro~ita. Apsolutno nema s kim re~ da progovori. Nisu me ni tako uspeli slomiti, mada je moje najteè ìvotno iskustvo ta samica. Voditeq: Imam neki podatak da jo{ iz va{ih zatvorskih dana datira va{e prijateqstvo sa Hayi-Draganom Anti}em. Je li to ta~no? Dr [e{eq: To je bilo pre tog zatvora, druìo sam se s wim. Vaìo je za ~oveka koji je voleo da se druì sa disidentima. Ne bih ga ja mogao nazvati nekim disidentom. Elektri~ar koji je volontirao u politici, ali druìo se sa nama i sa mnom, sa Kostom âvo{kim, sa Rastkom Raki}em, sa mnogim drugima. Spremao je kwigu Slu~aj Gojko \ogo dokument, ta kwiga je zabrawena, mislim negde u toku Sajma kwiga, negde 1992. godine. Bio je drag ~ovek. Trudio se da pomogne, ~ovek koji je mnogo qudi poznavao po Beogradu i kada je trebalo neki posao da se zavr{i uvek je bio pri ruci. Posle sam saznao da je on poslao moj tekst [ta da se radi? dok sam bio u sarajevskom zatvoru, u London. Tekst je objavqen u izdawu londonske Na{e re~i, u izdawu Desimira To{i}a, biv{eg saveznog poslanika Demokratske stranke. To objavqivawe je posluìlo bosansko-hercegova~kom reìmu da post faktum dokaè da je taj tekst ipak
154
neko video, da ja nisam slu~ajno osu|en, da je tekst bio dostavqen u London. Da li je Dragan Hayi-Anti} bio svestan u {ta je ume{an ili je to nesvesno uradio iz dobrih namera, to nikada nisam bio u stawu da proverim. Jednom se zatekao sa mnom 1990. godine, tada jo{ nije bio mo}an, posle je krenuo u JUL-ovske vode i napredovao muwevitom brzinom. Godine 1990. on je jo{ nastupao kao opozicionar, protivnik reìma i {etali smo Knez Mihailovom ulicom kada su mi pri{li policajci i uhapsili me i odveli u zatvor. To je onaj zatvor iz 1990. godine, 15 dana u Padinskoj Skeli. Posle toga dobio sam jo{ 45 dana. Onda su me moji prijateqi kandidovali za predsednika Republike, pa su me posle 23 dana pustili. I{ao sam iz zatvora da potpi{em saglasnost da budem kandidat za predsednika Republike. Voditeq: Koliko ste puta bili u zatvoru? Dr [e{eq: Do sada {est puta. Voditeq: Koliko je ukupno vremensko trajawe? Dr [e{eq: Ukupno dve i po godine. Voditeq: Da li postoji neko u koga ste imali poverewa dok ste bili u zatvoru? Recimo, neko ko je tako|e bio u zatvoru ili neko sa kime ste odràvali kontakt, neko kome ste najvi{e verovali, onda kada niste smeli nikome da verujete? Dr [e{eq: Vodio sam ra~una, u zatvoru se retko stvaraju prijateqstva. Druìo sam se sa mnogo qudi, ja sam po prirodi veoma komunikativan. Recimo, u zeni~koj robija{nici druìo sam se sa najopasnijim kriminalcem. Imao sam veoma visok zatvorski autoritet, koji sam sticao svojim upornim suprotstavqawem zatvorskim vlastima, zna~i tvrdoglavo{}u, tom istrajno{}u, ~vrstinom. To robija{i cene, bez obzira {ta o vama u startu misle, to oni izuzetno cene. Bio sam spreman da u incidentnim situacijama u|em u tu~u. Politi~ki robija{i veoma te{ko prolaze u zatvoru kada ih izme{aju sa kriminalcima. Ne znaju da se prilagode. Ako je intelektualac, on glumi da je i u zatvoru intelektualac. U zatvoru se to ne moè biti, jer vlada borba za opstanak. Odmah se uspostavqa hijerarhija. Uvek onaj ko je slabiji ispa{ta, neprestano sam bio u krugu najja~ih, ne zato {to sam èleo da se iìvqavam na slabijima, to nikada nisam radio. Kada sam bio u prilici da za{titim nekog slabijeg, to sam radio zato {to sam tu poziciju izborio suprotstavqawem zatvorskoj upravi, a i kriminalci imaju neki moral, to uvek treba imati u vidu. Taj je moral zasnovan na pravu ja~eg, ali opet neke moralne kategorije postoje. Dakle, mr`wa prema cinkaro{ima, mr`wa prema nekim nequdskim radwama. U zatvor do|u qudi koji su ispod svakog nivoa, ispod svake granice qudskog dostojanstva. Recimo, do|e ~ovek koji je silovao sina, silovao svoju k}erku i tako daqe, do|u osu|eni za najprqavija krivi~na dela. Voditeq: I jedan intelektualac se na|e zajedno sa wima. Dr [e{eq: Na|e se zajedno sa wima u zatvoru, ali takvi qudi najteè prolaze u zatvoru, kriminalci ih ne podnose i progone ih. De{ava se da zatvorska uprava nahu{ka kriminalce protiv politi~kih robija{a. Ako politi~ki robija{ ne zna kako da kontrira, onda strada.
155
U startu sam stavqao do znawa da sam spreman na sve ili ni{ta, dakle, ako u|em sa nekim u sukob, da sam spreman na krv i no`, do kraja, da nema uzmicawa. Sa jednim [iptarom sam imao tu~u, razmakli su nas i on je posle bio mawi od makovog zrna, vi{e se nije pojavqivao ìv, a tu~a je izbila iz nekih banalnih razloga. Taj [iptar je bio kriminalac. Recimo, igrali smo {ah u dnevnom boravku, dok su drugi gledali televiziju. Volim kada igram {ah da se {alim, da se inatim, da se pregawam, zaista mi to sluì za zabavu, a on je gledao ne{to na televiziji i po~eo da vi~e da mu smeta ta galama, da }utim. Sa ove strane ja sam ne{to opsovao ti }e{ da me u}utkava{ i on sko~i, sko~im i ja i po~ne tu~a. Bio je veoma opasan. Posle je bio kao bubica, pravio se da me ne vidi. Nikada se nije vi{e usudio da poku{a. Sada znam da bih u mnogim incidentnim situacijama izvukao debqi kraj i tada sam bio svestan toga. Nekada u nekoj tu~i treba ~ovek da uzme stolicu ili bilo {ta {to mu se na|e pri ruci; bile su neke metalne pepeqare koje su u livnici izlivali. Svojevremeno sam zgrabio to kada je do{lo do takve situacije, ali stavim do znawa da sam spreman da idem do kraja i on onda ustukne. Ako mu popustite onda nema kraja, onda progoni, kiwi. U startu sam ve} stavio do znawa da sa mnom nema {ale i zbog toga su me po{tovali i cenili. Izgradio sam toliki ugled u zatvoru da sam i u nekim teìm situacijama mogao da ra~unam da }u imati pored sebe one najopasnije robija{e. Nikada uprava zatvora nije mogla protiv mene da nahu{ka robija{e iako je mo`da i poku{avala. Znam da su neke organizovali da cinkare, da me {pijuniraju. Nisam primetio da su poku{ali da ih organizuju da me maltretiraju. Toga nije bilo. Da li su poku{avali, to ne znam. U svakom slu~aju mi je pozicija bila takva, to se posle ponavqalo gde god sam bio u zatvoru. Na neki na~in odmah izbijem u vo|u robija{a. To se de{avalo i u Padinskoj Skeli i u Centralnom zatvoru. U gwilanskom zatvoru se pre godinu i po dana desilo da su mi [iptari skandirali Vojo vojvodo! Voditeq: Koji vam je zatvor najteè pao? Dr [e{eq: Najteì je zeni~ki zatvor zbog samice koja je moje najteè ìvotno iskustvo. ôvek koji to ne iskusi, ne zna {ta zna~i 16 sati dnevno re~ ne progovoriti, ne napisati, ne pro~itati. U ìvotu sam prosto gutao kwige, a tada nisam mogao ni novine da pro~itam ni{ta. Onda 16 sati ne znate {ta }ete od sebe. Ujutru vam donesu doru~ak, u podne ru~ak i uve~e ve~eru. Ni{ta drugo. Jedan dan sam hvatao muve i ubacivao pauku u mreù. Pauk pojede jednu muvu i onda se vi{e ne obazire, iako sam jo{ 7-8 ubacio, ne vredi. Wemu nije bilo do zabave, on je prvu pojeo i zavr{io. Iza|e crv, a ja ga pratim; to je pravi doìvqaj kada ne{to ìvo postoji. Voditeq: Za ostalo vreme dok niste bili u samici, da li ste ne{to pisali, dok ste boravili u zatvoru? Dr [e{eq: U zatvoru nisam pisao. Dok sam bio u istra`nom zatvoru 8 meseci u~io sam engleski, ~itao kwige. Kada su me pustili iz samice, tri i po meseca sam proveo u zatvorskoj biblioteci, samo sam sedeo i ~itao kwige. Tamo nema uslova za pisawe. Neko ne{to uspe da napi{e, bio sam pod neprekidnim pra}ewem i znao sam da ne}u mo}i da iznesem ako ne{to napi{em, pa sam smatrao besmislenim da sedim i da pi{em.
156
Voditeq: Sada sam se setila jednog slu~aja koji nema veze sa vama, ali ima sa zatvoreni{tvom glumca @arka Lau{evi}a. [ta vi, kao pravnik, mislite o tome {to se wemu dogodilo? Dr [e{eq: Ne bih mogao, suvi{e je to ozbiqna stvar da bih ja sebi kao pravniku dozvolio da to presecam preko kolena. Suvi{e je ozbiqna stvar dva ~oveka su poginula. Dobio je ogromnu robiju, 15 godina je stravi~na robija. Mislim da je tu bilo politizacije, da je pisawe {tampe dosta pogor{alo stawe i Lau{evi}u i ukupno, taj problem je lo{e tretiran. Mislim da ~astan ~ovek ne treba da se me{a, ako nema dovoqno ~iwenica. Samo onaj ko je video sudski spis moè da se udubi u su{tinu problema. Voditeq: Ovo je Arhiv du{e, na{ ve~era{wi gost je dr Vojislav [e{eq. Godine 1986. iza{li ste iz zatvora i dolazite u Beograd. Kako je izgledao taj va{ ìvot posle izlaska iz zatvora, da li ste imali problema zbog toga {to ste bili u zatvoru i {ta ste radili tada? Dr [e{eq: Dok sam bio u zatvoru rodio mi se prvi sin Nikola. Vi|ao sam ga nekoliko puta tokom zatvorskih poseta. To je za mene bila prava radost i prava sre}a. Mislim da mi je ro|ewe sina mnogo doprinelo da budem u zatvoru ~vr{}i i da izdrìm sve to. Po izlasku iz zatvora nisam bukvalno imao od ~ega da ìvim. Sarajevo je bilo za mene grad pod neprekidnim opsadnim stawem. Komunisti~ka diktatura u Bosni je mo`da bila 18 puta teà i gr|a od komunisti~ke diktature u Srbiji, posebno u Beogradu. Beograd je ve} po~eo da di{e punim plu}ima. Bilo je moderno biti opozicionar, dok je u Sarajevu jo{ uvek bilo izuzetno opasno. Poku{ao sam tamo da opstanem, me|utim, nisam imao od ~ega da ìvim. U Beogradu je bilo mogu}nosti da {tampam svoje kwige u privatnom izdawu i da se tako izdràvam. Prebacio sam se 1986. godine u Beograd, {tampao kwige u tiraù oko 500 ili 1.000 primeraka; mnoge od tih kwiga bile su zabrawene. Koristio sam sudnicu protiv zabrane da drìm politi~ke mitinge. Gomila qudi je dolazila na te moje sudske zabrane. Svaki put sam bio sve o{triji, sve radikalniji. Zabrane mi, recimo, ~etiri kwige, ja sakupim sve materijale o zabrani te ~etiri kwige, pa izdam petu. Voditeq: Koliko ste kwiga izdali? Dr [e{eq: Posle je bilo gomila. Tada je bilo {est zabrawenih. Voditeq: Posle vam vi{e nisu zabrawivali? Dr [e{eq: Posledwi put su mi zabranili 1988. godine, u decembru mesecu, to je bila kwiga Pledoaje za demokratski ustav. Tu sam se zalagao za reviziju jugoslovenskog ustava i vr{io pore|ewe titoisti~kog ustava iz 1974. godine i Vidovdanskog ustava Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prakti~no sam pokazao da bi taj Vidovdanski ustav bio mnogo primereniji da se danas on uz neke korekcije primewuje. I ta kwiga je zabrawena, u to vreme i mnoge druge, ali ja sam tu bio veoma ve{t, uvek bih u drugoj {tampariji {tampao kwige, nekada je to bilo kod ~uvenog Karleta, nekada kod Voje Stepanovi}a u Ruzveltovoj ulici, jo{ ~uvenijeg mo`da, i kod jo{ nekih. Prvo {tampam, pa onda odnesem u kwigoveznicu. Svaki put u drugu kwigoveznicu, naj~e{}e je to bilo u kwigove157
znici kod Skadarlije i kwigoveznici u Prote Mateje. Kada se kwige poveù, onda pokupim celi tira`, sakrijem kod vi{e prijateqa po stanovima, pa onda tek tri primerka po{aqem tuìocu zato {to je to bila zakonska obaveza. Pustim kwige u prodaju na raznim punktovima. Po{aqem petkom popodne tuìocu kwige, one stignu tek u ponedeqak, ja do ponedeqka prodam celu gomilu. U ponedeqak tuìlac po{aqe policiju koja vrlo malo zapleni. Do|u kod mene ku}i, traè da im kaèm gde su kwige. Jednom prilikom tako po~nem da nabrajam, jedan paket mi je kod Branka Mikuli}a, jedan kod Hamdije Pozderca, jedan kod Nikole Qubi~i}a, jedan kod onoga, jedan kod ovoga. Svaki put napravim neki novi cirkus na tu temu, posle se ve} i sprijateqim sa tim policajcima za upravne poslove Gradskog SUP-a koji su bili nadle`ni za provo|ewe zabrane. Voditeq: Koliko vam je to {to su zabrawivali kwige, ustvari, poboq{avalo prodaju i interesovawe za kwige? Obi~no, ono {to je zabraweno, privla~no je. Dr [e{eq: Ono {to je zabraweno uvek je privla~no, me|utim, nisam imao {irok krug kupaca. Imao sam jedan krug qudi kojima sam te kwige prodavao i sam sam nosio u aktn ta{ni i prodavao po beogradskim ulicama. Uglavnom, najve}i broj qudi koji bi bio zainteresovan za te kwige nije imao prilike da do kwiga do|e, a ta prva kwiga koja je zabrawena bi sigurno, to je Hajka na jeretika, doìvela ogromne tiraè da je izostala zabrana. Dosta se i{~ekivalo, ~ak je i kroz moje su|ewe najavqena, to je jedan od zaplewenih rukopisa. Na vreme sam se obezbedio da neki primerak sakrijem, tako da je posle to mene i poga|alo, bio bih mnogo uspe{niji da nije bilo zabrana. Odmah sam spajao ne{to {to se nije moglo izbe}i sa ne~im {to bi moglo biti korisno, dakle, ako mi ve} zabrawuju da to iskoristim, ja udarim na sva zvona. Tu sam bio prili~no uspe{an. Voditeq: Do kada ste ìveli tako, na taj na~in, izdràvaju}i se od kwiga? Dr [e{eq: Do 1989. godine, kada su mi vratili paso{. Tri godine sam se sporio oko paso{a, odbijali su me, pa sam vodio upravni spor, pa ga gubio, pa ga izgubio na Vrhovnom sudu Srbije, pa onda podneo Saveznom sudu i presudom Saveznog suda sam po~etkom 1989. godine dobio napokon paso{. Kada sam dobio paso{ ve} mi je bilo sve mnogo lak{e. Onda sam oti{ao na dugu turneju po Americi, Kanadi, Australiji, Zapadnoj Evropi odrào sam ukupno 97 predavawa. Za skoro sva predavawa sam dobio honorar i to nekada veoma visok, onda su mi objavili dve kwige, jednu u Kanadi, jednu u Australiji. Te kwige su se odli~no prodavale. Od wih sam dobio dobar honorar, posebno od ove kwige iz Australije, mislim da je bilo vi{e od 20.000 dolara samo kao honorar od prodaje kwige. Tira` je bio 3.000 primeraka, odli~no su se prodavale po ceni od 20 dolara za jednu kwigu. Tada sam, {to bi se ono reklo, stao na noge u materijalnom pogledu. Re{io sam neke egzistencijalne probleme, poput stambenog. Tada sam prvi put u ìvotu kupio automobil. Voditeq: Bili ste profesor na Pravnom fakultetu u Pri{tini.
158
Dr [e{eq: Da. Izabran sam za profesora na Pravnom fakultetu u Pri{tini i jedno godinu dana sam drào nastavu. Posle vi{e nisam mogao. Voditeq: [ta ste tada predavali tamo? Dr [e{eq: Uvod u pravo. Voditeq: Znam da su qudi koji nemaju veze sa fakultetom u to vreme i{li da slu{aju va{a predavawa. Dr [e{eq: Uvek je amfiteatar bio pun i desilo se ne{to sme{no na tom mom prvom ispitnom predavawu. ûlo se u Pri{tini da drìm ispitno predavawe, do{li su skoro svi profesori pravnog fakulteta, dosta profesora i sa drugih fakulteta, svi studenti i ogroman broj gra|ana. Neverovatno koliko se qudi slilo. Mnogi su o~ekivali da ja drìm neki politi~ki govor. To je bilo 1992. godine u oktobru mesecu. Me|utim, ja sam iza{ao za katedru i po~eo da drìm predavawe iz svog predmeta, ~isto teorijsko predavawe, apsolutno bez ikakve politi~ke primese. Bili su razo~arani, ko zna {ta su o~ekivali. Takva mi je praksa bila i ranije. Kada sam bio profesor, studentima prvog dana nastave kaèm: Na moja predavawe moète dolaziti, a ne morate. Ko god ne bude dolazio ne mora da brine, svima }u overiti semestar. Svima }u dati potpis u indeks. Ne}u vas terati da dolazite, niti }u voditi evidenciju o va{em dolasku. Najgora stvar koja se moè desiti jednom intelektualcu je da ga neko tera da slu{a. Ako vi smatrate da od mojih predavawa imate koristi, onda dolazite. Ako nemate koristi nemojte dolaziti, nemojte gubiti vreme. Kada ja u|em u amfiteatar, po~nem odmah predavawe, zavr{avam u posledwi trenutak predavawe. Nema ne{to drugo da se desi u toku predavawa. Zato ja osu|ujem sada ove profesore koji zloupotrebqavaju katedru, svoje studente pu{taju na politi~ke aktivnosti. Neka se oni bave politikom, ali van fakulteta. To je zloupotreba poloàja. Ima jedan jak razlog, veoma jak razlog o kome do sada nisam govorio, a zbog koga sam napustio Pravni fakultet u Pri{tini. Uhvatio sam sebe u nesposobnosti da obaram na ispitima. Od cele te generacije mo`da sam oborio nekih 10-15 studenata, i to onako one mangupe koji su iz Beograda dolazili da polaù ispite u Pri{tini, da lak{e zavr{e fakultet, kada vidim da nemaju pojma. Nisam bio u stawu da obaram studente sa Kosova i Metohije, razmi{qam da }e sutra mo`da tamo zapucati, neki do|e kao rezervista u uniformi, polaè ispit i tako. Nisam imao srca da ih obaram na ispitu i onda sam rekao: Nije ovaj posao za mene, diì sidro, beì. Voditeq: Tako da ste samo godinu dana bili profesor. Dr [e{eq: Samo godinu dana sam bio. Imao sam i mnogo drugih obaveza i te{ko da bih ina~e uspeo da putujem dva puta mese~no, drìm nastavu, pa onda da drìm ispite i tako daqe. Voditeq: Kada ste se ukqu~ili aktivno u politiku? Dr [e{eq: Jo{ kao gimnazijalac. Voditeq: Mislim sada, ovo novije vreme. Vezano za formirawe va{e stranke. Dr [e{eq: Uvek sam bio aktivan, oni drugi su se ukqu~ivali, ja sam uvek bio aktivan. Voditeq: Dobro, kada je u pitawu partija.
159
Dr [e{eq: Danas me|u ovim opozicionarima mnogo je onih koji su mene do ju~e progonili. Pojavi se jedan Mihajlo Kova~ i on drì politi~ke lekcije. Sada ~ujem da organizuje neku pobunu protiv Ko{tunice u Demokratskoj stranci Srbije. Mihajlo Kova~ je mene progonio kao glavni i odgovorni urednik dràvne televizije u Beogradu staqinista. On je po partijskom zadatku i{ao da gu{i slobodnije novinare u listu Duga postavili ga za glavnog i odgovornog urednika. Nekada se ispostavi da je moj problem {to mnogo pamtim. Sada bi oni svi da dokaù da su odvajkada bili borci za slobodu i demokratiju, ja ih poznajem kao komunisti~ke progoniteqe najgore vrste. Protiv komunizma sam se borio kada je to bilo opasno, a danas svaka {u{a moè da digne glas protiv toga i to vi{e nije interesantno. Protiv Titovog kulta borio sam se dok je to bilo opasno, kada se za to u zatvor i{lo, dok su se batine dobijale, dok su kwige zabrawivali, dok se bez posla ostajalo. Sada, kada su Tita po~eli da napadaju i oni koji su ga do ju~e od mene branili, ja vi{e nemam razloga da to radim. Voditeq: Interesuje me Srpski ~etni~ki pokret. Dr [e{eq: Godine 1990. krenuli smo na obnavqawe srpskih ~etni~kih tradicija i to veoma uspe{no. Uzdrmali smo javno mwewe u Srbiji, reìm nas je zabranio, odbio registraciju. Nakon toga smo se ujedinili sa Narodnom radikalnom strankom, formirali Srpsku radikalnu stranku. Srpski ~etni~ki pokret smo zadràli sve do maja 1994. godine. Tada smo doneli odluku da se Srpski ~etni~ki pokret raspusti kao frakcija Srpske radikalne stranke, kao sekcija unutar Srpske radikalne stranke, jer je toliko nabujao, do{li smo u situaciju da se svi srpski borci za slobodu, bukvalno svi iz Republike Srpske, Republike Srpske Krajine nazivaju srpskim ~etnicima i da ih drugi tako nazivaju. Onda je besmisleno da to ostane u okvirima jedne stranke kada su i SDS-ovci isto ~etnici i pripadnici nekih drugih stranaka i oni koji su vanstrana~ke li~nosti. Dakle, nije vi{e bilo prostora da jedna politi~ka partija monopolizuje za sebe êtni~ki pokret. Zato smo ga raspustili kao sekciju Srpske radikalne stranke. Naravno, mi smo svi ostali ~etnici, ja sam ~etni~ki vojvoda. Dok sam ìv, ja sam ~etni~ki vojvoda. Najstariji po zvawu. Voditeq: Kada ste dobili, kako... Dr [e{eq: Na Vidovdan 1989. godine, tada me je jedini ìvi ~etni~ki vojvoda Mom~ilo \uji}, slede}i tradiciju srpskih ~etnika, imenovao i proglasio za novog srpskog ~etni~kog vojvodu. Voditeq: Da li vi odràvate veze sa ~etnicima iseqenicima? Dr [e{eq: Da. To su uglavnom telefonske veze, zatim s vremena na vreme neko od wih do|e ovamo, ja sam tamo nekada putovao i tako. Voditeq: Vezano za to o ~emu se dosta govorilo, va{i dobrovoqci i wihov odlazak da brane srpske zemqe. Dr [e{eq: Da. Jo{ u prole}e 1991. godine po~eli smo da organizujemo dobrovoqce i da ih upu}ujemo u odbranu Srpske Krajine. Prvu bitku koju su izvojevali na{i dobrovoqci izvojevali su u Borovu selu, 2. maja 1991. godine. Slavna bitka u kojoj su do nogu potukli Hrvate, posle se ratna slava samo {irila. Danas sam ponosan {to su se na{i ~etnici i
160
dobrovoqci Srpske radikalne stranke borili skoro na svim frontovima, proneli slavu srpskog oru`ja, a za wima nema krvavih i prqavih tragova, kriminalnih afera, nedela, ne~ove{tva, niko ne moè u wih da upre prstom. Uostalom, jedan sam od retkih politi~ara ume{anih u ovaj rat, do gu{e ume{anih u ovaj rat, koji se javno isprsio i rekao da ako me optuè pred Ha{kim tribunalom, pakujem kofere i sam idem u Hag. Voditeq: Nisu vas optuìli do sada. Dr [e{eq: Nisu, ne{to oklevaju, ne{to se pribojavaju. Hteo sam o svom tro{ku sm da putujem u Hag. Nisu mi dali holandsku vizu. Boje se mog dolaska u Hag. Nigde nema ni jedan ratni zlo~in koji bi mogao da se pripi{e dobrovoqcima Srpske radikalne stranke. Nema pqa~ki, velikih kriminalnih afera i zbog toga smo veoma, veoma ponosni. Imamo mi ovde u Ni{u mnogo istaknutih dobrovoqaca, ~etnika. Branislav Vaki} je trebao biti ~etni~ki vojvoda. Zapadni Srbi, u ~ijim krajevima su se borili, puni su hvale za wihovu ratnu ulogu. To je ono {to nas ispuwava velikim zadovoqstvom. Naàlost, posle te borbe je bilo uzaludno, s obzirom da je reìm u Beogradu predao celu Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske srpskim neprijateqima. Reìm je popustio pod zapadnim pritiscima. To popu{tawe je izazvalo tragediju. Voditeq: Kada ste vi u pitawu, onda mislim da nema ~oveka koji nije zapamtio ono Karlovac Karlobag Ogulin Virovitica. Dr [e{eq: Pomalo ste to istumbali, mo`da niste dobro savladali geografiju i istoriju. Voditeq: Nije ni bitno... Dr [e{eq: Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica. To je trajna orijentacija Srpske radikalne stranke, mi nikada od toga ne}emo odustati. Kada bih danas mislio da nikada ne}emo ostvariti tu granicu, da nikada vi{e ne}emo povratiti celu Srpsku Krajinu, celu Republiku Srpsku, srpski Dubrovnik, srpsku Makedoniju, ja bih ovog trenutka prestao da se bavim politikom. Na politi~koj sceni odràva me iskrena vera da }emo mi sve te srpske teritorije jednog dana povratiti i stvoriti jedinstvenu srpsku dràvu Veliku Srbiju. Da smo mi, radikali, na vreme do{li na vlast, mi bi to odavno postigli. Ube|en sam u to. Me|utim, desilo se to {to se desilo, znate mnogi qudi kada obja{wavaju istorijske doga|aje, kukaju {to nije ovako, {to nije onako. Istorija ne trpi kukwavu. Desilo se {ta se desilo, sada treba traìti {ansu da se povrati ono {to je izgubqeno. Da bi se to povratilo potrebno je da se promeni konstelacija snaga velikih sila, da se Rusija postavi na noge, da se uspravi, da se vrati na Balkan u Evropu, tada je mogu}e i mirnim putem da povratimo ono {to je na{e. Tada je mogu}e da Rusija Zapadu ponudi Poqsku, a Zapad Rusiji Srbiju i sve {to Srbiji pripada. Voditeq: Kada je u pitawu rat na prostoru biv{e Jugoslavije, Srbija i weno mesto u svetu, odnosno to kako su velike sile videle Srbiju, koliko je sve to posledica lo{e ura|enog, da tako kaèm marketinga, odnosno dobro odra|enog marketinga nekih drugih zemaqa?
161
Dr [e{eq: O~igledno je da je postojala jedna velika zavera. U uslovima te zavere reìm u Srbiji se nije postavio kako treba. Zapostavqao je mnoge bitne elemente. Zanemarivao je propagandu koja je u prilog Hrvata i muslimana odigrala kqu~nu ulogu. To nije bilo suvi{e skupo da je reìm u Beogradu znao, ali mi smo imali jedan u{togqeni namrgo|eni komunisti~ki reìm po tradiciji, koji se sporo prilago|avao zahtevima promewenih okolnosti. To nam je dosta {tete nanelo. Mogli su se zakupqivati oglasni prostori u New York Times-u, u Washington Post-u, ako ne moè druga~ije da se probije, zakupi se cela strana, pa se ne{to objavi. Mogli su da smawe broj diplomatskih predstavni{tava, a ne da {aqu te idiote po raznim ambasadama, po raznim kulturnim centrima itd. Onaj ko im vi{e ovde ne treba, ko je odradio svoje, koga treba da se otarase, onda ga smeste negde u diplomatiju, ili negde da predstavqa zemqu u kulturnom pogledu, recimo u inostranstvu. To je izazvalo stravi~ne posledice. Umesto da se to poveri stru~wacima za marketing, za propagandu, da oni postignu ne{to sa svoje strane. Uspe{na propaganda je nekada dobra zamena za diviziju, za tenkovske divizije. Voditeq: Kada smo kod propagande, sada sam se setila, da li je onaj oglas za vojvotkiwu bio va{a propaganda? Dr [e{eq: To su mi podvalili iz redakcije Radio TV Revije. Voditeq: Zna~i, to nije bilo stvarno? Dr [e{eq: Nije. Novinarka koja je radila intervju, kada smo ve} zavr{ili, malo smo se {alili, a onda je ona rekla da je {teta {to nisam oèwen i da bih mogao da raspi{em neki konkurs. Kaèm da, vi biste to mogli. Otprilike je to tako bilo, neko bezazleno zezawe. Kada je slede}i broj iza{ao, vidim moj intervju, ali i konkurs. To mi je napravilo malo problema sa mojom sada{wom ènom, sa kojom sam se tada uveliko zabavqao. Nisam ni wu lako uspeo ubediti da to nije bila moja ideja; ona me zna kao ~oveka koji je sposoban za mnoge dosko~ice, {ale, za komediju. Bila je ube|ena da sam ja to montirao. Voditeq: Mnogi su mislili da je to jedan va{ marketin{ki potez, na~in da vas bude u medijima na neki na~in. Dr [e{eq: êsto sam znao da povu~em iznena|uju}e marketin{ke poteze i da uspe{no to izvedem i postignem ciq, ali u tom slu~aju zaista nije bilo do moje voqe. Voditeq: Da se vratimo, sada smo prethodnu seriju zavr{ili pri~om o vojvotkiwi, ali vi ste zaista u to vreme bili, bar tako su pri~e kruìle poèqan mladoèwa. Da li ste imali problema sa ènama? @ene su vas jurile. Dr [e{eq: [ta to zna~i da su me ène jurile? Voditeq: Interesovale se za vas. Dr [e{eq: To nikada nisam smatrao ne~im lo{im, to mi je uvek imponovalo. Voditeq: Zna~i, niste imali problema te vrste. Dr [e{eq: To nije problem, to je uvek ne{to lepo. Voditeq: Trenutno ste gradona~elnik Zemuna, odnedavno, kako se snalazite u toj ulozi po{to ste navikli da budete opozicija.
162
Dr [e{eq: Navikao sam da budem opozicionar, ali mi nije ciq da celog ìvota budem opozicionar. Ciq mi je {to pre da postanem vlast, da postanem reìm, a da ove sada{we oteram u opoziciju. To je su{tina svakog ozbiqnog bavqewa politikom. Od prvog dana u Zemunu, po osvajawu vlasti, zasukali smo rukave, radimo punom parom i prvi rezultati su ve} vidqivi. [iri se glas o tome po Srbiji. Voditeq: Kakva je situacija koju ste zatekli u Op{tini? Dr [e{eq: Zatekli smo lo{u situaciju. Svuda je tamno gde se vlast 50 godina ne mewa. Situacija mora biti lo{a, da je to bila i najboqa vlast na svetu, vreme je bilo da se promeni. Zatekli smo op{tinske slu`be koje su slabo radile, mnogo java{luka, neodgovornosti, korupcije, nediscipline, sporog re{avawa problema gra|ana. Od prvog dana okrenuli smo novi list. U startu smo ve} raskrinkali neku kriminalnu aferu, otpustili smo na~elnicu slu`be za op{tu upravu, podneli krivi~nu prijavu protiv we i protiv predsednika êtvrtog op{tinskog suda zbog pronevere novca Op{tinske izborne komisije. Skoro 400.000 dinara je u pitawu. Odmah smo propisali radno vreme od 8 do 16 ~asova. U toku radnog vremena niko ne sme iza}i iz zgrade Op{tine. Sada se neke kafeyije iz okolnih kafana àle kako im je promet opao, jer dok je bilo staro rukovodstvo, ti op{tinari su radno vreme provodili po kafanama. Sada toga vi{e nema. Onda smo uveli rad {alterskih slu`bi posle podne i subotom, da se gra|anima omogu}i da {to lak{e obave svoj posao, ~ovek ne mora da napu{ta radno mesto da bi zavr{io ne{to u Op{tini. Sklopili smo ugovor sa RAS bankom koja je otvorila svoje {altere pored na{ih op{tinskih u zgradi Op{tine. Tako da se taj posao ubrzano odvija. Naterali smo {alterske slu`benike da promene svoj odnos prema gra|anima, svaki {alterski slu`benik mora da bude nasmejan, vedar, raspoloèn, qubazan. Voditeq: Je li ta~no da moraju da stoje? Dr [e{eq: Ne moraju da stoje, postoje poslovi gde }e morati da stoje, gde moraju da odu sa gra|aninom do nadle`ne slu`be, ako ne moè odmah sve da se zavr{i. Nije to bitno, mi ne kiwimo qude. Voditeq: Zna~i nema onog: sa~ekajte, pijem kafu... Dr [e{eq: Nema toga, ne sme gra|anin da se odbije. Kako da pije kafu za {alterom? Nema {ta on da pije kafu, ima pauzu od pola sata, to mu je sve. Ne moè on dok radi da pije kafu. Nema toga nigde na Zapadu, nema. Nema ni ovde. Ako je neko do{ao neraspoloèn, treba odmah da uzme bolovawe da ide ku}i. Ne moè on neraspoloèn sa nekom unutra{wom mukom da kontaktira sa gra|anima, da indikuje to svoje neraspoloèwe na gra|ane. Mora da zra~i optimizmom. Ako ba{ ne moè da pomogne, onda bar da ne odmogne. Ako ne moè sam ne{to da razre{i, vodi gra|ane do nadle`ne slu`be koja to moè da uradi. Op{tina mora da bude servis gra|ana u pravom smislu re~i. Op{tina gra|aninu mora da uradi sve ono {to moè da uradi. Mislim neki je efekat ve} postignut. Idemo daqe u tom pravcu. Suzbi}emo korupciju, ube|en sam u to. Imamo ve} nekoliko
163
izjava za neke korupciona{ke afere, temeqito to sagledavamo. Veoma smo strogi prema na{im ~lanovima, na{im funkcionerima. Tu nema milosti. Ako se ogre{e o zakon, qude, moral, apsolutno nema milosti. Na{i qudi moraju biti primer svima. Voditeq: Nema revan{izma, ono ~ega se boji... Dr [e{eq: Revan{izma kod nas nema. Znate, mi nismo poput ovih va{ih koji su sada osvojili vlast u Ni{u, koalicije Zajedno. Voditeq: Ne}emo... Dr [e{eq: [to ne}emo, jel se bojite malo? Voditeq: Ne, nego... Dr [e{eq: Nema veze malo reìm, malo wih... Voditeq: 30 dana mira... Dr [e{eq: Kod nas nema mira u Zemunu. Pozvali smo odmah opoziciju da nas napada od prvog dana. Pokrenuli smo novu seriju Zemunskih novina koje su sada na formatu poput Nina i u svakom broju novina ima ukupno 64 strane, 10 strana je strana~ka hronika. Srpska radikalna stranka ima 2 strane, Socijalisti~ka partija Srbije i Srpski pokret obnove po 2 strane, dve demokratske stranke, JUL i Nova demokratija imaju po 1 stranu. Mogu da napi{u sve {to èle. Napadaju nas, mi ne traìmo ni 30 ni 100 dana... Voditeq: Moète da se branite sa tim istim novinama ili na neki drugi na~in. Dr [e{eq: Moèmo da se branimo; tamo gde imaju argumente neka napadaju, pa i gde nema argumenata. Nema tog izraza koji ne}emo objaviti. Koji god vi izraz pqunete objavi}emo u Zemunskim novinama. To je jedan demokratski odnos prema javnosti, prema gra|aninu, prema opoziciji. [to god napi{u o meni kao predsedniku Op{tine ili radikalnoj vlasti, nikada ne}e biti razlog da se wima ukine wihova rubrika strana~ka hronika. To je za wih trajno pravo. Odmah smo odredili tri kancelarije za tri odborni~ke grupe koje postoje u Skup{tini op{tine Zemun. Do sada to nije bila praksa. Reìm je opoziciju tretirao kao neko strano tkivo van sistema. Opozicija je unutar sistema, sastavni deo sistema, sistem ne vredi ako nema opozicije. Ne daj boè da ova va{a sada{wa vlast u Ni{u ostane bez opozicije. Socijalisti su sada drogirani, nema ni{ta od wih. Da nema Srpske radikalne stranke, Ni{ bi imao vlast bez opozicije. Od svih mogu}ih vlasti najgora je ona vlast koja nema opoziciju. Ako ste se tako upla{ili nije to slu~ajno, ta va{a reakcija meni govori kakva je priroda te nove vlasti u Ni{u. Voditeq: Ne, ne. Dr [e{eq: Nije ona boqa od ove prethodne, mo`da je ~ak i gora. Imao sam iskustva pre nekoliko dana na Televiziji Nais i to iskustvo mi je veoma pou~no, ali uostalom ja sam ipak optimista. Mislim da }e nova vlast vrlo brzo dosaditi gra|anima Ni{a i da }e oni vrlo brzo okrenuti woj le|a. Voditeq: [ta ako, recimo, vi dosadite gra|anima Zemuna, pa se oni okrenu protiv vas?
164
Dr [e{eq: Ako se okrenu protiv mene, onda }u ja pasti. Sude}i po ovome {to se de{ava, sve ih je vi{e koji su za nas, nema demonstracija u Zemunu, nema zvi`dawa, nema nereda, nema ni{ta. Pojavi se po neka grupica, pro|e nezapaèna kroz grad, do|u iz drugih op{tina. U Zemunu je narod veoma zadovoqan sada{wom vla{}u radikalskom vla{}u. ûdi me kako oni koji vladaju, pozivaju narod na demonstracije i na blokadu grada? Voditeq: Kontroverzno. Morali biste da pitate wih, ja... Dr [e{eq: Dobro, ovde razgovaramo za javnost, ne o~ekujem od vas da odgovorite na sva pitawa. Od mene se o~ekuje da odgovorim na sva pitawa. Na moje pitawe koje je ~isto retorsko, ne o~ekujem odgovor, mogu sam da ga dam. Sve {to se desilo u Kragujevcu koalicija Zajedno preuzela vlast, blokirala grad, pa mu~i stanovnike. Vaqda je u wihovom smislu sada taj Kragujevac oslobo|en, treba da se pokaù na delu, da daju ne{to boqe, ne{to vrednije da urade, a ne da blokiraju grad, da ga drè kao pod opsadnim stawem. To ne mogu da razumem. U Ni{u su preuzeli vlast, jel tako? Voditeq: Jesu. Kada neko preuzme vlast, onda je normalno... Dr [e{eq: Onda ne znaju {ta da rade sa vla{}u. Voditeq: To }emo da vidimo vremenom. Dr [e{eq: To se ve} vidi. âk se i nema~ka ambasada zabrinula kako su nesposobni. Voditeq: Kada neko preuzme vlast, onda je normalna stvar da na neka odre|ena mesta dovede svoje qude. Kada su u pitawu javne slu`be vi ste tu napravili interesantnu stvar po pitawu Op{tine. Dr [e{eq: [ta? Voditeq: Spomenuli ste na konferenciji za {tampu da su u upravne odbore u{li qudi iz... Dr [e{eq: Da, mi smo promenili sve funkcionere. Promena vlasti podrazumeva promenu funkcionera. Me|utim, uneli smo novinu u odnosu na postoje}e stawe. U sve upravne odbore uzeli smo i predstavnike opozicije proporcionalno broju odbornika u Skup{tini op{tine. Opozicija treba da ima kontrolnu funkciju svuda, mi ne}emo opoziciju u vlasti, mi smo osvojili vlast i nama koalicioni partneri ne trebaju, u izvr{nu vlast mi ih ne pu{tamo. Imaju kontrolne funkcije, ne samo u Op{tini gde su u svim savetima i komisijama proporcionalni nego i u svim upravnim odborima javnih preduze}a, javnih ustanova {to do sada nije bila praksa, opozicija nigde nije mogla ni da priviri. Ne bojimo se javnosti, nemamo {ta da skrivamo. Opozicioni predstavnici su uvek u situaciji da nas kontroli{u to je su{tina demokratije. Prema opoziciji se pona{amo onako kako bismo mi, tamo gde smo opoziciona stranka, voleli da se vlast prema nama pona{a. Kada bi se svi u Srbiji dràli tog principa i, naravno, to socijaliste niko nije bio u stawu naterati da tako urade. Sada ne znaju {ta }e od sebe. Svuda gde izgube vlast, oni propadaju, pucaju, oni su gotovi. Voditeq: Spomenuli ste i to da se zalaète da }ete to sprovesti, da se iz buyeta finansiraju sve stranke koje su u
165
Dr [e{eq: Da, sve politi~ke stranke. Jo{ nismo usvojili buyet na privremenom finansirawu, samo zato {to se jo{ nije konstituisala Skup{tina grada Beograda. Spremamo odluku za 17. februar o dopuni Odluke o privremenom finansirawu gde }emo, po~ev od 1. januara, ubaciti sve politi~ke stranke koje imaju svoje predstavnike u Skup{tini op{tine Zemun. Stranke moraju biti unutar sistema. Izbacujemo mnoge balaste tamo, neke koji su dobijali pare iz buyeta, a ne zasluùju ni po kom osnovu. Toga vi{e u buyetu nema. Idemo ka buyetskim restrikcijama, ka u{tedama. Stranke moraju biti finansirane, bar delimi~no. Voditeq: Tako|e ste obe}ali da }e sve stranke dobiti poslovni prostor pod povla{}enim i jednakim uslovima. Dr [e{eq: Svi koji su se obratili, dobili su. Recimo, do{ao je predsednik Op{tinskog odbora Gra|anskog saveza, izloìo mi problem, pozvao sam odmah Tomislava Nikoli}a, direktora Poslovnog prostora, i rekao mu da Gra|anski savez nema kancelariju. Za 15 minuta smo to re{ili. Poveli smo ih u zgradu politi~kih organizacija, tamo gde je sedi{te SPS-a, Saveza boraca i ~itavog niza politi~kih organizacija, gde je bilo nekoliko praznih kancelarija, rekli smo da izabere koliko mu treba prostora, to je i dobio. Rekao je da su oni mala stranka, ne treba im vi{e od jedne kancelarije. Rekao sam mu da od tri odabere koju ho}e. Tako|e sam mu rekao: Moj politi~ki ciq je da vas uni{tim, da vas uni{tim politi~kim sredstvima na izborima, ali dok postojite i dok postoji 1 odsto gra|ana koji za vas glasa na izborima, ja vas moram uvaàvati. Zato }ete imati sve ono {to jedna normalna opoziciona stranka treba da ima na podru~ju op{tine Zemun. Imaju sada svi po kancelariju u zgradi Op{tine, dali smo po jednu sekretaricu svim odborni~kim grupama. Sekretarice rade samo poslove za wih, ni za koga vi{e. [ta se desilo ne koriste ih, sekretarice se sada jadne ubi{e od dosade, u te kancelarije retko ko zalazi. Nema veze, ali to je wihovo statusno pravo. To je wihova mogu}nost. Da li }e oni koristiti tu mogu}nost ili ne, to nas ne interesuje. Voditeq: Postoje izvesne glasine da imate ~ak i neke deonice u Televiziji Pink, odnosno da Op{tina Zemun... Dr [e{eq: ûo sam za te glasine, ali nisam uspeo ni{ta dokazati. @ao mi je {to nisam. Hteo bih na rep da stanem Pink televiziji, ali... Voditeq: Da li }ete otvoriti svoju televiziju i radio? Dr [e{eq: Imamo zakonsko pravo, poku{a}emo da ne{to uradimo na tom planu. Voditeq: Da li se ve} ne{to konkretno radi ili su to samo neki planovi? Dr [e{eq: Ne{to se ve} konkretno radi, ali nije daleko... Voditeq: Pomenuli ste Zemunske novine, neko je izbrojao da je u jednom broju, mislim da je to prvi broj od tih novina, da su bile ~ak 23 va{e fotografije, onda ste vi rekli, da ste im skrenuli pa`wu da... Dr [e{eq: Da, ne verujem da je toliko bilo, to su neka preterivawa. To je prvi broj posle konsultativne sednice i po prirodi stvari, nisu to bile moje fotografije, nego fotografije mnogih qudi gde sam bio i ja. To je otprilike tako, ali sam im skrenuo pa`wu da vode ra~una, ne smeju da rade tako. Moraju da imaju neku meru i da pokaù gra|anski ukus u svemu tome.
166
Voditeq: Da. Dr [e{eq: Naravno da }e se u svakom broju novina pojaviti mo`da po jedna fotografija predsednika Op{tine, jer su novine du`ne da prate sve aktivnosti unutar Skup{tine op{tine. Tu mora i gra|anski ukus da se po{tuje. Voditeq: Ostalo nam je jo{ ne{to malo vremena, da vas pitam kakva je situacija {to se ti~e radikalne stranke u Crnoj Gori? Dr [e{eq: U Crnoj Gori smo doìveli pravi atomski udar reìma Demokratske partije socijalista Crne Gore. ûli ste, verovatno, da su mene i moje saradnike 1995. godine proterali iz Crne Gore sa velikom policijskom pratwom. Dve godine su mi zabrawivali ulazak u Crnu Goru. A}ima Vi{wi}a, na{eg predsednika za Crnu Goru, su pet meseci dràli u zatvoru zbog re~i izgovorenih u Narodnoj skup{tini. Brutalno su u decembru 1995. godine isterali sve na{e poslanike iz Republi~ke skup{tine i to se dosta lo{e odrazilo na stawe u Srpskoj radikalnoj stranci, koja i daqe tamo funkcioni{e i u posledwe vreme veoma ja~a konsolidujemo wene redove. Kroz sve te udare od strane reìma mi smo pro~istili svoje redove stranke. Zahvalni smo Milo{evi}u u Srbiji i Bulatovi}u u Crnoj Gori {to su nas izlagali takvim pritiscima, {ikanirawima, policijskoj torturi. Iz na{ih redova su isterali sve ono {to nije bilo za Srpsku radikalnu stranku: razne poltrone, skorojevi}e, politi~ke qude koji su nam se svojevremeno pri{qam~ili ra~unaju}i da smo bili u dobrim odnosima sa Milo{evi}em, da }e uz pomo} Srpske radikalne stranke neke svoje materijalne interese lak{e da ostvare, da se domognu nekih privilegija itd. Kada smo u{li u sukob i po~eli da podnosimo sve teè i teè represivne mere, oni su oti{li, a do{li su drugi, boqi, sposobniji, ja~i, ~vr{}i. Jezgro koje je ostalo u stranci pokazalo je da moè odoleti svim isku{ewima. Takvo jezgro danas postoji i u Srpskoj radikalnoj stranci u Crnoj Gori. Voditeq: Sigurno su tamo uslovi teì. Dr [e{eq: Mnogo su teì uslovi, tamo stranku poku{avaju tretirati kao neko strano tkivo, me|utim ona odoleva. Voditeq: O~ekuju nas i predsedni~ki izbori, da li }ete biti kandidat za predsednika? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka }e sigurno imati svog kandidata za predsednika Republike Srbije. Ko }e biti taj kandidat jo{ nismo odlu~ili. Ako mene pitate da li to èlim, odgovori}u vam potvrdno. Ne beìm od va{eg pitawa, zaista stranka nije jo{ odlu~ila. @elim da pobedim na predsedni~kim izborima, da postanem predsednik Srbije. Voditeq: Samo jo{ stranka da vas predloì. Dr [e{eq: Kandidova}u se na Centralnoj otaybinskoj upravi, na najvi{em strana~kom organu, ali mo`da }e se jo{ neko kandidovati, bi}e tajno glasawe. Za koga }e se stranka opredeliti, vide}e se. Voditeq: Zna~i, stranka svog kandidata bira tajnim glasawem? Dr [e{eq: Da, tajno glasawe }e biti. Na{a stranka je izrazito demokratskog karaktera i za razliku od svih drugih politi~kih stranaka
167
koje deluju u Srbiji, samo se kod nas predsednik bira tajnim glasawem ispred vi{e kandidata. Samo kod nas, niko to drugi nije u stawu da sprovede. Videli ste kako socijalisti biraju, wihov kongres nije uop{te imao raspravu. Kako to rade Nova demokratija i JUL, tako je o~igledno. Ni u Srpskom pokretu obnove, ni u jednoj demokratskoj stranci aktuelni predsednici na pro{lim izborima nisu imali protivkandidate. Ni \in|i} nije imao, ni Ko{tunica, ni Dra{kovi}. Imaju vi{e protivkandidata kada se biraju potpredsednici, tako su radili i \in|i}, i Ko{tunica, i Dra{kovi}. Kada se bira predsednik samo jedan kandidat. Ne~eg se boje, mi se ne bojimo. Da ne govorim kod socijalista, nije se niko usudio da iza|e za govornicu da predloì nekog drugog. Voditeq: Koliko vam va{ na~in ìvota, zna~i obaveze koje imate vezano za politiku, ostavqaju slobodnog vremena za porodicu, za neki porodi~an ìvot? Dr [e{eq: To je moj najve}i problem {to imam sve mawe vremena za svoju decu. Imam tri sina, ìvimo u Batajnici i malo sam vremena sa wima. Mnogo mawe nego {to bih èleo. Voditeq: Da li ste strog otac? Dr [e{eq: Ne spadam u naro~ito stroge roditeqe. Neki osnovni red mora da se zna i deca to moraju da po{tuju. Ne spadam u o~eve koji bi sada pravili neka striktna ograni~ewa svojoj deci, koju bih drào kao u nekom kavezu itd. Mislim da je najva`nije da se dete {to ranije osamostali, da bude sposobno za samostalan ìvot. Moj otac je mene tako vaspitavao i poku{a}u isto tako da ja vaspitavam svoje sinove, da se probijaju kroz ìvot, to je bitno. Va`nije od uspeha u {koli je da ~ovek pokaè zrelost, sposobnost, da moè sam za sebe ne{to da postigne. Desio mi se slu~aj, primam gra|ane svakog petka do 3 sata no}u, dolaze otac i majka nekog diplomiranog lekara, koji ima 32-33 godine, a do sada nije uspeo da na|e posao. Ima prose~nu ocenu vi{e od 9,5. Celog ìvota je u~io, postigao dobre rezultate, ali uvek pod nekom brigom oca i majke, jednostavno nije u stawu da se sna|e. Javqa se na konkurse bezuspe{no, na sve strane konkursi name{teni, reìrani, unapred se zna ko }e biti izabran, uglavnom je tako i on bez obzira na svoj uspeh, na svoju diplomu, na svoju prose~nu ocenu ne moè da se zaposli. Sada ja razmi{qam da sam ja u takvoj situaciji i na osnovu onog nauka koji mi je dao moj otac, poku{ao bih da se zaposlim kao pravnik, kada ne bih uspeo radio bih ne{to drugo. Bio bih drvose~a, ali bih ipak bio sposoban da sam sebi obezbedim uslove za ìvot. I{ao bih da trgujem cigaretama, i{ao bih u {verc, ne{to bih radio, a ne bih skr{tenih ruku ~ekao da mi se neko smiluje. Zato ja imam simpatije prema qudima koji se snalaze, oteraju ih iz fabrika, stavqaju ih na prinudne odmore, daju im bedne plate, plate kasne po vi{e meseci, ali qudi po~nu da se snalaze. Takve qude najvi{e cenim koji su u stawu da se sna|u. Sve je boqe od toga da gledate ku}i kako vam deca gladuju. Je li tako? Prema tome, svaki na~in snalaèwa za mene je opravdan ukoliko nije neko te{ko krivi~no delo, ukoliko ne{to nije nemoralno. Ne mogu da podnesem one koji se snalaze trguju}i drogom, pa truju tu|u decu, ali po{tujem ove koji se snalaze. U
168
tradiciji na{eg naroda {verc se ne smatra nekim krivi~nim delom, vi{e se smatra promo}urno{}u, snala`qivo{}u, to je za mene opravdano. Ako je na jednoj strani gladno dete, a na drugoj neki sitni prekr{aj, to mogu opravdati. Voditeq: Va{a supruga se ne pojavquje tako ~esto u javnosti, kako joj nije te{ko, da tako stalno... Dr [e{eq: Moja supruga nije bila javna li~nost pre nego {to se udala za mene. Za{to bi to sada bila? Naravno da se pojavi sa mnom onda kada je to potrebno. Nekada oseti voqu i èqu, ali da se me{a u strana~ki posao, da se me{a u politiku, to ne dolazi u obzir. Nemam ni{ta protiv toga da se ène bave politikom, nemojte pogre{no da me razumete, ja sam apsolutno za ravnopravnost mu{karca i ène, za ravnopravnost polova u svakom pogledu. Me|utim, da je moja èna bila uspe{an politi~ar u vreme kada smo se sreli, kada smo se upoznali, da je uspe{nija nego ja u tome, pristao bih mo`da da sedim kod ku}e, da ~uvam decu, da perem i da kuvam, a woj bi sluìo kao podr{ka da bude jo{ uspe{nija u bavqewu politikom. Po{to nije bila zainteresovana za aktivno bavqewe politikom, ona je mene prihvatila takvog kakav sam i mislim da smo se vrlo uspe{no uklopili, da imamo jedan normalan brak. Naravno, u svakom braku najve}u vrednost predstavqaju deca. Voditeq: Da li je ona ~lan Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Jeste. ^lan je Srpske radikalne stranke, glasa za Srpsku radikalnu stranku i bila je ~lan Op{tinske izborne komisije u Zemunu i to izuzetno dobar ~lan. Nikome nije palo na pamet da poku{a falsifikovati izborne rezultate, ni jedne àlbe u Zemunu nije bilo, ni jednog prigovora, ni~ega. Pod wenim budnim okom sve je moralo da funkcioni{e, rekao bih, besprekorno. Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala {to ste bili na{ gost. Dr [e{eq: Bilo mi je veliko zadovoqstvo. Voditeq: Bio je ovo jo{ jedan Arhiv du{e, hvala vama {to ste bili uz program na{e televizije, ostanite i daqe sa nama.
KO [I[A VUKA?
TV Trstenik, Otvoreni studio, 8. februar 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je Otvoreni studio Televizije Trstenik u vanrednom izdawu subotom, zato {to je na{ ve~era{wi gost dr Vojislav [e{eq. Uvaènom gostu najpre dobro ve~e i hvala {to ste se odazvali pozivu da u~estvujete u Otvorenom studiju Televizije Trstenik. Dr [e{eq: Dobro ve~e, hvala vama {to ste me pozvali. Voditeq: Na{e gledaoce podse}am da je Televizija Trstenik zatraìla intervju od gospo|e Mire Markovi}, Qubi{e Risti}a, Gorice Gajevi}, Mila \ukanovi}a i Biqane Plav{i} i da o~ekujemo wihove odgovore, pa da nekom prilikom i oni budu gosti Televizije Trstenik, ili da mi odemo do wih i napravimo intervju koji }emo vama prikazati, po{tovani gledaoci.
169
Kako je uobi~ajeno u ovoj emisiji, u prvom delu na{ ve~era{wi gost odgovori}e na moja pitawa, a potom, po{tovani gledaoci, na{ telefon bi}e otvoren i za va{a pitawa. Pitawa pristiù, za sada ih je dosta i gospodin [e{eq je raspoloèn da odgovori na sva pitawa bez izuzetka. Gospodine [e{eq, najpre, da li se ugodno ose}ate u studiju Televizije Trstenik? Dr [e{eq: Sa tako lepom i simpati~nom voditeqkom sigurno da se ugodno ose}am. Drago mi je da sam prvi put gost va{e Televizije. Ranije nije bilo nikakvih {ansi da se dopre do va{eg studija, mada smo poku{avali da zakupimo termine. Nadam se da se ne{to promenilo na boqe {to se ti~e trsteni~ke televizije i da }ete i ubudu}e biti otvoreni za sva politi~ka gledi{ta, za sve politi~ke partije. I daqe smo opoziciona partija u Trsteniku, ali se nadamo da }e nova vlast svojim pona{awem prema opoziciji pokazati kako bi ona èlela da se prema woj neko pona{a dok je opoziciona partija. Voditeq: Na{a ve~era{wa emisija, po{tovani gledaoci, traja}e oko 2 sata i, kao {to sam rekla, za sve to vreme gospodin [e{eq odgovara}e na moja i va{a pitawa bez ograni~ewa. Gospodine [e{eq, da li je ovo prva televizija na kojoj gostujete bez ikakvih ograni~ewa? Dr [e{eq: Nije, bilo je jo{ nekih televizija gde sam gostovao bez ograni~ewa, ali se posle de{avalo da zabrane te emisije na televiziji. Voditeq: Da krenemo sa serijom mojih pitawa. Neizbe`no se name}e pitawe o aktuelnim doga|ajima u Srbiji. Najpre, kako vi vidite doga|aje koji su nastali posle 17. novembra u Srbiji? Dr [e{eq: Svi ovi doga|aji koji se de{avaju su jedan logi~an rezultat duboke ekonomske krize, socijalne bede, proma{ene nacionalne politike, kriminalizacije dru{tva i svih onih drugih neda}a koje su nas sna{le. To je moralo u jednom trenutku da se desi. @ao nam je, kao politi~koj partiji, {to se to desilo ba{ povodom drugog izbornog kruga, pa se podudarilo sa protestom koalicije Zajedno. Moralo je da do|e do jednog op{tenarodnog bunta i samo je bilo pitawe vremena kada }e on da se desi. [to se ti~e samih izbora, oni su se odigrali u jednoj krajwe nedemokratskoj atmosferi, u atmosferi u kojoj opozicione politi~ke partije nisu mogle da imaju iole ozbiqan tretman na javnim medijima. Bili smo prinu|eni, bukvalno, da idemo od sela do sela da razgovaramo sa qudima, da se sluìmo propagandnim sredstvima iz XIX veka, ne iz XX ili XXI veka. U takvoj situaciji reìm je bio pun sebe, ali je pokazao slabu ta~ku. Svojevremeno smo upozoravali, kada su zavodili apsolutnu medijsku blokadu, kada su zabranili direktne televizijske prenose skup{tinskih sednica: Vi gasite posledwu svetlost, posebnu mogu}nost narodu da u~estvuje u javnom politi~kom ìvotu i da zna {ta se u dràvi de{ava. Vi ste izbacili politiku iz skup{tine, pa }e vam se politika odvijati na ulici. To se i desilo. Voditeq: [ta je sem slobode medija trebalo jo{ u~initi da do ovog, kako vi kaète, narodnog nezadovoqstva ne do|e? Koreni ovoga, {to kaète, nezadovoqstva su mnogo dubqi, seù pre 17. novembra. Dr [e{eq: Kqu~na je sloboda medija. Kada imate slobodu medija, svaku politi~ku krizu re{avate na izborima, u demokratskoj atmosfe170
ri. Kada je narod nezadovoqan on glasa protiv postoje}e vlasti i dovode neku drugu partiju na vlast. U takvim uslovima, bez obzira {to je duboka kriza, {to je socijalna beda, {to je mnogo drugih razloga za nezadovoqstvo, narod nije spreman da izlazi na ulicu. Kada iza|e, iza|e mawa grupa qudi i to nije ne{to posebno zna~ajno. Ovde su qudima nerve rastezali do krajwih granica i u jednom trenutku to je moralo da pukne. Sada postoji ne{to drugo sa ~ime se mi tako|e ne slaèmo, {to se u svemu tome desilo. Ne slaèmo se sa politikom koalicije Zajedno koja je na jedan pogre{an na~in upotrebila tu ogromnu energiju narodnog protesta, i ta pogre{na upotreba nane}e {tetu Srbiji u celini. Voditeq: Zbog ~ega vi smatrate da je energija naroda pogre{no usmerena, ta negativna energija, nezadovoqstvo naroda pogre{no usmereno? Dr [e{eq: Mislim, pogre{nom procenom lidera koalicije Zajedno, wihovim neposedovawem jedne jasne politi~ke koncepcije, wihovom èqom da do|u na vlast po svaku cenu {to pre, ne pitaju}i za tu cenu, dodvoravaju}i se velikim silama. Recimo, stra{na je zloupotreba te velike narodne energije kada se danima u Beogradu mar{iralo pod nema~kom i ameri~kom zastavom. Od 1944. godine nije se desilo da je neko kroz Srbiju proneo nema~ku zastavu, to se desilo ovih dana. Voditeq: Kako se ipak doga|a da ovi protesti tako dugo traju? Ako je narod izmanipulisan... Dr [e{eq: Nisam rekao da je narod izmanipulisan. Protest naroda je opravdan. Nisu svi oni koji iza|u na ulicu pristalice koalicije Zajedno. Gre{ite ako mislite da su to sve pristalice koalicije Zajedno i da }e oni sutra glasati za koaliciju Zajedno. Ne}e. Wima je stalo da se {to pre otarasimo sada{weg socijalisti~kog reìma. Voditeq: Da, ali oni dolaze na proteste koalicije Zajedno, koje je organizovala koalicija Zajedno. Dr [e{eq: Dolaze, ali onda treba da se na|ete u tim protestima. Dodu{e, ja nisam u~estvovao, jer sam svima prepoznatqiv, moja pojava bi imala neko politi~ko zna~ewe, ali neko od na{ih qudi ode tamo pa snimi situaciju. Znate, kada Vuk provali neku glupost na mitingu, svi se smeju, komentari{u. ûjemo te komentare, jedni su za Dra{kovi}a, jedni su za \in|i}a. Za Vesnu Pe{i} nije niko, ona nikada nije imala sledbenike. Neki su tu, pa misle da bi i mi, radikali, trebali da se prikqu~imo samo da ove sru{imo, pa posle }emo lako. Ba{ zbog toga, {to znamo da posle ne}emo lako u tim uslovima, mi se ne prikqu~ujemo. Voditeq: Dobro, eto, ~uli smo zbog ~ega se vi ne prikqu~ujete protestima... Dr [e{eq: Niste to ~uli, vaqda }emo imati prilike to u ovoj emisiji da razjasnimo. Voditeq: Jo{ }emo razgovarati o tome, svakako. Dr [e{eq: Ima mnogo razloga zbog kojih se ne prikqu~ujemo. Voditeq: U uvodnom delu ste rekli kako vi vidite razre{ewe ove politi~ke krize, izme|u ostalog, rekli ste da je u pitawu i politi~ka kriza.
171
Dr [e{eq: Ako od mene traìte da dam prognozu kako }e se sve ovo razre{iti, ja to nisam u stawu. Sve varijante su mogu}e. Zaista smo na vrhuncu krize. Voditeq: Za koju su varijantu radikali? Dr [e{eq: Bojim se nekog krvavog raspleta. Mi, radikali, smo pre svega, protiv svakog krvoproli}a, protiv uli~nog nasiqa, protiv uli~nih sukoba. Pokazali smo da nismo kukavice, na svim frontovima gde se branilo srpstvo. Spremni smo i sa policijom da se uhvatimo u ko{tac, tukli smo se i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini, ali tamo nije pretila opasnost da neko izgubi glavu zbog toga, a ulica je ne{to drugo. Na ulici uvek preti opasnost da neko pogine, a mi nemamo dovoqno sinova da bismo ih slali u uli~ne oruàne okr{aje, da bi oni gubili glavu na beogradskim ulicama, na ulicama drugih gradova po Srbiji. Na{i sinovi treba da brane otaybinu, a ne da ginu da bi neko do{ao na vlast. Postavqa se pitawe da i taj novi koji je do{ao, da li ba{ zasluùje da do|e, da se sutra ne uhvatimo za glavu, sa lo{eg da odemo na jo{ gore. Zato je potrebno da se ova kriza razre{i kroz institucije. Ove godine imamo predsedni~ke izbore i parlamentarne izbore u Srbiji. Milo{evi} vi{e ne moè da se kandiduje po slovu Ustava. Nema {ansi da se kandiduje, osim da zavede otvorenu diktaturu, ali ako ode u otvorenu diktaturu, izbori mu ne trebaju. Dakle, ove godine je {ansa da se vlast definitivno promeni i za te izbore mi se, radikali, ve} spremamo. Voditeq: Da li na{e institucije i institucije sistema mogu da omogu}e dijalog za razre{ewe politi~ke krize? O tome vi govorite. Dr [e{eq: One mogu, ali nema dobre voqe, ni kod reìma, ni kod Slobodana Milo{evi}a, kod Socijalisti~ke partije, JUL-a i Nove demokratije, ni kod koalicije Zajedno. Nema dobre voqe. Reìm je glavni krivac {to nema dobre voqe i tu se slaèmo u potpunosti. Da sam na mestu Slobodana Milo{evi}a, ne bi mi palo na pamet da poni{tavam izborne rezultate drugog kruga na lokalnim izborima od 17. novembra. To je stra{na glupost poni{tavati te izborne rezultate. Ba~ene su sve sudske institucije pod noge. Pokazalo se jo{ jednom da mi sudova uop{te nemamo. Kod nas sudovi sude po voqi vladaju}e partije, kao u Titovo komunisti~ko vreme. Da je tada socijalisti~ka vlast predala op{tine gde je koalicija Zajedno pobedila, to bi bio izuzetno pametan potez. U najve}em broju op{tina do danas bi se ve} posva|ali, zakrvili me|usobno i izgubili vlast. U to sam sto posto siguran, imamo iskustvo sa proteklih izbora. Drugo, posva|ali bi se oko mesta gradona~elnika u Beogradu, to je sigurno. Dra{kovi} nikada nije javno podrào \in|i}evu kandidaturu, kao {to \in|i} ne}e da podrì Dra{kovi}a kao kandidata za predsednika Republike i tu stalna tenzija postoji. Mo`da wihovo ~lanstvo u unutra{wosti to ne zna, ali mi u Beogradu znamo. Sve ih poznajem, mi smo se nekada druìli pre ovih... Voditeq: Kaète da reìm nema dobre voqe da se otvori... Dr [e{eq: Nema, reìm nije svestan {ta se de{ava u Srbiji.
172
Voditeq: Kako onda razre{iti, opet se vra}am na to pitawe, politi~ku krizu? Kako naterati reìm na dijalog? Dr [e{eq: Treba neprekidno i}i sa pritiscima na reìm. Voditeq: Na koji na~in? Dr [e{eq: Nisam ja ni protiv uli~nih pritisaka, ako su demonstracije mirne, ali ovo ve} nisu bile mirne demonstracije, tu je bilo uli~nih sukoba, do{lo je do pogibije, do razbijawa, do lupawa, do pozivawa na bombe, na oru`je itd. Je li tako? Upravo protiv toga smo mi, radikali. U nekim drugim okolnostima, da nisu toliko Amerikanci i Nemci ume{ani i da nije o~igledno da su \in|i}, Dra{kovi} i Vesna Pe{i} ameri~ki i nema~ki qudi, mi bismo u~estvovali zajedno u svemu tome i Milo{evi} bi ve} pao. Voditeq: Procene o tome da li su demonstracije mirne ili ne, razli~ite su, u svakom slu~aju ~iwenica je da je bilo i nemira, ali ja sa ovih pozicija ne bih mogla da govorim ko je nemire izazvao. [ta vi mislite? Dr [e{eq: Mislim da su i jedni i drugi krivi, ali kao {to sam malopre rekao, da je reìm vi{e kriv, sada je u ovom slu~aju koalicija Zajedno vi{e kriva. Prvi pozivi na oru`je bili su iz usta lidera koalicije Zajedno. Glavni lider koalicije Zajedno Danica Dra{kovi} je otvoreno pozivala na bacawe bombi, na pu{ke, na oru`je, na ubijawa itd. To je ~iwenica. Drugo, osu|ujem reìm {to upotrebqava policiju na besmislen na~in. Kada su mirne demonstracije, reìm po{aqe policiju, blokira ulice, izbijaju tu~e itd., a kada su demonstranti razbijali po Beogradu, policije nigde nije bilo. Nekoliko dana zaredom su demolirali zgradu Politike, zgradu dràvne televizije, razbijali druge objekte, tada policije nije bilo. Pametan reìm bi slao policiju samo onda kada do|e do razbijawa, kada se uni{tava imovina ili kada se ugroàvaju qudski ìvoti. Ako se ne uni{tava imovina i ako se ne ugroàvaju qudski ìvoti, fizi~ka bezbednost gra|ana, onda policija ne sme uop{te da se {aqe na ulice. Neka demonstriraju mesec dana, dva meseca, pet meseci, wihovo demokratsko gra|ansko pravo je da demonstriraju. Reìm postupa naopako. Kada je razbijawe na ulici, policije nigde nema, kada nema razbijawa, {aqu kordone i kordone policije. Desilo se jo{ ne{to {to je veoma opasno. Produbila se mr`wa, posebno na beogradskim ulicama. Recimo, bio je veoma pogre{an potez socijalista da zakaù kontramiting i oni imaju mnogo {tetnih posledica {to su to uradili 24. decembra. Da sam na wihovom mestu ja to ne bih radio. Kada je bio Le Pen u Beogradu mi smo mogli da zakaèmo miting u centru Beograda, pred Saveznom skup{tinom. Opet bi nam do{lo 30.00040.000 qudi, ali postojala je opasnost da do|e do nekog konflikta sa koalicijom Zajedno ili da u|u neki provokatori pa da izazovu konflikt me|u nama. Ko zna {ta je moglo da se desi? To nismo hteli, uzeli smo dvoranu Pinki u Zemunu i tamo smo dràli skup. Dakle, izbegli smo mogu}nost da do|e do uli~nog incidenta. Za{to bismo i{li na uli~ni incident?
173
U ovom slu~aju, da sam bio na ~elu koalicije Zajedno i kada bih ~uo da su socijalisti zakazali kontramiting, pozvao bih svoje pristalice da sutradan ne izlaze na ulice, rekao bih: Evo jedan dan pauze, neka socijalisti pokaù koliko imaju pristalica, {ta znaju i {ta mogu da kaù, pa }emo mi nastaviti prekosutra, i bilo bi sve druga~ije, a ne kako Dra{kovi} kaè: Opkolite sa ove strane, opkolite sa one, opkolite sa ove. Posle on moè da pri~a da je to wegova kwièvni~ka imaginacija. Me|utim, qudi su ga poslu{ali i u startu su po~eli da napadaju socijaliste pristigle iz unutra{wosti. To je stra{no pogre{no. Trebalo je pridobijati sve socijaliste koji su do{li na kontramiting iz unutra{wosti, a ne zra~iti mr`wom, razbijati im glave, prebijati ih itd. Do{lo je do oruànog incidenta, neki od wih potegli su pi{toqe i pale su qudske glave. Na drugi na~in bi se postiglo mnogo toga efikasnije, boqe. Voditeq: Uporno poku{avam da vas pitam, da li radikali po onoj narodnoj dok se dvoje sva|aju tre}i koristi ~ekaju pravi momenat da se pojave na politi~koj sceni i da mnogo konkretnije uti~u na razre{avawe politi~ke krize? Dr [e{eq: Nemamo {ta da se pojavqujemo na politi~koj sceni, mi smo neprekidno na politi~koj sceni. Jo{ uvek smo pod izvesnom medijskom blokadom ali ne kao {to je ranije bilo. Voditeq: Ipak, kritikovati i jedne i druge... Dr [e{eq: Naravno. Voditeq: Ali se ne odre|ujete. Dr [e{eq: Nama je ciq da politi~ki uni{timo i jedne i druge: i stranke levog bloka i stranke koalicije Zajedno. Voditeq: Kada budete sami na politi~koj sceni Srbije, kako }e to izgledati? Dr [e{eq: Ne}emo, ne moè se nikada desiti da sve uni{timo, znate, ne moèmo biti sami na politi~koj sceni. @elimo da ih porazimo, da mi do|emo na vlast, a oni posle neka budu opozicija ko ostane, ko ne propadne itd. Ne èlimo da budemo vlast bez opozicije, ali èlimo da budemo mo}na vlast koja }e biti superiorna u svakom pogledu u odnosu na opoziciju. Na{ ciq je da i jedni i drugi propadnu u svojim sada{wim namerama, jer i jedni i drugi Srbiji ne nude neku dobru perspektivu. Sa socijalistima smo videli kako nam je. Videli smo za {ta su sposobni, za {ta su nesposobni. Niza{ta se sposobnim nisu pokazali. Pola veka smo bili pod komunisti~kom diktaturom, vi{e nema nikakvih nepoznanica. Vidi se da nam ni pod koalicijom Zajedno ne bi vaqalo, to je o~igledno. Dakle, mi nudimo tre}u varijantu i ta tre}a varijanta je sve prihvatqivija srpskom narodu. @elim da vam kaèm jednu stvar. Ima omladine koja se ponese, iza|e na ulice, pa i ne primeti nema~ki barjak, ameri~ku zastavu itd., ali srpski seqak sve prati, sve ose}a, ima prirodan talenat za politiku, sve razume. Na{eg seqaka niko ne moè prevariti. Moè ga ugwetavati, moè ga pritisnuti, ali na{ seqak sve izdrì. Kada na{ seqak vidi nema~ku zastavu onda mu je jasno {to radikala
174
nema na ulici. Srpski radikali ne mogu mar{irati pod nema~kom zastavom ni iz kog razloga. Nema tog ciqa, nema tog razloga, nema tog programa zbog kojeg bismo mi pristali da mar{iramo pod nema~kom zastavom. Voditeq: Ipak je, prizna}ete, svakoj vlasti potrebna dobra opozicija, jaka opozicija. Da li vi vidite sebe, odnosno Srpsku radikalnu stranku, kao snagu koja moè biti dobar kontrolor vlasti? Dr [e{eq: I do sada smo uvek bili dobar kontrolor vlasti. Voditeq: I dobar saradnik? Dr [e{eq: Ne, mi smo sara|ivali sa Slobodanom Milo{evi}em samo po jednom pitawu, po pitawu za{tite srpskih nacionalnih interesa. Slobodan Milo{evi} nam je dao oru`je za vi{e od 10.000 dobrovoqaca koji su se borili na svim frontovima. Zbog toga smo ga podràli. Mnogo su ve}i saradnici vlasti bili Zoran \in|i} i Vuk Dra{kovi}. Uostalom, \in|i} je sa svojom partijom ulazio u zvani~nu koaliciju sa socijalistima. \in|i}ev potpredsednik Miodrag Peri{i} bio je ministar u Vladi sa socijalistima, ministar u Saveznoj vladi Milana Pani}a, sa socijalistima sedeo u ministarskim foteqama. Vi ste spremni to da zaboravite. Vuk Dra{kovi} je pune dve godine, dok je Milo{evi} izdavao Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, pregovarao da u|e u Vladu sa socijalistima, pa je to Danica Dra{kovi} razvalila svojim tekstovima u Srpskoj re~i. Zahvaquju}i tome Dra{kovi} je od Milo{evi}a dobio velelepnu ku}u u elitnom beogradskom funkcionerskom nasequ na Ko{utwaku. To je op{tepoznata ~iwenica. Fotografiju te ku}e smo objavili. Prema tome, nemojte to, kada kaète da smo mi bili dobri saradnici sa socijalistima, nije ta~no. Kada smo i podràvali Milo{evi}a zbog nacionalne politike, neprekidno smo napadali socijaliste zbog svih segmenata unutra{we politike: i ekonomskih, i socijalnih, i kulturnih, i vojnih, i svih ostalih. Setite se na{ih rasprava i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini. Uvek su morali da podnesu na{e mitraqeske rafale, verbalne naravno. Voditeq: Kakvi su rezultati ostvareni na za{titi srpskog nacionalnog interesa, eto da prihvatimo da ste sa wima sara|ivali jedino zbog toga? Dr [e{eq: Neki rezultati su postignuti, ali naàlost ne onoliko koliko smo mi hteli, koliko smo mi èleli. @eleli smo granicu Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica, to èlimo i daqe, i to }emo jednog dana da postignemo kada se promene odnosi snaga me|u velikim silama. Pod ovom vla{}u bilo je mogu}e dobiti samo Republiku Srpsku i to ne celu, nego dve tre}ine wene prethodne teritorije. I to je ne{to u odnosu na Dra{kovi}a koji je hteo sve da preda, koji je hteo da preda i Crnu Goru i Kosovo i Metohiju. To je ne{to u odnosu na \in|i}a koji je nudio da se Sanyak veè sa Bosnom i Hercegovinom, pred sami rat. Voditeq: Govore}i o promeni odnosa snaga vi svakako mislite na veliku i jaku Rusiju. Sli~no ste izjavili i u Ni{u kada ste bili gost. Da li je mogu}e da Rusija ponovo bude sna`na i jaka i kada }e takva biti?
175
Dr [e{eq: Sigurno da }e Rusija biti ponovo sna`na i jaka. Kada to }emo videti, ali ona ne moè ve~ito ostati na kolenima i ne moè dugo ostati na kolenima. Ogromna je ta zemqa, ogromno bogatstvo ima, ogroman broj stanovnika. Amerikanci èle {to vi{e da je ras~ere~e i ùri im se. Zbog toga Amerikanci danas mrze toliko Srbe, zbog toga pomaù sve srpske neprijateqe. @ure da Srbiju svedu na {to mawu teritoriju u i{~ekivawu da Rusija opet stane na noge i da poku{a da se vrati na Balkan. To je su{tina ameri~ke politike. Voditeq: Tako|e smo tvrdili da je ostvarivawe tih nacionalnih interesa i ovih granica, o kojima ste govorili, mogu}e mirnim putem. Da li je to zaista mogu}e? Dr [e{eq: Mogu}e je, kada se Rusija uspravi i kada bude dovoqno jaka, do}i }e do trgovine. Vidite, Rusija se ve} suprotstavqa pro{irewu NATO pakta na istok. Mogu}a je onda trgovina. Postoji podela sa Jalte, koja je i danas aktuelna. Nove podele nije bilo i Rusija moè da kaè evo, nama, Rusima, je po sporazumu iz Jalte pripala Poqska, a vi, zapadwaci, mnogo volite Poqsku, koja je katoli~ka, antiruski orijentisana nacija; evo vama Poqska, nama Srbija i sve {to Srbiji pripada. To je mogu}e, to je uvek bilo u istoriji odnosa me|u velikim silama. Voditeq: Da se ne bavimo hipotetikom, to su va{e procene... Dr [e{eq: Samo dajem argument da je mogu}e ovo {to mi èlimo. Da li }e biti ostvareno to je ve} drugo pitawe. Ne ostvaruje se sve ono {to je mogu}e. Trudi}emo se, mi }emo nastojati da to postignemo. Voditeq: Koalicija Zajedno najavila je tri amandmana na lex specialis, na sednici koja je zakazana za 11. februar. Kako }e se radikali pona{ati u Skup{tini? Dr [e{eq: Najavili smo onoliko amandmana koliko ima ~lanova taj zakon i traì}emo da se taj zakon ne usvoji. Voditeq: Zbog ~ega? Dr [e{eq: Usvajawe tog zakona zna~i ru{ewe pravnog poretka. Voditeq: Zar takav va{ stav nije daqe odugovla~ewe i produìvawe krize? Dr [e{eq: Ne, socijalisti~ki reìm odugovla~i i produbquje krizu, borimo se da iz krize ne izlazimo nezakonitim putem. Dono{ewe zakona koji je Milo{evi} najavio je jo{ ve}e kr{ewe Ustava i pravnog poretka, nego poni{tavawe izbornih rezultata od 17. novembra i zbog toga smo se suprotstavili da Gradska izborna komisija poni{tava sudske presude. Prvo je to bilo dogovoreno sa komisijom OEBS-a, da Gradska izborna komisija donese nezakonitu odluku, da se socijalisti àle, ali da zakasne sa svojom àlbom, pa da onda sud konstatuje da je odluka nezakonita, ali je tu`ba zakasnila i da se tu ne moè ni{ta. Tu smo ih mi preduhitrili pa im je zato i propao plan. Sada }emo i ovo da napadnemo, traì}emo kod Ustavnog suda da se taj zakon poni{ti iako ga izglasaju. Postoji samo jedan na~in da se vrate izborni rezultati od 17. novembra, a to je da republi~ki javni tuìlac uloì vanredne pravne lekove kod Vrhovnog suda Srbije. To je zahtev za za{titu zakonitosti ili zahtev za obnovu postupka. Treba postupiti po tim vanrednim pravnim
176
lekovima, vrati izborne rezultate od 17. novembra. To je jedini ustavni i zakonit put, sve ostalo je novo, jo{ gore kr{ewe Ustava i zakona, zato to ne prihvatamo. Ako se uradi ovako kako zahtevamo, na zakonit na~in, onda neko mora da odgovara. Onda moraju da odgovaraju izborne komisije, onda moraju da odgovaraju sudovi, onda moraju da odgovaraju oni politi~ki mo}nici koji su nalagali izbornim komisijama i sudovima da kr{e zakon, da falsifikuju izborne rezultate, da otimaju odborni~ke mandate itd. U ovom slu~aju, ako se donese ovaj lex specialis, onda se sve ovo {to je predstavqalo elemente krivi~nog dela u otimawu odborni~kih mandata baca pod tepih. Onda nikom ni{ta, svi se skulpiraju, svi se osloba|aju odgovornosti. To ne moèmo da prihvatimo. Voditeq: Gospodine [e{eq, Srpska radikalna stranka imala je zapisnike sa svih izbornih mesta, je li tako? Dr [e{eq: Ne ba{ sa svih, ali sa ve}ine je imala. Voditeq: Tamo gde ste imali svoje kandidate, prema va{im saznawima ko je zapravo pobedio 17. novembra u drugom krugu? Dr [e{eq: Zavisno od op{tine do op{tine. Negde su pobedili socijalisti, negde koalicija Zajedno, negde radikali, radikali najmawe. Voditeq: U spornim op{tinama? Dr [e{eq: U spornim je bilo sve na {tetu socijalista. Tu nema nikakve sumwe. Ne moè opoziciona stranka da falsifikuje izborne rezultate. Sme{no je da se vladaju}a stranka àli na rad izborne komisije koju je ona konstituisala. Sme{no je da se vladaju}a stranka àli na rad bira~kih odbora, i to tako masovno da se àli. Negde je moglo ne{to da se zabrqa, recimo, u celoj Srbiji na dva-tri mesta, ali je sme{no ovako masovno. Socijalisti~ka partija je organizovala, reìrala, kreirala ove izbore i ona se sada àli. Kada se àli opoziciona stranka, onda je to razumqivo, jer onaj ko je vladao kroz Srbiju uvek je poku{ao ne{to da podvali na izborima, da malo vi{e otme, od Obrenovi}a na ovamo. U ovom slu~aju socijalisti su popili pravi nokaut, {to bi na{ narod rekao, politi~ki nokaut, i po~eli da otimaju odborni~ke mandate sudskim putem, zloupotrebqavaju}i sudstvo i pokazuju}i celoj javnosti da mi nemamo sudove. Voditeq: Zna~i li to da nam izborni zakoni i pored sudova nisu dobri? Dr [e{eq: [to se ti~e Izbornog zakona, na{a je osnovna primedba, {to je on na lokalnom nivou ve}inski. Smatramo da treba i na lokalnom nivou da imamo proporcionalne izborne zakone. Zbog toga je Srpska radikalna stranka lo{ije pro{la na lokalnim izborima u odnosu na savezne izbore, upravo zbog toga {to smo realno jo{ uvek bili tre}a po snazi politi~ka formacija, a ve}inski izborni zakon proteìra prvu po snazi stranku, daje dobre {anse drugoj po snazi, a nipoda{tava tre}u. Ali kakav je takav je, to je vaè}i Izborni zakon. Nije on sam po sebi problem, problem je sprovo|ewe Izbornog zakona. Na{ izborni zakon dozovqava opozicionim strankama da kontroli{u celi izborni proces i tu nema ni{ta sporno. Opozicione stranke su uglavnom uspe{no radi177
le. Me|usobno smo se sukobqavali i prepucavali u predizbornoj kampawi, ali su na{i predstavnici u bira~kim odborima itekako dobro sara|ivali. Socijalisti su onda zloupotrebili sud, mi na sudu nemamo {ansi, jer oni narede sudiji postupi tako i tako, sudija tako postupa. Imam ogromno iskustvo sa sudovima. Voditeq: Kako do nezavisnog sudstva, ako ono to nije? Dr [e{eq: Do nezavisnog sudstva ne moèmo u ovim uslovima dok se ne promeni vlast. To je o~igledno. Sudijska funkcija mora biti neprikosnovena, ali mora biti i stra{nih sankcija ako se sudija ogre{i o svoju funkciju. Kod nas je sudstvo korumpirano. Nema tog krivi~nog dela za koje se ne moète potkupqivawem sudije iskupiti. Voditeq: Za{to mislite da bi sudije bili nepotkupqivi pod nekom drugom vla{}u? Dr [e{eq: Bili bi nepotkupqivi ukoliko bismo imali slobodne medije. Ukoliko bi mediji mogli da prozivaju sudije za svako nepostupawe u skladu sa zakonom ili za svako kr{ewe zakona. Tamo gde nema slobode medija nema ni slobodnog nezavisnog sudstva. Slobodni mediji su ~etvrta grana vlasti prema shvatawu sve ve}eg broja modernih politi~kih teoreti~ara. Voditeq: Da li je uloga medija da izigravaju stub srama? Dr [e{eq: Mediji imaju kontrolnu funkciju. Ne bih ja nazvao to stubom srama. Mediji treba nemislosrdno da bi~uju, da {ibaju sve nepravilnosti u dru{tvu i da konkretno prozivaju. Kada bismo imali slobodne nezavisne medije, mi se ne bismo morali bojati korupcije, ne bismo se morali bojati kriminala u vrhovima dràvne vlasti. Ovako kada nemamo medije, vlast moè da radi sve {to joj padne na pamet. Voditeq: Da li mediji podleù korupciji? Dr [e{eq: Podleù i mediji, ali kada me|u wima postoji konkurencija, onda se vrlo brzo shvati koji je medij korumpiran, a mi jo{ nemamo slobodnih medija. Na nivou Srbije imamo jo{ uvek medije pod kontrolom reìma, to je dràvna televizija i radio, mediji Politikine ku}e i Novosti, i imamo medije pod kontrolom Sorosa i stranih obave{tajnih slu`bi kao {to su Na{a borba, Blic i Dnevni telegraf. Nemamo mi nezavisnih medija u pravom smislu re~i, a to je na{ problem. Kada bismo imali nezavisne medije, konkurencija me|u tim medijima bi bila korektivni faktor u wima samima. Svaki bi medij morao da vodi ra~una da ne sme da se ogre{i o moral, o zakon, da ne sme da laè, ne sme da kleve}e, ne sme da podme}e itd. Voditeq: I da prihvatimo tezu o nezavisnim medijima, oni uvek zavise od onoga ko ih finansira. Dr [e{eq: Jeste, ja nemam ni{ta protiv toga, oni treba da budu u privatnoj svojini. Svi mediji osim jedne dràvne televizije treba da budu u privatnoj svojini. Konkurencija re{ava taj problem, jer }e jedan vlasnik re}i: moje novine su desni~arske, morate da vodite desni~arsku ideologiju, ali u okviru svog obavqawa profesionalne du`nosti morate da se drìte moralnog kodeksa, kodeksa va{e profesije, ne smete sla178
gati iz politi~kih razloga, iz koristoqubqa, ne smete podmetnuti ne{to, ne smete oklevetati. To su sve sastavni delovi jednog moralnog kodeksa. Pre svega, ceni}e vas kao uspe{nog ili neuspe{nog novinara ako se drìte tog novinarskog kodeksa. Voditeq: Kako do}i do obejktivnog informisawa u dràvnim medijima? Dr [e{eq: Samo konkurencijom, samo slobodnom konkurencijom. Drugo, u dràvnim medijima moraju postojati vi{estrana~ki upravni odbori. U Zemunu smo to ve} uradili, jo{ nismo otvorili radio i televiziju, planiramo i to da uradimo, ali imamo Zemunske novine. Na{ je tira` naglo porastao. Dvadeset hiqada tre}eg broja nove serije za~as je rasprodato. Voditeq: Da li ih prodajete? Dr [e{eq: Da, prodajemo. Voditeq: Da li su Zemunske novine po vama model objektivnosti informisawa, model kako treba praviti novine? Dr [e{eq: One nisu model kako treba praviti novine, jer imamo jednu redakciju koja se nije dobro sna{la, koja jo{ treba da izra|uje osnovni ure|iva~ki koncept i da se uhoda, sada su primqena jo{ tri novinara itd., ali {to se ti~e objektivnosti one su model. U Zemunskim novinama smo u svakom broju odredili 10 strana strana~ke hronike. Srpska radikalna stranka ima 2 stranice, SPO ima 2, socijalisti 2, dve stranice demokratske stranke svaka po jednu, Gra|anski savez jednu i JUL jednu stranicu. Oni sami ure|uju svoje strane i {ta god napi{u sve mogu da objave. Napadaju predsednika Op{tine, kritikuju, sve objavqujemo. Za{to da ne, to je su{tina demokratije. Prema opoziciji u Zemunu, tamo gde vladamo, pona{amo se onako kako èlimo da se prema nama vlast ophodi svuda gde smo jo{ uvek u opoziciji. Tako bi trebalo svaka stranka da radi. Svaka stranka koja vlada treba da vodi ra~una da ne}e vladati ve~ito, da }e se uloge jednog dana promeniti i da prelazi u opoziciju. Kako se ona bude pona{ala prema opoziciji dok vlada, takav }e i odnos nove vlasti biti prema woj kada se uloge promene. Voditeq: Da li ipak novine treba svoditi na strana~ku hroniku? Prema ovome Zemunske novine su svedene na strana~ku hroniku. Dr [e{eq: Nisu novine svedene na strana~ku hroniku. Novine imaju 68 strana, od toga je 10 strana strana~ke hronike, ali to je politi~ko informativno glasilo i sasvim je normalno da jedna {estina ili jedna sedmina tih novina bude ~ista strana~ka hronika, jer stranke su veoma vaàn faktor u na{em politi~kom ìvotu. One su unutar sistema, a socijalisti~ka vlast opozicione stranke tretira kao ne{to {to je van sistema, kao ne{to {to treba progoniti, a ne ne{to sa ~ime treba voditi dijalog. Stranke moraju biti unutar sistema, mi smo sada za Skup{tinu op{tine 17. februara ubacili ta~ku dnevnog reda, da se u buyet Op{tine za finansirawe ubace i sve parlamentarne politi~ke stranke proporcionalno, ali sve }e biti u buyetu. Po preuzimawu vlasti svim odborni~kim grupama smo dali po jednu kancelariju i po jednu sekretaricu sa sredwom ili vi{om stru~nom spremom. Svaka odborni~ka grupa
179
ima svoju kancelariju u zgradi Skup{tine op{tine. Odmah smo svim strankama koje jo{ nisu imale poslovni prostor, dali poslovni prostor. Do{ao predsednik Gra|anskog saveza kod mene, kaè da nema poslovni prostor a godinama su to traìli. Kaèm: Koliko vam treba? On kaè: Samo jedna kancelarija, nama ne treba mnogo. Ja kaèm: Koliko vam treba, toliko }ete dobiti. Kaè: Samo jedna kancelarija i telefonski prikqu~ak. Dobro, kaèm, zovem direktora Javnog preduze}a Poslovni prostor, oti{li smo u zgradu politi~kih organizacija i rekli: Evo, od ove tri kancelarije odaberite. Kaèm: Moj je ciq da vas politi~ki uni{tim, da vas porazim, ali dok postojite i dok 1 odsto naroda za vas glasa, vi morate imati ravnopravan tretman. To je za wega bilo fantasti~no, mi smo za 15 minuta re{ili problem, koji oni imaju 3-4 godine. Voditeq: Gospodine [e{eq, u drugom krugu lokalnih izbora, ve}ina va{ih ~lanova tamo gde nije bilo kandidata Srpske radikalne stranke glasali su za kandidate koalicije Zajedno. Da li je va{e ~lanstvo bliè koaliciji nego {to ste vi? Dr [e{eq: Ne, mi nismo pozivali ~lanstvo u drugom krugu ni za koga da glasa, ali smo rekli da se ne glasa za levi blok, a prepustili smo na{im ~lanovima da glasaju prema tome kakav je ko ~ovek. Lokalni izbori su ve}inski, glasa se za kandidata, a ne za partiju. Rekli smo procenite, ako je po{ten i ~astan ~ovek glasajte, ako nije nemojte glasati, ali lideri koalicije Zajedno su zloupotrebili takav na{ nastup i {tampali su vi{e stotina hiqada la`nih letaka gde su tvrdili da ih radikali podràvaju u drugom krugu. To im je donelo mnogo vi{e glasova u drugom krugu nego {to bi ina~e, ali nije to nama krivo. Ipak je svaki ~ovek, svaki gra|anin vlasnik svoga glasa i mi ne}emo nikome da kaèmo sada ti, po{to si na{ glasa~, mora{ glasati u drugom krugu za toga i toga. Ipak se svaki ~ovek opredequje i o~igledno je da je narodu bilo do gu{e ove socijalisti~ke levi~arske vlasti. U drugom krugu qudi nisu gledali za koga glasaju, samo kaù da ovi odu. To je su{tina. Voditeq: Gospodine [e{eq za{to ste ipak tako lo{e pro{li na lokalnim izborima? Dr [e{eq: Rekao sam vam ve}, u prvom krugu nismo lo{e pro{li, u drugom krugu smo pro{li lo{e jer nam se nije dovoqan broj kandidata plasirao u drugi krug. Imali smo na saveznim izborima negde oko 19 odsto glasova. U Trsteniku smo imali vi{e od tog proseka 20 odsto. Otprilike smo toliko imali i na lokalnim izborima. Tamo je bio ve}inski izborni zakon, pa na{a realna snaga nije mogla da se materijalizuje kroz adekvatan broj odbornika. Dobro smo pro{li i mi smo zadovoqni svojim rezultatima. Mnogo boqe smo pro{li od koalicije Zajedno. Kada pogledate rezultate iz 1993. godine, sa prethodnih izbora, mi smo imali napredak od 30 odsto. Dobili smo novih 200.000 glasova, a sve stranke iz koalicije Zajedno imaju nazadovawe od 30 odsto, izgubili su pola miliona glasova. Sve te stranke iz koalicije Zajedno 1993. godine su imale milion i po glasova. Sada su imale mawe od milion. Oni su pravi gubitnici ovih izbora. Mi, radikali, smo postigli velik uspeh, i zadovoqni smo.
180
Voditeq: Gospodine [e{eq, kada ste do{li u Beograd bili ste siroma{ni i Dobrica ]osi} vam je pomagao u tim prvim danima. Sada imate ku}u u Batajnici, da li planirate da se preselite na Dediwe? Dr [e{eq: Ne znam {ta to zna~i kada kaète, Dobrica ]osi} mi je pomagao. Jednom mi je pozajmio izvesnu sumu novca za {tampawe prve kwige i ja sam mu to vratio. Javno sam mu se zahvalio zbog toga, ali nikada nikome nisam ostao duàn. Bio sam siroma{an. Razumem ja pozadinu va{eg pitawa, ali vam moram re}i da sam novac od koga sam kupio ku}u zaradio u inostranstvu 1989. godine. îm sam dobio paso{ oti{ao sam na veliku turneju po Americi, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi. Odrào sam 97 predavawa na{im iseqenicima i za svako od tih predavawa sam dobio honorar, nekada poprili~an. Na tim predavawima se napla}uju ulaznice. Objavili su mi dve kwige, jednu u Australiji, jednu u Kanadi, i dobio sam veliki autorski honorar. Jedna od wih u Australiji je tako dobro prodata, da sam dobio negde oko 20.000 dolara honorar, to je Kwige za loma~u, od toga sam kupio ku}u u Batajnici, to je 25 km autoputem od centra Beograda i ja ostajem tamo da ìvim. Bave}i se politikom, strana~kom politikom ovih 6-7 godina nisam se obogatio. @ivim od svoje plate, nemam novca za novu ku}u, nemam novca za prelazak u centar grada. Novac sam imao 1989. godine i to nije bilo dovoqno da kupim ku}u u centru grada, pa sam kupio na periferiji. Mogao sam u centru grada mo`da da kupim, jednoiposoban ili dvosoban stan, to je bilo sve. Radije sam oti{ao na periferiju, tamo kupio ne{to ve}i stan, deo ku}e i tamo ìvim sa porodicom. To je definitivna orijentacija. Voditeq: Da li biste ìveli na Dediwu? Dr [e{eq: Na Dediwu ne bih ìveo iz vi{e razloga. Prvo, zato {to je Dediwe stra{no ozlogla{eno, umazano krvqu nevinih qudi, jer su svi najgori komunisti~ki funkcioneri jagmili tu|e ku}e i stanove posle Drugog svetskog rata na Dediwu. Zatim, na Dediwu ne bih ìveo jer su sada nagrnuli razni kriminalci da tamo kupuju placeve, ku}e itd. Dediwe je toliko izblamirano da ja nemam nikakve èqe da tamo idem. Sa druge strane, ja ìvim u Batajnici, stanovnici Batajnice su na ovim lokalnim izborima pokazali {ta misle o meni. Kandidovao sam se i za op{tinskog odbornika i za gradskog i pobedio u prvom krugu. Imao sam vi{e glasova nego svi moji protivkanidati zajedno, protivkandidati iz svih stranaka. To svedo~i kako na mene stanovnici Batajnice gledaju. Ponosan sam {to ìvim me|u takvim qudima, ti qudi imaju u mene poverewe i ja ostajem tamo. Smatram da bi svaki politi~ar morao bar jednom u ìvotu da se isproba i na lokalnim ve}inskim izborima, pa da se vidi {ta wegov kom{iluk o wemu misli. Mnogi od toga beè. Socijalisti se ne bi usudili, Milo{evi} se nikada nije usudio, glavni funkcioneri Socijalisti~ke partije se nisu usudili. Ne usu|uju se ni funkcioneri iz koalicije Zajedno, nijedan nije iza{ao na op{tinske izbore.
181
Voditeq: Prvi rezultati koji su objavqeni posle izbora bili su rezultati za izbore u Zemunu. Narod misli i ovako i onako, mnogi naga|aju da je to poklon vama za dobru saradwu sa socijalistima. Dr [e{eq: To ne moè da bude poklon, jer su sve opozicione stranke imale svoje kontrolore i besprekorno ~isto su ti izbori u Zemunu dobijeni. Socijalisti nisu i{li na poni{tavawe, sudsko poni{tavawe izbornih rezultata, kao {to su radili u nekim drugim op{tinama koaliciji Zajedno, ali u Trsteniku nisu radili ni koaliciji Zajedno, je li tako? Oni su odabrali nekoliko op{tina gde }e to da rade, gde im je mnogo vi{e stalo do vlasti. Recimo u Ni{u, u beogradskim op{tinama, pa u Vr{cu, a postoje op{tine gde su glatko predali vlast. U Kraqevu su poni{tavali, u â~ku su glatko predali vlast, u Novom Sadu, u Uìcu i tako daqe. Dakle, oni su odabrali nekoliko op{tina gde su hteli da to ospore i hteli su Skup{tinu grada po svaku cenu da sa~uvaju. To im je bio ciq. Verovatno su razmi{qali, ako su radikali osvojili jednu op{tinu nije to tako stra{no, boqe da ih ne qutimo, pa da dignemo ruke, da odustanemo jer ako ih naqutimo, onda }emo imati ve}i belaj ako se oni pojave na ulici. Pretpostavqam da je to bio neki motiv socijalista. Voditeq: Po{tovani slu{aoci, ovo je emisija Otvoreni studio, posle kra}e pauze mi }emo nastaviti sa va{im pitawima. Gost u studiju Televizije Trstenik je kao {to ve} znate, gospodin Vojislav [e{eq. Pre nego {to krenemo na pitawa na{ih gledalaca, gospodine [e{eq, podsetila bih vas na izjavu gospodina Atanasija Jevti}a, na Crkvenom narodnom saboru u Pri{tini, kada vas je nazvao zamlatom od ~oveka, obrazlaù}i va{ antiameri~ki stav. Kako vi gledate na tu izjavu Atanasija Jevti}a? Dr [e{eq: Ve} duè vreme Atanasije Jevti} daje izjave koje ne dolikuju crkvenim velikodostojnicima. Ipak je on vladika hercegova~ki i morao bi o tome da vodi ra~una. Postoje neki qudi kojima, izgleda ni Bog ne moè da posveti du{u i pamet i ja nisam u stawu da mu pomognem. On na taj na~in srozava sebe i nanosi {tetu Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ve} ranije se strana~ki eksponirao. Dozvolio je sebi da govori na istim mitinzima na kojima Glicman, Levi i drugi srbomrsci, da stane u isti red sa onima koji su najve}i izdajnici srpskog naroda. Atanasije Jevti} je pre svega ~ovek za àqewe. Voditeq: On je ipak govorio o tome kako izvu}i najve}u korist za srpski narod. Dr [e{eq: Znam, ali {ta zna~i to, kada on govori kako izvu}i najve}u korist za srpski narod? ôvek koji nema zdrave pameti da to radi. On je za àqewe, a mi, radikali, èlimo da imamo i daqe dobre odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom i takvi incidenti pojedinih crkvenih velikodostojnika na{e principijelno dobre odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom ne mogu poremetiti. S tim, {to smo mi jedna od retkih opozicionih politi~kih stranaka koja nikada nije poku{avala crkvu da zloupotrebi u politi~ke i strana~ke svrhe. Smatramo da crkva mora da bude iznad svih stranaka i da crkvena lica ne smeju da se me{aju u strana~ku politiku.
182
Voditeq: Ne mislite li ipak da zarad srpskih interesa treba sara|ivati i sa Amerikom, ne ~ekati da Rusija postane sna`na? Dr [e{eq: Nema saradwe sa Amerikom osim na srpsku {tetu. To su pokazali i svi ovi doga|aji. [to se vi{e Amerikancima popu{ta, wihovi apetiti su bili sve ve}i i ve}i. Mi, radikali, smo poku{ali to dokazati Slobodanu Milo{evi}u jo{ 1993. godine. Upozoravali smo ga, ako se suprostavi Amerikancima, oni onda razmisle pa mewaju politiku, pa se prilago|avaju, ako se Amerikancima popu{ta, onda oni idu do kraja. Prosto mere granice na{e popustqivosti. Voditeq: Ako se prisetimo po~etka raspada Jugoslavije, svi smo mi gledali na neki na~in u Rusiju. Me|utim, nije ipak od Rusije do{lo ono {to su mnogi o~ekivali. Dr [e{eq: Nismo mi imali u koga tada da gledamo i nismo gledali u Rusiju, jer je Rusija tada bila u haosu. Nije slu~ajno u isto vreme do{lo do raspada Jugoslavije i Sovjetskog Saveza i nije se moglo gledati u Rusiju. Amerikanci su povla~ili neke poteze koji su naneli ogromnu {tetu srpskom narodu. Nagovorili su reìm u Beogradu da vojno interveni{e u Sloveniji. To je nanelo ogromnu {tetu Srbima. U Sloveniji se nije smelo intervenisati. Pogotovo se nije smelo intervenisati na taj na~in da se na{i mladi}i u vojni~kim uniformama po{aqu da zauzmu grani~ne prelaze, a da nemaju ni municije. Ako se ve} intervenisalo, trebalo je èstoko intervenisati, da se Slovenci od toga ne oporave za 100 godina, ili se potpuno povu}i odmah bez ikakve vojne intervencije, {to je bilo najpametnije. Za to smo se mi, radikali, zalagali, jer sa Slovencima nismo imali nikakvih sporova. Ako Slovenci èle nezavisnost evo vam nezavisnost i to je trebalo odmah sprovesti, da bi se promenio odnos snaga u Predsedni{tvu Jugoslavije, da ne bi bilo 8 ~lanova nego 7, onda bi se mogla nadglasati ta antisrpska koalicija. Me|utim, reìm je ovde bio nekim ideolo{kim dogmama zadojen, on je hteo po svaku cenu da sa~uva Jugoslaviju i tada je krenulo sve nizbrdo. Voditeq: Ipak je u istoriji poznato da zarad srpskog interesa treba sara|ivati i sa onima koje vi smatrate krvnim neprtijateqima. Dr [e{eq: Treba sara|ivati, a ne na {tetu srpskog naroda. Ne}emo sa nekim sara|ivati i voditi dijalog tako {to }emo kle~ati na kolenima. Ovo {to se de{ava je takmi~ewe izme|u lidera reìma i lidera koalicije Zajedno, ko }e istrajnije kle~ati na kolenima pred Amerikancima i Nemcima. Oni se sada dodvoravaju, ko je taj koji vi{e radi za Ameriku na Balkanu, da se Amerika wemu prilagodi. To nije slu~ajno. Da su Amerikanci hteli da padne Milo{evi}, Milo{evi} bi ve} pao. Amerikanci jo{ ne èle da Milo{evi} padne. Oni èle da bude {to slabiji kako bi lak{e oteli Kosovo i Metohiju, Sanyak i eventualno Vojvodinu. Jo{ ne znaju koga da dovedu da zameni Milo{evi}a. Amerikanci ne}e Zorana \in|i}a jer je on o~igledno nema~ki ~ovek, ne}e Vuka Dra{kovi}a iako je wihov, jer je Vuk Dra{kovi} suvi{e iracionalna li~nost i pun je iznena|ewa, i Vesnu Pe{i} ne mogu jer ona nema nikakvog politi~kog upori{ta. Amerikanci jo{ uvek tragaju za li~no{}u koju }e
183
lansirati kao svog ~oveka na slede}im predsedni~kim izborima i pod ~iji }e ki{obran podvesti sve opozicione politi~ke partije koje slede wihovu politiku. Zato se sve ~e{}e u {tampi koju finansira Soros govori o nekim srpskom Havelu. Traga se za tim srpskim Havelom, pa se mnoga imena ve} pu{taju u opticaj. Voditeq: Vi sve ove zakqu~ke izvodite na osnovu pretpostavke da se sve radi na {tetu Srbije i srpskog interesa. Dr [e{eq: Nije to pretpostavka, to je ~iwenica. Vaqda smo se uverili od 1990. godine naovamo, sve {to Zapad radi, radi na {tetu Srbije. Sve {to je radio! Je li zapad postakao raspad Jugoslavije, je li zapad odvojio Makedoniju od Srbije, je li zapad uni{tio Republiku Srpsku Krajinu, pritisnuo Milo{evi}a da je preda Hrvatima, je li zapad bombardovao Republiku Srpsku, je li vo|ena kampawa protiv srpskog naroda uz sistemnatski lansirane laì, klevete izmi{qotine i tako daqe, je li zapad poku{ava da nam otme Crnu Goru, i to sve u~estalije u posledwe vreme? Zapad poku{ava da nam otme Sanyak. Zapad ve} postavqa pitawe Vojvodine. Voditeq: Najlak{e je na}i jednog krivca za sve ove doga|aje koji su mnogo komplikovaniji. Dr [e{eq: Nije to jedan krivac, izvinite, to nije jedan krivac, mnogo je krivaca koji su pod jednim ki{obranom. Voditeq: Da pre|emo na pitawa na{ih gledalaca. Stankovi} Jovanka iz Trstenika pita: Da li bi va{a politika vodila ra~una o ìvotu drugih nacija u sredini u kojoj biste vi vladali? Da li biste vi progawali qude drugih nacija? Dr [e{eq: Mi, radikali, ve} vladamo u zemunskoj op{tini. Zemun sada ima oko 250.000 stanovnika, u Zemunu osim Srba ìve i pripadnici drugih nacionalnosti, nijedan se jo{ nije poàlio da je ugwetavan zbog svoje nacionalne ili verske pripadnosti. Drugo, mi smo, radikali, èstoki u verbalnim obra~unima, a isto tako u oruànoj tu~i sa Hrvatima, jer smo u ratu sa Hrvatskom. @estoki smo prema muslimanima jer smo u ratu sa wihovom bosanskom yamahirijom. U sukobu smo sa Albancima, separatistima, koji bi da otcepe deo srpske teritorije i pripoje Velikoj Albaniji. [to se ti~e nacionalnih mawina ~iji pripadnici ìve kao lojalni dràvqani Srbije nikada ni jednog nije zabolela glava od srpskih radikala. Nedavno sam bio po~asni gost na Ciganskom balu u Zemunu. Bratski su me tamo do~ekali, freneti~nim aplauzima, ovacijama itd. Na{ je odnos prema Ciganima ili Romima, kako god nije bitno, korektan. Mislim da ni jedan naziv koji ozna~ava neku nacionalnost ne moè biti sam po sebi uvredqiv i za{to bi bio, ako je neko ranije davao neki uvredqiv prizvuk, to mora da se prevazi|e. Pre godinu dana dao sam ~ak i neku javnu izjavu, mislim u polemici sa Vukom Dra{kovi}em, ako postoji ijedan Ma|ar, Rumun, Slovak, Bugarin, Rusin ili pripadnik neke druge nacionalnosti koji moè da pruì dokaze da je ugwetavan u zemqi Srbiji samo zbog toga {to je pripadnik druge nacionalnosti, ja sam spreman na svojim le|ima da ga odnesem od Slavije do Kalemegdana, pa da mu se na neki na~in tako oduìm zbog wegove nacionalne obespravqenosti.
184
Voditeq: Gospodine [e{eq, ja bih vas zamolila da samo malo kra}e, saètije odgovarate da biste stigli na sva pitawa da odgovorite. Za{to va{om politikom èlite da uni{tite srpski narod? Vi biste se suprotstavili Americi i Nema~koj, izgubili biste, a tada bi najvi{e stradao srpski narod kaè Petrovi} Milan iz Trstenika. Da li biste prokomentarisali? Dr [e{eq: Ne moè srpski narod vi{e izgubiti nego {to gubi popu{tawem Amerikancima i Nemcima. Izgubili smo Srpsku Krajinu, izgubili smo jednu tre}inu Republike Srpske, izgubili smo Dubrovnik i Dubrova~ko primorje, izgubili smo Makedoniju. Na putu smo sada da izgubimo Kosovo i Metohiju, ukoliko uskoro ne oborimo sa vlasti socijaliste i ukoliko se radikalska vlast ne uspostavi u Srbiji, ja ne vidim ko }e sa~uvati Kosovo i Metohiju? Na putu smo da izgubimo Crnu Goru, Sanyak, Vojvodinu. [ta onda ostaje od Srbije? Biv{i beogradski pa{aluk. Srbija vi{e nikada ne}e imati {ansu da se oporavi, ako nas svedu na beogradski pa{aluk. Voditeq: Da li re{ewe srpskog nacionalnog pitawa, koje, uzgred budi re~eno, ja mislim jo{ nije re{eno, zavisi od Kosova i Metohije? Dr [e{eq: Naravno da zavisi. Moète li zamisliti Srbiju bez Kosova i Metohije? Voditeq: Kako to re{iti? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ima konkretan politi~ki i ekonomski program, na 24 kucane stranice, objavili smo ga jo{ krajem 1995. godine, ponovo ga {tampali u predizbornoj kampawi. Jedini mi imamo konkretan program za Kosovo i Metohiju. Voditeq: Vi ste rekli da kada Srpska radikalna sranka bude do{la na vlast 200.000 Albanaca }e krenuti put granice. Da li su toliko pla{qivi? Dr [e{eq: Odmah }e da pobegnu zbog straha. Zar nisu pla{qivi? Vaqda to celi na{ narod zna koliko su Albanci pla{qivi. To je najpla{qiviji narod u Evropi. To je na{e istorijsko iskustvo. Veoma su opasni tamo gde osete slabost, tamo gde osete da su qudi neza{ti}eni, ali tamo gde osete snagu, gde osete ~vrstu pesnicu, oni su u mi{jim rupama. Voditeq: Veoma dobro deluju u grupama. Dr [e{eq: [ta u grupama? Voditeq: Kada su zajedno i kada ih je mnogo, oni nisu pla{qivi. Dr [e{eq: Kaèm vam, imam konkretno zatvorsko iskustvo sa wima. U zatvoru se isto tako grupi{u i ostvaruju neke stvari koje ina~e ne bi u pojedina~nom nastupu. Recimo, kada sam bio u zeni~kom zatvoru, tamo sam godinu dana i deset meseci proveo i jednog dana igrao sam {ah. Volim kada igram {ah da se malo i nadmudrujem, da malo zavitlavam protivnika, vodim i psiholo{ki rat istovremeno dok povla~im figure. Neki [iptari su gledali televiziju, jedan se obrecnuo da }utim, da ne galamim i {ta ja znam. Odmah sam mu opsovao ne{to i izbila je tu~a. Posle toga svi [iptari gledaju u mene ko u Boga. Zna~i, kada im pokaète zube, kada im pokaète da se ne bojite, da ste ja~i, oni po{tuju snagu, a
185
tamo gde osete da popu{tate, da se bojite, tamo su nepodno{qivi. Oni se jo{ pona{aju kao ~opor, oni su jedan od najprimitivnijih naroda u Evropi i to je ~iwenica. Voditeq: Zna~i li to da se problem Kosova moè re{iti samo silom jer moraju da im se pokaù zubi? Dr [e{eq: Ne zna~i to silom, to zna~i pravnim poretkom. Sada je [iptarima na Kosovu mnogo boqe nego kada su oni vladali. Voditeq: Da li i oni tako misle? Dr [e{eq: Misle, jer da ne misle oni bi se digli na ustanak. Amerikanci ve} dve godine poku{avaju da ih pokrenu na ustanak ne}e. Prvo, zato {to se boje, a drugo {to im nikada boqe nije bilo. Sada je Socijalisti~ka vlast na Kosovu toliko korumpirana da Albanci rade bukvalno sve {ta im je voqa. Dok su [iptari vladali na Kosovu, {iptarski separatisti, komunisti, da bi neki [iptar biznismen ne{to zavr{io u op{tini trebalo mu je 5.000-6.000 maraka da podmiti op{tinske funkcionere. Sada kada socijalisti vladaju, sa 200-300 maraka sve zavr{ava. Nikada im boqe nije bilo. êsto idem na Kosovo i Metohiju, pa znam. Voditeq: Kako vas primaju tamo? Dr [e{eq: Idem kod Srba i lepo me primaju. Voditeq: Da li zalazite u {iptarski deo Pri{tine? Dr [e{eq: Kako da ne, prolazim i kroz Vrawevac, {etam pri{tinskim ulicama. Voditeq: Bez obezbe|ewa? Dr [e{eq: Obi~no neko ide sa mnom, nisam ba{ probao da sm pro|em, ali i sm sam u stawu da pro|em, pa ako se ne{to desi, onda je to uvek ko je brì, ko prvi potegne. Postoji, recimo, jo{ jedan doga|aj iz gwilanskog zatvora pretpro{le godine. U zatvoru smo tamo bili dva meseca, Tomislav Nikoli}, na{i saradnici i ja. Bilo je mnogo [iptara, bilo je kriminalaca, bilo je i politi~kih zatvorenika. Jednog dana smo bili u {etwi i ~ujem, zatvor je u dvori{tu policijske stanice, da policija tu~e nekog [iptara... Voditeq: Zna~i vi ste prvi uveli {etwu, ja se izviwavam, u gwilanskom zatvoru? Dr [e{eq: Ne znam da li je ranije bilo {etwi. Nama su morali sve da daju jer ja odmah zapretim da }u razbijati prozore, da }u da se~em vene, da }u da {trajkujem gla|u, tako sam i televizor izboksovao. Niko nije imao televizor u zatvoru. Zapretio sam nadzorniku zatvorske straè, kaèm po zakonu imamo pravo, po zakonu izvr{ewa krivi~nih sankcija morate nam obezbediti. Nismo mi u istra`nom zatvoru, nego smo ve} bili osu|enici i to u prekr{ajnom postupku. [ta }e, onda oni donesu dva televizora, jedan stave u na{u }eliju, a jedan gde su bili {iptarski osu|enici. Sada se tamo zna da smo im mi izboksovali televizor. [ta se desilo na ovoj zatvorskoj {etwi? ûjem iz policijske stanice, policija tu~e tamo nekog [iptara ko zna zbog ~ega. Me|utim, ja odmah po~nem da galamim odozdo sa zatvorskog kruga, napadnem one tamo, traìm da prekinu. Demonstrativno obustavqam {etwu, a [iptari koji su bili mawi
186
od makova zrna po }elijama, kada su to ~uli, prvo tajac, a onda po~nu svi da aplaudiraju, pa da skandiraju Vojo vojvodo. Tako da imam u svojoj politi~koj biografiji i taj slu~laj da su mi i [iptari u gwilanskom zatvoru na sav glas skandirali Vojo vojvodo. Voditeq: Vuleti} Dejan iz Trstenika pita: [ta mislite, kada bi na vlast do{la radikalna stranka, koliko bi bili pod sankcijama 5, 10 ili vi{e godina, jel vi mislite da ste najpametniji? Dr [e{eq: Sankcije se ne uspostavqaju zbog pameti. Sankcije se uspostavqaju zbog interesa velikih sila. Sankcije se ne uspostavqaju zbog aktuelne vlasti nego da bi se postigli ti interesi, da bi se oni realizovali, da bi se izvr{ila prinuda. Onog trenutka kada Amerikanci zakqu~e da je do{ao ~as da uzmu celo Kosovo i Metohiju, oni }e krenuti sa sankcijama. Da li }e imati ruski glas u Savetu bezbednosti, to je sada drugo pitawe. Sada bi ponovo zaveli sankcije da nisu znali da }e Rusi glasati protiv. Voditeq: Pitawe je jasno, ako radikali do|u na vlast, da li }e Amerikanci zavesti sankcije? Dr [e{eq: Ne, oni ne}e zavesti sankcije zbog dolaska radikala na vlast. Oni }e zavesti sankcije kao {to bi zaveli i socijalistima, kao {to bi zaveli koaliciji Zajedno ako odbiju da predaju Kosovo i Metohiju. Mi }emo sigurno odbiti da predamo Kosovo i Metohiju. Amerikanci }e zavesti sankcije, ako ne bude ni jedna druga velika sila da se tome suprotstavi u Savetu bezbednosti. Voditeq: Zdravko Dragawac iz Gra~aca moli gospodina [e{eqa da se zaloì za TV prenos skup{tinskog zasedawa, unapred zahvalan i ugodno se ose}ajte u Televiziji Trstenik. Hvala gospodinu Dragawac. Dr [e{eq: Mi, radikali, neprekidno se zalaèmo za direktne televizijske prenose i ne}emo normalizovati svoj skup{tinski rad dok se ti direktni televizijski prenosi ponovo ne uvedu. Sada, sa~ekamo da prvo socijalisti postignu kvorum pa onda na{i poslanici u|u na sednicu, kaù {ta imaju i iza|u pre glasawa, da ne bi pravili kvorum socijalistima. Voditeq: Marija Mitrovi} vas moli da prokomentari{ete posledwu vest da }e Vlada Srbije da postavi za ministra informisawa gospo|u Radmilu Milentijevi}, dràvqanina Amerike. Dr [e{eq: To bi bila stra{na glupost za Radmilu Milentijevi} koja je nesposobna za bilo kakvu ministarsku funkciju, da bude ministar informisawa, ali u gomili tih nesposobnih ministara kakvih je puna Vlada Mirka Marjanovi}a, ne bi me mnogo iznenadilo. Voditeq: Milosavqevi} Nevenka iz [tulca pita: Da li u Beogradu moète da ìvite sa 240 dinara, koliki je wen li~ni dohodak? Dr [e{eq: Sa toliko para ne moè nigde da se ìvi. Voditeq: Selimir Jani}ijevi} iz Tragara: Kakav ste vi ~etnik kada niste za kraqa? Dr [e{eq: êtnici su borci za slobodu, a ne monarhisti. Voditeq: Vi ste ipak traìli Romanova tamo negde u [paniji?
187
Dr [e{eq: Nisam traìo, to je bila jedna komedija koju smo tako lepo odigrali da smo dobili svetski publicitet. Ali, nikada ja nikome nisam obe}avao krunu i nikada se nisam u javnosti eksponirao kao monarhista. [to se ti~e ~etnika i kraqa, ~etnici su borci za slobodu. Negde 1905. godine Srpska vlada je donela odluku da se uvede naziv ~etnik da bi se na{i gerilci u Makedoniji razlikovali po nazivu od bugarskih komita. Ranije su bili i jedni i drugi komiti. Od tada datira termin ~etnik. Drugo, izvorno ~etni~ki grb nije imao krunu. To je bio dvoglavi orao sa ukr{tenim ma~evima, kao na na{em strana~kom grbu danas i sa mrtva~kom glavom na grudima. U strana~kom grbu mi nemamo mrtva~ku glavu nego imamo {tit sa krstom i ~etiri ocila. U Drugom svetskom ratu ~etni~ki pokret Draè Mihajlovi}a je obuhvatao i monarhiste i republikance. Dragi{a Vasi}, predsednik Draìnog Nacionalnog komiteta bio je republikanac, predsednik Republikanske stranke izme|u dva rata, zatim i mnogi drugi. @ivko Topalovi} je tako|e jedan od vrlo istaknutih funkcionera i on je bio republikanac. Dakle, besmisleno je monarhiju vezivati za ~etni{tvo. êtnici su svi srpski borci za slobodu, bez obzira na ideologiju, bez obzira na politi~ka opredeqewa. Voditeq: êtni~ki pokret pri Srpskoj radikalnoj stranci? Dr [e{eq: Nemamo mi taj ~etni~ki pokret pri Srpskoj radikalnoj stranci ve} skoro tri godine. Obnovili smo ~etni~ke tradicije i ~etni~ki pokret. To je toliko uzelo maha u srpskom narodu da je bilo besmisleno da ~etni{tvo monopolizujemo u okriqu Srpske radikalne stranke. Svi srpski borci za slobodu iz Republike Srpske iz Republike Srpske Krajine danas se nazivaju srpskim ~etnicima. Tamo su i ~lanovi SDS-a i ~lanovi mnogih drugih politi~kih stranaka. Voditeq: Ima li podela me|u srpskim ~etnicima? Dr [e{eq: Podela nema, svi srpski ~etnici koji su se dokazali na bojnom poqu kao borci za slobodu ne dele se me|usobno. Me|u wima nema podela. Ima nekih, znate, koji do|u svakog 13. maja na Ravnu Goru, tamo se ponapijaju, {enlu~e, pucaju u vazduh, a fronta nisu ni videli, ali to nisu pravi ~etnici, oni se onda tamo i sukobqavaju, ima raznih klanova i svega, ali to mene ne interesuje. Pravi ~etnik je onaj ko ima neko ratno iskustvo, koji je bar omirisao barut na prvoj borbenoj liniji. Taj ima pravo da se nazove ~etnikom. Voditeq: Ipak govorite da ima onih koji su pravi ~etnici i koji to nisu. Dr [e{eq: Ne moè da se naziva ~etnikom neko ko nije barut omirisao u ovom ratu, ko nije video kako izgleda prva borbena linija. Voditeq: Selimir Jani}ijevi} iz Tragara postavqa pitawe: Kome ste vi opozicija, Milo{evi}u ili koaliciji Zajedno? Dr [e{eq: I jednima i drugima. Tamo gde je na vlasti Milo{evi}, mi smo opozicija, tamo gde je na vlasti koalicija Zajedno, wima smo opozicija. U Trsteniku smo sada opozicija vlasti koalicije Zajedno.
188
Voditeq: Pavlovi} Radomir iz Trstenika pita: Za{to volite nema~ke marke i ameri~ke dolare, a ne volite wihove zastave ? Dr [e{eq: Ne volim ja ni ameri~ke marke ni nema~ke dolare, a najmawe volim wihove zastave. Otkud mu ta ideja da volim nema~ke marke i ameri~ke dolare? Voditeq: Nikoli} Milan iz Gore Crni{ave: Gospodine budu}i predsedni~e ove lepe Srbije, unapred vam hvala za odgovore na slede}a pitawa: Kako gledate na koaliciju Zajedno i traèwe pomo}i od na{ih najgorih krvnika? Vi ste na to pitawe ve} odgovorili. Dr [e{eq: Da. Mislim da je tu koalicija Zajedno napravila veliku politi~ku gre{ku, da se na taj na~in predstavila u pravom svetlu pred srpskim narodom i da }e to tek kao veliku kaznu iskusiti na slede}im izborima, da }e imati jo{ lo{ije rezultate nego ove godine. Voditeq: Da li vi vidite sebe kao budu}eg predsednika Srbije? Dr [e{eq: @eleo bih da budem budu}i predsednik Srbije, to je neosporno. Zbog toga se i bavim politikom, to je jedan od razloga... Voditeq: Da li }ete se kandidovati? Dr [e{eq: Da li }u se kandidovati o tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke. Kako odlu~i najvi{i strana~ki organ, ja }u to po{tovati. Voditeq: Kada }e do}i dan da pod{i{ate bradu Vuka Dra{kovi}a? Dr [e{eq: [to bih ja {i{ao bradu Vuka Dra{kovi}a, svaki ~ovek ima pravo da nosi onakvu kosu, onakvu frizuru i onakvu bradu, da bude obrijan ili neobrijan, kako sam poèli. U to se nikada ne me{am i ne znam za{to bih ga ja brijao i pod{i{ivao? Voditeq: Dramli} Drago{ iz Gra~aca: Ako radikalna stranka do|e na vlast, da li }e se izvr{iti konfiskacija imovine privatnika koji su se obogatili na ra~un dru{tvenih firmi ili }e se takva preduze}a ba{ privatnicima prodati? Dr [e{eq: Preduze}a }e se sigurno prodati privatnicima, konfiskacije imovine ne}e biti ako pobede srpski radikali. Konfiskacija }e se obavqati samo po sudskoj presudi za konkretno utvr|ena krivi~na dela. Zna~i, kada se dokaè nekome da je po~inio krivi~no delo, da je ukrao novac ili neku drugu materijalnu vrednost onda }e po sudskoj presudi to morati da vrati. Bez sudske presude i dokazivawa da je zaista ukrao, nikome se u imovinu ne}e dirati. Voditeq: Mirjana \or|evi} pita: Otkud obave{tewe na Prvom kanalu Televizije u Drugom dnevniku, da ste dali izjavu u Trsteniku, da osu|ujete koaliciju Zajedno, a pouzdano se zna, da ste upravo stigli u Trstenik i da do ovog trenutka nije bilo nikakvih zvani~nih istupawa, do ovog nastupa na televiziji? Dr [e{eq: Ne verujem. Vaqda su rekli da sam izjavio na Televiziji Trstenik to {to su objavili na dràvnoj televiziji, ali pretpostavqam da je to bilo neko saop{tewe da sam izjavio u Trsteniku, ali da nisu rekli vaqda na televiziji da sam izjavio. Ina~e mi se de{avaju problemi sa svim dràvnim medijima, a najvi{e sa dràvnom televizijom, ali i sa medijima koje finansira SO189
ROS, da moje izjave ne objavquju onako verodostojno kako su date, nego proberu iz mojih izjava ono {to wima najvi{e politi~ki odgovara. Tako recimo, ve} mesecima, prvo tri godine nas radikala up{te nije bilo na dràvnoj televiziji, nikada ni u kojim uslovima, a onda su po~eli po malo da nam objavquju, ali odaberu iz na{ih govora samo ono {to govorimo protiv koalicije Zajedno, a SOROS-ovska glasila Dnevni telegraf, Na{a borba, Blic i tako daqe, objave samo ono {to kaèmo protiv reìma. Skoro da nema glasila u Srbiji koje bi objavilo uravnoteèno na{u kritiku i reìma, stranaka levog bloka i koalicije Zajedno. Na{a kritika je uvek uravnoteèna i uvek u na{im kritikama dve tre}ine posvetimo negativnostima unutar reìma, a jednu tre}inu koaliciji Zajedno, jer je reìm ipak jo{ uvek aktuelan i trudimo se da ga sru{imo. Sa druge strane se trudimo da spre~imo da koalicija Zajedno do|e na vlast. Voditeq: Vi wima takvim nastupima, kritikom i jednih i drugih, dajete mogu}nosti da izvla~e jedni jedno, a drugi drugo. Dr [e{eq: Imaju mogu}nosti kada ja ni{ta ne kaèm, da kaù da sam rekao, jer ja nemam mogu}nosti da to opovrgnem i da demantujem. Zbog toga se mi, radikali, najè{}e zalaèmo za slobodne medije, za slobodnu konkurenciju u medijima i za ukidawe tog dràvnog monopola. Voditeq: Petrovi} Mirjana kaè: Bila sam simpatizer va{e stranke i glasala za va{eg kandidata. Sada mislim da sam pogre{ila, va{a dvojnost u politici mi smeta, i ne samo meni, jer sam na protestnom mitingu u Ni{u bila prisutna kada vas je ~itava masa izvi`dala. Trebalo je da to ~ujete. Da sam na va{em mestu, meni bi spomenuta reakcija naroda zasmetala. Dr [e{eq: Ako ste vi napravili takvu gre{ku, moète da je vrlo lako ispravite na slede}im izborima. Ponosan sam time {to se desilo u Ni{u, kada su mi ti iz koalicije Zajedno zvi`dali, to je za mene bilo svedo~anstvo moje ogromne va`nosti, moje ogromne vrednosti, jer da nisam toliko vaàn i da nisam toliki problem u wihovim o~ima ne bi mi ni zvi`dali, potpuno bi me ignorisali. Dakle, kad god se desi toliki veliki broj politi~kih protivnika, i kada su ti protivnici toliko èstoki u iskazivawu svoje mr`we, ja sam siguran da sam na dobrom putu, ja nastavqam tim putem. Ne daj boè da su me demonstranti koalicije Zajedno hvalili. Voditeq: Za{to bi to bilo lo{e? Dr [e{eq: To bi bilo stra{no lo{e, ja bih se odmah zapitao gde sam to pogre{io, shvatio bih da ne treba daqe da se bavim politikom, jer koga hvale oni koji nose nema~ke i ameri~ke zastave, taj nije na dobrom putu. Voditeq: Gospodine [e{eq, pored toga {to ste doktor, vojvoda, gradona~elnik, ne znam jo{ koliko titula imate, vi ste i profesor. Zbog ~ega niste stali pred studente i obratili im se? Dr [e{eq: [to bih se ja obra}ao, to nisu moji studenti, ja wima nikada nisam predavao. Mislim da profesor treba pred studente da staje na univerzitetu, za univerzitetskom katedrom. Nemam {ta da govorim studentima medicine, elektrotehnike, ma{instva, ja se u tu nastavnu mate190
riju ne razumem. Profesor treba da bude profesor samo u amfiteatru ili tamo gde ispituje svoje studente. Na ulici treba svi da budemo gra|ani, ne sme da se postavqa pitawe ko je od nas profesor, ko je student, ko je radnik, ko je seqak, ko je zanatlija, ko je nezaposlen, ko je privatnik, ko je ovo, ko je ono. Na ulici, kada izlazimo sa politi~kim zahtevima, svi smo gra|ani, ali kod jednog broja na{ih qudi ima jo{ tih komunisti~kih zabluda i tog titoisti~kog tretmana studenata. Kao da su studenti sami po sebi neka vrednost. Jesu ako na vreme zavr{e fakultet, ako imaju desetke u indeksima. Kada neko, kao student èli da razgovara, ja ga onda pitam koji fakultet studira, koja je godina studija, koliko ima ocena u indeksu, kakve su te ocene, da li uredno overava semestre? Time se neko iskazuje kao student, a ne, da mi student soli pamet o politi~kim pitawima, {to bi na{ narod rekao Sine, ne u~i }a}u kako se deca prave. Voditeq: Da, ali ipak je indikativno kada toliki broj studenata bude na ulicama, tu nisu samo lo{i studenti, jer ne bi ih bilo toliko i ipak su oni pokazateq nekog stawa u dru{tvu. Dr [e{eq: To nije ta~no. Pre Drugog svetskog rata skoro svi studenti Beogradskog univerziteta bili su pod uticajem komunista. înili su mnoge stvari na {tetu srpskog naroda, ulazili u komunisti~ke demonstracije. Oborili rektora ]orovi}a, jednog od najve}ih nau~nika i intelektualca koga smo ikada imali, jer im nije popu{tao, jer se principijelno drào zakona i uloge Univerziteta u tada{woj gra|anskoj dràvi, Kraqevini Jugoslaviji, koja je ipak imala pravni poredak. Ne moèmo biti potpuno zadovoqni demokratskim odnosima, ali je pravni poredak imala u pravom smislu re~i. Nazvali su ga krvavi rektor i oborili ga. Zatim, Qoti}evci su na Univerzitetu imali mnogo pristalica. To su mladi qudi, mladi qudi su podlo`ni manipulacijama, a na{i studenti su masovno iza{li na ulicu pre svega zbog zabave. To je ~iwenica. Voditeq: I oni se zabavqaju... Dr [e{eq: Jeste oni se zabavqaju. Ovako im je lep{e nego da sede i da u~e, ali posle }e se hvatati za glavu, kada ne mogu na vreme da savladaju ispite. Znate, oni koji studiraju dru{tvene nauke mogu da nadoknade, ali oni koji studiraju medicinu, elktrotehniku i ma{instvo, oni ne mogu da nadokande. Zlo~in je prema studentima ovoliko wima manipulisati. Da sam vlast... Voditeq: Da ne mislite ipak, da su studenti na ulicama zbog toga {to nemaju perspektivu? Dr [e{eq: Svi su razlozi opravdani za protest, za bunt, ja te razloge ne dovodim u pitawe. Dovodim u pitawe motive onih koji manipuli{u studentima i dovodim u pitawe politi~ku poziciju studentskog protesta. Studentski protest meni ne moè da bude adekvatan partner za dijalog. Za{to? Moè, pod uslovom da studenti formiraju svoju politi~ku partiju, da sa tom partijom iza|u na izbore, da ako osvoje odre|en procenat glasova imaju legitimitet da zastupaju neke politi~ke interese, da mi budu partner u pregovorima. Ovako mi ne mogu biti partneri, ja postavqam pitawe: moja je stranka iza{la na izbore, ima 19 odsto glasova, koliki procenat glasova vi imate? Prvo proverite
191
koliko imate procenata glasova, pa }emo onda da raspravqamo, kada vidimo koliko ko vredi. Studenti kao studenti ne mogu mi biti u~iteqi u bavqewu politikom. Voditeq: Studenti ne}e u~estvovati u politici, ali }e èleti promene. Dr [e{eq: Svi èle promene. [to ba{ studenti posebno da èle promene. Promene èle i seqaci, seqacima je uvek bilo najteè pod ovim komunisti~kom poretkom. Promene èle radnici jer hleba nemaju, plate ne primaju, ~ame po fabrikama ili su na prinudnim odmorima. Moraju da se bave {vercom da prehrane gladna usta kod ku}e, svoju decu. Svi èle promene u ovoj zemqi. Postoji veoma nizak procenat qudi koji su zadovoqni ovim stawem, koji su u{li u razne kriminalne kombinacije i uìvaju u svemu ovom {to nas mu~i. Voditeq: I kako do promena? Dr [e{eq: Kako do promena izborima. Ne daj boè da se vlast mewa na neki drugi na~in. Ako se vlast promeni na ulici... Voditeq: Da li se vlast moè promeniti mirnim putem? Dr [e{eq: To je vaqda osnovni postulat demokratije, te{ko nama ako se vlast ne moè promeniti mirnim putem. Onda }emo u}i u otvorenu diktaturu. Ako }e se na ulici mewati vlast, onda }e slede}a vlast tako|e da padne na ulici, pa i ona druga, to zna~i da }e se reke krvi prolivati na{im ulicama. Ne daj boè da se ikada na neki drugi na~in mewa vlast, osim na izborima. Voditeq: Da, ali ja mislim da se na ulicama vr{i pritisak da se upravo u institucijama sistema ne{to promeni. Dr [e{eq: Na po~etku emisije sam vam rekao da ja protiv tog uli~nog pritiska nemam ni{ta. Smatram da je i to demokratsko pravo, ali sam protiv nema~kih i ameri~kih zastava i protiv nasiqa. Voditeq: Nekada ste kao student bili buntovnik, pre godinu dana ste u parlamentu kidali kablove, mikrofone, psovali, a sada osu|ujete bunt mladih. Otkud ta metamorfoza kod vas? pita Stani} Jevrem iz Vrbe. Dr [e{eq: Nije ta~no da osu|ujem bunt mladih. Meni je svaki mladi buntovnik simpati~an jer sam i ja uvek bio buntovnik. Ja sam protiv manipulacije, ja sam protiv toga kada profesor univerziteta iza|e pred studente na studentskim demonstracijama, kada profesor na fakultetu nagovara studente da iza|u na demonstracije. Protiv toga sam duboko. Normalno je da mladi qudi budu buntovnici, ali mladi qudi, a ne kao studenti, nego mladi qudi, kao gra|ani. Za{to je meni student boqi od mladog radnika ili mladog seqaka? Po ~emu to? Zar student ve} mora da ima privilegije, samo zato {to je student? Zar je on pametniji? Na}i }u vam stotine seqaka koji su neuporedivo pametniji od doktora fakulteta, od profesora univerziteta. Voditeq: Kako se, ipak, dogodilo da ve}ina profesora stane uz svoje studente?
192
Dr [e{eq: Nije ta~no da je ve}ina stala. Stao je izvestan broj, a ne ve}ina. Vrlo je mali procenat onih koji su u~estvovali u studentskim demonstracijama... Voditeq: Vama niko ne vaqa, ni Socijalisti~ka partija, ni Srpski pokret obnove, ni Demokratska stranka, ni Demokratska stranka Srbije, ni akademci, ni studenti, ni {tampa, Blic, Nedeqni telegraf, Na{a borba. Ima li nekog u ovoj zemqi sa kime vi moète da sara|ujete, osim sa samim sobom? pita Stani} Jevrem iz Vrbe? Dr [e{eq: Moèmo da sara|ujemo sa svim pametnim qudima, ali nama ne vaqa ni jedna druga politi~ka partija. Kada bi nam vaqala Socijalisti~ka partija, bili bi u Socijalisti~koj partiji. Kada bi nam vaqao JUL, bili bi u JUL-u. Kada bi nam vaqala Nova demokratija, bili bi u Novoj demokratiji. Kada bi nam vaqao Srpski pokret obnove, bili bi u Srpskom pokretu obnove. Kada bi nam vaqala neka od ovih demokratskih stranaka, bili bi u nekoj demokratskoj stranci. Po{to nam nijedna ne vaqa, mi smo morali da formiramo Srpsku radikalnu stranku i da idemo svojim putem. [to se ti~e tih novina koje objavquju stra{ne laì i klevete, posebno u Dnevnom telegrafu to su sigurno najprqavije novine koje su ikada izlazile na Balkanu; ni Na{a borba ne zaostaje, povremeno i Blic wima je ciq da nam nanesu politi~ku {tetu. Koliko puta su lansirali izmi{qotinu da radikali ulaze u vladu sa socijalistima? Na naslovnoj strani Dnevnog telegrafa [e{eq pregovara sa Milo{evi}em; ja Milo{evi}a nisam video od septembra 1993. godine, niti se ~uo telefonom, niti imao bilo kakvu komunikaciju. Kaù: pregovara se, ulaze u vladu Mirka Marjanovi}a, [e{eq ministar policije. Nisam hteo u vladu sa socijalistima ni onda kada sam bio u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em, kada sam zajedno sa Milo{evi}em ratovao za Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Kako sada da u|em u vladu sa socijalistima po{to je Milo{evi} predao celu Srpsku Krajinu i predao jednu tre}inu Republike Srpske? To je besmisleno. Sistematski lansiraju laì protiv srpskih radikala, èle}i da nam tako nanesu politi~ku {tetu, ali vreme ih demantuje. Voditeq: Da li niste èleli u Vladu jer bi time morali da preuzmete i deo odgovornosti kasnije? Dr [e{eq: Kad nisam èleo u vladu? Voditeq: Sa socijalistima. Dr [e{eq: Kada? Sada ili ranije? Voditeq: Ranije i sada, svejedno. Dr [e{eq: Prvo, ranije nismo hteli u vladu i kada su socijalisti traìli da formiramo vladu. Javno smo rekli: Ne moèmo zbog toga {to se ideolo{ki razlikujemo, {to smo mi za kapitalizam, za potpunu privatizaciju, a oni su jo{ u nekim svojim ideolo{kim dogmama, u~aureni u neke stare komunisti~ke {eme, koje mi ne trpimo. Ne moèmo sa socijalistima govorio sam otvoreno, jer su nesposobni. Ne moèmo sa socijalistima jer su wihovi ~elnici ogrezli u kriminalu. To su razlozi zbog kojih nikada nismo mogli sa socijalistima. Pogotovo
193
ne sada, kada se primaklo da ih skinemo sa vlasti. [to da im sada dajemo mogu}nost da opstanu duè na vlasti, kada je ove godine {ansa da se oni obore. Voditeq: Kako, ipak, pri takvom stavu prema politi~kim partijama na politi~koj sceni Srbije posti}i dijalog izme|u partija ili minimum konsenzusa koji je neophodan Srbiji? Dr [e{eq: Ovo na ~emu mi insistiramo sasvim je prirodno. Su{tina demokratije je da postoji vi{e politi~kih partija, koje se neprekidno me|usobno suprotstavqaju, sukobqavaju. Nema demokratije tamo gde nema me|ustrana~kih sukoba. Ne daj boè da ikada vi{e ìvimo u takvom dru{tvu, u kome nema me|ustrana~kih politi~kih sukoba. Dijalog je ne{to drugo. Dijalog podrazumeva razlike. Boqe je da se mi, poslanici, tu~emo s vremena na vreme u Narodnoj skup{tini, nego da se narod tu~e na ulici, ili da se tu~e s policijom. Da mi imamo dijalog, da imamo okrugle stolove na dràvnoj televiziji, da se pojavquju strana~ki lideri, da ukrste rukavice u tim svojim verbalnim duelima, me~evima sve bi bilo druga~ije. Ne bi bilo potrebe da narod demonstrira i protestuje na ulicama. Kada imate situaciju da nekoliko godina postoji televizija u Trsteniku, da nikada opozicija nije mogla da se oglasi preko te televizije, a onda kada se promenila vlast, Raka Radovi} pokupi svu opremu i dokumentaciju i odnese, poku{a da uni{ti televiziju, onda mi nemamo elementarnih uslova za dijalog. Dijalog postoji onda kada qudi mogu otvoreno da govore i tamo gde je narod u stawu da prati taj dijalog, pa da procewuje ko je uspe{niji, ko je sposobniji. Politi~ari treba da se sva|aju, da se sva|aju pred o~ima naroda, da se borimo, a da se onda narod na izborima opredequje za onoga ko mu je najuverqiviji, ko mu je najprikladniji. Voditeq: Opet se vra}am na ono pitawe, ako nema uslova za dijalog, evo opet obrazlaète da nema uslova za dijalog, kako razre{iti politi~ku krizu? Ocenili ste da je u Srbiji trenutno veoma prisutna politi~ka kriza. Dr [e{eq: Uslovi za dijalog }e morati da se stvore. Treba vr{iti sve pritiske i uli~ne pritiske, samo bez nasiqa i bez nema~ke i ameri~ke zastave. Tri puta vam ve} ponavqam taj odgovor. Nisam protiv uli~nih demonstracija i mi, radikali, s vremena na vreme zakaèmo uli~ne mitinge, demonstracije itd. To je jedan legitiman oblik politi~ke borbe, ali samo ako su demonstracije mirne, ako nema razbijawa, ako nema uli~nih sukoba. Voditeq: Da li se uslovi za dijalog mogu stvoriti u ovakvim iskqu~ivim stavovima i jedne, druge, tre}e politi~ke partije? Dr [e{eq: Svaka politi~ka partija procewuje kakve }e stavove zazuzeti na osnovu toga {ta o~ekuje od slede}ih izbora. Mi, radikali, pona{amo se onako kako na{i glasa~i èle da se mi pona{amo. Mi smo wima prepoznatqivi ba{ po ovakvom pona{awu. Mi smo wima prepoznatqivi kao nacionalisti, kao po{teni qudi, kao hrabri qudi, kao qudi koji }e svakome u lice re}i odmah sve {to misle, jer se ne}e toga ustezati.
194
Voditeq: Da li je bitnije osvajawe vlasti ili re{avawe politi~ke krize u Srbiji? Dr [e{eq: Ne}e se politi~ka kriza potpuno razre{iti dok se vlast ne promeni. Nemojte na to ra~unati. Za svaku politi~ku partiju je va`no osvajawe vlasti. To je smisao postojawa politi~kih partija. Kriza u Srbiji se ne moè re{iti povratkom u pre|a{we stawe. Socijalisti }e morati da shvate da daqe ovako vi{e ne moè. Voditeq: Nisam ni mislila na povratak u pre|a{we stawe. Dr [e{eq: Jeste. Kriza se mora razre{iti bitnim promenama u institucijama sistema, kvalitativnim promenama. Teì{te vlasti se mora promeniti. Teì{te vlasti se mora vratiti u institucije. Sada je teì{te vlasti u rukama jednog ~oveka. To je neprirodno i neustavno stawe. Kada se vrati u institucije onda }e se kriza re{avati u tim institucijama, a svi faktori krize }e u~estvovati u wenom razre{ewu proporcionalno svojoj snazi u parlamentu, to je su{tina jednog demokratskog dijaloga. U demokratskom dijalogu treba da se sukobqavamo i da se preglasavamo. Kada prevagu odnese ve}ina, da se wen program sprovede, a da se po{tuju uvek i prava mawine. Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovo je Otvoreni studio Televizije Trstenik. U studiju Televizije Trstenik je gospodin Vojislav [e{eq, koji odgovara na va{a pitawa. Sada je vreme za malu muzi~ku pauzu. Nastavqamo da odgovaramo na va{a pitawa. Gospodine [e{eq, pre nego {to pre|emo na pitawa hteli ste da kaète na{im gledaocima... Dr [e{eq: U ovoj pauzi javio se Raka Radovi} telefonom, po{to sam ga pomenuo u prethodnom bloku va{e emisije i dogovorili smo se za televizijski duel, u slede}u subotu u 20 ~asova. Direktor Televizije Trstenik je odmah na to pristao, glavni i odgovorni urednik, tako|e. Nadam se da }ete vi biti voditeq te emisije, po{to ste ve~eras bili uspe{ni. Dakle, duel Rake Radovi}a i mene u slede}u subotu u 20 ~asova na Televiziji Trstenik. Voditeq: Po{tovani gledaoci, ~uli ste ekskluzivnu vest, a sada nastavqamo sa va{im pitawima. Gledalac iz Trstenika: Govorite da je no{ewe nema~kih zastava nedopustivo i izdajni~ko pona{awe koalicije Zajedno, a primate u goste Le Pena, lidera francuske partije koja u svom programu ima sve elemente nacional-socijalisti~ke partije Nema~ke. Jednom re~i, demokratska Evropa ga smatra fa{istom? Dr [e{eq: Neko ko tako ne{to tvrdi za Le Pena pokazuje da apsolutno ne poznaje ni Le Pena, ni Nacionalni front Francuske. Ta partija nema nikakve veze sa fa{izmom, sa nacional-socijalizmom, to je stranka umereno desne orijentacije koja je nacionalisti~ka. Ona èli da Francusku sa~uva Francuzima. Ona se suprotstavqa ogromnom naseqavaju muslimana, Arapa u Francusku i gubqewu francuskog nacionalnog identiteta. Kao {to bismo se i mi Srbi, da sada navale ti isti Arapi, Marokanci i ostali na na{u teritoriju, gr~evito tome suprotstavqali jer ne èlimo da se Srbija pretvori u islamsku , arapsku dràvu, ili crna~ku dràvu. Tamo gde dolazi do tog ogromnog ilegalnog priliva...
195
Voditeq: Jo{ jedno pitawe... Dr [e{eq: Ali nismo odgovorili potpuno na to pitawe. [to se ti~e gospodina Le Pena, on se pokazao kao srpski prijateq, nikada nijedan funkcioner Nacionalnog fronta Francuske nije ni{ta ru`no rekao Srbiji i srpskom narodu, mi stvaramo prijateqe svuda po svetu, ne kle~imo pred strancima kao neki drugi. Voditeq: Jo{ jedno se pitawe odnosi na gospodina Le Pena. Za{to ste dovodili Le Pena koji je slao svoje qude da ratuju za Hrvatsku? Dr [e{eq: To je izmi{qotina. Le Pen nikada nigde svoje qude nije slao u rat. To je izmi{qotina koju je lansirao jedan reìmski novinar u Beogradu Zoran Petrovi}-Piro}anac, ina~e ~ovek koji je u bliskom dosluhu sa policijom i koji je protiv Srpske radikalne stranke i protiv nekih drugih opozicionih stranaka, s vremena na vreme sluìo za lansirawe laì i kleveta, sistematskih izmi{qotina i tome sli~no. Voditeq: Ipak, gospodin Zoran Petrovi}-Piro}anac ima dobre izvore u Francuskoj. Dr [e{eq: On nema dobre izvore u Francuskoj, on ima dobre izvore u Milo{evi}evoj tajnoj policiji. Voditeq: Profesor iz Stala}a: Glasao sam za [e{eqa na zadwim izborima i sada se kajem, on je zaradio ku}u u Americi. Za{to mu smeta tu|a zastava, a dolari koje je zaradio ne smetaju? Neka on pocepa sve svoje marke i dolare, pa }emo da mu verujemo kao patrioti. Dr [e{eq: Ono {to sam zaradio ne}u nikada da pocepam, ja sam sve zaradio po{tenim radom. Drào sam 97 predavawa. Na mojim predavawima su napla}ivane ulaznice, objavqene su moje kwige i sve {to sam u ìvotu stekao, stekao sam na po{ten na~in. To {to sam po{teno stekao nikome ne dam i nikome ne}u vra}ati i ne}u ni{ta da cepam. Voditeq: Pavlovi} pita: Da li odobravate demonstracije u gradu i da li Vuka smatrate patriotom? Dr [e{eq: Niti odobravam, niti ne odobravam demonstracije. Da sam na vlasti mo`da bih davao neka odobrewa. Smatram da je pravo svakog gra|anina i svake politi~ke patrtije da drè demonstracije, da demonstriraju, da protestvuju. To je wihovo pravo i to pravo niko ne sme da im ukida, a onaj ko organizuje te demonstracije treba da vodi ra~una o politi~kim efektima koje }e posti}i. Voditeq: Imate {eta~e i u Zemunu? Dr [e{eq: Ne, vrlo retko. Pojavi se po neka grupa koja do|e iz centra grada, ali to pro|e nezapaèno. Stanovnici Zemuna im se ne prikqu~uju i u Zemunu su vrlo retko. Pojave se i ta zvi`dawa u vreme ve~erweg dnevnika itd. Iz toga izvla~imo zakqu~ak da je narod u Zemunu zadovoqan svojom lokalnom vla{}u i da zato nema nikakvog razloga da demonstrira. Jednom je do{la jedna grupa od otprilike 1.000-1.500 qudi, pro{li su pored zgrade Skup{tine op{tine, bio je petak, ja sam primao gra|ane, bilo je ve~e, iza{ao sam na balkon, oni su mahali meni, ja wima. Poneko dovikne onako crveni vojvoda, po neko i neki drugi izraz upotrebi, meni to ne smeta, jer ja kao politi~ar to moram da podnesem. Voditeq: Da li vam smeta kada vas zovu crveni vojvoda?
196
Dr [e{eq: Ne. Ni{ta mi ne smeta, jer bitno je da li je istina ona kvalifikacija koju mi pridaje ili nije. Ako nije istinita meni ni{ta ne smeta. Voditeq: Da li ste u nekom periodu bili crveni? Dr [e{eq: Nikad nisam bio crven od kako sam se pobunio protiv komunisti~kog reìma 1981. godine, pa naovamo. Naravno, vaspitavan sam u osnovnoj, u sredwoj {koli u marksisti~kom duhu, komunisti~kom. Sa 16 i po godna bio sam primqen u Savez komunista na radnoj akciji. Dva puta sam i ovde u Kru{evcu bio na radnoj akciji, u Velikoj Livnici 1972. i 1973. godine. Takav je bio istorijski period u kome smo ìveli i marksisti~ki pogled na svet je bio jedini pogled na svet sa kojim smo se susretali u {kolskim klupama. Kada sam odrastao i zavr{io sve {kole, magistrirao i doktorirao, odsluìo vojsku i po~eo da mislim svojom glavom, odmah sam se pobunio. Protiv komunizma sam se pobunio 1981. godine kada je to bilo veoma opasno, kada se zbog toga stradalo. Oni koji su me onda progonili, sada poku{avaju da mi spo~itavaju da sam crveni, da sam ovakav, da sam onakav. Setite se Mihajla Kova~a koji se vratio, ovaj iz Ko{tuni~ine stranke, bio mu je potpredsednik, on je bio glavni i odgovorni urednik dràvne televizije u Beogradu. Bio je glavni i odgovorni urednik Duge i èstoki komunisti~ki progoniteq slobodne misli, a on se sada pojavquje kao demokrata. To je sme{no. Voditeq: Ipak je promena mi{qewa dozvoli}ete... Dr [e{eq: Jeste promena mi{qewa, ali ne moè da mi glumi da je demokrata kada ga ja znam iz sasvim nekog drugog perioda. Ne moè on da mi pametuje {ta je to demokratija, da me on optuùje da sam crven da sam ovakav, da sam onakav. Ipak ja za sobom imam i zatvorskog i robija{kog staà kao antikomunista. [est puta sam bio u zatvoru, ukupno dve i po godine odrobijao. Ti koji sada glume antikomuniste trebalo bi malo da ponude neku biografiju koja o tome svedo~i. Voditeq: Da li je zatvorski put dobra preporuka mogu}eg budu}eg predsednika Republike? Dr [e{eq: U ovakvim uslovima sigurno je to odli~na preporuka, jer se postavqa pitawe {ta su ovi drugi radili kada je grmelo? Voditeq: Jovanka iz Kru{evca: Po{to ste predsednik Skup{tine Zemun, moète li da preispitate odluku Beteksa o prodaji robne ku}e u Kru{evcu? Dr [e{eq: Ne razumem pitawe. Voditeq: Robna ku}a Beteksa... Dr [e{eq: Op{tina Zemun nema nikakvih ingerencija prema Robnoj ku}i Beteks niti prema bilo kojoj drugoj firmi sa podru~ja grada Beograda ili sa sopstvenog podru~ja. Op{tinska vlast nema nikakvih ustavnih i zakonski ingerencija. Voditeq: Vlada, student ekonomije, pita: Da li bi vi{e voleli da se vozite mercedesom ili jugom? Dr [e{eq: Uvek je udobnija vo`wa mercedesom, ali mi ne smeta ni vo`wa jugom, va`no je da se stigne tamo gde je ~ovek namerio. Danas sam
197
do{ao mazdom jednog svog prijateqa iz Beograda. Vozim se onim kolima koja su mi u nekom trenutku na raspolagawu, a na{a stranka nema ni jedan auto niti je poku{avala da kupi. Dakle, uglavnom se vozim kolima svojih prijateqa, jer posledwih godina izbegavam da sam vozim. Tojotu koju sam imao preuzela je moja èna, pa ona vozi. Voditeq: Petar \oki}: Ako bi jednog momenta bili predsednik Srbije, kako biste sara|ivali sa svetom, kada po va{em mi{qewu Srbija nema prijateqa i kada su joj Nema~ka i SAD neprijateqi, sa ~ijim bi kapitalom izvukli Srbiju? Dr [e{eq: Ceo svet po{tuje pobednika, ceo svet po{tuje jaku li~nost, pre svega Amerikanci. Kada neko kle~i pred wima, koriste to maksimalno, ali ne po{tuju ~oveka koji kle~i. [to se ti~e ekonomske saradwe, na{a perspektiva je ~vrsta ekonomska saradwa sa Rusijom i isto~noevropskim zemqama. Ne}emo zapostavqati dobru ekonomsku saradwu sa zapadnoevropskim i zapadnim zemqama koje budu èlele sa nama da sara|uju. Sada su, mogu vam re}i, u op{tinu Zemun, nagrnuli stranci, pre svega Italijani, jedan Korejanac je dolazio, [vajcarci i tako daqe. Interesuju se, jer mi nudimo najpovoqnije uslove za otvarawe firmi, za podizawe nekih fabri~kih pogona na teritoriji Zemuna. Mislim da je najperspektivnija saradwa sa ovim visokorazvijenim isto~noazijskim zemqama poput Japana, Ju`ne Koreje ili Tajvana. Imaju najsavr{eniju tehnologiju, najvi{e kapitala i mislim da bi trebalo u~initi sve da ih privu~emo da posluju na na{em podru~ju. Mi ve} imamo neke kontakte sa Ju`nokoreancima i sa Tajvancima i nadam se da }e oni uroditi plodom u bliòj perspektivi. Voditeq: Babi} vas pita: Da li o~ekujete posetu Frawe Tu|mana, da popijete kafu u Zemunu? Dr [e{eq: Ne verujem da }e se Frawo Tu|man usuditi da do|e u Zemun. Voditeq: Filip: Kako ocewujete posledice beskompromisnosti srpskih vo|a za borbu za vlast, od Nemawi}a do danas? Ko je vi{e kriv narod ili vlast? Dr [e{eq: To je tehnologija vlasti, s tim {to je u na{im srpskim uslovima to uvek bilo tragi~no. U doba Nemawi}a otac je sina oslepio, strpao u manastir, sin oca, car Du{an svoga oca, bra}a su me|usobno ratovala. Dragutin protiv Milutina, Stefan Prvoven~ani protiv Vukana, Nemawini sinovi, itd. Zatim, imali smo celog XIX veka me|udinasti~ke sukobe izme|u Obrenovi}a pa i Kara|or|evi}a, ne zna se koji su bili ve}i protivnici demokratije, ali na{ narod je nepredkino obarao te vladare, skoro ni jedan, osim kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a, nije zavr{io u krevetu mirnom smr}u. Narod se nije mirio sa tom vladarskom samovoqom. Imali smo onda jednu poluvekovnu komunisti~ku diktaturu koja je ostavila tragi~ne posledice. Treba}e nam mnogo vremena da se iz tih posledica izvu~emo. Voditeq: Nikica iz âira pita: Mislite li da je vreme da se prikqu~ite koaliciji Zajedno i da skinete Milo{evi}a?
198
Dr [e{eq: Nikada ne}e do}i vreme da se srpski radikali prikqu~e koaliciji Zajedno. Suvi{e mnogo toga nas deli. [to se ti~e ru{ewa Milo{evi}a on sada pada. Ne moè vi{e biti kandidat za predse dnika Republike Srbije. Ako socijalisti obezbede ve}inu, dogovor je da pre|e na neki savezni nivo sa DPS-om, onda se to moè osporavati tako|e u skup{tini, ali oni tamo imaju sada neku komotnu ve}inu. Ako ostane wihova koalicija sa DPS-om, onda tu nemamo mehanizam da se efikasno suprotstavimo. Ali, ne}e imati ve}inu da promene savezni Ustav da bi mu dali one ingerencije koje ima sada u Republici Srbiji. Socijalisti }e u Srbiji morati na izbore da iza|u sa nekim drugim kandidatom, ako uop{te budu imali kandidata. Voditeq: Ovih dana Tanjug je preneo tvrdwu jedne novinarke CNN-a: Kada bi se Slobodan Milo{evi} kandidovao na predsedni~kim izborima, pobedio bi. Dr [e{eq: Li~no ne verujem CNN-u, ali ta tvrdwa je iz drugog razloga simptomati~na, ona govori o stavu Amerikanaca, to potvr|uje i moju malopre|a{wu tezu da Amerikanci ne èle jo{ uvek da Milo{evi} padne. Vuku konce i kod koalicije Zajedno i kod snaga reìma. Wima je bitno da se Slobodan Milo{evi} dovoqno oslabi da mu cena za Kosovo i Metohiju padne, da ostane na vlasti. Amerikanci nisu spremni da \in|i}u povere vlast, rekao sam ve}, zato {to je nema~ki ~ovek, a Dra{kovi}u ne veruju, jer je iracionalan. Dra{kovi} nema stalnu politiku, wegova politika je od danas do sutra. Zbog toga Amerikanci jo{ uvek drè Milo{evi}a i otuda ovo lansirawe teza preko CNN-a da je Milo{evi} i daqe najpopularniji. Ali, postoji ovo {to Ustav zabrawuje, Ustav zabrawuje Milo{evi}u da se ponovo kandiduje za predsednika Republike Srbije. Voditeq: Ipak, vi ste na promotivne turneje na po~etku va{eg vi{estrana~kog perioda dolazili zajedno sa Vukom Dra{kovi}em, pa i u Trstenik, kada ste napunili halu sportova. Dr [e{eq: Da. To je bilo 1990. godine, dok nije bilo gotovo o~igledno da Vuk Dra{kovi} mewa tu svoju nacionalisti~ku politiku. Nas je nacionalizam upoznao i zbliìo, ~ak smo se i okumili kao nacionalisti jer smo bili na istim politi~kim pozicijama. Na sva nacionalna pitawa smo gledali skoro na identi~an na~in. Za razliku od Vuka Dra{kovi}a, ja sam ostao na tim pozicijama i danas. Vuk Dra{kovi} se promenio, nije ovo onaj nekada{wi Vuk Dra{kovi}. Pogledajte na{e govore iz Trstenika, mislim da je bio Milan Komneni}, Vuk Dra{kovi} i ja, pogledajte danas te govore, verovatno da snimak postoji, ne bi bilo lo{e da preko va{e televizije to emitujete. Sve ono {to sam tada rekao ja i danas zastupam, a Dra{kovi} i Komneni} su opovrgli sve ono {to su tada rekli pred onom prepunom dvoranom sportskog centra. Voditeq: Ali, promenili su se uslovi u odnosu na 1991. godinu. Dr [e{eq: Nije re~ o uslovima, nego o na{em programu, o na{im principima, o politi~kim na~elima, o na{im ciqevima.
199
Voditeq: I partijski program nije ne{to {to je ve~ito dato, je li tako? Dr [e{eq: Znam, ali ako pogledate danas te Dra{kovi}eve govore iz 1990. godine, ispada da je Dra{kovi} te 1990. godine drào govore protiv samog sebe, onako kako danas izgleda. Ne moè se ~ovek ba{ toliko mewati. Pametni qudi se mewaju tako {to se usavr{avaju, a ne danas imaju jednu politiku, sutra je okrenu naglava~ke za 180. Voditeq: Mihajlo Jovanovi} pita: Da li Srbi mogu da se vrate u Krajinu, moè li me|unarodna zajednica da im u tome pomogne? Dr [e{eq: Me|unarodna zajednica im ne}e u tome pomo}i. Srbi se mogu vratiti u Krajinu, u Zapadne srpske zemqe, onda kada se izmeni situacija snaga u me|unarodnim odnosima, me|u velikim silama, a to zna~i kada Rusija stane na noge. Voditeq: Pri~eka}e verovatno do povratka ku}ama, a isto tako da Rusija stane na noge. Dr [e{eq: Nemojte toliko da se smejete Rusiji, povratku u Srpsku Krajinu. Znate, ko god se smejao Rusiji, ko god je ismejavao, posle mu se ledio osmeh na usnama. Tako je Rusiju ismejavao i Napoleon i Hitler i mnogi drugi, a onda su se gorko kajali. Rusija je velika, velika sila, a srce nas Srba je usmereno prema Rusiji i vi koji to nipoda{tavate vodite malo ra~una o nacionalnoj tradiciji, o nacionalnim interesima. Nemamo mi neke druge uzdanice osim Rusije. Rusija je trunula duè od nas u komunisti~kom ropstvu, ali }e se oporaviti. Ona je 70 godina bila u komunisti~kom kanyama. Voditeq: Daj boè da Rusija opet bude takva kakvu je vi vidite. Dr [e{eq: Ne kako je ja vidim, nego kako je vidi srpski narod. Puna je Srbija grobova ruskih vojnika iz vremena na{e borbe priotiv Turaka, i to treba pamtiti. Srbi su 100 godina duè ostali u Turskom ropstvu zbog politike Engleske, Francuske, Nema~ke, Austrougarske itd. Uz rusku pomo} smo se osloba|ali. Englezi su nas poku{avali zadràti {to vi{e u turskim kanyama, a Rusi su ginuli za na{u slobodu. Voditeq: To je ipak jedna {iroka tema i za jedno drugo razmatrawe. Moj stav prema Rusiji nije tako negativan kao {to vi zakqu~ujete, ali uop{te nije bitno. Dr [e{eq: Zakqu~ujem samo na osnovu va{e reakcije. Voditeq: Mihajlo Jovanovi}: Mogu li Srbi da se vrate u Krajinu? Da, to sam ve} pro~itala, ja bih... Dr [e{eq: Malo ste zbuweni? Voditeq: Da je sre}e da Srbi nisu morali da napu{taju Krajinu. Zoran Naumovi}: Da li ste 1973. godine bili na odsluèwu vojnog roka u Svilajncu? Dr [e{eq: Ne, ja sam suvi{e mlad da bih 1973. godine bio na odsluèwu vojnog roka. Te godine sam bio na radnoj akciji u Velikoj Lomnici, a vojni rok sam sluìo 1980. godine. Voditeq: Student medicine: Za{to ste izneli puno ru`nih argumenata o studentima i {ta mislite o studentskom protestu? O studentskom protestu ste ve} dosta rekli.
200
Dr [e{eq: Ni{ta ru`no nisam rekao, nego sam izneo jedan politi~ki stav koji je zasnovan na argumentima. Nikakvih uvreda nije bilo, ni~eg ru`nog. Da, bio je onaj student, Du{an Vasiqevi}, kako se zove, koji je bio neokupan, sa ~etiri mun|u{e u uvu, ali {ta me to briga, neotesan ~ovek, nema politi~ke pameti, {to se ono kaè. Cenim na osnovu wegovih nastupa, mo`da neke druge pameti ima, ali u to se ne me{am i to me ne interesuje. To je stvar wegovih roditeqa, znate. Protivnik sam svake manipulacije, a mladim qudima je najlak{e manipulisati. Kada se gine na ulicama ne gine ni jedan strana~ki lider, niti sinovi tih lidera ginu, nego sinovi sirotiwe poginu, poginu slu~ajni prolaznici. To je ono {to me boli kao ~oveka. Kada bi to bili neki lideri koji se isprse, pa podnesu teret toga. Kad Vuka Dra{kovi}a uhapse, on kuka iz zatvora, pi{e pokajni~ka pisma Miri Markovi}, Slobodanu Milo{evi}u, kumi, prekliwe za milost. Pobegao je kada je bila ova tu~a sa policijom na Brankovom mostu, pobegao je. Sutradan daje izjave, pobegao jedan auto, pa ga jurila policija, pa neki qudi sa crnim kapama itd. Sme{no. Upla{io se na licu mesta. ôvek mora da bude hrabar, a kad do|e do toga da se mora ne{to i `rtvovati, treba on sam prvi da se `rtvuje. Da se isprsi, da bude u prvom redu, tamo gde se dobijaju udarci, gde se dobiju batine, tamo gde se glava gubi, a ne iz pozadine, pa ide drì govore na sahranama. To nema nikakvog smisla, zaista. Voditeq: Ne{kovi} vas pita: Zar ne mislite da }ete govore}i o stranim zastavama zbuniti one koji gledaju RTS? Dr [e{eq: Ne znam za{to bih ih zbunio. Na{ stav o stranim zastavama uvek je isti, mi nemamo nameru da vre|amo bilo ~iju stranu zastavu, nemamo nameru da vre|amo bilo ~iju dràvu, ali kada neko na politi~kom mitingu koji se ti~e na{e unutra{we politike, na{ih unutra{wih problema, mar{ira pod stranom zastavom i to zastavom dràve koja je toliko zla kroz istoriju nanela srpskom narodu, kao {to je Nema~ka, onda to nema nikakvog smisla, onda je to politi~ko pona{awe koje ne mogu nikako prihvatiti niti opravdati. Voditeq: Stevanovi} Slavi{a kaè: Radikal do ve~eras. Mislim da je bruka i sramota ono {to predsednik Srpske radikalne stranke pri~a. Pravili ste ~uda u skup{tini, pri~ate o mirnim re{ewima i interesuje me koliko ste izgubili takvom politikom na ovim izborima? Dr [e{eq: Uvek smo bili za mirna re{ewa i onda kada smo pravili ~uda u skup{tini, a ~uda u skup{tini smo pravili jer su socijalisti kr{ili i onda zakon, i otimali poslani~ke mandate i primewivali neka pravila koja ne mogu opstati u demokratskom dru{tvu itd. Kada mi to napravimo u skup{tini izazovemo medijsku pa`wu. Po~upao sam samo prekida~ koji je omogu}avao Radomanu Boòvi}u da iskqu~uje struju saveznim poslanicima. Instalirawe tog prekida~a je bilo protivno poslovniku. Samo sam stvari doveo u saglasnost sa poslovnikom. Voditeq: Zbog ~ega u skup{tini niste traìli ukidawe tog prekida~a?
201
Dr [e{eq: Traìli smo, vi{e puta smo za govornicom traìli da ne iskqu~uje struju. Kako nismo? Neprekidno, imate stenograme sa saveznih skup{tina. Objavi}u uskoro kwigu... Voditeq: I kada niste mogli da u institucijama sistema iskqu~ite prekida~, onda ste ipak po~upali mikrofon. Dr [e{eq: Da, a za{to da ne po~upam? Nije bila {teta ni jedan dinar. Posle je do{ao majstor, zalemio to na brzinu i gotovo. Nikakvu {tetu nisam napravio. Voditeq: Ne brinem ja zbog mikrofona... Dr [e{eq: A ne brinete zbog mikfrofona? Voditeq: Zaista imamo... Dr [e{eq: Materijalnu {tetu nismo izazvali, ako se malo poko{kamo sa policijom, pa snima televizija, izazivamo neki efekat, pri~a se u narodu. To i nije tako stra{no. Sve {to se pamti iz 1992. godine i onda{wih mitinga je kada sam ja potezao pi{toq i pretio pi{toqem. Je li tako? Pamtite li jo{ jedan detaq tih mitinga, te{ko da jo{ ne{to pamtite. Voditeq: Zna~i li to da je to bila poza? Dr [e{eq: Izme|u ostalog je bilo i to, ali druga stvar, ja sam tu bio u samoodbrani. Naravno da je bilo malo i poze. Znao sam ja da su kamere blizu i da }e izazvati neki efekat i efekat je bio dobar. Te 1992. godine na izborima smo imali najboqe rezultate. Izborni rezultati govore da li je neki politi~ki potez dobar ili ne. Nema drugog kriterijuma. Voditeq: Prosvetni radnici su ponovo na ulicama, nisu sada na ulicama, ali {trajkuju. Dr [e{eq: Odmah smo podràli {trajk prosvetnih radnika, javnost je o tome obave{tena. Voditeq: Ne}ete sada da diète pi{toq i na wih? Dr [e{eq: Nisam ja dizao pi{toq na prosvetne radnike. Javnost je obave{tena da smo mi i ovoga puta podràli sve zahteve prosvetnih radnika. Podràli smo wihov {trajk. Me|utim, ako to preraste u izno{ewe politi~kih zahteva, mi }emo odmah biti protiv. Ako prosvetni radnici èle da se bave politikom, treba da formiraju politi~ku partiju, da iza|u na izbore i sve ostalo {to sam rekao za studente. Da studenti izlaze sa svojim sindikalnim zahtevima, da traè boqe reìme studija, boqe uslove u studentskom domu, boqe stipendije, kredite itd, sve bismo to mi, radikali, podràli. Ne moè neko strukovno organizovan da nam soli politi~ku pamet. To je ono {to mi ne prihvatamo. Qudi na koje sam ja potezao pi{toq nisu prosvetni radnici nego je ruqa. ôvek koji se neartikulisano pona{a na ulici i napada druge qude, mirne prolaznike, {ta je on drumski razbojnik. I mene je napala ruqa, ga|ali su me fla{ama punim vode, sapunima, kamewem, ko zna ~ime sve jo{. Kada me napadne jedan ~ovek, ja se branim bez potezawa oru`ja. Kada me napadnu dvojica, trojica, ~etvorica, petoricu mogu savladati, mogu se odbraniti bez potezawa oru`ja. Ako me napadne vi{e od pet qudi ja onda moram i da potegnem oru`je. Ne mogu da savladam vi{e od pet qudi, pa onda kada ve} poteèm, prvo zapretim, i
202
ovo je bila samo pretwa. Kad sam potegao pi{toq, podigao ga uvis, ~ak nisam imao prst na obara~u, ruqa je pobegla. Odmah su se 20 metara povukli. To je bilo za mene dovoqno, ~ak sam i usput ne{to opsovao, onako so~no, i krenuo svojim putem. Oni su mene ~ekali pred mojim radnim mestom i kada sam iza{ao sa svog radnog mesta, po{ao prema parkingu, prema kolima, oni su me napali. Kada me neko napadne ja moram da se branim. Voditeq: Vukadinovi} Dragan pita: Kakav ste vi ~etni~ki vojvoda koji nije za monarhiju i koji pquje srpskog kraqa? Dr [e{eq: êtni~ki vojvoda sam koji se bori za srpski narod i koji je stekao, ~ini mi se, ozbiqne zasluge u toj borbi. êtni~ke vojvode se isti~u, dakle, borbom za svoj narod, za otaybinu, a ne po tome {to su za kraqa. Mnoge ~etni~ke vojvode nisu bile za kraqa. [to se ti~e nekog sada{weg kraqa, ja nikakvog kraqa nisam pquvao, mi i nemamo nikakvog kraqa. Postoji tamo neki koji je prestolonaslednik, princ Aleksandar. Do{ao u Srbiju 1992. godine, doveli ga u Dowu Tre{wevicu kod Topole, kod nekog komunisti~kog doma}ina koji je ranije gostio Draù Markovi}a kao komandanta jagwe}ih brigada i druge komunisti~ke mo}nike. Tamo su mu izgleda ne{to ubacili u hranu, {ta li je bilo, on se uneredio na sred sofre. I kako sada sutra da do|e taj na presto i da mu ja kaèm Va{e unere|eno veli~anstvo. Nema smisla. Monarhija je jedna zastarela stvar i nemojte da se vi{e sa time zamajavamo. Nijedan pametan narod sada pred kraj XX veka ne razmi{qa o uvo|ewu monarhije. Narodi koji imaju monarhiju gledaju kako da je se otarase. [ta bi sada Englezi dali da mogu nekako elegantno da se otarase monarhije. Stalni dvorski skandali, intrige, qubavne afere, kra|e, pronevere, ùta {tampa je puna toga. To je sme{no, to je neozbiqno. Kada bi se neko sada po~eo zalagati za monarhiju vidim da je neozbiqan ~ovek, onda vi{e nemam strpqewa sa wim ni da razgovaram... Voditeq: Da li se se}ate za{to ste smenili ]osi}a i da li znate da vam to Trsteni~ani nikada ne}e oprostiti? tako|e pita Dragan Vukadinovi}. Dr [e{eq: To mi Trsteni~ani nikada nisu ni zamerali, mi smo i na ovim izborima imali 20 odsto glasova u Trsteniku, to je za 1 odsto vi{e od na{eg prose~nog rezultata u celoj Srbiji. Veoma smo zadovoqni rezultatima izbora u Trsteniku. [to se ti~e Dobrice ]osi}a, obrazloìli smo u Saveznoj skup{tini za{to je morao biti smewen zbog kr{ewa Ustava, zato {to je neke stvari uradio koje po Ustavu nije mogao. Ustav omogu}ava predsedniku Savezne Republike Jugoslavije da se pona{a samo onako kako se danas pona{a Zoran Lili}. Zna~i, da obilazi kasarne, da d po neku izjavu negde. Stvarne vlasti predsednik Republike nema, on dodequje odlikovawa, prima ambasadore itd. Dobrica ]osi} je po~eo da vodi dràvnu politiku, a za to nije imao ustavnog upori{ta. Wegovi specijalni savetnici su bili u rangu iznad saveznih ministara. Setite se Svetozara Stojanovi}a. U nekim zvani~nim aktivnostima Svetozar Stojanovi} je bio u rangu iznad saveznog ministra, kako se zva{e onaj, ve} smo ga i zaboravili, oti{ao je za ambasadora u Ujediwene nacije, Vladislava Jovanovi}a...
203
Voditeq: Dobro, da ostavimo taj deo istoriji, {ta biste vi uradili... Dr [e{eq: Vidite kakvi su ti socijalisti~ki pioni, kako ih brzo zaboravimo. Voditeq: [ta biste vi uradili da ste umesto Milo{evi}a bili u Dejtonu? Dr [e{eq: Prvo, ne bih se napio. Ne bih pio viski na toj dejtonskoj pijanci, bio bih uporan u zalagawu za srspke nacionalne interese. Amerikanci su bili zaprepa{}eni kako je Milo{evi} brzo popu{tao, kako je na sve pristajao. Nama je sada do{la ruska delegacija koju je predvodio potpredsednik dràvne Dume Rusije. U Saveznoj skup{tini sam sa wima razgovarao i on je rekao da su ruske diplomate bile zaprepa{}ene. Bili su spremni da zalegnu za Srpske interese, bar oko ovih kqu~nih stvari kao {to je srpsko Sarajevo, kao {to je Br~ko, kao {to je Gora`de, me|utim, Milo{evi} je na sve pristajao. On je sveo Republiku Srpsku na mawe od 49 odsto teritorije. Dovoqno je bilo da ne pije viski pa da se malo staloènije i pribranije pona{a. Voditeq: Da li bi to ne{to promenilo? Dr [e{eq: Promenilo bi, nesporno bismo imali danas bar Br~ko, sa~uvali bi deo srpskog Sarajeva imali bi Gora`de u svojim rukama. On je dao srpsko Sarajevo, a nije dobio Gora`de. Voditeq: Dragoqub Markovi} iz Vrwa~ke Bawe pita: Kada }ete prestati da blatite lidere koalicije Zajedno? Moète li da date predlog da se TV taksa pla}a za TV Trstenik, a ne za RTS, bar u ovom kraju? Dr [e{eq: Ovaj drugi predlog ne mogu dati jer postoji Zakon o TV taksi za dràvnu televiziju. U principu bi se zaloìo za to da se potpuno ukine pla}awe televizijske takse, a da sve televizije dràvi pla}aju neki godi{wi iznos na ime kori{}ewa frekvencije. To se tako radi u civilizovanim dràvama. [to se ti~e koalicije Zajedno i wenih lidera, ja ih nikada nisam blatio, ja samo iznosim argumente, iznosim ~iwenice. [to im se te ~iwenice ne svi|aju, ja nisam kriv. Moj je ciq da wih politi~ki savladam, dok wima ne smrkne meni ne moè svanuti. Znate, ja ne mogu da hvalim konkurenciju. Oni su za mene konkurencija, pre svega. Traìm wihove slabe ta~ke, moj je ciq da ih oborim, kao {to mi je ciq da oborim socijalite. Moj ciq je da mi radikali do|emo na vlast. Voditeq: To smo ve} ~uli vi{e puta, ve~eras... Dr [e{eq: Da, to je su{tina na{eg bavqewa politikom. Voditeq: Vlast je jako slatka zaista, svima... Dr [e{eq: Svi mi koji se bavimo politikom èlimo vlast. Laè vas onaj ko se bavi politikom, a kaè da ga vlast ne interesuje. To je najve}i laòv. Voditeq: Radovanovi}, gospo|a verovatno iz Bresnog Poqa: Nisam ~ula, nisam ~lan ni jedne stranke, za{to ste glasali za smenu guvernera Avramovi}a? Da li }ete, ako do|ete na vlast, da ~ekate da Rusija stane na noge i da nam oni pomognu? Vidite li gde je sada ê{ka?
204
Dr [e{eq: Mi, radikali, glasali smo protiv izbora Dragoslava Avramovi}a za guvernera. Nismo glasali za wegovo smewivawe, nismo uop{te u~estvovali u toj sednici. Dragoslav Avramovi} je smewen voqom socijalista. Prognozirao sam mu kada su ga socijalisti dovodili {ta }e mu se desiti. Rekao sam: Iskoristi}e te socijalisti u propagandne svrhe, odbaciti kao isce|en limun kada im vi{e ne bude{ trebao. I Avramovi} je sluìo za propagandno zamajavawe naroda, za obmawivawe. Obe}avao radnicima, seqacima, studentima, |acima, penzionerima, nezaposlenim, a nema kome nije obe}avao i sve ih je prevario. U predizbornoj kampawi sam prepe{a~io skoro celu Srbiju, nigde nisam sreo ni jednog jedinog seqaka koji je za svoje poqoprivredne proizvode dobio onaj famozni Avramovi}ev zlatnik. Setite se samo koliko nas je Avramovi} obmawivao. Voditeq: Mirko iz Trstenika pita: Dokle }ete da ~itate jedno te isto, {to ve} imate unapred pripremqeno i dokle }ete sa Milo{evi}em biti u sprezi protiv naroda? Dr [e{eq: Prvo, ja nemam ni{ta unapred pripremqeno. Ova na{a emisija ve} je u{la u tre}i sat, kada bih mogao toliko toga da unapred pripremim, da to sve izdeklamujem, onda bih bio nevi|eni genije u intelektualnom pogledu, ja to nisam u stawu. Ovde i u ovom studiju kao i na svakom drugom mestu govorim neposredno, ono {to zaista mislim i nikada pred sobom nemam nikakve papire. Nikada od nekog drugog ne dobijem nalog {ta }u da kaèm, u kojoj situaciji da kaèm, kako }u da se pona{am. Uvek govorim onako neposredno pravo iz du{e, {to bi se reklo, ba{ onako kako mislim. Voditeq: Molim vas malo kra}e, ima jo{ mnogo pitawa, da probamo da odgovorimo i sami kaète u{li smo u tre}i sat. Milica Vidakovi} iz Vrwa~ke Bawe pita: Da li je ta~no da je Vuk Dra{kovi} va{ kum, ako je ta~no, za{to se, gospodine [e{eq, ne odreknete takvog kuma koji ide po inostranstvu da traì sankcije za svoj narod, dovodi do krvoproli}a? Ako je to ta~no i ako volite svog kuma odvedite ga na le~ewe, a svoju kumu Danicu ostavite \in|i}u da je ~uva. Dr [e{eq: Ovo pitawe barata sa poja~anom dozom mr`we. Vuk Dra{kovi} i ja smo kumovi u privatnom ìvotu, mi se po tom pitawu nikada nismo sporili. Okumili smo se, rekao sam to ve}, u vreme dok smo isto mislili o nacionalnom pitawu, o raznim politi~kim pitawima itd. Vuk Dra{kovi} se promenio i ostaje ta ~iwenica koja ne moè da se izbri{e, da se zaboravi. Krstio je mog najstarijeg sina Nikolu i to je ne{to {to je trajna ~iwenica. Moè se ~oveku desiti i da se sa ocem razi|e politi~ki, i sa sinom, sa bra}om, sa sestrom. Politi~ki razlaz nije razlog da se mrzimo u privatnom ìvotu. U privatnom ìvotu nikoga ne mrzim. Voditeq: Biqana iz Grabovca pita: [ta je bilo sa skenerom koji je nestao iz bolnice u Zemunu, kakav ste red zaveli zapravo u zemunskoj bolinici? Dr [e{eq: Ne mogu ja da kaèm da sam zaveo neki red u zemunskoj bolnici. U Skup{tini op{tine smo zaveli red, na podru~ju cele op{ti205
ne i stvari ve} funkcioni{u na novi na~in. Zadovoqni smo kako to funkcioni{e, ali od prvog dana smo zasukali rukave i idemo daqe. Neke probleme zemunske bolnice ve} poku{avamo da razre{imo i nadam se da }emo uspeti to u nekom kra}em vremenu. Na neke probleme smo ve} ukazali javnosti, u vezi sa nekim }emo se posebno angaòvati. Sredstva }emo izna}i, recimo, za otvarawe porodili{ta. Postoji problem kra|e medicinske opreme, wenog nelegalnog izno{ewa iz bolnice, kra|e lekova i sli~no. Postoji situacija u kojoj neki lekari obavqaju poslove i u dràvnoj bolnici, a posle podne rade u privatnoj ordinaciji. To jednostavno ne moè da se dozvoli. Lekar mora da radi puno radno vreme u bolnici ako je u dràvnoj slu`bi. Mora zato da ima pristojnu platu od koje moè ìveti, da ne razmi{qa ho}e li mu deca biti gladna. Ne moè on dok operi{e bolesnika da razmi{qa da li mu dete ima hleba kod ku}e. Onaj ko radi, ima privatnu praksu, radi u privatnoj ambulanti, taj ne sme da radi u dràvnoj bolnici. To su stvari koje su na Zapadu do kraja jasne, a kod nas izgleda ni vlast nema voqe da ih sprovede. Voditeq: Terzi} iz Trstenika pita: Va{a Srpska radikalna stranka danas ima u svetu dva prijateqa: Le Pena, koji vodi francuske fa{iste i @irinovskog, koji je propao sa svojom strankom u Rusiji. Kako }ete vi onda, ukoliko dobijete, Srbiju vratiti u svet i u Evropu koja vas ne}e. r [e{eq: Prvo, mi imamo me|ustrana~ke odnose i jedina smo poDr liti~ka partija koja ima politi~ke saveznike u inostranstvu, druge partije to nisu u stawu. Socijaliste niko ne prima iz reda ~lanica socijalisti~ke internacionale. Dra{kovi} i \in|i} nemaju nikakve me|ustrana~ke odnose. Dra{kovi} i \in|i} imaju politi~ke odnose sa stranim ambasadama u Beogradu i sa stranim dràvnim faktorima, {to je za wih veoma nepovoqno jer su u funkciji strane agenture. Nemaju nijednu politi~ku partiju s kojom odràvaju me|upartijske kontakte, uzajamno se pose}uju, razmewuju iskustva itd. Nismo jo{ vladaju}a stranka u Srbiji, imamo me|upartijske kontakte, koje uspostavqamo sa onima koji su nam najsli~niji. Nije ta~no da je @irinovski propao, @irinovski ima oko 50 poslanika u Ruskoj dràvnoj dumi. Le Pen ima jednu veoma sna`nu partiju, 16-17 odsto glasova je dobio na pro{lim predsedni~kim izborima, on je poslanik Evropskog parlamenta. Tamo je i {ef desne frakcije, nacionalisti~ke stranke tamo predvodi. Tako da su to izmi{qotine o Le Penu i @irinovskom. Voditeq: Gledalac koji se predstavio kao radikal iz Trstenika kaè: Na posledwem zasedawu Glavnog odbora niste stavili Tomislava Nikoli}a za protivkandidata za mesto predsednika Srpske radikalne stranke. Da li ste se upla{ili konkurencije? Dr [e{eq: Kakav je to radikal kada ne zna koji su glavni strana~ki organi. Na Glavnom odboru kod nas se ne bira predsednik stranke. O~igledno ima nekoliko pitawa koja {aqu pripadnici nekih drugih stanaka, a namerno se predstavqaju kao razo~arani radikali, ali to je veoma lako prepoznatqivo. Tomislav Nikoli} je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i za wegovu funkciju se vr{i izbor tajnim galasawem na strana~kom kongresu.
206
Na kongresu odrànom u maju pro{le godine ja sam izabran za predsednika, on za zamenika predsednika, a i jedan i drugi smo imali nekoliko protivkandidata i svi na{i protivkandidati su bili istaknute politi~ke li~nosti u vrhu Srpske radikalne stranke. U Srpskom pokretu obnove, kada su bili posledwi izbori, Dra{kovi} nije imao ni jednog protivkandidata. U Demokratskoj stranci Zoran \in|i} nije imao nijednog protivkandata na posledwim izborima. U Demokratskoj stranci Srbije Vojislav Ko{tunica nije imao nijednog protivkandidata na posledwim izborima. U Socijalisti~koj partiji Srbije Slobodan Milo{evi} nije imao ni jednog protivkandidata. Jedini imamo protivkandidate i to istaknute strana~ke li~nosti, najvi{e strana~ke funkcionere. Kod nas je tajno glasawe. Voditeq: [ta mislite o Bogoqubu Kari}u i wegovim parama koje je opqa~kao od ovog naroda i izneo iz zemqe, a danas ima kanadsko dràvqanstvo, pita Per~evi} i dodaje: Kako biste ga naterali da vrati pare koje je pokrao? Dr [e{eq: Mislim da je Bogoqub Kari} veoma uspe{an biznismen, jo{ se niko nije na{ao ko je mogao da dokaè da je Bogoqub Kari} ne{to pokrao, da je ne{to opqa~kao. Onaj ko to tvrdi, taj bi trebalo prethodno da ponudi argumente. Bogoqub Kari} ne moè da se poredi ni sa Jezdinim Jugoskandikom. Voditeq: Mislite na Jugoskandik, Dafinu i ostale {tedionice? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Da ovim pitawem zavr{imo, ve} je odavno isteklo predvi|eno vreme za... Dr [e{eq: Zna~i osta}e nam pitawa na koja nismo odgovorili. Voditeq: Na koje ne}emo odgoroviti, ali kroz va{e odgovore na druga pitawa verujem da ste odgovorili mnogim na{im gledaocima. Nekoliko pitawa do{lo je od grupe radikala iz Trstenika, oni najpre pitaju: U Rasinskom okrugu smo na saveznim izborima pro{li lo{e, nismo osvojili nijedno poslani~ko mesto, na lokalnim izborima smo doìveli katastrofu. Da li }ete smeniti okru`ni odbor i na{eg predsednika Bara~a, koji je najodgovorniji za ovakvu situaciju? Dr [e{eq: Milun Bara~ je predsednik Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Trsteniku i nema nikakvog razloga da ga smenimo zato {to je stranka u Trsteniku postigla dobre rezultate, osvojila je 20 odsto. Predsednik na{eg okru`nog odbora Mili} Dimitrijevi} je bio uhap{en pred same izbore, na osnovu napakovanih optu`bi i dràli su ga u zatvoru dok izbori nisu zavr{eni. To je bio smi{qen udar na Srpsku radikalnu stranku i to je izazvalo izvesnu pometwu, zbog ~ega je stranka na saveznim izborima pro{la ne{to lo{ije nego {to bi ina~e. Imali smo nekih problema u Rasinskom okru`nom odboru, ali ti problemi su pre svega bili vezani za neka druga mawa mesta, kao Aleksandrovac, gde nam se ugnezdio jedan policijski provokator Radovan Bonyi} koji je nekada bio predsednik okru`nog odbora Srpske radikalne stranke. Otkrili smo da radi za reìm, da radi za socijaliste i zbog toga smo ga smenili. Podmetao nam je neke klipove, sistematski, i u
207
Aleksandrovcu, Brusu, Ra`wu, a trebalo nam je dosta muke da stvari sredimo. Sada smo zadovoqni stawem u okru`nom odboru Srpske radikalne stranke i uveren sam da }emo mnogo spremnije do~ekati naredne republi~ke izbore. Voditeq: Pitawe trsteni~kih radikala, ne znam koliko ih ima, kolika je ta grupa: U Trsteniku od 49 odbornika Srpska radikalna stranka ima jednog ili 2,3 odsto oni su izra~unali Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, su nam nudili koalicije ali vi niste dozvolili da idemo sa wima na lokalne izbore. Oni su pobedili i wihova pobeda je ~ista kao suza. Lako je vama da se {etate po Zemunu, a da li bi do{li da budete opozicionar u provinciji? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je do sada uvek bila opozicija od 1990. godine do danas, bila je opozicija u Zemunu, a u Zemunu smo uspeli da osvojimo vlast. I to nije nikakva grupa radikala. Nemojte mnogo na tome da insistirate, znam ja da nije slu~ajno da ste vi to pitawe ostavili ba{ za kraj emisije. To je pitawe podmetnuto od nekih drugih stranaka, ali nije bitno ja }u na wega odgovoriti, jer za mene su sva pitawa ista. Po prirodi svojoj najvi{e volim provokativnija pitawa. [ta bi to zna~ilo da smo se mi prikqu~ili koaliciji Zajedno, da u~estvujemo sa wima u vlasti. Zbog ~ega? Da li zbog sprovo|ewa na{eg programa ili zbog privilegija? Ako nam je ciq osvajawe vlasti, da uìvamo privilegije, onda smo se mogli prikqu~iti koaliciji Zajedno i zajedno vladati. Neki na{i ~lanovi bi onda uìvali te privilegije. Nama nisu ciq te privilegije koje vlast donosi, nego nam je ciq da realizujemo na{ strana~ki program. U savezu sa koalicijom Zajedno program Srpske radikalne stranke ne moèmo nikada realizovati. Zato nikada ne}emo ni da ulazimo u savez sa koalicijom Zajedno. To {to smo dobili jednog odbornika, razjasnili smo na po~etku emisije, kriv je ve}inski izborni sistem. Imali smo kandidate u svim izbornim jedinicama. Voditeq: Dobro... Dr [e{eq: Bili smo realno tre}a po snazi politi~ka formacija i zbog toga ovoga puta nismo bili u stawu da osvojimo vi{e odborni~kih mandata. Kada zasko~imo ili stranke levog bloka, ili koaliciju Zajedno, onda }emo biti u situaciji da osvojimo vlast u Trsteniku i nije tako daleko od pomisli ni situacija u kojoj }e radikali zaista da vladaju Trstenikom. Voditeq: Posledwe pitawe koje nije namerno, ali tako je do{lo na red. Dr [e{eq: Nije bitno. Voditeq: Nije ni bitno uostalom: U Trsteniku smo imali probleme u Op{tinskom odboru, kaù, hteli smo da dovedemo ~oveka sa fakultetskim obrazovawem za predsednika Srpske radikalne stranke, ali to na{ predsednik Bara~ nije dozvolio. Danas u Trsteniku u Op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke namamo nijednog fakultetski obrazovanog ~oveka. Da li }e se ne{to mewati u tom pravcu?
208
Dr [e{eq: Prvo, nama qudi na funkciju u stranci dolaze po sposobnosti, po pameti, a ne po fakultetskim diplomama. Fakultetska diploma sama po sebi ni{ta ne zna~i. Va`no je da je ~ovek po{ten, ~astan, vredan, marqiv i pametan. Nemamo nikakvih razloga da sprovodimo nekakve kadrovske promene u na{em Op{tinskom odboru u Trsteniku, zato {to je taj na{ Op{tinski odbor u najgorim mogu}im uslovima prili~no uspe{no radio. U te{koj materijalnoj oskudici, pod progonima reìma, pod medijskom blokadom, postigli smo 20 odsto glasova. Taj ko postavqa ta pitawa, mogu}e je, iz ovog posledweg pitawa se vidi da nije nemogu}e da je na{ ~lan, samim tim {to insistira na savezu sa koalicom Zajedno, pokazuje da ne razume politiku Srpske radikalne stranke, da mu ona nije bliska. Ako je on i proteìrao nekoga sa fakultetskom diplomom za predsednika Op{tinskog odbora, onda je wegov poku{aj bio bezuspe{an. Ne zato {to je to bio ~ovek sa fakultetskom diplomom, nego zato {to mu je ili politi~ka orijentacija bila neadekvatna programu na{e stranke ili zato {to on to nije zasluìvao po nekim drugim kriterijima. Voditeq: Po{tovani gledaoci, bila je ovo emisija Otvoreni studio sa gospodinom dr Vojislavom [e{eqom. Odgovorio je na va{a pitawa koliko se to moglo, onima koji su ostali bez odgovora se izviwavamo, a svima vama koji ste nas gledali, zahvaqujemo. Prijatno i do gledawa.
1309 POQUBACA
Radio Temerin, 9. februar 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, èlimo vam dobar dan. Ovo su talasi Radio Temerina, 14 je sati i kao {to ste o~ekivali, kao {to smo najavqivali prethodnih dana, gost Radio Temerina je dr Vojislav [e{eq, gradona~elnik Zemuna i predsednik Srpske radikalne stranke. Pre svega, dobar dan i dobro do{li, naravno, èlimo da vam ~estitamo na ukupnim izbornim rezultatima. Dr [e{eq: Hvala. Voditeq: Pre svega, pozdravnu re~ za slu{aoce Radio Temerina, pa }e mo krenuti sa razgovorom. Dr [e{eq: Ne znam {ta vam to zna~i pozdravna re~. Nisam prvi put gost Radio Temerina, nekoliko puta sam bio kod vas, govorio, razgovarao sa slu{aocima, odgovarao na pitawa. U Temerinu, {to bi se reklo, ose}am se maltene kao kod ku}e. Voditeq: Naravno, dva puta ste bili gost Radio Temerina. Naàlost situacija za ovo tre}e gostovawe nije nimalo jednostavna. [ta planirate u narednom periodu? Znamo da ste gradona~elnik Zemuna i predsednik Srpske radikalne stranke. Mnogo puta smo ~uli va{a izlagawa, dva puta ste bili gost Radio Temerina, no nije na odmet jo{ jednom re}i. Dr [e{eq: Ova godina }e biti presudna jer se odràvaju i parlamentarni i predsedni~ki izbori u Srbiji. Srpska radikalna stranka se temeqito priprema za te izbore. Ostvarili smo veliki rast u broju gla209
sova ve} na izborima u novembru mesecu, 30 odsto smo sko~ili u odnosu na 1993. godinu. Nadamo se da }emo i daqe napredovati i ovo je {ansa da Srpska radikalna stranka preuzme vlast u celoj Srbiji. Na lokalnim izborima smo imali ne{to lo{ije rezultate zbog ve}inskog izbornog principa, ali i tu smo osvojili solidan procenat glasova, negde oko 20 odsto. Mislim da }e stranka i daqe da napreduje. U Zemunu i Temerinu drìmo lokalnu vlast i tu u praksi pokazujemo kako }e to izgledati kada radikali budu vladali celom Srbijom. Ne dajemo narodu neka neumereno velika obe}awa, ne obe}avamo ono {to ne moèmo ispuniti, ali sam siguran da se ne}emo obrukati i da }e na{a vlast, u svakom slu~aju, biti po{tena, ~asna, bi}e pravi servis naroda u slu`bi gra|ana. Voditeq: Kako smiriti politi~ke strasti, demonstracije, {trajk prosvetnih radnika? Dr [e{eq: Prvo bih odvojio te demonstracije od {trajka prosvetnih radnika. Srpska radikalna stranka podràva {trajk prosvetnih radnika, wihove socijalne zahteve, jer su prosvetni radnici sistematski ugwetavani, nalaze se u veoma bednom materijalnom poloàju. Jednostavno ne mogu da ìve od svojih plata koje mnogo kasne i bedne su, a ovaj reìm je prosvetne radnike neprekidno nipoda{tavao, od rata na ovamo, reklo bi se, i potcewivao je zna~aj obrazovawa i vaspitawa za dru{tvo u celinu. Smatramo da se mora uspostaviti novi odnos prema prosvetnim radnicima, prema prosvetnoj sferi, dru{tvenim delatnostima uop{te i da prosveta mora biti priznata i na materijalan na~in, kroz boqi ìvotni standard qudi koji se bave vaspitawem i obrazovawem na{e dece. [to se ti~e politi~kih protesta, mi u principu nemamo ni{ta protiv. Svako ima pravo da na ulici iskazuje svoje politi~ke stavove, da protestuje protiv onoga sa ~ime se ne slaè. Ovog puta je do{lo do brojnih protesta zbog ogromnog nezadovoqstva u narodu. Narod je nezadovoqan iz opravdanih razloga. Do gu{e je nepravdi lo{e vlasti, kriminalnih afera, lo{ih poteza u sferi za{tite srpskih nacionalnih interesa, ekonomskih, socijalnih i tako daqe. O~ekivali smo da }e do}i do tog velikog narodnog bunta i neprekidno smo upozoravali vlast. Kada je vlast uspostavila apsolutnu medijsku kontrolu nad svim medijima u Srbiji, kada je ukinula mogu}nost direktnih televizijskih prenosa, kada je ukinula mogu}nost da narod u svakom trenutku ima pred o~ima {ta se de{ava u Skup{tini, politika se preselila na ulicu. Da bi se to ponovo vratilo u Skup{tinu, treba dosta dobre voqe, i vlasti, i opozicionih stranaka. Naàlost, do sada samo Srpska radikalna stranka pokazuje tu dobru voqu. Reìm jo{ nije svestan u kakvoj se situaciji na{ao, jo{ nije svestan {ta se de{ava u Srbiji i vu~e pogre{ne politi~ke poteze. Dolazi i do novih kr{ewa zakona. Ne moè se kr{ewem zakona ispraviti wegovo ranije kr{ewe, to je jo{ ve}a gre{ka. [to se ti~e koalicije Zajedno, ona je o~igledno instrumentalizovana od strane Amerikanaca i Nemaca, wihovi mozgovi su u stranim ambasadama u Beogradu. To je definitivno, u to smo se ve} uverili. Naneli su Srbiji stra{nu sramotu. Od 1944. godine nije se desilo da neko u
210
srpskim gradovima mar{ira pod nema~kom i ameri~kom zastavom, to se desilo u toku novembra i decembra meseca na demonstracijama koalicije Zajedno. Nemamo ni{ta protiv da oni protestuju na ulici, to je wihovo gra|ansko demokratsko pravo, ali mi smo protiv stranih zastava, nasiqa, razbijawa, protiv uli~nih tu~a, incidenata i sli~no. Voditeq: Da pozovemo slu{aoce Radio Temerina, na{ broj telefona je 021/ 843-287, da vam postave pitawa na koja }ete vi odgovoriti u toku emisije. U Temerinu je od 1991. godine do danas bilo vi{e od 8.000 izbeglica. 1.400 se lane vratilo u Republiku Srpsku, uglavnom Mrkowi} Grad, [ipovo i srpski deo op{tine Kqu~. Mnogi od prognanika su uz aparate i prate va{e izlagawe. Kakva je wihova sudbina, pitawe grada Br~kog i kako bi vi re{ili ove probleme? Dr [e{eq: Br~ko je sada kqu~na ta~ka Republike Srpske i ni po koju cenu se ne sme ispustiti iz srpskih ruku. Ako to zna~i novi rat onda novi rat, ali Br~ko se jednostavno nikome ne sme dati. Bez Br~kog nema Republike Srpske. [to se ti~e izbeglica, Srpska radikalna stranka je uvek ~inila sa svoje strane velike napore da im se pomogne, da se onima koji nemaju gde da se vrate stvore {to pre uslovi za integrisawe u ìvotne tokove u Srbiji i mi to na konkretnom primeru ve} postièmo u zemunskoj, a nadam se uskoro i u temerinskoj op{tini, po{to su ve} vo|eni neki pregovori da se za izbeglice u Temerinu obezbedi oko 200 monta`nih ku}a. Op{tina }e sa svoje strane da obezbedi zemqu i da se {to pre stvore uslovi tim qudima da normalno ìve i rade. U Zemunu nismo imali monta`nih ku}a, ali zemunska op{tina ima ogromne povr{ine za indidvidualnu stambenu izgradwu i mi smo sada po~eli sa parcelisawem, raspisivawem konkursa. Izbeglicama dodequjemo placeve po najniìm mogu}im cenama, recimo, po 15 dinara kvadratni metar, {to je ispod svakog nivoa, ispod svakog kriterijuma. Ciq nam je da bar taj jedan procenat izbeglica koje imaju ne{to novca, da im se stvore uslovi da sami sebi zidaju krov nad glavom, a ne da budu prepu{teni kolektivnom sme{taju i ko zna kakvim ìvotnim uslovima; a oni koji imaju to ne{to novca, oni }e da angaùju za zidawe svoje ku}e po 2-3 radnika, oni }e daqe pospe{iti neke privredne aktivnosti, tro{i}e gra|evinski materijal, pomo}i }e tako gra|evinskoj industriji. @ivot ide daqe, znate, ne{to se okre}e, ne{to se re{ava. Ako im ne stvorimo mogu}nost da oni sami sebi na taj na~in pomognu, oni }e kroz koju godinu da potro{e svu tu u{te|evinu, ne}e imati ni{ta, posta}e socijalni slu~ajevi kao i masa drugih, koji su bez igde i~ega izmakli sprskim neprijateqima, do{li ovde u Srbiju i sada uglavnom tavore po kolektivnim sme{tajima. Voditeq: Kaìte nam kako ocewujete situaciju u Barawi, Slavoniji, Zapadnom Sremu, i da li srpski narod moè da veruje Tu|manovoj vlasti i Me|unarodnoj zajednici? Dr [e{eq: Situacija u Isto~noj Slavoniji i Barawi je veoma, veoma te{ka. Zvani~ni reìm iz Beograda je otpisao kompletnu teritoriju Srpske Krajine. Amerikanci se spremaju da to sve predaju Hrvatima,
211
s tim {to bi Amerikanci èleli da izbegnu neke masovne srpske egzoduse nego da to na relativno miran na~in predaju Hrvatima, a da Srbi onda postepeno kroz dve - tri godine iscure jer }e im ìvot biti nepodno{qiv pod hrvatskom vla{}u, to je sigurno. Kako sada tome parirati? Mislim da postoje neki metodi kojima bi Srbi mogli jo{ jednom poku{ati da se izbore za svoj opstanak u Isto~noj Slavoniji i Barawi. Trebalo bi jasno definisati dva osnova zahteva. Prvo, da Isto~na Slavonija i Barawa, u administrativnom pogledu, ostanu jedna celina i da imaju specijalni status i da se me|unarodno pokroviteqstvo nad tom teritorijom, nad tom obla{}u, odredi za duì vremenski period, za duì niz godina. Mislim da Srbi ne bi smeli ni po koju cenu prihvatati hrvatsko dràvqanstvo, domovnicu, i da Srbi ni po koju cenu ne bi smeli iza}i na te zakazane izbore na osnovu hrvatskog zakona. Izbori }e sigurno biti falsifikovani i wihovi rezultati }e biti na srpsku {tetu. Srbi }e eventualnim izlaskom na izbore dati legitimitet hrvatskoj vlasti i ni{ta vi{e. Kada preuzmu domovnicu, onda su izgubili sve. Onda su prepu{teni na milost i nemilost, Hrvati ih ne}e odjednom sve oterati nego }e ih kiwiti sistematski, jednog po jednog. Prvo }e na udar do}i borci, najistaknutiji borci, wihove porodice, pa onda postepeno sve dok je i jednog Srbina, wemu }e sistematskim nekim merama biti onemogu}avan opstanak na toj teritoriji. Mislim da bi Srbi trebali sami da se organizuju, da ne mogu imati poverewa u svoju sada{wu vlast tamo, jer je ta vlast instrumentalizovana iz Beograda i radi na wihovu {tetu. Moraju se organizovati i pre}i na {to masovnije uli~ne politi~ke pritiske, demonstracije, mitinge, posebno u Vukovaru, pred sedi{tem generala @aka Klajna, u Belom Manastiru i po svim drugim mestima. Srbi treba da ustanu sada na noge i da ne dozvole da wihova teritorija bude predata Hrvatima. Ako ipak do|e do predaje, onda }e Srbi u traktorske prikolice, to je o~igledno; ali treba da znaju svi da u Srbiji mogu o~ekivati samo kolektivni sme{taj, da nema drugog na~ina da Srbija pomogne. Nema stanova, nema ku}a i te prazne ku}e {to su bile, sve su uglavnom popuwene. Onaj ko ima ne{to novca taj }e se lako sna}i, ali {ta }e onaj ko nema novca? Ode u kolektivni sme{taj, u svakom kolektivnom sme{taju prilike suvrlo, vrlo lo{e. Zbog toga bi trebalo uloìti vi{e napora da se ostane u Isto~noj Slavoniji i Barawi, da se sa~uva ta srpska teritorija pod bilo kakvim me|unarodnim specijalnim statusom. Samo da se na tu teritoriju ne protegne hrvatska vlast; ako do toga do|e, onda je sve izgubqeno. Voditeq: I pored medijske blokade Srpska radikalna stranka je ostvarila krupne izborne rezultate. Posle dva meseca, na primeru Zemuna i Temerina, moè se re}i da opozicija ume da vlada. Dr [e{eq: Opozicija uvek ume da vlada ako tu opoziciju predstavqa Srpska radikalna stranka. Postoje opozicione stranke koje znaju da vladaju i one koje ne znaju da vladaju. Tamo gde vladaju radikali sve je u redu i ve} se ose}aju prve pozitivne promene. Tamo gde vladaju neke druge opozicione stranke, rekao bih, situacija je jo{ gora nego pod socijalisti~kim reìmom. Konkretni primeri su Ni{, Uìce i jo{ nekih mesta u
212
unutra{wosti Srbije. ûjem da je i u Novom Sadu pravi haos, da se ta nova vlast uop{te nije sna{la, da su poùrili da dele privilegije, a niko nije spreman da udovoqava obavezama koje vlast donosi. Voditeq: Kaìte nam ne{to vi{e o mogu}nostima za saradwu op{tina Zemun i Temerin. Dr [e{eq: S obzirom da su to dve op{tine gde radikali vladaju, saradwa }e zaista biti maksimalna. Ima}emo neke zvani~ne susrete na nivou op{tinskih rukovodstava, ali op{tinske vlasti nemaju nekih velikih nadle`nosti u privrednoj sferi, tako da to ne moè biti u skorije vreme, dok ne osvojimo vlast u Srbiji, materijalizovano i kroz neku konkretnu ekonomsku saradwu. Na{ ciq je da se me|usobno upoznamo, da razmewujemo informacije, da uspostavqamo kontakte izme|u firmi sa podru~ja na{ih op{tina i da ih usmeravamo da nalaze zajedni~ki jezik u nekim vidovima saradwe, kojima bi i mi doprineli sa svoje strane. Naravno, razmewiva}emo iskustva. Pozitivna iskustva iz zemunske op{tine mogu se primeniti u Temerinu, a tako|e pozitivna iskustva iz temerinske op{tine u Zemunu. Radimo na istom programu, razumemo se po{to smo strana~ke kolege, prijateqi i mislim da }e ta na{a razmena iskustava zna~iti i jednima i drugima veliku pomo}. Voditeq: Prvo pitawe, Vojislav Divqak iz @abqa: Da li }ete sutra i}i na konsultacije kod predsednika Lili}a i kako komentari{ete predlog socijalista, odnosno to da nemaju predlog za predsednika Vlade, a socijalisti Crne Gore ga imaju? Drugo pitawe: Da li podràvate prosvetne radnike koji {trajkuju? Dr [e{eq: Na ovo drugo pitawe ve} sam odgovorio, Srpska radikalna stranka podràva {trajk prosvetnih radnika i podràva}emo ih sve dok iznose opravdane socijalne zahteve, dakle, dok traè pove}awe plata i drugih uslova ìvota. Ako se to slu~ajno pretvori u politi~ki {trajk, u politi~ke zahteve, onda ih ne}emo podràvati, kao {to ne podràvamo druge, jer svi koji imaju politi~ke zahteve treba da se organizuju u politi~ke stranke i da na taj na~in nastupaju. [to se ti~e konsultacija kod predsednika Lili}a, dobio sam poziv jo{ u ~etvrtak, a sutra ujutru }e biti sednica Predsedni~kog kolegijuma na kojoj }emo odlu~iti da li da idemo na te konsultacije. Najverovatnije }emo i}i i mislim da }e sa mnom i}i Maja Gojkovi}, Tomislav Nikoli} i, verovatno, Aleksandar Vu~i}. Formira}emo jednu delegaciju iako sam ja sm pozvan. Kao {to vidim, i{li su socijalisti u delegaciji, DPS u delegaciji pa idemo i mi u delegaciji. To je ustavna obaveza Zorana Lili}a da sazove sve {efove poslanik~ih grupa, predstavnike svih parlamentarnih politi~kih stranaka. Naravno, i mi }emo na kurtoazan na~in da se odazovemo tom pozivu, s tim {to ne dolazi u obzir da mi ulazimo u Saveznu vladu sa strankama levog bloka. Jednostavno to ne prihvatamo, to javnost zna da mi ne}emo prihvatiti, ~ak i ako nam neko bude nudio, mada tu ponudu ne o~ekujemo. Voditeq: Inìwer Pap Ferenc iz Temerina pita i predlaè: Za{to va{a stranka i vi li~no ne pokre}ete pitawe pqa~ke {tedi{a, gra|ana, od strane Jugoskandika i Dafiment banke, te odgovornost onda{weg rukovodstva koje je omogu}ilo pqa~ku?
213
Dr [e{eq: Neprekidno pokre}emo pitawe te pqa~ke kroz Jugoskandik i Dafiment banku i kroz druge privatne banke. Ne znam, ako je gospodin Pap bio prisutan na nekom od na{ih mitinga ili javnih tribina, mogao je li~no da se u to uveri. Kroz celu predizbornu kampawu smo to forsirali. Savezna skup{tina je 1993. godine formirala i Anketni odbor, na zahtev Srpske radikalne stranke, koji je istraìvao poslovawe Jugoskandika i Dafiment banke, pitawe stare devizne {tedwe, {pekulacije sa primarnom emisijom itd. Me|utim, izve{taj tog odbora nikada nije podnesen Saveznoj skup{tini. Mi, radikali, objavili smo jednu celu kwigu, sve materijale iz tog skup{tinskog odbora smo publikovali i kwiga se zove: [ta uze levica da ne zna desnica i ubudu}e }emo na tome insistirati i jednom }e glavni akteri morati da iza|u pred lice pravde. Glavni akteri nisu vlasnici tih banaka, glavni akteri su iz vrha reìma. Voditeq: Da li vi i va{a stranka imate uticaja na snabdevenost lekovima Galenike Zemun i drugih proizvo|a~a lekova u zemqi? Dr [e{eq: Nemamo. Fabriku Galenika je preuzela kompanija ICN, to, naàlost, nije na{a nadle`nost, ta fabrika je privatizovana u vreme dok je reìm Slobodana Milo{evi}a bio u dobrim odnosima sa Milanom Pani}em, pa su mu omogu}ili privatizaciju pod najpovoqnijim mogu}im uslovima. Milan Pani} sada ve{ta~ki stavara nesta{icu lekova, obustavio je proizvodwu antibiotika; vi{e mu se isplati da proizvodi komponente za neke druge lekove koji se posle izvoze; wemu je vaàn wegov profit, a {to u na{oj zemqi nema lekova i {to je sve ve}a nesta{ica, ba{ ga briga. U na{im Zemunskim novinama neprekidno forsiramo tu aferu sa ICN Galenikom i tera}emo to do kraja, dok se javnost dovoqno uzburka da se preispita na~in preuzimawa Galenikine fabrike, da se preispitaju sve {pekulacije u vezi proizvodwe lekova. Voditeq: Kako vidite situaciju u poqoprivredi i sto~arstvu, sada i u narednom periodu? Dr [e{eq: Situacija u poqoprivredi i sto~arstvu je veoma te{ka zbog nepromi{qene vladine politike po tom pitawu. Vlada se u sve me{a, gde god se ume{a u proizvodnu sferu, proizvodwa propada. Izvoz svih poqoprivrednih proizvoda treba da se oslobodi, i izvoz ne treba da bude po sistemu kontigenata i po sistemu dozvola koje izdaje Republi~ka ili Savezna vlada, nego da se jednostavno sve prepusti trì{tu. Imamo veoma plodnu zemqu, imamo vredan narod koji radi na toj zemqi i moèmo biti glavni evropski izvoznik hrane samo ukoliko se poqoprivrednici oslobode tutorstva dràve. Ne treba dràva ni{ta da daje za poqoprivredu, samo neka pusti seqake na miru, neka im se ne me{a u wihovu proizvodwu. neka im ona ne diktira cene i neka im ona ne odre|uje taj, gotovo prinudni, otkup. Kada bi bila slobodna proizvodwa i slobodan izvoz p{enice, kukuruza, soje, suncokreta, {e}erne repe, mesa, mleka, onda uop{te dràva ne bi ni morala da propisuje te otkupne ili garantovane ili minimalne cene, nego da pusti seqake, odnosno privatnike da se tim poslom bave, pa }e se privatnici takmi~iti ko }e povoqnije uslove ponuditi seqacima. Imamo slu~aj sa malinama, to je karakteri214
sti~an primer, dok maline nisu bile na sistemu kontigenata i dozvola, otkupna cena je bila 3-3,5 marke. Seqacima su odmah na wivi pla}ali sve otkupqene koli~ine malina. Reìm je pro{le godine preuzeo monopol, pa samo firme koje su pod kontrolom reìma mogu da otkupquju i izvoze maline. Cena je odmah pala na 1-1,10 maraka. Ni do danas im nisu isplatili maline za pro{lu godinu. Dakle, gde god se dràva me{a u poqoprivredu, poqoprivreda propada, ~im se seqaci puste da sasvim slobodno proizvode i prodaju svoje proizvode bilo gde da poèle da ih prodaju, situacija je sasvim druga~ija. Voditeq: Dragi{a Santra~ iz Ba~kog Jarka vas pozdravqa, ~estita na izboru za gradona~elnika Zemuna i drugim izbrnim pobedama srpskih radikala. Slu{alac Milenko iz Temerina, ina~e prognano lice, pita: Kakav }e status imati izbeglice oko dobijawa dràvqanstva, odnosno, da li }e to biti ekspeditivnije u temerinskoj op{tini gde su na vlasti srpski radikali? Dr [e{eq: Bilo bi sigurno neuporedivo ekspeditivnije u Temerinu i Zemunu gde su na vlasti radikali kada bi na{e op{tine imale nadle`nost u izdavawu dràvqanstva, odnosno upis u kwige dràvqana. Me|utim, to je iskqu~ivo nadle`nost Saveznog ministarstva unutra{wih poslova, koju on poverava republi~kim ministarstvima. Ako to bude, zbog nagomilanih zahteva, predato u nadle`nost op{tine, onda }e u op{tinama gde radikali vladaju sigurno to na najbrì i najekspeditivniji na~in biti re{eno. Me|utim, socijalisti namerno usporavaju primenu Saveznog zakona o upisu u kwigu dràvqana, odnosno dràvqanstvu, jer znaju da ni jedan izbeglica ne}e glasati za Milo{evi}a i socijaliste, pa bi oni hteli da premoste republi~ke izbore, pa tek onda da daju dràvqanstvo izbeglicama. Smatramo da to treba odmah raditi. Iz tog razloga, pro{le godine kada su doneli Zakon o dràvqanstvu rekli su da se primewuje tek od Nove godine, od 1. januara, dok pro|u savezni, lokalni izbori. Me|utim, sada se desio novi politi~ki problem, sada su se socijalisti opet na{li u nebranom gro`|u, i oni bi hteli da izdavawe tih uverewa o dràvqanstvu prolongiraju za period posle republi~kih izbora i zato jo{ nikome nisu ni dali dràvqanstvo. Voditeq: Za{to mi, Ma|ari u Temerinu, treba da se bojimo Srba?, pita jedan Temerinac koji je na pitawe novinara rekao da se on li~no ne boji ve} se druì sa kom{ijama. Dr [e{eq: Mislim da nijedan Ma|ar nema nikakvog razloga da se boji Srba, a pogotovo nema razloga da se boji srpskih radikala. U Srpskoj radikalnoj stranci imamo poprili~an broj Ma|ara. Nemamo Ma|ara u srpskim radikalima onoliko koliko bismo èleli, ali sve ~inimo {to je u na{oj mo}i da pridobijemo {to vi{e Ma|ara da se u~lane u na{u stranku i mi èlimo sve one Ma|are koji su lojalni dràvqani Srbije, èlimo ih za saveznike, za prijateqe, za dobre kom{ije itd. Nikada Srpska radikalna stranka prema Ma|arima nije imala nikakvih predrasuda. @elimo i {to boqe odnose sa Ma|arskom dràvom. Imamo i neke kontakte sa wihovim diplomatskim predstavni{tvom u Beogradu, sa wihovom ambasadom redovno kontaktiramo, sara|ujemo. Smatramo da iz215
me|u Srba i Ma|ara ne sme da bude nikakvih sporova i da se sve {to se de{ava moè razre{iti kroz institucije sistema. Ni jednom pametnom i trezvenom Srbinu nikada nije ni padalo na pamet da treba da radi ne{to protiv Mara|ara. Srbi i Ma|ari ìve u severnim delovima Srbije, u Vojvodini, vekovima zajedno. Istorija je stvorila prilike u kojima danas ìvimo, ali to {to nam je istorija nametnula, to je za nas i prilika da taj ìvot u~inimo {to boqim, {to podno{qivijim. Ovde u Temerinu ima oko tre}inu Ma|ara, ne znam ta~an procenat, mo`da oko 33 odsto, i mislim da nikada niko od wih nije bio ugroèn sa srpske strane i da nikada ko je iz Srpske radikalne stranke nije ni jedne ru`ne re~i rekao protiv Ma|ara. Imali smo ~ak i kandidate za odbornike iz reda ma|arske nacionalne mawine. Naàlost, ovog puta nijedan nije pro{ao. Ube|en sam da }emo na slede}im izborima imati i odbornika Ma|ara i op{tinskih funkcionera Ma|ara. Na slede}im izborima Srpska radikalna stranka }e jo{ ubedqivije pobediti. Nije to samo pitawe na{eg odnosa prema Ma|arima, na isti na~in se mi odnosimo prema Rumunima, Slovacima, Ukrajincima, Rusinima, Romima, Bugarima, pripadnicima svih drugih nacionalnih mawina, [okcima, Buwevcima. Na{ odnos prema svima je isti ukoliko su oni lojalni dràvqani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. U sukobu smo samo sa onima koji bi hteli da odvoje deo na{e dràvne teritorije i pripoje nekoj drugoj dràvi, poput Albanaca i nekih drugih. Voditeq: Marinko \uri} iz [ajka{a pita: Da li ste detaqno upu}eni o doga|ajima u Op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke u Titelu i ako ste upu}eni, da ne{to vi{e kaète o smewivawu tamo{weg predsednika Srpske radikalne stranke Stevana Marjanova. Dr [e{eq: Potpuno sam upu}en u sve {to se de{avalo u Titelu. Vidite, Srpska radikalna stranka je stranka koja postoji u svim delovima Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Srpske Krajine. Na{a stranka je formirana kada i ostale opozicione stranke i kroz taj vremenski period nije bilo mogu}e ba{ u svakom mestu u Srbiji pro~istiti svoje redove, izvr{iti dobru kadrovsku selekciju. Desi se, s vremena na vreme, da napravimo neki kadrovski proma{aj i da ne obratimo pa`wu na ne{to, a onda nam taj kadrovski proma{aj nanese veliku politi~ku {tetu. Srpska radikalna stranka insistira neprekidno na unutra{woj strana~koj disciplini, po{tovawu Statuta, Programa, odluka najvi{ih strana~kih organa. Ponegde je do{lo do toga da su nam se lo{i qudi ubacili u stranku, u~lanili se, isplivali ~ak i na povr{inu. To se desilo u Titelu, u jo{ nekoliko mesta u Srbiji i mi smo nemilosrdno krenuli u ra{~i{}avawe te situacije. Desilo se u Titelu da nam se pojavi kao strana~ki funkcioner lokalni, op{tinski, predsednik Op{tinskog odbora izvesni Stevan Marjanov, jedna lopuà, ~ovek bez ikakvog karaktera, morala, bez ~asti, bez ponosa, bez obraza, ~ovek kompromitovan raznim ranijim aferama. To mi nismo znali, nismo na vreme informisani. Kako je stranka postigla poprili~no dobre rezultate u Titelu na ovim lokalnim izborima, on je stranku bacio pod noge, `rtvovao je i krenuo za svojim li~nim ambicijama. Krenuo u savez sa koalicijom Zajedno radi ras216
podele privilegija i, ~ujemo, ve} je po~eo tamo da ru{i op{tinski statut me{aju}i se u one ingerencije koje ne bi mogao da ima. Prekr{io je odluku najvi{eg rukovodstva stranke o neulasku u koaliciju sa strankama levog bloka ni sa strankama iz saveza Zajedno. Nakon toga je iskqu~en iz Srpske radikalne stranke. Pogazio je i zakletvu koju je polagao u crkvi Sv. Aleksandra Nevskog, tekst zakletve je ve} predo~en javnosti. On se zakleo da }e po{tovati strana~ku disciplinu, da }e wegovim odborni~kim i poslani~kim mandatom raspolagati Centralna otaybinska uprava. Sve je to bacio pod noge, ~ovek koji se u crkvi zakune, pa posle dva-tri dana pogazi tu zakletvu, na najboqi na~in se predstavqa javnosti kao nikogovi}, kao ~ovek bez ikakvog morala, bez ~asti, ~ovek koji sluì za sramotu srpskih radikala. Naravno, nama je krivo {to se takav ~ovek mogao da na|e u na{im redovima, ali mi smo ga vrlo brzo i jednostavno eliminisali. Sada nastojimo da konsolidujemo Srpsku radikalnu stranku u Titelu, a Steva Marjanov je pohlepan ~ovek koji poku{ava lokalnu vlast da zloupotrebi radi li~ne materijalne koristi, a takvi nama, srpskim radikalima, ne trebaju. Voditeq: Srpska radikalna stranka u Temerinu je na novembarskim izborima dobila 14 odborni~kih mesta, dvostruko vi{e nego na prethodnim izborima. Kako to rukovodstvo Srpske radikalne stranke ocewuje? Dr [e{eq: Mislimo da je to veliki uspeh i mi }emo, u okviru na{e strana~ke strukture, ukazati veliko priznawe na{em op{tinskom rukovodstvu Temerina, a predsednik Op{tinskog odbora i sada{wi predsednik op{tine Temerin, gospodin Bogoqub Zec }e bitno napredovati u strana~koj hijerarhiji na slede}im republi~kim izborima. Ima}e malo vi{e mesto na listi nego {to je sada imao, u to sam ube|en jer na{a stranka uspe{ne kadrove, qude koji postignu rezultate forsira, a one koji ostanu bez rezultata ili se obrukaju na politi~koj sceni, jednostavno pomera u stranu. Rukovodstvo na{eg Op{tinskog odbora je dobro i uporno radilo i sluì za ponos Srpskoj radikalnoj stranci. @eleli bismo da u celoj Srbiji, u svim op{tinskim odborima imamo takvo rukovodstvo, da imamo takve qude koji }e raditi danono}no i koji }e {iriti popularnost srpskih radikala svojim li~nim primerom, dakle, koji }e se isticati po{tewem, ~a{}u, dostojanstvom, svim onim moralnim vrlinama koje se u dru{tvu traè, koje su na najvi{oj ceni. Voditeq: Kako danas na Srpsku radikalnu stranku gledaju i koliko joj pomaù na{i zemqaci na privremenom radu u inostranstvu? Dr [e{eq: Na{a stranka je veoma popularana me|u na{im radnicima u inostranstvu po Zapadnoj Evropi, me|u na{im iseqenicima u Kanadi, Americi, Australiji, ali ve} duè vreme nikakve materijalne pomo}i nismo od wih imali. Prvo, nismo ni traìli, nismo ni poku{avali, a neki qudi su sam institut pomo}i kompromitovali jer su se predstavqali la`no kao na{i predstavnici pa prikupqali pare i te pare pokrali. Takav slu~aj je bio u [vajcarskoj. Svaka pomo} bila bi nam dragocena, ali mi novac ne traìmo, jer znamo da svi ti na{i gastarbajteri imaju neku porodicu ovde u otaybini koju izdràvaju, kojoj moraju da
217
pomognu. Mnogo je izbeglica na sve strane. Mnogo je tih izbeglica do{lo do wih u Nema~ku i druge zapadno-evropske zemqe, pa se jednostavno ustru~avamo da od bilo koga traìmo novac. [to unutar na{e stranke prikupimo, to nam je za sve strana~ke aktivnosti, jer znamo da je celi narod u velikoj oskudici, a i ti qudi koji rade u inostranstvu nisu vi{e u mogu}nosti kao nekada da izda{no daju, da pomaù i sli~no. Svako ve} ima mnogo gladnih usta koja mora izdràvati i mi to razumemo i zato smo u svojim prohtevima veoma skromni i umereni. Voditeq: Srpska radikalna stranka je jedina parlamentarna partija koja je samostalno krenula na izbore. U predizbornoj kampawi niste imali lepe re~i ni za aktuelnu vlast, a sada vam Vuk Dra{kovi} i wegove demokrate pri{ivaju saradwu sa Socijalisti~kom partijom Srbije. Dr [e{eq: Sve ovo {to je konstatovao va{ slu{alac je ta~no. U predizbornoj kampawi èstoko smo kritikovali aktuelnu socijalisit~ku vlast, ali nismo ostali du`ni ni koaliciji Zajedno. Ne dolazi u obzir nikakva strana~ka saradwa sa Socijalisti~kom partijom Srbije i strankama levog bloka. To Dra{kovi} i \in|i} izmi{qaju i lansiraju preko ovih prqavih novina poput Dnevnog telegrafa, Na{e borbe i ponekada Blica. Poku{avaju izazvati pometwu u narodu, ali narod nama veruje, jer mi smo jedina politi~ka stranka koja nikada gra|ane nije prevarila, koja je uvek govorila sve ono {to misli, svi|alo se to qudima ili ne svi|alo. Nikada kod nas nije bilo razlike izme|u onoga {to mislimo i onoga {to govorimo. Nikada nije bilo razlike izme|u onoga {to govorimo i onoga {to radimo. U koaliciju sa socijalistima ne}emo ulaziti, ali ne}emo ulaziti ni u koaliciju sa Zajedno. Srpska radikalna stranka èli da pobedi i jedne, i druge i da osvoji vlast. Voditeq: Dolaskom na vlast srpskih radikala mnogi su o~ekivali revan{izam, neopravdane promene rukovodilaca javnih preduze}a i ustanova. U praksi je, me|utim, druga~ije, pa je na primer na sednici va{eg strana~kog Upravnog odbora Radio Temerina, jasno re~eno da se obezbe|uje potpuna sloboda lokalnog medija. Dr [e{eq: Na primeru Temerina, srpski radikali pokazuju kako }e to izgledati kada sutra budu vladali u Srbiji. Svi oni koji po{teno obavqaju svoj posao nemaju razloga da se boje, nemaju razloga za strepwu. Eliminisa}emo samo one koju su neradnici, koji kradu, koji ulaze u razne malverzacije, koji su nepo{teni ili su nesposobni. Tamo gde se stvari odvijaju normalno, gde qudi vredno rade, bez obzira, kojoj politi~koj partiji pripadaju oni }e ostati na svojim radnim mestima. Nikoga ne}emo dirati, nikoga ne}emo uklawati, nikoga ne}emo progoniti zbog wegovih ideolo{kih opredeqewa i partijske pripadnosti. To je princip koga se drìmo i u Zemunu, koga se drìmo u Temerinu, drà}emo se u svakom delu Srbije gde god osvojimo vlast. Bitno nam je da qude pridobijemo za sebe, da ih privu~emo, a ne da ih ugwetavamo, da im se svetimo. Nisu nam oni krivi ni za ono {to je bilo lo{e u pro{losti. Krivci za to, su se ve} obogatili, ve} su pare sklonili u inostranstvu ili su u svakom trenutku u stawu da odmagle. @elimo da se smiruju napetosti u Srbiji, da se elimini{e mr`wa, da promena vlasti bude ne{to najprirodnije, a
218
ne da se promena vlasti tretira kao smak sveta, da qudi ne znaju ho}e li imati hleba za svoju porodicu, za svoju decu. Dakle, imamo odnos koji je principijelan do kraja, po{ten i otvoren. Onaj ko po{teno radi svoj posao, taj }e vrlo brzo postati pristalica srpskih radikala. Osvoji}emo ga svojom otvoreno{}u i svojim po{tewem, a ne nekim svojim ideolo{kim dogmama koje }emo mu poku{ati na silu uterati u glavu. To nikome ne}emo da radimo. Voditeq: Niya iz Temerina pita: Da li je ta~no da ste poru~ili Dra{kovi}u, \in|i}u i Vesni Pe{i} da ne prelaze Savu i ne dolaze u Zemun? Dr [e{eq: Nisam im to poru~io, to nije ta~no. Savu moè da pre|e ko god èli i moè da do|e u Zemun i da se u Zemunu lepo ose}a. Poku{ali su da svoje demonstracije i svoje mitinge prenesu i u Zemun, ali nisu uspeli. Propali su. Jednom je do{lo negde oko 1.000-1.500 qudi iz Beograda u Zemun. Prolazili su kroz grad, prolazili pored zgrade Op{tine, ja sam se zatekao u svom kabinetu, primao sam gra|ane, to je na prvom spratu. Iza{ao sam na balkon i mahao im. Ma{u oni meni, ja wima, neko mi dobaci crveni vojvodo, neko ne{to drugo uvredqivije, ali nije bitno, ja sam svima mahao. Do|o{e u Zemun i pro|o{e, gra|ani Zemuna su ostali nezaintersovani. Odmah sam rekao da gra|ani Zemuna nemaju razloga da demonstriraju po{to imaju vlast po svojoj voqi, vlast koja im odgovara. Sada su zajedno sa svojom op{tinskom vla{}u zasukali rukave i rade da poboq{aju uslove svoga ìvota. ûdi me {to koalicija Zajedno demonstrira tamo gde imaju lokalnu vlast, kao u Novom Sadu, kao u Uìcu, kao u Ni{u, umesto da se posvete radu i da se oseti neko poboq{awe op{tih komunalnih prilika, oni i daqe demonstriraju, bave se samo uli~nim protestima. Sada oni demonstriraju protiv sebe, a Novi Sad stagnira, ni{ta ne funkcioni{e, nijedno javno preduze}e, ni{ta se ne radi. Ve} smo toliko toga u Zemunu uradili, postigli za ova dva meseca, imamo opipqive rezultate sa kojima moèmo da nastupimo u javnosti, a ovi drugi ne rade ni{ta, misle da }e se stvari same po sebi re{avati oni i daqe mitinguju. [ta im ja tu mogu, to je wihovo pravo, a gra|ani }e slede}i put jo{ boqe razmisliti za koga }e glasati. Voditeq: Na pitawe Gordane Vukovi} ste, ~ini mi se, odgovorili. Gospodine predsedni~e, molim vas odgovorite {ta }e biti sa narodom iz oblasti Isto~ne Slavonije i Zapadnog Srema? To smo u prvom delu rekli, ho}ete jo{ jednom? Dr [e{eq: Ne mogu da kaèm {ta }e biti. Opasnost je ogromna, velika. Situacija je veoma te{ka. Tamo{wi Srbi bi trebali da se mnogo agilnije angaùju u ispoqavawu svog nezadovoqstva i svog neslagawa sa sudbinom koju mu kroje Amerikanci. Oti{ao bih tamo na lice mesta, ali bojim se da svojim prisustvom ne bih jo{ vi{e pogor{ao situaciju, da onda Amerikanci, iz inata prema nama radikalima ili meni li~no, ne pogor{aju wihov poloàj, ili da saop{te me|unarodnoj javnosti da je to neka radikalska ujdurma i sli~no. Tamo{wi Srbi bi morali sami da se dobro organizuju, da izna|u sve vidove javnih protesta, uli~nih demonstracija, da ispostave osnovne zahteve tako da wihova oblast ostane je219
dinstvena, samostalna pod dugoro~nim me|unarodnim pokroviteqtsvom i da se na tu oblast ne proteè hrvatska vlast. Ako to ne postignu, onda im slede traktorske prikolice. Nema druge varijante. Voditeq: Gordana Vukovi} ima jo{ dva pitawa: Zato {to je srpskom narodu opstanak u toj regiji domovnica, {ta u~initi kada znamo da je najve}i deo tog naroda protiv toga i {ta je u mogu}nosti u ovom momentu Srpska radikalna stranka u ovoj oblasti da u~ini? Dr [e{eq: Na{i op{tinski odbori u toj oblasti imaju striktne instrukcije {ta treba da rade i onaj ko èli da zna {ta }e raditi Srpska radikalna stranka treba da ode tamo u na{e op{tinske odbore. Mislim da se domovnica ne sme prihvatati, da Srbi treba po svaku cenu da spre~e delatnost ureda koji daju domovnice, a to Srbi mogu da urade. Voditeq: Jedna samohrana majka pita: za{to joj je bez obja{wewa i bilo kakve najave oduzeto pravo na de~iji dodatak? Dr [e{eq: Sada to ne znam, to je neki konkretan slu~aj koji bi trebalo razmotriti, ali ta majka iz Temerina moè da se obrati nekoj op{tinskoj slu`bi da se ispita za{to je to ura|eno. Tada Op{tina interveni{e, neka podnese zahtev, ukoliko je to nepravedno ura|eno, da se gre{ka ispravi. Voditeq: Ili da ostavimo da se ispita, a naredne subote gostuje predsednik op{tine Bogoqub Zec, na talasima Radio Temerina. Dr [e{eq: Da, da se vidi ta~no o ~emu je re~. Voditeq: Slu{alac iz Ba~kog Jarka pita: Da li sa glumcima, advokatima i onima iz Francuske 7 upravqaju, po va{em mi{qewu, strani pla}enici? Dr [e{eq: Generalno ne bih mogao da optuìm jednu kategoriju stanovnika, ni kwièvnike, ni glumce, ni bilo koga, ali o~igledno je porasla aktivnost masonskih loà u Beogradu, koje koordini{u neke podriva~ke politi~ke aktivnosti koje su sigurno na {tetu srpskih nacionalnih interesa. Prividno su one na {tetu reìma i to nam ne bi bilo krivo, me|utim, u celini su protiv srpskih nacionalnih interesa jer su koordinisane sa aktivno{}u {iptarskih separatista na Kosovu, muslimanskih separatista u Sanyaku i jer se sve tempira u ciqu suàvawa Srbije na {to uù teritoriju. Voditeq: Radnica Ugleda pita: Ko }e da reguli{e |a~ke mese~ne karte, a ne ide se u {kolu i {ta }e biti sa tekstilcima u Temerinu? Dr [e{eq: To pitawe treba da se postavi predsedniku Op{tine, gospodinu Bogoqubu Zecu, u nekom wegovom slede}em gostovawu, na Radio Temerinu i za ove |a~ke mese~ne karte i za rad tekstilne fabrike. Me|utim, treba da imate u vidu da Op{tina nema nekih nadle`nosti u pogledu te tekstilne fabrike da to imate u vidu. To je pretpostavqam fabrika u dru{tvenoj svojini i ona je u nadle`nosti Republi~ke vlade. Voditeq: Slu{alac Kohani} iz Temerina pita: Da li Ma|ari ovde imaju iste privilegije kao {to dr Vojislav [e{eq traì za Srbe u Hrvatskoj? Dr [e{eq: Prvo, ne traìm nikakve privilegije za Srbe u Hrvatskoj, smatram da Srbi jednostavno ne mogu da ìve u Hravatskoj. Nikada
220
nisam traìo neke privilegije za wih. Na{ je problem {to je Hrvatska, uz pomo} Amerikanaca i izdajom reìma iz Beograda, okupirala teritoriju Srpske Krajine. Teritorija Srpske Krajine je postojala kao Republika pre me|unarodnopravnog priznawa nezavisnosti Hrvatske i nije mogla da u|e na pravni na~in u sastav hrvatske dràve. Ne postavqa se pitawe da li Ma|ari treba da imaju neke privilegije u Srbiji, mislim da niko ne treba da ima nikakve privilegije. Ma|ari jednostavno trebaju kao, i do sada, da budu ravnopravni gra|ani sa svim drugim gra|anima Srbije. Nikada, ne pravimo tu nikakvu razliku. Mislim da ni sami Ma|ari ne traè nikakve privilegije. Dovoqno je da budu ravnopravni, da ih niko ne ugroàva zbog toga {to su pripadnici ma|arske nacionalnosti. Ne znam za neki slu~aj da je neki Ma|ar ugroèn zato {to je pripadnik ma|arske nacionalnosti, za takav slu~aj nisam ~uo. Nekada se posva|aju kom{ije pa jedan drugom majku, jedan srpsku, onaj drugi ma|arsku itd., ali to je ne{to sa ~ime se mora ìveti. To se moè sve razre{iti, prepraviti, ali da je neko ugwetavan od strane vlasti, da je ugwetavan od strane politi~kih partija zato {to je Ma|ar, za taj slu~aj nisam ~uo. Ako bi se taj slu~aj desio, onda bi se Srpska radikalna stranaka energi~no angaòvala da se ta pojava elimini{e. Smatramo da svi gra|ani treba da budu ravnopravni pred Ustavom, pred zakonom u ostvarivawu svojih gra|anskih prava. Tu nikakvu razliku ne pravimo. Sa druge strane, zainteresovani smo, rekao sam, za {to boqe odnose i sa Ma|arskom kao dràvom. Ma|arska je za nas izlaz u centralnu Evropu, mi drugog izlaza nemamo i zbog toga moramo sa wom razvijati {to uspe{nije odnose. Ma|ari su jedan civilizovan, evropski narod sa kojim se lepo moè ìveti. Ne mogu se Ma|ari porediti, recimo, sa Albancima koji su najprimitivniji narod u Evropi. To je kao nebo i zemqa. Nemamo nikakvih razloga da kvarimo odnose sa Ma|arima. Imamo mnogo razloga da popravqamo odnose sa Ma|arima, da oni budu {to boqi, jer to je i u korist Srba i u korist Ma|ara. Voditeq: Vero{ iz Ba~kog Jarka: Da li }e i kada biti smena direktora u temerinskoj op{tini koji nemaju poverewe gra|ana, odnosno radnika i {ta }e biti sa granicom koju je nekada zacrtao, Virovitica Karlovac Ogulin Karlobag? Dr [e{eq: [to se ti~e tih granica, mi }emo ih jednog dana sigurno posti}i kada se promeni ravnoteà snaga u me|unarodnim odnosima i kada se Rusija uspravi, kada opet bude mo}na i velika sila. Rusija ne moè ve~ito ostati na kolenima, to je sigurno. Nikada ne}emo odustati od zapadne granice Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. [to se ti~e smene direktora, Op{tina moè da smewuje samo direktore u javnim preduze}ima, a ne u preduze}ima u dru{tvenoj svojini ili privatnim preduze}ima. Tu uop{te nema {ta da se me{a. [to se ti~e javnih preduze}a, radikalska vlast u op{tini }e smewivati samo tamo gde qudi ne zasluùju, zbog svoje nesposobnosti ili zbog svog kr{ewa zakona i drugih propisa, da obavqaju tu funkciju. Nikakvog drugog razloga za smewivawe ne}e biti. Tamo gde qudi po{teno i ~asno rade svoj posao, gde se pona{aju kao profesionalci, jednostavno treba da
221
ostanu. Mo`da }e se opet jednog dana mewati vlast u Temerinu. Za{to bi smena vlasti dovela do toga da qudi masovno ostaju bez hleba? Ta smena vlasti treba da se de{ava na izborima, a qudi koji profesionalno obavqaju svoj posao nastavqaju da ga profesionalno obavqaju bez obzira koja je vlast aktuelna. Voditeq: Bra~ni par penzionera izbeglica iz Sarajeva: Koji sada ìve u Ba~kom Jarku bez igde i~ega, ne mogu da se vrate, a mora se ìveti, pitaju {ta mislite o takvim slu~ajevima? Dr [e{eq: Mislim da treba svim qudima koji su izbegli sa zapadnih srpskih teritorija obezbediti uslove za normalan ìvot, ali se onda postavqa pitawe: kako? To je problem kako? U uslovima finansijske nesta{ice, u uslovima velike socijalne bede i u Srbiji je sve vi{e qudi bez sredstava za elementarnu egzistenciju, a vlast objektivno nije tu pokazivala ni uspe{nost, ni preterano veliku brigu, ni sposobnost da se suo~i sa problemima. Voditeq: Zorica Joki} iz Temerina: U slu~aju da Srpska radikalna stranka dobije vlast, {ta }e da uradi na planu privatnih preduze}a, da se zarade zaposlenih u celosti ispla}uju preko Slu`be platnog prometa i predlaè da se to zakonski reguli{e i za topli obrok, regres i putne tro{kove? Dr [e{eq: Ako se to zakonski reguli{e i za regres, putne tro{kove i topli obrok, onda }e se kroz to obra~unavati doprinosi, ako oni sada iznose 110-120 odsto u odnosu na neto iznos i to je zaista veliki problem. I{li bismo na smawivawe doprinosa na plate. To moè vrlo jednostavno da se postigne, kako bi se izbegla potreba da privatne firme jedan deo te plate prijavquju; obi~no idu na minimalac, a ostatak onda ispla}uju u gotovom novcu, kako bi zaobi{li pla}awe doprinosa. Da je sre}e sve bi na{e firme bile privatne; mi smo za potpunu privatizaciju, ali na po{ten, otvoren, javan na~in u kome ne bi bilo ovakvih mu}ki i pronevera, kao {to se to radilo od 1990. godine naovamo. Bez privatne svojine nema nam izlaska iz ekonomske krize. Dru{tvena svojina je neprirodna, neistorijska kategorija. To je kardeqevska, komunisti~ka glupost. Voditeq: Slu{ateqka iz @abqa kaè da joj je sin poginuo kao va{ dobrovoqac, pomo} je dobila tek za april. Dr [e{eq: To je problem porodica palih boraca jer reìm tom pitawu ne posve}uje adekvatnu pa`wu. Ne znam da li je va{a slu{ateqka iz Temerina. Na{ Op{tinski odbor u Temerinu je pazio porodice palih boraca, a u @abqu mislim da je sada izvr{ena konsolidacija Srpske radikalne stranke, ranije smo imali problema. Morali smo da raspu{tamo op{tinsko rukovodstvo jer su tamo bili qudi koji nisu zasluìvali da se nazovu srpskim radikalima. Mislim da smo sada na dobrom putu da idemo u pravcu stabilizacije prilika u stranci i ja bih gospo|u uputio da ode u na{ Op{tinski odbor u @abqu, a tu }e i temerinski op{tinski odbor da se na|e pri ruci, da se pomogne, da se bar kod stranke obezbedi {to je wihova strana~ka obaveza. Propisali smo za sve na{e op{tinske odbore obavezu da se redovna pomo} upu}uje porodicama na{ih palih do222
brovoqaca, onoliko koliko moè da se uradi, ali svaki mesec, da se oseti da te porodice nisu prepu{tene same sebi, onoliko koliko stranka moè da im pomogne. Voditeq: Slu{alac iz Ba~kog Jarka pita: Kako bi re{ili problem Kosova? Dr [e{eq: Taj problem sam vi{e puta izlagao. Samo jednu stvar mogu sada da ponovim. Onog trenutka kada bi Albanci ~uli da je Srpska radikalna stranka pobedila na izborima, oko 200.000-300.000 bi odmah nagrnulo preko granice. Imamo kompletan program za Kosovo i Metohiju na 25 kucanih strana, mi bismo taj program proveli. Albanci koji nemaju dràvqanstvo Srbije i Jugoslavije, morali bi da odu. Zaveli bismo red na Kosovu, pravni poredak. Svi Albanci koji su lojalni dràvqani tako|e ne bi trebalo bilo ~ega da se boje, prema wima bismo bili po{teni, principijelni, konstruktivni, to je sasvim sigurno, a oni koji su od 6. aprila 1941. godine naovamo ilegalno iz Albanije u{li u Srbiju, ti }e morati nazad preko Prokletija. Zave{}emo red, ukinuti {vercerske kanale, trgovinu drogom, oru`jem, devizama i sli~no. Red }e se osetiti ba{ kao u zemunskoj op{tini. Voditeq: Slu{ateqka iz Temerina pita za va{e mi{qewe o Arkanu? Dr [e{eq: Arkan je politi~ka pro{lost. Arkan vi{e nema politi~ku stranku koja ne{to zna~i u politi~kom ìvotu. Odavno se ne pojavquje u politi~kom ìvotu. Smatram da sam ja zavr{io svoju bitku sa Arkanom i nema razloga da sada wega javno prozivam ako se on mesecima nije pojavio u javnosti. Voditeq: Vera iz ûruga pita; {ta da radi, wen sin ne moè u vojsku do 21 godine, a zbog toga ne moè da se zaposli. Dr [e{eq: To mi je malo ~udno da ne moè da se zaposli zato {to nije odsluìo vojsku jer zaposlewe ne zavisi od regulisawa vojne obaveze. Ne znam za{to ne moè pre 21 godine u vojsku, zna~i, nedostaju neki elementi da bih dao potpun odgovor. Voditeq: Branko Vojnovi}, pozdravqa dr [e{eqa i ima dva pitawa: Kako }e i}i privatizacija dru{tvenih i dràvnih preduze}a kada dràvu ~ini narod koji je stvorio kapital? Dr [e{eq: Velika je zabluda da narod stvara kapital. Na drugi na~in se stvara kapital, nekada moralnim, nekada nemoralnim sredstvima, ali se stvara. To je jedan prirodan proces, ume{niji ga stvaraju, nesposobniji nisu u stawu da ga stvore itd. Bitno je da se sve izvede kroz neke adekvatne zakonske formulacije, kroz zakonske normative. Zbog toga insistiramo na po{tenoj privatizaciji. Najboqa je privatizacija putem javne licitacije pa ko ponudi vi{e para. Tamo gde to nije mogu}e prodati putem javne licitacije, moè se i}i na raspodelu deonica radnicima. Bitno je samo da se zna ko je titular svojine. Tamo gde se ne zna ko je titular svojine dolazi do propadawa preduze}a, do propadawa dru{tvenog sektora. Tu se uvek neko iz privatnog sektora okoristi. Taj neko ko se okoristi je blizu vlasti. Dakle, {pekulacijama se ve} vr{i prelivawe dru{tvene svojine u privatnu, a mi bismo hteli da se to zakonom reguli{e, da to bude na jedan pravno ure|en na~in.
223
Voditeq: [ta }e biti sa novope~enim bogata{ima koji su se obogatili prelivawem dru{tvenog kapitala u privatne yepove posle 1990. godine i ranije? Dr [e{eq: Tu ne moè ni{ta da se uradi. Tamo gde se moè dokazati kriminal na osnovu sudske presude moè da se otme imovina, ali tamo gde se ne moè konkretan kriminal dokazati, tu se ni{ta ne moè uraditi. On je iskoristio prilike na trì{tu. Jedan nesposoban reìm je stvorio mogu}nost da se raznim pretumbacijama, nekada i {pekulacijama, postigne veliko bogatstvo i nema zakonskog osnova da mu se to oduzima. Reìm je kriv {to je to dozvolio. [ta posle da radite? ôvek iskoristio monopolski poloàj na trì{tu, ostvario je ekstra profit. Da smo imali pametan reìm, jednu dobro ure|enu dràvu, sve bi to bilo nemogu}e. Po{to nismo imali, znate, ne moè ~ovek, pojedinac biti kriv {to je dràva u lo{em stawu i ne moè zbog toga da ispa{ta. On je iskoristio neki povoqan trend na trì{tu i obogatio se, za~as se obogatio. To se de{ava svuda tamo gde je dràvna struktura trula. Voditeq: Kakva je procedura da se do|e do vas u Zemunu? pita slu{ateqka koja je nekada bila radikal i na papiru, ali je sada ostala radikal u srcu. Dr [e{eq: Imam sve ve}u navalu gra|ana i petkom primam do 3 sata no}u. Nedeqno primam po 150 qudi na osnovu tih prijava za razgovor sa mnom. ûjem da mi ve} sada zakazuju za jun mesec. Svaki petak do juna meseca je slu`ba popunila. Gra|ani dolaze, i oni kojima mogu pomo}i i oni kojima ne mogu pomo}i. Neki do|u samo da ih neko saslu{a. Moram da pokaèm strpqewe i posle kaèm ne mogu ni{ta, nije u mojoj nadle`nosti. Pone{to i pomognem, ono {to je u nadle`nosti Op{tine, kada mogu da pomognem onda sigurno pomognem. Odmah zaposlim te op{tinske slu`be da se problemi re{avaju i sli~no. Do|u qudi iz drugih op{tina, iz Kikinde su dolazili. Dolaze i sa Kosova, ali tamo ne mogu da pomognem, mogu da dam ponekada neki savet i to je sve. Voditeq: Savka iz Ba~kog Jarka ponovo vas pozdravqa i qubi 1.309 puta. Dr [e{eq: Nadam se da Savka nije udata, da me ne bi neki qubomorni mu` danas jurio, a ja vi{e nisam tako mlad da mogu brzo da uteknem. Voditeq: Mira iz Ba~kog Jarka pita kada se vra}ate iz Temerina da vas pozdrave u Ba~kom Jarku. Dr [e{eq: Posle ove emisije ima}emo jo{ jedan kratak sastanak sa op{tinskim rukodovstvom i vra}am se za Beograd. Voditeq: Babi} iz Ba~kog Jarka: Da li ste upoznati sa stawem poqoprivrednog preduze}a Petefi i {ta }e biti sa ovim preduze}em? Dr [e{eq: Konkretno sa unutra{wim stawem preduze}a Petefi nisam upoznat i ne bih mogao da kaèm {ta }e biti sa wima, a mislim da je perspektiva svih preduze}a privatizacija. Nema im opstanka bez privatizacije, bilo da je re~ o poqoprivredi, bilo da je re~ o industriji, sve mora da ide u privatizaciju. Jedino kada je u privatnoj svojini, ima {anse da opstane. Nema drugog na~ina da se opstane na trì{tu, da se izdrì konkurencija, da se ostvari profit i sli~no.
224
Voditeq:Za{to mnoge izbeglice imaju prednost pri zapo{qavawu od ovda{wih mladih qudi koji na birou ~ekaju po 4-5 godina? Dr [e{eq: Prvi put ~ujem da izbeglice negde imaju prednost prilikom zapo{qavawa. Zaista mi je to pitawe malo ~udno. Izbeglice su uglavnom u mnogo teèm poloàju, nego qudi koji su ovde ro|eni i ovde odavno ìve. Voditeq: Vule Rodi} postavqa pitawe: Gospodin Kasapovi}, biv{i predsednik Izvr{nog odbora, je dobio otpremninu kada je odlazio iz firme Deoni~arsko dru{tvo FKL, a sada se ponovo vratio u isti kolektiv. Dokle to tolerisati? Dr [e{eq: Ta firma FKL nema nikakve veze sa op{tinom, koliko ja znam. To je firma u dru{tvenoj svojini i deoni~arsko dru{tvo i op{tinska vlast tu ne bi mogla da intrveni{e. Ako ima elemenata krivi~nog dela, onda se podnosi krivi~na prijava. Kada neko ima negde uticaj moè mu se {to bi ono narod rekao. Nema na àlost institucionalnih mogu}nosti da se tako ne{to spre~i. Voditeq: Kako vam se zovu sinovi i kakvu muziku volite da slu{ate? Dr [e{eq: Imam tri sina koji se zovu Nikola, Aleksandar i Mihajlo, a volim da slu{am lepu muziku, bilo da je ozbiqna, zabavna, narodna, ono {to je lepo, {to prija uhu, to volim da slu{am. Voditeq: Koviqka Kohanac kaè da ima penziju 270 dinara, traìla je socijalnu pomo} koju nije dobila, a ima duplo ve}e tro{kove. Dr [e{eq: Ne znam kako sada da direktno odgovorim na to pitawe. Koliki je maksimum primawa za koji se ne daje socijalna pomo}? To bi trebalo da se vidi u op{tinskom Centru za socijalnu pomo}. Pretpostavqam da oni imaju neke kriterijume, a nekada je ~ovek o{te}en koji ima dinar - dva vi{e od onog wihovog maksimuma, pa mu onda uskrate pomo}, ako ima dinar - dva niè onda dobije pomo}. To su sve problemi sa kojima se susre}emo u praksi. Naravno, da niko ne moè sa 270 dinara da ìvi, niti moè sa 500 dinara da se ìvi, ~ak ni 1.000 dinara nije dovoqno da se ìvi. ôvek mora na razne na~ine da se dovija, da se snalazi. Takva nam je situacija. Mislim da su morali da odrede neki odre|eni iznos, jer centri za socijalnu pomo}, za socijalni rad, raspolaù sa veoma malim sumama novca, to je ono {to je sigurno. Voditeq: Drago iz Novog Sada pita: Da li }ete se kandidovati na predsedni~kim izborima u Srbiji i {ta }e biti u Srbiji posle demonstracija u Beogradu? Dr [e{eq: Nije nemogu}e da }u se kandidovati na tim predsedni~kim izborima, ali o tome }e odluku doneti Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke, mo`da i kongres stranke. Ako me kandiduju, onda idem na izbore kao kandidat za predsednika Republike. Sa svim àrom }u se angaòvati u toj kampawi. Ako na{ najvi{i strana~ki organ odredi nekog drugog za kandidata, onda }u u~initi sve {to je u mojoj mo}i da potpomognem wegovu kandidaturu. Posle demonstracija u Srbiji ne}e sve stvari biti iste kao {to su bile. Reìm Socijalisti~ke partije doìveo je teàk udarac. Od toga udraca on se nikada ne}e oporaviti, a ni koalicija Zajedno nije u sta225
wu da do|e na vlast vaninstitucionalnim putem. Imamo pred sobom izbore na kojima bi trebalo da se ta pitawa razre{e. Nadam se da }e krenuti stvari ka otopqavawu medija, ka pro{irewu medijskih sloboda, mogu}nosti izraàvawa, da }e se ukinuti taj reìmski levi~arski monopol nad dràvnim medijima. Voditeq: Bogdan iz Temerina pita: [ta mislite o qudima koji su za radikale govorili da su fa{isti i zlo~inci, a sada obavqaju zna~ajne funkcije u op{tini? Dr [e{eq: To su gluposti, znate, ti koji su nas optuìvali da smo fa{isti i zlo~inci nisu verovali u svoje optu`be niti je to nama mnogo smetalo. Ko se na kojoj funkciji nalazi, i da li }e tu ostati, zavisi samo od wegovih radnih sposobnosti, od wegovog po{tewa na tom radnom mestu, a ne od toga {ta je on nekada govorio o radikalima. Ba{ nas briga {ta su govorili o radikalima. [ta god da su o nama govorili, nisu nam uspeli napakostiti, nisu nam uspeli na{koditi. Na{a stranka se muwevitom brzinom razvija, {iri, popularnost u narodu raste i to je nama dovoqna satisfakcija. Niko nas ne moè uvrediti nazivaju}i nas da smo fa{isti i zlo~inci kada mi sami dobro znamo da nismo ni fa{isti, ni zlo~inci. Vre|a vas onaj ko vam kaè istinu, onda vas to zaboli, kada vas pogodi u neku slabu ta~ku. Onaj ko lupeta gluposti, moè bilo kakvu uvredu da prospe, ja se na to ne obazirem, idem daqe. Prema tome, mi ne}emo ni da se svetimo onima koji su se eksponirali napadaju}i Srpsku radikalnu stranku. Kod nas osvetoqubivosti nema. Spremni smo na saradwu sa svima u korist stanovnika op{tine Temerin, u korist Srbije i Savezne Republike Jugoslavije u celini. Ne rukovodimo se onim {to je neko nekada o nama rekao, niti se rukovodimo nekim ranijim me|ustrana~kim sporewima, sukobima. I daqe }emo se sporiti sa konkurencijom. Sve druge politi~ke stranke su za nas konkurencija. Dok wima ne smrkne, nama ne}e osvanuti. Dok wih ne potu~emo politi~ki, dok ih ne savladamo ,nama nema uspeha. Za wih isto vaì, dok mi ne padnemo sa vlasti, wima nema prosperiteta. Strana~ki sukobi treba da budu neprekidno aktuelni, jer to je su{tina demokratije. Ali mi ne smemo sada da se svetimo qudima zato {to su se eksponirali u tom me|ustrana~kom sukobu, pa nekada i preterivali u svojim optu`bama. Nekada su se i laìma sluìli. Sada da im se mi svetimo, da wihova deca ostanu bez hleba, ne pada nam ni na kraj pameti. Oni nemaju razloga da strepe, ukoliko ~asno i po{teno obavqaju svoj osnovni posao. Voditeq: [ta mislite o qudima koji su uloìli materijalno i moralno u Srpsku radikalnu stranku u temerinskoj op{tini, sada o tome niko ne vodi ra~una, za{to? Dr [e{eq: Malo mi je ~udno to pitawe. Svi qudi koji su ~lanovi Srpske radikalne stranke i koji su pomagali Srpsku radikalnu stranku, zadovoqni su {to su radikali osvojili vlast. Nadam se da niko nije materijalno pomagao Srpsku radikalnu stranku da bi nakon osvajawa vlasti izvla~io neku konkretnu materijalnu korist iz svega toga. Onda bi to bilo nemoralno i nama nikada takvi sponzori nisu ni trebali. U predizbornoj kampawi, unapred smo govorili da }e na{a vlast biti do
226
kraja po{tena, ~ista, moralna, da ne}e upasti ni u kakve kriminalne afere, ni u kakve malverzacije, da tu vlast ne}emo koristiti da bismo se li~no ili grupno bogatili, da bi se otimali o neko dru{tveno dobro, o neke op{tinske potencijale itd. Pona{amo se u skladu sa obe}awima koja smo narodu dali u kampawi. Voditeq: Da li je u interesu Srpske radikalne stranke da su na funkciji qudi, koji }e ve} sutra pre}i u redove drugih politi~kih partija? Dr [e{eq: Nije nama u interesu ako neko do|e na funkciju kao ~lan Srpske radikalne stranke, da sutra pre|e u neku drugu partiju. Imali smo veoma dobru kadrovsku selekciju u Srpskoj radikalnoj stranci i temerinskoj op{tini i smatram da takva opasnost jednostavno ne preti. Ako su na funkcijama neki qudi koji nisu srpski radikali, nego pripadnici drugih stranaka, ili nisu pripadnici nijedne stranke, pa imaju nameru da sutra prekosutra odu u ~lanstvo neke druge stranke, {to bi to nama smetalo. U to se ne me{amo. [to se ti~e srpskih radikala, uveren sam da imamo jedan veoma stabilan Op{tinski odbor, da su ti qudi na svom mestu i poverewe koje im je narod ukazao na izborima najboqe o tome svedo~i. Voditeq: Izbeglica koja ìvi u temerinskoj op{tini, prijavqena je u Novom Beogradu, pita da li ima mogu}nosti da se preseli u Zemun i da tamo zasnuje ìvot? Dr [e{eq: Ima mogu}nosti za sve izbeglice, samo mi nemamo {ta da ponudimo, nemamo radna mesta i nemamo stanove. Imamo te placeve za izbeglice po najniìm mogu}im cenama i mi }emo i}i u daqu parcelizaciju sve dok bude zainteresovanih da sami sebi obezbe|uju krov nad glavom, ukoliko imaju svoja sredstva za to. Drugih na~ina, naàlost, da pomognemo trenutno, nemamo. Voditeq: Marko \uri} iz Titela pita; Za{to je Srpska radikalna stranka za svoju slavu uzela 12. februar, da malo pojasnite slu{aocima. Dr [e{eq: Na{a krsna slava su Sveta tri Jerarha i to je Krsna slava koju je jo{ usvojila Radikalna stranka Nikole Pa{i}a. Sledimo tu tradiciju srpskih radikala iz pro{log veka, nastavqamo pa{i}evskim putem i bilo je sasvim prirodno da preuzmemo tu Krsnu slavu koju su slavili Pa{i}evi radikali. Voditeq: Izbeglica iz Ogulina pita: da li, kao izbeglica, moè postati ~lan Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: ^lanovi Srpske radikalne stranke mogu postati svi Srbi bez obzira gde ìve, bez obzira kakav imaju status, ~ije imaju dràvqanstvo. Ali, ~lanovi Srpske radikalne stranke mogu postati i lica drugih nacionalnosti ukoliko su dràvqani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Uop{te u tom slu~aju ne postavqamo pitawe wihove nacionalnosti. Voditeq: Kako ukinuti crno trì{te i za{to ne podnesu ostavke oni koji su obe}ali redovne penzije? Dr [e{eq: Oni koji su obe}ali redovne penzije opet su slagali, ali mi smo u kampawi i govorili narodu da }e oni slagati, tako da nas nisu nimalo iznenadili.
227
[to se ti~e crnog trì{ta, ono se moè ukinuti samo normalizacijom op{tih prilika u dru{tvu. Ne moète sada qudima ukidati mogu}nost da preko crnog trì{ta ostvare ne{to za svoju decu, da svoju decu nahrane. Qudi, ako su ostali bez radnih mesta, ako su na prinudnim odmorima i ako su godinama nezaposleni, onda moraju sami da se snalaze. Sasvim mi je razumqivo kada se snalaze. Moraju sada i neke {vercerske kanale da otvaraju, moraju nekako da nahrane gladna usta kod ku}e. Problem crnog trì{ta ne moè se razre{iti dok se ne oslobodimo ove duboke ekonomske krize i socijalne bede. Problem je u velikom me{etarewu na crnom trì{tu, mafija{ima koji zloupotrebqavaju svoj politi~ki poloàj u dràvi, koji organizuju {vercerske kanale za trgovinu cigaretama, naftom, oru`jem, drogom itd., a to su qudi koji su veoma bliski vrhovima vlasti i koriste privilegovani poloàj koji imaju i ogromno bogatstvo su stekli na takav na~in. Voditeq: Porodica [imonovi} vam ~estita na izboru za gradona~elnika Zemuna, pozdravqa vas i èli vam prijatan boravak u temerinskoj op{tini. [ta }e biti sa penzionerima koji neredovno primaju penzije, a moraju pla}ati ra~une za gas i kamatu na wih? Da li se moè uticati na to? Dr [e{eq: Mislim da bi javno preduze}e koje se bavi distribucijom gasa u Temerinu moglo da odredi i pla}awe tih obaveza u ratama za penzionere, za nezaposlene i za druge ugroène kategorije stanovnika. Ne mogu sada da traìm da se potpuno oslobode od pla}awa tih obaveza, jer bi onda preduze}e propalo i onda bi svi ostali bez gasa. Dakle, svi bi morali da pla}aju te svoje ra~une, ali da se na|e na~in da oni koji su ugroèni to pla}aju u ratama. Mislim da bi ta varijanta mogla da se provede kroz Javno preduze}e. Voditeq: Vujinovi} iz Temerina pita: Za{to su radikali u{li u koaliciju sa socijalistima, a vi ih ne volite? Dr [e{eq: Mislim da radikali nisu nigde u{li u koaliciju sa socijalistima. Radikali su i ovde, u Temerinu, osvojili ve}inu na izborima od 17. novembra i da su na osnovu toga formirali vlast. Da je ta vlast ve}inska radikalska, ali da tu vlast podupiru odbornici Grupe gra|ana, jedan odbornik Socijalisti~ke partije, a mi smo spremni i sa drugim strankama da razgovaramo o tome. U svakom slu~aju nama je bitno da je vlast u Temerinu radikalska i da provodi program Srpske radikalne stranke. Nikakav ugovor o koaliciji mi nismo sklapali, niti ta koalicija postoji, niti je predstavnik Socijalisti~ke partije u izvr{nim organima vlasti. Koliko ja znam, nije. Prema tome, koalicija ne postoji. U Zemunu imamo ukupno 55 odbornika, od tih 55 odbornika 33 su srpski radikali. Imamo komotnu ve}inu. Me|utim, kada su bili izbori za predsednika op{tine, ja sam imao 41 glas. Za mene je glasalo nekoliko socijalista, nekoliko ~lanova Demokratske stranke, predstavnik Demokratske stranke Srbije i nekoliko ~lanova Srpskog pokreta obnove. Imao sam 8 glasova vi{e nego {to ima radikala u Skup{tini op{tine. Qudi su glasali, glasawe je bilo tajno, li~no su imali poverewa u mene, bez obzira na me|ustrana~ke sporove i
228
dobio sam mnogo vi{e glasova nego {to radikala ima u Skup{tini op{tine. Kada imamo neka glasawa na Skup{tini op{tine, ina~e, mi imamo dobre predloge, skoro svi glasaju za te predloge. Vrlo retko neko glasa protiv. Trudimo se da nam predlozi budu {to boqi i da su u korist svih gra|ana op{tine Zemun. Nadam se da na{i radikali u Temerinu postupaju na isti na~in, nastoje da pridobiju i druge qude, pripadnike drugih stranaka za na{u politiku, kada iza|u sa dobrim predlozima koji su u korist svih gra|ana Temerina. Voditeq: Kada }e se Drvar~ani vratiti na svoja ogwi{ta? Dr [e{eq: Drvar~ani }e se vratiti na svoja ogwi{ta kada uspostavimo granicu Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica. Ne mogu ta~no da kaèm kada, ali sam ube|en da }emo to jednog dana posti}i. Kada bih mislio da vi{e nikada ne}emo imati tu granicu, ovog trenutka bih prestao da se bavim politikom. U politici me zadràva iskrena vera da }emo mi povratiti sve trenutno izgubqene srpske teritorije. Voditeq: [ta mislite o radnicima koji su zaposleni u privatnim preduze}ima, a nisu osigurani? Dr [e{eq: Smatram da je to jedna posebna vrsta kriminala, da svi vlasnici privatnih preduze}a moraju svojim radnicima obezbediti penzijsko i zdravstveno osigurawe, da moraju da vode ra~una i o wihovoj budu}nosti, o wihovoj socijalnoj sigurnosti. Naravno i reìm je tu mnogo kriv jer je preterao sa iznosima koji se izdvajaju iz plata. Iznosi su oko 110-120 odsto u odnosu na platu i onda na taj na~in prosto teraju privatnike da radnike zapo{qavaju na crno. Smatramo, da ti doprinosi na plate moraju biti bar prepolovqeni, da bi se dalo malo odu{ka, da bi se lak{e disalo, kako bi i ti privatnici, koji su tako|e u kriti~noj ekonomskoj situaciji, lak{e mogli da udovoqavaju svojim obavezama i da ne bi morali da zapo{qavaju na crno. Naravno, i radnici koji rade u privatnim firmama trebalo bi da se sindikalno organizuju i da se bore za svoje interese. Sindikalno organizovawe je jedna civilizacijska tekovina i ono mora biti prisutno i u dràvnom i u privatnom sektoru. Voditeq: Rade iz Temerina pita: [ta se moè u~initi da ne bude velikih raspona izme|u plata radnika i direktora, i kako spre~iti da se preduze}e jeftino ili yabe kupuje? Dr [e{eq: O tom pitawu privatizacije smo ve} razgovarali, i najboqi na~in prodaje preduze}a je javna licitacija, pa ko vi{e novca ponudi. Kada se izvr{i privatizacija, onda dràva ne sme da se me{a u to kolika je ~ija plata. Dràva mora da propi{e minimum, i tog minimuma moraju svi da se drè. Koliki }e biti raspon iznad tog minimuma, to je stvar svake privatne firme. [to se ti~e dràvnog sektora, Srpska radikalna stranka smatra da u dràvnim slu`bama raspon plata moè biti maksimalno 1:4 i mi smo to ve} primenili u zemunskoj op{tini. Najvi{a plata u zemunskoj op{tini je 2.000 dinara, a najnià plata 500 dinara i to kod nas funkcioni{e. Voditeq: Izbeglica iz Bosanskog Grahova pozdravqa dr [e{eqa i pita: Kakve su {anse za povratak u Grahovo?
229
Dr [e{eq: Isti je odgovor kao i ovaj {to sam dao slu{aocu koji je pitao za Drvar: kada se stvore uslovi da oslobodimo sve zapadne srpske zemqe, a uveren sam da }emo imati priliku da to uradimo. Voditeq: Da li moè da se nadoknadi imovina izbeglicama i na koji na~in? Dr [e{eq: To je stvar me|unarodnih ugovora, mislim da }e se jo{ dugo ~ekati da se to pitawe razre{i, tako da tu nisam u stawu da {irim neki la`ni optimizam. Voditeq: Gra|anka iz Temerina, sin joj je u vojsci na Kosovu pita: Kakvu ima sigurnost? Dr [e{eq: Mislim da ima poprili~nu sigurnost {to se ti~e sada{we situacije. Naravno, u~estali su teroristi~ki akti, ali takvih teroristi~kih akata ima i po beogradskim ulicama. Ne mislim da je mnogo ve}i stepen opasnosti za Srbe na Kosovu nego u nekom drugom delu, bar kako sada stvari stoje. Mislim da nekih razloga za strah trenutno nema. Voditeq: Radikali iz Vrbasa pozdravqaju dr [e{eqa i pitaju kada }e do}i u Vrbas? Dr [e{eq: Spreman sam kada mi tamo organizuju neku radio emisiju da do|em {to pre i da gostujem. Mi, radikali, koristimo ovaj zimski period kada ne moèmo da drìmo javne tribine i druge skupove, da preko lokalnih radio-televizijskih stanica kontaktiramo sa narodom, i ja sada putujem svuda gde mi se zakaù te emisije. Ve} sam bio u Ni{u, Obrenovcu, Trsteniku, u utorak idem u Uìce, Bajinu Ba{tu, Uì~ku Poègu, danas sam u Temerinu. Gde god budu postojale mogu}nosti, ja }u da idem. Voditeq: Desimir Igwi} iz [ajka{a pita: Da li }e radikali u~estvovati u radu Skup{tine ukoliko ne bude televizijskog prenosa, i {ta misli o Milo{evi}evom potezu o dono{ewu zakona o priznavawu izbora? Dr [e{eq: Sve dok nema direktnih televizijskih prenosa mi selektivno u~estvujemo u radu Skup{tine. Prvo sa~ekamo da socijalisti prikupe kvorum, nekada Skup{tina kasni po sat i po, dva sata dok oni ne napabir~e kvorum, onda u|emo, u~estvujemo u raspravi, èstoko kritikujemo wihove zakonske projekte i predloge drugih, a kada je glasawe, ne glasamo i ne ~inimo kvorum. Ne mogu ra~unati da }e radikali ~initi kvorum sve dok se ne vrate direktni televizijski prenosi. To je uslov od koga ne}emo odustati. Mislim da je taj zakonski predlog potpuno protivan Ustavu i pravnom poretku i Srpska radikalna stranka }e biti protiv toga. Postoji samo jedan na~in da se priznaju rezultati od 17. novembra, a to je da republi~ki javni tuìlac podnese vanredne pravne lekove pred Vrhovnim sudom Srbije, to su zahtev za za{titu zakonitosti i zahtev za obnovu postupka. Jedino tim vanrednim pravnim lekovima sud moè da uspostavi jedno realno stawe od 17. novembra, drugog na~ina jednostavno nema. Sve ovo drugo je ~iwewe novih gre{aka, novo gaèwe ustavnosti i zakonitosti. Voditeq: Ilija Vasi} iz Bosanskog Grahova, koji je izbeglica u Temerinu, pita kakva ima prava kao ratni vojni invalid, jer je prakti~no na ulici.
230
Dr [e{eq: Mislim da se svim ratnim vojnim invalidima priznaje status iako su izbeglice u pitawu. Naravno, priznavawe statusa ne zna~i da }e biti obezbe|eni i nov~ani iznosi koje dobijaju ratni vojni invalidi, a koji su veoma niski, bedni, mizerni i ne daju dovoqno sredstava za ìvot. Voditeq: Iz Temerina pitaju, da li vam je poznato da li }e biti ukinuti grani~ni prelazi? Dr [e{eq: Na koje grani~ne prelaze se misli? Voditeq: Ne stoji ta~no. Dr [e{eq: Ako misli na grani~ne prelaze prema Ma|arskoj, oni ne}e biti formalno ukidani. Me|utim, Srpska radikalna stranka se zalaè za maksimalnu liberalizaciju u grani~nom prometu sa Ma|arskom, Rumunijom i Bugarskom. Vize i ne postoje sa ovim zemqama, smatramo da tu treba i}i na to da se granica prelazi samo sa li~nom kartom. Spremni smo, ako do|emo na vlast, na maksimalnu liberalizaciju prelaska granice, mi smo, dakle, za {to boqe odnose sa Ma|arskom, Rumunijom i Bugarskom. Voditeq: Pozdrav od penzionerke Dragice. Vukovi} Radoslav vas pozdravqa i ~estita. Stana Ma~a, kojoj je poginuo dever, vas poziva da budete gost porodice Ma~a u @abqu. Dr [e{eq: Hvala na pozivu, ali nisam siguran da bih sada mogao obe}ati da }u poziv prihvatiti, jer zaista imam mnogo obaveza. Voditeq: Znamo da volite crkvu, da li ste krstili decu i ko je bio kum? Dr [e{eq: Jesam, krstio sam decu. Prvom sinu kum je Vuk Dra{kovi}, to je op{tepoznato, a sinove Aleksandra i Mihajla krstio je moj kum Novak Savi} iz Loznice. Voditeq: Izbeglica iz Temerina pita da li bi povoqno mogao da dobije plac u Zemunu iako je prijavqen u Temerinu? Dr [e{eq: Uop{te nismo postavqali pitawe gde je neki izbeglica prijavqen. Ukoliko je èleo da uzme plac u Zemunu, va`no je da ima samo regulisan izbegli~ki status, samo {to je taj konkurs sada zavr{en. Mo`da }e u ponedeqak biti produèno primawe zahteva, ali mi }emo i}i odmah na obnavqawe konkursa kada ovo zavr{imo. Sada se deset puta vi{e qudi prijavilo nego {to smo odredili parcela. Idemo na daqu parcelizaciju, bi}emo u tome uporni sve dok imamo raspoloìvog gra|evinskog zemqi{ta. Voditeq: Da li }e posle priznavawa izbornih rezultata prestati demonstracije opozicije i studenata? Dr [e{eq: To ne znam. To pitawe treba postaviti strankama iz koalicije Zajedno i liderima studentskog protesta, da li }e oni prestati ili ne}e prestati. Mene ~udi ova vlast kojoj to toliko smeta. Da sam ja na Milo{evi}evom mestu, javni protesti uop{te mi ne bi smetali, ne bih koristio policiju za wihovo suzbijawe, osim u slu~aju kada do|e do razbijawa, do napada na mirne prolaznike, gra|ane itd. Desilo se da policija nije reagovala kada je do{lo do razbijawa u Beogradu, a da je reagovala onda kada tog razbijawa nije bilo, {to govori da postoji velika konfuzija u glavama ~elnika reìma; oni, zapravo, ne znaju kako da iza|u iz ove situacije.
231
Voditeq: Da ste pozvani na bal Dru{tva srpsko-ma|arskog prijateqstva u Temerinu 22. februara, da li bi do{li? Dr [e{eq: Sa zadovoqstvom bih do{ao ukoliko zvani~no budem pozvan. Voditeq: Da li }e biti deqeni placevi izbeglicama u op{tini Temerin? Dr [e{eq: Mislim da }e biti i u op{tini Temerin, samo op{tina nema ba{ mnogo placeva koje bi mogla da deli. ûo sam obe}awe predsednika op{tine i radikalskog lidera iz Temerina, gospodina Bogoquba Zeca, da su ve} u pregovorima sa Komeserijatom za izbeglice oko podizawa 200 monta`nih ku}a za izbeglice i da }e za te monta`ne ku}e uspeti da dobjiju odgovaraju}e placeve od poqoprivrednog dobra, tako da na{a vlast i u Temerinu preduzima mere da se {to vi{e pomogne izbeglicama. Naravno, tih 200 monta`nih ku}a, iako ih obezbedimo, ne}e biti dovoqne da se re{e svi izbegli~ki problemi. Voditeq: Temerinac pita: Da li Karlobag i ostale granice vode izbeglice u Vojvodinu? Dr [e{eq: Nema odakle nove izbeglice da dovedu u Vojvodinu. Hrvati su mogli da isprazne skoro sve {to su ispraznili, jo{ im preostaje da prazne Isto~nu Slavoniju i Barawu ukoliko tamo{wi Srbi ne uspeju da sa~uvaju tu terioriju. Na{a koncepcija zapadnih granica nije donela ove izbeglice. Donela je proma{ena politika reìma iz Beograda, koji nije bio dovoqno uporan u ~uvawu onoga {to su Srbi ve} imali pod svojom kontrolom. Prakti~no smo ve} imali Karlobag Ogulin Karlovac Viroviticu, sa samo nekoliko kilometara mawe od toga, i da su radikali bili na vlasti, mi bi to sve sa~uvali, u to sam apsolutno ube|en. Voditeq: Marijana iz Novog Sada pita: kako postati ~lan Srpske radikalne stranke jer ima mnogo simpatizera radikala me|u wenim prijateqima. Dr [e{eq: Mogu da se obrate Op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke u Novom Sadu i da se u~lane. U svim mestima u Srbiji imamo op{tinske odbore koji neprekidno vr{e upis novih ~lanova. Voditeq: Da li moè sinovac da nasledi strininog oca? slu{ateqka Slavica sa ênaja. Dr [e{eq: Ne moè sinovac da nasledi strininog oca osim ukoliko mu strinin otac ostavi testamentom u nasledstvo svoju imovinu. Redovnim zakonskim putem nije mogu}e nasle|ivawe, jer strinin otac i sinovac nisu ni u kakvom srodstvu. Voditeq: Na kraju emisije, slu{aoci Radio Temerina voleli bi da ~uju vi{e pojedinosti o op{tini Zemun, o broju stanovnika, privrednom potencijalu, medijima, kulturi itd. Dr [e{eq: Po popisu iz 1991. godine Zemun je imao 180.000 stanovnika, sada ima vi{e od 250.000. U Zemunu se nalazi vi{e od 35.000 izbeglica, od toga je 25.000 registrovanih, ali ra~unamo da onih neregistrovanih ima bar jo{ 50 odsto. Zemun je jedna od najrazvijenijih op{tina na podru~ju cele Srbije, jedna od najve}ih op{tina i po povr{ini koju zauzima, i po broju stanovnika, i po ekonomskim potencijalima. Zemun je po232
stojao vekovima kao poseban, samostalan grad. Demografski i ekonomski razvoj u~inio je da se Zemun spoji sa Beogradom i da danas predstavqa jednu od beogradskih op{tina, {to Zemunu, u razvojnom smislu, ne smeta nego ~ak moè sluìti kao daqi podstrek. Voditeq: Privredni potencijal, mediji, kultura? Dr [e{eq: Ve} sam rekao da je po privrednom potencijalu Zemun jedna od najrazvijenijih op{tina. [to se medija ti~e, tu dosta zaostaje jer nema svoj radio, svoju televiziju. Trudimo se da to u najskorije vreme postignemo. Postoji list Zemunske novine, op{tinsko glasilo, mi smo sada pokrenuli novu seriju. Nadam se da }e gra|ani Temerina imati priliku da ih pro~itaju, mislim da su za to zainteresovani. Obezbedi}emo jednu koli~inu tih primeraka da se vidi i kroz te novine {ta se novo de{ava u Zemunu i kako Zemun postaje ogledna radikalska op{tina u Srbiji. [to se ti~e drugih listova postoje dva-tri privatna: Srem i Zemunski glasnik i oni povremeno izlaze. Voditeq: Sulejman Ugqanin je pobegao iz zemqe, a sada je savezni poslanik. Kako je to mogu}e? Dr [e{eq: Mogu}e je zato {to u na{oj zemqi nema modernog pravnog poretka. Olako se qudi gone i stavqaju na poternice, a olako se i skidaju sa tih poternica. Postavqa se pitawe: kada je gre{ka napravqena? Da li je gre{ka napravqena kada je za Sulejmanom Ugqaninom raspisana poternica ili je gre{ka napravqena kada je skinut sa poternice? U jednoj od ove dve varijante neko je morao da odgovara, ili onaj ko ga je ni krivog ni du`nog stavio na poternicu, ili onaj ko ga je sada skinuo sa poternice, a da nije ispitao uop{te uslove raspisivawa te iste poternice. Dakle, jednom je morala biti napravqena stra{na gre{ka za koju bi neko morao odgovarati. Voditeq: Dragana iz Vrbasa pita: [ta mislite o konfrontaciji koalicije Zajedno i Srpske radikalne stranke u Vrbasu? Dr [e{eq: Ta konfrontacija postoji svuda i ona je sasvim prirodna. Ako vlada koalicija Zajedno, onda mi radikali ne moèmo biti zadovoqni, kao {to nismo zadovoqni kada vladaju socijalisti. Zadovoqni smo jedino kada mi preuzmemo vlast. Dok wima ne omrkne, nama ne moè osvanuti. Dok wih politi~ki ne porazimo, mi ne moèmo do}i na vlast i to je sasvim prirodno. Napadamo ih snagom argumenata kada mi wih napadamo,. Kod nas mr`we nema. Kada mi napadamo reìm, stranke levog bloka, tako|e koristimo argumente, a ne svetimo se, niti pokazujemo mr`wu. Tako je isto i sa koalicijom Zajedno koja je za nas konkurencija. Ne moèmo mi pomagati konkurenciju. Na{ je ciq da rasturimo konkurenciju, a ne da joj pomaèmo i da je stabilizujemo. Voditeq: U prethodna dva sata odgovorili ste na sva pitawa slu{alaca Radio Temerina, da li biste hteli jo{ ne{to da dodate, da li ste ne{to hteli da kaète? Dr [e{eq: @elim da na{a nova radikalska vlast u Temerinu opravda poverewe koje su joj ukazali gra|ani Temerina. @elim da to bude uspe{na vlast, da na slede}im izborima osvojimo jo{ vi{e glasova.
233
@elim da Srpska radikalna stranka zadovoqi interese svih gra|ana Temerina, bez obzira na nacionalnost, pre svega imaju}i u vidu da u Temerinu ìve zajedno Srbi i Ma|ari i u wihovim odnosima nema nikakvih problema. Uveren sam da }e Srpska radikalna stranka biti jedan uspe{an most, koji }e jo{ boqe ìvotne uslove stvarati i za jedne i za druge, i da }e se u Temerinu ìveti mirnim, spokojnim ìvotom, da }e se i}i putem ekonomskog prosperiteta i socijalne pravde. Uveren sam da }e i sve izbeglice, koje su na{le svoj dom u Temerinu, biti {to pre prihva}ene i da }e biti integrisane u dru{tvo koje ovde postoji, da }e odnos i zate~enih Srba i Ma|ara prema izbeglicama biti isti, jer o~ekujem da i jedni i drugi pokaù solidarnost. Mislim da je do sada bila takva situacija, da nije bilo nikakve netrpeqivosti ni kod ovda{wih Ma|ara prema srpskim izbeglicama, da i oni razumeju situaciju u kojoj su se ti qudi na{li. Koliko sam informisan, mnogi Ma|ari su pruìli pomo} oko zbriwavawa izbeglica, oko obezbe|ewa hrane, uslova za sme{taj i svega ostaloga. Ma|arima koji su pokazali solidarnost, ovaj put u ime Srpske radikalne stranke odajem puno priznawe i zahvalnost. Voditeq: Zahvaqujem vam se na razgovoru i koristim priliku da vam ~estitam slavu Srpske radikalne stranke, naravno, sa èqom za {to boqu saradwu Zemuna i Temerina.
KO RE@IRA BLOKADU BEOGRADSKIH MOSTOVA?

Radio Bajina Ba{ta, 11. februar 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci Radio Bajine Ba{te, èlimo vam dobar dan. Utorak je, 11. februar 1997. godine. Kao {to ste ve} imali priliku da ~ujete na na{im talasima, najavili smo da }e dana{wi gost Otvorenog studija, na{ i va{ gost, naravno, biti predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. @elim vam dobar dan, dobrodo{licu u studio i u Bajinu Ba{tu, naravno. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: @elim da napomenem svim slu{aocima da je ovo kontakt emisija, da ukoliko imate pitawa za na{eg dana{weg gosta moète ih postaviti na telefon 851-968. Tema, kao i prethodnih otvorenih studija, je aktuelna situaicja u Srbiji, u Beogradu i u ostalim ve}im gradovima. Jo{ jednom èlim da pozdravim na{eg gosta, predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa i da mu poèlim dobrodo{licu u studio. Temu znate aktuelna politi~ka situacija. Dr [e{eq: Ve} duè vreme Srbija se nalazi u dubokoj politi~koj, ekonomskoj i socijalnoj krizi. [to se kriza vi{e produbqivala to je socijalisti~ki reìm bio nezaja`qiviji u realizaciji svojih uskih intresa, na {tetu interesa naroda i gra|ana u celini. Kako mu je autoritet opadao, promenom nacionalne politike i izdajom srpskih nacionalnih interesa, reìm je poku{ao nedostatak narodnog poverewa nadome234
stiti apsolutnom blokadom svih javnih medija i sputavawem bilo kakve demokratske politi~ke inicijative opozicije u javnom ìvotu Srbije. Reìm smo upozoravali kada su zavodili apsolutnu blokadu medija i ukidali direktne televizijske prenose, da oni jednostavno uni{tavaju demokratski politi~ki dijalog, su~eqavawe razli~itih politi~kih pozicija i ako nema demokratije i politi~kog ìvota u Narodnoj skup{tini, onda }e se taj politi~ki ìvot odvijati na ulici. Reìm je i{ao svojim putem. Socijalisti~ka partija i weni saveznici Jugoslovenska levica i Nova demokratija, uzimaju}i u svoje ruke sve medije, stvarali su la`nu sliku stvarnosti, a po{to ta la`na slika stvarnosti nije imala nikakve konkurencije, nikakve alternative, u jednom momentu ~elni qudi reìma su po~eli da veruju da je zaista istina ono {to su mediji pod wihovom kontrolom tvrdili da je istina. U tim samoobmanama u~vrstila ih je i situacija na saveznim izborima ove godine, jer u nedostatku bilo kakve ozbiqnije politi~ke kampawe u uslovima blokirawa opozicionih politi~kih stranaka, stranke levog bloka su osvojile komotnu ve}inu u Saveznoj skup{tini. Toliko su se hvalisale tom komotnom ve}inom u Saveznoj skup{tini, da je narodu u jednom trenutku puklo ne{to pred o~ima, i narod je, rekao bih, iz inata u drugom izbornom krugu lokalnih izbora glasao za kandidate koalicije Zajedno, a ne za kandidate levog bloka. Sada se postavqa pitawe: za{to ne i za Srpsku radikalnu stranku? Glasao je i za Srpsku radikalnu stranku, me|utim, na lokalne izbore smo iza{li po ve}inskom izbornom principu koji forsira prvu po snazi politi~ku formaciju, drugoj po snazi daje solidne {anse i skoro sve {anse uni{tava tre}oj po snazi. Po{to smo mi, radikali, na ovim izborima protiv sebe imali dve mo}ne koalicije: koaliciju levog bloka i koaliciju Zajedno, uprkos ~iwenici da smo imali veliki napredak u broju osvojenih glasova, ne{to smo lo{ije pro{li na lokalnom nivou. Narod nije glasao za koaliciju Zajedno zbog wihovog programa, ne zato {to veruje wenim liderima. Narod je glasao protiv socijalista i stranaka levog bloka. Reìm je o{amu}en rezultatima od 17. novembra, ubrzano po~eo da pravi pogre{ne poteze. Da sam bio na mestu Slobodana Milo{evi}a, hladno bih to primio, omogu}io bih opozicionim strankama da preuzmu lokalnu vlast u tim mestima u Srbiji gde su lokalnu vlast osvojili u drugom krugu. Da je Milo{evi} tako uradio, koalicija Zajedno bi se ve} raspala. Nemogu}e je zamisliti \in|i}a i Dra{kovi}a da vladaju u Beogradu. Poznajem ih obojicu, znam kakvi su me|usobni odnosi. Oni se me|usobno najvi{e mrze. I u drugim mestima u unutra{wosti Srbije, gde bi preuzeli vlast, vrlo brzo bi propali. Vidite to i na primeru Bajine Ba{te. Pokazali su se nesposobnima, nesposobnijima od socijalista i samo je pitawe dana kada }e ta vlast da propadne. Naravno, nama radikalima je ciq da {to pre propadne, mi bismo hteli vanredne izbore {to pre, jer su socijalisti politi~ki pali, doìveli su udarac od koga se nikada ne}e oporaviti. Koalicija Zajedno se kompromitovala no{ewem nema~kih i ameri~kih zastava, izazivawem uli~nih nereda i tu235
~a, nasrtawem na fizi~ki integritet qudi, uni{tavawem imovine, razbijawem po Beogradu i nekim drugim gradovima u Srbiji. Kompromitovala se nesposobno{}u da vlada jer tamo gde vladaju skoro uvek su gori od socijalista. Oni misle da treba za godinu-dve dana da nakradu onoliko koliko su socijalisti za 50 godina, odnosno komunisti, a to je u politici pogre{no. Voditeq: Kako ustvari gledate na proteste pristalica koalicije Zajedno i na protestne {etwe studenata? Dr [e{eq: Smatram da svi gra|ani, sve politi~ke partije imaju pravo na javne proteste. U principu, nemamo ni{ta protiv javnih protesta. Me|utim, tamo gde se mar{ira pod nema~kom ili ameri~kom zastavom, ja sam kategori~ki protiv i javno izraàvam svoje neslagawe. To je velika sramota za Srbiju. Protivnik sam svakog uli~nog nasiqa, a demonstracije koalicije Zajedno ni ovoga puta, izgleda, nisu uspele da pro|u bez nasiqa. Bilo je tu poziva na bombe, na pu{ke, razbijawe objekata po Beogradu. Jedan ~ovek je poginuo, mnogo qudi je povre|eno. To je ono sa ~ime se mi, radikali, ne slaèmo. Nikome ne sporimo pravo na uli~ne proteste, to je demokratsko pravo, demokratska tekovina, apsolutno smo protiv toga da Srbi ginu na beogradskim ulicama. Voditeq: Kako gledate na studente, po va{em mi{qewu, da li su oni izmanipulisani? Dr [e{eq: Izmanipulisani su sigurno. Mi, radikali, smo protiv toga da se strukovne demonstracije, strukovni protesti pretvaraju u politi~ke. Strukovni protesti moraju biti sindikalni po svom karakteru, da se bore za sindikalna prava. Podrào bih studentske demonstracije, da se studenti zalaù za boqe reìme studirawa, za boqe uslove {kolovawa, za boqe uslove sme{taja u studentskim domovina, boqu hranu u menzama, za boqe kredite i stipendije, ali da studenti postanu politi~ka partija, to je malo neprirodno. Ako èle, nemam ni{ta protiv, ali treba da se registruju kao politi~ka stranka, da iza|u na izbore, na izborima da osvoje adekvatan broj glasova, da pro|u cenzus pa da ih onda smatramo partnerom u politi~kim raspravama. Ovako, oni nama, radikalima, ne mogu biti partner. Drugo, ve}ina studenata je zbog zabave na beogradskim ulicama, to je vi{e nego sigurno. Onaj ko ih je izveo, sa wima manipuli{e, lideri su potkupqeni, u to nema nikakve sumwe, i ovog puta }e se desiti isto ono {to se desilo 1968., 1991., 1992. godine. Glavne studentske vo|e su se lepo obogatile, dobile su i pare iz inostranstva, uklopile se u establi{ment, pa ba{ ih briga za ovu studentsku sirotiwu koja se sada smrzava na ulicama. Oni }e biti izmanipulisani. Meseci prolaze, studenti fakulteta dru{tvenih nauka mo}i }e da nadoknade propu{teno, ali {ta }e da rade studenti medicinskog, elektrotehni~kog ili ma{inskog fakulteta oni }e izgubiti godinu. Roditeqi iz unutra{wosti {aqu ih u Beograd da studiraju, odvajaju od svojih usta da bi oni mogli da studiraju, a sada ih je neko izveo na ulice i gube vreme, neko ih je izveo da se smrzavaju na beogradskim ulicama, ne bi li Dra{kovi} i \in|i} osvojili vlast.
236
Voditeq: Jednom ste izjavili, ako gre{im, ispravite me, da su predstavnici studentskog protesta odlazili u Ameriku, ustvari, po uputstva iz Amerike i Nema~ke. Dr [e{eq: Kada su se oni vratili, mahali su tim uputstvima koja su dobili. To su qudi bez ikakvog morala, bez ikakvih eti~kih normi, zanemarqivi. Nikada od wih ni{ta ozbiqno ne}e ni postati, vide}ete. Ko }e se se}ati tog Du{ana Vasiqevi}a za nekih {est meseci ili godinu dana? Voditeq: Na samom po~etku razgovora pomenuli smo wihov uticaj, èlela bih da na tu va{u izjavu nadoveèm pitawe na{eg slu{aoca Dragana koji pita: Kako komentari{ete da RTS u svojim informativnim emisijama citira samo va{e izjave protiv koalicije Zajedno, a ne i protiv druge strane? Dr [e{eq: To se de{ava ve} nekoliko meseci. Svi moji javni nastupi su uravnoteèni. @estoko kritikujem sve stranke vladaju}eg levog bloka, ali i sve stranke koalicije Zajedno i nosioce wihove politike. Dràvni mediji iz mojih govora vade i objavquju samo ono {to je re~eno protiv koalicije Zajedno, a medije koje finansira SOROS i strane obave{tajne slu`be iz mojih govora redovno vade ono {to je protiv reìma, a izbacuju ono {to je protiv koalicije Zajedno. Naàlost, u na{oj zemqi nema slobodnih i objektivnih medija kroz koje bi se mogla saznati cela istina. Voditeq: Pre Bajine Ba{te bili ste u Uìcu. Gde planirate daqe? Dr [e{eq: Danas je bio zakazan i razgovor na kablovskoj televiziji u Uì~koj Poègi, ali su otkazali tu emisiju, jer su lokalne vo|e koalicije Zajedno zapretile da se emisija mora otkazati, zapretile su negativnim i neugodnim posledicama vlasniku te kablovske televizije. Voditeq: Da li ste jo{ negde imali neprijatnosti kada ste dolazili u gradove gde je sada koalicija Zajedno na vlasti? Dr [e{eq: Desilo se da su otkazali televizijsku emisiju na Televiziji Nais. U Aran|elovcu i Trsteniku dok je trajala emisija, do{li su i demonstrirali ispred zgrade, ali su oti{li pre kraja emisije tako da nije bilo nikakvih neprijatnosti. U Uìcu su poku{ali da me spre~e da u|em u radio stanicu. Naàlost, dvojica psihopata iz koalicije Zajedno su dobili po nosu, nije bilo drugog na~ina. @ao mi je {to je do toga do{lo, ali zasluìli su. Ono {to su traìli, to su i dobili. Posle ih je bilo 100-200 ispred radija, vikali su Ajde, ajde svi u napad, me|utim, niko ne smede da napadne. Voditeq: Da li ste do sada nai{li na pravi medij koji objavquje u celosti, koji ne pravi nikakve cenzure, da kaèm nezavisni mediji? Dr [e{eq: Moram da priznam, jedino kada su u pitawu lokalne radio i televizijske stanice. Ranije sam gostovao na va{oj radio stanici i nije bilo nikakve cenzure. Postoji jo{ izvestan broj radio i televizijskih stanica u Srbiji gde me nisu cenzurisali. Pove}ava se broj tih radio i televizijskih stanica na kojima se moè gostovati. Voditeq: Da li je do{lo do nekih promena? Dr [e{eq: Da. Pove}ava se taj broj, neka promena je o~igledna, ali desilo se i to da ima promene na dràvnoj televiziji. Tri godine nas,
237
srpskih radikala, uop{te nije bilo na dràvnoj televiziji. Glamo~aninovi policijski pla}enici su glumili da su pravi radikali itd. Sada nam daju informacije sa nekim istaknutim kontekstom. Boqe je da se pojavimo s vremena na vreme, jer se tri godine uop{te nismo pojavqivali, kao da ne postojimo. Voditeq: Da li u nekoj bliskoj budu}nosti vidite da }e se to izbalansirati? Dr [e{eq: Reìm jo{ nije svestan situacije u kojoj se na{ao. Ako postane svestan, brè }e se odvijati proces demokratizacije, a mislim da je ova godina prilika da se reìm socijalista i levog bloka Slobodana Milo{evi}a definitivno obori. Tu priliku daju republi~ki, predsedni~ki i parlamentarni izbori. Temeqito se spremamo za te izbore. Voditeq: Obavili smo ve} jedan segment razgovora, ukoliko ste se sada ukqu~ili, èlim da napomenem da je ovo kontakt emisija, telefon 851-968 je otvoren za sva va{a pitawa. Po{to je pitawa stvarno dosta, predlaèm da odmah po~nemo sa odgovorima na neka. Vesna iz Bajine Ba{te èli da gospodin [e{eq javno iskaè svoje mi{qewe o republi~kom poslaniku Srpske radikalne stranke, gospodinu Miroslavu Ne{kovi}u, s obzirom da je na na{im lokalnim medijima, na Radio Bajinoj Ba{ti, od strane ~lana Glavnog odbora op{tinskog odbora SPO-a saop{teno da se pri svojim posetama Bajinoj Ba{ti gospodin [e{eq u informativnim razgovorima vrlo pogrdno i bez ikakvog respekta izraàvao o politi~kim i qudskim kvalitetima gospodina Ne{kovi}a. U smislu adekvatne informisanosti na{ih sugra|ana smatram da je du`nost gospodina [e{eqa da d pravu informaciju, kako bi imali jasan uvid o ovim javno iznetim optu`bama na li~nost i celokupan rad gospodina Ne{kovi}a. Dr [e{eq: Nije prvi put da se aktivisti Srpskog pokreta obnove sluè najgorim mogu}im laìma i klevetama. Nije nimalo slu~ajno {to narod Srpski pokret obnove naziva Srpskim pokretom obmane. U toj politi~koj partiji sve je zasnovano na laìma. Dr Ne{kovi} je istaknuti ~lan Srpske radikalne stranke, veoma po{ten, ~astan i sposoban ~ovek. Srpska radikalna stranka se ponosi {to ima takve qude u svojim redovima. Srpska radikalna stranka nikada nikakvih problema nije imala sa dr Ne{kovi}em i nikada niko ko ne{to zna~i u Srpskoj radikalnoj stranci, nije ni{ta lo{e rekao na ra~un dr Ne{kovi}a. Voditeq: Jo{ jedno pitawe, Ra{ko iz Crkvina pita: Kakva je va{a saradwa sa Lukom Mitrovi}em, koga mi, gra|ani Bajine Ba{te, znamo kao jednog od è{}ih ~lanova Saveza komunista? Dr [e{eq: Saradwa sa Lukom Mitrovi}em je veoma dobra, to {to je nekada bio ~lan Saveza komunista nije ni{ta problemati~no. Nekada sam i ja bio ~lan. Sa 16 i po godina, uz logorsku vatru na radnoj akciji u Bawa Luci, primili su me u Savez komunista, na osnovu toga {to sam imao bukvalno krvave ùqeve na rukama. Va`no je da se Luka Mitrovi} nikada nije kompromitovao nikakvim ne~asnim radwama, dakle, da nema prqave ruke, a to {to je nekada u ìvotu bio ~lan Saveza komunista nije mu apsolutno nikakva smetwa. Na{ ciq je da pridobijemo sve ~asne i
238
po{tene qude pa makar i bili ~lanovi bilo koje druge politi~ke partije. Ne zameramo {to je neko u ono vreme bio u ~lanstvu tada vladaju}e partije kada znamo da smo ìveli u uslovima jedne stra{ne diktature koja je ispirala mozgove qudima, koja nam je nametala neki pogled na svet, jednoobrazano informisawe. Voditeq: Na koji na~in vi mislite da smenite socijaliste sa vlasti, a istovremeno da ne dozvolite da demokratska opozicija, koalicija Zajedno, do|e na vlast? Dr [e{eq: Prvo, demokratska opozicija i koalicija Zajedno su dve razli~ite stvari, udaqene kao nebo i zemqa. Koalicija Zajedno nikada nije bila demokratska opozicija jer kod wih nema nikakve demokratije. Pogledajte kakvi su wihovi strana~ki kongresi, wihove strana~ke skup{tine. Na posledwim izborima Vuk Dra{kovi} je izabran za predsednika, a nije imao protivkandidata. \in|i} je izabran za predsednika, a nije imao protivkandidata. Ko{tunica je izabran za predsednika, a nije imao protivkandidata. Tako je isto i kod socijalista, naravno. Milo{evi} je izabran za predsednika, a nije imao ni protivkandidata, niti se vodila diskusija na kongresu. Jedino kod nas, srpskih radikala, kada su strana~ki izbori, lista je puna imena najzna~ajnijih strana~kih aktivista, pa se tajnim glasawem bira i predsednik i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke. Na{om unutra{wom demokratijom svedo~imo da se borimo za pravo demokratsko dru{tvo. Politi~ke partije u kojima nema unutra{we demokratije, a toga nema ni u Spskom pokretu obnove niti u Demokratskoj stranci, ne mogu biti garancija Srbiji da }e biti demokratska pod wihovom vla{}u. Uostalom, Vuk Dra{kovi} nije ni pravi predsednik Srpskog pokreta obnove, wegova supruga Danica Dra{kovi} je glavni gazda, glavni {ef i Srpskog pokreta obnove i koalicije Zajedno. Voditeq: Da ste na vlasti, da li biste mewali zakon o zabrani {trajka prosvetnih radnika i zakon dat direktorima {kole? Dr [e{eq: Ne postoji zakon o zabrani {trajka prosvetnih radnika, postoji zakon koji omogu}ava {trajkove prosvetnim radnicima, ali ih obavezuje da drè odre|eni minimum nastave. Mislim da je to ograni~ewe u zakonu savim nepotrebno, jer i prosvetni radnici moraju imati sva radni~ka prava kao i ostali zaposleni. [to se ti~e {trajka prosvetnih radnika, Srpska radikalna stranka taj {trajk podràva, smatramo da su wihovi zahtevi sindikalne prirode, socijalni, da im je zaista bedan i uàsan socijalni poloàj. Reìm mora pod hitno da ispravqa takvu situaciju. Voditeq: Ovo pitawe je postavio Milan Petrovi} sada ne znam koliko }e vam biti jasno: Da li su vam u ìvotu zar|ale ka{ike? Dr [e{eq: Ima po neka ka{ika koja je zar|ala, neka koja nije zar|ala, ali sve su ka{ike dobre kada se pametno upotrebe. Voditeq: Mira vas pita: [ta mislite o nezaposlenosti, dugomese~nom neprimawu li~nih dohodaka i omladini koja nema perspektivu za zapo{qavawe? Stvorilo se stawe da ne mogu ni roditeqi ni deca da rade. Moè li da se uti~e na zakon dat direktorima, u smislu samovla{}a?
239
Dr [e{eq: Mislim da mi moramo pod hitno da promenimo vlast u Srbiji, ali ne tako {to bi umesto socijalista i levog bloka do{li jo{ gori od wih, kao {to je koalicija Zajedno. Jedina prava perspektivna vlast je vlast Srpske radikalne stranke. Nu`na je hitna i temeqita privatizacija, jer bez privatizacije nema nam izlaska iz ekonomske krize. Dru{tvena svojina sluì samo kao tlo za razne pqa~ke i pronevere qudi iz reìmskog establi{menta. Voditeq: Zorica vas pita: Da li je sramota u Beogradu primiti Le Pena, kada je on u Parizu izlupao Srpski kulturni centar i koji je bio, ustvari, na strani muslimana i Hrvata? Dr [e{eq: Le Pen nije izlupao Srpski kulturni centar u Parizu. Jednostavno, nije istina. Le Pen nikada u svom ìvotu ni jedne ru`ne re~i nije rekao protiv srpskog naroda, a Le Penov Nacionalni front Francuske je jedina politi~ka partija u Francuskoj koja se javno suprotstavila u~e{}u Francuske u operacijama u Bosni i Hercegovini; Le Penov Nacionalni front Francuske je jedina francuska politi~ka stranka koja se javno suprotstavila u~e{}u francuske avijacije u bombardovawu Republike Srpske. Veoma je va`no da to javnost zna. Hoh{tapleri iz koalicije Zajedno tvrde da je Le Pen fa{ista, da je ovakav, da je onakav. Nekada su ga i na{i reìmski mediji tako nazivali kada su wegovi najbliì saradnici pro{li put dolazili u Beograd. Mi, radikali, smo ponosni na prijateqstvo sa @an Mari Le Penom, uostalom, mi u svetu stvaramo prijateqe, a ne idemo i ne kle~imo na kolenima poput ovih drugih pred srpskim neprijateqima. Vuk Dra{kovi} i Zoran \in|i}, dovodili su najgore srpske neprijateqe u Beograd: Glicmana, Levija, Langa, one koji su traìli bombardovawe Beograda. Sluè im, sa wima zajedno vode krsta{ki rat protiv srpskog naroda. To je prava srpska nacionalna sramota. [to se ti~e Le Pena, on je protiv toga da Francusku preplavi azijatsko ili afri~ko more, on se suprotstavqa ilegalnom ulasku Afrikanaca i drugih prekomorskih stranaca u Francusku. U Beogradu je dao izjavu da nema ni{ta protiv ervopskih radnika i evropskih emigranata. On je protiv toga da Arapi i crnci preuzmu celu Francusku, a ve} ih ima na milione koji su ilegalno u{li; ve} su neki francuski gradovi postali ve}inski muslimanski, a mi znamo kakva je kuga taj islam i znamo da se Francuska mora braniti i moè se odbraniti samo politikom koju vodi Nacionalni front Francuske, koju vodi Le Pen. Voditeq: Marko pita: Da li je u redu {to su profesionalne ubice u uniformama policije divqa~ki premlatile po{tene qude na beogradskim ulicama? Dr [e{eq: Smatram da je do{lo do pogre{ne upotrebe policije u ovim demonstracijama. Kada su demonstranti razbijali po Beogradu policije nigde nije bilo, a kada su demonstracije imale miran tok, Milo{evi} je slao policajce da u besmislenim dugim kordonima stoje na ulici. Jedna stvar se mora priznati da je prvo nasiqe primeweno od strane koalicije Zajedno, prvi poziv na nasiqe, ~uvene izjave Danice Dra{kovi} o bombama, pu{kama, prva razbijawa itd. Kada su socijalisti dr240
àli taj nesre}ni kontramiting, Dra{kovi} je dan ranije dao naloge kako da se socijalisti~ki demonstranti opkoqavaju, sa kojih strana i sve ostalo. Nije nama ciq da branimo reìm, ali ne sme se zaboraviti da je prvo nasiqe izazvala koalicija Zajedno. Nije to wima prvi put; 1991. i 1993. godine oni su izazivali nasiqe i pogibije qudi na beogradskim ulicama. Voditeq: Protesti traju ve} 80 i nekoliko dana, po vama, koliko }e to jo{ da traje, da li ima izgleda da se okon~a? Dr [e{eq: Ne znam. Ne bih ulazio u takve prognoze, ali o~igledno da reìm Slobodana Milo{evi}a nije svestan situacije u kojoj se Srbija na{la, u kojoj se reìm na{ao i povla~e sve pogre{ne poteze. Jedan od tih pogre{nih poteza je taj lex specialis, kojim se dovodi u pitawe kompletan ustavni poredak. Umesto da se ispita kako je do{lo do otimawa izbornih rezultata, da se krivci kazne, da republi~ki javni tuìlac Vrhovnom sudu Srbije podnese vanredne pravne lekove da se priznaju rezultati od 17. novembra, reìm ide iz gre{ke u gre{ku i tako stvara ogor~ewe u javnom mwewu. Na ulicama je mnogo qudi koji nisu za koaliciju Zajedno, ali su protiv reìma, koji je dosadio, a koalicija Zajedno to zloupotrebqava, sluè}i Amerikancima i Nemcima. Voditeq: Da li se zadovoqavate sa vla{}u u Zemunu ili imate neke zamerice sa kumom, pa zato idete kontra opoziciji? Dr [e{eq: Ne zadovoqavam se vla{}u u Zemunu koji je za nas, radikale, samo ogledna op{tina. Na zemunskom primeru pokazujemo kako }e to izgledati sutra kada budemo vladali celom Srbijom. Na{ ciq je da osvojimo vlast u celoj Srbiji i svim srpskim zemqama. [to se ti~e Vuka Dra{kovi}a, ja sa wim kao sa kumom nemam nikakvih nere{enih li~nih ra~una. Ne slaèm se sa politikom wegove stranke i wegovom li~nom, koja je izdajni~ka u odnosu na srpski narod. Wegova politika o~igledno je izdajni~ka, a to se svakim danom sve vi{e dokazuje, on vi{e i ne krije da je ameri~ki ~ovek. Voditeq: Zoran Ili} pita: Gde ste ostavili glogov kolac kojim ste mahali ispred Ku}e cve}a 1992. godine? Dr [e{eq: Posle tog mitinga neki ~ovek je odneo glogov kolac, ali glogov kolac je zaboden. Simboli~no smo sru{ili Titov kult. Napao sam Tita onda kada je to bilo opasno, kada se zbog toga i{lo u zatvor, kada su mi kwige zabrawivali, kada sam bez posla ostajao itd. Sada kada Tita napadaju oni koji su ga do ju~e od mene èstoko branili, ja vi{e nemam nikakvih razloga da se bavim Titom. Kada mi, radikali, do|emo na vlast, to }e pitawe re{iti sanitarna inspekcija, ukloni}e wegov grob i gotovo. Voditeq: Pe|a pita: Kako bi po va{em vi|ewu tekla i izgledala privatizacija? Kako bi povratili pokradene pare? Dr [e{eq: Kqu~ni na~in privatizacije morao bi biti prodaja putem javne licitacije, pa ko vi{e novca ponudi. Na taj na~in bi se mogle prodati one najprimamqivije, najboqe fabrike i drugi pogoni, a taj novac bi se onda mogao rasporediti u fondove penzijskog osigurawa, zdravstvene za{tite, {kolstva i tamo gde je novac sada najpotrebniji. Ono
241
{to ne moè da se privatizuje prodajom putem javne licitacije moralo bi se privatizovati podelom akcija radnicima. To su dakle ta dva kqu~na na~ina. [to se ti~e povratka {tedwe, da li je slu{alac mislio na staru deviznu {tedwu? Voditeq: Da. Na staru deviznu {tedwu. Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa se moè vratiti iskqu~ivo prodajom dràvne imovine. Nekoliko godina se ve} zalaèmo za taj koncept. Dràva ima mnogo placeva, mnogo zidanih objekata, mnogo turisti~kih objekata koji bi se mogli prodati da bi se izmirile devizne {tedi{e. Taj dug dràva mora jednom vratiti, kad-tad. Voditeq: Mira vas pita: Da li se vi stidite {to ste zajedno sa socijalistima izglasali da pla}amo pretplatu za televiziju uz ra~un za elektri~nu energiju kada je uop{te i ne gledamo? Dr [e{eq: Nemam apsolutno nikakvih razloga da se stidim. Ta taksa za televizijske prijemnike postojala je i ranije, a 1993. godine izglasan je jedan dobar zakon da se taksa ne pla}a radom inkasanata od vrata do vrata nego da se pla}a kroz ra~un za elektri~nu energiju. To je samo po sebi velika u{teda. Iznos koji se tada pla}ao bio je mawi od jednog dana{weg dinara i nije problem u na~inu pla}awa, ta taksa kod nas postoji od kada postoji i televizija, postoji i u najve}em broju evropskih zemaqa i u skoro svim zemqama. Problem predstavqa iznos takse. To je nekada bio bezna~ajan iznos, ali su cele 1994., 1995. i 1996. godine socijalisti neprekidno pove}avali cenu struje i visinu takse. Danas se pla}a previ{e i to je ono {to je problem, nekih 20 dinara vaqda, to je ono {to je problem, a nije problem kako se pla}a. Voditeq: Bojana pita: Da li vas je sramota da pri~ate to {to pri~ate, da su studenti i{li u Ameriku da traè insturkcije za nastavak demonstracija? Dr [e{eq: To je istina. [ta }e ovaj Du{an Vasiqevi} tamo na Klintonovoj promociji? [ta }e tamo po tim ameri~kim dràvnim institucijama? Videli ste kakve mu savete daje onaj ameri~ki senator: da treba da prodru u vojsku, da vojsku izvedu na ulice i sli~no. Trebali bi da se stide ti studenti. [to bih se ja stideo {to govorim istinu? Istina je u ovom slu~aju neprikosnovena i udara direktno u ~elo. Voditeq: Da li po va{em mi{qewu ima nekih zajedni~kih ta~aka izme|u protesta studenata i gra|ana u Sofiji i Beogradu? Dr [e{eq: Ima. Isti su glavni inspiratori. Amerikanci i Nemci su i u jednim i u drugim glavni inspiratori. Voditeq: Advokat Jagodi} vas pita: Da li znate da ste izjavom u 14.10 ~asova o hoh{taplerima iz koalicije Zajedno po~inili krivi~no delo po ~lanu 93 Krivi~nog zakona Republike Srbije? Dr [e{eq: Taj je advokat toliko glup da mu na pitawe ne vredi ni odgovarati. Eto, ja tom glupom advokatu bacam izazov u lice, pa neka me on tuì. Kada takva budala moè da se bavi advokaturom, jadni su wegovi potencijalni klijenti. Kako taj moè da zastupa na sudu, da bog sa~uva. Pozvao bih sve wegove klijente da odmah traè da im vrati novac nazad. Takav ih nikada nije bio u stawu ozbiqno zastupati.
242
Voditeq: Jedna konstatacija, Marina se javila i kaè: Fascinirana sam va{im demokratskim pona{awem i izraàvawem, ne dao bog jedan dan va{e vladavine. Dr [e{eq: Ne jedan dan, sledi vam 100 godina radikalske vladavine, vrlo brzo. Voditeq: Mi}a Markovi} pita: Kada }e dr [e{eq po~eti da vodi pametnu politiku, a ne da napada koaliciju Zajedno, \in|i}a, Vuka i ostale? Dr [e{eq: Najboqi dokaz da je moja politika pametna je ~iwenica da je Srpska radikalna stranka na ovim izborima dobila 30 odsto glasova vi{e nego na prethodnim izborima iz 1993. godine, za 200.000 glasova imamo vi{e. Da je Dra{kovi}eva i \in|i}eva politika proma{ena, najboqi je dokaz ~iwenica da su sve stranke iz koalicije Zajedno na izborima 1993. godine imale 1.500.000 glasova, a sada su u novembru imale nepun milion. Oni su za tre}inu glasova mawe dobili, a mi za tre}inu vi{e. Voditeq: Anonimni slu{alac pita: Kada }ete do}i da pro~e{qate Bajinu Ba{tu, kao {to ste pro~e{qali Zemun? Dr [e{eq: Kada osvojimo vlast na lokalnim izborima u Bajinoj Ba{ti, a nadam se da }e to biti ve} na slede}im izborima. Iskreno verujem da }emo imati vanredne lokalne izbore, jer }e se pokazati svuda gde je koalicija Zajedno preuzela vlast, da je nesposobna da tu vlast odrì. Ste}i }e se uslovi. Ako mi, radikali, pobedimo sada na republi~kim izborima, odmah }emo zakazati u celoj Srbiji vanredne lokalne izbore, imamo na to zakonsko pravo. Predsednik Narodne skup{tine, radikal, zakaza}e te izbore. Mislim da }e to biti na{ definitivni obra~un i sa Socijalisti~kom partijom, i levim blokom, i sa koalicijom Zajedno. Voditeq: Milan Petrovi} kaè: Kaète da ste protiv nasiqa, a sada se hvalite da su u Uìcu dvojica dobila po nosu. Da li je to, po vama, demokratija? Dr [e{eq: Oni su mene napali. Onaj ko me napadne, taj mora da dobije po nosu, to je demokratija. [ta mislite, ja da pustim da me udaraju, ne pada mi na pamet. Onaj ko mene napadne taj dobije po nosu i to je naj~istija demokratija. Demokratija u naj~istijem vidu. Voditeq: Ponovo pitawe advokata Jagodi}a: Da li vi imate zdravstvenih problema ili ne? Dr [e{eq: Imam zdravstvenih problema kada vidim tako glupe advokate, sav se najeìm. Voditeq: Sada bih htela da pro~itam jednu vest koju smo danas objavili, naime, predsednik Skup{tine Dragan Tomi} je pro~itao jutros odluku Administrativnog odbora da je ôvi}u prestao mandat. @elite li ne{to da kaète u vezi toga? Dr [e{eq: ôvi}u je prestao mandat, nije vi{e ~lan Socijalisti~ke partije i to je u redu. ôvi} je poku{ao da zadrì mandat, pokajao se {to je svojevremeno potpisao blanko ostavku. Vidite kakav je to pokvarewak. Kada je potpisivao blanko ostavku, mislio je da }e se to na nekog drugog odnositi. Nije mu bilo ni na kraj pameti da bi se to moglo pro243
tiv wega jednog dana iskoristiti. Sada kada je to kori{}eno protiv wega, sada bi on da povu~e tu ostavku, a ne moè da se povu~e. Vidite kako je to ~ovek bez morala, bez karaktera. Umesto da ~asno kaè: jeste, potpisao sam blanko ostavku, odlazim i gotovo. Nije problem {to je ôvi} prestao da bude poslanik, nego je problem {to socijalisti jedan kriterijum imaju za svoje poslanike, a na{e radikalske odmetnute poslanike i daqe drè u Narodnoj skup{tini, jer su im oni potrebni zbog glasawa. Neprekidno traìmo da nam se vrate mandati. Oteli su nam ~etiri poslani~ka mandata i jedan ili dva poslani~ka mandata Demokratskoj stranci, Radulovi} i Simonovi}. Dakle, u slu~aju kada je re~ o socijalisti~kim poslanicima, odmah uzimaju mandate i ôvi}u, i Kozba{i}ki, i Vu~eli}u, i {ta ja znam koliko ih je sve bilo tamo. Kada je re~ o opozicionim strankama, onda ne primewuju zakon, nego opozicionim strankama otimaju poslani~ke mandate. Voditeq: Po va{em mi{qewu, {ta i kako daqe? [ta radi, ustvari, Srpska radikalna stranka da bi nam bilo boqe? Dr [e{eq: Poku{avamo narodu pokazati da smo mi jedina prava opcija, jedina prihvatqiva varijanta. Iznosimo sve argumente protiv Socijalisti~ke partije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije, protiv Slobodana Milo{evi}a i wegovog vladaju}eg politi~kog bloka. Iznosimo sve argumente protiv koalicije Zajedno i poku{avamo da ubedimo narod da na slede}im izborima nama ukaè ve}insko poverewe, jer jedino se tada ne}e razo~arati. Voditeq: Javila se Kristina iz Bajine Ba{te, koja pita za borca koji je bio u Glavnom {tabu za odbranu Barawe, Prva brigada i posebna jedinica milicije u Krajini. Sa 26 godina je poginuo i sahrawen u Belom Manastiru. Kojoj instituciji sistema da se obrati majka poginulog borca za porodi~nu invalidninu? Dr [e{eq: Uglavnom je ve}ina porodica palih boraca regulisala to pravo na porodi~nu invalidninu, ne znam za{to ta gospo|a nije bila u stawu. Mogla bi da se obrati Op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke, pa da joj pomognu savetom kako da se to uradi, jer ne mogu da u|em u konkretan problem, nemam dovoqno podataka. Kada je re~ o na{im palim dobrovoqcima, svi su regulisali to pravo, ali je problem {to su mali mese~ni iznosi koji se dobijaju na osnovu tog prava i {to ti nov~ani iznosi kasne po nekoliko meseci. Problem je u bednom poloàju qudi koji su regulisali ta prava na porodi~nu invalidninu, penziju, li~nu invalidninu itd. Voditeq: Kristina jo{ pita: Da li u Zemunu moè kupiti nov stan sa u~e{}em od 50 odsto, a drugih 50 odsto da bude dugogodi{wi kredit stavqawem hipoteke na stan ili postoji varijanta da ceo stan ostane u vlasni{tvu Op{tine nakon wene smrti. Dr [e{eq: Ta varijanta nije mogu}a, jer Op{tina u Zemunu nema ni jednog jedinog stana na raspolagawu, ali sada smo po~eli da parceli{emo i da dodequjemo placeve za individualnu stambenu izgradwu po najniìm mogu}im cenama, 30 dinara po 1m2. Imamo u Ugrinovcima za izbeglice, 15 dinara po 1m2. Na{ ciq je da se bar onim qudima koji imaju ne{to malo
244
novca omogu}i da zidaju. Boqe da zidaju nego da taj novac negde leì u slamaricama. Ra~unamo kada oni po~nu da zidaju, da }e svako od wih zaposliti po dva-tri radnika, pa da }e jo{ neko imati koristi od toga. Tro{i se gra|evinski materijal, pa zarade i fabrike koje proizvode gra|evinski materijal. Najgore je kada sve stoji, kada niko ni{ta ne radi. Dakle, idemo na jedno smi{qeno podsticawe individualne stambene izgradwe i idemo na podsticawe privredne izgradwe. Voditeq: [ta mislite o protestima u Bajinoj Ba{ti, recimo, u unutra{wosti Srbije, koji su ustvari jedna vrsta podr{ke protestima u Beogradu? Dr [e{eq: ûdi me da koalicija Zajedno, tamo gde je osvojila vlast, drì demonstracije. Ako je podr{ka protestima u Beogradu, onda treba wihovi aktivisti da idu u Beograd. Ovako se de{ava ne{to glupo, ne{to neshvatqivo, da oni blokiraju gradove u kojima vladaju. Umesto konkretno da se dokaù kao dobri funkcioneri op{tinske vlasti, da se dokaù kao uspe{na vlast, oni blokiraju gradove u kojima ìve. Nemam ba{ podatke kako je to bilo u Bajinoj Ba{ti, ali predsednik Op{tine u Kragujevcu na ~elu je demonstracija i on li~no blokira grad u kome ìvi i u kome je predsednik Op{tine. To ne mogu da razumem. Takve stvari se de{avaju u â~ku, Uìcu. Reìm u â~ku uop{te nije osporavao pobedu koaliciji Zajedno. Ne znam sada kakvi su wihovi zahtevi kada demonstriraju sami protiv sebe. Va{i iz Bajine Ba{te na demonstracijama, sami protiv sebe demonstriraju. Zapravo, oni se boje vlasti koju su osvojili; oni ne znaju kako da vladaju. Oni bi samo da se de{ava neki haos, da se de{ava ne{to na ulicama, po oruk sistemu, samo neka galama i sli~no. Kada treba zasukati rukave, kada treba konkretno raditi, oni nisu u stawu. Voditeq: Da li to zna~i da su i gra|ani Bajine Ba{te, koji idu na proteste, izmanipulisani? Dr [e{eq: Znate {ta, ja ne bih rekao da su izmanipulisani oni koji idu na protestne skupove, to je wihovo pravo. Koliko sam ja ~uo, ti protestni skupovi u Bajinoj Ba{ti su mirni, nije bilo nikakvog nasiqa. [to bih ja bio protiv tih protestnih skupova? Ovo pitawe razmatram ~isto koncepcijski, {ta oni èle posti}i? Voditeq: Da. Dr [e{eq: To mi je onda sumwivo, to mi je problemati~no. Voditeq: Gra|ani koji u~estvuju ne znaju, ne shvataju svrhu... Dr [e{eq: Neka ne shvataju, wihovo je pravo da iza|u i na one proteste koje ne shvataju. Bitno je da nema nasiqa, da nema razbijawa. Treba da vode ra~una da su ve} malo dosadili narodu. Te stalne lupwave, ti stalni zvi`duci i tako, {to na{ narod kaè zasvirati pa za pojas zadenuti. To ve} prelazi u dosadu, smeta mnogim qudima, i to onda postiè kontraefekat. Voditeq: Pitawa stalno stiù u velikom broju i mi se trudimo da odgovorimo na sva. Slu{ateqka koja nije stigla da se predstavi, pozdravqa na{eg gosta i poru~uje da je najiskreniji i najpo{teniji ~ovek. Pitawe je postavila Branka Mari}: Da li u zemunskoj op{tini {trajkuju, {etaju i da li rade {kole i fakulteti? Rekli ste da podràvate protest prosvetnih radnika.
245
Dr [e{eq: [kole i u zemunskoj op{tini {trajkuju, i mi to podràvamo, i smatramo da }e Ministarstvo prosvete morati da ispuni opravdane zahteve prosvetnih radnika. [to se ti~e {etwe, bilo je nekoliko neuspe{nih poku{aja uvezenih iz Beograda, ali gra|ani Zemuna se nisu tome odazvali. Dva-tri puta su poku{ali i ni{ta nisu uradili, odustali su. Voditeq: Dragan pita: [ta mislite, koliko je sudbina Srba u wihovim rukama, i da li }e Amerika sa svojim saveznicima pustiti da sami odlu~ujemo o svojoj politi~koj sudbini, ili }emo morati da se priklonimo interesima stranih sila? Dr [e{eq: Ako se u Beogradu uspostavi jedan jak patriotski reìm, Amerika }e morati da ga po{tuje i traì}e na~ina da sa wim postigne zajedni~ki jezik, a da to ne bude na {tetu srpskih nacionalnih interesa. Dok imamo slab reìm, kao {to je reìm Slobodana Milo{evi}a, ili ne daj boè, da imamo otvoreni izdajni~ki reìm kakav bi bio koalicije Zajedno, srpski nacionalni interesi bi bili upropa{teni, Srbija bi vrlo brzo bila svedena na granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka. Jedino bi radikalski reìm, za koji se nadam da }e uskoro biti uspostavqen u Srbiji, mogu da garantujem, sa~uvao srpske nacionalne interese i povratio ~ak velike delove onoga {to je sada trenutno izgubqeno. Voditeq: Tako|e u kontekstu ovog pitawa jedno potpitawe: Ako }emo morati da budemo pod patronatom Amerike, da li }e to biti na bezbolan na~in i bez nekih trvewa? Dr [e{eq: Prvo, ja mislim da ne moramo da budemo pod patronatom Amerike? Voditeq: Dragoqub pita: Kakvi su va{i odnosi sa vojvodom Mom~ilom po{to se zna da vam je oduzeo zvawe vojvode? Dr [e{eq: Ne zna se, to ovi iz Srpskog pokreta obnove izmi{qaju. Nije mi vojvoda Mom~ilo \uji} oduzeo vojvodsko zvawe. Po zvawu sam najstariji ìvi srpski ~etni~ki vojvoda u otaybini, ne bi mi ga mogao oduzeti ~ak i kada bi hteo. Moji odnosi sa vojvodom \uji}em su dobri. Vojvoda \uji} je ve} veoma star i bolestan, on ima 90 godina i ìvi u Kaliforniji, nije vi{e onako aktivan kao {to je bio. Voditeq: Dakle, nije ta~no. Dr [e{eq: Nije ta~no. Voditeq: Rade vas pita : Da li je Le Pen slao svoje pla}enike u Hrvatsku? Dr [e{eq: Ne, Le Pen nikada nije slao nikakve pla}enike ni u jedan rat. Mo`da je bio neko ko se predstavio kao ~lan Nacionalnog fronta Francuske u Hrvatskoj, ali to nas ne interesuje. Znate, sada se desilo da je oti{la neka grupa, ~ak i na{ih biv{ih dobrovoqaca, u Kongo. Mobutu je raspisao da skupqa pla}enike iz Evrope, oni su oti{li da sluè wegovoj vojsci za pare. Ako je neko od wih i bio ~lan Srpske radikalne stranke, ne moè niko nas da ume{a da smo u~estvovali u ratu u Kongu. To je besmisleno. Voditeq: Rade ima jo{ jedno pitawe: [ta mislite o Luki Mitrovi}u koji je pre ~etiri godine u Bajinoj Ba{ti za poslanika isposlovao Radomira Te{i}a, ~lana SPS-a, preko gra|ana Kosjeri}a? Te{i} je zajedno sa Mitrovi}em izvukao veliku materijalnu korist, a gra|ani ni{ta.
246
Dr [e{eq: Ne verujem da je Luka Mitrovi} podrào Te{i}evu kampawu za poslanika pre ~etiri godine. [to se ti~e Luke Mitrovi}a, nikada nisam ~uo da ga iko optuùje za bilo kakvu ne~asnu aferu, za bilo kakav kriminal, za bilo kakvu proneveru. Luka Mitrovi} u Bajinoj Ba{ti vaì za ~asnog i po{tenog ~oveka, vrsnog pedagoga i doma}ina. Zadovoqni smo wegovim radom. Od kada je Luka Mitrovi} predsednik Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke za Zlatiborski okrug, na{a stranka u celom okrugu naglo napreduje. To pokazuju izborni rezultati ove godine. Imamo mnogo vi{e glasova nego {to smo imali 1993. godine. Voditeq: Milo{ pita: Ispred va{e stranke imali ste poslanika Ne{kovi}a, kasnije ste dali izjavu da ne poznajete ~oveka, a to zna cela Bajina Ba{ta. Dr [e{eq: Ne znam gde sam dao izjavu da ne poznajem Ne{kovi}a? Kako da ne poznajem dr Ne{kovi}a, jednostavno, otkud takva {pekulacija? Kako da ga ne poznajem? Ve} je ~etiri godine kako je on poslanik Srpske radikalne stranke. Voditeq: Zorica pita: Kako vi gledate na to da su se roditeqi borili da deca zavr{e {kolu, a sada su na ulici i nemaju posla? Porodice ìve sa 200 dinara. Dr [e{eq: Da, ali to je kriv ovaj nesposoban reìm, reìm Socijalisti~ke partije, i zbog toga smatram da treba {to pre da se mewa. Na~in da se promeni taj reìm su izbori. Mnogi qudi su spremni da kritikuju reìm i vlast, a kada do|u izbori, onda opet glasaju za wih. Trebalo bi da se izvu~e neka pouka, dok se ne promeni reìm, nema poboq{awa op{tih ekonomskih i socijalnih prilika. Ali, kada se mewa reìm treba da se vodi ra~una da se od zla ne izabere jo{ ne{to gore. Voditeq: Mira pita: Za{to se koalicija Zajedno pla{i da Vojislav [e{eq stupi u bilo kakav odnos sa Socijalisti~kom partijom Srbije? Dr [e{eq: Pla{e se oni i svoje senke, pla{e se i moje re~i, mog javnog nastutpa. Rekao bih da su oni jo{ pla{qiviji nego socijalisti. Prvo, ne postoji nikakva mogu}nost da mi, radikali, u|emo u koaliciju sa socijalistima. Vaqda smo do sada dokazali da nikada narod nismo slagali, nikada ga nismo prevarili, i ne}emo ni sa koalicijom Zajedno koja }e se i tako rasuti iznutra. Ne mogu oni dugo opstati na okupu. Naravno, Milo{evi} ih je sada ujedinio nepromi{qenim politi~kim potezima. Voditeq: Bosa vas pita: Da li bi reìm Slobodana Milo{evi}a oslabio da nije do{lo do protesta i da li bi problem mogao biti re{en u institucijama sistema? Dr [e{eq: Opet ponavqam, ja u principu nisam protiv protesta. Smatram da su gra|anski protesti jedno demokratsko, legalno i legitimno sredstvo politi~ke borbe. Drugo, reìm je ve} oslabqen mada nije bio svestan toga i pre izbora. Reìm je ve} bio slab i truo onog trenutka kada je zaveo apsolutnu medijsku blokadu i kada je ukinuo direktne televizijske prenose. Samo je sada pitawe vremena kada }e se rasuti kao kula od karata, a reìm nije bio toga svestan. Apsolutna vlast
247
je najrawivija vlast. Jedan reìm, koji je stabilan, nema potrebu da uspostavqa medijsku blokadu politi~kih protivnika, nema potrebe da se boji javnosti. Voditeq: Dragan pita: Kada biste morali da glasate izme|u koalicije Zajedno i Socijalisti~ke partije Srbije, za koga biste se opredelili? Dr [e{eq: Ne bih glasao ni za jedne ni za druge, i ne bih se u tom slu~aju morao opredeliti, jer se ne zna koji su gori. Voditeq: Obradovi} pita: Za{to je koalicijaZajedno pobedila u ve}ini velikih gradova, kada su po va{em mi{qewu toliko lo{i? Dr [e{eq: Ve} sam rekao da je tome doprineo ve}inski izborni sistem, jer se i{lo na dva kruga. Imali su u mnogo gradova osvojeno drugo mesto, u drugom krugu su i{li samo oni i socijalisti i onda je ogromna ve}ina smatrala da su oni mawe zlo od socijalista. Znam da je bilo mnogo i radikalskih glasa~a koji su u drugom krugu glasali za koaliciju Zajedno, a koalicija Zajedno je {tampala nekoliko miliona la`nih letaka {irom Srbije u kojima je tvrdila da imaju podr{ku Srpske radikalne stranke u drugom krugu. Voditeq: @arko pita: Kakav je va{ stav prema Slobodanu Milo{evi}u i da li je on veliki Srbin i patriota, jer patriota moè biti svako? Dr [e{eq: Nekada je izgledao kao veliki patriota i Srbin, ali 1993. godine je promenio za 180 stepeni svoju nacionalnu politiku i mi, radikali, smo tada èstoko krenuli protiv Milo{evi}a. Smatram da Milo{evi} treba {to pre da ode sa vlasti, a ja mu sa svoje strane èlim da bude miran penzioner, koji }e nedeqom i}i na Kalemegdan da igra sa drugim penzionerima {ah. Voditeq: Gospodin Marjanovi} pita: Kako mislite da se borite protiv medijske blokade? Koliko je ona bitna? Dr [e{eq: Protiv medijske blokade mi, radikali, smo se borili na razne na~ine. Prvo, {tampawem u velikom tiraù raznih specijalnih izdawa na{ih strana~kih novina lista Velika Srbija. Uglavnom smo te strana~ke novine delili besplatno. Zatim, gostovawem po svim lokalnim radio i televizijskim stanicama gde nam se ukaè prilika i, naravno, dràwem velikog broja javnih tribina i mitinga ukqu~uju}i i mnoga sela u Srbiji. Voditeq: Koliko je bitno da se oslobode mediji? Dr [e{eq: To bi bilo najva`nije u procesu demokratizacije. Bez slobodnih medija nema demokratije u pravom smislu re~i. Voditeq: Koliko je zna~ajno da mediji budu slobodni samo u unutra{wosti , a ne u nekim ve}im gradovima? Dr [e{eq: Trebali bi da svi mediji budu slobodni. Dràva bi trebala da zadrì samo dràvnu televiziju i dràvni radio, ni{ta vi{e. Sve ostalo bi moralo da bude slobodno, u privatnim rukama, i da postoji konkurencija. Kada vam se ne svi|a jedan medij, vi idete na drugi. Bez slobodne konkurencije u medijima nema slobodnih medija. Voditeq: To je mnogo bitno. Kako vas nije sramota da kritikujete advokata Jagodi}a kada ve}ina gra|ana misli kao advokat Jagodi}?
248
Dr [e{eq: Prvo, to nije istina. Mislim da ve}ina gra|ana Bajine Ba{te prezire advokata Jagodi}a, ako ga uop{te poznaju. Tako su mi bar na pauzi rekli, da je to najgori mogu}i ~ovek. Li~no ga nikada nisam sreo i ne èlim da ga sretnem, ali sve {to sam o wemu ~uo veoma je lo{e. Boqe bi mu bilo da zatvori advokatsku kancelariju i da se bavi ne~im drugim. Voditeq: Ana vas pita: [ta mislite, za{to je na mesto ministra informisawa postavqena Radmila Milentijevi}? Dr [e{eq: Nije jo{ postavqena, izgleda da }e je danas postaviti. Mislim o tome sve najgore. Mislim da je nesposobna da bude ministar informacija, nesposobna da bude bilo kakav ministar. Bila je ve} u Vladi Milana Pani}a, tamo nikakve kvalitete nije pokazala. Ali, u gomili lo{ih ministara, jedna vi{e ili mawe i ne zna~i ne{to. Voditeq: Aca pita: Kako ste dobili u Zemunu kada su tu ve}ina Hrvati? Dr [e{eq: I to su laì koje {iri koalicija Zajedno. Koja ve}ina Hrvati? Nema ni 1 odsto Hrvata u Zemunu, to je sme{no. Nema ih vi{e od 2.000, a Zemun sada ima skoro 250.000 stanovnika. Oni koji su ostali u Zemunu uglavnom su u me{ovitim porodicama. Voditeq: Kako obja{wavate to {to, ustvari, branite, da su studenti krenuli na Brankov most i kako obja{wavate to {to je pucano na taksiste, prosvetne radnike? Dr [e{eq: Ko je pucao na taksiste? Voditeq: Stvarno mi pitawe nije jasno... Dr [e{eq: [to se ti~e ove pucwave, znate, neko u posledwe vreme ubija taksiste po Beogradu i policija je izgleda nemo}na da to otkrije. Mislim da su i protesti taksista u tom smislu bili opravdani. Taksisti s pravom zahtevaju mnogo ve}i stepen bezbednosti svoje profesije. Smatram da reìm mora da im ide na ruku i da mora da ispuni wihove zahteve u pogledu bezbednosti. [to se ti~e Brankovog mosta, postavqa se pitawe: za{to koalicija Zajedno sada i za{to je 1992. godine kao DEPOS neprekidno i{la ka blokadi mostova na reci Savi? Da ve{ta~ki obeleì granicu izme|u Srbije i Austrougarske? Mo`da je to bio razlog. [ta im ti mostovi smetaju? Ne moraju da prelaze preko mostova. Znate, kada blokiraju neku ulicu, ~ovek ode nekom drugom ulicom i moè da pro|e. Kada blokiraju sve mostove, nema ~ovek odakle da pre|e iz Novog Beograda u stari deo grada ili Zemuna. Apsolutno sam protiv blokade mostova. Ta simbolika blokade mostova je posebno opasna u svemu ovome. Posebno kada se ta blokada mostova izvodi pod nema~kim i ameri~kim zastavama. Voditeq: Golubovi} Veli{a pozdravqa na{eg gosta, sa porodicom i kom{ijama, sa èqom da {to pre do|e na ~elo Srbije i kaè: Svaka mu ~ast na odgovoru advokatu Jagodi}u, koji donosi odluke kao sudija na {tetu srpskog naroda. Dr [e{eq: Vidite da nisam nimalo pogre{io u pogledu advokata Jagodi}a; ~ovek najgore vrste.
249
Voditeq: Ostalo je jo{ 10-15 minuta do kraja emisije, pitawa ima dosta, pa }emo odmah po~eti sa odgovorima. Petar Petrovi} pita: Kako tuma~ite da neki od va{ih kandidata ne dobijaju poverewe naroda u mestu gde ìve? Dr [e{eq: Ve} sam objasnio, to je zbog ve}inskog izbornog zakona, ali ovog puta smo znali. U uslovima medijske blokade, u uslovima veoma malih finansijskih sredstava kojima smo raspolagali, mi smo sve svoje snage koncentrisali u zemunskoj op{tini i tamo smo trijumfovali. Dobili smo 33 odborni~ka mandata od ukupno 55; imamo komotnu ve}inu. Voditeq: Priznajete li da nemate takta u dijalogu i da nikoga ne uvaàvate osim radikala? Dr [e{eq: Uvek imam takta u dijalogu, i svakome uzvratim onako kako zasluùje. Kada se neko pristojno obra}a, bez obzira kakvu kritiku izri~e, bez obzira sa kakvih pozicija nastupa, ja sam prema wemu krajwe korektan. Kada je neko bezobrazan, onda malo è{}i odgovor dobije, ali sve je to stvar ocene prema zasluzi. Voditeq: Da li su po va{em mi{qewu izmanipulisani profesori, glumci i ostali intelektualci? Dr [e{eq: Kada se kaè glumci, treba imati u vidu da nisu svi glumci, da ve}ina nisu glumci. Kada se kaè profesori, opet nije ve}ina profesora. Me|utim, profesori koji sada demonstriraju sa studentima na beogradskim ulicama uglavnom su nosioci Fulbrajtovske stipendije i sli~ni, koji su svoj profesionalni anga`man vezali za neke privilegije dobijene od zapadnih zemaqa. Probudila se beogradska masonska loà, koja je svoje prste ume{ala i u ove stranke u koaliciji Zajedno, i u studentski protest, i jo{ neke vidove javnog ìvota u Beogradu. Voditeq: Dini} pita: Kada }ete i}i u posetu kandidatu za kraqa Dolgoruki Nemawi}? Dr [e{eq: To nije bio kandidat za kraqa, ali Aleksej II Dolgoruki Romanov je bio veliki prijateq srpskog naroda, koji je pomagao Srbima u vo|ewu propagandnog rata. Svi wegovi nastupi su bili u prilog srpskog naroda, {to se nikako ne moè re}i za princa Aleksandra Kara|or|evi}a. Naàlost, pre dve godine princ Aleksej II Dolgoruki Romanov je umro. Voditeq: Slede}e pitawe postavio je slu{alac koji nije hteo da se predstavi: Da li po va{em mi{qewu, sva vlast u Srbiji treba da pripada samo Srbima iz Srbije, a ne i prido{licama sa strane? Dr [e{eq: U politici Srpske radikalne stranke nema nikakve podele unutar srpskog naroda. Za nas su svi Srbi isti, ukoliko su patriote, ukoliko su odani svojoj otaybini, svome narodu. Ta podela na Srbe srbijance i prido{lice, to je jedna te{ka antisrpska podvala. Mislim da niko ozbiqan u srpskom narodu ne}e na to nasesti. Uostalom, Srbi su se toliko kretali i selili kroz istoriju, da smo do{li u situaciju da su dana{wi [umadinci poreklom iz Crne Gore. â~ani, Uì~ani i qudi iz Zlatiborskog okruga uglavnom su poreklom iz Hercegovine. Dana{wi vojvo|anski Srbi poreklom su uglavnom sa Kosova i Metohije, ali ima sada me|u wima mnogo i Crnogoraca, Li~ana, Hercegovaca, Bosanaca,
250
itd. Besmisleno je istraìvati odakle je ko do{ao kada su se na{i preci kroz vekove neprekidno morali seqakati pred tu|im invazijama, pred stranim okupatorima. Voditeq: Da li vas je sramota zbog izjave za Patrijarha Pavla, Pravoslavnu crkvu i studente? Dr [e{eq: Koju izjavu za Patrijarha Pavla i Pravoslavnu crkvu? Nikada nisam nikakvu lo{u izjavu dao za patrijarha Pavla i Pravoslavnu crkvu. To je opet jedna od podvala koalicije Zajedno. Voditeq: Slobodan Maksimovi} pita: Kada imate ovako lepo mi{qewe o Luki Mitrovi}u, kako obja{wavate to {to je izgubio na izborima u svojoj izbornoj jedinici? Dr [e{eq: Na lokalne izbore uticao je ve}inski izborni zakon, ali Luka Mitrovi} je osvojio poslani~ki mandat na listi Srpske radikalne stranke u Saveznoj skup{tini. Srpska radikalna stranka je pod wegovim rukovodstvom u Zlatiborskom okrugu i Bajinoj Ba{ti ostvarila mnogo boqe rezultate nego {to smo imali 1993. godine, na prethodnim izborima. To je na{ najboqi pokazateq da nam kadrovi u unutra{wosti vrede ili ne vrede. Tamo gde smo ostvarili takav napredak zna~i kadrovi su dobri, naravno, treba jo{ vi{e da rade. Voditeq: Milka pozdravqa na{eg dana{weg gosta, ~estita mu na ovakvim izjavama i kaè da treba re}i: Da je pop pop, a bob bob. Ivan pita: Kako vas nije sramota da govorite da ste ~etni~ki vojvoda kada ste najve}i sluga Slobodana Milo{evi}a? Dr [e{eq: Nikada nisam bio sluga Slobodana Milo{evi}a, a u vreme dok sam podràvao Slobodana Milo{evi}a zajedno smo ratovali za zapadne srpske zemqe. Dok sam podràvao Slobodana Milo{evi}a, nikada se li~no nisam okoristio na osnovu toga, a kada je Slobodan Milo{evi} po~eo da izdaje zapadne srpske teritorije, onda je Vuk Dra{kovi} sa wim stupio u tajni savez i rezultat tog saveza je da je Slobodan Milo{evi} Vuku Dra{kovi}u poklonio velelepnu ku}u, u elitnom beogradskom funkcionerskom nasequ na Ko{utwaku, u ul. Blagoja Parvoi}a br. 117. To je ku}a izme|u Neboj{e ôvi}a i Dragana Tomi}a. Dawu i no}u, uvek ih ~uva policija. Voditeq: Marjan pita: [ta mislite o Republici Srpskoj, ustvari o sada{wem stawu i oko Br~kog? Dr [e{eq: Br~ko je kqu~na ta~ka oko koje se prelama sudbina Republike Srpske. Ako izgubimo Br~ko, propa{}e Republika Srpska. Br~ko se mora braniti po svaku cenu. Voditeq: Milena pita: Da li ste za ovakav tip privatizacije ili neki drugi? Dr [e{eq: Ovaj tip koji su socijalisti sprovodili je najgori mogu}i tip i oni su to namerno izveli kako bi narodu ogadili sam pojam privatizacije. Onda su to sve opovrgli, poku{ali da vrate u pre|a{we stawe i tu im je pomogao Zoran \in|i} onim svojim poznatim zakonskim projektom iz 1994. godine \in|i}evim zakonom o revalorizaciji privatizacije; pa tamo gde su radnici preuzeli ve}insko vlasni{tvo u fabrikama sa 50-60 odsto \in|i}ev zakon im je to sveo na 23 odsto.
251
Voditeq: Qubinka vas pozdravqa sa èqom da {to pre do|ete na ~elo Srbije, a da ne prevarite narod kao prethodnici. Dr [e{eq: Do sada nikoga nisam prevario, niko me nije uhvatio u laì, a ja sam mnoge druge hvatao. Voditeq: Jo{ jedan slu{alac koji nije heto da se predstavi, pozdravqa vas i konstatuje da sve {to ste rekli u vezi Jagodi}a, da ste u pravu. Marjan vas pita: Da li je ta~no da je vlast u Republici Srpskoj priklowena koaliciji Zajedno? Dr [e{eq: Samo Biqana Plav{i}, ali ona je jedan kadrovski proma{aj politike u Republici Srpskoj. Samo je ona napravila neke gluposti, jedan izlet prema koaliciji Zajedno, u posledwe vreme se u}utala. Znate, Biqana Plav{i} je i ranije davala neke nepromi{qene izjave, zaletala se, ali nema ona neki veliki uticaj u Republici Srpskoj. Voditeq: Jedno interesantno pitawe: Kada bacite dinar uvis i padne na zemqu, da li se moè desiti da i on ode sa Milo{evi}em i da igra sa wim? Dr [e{eq: Ko, dinar da ode sa Milo{evi}em? Voditeq: Dinar. Dr [e{eq: Ako Milo{evi} ode, odo{e mo`da devize, a ne verujem da }e oti}i i dinar. Voditeq: Aco kaè, traì da priznate, da li se bavite karijerom, ili toliko èlite karijeru, pita: Da li ste sposobni kao glumac da se borite protiv srpskog naroda? Dr [e{eq: Ne razumem pitawe, mnogo je konfuzno, ali kao ozbiqnom ~oveku stalo mi je do uspe{ne karijere. Onaj ko ne vodi ra~una o svojoj uspe{noj karijeri, taj ne zna zapravo ni za{to ìvi i za{to se rodio. Imao sam veoma uspe{nu profesorsku, nau~nu karijeru na Univerzitetu. Me|utim, ja sam krenuo putem aktivnog bavqewa politikom i sada imam poprili~no uspe{nu politi~ku karijeru. Ciq mi je da postignem maksimum u toj politi~koj karijeri. Voditeq: Naravno, niste glumac, niste karijerista... Dr [e{eq: Jedno je voditi ra~una o karijeri, a drugo kada ~ovek ne bira sredstva. Ne spadam u qude koji ne biraju sredstva. Idem samo po{teno, ~asno, otvoreno i iskreno, naravno, nikoga ne {tedim pri tome. Voditeq: Aco, ustvari, kaè da je greh da donosite takve kritike o Jagodi}u. Javno, verovatno na to misli. To je mi{qewe Ace. To je bilo i posledwe pitawe. Nadam se da smo stigli da odgovorimo na sva. Interesovawe je stvarno bilo veliko, ali {ta }emo kad nemamo dovoqno vremena. Da li biste za sam kraj èleli da poru~ite ne{to na{im slu{aocima i gra|anima Bajine Ba{te? Dr [e{eq: Poru~ujem gra|anima Bajine Ba{te da ne o~ajavaju. Ovog puta je koalicija Zajedno preuzela vlast u Bajinoj Ba{ti. Ne}e oni dugo vladati jer su nesposobni, jer ne znaju da vladaju. Brzo }e ta vlast pasti. Ne}e se vratiti ni socijalisti, jer povratak socijalista vi{e niko ne èli. Uskoro }e u Bajinoj Ba{ti vladati srpski radikali, a to }e zna~iti novu razvojnu perspektivu svim gra|anima Bajine Ba{te. Voditeq: Po{tovani slu{aoci, bilo bi to sve u dana{woj emisiji Otvoreni studio. Vama se zahvaqujem jo{ jednom {to ste do{li. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
252
NOVI IZBORI NA POMOLU

Radio Uìce, 11. februar 1997. godine Voditeq: Do{ao je uprkos pretwama, uprkos slutwi nekih da on ne moè ili ne}e smeti da do|e. Danas je sa nama u studiju Radio Uìce i bi}e sve do podne, jer je tako dogovoreno. Ovo vreme je zakupqeno od Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke. Dobar dan èlim gostu dr Vojislavu [e{equ, lideru Srpske radikalne stranke, gradona~elniku Zemuna, saveznom poslaniku. [ta je od toga najva`nije sada u va{em ìvotu? Dr [e{eq: Dobar dan. Sve je to veoma va`no u mom ìvotu. Moram vam odmah na po~etku emisije re}i da je malo falilo da otkaèm emisiju i da ne do|em zato {to je danas vanredna sednica Republi~ke skup{tine. Mislio sam da budem u Beogradu da bih se mogao sa na{om poslani~kom grupom u svakom trenutku konsultovati ako bude novonastalih okolnosti na sednici. Me|utim, onda se vaqda u ~etvrtak ili petak pojavila pretwa u Na{oj borbi da }e mi zabraniti da do|em u Uìce, da ne}e dozvoliti da gostujem i to je za mene bio toliki izazov da sam ja morao do}i. Zato sam i do{ao danas u Uìce, jer nema toga ko meni moè ne{to da zabrani. Po{to je emisija zakazana, po{to je vi niste otkazali, ja sam tu da u~estvujem u emisiji. Nema toga ko me moè spre~iti da do|em u Uìce ili u bilo koji drugi grad, pa makar to bila druga jo{ gr|a varijanta komunizma koja je trenutno osvojila vlast u nekoliko op{tina u Srbiji. Narod }e brzo videti da su ovi jo{ gori od socijalista i brzo }e ih poslati na smetli{te istorije. Voditeq: Osvojili ste vlast u Zemunu, gradona~elnik ste Zemuna, kaù da je u Zemunu zaveden red zahvaquju}i vama. [ta to zna~i? Dr [e{eq: Zaveden je red, disciplina, strogo po{tovawe zakona, nema vi{e java{luka, nema korupcije u op{tinskim slu`bama. Op{tinski slu`benici su u pravom smislu re~i servis naroda. Rade i pre i posle podne, {alteri su neprekidno otvoreni, rade i subotom do tri sata. [alterski slu`benici se qubazno ophode prema narodu. Moraju uvek biti nasmejani. Ako do|e neko nervozan na posao, tuàn ili neraspoloèn, on taj dan treba da otvori bolovawe i da ode. Ne moè da do|e u nekom lo{em psihi~kom stawu i da radi sa gra|anima. Ne sme gra|anin da primeti da op{tinski slu`benik ima neki privatni problem u svom ìvotu i da zbog toga bude {ikaniran na {alteru. I ono {to je najva`nije, sa svakim gra|aninom se mora korektno postupati i ukoliko mu se ne moè pomo}i na samom {alteru, slu`benik je duàn da ode s wim do odgovaraju}e slu`be i da se tamo problem re{i, a ne do|ite sutra, do|ite za tri dana, do|ite za mesec dana. Ima slu~ajeva gde su neki predmeti po godinu-dve re{avani. Jednostavno }utawe administracije, odnosno, neki slu`benici su i{~ekivali da taj ko je zainteresovan u tom predmetu, ponudi novac da bi se ubrzao postupak. Sve }emo to da ra{~istimo, ve} smo mnogo toga u~inili. Za ova dva meseca se nije ~ulo da je bilo poku{aja ucewivawa gra|ana, da je bilo korupciona{kih radwi i sli~no, gra|ani su zadovoqni. To se ose}a, dobar glas se daleko ~uje.
253
Voditeq: Da li je bilo smewivawa direktora u Op{tini Zemun? Dr [e{eq: Smewen je direktor Javnog preduze}a Poslovni prostor, jer mu je mandat ve} bio istekao negde u oktobru mesecu. Imenovan je vr{ilac du`nosti Tomislav Nikoli}, koji tu moè biti do godinu dana dok se ne raspi{e konkurs i dok se ne izabere novi direktor. Smeweni su direktori Pinkija i Kulturno umetni~kog dru{tva. Direktor Pinkija je morao biti smewen, jer je Pinki neprekidno bio u gubicima i u stra{noj, o~ajnoj, finansijskoj situaciji. Doma}inskim poslovawem finansijska situacija se ve} za dva meseca popravila. Pinki trenutno na ra~unu ima 250.000 dinara. Ponosni smo na to. Nema grabqewa, nema razvla~ewa para na sve strane, nema zadovoqavawa nekih privatnih potreba, name{tawa poslova privatnim firmama da bi se podelio profit iz tog name{tenog posla. Sve smo to eliminisali. U uslovima kada je Op{tina na privremenom finansirawu, kad jo{ nije usvojen buyet, pitawe je kada }e biti usvojen, mi sasvim solidno funkcioni{emo. Voditeq: Da li }e i daqe biti smewivawa direktora u va{oj Op{tini? Dr [e{eq: Nemamo nikakve nadle`nosti prema direktorima u dru{tvenom sektoru. Tu se ne me{amo, to su zakonska ovla{}ewa wihovih upravnih odbora, odgovaraju}ih ministarstava itd. U to se ne me{amo. Smenili smo, dakle, funkcionere, ali nismo smenili na~elnike u Op{tini. Svi su na~elnici ostali, osim jedne na~elnice koja je smewena, dobila je otkaz zbog konkretne kriminalne afere koju smo joj prona{li, i{~a~kali. Pokrala je novac od izborne komisije preko 300.000 dinara, podneli smo krivi~nu prijavu. Druge nismo dirali. Rekli smo: Nas ne interesuje kojoj politi~koj partiji pripadate, kakva vam je ideologija. Nama je bitno da vi radite taj posao savesno i kako treba. Ukoliko ga budete radili ostajete na tim mestima, ukoliko se pokaè da niste u stawu da radite, da udovoqavate svojim obavezama, mora}ete biti pomereni na druga radna mesta. Na{ ciq je, iako imamo negde jednu tre}inu vi{ka zaposlenih u Op{tini, da nikoga ne ostavimo bez hleba, da niko ne ide na ulicu kao vi{ak, nego unutra{wim nekim preraspodelama i pove}awem obima poslova da se za svakoga na|e odgovaraju}e radno mesto. Voditeq: Rade li {kole i vrti}i ovih dana u Zemunu? Dr [e{eq: Skoro sve {kole i vrti}i su u {trajku, a mi, radikali, smo taj {trajk podràli. Sve dok taj {trajk bude imao socijalne, sindikalne zahteve, mi }emo ga podràvati. Ukoliko do|e do zloupotrebe toga {trajka, kao {to je zloupotrebqen studentski {trajk, ili {trajk univerzitetskih profesora, mi }emo biti protiv toga. Sve dok prosvetni radnici, a na to ih je beda naterala, stra{no lo{ socijalni poloàj, postavqaju zahteve za boqim platama, za boqim uslovima rada, za redovnim isplatama i sve ono {to pripada korpusu socijalnih prava, odnosno sindikalnih zahteva, mi }emo ih neprekidno podràvati. Uveren sam da je prosveta, ina~e, prvih pola veka bila na zape}ku dru{tvenih zbivawa, da je ve{ta~ki nipoda{tavana, da su prosvetni radnici uvek primali najbednije plate, jer reìm nije posve}ivao dovoqnu pa`wu vaspitawu i obrazovawu dece i omladine. To mora pod hitno da se mewa. Moramo ume254
sto principa negativne selekcije uvesti princip pozitivne selekcije u prosveti, u obrazovnoj sferi, pa tako podsticati najkvalitetnije stru~wake da idu u prosvetu. Ne treba podsticati, kao {to sada reìm ~ini, najkvalitetnije stru~wake da beè iz prosvete. Iz prosvete je bukvalno pobegao svako ko je imao gde da pobegne. Voditeq: Me|utim, za takvo stawe verovatno je neko kriv. Ovih dana kada ne rade {kole {irom Srbije, Vlada i vlast u Srbiji }ute. Ministar tako|e }uti. Dr [e{eq: Vlast ne }uti. Poku{ali su neke dogovore da postignu, ali izgleda da ne shvataju situaciju. Oni poku{avaju qude zamajavati, daju im neku sitnu crkavicu da isplate sve zaostale plate prosvetnim radnicima. Dràva je du`na. Treba da obustave plate ministrima, plate poslanicima, plate drugim dràvnim funkcionerima, a da prvo isplate plate prosvetnim radnicima, lekarima, policajcima, carinicima, vojnicima itd. To su vitalne dràvne funkcije koje ne mogu ostati bez hleba. Ako ministar i gladuje 10-15 dana nije stra{no na{i ministri su uglavnom solidno utovqeni, a imaju i druge izvore prihoda, posebno ovi iz Vlade Mirka Marjanovi}a, od kojih su mnogi direktori mo}nih firmi, pa im ministarski poloàji sluè samo za name{tawe najprofitabilnijih poslova za te svoje firme. Voditeq: Rekli smo malo kako sada funkcioni{e Op{tina Zemun, a mo`da slu{aoce u Uìcu posebno interesuje va{ komentar politi~kog momenta u Srbiji? Dr [e{eq: Mislim da su u Srbiji presudni politi~ki momenti, presudna istorijska situacija. O~igledno je da se vlast Socijalisti~ke partije i stranaka levog bloka quqa iz temeqa. O~igledno je da se tako daqe ne moè, ali jo{ nije sasvim definisana alternativa toj vlasti. Ta bujica narodnog nezadovoqstva, koju smo mi o~ekivali, slu~ajno se desila onog momenta kada je reìm po~eo sistematski da otima odborni~ke mandate koaliciji Zajedno u ve}em broju op{tina u Srbiji. Narod je iza{ao na ulicu i masa tih qudi nisu pristalice koalicije Zajedno, ali im je dosta svega i ra~unaju samo da ovi odu pa kako god da bude posle toga. Socijalisti~ki reìm nije svestan ove situacije i povla~i pogre{ne poteze i tako produbquje krizu. Nije se smelo i}i na otimawe odborni~kih mandata, a socijalisti su na taj na~in zapravo oja~ali koaliciju Zajedno. Da su im dali vlast u svim op{tinama gde je koalicija Zajedno 17. novembra tu vlast osvojila, oni bi se ve} u mnogim op{tinama toliko me|usobno posva|ali, da bi vlast propala. Recimo, nemogu}e je zamisliti da oni zajedno vladaju u Beogradu. Tolike su tenzije me|u wima, tolika je mr`wa izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a da je to apsolutno nemogu}e. Voditeq: Mislite u Gradskoj skup{tini? Dr [e{eq: Da, ovako su ih socijalisti ve{ta~ki odràli na okupu. Oni su bili politi~ki mrtvaci posle 3. novembra. Socijalisti su im sada ubrizgali dodatnu iwekciju i otuda neki novi polet u wima. Me|utim, ova mr`wa koju prosipaju po beogradskim ulicama i ulicama nekih drugih srbijanskih gradova govori da ipak postoji izvesna doza o~ajawa.
255
Lideri koalicije Zajedno su svesni, makar intimno, da zapravo nemaju neku posebnu varijantu da ponude i da ne mogu biti adekvatna alternativa. Svesni su svih svojih unutra{wih slabosti i tamo gde je ~ovek slab, on poseè za mr`wom i poseè za nekom argumentacijom koja nije politi~ka u demokratskom smislu te re~i. Voditeq: Jednom prilikom ste izjavili, mo`da ste sada to i potkrepili, da je za Srbiju podjednako veliko zlo i koalicija Zajedno i socijalisti? Dr [e{eq: Da, to sam izjavio i to je trajna orijentacija Srpske radikalne stranke. Vidite, socijalisti i koalicija Zajedno se prosto nadme}u ko }e se vi{e dodvoriti zapadnim silama. Upozoravali smo Milo{evi}a 1993. godine kada je on promenio svoju nacionalnu politiku za 180 stepeni, da mu je to stra{no pogre{na stvar, jer }e upropastiti srpske nacionalne interese, a ne}e uspeti da se dodvori Amerikancima, koji ga iskoriste u jednoj fazi, a posle ga odbace. Tako }e biti i sa liderima koalicije Zajedno. Ne ra~unaju ni sa wima Amerikanci na dugu stazu, ve} im traè nekoga gazdu, nekog {efa. Amerikanci ne}e \in|i}a zato {to je nema~ki ~ovek. Dra{kovi} je ameri~ki ~ovek, ali je iracionalna priroda li~nosti. Zato im nije za neku duù upotrebu, a otuda u toj proameri~koj {tampi neprekidne {pekulacije ko }e biti srpski Havel, koga }e Amerikanci nametnuti koaliciji Zajedno kao vo|u za slede}e izbore. Milo{evi} je tu napravio stra{nu gre{ku i sada se vidi da on za Amerikance nije igra~ na dugu stazu. Amerikanci jo{ ne èle da ga sru{e, ba{ zbog toga {to nisu razre{ili pitawe ko bi bio wegov naslednik po wihovom ukusu. I sa jedne i sa druge strane, i sa strane reìma i sa strane opozicije Amerikanci vuku glavne konce. Povla~e poteze i stvaraju jo{ ve}u zabunu u Srbiji. Voditeq: Ovih dana se mnogo pri~a o tom famoznom lex specialis, a pri~aju oni koji znaju {ta je to. Me|utim, u jednom se svi slaù, da je to na~in da se sakrije izborna kra|a. Pre nego {to kaète va{e mi{qewe da kaèmo na{im slu{aocima da danas mogu pitati gosta sve {to èle, raspoloèn je da odgovri na sva pitawa, telefoni su: 22-279 i 23-650. Gospodine [e{eq, kako tuma~ite lex specialis i da li }e on danas biti usvojen na vanrednom zasedawu Republi~ke skup{tine? Dr [e{eq: Kada je Slobodan Milo{evi} krenuo sa inicijativom da se usvoji lex specialis, Srpska radikalna stranka je to energi~no i o{tro osudila, jer je to napad na na{ ustavni poredak i pravni sistem. Ako bi se takav zakon danas usvojio, a mogu}e je da }e biti usvojen jer socijalisti imaju ve}inu, srpski radikali }e to èstoko kritikovati i napasti u Republi~koj skup{tini, ne}emo glasati za taj zakon. Ako se usvoji, onda se stvara jedan opasan pravni presedan, onda sutra moè neko doneti zakon da se svi oni koji su vi{i od 1,80 metara skrate za glavu i da svi qudi moraju da idu bosi ili da samo neki qudi moraju da idu bez ~arapa itd. Stvara se jedna apsurdna situacija u pravnom smislu, koju do sada nismo imali. Imali smo sva{ta, a sada nam je trebalo jo{ samo to. Voditeq: Za{to je do toga do{lo?
256
Dr [e{eq: Reìm poku{ava novim kr{ewem ustava i zakona da pokrije ono prethodno kr{ewe. Ovo je jo{ opasniji prekr{aj od otimawa izbornih rezultata. Otimawe izbornih rezultata od 17. novembra, u ovom slu~aju ne kaèm kra|a, jer smo kra|u imali u drugom smislu na Kosovu i Metohiji. Tamo su nama radikalima pokrali najmawe tri poslani~ka mandata jer su prikazivali da su [iptari masovno iza{li na izbore, da je 1.000 [iptara iza{lo na izbore i glasalo za socijaliste u selima gde policija danas ni tenkovima ne sme da u|e, u ~isto {iptarske sredine, me|u separatiste itd. To je kra|a, a ovo je otimawe. Kra|a je ono {to je prikriveno, {to se ispod ìta radi. Ovo je otimawe, ovo je ne{to teè od kra|e. Drumski razbojnik je teì prekr{ilac zakona nego lopov. Lopov ukrade kada ga niko ne vidi, a ovaj otima iz o~iju. To je jo{ teè. I 17. novembra i onim {to je sledilo posle 17. novembra, pokazalo se da u na{oj zemqi uop{te nema sudova, da su po sudovima razme{teni kriminalci, a ja imam iskustva sa tim sudovima iz ranijeg perioda i meni je to odavno jasno. Jadan je onaj ko kod nas traì na sudu pravde. Ima po 17 godina da se vode sudski sporovi i nema te stvari gde se korumpirawem sudstva ne moète izboriti za bilo kakvu protivpravnu korist, i za ubistvo je dovoqno podmazati sudiju ili tuìoca sa odgovaraju}om koli~inom novca, pa da vas oslobodi, da vas i{~upa itd. Sada, na sve to {to se desilo, mi jo{ imamo i ovaj lex specialis koji pod noge baca kompletan pravni poredak. Jedini na~in da se iza|e iz ove sada{we krizne situacije bio je da republi~ki javni tuìlac podnese vanredne pravne lekove Vrhovnom sudu Srbije. Ti vanredni pravni lekovi su ili zahtev za obnovu postupka ili zahtev za za{titu zakonitosti, pa po tim vanrednim pravnim lekovima da Vrhovni sud presudi da se priznaju rezultati od 17. novembra. Me|utim, socijalisti neprekidno to izbegavaju. Oni izbegavaju pravni put. Druga varijanta koju smo mi tako|e raskrinkali i spre~ili je bila da Gradska izborna komisija Beograda poni{ti sudske presude. Socijalisti su namerno jedan dan zakasnili sa tu`bom i tu smo ih mi preduhitrili, mi, radikali, smo na vreme podneli tu`bu i to smo zaustavili. Ne moè na taj na~in, ne dozvoqavamo na protivpravni na~in da se iz ovoga izlazi. Traìmo re{ewe iskqu~ivo na pravni na~in. Voditeq: Me|utim, kako poslanici socijalista imaju ve}inu u skup{tini, lex specialis }e, ipak, danas biti usvojen? Dr [e{eq: To }emo da vidimo, da vidimo koliko }e do}i socijalista danas, znate. Voditeq: Kako govorite o izbornom otimawu glasova, ne kra|i, koje su izvr{ili socijalisti, a rekli ste da su i socijalisti i opozicija koja je oli~ena u koaliciji Zajedno zlo za Srbiju. Koga biste vi izabrali da vam bude koalicioni partner, da delite vlast u Srbiji? Dr [e{eq: [to da delimo vlast? Mi, radikali, èlimo sami da osvojimo vlast. [to bismo s nekim delili vlast? Podela vlasti je izuzetak, podela vlasti se de{ava kada niko nema dovoqno snage da sam vlada. Mi, srpski radikali, èlimo sami da osvojimo vlast, jer ako delimo vlast onda moramo da se cewkamo, a sa kim bismo mogli da se cenkamo?
257
Nova demokratija traì razne privilegije, da se ovi SPO-vci pokaù jo{ ve}im lopovima od socijalista, isto tako i demokrati. Setite se koliko su se Vuk Dra{kovi} i Zoran \in|i} sva|ali, cele pro{le i pretpro{le godine, oko toga ko je vi{e pokrao na Savskom Vencu i u Starom Gradu, gde su oni vladali u koaliciji. Kako mi onda sa wima da vladamo? Boqe da ne vladamo nego sa wima da u|emo u vlast. Samo da se iskompromitujemo. U Zemunu smo sami osvojili vlast, imamo komotnu ve}inu i odmah pokazujemo dobre rezultate. Ne bismo mi pristali da u|emo u vlast da nam je trebalo da u|emo sa jo{ nekim. Odmah da im obezbe|ujem poslovni prostor, da im obezbe|ujem stanove i druge privilegije, ne dolazi u obzir. Prvo, do{ao sam za predsednika Op{tine sa namerom da se nigde li~no materijalno ne koristim tom svojom funkcijom. Ako se ja tako pona{am, tako moraju svi moji saradnici i moramo ostati ~isti do kraja, a ne da odmah po~ne otima~ina prvog dana kao {to se to de{ava kod wih tamo gde su uzeli vlast. Voditeq: Htela sam da vas pitam, zapravo, ko je po va{em mi{qewu mawe zlo? Dr [e{eq: Mislim da su jo{ ve}e zlo ovi iz koalicije Zajedno, takvima su se ve} pokazali. Uneli su stra{nu mr`wu na beogradske ulice i jo{ u nekim gradovima Srbije, izazivaju uli~ne tu~e, nemire, ubistva su se ve} desila ne beogradskim ulicama, razbijali su po Beogradu, a otvoreni su sledbenici Amerike i Nema~ke i to su pokazali mar{iraju}i pod nema~kom i ameri~kom zastavom. Od 1944. godine nikada se nije desilo da neko kroz Srbiju mar{ira pod nema~kim barjakom, sada se to desilo. To ni socijalisti u najgorim fazama nisu sebi dozvoqavali. Kako kaù neki gra|ani Zemuna kada komentari{u {ta rade socijalisti, a {ta radi koalicija Zajedno, socijalisti su 50 godina bili na vlasti kao komunisti i kao Socijalisti~ka partija, svejedno i oni su se ve} mnogo nakrali, a ovi sada skorojevi}i iz koalicije Zajedno hteli bi za godinu-dve dana da nadoknade onih 50 godina. Dakle, {to su socijalisti ukrali za 50 godina, ovi bi za godinu-dve. Voditeq: Nema vi{e {ta da se krade! Dr [e{eq: Ima jo{ mnogo da se krade. Ima jo{ mnogo tih resursa, placeva, poslovnog prostora, privilegija u raznoraznim poslovima, ima i te kako mnogo. Mafija i daqe vu~e konce u mnogim unosnim poslovima. Vidite samo ovaj {verc cigareta, sav je u mafija{kim rukama. Dràva je svake godine o{te}ena za pola milijarde maraka, koje bi mogli da dobiju penzioneri, ili prosvetni radnici, ili lekari, ili policajci, ili carinici, ili oficiri, da se ne utaji porez. Voditeq: Za{to se radikali nisu borili protiv takvih mafija{kih poteza koji su stizali sa vrha? Dr [e{eq: Borili smo se, borili smo se neprekidno, ali smo bili pod medijskom blokadom. Recimo, posle duèg vremena opet imamo {ansu da gostujemo na Radio Uìcu, u kampawi je to bilo nemogu}e. Imali smo miting ovde u Uìcu, na kojem smo razmatrali sve aspekte propale socijalisti~ke politike najè{}im re~ima. Dve tre}ine na{eg mitinga bilo je posve}eno kritici reìma Slobodana Milo{evi}a, Socijalisti~ke
258
partije, JUL-a i Nove demokratije, a jedna tre}ina koaliciji Zajedno. Jo{ uvek je na{ glavni protivnik Socijalisti~ka partija Srbije, levi~arski blok, jer oni drè vlast u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, ali mi ne smemo da zapostavqamo ni ovu koaliciju Zajedno, jer ona je opasna. Desilo se izme|u dva izborna kruga na lokalnim izborima, da je koalicija Zajedno od{tampala milione la`nih letaka u kojima je tvrdila da radikali podràvaju wihove kandidate u drugim krugu. Mnogi qudi su bili u zabludi da je zaista radikalska politika podràla kandidate koalicije Zajedno dok im nismo razjasnili. Mnogi su se sada pokajali. U nekim mestima koalicija Zajedno je i{la otvoreno i prema vrbovawu nekih na{ih lokalnih strana~kih aktivista, funkcionera. Imali smo takvih problema i ovde u Uìcu. Kada su nam vrbovali iz koalicije Zajedno nekoliko kqu~nih qudi iz op{tinskog odbora, oni su izdali interese Srpske radikalne stranke. Morali smo da ih iskqu~imo. Voditeq: Vi ste ih smenili. Dr [e{eq: Smenili i iskqu~ili iz Srpske radikalne stranke, predsednika Op{tinskog odbora iz Uìca, Poège, Kosjeri}a, tako|e iz Vr{ca i iz Titela. Dakle, u pet op{tina u Srbiji gde se to desilo, mi smo energi~no reagovali. Ne moè onaj ko radi za koaliciju Zajedno ostati ~lan Srpske radikalne stranke, pa da mi je iz oka ispao. Voditeq: Dosta je pitawa stiglo od na{ih slu{alaca, ne moèmo i ne smemo ih zanemariti. Jedno interesantno pitawe: koliki je raspon plata u Op{tini Zemun i kolika je va{a plata? Da li je ista kao prethodnog predsednika Op{tine? Ne primam platu u Op{tini. Imam platu kao savezni poslanik i odlu~io sam da u Op{tini za sebe li~no nikada ne uzmem ni jednog jedinog dinara, ni u formi putnih tro{kova, ni u formi funkcionerskog dodatka, ni na bilo koji drugi na~in. Raspon plata je 1:4, najve}a plata je 4 puta ve}a od najmawe. Danas je najmawa plata u Op{tini Zemun 500 dinara plus radni sta`, a najve}a plata je 2.000 dinara plus radni sta`. Potpredsednik i sekretar Op{tine imaju platu po 2.000 dinara. Najnià plata nekvalifikovanih radnika, dakle, sprema~ice, je 500 dinara plus radni sta`. Voditeq: Da li te plate stiù redovno? Dr [e{eq: Plate su relativno redovne. Primaju se svakog 5. i 20. u mesecu i mi smo ve} unutra{wim u{tedama napravili pove}awe od 30 odsto u odnosu na prethodni period. Bilo je mnogo kra|a i pronevera. Tro{ilo se godi{we oko 3,5 miliona dinara na materijalne tro{kove. Niko nije vodio evidenciju o nabavci kancelarijskog materijala, drugih potrep{tina, kupovali su preko op{tinskog ra~una auto delove za kola kojih Op{tina uop{te nema u voznom parku. Sada smo u jednom broju Zemunskih novina raspisali licitaciju: prodajemo auto delove koje smo zatekli, a za koje nemamo kola. Nema {ta kome nije padalo na pamet, kupuju kafu po 45 dinara kilogram, a kafa se moè nabaviti po 35 dinara kada se kupuje na neku ve}u koli~inu. Zna~i, sklapali su lo{e poslove, izvla~ili korist iz tih lo{ih poslova, nanosili {tetu Op{tini. Iz tih unutra{wih rezervi u materijalnom poslovawu stvorili smo uslove
259
da se pove}aju plate radnicima, s tim {to smo smawili nekim kategorijama. Linearno smo pove}avali onima koji su imali najmawe plate. Zatekli smo, recimo, sprema~ice sa platama od 300 dinara, one su sada sko~ile na 500 dinara, a neki op{tinski funkcioneri koji su i{li vi{e od 2.000 wima su plate dovedene do 2.000 dinara. Voditeq: Sada je 10 ~asova i 32 minuta, ovo su talasi Radio Uìca. Naàlost, Radio Uìce sada moète slu{ati samo na ultrakratkim talasima, na sredwim talasima se ne ~ujemo, jer na na{em predajniku nema struje, a to je zbog toga {to kaù da je neki tehni~ki kvar u pitawu, nismo sigurni, ali idemo daqe. Dr [e{eq: Sigurni smo {ta je, je li tako? Voditeq: Imamo jednog slu{aoca koji je nestrpqiv, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, ja uop{te nisam nestrpqiv, samo sam hteo da postavim jedno pitawe gospodinu [e{equ. Otprilike znamo da se sve ovo kod nas u Jugoslaviji doga|a zadwih pet godina, zna~i jedan period koji je dosta kratak i gde se ne mogu neke stvari zaboraviti, pa izme|u ostalog i podatak da je gospodin [e{eq pre otprilike tri godine bio desna ruka Milo{evi}u i wegovom reìmu u ovoj dràvi. Slu{aju}i sve ovo kako ~ovek pri~a, moè se nametnuti pomisao da je sve to idealno {to se doga|a u Zemunu ali, to je opet, otprilike, sve razumno za jedan makro prostor u na{em jugoslovenskom okruèwu, tako da Zemun ne moèmo iskop~ati iz svega onoga {to se doga|a u Srbiji. Interesuje me kako gospodin [e{eq moè objasniti ~iwenicu da je cela Srbija prakti~no blokirana, da glavni kulturni establi{ment u ovoj dràvi ne radi. Advokatska komora je odbila da radi sa ovim pravosudnim sistemom, sa ovim institucijama na koje se poziva i SPS i Srpska radikalna stranka. Da ne duìm to je to. Dr [e{eq: Nikada nisam bio desna ruka Slobodana Milo{evi}a. Podràvao sam ga dok je vodio ispravnu nacionalnu politiku, dok je vodio rat za Zapadne srpske zemqe. Tada je Milo{evi} nama, srpskim radikalima, dao oru`je za vi{e od 10.000 dobrovoqaca koji su se hrabro borili na skoro svim frontovima. Da je Slobodan Milo{evi} ostao pri onoj istoj nacionalnoj politici koju je vodio do 1993. godine, mi bismo ga i danas podràvali i nikada ga niko ne bi mogao sru{iti sa vlasti. îm je napustio nacionalnu politiku, legao na rudu Amerikancima, i po~eo popu{tati Amerikancima na {tetu srpskih nacionalnih interesa, mi smo se èstoko okrenuli protiv wega i mi ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da ga oborimo. @elimo da ga oborimo mirnim putem bez nasiqa, bez prolivawa krvi. Srpski sinovi ne smeju da ginu na beogradskim ili ulicama drugih srpskih gradova u borbi za vlast, pogotovo vlast nekih nedozrelih politi~ara. Protivimo se no{ewu nema~kih, ameri~kih i drugih tu|inskih zastava, posebno zastava onih zemaqa koje su neprijateqske prema srpskom narodu, tradicionalno neprijateqske, ili koje su se sada kompromitovale bombarduju}i Republiku Srpsku i srpsku decu, sela i gradove. [to se ti~e protesta advokata, kako to ti advokati ba{ sada protestvuju? Kako tek sada da primete da nemamo pravosu|a? Pa i ranije je bi260
lo prilike. [est puta sam pod ovim reìmom i{ao u zatvor, a ko zna koliko puta sam osu|en. Sedam kwiga su mi zabranili, progonili me itd. Za mene je notorna ~iwenica da nemamo sudskog sistema. Nije trebalo da se desi 17. novembar da bih to shvatio. Ako su neki tek sada shvatili, onda je ne{to drugo u pitawu. Znate, sada je malo pomodno izlaziti u te javne proteste. Advokati zapostavqaju svoje klijente na sudovima. Oni treba da {tite prava svojih klijenata i neki advokati {trajkuju, neki ne {trajkuju. Oni koji sada {trajkuju iz politi~kih razloga, oni se neodgovorno odnose i prema advokatskoj profesiji, prema svojim klijentima. Ne priznajem ni jedan sindikalni {trajk, ni jedan {trajk strukovne, profesionale organizacije iz politi~kih razloga. Svi ti {trajkovi treba da budu motivisani interesima profesije, a kada se ide na ulicu iz politi~kih razloga, onda se ide kao gra|anin. Onda ne sme da se postavi pitawe {ta je taj gra|anin po zanimawu, da li je radnik, seqak, advokat, profesor, glumac, student ili bilo kog drugog zanimawa. Svi treba da budu isti i ravnopravni u ispoqavawu tog gra|anskog protesta. Dakle, ovde su pobrkali lon~i}e, jer advokat postavqa politi~ke zahteve. Nikada ne bih udovoqio tim politi~kim zahtevima. Ako advokati èle da imaju politi~ke zahteve, isto kao i studenti, neka formiraju politi~ku partiju, neka idu na izbore, ako osvoje odgovaraju}i procenat glasova, onda imaju legitimno pravo da postavqaju politi~ke zahteve. Ovako ga nemaju. Voditeq: Za{to ste vi u stalnom sukobu sa studentima? Dr [e{eq: Uop{te nisam u sukobu sa studentima, to nije ta~no. Bio sam profesor Univerziteta, uvek sam bio omiqen me|u studentima, uvek su mi bili prepuni amfiteatri kada sam drào predavawe, ali ja sam protiv toga da se pojavi jedna grupica izmanipulisanih ili potpla}enih studenata, poput ove grupice iz Beograda, ovoga Vasiqevi}a i ostalih, koji sluè stranim silama. Vidite, kako su ga u Va{ingtonu do~ekali. Kada nekoga tako lepo do~ekaju u Va{ingtonu, ja znam koliko je sati. Nekolicina je dobila ogromne pare, a studenti izlaze na mitinge zbog zabave. Ko }e im nadoknaditi ovu izgubqenu {kolsku godinu? Lako je onima koji studiraju dru{tvene nauke, pravnicima, ekonomistima, oni }e nadoknaditi izgubqeno, a {ta }e ovi koji studiraju medicinu, elektrotehniku, ma{instvo, kako oni da nadoknade ovu {kolsku godinu? Mo`da da im neko bez proveravawa znawa upisuje pozitivne ocene u indeks. I jedno i drugo je lo{e, i na jedan i na drugi na~in stvaramo invalide od wih. Umesto da se bave onim od ~ega ìve, da poku{aju da {to pre zavr{e taj fakultet, oni su na ulicama. Kako je onim roditeqima koji od usta odvajaju da bi im deca studirala u Beogradu, a deca ve} mesecima gube vreme bore}i se da Vuk Dra{kovi} i Zoran \in|i} do|u na vlast? Mogli bismo da razmotrimo moralnu stranu tog pitawa. Nemam ja ni{ta protiv da student kao i svaki drugi gra|anin iza|e na ulicu na demonstracije, ali da mi se studenti postavqaju kao politi~ki partner ne prihvatam. Nekada sam i ja bio student, nisam dugo bio, ja sam za 2, 5 godine zavr{io Pravni fakultet i mo`da nisam stekao sva ona studentska isku261
stva koja steknu ovi koji studiraju po 7, 8, 9 godina. Kada razgovaram sa studentom, prvo pitam: koja je godina studija, kakve ocene ima u indeksu, koliko je ispita poloìo, da vidimo sa kakvim znawem raspolaè. To je za mene merodavno, a ne da mi ma{e indeksom i da mi postavqa politi~ke zahteve. Regularan je svaki studentski {trajk ili protest kada studenti traè boqe uslove studija, kada traè boqe stipendije, kredite, boqi sme{taj u studentskim domovima, boqu ishranu u studentskim menzama itd. To ja razumem. To su sindikalni, odnosno socijalni zahtevi studentskog protesta, a kada se studenti pretvaraju u politi~ku partiju, onda ta partija treba da iza|e na izbore. Ne mogu mi biti politi~ki partner, ja sa wima kao takvima ne}u da razgovaram dok se ne proveri da li u narodu imaju bar 5 odsto glasova, mogu li da pre|u izborni cenzus. Naravno, ne mogu. Sve }e ove studentske vo|e, tako je bilo i 1968, 1991. i 1992. godine, obezbediti sebe i ve} su se obezbedili, ve} su dobre pare dobili za ovo {to rade, a {ta }e ona masa studenata kojima je sada zabavno na ulicama, koji iza|u na ulicu zbog te zabave, jer uvek je lep{e provoditi se jeftino na ulici, nema nikakvih pla}awa, nego sedeti, u~iti i spremati ispite. Znate, manipuli{e se mladim qudima koji jo{ nisu dovoqno zreli da shvate svu ovu situaciju. Voditeq: Kako gospodin [e{eq misli da organizuje i da oporavi dràvu bez saradwe sa Zapadom? Dr [e{eq: Zapad nikome ne}e pomo}i da oporavi dràvu, da iza|e iz ekonomske krize. Zapad je obe}avao Rusiji, Poqskoj, Ma|arskoj, Rumuniji, Bugarskoj; kome god je Zapad obe}avao, slagao ga je i te zemqe su skoro u istoj ekonomskoj situaciji kao i na{a zemqa. U Bugarskoj i Rumuniji je jo{ gore nego u na{oj zemqi. Sve {to su obe}avali, slagali su. Moèmo se uzdati jedino u sopstvene snage. Orijentacija Srpske radikalne stranke je na sopstvenim snagama. Ovi koji obe}avaju milijarde iz inostranstva, obi~no laù, gde su konkretno ti ugovori? Gde su sporazumi? Ode Dra{kovi} da razgovara sa Amerikancima, koji mu kaù: napadni ovoga, napadni onoga, a on dolazi ovde i kaè obe}ali su oni, samo kada vi do|ete na vlast odmah }emo reke dolara da uloìmo nije istina. Pre bi Poqskoj pomogli, pa joj nisu pomogli, Ma|arsku bi pomogli, pa joj nisu pomogli, a da ne govorimo o Rumuniji i Bugarskoj. Koliko su Rusiju varali, te 20 milijardi dolara, te 25 milijardi dolara, wima je interesantno uloè nekoliko miliona dolara da Jeqcin pobedi na izborima, pa su onda sigurni da Rusija ne}e uskoro postati velika sila i idu daqe svojim putem. Nikom Zapad nije pomagao na lepe o~i. Voditeq: Zbog ~ega je rasturen Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke u Uìcu, i {ta zna~i gospodinu [e{equ ukidawe Odbora Srpske radikalne stranke u Uìcu zbog ciqa Srpske radikalne stranke u Beogradu? Poznaje li on uop{te dr Miroslava Vuka{inovi}a i da li ga interesuje mi{qewe Uì~ana u vezi doga|aja u Srpskoj radikalnoj stranci u Uìcu? Dr [e{eq: Dr Miroslav Vuka{inovi} se pokazao kao jedan veoma lo{ ~ovek bez karaktera, bez morala. Mo`da je on dobar lekar, ~uli smo da je dobar lekar, ali je ~ovek bez po{tewa, bez obraza.
262
Imali smo krizu u Srpskoj radikalnoj stranci u Uìcu nakon {to je Milo{evi}eva tajna policija potkupila svojevremeno Te{ovi}a i odvukla ga zajedno sa Glamo~aninom u tu otpadni~ku grupu. Saznali smo nedavno da su to uradili za novac. Jovan Glamo~anin je to li~no potvrdio. Voditeq:Da podsetimo samo slu{aoce na Zorana Te{ovi}a koji je bio savezni poslanik. Dr [e{eq: Da. Sada je i sam Glamo~anin priznao da su oni kupqeni za novac, wih 11 svojevremeno. O tome je {tampa nedavno pisala. Voditeq: Da li je veliki novac bio u pitawu? Dr [e{eq: Oni pri~aju da je po 100.000 maraka svaki dobio. Mislim da malo preteruju, ali da su ozbiqnu sumu novca dobili to je sigurno. U takvoj situaciji pojavio se taj Vuka{inovi}. U prvom trenutku izgledao je kao dobro re{ewe, ~uli smo da ga narod voli kao uspe{nog lekara, ali naàlost pokazalo se da on nije ~astan i po{ten ~ovek. On je minirao izborne napore Srpske radikalne stranke, stupio u savez sa koalicijom Zajedno, radio protiv svoje stranke, pomagao koaliciji Zajedno i zbog toga je iskqu~en iz Srpske radikalne stranke. To je javno priznao. Ogla{avao se u javnosti. Drugo, mi imamo jedinstvene interese Srpske radikalne stranke u celoj Srbiji i svim srpskim zemqama. Ne mogu postojati jedni interesi srpskih radikala u Beogradu, a drugi interesi u Uìcu. Svi na{i interesi su jedinstveni, mi smo jedinstvena politi~ka partija, ~vrsto organizovana iznutra sa jasnim nacionalnim, politi~kim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim programom, od kojeg ne moè biti odstupawa. Onaj ko odstupa neka ide u drugu politi~ku partiju. Najve}a je prednost biti ~lan jedne politi~ke stranke, a tajno ili polujavno raditi u interesu druge politi~ke stranke, kao {to je radio ovaj pokvarewak Vuka{inovi}. Voditeq: O~ito ste zapo~eli, Srpska radikalna stranka je zapo~ela izbornu kampawu za republi~ke izbore? Dr [e{eq: Nije se raspao na{ Op{tinski odbor, znate. Vrlo brzo smo konsolidovali Op{tinski odbor u Uìcu i on sada dobro funkcioni{e. Voditeq: Vi ste ve} ovim gostovawem na radiju, gostovawem u jo{ nekim radio stanicama u Srbiji, zapo~eli izbornu kampawu za republi~ke izbore. Dr [e{eq: Nama kampawa za druge izbore po~ne ~im se izbori zavr{e, i tako }e biti uvek dok ne osvojimo vlast, nema predaha. Spremamo se za republi~ke predsedni~ke i za parlamentarne izbore u Srbiji. Ve} sam ostvario ve}i broj gostovawa na lokalnim radio i TV stanicama. Recimo, u Ni{u dva puta, jednom na radiju, jednom na televiziji. Zatim u Aran|elovcu, Trsteniku, Temerinu, Obrenovcu. Danas sam u Uìcu, posle toga u Bajinoj Ba{ti, a desilo se da su pod pritiskom koalicije Zajedno otkazali gostovawe na Televiziji Nais u Ni{u, i na kablovskoj televiziji, u Uì~koj Poègi. Obave{ten sam da je otkazano to gostovawe. Dakle, i iz toga se jasno vidi kakva je prava priroda koalicije Zajedno, i kako se oni pona{aju, kakva bi bila medijska sloboda da, ne daj boè, oni preuzmu vlast u celoj Srbiji. Bili bi jo{ gori od socijalista. Uostalom, sve
263
je o~iglednije i kroz kadrovsku politiku Srpskog pokreta obnove da je sukob izme|u stranaka levog bloka i stranaka koalicije Zajedno zapravo produèni sukob milo{evi}evaca i stamboli}evaca sa Osme sednice. Sada je Dra{kovi} pokupio sve stamboli}evce, a i Ivan Stamboli} skoro svakodnevno mar{ira u wihovim demonstracijama na beogradskim ulicama. Nema tu varijante za koju se moè re}i da je boqa, da je poèqnija, i jedna i druga su skoro potpuno iste. Voditeq: Zna~i, kampawa u redovima Srpske radikalne stranke traje. Ho}ete li se vi kandidovati za predsednika Republike? Dr [e{eq: To ne znam. Voleo bih i moja je èqa da budem predsednik Republike, ja otvoreno o tome i govorim. Me|utim, o tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke, i kakva god bude odluka najvi{eg organa, ja }u se tome povinovati. Ako Centralna otaybinska uprava odlu~i da neki drugi srpski radikal bude kandidat za predsednika Republike, ja }u ga svim silama podràti i maksimalno }u u~estvovati u wegovoj predizbornoj kampawi. Voditeq: Da li }e Srpska radikalna stranka doneti Zakon o denacionalizaciji poslovnog prostora, s obzirom na to da se zalaè za privatnu svojinu? Dr [e{eq: Done}emo Zakon o privatizaciji poslovnog prostora, a ne o denacionalizaciji, jer ako se sada krene putem denacionalizacije stvori}e se pravi haos u dràvi. Lako je vratiti imovinu koja je oduzeta pre 50 godina, koja se sada moè jasno identifikovati. Zna se: oduzeto je ~oveku to i to, a {ta kada je izgra|en neki drugi objekat, kada je to preraslo u ne{to sasvim drugo? To je onda nemogu}e uraditi, i {ta je tamo sa onim gde je uni{tena imovina? Najve}a je onda nepravda nekome vratiti, a nekome ne vratiti. Tako da je to jedno veoma, veoma ozbiqno pitawe i samo neozbiqne politi~ke partije olako daju obe}awe da }e sve vratiti. Nemogu}e je sve vratiti. Kako }emo vratiti izgubqene ìvote? Ipak je najvi{e izgubio onaj koga je komunisti~ka vlast streqala posle Drugog svetskog rata. Zna~i, wemu ìvot ne moèmo vratiti, a vra}a}emo samo imovinu nekome kome se moè vratiti. To je veoma opasno pitawe i to pitawe se ne moè preko kolena prelamati i zbog toga smo mi, radikali, u tome veoma oprezni. Privatizacija mora potpuno da se izvede i sav poslovni prostor da se privatizuje, to je u na{em programu. Dok vladamo u Op{tini Zemun, to ne moèmo uraditi, to se reguli{e republi~kim zakonom. Voditeq: Cvetanovi} Qubinka iz Uìca pita: U ovoj komunisti~koj oazi Srbije da li je [e{eq na strani socijalista ili treba da se prikqu~i onima koji ru{e ovu vlast? Dr [e{eq: Nisam na strani socijalista i nikada ne}u biti na strani socijalista, a da se prikqu~im onima koji su jo{ gori od socijalista to mi ne pada na pamet. Da mar{iram pod nema~kom i ameri~kom zastavom? Nikada u ìvotu! @elim da {to pre do|em na vlast. Sve sam posvetio tom svom ciqu. Zapostavio sam profesionalnu karijeru, bio sam uspe{an nau~nik, uspe{an univerzitetski profesor, ali sam se potpuno posvetio politici, a kada do|em na vlast, èlim da sa~uvam obraz, ~ast, po{tewe. Onaj ko pristaje uz koaliciju Zajedno ne moè to sa~uvati.
264
Znam da bi to bio kra}i put ka vlasti, ali nepo{teniji. Da me se mo`da sutra stide potomci? To ne}u. Boqe je ne osvojiti vlast nego je osvojiti pod bilo kakvim uslovima. Da budem ameri~ki sluga protiv svog naroda, da u~estvujem u prodaji Kosova i Metohije, Sanyaka, Vojvodine, Crne Gore? Ja to ne}u. Su{tina politike Vuka Dra{kovi}a, Zorana \in|i}a i Vesne Pe{i} je da oni Zapadu obe}avaju mnogo vi{e nego {to je i Milo{evi} spreman da prihvati. Oni unapred obe}avaju da se vrati Ustav iz 1974. godine za Kosovo i Metohiju. To je \in|i} neki dan izjavio. Po~etkom decembra \in|i} je dao intervju za nema~ki Der Spiegel gde je rekao da kada bi se Karayi} i Mladi} pojavili u Srbiji, odmah bi ih uhapsio i isporu~io u Hag. Dra{kovi} neprekidno to obe}ava. Podnosio je i zakonski projekat u Saveznoj skup{tini da se Srbi isporu~uju Ha{kom tribunalu. Ne moèmo, jednostavno, ni u jednoj varijanti sa wima. Voditeq: Jedan ste od prvih lidera i politi~ara u Srbiji koji je jo{ pre nekoliko godina upozoravao na opasnost osnivawa generalskih stranaka. Posle su te generalske stranke prerasle u jedan pokret koji se zove JUL. Na ~elu JUL-a zna se ko je, vi ste letos sve vreme va{e kampawe za lokalne i savezne izbore govorili o crvenoj ve{tici, da biste sada prestali da govorite o woj, ili mi to ne moèmo da ~ujemo, jer jo{ uvek vlada medijska blokada? Dr [e{eq: Niste vi to mogli da ~ujete preko svog radija ni letos u predizbornoj kampawi. To ste mogli da ~ujete samo na na{im mitinzima. Srpska radikalna stranka je prva krenula u odlu~an obra~un protiv Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, kao generalske partije jo{ 1990. godine, dok su druge stranke potcewivale opasnost od te generalske stranke. Kada su prerasli u Jugoslovensku levicu onda smo se èstoko obru{ili na Jugoslovensku levicu i na Miru Markovi} koja zloupotrebqava privatni poloàj supruge predsednika Republike i na tome gradi ogromnu politi~ku mo}, a tu mo} nije u stawu da potkrepi na izborima. Ali, {ta se desilo? Desilo se da je JUL najuspe{nije rasturio Socijalisti~ku partiju. JUL je vi{e u~inio protiv Socijalisti~ke partije nego sve opozicione stranke zajedno. Idite kroz Srbiju od op{tine do op{tine pa }ete se uveriti da je svuda socijalistima najve}a opasnost i najve}i problem JUL. Voditeq: Za{to? Dr [e{eq: JUL je okupio u svoje redove novope~ene bogata{e, pripadnike ranijeg establi{menta, upio je u svoje redove qude koje su socijalisti odavno izbacili kao kompromitovane, kao sklone kriminalu, ovakve, onakve. Sada se ti qudi ponovo pojavquju kao politi~ki mo}nici koji nalaù odborima Socijalisti~ke partije kako da se pona{aju. @ivimo u dru{tvu kakvo istorija nije zapamtila. Nije se desilo u celoj istoriji politi~kih partija da vladaju}a politi~ka partija sama stvori politi~ku stranku koja }e je najvi{e ugroziti, sa kojom }e prvo morati da deli vlast, pa onda preti opasnost da joj se vlast potpuno izmakne na taj na~in. Postoje politi~ki izrazi koji se koriste na mitinzima, postoje i oni koji se koriste u skup{tinskim govornicama, oni koji se koriste u intervjuima, na radiju, televiziji itd. Voditeq: I u kwigama.
265
Dr [e{eq: I u kwigama, naravno. Prema tome, ne mogu ja sada, gostuju}i u va{oj radio emisiji, da drìm politi~ki miting, da po~nem da vi~em i da neki oratorski temperament u sve to unosim. Sa druge strane, mi smo sva{ta govorili i razne izraze koristili i za pripadnike koalicije Zajedno. Sve je to sasvim normalno u predizbornoj kampawi. Moramo na to da se navikavamo. Kod nas, radikala, za razliku od ostalih, nema mr`we, nema li~ne mr`we. Nikoga ne mrzimo. Najvi{e èlimo da Slobodan Milo{evi} {to pre si|e sa vlasti, pa da kao miran penzioner nedeqom uzme {ah pod ruku, da ide na Kalemegdan, i da se nikoga ne boji, a on je sebe doveo u situaciju da ga niko ne moè zamisliti kao penzionisanog predsednika Republike. Qudi razmi{qaju: ili }e biti na vlasti, ili }e beàti negde u inostranstvo, ili ko zna {ta mu se moè desiti. To je tragi~no za jednog politi~ara. Pretwe ne vrede u politici. Voditeq:Imala sam nekoliko puta priliku da razgovaram sa va{im portparolom Aleksandrom Vu~i}em, koji mi je izme|u ostalog rekao, da je odlika vas, radikala, kada komunicirate sa javno{}u, {to sve otvoreno kaète, stvari nazivate pravim imenom. Pa vas ja onda pitam, da li je istina, a vaìte za jednog od veoma obave{tenih lidera, da su najve}i mafija{i, da je jezgro mafija{a u JUL-u? Dr [e{eq: Jeste, to je istina. To zna sav narod u na{oj zemqi. Glavni mafija{i u ovoj zemqi su raspore|eni u JUL-u. Oni imaju najunosnije poslove, bez wih se ne moè ni{ta ozbiqno napraviti u ekonomskoj sferi. Ogroman profit izvla~e, poznati su bogata{i me|u wima: Nenad \or|evi}, Kundak i ostali. Ogromne pare su izneli napoqe, na Kipar itd. To je op{te poznata ~iwenica. Insistirali smo na tome, neprekidno to ponavqamo. Nikada od toga nismo odustajali. Prvi smo po~eli to da potenciramo. Voditeq: Da li je istina i to da glavne kadrovske konce u Srbiji vu~e gospo|a Mira Markovi}? Dr [e{eq: Ona vodi kadrovsku politiku Socijalisti~ke partije i to je op{tepoznata ~iwenica, a to ste u javnosti mogli ~uti samo iz na{ih govora. Je li tako? Voditeq: Uglavnom. Dr [e{eq: Pa da. Voditeq: Za{to se radikali nisu 1993. godine prikqu~ili DEPOSu, jer su u Skup{tini imali vi{e glasova od SPS-a, kako onda govorite da niste sa SPS-om? Dr [e{eq: Zna~i, ako ne}emo sa DEPOS-om, moramo biti uz SPS? Ne}emo sa DEPOS-om nikada. Ne}emo nikada sa ameri~kim i nema~kim agentima. Ho}emo da sru{imo Milo{evi}a, da sru{imo socijaliste, ali ne}emo da dovodimo u Srbiju vlast koja je jo{ gora od Milo{evi}a i socijalista, direktne pla}enike Amerike i Nema~ke. Ne}emo sa wima ba{ zato {to su onoliko èstoki, puni mr`we i {to tretiraju svakoga onoga ko nije sa wima da je protiv wih. Ne}emo sa wima zato {to su razulareni, kao ova grupica {to me je sa~ekala ovde pred radiom. Ne}emo sa razularenim tipovima, ne}emo sa psihopatama.
266
Voditeq: To je pitao Nenad Marinkovi} iz Uìca. \uli} Ivan iz Uìca pita: Na koji na~in gospodin [e{eq misli da se neophodni strani kapital za pokretawe proizvodwe dovede u zemqu? Dr [e{eq: Kod nas u Zemun su ve} do{le dve grupe Italijana, do{ao je jedan [vajcarac, do{ao je jedan Ju`nokoreanac i do{ao je jedan Tajvanac. Zainteresovani su za neke poslove. Mislim da }emo uspe{no sklopiti neke aran`mane, posebno sa ovim Tajvancem. Radimo na tome, sada }emo videti da li }e to uspeti. Znate, kapital privla~ite dobrim uslovima poslovawa. Spremni smo da se cela Srbija pretvori u bescarinsku zonu, off-shore zonu, kao Kipar, ako je to na~in da se privu~e kapital. Kapital se ne privla~i politi~kim obe}awima, kapital se privla~i dobrim uslovima poslovawa. Moramo biti privla~niji nego {to su okolne dràve, i kapital }e do}i. Kapital ide tamo gde mu je ve}i profit u izgledu i gde ima sigurnost u poslovawu, gde ga ne}e iznena|ivati nekim luda~kim zakonima, gde ne}e donositi lex specialis, pa da on po~ne posao pod jednim zakonskim uslovima, a da ga zavr{ava pod drugim, ili gde }e mu re}i: moè{ da uloì{, ali samo do 49 odsto. Nema tog ludaka koji je spreman da uloì 49 odsto kapitala firme u dru{tvenoj svojini, gde }e neki socijalisti~ki direktori i daqe da upravqaju, gde }e da se razme}u tim parama i ne ostvaruju nikakav profit. Voditeq: Ho}ete da kaète da mora postojati i politi~ka stabilnost? Dr [e{eq: Mora postojati politi~ka stabilnost, mora postojati moderan pravni poredak i mora biti ukinuta dru{tvena svojina. Mora biti izvr{ena potpuna privatizacija; i najgora privatizacije je boqa od ovoga {to sada imamo dru{tvene svojine. Dru{tvena svojina identi~na je kra|i. Voditeq: Kako na olupinama dru{tvene svojine koja je razvu~ena u posledwih 5-6 godina, izvr{iti privatizaciju? Me|utim, jedan slu{alac ~eka na vezi pa da ga ~ujemo. Izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Postavio bih gospodinu [e{equ pitawa, ustvari, mislim da je to i konstatacija. Naime, gospoda iz koalicije uvek govore da su iza wih Amerikanci ili Zapad, boqe re~eno. Taj isti Zapad neka im pokaè koliko su im prijateqi, neka do|u u vaqaonicu, neka do|u u Kragujevac pa neka daju svoje pare, a ne da ih uzimaju. Neka budu isti kao gospodin [e{eq, da rade bez plate. Tako je radio De Gol jednom, tako je radio [e{eq. Ni{ta vi{e, prijatno. Dr [e{eq: Slaèm se sa va{im slu{aocem. Ovo sada je prilika tamo gde je koalicija Zajedno osvojila lokalnu vlast, da donesu te pare iz inostranstva, da donesu u Ni{, u Uìce, u â~ak, u Kragujevac. U â~ku nije ni osporavana vlast, koliko ja znam, odmah je predata. Sada je prilika da tamo donesu taj kapital na koji ra~unaju i narodu obe}avaju. Ono {to ne moèmo ostvariti, nikada nismo ni obe}avali. Obe}avamo da }emo zasukati rukave i tamo gde smo osvojili lokalnu vlast mi smo ih zasukali. Radimo danono}no. Petkom do 3 sata no}u primam gra|ane i re{avam one probleme koji su u nadle`nosti Op{tine. Na primeru Zemu267
na mi pokazujemo kako }emo se pona{ati sutra kada osvojimo vlast u celoj Srbiji. Znate, ~udno mi je osvoje vlast i preuzmu vlast na lokalnom nivou u Kragujevcu, â~ku, Ni{u, Uìcu, onda nastave da demonstriraju. [to ne rade? Protiv koga sada demonstriraju? Imaju lokalnu vlast i neka se pokaù, a ne sada protiv sebe da demonstriraju. U Kragujevcu predsednik Op{tine predvodi demonstracije i blokira Kragujevac, ne moè sa autoputa da se pre|e u Kragujevac itd. To ne razumem. Kao kada bih ja sada organizovao demonstracije i blokirao Zemun, a uzgred, nikada koaliciji Zajedno nije do sada uspelo da naprave neke ozbiqnije demonstracije u Zemunu? Iako su poku{avali, nije im nijednom uspelo. Kako da blokiram Zemun? Ciq mi je da Zemun {to normalnije ìvi. Ne mogu sve probleme da re{im, ali neke mogu. Mogu da pomognem, da podstaknem druge da brè re{avaju probleme i sl. Voditeq: Sada je 11 ~asova, ulazimo u drugi sat razgovora sa dr Vojislavom [e{eqom. Za mog gosta ima jo{ pitawa. Zbog ~ega vlast i Slobodan Milo{evi} nisu ranije spre~ili ove demonstracije koje traju ve} dva i po meseca? Dr [e{eq: Protiv toga sam da vlast spre~ava demonstracije. Smatram da je pravo na demonstracije gra|ansko pravo Ustavom zagarantovano i kada su mirne demonstracije vlast na bi smela da se me{a, ne bi smela da {aqe policiju, a kod nas je reìm bio iznena|en i pravio pogre{ne poteze. Kada su demonstranti razbijali po Beogradu: zgradu dràvne televizije, zgradu Politikine kompanije i druge javne objekte, kada su napadali mirne gra|ane, vlast nije intervenisala i nije slala policiju. Sa druge strane, kada su demonstracije mirne, kada nema nikakvog nasiqa, kada nema nikakvog razbijawa, vlast {aqe policiju koja formira kordone itd. Da sam na Milo{evi}evom mestu kada bih koristio policiju, koristio bih je da odmah zavr{im posao. Najsme{nije je policajce poslati da stoje u kordonu danono}no, da im se smeje narod i da ih demonstranti poniàvaju. Sa policijom treba veoma oprezno raditi i treba je veoma oprezno koristiti. Policiju treba slati samo onda kada nema drugog na~ina da se spre~i uni{tavawe imovine, ugroàvawe ìvota qudi, wihove bezbednosti; kada se po{aqe, mora energi~no da radi, da sve dovede u red. U takvim slu~ajevima Milo{evi} nije uop{te slao policiju, a {aqe je onda kada nema nikakve potrebe da se {aqe, na taj na~in izaziva dodatni bes u narodu. Voditeq: Zna~i, vi osu|ujete pona{awe policije pre 5-6 dana kada je tukla demonstrante? Dr [e{eq: Ne, ja ne osu|ujem pona{awe policije nego onoga ko je policiju slao, a nije morao da je {aqe. Koliko ja znam, policija nigde nije jo{ tukla demonstrante iz ~ista mira. Bar ja ne znam za takav slu~aj, mo`da negde pojedina~nih primera ima, a ovo {to se de{avalo na beogradskim ulicama, tu je bilo mnogo nasiqa. Nekada je policija suvi{e kasno poslata, ako qudima porazbijaju kola, ga|aju qude dok su u automobilima, poku{avaju da lin~uju, svakakvih situacija je bilo, sva{ta se de{ava po Beogradu. Voditeq: Imamo slu{aoca na vezi, da ~ujemo {ta }e da nas pita. Halo?
268
Slu{alac: Za [e{eqa pitawe: kako tuma~i ~iwenicu da je Glavni odbor SPS-a na ~uvenom sastanku u Jugopetrolu pozvao Srpsku radikalnu stranku na saradwu? Dr [e{eq: Nikada glavni odbor SPS-a nije pozvao na saradwu Srpsku radikalnu stranku. Prvi put ~ujem tako ne{to. Mislim da je informacija potpuno izmi{qena. Niti nas je Socijalisti~ka partija zvala na saradwu, niti smo mi prihvatali saradwu. Bila je inicijativa za u~e{}e u toj panel raspravi, a mi smo to javno uslovili. Rekli smo da pristajemo ako se uvedu direktni televizijski prenosi i ako nam vrate otete poslani~ke mandate. Socijalisti su pristali na direktne televizijske prenose panel rasprava, ali nam nisu vratili poslani~ke mandate. Izgleda, samo {to je Neboj{a ôvi} iskqu~en iz Socijalisti~ke partije ve} su mu danas uzeli poslani~ki mandat u Republi~koj skup{tini, a na{e la`ne poslanike i daqe drè da im ~ine kvorum, da mogu preko wih da donose odluke. Te su odluke nelegitimne i zna~e kr{ewe Ustava i zakonskog sistema. Voditeq: Halo, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Molio bih gospodina [e{eqa da mi odgovori, naime, s obzirom da je postalo jasno posle ove izborne kra|e da se u institucijama sistema sa vladaju}om partijom nije moglo ni na koji na~in dogovoriti, a s obzirom da je gospodin [e{eq kritikovao advokate i studente da su iza{li na ulice i ostalo, kako on misli da je ova vlast mogla da se skine ako ve} ova vlast nije dobra i ako je pogubna za ovaj narod? Dr [e{eq: Mislim da gospodin nije razumeo to {to sam rekao. Smatram da svaki protest profesije mora biti sindikalni protest, a svi koji iz politi~kih razloga izlaze na ulice, izlaze kao gra|ani. Nemam ni{ta protiv da demonstriraju i studenti i advokati, ali na protestima gra|ana, a ne da se oni sada izdvajaju kao neka elita u svemu tome. Ne trpim elitu, ne podnosim je i ne prihvatam. [to se ti~e koalicije Zajedno, nema nikakvog spora da oni imaju pravo na demonstracije, na mitinge i protest. Mo`da bismo u~estvovali da nije bilo tog nasiqa. Znate, prvog dana demonstracija Danica Dra{kovi}, glavni lider koalicije Zajedno, poziva na bacawe bombi, preti pu{kama nasiqem, ubijawima i sli~no. Ne moèmo onda sa wima. Do nasiqa je ve} do{lo. Na na{im mitinzima i demonstracijama nisu ginuli qudi, tamo ginu. Svaki put kada Dra{kovi} izvede narod na ulicu uvek neko pogine: 1991. godine dvojica qudi su poginuli; 1993. jedan ~ovek je poginuo; sada je opet jedan ~ovek poginuo, a koliko je bilo povre|enih, broja im se ne zna. Ima nekih sa vrlo te{kim telesnim povredama. Protiv haosa smo, protiv ruqe. Danas Dra{kovi} d jedno uputstvo, sutra daje drugo. Recimo, kada su socijalisti organizovali kontramiting, to je bio stra{no glup potez sa wihove strane. Da sam bio na mestu lidera koalicije Zajedno, rekao bih: evo za 24. decembar su socijalisti zakazali miting, pustimo ih da vidimo {ta su oni u stawu, mogu li oni da okupe narod, pa }emo mi nastaviti 25., a ne Dra{kovi} kaè: opkoli}emo ih sa one strane, opkoli}emo ih sa ove strane. Kada su ti jadni qudi koji
269
nisu imali pojma {ta se de{ava do{li iz unutra{wosti autobusima, pojavili se na beogradskim ulicama, ruqa iz koalicije Zajedno po~ela je da ih tu~e. Neko u samoodbrani potegne pi{toq i to potezawe pi{toqa je legitimno pravo. Ne moè stariji ~ovek da se odbrani, jo{ kada ga ruqa napadne, ne moè niko da se odbrani, ja to razumem. Ruqa je morala da se izbegne. To {to iskqu~uju sada ove predajnike dok traje moja emisija, najboqe govori kakva je wihova priroda. Nema, oni su, {to se ti~e demokratije, jo{ gori od socijalista. Ne daj boè da zavladaju celom Srbijom! Bilo bi nam kao pod Pino~eovom diktaturom, mo`da bi streqali, ko zna {ta bi radili. Zbog toga ne moèmo sa wima. Ina~e, mi smo apsolutno protiv toga da se wihova prava osporavaju. Nemam ni{ta protiv da se mirnim demonstracijama izazove kapitulacija reìma, pa upornim stajawem na ulici, sedewem, {trajkovima i sve ostalo. Sve je to legitimna stvar. Nema nasiqa. Za{to reìmu nije nikada te{ko da upotrebi policiju protiv ovih iz koalicije Zajedno? Zato {to oni uvek ispoqe nasiqe, pa ~ak i policiju ugroàvaju. Kada smo mi, radikali, u pitawu, te{ko je upotrebiti policiju. Jedva su na{li specijalnu jedinicu u Gwilanu kada su nam rasturili miting, kada su nas pohapsili. Lokalna policija nije htela da nas rastura i da nas hapsi, pa su iz Ajvalije kod Pri{tine doveli one specijalce, koji su maltene nau~eni da kidaju malu decu kad interveni{u. Policija zna da nikada prvi nismo napali, da nikada drugoga ne ugroàvamo i onda nije motivisana da se tu~e sa radikalima. Drugo, kada je Milo{evi} 1990. godine slao policiju protiv nas mi sednemo, a ne ga|amo kamewem, ne razbijamo. Voditeq: Me|utim, ~iwenica je da ustavnim, odnosno institucionalnim putem, SPS ne}e dati vlast, a koalicija Zajedno ne}e da ~eka. Dr [e{eq: SPS }e dati vlast, samo treba malo strpqewa. Treba ga neprekidno pritiskati, pu{tati da se procesi unutra{weg rasturawa izvode u SPS-u; i ti procesi su po~eli. Ne sme onaj ko èli vlast, ako èli da izbegne krvoproli}e, da bude nestrpqiv. Nije nimalo slu~ajno {to u ovoj situaciji, to pokazuju sva istraìvawa javnog mwewa, rejting raste samo srpskim radikalima. Narod je sve nezadovoqniji levi~arskim reìmom i socijalistima. Sve je ve}i odijum protiv Milo{evi}a, ali je narod sve nezadovoqniji pona{awem koalicije Zajedno. Opcija Srpske radikalne stranke se sve vi{e postavqa u prvi plan kao najprihvatqivija. Treba pokazati malo strpqewa u politici. Po~eli su i neki procesi u socijalisti~koj partiji i ti procesi se ne mogu zaustaviti. Nikada vi{e Milo{evi}ev reìm, iako Milo{evi} opstane, ne}e biti onako snaàn kakav je bio do 3. novembra, nikada vi{e! Ti procesi unutar Socijalisti~ke partije idu svojim tokom, oni neminovno moraju izazvati sukobe sa JUL-om i to je sve novi splet okolnosti u kojima se stvaraju mogu}nosti da se reìm obori mirnim putem. Voditeq: Sada je 11 ~asova i 14 minuta. Imamo slu{aoca, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Htela bih da postavim pitawe: kako vi, kao jedan ozbiqan intelektualac, mo`da budu}i predsednik Srbije, predsed270
nik jedne ozbiqne politi~ke stranke, moète sebi da dozvolite onako necivilizovano pona{awe u Skup{tini, ono ~upawe mikrofona, li~na vre|awa drugih poslanika i tako? Dr [e{eq: Prvo, to uop{te nije bilo necivilizovano pona{awe. Po~upao sam u Skup{tini prekida~ koji je sluìo Radomanu Boòvi}u da iskqu~uje struju iz mikrofona dok su savezni poslanici govorili. Taj prekida~ je unesen protivno poslovniku, i to Boòvi} nije imao pravo. Samo sam u pauzi skup{tine po~upao taj prekida~, nikakvu materijalnu {tetu nisam naneo, nije nikakva materijalna {teta 1 dinar. Posle je tu ìcu zalemio domar Skup{tine. Apsolutno materijalne {tete nije bilo. [to se ti~e politi~kih izraza ili kako vi kaète uvreda, svi su ti politi~ki izrazi regularni, koriste se u svim demokratskim dràvama u skup{tinskim, politi~kim, verbalnim obra~unima. Nikada nikome nisam rekao da je laòv ako nisam imao dokaze. Nikada nikome nisam rekao da je lopov ako nisam imao dokaze, a kada ja iz jednog yepa izvu~em dokaze da je Radoje Konti} lopov, iz drugog yepa izvu~em dokaze da je Nikola [ainovi} lopov, onda ja ho}u i da im kaèm da su lopovi. Neka me tuè ako misle druga~ije. Ni jedan se nije usudio da me tuì. Izvu~em fotografiju iz xepa kako se Radoje Konti} qubi sa Dafinom Milanovi} i kaèm: evo ko je glavni lopov, ko je pomogao Dafini Milanovi} da opqa~ka devizne {tedi{e. I na to nema odgovora. [ta je wihov odgovor na to zabrana direktnih televizijskih prenosa. Dakle, kada nemaju kontra argumente oni iskqu~e javnost, iskqu~e struju. Kao i danas, koalicija Zajedno nema nikakvih kontra argumenata za ovo {to govorimo mi, srpski radikali, oni nam iskqu~uju jedan po jedan predajnik. Voditeq: Jo{ jedno pitawe, verovatno se misli na Saveznu skup{tinu, odnosno, u Republi~koj skup{tini je donet Zakon o TV taksi. Kumovali ste dono{ewu tog Zakona, odnosno, dali ste glasove. Zatim, kaè jedan slu{alac? Dr [e{eq: Ho}emo jedno po jedno pitawe? Voditeq: Pro~ita}u vam sva pitawa? Dr [e{eq: Nemojte sva, idemo jedno po jedno. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Prvo, mi nismo kumovali dono{ewu Zakona o TV taksi. TV taksa je postojala i od ranije, od kada postoji televizija u na{oj zemqi pla}a se televizijska taksa. Samo smo se sloìli da se televizijska taksa pla}a uz ra~un za struju da se postignu u{tede, da ne ide inkasant od vrata do vrata, pa nekada po dva tri puta treba da ide, taksa se plati automatski kroz ra~un za struju. Kada je donet zakon, 1993. godine, to je bio bezna~ajan iznos novca. Nije bilo mo`da ni 1 dana{wi dinar. Nije problem {to se taksa za televiziju pla}a uz ra~un za struju. Problem je {to je cele 1994., 1995. i 1996. godine socijalisti~ka vlada pove}avala cenu struje i visinu takse, pa je taksa dostigla negde 20 i ne{to dinara. Problem je visina iznosa koji se pla}a, a ne na~in na koji se pla}a; ako mora da se pla}a, najzgodnije da se ovako plati, u{tedi se na inkasantima. U skoro svim zemqama u Evropi pla}a se televizijska pretplata, od271
nosno taksa na televiziju. To je taksa na televiziju, ali kod nas je preveliki iznos koji se pla}a u ovoj oskudici, nema{tini. Zna~i, zakon je dobar, lo{a je odluka Vlade o iznosu koji se otima od gra|ana. Voditeq: Imamo slu{aoca. Halo, dobar dan. Slu{alac: Dobar dan. Jedno pitawe za gospodina [e{eqa. Ako kaè da je Amerika veliko zlo i tradicionalno neprijateqska zemqa Srbiji, za{to je onda za vreme zalivskog rata nudio pomo} Americi u vidu svoje vojske, srpskih ~etnika za borbu protiv Iraka? Dr [e{eq: Nisam rekao da je Amerika tradicionalni neprijateq Srba. Tradicionalni neprijateq Srba je Nema~ka, a Amerika se pokazala kao veliki neprijateq Srba u posledwih nekoliko godina. [to se ti~e Amerike i intervencije u Zalivu, mi, radikali, smo bili ube|eni da je ta intervencija ispravna. Kasnije smo shvatili, kasnije smo do{li do podataka da su Amerikanci nagovorili Sadama Huseina da okupira Kuvajt, jer im je trebao izgovor da u|u sa svojom vojskom u Persijski zaliv i da tamo stacioniraju ogromne trupe kako bi kontrolisali sve naftne izvore, kako bi na taj na~in kontrolisali Evropu i Japan. Naravno, u svakoj politi~koj opciji se dese neke gre{ke; i to je bila jedna gre{ka Srpske radikalne stranke, koju smo mi javno priznali. Bilo je ~ak stotiwak na{ih dobrovoqaca koji su bili spremni i da odu u rat u Zaliv na strani evropskih sila. Me|utim, posle smo dobili informacije da je sve to bila jedna velika manipulacija u kojoj je Irak stradao, u kojoj je Sadam Husein bio neve{t i upao u ameri~ku klopku. Amerikanci su ga prethodno pomagali u ratu protiv Irana, mislio je da se Amerikancima moè verovati. Na sli~an na~in su Amerikanci prevarili reìm u Beogradu. Nagovorili su reìm u Beogradu da se interveni{e u Sloveniji. To je bila najve}a glupost na po~etku ovog rata. Odmah kada su Slovenci pokazali èqu da odu trebalo im je to omogu}iti, trebalo je odmah povu}i vojsku, a ne poslati na{e mladi}e bez oru`ja da idu da preuzimaju grani~ne prelaze. Amerikanci su hteli incidente, hteli su da tamo pogine na{ih 40 mladi}a. Hteli su da se desi ono {to se desilo u Sloveniji. Trebao im je rat na Balkanu, kako bi to bio povod da oni pro{ire svoj uticaj, da u|u ovde sa svojom vojskom i da kontroli{u situaciju. Sa jedne strane sputavaju evropsko ujediwewe, a sa druge strane imaju neprekidno razlog svog prisustva na Balkanu. To je bila su{tina. Ina~e, mi smo traìli cele 1991. godine da se ne interveni{e u Sloveniji. Traìli smo da se odmah ome|i dokle je na{a zemqa, da se zaposednu granice Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica. Da je reìm tako uradio mi bismo imali Veliku Srbiju, gotovo bez prolivawa krvi. Voditeq: Kaète da je za jednog ozbiqnog lidera, ozbiqnog politi~ara potrebno da posmatra situaciju i da ima strpqewa. Ima se utisak da je Vojislav Ko{tunica ~ovek i lider od strpqewa, mada vi za wega kaète da je jedan politi~ki trgovac. To je ju~e bila izjava u Dnevnom telegrafu, a letos je? Dr [e{eq: Nije to bila izjava u Dnevnom telegrafu, ja nikada nikakve izjave ne dajem za Dnevni telegraf. To je izjava za novosadski
272
Dnevnik. Dnevni telegraf i Na{a Borba su najprqaviji listovi koji su ikada izlazili u na{oj zemqi, na Balkanu uop{te. Puni su raznih laì i izmi{qotina. Voditeq: Da li ostajete pri toj oceni? Dr [e{eq: Da, ali ja sam to malo podrobnije obrazlagao u novosadskom Dnevniku, jer smo ~etiri meseca pro{le godine vodili pregovore sa Vojislavom Ko{tunicom ? Voditeq: Upravo zbog toga vas pitam. Dr [e{eq: ...oko izborne koalicije. Saznali smo da je u isto vreme Ko{tunica pregovarao i sa koalicijom Zajedno, sedeo kao trgovac na dve stolice, pa ko mu vi{e ponudi. Kada smo saznali, to je za nas bio vrhunac nemorala. Odustali smo od bilo kakvih daqih dogovora, a Vojislav Ko{tunica je u{ao u koaliciju Zajedno, iza{ao sa wima na izbore i sada napustio tu koaliciju. Zna~i, sam je sebe doveo u takvu politi~ku situaciju, sam je sebi rasturio stranku. Nije stranka krompir da moète da bacite i na ovu stranu i na onu stranu. Morate da vodite ozbiqnu i doslednu politiku ako èlite da sa~uvate stranku. Voditeq: Sada je 11 ~asova i 23 minuta, ovo su talasi Radio Uìca. Javqaju iz reìje da se malo {ire ~ujemo, jer nam radi sredwi talas. Dr [e{eq: Zna~i ukqu~ili su sve talase. Voditeq: Ukqu~ili su. Dr [e{eq: Onda je kritika vredela. Voditeq: Imamo jo{ nekoga ko èli da postavi pitawe gospodinu [e{equ. Dobar dan. Slu{alac: Dobar dan. Vojo, sin sam starog radikala koga je Penezi} streqao 1941. godine. Da ne pri~am o Vuku, ali sam prvo o wemu ~uo. Zna{, ne{to razmi{qam, ima{ i ti puno krivice. Prvi si po~eo sva|u u Skup{tini. Te onaj Mihaq, te onaj jahao popa, te ovako, te onako. Ne moè to tako. Na mene su drvqe i kamewe, kao de~ko kada sam bio, vetar kapom terao, da tu porodicu likvidiram. Mogao sam to, mo`da ti ne zna{ ko je Omiqen Mili}, preko wega sam mogao likvidirati tu Penezi}evu porodicu, nisam prstom makao, to mi je kasnije posle oslobo|ewa spaslo ìvot od Penezi}a. Slu{am te, a ti ko riba ne}e{ nikako na suvo, ti uvek ispliva{. Pa ~ekaj, majku mu jebem, nije ni taj svet po Beogradu toliko blesav da tolike dane bude na ulici. Ne mogu nikako da shvatim za{to ti toliko direktno ne kaè{ za Milo{evi}a, pa on je danas jedan od najve}ih monstruma u ovoj zemqi, bre. Kakav je on politi~ar? Voditeq: I {ta èlite da pitate? Slu{alac: Eto, to da mi objasni. Dr [e{eq: Gospodinu smeta {to se pona{am kao riba, pa ne}u na suvo. Ali samo se somovi upecaju na suvi{e jeftine mamce, a ta udica na koju bih se ja upecao jo{ se nije pojavila. Da me neko izvu~e na suvo pa da se batrgam. To je upravo ono {to su sebi dozvolili \in|i} i Dra{kovi}, da se upecaju kao somovi na udicu i da onda navodno Amerikanci i Nemaci povla~e wihove poteze. Mislim da Milo{evi}a treba {to pre sru{iti i sve {to radim radim u ciqu wegovog ru{ewa; i ako je iko za ove tri godine raskrinkavao
273
pravu prirodu Milo{evi}evog reìma, onda smo to ~inili mi, srpski radikali. Ali da se nekome prikqu~imo da budemo ne~iji sledbenici, a unapred znamo i imamo mnogo dokaza da taj radi protiv interesa svog naroda, mi na to ne pristajemo. @elimo vlast i otvoreno govorimo o na{oj èqi da {to pre do|emo na vlast, ali ne da drugima pomognemo da do|u na vlast. Tu smo i konkurencija, dok koaliciji Zajedno i socijalistima ne omrkne nama ne}e osvanuti. Dok oni ne padnu, dok oni politi~ki ne propadnu nema realizacije na{ih ciqeva, a ovaj gospodin traì da im pomognemo. Ne moèmo da im pomognemo. Na{e je da im odmaèmo. Voditeq: Jedan slu{alac konstatuje i pita. Kaè da je Srpska radikalna stranka svojim pona{awem uticala na smewivawe ]osi}a, Avramovi}a i Pani}a u Skup{tini, a sada je Srpska radikalna stranka ubacila u Skup{tinu grupu Prvi decembar, da to isto radi. Nova demokratija se distancirala od SPS-a, ne znam za{to ova konstatacija. To pita Sretenovi} Radoje i on konstatuje da svi rade protiv naroda. Dr [e{eq: To jednostavno nije ta~no. [to se ti~e skup{tinskog pona{awa, to je sasvim prirodno pona{awe. Moramo da se sva|amo u Skup{tini. Sasvim je prirodno da se politi~ari me|usobno sukobqavaju. To je osnovni preduslov demokratije. Tamo gde nema sukoba izme|u politi~ara nema ni demokratije. [to se ti~e ]osi}a, mi smo ga i doveli na vlast, mi smo ga i smenili. Obrazloìli smo za{to ga smewujemo kr{io je Ustav. Milana Pani}a mi nismo doveli, ali mi smo ga smenili. Imali smo ~itav niz razloga za{to smo ga smenili. [to se ti~e Dragoslava Avramovi}a, protiv wega smo glasali kada ga je Milo{evi} dovodio, a kada ga je Milo{evi} smewivao, nismo uop{te u~estvovali u radu Skup{tine. Poslani~ku grupu Prvi decembar formirali su socijalisti i to je koalicija Jovana Glamo~anina i Dragoquba Mi}unovi}a. Tu su ~etiri biv{a radikala i jedan biv{i demokrata. To su oteti poslani~ki mandati. Neprekidno èstoko kritikujemo vlast zbog tog otimawa poslani~kih mandata, neprekidno to ponavqamo. Osnovni uslov nam je da u~estvujemo u panel raspravama. Sve dok uz pomo} tih pokradenih mandata socijalisti donose zakone, mi ih smatramo nelegalnim i nelegitimnim. Voditeq: Ima dosta pitawa na koja na{i slu{aoci èle da im odgovorite. Da li je ta~no da u Zemunu oduzimate stanove onim vlasnicima koji su otkupili dru{tveni stan, a potom isti izdali pod kiriju? Dr [e{eq: Ne. Onaj ko je otkupio stan, stan je pre{ao u wegovo vlasni{tvo, mi to ne diramo. Tamo gde zateknemo da stan nije otkupqen, a da ga ne koristi onaj ko je potpisao ugovor o kori{}ewu stana nego ga izdaje u kiriju ili stan stoji prazan, mi jednostavno pozivamo gra|ane Zemuna sa vi{e dece da se odmah u te stanove useqavaju, ve} smo 35 porodica na taj na~in udomili. Recimo, nosilac stanarskog prava oti{ao u Nema~ku, oti{ao u Australiju, Kanadu, Ameriku, neko mu od rodbine nadzire stan, povremeno navrati ili drì psa u stanu i takvih slu~ajeva ima, ili jednostavno izdaju stan. Imaju stan na drugom mestu, a ovaj stan im sluìo za sticawe profita. Ponosimo se na{im postupcima. Tamo gde je izvr{ena privatizacija, mi se ne me{amo u privatnu svojinu. Privatna svojina je neprikosnovena, kada je neko vlasnik stana, wegovo je pravo da taj
274
stan ve~ito ostane prazan ili da radi sa wime {ta god ho}e. To nas ne interesuje. Samo, dakle, tamo gde su neotkupqeni dru{tveni stanovi u pitawu, mi preduzimamo neophodne mere. Voditeq: Zbog ~ega je dr [e{eqa vojvoda pop \uji} razvojvodio i zbog ~ega je Radikalna stranka Nikola Pa{i} oti{la iz Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: To nije ta~no da me je vojvoda \uji} razvojvodio. To su izmi{qotine koje neki novinari, laòvi, lansiraju s vremena na vreme u Beogradu. [to se ti~e radikalne stranke Nikola Pa{i}, to je grupa lopova i qudi bez morala i karaktera koje su potkupili socijalisti, nekada i ucenama pritisli da im sluè, da se odvoje od Srpske radikalne stranke. Iz Uìca je, recimo, Zoran Te{ovi} jedan od tih. ôvek bez ikakvog karaktera, bez ikakvog morala, a evo Jovan Glamo~anin je nedavno javno saop{tio da su ti tzv. pa{i}evci dobili novac da bi glasali za pojedine zakonske projekte socijalista. Ju~e kada sam bio na konsultacijama kod Zorana Lili}a u fazi odre|ivawa mandatara za sastav nove Savezne vlade, rekao sam da su i ovi savezni izbori bili potpuno neregularni. Prvo, zato {to nismo imali demokratske atmosfere u predizbornoj kampawi, {to smo bili pod apsolutnom medijskom blokadom, {to su nam otimali poslani~ke mandate u pe}koj i mitrova~koj izbornoj jedinici, i zbog toga {to se pokazalo da su izbori odràni po Zakonu o izbornim jedinicama koji nije usvojila dvotre}inska ve}ina saveznih poslanika. [to su za taj Zakon glasali qudi koji ni po kom osnovu u tom trenutku nisu mogli biti savezni poslanici shodno odredbama Saveznog izbornog zakona, i {to je sada postalo o~igledno da su ti qudi dobili novac da bi glasali za taj Zakon. Zbog toga mi, radikali, traìmo obnavqawe saveznih izbora. Voditeq: [ta mislite, da li je uop{te gre{ka {to se izlazilo na neregularne izbore? Dr [e{eq: Nikada, u principu, nije gre{ka iza}i na izbore, jer kada izlazite na izbore imate neke {anse, bar imate nekog pristupa javnosti. Nije slu~ajno {to smo mi tada po~eli pone{to da dobijamo. Neke mrvice, ali ne{to smo imali. Tri godine pre toga dràvna televizija, dràvni radio nisu apsolutno re~i objavqivali o Srpskoj radikalnoj stranci. Dakle, imali smo priliku da ne{to kaèmo. Dok izlazimo borimo se, dok traje borba imamo {anse. Kada prestanemo da se borimo, onda vi{e nemamo nikakvih {ansi. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, ja bih gospodinu [e{equ postavio dva pitawa. Godine 1993. u Atini wegovi potpredsednici, Stanki} i Stefanovi}, su prodavali 11.000 tona borske katode, imam dokumentaciju, a traìli su lekove i naftu koju su èleli da {vercuju. Kako on to moè da objasni, jer je i tada bio opozicija u Skup{tini? Drugo, Srpska radikalna stranka je izvorno monarhisti~ka stranka, a on sebi dozvoqava za pravo da ide po [paniji da promovi{e neke svoje prin~eve, a zna se ko je po hijerarhiji naslednik krune.
275
Dr [e{eq: Znate, Srpska radikalna stranka se nikada nije bavila nikakvom trgovinom, nikakvim biznisom. U na{oj stranci ima qudi koji se bave trgovinom i jedan od wih je i Slobodan Stanki}, prvi put ~ujem za Aleksandra Stefanovi}a. On izdaje neke novine u Nema~koj na srpskom jeziku, Evropski oglas, a da se bavio trgovinom nafte, to prvi put ~ujem. Ali ako su se oni u uslovima blokade bavili i {vercom, svi biznismeni su se time bavili. Na koji na~in su oni to uspevali? Onaj ko nije uspevao da pro|e preko granice i ko nije uspevao da robu trampi za robu i izvu~e neki profit iz toga, taj je u poslu propadao, ali to nema nikakve veze sa strankom. Ako ima elemenata krivi~nog dela onda gospodin moè da prijavi pa da se ispita, ako zaista postoji krivi~no delo, da svako odgovara. Mi, radikali, nikada nikoga nismo {titili ko bi se ogre{io o zakon. Prvi put ~ujem za ovakvu optu`bu i nikada niko nije rekao da su ti ili neki drugi qudi iz Srpske radikalne stranke u~estvovali u konkretnim krivi~nim delima. Voditeq: Jo{ jedno sli~no pitawe. Kao veliki ~etnik i monarhista se 1991. i 1992. godine izja{wavao, a kasnije je naglo mewao svoje mi{qewe i negira prestolonaslednika Aleksandra. Dr [e{eq: Bio sam i ostao veliki ~etnik i danas sam veliki ~etnik, najve}i ~etnik, ~etni~ki vojvoda, ali nisam za monarhiju i nikada nisam bio za monarhiju. êtnici su borci za slobodu srpskog naroda od 1993. godine na ovamo, a ne monarhisti, a u êtni~kom pokretu Draè Mihajlovi}a bilo je mnogo republikanaca na istaknutim funkcijama. Dragi{a Vasi}, predsednik Draìnog nacionalnog komiteta, bio je predsednik Republikanske stranke izme|u dva rata, pa @ivko Topalovi}, pa mnogi drugi su bili istaknuti republikanci; i ~etni{tvo samo po sebi sa monarhijom nema ni{ta, a protiv sam monarhije, jer smatram da je to zastarelo, imam ~itav niz drugih razloga. O wima sam i ranije govorio, mislim ~ak i kada sam gostovao u nekoj ranijoj prilici na Radio Uìcu. Ako imate vremena, ja mogu i o tome da govorim. Pametni narodi, sada pred kraj XX veka, ne obnavqaju monarhiju. [ta bi sada Englezi dali kada bi mogli da se otarase svoje monarhije. To je neozbiqna stvar. Voditeq: Da li Skup{tina moè da donese zakon da se vrate ili konfiskuju pare koje su pojedinci izneli iz zemqe? pita Jovan Do{lo iz Uìca. Dr [e{eq: To su uglavnom bile dràvne pare. Kada ~ovek privatno iznese, onda se tome ne moè ni u}i u trag, ali na{ je problem {to su i dràvne pare izno{ene iz zemqe, pa raspore|ene na privatne ra~une u stranim bankama, pa je i tu evidencija neuredna. Ako se vlast promeni, ako do|emo mi, srpski radikali, do glavnih poluga vlasti, ube|en sam da }emo mi najve}i deo tog novca vratiti, mi znamo kako. Voditeq: Da li ste ovih dana imali priliku da ~itate ili da se informi{ete o Programu ekonomskih mera za izlazak iz krize koji je uradila grupa od 16 ekonomskih eksperata? Dr [e{eq: Video sam taj Program koji ima i nekih dobrih strana, imam na neka pitawa i primedbe, ali mislim da se u dobroj meri podu276
dara i sa programskim ciqevima Srpske radikalne stranke. Posebno tamo gde je re~ o privatizaciji, o liberalnoj ekonomiji, principima trì{ne ekonomije itd. Bez toga nam, naravno, nema izlaska iz ekonomske krize. Voditeq: Pitala bih vas ne{to {to mo`da interesuje veliki broj slu{alaca: kako vi vidite oìvqavawe velikih giganata kao {to je vaqaonica Prvi partizan? Pitam vas to zato {to je ju~e bio ovde jedan miting na kome se sakupio veliki broj radnika iz vaqaonice koja uglavnom ne radi, iz biv{e Cvete Dabi}, iz Gra|evinskog preduze}a Zlatibor, gde radnici ve} pola godine ne primaju plate. [ta uraditi? Dr [e{eq: O~ekujem da koalicija Zajedno koja je preuzela vlast u Uìcu da uvede strani kapital i da obnovi proizvodwu u tim fabrikama. Oni su to obe}avali. Voditeq: Me|utim, to se de{ava i tamo gde koalicija Zajedno nije na vlasti. Dr [e{eq: Da. Ukoliko Srpska radikalna stranka pobedi na republi~kim izborima, mi }emo ubrzano krenuti procesom privatizacije, ali }emo se maksimalno vezivati za visoko razvijene isto~noazijske dràve: Japan, Ju`nu Koreju, Tajvan itd. Naravno, na{e osnovno trì{te na kome moèmo prosperirati je rusko trì{te. Da mi ne{to prodamo Zapadnoj Evropi mrka kapa, nema ni{ta od toga. Kada ne{to i prodamo Zapadnoj Evropi, onda nas ucewuju i to ide po bagateli. Imamo vi{e {tete {to proizvodimo takve stvari nego koristi. I{li bismo ka privatizaciji koja bi bila temeqna. [to se ti~e velikih giganta, spremni smo da ih poklonimo Japancima, da ih trajno poklonimo samo da potpi{emo ugovor o poklonu u kome }e stajati da Japanci ne}e smawivati broj zaposlenih radnika u tim fabrikama. Tako bismo uradili i sa Elektronskom industrijom, sa Crvenom Zastavom, sa mnogim drugim koncernima koji su proma{aj komunisti~ke ekonomske politike iz prethodnog perioda, i koji ne mogu stati na zdrave noge dok se u wima sistematski ne promeni tehnologija, proces rada, organizacija, na~in rukovo|ewa i sli~no. Sve dok su u dru{tvenoj svojini, oni su vre}e bez dna u kojima se proizvodwa ne moè obnoviti. Ne moè da funkcioni{e ne{to {to se zove dru{tvena svojina. To nikada nigde na svetu nije postojalo. To postoji samo kod nas. To je jedna ludost kardeqevskog tipa, iz koje moramo {to pre iza}i. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. @eleo sam da postavim [e{equ pitawe u vezi incidenta koji je pomenuo u Uìcu. S obzirom da smo iz unutra{wosti, a ne znamo o ~emu se radi, neka objasni na{im slu{aocima kakav je to incident bio. Voditeq: Iz koje unutra{wosti mislite, niste iz Uìca, Slu{alac: Da, iz Uìca i okoline. Da objasni svim slu{aocima. Kaè {a~ica bila, a mi ostali ne znamo. Dr [e{eq: Pojavila se jedna grupa psihopata i poku{ala da me spre~i da u|em u zgradu Radio Uìca. Naravno, wihov poku{aj bio je neuspe{an.
277
Voditeq: To je to. Imam jo{ jedno pitawe. Govori se o blokadi medija, blokada medija i daqe traje, misli se uglavnom na dràvnu televiziju. Kako vi vidite slobodu medija? Dr [e{eq: Sloboda medija se moè posti}i potpunom privatizacijom, slobodnom konkurencijom. [to se ti~e dràvne televizije i dràvnog radija oni moraju biti pod vi{estrana~kim Upravnim odborom. Mi, radikali, smo se godinama za tako ne{to zalagali. Taj vi{estrana~ki Upravni odbor mora da vodi ra~una da se pa`qivo odmeri u~e{}e svih politi~kih subjekata, svih politi~kih stranaka u informativnom i politi~kom programu. Dakle, u dràvnim rukama treba da ostane samo dràvna televizija, dràvni radio i ni{ta vi{e. Sve ostalo mora biti privatizovano. Mora biti konkurencija me|u medijima. Svi mediji moraju pla}ati frekvenciju ako je re~ o radiju i televiziji, da dràvi godi{we pla}aju frekvenciju, jer ta radio frekvencija je jedno prirodno dobro; jedno prirodno bogatstvo koje ne moè da koristi svako. To se mora zakonom regulisati, onaj ko ga koristi mora}e da pla}a izvestan iznos. Ne sme biti ideolo{kih razloga da se vr{e ograni~ewa oko izdavawa frekvencija. Drugo, svi listovi i sve novine moraju biti privatne. Recimo, Kompanija Politika vredi 800.000 miliona maraka, toliko je procewena jo{ 1992. godine. Sada idu na stvarawe nekog akcionarskog dru{tva. To je sve prelivawe iz {upqeg u prazno, s obzirom da duguju ne znam koliko miliona, pa im oni prebiju kroz akcije, pa duguju Komercijalnoj banci i tako, sve prelivawe izme|u dru{tvenih firmi, umesto da se proda. Recimo, Kompanija Politika se prodaje. Ako ima 800.000 miliona maraka vrednosti, da se odredi milion maraka da bude jedan paket akcija, pa u paketu od milion maraka da se izvuku neke pod-akcije koje bi mogli gra|ani da kupuju; i da se kaè evo, prodaje se Kompanija Politika za staru deviznu {tedwu uveren sam da }e se na}i dovoqno qudi koji su spremni da svoju staru deviznu {tedwu pretvore u akcije Kompanije Politika. Meni su jo{ 1990. godine zarobili nekih 40.000 maraka u Beobanci. Voditeq: Stara devizna {tedwa. Dr [e{eq: Rado bih svoju staru deviznu {tedwu pretvorio u akcije u Kompaniji Politika, jer znam da ta kompanija mora opstati , da je veoma vredna, da ima ogromno bogatstvo. Znam da }e donositi profit, ~im se otarasi socijalisti~kih stega. Ima televiziju, {tampu, radio, ogromne zgrade, {tampariju, sve {to joj je potrebno. Ona je zdrava. U woj je bolestan samo na~in upravqawa. Dragan Hayi-Anti} koji je postavqen kao elektri~ar da upravqa ogromnom Kompanijom Politika? Kada se taj bolesni na~in upravqawa odstrani, ta kompanija }e da ostvaruje profit. Ta kompanija nije htela u kampawi da nam iznajmquje termine za televizijske emisije. Kada èle da nas odbiju, traè nam po 1.000-2.000 maraka za jedan sekund. Ta kompanija moè da ìvi zdravim ìvotom. Ono {to je zdravo moè i da se proda. Ono {to je najlak{e prodati radio stanicu; mislim da va{a radio stanica u Uìcu moè da se proda, i da }e se na}i zainteresovani privatnici koji }e kupiti va{u radio stanicu. [to bi ona bila u dru{tvenoj svojini kada po pola godine ne primate plate i kakva li vam je ve} situacija. Kupi vas privatnik; privatnik }e
278
proteìrati svoje stavove, pa neka proteìra, ali }e sada drugi privatnik otvoriti drugu radio stanicu pa }e vam biti konkurencija. Kada imate konkurenciju, vi }ete voditi ra~una da va{e emisije budu objektivne, da se drìte novinarskog morala, iako vas kiwi taj privatnik koji je vlasnik, re}i }ete mu ako ste dobar novinar: nemoj da me kiwi{ jer oti}i }u kod konkurencije, a kada nema konkurencije, kada nema medijske slobode, onda je sve mogu}e. Onda vas onaj prvi koji vas {~epa, kiwi i tera vas da radite ~esto i protiv svoje savesti. Jedno Uìce ne bi imalo tri lokalne radio stanice. Voditeq: Ima. Dr [e{eq: Koliko ih ima? Moè i pet da ih ima, ali va`no je da me|u wima bude konkurencije, pa }e jedan da bude pod kontrolom socijalista, drugi }e biti pod kontrolom koalicije Zajedno, tre}i }e biti pod kontrolom radikala, dve-tri }e biti bez ikakve kontrole, ali me|u wima }e onda biti nadmetawe. Onaj ko je pod kontrolom jedne stranke ili jednog privatnika ipak mora da vodi ra~una kakav }e mu biti program. Ako mu program bude suvi{e ideolo{ki orijentisan, usmeren, onda ne}e biti slu{an. Za{to sada sve mawe qudi gleda tu Pink Televiziju u Beogradu? Zato {to je suvi{e ideolo{ka. Kada se svake nedeqe pojavi Kleopatra i sl., to u qudima izaziva ga|ewe prema programu i televiziji. Ne znam da li se u Uìcu gleda Pink Televizija. Voditeq: Ne. Dr [e{eq: To je ve} u Beogradu postala stra{no nepopularna televizija, zato {to je pod kontrolom JUL-a i {to se iz svake emisije vidi wegovo prisustvo. Umesto da su i{li na objektivniji na~in da ostvare ve}u gledanost i popularnost. Voditeq: To je finansijska kontrola JUL-a. Dr [e{eq: Gledajte, finansijska kontrola je kqu~ni oblik kontrole. Onaj ko vam kontroli{e finansije, sve vam kontroli{e. Voditeq: U tom slu~aju onda nema nezavisnih medija. Dr [e{eq: Ne moè biti nezavisnih, ali moè biti slobodnih medija. Nikada medij nije nezavisan; uvek je medij zavisan od onoga ko daje pare. To {to se kaè nezavisan medij, to je jedna {pekulacija, to je apstrakcija, to ne postoji. Ali, postoje slobodni mediji. Nikada ne}emo biti zadovoqni ni jednim medijem, pa re}i: ba{ je to ono {to èlimo. Nikada ne moète ugoditi svim ukusima, ali je zato potrebno da postoji konkurencija i ako postoji vi{e radio stanica pretpostavqam da su te druge na divqe, da nisu dobile na adekvatan na~in frekvenciju, jer ve} tri godine Republi~ka vlada nije raspisivala konkurs o dodeli frekvencija, ona to izbegava; èli da te radio stanice rade na divqe. Taj koji radi na divqe boji se da se ne zameri vlasti, jer ako se zameri vlasti ukinu}e mu frekvenciju. Imao sam ~itav niz primera u kampawi. Ako negde i uspemo da prodremo na privatnu televiziju, vlasnik nas moli da ne napadamo vlast previ{e, jer }e mu zatvoriti televiziju. Zbog toga moram da vodim ra~una da ~ovek ne ostane bez toga {to ima, pa malo vi{e ublaìm nego {to bih ina~e. Jedno je kada ja govorim na mitingu, tamo nemam razloga da uop{te ublaàvam politi~ke stavove. Onda se~em re279
dom sve politi~ke protivnike. Kada gostujem na radiju i televiziji, vodim ra~una da ne zagor~am ìvot onima koji tu rade, koji tu hleb zara|uju, koji su vlasnici, da li imaju frekvenciju ili nemaju i tako daqe. êsto se de{avalo da urednike otpuste i smene posle moga gostovawa i sli~no. O svemu tome moram da vodim ra~una. Kada bismo imali medijsku slobodu, sve bi bilo druga~ije. Voditeq: Me|utim, pored medijske slobode velika je stvar u slobodi {tampe i autocenzura. Dr [e{eq: Protiv sam te autocenzure. Autocenzuru su nam opet nametnuli komunisti. Nekada je ta autocenzura è{}a od one stvarne, reìmske cenzure. Voditeq: Ba{ tako. Dr [e{eq: Nekada strah kod novinara predstavqa ve}e ograni~ewe nego objektivne politi~ke prilike. Mislim da se i sa time ~esto susre}emo, od jednog do drugog medija je vi{e ili mawe izraèno, ali to je ~esta pojava. Voditeq: Imamo slu{aoca, dobar dan. Slu{alac: Dobar dan, Milan ovde. Ne bih pozdravqao gospodina [e{eqa, jer on uop{te nije dostojan mog pozdrava. Samo bih ga pitao: kako je mogao da dovede u Beograd, pre 10-15 dana, najve}eg fa{istu, nacionalistu na svetu, Le Pena, za kojeg znamo kakvu politiku vodi u Francuskoj i koji je obe}ao da }e sve strance proterati iz Francuske? Ako je to politika koju [e{eq danas vodi, {ta onda? Zna~i onaj ko nije Srbin, on }e morati da leti iz ove na{e jadne zemqe Srbije? Kada je rekao da mu je bilo te{ko da u|e u Radio Uìce, od male grupice maloumnika, kako misli da iza|e kada }e biti mnogo mnogo ve}a grupa tih maloumnika? Dovi|ewa. Dr [e{eq: Prvo, uop{te nisam rekao da mi je bilo te{ko. Kao {to mi nije bilo te{ko da u|em, ne}e mi biti te{ko ni da iza|em, a da ste maloumnici, to je o~igledno, i vi to pokazujete svojim pona{awem. [to se ti~e Le Pena, i ovaj slu{alac svedo~i da je od neznawa do gluposti samo jedan korak. Le Pen jeste jedan od najve}ih nacionalista na svetu, ali i ja se smatram jednim od najve}ih nacionalista na svetu i ponosan sam na to, ali Le Pen nema nikakve veze sa fa{istima. Nikada Le Pen nije rekao da }e proterati sve strance, nego }e proterati ilegalno useqene Afrikance, posebno Arape koji su ve} ugrozili Francusku. U Francuskoj ima gradova gde ve} postoji arapska ve}ina, koja se ilegalno i daqe masovno naseqava, ugroàvaju}i ìvot u Francuskoj. Oni nisu u stawu da se prilagode evropskom na~inu ìvota. Voditeq: Kada smo ve} kod veze Srpske radikalne stranke sa Le Penom, francuskim nacionalistom, sa kojim jo{ strankama po svetu Srpska radikalna stranka odraàva veze? Dr [e{eq: Najboqe odnose imamo sa Liberalno demokratskom partijom Vladimira @irinovskog u Rusiji i Nacionalnim frontom Francuske, @an Mari Le Pena. Sada uspostavqamo odnose i sa Nacionalnim savezom Slova~ke i sa jo{ nekim strankama srodne orijentacije. Ciq nam je da steknemo {to vi{e prijateqa. U startu Nacionalni front Francuske nije imao ovako prijateqski odnos prema Srbiji i srpskom
280
narodu. Pretvorili smo ih u prave prijateqe Srbije i srpstva uop{te, s tim {to Nacionalni front Francuske nikada ni jednom ru`nom re~ju nije tretirao srpski narod i srpske nacionalne interese. Nacionalni front Francuske je jedina politi~ka partija u Francuskoj, koja se javno suprotstavila u~e{}u Francuske vojske u operacijama u Bosni i Hercegovini i koja se javno suprotstavila u~e{}u francuske avijacije u bombardovawu Republike Srpske. Voditeq: Da li Srpska radikalna stranka deluje u Crnoj Gori i Republici Srpskoj? Dr [e{eq: Deluje, u Crnoj Gori smo pretrpeli atomski udar reìma, {to se ono kaè. Tamo smo bili podvrgnuti masakrirawu. Bio sam proteran pre dve godine iz Crne Gore. Dve godine mi je zabrawen ulazak u Crnu Goru. A}ima Vi{wi}a, na{eg predsednika u Crnoj Gori su dràli pet meseci u zatvoru zbog re~i izgovorenih u Narodnoj skup{tini. Krajem 1995. godine sve na{e poslanike su brutalno isterali iz Republi~ke skup{tine i doveli su grupu policajaca, policijskih provokatora da glume da su oni pravi srpski radikali itd. U svim tim uslovima Srpska radikalna stranka je opstala. U Republici Srpskoj smo jaka parlamentarna stranka koja je sve popularnija u narodu. Sada imamo {est poslanika od ukupno 85, ali u perspektivi mislim da }emo biti sve ja~i i ja~i. Voditeq: Kako vidite danas poloàj Srba u Republici Srpskoj, odnosno u Bosni i Hercegovini? Dr [e{eq: Republika Srpska je ugroèna posebno pitawem Br~kog; Br~ko se ne sme ni po koju cenu ispustiti. Ako ostanemo bez Br~kog, osta}emo sigurno i bez Republike Srpske. Srpska radikalna stranka neprekidno na to ukazuje. Voditeq: Sada je 11 ~asova i 50 minuta. Imamo slu{aoca na vezi. Slu{alac: @elela bih samo da kaèm da je dr [e{eq bio davno u pravu kada je rekao da bi sve Hrvate, onda kada su terali Srbe, trebali ne da teramo nego da ih po{aqemo u Hrvatsku. Slu{am malo pre jednog slu{aoca kako kaè da je [e{eq ekstremista. Nije ta~no. @elela bih dr Vojislavu [e{equ da postavim pitawe: kako on vidi izlaz iz ove krize, jer nemogu}e je da su nam posle niza godina Nemci i Amerikanci postali toliko veliki prijateqi? Dr [e{eq: Izlaz iz krize vidim na izborima. Ove godine moramo imati republi~ke i predsedni~ke parlamentarne izbore. Spremamo se za te izbore. Slobodan Milo{evi}, po Ustavu, vi{e nema pravo da se kandiduje za predsednika Republike. Socijalisti moraju da traè drugog kandidata. Oni nemaju neku posebno jaku li~nost koja bi za nas predstavqala veliki problem i izazov. [to se ti~e koalicije Zajedno, oni }e se posva|ati oko toga ko }e biti wihov kandidat, to }e hteti \in|i} i Dra{kovi}. Amerikanci }e poku{ati da im nametnu tre}u li~nost, a mi, srpski radikali, }emo se lako dogovoriti oko na{eg kandidata, mislim da su nam i zbog toga {anse veoma velike. Smatramo da je ove godina {ansa da se definitivno promeni vlast u Srbiji, ali èlimo da se vlast promeni izborima. Ako se bude mewala na ulici, onda }e i pasti na ulici. Onda }e to krvavo kolo ne281
prekidno da se de{ava. Sre}ni su oni narodi gde se vlast mewa iskqu~ivo na izborima. Svaka }e revolucija biti krvava. Imali smo iskustvo sa komunisti~kom revolucijom i ova druga bi bila mo`da ne toliko krvava kao ona, ali svako prolivawe srpske krvi bi bilo stra{no i tragi~no. Voditeq: Izvolite, dobar dan. Slu{alac: Htela sam samo da pozdravim gospodina [e{eqa, da mu se zahvalim {to je do{ao u na{ grad i mnogo mi je ào {to nisu radikali ovde do{li na vlast. Do{la je koalicija Zajedno gde su qudi koji, po mom mi{qewu, uop{te ne zasluùju tu vlast. Do{li su na vlast, vlast su uzeli. Studenti koji svako ve~e {etaju uznemiravaju gra|ane, daju podr{ku Beogradu. Za{to ne idu u taj Beograd neka tamo {etaju. Sem toga, jedan, mislim da je upravnik Izvr{nog saveta u Op{tini, je oti{ao u crkvu, zakleo se na po{tewe, vernost, odanost narodu, da bi posle na Skup{tini lagao, pri~ao stvari koje nisu istinite. Za{to obmawivati narod? Ipak je bila boqa socijalisti~ka partija nego ovi su {to do{li. Od kada su do{li na vlast, ni{ta konkretno nisu uradili. Kada je bilo uo~i izbora, oni su uzeli socijalistima glasove, jer su {tampali letke gde su kazali da su radikali sa wima zajedno. Meni je mnogo ào, zaista mi je ào {to [e{eq nije gradona~elnik na{eg grada. Bila bih ponosna i sre}na da jeste, a svi koji ~ekaju ispred studija zaista su maloumnici i zasluùju da ih tako nazovete. Dr [e{eq: Ne bih se sloìo da su socijalisti bili boqi. Ne moè uop{te da se kaè da su bili dobri. Da su bili ne{to vi{e ili ne{to mawe lo{i, to bih mogao da prihvatim. Ne zaboravite da je kqu~ni ~ovek socijalisti~ke vlasti u Uìcu bio Zoran Vujovi}. Ne moè ni{ta lepo o wemu da se kaè. Nemojte tako olako da zaboravqate kako je bilo i ranije, ali ovi mogu biti jo{ gori. Ko je dobar, ko je boqi, te{ko je govoriti kada su oni u pitawu. [to se ti~e nas, srpskih radikala, ako ove godine pobedimo na republi~kim izborima, raspisa}emo ponovo vanredne lokalne izbore u svim op{tinama u Srbiji i tada }emo poku{ati da osvojimo tu lokalnu vlast koju sada nismo mogli. Sada nas je hendikepirao ovaj ve}inski izborni zakon, jer taj ve}inski izborni zakon forsira prvu po snazi politi~ku grupaciju, daje solidne {anse drugoj, a tre}oj ostavqa vrlo malo. Mi, radikali, bili smo sami na ovim izborima i protiv sebe smo imali dve mo}ne koalicije: koaliciju levog bloka i koaliciju Zajedno, ali zadovoqni smo rezultatima, jer smo zaista postigli visok procenat na nivou Srbije; to je 19 odsto i sko~ili smo 30 odsto u odnosu na 1993. godinu. O~ekujemo da se taj trend nastavi i da na ovim republi~kim izborima imamo {ansi da definitivno preuzmemo vlast. Ako preuzmemo vlast na republi~kim izborima, odmah }emo forsirati savezne i lokalne vanredne izbore. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Ovde jedna gra|anka Titovog Uìca, pardon Uìca. Odu{evili ste me svojim rezonom. Samo tako nastavite da radite i, dao Bog, da nam uvek do|ete u Uìce, i do|ite nam vi na vlast. Hvala.
282
Dr [e{eq: [to se nas, srpskih radikala, ti~e, mi èlimo {to pre na vlast, naravno, èlimo da na vlast do|emo voqom naroda, preko glasa~kih listi}a na demokratskim izborima. Voditeq: Da li znate koliko kasne de~iji dodaci i da li znate da je to ka{wewe posledwih godina jedan od razloga pada nataliteta, {to postaje zabriwavaju}e u Srbiji? Dr [e{eq: Negde oko 6-7 meseci kasne de~ji dodaci. Razlog je duboka ekonomska kriza i socijalna beda. Ne bih rekao samo de~iji dodaci, ali de~ji dodaci kasne 6-7 meseci. Ako mi, radikali, do|emo na vlast, nijedna plata ne}e se za taj mesec isplatiti dràvnim funkcionerima dok penzioneri ne dobiju penzije, porodice de~je dodatke, dok se ne isplati prosveta, zdravstvo, sve ono {to su dru{tvene slu`be, pa tek onda ministri, poslanici dolaze na red. Kod nas je, naàlost, sve obratno. Ministrima i poslanicima po malo i kasne plate, ali ipak ih dobijaju i to su solidni iznosi od kojih moè da se ìvi, a onaj kome je najpotrebnije taj mora da ~eka, taj mora da gladuje. Lo{i op{ti ekonomski i socijalnu uslovi su doprineli padu nataliteta, ali natalitet nam je po~eo padati dok smo relativno boqe ìveli. Mislim da je to evropska bolest, taj pad nataliteta i ako ~ovek ~eka da ima dobre stambene, materijalne, pa ovakve, onakve, uslove, pa tek onda da ra|a decu, dugo }e se na~ekati. Deca su nekako zdravija i za ìvot sposobnija ako ìve u oskudici nego kada imaju sve {to traè i {to im je potrebno i {to roditeqi èle da im daju. Ta deca budu razmaèna, nisu kasnije sposobna za samostalan ìvot. Kada ih ima nekoliko u ku}i, pa se jagme ko }e prvi koru hleba da uzme, kasnije su snala`qiviji i sposobniji za ìvot. Imam tri sina kod ku}e, ne mogu da kaèm da se jagme ko }e prvi da uzme koru hleba, ali mnoge stvari im uskra}ujem. Ne{to {to bih mogao da im dam, ja im namerno uskratim. Treba da se nekako u~e da ne mogu u ìvotu ba{ tako jednostavno da do|u do svega onoga {to poèle, ali èlim jo{ dece. ôvek do|e u situaciju da ne moè deci priu{titi ono elementarno, naravno, gde su ekstremni primeri gladi, nema{tine, gde deca gladuju. To je opasno i tu dru{tvo mora da pomogne. Na{e dru{tvo je gotovo ravnodu{no kada je takva situacija. U zemunskoj op{tini poku{avamo bar tim porodicama sa vi{e dece da na|emo krov nad glavom. Ali, ako ima za dvoje dece dovoqno hrane, bi}e i za troje, ako ima za troje bi}e i za ~etvoro. Boqe je da me|u decom postoji i neka konkurencija i neka borba da se {~epa par~e hleba. Onda je taj ~ovek sutra kada odraste mnogo sposobniji za ìvot nego onaj kome je sve bilo potaman, koji nikada nije brinuo ho}e li imati dovoqno da pojede, dovoqno da obu~e i sli~no. Potekao sam iz siroma{ne porodice i nisam u ìvotu imao mnogo toga na raspolagawu, ali sam ve} kao osnovac po~eo sm pone{to da zara|ujem. Voditeq: Rekoste da ministarske i poslani~ke plate stiù redovno, mo`da je interesantno da nam kaète kolike su poslani~ke plate? Dr [e{eq: Nisu ba{ redovne, kasne i one po mesec dana, ali to nije ni{ta u odnosu na ovo zaka{wewe penzija i de~jih dodataka. Sada su plate saveznih poslanika negde oko 2.500 dinara.
283
Voditeq: A republi~kih? Dr [e{eq: Republi~ke su ne{to mawe, mo`da nekih 200-300 dinara. Voditeq: Solidna plata. Dr [e{eq: Da, solidne plate, moè se od wih ìveti. Nisu to sada ba{ neke velike plate, ali za razliku od ovih drugih su solidne i moè od wih da se ìvi, jer imate qudi koji po {est meseci ne prime platu ili dobiju po nekih 30, 50, ili 100 dinara. Ali, sve nam je zato naopako nasa|eno. Voditeq: Izvolite. Slu{alac: Vojo [e{equ, ja sam mo`da jedan jedini ovde u svom kraju od preìvelih ~etnika, koji su se povla~ili sa Draòm Mihajlovi}em u Bosnu pod najezdom Crvene armije. O ~etnicima znam daleko vi{e od svih. Da li je tebi poznato Vojo da je Draà Mihajlovi} me|u prvim re{io zvawa tog tvog popularnog Mom~ila \uji}a, kao vojnog dezertera, jer je bez wegovog znawa napustio teritoriju zemqe. To isto je u~inio sa \uri{i}em. Bili smo tada na Vu~jaku kada je do{ao onaj Prejevi} i pozvao ga da ide, jer wemu Paveli} ne dozvoqava prolaz, a Draà je imao pravac Istra. Wemu }e dozvoliti prolaz i {ta ja znam. To sam sve saznao, jer je moj ujak Ivan Pavlovi} bio u [tabu vrhovne komande, koji je bio za vreme rata komandant grada Beograda. Imao je sastanak sa Pavlom koji... Voditeq: Izviwavam se, gospodine, ako moète samo kra}e... Slu{alac: Evo, zavr{avam. Draà ga je ube|ivao da ne ide, da ne veruje usta{ama i on je pristao da poslu{a, a zna se kako je Pavle pro{ao. Prvo u Leva~ Poqu i kasnije kod Zidanog Mosta likvidirani su svi redom. Prema tome niti je \uji} imao pravo ikoga da postavqa za vojvodu, niti ga je iko ovlastio, jer je on toga li{en. Da li je to tebi poznato? To ti ozbiqno kaèm. Dr [e{eq: To nije ta~no. Ne mogu istorijska saznawa da se sti~u od ujaka. Postoje istorijske ~iwenice u dokumentima, ne{to sli~no nije sa~uvano. Nikada ranije nisam ~uo da je Vojvoda Mom~ilo \uji} iza{ao na ~elu cele Dinarske ~etni~ke divizije iz zemqe. To je jedina ~etni~ka jedinica koja se cela odràla u vreme sloma i ulaska Crvene armije u Srbiju. Znam za taj nesporazum izme|u Draè Mihajlovi}a i vojvode Pavla \uri{i}a, ali taj nesporazum nije bio toliko dubok da bi Draà ra{~inio vojvodu Pavla \uri{i}a i nikada do tog ra{~iwewa nije do{lo. Istina je da je Pavle \uri{i} poverovao Sekuli Drqevi}u i da je prevarom uhva}en u usta{ku klopku i tako likvidiran. Likvidiran sa svom svojom vojnom grupacijom i sa svim civilima, ènama i decom koji su se povla~ili zajedno sa ~etni~kom vojskom. [to se ti~e vojvode Mom~ila \uji}a, to su sve izmi{qotine. Vojvoda Mom~ilo \uji} i vojvoda Jev|evi} su se jedini izvukli, spasli i oti{li u emigraciju posle Drugog svetskog rata. Sve ostale ~etni~ke vojvode su poginule ili su likvidirane bilo od usta{a bilo od partizana. Voditeq: Ako èlite, imamo jo{ jednog slu{aoca na vezi. Dr [e{eq: @elim, ukoliko vi imate vremena, ja sam spreman da odgovorim na sva pitawa.
284
Slu{alac: Hteo bih da pitam gospodina [e{eqa, da li je on bio komunista? Dr [e{eq: Bio sam sa 16 i po godina na radnoj akciji u Bawa Luci, posle onog bawalu~kog zemqotresa. Uz logorsku vatru i crvene karanfile primqen sam u Savez komunista, kao jedan od najboqih akcija{a sa bukvalno krvavim ùqevima na rukama. ^lan Saveza komunista bio sam 10 godina, do 27 godine. U svojoj 27 godini sam se na spektakularan na~in pobunio i izba~en sam iz Saveza komunista, odstrawen sam sa profesorske katedre. Nedugo zatim strpan sam u zatvor i osu|en na 8 godina robije. Cela moja generacija i neke generacije pre, a i generacije posle vaspitavane su u marksisti~kom i komunisti~kom duhu, ali ~im sam zavr{io sve {kole odsluìo sam vojsku, po~eo sam da mislim svojom glavom, ja sam se pobunio. Voditeq: Halo, izvolite. Slu{alac: Imam jedno pitawe za velikog komunistu [e{eqa. Po{to znamo {ta su komunisti, laòvi i lopovi, bar za sada se tako pokazalo. Ne mogu da kaèm da je on lopov, ali da je laòv da, jer znam da je prvi wegov ulazak u Skup{tinu bio sa kokardom na grudima. Ne mogu da shvatim da on negira da je bio za kraqa i otaybinu. To moè da se dokaè, imaju razne kasete ? Voditeq: Izvolite, {ta èlite da pitate. Slu{alac: Otkud on za sve kaè da laù i ho}u da ga pitam za{to laè da nikada nije bio za kraqa i otaybinu kada je sa kraqevskom krunom u{ao u Skup{tinu Srbije, wegov prvi ulazak, eto to. Dr [e{eq: To nije istina. [to se ti~e krune, u Programu Srpske radikalne stranke u jednom od prvih pet ~lanova, mislim u 4. ta~ki Programa, stoji da se mi, srpski radikali, zalaèmo za povratak tradicionalnih srpskih simbola, dvoglavog belog orla sa carskom krunom Nemawi}a kao dràvnim grbom. Nismo protiv krune kao simbola, to je na{a carska kruna Nemawi}a. Nemawi}i su tvorci srpske dràve u pravom smislu re~i. Imali smo mi i dràve i dinastije pre Nemawi}a, ali oni su stvorili {to se kaè Veliku Srbiju i najzna~ajniji su srpski vladari kroz dosada{wu istoriju. Protiv smo obnavqawa monarhije, jer je monarhija prevazi|ena, nemoderna, necivilizacijska i antidemokratska tekovina. Kada jedan ~ovek ima vi{e prava nego drugi qudi samim ~inom svog ro|ewa, to je falinka u demokratskom sistemu. [to bi neko ko je ro|en u kraqevskoj kolevci ve} samim tim bio predodre|en da bude {ef dràve. Do {efa dràve treba da se do|e slobodnom konkurencijom kroz demokratski politi~ki proces. Ovako nam se de{avalo ~esto kroz istoriju da se idioti do~epaju te kqu~ne dràvni~ke funkcije i to nas je mnogo ko{talo kroz dosada{wu istoriju. Nije nimalo slu~ajno u posledwih 200 godina srpske istorije da je samo jedan srpski kraq umro prirodnom smr}u u krevetu, to je kraq Petar I Kara|or|evi}, svi drugi su ili ubijeni ili svrgavani, proterivani. Setite se od Kara|or|a na ovamo, nijedan nije normalno okon~ao svoju vladavinu. Kara|or|a je ubio Milo{ Obrenovi}, Milo{a je oborila Narodna skup{tina, do{ao je wegov sin Milan. Milan je umro, do{ao
285
sinovac Mihajlo, onda je Mihajlo proteran, pa je vra}en knez Aleksandar Kara|or|evi}. Aleksandar Kara|or|evi} je proteran, a vra}en Knez Milo{, koji je umro posle nepunih godinu dana. Zatim je do{ao ponovo knez Mihajlo; Mihajlo je ubijen na Top~ideru, a do{ao Milan koji se proglasio za kraqa. Odlukom Narodne skup{tine Milan je proteran iz Srbije. Do{ao je wegov sin Aleksandar, koji je ubijen 1903. godine. Onda je Petrov sin \or|e morao da se odrekne prestola, jer je u nastupu besa ubio svoga slugu. Za regenta je postavqen Aleksandar koji je svog oca sklonio sa vlasti, pre wegove smrti, ali je umro mirnom smr}u u krevetu. Aleksandar je ubijen u Marseju. Wegov regent, koga je on testamentom odredio, knez Pavle uspostavio je banovinu Hrvatsku. Dao mnoge srpske teritorije Hrvatima. I sada se nova hrvatska dràva upravo po tim granicama uspostavila. Onda je kraq Petar u emigraciji napravio mnoge gluposti. @enio se dok je rat trajao. Odrekao se ~etnika Draè Mihajlovi}a, pozvao sve ~etnike da se prikqu~e Titu i partizanima, umro kao alkoholi~ar, itd. Nikada nismo imali sre}e. Ovaj sada{wi koji pretenduje na srpski presto, Aleksandar, ni{ta srpsko u sebi nema, ne zna ni srpski jezik da govori. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. @ivim na Beloj Zemqi, mi do 11 ~asova nismo imali struje, pa nismo imali priliku da ~ujemo gospodina [e{eqa. @elim da ga pozdravim, bez obzira {to nisam wegova pristalica, ali to je ipak parlamentarno, sloì}e se i on sa time. Ne}u kao oni prethodni slu{aoci da ga napadam ili neobi~no mnogo slavim. Interesuju me tri pitawa. Prvo, za{to va{ imiy i va{e partije uvek gradite na strahovitim napadima drugih, omalovaàvawem, nipoda{tavawem, vre|awem itd? Za{to ne veli~ate sebe, va{ program, va{u stranku, va{e humane ideje i ostalo? Drugo, mo`da ste odgovorili, ali nisam imala struje, kako komentari{ete predlog, kako smo ~uli dodu{e od stranih radio stanica, od na{ih i ne, za postavqawe nebeske Srpkiwe Radmile Milentijevi}, za ministra informisawa? I tre}e pitawe, kako moète da kaète, kada je u ovoj zemqi sve {to vredi ustalo na noge: {kole, profesori, univerziteti, ~ak i de~ji vrti}, akademci, pozori{ni radnici, umetnici; jednostavno sve {to ume da govori i misli svojom glavom, mirno protestuje, da oni maltene nasilni~ki deluju? Dobro se se}am kada ste pi{toqem mahali iznad studentskih glava u Beogradu ispred Skup{tine. Kako moète tako da govorite za wih? Imate vi dobrih osobina, ja vas pratim ve} par godina, ali zaista ste preterali ovog puta. Dr [e{eq: Prvo, o Radmili Milentijevi} mislim sve najgore, mislim da je krajwe nesposobna i da je socijalisti samo iz propagandnih razloga dovode za ministra. To }e se pokazati vrlo brzo kao jo{ jedan u nizu wihovih proma{aja. Drugo, ja sam zaista o{tar politi~ar, ali uvek imam argumente za sve ono {to kaèm. Nikada nikoga nisam vre|ao, a da to nisam mogao da potkrepim konkretnim ~iwenicama. Nije ta~no da je sve u ovoj zemqi {to vredi ustalo na noge, jer da je ustalo onda bi reìm bio odavno zbrisan.
286
Gospo|a tu nabraja mnoge profesije, ali nikako da kaè radnici i seqaci. Radnici i seqaci su ostali pasivni u ovim protestima, jer se ne daju izmanipulisati. Srpski seqak pogotovo, koji se najboqe razume u politiku, ne}e da mar{ira pod nema~kom zastavom. Ne}e nikada, pa ma kakva je vlast u zemqi. Mislim da je to jedno racionalno rezonovawe. [to se ti~e prosvetnih radnika i vaspita~a u obdani{tima, nemojte da ih zloupotrebqavate, wihov {trajk ima iskqu~ivo socijalne i sindikalne zahteve i rekao sam da taj {trajk mi, radikali, podràvamo. Ovi drugi koji {trajkuju, znate, to je {trajk svilenih ma{ni. Kada vidite po Beogradu masu demonstranata, uglavnom su lepo obu~eni. Nema mnogo sirotiwe me|u tim demonstrantima. Ne}e sirotiwa pod nema~ki barjak. Ovo rade fulbrajtovski stipendisti i pripadnici biv{eg komunisti~kog establi{menta i wihovi potomci koji su izgubili najvi{e privilegija. Opet insistiram na na{oj radikalskoj tezi da je sve ovo produbqivawe sukoba izme|u milo{evi}evaca i stamboli}evaca koji je otpo~eo Osmom sednicom. To je su{tina. Jer, da su radnici i seqaci iza{li sve bi bilo druga~ije. [to se nasiqa ti~e, nasiqa je bilo mnogo na beogradskim ulicama, tu nema nikakve sumwe. Nasiqe je, kao metod politi~ke borbe, u posledwe vreme unela koalicija Zajedno. Voditeq: O~ekujete li da u narednim nedeqama iza|u radnici na ulice, jer su u jako te{kom poloàju? Dr [e{eq: Mislim, ako radnici iza|u na ulice, da opet treba da iza|u zbog svojih sindikalnih zahteva i mi, radikali, }emo to podràti. Da radnici ne bi smeli da dozvole da ni jedna politi~ka partija monopoli{e wihove opravdane zahteve, jer tada }e se podeliti i ne}e uspeti u svojim zahtevima. Radnici treba da budu solidarni i da se drè onoga {to su konkretno wihovi interesi u datoj situaciji, a ako budu iskori{}eni od neke politi~ke stranke, wihova situacija }e ostati ista, ni{ta se ne}e promeniti. Kao {to se, uostalom, ni u Sevojnu ni{ta radnicima nije promenilo iako je vlast promewena. Sve je ostalo isto, nepromeweno. Voditeq: Izvolite. Slu{alac: Zovem iz Priboja. Slu{am va{u emisiju non-stop, uvek i kada sam ju~e ~uo da }e na va{em programu biti ukqu~en Vojislav [e{eq, odlu~io sam de se javim. Postavio bih [e{equ samo jedno pitawe. @ao mi je stvarno, gospodine {to sam mnogo puta za vas glasao, ali vi{e nikada. Mnogo mi je ào, jer otac mi je tri godine ~etnik, ali takav nikada. Toliko. Za{to ste rekli da studentima ne treba ni{ta pla}ati niti im pomagati, jer ne idu u {kole i ne treba im ni{ta? Dr [e{eq: Hvala vam {to ste nekada glasali za mene, a hvala vam jo{ vi{e {to vi{e ne}ete glasati za mene. [to se ti~e studenata, ja sam rekao da bi oni trebali kada su ve} do{li u Beograd da studiraju, da rade ono zbog ~ega su do{li, jer ih wihovi o~evi i wihove porodice izdràvaju, {aqu im novac, a oni ve} mesecima ni{ta ne rade, samo demonstriraju. Pametni studenti ovo vreme provode u ~itaonici i spremaju se za ispite. Kada izgube godinu, ne}e im to ni \in|i} ni Dra{kovi} nadoknaditi. Dra{kovi} i \in|i} su sebe lepo obezbedili, ba{ ih briga {ta }e biti sa ovim studentima.
287
Sada bih jo{ malo dopunio odgovor na ono prethodno pitawe {to se ti~e komunizma. Znate, ja sam se protiv komunizma pobunio onda kada je to bilo opasno, kada se zbog toga stradalo. Voditeq: I{li ste u zatvor zbog toga. Dr [e{eq: I{ao sam u zatvor zbog toga. Dra{kovi} je bio komunisti~ki likvidator, novinar koji je napadao nepo}udne elemente. Lazara Stojanovi}a, poznatog srpskog reìsera, strpao u zatvor zbog filma Plasti~ni Isus. Dodu{e i \in|i} je imao problema sa zakonom, progowen je sudski, ali kao lopov, jer je krao neke kwige. Danica Dra{kovi} pi{e u Srpskoj re~i da je krao ko`ne jakne itd. To su te na{e ìvotne sudbine, znate. \in|i} je sin komunisti~kog pukovnika i to pukovnika obave{tajne slu`be, deklarisani ateista. Nemojte vi sada, koji sledite koaliciju Zajedno da imate tu nekih velikih iluzija. Kada vam se rasprsnu iluzije, ima}ete jedno vrlo bolno bu|ewe. Voditeq: Po{tovani slu{aoci, ve} tre}i sat razgovaramo sa gospodinom [e{eqom, on se nije umorio, a nismo se ni mi umorili. Dr [e{eq: Neumoran sam. Voditeq: Nisu se ni na{i slu{aoci umorili. Jedna radnica iz Gradine, to je trgovinsko preduze}e u Uìcu, pita: Da li je demokratija i ovo {to su neki u Uìcu vama zabranili, odnosno poku{ali da vam zabrane da govorite? Dr [e{eq: Oni nisu uspeli, naravno. Ra~unam da to nije pravi stav lidera, lokalnih vo|a koalicije Zajedno, jer ne znam da li su vr{ili pritisak na va{u radio stanicu Voditeq: Ne, odgovorno tvrdim da nisu. Dr [e{eq: Mislim da je to pametno. Pretpostavqam da je ovo bila samo inicijativa jedne grupe psihopata, jer to nije korisno ni koaliciji Zajedno. Vaqda i ta koalicija Zajednokada bi, ne daj boè, uzela vlast u celoj Srbiji, morala da ima neku opoziciju. Socijalisti bi propali, nestali bi. Morao bi neko da im bude opozicija. Nije vaqda da je wihova ambicija da stvore dràvu bez opozicije. Bi}emo i wima opozicija, kao {to smo socijalistima ako, ne daj boè, osvoje kompletnu vlast. Ali, ja se nadam da se to ne}e desiti, da }e vlast osvojiti Srpska radikalna stranka, a ne bilo ko drugi. Voditeq: Samo da kaèm za na{e brojne slu{aoce danas, da zaista niko iz redova op{tinske vlasti nije imao nikakvu primedbu na va{e gostovawe danas. Obavestili smo ih iz nekakvih kolegijalnih ili prijateqskih namera da }ete vi danas biti gost. Reagovali su na taj na~in {to su konstatovali da i treba da se svi ~uju na Radio Uìcu. Dr [e{eq: To im je pametan stav i boqe bi bilo da su wihove kolege u Ni{u na sli~an na~in reagovali i u nekim drugim mestima, jer onaj ko sputava pravo izraàvawa drugome, on }e ga jednog dana sputati i sebi. Nijedna vlast nije ve~ita, nijedna vlast ne traje onoliko dugo koliko bi vlastodr{ci èleli. Kolo sre}e se okre}e i ta politi~ka vrte{ka se okre}e. [to se Srpske radikalne stranke ti~e, mi smo na primeru Zemuna pokazali da smo otvoreni za sve. Imamo ~ak 10 strana
288
strana~ke hronike u svakom broju Zemunskih novina, Srpska radikalna stranka, SPO i SPS imaju po 2 strane; dve demokratske stranke po 1; Gra|anski savez i JUL po 1 stranu u svakom broju koje sasvim slobodno ure|uju. Niko im se ne me{a, a Op{tina finansira te novine. Tako }emo uraditi kada otvorimo zemunski radio, zemunsku televiziju, dakle, bi}e pristupa~ni svim politi~kim strankama. Nikada nam ne smeta kada neko o nama kaè sve ono {to misli, to je su{tina demokratije, da se mi politi~ari me|usobno sva|amo i sukobqavamo, a da narod procewuje ko je u pravu i da prema svojoj proceni glasa na demokratskim izborima. Voditeq: Za kraj razgovora jedno pitawe iz studija. Rekli ste da va{i poslanici danas u Republi~koj skup{tini ne}e glasati za lex specialis. Tako|e ste ju~e na konsultaciji kod gospodina Lili}a rekli da ne}ete ulaziti u koalicionu Vladu. Danas vas pitam: kako vidite rasplet politi~ke situacije u Srbiji? Da li su mo`da na pomolu prevremeni republi~ki izbori? Dr [e{eq: Verovatno }e biti. @eleli bismo {to pre da se zakaù ti republi~ki izbori, da se odmah vidi koliko ko ima snage. U Vladu sa socijalistima sigurno ne}emo ulaziti, nikada nam nije ni padalo na pamet. Kada sam bio u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em, nismo hteli u Vladu sa socijalistima, pogotovu sada posle svega ovoga {to je Milo{evi} uradio. To su lansirale neke prqave novine iz Beograda, posebno Dnevni telegraf i Na{a borba, nekada i Blic. Lansiraju izmi{qotine, pa se onda posle ~ude {to se te wihove izmi{qotine ne realizuju. Nikakvih pregovora nije ni bilo o eventualnom ulasku radikala u Vladu, niti mi prihvatamo te pregovore. Niko nas ìv ne bi mogao naterati da u|emo u vladu sa socijalistima. Voditeq: Nekada je gospodin Milo{evi} izjavio, ili je to novinarska izmi{qotina, tek stajalo je da je on va{ najomiqeniji opozicioni lider. [ta mislite da li je to tako i danas? Dr [e{eq: Niste se ba{ precizno izrazili, malo ste zbuweno tu reagovali. Vaqda ste hteli da kaète da je izjavio da sam ja wegov najomiqeniji opozicioni lider. Voditeq: Da. Dr [e{eq: A ne on moj. Bio bih sre}an da Slobodan Milo{evi} {to pre postane opozicioni lider i sigurno bi bio moj najomiqeniji opozicioni lider. @ivim za taj dan da Slobodan Milo{evi} postane opozicioni lider. Nije tako izjavio. Slobodan Milo{evi} je 1992. godine na sasvim konkretno pitawe novinara Ilustrovane politike: kog opozicionog lidera najvi{e ceni, rekao da najvi{e ceni [e{eqa, zbog toga {to se Srpska radikalna stranka ne finansira iz inostranstva i stoga {to ja ne mewam svoje politi~ke stavove od danas do sutra. To je precizna izjava Slobodana Milo{evi}a. Voditeq: [ta mislite to je su{tina mog pitawa, da li on tako i danas misli? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Da li ste mu vi i daqe omiqeni opozicioni lider?
289
Dr [e{eq: Ne. Nisam ni tada bio omiqeni. Insistirate na ne~emu {to je izmi{qotina, ja mu nisam omiqeni lider, ali mene i danas najvi{e ceni i najvi{e se boji, jer zna da mu je jedina prava opasnost Srpska radikalna stranka zbog svoje promi{qene pametne politike i zbog svog nepodlegawa stranim interesima. Ovi za koje je o~igledno da sluè Americi i Nema~koj, nikada u Srbiji ne mogu do}i na vlast. To se sada desilo u novembru zbog mnogo zabuna, zbog la`nih letaka da Srpska radikalna stranka podràva wihove kandidate u drugom krugu i zbog umora naroda socijalisti~kim monopolom nad sredstvima javnog informisawa itd. To se vi{e ne}e desiti. Sada da se ponove izbori, oni bi doìveli katastrofalan poraz, u to sam ube|en. Voditeq: Kada ste gostovali pre neki dan na trsteni~koj lokalnoj televiziji, Raka Radovi}, republi~ki poslanik, je rekao da bi voleo da doìvi da vas ima u jednom politi~kom duelu. Dr [e{eq: Ne, on je zvao televiziju u toku mog gostovawa, ja sam imao neku pauzu, i po~eo da se àli {to sam ga napao u programu. Kaèm: Rako, lako }emo to raspraviti. Dok si ti bio ovde direktor televizije, ja nikada nisam mogao da gostujem. Ovi koje ja poku{avam da oborim sada su do{li na vlast, ali oni su mi bar omogu}ili da gostujem. To je sada neka razlika, koju ja moram da priznam bez obzira {to su mi i ovi protivnici, kao {to si mi i ti protivnik. Ako ti ima{ ne{to sa mnom da raspravi{, evo da idemo na televizijski duel. Bili su u kancelariji direktor i glavni i odgovorni urednik trsteni~ke Televizije. Pitam ih: Da li vi pristajete? Oni kaù: Kako da ne, odmah pristajemo. Rako, da li se slaè{? Pristade i Raka i zakazali smo odmah, za ovu subotu u 20 ~asova, televizijski duel. U Trsteniku vlada koalicija Zajedno, ja idem na duel sa najpoznatijim trsteni~kim socijalistom Rakom Radovi}em. To je politika, to je demokratija. Voditeq: Koji je sada opozicija u Trsteniku. Dr [e{eq: Koji je sada opozicija, ali nema veze i daqe je on nama politi~ki protivnik. To {to je sada on opozicija ne zna~i da mi mewamo stav prema wemu, jer on je za nas i krivac {to je koalicija Zajedno do{la na vlast. Narodu je u jednom trenutku do{lo do gu{e, pa kaè: Samo da ovi odu, pa kakvi su da su. Politi~ki smo protivnici i jednih i drugih, i to je su{tina demokratije. Dok oni ne padnu, dok oni ne propadnu, mi ne moèmo uspeti. Voditeq: Za sam kraj pitawe: da li se uskoro moè o~ekivati u Srbiji, neki zdrav politi~ki dijalog izme|u svih politi~kih subjekata? Dr [e{eq: @elimo zdrav politi~ki dijalog. Taj politi~ki dijalog podrazumeva i sva|e i politi~ke sukobe, ali samo verbalne politi~ke sukobe u Skup{tini, u medijima, a ulice da nam budu mirne. To je ono {to èlimo mi, srpski radikali. Sada to zavisi od mnogih drugih, ne samo od nas; to zavisi i od sada{we vlasti. To zavisi i od ovog bloka koalicije Zajedno, a ni jedni ni drugi nemaju èqu da se to podvede u institucije sistema. Socijalisti odbijaju da se te stvari ozbiqno rasprave i razmatraju. I ovaj lex specialis je wihovo beàwe od ozbiqne rasprave o svemu ovome {to se desilo, od odgovornosti za ovo {to se desilo. Trebalo
290
bi da mnogi ~lanovi izbornih komisija idu u zatvor, mnoge sudije da idu u zatvor. Socijalisti su do sada vrlo malo ~istili svoje redove; otarasili su se samo Mileta Ili}a i Neboj{e ôvi}a, dva kriminalca na koje smo mi odavno ukazivali. Oni su samo vrh ledenog brega. Ima ih jo{ mnogo koji bi morali da do|u pod udar, i politi~ki, i udar zatvora. Voditeq: Gospodine [e{eq, bila je ovo emisija posve}ena srpskim radikalima, emisija ~ije je vreme pla}eno od strane Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Uìcu. Dr [e{eq: Kao {to vidite postoji taj Op{tinski odbor ~im je mogao da plati emisiju. Voditeq: Hvala vam lepo. Za sam kraj, ako imate poruku za slu{aoce Radio Uìca, izvolite. Dr [e{eq: Drago mi je {to mi se ukazala prilika da gostujem na va{em programu. Uìcu èlim ono najlep{e {to se moè poèleti, da {to pre radikali vladaju u Uìcu i celoj Srbiji. Ni{ta im lep{e ne mogu poèleti. [ta moè biti lep{e od toga? Voditeq: Hvala lepo, bio je ovo dr Vojislav [e{eq, lider Srpske radikalne stranke.
BROJ BIRAÂ PO @EQI BIRANIH

Radio [abac, 13. februar 1997. godine Voditeq: Ve~eras je sa nama predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Novina u programu Radio îvije je da je ovaj radio od danas u sastavu renoviranog preduze}a Jugent, a time su stvorene nove mogu}nosti i mnogo toga }e se mewati u programskom sadràju ovog radija. Ovo je prva politi~ka emisija, po{to se ovaj radio do sada uglavnom bavio drugim programskim sadràjima, dakle, prva emisija u politi~kom smislu i prvi gost na ovu temu je predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, koga smo ve} najavili i pozdravili. Niste prvi put u [apcu. Drago nam je {to ste u na{em studiju. Hteli bismo ve~eras da razgovaramo sa vama na vi{e tema, pre svega o aktuelnim politi~kim zbivawima u Srbiji posle izbora, o onome {ta se de{ava danas i {ta }e se de{avati sutra. Zatim, o najnovijem zakonu koji je ovih dana razmatrala Skup{tina Srbije . Razgovara}emo o [apcu, o gradu koji poznajete i o politi~koj situaciji u wemu, va{em mi{qewu, va{im stavovima i jo{ o mnogo ~emu. Sigurno }e biti dragocena nama i na{im slu{aocima va{a iskustva kao predsednika Op{tine Zemun. Mnogo toga se moglo saznati u sredstvima javnog informisawa, ali da ne nabrajam redom sve ono o ~emu }emo pri~ati, ovo je samo uvodna re~ za na{e slu{aoce koji }e pratiti ovaj program. Treba re}i da svi oni koji nas prate i koji èle da se ukqu~e u program to mogu u~initi posredstvom telefona 26-477. Telefoni su otvoreni, sva pitawa su dozvoqena, o svemu moèmo razgovarati. Je li tako gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Tako je.
291
Voditeq: Da krenemo od aktuelne politi~ke situacije. Kakav je stav Srpske radikalne stranke prema zbivawima u zemqi posle izbora 17. novembra? Dr [e{eq: Srbiju potresa sve teà politi~ka, ekonomska i socijalna kriza. U uslovima potpunog odricawa od srpskih nacionalnih interesa socijalisti~kog reìma ta kriza je do kraja ogoqena. Nekada je narod trpeo nesposobnu vlast zato {to je vodila ispravnu nacionalnu politiku. Kada je poklekla u toj politici, vlast je definitivno ogoqena; narod vi{e jednostavno nema nikakvog razloga da je trpi. Voditeq: Izvinite {to vas prekidam, {ta podrazumevate pod tim ogoqena vlast? Dr [e{eq: Vlast je ogoqena, jer nema vi{e nikakvog zaklona iza koga moè da se {titi od sopstvenih proma{aja. Kada je vlast vodila ispravnu nacionalnu politiku, uvek je mogla da kaè: sada nam je te{ko, moramo izdràti, popravi}emo to kada za{titimo srpske nacionalne interese i sli~no. Onog trenutka kada se odrekla srpskih nacionalnih interesa, predala celu Republiku Srpsku Krajinu, jednu tre}inu Republike Srpske; vi{e nema opravdawa za sopstveni opstanak. U unutra{woj politici, ekonomskoj i socijalnoj sferi pokazala se potpuno nesposobnom, a spoqnih razloga za opstanak nema. U takvoj situaciji narod vi{e ne samo da nema motiva da zadrì ovu vlast nego prièqkuje da ona {to pre ode. Narodna èqa se iskazala na ovim izborima u novembru mesecu, posebno u drugom izbornom krugu. Narod nije glasao za koaliciju Zajedno, narod je glasao protiv levi~arske vlasti, protiv socijalisti~ke vlasti u Srbiji, to je definitivno. Za{to je to materijalizovano kroz izborne rezultate koalicije Zajedno? Pre svega zbog ve}inskog izbornog principa, jer su savezni izbori pokazali da je Srpska radikalna stranka za 30 odsto napredovala u odnosu na prethodne izbore iz 1993. godine; imali smo 200.000 glasova vi{e, a sve stranke koalicije Zajedno su nazadovale za pola miliona glasova; 30 odsto su mawe sada dobili na saveznim izborima nego na republi~kim izborima 1993. godine. Ve}inski izborni princip forsira prvu po snazi, daje ozbiqne {anse drugoj po snazi, a tre}u politi~ku partiju nipoda{tava, elimini{e. Naàlost, u novembru mesecu Srpska radikalna stranka je jo{ uvek realno bila tre}a snaga. Protiv sebe smo imali dve mo}ne koalicije: koaliciju levog bloka i koaliciju Zajedno. Nismo mnogo zaostajali iza koalicije Zajedno, nekih 200.000 glasova; mo`da je trebalo jo{ mesec dana da to nadoknadimo i izbijemo na drugo mesto. Posle svega ovoga {to se desilo, nakon novembarskog poni{tavawa izbornih rezultata, mislim da su stranke levi~arskog bloka stra{no mnogo izgubile, a izgubile su i stranke iz koalicije Zajedno. Mislim, kada bi se sada izbori ponovili, Srpska radikalna stranka bi trijumfovala. Voditeq: îme to moète da potkrepite? Dr [e{eq: Na{im stalnim rastom popularnosti i ogromnim prilivom novih ~lanova. Oni koji su glasali za socijaliste, razo~arani su otvorenom otima~inom izbornih rezultata, odborni~kih mandata, poslani~kih mandata; razo~arani su direktnim kr{ewem principa ustav292
nosti i zakonitosti, daqim ja~awem medijske blokade itd. Oni koji su glasali za koaliciju Zajedno, shvatili su da je to jo{ ve}e zlo od levi~arske vlasti u Srbiji kada su videli ove kako mar{iraju pod nema~kim i ameri~kim zastavama, kako razbijaju po Beogradu, izazivaju krvoproli}e i sli~no. Voditeq: Rekli ste da se sada odnos promenio. Kada bi izbori bili, na primer, sutra ili za nedequ dana, kakva bi, po va{em mi{qewu, bila situacija? Dr [e{eq: Mislim da bi srpski radikali imali {ansu da tuku direktno socijaliste, da izbiju kao prva po snazi politi~ka partija. Koalicija Zajedno bi pala na tre}e mesto, to je sada ve} sigurno. Voditeq: Koliko je 17. novembra, i na izborima nedequ dana pre toga, iskazana voqa naroda? Dr [e{eq: Rekao sam vam kako je iskazana ta voqa naroda, u uslovima najteè medijske blokade, apsolutne medijske blokade, u uslovima stra{nog progona i {ikanirawa srpski radikali su sko~ili za 30 odsto, a koalicija Zajedno je izgubila 30 odsto. Odmah posle prvog izbornog kruga saop{tio sam na konferenciji za {tampu da sam na mestu Slobodana Milo{evi}a, u onim uslovima medijske blokade kakve je on stvorio, sa onim propagandnim sredstvima, sa finansijskim sredstvima koja je imao na raspolagawu, za mene bi sve ispod 90 odsto bio katastrofalan poraz. U najgorim uslovima postigli smo mnogo. Voditeq: Jedan deo ve~era{weg razgovora posveti}emo informisawu. Znam va{e stavove o tome, znam i neka mi{qewa od pre nekoliko godina, koja ste direktno u televizijskoj emisiji RTS-a rekli, da kada Srpska radikalna stranka bude na vlasti, onda }e ona postaviti svoje qude i oni }e rukovoditi televizijom i informisawem. Sada se mora po{tovati voqa onih qudi Dr [e{eq: Nemamo ni{ta protiv da qudi iz vladaju}e stranke budu glavni urednici, da budu direktori, ali mi smo se neprekidno zalagali za vi{estrana~ki upravni odbor koji treba da ima kolektivnu i kontrolnu funkciju. Nikada mi od toga nismo odustajali, ako se se}ate i kada smo bili u dobrim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em, i{li smo sa zakonskom inicijativom da se uspostavi vi{estrana~ki upravni odbor u dràvnoj televiziji, radiju, u Kompaniji Politika, u Kompaniji Novosti itd. To je bilo na{e insistirawe. Sada to na primeru Zemuna pokazujemo. Nemamo ni{ta protiv da stranka koja dobije ve}inu postavi rukovode}e qude na izvr{ne funkcije, ali postoje upravni odbori koji imaju kontrolnu funkciju, koji moraju biti zasnovani na proporcionalnom principu. Wihov sastav, wihova struktura mora odgovarati strukturi Narodne skup{tine. Voditeq: Imamo slu{aoca, dobro ve~e, sa kim razgovaramo? Slu{alac: Ovde je Milan, da mi dr [e{eq objasni za{to nismo pri{li savezu sa koalicijom Zajedno, za{to nismo podràli koaliciju Zajedno? Dr [e{eq: Nikada ne}emo podràti koaliciju Zajedno. Kako da podrìmo konkurenciju? Dok koalicija Zajedno ne propadne, mi ne
293
moèmo uspeti. Dok wima ne omrkne, nama ne moè osvanuti. Kako da podràvamo nekoga protiv koga smo, sa kim nemamo nikakvih programskih sli~nosti. Na{ je ciq da sru{imo sa vlasti socijaliste, ali da spre~imo koaliciju Zajedno da do|e na vlast. Slu{alac: Slaèm se sa vama, smatram da je to ispravno i zato sam vas pitao da to javno kaète i da qudi nemaju neke zabune. Dr [e{eq: Sada koalicija Zajedno ~ini zabune, kako }emo mi sa socijalistima zajedno i tako daqe. Nema od toga ni govora. Nikada sa socijalistima ne}emo u koaliciju, ali ne}emo ni sa ovima iz Zajedno. Ho}emo i jedne i druge politi~ki da potu~emo, da bismo mi do{li na vlast. Svejedno nam je ako uzja{e Kurta, a sja{e Murta. Slu{alac: Jeste. Dr [e{eq: Prema tome, na{ je ciq u [apcu da niko ne uspe da konstitui{e op{tinsku vlast, a da idemo do kraja godine na nove izbore. Na novim izborima bi nam se ukazala {ansa da potu~emo i levi blok i koaliciju Zajedno. Ako nekome od wih pomognemo da formira vlast, onda moramo ~ekati ~etiri godine nove izbore. Taman posla da ~ekamo ~etiri godine, ne pada nam ni na kraj pameti. Od na{a dva odbornika zavisi ho}e li se konstituisati vlast. Na Centralnoj otaybinskoj upravi doneli smo odluku da ne glasamo ni za jedne ni za druge. Na{ ciq je da oni propadnu, da ne uspeju konstituisati vlast i da se ide na nove izbore. Voditeq: Hvala. Recite nam gospodine [e{eq, najnoviji zakon koji je ovih dana razmatrala Skup{tina Srbije na predlog predsednika Slobodana Milo{evi}a, kako ga vi ocewujete? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka kategori~ki je protiv tog zakona, wime se ru{i moderan pravni poredak. Taj zakon predstavqa veoma opasan presedan. To zna~i da skup{tinska ve}ina moè i sutra izglasati bukvalno sve {to joj padne na pamet, da tim novim zakonima kr{i postoje}e zakone, sistemske zakone i da ih potpuno nipoda{tava. [ta }e nam onda sudovi ako }e Skup{tina donositi takve zakone? Sudovi su ba~eni ponovo pod noge. Naravno, mi nemamo ozbiqnog sudstva u na{oj zemqi, moramo da ga izgradimo. Postojao je samo jedan na~in da se priznaju izborni rezultati od 17. novembra, a to je da republi~ki javni tuìlac podnese vanredne pravne lekove Vrhovnom sudu Srbije, zahtev za za{titu zakonitosti ili zahtev za obnovu postupka, da se kroz sudsku proceduru vrate rezultati na ono stawe od 17. novembra. Ovako, ukinuto je pravo àlbe, ukinuto je pravo sudske za{tite. Prakti~no, ukinut je Ustav. Zbog toga smo bili protiv ovakvog zakona, kao {to smo bili protiv odluke Gradske izborne komisije, to je bila privatna odluka socijalista, da Gradska izborna komisija poni{ti sudske presude i da prizna rezultate. Ne moè niì organ poni{tavati odluke vi{eg organa. Zato smo podneli onu tu`bu. Socijalisti su tako|e podneli tu`bu, ali dan kasnije. Hteli su da zakasne sa tu`bom, pa da sud kaè: jeste, wihova je tu`ba ispravna, ali je zakasnila. Pro{ao joj je rok. To je prekluzivni rok, a sud je saop{tio da produàva prijave tu`bi za jedan dan. Ne moè sud produàvati prekluzivne zakonske rokove. Sve je bilo smi{qeno da se odbaci ta tu`ba kao neblagovremena. Me|utim, mi
294
smo ih tu pre{li, iznenadili smo ih podno{ewem na{e tu`be. U ovom slu~aju oni su iskoristili skup{tinsku ve}inu i izglasali jedan zakon kojim se ru{i pravni poredak. Apsolutno smo protiv toga, ali ono na ~emu }emo sada insistirati, to je da se prilikom slede}ih skup{tinskih i predsedni~kih izbora u Srbiji obnove i lokalni izbori u svim op{tinama. Voditeq: Mislite na slede}e izbore? Dr [e{eq: Negde do kraja godine. Voditeq: [ta dotle? Dr [e{eq: Dotle }e se vlast konstituisati, ali i tamo gde se konstituisala pokazuje se krajwe neozbiqnom i nesposobnom. Dolazi do sukoba, razdora me|u strankama koalicije Zajedno i mislim da }e se oni u vrlo lo{em svetlu predstaviti narodu. Ve} su se predstavili u lo{em svetlu u Uìcu, â~ku, Kragujevcu, Ni{u. Pokazali su se u mnogim stvarima kao gori od socijalisti~ke vlasti. Ne èlimo da oni uspeju, znate. @elimo da oni propadnu. Voditeq: Da biste vi do{li? Dr [e{eq: Naravno. Formirali smo partiju ne da druge potpomaèmo i da druge podupiremo, da druge izglasavamo nego da sami do|emo na vlast. Voditeq: Mislite li da sve ovo nije razvodwavawe situacije, ako se odlaè do novih izbora, ako to traje ve} mesecima Dr [e{eq: Ne odlaè se, sada }e ovaj zakon biti primewen, o~ekujemo ga ve} u slede}oj nedeqi. Konstituisa}e se nova lokalna vlast u svim op{tinama gde je do{lo do priznawa izbornih rezultata od 17. novembra. Naravno, u nekim op{tinama se ne}e mo}i konstituisati, mislim da se u [apcu ne moè konstituisati, zavisi od voqe radikala, a mi ne damo ni jednima ni drugima da konstitui{u vlast. Voditeq: Ve} ste rekli da se u [apcu ne moè konstituisati vlast, moète li to obrazloìti malo detaqnije? Dr [e{eq: Srpski radikali su osvojili dva odborni~ka mandata, ali bez wihovog glasa ne mogu da prevagnu ni socijalisti ni koalicija Zajedno, a mi svoje glasove ne damo ni jednima ni drugima. Smatramo da su i jedni i drugi {teto~ine i da bi na{kodilo interesima gra|ana [apca, da bi bilo krajwe pogre{no i tragi~no da nekima od wih damo glasove. Ne damo nijednima. Ako ne damo nijednima, ako se sada ne moè konstituisati vlast, onda do kraja godine moraju biti novi izbori. Voditeq: Zna~i, ipak ostaje sve da se re{i krajem godine. Dr [e{eq: Ne mora biti krajem godine, moè odmah sada u aprilu, moè u maju mesecu. Za{to krajem godine? To da li }e biti sada ili krajem godine zavisi od predsednika Narodne skup{tine Srbije. @elimo {to pre, smatramo da je za nas, radikale, sada povoqan momenat da se ide na nove izbore. Narodu je dosta socijalista i levog bloka, a narodu su dosadili i ovi iz koalicije Zajedno od kojih se ne moè ìveti. Tamo gde su preuzeli vlast oni blokiraju sopstvene gradove, duvaju u pi{taqke, trube, provociraju itd. Voditeq: Da li ste vi protiv toga?
295
Dr [e{eq: Nemamo ni{ta protiv, svako ima pravo na demokratski protest, na javne mitinge, manifestacije, protestne mar{eve itd, ali oni u tome preteruju i to ide na wihovu {tetu. Na{ narod kaè: zasvirati, pa za pojas zadenuti, onda kada se pretera. Qudi su po~eli ve} nervozno da reaguju na te pi{taqke, na tu buku. Neki qudi su slabih ìvaca, to ne mogu vi{e da podnesu i tako. Gde se pretera ide na {tetu onoga ko preteruje. Voditeq: Kada je u pitawu [abac, Srpska radikalna stranka ima 2122 odsto, mo`da gre{im, bira~kog tela, a ostala je bez poslanika u Ve}u gra|ana. Dr [e{eq: Ostala je zato {to su nam socijalisti podvalili dve policijske stranke koje su imale radikalski pridev u svom nazivu i te stranke su stvarale zabunu na glasa~kim mestima. To su: Ujediwena radikalna stranka Srbije i Radikalna stranka Nikola Pa{i}. Formirali su ih dva policijska agenta, Jovan Glamo~anin i Slobodan Jovi} i socijalisti su wih udenuli tako da se Srpska radikalna stranka nalazi negde u sendvi~u. Negde oko 50.000 glasova smo na taj na~in izgubili na ovim izborima. Ovde smo za dlaku izgubili jedan poslani~ki mandat u {aba~koj izbornoj jedinici, ba{ zahvaquju}i me{etarewu ovih policijskih stranaka, jer su mnogi qudi na bira~kim mestima gre{kom zaokruìvali wihov redni broj, a zatim shvatali da su pogre{ili, onda ispravqali. Ali, takvi glasa~ki listi}i su progla{avani nevaè}im. Socijalisti~ki kontrolori su se sluìli nekim prqavim sredstvima, jer su na{e ve} gotove glasa~ke listi}e poni{tavali na isti na~in. Tamo gde je zaokruèna Srpska radikalna stranka oni jo{ zaokruè Radikalnu stranku Nikola Pa{i}, ili Ujediwenu radikalnu stranku Srbije i tako poni{te na{ glasa~ki listi}. Znamo ~itav niz primera da su tako radili. Voditeq: Neko nam se javqa, dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Vera iz [apca, da li je Srpska radikalna stranka opozicija ili ne? Dr [e{eq: Nema nikakve sumwe da smo mi opoziciona stranka. Na{ je osnovni ciq da sru{imo sa vlasti Socijalisti~ku partiju Srbije, Jugoslovensku levicu, Novu demokratiju, da sru{imo sa vlasti Slobodana Milo{evi}a i da uspostavimo radikalsku vlast u Srbiji. Slu{alac: To mi je jasno, ali moram da vas pitam. Konkretno u [apcu imate samo 2 mandata od mogu}ih 69, vidite da je nemogu}e to uraditi u ovom trenutku. Mo`da je jo{ ve}e zlo ostaviti nere{eno do narednih izbora. Verovatno je boqe ako ste ve} opozicija, prikqu~ite se opoziciji da biste uspeli u osnovnom ciqu. Novi izbori neka budu ukoliko nova vlast ne bude radila kako vaqa. Va{a dva mandata mogu fantasti~ne rezultate da obaraju. Znamo mi {ta radi odbornik i poslanik. Znamo mi kako se postavqaju pitawa, kako se traè re{ewa. Sve stvari mogu da do|u do izraàja, vi ste jedan ~ovek u jednoj Skup{tini i me|u 250 qudi va{ se glas jako dobro znao, ose}ao. To mi se dopada, ali mislim da je u ovom trenutku, u na{em gradu, potrebno na}i neko re{ewe. Dr [e{eq: Re{ewe mogu biti samo novi izbori. Kako mi da glasamo za one koji su ameri~ki ili nema~ki agenti, koji mar{iraju pod ne296
ma~kom ili ameri~kom zastavom po Beogradu, koji su izdali srpske nacionalne interese, koji su podràvali sve antisrpske zahteve velikih sila? Isko~io bih iz sopstvene koè kada bi na{a stranka podràla tako ne{to. Kako da podrìmo one protiv kojih smo svim svojim bi}em, kompletnim na{im nacionalnim, politi~kim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim programom? Suprostavqamo se strankama iz koalicije Zajedno. Kako onda wih da podrìmo? Kako da podrìm one koji su jo{ gori od socijalista i levog bloka? Jer, socijalisti su izdali srpske nacionalne interese pod stra{nim pritiscima iz inostranstva, nisu imali dovoqno hrabrosti, mu{kosti, odlu~nosti, a ovi su dobrovoqni izdajnici unapred, dobrovoqno se nude Amerikancima i Nemcima da im sluè protiv sopstvenog naroda. \in|i} daje izjave da }e odmah priznati autonomiju Kosova i Metohije po Ustavu iz 1974. godine. Po~etkom decembra dao je intervju nema~kom Der Spiegel u kome je izjavio da }e, ako do|e na vlast, ~im Karayi} i Mladi} pre|u u Srbiju, da ih uhapsi i isporu~i Ha{kom tribunalu. Vuk Dra{kovi} neprekidno daje takve izjave, ~ak je i zakonski projekat u tom smislu podnosio Saveznoj skup{tini. Ne moèmo ih na lokalnom nivou podràti i zbog toga {to su se vr{e}i lokalnu vlast pokazali gorim od socijalista u op{tini Stari Grad, Savski Venac u Beogradu i sli~no. Setite se, cele 1995. godine Vuk Dra{kovi} i Zoran \in|i} su se u Narodnoj skup{tini Srbije sva|ali ~iji su odbornici vi{e pokrali u ovim op{tinama. Ne èlimo da nas sutra neko optuì da su zahvaquju}i nama ovi iz koalicije Zajedno do{li na vlast u [apcu i da su se pokazali jo{ gorim od socijalista. Bez na{a dva glasa socijalisti ne mogu da vladaju u [apcu i mi im ne damo da vladaju, ali bez na{a dva glasa ne moè ni koalicija Zajedno da do|e na vlast. Ne damo ni jednima ni drugima. Traìmo nove izbore. Ako narod misli da oni vaqaju, neka sve glasove na slede}im izborima d wima. Smatramo da je narodu jasno da ne vaqaju ni jedni ni drugi i zato o~ekujemo da }e mnogo ve}u podr{ku na slede}im izborima dati radikalima. Nismo mi tu da dajemo {ansu drugim partijama. Tu smo da ih {to pre politi~ki elimini{emo da bismo mi do{li na vlast. Dakle, nema milosti u politi~koj borbi. Dok oni ne zglajznu, dok oni ne propadnu, mi ne moèmo uspeti. Na{ ciq je da {to pre pokaèmo narodu da su oni nesposobni i da moraju {to pre propasti. Voditeq: Pri~ali ste i dali neke podatke o laìrawu izbornih rezultata. To kaù i jedni i drugi. Kako moèmo to da potkrepimo, da poku{am da budem neutralan kao novinar, ja bih voleo da su tu predstavnici svih stranaka da sednemo i da zajedno razgovaramo. Dr [e{eq: Sme{no je kada insistirate da to kaù i jedni i drugi, oni koji vr{e vlast i koji su organizovali izbore, oni su odgovorni, oni su bili u prilici da laìraju. Opozicione stranke su imale malo prilike da laìraju. Dodu{e, u nekim mestima je dolazilo do incidenata; saznali smo {ta se de{avalo i Ni{u. Tamo je Mile Ili} na{tampao gomilu la`nih glasa~kih listi}a i to je podeqeno aktivistima Socijalisti~ke partije i wihovim pretpostavqenim simpatizerima i glasa~ima. Mnogi od wih su onda zaokruìvali koaliciju Zajedno i ubacivali ta297
kve glasa~ke listi}e. Nedavno smo to saznali iz priznawa famoznog bata Baneta, koga su napokon izbacili iz Socijalisti~ke partije. Priznao je na koji su na~in socijalisti falsifikovali. Mi, radikali, imamo veoma jak, ~vrst primer na Kosovu i Metohiji. U Pe}koj i Kosovsko-Mitrova~koj izbornoj jedinici, oteli su nam najmawe tri poslani~ka mandata. Kako? Socijalisti su prikazali da su i oni u {iptarskim selima, gde srpska policija ni tenkovima ne sme da u|e, dobijali {iptarske glasove na ovim izborima, to je sme{no. Podneli smo Saveznom ustavnom sudu konkretne dokaze, sud je rekao da tu ima elemenata i za krivi~no gowewe, ali da smo zakasnili, a sve smo u roku podneli. Kad smo dobili re{ewe odmah smo podneli zahteve. Otkrili smo ih, uhvatili smo ih na delu i tu nema nikakve sumwe. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, zovem se Gordana. Pozdravqam sve u studiju, htela bih da nam gospodin [e{eq malo objasni izbore u Republici Srpskoj, jer znamo da je Srpska radikalna stranka imala dobrovoqce, sve vreme se predstavqala kao patriotska stranka u Republici Srpskoj. Znamo da ste dobili 6 odsto, ako se ne varam, a da su komunisti dobili vi{e od vas, ~ak 10 odsto. Da li je wih narod Republike Srpske daleko pre pro~itao, ja ne delim narod, ja sam za Veliku Srbiju, ali da li je narod Republike Srpske pre pro~itao gospodina [e{eqa, imao vi{e na~ina da ga upozna od naroda sa ove strane Drine, koji }e, naàlost, tek imati vremena da ga upozna. Dr [e{eq: Gospo|a Gordana koja se javila, trebalo bi malo da kaè kako su pro{le i ove stranke iz koalicije Zajedno na izborima u Republici Srpskoj. Vuk Dra{kovi} je najavqivao da }e iza}i na izbore u Muslimansko-Hrvatskoj federaciji, da su \in|i}eva i Ko{tuni~ina stranka neslavno propale itd. Samo treba imati u vidu jednu ~iwenicu, da je na izbore u Republici Srpskoj iza{lo 111 odsto bira~a. U normalnim dràvama na izbore iza|e izme|u 60-70 odsto upisanih bira~a, u Republici Srpskoj 111 odsto. Sada i na{a {tampa sistematski pi{e o falsifikovawima izbornih rezultata. Kako je do{lo do falsifikovawa? Amerikanci su direktno preko OESC-a falsifikovali sve rezultate izbeglica iz Zapadne Evrope i te navodne muslimanske glasove iz Muslimansko-Hrvatske federacije koji su yakovima prebacivani u Republiku Srpsku. Slobodan Milo{evi} je falsifikovao sve glasove izbeglica iz Srbije i Crne Gore koji su yakovima prebacivani u Republiku Srpsku, i to su bili glasovi za Socijalisti~ku partiju koju proteìra Milo{evi}. Pripadnici vlasti u Republici Srpskoj, pripadnici reìma Srpske demokratske stranke pokazali su se mnogo ve{tijim, na vreme su na{li jedan glasa~ki listi}, iz Be~a su ga nabavili, wega su na{tampali u ogromnim koli~inama i parirali ovim falsifikatorima. Tako se do{lo do u~e{}a na izborima od 111 odsto. Po pet - {est dana je vr{eno brojawe glasa~kih listi}a. U Srbiji smo navikli da se glasa~ki listi}i iste ve~eri prebroje, a tamo su dva dana dràni izbori. Ko je ~uvao kutije? Kutije nisu mogle biti sa~uva298
ne. Amerikanci su falsifikovali, srbijanski socijalisti su falsifikovali i ovi iz SDS-a su se posluìli tim metodama. Wihov broj glasova je natprirodno rastao, a radikali su ostajali na onom broju glasova koji je realan, jer oni nisu imali nikakve mogu}nosti da ubacuju svoje glasa~ke listi}e u kutije. Na{ dokaz o falsifikatu je odziv od 111 odsto, koji je apsolutno nemogu}. Dakle, nije nas tamo narod pro~itao, u onom smislu u kome to misli gospo|a Gordana. Tamo smo veoma popularni kao stranka, imali smo velike mitinge, i daqe smo veoma jaki, ali ovaj splet okolnosti nam nikako nije i{ao na ruku. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, Vladan iz Letwikovca govori, èleo bih da pozdravim dr [e{eqa i da mu ~estitam ako uspe da zadrì da ta wegova dva glasa odlu~e, da ne osnuju tu skup{tinu ni jedni ni drugi, da do|e do ponovnih izbora. @eleo bih ga jo{ pitati, ako bi do{lo do republi~kih izbora i pobedila Srpska radikalna stranka, da li bi se on borio za ukidawe granica na Drini izme|u srpskog naroda? Hvala. Dr [e{eq: Ako na republi~kim izborima pobedi Srpska radikalna stranka, garantujem da }e odmah biti ukinuti grani~ni prelazi na reci Drini. Postoja}e neka policijska patrola, ali ovo {to se sada de{ava, policijske i carinske barijere, toga ne}e biti. Drina }e morati da bude nadgledana, mora}emo da ~uvamo mostove da ih neko ne poru{i, naravno, ali grani~nih prelaza u pravom smislu re~i sigurno ne}e biti. Voditeq: Va{ ulazak u Vladu, postoji li mogu}nost za to, ima li izgleda? Dr [e{eq: Postoji mogu}nost da Srpska radikalna stranka u|e u vladu, onda kada na izborima osvoji ve}inu glasova i ve}inu poslani~kih mandata. Da u|emo sa socijalistima u vladu, nema govora. Da u|emo sa koalicijom Zajedno u vladu nema govora. Posle slede}ih izbora ako budemo najja~a stranka, onda }emo mi formirati vladu. Voditeq: Postoji li mogu}nost da vi budete najja~i? Dr [e{eq: U to sam uveren. Mislim da sve stvari idu na ruku srpskim radikalima, jer je sada{wa levi~arska vlast narodu odavno dosadila. Svakim danom sve je o~iglednije da narod nema poverewa u koaliciju Zajedno. Narod nema kud, svoje poverewe }e na slede}im izborima dati srpskim radikalima. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja znam da vi volite da razgovarate sa novinarima, da razgovarate sa slu{aocima, primer su i otvoreni telefoni ve~eras u na{oj emisiji, postavi}u vam jedno pitawe, ne{to {to sam nezvani~no saznao, ~uo, mo`da je to ~ar{ijska pri~a, da postoji mogu}nost da vi budete predsednik Srbije. Dr [e{eq: Ako pobedim na izborima, ako me kandiduje Srpska radikalna stranka, sigurno da postoji ta mogu}nost. Voditeq: [ta mislite o tome? Dr [e{eq: @eleo bih da se to ostvari. [to se ono kaè - iz va{ih usta u boìje u{i. Dva uslova treba da se ispune: najvi{i organ - Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke da mene istakne kao strana~kog kandidata na tim izborima i da pobedim na tim izborima.
299
Voditeq: Kada bi Srpska radikalna stranka bila na vlasti, na koji na~in biste zadràli vlast? Dr [e{eq: Iskqu~ivo demokratskim politi~kim sredstvima. Ako osvojimo ve}inu, mi }emo zavesti red u ovoj dràvi. Ne moè nam se desiti da falsifikujemo izborne rezultate, ne moè nam se desiti da progonimo opoziciju. Svojim konkretnim stavom prema opoziciji u Op{tini Zemun pokazujemo kako bi se pona{ali. Na deset strana u svakom broju Zemunskih novina imamo strana~ku hroniku. Tamo je raspore|en prostor izme|u politi~kih stranaka i svaka stranka pi{e ono {to èli, niko joj se u to ne me{a. Opozicionim strankama smo odmah dali kancelariju u zgradi Skup{tine op{tine, sekretarice, kancelarijski name{taj, odmah smo svima dali poslovni prostor koji su godinama traìli, i{~ekivali pa nisu dobili. Dakle, imali bi jedan krajwe korektan odnos prema opoziciji. [to se ti~e uli~nih protesta, ako neko iza|e da protestuje protiv radikalske vlasti, mi bismo mu to omogu}ili, ne bi bilo nikakvih zabrana. Neka do mile voqe protestuje, neka demonstrira, mi ne bismo slali policiju osim ako do|e do razbijawa i ako do|e do opasnosti za qudske ìvote. Kada bismo poslali policiju ne bismo je bez te{ke muke slali; kada bismo je poslali, onda ne bi ta policija stajala u kordonima, nego kada bi do{lo do nekog razbijawa, onda bi mlatila sve pred sobom. Tu ne bi bilo milosti. Milo{evi} je pogre{no upotrebqavao policiju. Kada su demonstranti iz koalicije Zajedno lupali po Beogradu, razbijali dràvnu televiziju, Kompaniju Politika i mnoge druge objekte, policije nigde nije bilo. Kada su demonstracije bile mirne, onda su slali policiju da uspostavqa kordone, da prepre~i puteve itd. To je besmisleno i pogre{no. Policiju nikada ne bismo slali osim kada do|e to te{kog naru{avawa javnog reda i mira, odnosno, kada do|e do razbijawa materijalnih dobara i kada do|e do ugroàvawa qudskih ìvota. Kada bismo je poslali, onda bi policija obavila svoj posao. Ne bi danima stajala u kordonima da joj se narod smeje, da joj se studenti podruguju nego bi obavila posao brzo, efikasno, bez milosti. Dakle, bilo bi sve ~isto i sve bi bilo krajwe jasno kada se policija moè upotrebiti, kada ne moè. Zadatak policije bi bio da goni kriminalce, da hapsi kriminalce, a ne da uznemirava mirne gra|ane. Imali bismo jedan ~ist pravni poredak zasnovan na demokratskim principima koji bi ulivao punu pravnu sigurnost qudima. Svaki bi ~ovek znao {ta se moè, {ta se ne moè. Svako bi imao zagarantovano sve ono {to dolazi u okvir qudskih sloboda i gra|anskih prava. Niko mu to ne bi osporavao. Se}ate se kako su nama zabrawivali miting u [apcu kada nam je @irinovski bio u poseti krajem 1995. godine. Toliko je policije tada bilo po [apcu, pa u Loznici, Novom Sadu, u Beogradu. To je besmislena upotreba policije. Ozbiqne politi~ke stranke zakaù protestni miting, odrè ga, razi|u se; nekada ti mitinzi mogu trajati danima. [ta bi to jednoj pametnoj vlasti smetalo. Ova vlast je namrgo|ena, ne zna da parira, ona misli da je sve u policiji, da je sve u pendreku. Nije ta~no. Na neki na~in ona poniàva i tu policiju. [to policija da stoji na ulici? [ta }e policija u kordonima? Policija se {aqe samo onda ka300
da se mora intervenisati, ali tada policija mora odmah da stupi u akciju, nema milosti, nema zastajkivawa. [aqe se onda kada nema drugog na~ina da se re{i problem, a problemi su razbijawe i ugroàvawe qudskih ìvota, izazivawe incidenta. Mirne demonstracije za pametan demokratski reìm nikada ne mogu da budu problem. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, ovde Milo{ Mijajlovi}, ~lan koalicije Zajedno, odbornik Skup{tine op{tine [abac. @eleo bih gospodinu [e{equ da postavim jedno pitawe. Naime, neka gospodin [e{eq odgovori: kakva je to snaga Srpske radikalne stranke ako je na lokalnim izborima u Srbiji, u [apcu dobila dva odbornika, u Pirotu jednog, u Beogradu tri, u Uìcu jednog, u Kraqevu nijednog? Molim vas, interesuje me na koji na~in on misli da ru{i koaliciju Zajedno, SPS i JUL ako nema nikakvu snagu u skup{tinama op{tina u Srbiji? Dr [e{eq: Objasnio sam to na po~etku emisije, Srpska radikalna stranka je u [apcu, sami ste rekli, dobila 21 odsto glasova, to je ogromna snaga. Postoji tendencija daqeg rasta tog procenta glasova. Na{a dva odbornika su ostala tako usamqena zbog ve}inskog izbornog zakona i to je krajwe jasno, oni su toliko mo}ni i sna`ni da ne daju ni jednima ni drugima da formiraju vlast. Ve} smo sru{ili vas iz koalicije Zajedno. Ako ne ostvarite neke prebege iz Socijalisti~ke partije, vi padate, ne}ete imati {ansu da formirate vlast. I socijalisti padaju, ne mogu formirati vlast bez nas, ili bez nekih prebega iz koalicije Zajedno; ili }ete se vi me|usobno sa socijalistima nagoditi ili }e se me|u vama na}i na~ina da se konstitui{e vlast, ili }emo do kraja godine imati nove izbore. Na{a dva glasa ne damo. Imamo dva dobra odbornika, ~vrsta, promi{qena, pametna, odana Srpskoj radikalnoj stranci, uverena u ispravnost na{e politike i oni svoje glasove ne}e dati ni levom bloku ni koaliciji Zajedno, mi vas ve} obaramo. Ako se vi ne na|ete na istoj talasnoj duìni sa levim blokom, vi padate, odlazite, nestajete, ne moète konstituisati vlast. Vidite kolika je na{a snaga. Imamo stra{nu snagu u svojim rukama, svesni smo te snage i znamo kako da je koristimo, naravno, na va{u {tetu, jer mislimo sve {to je politi~ki na va{u {tetu, to je korisno za srpski narod. Isto vaì i za levi blok, dakle, {to je korisno za srpski narod ne moè biti nego na {tetu levom bloku. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, Mi{a iz [apca na liniji. Pozdrav svima u studiju, naro~ito gospodinu [e{equ i samo bih ga pitao, po{to sam ja iz mla|e generacije, kako on moè da odre|uje budu}nost i da vodi moju generaciju u budu}nost, kada je pre par godina vadio pi{toq na studente? Voditeq: Rekli smo da su pitawa slobodna. Dr [e{eq: êkajte, za{to vi interveni{ete? Nije mi jasno. Po~eo sam da odgovaram na pitawa, a vi kao da se izviwavate zbog pitawa. Najvi{e volim provokativna pitawa. Voditeq: To znam.
301
Dr [e{eq: Prvo, ja ne mislim nijednu generaciju da vodim. Iza sebe imam Srpsku radikalnu stranku, koja uìva poverewe velikog procenta gra|ana Srbije, velikog procenta srpskog naroda. To je ono {to nama uliva optimizam. Nikada nisam vadio pi{toq na studente. Vadio sam pi{toq na uli~nu ruqu koja me je napala, koja me je ga|ala kamewem, fla{ama punim vode i raznim drugim predmetima. Napu{tao sam svoje radno mesto u Narodnoj skup{tini Srbije, dakle, nisam ja wih traìo nego oni mene. Sa~ekali su me pred ulazom kada sam napu{tao svoje radno mesto posle skup{tinske sednice, drugi poslanici nisu smeli da iza|u na glavni ulaz, sakrivali su se na sporedne izlaze, ja sam iza{ao na glavni izlaz i pro{ao kroz wih. Po~eli su da me ga|aju i, znate, kada mene napadne ruqa ja moram da se branim. Kada me napadne jedan ~ovek, dvojica, trojica, do pet qudi kada me napadne, ja se branim pesnicama i obi~no iza|em ja~i iz te tu~e. Kada me napadne vi{e od pet qudi, onda mi pesnice ne pomaù mnogo, onda moram da se branim i drugim sredstvima. Kada sam video da me je velika ruqa napala, tu je bilo oko 1.000-1.500 qudi, ja sam potegao pi{toq. Uperio sam ga uvis, nisam ~ak imao ni prst na obara~u, ruqa se upla{ila i povukla se nekih 20 metara. Pretwa pi{toqem je bila dovoqna. Da nije bila dovoqna pretwa pi{toqem, ja bih onda pucao u vazduh. Da ni to nije bilo dovoqno, pucao bih u noge ili u ruke. Kada ni to ne bi bilo dovoqno, onda bih ga|ao u glavu. Nisam nikoga napao, ja sam se branio. Neki dan se to desilo u Uìcu, i tamo kada sam gostovao na uì~koj radio stanici, okupila se jedna grupa pripadnika koalicije Zajedno i poku{ali da me spre~e da u|em u radio stanicu. Dobili su po nosu. Jesam li ja wih traìo - nisam. Imao sam zakupqenu emisiju i i{ao sam da ostvarim to svoje pravo. [to oni meni da ugroze li~nu slobodu, a da se ja ne branim? To ne dolazi u obzir. Danas sam na konferenciji za {tampu upozorio koaliciju Zajedno, ne mogu spre~iti ni mene ni srpske radikale da o wima javno kaèmo sve {to mislimo. Ako misle da sa nama mogu iza}i na kraj u uli~nim duelima, onda se grdno varaju. Nismo im mi ovi truli socijalisti. Boqe im je da ne diraju srpske radikale, jer mi kada iza|emo na ulicu, mi }emo gaziti, pregaziti, nema onda milosti. Nikoga ne napadamo, nikoga ne izazivamo. Nikada nismo slali na{e qude da ometaju politi~ke skupove drugih politi~kih stranaka. Je li tako? Nikada to niste ~uli. De{avalo se i u [apcu pre nekoliko godina da DEPOS po{aqe grupu svojih kriminalaca, svojih psihopata, alkoholi~ara da nam ometaju miting, da nas napadaju na mitingu, pa su dobili batina. Se}ate se, to je bilo 1992-1993. godine blizu va{e radio stanice. Nikoga ne izazivamo, mi nikoga ne provociramo, mi nikoga ne napadamo. Ako nas neko napadne, onda treba da zna da }e dobiti po nosu, kod nas nema uzmicawa. Nismo mi truli socijalisti da beìmo, da nas progawaju po beogradskim ulicama kao {to su to uradili socijalistima 24. decembra. Veoma smo ozbiqna i za takve qude veoma opasna politi~ka stranka, i neka vode ra~una. Nema te ulice kojom se ja ne}u mirno pro{etati. Nema toga ko mene moè upla{iti da iza|em na ulicu kojom ja ho}u da idem i kada ja ho}u.
302
Ako me napada ruqa, na ~elu joj ne pi{e da li su ili ne studenti, radnici, seqaci, ovakvi, onakvi, mene to ne interesuje. Ruqa je ruqa. [ta su pripadnici ruqe po zanimawu, to je sasvim neva`no, nebitno. Ne sme niko da me ga|a fla{ama punim vode na ulici. Ne sme niko da me ga|a kamewem. Sme, ali onda treba da bude svestan rizika koji to nosi, da }u se ja braniti. Mora da zna u svakom trenutku. Voditeq: Koliko znam svako sme da vas pita {to èli, uvek ste spremni za dijalog. Dr [e{eq: Naravno. Mi, srpski radikali, smo po tome poznati. Najvi{e volim ona pitawa koja smatrate najprovokativnijim. To je za nas pravi izazov, a da se ve~eras neko pojavio da me spre~i da u|em u radio stanicu, taj bi dobio po nosu. Nema tu milosti. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Branko, prozvao si me, ovde Milo{ Mijajlovi} opet. Voditeq: Nisam prozvao. Slu{alac: Na neki na~in, da mogu ponovo da se javim. Dr [e{eq: Ova emisija traje tri sata, moète da se javite jo{ nekoliko puta. Slu{alac: Samo da vas ispravim, ni{ta drugo. Izra~unali smo na digitronu da je u SO [abac 69 odbornika, vi ste rekli da su radikali dobili 21 odsto. Prema digitronu to je 2,8 odsto, to je ta snaga o kojoj govorite u [apcu. Hvala vam, prijatno. Dr [e{eq: Brkate dve stvari. Govorim o broju glasova, a vi govorite o broju odbornika. Broj odbornika nije adekvatan broju osvojenih glasova, zbog ve}inskog izbornog principa. Dovoqno je da ste negde na jednoj izbornoj jedinici imali 1 glas vi{e od nas i dobili ste 1 odbornika vi{e. Dobili smo 21 odsto glasova. Zbog toga smo protiv ve}inskog izbornog principa. Zbog toga se zalaèmo neprekidno, od osnivawa na{e stranke, za proporcionalni izborni princip, ba{ da ne bi dolazilo do ovakvih anomalija. Mislite da ste ja~i od nas toliko puta koliko imate odbornika vi{e nego mi. Nije ta~no. Pogledajte koliko je ko broj~ano imao glasova. Ne zaboravite, Srpska radikalna stranka je na izbore iza{la sama, a va{u koaliciju je ~inilo pet stranka i jedan sindikat. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Pozdravio bih [e{eqa i da ga pitam: {ta je bilo sa onim placevima u Zemunu? Izbeglica sam iz Republike Srpske Krajine. Nemamo ni krov nad glavom, a ovi nam jo{ i lebac ukidaju i {ta misle sa nama? Dr [e{eq: [to se ti~e Srpske radikalne stranke, ona je uvek vodila maksimalnu brigu o srpskim izbeglicama. Da smo mi na vreme do{li na vlast, do izbegli{tva ne bi ni do{lo. Sa~uvali bismo Srpsku Krajinu i celu Republiku Srpsku. Desilo se ovako kako se desilo i mi sada sa svoje strane ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da pomognemo izbeglicama. U Op{tini Zemun, gde smo na vlasti, mi smo putem javnog konkursa ponudili parcele izbeglicama za individualnu stambenu izgradwu po najniìm mogu}im cenama, 15 dinara kvadratni metar. Taj konkurs je zavr303
{en u petak, mislim da smo i do danas primali zahteve, i ~im to parcelisawe zavr{imo, mi }emo i}i sa novim konkursom, sve dok imamo na raspolagawu op{tinskog gra|evinskog zemqi{ta i dok ima zainteresovanih izbeglica, a i drugih gra|ana, mi }emo te parcele dodeqivati. Dakle, to je briga o izbeglicama na delu. Nemamo novca da im delimo, nemamo stanova, nemamo radnih mesta, ali kao Op{tina bar imamo placeva i te placeve moèmo beskrajno da parceli{emo i da dodequjemo svima onima koji su zainteresovani i koji imaju ne{to para, da mogu sami sebi da izgrade krov nad glavom. Ostaje nam problem onih koji nemaju. To Srpska radikalna stranka nije u stawu da razre{i, jer ipak, mi smo vladaju}a stranka u jednoj Op{tini, dodu{e, to je jedna od najve}ih op{tina u Srbiji, ali na{a lokalna vlast ima veoma suène zakonske ingerencije. Po Zakonu o lokalnoj samoupravi iz 1992. godine, nadle`nosti op{tina su skresane i mi tu ne moèmo mnogo pomo}i. Ovde gde moèmo, pomaèmo u punoj meri. Zasukali smo rukave i radimo danono}no. Voditeq: Na{ gost ve~eras je dr [e{eq, izviwavam se, ne{to sam i ja zabrqao posle ove silne pri~e, izgleda da nisam za politi~ke razgovore, rekli smo da ovaj radio nije do sada imao nikakve politi~ke teme, ve~eras smo krenuli Dr [e{eq: To vam je bila gre{ka. Voditeq: Kasnije nameravam da pri~amo o informisawu, o politici, o radiju, o politici u privatnom radiju, dru{tvenom radiju. Mo`da i nije gre{ka, {ta znamo - vide}emo. Neko nam se javqa, mi poku{avamo da razgovaramo o nekim temama koje sam ja kao voditeq zamislio, me|utim, slu{aoci se javqaju, to je dobro. Odgovori}emo na sva pitawa koja stignu tokom emisije. Izvolite. Dobro ve~e. Slu{alac: Postavio bih pitawe gospodinu [e{equ. Voditeq: Ho}ete se prvo predstaviti, ako nemate ni{ta protiv? Slu{alac: Bora iz [apca. Da li mu je poznato da Gr~kom luta oko 10.000 Srba, u pravom smislu re~i belo robqe? Postoje javne agencije za pqa~ku i prevaru. Jedna takva agencija je Gracija na XIV spratu Beogra|anke. Svakog ~etvrtka vozi po 150 qudi koji daju za uslugu 400 maraka, {to iznosi 60.000 maraka na to brojno stawe, puta ~etiri ~etvrtka iznosi 240.000 maraka. Ovo se radi ve} dve godine. Obave{tena je Uprava za suzbijawe kriminaliteta u Beogradu i ta agencija i sve druge rade i daqe. Postavio bih pitawe: kako biste vi spre~ili ovo {to se jasno vidi, pqa~ka se najpo{teniji sloj naroda? Dr [e{eq: Mislim da je kqu~ni na~in za spre~avawe takvih pojava sloboda medija, javnost, da imate mogu}nost da preko medija saop{tite narodu {ta se de{ava, narod onda to razume i ~uva se takvih pojava. Takvih prevaranata, naàlost, u posledwe vreme ima sve vi{e i vi{e. Prevaranti deluju pod okriqem reìma. Setimo se Jugoskandik i Dafiment banke. To su ipak bile najve}e prevare . Mnogo qudi je oja|eno. Sve ovo je, rekao bih, sitno u odnosu na ono {to su radili Jugoskandik i Dafiment banka. @ivimo pod sistemom gde ne postoji sudstvo, ne postoji pravni poredak. Niko ne odgovara za bilo kakvo krivi~no delo ako je u milosti re304
ìma. Ako je protivnik reìma, onda su u stawu da mu izmisle krivi~no delo i da ga za~as elimini{u na taj na~in. Dakle, da bi se te stvari promenile, mora da se promeni reìm. Reìm ne sme da se mewa od lo{eg prema jo{ gorem nego od lo{eg prema boqem. Voditeq: Rekli smo da }emo razgovarati o iskustvima Op{tine Zemun. Za tu temu vezano je nekoliko pitawa. Na{ sugra|anin Stepanovi} iz [apca pita: Da li je istina da ste zaveli red u op{tini Zemun i da se ve} sada tamo ose}a boqi ìvot? [ta ste konkretno uradili u op{tini Zemun? Dr [e{eq: Ne bih rekao da se u Zemunu ose}a boqi ìvot, ali smo zaveli red u samoj Op{tini i po~eli smo da povla~imo poteze koji poboq{avaju uslove ìvota gra|anima Zemuna. Prvo, sredili smo op{tinske slu`be. Zaveli disciplinu, radno vreme koje se strogo po{tuje, uspostavili smo qubazan odnos prema gra|anima, predmeti moraju odmah da se re{avaju, a ne da se ~eka po nekoliko godina da budu re{eni. [alterski slu`benici moraju neprekidno biti nasmejani, qubazni, moraju pomo}i gra|aninu da problem re{i, da se pona{aju kao servis gra|ana u pravom smislu re~i, a ne da gra|aninu odmaù, da traè pravne za~koqice da bi se onemogu}ili u kori{}ewu wihovih prava. Povukli smo ~itav niz drugih poteza i to je poja~alo popularnost Srpske radikalne stranke, {to na{ narod kaè dobar glas se daleko ~uje i ra~unamo da }e to biti primer za ugled za celu Srbiju. Za nas je Zemun, ina~e, ogledna op{tina. Na primeru Zemuna, mi, radikali, pokazujemo kako }e izgledati na{a vlast kada je sutra osvojimo u celoj Srbiji. Zatim, krenuli smo sa nekim velikim akcijama. Prvo, parceli{emo op{tinsko gra|evinsko zemqi{te i dodequjemo po veoma niskim cenama. Na{ ciq je da {to vi{e qudi zida sebi krov nad glavom, zida privredne objekte, a na taj na~in }e oni zapo{qavati radnike, tro{iti gra|evinski materijal, potpomagati gra|evinsku industriju, koristi}e razne vrste drugih materijala. Dakle, stvara se jedan zamajac koji mora ostvariti dobre ekonomske posledice. Najgore je skr{tenih ruku ~ekati i o~ajavati u ekonomskoj krizi. Nemamo novca, ali ubacili smo gra|evinsko zemqi{te kao sveù iwekciju koje je do sada stajalo neiskori{}eno, pokazalo se da ima ogroman broj qudi koji negde u slamaricama ~uvaju neku u{te|evinu. Umesto da ta u{te|evina iscuri za godinu-dve dana, oni }e je angaòvati za zidawe sopstvenog krova nad glavom. Re{avamo tri problema: wihov socijalni problem zbog nedostatka stambenog prostora, problem qudi koji nemaju posla, sada }e biti dodatno angaòvani, radi}e, neko kao stalno zaposlen, neko }e raditi na crno, ali u svakom slu~aju zaradi}e ne{to {to mu je dovoqno da prehrani decu kod ku}e, dakle, ne{to }e se de{avati; i re{avamo problem onih fabrika koje nemaju kome da prodaju gra|evinski materijal, prozore, vrata, drvenariju, da prodaju cement, {qunak, ciglu, sve ono {to je potrebno. Posle }emo od ovog novca koji dobijemo za gra|evinske parcele finansirati izgradwu kanalizacije, dalekovoda, trafostanica, vodovoda, asfaltirawe puteva. Dakle, odmah stvaramo posao za mnoge. To su bili potpuno neiskori{teni resursi. Sada smo mi te resurse izbacili na trì{te, to
305
je kao da smo otkrili rudnik zlata, kao da smo otkrili izvor nafte ili tako ne{to. Odjednom na trì{te izbacimo 2.000 parcela, nadamo se da }e to ve} biti ura|eno u prvoj fazi za individualnu stambenu izgradwu. Voditeq: O Zemunu sigurno ima jo{ razloga da pri~amo, ali na{ slu{alac je ve} dugo na otvorenoj vezi. Izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Da, potro{io sam malo mojih impulsa koji su skupi, poskupeli su u zadwe vreme. Zovem se Milan Marinkovi}, javqam se iz Lipolista, iz lepog sela u Ma~vi. Ina~e, va{ sam slu{alac od prvih dana i, naravno, slu{am najboqi radio u ovom delu. Voditeq: Ovo je reklama za radio, hvala. Slu{alac: Danas sam uìvao u sjajnom izboru muzike koji je bio kao i uvek fantasti~an. Ne znam da li }u zloupotrebiti va{ radio, vaqda imam nekog prava, jer sam zaista va{ verni slu{alac, kao i moja porodica koja je brojna, hvala Bogu. Po{to gospodina [e{eqa nemam {ta da pitam, mislim, ~uo sam da imate te muzi~ke intervale, molio bih da u prvom muzi~kom intervalu po mojoj èqi, prvi put se javqam, pustite za moju porodicu Marinkovi} Bolero Moris Ravel. Hvala. Voditeq: Po{to je pitawe upu}eno meni... Dr [e{eq: To nije pitawe, to je molba. Voditeq: Sada sam ja na redu da odgovorim, èqe i pozdravi su posle ove emisije i mi }emo vam to rado ispuniti. Naravno, ne}emo vam naplatiti. Dr [e{eq: Kada budemo pravili slede}u pauzu, moète da pustite Bolero ako imate pripremqen. Voditeq: Bi}emo dare`qivi prema nekom ko nam se prvi put javqa. Spomenuli ste Zemunske novine. Kada je informisawe u pitawu, kakav je odnos u tim novinama? Dr [e{eq: Zatekli smo Zemunske novine kao ~isto op{tinski propagandni bilten bez pravih sadràja, novine koje niko nije ~itao. Tira` je bio 4.000 primeraka, uglavnom su deqene besplatno, niko na wih nije obra}ao pa`wu. Odmah smo pokrenuli novu seriju Zemunskih novina, koje su grafi~kog izgleda poput beogradskog NIN-a, otprilike revijalna {tampa, 64+4 stranice i novine su otvorene za najrazli~itije politi~ke, ekonomske, socijalne teme, komunalnu problematiku. U svakom broju 10 strana predstavqa strana~ka hronika. Tri ve}e politi~ke partije: Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove, Socijalisti~ka partija Srbije imaju po 2 strane u svakom broju za svoju strana~ku hroniku. Voditeq: Kako ste do{li do te srazmere, broj strana? Dr [e{eq: To nije srazmera. Znate, radikali od 55 odbornika, koliko ima Skup{tina op{tine, imaju 33 mesta, Srpski pokret obnove ima 8 ili 9, Socijalisti~ka partija 6, Demokratska stranka 4, Gra|anski savez ima 1, Demokratska stranka Srbije 1 i JUL 1. Ovo nije proporcionalno. Kao vladaju}a stranka pokazali smo dobru voqu i rekli da stranke koje imaju vi{e od 5 odbornika imaju 2 strane, a stranke koje imaju mawe od 5 odbornika, po 1 stranu. Tri stranke: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije i Srpski pokret obnove imaju po
306
2 strane u svakom broju, dve demokratske stranke, Gra|anski savez i Jugoslovenska levica imaju po 1 stranu. Niko im se ne me{a. Objave sve {to èle. Niko im ni{ta ne ispravqa. Voditeq: Prostor nije problem, ali problem je ure|iva~ka politika. Kako ste wu postavili? Dr [e{eq: Ure|iva~ka politika je otvorena za sva mi{qewa, mi negujemo polemiku i ve} se javqaju gra|ani, polemi{u sa autorima prethodnih tekstova itd. Otvoreni smo, to su dobronamerne kritike. Voditeq: Mogu li gra|ani u Zemunu slobodno da kritikuju i predsednika Op{tine? Dr [e{eq: Sasvim slobodno, u svakom broju postoje kritike protiv predsednika Op{tine. Recimo, ogla{avala se Socijalisti~ka partija, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka Srbije, Gra|anski savez, Jugoslovenska levica, kritikuju predsednika Op{tine, kritikuju dolazak Le Pena u Zemun, kritikuju mnoge druge stvari i sve im objavimo. Nema nikakve cenzure. Nema nikakve intervencije za wihove tekstove. Drugo, novine su otvorene za saradwu svim publicistima, ne postavqa se pitawe ko je ~lan koje partije, ko je kakvog ideolo{kog usmerewa. Voditeq: Koji je na~in finansirawa tih novina? Dr [e{eq: Nalazimo sponzore, novine finansiramo od izdavawa reklamnog prostora. Recimo, u svakom broju na{e Javno preduze}e Poslovni prostor koristi po nekoliko strana i novine se uspe{no prodaju. Ovaj tre}i broj je sav prodat, svih 20.000 primeraka. Cena je veoma popularna, pristupa~na, samo 3 dinara. Nin sada ko{ta oko 10 dinara, a Zemunske novine samo 3 dinara. Od toga su 2 dinara tro{kovi {tampawa. Dinar ide onome ko prodaje, dakle, uli~nom kolporteru ili prodajnoj mreì; to ide preko [tampe, Duvana i Borbine prodajne mreè. Voditeq: Finansira li Op{tina deo? Dr [e{eq: Op{tina jo{ nije finansirala Zemunske novine jer smo uspevali da na|emo sponzore, a dosta novca pristigne od reklamnog prostora. Na{li smo na~in da te novine vrlo brzo i efikasno prodajemo i tim brzim obrtawem novca one zapravo opstaju. Op{tina }e, naravno, prisko~iti u pomo} ako nekada za{kripi, ali se nadamo, po{to su novine sve kvalitetnije, sve popularnije, sve traènije, da }emo izdràti da se prodaju po ovoj ceni i da ne}e biti potrebe da ih Op{tina finansira iz svog buyeta. Voditeq: Name}e mi se pitawe, dodu{e mo`da i {aqivo, da li je u svakom broju novina predsednik Op{tine na prvoj strani? Dr [e{eq: Ne, predsednik Op{tine je bio u prvom broju. Voditeq: Ne}u da navodim primere nekih op{tina gde se to de{ava. Dr [e{eq: U prvom broju nove serije bio je predsednik Op{tine na naslovnoj strani, po{to je tada ve} bio izabran. U drugom broju je na naslovnoj strani bio Tomislav Nikoli} jer je bio veliki intervju sa wim, a on je i vr{ilac du`nosti direktora Javnog preduze}a Poslovni prostor. U tre}em broju bila je jedna lepa fotografija sa romskog bala, sa ciganskog bala u Op{tini Zemun. Bilo je takmi~ewe za mis, lepe devoj307
ke su bile na naslovnoj strani, a i jedna omawa fotografija predsednika Izvr{nog odbora Miroslava Vasiqevi}a. U ~etvrtom broju je kolektivni snimak prilikom posete @an Mari Le Pena zemunskoj op{tini. Voditeq: Dakle, nije ono {to sam pitao. Dobro ve~e, izvolite. Na{ slu{alac je odustao, mi smo se raspri~ali, ali dobro, javi}e se. Imamo slu{aoca, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Nije isti slu{alac, Dragan iz [apca. Po{to sam imao prvi broj nove serije Zemunskih novina, prelistao sam ih i dobro pogledao. Za gospodina [e{eqa pitawe: da mi kaè samo koliko je wegovih fotografija bilo u tom broju, vi{e od 20 ili mawe od 20? Dr [e{eq: Ne znam, trebali ste vi da izbrojite te fotografije. Vrlo malo je bilo fotografija na kojima sam ja sm. Prikazivane su razne politi~ke aktivnosti u Skup{tini op{tine, a to je bio period u kome su mnogi zna~ajni qudi prodefilovali kroz Op{tinu, imali smo posetu biv{eg ministra \uki}a, pa posetu Rajka Un~anina, pa posetu Bogoquba Kari}a itd., i na dosta fotografija sam se video i ja, ali to nisu bile moje fotografije nego fotografije sa nekih zbivawa u Op{tini. Voditeq: Da pitam: konkretnije, jeste li vi traìli da va{e fotografije budu tu ili su to novine same... Dr [e{eq: Ne, nisam traìo. To su novinari izve{tavali sa raznih zbivawa na podru~ju op{tine Zemun i tako se desilo da je taj mesec bilo zaista mnogo aktivnosti, a tu je bila i ogromna reportaà sa konstituisawa nove op{tinske vlasti. To je prvi broj iz prve serije i tako se desilo. U drugim brojevima je situacija bitno druga~ija. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Ovde izbeglica iz Karlovca, Dragana. Zanima me mi{qewe gospodina oko povratka, ustvari uzimawa domovnice za nas. Koje je wegovo mi{qewe o tome? Dr [e{eq: Po tom pitawu sam veliki pesimista. Mislim da je to besmisleno, da Srbima nema povratka u Hrvatsku. Vrati}emo se jednog dana i uzeti celu teritoriju Srpske Krajine, ali da Srbi ìve pod hrvatskom vla{}u, mislim da od toga nema ni{ta. Voditeq: Mo`da treba jo{ ne{to re}i o iskustvima Op{tine Zemun, {ta je to konkretno? ûli smo neke primere, ali mo`da ima jo{ ne{to {to bi trebalo primeniti i u drugim op{tinama, po va{em mi{qewu. Dr [e{eq: Izvr{ili smo izmene rada Javnog preduze}a Poslovni prostor. Zatekli smo mnoge firme koje su iznajmqivale poslovni prostor, pa ih davale u pazakup. Dobijale su poslovni prostor od zemunske op{tine po 5-10 dinara za kvadratni metar, a odmah davale u pazakup, 100 dinara po kvadratnom metru. U svim slu~ajevima u kojima smo ustanovili davawe u pazakup, sklapali smo na licu mesta nove ugovore sa pazakupcima na iznos od 40 dinara po metaru kvadratnom, {to je nova cena poslovnog prostora, najvi{a po gradskoj kategorizaciji Skup{tine grada Beograda, koja je mogu}a u Zemunu. Skinuli smo im sa grba~e te parazite koji su ìveli od tu|eg poslovnog prostora. Recimo, neka organizacija Savez mladih, naslednici biv{eg Saveza socijalisti~ke omladine, imala je nekih 400-500m2 poslovnog prostora i pla}ali ga 5 dinara mese~no
308
po 1m2, a davala nekoj firmi u pazakup za 100 dinara po 1m2. Toj firmi smo skinuli balast sa vrata. Dobili su taj poslovni prostor za 40 dinara po 1m2. Sada }emo naterati da se ukine jedan parazit, jedna organizacija koja nema ni ~lanstvo, postoji samo grupa qudi koji su lepo ìveli od tu|eg rada. Takav je ~itav niz raznih firmi, pravnih lica i mi jednostavno ne}emo dozvoliti da bilo ko ìvi od tu|eg rada, od tu|e muke. Zatim, na{li smo razne unutra{we rezerve u Poslovnom prostoru, bilo je mnogo onih koji nisu pla}ali poslovni prostor, to su razne dru{tvene organizacije, vanparlamentarne politi~ke stranke, itd. Sve smo to ukinuli. Niko ne}e mo}i da pro|e bez pla}awa poslovnog prostora ako koristi op{tinski poslovni prostor, osim nekoliko udruèwa kojima Op{tina svakako mora pomo}i, to su: Savez invalida, Udruèwe invalida rata, Udruèwe slepih, Udruèwe distrofi~ara itd. Op{tina }e i daqe da im daje besplatno poslovni prostor i neka sredstva iz svog buyeta. Balast treba jednostavno da prestane postojati. Razne politi~ke stranke koje su registrovane nikada nisu uspevale da u|u u Skup{tinu, nikada nisu postale parlamentarne, one }e pla}ati 40 dinara po 1m2 ili ne}e postojati. Voditeq: Imamo slu{aoca, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, Dragan iz kom{iluka. Setio sam se jednog pitawa na koje... Voditeq: Vi ste se ve} javqali? Slu{alac: Jesam. Na to pitawe [e{eq ve} godinama nije dao odgovor. Naime, ono je prosto i jednostavno, da vidim da li je malo napredovao u tim stvarima. @eleo bih da mi navede jednog ~etnika koji nije za kraqa i otaybinu. Dr [e{eq: Uvek sam na to pitawe znao odgovor. Naàlost, va{ slu{alac se pokazao kao neznalica. Ima mnogo ~etnika koji nisu za kraqa, recimo, Dragi{a Vasi}, predsednik Draìnog Nacionalnog komiteta, bio je predsednik Republikanske partije, uvek je bio protiv kraqa, protiv monarhije. Zatim, @ivko Topalovi}, tako|e ~lan Draìnog najuèg rukovodstva na Ravnoj Gori, bio je predsednik Socijalisti~ke partije Jugoslavije i istaknuti antimonarhista. îtav niz drugih ~etnika bilo je protiv kraqa, protiv monarhije, bili su za Republiku, ali su bili borci za slobodu srpskog naroda. êtni{tvo nije sinonim za monarhizam, ~etni{tvo je sinonim za slobodu. Borci za slobodu srpskog naroda iz vremena borbe protiv Turaka, iz vremena Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata nazivali su se ~etnicima. To su im komunisti posle rata pri{ivali monarhizam. Uostalom, sam kraq Petar II Kara|or|evi} je izdao Draù Mihajlovi}a i pred kraj rata naredio svim ~etnicima da pre|u pod komandu Tita i partizana. Voditeq: [ta je to {to ne moète da re{ite u Op{tini Zemun i ima li takvih problema? Dr [e{eq: Kada nam se gra|ani obrate sa zahtevom za radnim mestom, tu ne moèmo da pomognemo. Kada traè stanove, Op{tina nema stanova. Ima neki stambeni fond od 1.040 stanova, koji jo{ nisu otkupqeni. Svi su oni sumwivi i mi smo pozvali gra|ane op{tine Zemun
309
ko zna da negde ima prazan op{tinski stan da se ne koristi, da odmah useli i da do|e u Op{tinu, mi }emo mu regulisati da dobije stanarsko pravo. Onda taj stan moè i da otkupi. Mnogi qudi su otputovali u Zapadnu Evropu, Australiju, Ameriku, Kanadu, a neko od rodbine im nadgleda stan, a stan je op{tinski. Ne moè da ostane neiskori{}en, mora da se koristi i mi smo tako nekih 35 porodica uselili. Voditeq: Kako }ete to zakonski regulisati? Dr [e{eq: Tu je zakon jasan, ako se stan ne koristi, ako nosilac stanarskog prava ne koristi stan, stan mu se oduzima i sklapa se ugovor sa onim kome je potreban i ko }e ga koristiti. Voditeq: Ako je taj stan otkupqen? Dr [e{eq: Ako je otkupqen, to je privatna svojina, u to se ne me{amo. Govorim vam o 1.040 op{tinskih stanova koji jo{ nisu otkupqeni. Sada to preispitujemo i sre|ujemo stawe. Ve} je 35 porodica do{lo do krova nad glavom. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Kada gospodin [e{eq, odnosno Srpska radikalna stranka do|e na vlast, koliku }e platu imati policajac? Dr [e{eq: Policajci }e imati pristojnu platu, kao i oficiri, u~iteqi, lekari i dràvni slu`benici uop{te. Kolika }e biti ta plata, ja ne mogu sada da licitiram. U svakom slu~aju ne}e kasniti kao {to sada kasni i kada radikali do|u na vlast, nijedan ministar i nijedan poslanik ne}e dobiti platu za taj mesec dok se ne isplate sve penzije, sve invalidnine, svi de~ji dodaci i sve plate prosvetnim radnicima, lekarima, policajcima, oficirima itd. Dakle, tu }emo se dràti op{tih principa i iznos plata zaposlenih u dràvnom sektoru kreta}e se u rasponu od 1:4. Ako predsednik Republike ima platu faktor 4, onda }e najnià plata za nekvalifikovanog radnika biti faktor 1. Takav }e raspon biti i ja ne mogu sada da licitiram koliki }e biti ta~an iznos. U svakom slu~aju, strogo }emo se dràti ovog principa. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Molio bih samo za jedno obja{wewe i mi{qewe druga [e{eqa. Kako komentari{ete svakodnevne izjave predstavnika koalicije Zajedno da u [apcu imaju 38 odbornika? Samo toliko. Dr [e{eq: Mogu oni da kaù da imaju i 380 odbornika, ni{ta me ne bi iznenadilo. [ta imam da komentari{em wihove izjave, kao da je to prva neozbiqna izjava koju su dali. Puni su takvih izjava. Voditeq: Kako je sada regulisan problem zdravstva u op{tini Zemun, ima li problema? Problema u zdravstvu ima sigurno svuda, a da li ste ne{to od toga uspeli da reguli{ete? Dr [e{eq: Zdravstvo nije u nadle`nosti Op{tine. Zdravstvo je u nadle`nosti Ministarstva zdravqa, ali Zemun ima najve}i problem sa porodili{tem. Pre {est godina je zgrada porodili{ta renovirana, sre|ena, ali oprema nije nabavqena. To je tako stajalo, nekoliko puta su pokretane akcije da se nabavi oprema, neke pare su prikupqene pa potro{ene neracionalno. Prvih dana na{e nove vlasti pokrenuli smo inici310
jativu da se napokon nabavi ta oprema. Raspisali smo licitaciju o javnoj prodaji putem nadmetawa biv{eg Sama~kog hotela, to je zgrada izme|u Zemuna i Novog Beograda, na gotovo idealnom mestu. Dajemo je u zakup na 99 godina, a zakupac je duàn da nabavi opremu za porodili{te u vrednosti od 1.800.000 dinara. Mi smo pred potpisivawem ugovora, po{to smo jednu firmu odabrali koja je spremna da to uradi i u roku od {est meseci nabavi svu opremu. Kada nabavimo tu opremu, zahteva}emo da se porodili{te napokon stavi u funkciju. Dakle, sa na{e strane se pojavqujemo kao donatori i nije nam ào da se taj ozbiqan nov~ani iznos stavi u funkciju jednog vitalnog objekta, a mi smo ina~e politi~ka partija koja se zalaè za rast nataliteta, svojim li~nim primerom to pokazujemo i èlimo da Zemun ima zaista reprezentativno porodili{te. Voditeq: Kada se radi o {kolstvu i tu su razni problemi. Dr [e{eq: Op{tina i tu ima vrlo male nadle`nosti. [kolstvo je u nadle`nosti Ministarstva prosvete. Sara|ujemo sa zemunskim {kolama i pomaèmo onoliko koliko je u mo}i Op{tine da pomogne, ali neke velike ingerencije nemamo. Podràli smo {trajk prosvetnih radnika. Voditeq: Podràli ste? Dr [e{eq: Da. Kao stranka smo podràli, ne kao Op{tina, kao Op{tina u to se ne me{amo. Srpska radikalna stranka je podràla {trajk prosvetnih radnika. Voditeq: Moète li da nam kaète koja je razlika izme|u va{ih aktivnosti u Op{tini i stranci? Dr [e{eq: Kada javno nastupam kao predsednik stranke, onda to naglasim i to radimo na na{im strana~kim konferencijama za {tampu, u strana~kim prostorijama. U Op{tini nastupam kao predsednik Op{tine i ne me{am se u one nadle`nosti koje nisu moje po Ustavu i zakonu. Voditeq: Imaju li u Op{tini prednost qudi iz stranke? Dr [e{eq: Ne. U Op{tini niko nema prednost, ~ak su i neki moji ro|aci, kada su hteli sa mnom da razgovaraju, morali poput ostalih gra|ana da stanu u red i da do~ekaju da sa wima razgovaram. Dakle, u Op{tini niko nema prednost na osnovu strana~ke pripadnosti, na osnovu izvesnog statusa. U Op{tini su svi gra|ani ravnopravni i Op{tina se trudi svima da pomogne da ostvare svoja prava, svoje prohteve, svoje zahteve u skladu sa zakonom. Voditeq: [ta se de{ava kada re{avate probleme Op{tine koji moraju da se re{e u nekom ministarstvu u Republici, u Saveznoj vladi? Vi, kao predstavnik opozicije, dolazite kod qudi sa kojima ste u direktnom politi~kom sukobu, a tu treba da re{ite probleme za Op{tinu koju predstavqate, ima li tu problema? Dr [e{eq: Recimo, imali smo dobar i efektivan susret sa biv{im ministrom za privatnu privredu Radojem \uki}em, dodu{e, on vi{e nije ministar; bio je u tom trenutku. Lako smo na{li zajedni~ki jezik oko re{avawa nekih problema. Zatim, bio je u Op{tini zamenik ministra za ekologiju, jer poku{avamo da ukinemo poznatu batajni~ku deponiju, da spre~imo otvarawe nove deponije na prostoru op{tine Zemun. Bilo je i nekih drugih kontakata, ali ne ne{to posebno zna~ajno, ne ne{to posebno
311
bitno, jer mi nismo Op{tina koja èli da prevazilazi svoje zakonske kompetencije, svoje ingerencije. Radimo strogo u okviru zakona i u onome {to je na{a nadle`nost, a tu onda nema razloga da dolazimo u sukob sa nekim drugim dràvnim organima ukoliko oni obavqaju svoj posao kako treba. Dakle, nije bilo nekih problema, a nije bilo ni neke potrebe za prisnijom saradwom. êkamo da se konstitui{e Skup{tina grada Beograda, jer dono{ewe na{eg op{tinskog buyeta zavisi od usvajawa gradskog buyeta, kojim treba da se raspodele sredstva koja je Narodna skup{tina Srbije odredila za grad Beograd, za re{avawe problema komunalne infrastrukture. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Ovde Aca iz [apca . Kakva }e situacija biti sa privatnicima kada vi do|ete na vlast? Dr [e{eq: Podsti~emo privatnu inicijativu i svim privatnicima otvaramo mogu}nosti za razvijawe wihove delatnosti na podru~ju op{tine Zemun. Prvo, pro{irili smo kapacitet poslovnog prostora na{eg Javnog preduze}a i pod veoma povoqnim uslovima dajemo na raspolagawe svima koji èle da ga koriste. Sada spremamo konkurs za dodelu prostora za otvarawe vi{e od 400 kioska ili mawih monta`nih objekata za obavqawe trgova~ke i uslu`ne delatnosti. Zatim, u dana{wem broju Zemunskih novina raspisan je konkurs za dodelu 31 hektara zemqi{ta za privrednu izgradwu, po vrlo povoqnoj ceni, na najprivla~nijem prostoru izme|u Vojne ekonomije i Ciglane na Batajni~kom drumu, zna~i, izme|u novosadskog autoputa i starog Batajni~kog druma. O~ekujemo da }emo tu nai}i na veliki interes. Podsti~emo privatnike na ~itav niz drugih ulagawa, recimo, raspisali smo konkurs za projekat ekolo{kog ure|ewa Velikog ratnog ostrva koje se prostire na 180 hektara i to }e biti iznajmqeno onom preduze}u koje ponudi najboqe uslove. Tamo planiramo izgradwu sportskih objekata, objekata za rekreaciju, ugostiteqskih objekata, pro{irewe plaè Lido, poboq{awe uslova na plaì. Stvori}emo ne{to {to }e odvla~iti Beogra|ane, ne samo Zemunce nego i Beogra|ane, od odlaska na skupo letovawe u Gr~ku ili u druge zemqe; oni }e se orijentisati na letovawe na Dunavu, a na tom podru~ju dunavska voda je sigurno naj~istija u ~itavoj Evropi. Voditeq: Poznato je da Zemun ima jaku privredu. Kako su vas primila ta preduze}a, naro~ito ona dru{tvena? Da li je u me|uvremenu, otkada ste vi do{li u Zemun na vlast, bilo smewivawa onih qudi koji nisu va{i istomi{qenici u politi~kom smislu? Dr [e{eq: Postavili smo se kao vlast koja nije ideolo{ka, kao vlast koja je prakti~na, koja prelazi odmah na akciju, sa re~i na delo, vlast koja deluje u interesu gra|ana. Nemamo nikakvih ideolo{kih predrasuda i vrlo uspe{no sara|ujemo sa direktorima najmo}nijih firmi kada je to u interesu gra|ana Zemuna, u celini. Zaista, tu nije bilo nikakvih problema. Nismo se me{ali u kadrovsku politiku dru{tvenih preduze}a koja su na na{oj teritoriji. To nije ni na{a ustavna ni zakonska nadle`nost. ûdimo se onima koji su preuzeli vlast u drugim op{tinama u Srbiji kada postavqaju takva pitawa i me{aju se u ono {to nije wihova nadle`nost, a zapostavqaju poslove iz sopstvene nadle`nosti.
312
U Op{tini je do{lo do smene samo op{tinskih funkcionera, predsednika, potpredsednika Izvr{nog odbora, direktora Javnog preduze}a itd., ali nijedno na~elni~ko mesto nismo doveli u pitawe ukoliko su stru~ni i kompetentni qudi koji obavqaju taj posao. Do{lo je do smene samo jedne na~elnice i do wenog otpu{tawa, jer je proneverila novac, jer smo mi dokazali da je proneverila novac; na~elnica slu`be za op{tu upravu Voditeq: Da, ono {to je direktna gre{ka. Dr [e{eq: Da. Bila je sekretar Op{tinske izborne komisije; ona i presednik komisije, ina~e, predsednik êtvrtog op{tinskog suda, Vladimir Ili}, ukrali su oko 390.000 dinara. Podneli smo krivi~nu prijavu. Odmah smo saop{tili svim zaposlenim u Op{tini da nas ne interesuje kojim politi~kim partijama pripadaju, kakva im je ideolo{ka orijentacija. Interesuje nas da savesno i pedantno obavqaju svoj posao, da budu marqivi, a onda nemaju nikakvog razloga da strepe za svoja radna mesta. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Ovde Vesna iz [apca, htela bih prvo da pozdravim va{eg gosta i da ga pitam {ta misli o ideji da gospodin \in|i} bude gradona~elnik Beograda i kakvu }e po wegovom mi{qewu imati funkciju gospo|a Dra{kovi}? Hvala. Dr [e{eq: Mislim da je Zoran \in|i} nesposoban da bude gradona~elnik Beograda, a ni moralno ne odgovara za takvu funkciju, jer je svojevremeno osu|ivan zbog kra|e na {est meseci zatvora. Imali smo mi razne gradona~elnike Beograda, me|u wima je bilo velikih lopova, ali jo{ nikada nijednog nismo imali koji je osu|ivan zbog kra|e. Ako bi \in|i} bio kandidat, ja ne znam kako bi to pro{lo. Mi, radikali, }emo da govorimo o toj wegovoj kriminalnoj aferi. Izgleda da tu ima izvesnih problema na relacijama izme|u Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke, jer \in|i} za sebe monopolizuje funkciju gradona~elnika iako wegova stranka ima mawe odbornika nego Srpski pokret obnove; Srpski pokret obnove ima 6 odbornika vi{e od Demokratske stranke i po prirodi stvari trebalo bi da Srpski pokret obnove d gradona~elnika iz okvira te koalicije. \in|i} je unapred sam sebe izvikao i verovatno stvorio probleme, sada Srpski pokret obnove insistira da Danica Dra{kovi} bude predsednik Gradske vlade. Da li }e oni na}i zajedni~ki jezik ili ne, to }emo jo{ videti. Ako mene pitate za mi{qewe, ja imam povoqnije mi{qewe o Danici Dra{kovi} nego o Zoranu \in|i}u. Ve}eg pokvarewaka od Zorana \in|i}a jednostavno ne mogu da zamislim. Politi~ki protivnik sam Danice Dra{kovi}, ne slaèm se apsolutno sa wenom politi~kom pozicijom, ali ona {to misli, ona i kaè. Uvek ste na~isto {ta Danica Dra{kovi} misli, a \in|i} je pokvarewak koji nikada nije iskren u svojim nastupima i kome nikada ne znate {ta misli i {ta vam radi iza le|a i ostalo. Voditeq: Sada vi mene stavqate u nezgodnu situaciju, bilo bi lak{e da je \in|i} tu pa da kaète sve {to mislite o wemu. Dr [e{eq: Ne, vi \in|i}a dovedite slede}i put, on je javna li~nost.
313
Voditeq: Prihvatate da budemo zajedno, je li tako? Dr [e{eq: Nema tu nikakve nezgodne situacije, on je javna li~nost, a javna li~nost samim tim mora da dozvoli da se o wemu govori i da qudi govore ono {to misle. Ne qutim se kada Zoran \in|i} za mene ne{to lo{e kaè u bilo kakvoj emisiji, u javnom nastupu, niti je potrebno da bude prisutan neko ko je javna li~nost kada se o wemu govori. Nepristojno je u privatnim razgovorima govoriti o qudima koji nisu prisutni ako nisu javne li~nosti. Javne li~nosti se razlikuju od obi~nih qudi ba{ po tome {to se o wima ~esto govori i naj~e{}e kada nisu prisutni. Voditeq: Vi se ne qutite? Dr [e{eq: Za{to bih se qutio? Voditeq: Da ~ujemo jo{ jednog na{eg sugra|anina, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Da pozdravim gospodina [e{eqa i jedno pitawe: recite mi za{to ste se u posledwe vreme okomili na Demokratsku stranku Srbije? Kaète da va{a vlast sjajno funkcioni{e u Zemunu, a ja mislim sasvim druga~ije, jer tamo imam dosta prijateqa koji mi kaù suprotno. Prema tome ne znam na koji na~in... Dr [e{eq: [ta vam konkretno kaù? Slu{alac: Na primer, da ste vi u va{im novinama iznosili da u Op{tini sve funkcioni{e besprekorno, a qudi su pod nekim strahom, pod nekom presijom. Nemam re~i kako da vam to druga~ije objasnim. Samom va{om pojavom slu`benici koji stvarno nisu imali nekih komplikacija u vezi posla, ali neki strah koji ste tamo zaveli, neko strahopo{tovawe sa va{e strane da je to jezivo. Objasnite mi da li su ti moji prijateqi u pravu? Dr [e{eq: Prvo, mora da se po{tuje funkcija predsednika Op{tine kada se jedan ~ovek pojavi na toj funkciji. Normalno je strahopo{tovawe zaposlenih. Od wih samo traìmo rad i disciplinu i nema milosti za prekr{ioca discipline. Disciplinovan sam pre svega prema sebi, prema svojim najbliìm saradnicima, a onda o~ekujem takvo pona{awe od svih zaposlenih u zgradi Skup{tine op{tine. Niko do sada nije stradao, niko nije imao negativnih posledica zato {to nam nije ideolo{ki i politi~ki po voqi. Onaj ko ne radi svoj posao kako treba, taj mora da se boji. Znate, àle se vlasnici okolnih kafana u centru Zemuna da im je promet stra{no opao od kada smo mi do{li na vlast u Op{tini Zemun, jer nijedan zaposleni ne sme da iza|e iz zgrade Skup{tine op{tine od 8-16 ~asova. Do tada wih dve tre}ine su provodili vreme po okolnim kafanama. Nisu radili svoj posao nego i{li po tim birtijama i gubili vreme. Voditeq: Verujte da ja ne bih glasao za vas da sam u Zemunu, ali dobro... Dr [e{eq: Da li biste vi glasali ili ne biste to je va{a stvar, da sam ja vlasnik radija, mo`da bih vas odmah otpustio. Mo`da vi imate sklonost da idete po kafanama u toku va{eg rada. Voditeq: Ovde u toku radnog vremena? Dr [e{eq: Da, ja vam to ne bih dozvolio, ja bih vas otpustio, ali mo`da vam drugi to toleri{u. To je sada druga stvar. Tamo gde sam ja glavni rukovodilac takva se disciplina ne moè pokazivati, tamo se snose zakonske posledice.
314
Voditeq: Slu{alac nije naveo neke konkretne primere Dr [e{eq: Nema nikakvog primera, kaè: strahopo{tovawe. Sasvim normalno. Kada neka li~nost od moralnog integriteta, od radnog integriteta do|e na funkciju predsednika Op{tine, ona mora ulivati strahopo{tovawe. Drugo, meni niko ne moè da zameri da ulazim u korupciju, u bilo kakve afere. Ne moè da mi zameri da sam neobjektivan. Ne moè niko da mi zameri da zloupotrebqavam funkciju, ja tamo radim volonterski, ne primam ni platu. Rekao sam; Dok sam predsednik Op{tine, ne}u ni jednog jedinog dinara za sebe li~no da uzmem iz op{tinske blagajne. Nikakvih putnih tro{kova, nikakve plate i nikakvih drugih tro{kova. To samo po sebi izaziva strahopo{tovawe. Radim mo`da u proseku i po 15 sati dnevno. Petkom primam gra|ane do tri sata ujutro. Veliki su redovi, veliki zahtevi gra|ana da ih primim, traè da im pomognem da re{e neke svoje privatne i grupne probleme. Ve} za jul mesec mi zakazuju prijem gra|ana, tolika je potreba i toliko smo mi efikasni u re{avawu wihovih zahteva. Tamo gde moèmo da pomognemo, mi odmah pomognemo, gde ne moèmo, kaèmo da ne moèmo i za{to ne moèmo. Nekada gra|anin traì samo da ga neko saslu{a, da se izjada, da isprazni du{u, da kaè ono {to ga mu~i itd. Marqivi smo, vredni smo, zasukali smo rukave, radimo ni po babu ni po stri~evima. Sada mogu da garantujem da smo uni{tili korupciju u Skup{tini op{tine. Do tada je korupcija cvetala, bila veoma rasprostrawena, namerno su odugovla~ili re{avawe nekih predmeta po godinu-dve dana; izmore qude pa onda jadni qudi ne znaju {ta }e, po~nu da podmi}uju da im se ubrza postupak, toga vi{e nema. Odmah prelazimo sa re~i na delo. Gde Op{tina moè da pomogne gra|aninu, Op{tina mora da mu pomogne. [to se ti~e Demokratske stranke Srbije i Vojislava Ko{tunice, nisam se na wih obru{io, nemam nikakvog razloga. Pro{le godine smo vodili pregovore sa Ko{tunicom o koaliciji Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije. êtiri meseca su trajali ti pregovori. Nudili smo Ko{tunici mnogo ve}i procenat nego {to je imao na izborima 1993. godine, a onda smo saznali da je on paralelno sa nama vodio pregovore i sa koalicijom Zajedno. Sedeo je na dve stolice, pona{ao se kao trgovac u politici. Tada smo prekinuli sve pregovore. Ko{tunica je posle napustio koaliciju Zajedno, a javno se jada kako su ga èstokim pritiscima naterali da u|e u tu koaliciju. Znamo da su to bili ameri~ki pritisci, to su priznali qudi iz vrha Demokratske stranke Srbije. Amerikancima je stalo samo da Ko{tunica ne ide u koaliciju sa radikalima. Koalicija Zajedno je propala, Ko{tunica je napustio tu koaliciju, propala je wegova stranka, ona se sada raspada. Veliko krilo te stranke prelazi \in|i}evoj Demokratskoj stranci, mnogi napu{taju Ko{tunicu i pasiviziraju se u politici, i Ko{tunica nema o~igledno nikakve perspektive. Nemam ja nikakvog razloga da se na wega obru{im, ali on je ve} pro{lost na politi~koj sceni Srbije. Voditeq: Dobro ve~e izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e èlim svima u studiju, posebno predsedniku Vojislavu [e{equ. Ja sam Dejan iz [apca i ~lan sam Srpske radikalne
315
stranke, za mene jedine, prave srpske stranke. Jedine, zato {to se ove ostale, bilo da je su tzv. opozicija ili vladaju}a stranka, previ{e vezuju za neke nebitne stvari i vezuju se za neke dràve koje su Srbiji i srpskom narodu nanele najvi{e zla. Pitawe predsedniku [e{equ: znamo kakve su informacije sada trenutno ovde u Srbiji, da li ima {anse, prvenstveno finansijske u samoj na{oj stranci da dobijamo dnevne novine i da se gra|ani realno informi{u? Zna~i, da se svakodnevno informi{u o stawu u stranci ili uop{te o svemu. Na kraju èleo bih da gospodin predsednik pokaè srpskom narodu na primeru Zemuna kako }e se vladati Srbijom. Dr [e{eq: Za sada nema mogu}nosti za strana~ke novine, novine Srpske radikalne stranke koje }e izlaziti svakog dana. Mo`da bismo i na{li sponzore za prvih nekoliko brojeva i mogli bismo to da pokrenemo, ali je teàk problem distribucije, jer sada{wa prodajna mreà je monopolizovana od strane reìma i te{ko je kroz wu prodreti. Veliku Srbiju prodajemo preko stranke, jer Velika Srbija nekada izlazi mese~no, nekada dva puta mese~no, nekada ih ~e{}e imamo, a tu su i specijalna izdawa koja se dele besplatno. Dnevne novine je veoma te{ko prodavati preko politi~ke partije, jer nemamo na raspolagawu prevozna sredstva, ne moè ta distribucija da se obavi kako treba. Reìm namerno drì monopol nad prodajnom mreòm i taj monopol bi morali {to pre da razbijemo. Voditeq: Da ~ujemo ko je na vezi, dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Pozdravqam predsednika [e{eqa, ina~e, ja sam odbornik Srpske radikalne stranke, Milenko @ivkovi} u op{tini Vladimirci, naàlost jedini za sada. Uz pozdrav vama u studiju i na{em i va{em gostu, hteo bih ne{to da predloìm. Imaju}i u vidu da su Vladimirci jedna od dve najzaostalije op{tine u Srbiji, a znaju}i da ima mnogo qudi u op{tini koji su radikalno nastrojeni i slede va{e politi~ke orijentacije, predlaèm vam da posle Zemuna, naravno, uz dodatna maksimalna politi~ka angaòvawa na{e strane, Vladimirci budu slede}a ogledna op{tina kako se od najzaostalije prelazi u naprednu i razvijenu op{tinu. Predlog nije ba{ zahvalan, ali ja mislim da je izazov za na{u partiju. Normalno, to bi usledilo posle pobede radikala u mojoj op{tini na slede}im lokalnim izborima. Pitam za va{e mi{qewe, tj. da se izjasnite u vezi ovog mog predloga. I da zavr{im, podràvam va{ predlog za izlazak dnevnih novina ba{ zbog raznoraznih zloupotreba va{ih izjava koje vi ina~e dajete. Pozdravqam vas. Dr [e{eq: Mislim da je ideja veoma interesantna. Naravno, li~no bih vi{e voleo da prethodno osvojimo vlast u [apcu, pa onda u Vladimircima. Vladimirci su ipak ekonomski slabo razvijena op{tina i tamo je teè vladati u tom smislu, ali nemam ni{ta protiv toga. Mi, radikali, }emo nastojati ove godine da se izborimo za nove vanredne lokalne izbore. Ako slu~ajno osvojimo vlast u Srbiji, na parlamentarnim izborima, odmah }emo raspisati vanredne izbore u svim op{tinama, i ponovo odmeriti snage sa konkurencijom. [to se ti~e razli~itih interpretacija mojih izjava, znate, situacija je tu poprili~no lo{a, jer {ta god da izjavim mediji pod kontrolom reì316
ma iz mojih izjava izvade samo one delove gde kritikujem koaliciju Zajedno to su: dràvna televizija, radio, mediji Kompanije Politika, Novosti itd. Mediji koje finansira Soros i koji su pod kontrolom stranih obave{tajnih slu`bi, iz mojih govora izvade samo ono kada napadam socijaliste, to su: Dnevni telegraf, Na{a borba i drugo. Tako da jednostavno nema glasila, osim novina pod kontrolom radikala Velike Srbije i Zemunskih novina, koja objektivno izve{tavaju o na{im politi~kim aktivnostima. Mi, radikali, tu strogo vodimo ra~una u svim javnim nastupima, podelimo zaslu`nu porciju i socijalistima i levom bloku i koaliciji Zajedno. Nikome ne ostajemo du`ni. Svima odmah u lice saspemo ono {to mislimo, kritikujemo ih na onim ta~kama gde su najslabiji. Voditeq: Izvolite, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e. Jedno pitawe: kako komentari{e posetu Le Pena, radikalnoj stranci i Le Penovu pomo} u qudstvu Tu|manu? Hvala, prijatno. Dr [e{eq: Le Pen je bio dragi gost Srpske radikalne stranke i srpskog naroda i u Le Penu zaista imamo velikog i iskrenog prijateqa. Le Pen nikada nije pomagao Tu|manu i nikada nije u~estvovao u ratu na Balkanu. Nijedan funkcioner Nacionalnog fronta Francuske nikada nije dao nijednu ru`nu izjavu o srpskom narodu. Le Penov Nacionalni front je jedina politi~ka partija u Francuskoj koja se o{tro, javno i beskompromisno suprotstavila francuskom u~e{}u u balkanskom ratu i angaòvawu francuske avijacije u bombardovawu Republike Srpske. Sa druge strane, mi, radikali, kada stupamo u kontakte sa inostranim faktorima, stvaramo prijateqe i ne kle~imo ni pred kime na kolenima, poput Dra{kovi}a, \in|i}a i kompanije ili poput ~elnika socijalisti~kog reìma. Traìmo prijateqe u odnosima zasnovanim na principu ravnopravnosti, neme{awa u unutra{we politi~ke poslove, traìmo tradicionalne prijateqe u Rusiji, Francuskoj i u onim zemqama sa kojima imamo dodirne ta~ke kroz zajedni~ku istoriju. Voditeq: Izvolite, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e. Ve~eras sam bio u odboru za do~ek ispred hotela i li~no sam se pozdravio sa wim. Oèwen sam, mlad smo bra~ni par i pravo da vam kaèm glasao sam za vas, ali to ni{ta ne mewa. Ne samo za vas, bilo za koga da sam glasao, uop{te, ni{ta se ne bi promenilo, {to se ti~e zaposlewa, dve-tri {kole sam zavr{io, sve su sredwe, daleko od toga da je vi{a ili fakultet, ali ni{ta, ne znam {ta bi vi po tom pitawu uradili? Dr [e{eq: Koliko ja znam nije nikakvog odbora za do~ek bilo ispred hotela kada sam do{ao. Bilo je nekoliko strana~kih aktivista koji su me spontano tu do~ekali, ali bez ikakvog odbora, bez ikakvog ceremonijala, bez ikakvih formalnosti. Ne znam o ~emu pri~ate. Voditeq: Ni{ta nismo organizovali. Dr [e{eq: Drugo, mi nismo stranka koja odmah nudi radna mesta, stanove, sve ono {to èle. Na{a stranka }e zavesti red u dràvi, uni{titi kriminal i stvoriti {iroke uslove za procvat privatne inicijative. U uslovima te privatne inicijative neko }e se boqe sna}i, neko
317
lo{ije i na to treba ra~unati. S tim {to }emo mi obezbediti socijalnu za{titu najugroènijih dru{tvenih slojeva, a dovoqno je da se spre~i kriminal u ovoj zemqi pa da Srbija procveta. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Ovde Jelena iz [apca. Htela bih da pitam gospodina [e{eqa: kakav je stav odbornika Srpske radikalne stranke prilikom konstituisawa SO [abac i kako komentari{e izjave koalicije Zajedno da su oba radikala wihova? Hvala. Dr [e{eq: To sam ve} rekao na po~etku emisije, oba radikala nikada ne}e biti wihova. Ne}e wihovi glasovi pripasti ni koaliciji Zajedno ni Socijalisti~koj partiji, u to sam siguran. Imamo dva ~asna i po{tena odbornika koji slede politiku Srpske radikalne stranke i koji ne}e popustiti nikakvim pritiscima i na{ je ciq da spre~imo i socijalisti~ku partiju i koaliciju Zajedno da konstitui{u vlast. Na{ ciq je da ni jedna ni druga formacija ne mogu konstituisati vlast i da do kraja godine iza|emo na nove lokalne izbore. Ra~unamo da }e tada srpski radikali trijumfovati i da }e [abac biti definitivno radikalski. Voditeq: Ostalo je jo{ nekoliko tema o kojima smo èleli sa vama da razgovaramo, mnogo toga smo ve} ~uli. ûli smo o nekim iskustvima iz Op{tine Zemun u posledwih 15-20 minuta. [ta da kaèmo o informisawu, veoma su zanimqiva va{a mi{qewa i va{i stavovi kada je u pitawu javno informisawe? Dr [e{eq: Moramo imati slobodno informisawe. Sme{no je govoriti o nezavisnom informisawu, nezavisnim medijima. To nikada nigde nije postojalo. Uvek je medij zavisan od voqe svoga vlasnika, ali moramo imati slobodne medije i slobodnu konkurenciju me|u medijima. Mora se ukinuti dràvni monopol. Dràva pod svojom kontrolom treba da zadrì samo dràvnu televiziju i jedan program dràvnog radija i ni{ta vi{e. Sve ostalo mora biti privatizovano i prodato na trì{tu, a ne kako glume sada privatizaciju Politikine Kompanije, kao prodaja deonica izme|u dru{tvenih firmi, raspodela itd. Kompanija Politika vredi 800.000 miliona maraka i ona se moè prodati na trì{tu. Postoje mnogi qudi koji bi svoju staru deviznu {tedwu angaòvali da kupe akcije Kompanije Politika, koja bi bila veoma privla~na; ogromnu vrednost ima u svom okviru. Zatim, svi lokalni mediji moraju biti privatizovani. Ni{ta ne sme ostati u dru{tvenoj svojini, ni{ta ne sme ostati u dràvnoj svojini. Mora se stvarati konkurencija. Raspodela frekvencija mora da se obavqa po javnom konkursu na neki duì rok, 5-10 godina. Frekvencija svake godine mora da se pla}a dràvi. Radio frekvencija je prirodno bogatstvo. Voditeq: Zna~i li to da onaj ko ima novac moè imati radio, moè koristiti frekvenciju, moè emitovati? Dr [e{eq: Svuda vam je u svetu ko ima novac ima radio, ko nema novac nema radio. Onaj ko nema novac slu{a radio, a onaj ko ima novac taj emituje program preko radija. Voditeq: Da li tu treba ugraditi i kvalitet programa, programsku orijentaciju?
318
Dr [e{eq: Kvalitet se postiè slobodnom konkurencijom. Lo{ radio }e propasti u uslovima slobodne konkurencije, a dobar radio }e opstati. Voditeq: U vreme nekih naru{enih odnosa Dr [e{eq: Ne moète te naru{ene odnose re{avati tako {to }ete nekog ko je nesposoban sam da ìvi ve{ta~ki odràvati u ìvotu. Voditeq: Jo{ neko nam se javqa, izvolite. Slu{alac: Da pozdravim gospodina [e{eqa i hteo sam da ga pitam kako bi on re{avao pitawe Kosova, i {ta on misli o Crnoj Gori, kada bi on do{ao na vlast, da li bi se otcepio ili Dr [e{eq: Ako Srpski radikali pobede na izborima, ne}e se otcepiti Crna Gora i sa~uva}emo Kosovo i Metohiju, Sanyak i Vojvodinu, to je sigurno. Odbrani}emo bar ovaj preostali deo Republike Srpske. Uporno }emo stvarati uslove da u dogledno vreme povratimo i srpsku Makedoniju, srpski Dubrovnik, celu Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Naravno, za tako ne{to potrebno je da se promeni odnos snaga me|u velikim silama i tu treba pokazati mnogo vi{e strpqewa. [to se Kosova i Metohije ti~e, Srpska radikalna stranka ima kompletan program na 25 kucanih strana koji smo objavili jo{ pred kraj 1995. godine. Jedina smo politi~ka partija koja zna kako bi re{ila problem Kosova i Metohije, mi smo to javnosti i saop{tili. Uostalom, kada bi [iptari ~uli da su Srpski radikali pobedili na republi~kim izborima u Srbiji, jedno 200.000 bi odmah pobeglo preko granice. Na Kosovu bismo zaveli red, pravni poredak i ne bi bilo milosti prema kr{iocima zakona. Obra~unali bismo se sa svim teroristi~kim organizacijama, red bi u pravom smislu re~i bio sproveden ve} prvih dana radikalske vlasti. Voditeq: Mo`da bi to bilo ba{ ono {to smo ~uli na primeru Op{tine Zemun, kada vi nai|ete, neko se pla{i i sklawa. Mo`da bi bilo dobro... Dr [e{eq: Doìveo sam u gwilanskom zatvoru da mi [iptari skandiraju Vojo, vojvodo. Kada ~ovek pokaè snagu, ~vrstinu, [iptari osete ko je snaàn i mo}an i wemu se pokoravaju. Kada osete slabost, onda su nepodno{qivi. [iptari su takav narod. Voditeq: Izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. îni mi veliku ~ast i zadovoqstvo da od srca pozdravim gospodina Vojislava [e{eqa, predsednika Skup{tine op{tine Zemun. Da mu zaèlim sve najboqe, puno li~ne i porodi~ne sre}e. Pozdravqam i vas gospodine Jeli}u, po meni je ovo veliki poen i prijatno iznena|ewe {to sam na va{im talasima nai{la na ovu emisiju. Zadovoqstvo je kada ~ovek moè sa strane da ~uje ~oveka koji bar pri~a da se bori za vlast, a nadam se da }e to i da pokaè. ûjem od svojih prijateqa, ja sam 13 godina bio u Zemunu, {kolovao se, ja sam slepo lice, mnogo me je pogodilo u pri~awu gospodina [e{eqa da se Op{tina Zemun trudi da pomogne svim invalidima, pa i slepim qudima. U ovoj situaciji kada znamo da se svi bore za vlast, ose}am se pomalo gra|aninom drugog reda iako radim i svoj hleb zara|ujem po{teno. Sedam meseci ve} ne primamo platu {to je dovoqan pokazateq da su firme jednostavno do{le do propa319
sti, da posla nigde nema. Gospodina [e{eqa molim kao ~oveka i kao predsednika Op{tine da pokaè i da dokaè da moè da se po{teno vlada i da zasluì da mu narod d poverewe jo{ u nekoj op{tini, da to ne budu vi{e ogledne op{tine nego da to budu op{tine za primer. Vama gospodine Jeli}u, jo{ jednom mnogo hvala za ovaj potez {to ste uradili, iako ste bili svojevremeno direktor Radio Glas Podriwa i Radio [apca, ja sam kao dete slu{ao Radio [abac. Ustajao i budio se uz Radio [abac. Ho}u da vam kaèm da sam prili~no bio razo~aran, jer je Radio [abac bio medij koji nije dovoqno davao informacija. Mnogo sam vi{e o~ekivao, jer za{to da pomeram skalu sa te radio stanice, ne moram da hvatam ni Beograd, ne treba mi niko, postoje radio stanice kod kojih slu{aoci mogu da ~uju mnogo {to{ta. Nadam se da }ete, pogotovo kada se uvede i Drugi program Radio îvije, mnogo boqe i vi{e informisati i vi i da }e ova stanica biti mo`da za primer, ako nije moglo pre da se uradi, za ubudu}e. Jo{ jednom vas pozdravqam i èlim vam sve najboqe. Voditeq: Hvala. Ne znam da li ste vi ~uli aplauz u studiju za Drugi program, mo`da treba otkriti neku od tajni. Na po~etku emisije niste ~uli da je Radio îvija sada u sastavu renomiranog preduze}a Jugent, da }e od ove ve~eri mnogo toga u programskim sadràjima biti izmeweno. To smo ve~eras dokazali i ovom sigurno dobrom pri~om, ne mojom nego dobrom pri~om na{eg gosta. Mnogo toga bi}e o Drugom programu, o tom po tom. Mo`da }e biti i televizije, neke, ko zna, vide}emo. To zavisi sada od Jugenta. Gospodin êdomir Vasiqevi} klima glavom, zna~i bi}e. Dr [e{eq: @elim {to pre da krenete i sa televizijskim programom i da tako kompletirate jednu medijsku ponudu, da predstavqate alternativu u tom pogledu na podru~ju [apca, jer kao {to rekoh malopre: bez konkurencije nema pravog uspeha, nema dobrih rezultata. Voditeq: Znate {ta sam ja malopre rekao, sada pri~amo o programu i ba{ zato {to znam va{u orijentaciju, Radio îvija je poku{ala da pravi gradski program, da to budu kulturni sadràji, gradski sadràji, zanimqivosti, sport i sve ono {to zanima qude. Me|utim, to je komercijalni program. Dr [e{eq: Prvo, mora biti komercijalan, a mnoge stvari zanimaju qude. Qude zanima i zabava, i politika, i kultura. Svi ti segmenti moraju da budu prisutni, a program mora da bude komercijalan, jer ona radio stanica koja nije u stawu da ostvari profit emitovawem svog programa ne zasluùje da postoji. Naravno, s vremena na vreme dok ne stanete na svoje noge mora}e firma Jugent da vas pomaè. Imate, dakle, jedan oslonac koji nije zanemarqiv, ali u svakom slu~aju uspe{nost va{eg programa }e se meriti i nekim finansijskim rezultatima. Voditeq: Svakako, od politike je zavisilo, sada se ne{to mewa, sino} je objavqeno da Savezno ministarstvo za saobra}aj i veze i Republi~ko ministarstvo zahtevaju da se status privatnih radio stanica, televizija re{i, da se odobri rad. Dr [e{eq: To }e morati da se re{i kad - tad, nego socijalisti su izbegavali, tri godine nije nijedan konkurs raspisivan za dodelu frekven320
cija. Od kada je donet Zakon o radio difuziji, nije raspisivan konkurs. Konkursi }e morati redovnije da se raspisuju i mora}e i}i mnogo {ire, bilo koji reìm da bude aktuelan, mora}e i}i mnogo {ire u raspodelu tih frekvencija. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Ovde jedan slu{alac iz [apca. Da se mnogo ne predstavqam zovem se Pera, stanujem u Barama. Hteo sam da pozdravim dr [e{eqa i da mu postavim jedno pitawe, ba{ u vezi wegovog kandidata za [abac, ovog kojeg stalno forsira êdu Vasiqevi}a. Predloìo bih mu konstruktivno re{ewe, da êdu Vasiqevi}a pod hitno ukloni iz [apca, pored wega ne}e dobiti vi{e nijedan glas ovde. Dr [e{eq: Moète da mrzite êdu Vasiqevi}a, ali on je jedan od najuspe{nijih {aba~kih privrednika, najuspe{nijih direktora. Gotovo ni od ~ega, od jednog malog pogona stvorio je mo}nu firmu poznatu ne samo u na{oj zemqi, nego i poprili~no u inostranstvu. To je firma koja ima mnogo ve}i potencijal nego {to sada moè u ovim kriznim trenucima da ga izrazi. Verujem da }e to pokazati u najskorije vreme, uostalom, zaposleni koji su akcionari te firme verovatno su ve} odavno svesni {ta zna~i posedovati akcije Jugenta, koji ima uloèn kapital u najracionalnije oblike proizvodwe ili najracionalnije oblike od wegovog oplo|avawa. Ono {to je Jugent do sada ostvario ve} predstavqa veliki uspeh na srbijanskom nivou. Zdrava proizvodwa otvara mu velike perspektive. Voditeq: Izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Ovde penzioner iz [apca. ûjem da je gospodin [e{eq va{ gost. Rekao je da radi u Zemunu kao predsednik Op{tine bez plate. Kako, od ~ega ìvi, kada ja kao penzioner skoro mesec dana ne primam penziju, nemam od ~ega da ìvim. Kako bih onda ìveo kada bih radio bez plate? Dr [e{eq: Primam platu kao savezni poslanik, i ja i moja brojna porodica ìvimo od te poslani~ke plate. Ona nije mala, ona je sasvim solidna za na{e uslove. Rekao sam da sam odbio u Op{tini Zemun bilo kakva primawa. Ne primam platu ni bilo kakav funkcionerski dodatak, niti koristim pare za putne tro{kove, bilo {ta, ni jedan jedini dinar na blagajni Op{tine ja ne uzimam. To je princip koji }u do kraja odràti. To je li~ni princip. Imam pravo bar na funkcionerski dodatak. Taj funkcionerski dodatak bi iznosio negde 1.000-1.500 dinara, takva je ranije bila praksa. Svega toga sam se odrekao, svesno sam se odrekao, tu nema nikakve demagogije, i na tome }u istrajati. Imam platu saveznog poslanika i ta plata ne stvara mi neke mogu}nosti za luksuzan ìvot, ali uz neko natezawe pokriva potrebe moje brojne porodice. Voditeq: Da li je istina da ste ukinuli slu`bena vozila u Op{tini Zemun? Dr [e{eq: Slu`bena vozila se za ~isto slu`bene potrebe koriste i to iskqu~ivo na teritoriji op{tine, odnosno povremeno na podru~ju grada Beograda. Op{tina ne}e kupovati nijedno novo slu`beno vozilo, a onim vozilima kojima raspolaèmo raspolaga}emo na najracionalni321
ji na~in. Prepolovqena su sredstva koja se izdvajaju za benzin i za izdràvawe tih vozila. Nema vi{e vo`we u privatne svrhe, apsolutno niko ne moè da koristi ta vozila u privatne svrhe. Vozila su nama potrebna za obavqawe nekih delatnosti, inspektori moraju da se voze kada obavqaju svoje poslove, onda moraju geometri da se voze tim vozilima kada premeravaju parcele i za razne druge potrebe. Voditeq: Niko nikada nije priznao da je uzeo vozilo i da je koristio u privatne svrhe. Dr [e{eq: Bilo je mnogo kori{}ewa tih vozila u privatne svrhe, sada vi{e nema toga u Zemunu. Voditeq: Ako se slaète, uz veliku zahvalnost Radio îvije {to ste bili na{ gost, da ovu pri~u privedemo kraju, imamo jo{ jednog slu{aoca na vezi, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Opet sam ja, penzioner iz [apca. Voditeq: Da li je bio dobar odgovor, recite, molim vas? Slu{alac: Bio je dobar odgovor, a ho}u jo{ ne{to da pitam. Nekada sam glasao za [e{eqa, to ho}u da kaèm. Da mi gospodin [e{eq odgovori, da sutra on zavlada, da li bi mi penzioneri mogli da o~ekujemo neku boqu situaciju ili da {to pre samo pocrkamo, da nismo ìvi u ovom dru{tvu? Voditeq: Molim vas da ostanete na vezi. Slu{alac: Bi}u na vezi. Voditeq: Rekli ste da ste nekada glasali za gospodina [e{eqa, a {ta je sada bilo? Slu{alac: Sada se ja pitam, ako bi on do{ao na vlast, da li bi mi kao penzioneri bili dobrodo{li kod wega, ili bi bili zapostavqeni, da nemamo ni penzije na vreme. Zadwa smo stavka, ne treba da budemo ìvi uop{te. Dr [e{eq: Rekao sam u toku ove emisije, ako srpski radikali do|u na vlast, da nikada nijedan ministar, nijedan poslanik, nijedan predsednik ne}e dobiti platu za taj mesec dok se ne isplate sve penzije, sve plate prosvetnim radnicima, zdravstvenim radnicima, policajcima, carinicima, oficirima, svim dràvnim slu`benicima i onima koji ìve na dràvnom buyetu. To je princip koga }emo se mi sigurno dràti. Sve plate u dràvnom sektoru, ne me{amo se u privatni sektor, bi}e u odnosu 1:4, a penzije }e biti u odnosu 1:2 ili 1:3, to }emo jo{ definitivno da defini{emo. U svakom slu~aju ne}e biti ovolikih raspona koji sada postoje, jer su penzije socijalne kategorije, a ne radne. Penzije zato ne mogu da zavise od visine plate nego moraju da zavise od godina radnog staà, od starosti. Postoja}e dve kategorije penzije: na osnovu godina radnog staà i starosne penzije. Voditeq: Nadamo se da je na{ penzioner zadovoqan odgovorom. Gospodine [e{eq, zahvaqujem se {to ste bili gost Radio îvije, vreme je da polako emisiju privedemo kraju, uz va{ rezime ~itave ove pri~e. Po va{em mi{qewu, {ta sve nas o~ekuje sutra, {ta od vas, kao predsednika Srpske radikalne stranke, moèmo o~ekivati u va{em politi~kom angaòvawu, {ta u daqem radu kao predsednika Op{tine Zemun i kao ~oveka za borbu i dobrobit srpskog naroda?
322
Dr [e{eq: [to se ti~e zemunske op{tine, vide}emo koliko }e na{a vlast da bude efikasna, koliko }emo rezultata posti}i, ali u svakom slu~aju moèmo garantovati da }e to biti izrazito po{tena vlast; najpo{tenija vlast koju su ikada Zemun i cela Srbija videli. U to nema nikakve sumwe. Srpska radikalna stranka ima velike politi~ke ambicije, nadamo se da }emo u najskorije vreme postati vladaju}a partija u Srbiji. Onda }emo u punoj meri pokazati sve {ta znamo. U Srbiji }emo stvoriti red, uni{ti}emo kriminal. Stvori}emo uslove za procvat privatne inicijative, za boqi ìvot svih gra|ana Srbije. Mislim da Srbija, zapravo, vi{e nema druge alternative, ovi drugi bilo {ta da nude spremni su da obmanu, da prevare. Pokazali su nesposobnost. Pokazali su nezainteresovanost da re{avaju probleme gra|ana, bilo da je re~ o strankama levi~arskog bloka, bilo o strankama koalicije Zajedno. Za Srbiju je jedina prava alternativa Srpska radikalna stranka. Voditeq: Nadamo se da }ete i ubudu}e biti gost Radio îvije i sigurno u nekim otvorenim emisijama u kojima }e u~estvovati i predstavnici drugih stranaka, drugih partija. Sada ve} javno pozivamo, rekli smo da je Radio îvija otvorila svoj program za politi~ke razgovore. Na{ telefon je 26-477, Radio îvija je sada u sastavu Jugenta. Dakle, svi oni koji bi èleli da razgovaraju na bilo koju temu sa nama, sa vama kao gostom ili sa bilo kim drugim mogu se javiti Radio îviji. Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste bili na{ gost, èlim vam puno sre}e i da se i daqe borite za dobro srpskog naroda. Dr [e{eq: Bilo mi je veliko zadovoqstvo da gostujem na Radio îviji. Nadam se da }e Radio îvija sticati sve ve}i broj slu{alaca, da }e biti jedan objektivan radio i da }e se na va{im talasima ~uti najrazli~itija politi~ka mi{qewa, da }ete svojim primerom pokazati kako bi morala da izgleda budu}a, sutra{wa medijska scena Srbije. Voditeq: Hvala.
DOBRO DO[LI U ZEMUN

Radio Ba~ka, 16. februar 1997. godine Voditeq: Sada je 10 ~asova i 32 minuta. Vreme je za na{u specijalnu emisiju u kojoj imamo i posebnog gosta. Dozvolite da vam ga predstavim. Dobar dan i dobrodo{licu èlim dr Vojislavu [e{equ, ~elniku Srpske radikalne stranke, saveznom poslaniku i gradona~elniku Zemuna. Jo{ jednom dobar dan i dobro do{li. Dr [e{eq Dobar dan, boqe vas na{ao. Voditeq: Predvideli smo da u narednih sat vremena, u zavisnosti od pitawa i ne{to duè, razgovaramo o ukupnoj situaciji u na{oj zemqi i o aktivnostima Srpske radikalne stranke. Sve }e zavisiti od pitawa na{ih slu{alaca. Prema ovome {to smo do sada dobili unapred mogu da kaèm da nam predvi|eno vreme ne}e biti dovoqno da odgovorimo na sva pitawa. Ali, evo, proba}emo. Telefoni na koje moète postavqati pitawa dr Vojislavu [e{equ su: 771-122 i 770-578. Da dodam na po~etku i
323
to da imate mogu}nost da na{ program pratite i na frekvenciji 102,3 MHz. To je frekvencija Srpskog radija u Borovu koji }e emitovati na{ program. Na taj na~in }e i slu{aoci sa one strane Dunava biti u prilici da dr [e{eqa, na{eg dana{weg gosta, pitaju sve {to ih zanima, a sigurna sam da }e imati mnogo toga. Dok ~ekamo pitawa na{ih slu{alaca, za sam po~etak da napravimo uvod. Svedoci smo va{e pove}ane medijske aktivnosti u posledwe vreme obi{li ste vi{e gradova i gostovali u radio i TV studijima u Srbiji. Molim vas, va{ utisak i komentar prijema u pojedinim sredinama. Tako|e, bilo bi interesantno da ~ujemo koji su kriterijumi pri izboru sredine koju }e ~elnici va{e stranke posetiti i sa ~ijim stanovnicima }e razgovarati, izme|u ostalog, kako ste odlu~ili da do|ete u Ba~? Dr [e{eq: Mislim da je do{lo do izvesnog medijskog proboja posle ovih novembarskih izbora i da je sada lak{e do}i do tih lokalnih radio i televizijskih stanica nego {to je to bilo u predizbornoj kampawi. U predizbornoj kampawi mi smo poku{avali da zakupimo program po mnogim stanicama, ali to u uslovima totalne medijske blokade nije bilo mogu}e, pa se na{a predizborna kampawa svela na obigravawe po selima, bukvalno od sela do sela. Dràli smo tribine, mitinge i na taj na~in politi~kim metodama XIX veka probijali se u uslovima potpune medijske blokade. Sada smo odlu~ili da period do slede}e predizborne kampawe iskoristimo tako {to bismo pro{li kroz celu Srbiju i svuda gde je mogu}e preko lokalnih radio i televizijskih stanica razgovarali sa narodom, saop{tavali na{e politi~ke stavove, obja{wavali na{u politi~ku poziciju. Imao sam ve} desetak gostovawa u raznim delovima Srbije, Tomislav Nikoli} tako|e, a mislim da }e jo{ nekoliko ~elnika Srpske radikalne stranke u tome u~estvovati. Nije bilo nekog posebnog kriterijuma za odabirawe tih lokalnih medija. Tamo gde su na{i lokalni aktivisti bili aktivniji, pa su ugovorili gostovawe, odmah smo prihvatali te termine. Desilo se ne{to simptomati~no. Recimo, u nekim mestima gde je koalicija Zajedno osvojila lokalnu vlast pona{aju se mnogo gore nego socijalisti i levi~arske stranke; poku{avaju da nam zabrane te radio i televizijske emisije. Nekada ucene vlasnike, a ako su dru{tvene firme wihove direktore, da nam otkaù ve} ugovorena gostovawa. U Uìcu su poku{ali fizi~ki da me spre~e, kako je {tampa izvestila wih nekoliko hiqada, da u|em u radio-stanicu, pa su dobili po nosu. Nas je bilo desetak, ali znate, kad dobiju po nosu, onda oni beè. Oni samo pokazuju snagu prema slabijima. U tom slu~aju spremni su da ih kiwe, da ih maltretiraju. Voditeq: Niste imali problema pri dolasku u Ba~? Dr [e{eq: Ne. Dobro, u Ba~u je Srpska radikalna stranka poprili~no jaka. Imamo dosta ugleda u narodu. Sa druge strane, Ba~ je ne{to sasvim drugo. Ovde su srpske patriote i nacionalisti. Bez obzira ko lokalnu vlast drì, mi smo veoma jaki i Ba~ je sredina u kojoj sam se uvek
324
prijatno ose}ao. Ba~ je i u ovom ratu podneo mnogo truda, mnogo napora, mnogo znoja, mnogo odricawa. Ba~ je uvek bio pri ruci zapadnim Srbima i potpomagao wihovu borbu, a gra|ani Ba~a znaju kolika je u svemu tome bila i uloga Srpske radikalne stranke. [to se Ba~a ti~e, da ga stavimo negde na vrh te liste lokalnih medija u kojima }emo gostovati. Tome je doprinela ~iwenica da je Ba~ veoma blizu Dunava i da se dosta slu{a sa druge strane Dunava, na prostorima isto~nih delova Republike Srpske Krajine. Voditeq: Pitawa koja pristiù pokazuju upravo to, da nas slu{a mnogo qudi sa desne strane Dunava i da }emo morati jedan dobar deo na{eg razgovora da posvetimo upravo wima, wihovim problemima. Da vas pitam, da li je Srpska radikalna stranka ostvarewe svojih programskih ciqeva proklamovanih u predizbornim aktivnostima podredila poslovima koje zahteva sprovo|ewe vlasti u Zemunu? Pitam vas to jer smo svi bili u prilici da pratimo va{ rad tokom prethodnih meseci, a zna se da su ~elni qudi stranke postavqeni na sva kqu~na mesta u Zemunu. Koliko zbog takvog angaòvawa trpi politi~ka aktivnost stranke? Dr [e{eq: Ciq nam je da osvojimo vlast. To je osnovni ciq na{eg programa. Nikada nismo to sakrivali. Neke druge stranke glume kako ih vlast ne interesuje, a bore se surovo i èstoko za tu vlast. Uvek smo otvoreno govorili da smo formirali stranku da bismo osvojili vlast. Koncentrisali smo svoje snage na ovim lokalnim izborima na Zemun, s obzirom da smo bili hendikepirani ve}inskim izbornim principom, a protiv sebe smo imali dve mo}ne koalicije: koaliciju levog bloka i koaliciju Zajedno. U Zemunu smo uspeli, osvojili smo lokalnu vlast i za nas je Zemun ogledna op{tina. Na primeru Zemuna pokazujemo celoj Srbiji kako }e izgledati kada sutra radikali preuzmu vlast u Srbiji. Voditeq: Kako onda odgovarate na tezu, koja se provla~i i kroz sredstva informisawa i uop{te u javnosti, da je radikalima prepu{tena vlast u Zemunu na osnovu zasluga u radu za Socijalisti~ku partiju Srbije, da bi }utali, bili mirni i da bi se bavili lokalnim problemima? Dr [e{eq: To su gluposti. Kakve smo mi imali zasluge za Socijalisti~ku partiju Srbije kada je i vama verovatno poznato koliko smo mi èstoko napadali Socijalisti~ku partiju Srbije u predizbornoj kampawi. I{li smo direktno, ga|ali u ~elo, {to se nikada Dra{kovi} i \in|i} nisu usu|ivali. Oni znaju da ih socijalisti drè u {akama zbog nekih kriminalnih afera, prqav{tina, nekih nemoralnih radwi itd. Bilo nam je mogu}e da idemo èstoko u obra~un sa socijalistima zato {to nemamo oraha po yepovima i zato {to niko nije mogao u nas da upre prstom i da kaè da smo lopovi, da smo pokvarewaci, da smo izdajnici, da smo protiv srpskih nacionalnih interesa i sli~no. U Zemunu smo jednostavno koncentrisali svoje snage; ja sam tamo i{ao na izbore i kao kandidat za op{tinskog odbornika i kao kandidat za gradskog odbornika, i u prvom krugu sam pobedio. Dakle, imao sam vi{e glasova nego svi moji protivkandidati zajedno, a bilo ih je mnogo. U
325
Zemunu smo imali najè{}u kampawu. Nije bilo ni jednog jedinog sela gde nismo dràli miting. Tamo smo koncentrisali svoja skromna materijalna sredstva. U kampawi je gra|anima besplatno podeqeno oko 20.000 mojih kwiga. [tampali smo specijalna izdawa na{ih novina Velika Srbija i to mo`da 50 brojeva, raznih specijalnih izdawa, i nije nimalo slu~ajno {to smo tamo uspeli. Da smo mi imali novca i mogu}nosti, medijskih mogu}nosti, da takvu kampawu kakvu smo sproveli u Zemunu, sprovedemo u celoj Srbiji, mi bismo sigurno osvojili apsolutnu vlast, sve politi~ke protivnike bismo prosto pregazili na tim izborima. Voditeq: Kako }e va{a vlast u Zemunu izgledati u svetlu doga|aja koji predstoje tek se o~ekuju konstitutivne sednice Skup{tina op{tina u susednim beogradskim op{tinama? Dr [e{eq: Da, imam jo{ odgovora na va{a prethodna pitawa. [to se ti~e na{ih strana~kih aktivnosti, one nisu zapostavqane. Sva ova moja gostovawa na lokalnim medijima su u okviru na{ih redovnih strana~kih aktivnosti, a ne op{tinskih aktivnosti. Koncentrisali smo najboqe qude uglavnom u zemunskoj op{tini da bismo tamo sredili stawe i da bismo dali najboqe mogu}e rezultate. Pomenuo sam Tomislava Nikoli}a. On je postavqen za vr{ioca du`nosti Javnog preduze}a Poslovni prostor do godinu dana, samo dok se sredi situacija. Onda }e biti izabran direktor koji }e normalno nastaviti da obavqa tu delatnost. Tomislav Nikoli} se vra}a iskqu~ivo na strana~ke poslove dok ne osvojimo vlast u Srbiji, a kada osvojimo vlast u Srbiji, ~ekaju ga najvi{e dràvni~ke funkcije. Dakle, nismo ni{ta zapostavili. [to se ti~e zemunske vlasti, ona funkcioni{e i ona je ve} primer za mnoge druge op{tine u unutra{wosti Srbije, {to se ono kaè dobar glas daleko se ~uje. Ova dva meseca smo veoma zadovoqni efektima radikalske vlasti. Zaista smo zadovoqni i kre}emo daqe. Od prvog dana smo zasukali rukave, a tamo gde je koalicija Zajedno pobedila na izborima, tamo su ve} u nekim sme{nim situacijama. Sada }e oni da se me|usobno pokoqu. Smatramo da su Milo{evi} i socijalisti napravili stra{nu gre{ku {to su im uop{te otimali te odborni~ke mandate posle prvog izbornog kruga. Neko pita za{to nisu radikalima? Zato {to su smatrali radikali osvojili vlast samo u Zemunu i dodatno u Temerinu, to nije ne{to stra{no, {to bismo ih sada qutili, {to bi sada izazivali da i oni iza|u na ulice, kada je ve}i problem to {to je koalicija Zajedno osvojila vlast u 30 mesta. Mislim da je to lepa zavetrina koju je do~ekala Srpska radikalna stranka i da je to nama pomoglo da u uslovima relativno mirne situacije pokaèmo u Zemunu ono {to znamo. Sa druge strane, u Zemunu su odràni izbori na naj~istiji na~in. Niko, apsolutno niko se nije àlio. Nigde nije bilo poku{aja ubacivawa dodatnih glasa~kih listi}a u sandu~ad, nigde nije bilo poku{aja falsifikovawa izbornih rezultata. Sve je bilo je besprekorno ~isto. Moram vam priznati jednu stvar: moja supruga je bila ~lan Op{tinske izborne komisije u Zemunu. Voditeq: Recite nam, da li se u Zemunu zvi`dalo prethodnih dana?
326
Dr [e{eq: Bilo je toga malo, sporadi~no. Poku{ali su da nam iz Beograda uvezu demonstracije. Jednom je do{lo nekih 1.000-1.500 qudi, pro{li su ispred zemunske Op{tine, ja sam taj dan do kasno u no} primao gra|ane i iza{ao sam na balkon. Ti demonstranti ma{u meni, ja ma{em wima. Neko dobaci crveni vojvoda, neko ne{to sli~no, ja se smejem i oni pro|u, a gra|ani Zemuna im se nisu prikqu~ili. Dakle, gra|ani Zemuna imaju poverewe u svoju vlast i nemaju razloga da protiv we demonstriraju. [to se ti~e tih zbivawa u Beogradu, znate, ima tu sva{ta. Ima tu realnog nezadovoqstva naroda sada{wim socijalisti~kim reìmom i to je glavni razlog {to je do{lo do ovako masovnih demonstracija, a mladi qudi izlaze na ulicu zbog zabave. Sada i deca po~iwu da zvi`de simpati~ne im te pi{taqke. Voditeq: Preduhitrili ste moje pitawe, kako procewujete ulogu studenata u prethodnim doga|ajima? Dr [e{eq: Studenti su uvek bili izmanipulisani. Oni nikada ne mogu da budu vode}a politi~ka snaga. To su mladi qudi koji tek treba da zavr{e {kolu da bi se osposobili za normalan ìvot i rad. Naravno, oni su mladi, impulsivni i lako ih je izmanipulisati. Studentske vo|e su i ovog puta potkupqene, kao {to je to bilo i 1968, i 1991, i 1992. godine. Posle svega ovoga oni }e lepo da se uklope u establi{ment. Dobili su pare iz inostranstva. Putuju po inostranstvu. Kako }e ova masa studenata, koja sada gubi fakultetsku nastavu, da spase ovu {kolsku godinu to je drugo pitawe. Studenti fakulteta dru{tvenih nauka mogu da sednu da nau~e, a {ta }e studenti Medicinskog fakulteta, Elektrotehni~kog, Ma{inskog i drugih sli~nih fakulteta, gde su vezani za fakultetske ve`be, kada se te ve`be vi{e fizi~ki ne mogu odràti do kraja. Mnogi roditeqi su decu poslali u Beograd na studije, odvajaju od usta da bi ih {kolovali, a sada se na{ao neko da tu decu izmanipuli{e, izvede na ulice da gube vreme, da propada taj novac koji je u wih uloèn, da se izjalove u nekim slu~ajevima roditeqske nade. [ta }e oni imati od toga? Da sru{e ovu vlast, a da dovedu \in|i}a i Dra{kovi}a, koji su jo{ gori od socijalista, to je besmisleno. Znate, besmisleno je da oni `rtvuju svoju karijeru u nekom smislu re~i, da `rtvuju svoje studije, da `rtvuju ono {to su roditeqi u wih ulagali, da bi se neki nedozreli politi~ari do~epali funkcija. Voditeq: Mogu li to da smatram i odgovorom na pitawe: da li postoji sprega studenti-opozicija? Dr [e{eq: Nema tu nikakve sprege. Studenti su izmanipulisani i oni su pod \in|i}evom kontrolom, s tim {to ve}ina studenata izlazi tamo zbog zabave. Najjeftinija je zabava na ulici: muzika, uvek se ne{to interesantno, duhovito de{ava. Nije skupo, ne pla}aju se cehovi kao u kafanama, u kafi}ima i na drugim mestima gde se izlazi. U ovoj nesta{ici, kada nema dovoqno ni hleba, uli~na zabava je najpopularnija. Voditeq: êmu dr [e{eq li~no daje prednost: du`nostima gradona~elnika, saveznog poslanika, ~elnika Srpske radikalne stranke ili nekoj ~etvrtoj, s obzirom da dan ima 24 sata i da to treba vaqano rasporediti?
327
Dr [e{eq: Poku{avam odgovorno da udovoqim svim svojim obavezama i nijednoj ne dajem prednost. I kao savezni poslanik, i kao predsednik Srpske radikalne stranke, i kao predsednik Op{tine Zemun, mislim da ispuwavam ono {to se od mene o~ekuje i ono {to su moje obaveze. Naravno, ja imam i neke porodi~ne obaveze. Imam kod ku}e tri sina sa kojima sam naàlost veoma malo; mnogo mawe vremena provodim sa wima nego {to bih èleo, nego {to bi wima bilo potrebno, ali to je ono {to u pravom smislu re~i ispuwava moj ìvot. Voditeq: Da se vratimo na lokalni nivo. Izvesno vreme ste na ~elu Skup{tine op{tine Zemun i sigurna sam da ste se ve} suo~ili sa svim problemima koji postoje u ìvotu stanovnika va{e op{tine, po~ev od onih najosnovnijih ìvotnih, pa do nekih koji obezbe|uju osnovni ìvotni standard. Koji su to problemi koji postoje u op{tini Zemun, da li su oni isti u svim op{tinama? Verujem da su bar sli~ni. Kako odgovarate, odnosno, kakvo je va{e mi{qewe o tome {to je lokalna uprava svedena na neko delovawe u komunalnoj oblasti, malim delom u stambenoj oblasti, sve ostalo se re{ava negde drugde, tamo gde se i sliva ve}i deo sredstava? Dr [e{eq: Mislim da su svi problemi lokalne samouprave uglavnom isti. Neki od wih su u jednom mestu vi{e izraèni, neki mawe, ali su{tina im je prili~no ista. [to se ti~e Zemuna, mi smo zatekli jednu nataloènu atmosferu punu java{luka, neodgovornosti, zloupotreba poloàja, korupciju i sli~no. Odmah smo krenuli da to ra{~i{}avamo. Nemamo mnogo finansijskih mogu}nosti da usre}imo gra|ane Zemuna, ali smo ve} zaveli red i red se ose}a, i to gra|ani svakodnevno otvoreno govore. [to se ti~e nadle`nosti lokalne samouprave, one jesu skresane zakonom iz 1992. godine. Nismo mi stranka koja traì decentralizaciju. Ovo nadle`nosti {to je ostalo, pruà dovoqno mogu}nosti da se iskaèmo i da pomognemo gra|anima da wihov ìvot bude {to boqi. Nije problem, dakle, u tome {to je republi~ka vlast uzela mnogo ingerencija lokalne samouprave, problem je {to ta republi~ka vlast ne funkcioni{e kako treba. Kada bi ta republi~ka vlast funkcionisala kako treba, niko ne bi ose}ao kao nedostatak to {to su neke ingerencije lokalnim samoupravama op{tinama, oduzete zakonom iz 1992. godine. Voditeq: Zanima nas i va{e mi{qewe o poziciji Vojvodine u budu}nosti, kao oblasti u kojoj je privreda posustala, poqoprivreda svedena na, uslovno re~eno, prosja~ki {tap, na veliki broj izbeglica i sijaset drugih problema koji su se okomili na ovaj deo na{e zemqe? Dr [e{eq: Mislim da se ti problemi ose}aju u svim delovima Srbije i ne moè se re}i da je u Vojvodini teè nego {to je na jugu Srbije, nego {to je u [umadiji, Timo~koj krajini, zapadnim delovima i sli~no, ali svako ima neku svoju muku i reìm otima tamo gde ima najvi{e. Reìm je sistematski posledwih godina pqa~kao seqake, jer seqaci stvaraju neku konkretnu vrednost. U uslovima kada fabrike ne rade, kada fabrike ne proizvode, kada su radnici na prinudnim odmorima i sli~no, reìm nema koga da pqa~ka. Ose}aj ugroènosti se pojavquje zbog toga
328
{to reìm na otima~ini od seqaka bazira neke svoje planove, privilegije, ne{to {to je ova vlada Mirka Marjanovi}a nekoliko godina sistematski radila. Otkupe od seqaka p{enicu po najniìm mogu}im cenama preprodaju je, profit zadrè za sebe, a onda ostave dràvu bez p{enice, pa je moramo uvoziti po mnogo vi{im cenama nego {to smo je izvozili. U nekim mestima seqacima jo{ nije pla}ena {e}erna repa, soja, suncokret, meso, mleko, kukuruz. Vlada Srbije sistematski vara seqake, rekao bih. Negde im plate p{enicu, a ne plate kukuruz, negde plate kukuruz, ne plate soju, negde plate soju, ne plate suncokret, negde plate suncokret, ne plate {e}ernu repu. Negde ne plate mleko, negde ne plate meso. Uvek je negde seqak ne~im o{te}en. Oni gledaju da ne o{tete na svim otkupima seqake u jednom mestu nego to nekako ravnomerno raspore|uju, ali je nezadovoqstvo kod seqaka ogromno i pogre{no je to nezadovoqstvo artikulisati kroz postavqawe pitawa neke pqa~ke Vojvodine. Nije Vojvodina opqa~kana, opqa~kani su seqaci. Ali, seqake pqa~kaju kroz celu Srbiju. Tamo gde je selo bogatije, tamo gde je zemqa plodnija, gde ima vi{e oranice, tamo vi{e pqa~kaju. Tamo gde je zemqa siroma{nija, neplodnija, tamo mawe pqa~kaju i niko ne pqa~ka iz ideolo{kih razloga nego samo iz materijalnih. Ove lopuè, izdajnici iz koalicije Vojvodina, poku{avaju to predstaviti kao pqa~ku Vojvodine i poku{avaju na krilima tog seqa~kog i op{tenarodnog nezadovoqstva da izgrade svoje politi~ke pozicije. Wihova ideologija je veoma opasna, wihov politi~ki program je veoma opasan vodio bi cepawu Srbije, vodio bi otimawu Vojvodine od strane srpskih neprijateqa, eventualno ponovnom formirawu ne~eg {to }e li~iti na Austrougarsku. Takvoj ideologiji se moramo èstoko suprotstaviti. Mi smo za unitarnu centralizovanu Srbiju, protiv smo bilo kakve autonomije. [ta }e Vojvodini autonomija? Da bi grupa funkcionera iz Novog Sada imali privilegije, da bi imali funkcionerske vile, da bi imali na raspolagawu ogromno materijalno bogatstvo. Kakve koristi stanovnici Ba~a, recimo, imaju od vojvo|anske autonomije? Nikakve koristi nemaju. Ako idemo ka u{tedama u dràvnoj slu`bi, onda je ne{to najprirodnije da se ukinu pokrajine. [ta }e u Srbiji pokrajine? Nema nikakve potrebe za tim pokrajinama. I{li bismo ka racionalizaciji dràvne uprave i ka ekonomskoj liberalizaciji, a kada izvr{imo ekonomsku liberalizaciju, onda se ne}e postavqati pitawe ko, gde i {ta proizvodi. Dovoqno je seqacima omogu}iti slobodan izvoz poqoprivrednih proizvoda. Ne}e svaki seqak, naravno, izvoziti, ali }e se na}i privatni nakupci, me|u wima }e biti konkurencija, oni }e obigravati kod seqaka ko }e boqe uslove otkupa ponuditi, kako bi {to vi{e robe otkupio i to izvezao. Recimo, poznat je slu~aj sa malinama. Dok je bilo slobodne konkurencije i slobodnog izvoza, maline su bile 3 marke kilogram. Kada je reìm zaveo monopol, pa su samo neke privilegovane dràvne firme i mafija{ke organizacije mogle da izvoze, cena je pala na 1 marku za kilogram malina, i jo{ nisu platili rod iz pro{le godine. Bitno je samo da se dràva ne me{a, da se oslobodi uvoz ve{ta~kog |ubriva. Mi, radikali, bismo ukinuli carinu na ve{ta~ko |ubrivo. Poje329
dinci smatraju da bi se uvezlo previ{e. [ta me briga {to bi se uvezlo previ{e! Onaj ko uvozi treba da razmi{qa kolika mu je koli~ina potrebna. Ako uveze vi{e nego {to treba, onda }e ovde budza{to prodavati, onda }e ovde biti nià cena ve{ta~kog |ubriva. Ako mi nismo u stawu da proizvedemo dovoqno ve{ta~kog |ubriva, treba da bude slobodan uvoz. Va`no je samo da se postigne odgovaraju}i kvalitet, a to bismo kontrolisali na carinskim prelazima. Neka bude me|u wima konkurencija, jer {to je ve}a konkurencija me|u uvoznicima ve{ta~kog |ubriva, to }e biti nià wegova cena. Voditeq: Hvala vam na iscrpnim odgovorima, verovatno bi na ovu temu moglo jo{ mnogo toga da se kaè. Ali, sloì}ete se da oni koji su vi{e opqa~kani imaju pravo i vi{e da se bune. Dr [e{eq: Potpuno sam uz wih. Podràvam ih u tome {to se bune jer su opqa~kani, ali sam protiv toga da se to zloupotrebqava za stvarawe novih razdora unutar srpskog naroda. Kao da bi bilo mnogo boqe da ova banda iz koalicije Vojvodina preuzme vlast u Vojvodini. Samo bi se qudi koji pqa~kaju promenili, a pqa~ka bi ostala kao sistem, jer to su potomci, sinovi onih autonoma{a koji su do ju~e vladali Vojvodinom i ovde ~inili ~uda. Otimali, tako|e, kao {to i ovi otimaju. Wima je ideologija ista, oni su se samo posva|ali oko otima~ine. Ovi su mnogo opasniji jer bi odvajali Vojvodinu. Vojvodina ne moè sama da opstane, to je sigurno. Vojvodina bi onda bila pripojena toj takozvanoj Podunavskoj federaciji. Postoje ve} planovi za restauraciju ne~ega {to bi li~ilo na Austrougarsku monarhiju i tome se moramo o{tro suprotstaviti. To bi bilo pogubno po interese srpskog naroda. Voditeq: Op{tina Ba~, ~iji stanovnici vas u velikom broju sada slu{aju, broji veliki broj razli~itih naroda i narodnosti. Mnogi od wih zaziru od politike Srpske radikalne stranke pripisuju}i joj jedan jedini epitet da je nacionalisti~ka. Da li je, i ako jeste, {ta to zna~i? Dr [e{eq: Mi jesmo nacionalisti~ka stranka, to nikada nismo sakrivali, naprotiv, time smo se ponosili. Biti nacionalista zna~i biti patriota. Ali, mi nikada nismo pokazivali mr`wu prema pripadnicima nacionalnih mawina u na{oj zemqi, prema Slovacima, Ma|arima, Rumunima, Rusinima, Buwevcima, [okcima, Bugarima, Romima, bilo o kojoj nacionalnosti da je re~. Bili smo u ratu sa Hrvatima, muslimanima, u èstokom smo sukobu sa [iptarima i tu je na{a retorika druga~ija. Ali, mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo mnogo pripadnika nacionalnih mawina. Imali smo Ma|ara kao svog kandidata na izborima. Jedan na{ narodni poslanik u Republi~koj skup{tini je Ma|arica. Imali smo i ovde u Ba~u Slovaka kandidata na ovim izborima. Imali smo pripadnika drugih nacionalnosti. Vodimo politiku pune gra|anske ravnopravnosti pripadnika svih nacionalnosti, svih veroispovesti, ukoliko su lojalni dràvqani na{e zemqe. Samo smo protiv onih koji bi cepali teritoriju na{e zemqe, koji bi je poku{avali mreìti nekim mreàma autonomnih statusa, specijalnih statusa i sli~no. Voditeq: Da li Srbija treba da bude dràva gra|ana ili dràva Srba i drugih naroda? Kako treba da glasi wena deklaracija?
330
Dr [e{eq: Srbija je ve} definisana kao dràva gra|ana i mi, u principu, nemamo ni{ta protiv toga. Ako je definisana kao dràva gra|ana, onda treba svi da se pona{amo kao gra|ani. Mislim, dok se pona{amo kao gra|ani Srbije s ravnopravnim pravima i obavezama, da nijedna nacionalnost ne}e imati nikakvih problema. Ako bude definisana Srbija kao dràva srpskog naroda, onda mora da stoji jo{ dodatak toj definiciji, dràva srpskog naroda i svih gra|ana koji u woj ìve. Dakle, nikako ne bi mogla da se izbegne i ta definicija. U svakom slu~aju, nema nijedne parlamentarne politi~ke stranke u Srbiji koja bi dovodila u pitawe gra|ansku ravnopravnost pripadnika nacionalnih mawina. Ima nekoliko tih sitnih, bezna~ajnih, ali one su odavno propale, nikada ni{ta ozbiqno nisu ostvarile na izborima, i mi smo u èstokom sukobu sa tim strankama. To su: stranka Mirka Jovi}a, pa Neboj{e Vu~ini}a, Radikalna stranka Nikola Pa{i} i jo{ nekoliko luda~kih grupacija. Ali oni na izborima ni{ta ne postiù. [to se Srpske radikalne stranke ti~e, mi smo uvek izri~ito za punu gra|ansku ravnopravnost i nema toga ko moè izneti bilo kakav dokaz da smo mi bilo kada ugroàvali pripadnike nekih nacionalnih mawina. Voditeq: Napravili smo lagan prelaz ka temi koja je neminovna, a to je pozicija Srba sa druge strane granice, mislim tu na oblast Slavonije, Barawe, Zapadnog Srema i na Republiku Srpsku. Stiglo je mnogo pitawa, a ja podse}am da jo{ uvek primamo pitawa na{ih slu{alaca na telefone Radio Ba~ke: 770-578 i 771-122, pozivni broj je 021. Rekla sam i to da na{u emisiju preuzimaju, ukoliko imaju struje, na{e kolege iz Srpskog radija Borovo, a oni su me zamolili da vam u wihovo ime, po{to telefonske veze uàsno lo{e funkcioni{u, postavim neka pitawa i da vas zamolim da na wih odgovorite. Qude tamo pre svega zanima, vi ste sasvim dobro upoznati sa time, {ta se od tih qudi tamo o~ekuje i traì ukoliko èle da ostanu i jednostavno vas pitaju za va{e li~no mi{qewe, da li treba oti}i i napustiti ovaj srpski prostor ili treba ostati i po koju cenu? Dr [e{eq: Reìm u Beogradu je izdao celu Republiku Srpsku Krajinu i tamo{we Srbe ostavio na cedilu. Videli smo kako su predati zapadni delovi Republike Srpske Krajine i onaj stra{ni egzodus srpskog naroda, masovna ubijawa, pokoqe koje je hrvatska avijacija vr{ila nad neza{ti}enim civilima i sve ono {to se de{avalo 1995. godine dok je trajao taj egzodus. Sada su na redu Isto~na Slavonija i Barawa. Amerikanci èle da tu teritoriju predaju Hrvatima. Ali, Amerikanci èle da izbegnu masovni srpski egzodus. Oni bi hteli da Srbe prevare da ostanu pod hrvatskom vla{}u, pa da ih Hrvati sistematski progone u duìm vremenskim rokovima, od 2 do 3 godine. Nema {ansi da Srbi ostanu tamo da ìve. Poneko bi ostao da bi ih Hrvati mogli pokazivati poput ove gomile izdajnika predvo|ene \uki}em i Pupovcem iz Zagreba, da bi ih mogli pokazivati kao predstavnike srpskog naroda i da na taj na~in imaju pokri}e da u Hrvatskoj postoje neke gra|anske slobode i prava. To je su{tina. Naravno, ja mislim da bi trebalo sve u~initi da se sa~uva ta teritorija za srpski narod. Jer, ako bi Srbi sada krenuli u masovni egzodus,
331
{ta bi ih ~ekalo u Srbiji kolektivni sme{taj. Nema ku}a, nema stanova, onaj ko ima ne{to para taj moè da se sna|e. Ali, oni koji su do{li sa parama za nekoliko godina, pare su potro{ili i {ta onda? Mislim da bi Srbi trebali poku{ati da ostanu, ali da ostanu pod specijalnim statusom, i da stave do znawa Amerikancima i ameri~kom generalu @aku Klajnu ili }e se svi kolektivno iseliti ili }e @ak Klajn prihvatiti wihove uslove. Koji bi to bili srpski uslovi? Da ostane celovita srpska Slavonsko-Barawska oblast, da ima specijalni status, da ima me|unarodno pokroviteqstvo na dugi vremenski rok, kako tu ne bi mogla da se pojavquje ni hrvatska vojska, ni hrvatska policija, ni hrvatski dràvni aparat. I ve} su, kako vidim, Srbi po~eli sa organizovawem spontanih demonstracija i postavqawem zahteva u tom pravcu. Dakle, Amerikancima treba staviti do znawa da se Srbi ne}e pomiriti sa hrvatskom vla{}u, da ne}e prihvatiti tu hrvatsku vlast, da ne}e prihvatiti hrvatske domovnice i da ne}e prihvatiti da iza|u na izbore po hrvatskom zakonu, izbore koje raspisuje Tu|man. To Srbi treba, ube|en sam, da bojkotuju, i da ne dozvole otvarawe hrvatskih ureda, izdavawe domovnica na svojoj teritoriji i da jednostavno ìvot onima koji su kolaboranti, koji su izdajnici, koji se priklawaju Hrvatima, u~ine nemogu}im u takvim uslovima. Ima tamo kolaboranata. Jedno |ubre, Rade Leskovac, koji je nekada bio ~lan Srpske radikalne stranke, sada vodi kampawu u prilog Hrvata. Otkrili smo ga davno kao {pijuna i kao {pijun se i daqe pona{a. Srbi treba da budu jedinstveni i odlu~ni u ispoqavawu svojih zahteva. Nikada nije kasno za traktorske prikolice, izbegli~ke kampove, ali to treba da bude posledwa mera, kada se ba{ uvere da ni{ta ne mogu posti}i politi~kim protestima i postavqawem politi~kih zahteva. Sada{we rukovodstvo srpskog naroda u Slavoniji i Barawi nije na nivou istorijske situacije, nije na nivou interesa i ciqeva srpskog naroda. Wih izlu|uje reìm iz Beograda razli~itim sugestijama, razli~itim intervencijama, inicijativama. To su qudi koji nemaju velikog talenta. Me|u wima se i neki radikali nisu sna{li, pa su doneli zakqu~ak da se ostavi narodu da se sam izja{wava da li }e ili ne prihvatati domovnicu. Tu treba mnogo odlu~nije reagovati. Ako se prihvati domovnica, onda je sudbina srpskog naroda zape~a}ena. Ako u|e hrvatska vojska i policija, od Srba ne}e ni{ta ostati, to je sigurno. Ono {to }e ih sistematski progoniti, ne}e ih sve odjednom oterati nego kroz neki period od 2 do 3 godine. U~ini}e im ìvot nemogu}im i Srbi }e polako da cure, ali se svet ne}e uzbu|ivati jer ne}e biti onih dugih izbegli~kih kolona. Amerikanci bi hteli da spre~e te duge izbegli~ke kolone, jer su na sebe preuzeli veliku odgovornost kontrolom nad Isto~nom Slavonijom i Barawom. Kada bi se desila duga izbegli~ka kolona, direktno bi bio odgovoran ameri~ki general @ak Klajn. Srbi tu treba, iako je ovo jedna politi~ka bitka gde Srbi nemaju velike {anse, da budu istrajni, odlu~ni, me|usobno solidarni. Moraju biti svi za jednoga a jedan za sve. U ovom slu~aju trenutno od Srbije ne mo332
gu da o~ekuju nikakvu pomo}. Takav je reìm u Srbiji. Reìm je kapitulirao pred ameri~kim pritiscima. Pro}i }e jo{ dosta vremena da se on promeni. Ako se reìm promeni tako {to }e koalicija Zajedno preuzeti vlast, onda je to prelazak s kowa na magarca, onda }e jo{ gore biti zapadnim Srbima. U to nema nikakve sumwe jer je Dra{kovi} ameri~ki agent, Zoran \in|i} je nema~ki agent. Ni{ta dobro Srbi ne mogu o~ekivati od wihove eventualne vlasti. Zbog toga im se mi i ne prikqu~ujemo, zbog toga su oni za nas jo{ ve}a opasnost od socijalista. Voditeq: Da li je ovo {to nam se de{ava i {to smo preìveli u prethodnim ratnim godinama prvobitno osmi{qeno negde drugde u svetskim centrima mo}i? Koliko smo za svoju situaciju sami krivi? Koliko uop{te srpski narod moè da uti~e na svoju sudbinu? Svesni ste da qudi sa desne strane Dunava ipak najvi{e gledaju na ovu stranu. Oni vas to i pitaju koliko je mogu}, o~ekivan masovni dolazak Srba iz ove oblasti u Srbiju, ako jeste, ho}e li ga Srbija uop{te dozvoliti? Mnogi iz oblasti traè, ili su ve} na{li, rezervna re{ewa kupovinom ku}a i stanova. Dr [e{eq: Nemojte mi odjednom postavqati mnogo pitawa, idemo jedno po jedno. O~igledno je ovo akcija u ciqu razbijawa Jugoslavije. To su sprovodili Nemci, u tome je u~estvovao Vatikan i u~estvovale su druge zapadne sile, u to nema nikakve sumwe. Oni su hteli pocepati Jugoslaviju po avnojevskim granicama i Srbiju svesti na Beogradski pa{aluk. Srpski narod se suprotstavio i delimi~no im pomrsio ra~une. Potpuno bi im srpski narod pomrsio ra~une da smo mi imali sposobnu vlast u Beogradu. Da je ta vlast bila agilnija 1990. i 1991. godine, da je povla~ila pametnije poteze i da nije kapitulirala pred Amerikancima 1993, 1994. i 1995. godine, sve bi bilo druga~ije; na{a bi zapadna granica bila Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Naravno, mi, radikali, nikada ne}emo odustati od te srpske zapadne granice. Kada se promene me|unarodne okolnosti, kada se Rusija uspravi, kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama, stvori}e se uslovi da mi povratimo ono {to je srpsko. Sada treba odgovarati na mnogo konkretnija pitawa. Ta konkretnija pitawa se pre svega ti~u sudbine Isto~ne Slavonije i Barawe, a tu pred nama za koji mesec i sudbina Republike Srpske, jer su Amerikanci samo odgodili re{avawe pitawa Br~kog. Ne mogu oni sada da progutaju dva zalogaja u istom trenutku. Dok ne re{e pitawe Barawe i Isto~ne Slavonije, oni su za godinu dana odloìli pitawe Br~kog. Ovde kada Hrvati preuzmu sve pod svoju kontrolu, kada po~nu Srbe postepeno iseqavati, onda }e Amerikanci da krenu na Br~ko, da preseku Republiku Srpsku na dva dela, a posle toga }e uni{titi i jedan i drugi deo. To je dugoro~ni ameri~ki ciq. Tome se, naravno, treba suprotstaviti, a Srbi se mogu suprotstaviti samo ako budu jedinstveni. Uveren sam da Amerikanci beè od kolektivnog srpskog egzodusa, onda im treba otvoreno pretiti tim egzodusom. Ne verujem da postoji mogu}nost da Srbija ne pusti srpske izbeglice, jer kada se pojavi 100.000 ili 200.000 qudi na mostovima na Dunavu,
333
nema te srpske vlasti koja bi to mogla zaustaviti i koja bi to mogla spre~iti. U to, jednostavno, ne verujem. Srbija nema {ta da ponudi izbeglicama osim kolektivnih sme{taja, logora, kampova, nema stanova, nema ku}a i to treba imati u vidu. Zato egzodus treba da bude samo krajwe re{ewe, kada se iscrpe sve druge mogu}nosti. Sada treba i}i na jo{ masovnije demonstracije, treba otvoreno stavqati do znawa da ne dolazi u obzir sprovo|ewe izbora po hrvatskim zakonima, da ne dolazi u obzir da se Isto~na Slavonija i Barawa pripoje dvema hrvatskim ùpanijama Vinkova~koj i Osije~koj, kako bi Srbi u svakoj od wih bili mawinsko stanovni{tvo. To treba stavqati do znawa. Srbi ne smeju da prihvataju domovnice. Laù ih da }e tako za{tititi imovinu nije istina. Imali domovnicu ili ne, Hrvati }e im otimati imovinu ako preuzmu kontrolu nad wihovom teritorijom. [ta je Srbima u Zagrebu koristila domovnica? Jedva su ìve glave uspevali da spasu, neki nisu ni glave spasli. Kakva im korist od domovnice? Nikome domovnica ne spasava ni ìvot ni imovinu. Voditeq: Mnogi iz oblasti traè, ili su ve} na{li, rezervno re{ewe kupovinom ku}a i stanova na levoj obali Dunava. Izvesno je da }e jedan broj Srba sigurno oti}i iz Oblasti, a pitawe je da li Op{tina Zemun ima evidenciju dolaska Srba iz Oblasti u ovaj grad, odnosno, da li se u toj op{tini ne{to radi na planu zbriwavawa i prihvatawa ovih qudi, da li su Srbi iz Sremsko-Barawske oblasti dobrodo{li u Zemun? Dr [e{eq: Svi }e Srbi napustiti Sremsko-Barawsku oblast ako se ona integri{e u hrvatsku dràvu. Samo je onda pitawe kada }e? Onaj ko ima para, taj se snalazio ranije, a {ta }e sirotiwa koja nema para? Gde }e ona? Smatram da treba poku{ati sa~uvati tu teritoriju. Ako bude stanipani, zemunska op{tina }e primiti sve srpske izbeglice, ali gde }e ih smestiti, to je sada drugo pitawe. Ne}emo oterati nijednog izbeglicu koji do|e u Zemun. Raspisali smo sada konkurs, hteli smo nekih 60-70 parcela da dodelimo izbeglicama po najniòj mogu}oj ceni 15 dinara kvadratni metar. Nigde na svetu nema tako niske cene za gra|evinsku parcelu. Prijavilo se oko 2.000 izbegli~kih porodica. Odlu~ili smo da svima parceli{emo. Svi koji su se prijavili, dobi}e po toj najniòj ceni plac u Zemunu, pa bar ti qudi koji imaju ne{to para, koji mogu da zidaju, neka zidaju sami sebi krov nad glavom. Takav odnos }e zemunska op{tina pod radikalskom vla{}u uvek imati prema svim Srbima i svim srpskim izbeglicama. Ne pravimo razliku odakle su; da li su iz Barawe, da li su iz Vukovara, iz Borova, da li su iz Knina, iz Dalmacije, Like, Banije, Korduna, Bosanske krajine, odakle god da su na{ je odnos isti. Ali na{e finansijske mogu}nosti su veoma male. Dakle, nemamo radna mesta, nemamo stanova, nemamo ku}a. Sve {to Op{tina ima, jedini resor koji Op{tina ima, jeste zemqa koja se moè ubrzano pretvarati u gra|evinske parcele. To ne{to zna~i onima koji imaju malo para. [ta }emo sa onima koji su ve} jednom beàli iz zapadnih delova Srpske Krajine ili iz Hrvatske, koji su se udomili, sku}ili na jedvite jade u Slavoniji i Barawi, pa ih opet ~eka egzodus? Zato ponavqam, insistiram na tome da Srbi treba
334
da budu ~vrsto organizovani, da niko ne treba da napu{ta svoju ku}u, pa ako mora da se napu{ta, da napu{taju svi. Ali da se do posledweg daha bore da ostanu tu. Sada im ostaju samo politi~ka sredstva borbe. Odavno su ih razoruàli. Reìm iz Beograda je povukao te{ko naoruàwe, lako naoruàwe im je izvukao UNPROFOR, UNTAES, kako se sada zove. âk su im to Amerikanci otkupqivali, koliko ~ujem, po 100 maraka za automatsku pu{ku. Voditeq: I qudi imaju ose}aj... Dr [e{eq: Qudi su gladni, pa do|u u situaciju da prodaju tu pu{ku da nahrane decu. Sada se odvijaju neke druge politi~ke aktivnosti. Mislim da je to dobra stvar. Aktivno je ovo Udruèwe èna iz Vukovara. One su izgleda pokrenule masovne demonstracije koje se odràvaju svakog dana. Mislim da treba da budu {to masovnije, da se svi Srbi u to ukqu~e, i da se stavi do znawa ili }e svi Srbi oti}i, ili }e svi ostati. Ne bi smelo da pojedina~no beè qudi, da pojedina~no beè porodice. Morali bi da budu maksimalno solidarni. Voditeq: Qudi se sa desne strane obale Dunava ose}aju napu{teno. Slu{alac iz Vukovara vas pita: Za{to vrh Srbije dozvoqava da gra|ani Srbije: Ma|ari, Hrvati, Ukrajinci iz Vojvodine naro~ito, ve} pet meseci masovno uzimaju domovnice u Vukovaru? Dnevno se okupi i po 1.500 qudi. Za{to se onda Srbima ne da dvojno dràvqanstvo da budu i gra|ani Srbije {to i jesu? Slu{alac iz Vukovara kaè: Znali su da nas pitaju ko vas je terao da se bunite? A sada smo ostavqeni na milost i nemilost. Gazde su jednom nogom preko, ostaju ovde tek da jo{ ne{to u{i}are, pa }e jo{ jednom stradati obi~an svet. Dr [e{eq: Ne znam za to da Ma|ari i Hrvati, Ukrajinci Vojvodine uzimaju hrvatske domovnice. Prvi put za tako ne{to ~ujem. Zaista ne znam {ta to zna~i i da li je ta~no da ih je 1.500 ve} uzelo hrvatska dokumenta. Jo{ tu kaù da je dnevno u pitawu 1.500 qudi, zaista mi je to ~udno. Ne verujem da bi Ma|ari odavde i{li da ìve u Vukovaru pod hrvatskom vla{}u. Ma|arima je uvek bio lep{i ìvot sa Srbima nego sa Hrvatima. Uvek je postojala mnogo ve}a mr`wa izme|u Hrvata i Ma|ara. Za{to bi i{li Ukrajinci kada wih ovde niko ne ugroàva. [to se ti~e Hrvata, oni su odavno i oti{li. Ovi koji su ostali, to su Buwevci i [okci, uop{te nisu Hrvati, nego ih je komunisti~ki reìm pola veka terao da se izja{wavaju kao Hrvati zbog toga {to su katolici. Wihovo je poreklo srpsko. Oni su postali posebna etni~ka grupacija s kojom Srbi nikada nisu imali problema i nema razloga da se ne izja{wavaju onim {to stvarno jesu [okci i Buwevci, a ne Hrvati. Sa Hrvatima zaista nikakve veze nemaju. [to se ti~e dvojnog dràvqanstva, usvojen je savezni zakon, mislim da nije dobro re{ewe dvojno dràvqanstvo. Nikada nigde nije dobro re{ewe. Usvojen je savezni Zakon o dràvqanstvu koji to ne prihvata. Srbi ne treba da se zanose iluzijama da im hrvatsko dràvqanstvo ne{to zna~i. Hrvatsko dràvqanstvo im ni{ta ne zna~i. Ne}e im pomo}i hrvatsko dràvqanstvo da sa~uvaju imovinu. Dok su Srbi, oni }e biti progoweni. Otima}e im tu imovinu, u~ini}e im ìvot nemogu}im, u to nema nikakve
335
sumwe. Samo nekoliko srpskih izdajnika lepo }e se ukotviti u hrvatske politi~ke institucije i glumi}e da su predstavnici srpskog naroda. Wima }e biti lepo, a ve} wihovi potomci ne}e biti Srbi posta}e Hrvati. Imali smo mi taj proces kroz istoriju. Sa Hrvatima imamo veliko istorijsko iskustvo. Nema tu mesta iluzijama. Srbima nema ìvota pod hrvatskom vla{}u. Voditeq: Mnoga pitawa su stigla, pa }emo morati da budemo brzi i ekspeditivni da na sve wih odgovorimo. Predlaèm da idemo redom, ako se slaète. Slu{ateqka iz Vajske, Sawa vas pita: [ta mislite o statusu izbeglica sa Banije, da li je mogu} wihov povratak, kakav treba da bude wihov status u Jugoslaviji i postoji li mogu}nost nadoknade imovine? Da li izbeglicama preporu~ujete da uzmu jugoslovensko dràvqanstvo ili domovnicu? Dr [e{eq: Nijednom Srbinu ne preporu~ujem da uzme domovnicu. Najeìm se od same pomisli na tako ne{to. To je sredstvo manipulacije koje poniàva Srbe, a na kraju ih potpuno obespravquje, ostavqa bez imovine, a negde preti da ostanu i bez ìvota. Srpska radikalna stranka se zalaè da se svim Srbima prizna pravo na dràvqanstvo Savezne Republike Jugoslavije. [to se ti~e Banije i povratka na Baniju, nema govora o povratku pod hrvatsku vlast. Na Baniju }emo se vratiti onda kada se Rusija uspravi, kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Tada Rusija moè da kaè evo vama zapadwacima Poqska, po{to mnogo volite Poqsku, ona je po Jalti pripala Rusiji, ali nama Srbija i sve {to Srbiji pripada. Kada mi, srpski radikali, kaèmo Srbija, mislimo samo na onu Srbiju ~ija je zapadna granica Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Dakle, mogu}e je i mirnim putem da povratimo zapadne srpske teritorije. Treba imati u vidu da Hrvati nemaju tamo koga da nasele. To }e biti uglavnom prazne teritorije koje }e ~ekati da se Srbi vrate. Ali, Srbi se moraju vratiti sa svojom vojskom, svojom policijom i svojom dràvnom upravom, a da idu pod Hrvatsku, usta{ki no` to nikome ne bih preporu~io. Zato i preporu~ujem svim izbeglicama da uzmu jugoslovensko dràvqanstvo. Reìm u Beogradu izbegava da po~ne dodelu jugoslovenskog dràvqanstva. Pro{le godine je donet zakon, ali je re~eno da se wegova primena odlaè za 1. januar. U me|uvremenu su bili savezni i lokalni izbori. Reìm se bojao izbeglica, jer kada bi dobili dràvqanstvo, u~estvovali bi na izborima, a socijalistima je jasno da niko od tih izbeglica ne bi za wih glasao. Opet odlaù primenu zakona, koliko ja znam skoro nijedna izbeglica nije dobila dràvqanstvo, jer su sada republi~ki parlamentarni i predsedni~ki izbori. Verovatno }e ~ekati da i to pro|e, pa tek onda dodeqivati jugoslovensko dràvqanstvo. [to se ti~e nadoknade imovine, to je jedno veoma te{ko i komplikovano pitawe. Niko ne treba da o~ekuje da }e to pitawe biti brzo re{eno. To su samo {arene laè i prazna obe}awa. Re{avawe tog pitawa traja}e mo`da 10-20 godina. Me|utim, na{a vlast bi morala da popi{e svu ostavqenu srpsku imovinu i to bi morao da bude uvek ~vrst, konkretan argument u bilo kakvim me|unarodnim pregovorima.
336
Voditeq: Pojasnite tezu po kojoj do srpske granice Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica najkra}i put vodi preko Zemuna. Dr [e{eq: Prvi put ~ujem takvu tezu, ali sve ono {to ubrzava dolazak Srpske radikalne stranke na vlast u Srbiji predstavqa krupan korak napred ka na{im granicama Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Jedina smo politi~ka partija na svim srpskim prostorima koja garantuje, mi ne moèmo da ome|imo jasnim rokom realizaciju strate{kih srpskih nacionalnih interesa, ali znamo kako da to realizujemo. Voditeq: Bojana, Zoran i Radomir vas pitaju: Da li se moè ne{to u~initi za redovno ispla}ivawe de~jih dodataka? Verovatno misli da li moète, s obzirom na poziciju na kojoj ste, da u~inite ne{to? Dr [e{eq: Ne moèmo, nije to op{tinska nadle`nost, to je nadle`nost Republi~ke vlade. De~ji dodaci kasne po 6-7 meseci. Ako radikali preuzmu uskoro vlast u Srbiji, mi garantujemo da nijedan ministar, nijedan poslanik, nijedan dràvni funkcioner ne}e za taj mesec dobiti platu dok se ne isplate sve penzije, sve invalidnine, svi de~ji dodaci, dok plate ne dobiju prosvetni radnici, lekari, policajci, carinici, oficiri. Najpre da oni budu ispla}eni iz dràvnog buyeta, pa onda ministri, predsednici, poslanici i drugi dràvni funkcioneri. Voditeq: Slu{ateqka Milena iz Borova naseqa pita: Da li }emo mo}i ostati ovde i da li }e penzioneri mo}i da dobiju penziju ostvarenu pro{le godine? Nije nazna~ila gde, to su ve} konkretnija pitawa. Dr [e{eq: [to se ti~e tih penzija, na to pitawe sada nisam u stawu da odgovorim jer ne znam da li }e Srbi mo}i da ostanu u Slavoniji i Barawi. Ako se Srbi izbore za neki specijalni status pod me|unarodnim pokroviteqstvom na duì vremenski rok, onda predstoji mukotrpan posao oko regulisawa wihovih materijalnih statusnih prava: penzija, plata, radnog staà i svega ostalog. O~ajni~ka je borba da se ta teritorija sa~uva, da bude pod srpskom kontrolom. Nije problem {to }e tu biti okupacija velikih sila ako tu Srbi ostanu da ìve i ako oni imaju lokalnu vlast, politi~ku vlast; problem je ako u|e hrvatska vojska i policija, ako se hrvatski dràvni aparat pro{iri na tu teritoriju. U tom slu~aju Srbima nema opstanka. Najpre to pitawe treba razre{iti, sva ostala su sporedna. Kada se to pitawe razre{i, onda treba ubrzano raditi na drugim pitawima. Voditeq: Razmi{qati o penzijama i drugim pitawima. Dr [e{eq: Da. [to se ti~e tih predstoje}ih izbora, ako se oni budu odràvali, Srpska radikalna stranka na wima sigurno ne}e u~estvovati. Takav smo nalog dali svom rukovodstvu u Srpskoj Krajini, jer za nas Republika Srpska Krajina i daqe postoji, ona je dràva pod okupacijom. Radikali }e tako delovati. Bilo je nekih nedoumica i me|u radikalima, neki su izgubili strpqewe, neki su se demoralisali, neki su bili mi{qewa da treba prihvatiti tu domovnicu, da treba prihvatiti uslove koje forsiraju Amerikanci proteìraju}i Hrvate i tako daqe. Me|utim, mi smo to ra{~istili u na{im me|ustrana~kim internim komunikacijama i o tome nema govora. Neki od srpskih radikala nisu se dobro dràli ba{ na toj skup{tini koja je bila kao izlu|ena, potpuno dezori337
jentisana, demoralisana. Mislim da ne treba padati u o~ajawe, ne treba padati u bezna|e. Sve dok se ~ovek bori, ima {ansi. Kada prestane da se bori, onda vi{e nema {ansi. Ovde predstoji politi~ka borba u kojoj treba biti odlu~an, rezolutan do kraja, do kraja jasno isticati srpske zahteve ispod kojih se ne moè i}i daqe. Masovni srpski egzodus treba da bude stalna pretwa Amerikancima. Ili specijalni status uz iskqu~ivu srpsku vlast na toj teritoriji, ili masovni egzodus tako treba postaviti pitawe Amerikancima. To {to oni daju garancije da }e Hrvati biti dobri, da }e biti civilizovani, da }e se wihova policija pona{ati po zakonu, sve su to gluposti. Se}amo se da je ameri~ki ambasador u Zagrebu, Piter Galbrajt li~no stajao na hrvatskom tenku koji je ubijao srpske civile po Kordunu, po Baniji, odakle je bio onaj snimak. Mislim da je pro{ao na tom hrvatskom tenku kroz Petriwu, videli smo televizijski snimak. Nema tu milosti. Amerikanci drè stranu Hrvatima. Oni su neprijateqi srpskog naroda i wihov je ciq da se Srbija svede na {to mawu teritoriju jer nas optuùju da smo potencijalni saveznik Rusije, kao {to i jesmo. Sada ùre dok je Rusija slaba da uni{te rusko upori{te na Balkanu. To je ameri~ka strategija. Zbog toga Amerikanci potpomaù sve srpske neprijateqe: i Hrvate, i muslimane, i [iptare, i sve ostale. Voditeq: Razgovaramo ve} sat vremena, a zbog velikog broja pitawa du`na sam da obavestim slu{aoce da }emo produìti razgovor jo{ narednih pola sata. Za to vreme deùrni telefoni bi}e: 770-578, 771-122 i 770-575, pozivni je 021. Idemo daqe sa odgovorima na pitawa. Slu{alac iz Ratkova, Mile pita: [ta imate protiv ekonomske slobode Vojvodine? Dr [e{eq: Glupo je formulisano to ekonomska sloboda Vojvodine. [ta to zna~i ekonomska sloboda Vojvodine? Mi, radikali, smo za ekonomsku slobodu gra|ana, za ekonomsku slobodu privrednih subjekata. [ta zna~i ekonomska sloboda Vojvodine? Da li je Vojvodina neko ekonomsko preduze}e? Da li je Vojvodina naziv za neku privrednu oblast? Ne. Vojvodina predstavqa jednu teritoriju. U woj su se Srbi borili za autonomiju dok su bili u sastavu Austrougarske. Sada vi{e nisu u sastavu Austrougarske i nema vi{e nikakve potrebe da Vojvodina bude autonomija. Ako postignemo slobodu ekonomskih subjekata, ekonomsku slobodu gra|ana, onda je deplasirano pitawe autonomije. Autonomija Vojvodine daje samo nesmetano lovi{te politi~kom establi{mentu da nastavi pqa~ku. Sada pqa~ka reìm iz Beograda, sutra }e pqa~kati reìm iz Novog Sada. Kakva je tu razlika, nema je. Traìmo ekonomsku slobodu, ukidawe dràvnih stega, ukidawe uvozno-izvoznih kontingenata, barijera koje postavqa vlast. Tada bismo imali potpunu ekonomsku slobodu, a onda nam ne bi trebala politi~ka autonomija. Voditeq: Slu{alac iz Ba~a vas pita: Da li }ete prekinuti diplomatske odnose sa Hrvatskom u slu~aju pobede Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Da, odmah }emo prekinuti diplomatske odnose sa Hrvatskom. Hrvatsku ne}emo priznati kao dràvu dok se ne povrati cela teritorija Srpske Krajine i ne postigne me|unarodni ugovor po tom principu. Voditeq: Stojan iz Ba~a postavqa pitawe: Da li }e \in|i} biti gradona~elnik Beograda, a Danica Dra{kovi} predsednik Gradske vlade?
338
Dr [e{eq: To }emo da vidimo u slede}i petak, ali sada je ve} po~ela velika zabava u Beogradu zbog prepucavawa izme|u Demokratske stranke i Srpskog porketa obnove. Oni se me|usobno najvi{e mrze. Tu }e sada da puca po svim {avovima. Smatram da su Milo{evi} i socijalisti napravili veliku gre{ku {to su poni{tavali izborne rezultate od 17. novembra. Da su tada predali vlast koaliciji Zajedno, ona bi se do sada ve} raspala, narod bi ih motkama pojurio jer su svuda gde su preuzeli vlast jo{ nesposobniji od socijalista, jo{ skloniji kriminalu, korupciji, mahinacijama, malverzacijama. Jednostavno ne znaju da vladaju. Nisu vredni da ulaù napor u taj posao. Oni vlast shvataju samo kao sredstvo da se domognu privilegija. Misle da treba za godinu-dve dana da opqa~kaju onoliko koliko su socijalisti komunisti opqa~kali za 10 godina. Tako se pona{a koalicija Zajedno. Zato nam ne pada na pamet da sa wima pravimo politi~ke saveze. Voditeq: Nada, na{a slu{ateqka vas pita: Za{to su sve druge stranke izdajni~ke, a Srpska radikalna stranka nije? Dr [e{eq: Nisam rekao da su sve druge stranke izdajni~ke. Kada kaèm da je neko izdajnik, ja odmah imam konkretne dokaze. Socijalisti su bili patriotska politi~ka partija pa su izdali 1993. godine, ostavili na cedilu Srpsku Krajinu, ostavili na cedilu Republiku Srpsku. Prethodno su bez ispaqenog metka napustili Makedoniju. U Prvom svetskom ratu pola mu{kog stanovni{tva Srbije je izginulo da bi Makedonija ostala srpska, a oni su to sada predali bez ijednog ispaqenog metka. Za Vuka Dra{kovi}a znamo, uvek je zastupao stranu srpskih neprijateqa, i Hrvata, i muslimana. \in|i} je jedan pokvarewak, lopuà koja nema trajnih politi~kih principa, koji nema nikakvog programa osim da osvoji vlast, da se domogne finansijskih sredstava. To je ~ovek apsolutno bez ikakvog morala. Dakle, jasno imamo takvu politi~ku scenu. Kada bismo mislili da je neka druga stranka dobra, bili bismo weni ~lanovi. Po{to nijedna od tih stranaka nije dobra, mi smo formirali Srpsku radikalnu stranku. Voditeq: Pitawe izbeglice iz Ba~a: Da li }e se Srpska radikalna stranka usprotiviti ako se Slobodan Milo{evi} kandiduje za predsednika Republike, s obzirom da do sada ni{ta nije u~inio za dobrobit Srbije? Dr [e{eq: Po Ustavu Slobodan Milo{evi} vi{e ne moè da se kandiduje za predsednika Republike Srbije. Ako bude hteo da mewa Ustav, mi }emo glasati protiv, mi }emo se suprotstaviti. Ako mimo Ustava bude hteo da se kandiduje, i tada }emo se suprotstaviti. Naravno, mi se suprotstavqamo politi~kim sredstvima. Smatramo da Srbija nema dovoqno sinova da bi oni ginuli na beogradskim ulicama u borbi za vlast. Na{i sinovi treba da brane otaybinu, a èlimo mirnim politi~kim sredstvima da se do~epamo vlasti. Mi{qewa smo da to treba da bude jedini oblik politi~ke borbe, bilo da su ta sredstva parlamentarna ili vanparlamentarna. Voditeq: Sude}i po pitawima koja pristiù mogu da zakqu~im da ste svojim izjavama zaintrigirali na{e slu{aoce. Evo, Marko Ostoji} iz Ba~a vas pita: Da li }e Tu|man do}i u Zemun?
339
Dr [e{eq: Dok radikali vladaju u Zemunu, Tu|man sigurno ne}e do}i. Voditeq: Mesni odbor Srpske radikalne stranke iz Silba{a pita: Kada }ete posetiti Silba{? Dr [e{eq: U Silba{u sam ve} bio, mislim da smo imali jednu tribinu svojevremeno u Silba{u a kada }u ponovo do}i, ne znam. Danas sam pro{ao kroz Silba{. Voditeq: Slu{alac iz Ba~a: Koliko godina treba da pro|e da se vrate izgubqene srpske krajine u sastav matice Srbije, kao i va{e vi|ewe o {irewu NATO-a na Istok? Dr [e{eq: Na ovo prvo pitawe te{ko je odgovoriti, koliko godina treba da pro|e. Treba Rusija da se uspravi, da opet bude mo}na, velika sila, a koliko }e to trajati, vide}emo. Moè 5, 10, 15, moè 20 godina, mo`da i duè, ja ne mogu da ulazim u takve prognoze. [to se ti~e {irewa NATO-a na Istok, to je isto usmereno protiv Rusije. Amerikanci bi hteli Rusiju da svedu na {to mawu teritoriju, da je potpuno uni{te. Oni stoje iza ove ~e~enske bune s kojom ruska vlada nije u stawu da iza|e na kraj. Mi, radikali, bismo iza{li na kraj sigurno s tim, kao i sa eventualnom {iptarskom pobunom na Kosovu. Kako }e se te stvari razvijati, to spada u domen istorijskih prognoza. U prognoze se ne upu{tam. Mogu da razgovaram o konkretnim ~iwenicama, i onome {ta te ~iwenice zna~e, i do ~ega mogu dovesti, a kako }e se stvari daqe razvijati, od kada je sveta i veka nije postojao ~ovek koji je mogao ta~no prognozirati kako }e {ta i}i, u kom pravcu i kako }e se konkretno doga|aji odvijati. Voditeq: Du{an Mile{evi} iz Ba~a pozdravqa vojvodu i pita: [ta misli o koaliciji Zajedno? Da li imaju snage i prave li~nosti da vode Srbiju? Dr [e{eq: Nemaju ni snage ni pameti, ni morala, niti po{tewa, a nemaju ni stru~wake. Oni ne mogu da vode Srbiju. Da oni do|u na vlast, to bi za Srbiju predstavqalo katastrofu. Oni su jo{ gora varijanta od Socijalisti~ke partije. Voditeq: Milka Vasiqevi} iz Ba~a vas pita: [ta mislite o otkupqivawu deviznog duga gra|ana po niìm cenama od stvarnih? Dr [e{eq: Ta mogu}nost sada postoji po zakonu, ali se jo{ niko nije pojavio ko bi je realizovao. Zato {to dràva jo{ nije ponudila gra|anima neku svoju imovinu u zamenu za staru deviznu {tedwu, a mi se zalaèmo da dràva odredi odgovaraju}i broj placeva, odgovaraju}i broj gra|evinskih objekata, lovi{ta, hotela i svega onoga {to joj nije neophodno i da to putem javne licitacije prodaje za staru deviznu {tedwu. Jedino se tako moè re{iti taj problem. Voditeq: Slu{alac iz Ba~a ima za vas pitawe: Da li je istina da je oduzeta imovina svim direktorima iz Zemuna koji su se bespravno obogatili? Dr [e{eq: Ne moèmo mi da oduzimamo imovinu jer Op{tina nema te nadle`nosti. Ali, mi smo krenuli èstoko u raskrinkavawe raznih kriminalnih afera, pokrenuli smo i novu seriju Zemunskih novina i one se o{tro obra~unavaju sa svim onim {to je lo{e. Snagom javnosti delujemo na suzbijawe kriminalnih afera u privredi.
340
Voditeq: Jedan slu{alac koji se nije predstavio pita vas: Da li }e [e{eq u}i u koaliciju sa Vukom? Dr [e{eq: Ne. sigurno ne}u u}i u koaliciju sa Vukom Dra{kovi}em ni sa Zoranom \in|i}em, ni sa Slobodanom Milo{evi}em, ni sa Mirom Markovi}. Voditeq: Slu{alac iz Ba~a: [ta kaète za izjavu Tomi}a o izbeglicama i o navodnom u~e{}u izbeglica u nemirima u Beogradu? Dr [e{eq: Smatram da je to pokvarewa~ka izjava Dragana Tomi}a, predsednika Narodne skup{tine Srbije. Mogu}e je da je bilo izbeglica na tim demonstracijama, jer qudi su na ulice izlazili zbog velikog nezadovoqstva reìmom. To {to su bili na ulicama ne zna~i da podràvaju Dra{kovi}a, \in|i}a ili Vesnu Pe{i}. Zgadilo se i mnogim qudima koji su izlazili na demonstracije to {to su Dra{kovi} i \in|i} mar{irali pod nema~kom i ameri~kom zastavom. Ali, tako optuìvati izbeglice, koje je reìm iz Beograda podstakao da se bore za svoju teritoriju, za svoja prava, koje je reìm iz Beograda pomagao u toj borbi. Ja sam svedok, ja sam o~evidac, ja sam u~esnik, u~estvovao sam u prebacivawu oru`ja za Isto~nu Slavoniju koje smo dobijali od reìma u Beogradu. Uz pomo} reìma smo upu}ivali dobrovoqce da se bore za zapadne srpske zemqe. I sada te izbeglice koje su prepu{tene svojoj sudbini, ostavqene na cedilu, koje se potucaju od nemila do nedraga, optuìvati jo{ za unutra{we politi~ke probleme u Srbiji, ja smatram da je krajwe nemoralno, krajwe pokvarewa~ki. Voditeq: Nada Kiti} sa Plitvica, ina~e iz Ba~a sada, zna~i izbeglica, pita: Da li biste primili jednu delegaciju iz Ba~a koja bi do{la u Zemun da razgovara o svom statusu? [ta mislite o uskra}ivawu glasa~kog prava izbeglicama u Jugoslaviji? Dr [e{eq: Neprestano ponavqam da svakog petka primam gra|ane. Otprilike polovina gra|ana, koja se prijavi na razgovor kod mene, su izbeglice iz raznih zapadnih srpskih zemaqa. Spreman sam, u principu, da primim i srpske izbeglice iz Ba~a, ali termin treba da se dogovori u Beogradu. Ne bih mogao napamet da kaèm kada. Objasnio sam {ta zna~i uskra}ivawe glasa~kog prava izbeglicama. Reìm u Beogradu je svestan da skoro niko od tih izbeglica ne bi glasao za Socijalisti~ku partiju i stranke levog bloka, i zbog toga im uskra}uju pravo glasa. Voditeq: Slu{alac Ne{a iz Vajske vas pita: Kako da pomognemo izbeglicama kada i sami jedva sastavqamo kraj sa krajem? Treba posebno naglasiti ovde, mada vama ne posebno, da je Ba~ na udaru izbeglica od prvih ratnih zbivawa u Vukovaru i Borovu, pa sve do danas. Dr [e{eq: Znam, i Srbija je uvek imala ne{to hrane za izbeglice. Snalazi se, obezbe|uje im krov nad glavom. Ako do|e do novog izbegli~kog talasa, to }e biti veoma te{ko i vrlo kriti~no. Srbija nikada nije uskra}ivala pomo} izbeglicama, i tamo gde su izbeglice do{le, uglavnom su lepo primqene. Qudi su im davali svoje ku}e po selima koje se ne koriste, koje su bile prazne, pomagali i na druge na~ine. Dodu{e, ima poku{aja da se zloupotrebi teàk poloàj izbeglica, pa ih neki zapo341
{qavaju na crno, daju bedne, mizerne plate od kojih se ne moè ìveti itd. Mnogo je lak{e tamo gde izbeglice imaju ne{to novca pa mogu da kupe plac, mogu ne{to sami sebi da sazidaju, pa se bave nekim poslom, otvore neku radwicu i sli~no. Ali {ta }emo sa onima koji nemaju ni{ta? To je veliki problem. Voditeq: Marin Cimer{ iz Vukovara pita: Ako krene egzodus Srba iz Krajine, da li treba izvr{iti razmenu ku}a sa Hrvatima iz Srbije? Dr [e{eq: Mi, radikali, smo se uvek za to zalagali. Na tom planu smo dosta postizali i ranije. Mnogo tih ku}a je zameweno, ali mnogo je mawe Hrvata ìvelo u Srbiji nego Srba u biv{oj avnojevskoj Hrvatskoj. U biv{oj avnojevskoj Hrvatskoj ìvelo je oko milion Srba, a u Srbiji po popisu iz 1991. godine bilo je ne{to ispod 100.000 Hrvata. Negde oko 30.000 Srba ve} je zamenilo svoje ku}e sa Hrvatima. Ima Hrvata koji ovde ìve u me{ovitim brakovima. Bilo bi grehota gde su te porodice izme{ane da se bilo {ta ~ini da bi se ti qudi oterali, a mi, radikali, nismo za to. Tamo gde su me{oviti brakovi treba delikatnije da se postupa i ne treba te brakove razarati. Kaèm vam da veliki broj qudi koji su ìveli u Srbiji, koji su se izja{wavali pod komunisti~kim pritiskom kao Hrvati, nisu zapravo Hrvati. Ako su Buwevci i [okci, mi sa wima nemamo ni{ta sporno, wima treba pomo}i da se emancipuju u tom smislu da su posebna etni~ka grupa. Vekovima smo sa wima delili istorijsku sudbinu, oni su srpskog porekla, ali katoli~ke veroispovesti i tu treba biti veoma, veoma oprezan. Voditeq: Anonimnog slu{aoca interesuje {ta }e Srpska radikalna stranka uraditi ako Tu|manova usta{ka vlast ne bude imala dovoqno strpqewa i nasilno u|e u Slavoniju i Barawu? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka, naàlost, nije vladaju}a stranka u Srbiji i tu ne}emo mo}i ni{ta posebno da uradimo. Angaòva}emo se oko prihvata izbeglica. Do}i }e do masovnog egzodusa. Srbi u tom slu~aju ne}e ostati u Slavoniji i Barawi. Ali, mogu}nosti su nam veoma male i od nas ne treba o~ekivati ~uda. Da smo vladaju}a stranka u Srbiji, sve bi bilo druga~ije. Voditeq: Slu{ateqku iz Vukovara zanima da li znate da ima dana kada dolaze po dva autobusa [iptara u Vukovar po domovnice? Kako komentari{ete informaciju, koja je i{la preko Radio Vukovara, da za jugoslovensko dràvqanstvo treba platiti 1.000 nema~kih maraka? Dr [e{eq: Nije istina da za jugoslovensko dràvqanstvo treba platiti 1.000 maraka. Za dràvqane biv{e SFRJ, koji podnesu zahtev za jugoslovensko dràvqanstvo, mislim da se pla}a nekih 100 dinara. Mislim da je u zakonu odre|eno 100 dinara. Ali, u svakom slu~aju, nije neki preterano veliki iznos. Taksa se pla}a, ali je 100 dinara. Voditeq: Slu{alac iz Plane: Da li }e svi oni koji su drugih nacionalnosti, a nekorektno su se pona{ali, morati da odu iz Srbije ako Srbi iz Republike Srpske Krajine budu morali da idu iz Slavonije i Barawe? Dr [e{eq: Kako }e se te stvari odvijati, zavisi od toga ko }e biti na vlasti u Srbiji. Da smo mi, radikali, na vlasti, prvo bi do{li pod
342
udar svi oni koji nemaju dràvqanstvo na{e zemqe, a takvih je samo me|u [iptarima preko 300.000. Dakle, Srbija jo{ ima neke unutra{we rezerve, neke unutra{we resurse, a reìm iz Beograda sklapa sporazum sa Nema~kom da se 150.000 [iptara vrati na Kosovo. Nama to {to radi reìm iz Beograda ni u snu ne bi palo na pamet. Suprotstavi}emo se i tome, sredi}emo mati~ne kwige u celoj Srbiji i ustanoviti ta~no ko je dràvqanin Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, a ko nije. Ko nije dràvqanin, mora}e da ide, ne}e imati pravo na imovinu na na{oj teritoriji. Oni koji su ilegalno u{li iz Albanije od 6. aprila 1941. godine do danas, tako|e }e morati da odu. Voditeq: Vi{e nismo u poziciji da primamo nova pitawa, ostaje jo{ samo da odgovorimo na pitawa koja su stigla. Poku{avam u hodu da napravim selekciju, ali s obzirom da ima puno pitawa i}i }emo redom. Ilinka Popovi} iz Plane se interesuje {ta mislite o sada{wim vlastima i wihovom odnosu prema seqa{tvu? Ko ima ve}e pravo u Vojvodini Srbi ili nacionalne mawine? Dr [e{eq: [to se ti~e odnosa vlasti prema seqa{tvu, o tome sam govorio. Seqa{tvo je uvek stradalo pod ovim reìmom, od 1945. godine na ovamo. Seqaci su sistematski pqa~kani. Otimana im je imovina i nepokretnosti, poqoprivredni proizvodi neredovno pla}ani, ve{ta~ki odràvane niske cene. Na wihovoj grba~i su se bogatili qudi iz establi{menta, vlast itd. [to se ti~e prava, smatram da svi gra|ani moraju imati potpuno ista prava, bilo da su srpske nacionalnosti, ili ma|arske, rumunske, rusinske, slova~ke, ukrajinske, buweva~ke, {oka~ke, ukoliko su lojalni dràvqani, ukoliko ispuwavaju svoje zakonske obaveze. Voditeq: Slu{alac iz Oyaka vas pita: [ta mislite o staroj deviznoj {tedwi? Dr [e{eq: Na to pitawe sam ve} odgovorio. Ako bi radikali do{li na vlast, mi bismo staru deviznu {tedwu vratili rasprodajom dràvne imovine, svega {to dràvi nije neophodno za dobro funkcionisawe. Voditeq: Profesor Medi} iz Ba~a {aqe puno pozdrava gospodinu [e{equ i ima jedno pitawe: [ta mislite o budu}nosti op{tina koje se nalaze u pograni~noj zoni? Da li }e op{tine kao Ba~ ekonomski mo}i da izdrè sada{wi status i da li ih mo`da treba pripojiti susednim op{tinama? Dr [e{eq: Mislim da bi gra|ani Ba~a trebalo da pokaù inicijativu, da prvo procene {ta bi za wih bilo pametnije, {ta bi za wih bilo boqe. Mo`da bi za wih bilo boqe da se pripoje Ba~koj Palanci. Ako je to za wih zaista boqe, onda mogu da podnesu takvu inicijativu i da to izvedu. Po Zakonu o lokalnoj samoupravi prvo se skupqaju potpisi i ukoliko postoji inicijativa da se deo op{tine ili cela op{tina pripoji drugoj op{tini, prvo se pokre}e ta inicijativa, pa se izja{wavaju u Skup{tini op{tina i Ba~a i Ba~ke Palanke, mislim da bi do{la u obzir Ba~ka Palanka, je li tako? Voditeq: Da, najblià op{tina.
343
Dr [e{eq: Ideja o pripajawu nije lo{a, ali gra|ani Ba~a treba sami da procene {ta wima vi{e odgovara. Ako im odgovara pripajawe Ba~koj Palanci, onda mogu da krenu sa tom inicijativom. Mi, radikali, bismo to podràli, ukoliko gra|ani Ba~a misle da im to odgovara. Voditeq: Interesuju se na{i slu{aoci {ta mislite o Slovacima? Dr [e{eq: O Slovacima kao narodu imam veoma lepo mi{qewe. Oni ve} nekoliko vekova ìve u Vojvodini. Ovde su do{li kao progoweni narod. To im sudbinu ~ini dosta sli~nom sudbini srpskog naroda. Sa Slovacima imamo veoma lepe odnose, ima ih i me|u ~lanovima Srpske radikalne stranke. Nema ih ba{ onoliko koliko bismo mi èleli, ali trudi}emo se da ih bude {to vi{e. Ima Slovaka i u zemunskoj op{tini, u selu Boqevci. Nedavno je kod mene bio i jedan wihov sve{tenik evangelisti~ke crkve. Dogovorili smo se o nekim mogu}nostima da Op{tina pomogne i Slovacima iz Boqevaca i wihovoj crkvi. Sa Slovacima èlimo da imamo {to boqe odnose, a uspostavili smo kontakt i sa Slova~kim nacionalnim savezom iz Bratislave. Jan Slota, predsednik Slova~kog nacionalnog saveza, a to je parlamentarna stranka i jedna od ~lanica vladaju}e koalicije u Slova~koj, }e za neko vreme do}i u posetu Srpskoj radikalnoj stranci u Beograd. Dakle, o Slovacima mislim sve najboqe i èlimo sa wima {to boqe odnose. Voditeq: Slu{alac iz Borova Sela: Kome se treba obratiti za kupovinu placa u Zemunu? Dr [e{eq: Treba se obratiti op{tinskoj slu`bi. U Zemunskim novinama iza{ao je konkurs za dodelu tih placeva. Rok je, dodu{e, istekao u pro{li petak, ali mi jo{ primamo te zahteve. îm izvr{imo parcelizaciju, raspisa}emo novi konkurs i koliko bude zahteva gleda}emo da toliko parcela stavimo na raspolagawe izbeglicama. Naravno, stavqamo parcele na raspolagawe i drugim gra|anima, s tim {to smo odredili posebne, niè cene za izbeglice 15 dinara kvadratni metar, dakle, minimum minimuma. Voditeq: To ne postoji nigde, rekoste. Dr [e{eq: Nigde tako ne{to ne postoji, da. Voditeq: Slu{alac Mile iz Deriwa traì da mu pojasnite {ta podrazumevate pod pojmom uspravqawe Rusije? Dr [e{eq: Rusija je ogromna zemqa. Tamo ìvi veliki broj stanovnika i ima neverovatna prirodna bogatstva, a sada je posle sedmodecenijske komunisti~ke diktature na kolenima. Sada Amerikanci kr~me weno bogatstvo, poku{avaju je staviti pod svoju kontrolu. Rusija ne moè ve~ito ostati da kle~i na kolenima. Rusija }e vrlo brzo opet biti velika sila zahvaquju}i svojim qudima i svom ogromnom bogatstvu, a onda }e se postaviti kao velika sila i na me|unarodnoj pozornici i uspostaviti ravnoteù sa Amerikancima. Ovo je prvi put posle propasti Rimskog carstva da se samo jedna sila izdigne i dominira celim svetom. To je neprirodno, neistorijsko stawe i ono ne}e mo}i dugo da traje. Voditeq: [ta mislite o zapo{qavawu mladih kadrova?
344
Dr [e{eq: Naàlost, vrlo je {iroko pitawe. Pod ovim reìmom sve mawe se stvaraju uslovi za zapo{qavawe mladih qudi, jer ovaj reìm poku{ava da sa~uva kompletnu kontrolu nad ekonomskim tokovima, {to je pogre{no, a Srpska radikalna stranka je pristalica liberalnog koncepta privrede. I{li bismo na smawivawe dràvnih stega, na osloba|awe privatne inicijative, to je jedina {ansa da se pove}a broj radnih mesta. Voditeq: Iz Ba~a vas pitaju: Da li u Zemunu ima lekova na recepte i da li se pla}aju lekovi za decu? Dr [e{eq: Lekovi za decu se ne pla}aju, lekova na recepte ima, ali ne svih. Postoje neki lekovi koji se ne mogu prona}i u dràvnim apotekama. To je tako|e problem sa kojim se suo~avamo. Voditeq: Iz Ba~ke Palanke pitawe: Da li planirate nastup u Ba~koj Palanci? Dr [e{eq: Ako na{ Op{tinski odbor dogovori sa radio-stanicom u Ba~koj Palanci moje gostovawe, ja sam spreman da do|em za najkra}e mogu}e vreme. Voditeq: Slu{alac iz Mladenova, jedno li~no pitawe: Da li ste ro|eni u Sarajevu i kada? Dr [e{eq: Ro|en sam u Sarajevu, 11. oktobra 1954. godine. Voditeq: Kaìte nam u najkra}em, zaista imamo malo vremena, va{e vi|ewe uloge lokalnih sredstava informisawa, posebno onih u pograni~nom podru~ju. ûli ste neke podatke o tome da se sa druge strane granice ve} ozbiqno, planski radi na uplivu kada su u pitawu mediji na ovom podru~ju? Dr [e{eq: Na{a dràva je uvek zapostavqala propagandne aktivnosti, a zato smo izgubili medijski rat na samom po~etku ovog rata u procesu raspada Jugoslavije. Dràva bi morala tome da posveti veliku pa`wu, posebno u pograni~nim zonama, jer }emo imati sve agresivnije nastupe lokalnih hrvatskih radio-televizijskih stanica. [to se ti~e lokalnih medija uop{te, mi, radikali, smatramo da svi treba da budu privatizovani i da ih bude {to vi{e ukoliko uslovi u procesu raspodela frekvencije dozvole, jer samo slobodna konkurencija me|u tim medijima moè stvarati medijsku slobodu, moè omogu}iti slobodno javno mwewe. Ako do|emo na vlast, mi bismo ove godine raspisali konkurs za sve mogu}e frekvencije i one bi bile dodeqivane na 5 ili 10 godina pod izvesnim uslovima. Frekvencije su prirodno bogatstvo jedne dràve, jednog naroda. I{li bismo kroz proces privatizacije, ostala bi samo dràvna televizija Srbije i jedan dràvni radio. Sve ostalo bilo bi privatna svojina. Voditeq: Recite, za{to ~elnici politi~kih stranaka, uop{te, predstavnici javnog ìvota u zemqi, nerado dolaze upravo u ovakve male lokalne radio-stanice, i kako biste vi reagovali ako bismo vas mi pozvali da u~estvujete u nekoj javnoj tribini sa odre|enim politi~kim temama? Dr [e{eq: Rado dolazim kad god me pozovu na lokalne radio i televizijske stanice. Ovo je prvi put da ste me vi pozvali, ranije me niste
345
pozivali. Do{ao bih mnogo ranije da sam imao va{ poziv. Ali, verovatno su bili mnogo druga~iji uslovi u kojima ste vi delovali, pa vam tako ne{to nije padalo na pamet. Rado bih do{ao i slede}i put, naravno, trebalo bi da se bar dva-tri dana ranije dogovorimo o tome. Voditeq: Ovim smo zavr{ili na{ razgovor. Trajao je duè nego {to smo najavili, ali smo na samom po~etku razgovora i rekli da su o~ekivawa upravo takva. Bilo je mnogo pitawa, neka smo tek na~eli, neka nismo ni postavili. Nadam se da }e biti jo{ prilika i mogu}nosti. Zahvaqujem se na{em gostu, dr Vojislavu [e{equ, {to je bio tu i {to je bio spreman da odgovara na sva pitawa bez selekcije. Hvala vam jo{ jednom i nadam se da }emo se videti ponovo. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
PONOVO SE RA\AJU ZEMUNCI

Radio M, Sremska Mitrovica, 16. februar 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, 14 je ~asova i 30 minuta. Svima vama koji ste uz radio èlim dobar dan. Imam priliku i ~ast da poèlim dobrodo{licu u na{ studio i u emisiju dr Vojislavu [e{equ, predsedniku Srpske radikalne stranke i gradona~elniku op{tine Zemun. Dobar dan i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobar dan, boqe vas na{ao. Voditeq: Na{ih susreta je bilo i ranije, da vas pitam: kako se ose}ate u na{em gradu? Verujem da vam je lepo, kao i uvek kad smo se sretali. Dr [e{eq: U Sremskoj Mitrovici se uvek lepo ose}am. Voditeq: Svi znamo da ste odskoro gradona~elnik Zemuna, na funkciji predsednika Op{tine. Kakav je va{ prvi utisak na mestu gradona~elnika? Dr [e{eq: Zemun je velika op{tina, jedna od najve}ih u Srbiji i u startu smo nai{li na ~itav niz velikih problema. Od prvog dana mi, radikali, zasukali smo rukave, radimo punom parom i neki pozitivni efekti se ve} ose}aju. O~igledno je da je narod zadovoqan i to je za nas dodatni motiv da radimo jo{ boqe i jo{ vi{e. Puni smo optimizma, zadovoqni smo rezultatima koje smo ve} postigli, ali pred nama je mnogo novih planova, mnogo ambicija koje poku{avamo da realizujemo kroz svoj rad u op{tini Zemun. Voditeq: To upravo dokazuju i izjave i konstatacije samog stanovni{tva u op{tini Zemun, jer, kako kaù, od po~etka va{eg rada pa do dana{weg dana ose}aju se neke promene. [ta je to do sada ura|eno? Dr [e{eq: Sredili smo stawe u Skup{tini op{tine, zaveli smo red i disciplinu. Zatekli smo mnogo java{luka, mnogo je stvari ukazivalo i na korupciju, neodgovornost, nedisciplinu. Od prvog dana zaveli smo red. Odnos prema gra|anima je neuporedivo boqi. Ubrzali smo re{avawe svih problema u upravnom postupku i povukli neke poteze koji su ve} u startu zna~ili poboq{awe ìvota u Zemunu. Verovatno ste ~uli da radimo, takore}i, danono}no, da primamo gra|ane, da smo krenuli ubrzano ka sre|ivawu stambene problematike: na
346
parcelizaciju, dodeqivawe op{tinskih parcela i sre|ivawe stawa u Javnom preduze}u Poslovni prostor. O ~itavom nizu drugih pitawa smo ve} raspravqali i neke stvari isterali na ~istac. Voditeq: ûli smo o po~etku va{eg rada kao gradona~elnika, kao predsednika Skup{tine op{tine Zemun. Vra}amo se na Srpsku radikalnu stranku, jer ste vi wen predsednik. Na ~emu se zasniva delovawe Srpske radikalne stranke, pogotovo od kada ste predsednik Skup{tine op{tine Zemun? Da li se ne{to promenilo, da li se radi na ne~emu novom? Dr [e{eq: Intenziviramo sve na{e strana~ke aktivnosti. Na pro{lim izborima smo solidno pro{li u uslovima najteè medijske blokade i satanizacije srpskih radikala. Pove}ali smo broj glasova za 30 odsto u odnosu na prethodne izbore iz 1993. godine. Imamo 200.000 novih glasa~a, sa time smo zadovoqni. Ofanzivno kre}emo u slede}u predizbornu kampawu. Ove godine imamo republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore u Srbiji. O~igledno je da se sada malo poboq{ava stawe u tom medijskom prostoru. O tome svedo~i moje dana{we gostovawe i u va{oj emisiji, i na Radio Ba~u pre podne, i na ~itavom nizu drugih radio i televizijskih stanica u unutra{wosti. O~igledno je da je ta blokada na{e stranke i u drugim dràvnim medijima sada ne{to mawa, da se bar pone{to ~uje o na{oj aktivnosti. Kre}emo ofanzivno i sa sopstvenim propagandnim aktivnostima, sa specijalnim izdawima lista Velika Srbija, sa video i audio produkcijom propagandnih sadràja. Nadam se da }emo spremni do~ekati slede}u predizbornu kampawu. Voditeq: Poznata su nam svima de{avawa u dràvi, kakav je stav Srpske radikalne stranke povodom trenutnih de{avawa i nemira? Dr [e{eq: Smatramo da su ove demonstracije, do kojih je do{lo u velikom broju srpskih gradova, izazvane ogromnim narodnim nezadovoqstvom sada{wim socijalisti~kim reìmom. To nezadovoqstvo se nagomilavalo godinama i sada je u jednom trenutku izbilo poput bujice. Radikalima je ào {to se to desilo, {to je koincidiralo sa otimawem ovih odborni~kih mandata nakon izbora od 17. novembra, pa je u prvi plan iza{la koalicija Zajedno koja poku{ava da to narodno nezadovoqstvo podvede pod svoju kontrolu, da ga artikuli{e u antisrpskom pravcu. Narod se buni zbog lo{e vlasti, a ne protiv dràve. Narodu nije ciq da sru{i Srbiju da bi se uklonila jedna vlast kojom nije zadovoqan. Srpska radikalna stranka je u startu zauzela takav ispravan stav, mi ne moèmo zajedno sa koalicijom Zajedno, sa Srpskim pokretom obnove, Demokratskom strankom i Gra|anskim savezom, jer su oni za nas neuporedivo gora varijanta od socijalisti~ke partije i levog bloka. Drugo, mi, radikali, ne moèmo mar{irati pod nema~kim i ameri~kim barjakom, ne èlimo uli~no nasiqe, sukobe, ubistva, krvoproli}e. Ni ove demonstracije nisu mogle da pro|u bez jedne qudske glave, a veliki broj qudi je pretrpeo te{ke povrede. Smatramo da treba voditi energi~nu politi~ku borbu protiv reìma. Ovaj reìm treba {to pre promeniti, oboriti, ali smatramo da bi bilo velika tragedija za Srbiju da se reìm obara na ulici. Reìm mora da se obara na izborima, i tu opozicione po347
liti~ke stranke moraju pokazati izvesno strpqewe. Onaj ko u politici nema strpqewa, taj ne moè ni uspeti. Ovi koji tr~e neprekidno po ameri~kim i nema~kim ambasadama, koji tr~e u inostranstvo i sada otvoreno pokazuju da su instrumentalizovani od stranih sila, nemaju politi~ke perspektive u Srbiji. Mi, radikali, èlimo vlast {to pre, ali èlimo vlast koja }e biti u interesu srpskog naroda. Zbog toga smo namerno koncentrisali sve svoje snage na lokalnim izborima u zemunskoj op{tini. Tamo smo osvojili lokalnu vlast, i na primeru Zemuna pokazujemo celoj Srbiji kako }e to izgledati kada radikali preuzmu vlast u ~itavoj dràvi. Dakle, ta vlast mora biti po{tena, principijelna, objektivna, patriotska, stru~na, kompetentna. Sada su ovi, koji bi da {~epaju vlast uli~nim nemirima, nesposobniji od socijalista, skloniji kriminalnim aferama. Oni bi hteli vlast iskqu~ivo zbog privilegija. Gde god su osvojili vlast i gde su je preuzeli, pokazuju se nesposobnim. Nailazimo, to je na{e iskustvo, na jo{ ve}e pritiske na medije da se spre~i objavqivawe informacija o Srpskoj radikalnoj stranci ili gostovawe ~elnika Srpske radikalne stranke. ûli ste mo`da da su me fizi~ki poku{ali spre~iti pre nekoliko dana u Uìcu da u|em u radio-stanicu, na unapred zakazanu emisiju, u zakupqenom terminu. Neki su zbog toga dobili po nosu, jer nas niko ne moè da spre~ava da mirno idemo ulicama srpskih gradova. Na nekim mestima su mi otkazivali unapred zakazane i pla}ene emisije pod pritiskom lokanih vo|a iz koalicije Zajedno, poput Televizije Nais u Ni{u. Zakazano je bilo za danas da idem u Trstenik na televizijski duel sa Rakom Radovi}em. Direktor i glavni i odgovorni urednik lokalne televizije u Trsteniku su mi to potvrdili. To su novi direktor i novi glavni i odgovorni urednik. Jedan je iz Srpskog pokreta obnove a drugi iz Demokratske stranke. Me|utim, pre dva dana sam saznao da su oni to otkazali, navodno zabraweno je Raki Radovi}u da u|e u trsteni~ku televiziju. Znam da je to, pre svega, zbog mene zabraweno, jer sam prethodno imao jedan veoma uspe{an nastup i onda su odlu~ili da spre~e ovu emisiju i da traè bilo kakav izgovor. Izgovori su neubedqivi. Sa tog aspekta za nas, srpske radikale, se bitno ni{ta ne mewa. Ako koalicija Zajedno preuzme vlast umesto socijalista i stranaka levog bloka, ni{ta se u pozitivnom pravcu ne mewa. Zbog toga ne èlimo ni sa jednima ni sa drugima. @elimo da sru{imo sada{wu vlast, ali da spre~imo koaliciju Zajedno da se do~epa vlasti. Sada{wu vlast ru{imo da bi Srpska radikalna stranka do{la na vlast, a ne neki nema~ki ili ameri~ki agenti. Voditeq: Pita}emo dr [e{eqa da li je zadovoqan izbornim rezultatima Srpske radikalne stranke uop{te i u na{em gradu, u Sremskoj Mitrovici? Dr [e{eq: Zadovoqan sam, jer smo u toliko te{kim okolnostima postigli veliki napredak u broju glasova. To sam ve} rekao. [to se ti~e Mitrovice, ovde smo osvojili osam odborni~kih mandata. To je solidno ako se ima u vidu da smo na izbore izlazili sami i da smo protiv sebe imali dve mo}ne koalicije: koaliciju levog bloka i koaliciju Zajedno.
348
Da nije bilo ovog ve}inskog izbornog zakona, rezultati bi bili mnogo boqi, da smo i{li sa proporcionalnim izbornim principom, jer taj ve}inski izborni zakon forsira prvu po snazi stranku, daje opipqive {anse drugoj po snazi, a uni{tava tre}u. Naàlost, u novembru mesecu jo{ uvek je Srpska radikalna stranka bila tre}a po snazi. Ube|eni smo da smo ve} sada presko~ili koaliciju Zajedno po realnoj politi~koj snazi. O tome svedo~i ogroman broj novih pristupnica, novih ~lanova i simpatizera i wihova blamaà kroz ova dva i po meseca, odnosno tri meseca, javnih protesta. Mislim da smo se ve} opasno pribliìli Socijalisti~koj partiji i da }e politi~ki okr{aj na slede}im izborima biti izme|u radikala i socijalista. Ostalo }e biti samo dekor na{eg politi~kog nadmetawa. Voditeq: Kada ve} pomiwete slede}e izbore po zavr{etku jednih u stranci polako po~iwe priprema za slede}e, da bi se do{lo na svoje mesto, da bi izgledalo upravo onako kako se èli. Dr [e{eq: Da, za nas, radikale, kampawa je ve} po~ela, iako zvani~no jo{ nije. Voditeq: Na ~emu }e se sada raditi da bi se broj qudi u stranci, broj odbornika, pove}ao? Dr [e{eq: U~vr{}ujemo i daqe na{e mesne i op{tinske odbore. U selima gde do sada nismo imali mesne odbore, mi ih ubrzano formiramo. Tamo gde treba i neke kadrovske intervencije da napravimo, sada ih pravimo. Videli smo kakve su slabosti bile na proteklim izborima. Tamo gde na{i mesni odbori nisu bili u stawu da pokriju sve izborne jedinice kandidatima za op{tinske odbornike, samim tim su pokazali da stawe u stranci nije kako treba. Sada vr{imo analize, sre|ujemo to. Zatim, ovo je meni ve} 11. gostovawe za nekih dvadesetak dana na lokanim radio i televizijskim stanicama. Bio sam ve} u Ni{u na Radio Suncu, na Televiziji V, pa na Televiziji u Aran|elovcu, Televiziji Trstenik, Radio Obrenovcu, Radio Uìcu, Radio Bajinoj Ba{ti, Radio Temerinu, Radio [apcu, Radio Ba~u, danas u Sremskoj Mitrovici. Za vrlo kratko vreme ve} 11 gostovawa na nekom od lokalnih medija, {to predstavqa jednu poja~anu aktivnost. To je ve} prakti~no predizborna kampawa. Voditeq: O Srpskoj radikalnoj stranci se dosta zna, dosta pri~a. Vas, kao gradona~elnika, moèmo da pitamo: svima nama je o~igledan i poznat porast kriminala, svega onoga {to se doga|a svaki dan, kakav je va{ stav? Dr [e{eq: Kriminal, pre svega, izaziva duboka politi~ka, ekonomska i socijalna kriza. Na procvat kriminala uticali su i ratni uslovi u kojima smo ìveli proteklih nekoliko godina, a zapostavqana je od strane reìma borba protiv kriminala. Kada kriminal prodre u dràvne strukture, te{ko je voditi borbu protiv wegovih prvobitnih pojavnih oblika. Kada kaèmo kriminal dràvnih struktura, onda tu mislim, pre svega, na korupciju, mislim na stvarawe svojevrsnih mafija{kih organizacija koje po~ivaju na privilegijama u vo|ewu raznih unosnih poslova. Te privilegije izrastaju iz sistema u kome postoje robno-uvozni, izvozni kontingenti, sistem dozvola za uvoz pojedinih roba itd. Tamo gde je mogu349
}e na osnovu privilegovanog poloàja u dràvnoj strukturi posti}i materijalni profit, uslovi za korupciju su ogromni. Poznati su ti slu~ajevi, najkarakteristi~niji slu~ajevi monopolskih poslovawa sa naftom, cigaretama, mnogim drugim robama. Kada je takvo stawe u dràvnim strukturama, onda jewava borba protiv klasi~nih vidova kriminala na ulici. Drugo, u uslovima blokade na{e zemqe, u uslovima uvo|ewa viza od skoro svih evropskih dràva prema gra|anima Savezne Republike Jugoslavije, nemamo vi{e onog odliva kriminala koji je nekada bio veoma prisutan, odliva kriminalaca u pe~albu po Zapadnoj Evropi. Kriminalci ostaju ovde koncentrisani, a onda se me|usobno kao ùti mravi istrebquju. Svedoci smo tipi~nih gangsterskih obra~una proteklih 5-6 godina, pre svega na beogradskim ulicama, ali to postoji i u unutra{wosti Srbije. Voditeq: Reìm o~igledno nije o~ekivao tu pojavu i... Dr [e{eq: Reìm za wu nije bio pripremqen i mlako, sporo i neefikasno reaguje. Voditeq: Kako se borite protiv toga, kao predsednik Srpske radikalne stranke, ali i gradona~elnik Zemuna, s obzirom da ste odskora... Dr [e{eq: Moèmo da se borimo protiv kriminala u dràvnoj upravi na podru~ju op{tine Zemun. Moèmo da se borimo protiv kriminala u institucijama, posebno protiv korupcije. Tu borbu smo pokrenuli od prvog dana. Ve} prvih dana smo raskrinkali jednu veliku kriminalnu aferu vezanu za Op{tinsku izbornu komisiju. Sekretar Op{tinske izborne komisije, jedan od na~elnika Op{tinske uprave u saradwi sa predsednikom Izborne komisije proneverila je trista i ne{to hiqada dinara. Odmah smo reagovali. Recimo, imamo u nekim drugim slu~ajevima radikalno reagovawe na{ih qudi, ~lanova stranke, op{tinskih funkcionera na pojavne oblike te vrste kriminala. [to se ti~e ovog klasi~nog kriminala, mi tu nemamo ingerencije. Sud nije u na{oj nadle`nosti niti policija. Samo snagom javnih istupa, snagom autoriteta poku{avamo podsta}i borbu i suzbijawe kriminala. Voditeq: Gospodine [e{eq, verovatno je mnogim na{im sugra|anima poznato, s po~etka ovog veka, ta~nije izme|u 1920-1930 godine, i na ovim prostorima bilo je mnogo radikala koji su bili na vlasti kao gradona~elnici. To je radikalna stranka iz tog vremena, pa evo, na podru~ju Srema pri~a se ponavqa. Dr [e{eq: Ponavqa se i pre Prvog svetskog rata. Na ovim prostorima ìveo je veliki srpski radikal Ja{a Tomi}, koji je formirao Srpsku radikalnu stranku u Vojvodini. Posle ujediwewa radikali su bili najmo}nija politi~ka partija u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Nikola Pa{i} je jedno vreme bio i gradona~elnik Beograda. Naravno, Zemun je posle u{ao direktno u sastav Beograda, nije imao svoju Op{tinu, bio je pod upravom grada Beograda. Sada imamo novu podelu u kojoj su radikali izvojevali lokalnu vlast u Zemunu, ali mi smo ambiciozna politi~ka partija, mi se nadamo da }emo osvojiti Beograd, Srbiju, Saveznu Republiku Jugoslaviju, da }emo ujediniti srpske zemqe, da }emo realizovati na{ nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni i kulturni program i da srpski narod dugo ne}e imati razloga da nas mewa.
350
Voditeq: Srpska radikalna stranka je do{la na vlast u Skup{tini op{tine Zemun, vi ste wen gradona~elnik. Rekli ste da ima posla, da ima dosta da se radi, takore}i mnoge stvari radite od po~etka, od nule. S obzirom da nas ~uju i u Skup{tini op{tine Zemun, da li postoje neke konkretne stvari koje su vezane za va{ program, da se poboq{aju stvari u Zemunu? Dr [e{eq: Sada idemo na sre|ivawe stawa u stambenom fondu. Ima jo{ oko 1.040 stanova koji nisu privatizovani; mi smo pozvali gra|ane koji su stambeno ugroèni, a znaju da ima negde prazan op{tinski stan da se ne koristi, da odmah sa svojim porodicama u|u u te stanove i mi }emo sve legalizovati. Sklopi}emo ugovor o kori{}ewu i posle }emo omogu}iti da se ti stanovi otkupe. Sada masovno parceli{emo zemqi{te za individualnu stambenu izgradwu, za privrednu izgradwu. Spremamo projekte za kanalizacionu i vodovodnu mreù i asfaltirawe puteva to su nam prioriteti. Nekoliko trafostanica moramo da uradimo, jer je do{lo do pada napona u elektri~noj mreì, zbog ~ega se kvare elektri~ni aparati u doma}instvima sa {ire periferije Zemuna. Zatim, sredili smo stawe u samoj zgradi Skup{tine op{tine, zaveli disciplinu. Svi zaposleni na vreme dolaze na posao, nema izlaska u toku radnog vremena, nema alkohola u toku radnog vremena. Qubazni su prema gra|anima, postoji korektan odnos. Ubrzava se re{avawe problema u upravnom postupku. Nekada je prolazilo po godinu-dve dana a da se problemi ne re{e. Sada se re{avaju vrlo brzo, efikasno, bez i{~ekivawa i bez potrebe da se op{tinski slu`benici potpla}uju da bi taj posao zavr{ili. Imamo veoma korektan odnos prema opoziciji, prema opozicionim strankama, kao {to su: Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove, dve demokratske stranke, Gra|anski savez i JUL. Opozicionim odborni~kim grupama smo dali po jednu kancelariju i po jednu sekretaricu u Skup{tini op{tine jer smatramo da su stranke unutar sistema, a ne van sistema. Opozicione stranke }e iz buyeta imati neki skromni iznos novca svakog meseca, ali }e imati. Dodelili smo prostorije onim strankama koje ih nisu imale. Sre|ivali smo stawe u Javnom preduze}u Poslovni prostor, gde je bilo mnogo java{luka, kriminala. Zakupci su neovla{}eno davali u pazakup, pa ìveli na grba~i uspe{nih privrednika. Odmah smo sa pazakupcima, na licu mesta, sklapali nove ugovore, skidali im te parazite sa grba~e. Poku{avamo da re{imo problem zemunskog porodili{ta tako {to izdajemo na 99 godina zgradu biv{eg Sama~kog hotela i od tih para nabavqamo opremu za porodili{te. Ra~unamo negde do leta, do septembra najdaqe, porodili{te bi moglo po~eti sa radom. Poku{avamo re{iti problem Narodnog pozori{ta. Otvorili smo u zgradi Op{tine ekspozituru RAS banke tako da gra|ani na licu mesta mogu da obave uplate. Re~ je o porezima, taksama, doprinosima, o svemu sa ~ime se susre}u kada do|u u zgradu Op{tine. U na{oj zgradi su sme{tene i neke dràvne slu`be: Republi~ka uprava prihoda ima svoju ekspozituru, Gradska urbanisti~ka uprava itd. Pokrenuli smo novu seriju Zemunskih novina. Sve politi~ke stranke su prisutne u tim novinama, imaju u svakom broju odgovaraju}i
351
broj strana. Tri ve}e partije, kao {to su Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije i Srpski pokret obnove imaju po 2 strane na raspolagawu u svakom broju novina, a ~etiri mawe stranke: dve demokratske, Gra|anski savez i JUL imaju po 1 stranu u svakom broju. [ta god napi{u objavquje im se, nema nikakve cenzure, nikakvih intervencija, same stranke ure|uju tu svoju strana~ku hroniku. Voditeq: Dr [e{eq, da vas pitamo, pri kraju smo dana{weg razgovora, zanimqivo je pitawe privatizacije kada je Skup{tina op{tine Zemun u pitawu. Dr [e{eq: Ne moè Op{tina da sprovodi privatizaciju, ona nema zakonsku nadle`nost, ali mi se kao stranka zalaèmo za {to brù i {to kvalitetnije izvedenu privatizaciju. Neopravdano kasnimo 6-7 godina na tom planu. Imali smo ve} neku privatizaciju, dodu{e bila je lo{a, a onim ~uvenim \in|i}evim zakonom je poni{tena, vra}ena u prvobitno stawe. Radnici su u~estvovali u raspodeli akcija, preuzeli oko 50-60 odsto vlasni{tva u mnogim firmama, a posle je \in|i}evim zakonom to svedeno na 2-3 odsto. Sada moramo sve ispo~etka. Bez privatizacije nam nema opstanka. Nemogu}e je ozdraviti privredu, a da ona ne bude privatizovana. Voditeq: To je samo jedan od mogu}ih problema, eventualnih re{ewa, ukoliko do|e do toga i ukoliko se to... Dr [e{eq: Mi, radikali, imamo jedan sasvim kompletan i kompleksan program privatizacije, ali on ne moè da se realizuje na nivou op{tinske vlasti, jer vlast po zakonu iz 1992. godine jednostavno nema ingerencije. Voditeq: Preostalo je da iskoristite priliku i, pretpostavqam, pozdravite i obratite se nekom porukom za kraj na{im slu{aocima i sugra|anima, svim onima koji nas ovog trenutka ~uju. Dr [e{eq: Svim gra|anima Sremske Mitrovice èlim ono najlep{e {to im se uop{te moè poèleti, èlim im da se {to pre uspostavi radikalska vlast u Mitrovici, da Mitrovica, poput Zemuna, bude primer za ugled u celoj Srbiji, da Mitrovica oseti blagodeti radikalske vlasti i sre|ivawe prilika, zavo|ewe discipline u javnim slu`bama, kao {to su to ve} imali prilike da iskuse gra|ani Zemuna. Voditeq: Pri~ali smo i danas nekih 60 minuta, nije prvi put, verovatno ni posledwi, bi}e jo{ prilike da se razgovara. Ima zanimqivih tema. Va{e mesto predsednika Skup{tine op{tine Zemun sigurno }e davati povoda za naredne susrete. Dr [e{eq: Nadam se. Spreman sam da do|em kad god me pozovete u neku od va{ih emisija. Dugo nisam dolazio, nadam se da }ete to narednih meseci nadoknaditi. Voditeq: Do slede}eg susreta, za kraj, poèleo bih vam sve najboqe, naravno i puno uspeha u radu kao predsedniku Skup{tine op{tine Zemun. Dr [e{eq: Hvala i èlim vam sve najboqe. Voditeq: Hvala jo{ jednom.
352
IN MEDIAS RES PQUNUO SAM LOPOVA

Radio Indeks, 19. februar 1997. godine Voditeq: Dobar dan, ovo je Radio Indeks, intervju na Radio Indeksu. Na{ dana{wi gost je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i predsednik SO Zemun. Dobar dan. Dr [e{eq: Dobar dan. Voditeq: Gradona~elnik ste Zemuna, moète li nam re}i {ta ste uradili za ova tri meseca? Dr [e{eq: Od prvog dana smo zasukali rukave, moram re}i da smo zatekli prili~no haoti~no stawe. Dali smo se na posao i prvi rezultati su ve} vidqivi. Prvo smo sredili stawe u Skup{tini op{tine: zaveli disciplinu za sve zaposlene, uveli stalno radno vreme, zabranili izlazak iz zgrade u toku radnog vremena. Od 8 do 16 ~asova svi zaposleni moraju biti na svojim radnim mestima. Kada neko slu`beno izlazi, mora ostaviti pisani trag kuda ide, da bi ga u svakom trenutku mogli prona}i. To do sada nije bila praksa i pojedini vlasnici restorana iz okoline kivni su jer im je promet prepolovqen od kada su zaposleni u Skup{tini op{tine prestali da ih pose}uju u toku radnog vremena. Voditeq: Da li vas se pla{e slu`benici Op{tine? Dr [e{eq: Znate {ta, postoji disciplina. Disciplina uvek podrazumeva izvesnu dozu straha da }e, ako pogre{i, ~ovek biti ka`wen, ali straha u pravom smislu re~i nema jer smo zaista korektnim qudskim odnosom kod svih razbili dileme da }e radikali po~eti odmah u startu da se svete, da masovno otpu{taju, da imaju razli~it odnos prema qudima zbog wihove razli~ite politi~ke orijentacije, ideolo{kog ube|ewa, nacionalne pripadnosti ili bilo ~ega drugog. Sve te sumwe smo vrlo lako i uspe{no raspr{ili. Mi cenimo samo rad, profesionalni odnos, uop{te nas ne interesuje {ta je ko po nacionalnosti, veroispovesti, ideolo{koj pripadnosti i kojoj politi~koj partiji pripada. To pitawe nikada nije ni postavqano. Cenimo odgovoran odnos prema poslu, savesnost, marqivost i mislim da sve vi{e sti~emo poverewe zaposlenih u Skup{tini op{tine Zemun. Zatim, uveli smo rad na {alterima i pre i posle podne da gra|ani ne moraju da napu{taju radno mesto da bi obavili neki posao u Op{tini. Uveli smo i rad po tri sata subotom na {alterima, kako bi olak{ali gra|anima re{avawe raznih problema vezanih za rad op{tinskih slu`bi. Odnos prema gra|anima je neuporedivo boqi korektan, qubazan. Svi {alterski slu`benici moraju biti nasmejani. Ako su zbog ne~ega do{li neraspoloèni i tu`ni na posao, tog dana treba da otvore bolovawe. Voditeq: A oni koji su tu`ni svaki dan? Dr [e{eq: Znate {ta, po svojoj prirodi ~ovek ne moè, kada mu je te{ko, da ba{ svaki dan bude tuàn, to onda prelazi u bolest. Svima nama je te{ko, nekome vi{e nekome mawe, i uvek je tako. Nikom nije lako u uslovima ekonomske krize i socijalne bede, ali ~ovek treba i nekim
353
svojim poslovnim odnosom da to prevladava, ~oveku je onako kako se ose}a. On mora pozitivnim ose}awem prevladavati ìvotne probleme koje ne moè razre{iti na drugi na~in, za ~ije re{ewe nema materijalnih sredstava. Ako slu`benik na {alteru ne moè gra|aninu odmah da re{i problem sa kojim je ovaj suo~en, duàn je da gra|anina odvede do nadle`ne slu`be da se to tamo uradi. Nema vra}awa: do|ite sutra, do|ite za 15 dana, do|ite za mesec dana. Zatekli smo neke predmete koji se re{avaju po godinu-dve dana. Bilo je korupcije, o~igledno. Prikupili smo ve} neke izjave gra|ana, prikupqamo ih i daqe i ukoliko nedvosmisleno ne dokaèmo, ne}emo stvar da se~emo preko kolena, a tamo gde dokaèmo korupciju nemilosrdno }emo primewivati disciplinske mere. Voditeq: Da li ima opstrukcije sa republi~kog nivoa? Dr [e{eq: Opstrukcije u pravom smislu re~i nema. Mi radimo svoj posao i drìmo se striktnih nadle`nosti Skup{tine op{tine. Ne preuzimamo u svoje ruke ni{ta {to nije zakonska nadle`nost, a vi znate da su po Zakonu o lokalnoj samoupravi iz 1992. godine bitno skresane nadle`nosti lokalne samouprave, nadle`nosti svih op{tina u Srbiji, posebno gradskih op{tina Beograda, ali ono nadle`nosti {to je ostalo nama daje prostora da pokaèmo koliko vredimo, koliko znamo, koliko smo sposobni i uspe{ni. [to se ti~e drugih institucija vlasti, uglavnom smo nailazili na korektan odnos i na saradwu. Naravno, mnoge stvari su zako~ene zbog nekonstituisawa Gradske skup{tine i zbog nedono{ewa odluke o gradskom buyetu koji podrazumeva i odre|ivawe buyeta op{tina sa podru~ja Beograda, tako da smo mi jo{ uvek na prinudnom, privremenom finansirawu i to je problem koji sami ne moèmo da re{imo. Tamo gde smo traìli stru~nu pomo}, dobijali smo je vrlo brzo i efikasno. Odmah smo krenuli sa velikim akcijama: u toku je akcija dodele placeva za individualnu stambenu izgradwu, raspisali smo konkurs za 200 placeva; javilo se vi{e od 3.000 zainteresovanih gra|ana, odlu~ili smo da svima iza|emo u susret. Idemo sada na jedno veliko parcelisawe, na dodelu po najniìm mogu}im cenama. To su cene od 30 dinara po 1m2, a u Ugrinovcima smo za izbeglice odredili cenu od 15 dinara po 1 m2. Na{ je ciq da qudi koji imaju ne{to novca zidaju i sami sebi obezbede krov nad glavom. Ako sami ne{to podignu, onda ne}e do}i da traè stan od Op{tine. Ako ne{to zidaju, onda }e zaposliti dva-tri radnika, neko }e ih zaposliti legalno, neko na crno, ali ne{to }e se raditi i neko }e ne{to zara|ivati od tog rada. Voditeq: Koliko imate vremena da se bavite svojom strankom, s obzirom na to da ste ve}i deo vremena u Op{tini? Dr [e{eq: Moj prijateq iz mladosti imao je obi~aj da, kada mu neko postavi pitawe kako uspeva, kaè: Radim pet sati dnevno, ustajem sat ranije. Naravno, to je {ala, ja poku{avam sve da uskladim tako {to planski prilazim poslu. Imam veoma dobre saradnike i posao organizujemo kako treba, tako da sve stignemo. Stranka dobro funkcioni{e, raz354
vija se, raste broj ~lanova, odvijaju se razne strana~ke aktivnosti. Za vrlo kratko vreme, od dvadesetak do mesec dana, uspeo sam da gostujem 11 puta na lokalnim radio i televizijskim stanicama u unutra{wosti. Danas, recimo, imam zakazanu jedno~asovnu emisiju na Televiziji Sombor. To pokazuje da na{ strana~ki posao ne trpi zbog preuzimawa vlasti u Op{tini Zemun i zbog angaòvawa nekih kqu~nih strana~kih li~nosti na poslovima vezanim za ostvarivawe lokalne vlasti. Voditeq: Me|utim, ne{to se ipak de{ava u va{oj stranci: u pro{lom sazivu saveznog parlamenta, u aktuelnom republi~kom i na op{tinskom i gradskom nivou neki radikali su pre{li u druge poslani~ke grupe. Kako to komentari{ete? Dr [e{eq: To nije posebno zna~ajno, stranka se nalazi pod dvostrukim pritiskom pod pritiskom reìma i levi~arskog bloka, koji je sada ne{to popustio i pod pritiskom koalicije Zajedno, koju instrumentalizuju strane obave{tajne slu`be. U ovom slu~aju se posebno eksponirala nema~ka obave{tajna slu`ba i oni odra|uju neki posao u ciqu podrivawa Srpske radikalne stranke. Desilo se to da su nam oteli dva poslani~ka mandata u Republi~koj skup{tini. Dragutin Stamboli} iz Gu~ana i Radomir Popovi} iz Vr{ca iskqu~eni su iz Srpske radikalne stranke jer su stupili u koaliciju Zajedno. Oni su sada bliski Demokratskoj stanci, nisam jo{ informisan da li su i formalno postali weni ~lanovi. Bilo je i slu~ajeva da su na{i odbornici vrbovani jedan u Ni{u, dvojica u Titelu i dvojica u Beogradu, i da su pre{li u Demokratsku stranku. To pokazuje da se Zoran \in|i} sluì istim metodama kojima se sluè i socijalisti, a to nas nimalo ne iznena|uje jer znamo koliko je Zoran \in|i} pokvaren ~ovek, ogrezao u nemoralu i da jednostavno nijedan metod nije dovoqno prqav ukoliko mu je koristan. Voditeq: Vi uvek tvrdite da su radikali najja~i, kako to da protuma~imo? Dr [e{eq: Oni jesu najja~i, ali u ovom slu~aju vrte se velike koli~ine novca. Recimo, kupili su neke odbornike za po 10.000 maraka. Uostalom, \in|i} je kupio i odbornika Demokratske stranke Srbije Aleksandru Joksimovi}, otprilike za istu sumu. On se pona{a na isti na~in na koji se pona{aju i socijalisti, a to }e mu se vrlo brzo razbiti o glavu. Voditeq: Kontakt telefon Radio Indeksa je 3230-060. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, ovde Milan iz Batajnice, imam pitawe za gospodina [e{eqa. Jedna od va{ih glavnih reklamnih poruka pre izbora bila je uklawawe deponije u Batajnici. [ta je bilo s tim? Dr [e{eq: Glavna na{a predizborna poruka je bila: spre~i}emo izgradwu nove deponije projektovane izme|u Batajnice i Ugrinovaca. Mi ve} ubrzano radimo na tome. Jedan od razloga za ovako ubrzano parcelisawe izme|u Batajnice i Ugrinovaca jeste upravo da zasko~imo one koji su planirali deponiju, da to na vreme isparceli{emo i da dodelimo zemqu za individualnu stambenu izgradwu. Kada se tu podigne naseqe, niko vi{e ne}e biti u stawu da otvara deponiju. [to se ti~e deponije u Batajnici, ona je ve} godinu i po dana pred zatvarawem i mi }emo odmah na
355
prole}e preduzeti neke efikasnije mere da se definitivno i zatvori. Postupak zatvarawa je postepen, a re{ewe Ministarstva za ekologiju postoji i ono je stupilo na snagu. Me|utim, jo{ se dovozi sme}e u ve}oj koli~ini nego {to je bilo predvi|eno za ovu fazu zatvarawa. Sada je potrebno pristupiti zakopavawu rupa koje je napravila Ciglana eksploatacijom gline. Stru~waci su mi rekli da je potrebno neko vreme da to |ubre odleì kako bi isparili gasovi. Ako se to zatrpa, stvaraju se suvi{e velike koli~ine metana opasne za sve qude koji bi boravili na tom prostoru. Na{ je ciq da se to zatrpa, da se navu~e sloj humusa i da se zasadi drve}e. Vrlo brzo }emo krenuti sa tim poslom. Voditeq: Da ~ujemo slede}e pitawe. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, Slavica Radovanovi} je pored telefona. @ao mi je {to za gospodina [e{eqa nemam konkretno pitawe, jer ne stanujem u op{tini ~iji je on predsednik. Pozdravila bih ga i iskreno se radujem wihovim po~etnim rezultatima ostvarenim u op{tini, koji su za dobrobit svih stanovnika, kako Zemuna tako i svih drugih, treba da i druge op{tine vide da mogu da rade popodne. Sve je to lepo. Ipak bih molila, kao redovni slu{alac va{eg radija, gospodina [e{eqa, ~ije po~etne rezultate cenim, da u smislu ocewivawa drugih politi~kih lidera ne daje takve kvalifikacije kakve je malopre izneo o gospodinu \in|i}u. Sada }u vam re}i za{to. Dovo|ewe svega na jedan fini, kulturni nivo, kao {to je sada rad Op{tine Zemun, podrazumeva i dovo|ewe na kulturni nivo politi~ke borbe sa svojim protivnicima. Postoji mnogo lepih na~ina da se su{tina predstavi na argumentovan na~in. Ovako to izgleda malo sva|ala~ki, malo pija~no pretpostavqam da znate {ta mislim. To umnogome doprinosi da va{ imiy i imiy va{e stranke bude na odre|eni na~in umawen iako ste, izgleda, bar kako vi govorite i kako se ~uje iz Zemuna, tamo postigli neke lepe rezultate. Dr [e{eq: Gospo|o, nema kulturnog na~ina kada vam neko ukrade nov~anik iz ta{ne u autobusu i vi to primetite. Nema kulturnog na~ina da vi reagujete, da kaète budite qubazni vratite mi moj nov~anik. Na brzinu }ete {~epati lopova, i ako ste dovoqno sna`ni, izmlatiti ga na licu mesta i vratiti svoj nov~anik, mo`da zatraìti ne~iju pomo} uzviknuv{i Lopov, upomo}! Nama je Zoran \in|i} ne{to konkretno ukrao. Ukrao nam je odborni~ki mandat u Skup{tini grada Beograda, ukrao nam je odborni~ki mandat u Skup{tini grada Pirota. On je javno priznao, on se javno hvali kako nam je ukrao te odborni~ke mandate. Prisvojio je ne{to {to je na izborima osvojila Srpska radikalna stranka, posluìv{i se najprqavijom metodom potkupqivawem za novac i obe}awem, recimo, odborniku iz Pirota da }e mu se èna zaposliti u Skup{tini op{tine ukoliko izda Srpsku radikalnu stranku. Taj ~ovek ìvi u bedi, wegova èna vi{e od jedne decenije ne moè nigde da se zaposli. Dakle, \in|i} iskori{}ava qudsku bedu, o~ajni socijalni poloàj i ucewuje qude i uni{tava ih moralno da bi im eventualno malo popravio materijalnu situaciju. To je Zoran \in|i}. Takav ~ovek ne zasluùje ni kulturan odnos, ni po{tovawe, ni poverewe. Ne zasluùje ni{ta {to je lepo u me|uqudskim komunikacijama. Mora se za wega narodu re}i isti356
na, a istina je da on krade i otima tu|e odborni~ke i poslani~ke mandate. Sluì se istim metodama kojima su se sluìli socijalisti. Svojevremeno je Zoran \in|i} osu|en na {est meseci zatvora zbog kra|e i to stoji u wegovom sudskom dosijeu. Zna~i, vra}amo se na onu staru narodnu poslovicu: jednom lopov uvek lopov. Samo se predmet kra|e promenio. Nekada je krao ko`ne jakne, kako tvrdi Danica Dra{kovi}, i kwige po bibliotekama i kwiàrama, a sada krade odborni~ke i poslani~ke mandate. Kakva je razlika? Principijelne razlike nema. On se javno hvali tim svojim kra|ama. Wemu mandati nisu potrebni zbog skup{tinske ve}ine, koalicija Zajedno ima komotnu ve}inu u beogradskoj skup{tini. Wemu je ta kra|a potrebna i ne àli novac koji }e u wu uloìti, samo da za jedan ili dva mandata bude ja~i od Vuka Dra{kovi}a i Srpskog pokreta obnove. Jer, po prirodi stvari, po{to Srpski pokret obnove ima vi{e odbornika u Gradskoj skup{tini Beograda, odbornik Srpskog pokreta obnove bi trebalo da bude gradona~elnik, a ne Zoran \in|i}, koji ima mawe odborni~kih mandata. On se dosetio da krade odborni~ke mandate drugih stranaka uz pomo} novca koji mu daje nema~ka obave{tajna slu`ba i na taj na~in da zasko~i Vuka Dra{kovi}a. On nas nije mnogo o{tetio, znate, mi imamo tamo 17 odbornika, ukrao nam je jedan mandat, to za nas nije stra{no. Mi ne mislimo da ulazimo u vlast, to nije ne{to {to nas posebno poga|a. Ali, mi }emo to koristiti da ìgo{emo Zorana \in|i}a kao lopova, jer Zoran \in|i} jeste lopov. Uhvatili smo ga u kra|i. Kao {to je on uhvatio u kra|i socijaliste koji su otimali odborni~ke mandate opozicionim strankama, sada smo mi Zorana \in|i}a uhvatili u kra|i i mi to javno saop{tavamo. I nema milosti. Voditeq: Da li }ete prilikom izbora poslanika na slede}im izborima voditi vi{e ra~una da onaj koga vi birate bude moralno ~vr{}i i postojan po radikalskom ube|ewu? Dr [e{eq: Vodili smo mi ra~una i ovog puta, ali uvek je mogu}e da se napravi neka gre{ka i ta gre{ka }e se verovatno i ponoviti. Nije problem u slabim qudima koji ne izdrè neko isku{ewe, to su nekad isku{ewa koja samo najsna`niji qudi mogu da izbegnu, da im odole, da im se odupru, problem je u qudima koji koriste qudsku tugu, qudsku tragediju, teàk materijalni poloàj, pa ubijaju li~nost i qudskost u wima podmi}uju}i ih i zloupotrebqavaju}i za svoje prqave politi~ke ciqeve. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, po{tovawe svima u studiu, naro~ito dr Vojislavu [e{equ. Zovem iz Bor~e, postavio bih pitawe u vezi sa Ugrinovcima, sestra mi tamo ìvi. [ta je sa deponijom koja bi trebalo da se gradi, a dokle se stiglo sa uvo|ewem vode i kanalizacije u Ugrinovcima? I jo{ jedno pitawe: da li vam se ~ini da kada bi opozicija na{la kakav-takav kompromis, da bi do{lo do obarawa socijalista? Mislim da je utopijsko gledawe da jedna partija moè oboriti ovaj reìm. Dr [e{eq: [to se ti~e deponije, ve} sam rekao da }emo u~initi sve {to je u na{oj mo}i da spre~imo weno otvarawe. Ako ne uspemo, mi }emo podneti kolektivnu ostavku u Op{tini Zemun. Ne}emo trpeti novu
357
deponiju u Ugrinovcima. Ta deponija ugroàva celi Zemun, celi Novi Beograd. Tamo su podzemne vode na metar i po ispod povr{ine zemqe. Ukoliko se otvori deponija, bi}e zaga|en celi Beograd sa druge strane Save. Zbog toga je veoma va`no da to spre~imo, po bilo koju cenu. [to se kanalizacije ti~e, problem je suvi{e teàk i ne verujem da }emo ga tako brzo re{iti. Ali, mo}i }emo da re{imo problem vodovoda, koji je mnogo lak{i i planiramo da to uradimo. To je jedan od na{ih prioriteta. Naravno, treba da se konstitui{e Skup{tina grada i da se u wenim sekretarijatima razreè koliko }e koja op{tina dobiti novca za pokrivawe te komunalne infrastrukture. Sav novac koji }emo dobiti od dodele parcela za individualnu stambenu i privrednu izgradwu upotrebi}emo za ono {to je najurgentnije vodovod, kanalizaciju i asfaltne puteve. [to se ujediwewa opozicije ti~e, i mi smo jedno vreme na tome radili, to smo poku{avali, ali to ne ide. Nemogu}e je ujediniti se sa onima koji mar{iraju pod nema~kim ili ameri~kim barjacima kroz srpske gradove, kroz Beograd. Prvi put se od 1944. godine desilo da je neko mar{irao pod nema~kom zastavom kroz srce Srbije. Sa takvima mi ne moèmo zajedno. Sve je o~iglednije da su tu Amerikanci i Nemci do kraja ume{ali prste, da wihovi stru~waci vode sve aktivnosti koalicije Zajedno. Tamo gde se uspostavi strana vlast, vlast pod stranim uticajem, nema ni slobode ni demokratije. Vidimo kako Amerikanci postupaju u Ju`noj Americi, u Aziji, u Africi, tako }e postupati i na Balkanu ukoliko preuzmu vlast nad balkanskim zemqama. Moramo spre~iti Amerikance da dominiraju Srbijom, da reìm u Srbiji bude pod wihovim direktnim uticajem. Zato je za nas koalicija Zajedno jo{ gora varijanta od Socijalisti~ke partije i levog bloka. Mi èlimo {to pre da sru{imo socijaliste sa vlasti, ali i da spre~imo \in|i}a i Dra{kovi}a da se vlasti do~epaju, jer bi to bila jo{ ve}a tragedija za srpski narod. Voditeq: Da ~ujemo slede}e pitawe slu{alaca. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Ja bih gospodina [e{eqa, ako on to dozvoli, malo pohvalio i malo kritikovao, mislim da je to u redu i demokratski. Evo o ~emu se radi: moje je mi{qewe da je ovo {to je uradio gospodin [e{eq u Zemunu dobar primer kako treba raditi u svim op{tinama i to je velika {ansa za Srpsku radikalnu stranku. Ipak, mislim da to nije dovoqno, mo`da za neki po~etak, ali ako gospodin [e{eq misli da }e sa jednom op{tinom ne{to promeniti u Srbiji, vara se. Druga stvar, ova pri~a za gospodu \in|i}a, Dra{kovi}a i Vesnu Pe{i}, da li je ta~na ili ne, nije bitno, jer narod na ulice nije iza{ao radi wih. To je osnovni problem. Narod je iza{ao protiv ovog reìma. Gospodin [e{eq je protiv ovog reìma pri~ao i ranije, u posledwe vreme pri~a, ali ne toliko. U svoje vreme, gospodine [e{eq, vi ste bili quti protivnik Slobodana Milo{evi}a. Sada, kada je prilika da se ne{to uradi, vi nekako kritikujete i jedne i druge, {to je vrlo pozitivno, ali ja mislim da Srbija nema vremena da ~eka. Ovo {to vi radite, to je po~etak realizacije na{eg programa u jednoj op{tini. Ako osvojite vlast u Srbiji, da li }ete primeniti svoj program da biste ne{to promenili u celoj zemqi? Hvala vam lepo.
358
Dr [e{eq: Mi smo stranka koja je imala vrlo mala finansijska sredstva u predizbornoj kampawi, a bili smo i pod apsolutnom medijskom blokadom. Nismo imali dovoqno snaga da vodimo intenzivnu kampawu u svim op{tinama u Srbiji. Zato smo na Centralnoj otaybinskoj upravi odlu~ili da koncentri{emo ta na{a mala finansijska sredstva u jednoj op{tini i da ta op{tina, ako osvojimo vlast, bude ogledni uzorak za celu Srbiju. To smo uradili u op{tini Zemun. Tamo smo se koncentrisali, tamo smo imali najuspe{niju kampawu, tamo smo najvi{e novca uloìli u kampawu, najvi{e mitinga odràli, najvi{e propagandnog materijala distribuirali, daleko vi{e nego u drugim op{tinama u Srbiji i rezultati nisu izostali. Taj ogledni primer nama sluì da narodu u Srbiji pokaèmo kako }e izgledati kada mi osvojimo i republi~ku vlast. Ja nisam ni{ta rekao protiv narodnih protesta. Smatram da je narodno nezadovoqstvo potpuno opravdano. Podràli smo sve sindikalne proteste i sindikalne zahteve. Recimo, protest prosvetnih radnika za koje mi smatramo da su tako|e u bednom materijalnom poloàju oni imaju mnogo razloga da se bune, protestuju, negoduju i da zahtevaju realizaciju svojih socijalnih prava. Jasno nam je da je narod iza{ao na ulice zato {to je nezadovoqan reìmom, ali opasni su oni koji su iskoristili priliku da se u prvom momentu stave na ~elo tog narodnog protesta. Nama je krivo {to se desila koincidencija izme|u provale tog narodnog revolta zbog te{kog socijalnog poloàja, ekonomske krize, nacionalnog nezadovoqstva sa ~iwenicom da je koalicija Zajedno iza{la na ulicu jer je do{lo do otimawa izbornih rezultata drugog izbornog kruga od 17. novembra. Mi èlimo {to pre da se promeni reìm u Srbiji, ali o~ajni~ki èlimo da se ta promena obavi putem demokratskih parlamentarnih izbora, a ne na ulici. Stra{no je opasno ako se vlast promeni na ulici jer ako se promeni na ulici, Srbija }e propasti, u to sam ube|en. [ansa je da se ove godine vlast promeni demokratskim izborima. Imamo prvo predsedni~ke izbore. Slobodan Milo{evi} vi{e ne moè da se kandiduje za predsednika Srbije, a socijalisti nemaju nekog jakog kandidata u svojoj partiji. Radikali }e ga imati. Pitawe je da li }e ovi iz koalicije Zajedno uspeti da se dogovore. Amerikanci ne veruju Zoranu \in|i}u jer znaju da je nema~ki agent, Dra{kovi} je wihov ~ovek, ali nije upotrebqiv na dugu stazu, smatraju ga duboko iracionalnim. Vesna Pe{i} je potpuno wihova, ali znaju da nema velikog politi~kog upori{ta. Amerikanci jo{ tragaju za ~ovekom koga bi podràli u predsedni~koj kampawi. To je, dakle, {ansa da se pobede socijalisti. Naravno, ima}emo i republi~ke poslani~ke izbore. Socijalisti su veoma oslabqeni. Mislim da nemaju neke ozbiqne {anse na slede}im izborima. Koalicija Zajedno nije oja~ala. Ona je oslabila u odnosu na 17. novembar, to je sigurno. Do{lo je do preraspodele mo}i unutar koalicije \in|i} je oja~ao na ra~un Dra{kovi}a i Ko{tunice. Nije pribavio nove glasa~e koaliciji Zajedno, u to sam ube|en. Zbog toga mi, srpski radikali, smatramo da se ova kriza posle
359
novembarskih izbora moè najefikasnije razre{iti novim izborima. Imamo republi~ke poslani~ke i predsedni~ke izbore i mi bismo se suprotstavili promeni izbornog zakona. Ovaj zakon sa 9 izbornih jedinica po proporcionalnom izbornom principu je sasvim dobar i dovoqan i on mora da ostane. Me|utim, zahtevamo da se ponove i lokalni izbori po proporcionalnom principu, pa da se onda jasno zna kolika je ~ija snaga. Ovaj ve}inski izborni princip je nepravedan. On forsira prvu po snazi politi~ku partiju, daje ozbiqne {anse drugoj po snazi i skoro potpuno uni{tava tre}u po snazi. Na novembarskim izborima radikali su bili protiv dva bloka protiv bloka koalicije levice i protiv bloka koalicije Zajedno. Mi smo u tom no{ewu realno bili tre}a snaga. Zbog toga u unutra{wosti i drugim op{tinama nismo osvojili mnogo odborni~kih mandata, ali smo broj glasova u odnosu na 1993. godinu pove}ali za 30 odsto, {to nama uliva novo samopouzdawe i novi optimizam. Mi èlimo ~iste proporcionalne izbore sa cenzusom od 5 odsto, da se onda jasno vidi kolika je ~ija snaga. Gospodin koji se javio u emisiju èli da se {to pre sru{e socijalisti sa vlasti. Ja to potpuno razumem, i sve {to je bilo u mojoj mo}i ~inio sam da se vlast socijalista poquqa, ali ne èlim da socijalisti sa vlasti budu skinuti na ulici, revolucijom. Onaj ko na taj na~in uzme vlast, jo{ }e ve}e zlo napraviti u Srbiji. @elim da se socijalisti sklone sa vlasti demokratskim parlamentarnim putem. A za{to mi, radikali, ne moèmo sa koalicijom Zajedno? Zato {to se i u kampawi koalicija Zajedno sluìla najprqavijim sredstvima. Podelili su stotine hiqada letaka sa la`nim izve{tajem kontraobave{tajne slu`be, kojim su me optuìvali da sam strani agent i objavqivali fotomontaù kao da sam se negde slikao sa Tu|manom i Stipom Mesi}em. Zatim, stotine hiqada letaka nekog la`nog udruèwa izbeglih Srba iz Krajine, itd. Izme|u dva izborna kruga koalicija Zajedno je {tampala milione letaka kojima su obmawivali narod kako mi u drugom krugu podràvamo kandidate koalicije Zajedno, a tamo gde su radikali u drugom krugu bili protiv koalicije Zajedno, {tampali su la`ne letke kako podràvamo socijaliste. Imamo gomilu tih la`nih letaka u sedi{tu Srpske radikalne stranke. Tako prqave metode ne moèmo da podnesemo. Mi smo stranka koja je do kraja otvorena i svima volimo da u lice kaèmo sve {to mislimo. Primimo mirno, hladno kada kaù nama u lice sve {to misle, ali te prqave metode podmetawa, falsifikovawa jednostavno ne moèmo da trpimo. Vidite {ta je sada uradila Demokratska stranka: Mila Gligori}, li~ni Gebels Zorana \in|i}a, lansirala je falsifikat kako Srpska radikalna stranka, sa mojim potpisom, {aqe odluku Centralne uprave na{em Op{tinskom ili Okru`nom odboru u Pan~evo sa nalogom da stupe u savez sa Socijalisti~kom partijom Srbije, protiv koalicije Vojvodina. Taj falsifikat smo raskrinkali u ju~era{wem Ekspresu. Objavili smo ranije objavqeni faksimil iz Zemunskih novina o dodeli na{ih strana~kih prostorija u Vukovaru Udruèwu èna Vukovara i pokazali da je ovaj najnoviji falsifikat napravqen uz kori{}ewe tog faksimila.
360
Voditeq: Kako znate da je to uradila Demokratska stranka? Dr [e{eq: Znamo, imamo svoje qude i u Demokratskoj stranci i to vam mogu vrlo lako dokazati. Imamo ~ak neka dokumenta sa kompletnim programom boravka Zorana \in|i}a u Be~u, sa spiskom svih qudi sa kojima se sastao. Imamo ~itav niz dokaza da smo veoma dobro informisani {ta se de{ava u Demokratskoj stranci. Dva dana pre objavqivawa tog falsifikata u prqavoj ùtoj {tampi, kao {to su Dnevni telegraf i Na{a borba, Srpsku radikalnu stranku su zvali iz lista Demokratija i rekli da su i oni dobili taj faks. Na{i qudi iz Generalnog sekretarijata su im objasnili da je to najobi~niji falsifikat i oni ga nisu objavili, objavili su informaciju u kojoj mi kaèmo da se pojavio taj falsifikat. To je odmah Toma Nikoli} najavio, dva dana ranije, u televizijskoj emisiji na BK Televiziji. Saznali smo ko to radi. Sve ove la`ne letke spremala je Mila Gligori}, ona je glavni realizator, ona je glavni instrument tih prqavih \in|i}evih propagandnih napora. Voditeq: Imamo slu{aoca. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, pozdravila bih voditeqa i gosta. Prvo bih ne{to rekla o Op{tini Zemun. Kao poreski obveznici, suprug i ja nikada nismo imali problema, bar sa poreskom upravom u Op{tini Zemun i mogu da ih pohvalim {to se toga ti~e. Za druge slu`be ne znam i ne mogu da kaèm ni{ta. I pre dolaska gospodina [e{eqa ta poreska uprava je radila izvanredno. Imam dva pitawa druge vrste. Kako gospodin [e{eq misli da re{i pitawe oduzetog zemqi{ta u Zemunu od 1945. do 1956. godine, kao i privatnih stanova koji su oduzeti, a u ovoj prodaji koja je pre nekoliko godina objavqena, oti{li u druge ruke? Kako nadoknaditi tu {tetu biv{im vlasnicima? Hvala najlep{e. Dr [e{eq: [to se ti~e poreskih organa, hvala vam na pohvali, ali to nije op{tinska poreska uprava, nego Republi~ka uprava javnih prihoda koja samo koristi kancelarije u zgradi Skup{tine op{tine. Dakle, to nije op{tinska slu`ba. Op{tina sa naplatom poreza nema nikakve veze. To republi~ki organi direktno rade, to radi Vlada Srbije preko svojih ispostava u svim op{tinama u Srbiji. Kada je re~ o vra}awu zemqe i stanova, to je veoma te{ko pitawe. Skup{tina Srbije je 1990. ili 1991. godine usvojila Zakon o povra}aju zemqe koja je u vreme prinudnog otkupa oduzeta seqacima administrativnim merama. To je nekih 100.000 hektara i vi{e od 90 odsto te zemqe je vra}eno na podru~ju zemunske op{tine. U toku je postupak da se vrati i ostatak, negde ima odre|enih sporova i sada na{a op{tinska komisija poku{ava da razre{i te sporove, da zadovoqi interese gra|ana, naravno i interese dràve u celini. Mislim da }emo taj posao uspe{no razre{iti, iako je zakonski rok 2002. godina. [to se ti~e oduzetih stanova i zemqe, koji su nacionalizovani, a agrarnim reformama zemqa, recimo, raspore|ena drugim seqacima, ja ne verujem da }e ikada biti mogu}e da se to vrati. Znate, mnogi qudi su pretrpeli ogromnu materijalnu {tetu, oduzeti su im stanovi, nacionalizovani, dodeqeni drugim qudima. Oni su to posle otkupili i izvr{en
361
je potpuni prenos vlasni{tva. Mnogi qudi su ostali bez glava u tom revolucionarnom periodu kada su komunisti do{li na vlast i fizi~ki likvidirali svoje politi~ke protivnike stvarne, potencijalne, ili samo pretpostavqene. Kako }emo qudima nadoknaditi ìvote? To je jo{ ve}i problem od naknade imovine. Postoji u pravu jedan princip apsolutne zastarelosti od 20 godina. Kada vam neko ne{to ukrade i protekne 20 godina, ne moète ni da ga tuìte, ni da ukradeno traìte nazad. Kad neko nekoga ubije pa pro|e 20 godina, on ne moè da odgovara na sudu zbog toga, osim ako je ratni zlo~inac. Samo ratni zlo~in u pravu modernih dràva ne zastareva. Nasuprot onim strankama koje u predizbornim kampawama, dok nisu na vlasti, narodu daju prazna obe}awa da }e sve vratiti {to je nacionalizovano, {to je oduzeto, Srpska radikalna stranka je u stawu da narodu kaè istinu. Nemogu}e je to vratiti. Stra{an haos, jo{ ve}i od ovog dana{weg, desio bi se u Srbiji ako bi sada krenuli na vra}awe svega onoga {to je oduzeto posle rata. To je nemogu}e sprovesti. Nema te vlasti, ozbiqne vlasti, koja sme da u|e u takav postupak. Voditeq: Rekli ste da ste za to da se raspi{u izbori na svim nivoima. Da li mislite i na savezni nivo? Dr [e{eq: Da, i na savezni nivo. Kada sam bio u audijenciji kod Zorana Lili}a, predsednika Savezne Republike Jugoslavije, wegova ustavna obaveza bila je da pozove sve predsednike parlamentarnih partija na konsultacije prilikom odre|ivawa mandatara za sastav nove Savezne vlade, a moja je obaveza bila da se odazovem tom pozivu, odmah sam mu stavio do znawa da Srpska radikalna stranka ne}e ulaziti ni u kakvu koaliciju sa socijalistima i strankama levog bloka, da }emo mi biti protiv. Tu priliku sam iskoristio da otvoreno skrenem pa`wu Zoranu Lili}u na ono {to smo mi, srpski radikali, vi{e puta javno isticali, da ni savezni izbori nisu bili regularni i da mi zahtevamo ponavqawe saveznih izbora. Voditeq: [ta vam je on rekao? Dr [e{eq: On se po tom pitawu nije izjasnio, saslu{ao me je u jednoj prili~no zategnutoj atmosferi. Razgovor je zavr{en kada sam ja rekao sve {to sam imao. To i nije bilo u wegovoj nadle`nosti, znate. Veoma su suène nadle`nosti predsednika Savezne Republike Jugoslavije, ali sam ja to sve ponovio pred prisutnim novinarima. Najbitnije je za{to ti izbori nisu bili regularni? Zato {to nismo imali jednu normalnu predizbornu kampawu, {to se predizborna kampawa izvodila u uslovima apsolutne medijske blokade, kojoj je posebno bila podvrgnuta Srpska radikalna stranka. Zatim, izbori su izvo|eni po neregularnom Zakonu o izbornim jedinicama, zakonu koji nije donet na adekvatan, ustavan na~in. Prvo, taj zakon nije izglasala dvotre}inska ve}ina saveznih poslanika, nego samo apsolutna. Ustav je jasan izborni zakon, a to je jedan od izbornih zakona i mora se izglasati dvotre}inskom ve}inom. Drugo, taj zakon apsolutne ve}ine izglasali su i qudi koji ve} godinu-dve dana ni po kakvim zakonskim odredbama nisu mogli da budu savezni poslanici. To su qudi koji su nekada pripadali Srpskoj radikalnoj stranci, neki od wih su pripadali i Demokratskoj stranci, oni su is362
kqu~eni iz stranaka i po saveznom zakonu automatski je trebao da im prestane poslani~ki mandat. Me|utim, socijalisti su ih tamo ve{ta~ki zadràli. Oni su na taj na~in opozicionim parlamentarnim strankama oduzimali poslani~ke mandate. Saznali smo da je pri tom u~iweno krivi~no delo, jer je Jovan Glamo~anin, predvodnik tih izdajnika i pla}enika, u nekoliko navrata javno priznao da su od socijalista dobili novac da bi izglasali taj zakon o izbornim jedinicama. To je krivi~no delo i neko ve} mora da bude u zatvoru, a svi }ute, niko ne reaguje. Ako Glamo~anin laè, onda on mora u zatvor zato {to laè, ako ne laè, onda mora da ide u zatvor onaj ko je novac davao i onaj ko je novac primao. Taj zakon jednostavno mora da se anulira. Ima jo{ mnogo razloga zbog kojih su ti izbori bili neregularni. Recimo, u pe}koj i kosovskomitrova~koj izbornoj jedinci socijalisti su nama, srpskim radikalima, oteli najmawe tri poslani~ka mandata, mo`da i mnogo vi{e. Prikazivali su la`no da su [iptari masovno izlazili na izbore i glasali za Socijalisti~ku partiju. Hiqade {iptarskih glasova pojavilo se i u onim selima gde srbijanska policija ni danas ~ak ni tenkovima ne sme da u|e. To se de{avalo na Kosovu i Metohiji, imamo dokaze koje smo objavili. Podneli smo tu`bu Ustavnom sudu, saslu{ali su nas i rekli da ima elemenata neregularnosti izbornih rezultata, tako da mi imamo ~itav niz dokaza da su savezni izbori bili neregularni, neregularniji od lokalnih izbora. Na lokalnim izborima bilo je poni{tavawa, ali bilo je i ponavqawa. Negde je koalicija Zajedno unosila zabunu, govorili su da se izlazi na tre}i, ~etvrti, peti izborni krug, a negde da se ne izlazi. Javno su progla{avali bojkot, tajno slali qude u bira~ke odbore i tako daqe. Na saveznim izborima je o~igledno da su Ustav i zakon prekr{eni, tako da mi, srpski radikali, smatramo da bi trebalo ponoviti izbore na svim nivoima krajem godine, kada budu republi~ki i predsedni~ki izbori. Voditeq: Ho}ete li se vi kandidovati na predsedni~kim izborima? Dr [e{eq: To se jo{ ne zna, o tome }e odlu~iti Centralna otaxbinska uprava Srpske radikalne stranke. Odluku koju donese Centralna otaxbinska uprava ja }u po{tovati, u to nema nikakve sumwe. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Ovde Petar sa Zvezdare. Hteo bih da pozdravim najmla|eg doktora u Jugoslaviji i imao bih dva pitawa. Po{to se sada studentski protest ve} pribliàva tre}em mesecu, hteo bih da ~ujem od gospodina [e{eqa kako on ocewuje zahteve protesta, kako se protest odvijao i wegovu generalnu ocenu svega toga? [ta misli o ideji, ustvari o nekom predlogu za odràvawe prevremenih lokalnih izbora, koji bi trebalo da budu u martu? Hvala. Dr [e{eq: Da odgovorim na ovo drugo pitawe po{to se nadovezuje na moj prethodni odgovor. Mi, radikali, zalaga}emo se da se izbori odrè na svim nivoima, {to pre. Mislim da to u martu mesecu nije mogu}e, ali mogu}e je u maju, junu, septembru, oktobru. [to pre to boqe, ali bi mo`da najboqi termin bio septembar ili oktobar. Bilo bi dovoqno vremena za predizbornu kampawu, a onda bi se i{lo na sve nivoe.
363
[to se ti~e ovog studentskog protesta, ja u potpunosti razumem mlade qude nezadovoqne ekonomskom krizom i socijalnom bedom, mlade qude bez perspektive, koji sutra treba da zavr{e fakultete, a ne znaju {ta }e posle da rade. To potpuno razumem. Ali, apsolutno sam protiv manipulacije mladim qudima u strana~ke i politi~ke svrhe, a to se de{ava pred na{im o~ima. Dakle, oni qudi koji su iza{li na ulicu da protestuju imaju neke moje simpatije, nekada to rade i na duhovit na~in. Ja sam samo protiv uli~nog nasiqa, a kada se to radi na duhovit na~in, nemam ni{ta protiv. Ipak, upozorio bih da su i ovoga puta studenti izmanipulisani kao 1968. godine, 1991, kao 1992. godine. Studentski lideri su 1968, 1991, 1992. i sada, 1996. godine, vrlo brzo i efikasno bili potkupqeni. Vidite, sada ovaj Du{an Vasiqevi} putuje po Americi, vra}a se sa ameri~kim nalozima, sa ameri~kim projektima. Opet je veliki novac bio u igri, a samo je nekolicina qudi u~estvovala u wegovoj raspodeli. Drugi se smrzavaju po beogradskim ulicama, nesvesni {ta se ispod ìta radi. [to se ti~e studentskih zahteva, kada studenti zahtevaju boqe uslove studirawa, boqi reìm studija, boqe uslove sme{taja u studentskim domovima, boqu ishranu u studentskim menzama, kada zahtevaju smenu rektora, studenta prorektora itd., sve su to studentski sindikalni zahtevi, ja ih iz sveg srca podràvam. Me|utim, kada studenti iza|u na ulicu sa politi~kim i strana~kim zahtevima, oni i na to imaju pravo, onda se na ulici ne pojavquju kao studenti nego kao gra|ani. U tom slu~aju nemam nikakvog razloga da pravim razliku izme|u studenata radnika, seqaka, zanatlija, nezaposlenih, penzionera i svih ostalih. Ne}e vaqda studenti da budu neka avangarda. Kada se student pojavi sa politi~kim zahtevom, ja ga onda prvo pitam: Koliko si ispita poloìo? Kakve su ti ocene u indeksu? Da li si uredno overavao semestre?. Tek onda vidim imamo li o ~emu drugom ozbiqnom razgovarati. Ne moè meni da pametuje neko ko jo{ nije stigao fakultet da zavr{i, a naro~ito ne neko ko studira po {est, sedam, osam godina. Mo`da sam ja tu deformisan jer sam vrlo kratko studirao zavr{io sam za dve i po godine Pravni fakultet. Mo`da je problem u meni, a ne u wima, ali ja to tako posmatram. Evo gde je jo{ velika manipulacija studentima: studenti su ve} vi{e od tri meseca na ulicama, zapostavili su u~ewe. Nisu svi neki su pametno iskoristili ovo vreme pa su u~ili, spremali ispite. Me|utim, ja osu|ujem one profesore koji su obustavili dràwe ispita. Pro{ao je januarski ispitni rok, a ispiti se nisu odràvali. Po mom mi{qewu problem je u profesorima koji su morali da drè ispite, makar samo pet studenata èlelo da polaè. [ta se profesora ti~e uli~ni bunt, oni moraju da obave svoj posao. Da sam vlast sada u Srbiji, svi ti profesori koji su pozivali na {trajk, koji su u~estvovali u uli~nim manifestacijama, zloupotrebqavaju}i svoj profesorski poloàj, ve} bi bez milosti bili otpu{teni iz dràvne slu`be. Kada profesor iza|e na ulicu, moè da iza|e kao gra|anin, a ne kao profesor univerziteta. Ako na ulicu iza|e kao profesor, mora da dobije otkaz, jer on je profesor dràvnog univerziteta, od dràve prima platu i mora tako da se pona{a, mora da se pona{a na profesionalan na~in.
364
Studenti fakulteta dru{tvenih nauka mogu da nadoknade ovo izgubqeno vreme. Oni sednu, nau~e i poloè ispit; to nije problem. Ali, {ta }e studenti medicine, elektrotehnike, studenti Ma{inskog fakulteta? Kako oni mogu da nadoknade ova tri meseca? Da li je uop{te mogu}e da se to nadoknadi? Oni su izmanipulisani. Oni za politi~ke ambicije nekih nedozrelih politi~ara `rtvuju jednu godinu svog ìvota i rada. Za wih je to nenadoknadivo. âk i ako im profesori poklone {estice u indeks bez adekvatnog znawa, oni u profesionalnom smislu ostaju invalidi, sutra ne}e biti dobri stru~waci. Jo{ jedna napomena {to se ovoga ti~e, mislim da je veoma va`no. Zamislite roditeqe tih studenata koji odvajaju od svojih usta, {aqu ih iz unutra{wosti na {kolovawe u Beograd. Roditeqi ùrno i{~ekuju da ti wihovi sinovi i k}erke {to pre steknu univerzitetsku diplomu, da se vrate, da obraduju oca i majku, sada ta jo{ nedozrela deca, jer nisu dozreli, naravno, gube vreme na beogradskim ulicama. Smrzavaju se, nekada i gladuju, dovode zdravqe u pitawe, zapostavqaju osnovni razlog zbog koga su do{li u Beograd, a to je studirawe. [to je najgore, neki od tih mladi}a i devojaka jo{ nisu u stawu da shvate da principijelne razlike izme|u Milo{evi}a na jednoj i Dra{kovi}a i \in|i}a na drugoj strani zapravo nema. I jedni i drugi se sluè istim metodama politi~ke borbe. Voditeq: Da li podràvate wihov zahtev za smenu rektora i studenta prorektora? Dr [e{eq: Da. Mi, srpski radikali, odmah smo se izjasnili kada tolika grupa studenata traì da rektor podnese ostavku, ako i malo ~asti ima u tom rektoru, on treba da podnese ostavku. Uop{te me ne interesuju razlozi. Studenti su protiv rektora, rektor treba da ode i to predstavqa autonomiju univerziteta. Rektor ne moè biti postavqen, on mora biti izabran. Iza jednog rektora mora da bude neosporna voqa profesora i studenata. Studenti u~estvuju u izboru rektora, to je tekovina jo{ od onih studentskih demonstracija 1968. godine, koje su se odvijale po celoj Evropi. To smo odmah podràli. Sve ono {to se ti~e univerziteta, a studenti zahtevaju i ima argumenata da je opravdano, mi podràvamo, ali kada se studenti ume{aju u strana~ku politiku, onda je to ve} ne{to neprirodno. U tom slu~aju oni nama ne mogu biti partner u strana~kim raspravama. Za{to? Zato {to nisu verifikovali svoju politi~ku mo}, svoj politi~ki uticaj. Nemamo ni{ta protiv da studenti formiraju studentsku partiju, da iza|u na izbore, pro|u izborni cenzus od 5 odsto, postanu parlamentarna stranka. Tada bismo bili spremni da sa wima razgovaramo o svim politi~kim pitawima kao sa ravnopravnim partnerom. Ovako, oni nemaju verifikaciju neke politi~ke mo}i i uticaja i ne mogu nam zbog toga biti partner. Te stvari su do kraja kristalno jasne i ~iste. Kod nas, radikala, ta~no je odre|eno gde podràvamo studentski protest, kao {to podràvamo i sredwo{kolske profesore koji traè ve}e plate jer im je bedan socijalni poloàj. Prosveta je od 1945. godine nipoda{tavana od strane komunisti~kog reìma. Komunisti~ki reìm je zapostavqao prosvetu, uvodio princip negativne selekcije, upro365
pastio obrazovawe. Me|utim, kada se postavqaju politi~ki zahtevi, oni se moraju artikulisati kroz politi~ke partije koje su pro{le izborno sito i re{eto, izborni cenzus, ina~e, nema legitimiteta izlaska sa politi~kim zahtevima. Voditeq: Vi ~esto isti~ete da }ete samostalno vladati, zna~i ne}ete ulaziti u koaliciju. Moète li mi re}i okvirno kada o~ekujete da }e Srpski radikali mo}i imati ve}inu i da ako preuzmu vlast, to urade samostalno? Dr [e{eq: Ove godine. Voditeq: Na slede}im izborima? Dr [e{eq: Na slede}im izborima. Voditeq: Na koga }ete se oslawati u spoqnoj politici, na koje zemqe? Dr [e{eq: U spoqnoj politici nastoja}emo da se oslawamo na Rusiju, na susedne dràve sa kojima èlimo {to boqe i prijateqske odnose: sa Ma|arskom, Rumunijom, Bugarskom i Gr~kom. Naravno, uspostavqa}emo dobre odnose sa svim zemqama koje se ne me{aju u na{e unutra{we politi~ke stvari i koje su spremne na ravnopravnu, konstruktivnu, pre svega ekonomsku saradwu, a onda i saradwu po svim drugim pitawima. Voditeq: Kaìte mi kako }e se Srpska radikalna stranka pona{ati u onim skup{tinama, op{tinskim i gradskim, gde ni koalicija Zajedno ni Socijalisti~ka partija nemaju apsolutnu ve}inu? Koga }e podràti? Dr [e{eq: Ne}emo podràti ni levi blok ni koaliciju Zajedno. To je ~vrsta odluka Centralne otaybinske uprave, na kojoj }emo istrajati do kraja. Na{ ciq je da i u tim op{tinama isforsiramo vanredne lokalne izbore, jer ra~unamo da bi na tim izborima pro{li mnogo boqe nego na novembarskim. Voditeq: Rekli ste da èlite u okviru institucija sistema, na legalnim izborima da osvojite vlast. Kaìte mi kako }e se ostvariti fer izborni uslovi, predizborna kampawa, do oktobra meseca, kada ste vi predvideli izbore? Dr [e{eq: Nikada na Balkanu i u Srbiji nije bilo fer izbora, ali mi se borimo da ti izbori budu koliko-toliko podno{qivi u pogledu adekvatnog prisustva svih stranaka na medijima, svih parlamentarnih stranaka. U pogledu kontrole izbornih rezultata Zakon je dobar, samo {to u praksi poku{avaju da ga zloupotrebe i {to poku{avaju da ga pogaze. Desilo se da tamo gde su opozicione stranke imale dobru kontrolu na ovim izborima, socijalisti nisu mogli da kradu masovno, tamo gde nije bilo dobre kontrole, tamo su pokrali, pre svega na Kosovu i Metohiji. Ovo {to se dogodilo posle 17. novembra nije bila kra|a, nego otima~ina. Nije bilo velike kra|e u prebrojavawu glasa~kih listi}a, osim u slu~ajevima kada su poni{tavali glasa~ke listi}e tako {to bi neprimetno zaokruìvali jo{ po neko ime ako im se ne svi|a onaj koji je dobio glas, ali to nije bio neki veliki procenat. Oni su zloupotrebili pravosu|e, sudstvo za otimawe odborni~kih mandata. Time su jo{ jednom pokazali da u na{oj zemqi zapravo nema sudova.
366
Voditeq: [ta }ete vi kroz institucije sistema uraditi da se ti qudi kazne? Dr [e{eq: Mi }emo neprekidno insistirati na wihovoj odgovornosti. Ne moèmo da ka`wavamo dok nemamo vlast, ali }emo to neprekidno potencirati. Nekada je mnogo ve}a kazna da nekome stalno ponavqate da je lopov, da je razbojnik, nego kada ga jednom osudite, pa ga posle zaboravite. Nikada nikome ne}emo zaboravqati da je lo{e radio, da se negativno pona{ao. Neprekidno }emo mu na nos to nabijati. Narod nije glup. Na{ narod je veoma talentovan u politi~kom smislu, inteligentan, sve razume i shvata. Narodu treba samo te stvari ponavqati, treba mu neprekidno iznositi istinu pred o~i. Voditeq: Bili ste vrlo nezadovoqni kada su prestali javni televizijski prenosi skup{tinskih zasedawa, napustili ste parlament pa ste se ponovo vratili. Za{to ste se vratili i kako mislite da }ete narodu iza}i na o~i, o ~emu pri~ate ako ste medijski blokirani? Dr [e{eq: Imali smo dogovor sa svim drugim opozicionim strankama da bojkotujemo rad i Republi~ke i Savezne skup{tine dok se ne vrate direktni televizijski prenosi. ^vrsto smo se dràli dogovora o bojkotu, druge stranke su ga pogazile. Srpski pokret obnove i Demokratska stranka su pogazili taj dogovor i dogovor vi{e ne vaì. Oni su se nekoliko puta vra}ali u Skup{tinu bez obzira na to {to direktnih televizijskih prenosa nije bilo. Recimo, kada su branili Avramovi}a, jasno je bilo da ga ne mogu odbraniti, jer su socijalisti imali komotnu ve}inu, ali su se u Skup{tinu vratili i pogazili na{ dogovor. Sve zajedni~ke dogovore, koje smo ranije postizali, oni su gazili a ne mi, mi smo ih se ~vrsto dràli. Po{to je dogovor na taj na~in propao, mi smo procenili da onda kada imamo interes treba da u~estvujemo u skup{tinskim raspravama, s tim {to smo u Saveznoj skup{tini dobili ~vrsto uverewe da }e se, ~im se napravi novi poslovnik, vratiti direktni televizijski prenosi. To su potvrdili {ef poslani~ke grupe Socijalisti~ke partije Srbije i {ef poslani~ke grupe JUL-a u prvoj skup{tinskoj raspravi. U Republi~koj skup{tini mi, radikali, ~ekamo da socijalisti prvo skupe kvorum, a onda u|emo, kaèmo svoje i iza|emo pre glasawa, tako da im nikada ne ~inimo kvorum. Mislimo da je to sada najadekvatnije i najboqe pona{awe, jer za{to prepustiti da socijalisti sprovedu sve, a da im se niko ne suprotstavi. Bar }e ostati zapisano u skup{tinskim stenogramima da smo se suprotstavili, da smo iznosili argumente. Ima i prisutnih novinara koji objave pone{to iz tih rasprava. Voditeq: Da li ste zadovoqni svojim statusom na dràvnoj televiziji? Dr [e{eq: Ne, apsolutno nismo zadovoqni svojim statusom. On je ne{to boqi nego pre novembarskih izbora, ali sada nam se de{ava ne{to drugo. Ranije su potpuno ignorisali Srpsku radikalnu stranku. Lansirali su dve policijske radikalne partije da bi unosili zabunu u narodu. Dosta su zabune doneli, mi ra~unamo da smo izgubili 50.000 glasova policijskim lansirawem Glamo~anina i Jovi}eve stranke. Me|utim, sada se de{ava ne{to drugo. Sada dràvna televizija restriktivno obja367
vquje informacije sa radikalskih politi~kih skupova i javnih nastupa. Sada odaberu samo ono {to kaèmo protiv koalicije Zajedno, a ono {to kaèmo protiv reìma, to pre}ute. [tampa koju finansiraju Amerikanci i Soros, poput Na{e borbe, Dnevnog telegrafa i sli~no, objavi ono {to kaèmo protiv socijalista, ali ne objavi ono {to kaèmo protiv koalicije Zajedno, bar ne ono bitno, a sluè se i lansirawem la`nih dokumenata, falsifikata. Izmi{qaju da vodimo pregovore sa socijalistima oko ulaska u vladu. Izmi{qaju da sam kandidat za ministra unutra{wih poslova kod Marjanovi}a u vladi, ~itav niz laì su lansirali preko Dnevnog telegrafa i Na{e borbe, u tom pogledu su gori od socijalista. Vrlo su retki mediji koji su objektivni, korektni u izve{tavawu i koji objave ono {to iznesemo protiv vladaju}eg bloka, protiv socijalista i ono {to kaèmo protiv koalicije Zajedno. Voditeq: Mediji su, morate priznati, veoma bitna stvar. Na koji na~in, opet u institucijama sistema, kako ste vi ve} nekoliko puta rekli, mislite da sebi ostvarite prostor na dràvnoj televiziji, ne samo sebi nego i ostalim strankama koje }e u~estvovati na izborima? Dr [e{eq: Ovim {to su uradili u novembru mesecu socijalisti su veoma uzdrmani i bitno oslabqeni. Oni se vi{e nikada ne}e potpuno oporaviti. Sada je prilika da opozicione stranke nekim pametnim nastupom izdejstvuju ve}u slobodu medija. Voditeq: Udruèni ili pojedina~no? Dr [e{eq: Nije potrebno da se udruùju. Mi imamo vrlo lo{e iskustvo u saradwi sa drugim opozicionim strankama i bez te{ke muke ne}emo se ponavqati, po{to su bili vrlo nemoralni u tome, gledali uvek da prevare, neiskreni. Dogovora se nisu dràli ni Ko{tunica, ni Dra{kovi}, ni \in|i}, o Vesni Pe{i} da ne govorimo, ali, postoji ne{to {to je zajedni~ki interes. Zajedni~ki interes je osloba|awe medija, direktni televizijski prenosi i jo{ nekoliko takvih pitawa na kojima smo spremni do kraja da insistiramo. Me|utim, pojavquje se ne{to drugo, {to ru{i takve eventualne opozicione nastupe, bili oni sinhronizovani ili ne. Koalicija Zajedno, tamo gde je osvojila vlast, pona{a se na isti na~in kao socijalisti. Ve} su mi u Ni{u zabrawivali unapred zakazanu pla}enu televizijsku emisiju na Televiziji Nais. Mesec dana ranije smo tu emisiju zakupili, platili vi{e od polovine novca unapred, a pola sata pred po~etak zvao me je vlasnik te privatne televizije i rekao da su lokalne vo|e koalicije Zajedno iz Ni{a zapretile da }e ~im preuzmu vlast ukinuti tu televiziju ukoliko ne otkaè moje gostovawe. Zatim, poku{ali su fizi~ki da me spre~e da u|em u zgradu Radio Uìca, gde sam tako|e imao zakazanu emisiju u zakupqenom terminu. Kako je Na{a borba izvestila, nekoliko hiqada pristalica koalicije Zajedno poku{alo je fizi~ki da me spre~i. Do{lo je nas 10-15 kada su nasrnuli na mene. Dvojica su odmah dobili po zubima, dobili lekciju, ostali su se razbeàli i sa pristojne udaqenosti su po~eli da pevaju Ajmo svi u napad, ali napasti niko ne smede. Dakle, to pokazuje da me|u wima nema velike razlike. I to je dokaz. Desilo se i to da su zakazali televizijski duel izme|u mene i Rake Radovi}a na Televiziji Trstenik, a on368
da su tu emisiju otkazali, pod izgovorom da su Raki Radovi}u zabranili da u|e u zgradu Televizije Trstenik. Oni su se u stvari upla{ili moga nastupa, o~ekivali su, verovatno, da }u biti mnogo uspe{niji od Rake Radovi}a, a imao sam pre toga jedno veoma uspe{no gostovawe sa velikim javnim odjekom i to je bio na~in da spre~e da se ponovo pojavim. Voditeq:[ta mislite o ideji gra|anske neposlu{nosti i o ideji koja je iznesena u Kragujevcu, da se prestane sa pla}awem televizijske pretplate? Dr [e{eq: Gra|anska neposlu{nost je tako|e jedan od demokratskih oblika politi~ke borbe, ukoliko je zasnovana na mirnim potezima bez nasiqa. Me|utim, kada to radi lokalna vlast, onda je to udar na Ustav i zakone i to lokalna vlast ne sme da radi; ako to radi lokalna vlast, onda Republi~ka vlada ima puno pravo da ukine tu lokalnu vlast i zavede prinudnu upravu. Voditeq: Ko moè da pozove na gra|ansku neposlu{nost? Dr [e{eq: Ne sme onaj ko vr{i vlast. Ja, kao predsednik Op{tine Zemun, ne smem, nemam ni moralno ni zakonsko pravo da pozivam gra|ane Zemuna na gra|ansku neposlu{nost, bar dok ne podnesem ostavku na svoju funkciju. Voditeq: A ostali gra|ani? Dr [e{eq: Ni ostali gra|ani. Ja to kao predsednik op{tine ne smem, jer ja vr{im vlast, jednu malu, lokalnu, minijaturnu vlast u jednoj op{tini. Jeste da je to jedna od najve}ih op{tina u Srbiji, ali nije bitno. Moram da se pona{am strogo u skladu sa Ustavom i zakonom. Ako nekim svojim potezom kr{im Ustav i zakon, onda treba da odem sa te funkcije. To mogu da rade opozicione politi~ke stranke, ali onaj ko vr{i lokalnu vlast u Kragujevcu ne sme da poziva narod na gra|ansku neposlu{nost. Ne èlimo vaqda da dràva u|e u haos. Mi ho}emo da promenimo stvari naboqe, da popravimo stawe u dràvi, i kroz promenu vlasti, a ne da izazivamo jo{ ve}i haos. Zna~i, dràvu pod noge, samo da ja ostvarim neki svoj interes ne smemo da se rukovodimo tim principom. Voditeq: Rekli ste da ste bili kod predsednika Savezne Republike Jugoslavije Zorana Lili}a, kako vam se svi|a wegov izbor mandatara? Dr [e{eq: Mi smo protiv izbora Radoja Konti}a za predsednika Savezne vlade. Glasa}emo protiv u Saveznoj skup{tini i kritikova}emo program sa kojim nastupi. Ve} znamo da }e to biti lo{ program i da }e zasluìti na{u kritiku; i kritika }e biti radikalska: jasna, odlu~na, nepo{tedna. Voditeq: Za vreme akcije buka u modi, ometawa drugog dnevnika RTS-a, javqali su se slu{aoci i govorili da su {etali Batajnicom i da ste ih vi s prozora pozdravili, je li to ta~no? Dr [e{eq: To je istina. Jednom se to desilo, pro{li su pored moje ku}e, bilo ih je jedno stotiwak, mo`da 150, bilo je i dece, ja sam iza{ao na balkon, oni su mahali meni, pozdravqali me, a ja wima. To su na{i qudi, sugra|ani. Na ~elu kolone i{li su neki lokalni aktivisti Srpskog pokreta obnove, nosili su wihovu zastavu, ali ja ne mrzim pripadnike drugih stranaka. To su moje kom{ije iz Batajnice. Dobro, okupi se tu mnogo
369
dece, znate, kada je ne{to zabavno, idu i deca, zvi`de na sve strane. Nemam ni{ta protiv toga. Jednom se desilo, radio sam jo{ u Op{tini, moja kancelarija je na prvom spratu, primao sam gra|ane, petak je bio, bilo je jedno 1.000-1.500 qudi, uglavnom su do{li iz Beograda, pro{li su pored zgrade Op{tine Zemun, ja sam iza{ao na balkon, ma{em ja wima, ma{u oni meni. Neko uzviknu: crveni vojvoda!, neko ne{to drugo dobaci, nema veze, to je wihovo gra|ansko pravo. Oni u veselom raspoloèwu, ja u veselom raspoloèwu. Kod nas, radikala, nema mr`we. Kada se politi~ki ne slaèmo, mi ne mrzimo, mi otvoreno kaèmo zbog ~ega se ne slaèmo. Istina, u Zemunu nije bilo nekih velikih javnih protesta, nije bilo ni zvi`dawa ni lupawa. Zemun se tu razlikovao u odnosu na druge delove Beograda, mislim i zbog toga {to je tamo radikalska vlast i {to je ogromna ve}ina naroda sve zadovoqnija tom radikalskom vla{}u. Voditeq: Ali gledaju televiziju? Dr [e{eq: Jeste, gledaju televiziju. I meni je to lupawe u po~etku bilo vrlo duhovito, nisam u wemu u~estvovao, naravno, jer na{a stranka nije to organizovala, samo, mislim da se u tome preteruje, na{ narod kaè - zasvirati pa za pojas zadenuti. Voditeq: A gra|anska neposlu{nost? Dr [e{eq: I ona je bila adekvatno reagovawe na pona{awe dràvne televizije, na wenu neobjektivnost, na wenu pristrasnost, ali u tome se preteruje. Lupwava je sve ~e{}a i po~iwe da iritira qude. Znate, ako èlite da postignete politi~ki efekat, morate biti strpqivi i promi{qeni. Zasvirati pa za pojas zadenuti. Meni je bilo simpati~no i kada su ga|ali jajima neke medijske ku}e u Beogradu. Ne moè se jajetom razbiti glava, ne moè se ~ovek povrediti jajima. Rekao sam jednom prilikom, mo`da onako malo bezobraznije, da mi je ào jaja, jer su jaja zdrava. Da su bili mu}kovi ne bi mi bilo ào. Neki qudi u tim medijima zasluùju da ih ga|aju govnima. Posle toga su studenti i{li sa toalet papirom oko Gradske skup{tine, mo`da sam im ja dao ideju. Sve je to duhovito, ali ne sme se preterivati, ne sme ta buka neprekidno da traje. Ima starijih qudi, nervoznih qudi, qudi koji onemo}aju i u nema{tini ne znaju {ta }e, ne mogu da podnesu toliku buku. Onda to postaje kontraproduktivno za onoga ko to organizuje. Ili, uli~ne demonstracije - meni je to nekada simpati~no, ali ne sme se preterivati, ne sme se dugo zagu{ivati saobra}aj u Beogradu. Qudi postaju nervozni, svaki dan kasne na posao, svaki dan kasne s posla. Ne funkcioni{e gradski saobra}aj. âk to izaziva kontraefekte. Onda i oni qudi koji su podràvali u po~etku protest kaù: pa dosta je, preterali su, preko glave su mi itd. Razumete, onaj ko organizuje proteste treba o tome da vodi ra~una. Naro~ito ne mogu da se sloìm sa fizi~kim napadima. Evo, ju~e se desilo da je jedan ~ovek kolima u{ao u kolonu studenata. Kaù da je u{ao povi{enim gasom, ali nije nikom naneo te{ke telesne povrede, niko nije povre|en. Posle su pri~ali da je dvoje lak{e povre|eno. Ja u to ne verujem. Kada se doda gas, pa se u|e u neku kolonu, nemogu}e su tako lake povrede. Po~eli su da ga lin~uju, slupali mu auto. To divqa{tvo ne mogu da trpim. To je neki obi~an gra|anin, ne verujem da ga je iko poslao, mo`da i ne pripada nijednoj po370
liti~koj partiji, zatekao se ~ovek, a kada je ~ovek opkoqen gomilom, postaje upla{en, u strahu ne moè da kontroli{e svoje reakcije. O svemu tome treba voditi ra~una. Neki na{i qudi su videli kada je grupa razularenih uli~ara kamenovala svaki automobil koji je pro{ao kroz terazijski tunel. I to se de{avalo. Nasiqa je bilo mnogo. Jedan ~ovek je poginuo u primeni tog nasiqa. To je ono s ~ime ne mogu da se sloìm. Sa druge strane, i reìm doprinosi tome. Imamo jedan namrgo|eni reìm, starog komunisti~kog kova, koji se nervira zbog svake gra|anske neposlu{nosti. Da sam na mestu ovog reìma, da sam na mestu Slobodana Milo{evi}a, kada su ovi studenti iza{li, studenti uvek prave neku zabavu, ja bih iza{ao pred wih. Otrpeo bih, u po~etku bi bilo uvreda, psovki, sve bih to otrpeo. Onda, kada bih po~eo argumentovano da razgovaram, ja bih ih pobedio. Bio bih i duhovit i na{alio bih se, a na wihovo dobacivawe i ja bih ne{to dobacio. Kada mene neko uvredi, i ja bih wega, znate, ali bio bih nasmejan i ne bih dozvolio da izgubim glavu, ne bih izgubio ìvce i pobedio bih. A ovako, najgora je stvar poslati kordone policije na ulicu da stoji danima na jednom mestu. Ne bih slao policiju, osim u najve}oj nu`di. Kada bih je poslao, onda bi policija gazila pred sobom, tukla i zavodila red. Ne bi bilo milosti. Ne bih nikada slao policiju ukoliko nema nasiqa, ali ako neko primeni nasiqe, ako po~ne da razbija, da ugroàva qudske ìvote, slao bih policiju i bio bih nemilosrdan. Ovde reìm ne zna kako da policijom rukovodi. [aqe je da stoji satima u nekim beskrajnim kordonima, da ih qudi poniàvaju. Kada je bilo nasiqa, kada su lupali zgradu dràvne televizije, kada su lupali zgradu Politike, policije nigde nije bilo. I to je ~udno. To je besmisleno! Voditeq: Kako vam izgleda novi ministarski sastav Republi~ke vlade? Dr [e{eq: Lo{, kao i onaj prethodni. Nikakvog tu napretka nema; mi smatramo da je to jedna lo{a vlada i da treba {to pre da ode. Voditeq: Ovo nam je ~etvrti ili peti intervju sa vama. îni mi se, od po~etka vi{epartijskog sistema vama su se de{avale razli~ite stvari: hapsili su vas u predsedni~koj kampawi, studenti su vas ga|ali nekim sapunima pa ste im vi pretili pi{toqem, {utirali ste se sa taksistima, deportovali su vas iz Crne Gore, hapsili vas u Srbiji, u Uìcu ste imali i fizi~ke obra~une. Htela sam da vas pitam da li je to stvar va{eg karaktera, jeste li vi konfliktna osoba, ili je to splet okolnosti? Dr [e{eq: Uop{te nisam konfliktna osoba, ja tu~em samo kada me neko napadne. Imate li ijedan slu~aj da sam ja negde nekoga tukao ili ugroàvao fizi~ki? Nema ni jednog jedinog slu~aja. Kada me uli~ari negde napadnu, ja se tu~em, a oni uvek izvuku debqi kraj. Voditeq: Za{to ba{ stalno vas? Dr [e{eq: Zato {to su svi drugi poslanici iz sastava Republi~ke skup{tine 1992. godine bili kukavice. Kada su ti studenti i dosta uli~ara sa wima do{li pred Narodnu skup{tinu Srbije, svi poslanici su beàli kao mi{evi kroz sporedni izlaz, ja sam i{ao na glavni ulaz. Da
371
mene neko spre~i da se slobodno {etam srpskim gradovima, srpskim ulicama, to nikada u ìvotu ne bih dozvolio. Lepo sam iza{ao sa svog radnog mesta, bilo je tamo 1.000-2.000 qudi, me|u wima i studenata. Me|u studentima su bili i razbojnici, osu|eni za te{ka krivi~na dela, Boìlovi} i grupa, koja je ubila prodava~icu u zlatari, i oni su bili me|u wima. Iza{ao sam i po~eli su da me ga|aju kamewem, sapunima, fla{ama punim vode. Znate, mene kada neko napadne, ja se branim. Kada me napadne mawe od pet qudi, ja se branim pesnicama, nogama, rukama, koga kako dohvatim. Kada me napadne vi{e od pet qudi, nisam u stawu da se branim rukama i nogama i onda poteèm pi{toq. Prvo ga uperim u vazduh, a na snimku se lepo videlo da nisam ni prst na obara~u drào, pa zapretim; ako ta pretwa urodi plodom, otklonim opasnost, otklonim napad, ja produìm daqe. Tada se i desilo da su se oni upla{ili pi{toqa, povukli se 20 metara, pa mi onda ne{to vikali i dobacivali. Posao sam zavr{io, nastavio prema svojim kolima i krenuo ku}i posle dugog radnog dana. Ako ne pomaè to {to sam zapretio pi{toqem, onda pucam u vazduh. Kada ni to ne pomaè, pucam u noge i ruke, a ako ni to ne bi pomoglo, pucao bih u glavu. Tu nema milosti. Ne}u vaqda dozvoliti da me neko lin~uje na ulici. Ruqa je takva, kada vidi slabog i bespomo}nog onda se narogu{i, onda ide do kraja, onda je opasna, onda gazi, uni{tava. Kada vidi nekog sna`nog i odlu~nog ruqa beì. Ruqom vlada psihologija ~opora. ôvek koji je spreman da pripada ruqi jeste ~ovek sa nekim li~nim nedostacima, ~ovek sa nekim li~nim frustracijama, li~nim slabostima, identifikuje se sa ~oporom, a kada dobije po nosu onda je mawi od makovog zrna. Desilo se u Uìcu da su samo dvojica dobila po zubima, a ostali su se razbeàli. Posle Dnevni telegraf i Na{a borba pi{u da smo istukli penzionera, a penzioner mla|i od mene. Mo`da je on penzioner, ne mogu da tvrdim da nije penzioner, ali ako je penzioner, onda je penzionisan kao psihijatrijski slu~aj. Tako mlad ~ovek ne moè zbog nekog drugog razloga da ode u penziju. Nasrnuli su na mene, napali me i dobili po zasluzi. Tako je uvek sa ruqom. Voditeq: U koji oblik neposlu{nosti spada pquvawe Radomana Boòvi}a? Dr [e{eq: Pquvawe Radomana Boòvi}a je ne{to ~ime }u se ve~ito ponositi, ~ime }e se ponositi moji sinovi, moji unuci. Mislim da je to veliko delo, jer sam pqunuo nekoga ko se ne moè nazvati ~ovekom, najve}eg kriminalca u ovoj zemqi, najpokvarenijeg pojedinca, nekoga iza koga je toliko kriminalnih afera da mu ni hiqadu godina zatvora ne bi bilo dovoqno da iskaje sve svoje grehe. Vidite {ta se desilo, nema ni jednog jedinog ~oveka u Srbiji koji me osu|uje zbog toga {to sam pqunuo Radomana Boòvi}a. Mnogi me, kada drìm javne tribine i mitinge, pitaju, kada se to pomene, za{to ga nisam istukao. Na to odgovorim: Da sam ja istukao Radomana Boòvi}a, ve} bi javnost bila podeqena. Pola qudi bi me podràlo, pola qudi bi se saàlilo prema Boòvi}u, onako sitnom i nikakvom i mene bi optuìvali i osu|ivali zbog toga. Zato to uop{te ne bi bilo pametno, iako je zasluìo batine; sva{ta je on zasluìo. Uradio sam ne{to {to je u tom tre372
nutku bilo sasvim adekvatno. Pqunuo sam lopova. Pqunuo sam ~oveka koji kr{i Ustav, kr{i zakone, koji se tako beskrupulozno pona{ao ~itavog svog ìvota, u javnom ìvotu naravno sve je to zasluìo. Na{ narod zna ko se pquje. Voditeq: Hvala vam gospodine [e{eq , ovo je kraj emisije In medias res. Moje ime je Katarina Spasi}, prijatno uz talase Radio Indeksa.
UKRADU IDEJU PA JE UPROPASTE

TV Sombor, Kanal 54, 19. februar 1997. godine Voditeq: Dobro do{li u emisiju Rezervisano za politiku. Na{ ve~era{wi gost, kao {to smo vam ve} najavili, je gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao. Voditeq: Gospodine [e{eq, pro{la su dva meseca od lokalnih izbora. Kako ste zadovoqni postignutim rezultatima? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je vi{estruko zadovoqna rezultatima novembarskih izbora. Prvo, postigli smo solidne, odli~ne, rekao bih, rezultate na saveznim izborima, koji su se odvijali po proporcionalnom principu, ali na mnogo ve}em broju izbornih jedinica, nego {to je bilo po prethodnom zakonu i u uslovima apsolutne medijske blokade, u uslovima èstokih pritisaka na Srpsku radikalnu stranku. Postigli smo pove}awe glasova od 30 odsto u odnosu na 1993. godinu. To pove}awe glasova smo imali i na lokalnim izborima, ali smo hendikepirani lo{im izbornim zakonom. Na lokalne izbore smo iza{li po ve}inskom izbornom zakonu koji proteìra prvu po snazi stranku, odnosno politi~ku grupaciju, daje dobre {anse drugoj po snazi, a politi~ki gotovo uni{tava tre}u po snazi. Na ovim izborima imali smo protiv sebe dve koalicije: koaliciju levog bloka i koaliciju Zajedno, i objektivno smo jo{ u novembru bili na tre}em mestu. Zbog toga na lokalnim izborima nismo imali tako opipqive rezultate kao na saveznim u pogledu wihove materijalizacije, odnosno broja odborni~kih mandata. Po broju glasova imali smo proporcionalno isti uspeh i na lokalnim izborima. Desilo se jo{ ne{to {to je daqe zao{trilo politi~ke napetosti u Srbiji. Koalicija levog bloka, odnosno reìm, vlast Socijalisti~ke partije iznena|ena je izbornim rezultatima od 17. novembra. Shvatila je da je zakon koji je za sebe ranije kreirala po svojim potrebama, da bi sa mawim brojem glasova osvojila {to vi{e mandata, sada, zapravo, iskoristila koalicija Zajedno. U jednoj velikoj nervozi krenuli su nepromi{qeno da poni{tavaju izborne rezultate, zloupotrebqavaju}i pravosu|e, sudstvo, ~ime su produbili politi~ku krizu. Dali su {lagvort i mnogim zapadnim silama da se ume{aju u na{e unutra{we odnose. Te sile su kasnije pokazale da su u potpunosti instrumentalizovale koaliciju Zajedno . Sada imamo politi~ku situaciju ~iji }e rasplet morati da budu novi vanredni i lokalni izbori. Mi ve} idemo u susret republi~kim par373
lamentarnim i predsedni~kim izborima i mora}emo ponovno imati lokalne izbore, jer ovako ne ìvimo u jednom regularnom, legitimnom i legalnom politi~kom stawu. Srpski radikali }e insistirati da ti novi lokalni izbori budu po proporcionalnom principu. Voditeq: Zaboravila sam na po~etku da kaèm da je ovo emisija uìvo i da sva va{a pitawa gospodinu Vojislavu [e{equ moète postavqati na telefon 28-490. Da nastavimo na{ razgovor. Do sada smo ~uli i ~itali da ste u beogradskoj op{tini Zemun, u kojoj ste predsednik, administraciju doveli na zavidan, svetski nivo. Dr [e{eq: Jeste, mi, srpski radikali, svoje snage na lokalnim izborima koncentrisali smo u jednoj op{tini, u zemunskoj op{tini. Tamo smo osvojili vlast. Osvojili smo vlast i u Temerinu, ali Temerin je malo ostao u zape}ku pa`we javnosti. Sve o~i su danas uprte u Zemun. Nismo imali dovoqno finansijskih sredstava i u uslovima medijske blokade nije nam bilo mogu}e da tolike napore u~inimo u celoj Srbiji, pa smo se skoncentrisali na jednu op{tinu odlukom Centralne otaybinske uprave. Tamo smo enormno ulagali u predizbornu kampawu, neuporedivo vi{e nego u drugim op{tinama. U svim selima smo dràli velike mitinge, {tampali i delili ogromnu koli~inu propagandnog materijala. Bili smo prinu|eni da se sluìmo propagandnim sredstvima XIX veka. Na televiziji nas nije bilo, na radiju nas nije bilo, a uspeli smo da osvojimo lokalnu vlast u Zemunu. Zemun je jedna od najve}ih op{tina u Srbiji, i ta op{tina nam sada sluì kao ogledna, primer za celu Srbiju. Na primeru Zemuna pokazujemo kako bi to izgledalo sutra kada Srpska radikalna stranka osvoji vlast u celoj Srbiji. Od prvog dana smo zasukali rukave, radimo punom parom. Rezultati su ve} vidqivi, a dobar glas daleko se ~uje. Voditeq: Kaù da u Zemunu nema vi{e dilera na ulicama. Dr [e{eq: Ne moè se re}i da nema dilera na ulicama, dilera }e uvek biti dok postoji neuravnoteènost zvani~nog i realnog kursa dinara, ali ose}a se red, ose}a se da nova vlast zna {ta ho}e, da to radi svim srcem. Suzbijamo korupciju koja je najopasnija bolest na{eg dru{tva. Uveren sam da }emo istrajati do kraja u ovim svojim namerama, da }emo Zemun zaista pretvoriti u oglednu op{tinu. Voditeq: Kakvo je va{e mi{qewe o politi~koj situaciji u Republici Srbiji? Dr [e{eq: Politi~ka situacija optere}ena je dubokom ekonomskom i socijalnom krizom, proma{ajima u vo|ewu nacionalne politike. Vlast levog bloka Socijalisti~ke partije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije èstoko je uzdrmana. Oni su u novembru mesecu pretrpeli udarac od koga se sigurno vi{e nikada ne}e oporaviti. Sa druge strane, do{lo je do eksponirawa stranaka koalicije Zajedno, koje su vodile otvorenu izdajni~ku politiku, koje sluè Nema~koj i Americi protiv sopstvenog naroda. Te stranke su prakti~no doìvele izborni poraz, jer su na izborima 1993. godine te stranke zajedno imale oko 1.500.000 glasova, sada, na ovim izborima, imale su mawe od 1.000.000 glasova, pale su
374
za 30 odsto, a broj glasova radikala pove}an je 30 odsto. Me|utim, wima je ovaj nepovoqni ve}inski izborni zakon na lokalnim izborima stvorio uslove za neko trijumfalisti~ko raspoloèwe. One su kroz to trijumfalisti~ko raspoloèwe zapravo pokazale da nemaju mere i raskrinkale su svoje nalogodavce. Eksponirale su do kraja ameri~ke i nema~ke interese. Amerika i Nema~ka su se direktno ume{ale u na{e unutra{we poslove. Desila se najve}a sramota za srpski narod u ovom veku, desilo se to da su lideri koalicije Zajedno kroz Beograd i neke druge srpske gradove mar{irali pod nema~kim barjacima. Desilo se prvi put posle 1944. godine da neko tako javno i otvoreno na politi~kim manifestacijama pronese nema~ku zastavu. To je stra{no! Voditeq: Moram da vas prekinem, jer imamo nekog na telefonskoj liniji. Dobro ve~e, izvolite. Ko nam se javqa? Slu{alac: Dobro ve~e, Aleksa iz Sombora. @elim da pozdravim brata vojvodu i da postavim jedno pitawe: kada }emo do}i mi, radikali, na scenu da ove lopove oko nas suzbijemo? Do{ao je vrhunac, kraj svega. Vi{e se ne moè ìveti ovim tempom. Hvala. Dr [e{eq: Mi, radikali, ve} smo na sceni, samo je pitawe kada }emo do}i na vlast, a ja se nadam ove godine. Na{e {anse su najve}e, zato {to je socijalisti~ka vlast bitno oslabqena i zato {to se koalicija Zajedno do kraja eksponirala kao izdajni~ka i kao nesposobna. Svuda gde su osvojili lokalnu vlast pokazuju veliku nesposobnost, evo, i u Somboru. Pokazalo se da su jo{ gori od socijalista. Predsednik Izvr{nog saveta Op{tine Sombor je jedna omraèna li~nost u narodu. Qudi su se zgranuli kada su ~uli da je on izabran za predsednika Izvr{nog saveta. Ta vlast ne moè ni{ta da uradi, jo{ je gora od socijalista. Desilo se u nekom spletu okolnosti da je narodu bilo do grla socijalisti~ke vlasti, da su qudi u drugom krugu glasali za bilo koga, samo da socijalisti padnu. Pokazalo se da sada ima jo{ gorih od socijalista. Nadam se da }emo mi, radikali, uspeti da isforsiramo republi~ke predsedni~ke i parlamentarne izbore i nove lokalne izbore po proporcionalnom principu. Gleda}emo da zbri{emo i stranke levog bloka i koaliciju Zajedno. Ove godine imamo predsedni~ke i parlamentarne izbore u Srbiji. Na predsedni~kim izborima tako|e imamo dobre {anse, po Ustavu Milo{evi} ne moè vi{e da se kandiduje. Socijalisti ne}e imati jakog kandidata, a lideri koalicije Zajedno nisu u stawu da se dogovore ko }e od wih biti kandidat za predsednika. Ve} se \in|i} i Dra{kovi} èstoko sva|aju. Amerikanci ne èle ni jednoga ni drugoga. Amerikanci ne èle Zorana \in|i}a jer je on otvoreno nema~ki agent, ne èle Vuka Dra{kovi}a iako je wihov ~ovek, jer je Dra{kovi} krajwe iracionalan politi~ar i pun iznena|ewa. Amerikanci tek tragaju za pravim re{ewem za predsedni~kog kandidata, koji bi pod wihovim okriqem mogao trijumfovati. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Ko nam se javqa? Slu{alac: Javqa se Milovan Stojanovi}, student Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ina~e sam borac. Imao bih dva pitawa za gospodina [e{eqa. Prvo pitawe: kakva je perspektiva poqoprivrede u Zemu375
nu? Drugo pitawe: stav Srpske radikalne stranke prema ovim prepucavawima politi~ke organizacije Zajedno u Somboru, oko grba i drugih stvari. Hvala. Dr [e{eq: Po pitawu zemunske poqoprivrede, ona je prili~no razvijena i mi sada stvaramo uslove da bude u jo{ boqem poloàju. Srpska radikalna stranka je krenula u pretvarawe dela poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinske parcele za individualnu stambenu i privrednu izgradwu; imamo ve} vi{e od 3.000 zahteva za dodelu tih parcela. Dodeqiva}emo ih po najniìm cenama. Dolazak novih stanovnika u Zemun zna~i}e i mnogo boqe trì{te za na{e lokalne poqoprivredne proizvo|a~e. Te parcele, pre svega, dajemo u prigradskim naseqima, u poqoprivrednim delovima zemunske op{tine, u biv{im selima. Sada su to sve naseqena mesta, sada su to sve naseqa jedne gradske op{tine. To }e biti dobar podsticaj za poqoprivredu. Poqoprivredi je najva`nije da ima dobro trì{te i da je to trì{te blizu. U vezi sa ovom novom vlasti u Somboru, to je koalicija Zajedno, ona se otvoreno eksponirala kao antisrpska, ona bi sada da vra}a neke austrougarske simbole i da uspostavqa ne{to {to je srpski narod istorijski ve} odavno povratio. ûjem da se radi i o nekom grbu sa hrvatskim usta{kim obele`jem, sa {ahovnicom. Voditeq: Halo. Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Ja sam izbeglica Voditeq: Ho}ete li nam ponoviti kako se zovete? Slu{alac: Srbomir. Pozdravqam gospodina [e{eqa, hteo bih da ga upitam za stav Srpske radikalne stranke u vezi sa nama, izbeglicama, i da ga podsetim na posledwe de{avawe u Somboru. îwenica je da su neki ~lanovi Srpske radikalne stranke zatvarani na na{em podru~ju. Hteo bih da mi kaè zbog ~ega se katoli~ka crkva na prostoru Sombora i Vojvodine ne izjasni tim povodom? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je politi~ka partija koja najve}u brigu vodi o izbeglicama u Srbiji i u svim srpskim zemqama. Mi se zalaèmo da se svim Srbima, svim srpskim izbeglicama i prognanicima, odmah prizna dràvqanstvo Savezne Republike Jugoslavije, da se upi{u u kwige dràvqana, kako bi se regulisao wihov gra|ansko-pravni status. Socijalisti~ki reìm to izbegava. Pro{le godine je donesen Zakon o dràvqanstvu, ali je odloèna wegova primena do 1. januara. Me|utim, i od 1. januara nije po~ela wegova primena. Za{to odlaù primenu? Odlagali su do 1. januara zbog saveznih i lokalnih izbora, a sada odlaù zbog republi~kih predsedni~kih i parlamentarnih izbora u Srbiji, jer su socijalisti svesni da niko od izbeglica ne bi za wih glasao. Posle tih izbora oni, verovatno, tek planiraju da upisuju izbeglice u kwige dràvqana. Kada je re~ o katoli~koj crkvi i wenom dana{wem stavu prema nadbiskupu Stepincu, mi, radikali, se u to ne me{amo. Stepinac je nesumwivo bio ratni zlo~inac, sluìo je Paveli}u, eksponirao se protiv srpskog naroda, ali ja ne mogu da znam kakav je stav katoli~ke crkve i ne mo376
gu da dajem odgovore u weno ime. Svako ima svoj stav i mi ne prozivamo crkvenu organizaciju niti je pozivamo da se ukqu~uje u strana~ke sporove. Crkva treba da ostane van strana~kih borbi, bilo koja crkva i pravoslavna, i katoli~ka, i protestantska, bilo koja. [to se ti~e hap{ewa radikala, o tome sam nadugo i na{iroko govorio u predizbornoj kampawi na mitingu u Somboru. To hap{ewe je bilo reìrano od strane socijalista kako bi se nanela politi~ka {teta srpskim radikalima. Posebno sam obradio primer vojvode Stanka, koji je u dogovoru sa vla{}u u Srbiji, sa reìmom, prebacivao neko oru`je iz Isto~ne Slavonije u Srbiju. Nekoliko tura je prebacio, a onda su ga uhapsili i na sva zvona udarili kako je uhap{en srpski radikal sa ogromnom koli~inom naoruàwa. Nedavno ste videli da je on na sudu oslobo|en. Dvoje-troje qudi su po policijskom zadatku izveli neke stvari i to su socijalisti pripisali srpskim radikalima. Jedan od wih, navodno, je minirao put kojim je sutradan trebalo da pro|e Zoran Lili}; sve je uradio po policijskom zadatku da bi se napravila {to ve}a gu`va. Prvo, mi, radikali, nikada se ne bavimo teroristi~kim aktivnostima. Drugo, glupo je dan ranije minirati put. Tre}e, da smo hteli to da radimo, izbacili bismo ga iz stranke jer je odabrao da minira put Zoranu Lili}u, koji je po Ustavu potpuno bezna~ajan politi~ar i wemu minirati put ni{ta ne zna~i. Da smo hteli da se sluìmo tim metodama, mi bismo znali koga treba dizati u vazduh, a taj bi onda leteo stotinama metara u visinu. Voditeq: Gospodine [e{eq, imamo nekog na telefonskoj liniji. Dr [e{eq: Dakle, sve je to bila jedna reìja koja je propala. Mi smo je uspe{no raskrinkali. Vi{e to u javnosti niko ne pomiwe. Slu{alac: Dobro ve~e. A}imovi} iz Sombora. Pozdravqam gospodina [e{eqa. Danas je na Radio Somboru bila emisija Okrugli sto i gosti su bili lideri stranaka, me|u wima neki Stipan Bela Tonkovi}. Wegova prva izjava na Radio Somboru bila je da je za sve ovo {to se de{ava u Srbiji kriv srpski narod i srpsko rukovodstvo. Samo bih zamolio da gospodin [e{eq to objasni, da d mi{qewe o tome da Hrvat u Srbiji optuùje srpski narod za svu krivicu, za sve {to se de{ava optuùje srpski narod. Mislim da sada Srbin u Hrvatskoj, preostali srpski narod, nema nikakvih prava. Do 1991. godine sam ìveo u Osijeku. Dr [e{eq: Nama, Srbima, se i takve stvari de{avaju, a moram priznati da smo i sami krivi {to nam se tako ne{to de{ava. Sigurno je da je reìm u Srbiji kriv za sve ovo {to se de{ava u Srbiji, a narod je bio dovoqno neoprezan na izborima 1993. godine, mada smo ga mi i tada otvoreno upozoravali {ta se sprema. Qudi nam nisu verovali {ta daqe sledi u nacionalnoj politici, da je do{lo do promene te nacionalne politike Slobodana Milo{evi}a za 180. Tada nam nisu verovali, ali sve ono {to smo prognozirali te 1993. godine kada smo krenuli u odlu~ni obra~un sa socijalistima, desilo se 1994, 1995, 1996. godine. Nama je savest zbog toga mirna, ali bismo hteli da se stvari u Srbiji mewaju naboqe, da promenimo reìm {to pre, da oborimo levi~arski reìm i da uspostavimo radikalsku vlast.
377
U stranci Bele Tonkovi}a ima mnogo nesre}nih qudi, koji su zapravo Buwevci i [okci, a komunisti~ki reìm ih je pola veka terao da se izja{wavaju kao Hrvati. Sada su u situaciji da ve{ta~ki pripadaju jednom, u osnovi, zlo~ina~kom narodu. Hrvatski narod je u celini zlo~ina~ki narod. Ovde ima potomaka nekih usta{kih porodica, nema ih mnogo, ali Buwevci i [okci su poreklom Srbi katoli~ke veroispovesti. Mi, Srbi, ni{ta sporno nemamo sa wima; zajedno smo ìveli, to su dobri qudi. Ja volim da slu{am buweva~ke pesme, to su pesme izrazito lirskog sentimenta. Wima jednostavno treba omogu}iti, treba ih podsta}i da budu ono {to jesu. Oni su posebna etni~ka grupacija. Nisu nacija u pravom smislu re~i, a nemam ni{ta protiv i da se proglase. Treba da neguju svoju kulturu i tradiciju, a ne da ih neko ve{ta~ki izjedna~ava sa jednim zlo~ina~kim, genocidnim narodom, kakav je hrvatski. Ameri~ki predsednik Ruzvelt se pred kraj Drugog svetskog rata zalagao da se Hrvatska dugoro~no stavi pod me|unarodno starateqstvo, jer je bio uàsnut hrvatskim zlo~inima. Hitlerovi oficiri su iz Zagreba pisali u Berlin da su zaprepa{}eni {ta sve Hrvatima pada na pamet i kakve sve zlo~ine ~ine nad srpskim narodom, nad Jevrejima, nad Ciganima i ostalim. Ni Hitler, koji je imao industriju smrti, nije mogao da se seti takvih metoda uni{tavawa qudi, ubijawa i sli~no. Videli smo i u ovom ratu {ta su Hrvati sve radili. Ne bih i{ao na neke optu`be protiv ovih qudi koji su katoli~ke veroispovesti, a koji se po inerciji sada izja{wavaju kao Hrvati, znate. Ve}ina wih su Buwevci i [okci. Smatram da wima treba stvarati uslove da budu ono {to jesu, postoji ta buweva~ko-{oka~ka organizacija sa kojom mi imamo dobre politi~ke odnose. Mi, srpski radikali, imali smo javne susrete sa wima. Oni koji insistiraju na toj hrvatskoj, usta{koj politici, treba da znaju da im nema mesta u Srbiji. Voditeq: U na{u redakciju su stigla jo{ neka pitawa. Sr|an ânkovi} iz Sombora pita da li }e se gospodin [e{eq kandidovati na republi~kim izborima za predsednika? Dr [e{eq: To se jo{ ne zna. Ja bih to èleo, me|utim, o tome }e odluku doneti Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke, najverovatnije tajnim glasawem. Kakva god bude odluka Centralne otaybinske uprave, po{tova}u je. Ko god bude odre|en kao na{ strana~ki kandidat za predsednika, svojski }u se angaòvati u wegovoj kampawi, podupreti je svim silama. Voditeq: Halo, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, Markovi} iz Sombora. Hteo bih da pozdravim vas u studiju, naro~ito dr Vojislava. Hteo bih da prokomentari{e sada{wu situaciju i, da li podràva politiku Slobodana Milo{evi}a koju sada sprovodi u celoj Srbiji, naro~ito u Vojvodini. Dr [e{eq: Mislim da je politika Slobodana Milo{evi}a u celoj Srbiji ista. Mi, srpski radikali, ne samo da je ne podràvamo, ve} smo apsolutno protiv te politike. Svim silama poku{avamo da {to pre oborimo sa vlasti Slobodana Milo{evi}a, Socijalisti~ku partiju i celi levi blok.
378
Koalicija Zajedno, preko ovih proameri~kih listova, koje finansira Soros, s vremena na vreme lansira izmi{qotine da smo mi u tajnom savezu sa socijalistima, da ulazimo u Vladu Srbije, u vladu Mirka Marjanovi}a. Za mene pi{u da }u biti ministar unutra{wih poslova u toj vladi i tako daqe. Sve su to gluposti. Nema ni{ta od toga. Mi, radikali, nismo hteli u koaliciju sa socijalistima ni kada smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em, pogotovo ne}emo sada posle svega {to se desilo sa Republikom Srpskom Krajinom i Republikom Srpskom. Ho}emo da oborimo socijalisti~ku vlast, ali moramo i da spre~imo izdajni~ku koaliciju Zajedno da se vlasti do~epa. Pred sobom imamo dvostruki zadatak. Istraja}emo u toj svojoj borbi i ostvarivawu ovog dvostrukog zadatka. Voditeq: Marija Petrovi} iz Sombora pita {ta gospodin [e{eq misli o {trajku prosvetnih radnika? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je odmah javno podràla sve zahteve prosvetnih radnika. Mi smatramo da je wihov poloàj bedan, da su materijalno krajwe ugroèni. Komunisti~ki reìm je pola veka nipoda{tavao prosvetne radnike, zavodio princip negativne selekcije. Uvek je najmawu pa`wu posve}ivao obrazovawu. Podràvamo sve wihove opravdane zahteve. Smatramo da wihove plate moraju biti dovoqne za neki normalan ìvot. Ne traìmo mi sada za wih puno, ali toliko da moè porodica da preìvi, da deca nisu gladna, kako bi mogli da se posvete vaspitavawu tu|e dece. Odmah smo ih podràli i sve dok istupaju sa sindikalnim zahtevima, sve dok traè poboq{awe svog materijalnog poloàja, mi }emo ih podràvati. Ako sebi dozvole da ih zloupotrebe neke politi~ke stranke u svoje strana~ke svrhe, mi }emo se tome suprotstaviti. Voditeq: Grupa penzionera iz Sombora pita: Dokle }e vladaju}a stranka SPS da potkrada penzionerski fond i da nam krade penzije? Izgovor je, toboè, da nema priliva sredstava u penzionom fondu. Sigurno da nema kada ga pokrado{e. Gde su sredstva koja smo upla}ivali dok smo radili? Zna~i, to su pojeli mu}kovi. Dr [e{eq: Te pare su odavno pokradene i penzijski fondovi su prazni. Penzioneri }e biti u ovom sada{wem poloàju sve dok vladaju socijalisti. Kada mi, radikali, do|emo na vlast, ne moèmo da im garantujemo visoke penzije, ali }emo imati uravnoteène penzije. Mogu im sasvim odgovorno garantovati da nijedan dràvni funkcioner, nijedan ministar, nijedan poslanik, nijedan predsednik, ne}e za taj mesec dobiti platu dok se svim penzionerima ne isplate penzije, svim porodicama de~ji dodaci, invalidima invalidnine, socijalna pomo} i sve ostalo. To je ono {to mi, radikali, garantujemo. Voditeq: Somborska Ma|arica, u potpisu, pita da li Ma|ari mogu biti u va{oj stranci? Dr [e{eq: Da. U Srpskoj radikalnoj stranci ve} imamo mnogo Ma|ara. @eleli bismo da ih je jo{ vi{e, o Ma|arima mislimo sve najboqe. Trudimo se da imamo {to boqe odnose sa kompletnom ma|arskom nacionalnom mawinom. Ponekad se sporimo sa nekim wihovim strankama, sa
379
Demokratskom zajednicom vojvo|anskih Ma|ara, ali normalno je u uslovima vi{epartijskog sistema da se stranke me|usobno spore i prepucavaju. Sa ma|arskom nacionalnom mawinom u celini èlimo {to boqe odnose i sa ma|arskom dràvom èlimo {to boqe odnose. Me|u na{im dobrovoqcima imali smo Ma|are. Neki su poginuli bore}i se za slobodu srpskog naroda i mi to nikada ne}emo zaboraviti. Uostalom, Ma|ari su jedan civilizovan evropski narod, nemamo nikakvog razloga da se sporimo. @ivimo zajedno na prostorima severne Srbije. Tako treba i da ostane. Voditeq: U toku pri~e napomenuli ste da nam idu republi~ki izbori. Da li se pripremate za wih? Dr [e{eq: Mi se ve} pripremamo pa i ovo moje gostovawe na va{oj televiziji je u sklopu tih na{ih priprema za republi~ke izbore. Kampawa je za nas po~ela u novembru mesecu, odmah posle drugog kruga lokalnih izbora. Za nas nema predaha. Za nas kampawa traje dok do|emo na vlast. Kada do|emo na vlast, ube|eni smo da narod zadugo ne}e imati nikakvog razloga da nas mewa. Voditeq: Upravo takvo pitawe gra|anin Sombora postavqa: prognoza republi~kih izbora i da li je potrebno gospodinu [e{equ, kao pametnom ~oveku, toliko pquvawa po drugim strankama? Dr [e{eq: Nema tu nikakvog pquvawa, samo iznosim argumente. Onaj ko mar{ira pod nema~kom i ameri~kom zastavom za mene je posledwi nikogovi}, izdajnik srpskog naroda. Nema tu nikakvog pquvawa. Uostalom, izazivali su sukobe po beogradskim ulicama, ~ovek je poginuo u tim sukobima. Razbijali su, ru{ili, nema {ta nisu radili. I mi se, radikali, sa time nikada ne moèmo sloìti. Voditeq: Dobro ve~e. Izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Du{an iz Sombora. Pozdravqam gospodina [e{eqa i uputio bih mu jedno pitawe. Gledamo na televiziji, a mi ovde u Somboru, hvala bogu, drugo ne moèmo da gledamo nego I, II i III kanal RTS-a, proteste u Albaniji i wihove devizne {tedi{e. Mislim da mi imamo vi{e deviznih {tedi{a nego Albanija stanovnika. Molio bih gospodina [e{eqa da odgovori {ta bismo uradili sa tim deviznim {tedi{ama kada bi radikali do{li na vlast? Dr [e{eq: To smo vi{e puta saop{tavali javnosti. Odmah bismo po~eli sa rasprodajom dràvne imovine i tako bi regulisali deviznu {tedwu. To je oko 6 milijardi maraka. Dràva ima dovoqno zgrada, reprezentativnih objekata, vila, dovoqno placeva za stambenu izgradwu. Dràva ima neke druge vrednosti koje bi sasvim komotno mogla da rasproda za staru deviznu {tedwu. Recimo, Kompanija Politika vredi oko 800 miliona maraka. Ona bi bila najprivla~nija starim deviznim {tedi{ama za kupovinu akcija. Mogla bi cela da bude rasprodata za staru deviznu {tedwu. Ogromna je vrednost televizije, radija, tu su sva novinska izdawa Kompanije Politika, wihova {tamparija, prodajna mreà i tako daqe. Na taj na~in bismo vratili staru deviznu {tedwu. Konkretan novac ne moè niko da vrati, ali to moè da se nadoknadi prodajom dràvne imovine.
380
Voditeq: Kada smo ve} kod toga, predstavite nam malo ekonomski program Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Na{ program je liberalisti~ki, zasnovan na privatnoj inicijativi, na slobodnoj trì{noj privredi, na onome {to podrazumeva liberalni kapitalizam. Voditeq: Prekinu}u vas, nastavi}emo o ekonomskom programu, ali pre toga da ~ujemo ko nam se javqa. Dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e. Ka}a Leptur iz Sombora. Ja bih prvo da vas pozdravim, posebno dr Vojislava [e{eqa, i da ga pitam da li je zadovoqan na{im somborskim radikalima? Dr [e{eq: U Somboru imamo vrlo jaku Srpsku radikalnu stranku. Imamo mnogo ~lanova, dobre qude u rukovodstvu stranke. S vremena na vreme javqali su se neki problemi, te smo probleme re{avali. Bili smo dosta aùrni u re{avawu tih problema. Imali smo mnogo dobrovoqaca iz Sombora. Nekada se pojave neke slabosti i to je sasvim normalno. Nismo mi kao qudi idealni pa da nemamo qudskih slabosti. Nekada se te stvari dese i nama, radikalima. Od drugih stranaka mi se razlikujemo po tome {to nikada ne prikrivamo probleme, nego ih poku{avamo re{iti {to brè i {to otvorenije. Ponosni smo na takve unutra{we strana~ke odnose. Voditeq: Nastavi}emo pri~u o ekonomskom programu. Dr [e{eq: Srpski radikali smatraju da se sva dru{tvena svojina mora ubrzano privatizovati. Ono {to se moè prodati normalno na trì{tu, da se proda na javnoj licitaciji. Ono {to se ne moè prodati, da se akcije podele radnicima i da onda oni postanu vlasnici privrednih pogona u kojima rade. U startu je reìm odabrao najgori mogu}i na~in privatizacije. Mi smo na to upozoravali jo{ 1990, 1991. godine, a kada je ta privatizacija ve} s te{kom mukom bila obavqena u nekih 50 odsto privrednih kapaciteta, onda je usvojen takozvani \in|i}ev zakon, u leto 1994. godine, kojim je sve vra}eno u prvobitno stawe. Tamo gde su radnici imali 50-60 odsto akcija, \in|i}evim zakonom je to svedeno na 2-3 odsto. To je stra{na besmislica. Sada smo opet na po~etku tog mukotrpnog procesa. Dru{tvena svojina nigde na svetu ne postoji, osim kod nas, to je jedna kardeqevska glupost zbog koje patimo i ispa{tamo. Voditeq: Politi~ki program Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija u Srbiji i srpskom narodu u celini koja nikada ni{ta bitno nije mewala u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, kulturnom i socijalnom programu. Po politi~kom programu, mi smo stranka koja se zalaè za parlamentarnu demokratiju, vi{epartijski sistem, gra|anske slobode i prava, slobodu {tampe. Mi smo partija koja se zalaè za moderan pravni poredak, nezavisno sudstvo. Na politi~kom planu èlimo u svojoj zemqi sve ono {to su tekovine evropske civilizacije novijeg vremena. Mi smo jedina politi~ka partija kod koje u praksi nema raskoraka izme|u onoga {to programski sebi odredimo kao ciq i onoga {to prakti~no radimo u svakodnevnom ìvotu.
381
Voditeq: Nacionalno pitawe. Dr [e{eq: U nacionalnom pitawu se zalaèmo za Veliku Srbiju i nikada od toga ne}emo odustati. Velika Srbija podrazumeva jedinstvenu srpsku dràvu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. Srpska radikalna stranka nikada ne}e odustati od povratka cele teritorije Republike Srpske Krajine u sastav jedinstvene srpske dràve. Srpska radikalna stranka nikada ne}e odustati od zapadne srpske granice Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. To je sveti zavet srpskih radikala. Voditeq: Dobili smo pitawe grupe penzionera iz Sombora koje glasi: Vi ste, gospodine [e{eq, jednom prilikom u Skup{tini glasali da se TV pretplata pla}a zajedno sa ra~unom za struju. Tako je poskupela elektri~na energija, onda je enormno poskupela i TV pretplata. Mi smatramo da je to protivzakonito, jer dana{woj visini pretplate ne odgovara program TV koji je jako siroma{an. Filmovi se daju u pola no}i, tako da nisu dostupni nijednom penzioneru niti umornom radniku. Dr [e{eq: Tu dve stvari treba odvojeno posmatrati. Televizijska taksa je i ranije postojala. Od kada postoji televizija u na{oj zemqi, pla}ala se televizijska taksa. U svim drugim evropskim zemqama tako|e se pla}a televizijska taksa. Narodna skup{tina Srbije donela je 1993. godine dobar zakon, da se objedini naplata ra~una za struju i televizijske takse, da inkasanti ne bi i{li od vrata do vrata, ponekada i po tri puta, {to poskupquje naplatu. Tada je to iznosilo otprilike jedan dinar dana{we vrednosti, ne vi{e. Problem je u tome {to je socijalisti~ka vlast cele 1994, 1995, 1996. godine do neba dizala cenu struje i visinu takse. Nije problem u na~inu pla}awa takse. Problem je u visini takse, koja je prevelika. O visini takse ne odlu~uje Skup{tina nego Vlada, a radikali nikada nisu bili u Vladi. Dakle, nama se i danas svi|a na~in naplate takse, on je dobar, ne moè mu se ni{ta prigovoriti. Visina takse mora da se mewa, da se smawi, kao i cena struje, koja mnogo vi{e ugroàva narod nego taksa za televiziju. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, Ota{evi}. Prvo da pozdravim gospodina [e{eqa. Svi|a mi se {to je mu{ko. Ono {to on govori je istina, mnoge stvari raskrinkava. Po{to sam vojni penzioner, a toliko domova armije zija praznih kao i u wegovoj op{tini, cenim {to su tu op{tinu dobili radikali, pa me interesuje, moè li u Skup{tini da uti~e da mi se da stan. Kao aktivno vojno lice do{ao sam iz Slovenije i penzionisan sam u Zemunu. Sada lutam po Somboru ve} {esta godina. Podneo sam molbu za stan, a oni mi odgovaraju dok re{e pitawe sa Slovenijom. Dok oni re{e, ja }u mo`da i umreti. Drugo, {ta moè da uradi u Skup{tini, da policija u Somboru ne tu~e penzionere, nego da rade svoj posao koji ina~e ne rade. Pozdravqam vas. Dr [e{eq: Ne znam za taj slu~aj da je policija tukla penzionere. Ako je to zaista tako, onda je to krajwe skandalozno. Ne smete odustati od insistirawa da se odgovorni kazne. Prvi put ~ujem za informaciju da je ba{ policija tukla penzionere.
382
Po pitawu vojne imovine, Srpska radikalna stranka se ve} godinama zalaè da se rasproda sve ono {to nije neophodno za normalno funkcionisawe armije: svi domovi kulture, sva lovi{ta, reprezentativni objekti, odmarali{ta. Recimo, za Dom armije u centru Beograda, na Trgu Republike, jedna gra|evinska firma je nudila 300 dvosobnih komfornih stanova, ali jo{ uvek postoji ta stara komunisti~ka svest da oficiri moraju imati posebne restorane, sve posebno to su gluposti. Mi imamo najve}u logistiku koja optere}uje armiju. Moramo imati modernu armiju, nema vi{e nikakve potrebe da oficir kada nave~e izlazi ide u vojni restoran. To je sme{no, to je glupo. Vaqda smo se toliko emancipovali, kao narod, da svi treba nave~e u privatnom ìvotu da izlaze tamo gde èle i koliko mogu podneti svojim nov~anikom. Za{to bi to bilo ne{to posebno za oficire? [ta }e vojsci biblioteka? [ta }e vojsci razni drugi balasti? Vojska treba da ima operativne jedinice i logistiku koja snabdeva operativne jedinice, i ni{ta vi{e. Voditeq: Vesovi} Dragan iz Sombora pozdravqa gospodina [e{eqa. Postavqa pitawe, podstaknut gledaocem koji se javio, i sam daje odgovor da su Srbi sami krivi za doga|aje. Konkretno, kod nas u Somboru Hrvat je na vlasti, bacio je kosku, mi se pobismo, a on se ne pojavquje na TV ni u jednoj ovakvoj ili sli~noj emisiji. Dr [e{eq: Pozivam gra|ane Sombora da na slede}im izborima ne glasaju ni za socijaliste, ni za levi blok, ni za koaliciju Zajedno. Postoji samo jedna politi~ka partija koja garantuje red, koja garantuje disciplinu, koja garantuje suzbijawe korupcije, koja garantuje ubrzano re{avawe svih problema gra|ana na lokalnom nivou, a to je Srpska radikalna stranka. Ona na primeru Zemuna pokazuje kako je efikasna, kako je uspe{na, kako }e biti {irom Srbije gde joj narod ukaè poverewe. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, Stevan~e Branislav iz Sombora ovde. Pozdravqam gospodina [e{eqa i imam za wega dva pitawa. Prvo pitawe je vezano za trenutno politi~ko stawe u srpskoj Crnoj Gori, po{to tamo Srpska radikalna stranka nije u{la u republi~ki parlament. Sluìo sam vojni rok u Tivtu i znam kakvo je raspoloèwe u srpskom Grbqu, gde je narod masovno proradikalski opredeqen. Drugo pitawe je vezano za lokalne izbore. @ivim u Mesnoj zajednici Selen~a. Izme|u prvog i drugog kruga lokalnih izbora preko radikalskih odborni~kih kandidata bili su naru~eni plakati na kojima se gospodin [e{eq zdravio sa Mesi}em i Tu|manom. To je o~igledna foto-montaà, ja sam to video i interesuje me {ta gospodin [e{eq misli, ko stoji iza toga, da li je to kosmopolitski izdajni~ki trio: \in|i}, Dra{kovi}, Pe{i}, ili mo`da vladaju}i komunisti stoje iza toga. Dr [e{eq: U Crnoj Gori Srpska radikalna stranka je preìvela pravu golgotu. Hapsili su nas, progonili, proterivali, trpali u zatvor, isterivali na{e poslanike iz Narodne skup{tine, nema {ta nam nisu radili. Falsifikovali su izborne rezultate, i ovoga puta Srpska radi383
kalna stranka je tamo ostala van parlamenta, ali to nas nije mnogo obeshrabrilo, nije nas razo~aralo. Mi smo sa~uvali strana~ku infrastrukturu i spremni smo za nove politi~ke okr{aje. U predizbornoj kampawi koalicija Zajedno se sluìla najprqavijim mogu}im metodama: {irili su la`ne letke, pravili foto-montaù kako sam se rukovao sa Tu|manom i Mesi}em, la`ne izve{taje, navodno, kontraobave{tajne slu`be i mnoge druge letke. Izme|u dva izborna kruga, tamo gde su u drugom krugu bili kandidati za odbornike iz koalicije Zajedno i socijalisti, koalicija Zajedno je {tampala milione la`nih letaka u kojima je tvrdila da Srpska radikalna stranka podràva wihove kandidate. To je mnogo doprinelo wihovoj pobedi. Ovoga puta su prevarili narod, ali slede}i put ne}e prevariti, ne}e mo}i. Tamo gde su u drugom krugu bili radikali i pripadnici koalicije Zajedno, koalicija Zajedno je {irila la`ne letke sa mojim potpisom u kojima su tvrdili da radikali podràvaju socijaliste. Tako su pravili zabunu. Pre svega, to je ra|eno u izbornom {tabu Zorana \in|i}a. Wegov Gebels Mila Gligori} je sve to li~no organizovala, mi smo sve to saznali. Nedavno su lansirali neki falsifikat u kome su tvrdili da mi sa socijalistima sara|ujemo protiv koalicije Vojvodina. Kao da je koalicija Vojvodina neki ozbiqan politi~ki faktor da bi mi ulazili u savez sa socijalistima. Sada je koalicija Vojvodina malo zablistala u ovom mutnom vremenu, ali ona }e se ugasiti jer je ~ine lo{i qudi, nekarakterni, nepo{teni, izdajnici srpskog naroda koji bi hteli da odvajaju Vojvodinu od Srbije, da obnavqaju novu Austro-Ugarsku kroz Podunavsku federaciju, kako je zovu na Zapadu, preko Ota Habsbur{kog {ta im sve pada na pamet. Kada su pobedili u Novom Sadu na izborima, onda su dve austrougarske zastave izneli na ulice, demonstrirali su pod austrougarskim zastavama. Sva{ta se probudilo u novembru pro{le godine. Sve je isplivalo na povr{inu. To je kao kada se neka prqava reka uzmuti pa one najprqavije stvari iza|u na povr{inu, tako se i ovog puta desilo. Narod je sve to prepoznao, video, shvatio, i narod se vi{e ne}e prevariti. Voditeq: Dobro ve~e, ko nam se javqa? Slu{alac: Dobro ve~e. Zovem se @ivko Reve~i}, iz Sombora sam. Hteo bih gospodinu [e{equ da postavim jedno pitawe. U programu Srpske radikalne stranke nacionalni i ekonomski oporavak zemqe poprili~no mi je jasan. Interesuje me kako Srpska radikalna stranka misli da unese u zemqu sve` kapital? Svi mediji tvrde da mi nemamo sveèg kapitala, da smo iscrpqeni ratom i lopovlukom. Kako }e Srpska radikalna stranka da unese kapital sa Zapada, jer Rusija nema, od wih ne moèmo ni da dobijemo? Dr [e{eq: Sme{no je insistirati da politi~ka stranka unese sve` kapital. Kada su nam stranke unosile kapital, taj kapital je pokraden, pa sada moramo da ga otpla}ujemo. Treba stvoriti uslove da se stranci sami zainteresuju i do|u da ovde posluju. Ve} sam imao Ju`nokoreance, Italijane, [vajcarce, koji su dolazili u zemunsku op{tinu i svima dajemo najboqe mogu}e uslove za razvijawe privredne delatnosti. Dakle, treba srediti na{e zakone, liberalizovati u pravnom smislu uslove za nesmetanu
384
privatnu inicijativu i onda }e stranci sami do}i. Vuk Dra{kovi} obe}ava dve milijarde dolara, sada je smawio na milijardu i po ako oni do|u na vlast. To su gluposti, niko ne daje pare. Amerikanci nisu dali pare ni Poqacima, ni êsima, ni Slovacima, ni Ma|arima, ni Rumunima, ni Bugarima. Amerikanci nikome ne daju. Obe}ali su Rusima 25 milijardi dolara, pa su ih slagali. Jeqcin je rasturio rusku imperiju, rasturio Sovjetski Savez veruju}i Amerikancima, a oni ga slagali. Nema ni{ta od toga. Na{a ambicija je da privu~emo Japance, Ju`nokoreance i Tajvance da posluju kod nas. Ne treba da nama daju pare da mi wima raspolaèmo, da ih mi raspore|ujemo. Pogre{no je ako vlast uzima pare. Vlast treba da privu~e qude koji znaju da rade, da ovde ostvaruju profit, a oni }e zapo{qavati na{e radnike, koristiti na{e resurse i od toga }e cela dràva imati velike koristi. Voditeq: Gospodin Grahovac iz Sombora pita: Da li u Zemunu penzioneri dobijaju lekove bez pla}awa? Dr [e{eq: To nije u nadle`nosti Op{tine, to je u nadle`nosti Ministarstva zdravqa. Penzioneri i svi ostali gra|ani koji su zdravstveno osigurani mogu da dobiju lekove u apotekama po simboli~nim cenama. Naàlost, nekih kqu~nih lekova nema ni u Zemunu niti smo u stawu da ih nabavimo. Voditeq: Poqoprivreda u celoj zemqi, a pogotovo u Somboru, u te{koj je situaciji. Ona nas je odràla ovih posledwih pet godina. Kakvo je va{e gledi{te? Dr [e{eq: Mislim da su seqaci sistematski pqa~kani ovih pola veka. Du{u su im vadili, prakti~no ih uni{tavaju. Srpska radikalna stranka smatra da je za seqaka va`no samo da mu se dràva ne me{a u proizvodwu i u prodaju poqoprivrednih proizvoda. Ni{ta drugo seqaku ne treba, samo da ga oslobode. Slobodan izvoz poqoprivrednih proizvoda, slobodan uvoz ve{ta~kog |ubriva. Mi, radikali, potpuno bismo skinuli sve carine na uvoz ve{ta~kog |ubriva. Kada se |ubrivo uveze, ne moè ni{ta sa wime da se radi nego da se baci na wivu. Kada uvoze kontingent da bi neko u~estvovao u uvozno-izvoznom postupku, mora da podmiti ministra, zamenika, pomo}nika, ~inovnika itd. Mi bismo sve te kontingente ukinuli. Kaù socijalisti da bi se uvezlo previ{e |ubriva. [ta nas briga, neka se uveze, to je rizik onoga ko uvozi. Ako se uveze previ{e |ubriva, pa{}e mu cena, pa }e nekada uvoznik morati da prodaje ispod cene, to je wegov poslovni rizik. Za{to da se mi u to me{amo. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Ovde Mesni odbor Ba~ki Brestovac Srpske radikalne stranke. Pozdravqam dr Vojislava [e{eqa. Prvo pitawe: kada }e do}i u Brestovac? Drugo: da nam ne{to kaè o javnom informisawu u Zemunu i u Srbiji. Dr [e{eq: Ne znam kada }u u Ba~ki Brestovac. Od na{eg Okru`nog odbora zavisi kada }e zakazivati javne tribine, mitinge i druge oblike na{e strana~ke delatnosti. Po pitawu javnog informisawa, ono je u Srbiji u vrlo lo{oj situaciji. Reìm je dugo drào pod apsolutnom kontrolom kqu~ne medije. Ta
385
kontrola i daqe traje, mada se blokada smawuje. Sve privatne radio i televizijske stanice su u neregulisanom statusu. Reìm ih ve{ta~ki odràva u tom neregulisanom statusu da bi se vlasnici bojali da se politi~ki eksponiraju, da uvode politi~ke emisije. Evo, ve} tri godine postoji Kanal 54 u Somboru, ovo je vaqda prva politi~ka emisija ovog tipa. Jeste li ranije to imali? Voditeq: Ne{to sli~no. Dr [e{eq: Mo`da ste se sada malo ohrabrili. Reìm namerno ~ini da privatni vlasnici televizije i radija izbegavaju politi~ke teme zbog zabrane delovawa. Onda imamo idiotske televizije koje pu{taju samo muziku, filmove itd. Ne mislim da vre|am kada kaèm idiotske, jer izvorni termin idiot zna~i ~ovek koji se ne bavi politikom. To datira iz stare Gr~ke. Grci su prezirali qude koji se ne bave politikom. Politikom mora da se bavi svaki slobodan i ozbiqan ~ovek. Neko se bavi aktivno, neko pasivno, ali svako se bar interesuje za ne{to iz politike. Zato bi svaka televizija morala da ima politi~ke sadràje. U Zemunu imamo ambiciju da otvorimo lokalnu radio i televizijsku stanicu, a vide}emo kako }e to da ide. Pokrenuli smo novu seriju Zemunskih novina, i tamo smo na konkretnom primeru pokazali kako vlast mora da se pona{a prema opoziciji. Nama je opozicija malobrojna u Zemunu. Od ukupno 55 odbornika Socijalisti~ka partija Srbije ima 6, a koalicija Zajedno 14 odbornika. Imamo apsolutnu ve}inu. U svakom broju Zemunskih novina 10 strana smo odredili samo za strana~ku hroniku. Srpska radikalna stranka ima 2 strane, Srpski pokret obnove i socijalisti po 2 strane, a dve demokratske partije, Gra|anski savez i JUL imaju po 1 stranu u svakom broju; i svaka stranka ure|uje, sama odlu~uje {ta }e {tampati, a {ta ne}e, niko im se ne me{a. Tako bi trebalo da bude u celoj Srbiji. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, Dragan Ili} iz Sombora. Hteo bih da pozdravim gospodina Vojislava [e{eqa i da kaèm da je wegov plan i program jako dobar, mada i on isto ima gre{aka. Ako se vratimo unazad, 1989. godine napravio je izborno }utawe zajedno sa gospo|om Milom [tulom kada je gospodin Milo{evi} ve} bio na staklenim nogama, pquvao po SPO-u. Na drugim izborima wegovi radikali su dali Milo{evi}u vlast. Mislim da je on zajedno sa Milo{evi}em. Toliko. Dr [e{eq: Na izborima 1989. godine ja nisam u~estvovao. U~estvovali su ~elnici Demokratske stranke, a 1990. godine nisam pquvao ni jednog politi~ara i nijednu stranku. Kritikovao sam, iznosio argumentaciju i formulisao wihovu su{tinu. Tu nema nikakvog pquvawa i nema nikakve mr`we. Kaèm istinu: popu kaèm pop, bogu bog, qutio se neko ili ne. Pravi bi zlo~in bio prema srpskom narodu dozvoliti Srpskom pokretu obnove da osvoji vlast u Srbiji. Ponosan sam {to sam svojom politi~kom aktivno{}u spre~io da Srpski pokret obnove i Demokratska stranka osvoje vlast u Srbiji. Slobodan Milo{evi} je nekada ratovao za zapadne srpske zemqe, za Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Milo{evi} je stvorio Republiku
386
Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Nama, radikalima, dao je oru`je za vi{e od 10.000 dobrovoqaca. Da je Milo{evi} ostao na tim pozicijama do kraja, mi, radikali, branili bismo ga i nikada ne bismo dozvolili da ga bilo ko ru{i sa vlasti. Sa Milo{evi}em smo se sukobili èstoko kada je 1993. godine promenio nacionalnu politiku za 180. Tada nije bilo milosti. Po~ela je na{a nemilosrdna borba u kojoj smo mi, radikali, stradali, progawani, hap{eni, zatvarani, maltretirani, prebijani, ali smo mi izdràli. Do{li smo u situaciju da o~ekujemo da definitivno potu~emo socijaliste na slede}im izborima. Nema govora da budemo zajedno sa Milo{evi}em. Da nije predao Republiku Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske, sve bi bilo druga~ije, mi bismo ga podràli, nikada ga niko ne bi skinuo sa vlasti. Ovako, jedva ~ekamo da ga oborimo. Voditeq: Milanka iz Sombora pozdravqa i podràva gospodina [e{eqa, ali je razo~arana {to podràva privatizaciju. Dr [e{eq: Nema nam ekonomskog oporavka bez privatizacije. Oni koji se boje privatizacije jo{ su pod uticajem komunisti~ke ideologije, ali komunizam nigde nije uspeo da stvori efikasnu privredu. Nema efikasne privrede bez privatne svojine. Samo onaj ko je vlasnik privrednog objekta, zna kako s wim da posluje i kako da iz wega izvla~i profit. Ako profit nije motiv proizvodwe, proizvodwa propada. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, Ruà iz Sombora. Pozdravqam gospodina [e{eqa, htela bih da postavim pitawe. Kada bi pobedio na republi~kim izborima, da li bi dozvolio otvarawe hrvatske ambasade u Beogradu? Dr [e{eq: Ne. Ako Srpska radikalna stranka pobedi na izborima, odmah }emo prekinuti diplomatske odnose sa Hrvatskom. Dok Hrvatska ne vrati konkretnu teritoriju Republike Srpske Krajine, sa wima ne}emo imati nikakve odnose. Sprema}emo se da povratimo tu teritoriju. Mogu}e je to ostvariti na miran na~in kada se Rusija uspravi, kada bude opet velika i mo}na sila. Zna~i sa Hrvatima nikakvih odnosa. Voditeq: Kakav je va{ stav prema vojsci kada znamo da je ona sada u nezavidnom ekonomskom poloàju? Dr [e{eq: Da, vojska je u uàsnom, o~ajnom stawu. Ako Srpska radikalna stranka pobedi na izborima, mi }emo srediti stawe u vojsci, u~initi je skoro potpuno profesionalnom, osloboditi je bilo kakvog balasta i li{iti je bilo kakvog strana~kog upliva. Vojska mora biti potpuno nezavisna u odnosu na stranke, aktivni oficiri ne smeju biti ~lanovi nijedne politi~ke partije. Zadatak vojske je da brani dràvu, a ne da se me{a u politiku, ili da je politika instrumentalizuje. Voditeq: Gospodine [e{eq, na republi~kim izborima nastupate samostalno, mislim Srpska radikalna stranka. Dr [e{eq: Da, samostalno. Voditeq: [ta poru~ujete na{im i va{im glasa~ima? Dr [e{eq: Da dobro razmisle za koga }e glasati. Ima}e pred sobom tri opcije: levi~arski blok, koaliciju Zajedno i Srpsku radikalnu stranku. êtvrta opcija u ozbiqnom smislu ne postoji.
387
Videli su kakvi su socijalisti ve} pola veka. Videli su kakva je koalicija Zajedno tamo gde je vladala na lokalnom nivou, pokazali su se ve}im lopovima od socijalista, a videli su kakva je Srpska radikalna stranka na zemunskom primeru, pa neka sami odlu~e. Sudbina Srbije je u rukama srpskog naroda, u rukama gra|ana Srbije. Mi imamo puno poverewe u svoj narod i sa velikim nadama, sa velikim ambicijama, idemo u susret tim slede}im izborima. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, Mira iz Sombora. Htela bih da pozdravim na{eg vojvodu [e{eqa i htela bih da mu postavim pitawe u vezi sa sino}nim intervjuom onog Amerikanca. Kako on ocewuje taj intervju? îni mi se da je poprili~no govorio u prilog socijalista, verovatno je to bio neki wegov izborni prilog. Htela bih da ~ujem wegovo mi{qewe. Dr [e{eq: Mislim da je u osnovi ta~an utisak. Da je to i{lo u prilog socijalistima govori ~iwenica da je dràvna televizija emitovala tu emisiju sat i po, koliko se se}am. Me|utim, taj ameri~ki profesor sa wujor{kog gradskog univerziteta imao je neke veoma dobre i pametne opservacije i ja sam ga sa pa`wom slu{ao. Moram priznati da ga u nedequ nisam gledao kada je prvi put ta emisija prikazana, ali sam sino}wu reprizu gledao sa pa`wom sve vreme. Mislim da je neke stvari veoma pametno shvatio, procenio, posebno ulogu Amerike u ovoj sada{woj krizi. Pametno je procenio i ulogu koalicije Zajedno. Nije bio kriti~an prema socijalistima i to je ono {to mu ja zameram. Kada se iznosi istina o koaliciji Zajedno i ameri~koj politici na Balkanu, treba re}i i kolika je krivica socijalista {to su Amerikanci dobili toliko prostora za nesmetano politi~ko delovawe i podrivawe Srbije. Ne smemo, dakle, nijednu stranu medaqe ispustiti iz svoje rasprave. Voditeq: Po va{em programu, kako biste re{ili pitawe Kosova? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka jedina ima konkretan program za Kosovo, na 25 kucanih strana smo ga objavili u velikom tiraù jo{ 1995. godine. Uveravam vas da onog trenutka kada [iptari saznaju da su radikali pobedili na izborima, 200.000-300.000 }e odmah pobe}i preko granice. Mi bismo zaveli red na Kosovu. Sve one koji nisu dràvqani na{e zemqe proterali bismo preko Prokletija nazad u Albaniju. Oni koji su lojalni dràvqani morali bi da po{tuju zakone, da izvr{avaju svoje zakonske obaveze i ne bismo im pravili nikakve probleme. Ali, red bi se osetio. Znate, sada je [iptarima na Kosovu pod socijalisti~kom vla{}u boqe nego {to je bilo kada su Kosovom vladali albanski separatisti. Dok su vladali albanski separatisti, kada bi neki [iptar, privatnik, recimo, hteo da ode u op{tinu da sredi neki posao, da ne{to obavi, morao je da ponese nekoliko hiqada maraka da podmiti svoje sunarodnike [iptare, da bi mu to zavr{ili. Sada, kada vladaju srpski socijalisti, ne treba mu toliko novca, sa 200-300 maraka sve zavr{ava. Nema tog posla koji se ne moè zavr{iti. U tolikoj meri je socijalisti~ka vlast korumpirana. Dakle, uspostavqawem reda, pravnog poretka u pravom smislu re~i mnogo se toga re{ava.
388
Voditeq: Po ~emu se razlikuju penzioneri Srbije od penzionera Crne Gore? Penzioneri u Crnoj Gori imaju penzije u proseku od 1.200 do 1.500 dinara i dobili su KK kartu, to je 450 dinara, dok penzioneri Srbije to nemaju. Dr [e{eq: Osnova razlika je u tome {to je u Crnoj Gori mnogo mawe penzionera. Crna Gora je mnogo mawa od Srbije, 20 puta mawa. Reìm u Crnoj Gori ve{to koristi sada{we odnose u federaciji, ima privilegovan tretman, zahvata iz dràvne kase koliko mu treba i uvek ucewuje otcepqewem. I drugo, ~elni qudi reìma u Crnoj Gori su se eksponirali u rukovo|ewu nekim {vercerskim kanalima, drè monopol nad {vercom cigareta, ~esto oru`ja, droge i drugih stvari. Na taj na~in ostvaruju za sebe lavovsku svotu, a mrvice iz toga prebace i penzionerima. Imali smo slu~aj kada su penzionerima ~ak davali devizne penzije. To je blagodet za tamo{we penzionere, to se mora priznati. Srpska radikalna stranka insistira da poloàj penzionera u obe federalne jedinice, u celoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, mora biti ujedna~en. Mi smo za unitarnu dràvu, za ukidawe sada{wih republika. To srpskom narodu ne treba. Nama treba unitarna, centralizovana dràva. Voditeq: [ta mislite o sredstvima informisawa? Dr [e{eq: Ve} sam govorio na tu temu. Sredstva informisawa se moraju osloboditi tako {to }e se me|u wima razvijati o{tra konkurencija. Dràva treba da rasporedi sve lokalne i regionalne medije, kao i centralne, kqu~ne, a onda da se omogu}i slobodna konkurencija, pa ko uspe, ko propadne u toj konkurenciji ne sme niko imati privilegovan poloàj. Kada sredstvo informisawa ima privilegovan poloàj, onda ono postaje instrument vlasti, instrument neke politi~ke opcije, a time gubi objektivnost, nepristrasnost i izrasta u svoju suprotnost. Voditeq: U~iteqica u penziji iz Sombora pita: Da li je u sada{wim uslovima mogu}e udovoqiti svim zahtevima prosvetnih radnika? Dr [e{eq: Nije mogu}e udovoqiti svim zahtevima, ali postoje neki kqu~ni zahtevi kojima se mora udovoqiti. Mislim da je Vlada Srbije ve} popustila u tom smislu. Naravno, ne treba ni preterivati u zahtevima, ali svi prosvetni radnici zasluùju pristojnu platu, ne{to od ~ega mogu da ìve. Ako oni ne mogu da ìve od svoje plate, onda nisu u stawu ni da obrazuju na{u decu. Kada su optere}eni da li su wihova deca gladna ili nisu gladna, ne mogu da u~e tu|u decu. Voditeq: Gledalac iz Sombora pita:Kako to da kada iskrsne neka kriza, kao {to je ova sa u~iteqima, pojavquje se finansijska inspekcija? Dr [e{eq: Ne znam gde se pojavila ta finansijska inspekcija. Voditeq: Verovatno pretpostavqa. Dr [e{eq: Mo`da sada opet obigravaju oko privatnika, pa im prosto otimaju da bi popunili fondove. Verovatno je to u pitawu. To je sve zbog toga {to su nam neregulisane neke osnovne stvari u zemqi. Recimo, svake godine Srbija gubi oko pola milijarde maraka zbog toga {to se raznim {vercerskim kanalima uz u~e{}e nekih dràvnih ~elnika uvoze cigarete ili se za cigarete doma}e proizvodwe izbegava
389
pla}awe poreza. Pola milijarde maraka se na tome izgubi. Sada vi sra~unajte koliko je to penzija i koliko je to plata za prosvetne radnike, lekare, policajce, oficire, za sve one koji iz dràvnog buyeta primaju svoje plate. Voditeq: Nismo zavr{ili, po~eli smo pri~u o politi~koj situaciji u Srbiji, pa su nas na{i gledaoci prekinuli. Ho}emo li nastaviti? Dr [e{eq: Da nastavimo. [ta vas interesuje? Voditeq: Kakvo je va{e mi{qewe o celoj politi~koj situaciji vezano za Srbiju, zna~i, osim ovih stranaka Dr [e{eq: Srbija je pod èstokim pritiskom Amerike. Ciq Amerikanaca je da Srbiju do kraja razbiju, da joj otmu {to vi{e teritorija: Kosovo i Metohiju, Sanyak, Crnu Goru, Vojvodinu. Amerikanci ùre da to urade dok se Rusija ne uspravi, dok ne stane na noge. Amerikanci su svesni da je Srbija prirodni, istorijski saveznik Rusije na Balkanu. U svojoj strategiji opkoqavawa Rusije sa svih strana i prodora NATO pakta na Istok, wima je Srbija kao kost u grlu i zbog toga Amerikanci podràvaju sve srpske neprijateqe: i Hrvate, i Slovence, i muslimane, i Albance, i sve ostale. Mi moramo da se suprotstavimo Americi. Milo{evi} je poku{avao da se dodvori Americi. Poku{avao je da ih odobrovoqi prave}i ustupke, sve krupnije ustupke. Pokazalo se da je to pogre{no. Upozoravali smo Milo{evi}a 1992. godine da to ne sme da radi, jer {to on vi{e ustupaka napravi Amerikancima, wihovi apetiti su sve ve}i i ve}i. Oni mere granice na{e popustqivosti i idu do kraja. Da se suprotstavio 1992. godine i rekao dok traju sankcije nema nikakvih pregovora, Amerikanci bi morali da popu{taju. Naàlost, nije tako postupio, o~igledno se boji Amerike i neprekidno poku{ava da je odobrovoqi, to je pogre{no. Amerika ceni sna`ne, odlu~ne politi~are, a ne one koji popu{taju. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Javqa vam se Zorka iz Sombora. @elela bih da pozdravim gospodina [e{eqa i da kaèm da podràvam sve to {to je do sada pri~ao od kada je do{ao na politi~ku scenu. Imala bih dva pitawa. Prvo: {ta misli o budu}im penzionerima i ovom novom zakonu? I drugo: da li je gospodin [e{eq, da ga ne povredim, da se ne naquti, svestan za{to je u okolini Sombora izgubila Srpska radikalna stranka? Da li on zna da je, mo`da, pravi razlog to, {to je povukao veliki po{teni radikalski potez? Ja, kao ~lan radikalne stranke Dr [e{eq: A koji je to, gospo|o? Slu{alac: To je gospodin Jovo Ostoji} iz Prigrevice. ^lan sam radikalne stranke, mnogo znam i mislim da bi gospodin [e{eq jedini mogao da objasni za{to se Jova Ostoji} povukao. Prijatno i hvala. Dr [e{eq: Penziono zakonodavstvo se mora iz korena mewati. Srpska radikalna stranka i tu nudi re{ewe. Mi smatramo da sve penzije moraju da budu u rasponu 1:2. Najnià penzija za 20 godina radnog staà je faktor 1, najvi{a za 40 godina radnog staà je faktor 2. Izme|u toga su rasponi prema godinama radnog staà, a ne prema visini plate, jer penzija je socijalna kategorija, a ne radna.
390
Kada je re~ o Jovi Ostoji}u, on je ~etni~ki vojvoda, jedan od organizatora odlaska na{ih dobrovoqaca u rat za zapadne srpske zemqe, istaknuti komandant, ~ovek koji se posebno proslavio na sarajevskom rati{tu, na Poqinama. Wegova jedinica je u jednom naletu pobila oko 100 najvatrenijih muslimanskih boraca koji su juri{ali na srpske poloàje i tamo bili prosto samleveni. I to se nikada ne moè zaboraviti. Jovo Ostoji} je iskreni radikal, ali malo je nervozniji u nastupu, izaziva nesuglasice u strana~koj organizaciji tamo gde se pojavi. Suvi{e je jakog temperamenta za mirnodopsku strana~ku politi~ku borbu. Mislim da sam sasvim dobronameran kada defini{em neki wegov nastup. Tamo gde do|e Jovo Ostoji}, uvek se ne{to uskovitla i napravi se problem. Naravno, ja ne okrivqujem Jovu Ostoji}a zbog toga i qudi koji s wim sara|uju trebaju to da imaju u vidu i da cene wegovu ratnu ulogu i sve ono {to je preìveo u ovom ratu. Jovo Ostoji} je meni veoma drag kao ~ovek, ali ova sada{wa mirnodopska politi~ka borba traì jedan metod koji se mora po{tovati. Znate, de{avalo se u Republi~koj skup{tini iza|e Jovo Ostoji} za govornicu i iz ~ista mira po~ne da baca drvqe i kamewe na neke politi~ke protivnike koji eventualno to i ne zasluùju. Suvi{e veliki napon u javnom nastupu. To moè da nanese politi~ku {tetu, ali, naravno niko ne dovodi u pitawe status Jove Ostoji}a u Srpskoj radikalnoj stranci. To je ~ovek koji zasluùje na{e poverewe i koji ima velikih zasluga u ovom ratu, ali i te ratne zasluge nisu sada ne{to {to dozvoqava da se remeti unutra{wa strana~ka disciplina i da se dovodi u pitawe strana~ka aktivnost. Voditeq: Imamo samo jo{ jedno pitawe na{eg gledaoca iz Sombora: Bili ste jedan od inicijatora za uvo|ewe takse pri izlasku iz zemqe. Da li }e se ta taksa ukinuti ili bar smawiti? Dr [e{eq: Nismo mi bili inicijatori uvo|ewa te takse. Na{a ideja je bila osnovna, ali ona nije kompletno primewena. Rekli smo da taksa bude 100 dinara, da moè da se iznese 1.000 maraka i da se unese roba bez carine u vrednosti od 1.000 maraka. To je bio smisao takse. Socijalisti su uveli taksu, dodu{e ona je sada oko 50 ili 30 dinara, nisam dugo bio u inostranstvu i ne znam, a nisu oslobodili od carine uvoz robe. U vrednosti 1.000 maraka na konto te takse treba da se uvozi roba bez carine. To su obi~no neke krpice, to se naj~e{}e kupuje u inostranstvu. Dakle, to je smisao na{eg predloga da se uvede taksa. Mi nemamo nikakve veze sa realizacijom ove socijalisti~ke takse jer ona je besmislena. Naplati se izlazak, a gra|anin nema ni{ta od toga. Naplata ovog izlaska podrazumeva da on moè da unese robe u vrednosti od 1.000 maraka, da carinik kada ga tamo pretresa ustanovi da je to do 1.000 maraka i da ga ne pita {ta }e mu ta roba i kakva je wena namena. To je su{tina na{eg predloga. Ali, kada socijalisti prihvate na{ predlog, tako ga izvitopere u praksi da se mi zgrozimo nad su{tinom predloga. Voditeq: Gospodine [e{eq, polako se pribliàva kraj na{e emisije, svima nama je drago {to ste ve~eras bili na{ gost. Nadam se da }ete ponovo do}i u na{u televiziju, u na{ grad.
391
Dr [e{eq: Uz tako lepu i simpati~nu voditeqku meni je zaista brzo pro{la ova emisija. Voditeq: Hvala vam jo{ jednom {to ste bili na{ gost. O~ekujemo vas u narednom periodu, a ujedno se zahvaqujemo na{im gledaocima koji su bili sa nama sve vreme. Ostanite i daqe uz Kanal 54, prijatno.
RATNE POBEDE I PREGOVARA^KI PORAZI

Radio Smederevo, 20. februar 1997. godine Voditeq: Dobar dan, po{tovani slu{aoci. U studio Radio Smedereva upravo je stigao na{ uvaèni gost, gospodin Vojislav [e{eq, predsednik srpskih radikala. Dobrodo{li ponovo pred slu{aoce Radio Smedereva, koji vas pamte kao sagovornika spremnog da o svemu popri~a i da odgovori na svako pitawe. Na samom po~etku, ho}ete li se druìti sa slu{aocima, ho}emo li otvoriti emisiju za slu{aoce? Dr [e{eq: Najvi{e volim direktni kontakt i da direktno odgovaram na pitawa. Ranije sam ve} vi{e puta stavqao do znawa va{im slu{aocima da najvi{e volim najprovokativnija pitawa. Ve} peti-{esti put gostujem na Radio Smederevu. Voditeq: Nemam obi~aj da pamtim brojeve, bili ste ~esto gost programa Radio Smedereva, mada je izme|u pro{log i ovog gostovawa proteklo izvesno vreme u kome se dosta toga dogodilo. U me|uvremenu postali ste vlast, dodu{e za sada samo op{tinska i to u Zemunu. Iskoristila bih po~etak emisije, pretpostavqam da }e veliki broj slu{alaca postavqati pitawa, da ne{to pitam i ja. Kako funkcioni{e op{tinska vlast u Zemunu? Dr [e{eq: Dobro funkcioni{e u okviru ustavnih i zakonskih nadle`nosti lokalne samouprave. Prili~no dobro smo se sna{li i prvi efekti se ve} ose}aju. Dobar glas se daleko ~uje i mislim da su radikali veoma dobro organizovani, sposobni i spremni da se uhvate u ko{tac sa svim problemima. Uni{tili smo korupciju, zaveli red i ubrzano smo po~eli da re{avamo vitalne probleme gra|ana Zemuna. Voditeq: Najbolnija ta~ka za obi~ne qude u jednoj op{tinskoj ku}i su, pretpostavqam, {alteri i uop{te kontakt sa slu`bama, odnosno organima uprave. Dr [e{eq: To pitawe smo prvo razre{ili. Promenili smo prostor u kome su {alterske slu`be, gde se gra|ani prvi put susre}u sa op{tinskim organima. Doterali smo ga, sredili, {alterske slu`benike smo podu~ili kako treba da kontaktiraju sa gra|anima. Svi moraju biti nasmejani, qubazni, nedozvoqen je neki osoran, srdit odnos prema gra|anima. [alterski slu`benik ne sme da pokazuje svoje nezadovoqstvo, svoje neraspoloèwe, ako ima neki drugi problem, da ga iskaquje na gra|anima. Op{tina je servis gra|ana u pravom smislu re~i i sve op{tinske slu`be moraju tako da se pona{aju. Gra|ani su zadovoqni i postigli smo i dodatni efekat da se neke druge dràvne slu`be, ustanove i institucije ugledaju na zemunsku op{tinu, pa se i tamo stvari popravqaju. Sada je tamo mnogo qubazniji odnos, mnogo se brè re{avaju predmeti koje gra|ani podnose tim organima.
392
Voditeq: @ivimo u vremenu kada se mnogi qudi prihvataju privatnog posla, naravno u nedostatku posla u privrednim preduze}ima koja su jo{ uvek u dràvnoj svojini. Koje je vreme potrebno da se dobije dozvola u Op{tini Zemun za otvarawe, na primer, kioska ili privatne radwe? Dr [e{eq: Ve} sutra izlazi konkurs u Zemunskim novinama za 460 lokacija, za kioske i monta`ne objekte do 30 m2. Na{ je ciq da qudi rade. Zaposli}e se najmawe 460 qudi, mo`da i dvostruko i trostruko vi{e. Oni }e ne{to zara|ivati za ìvot, nahrani}e gladna usta, ne}e sutra dolaziti u Skup{tinu op{tine i traìti posao. Posao ne moèmo da im damo. Dakle, idemo na ubrzani razvoj privatne inicijative. Ubrzano parceli{emo placeve za individualnu stambenu izgradwu, koje dajemo po najniìm mogu}im cenama. Na{ ciq je da qudi poku{aju sami da se sna|u, da stvore sebi uslove za normalan ìvot, a na Op{tini je da im maksimalno u tome pomogne. Voditeq: Podse}am slu{aoce da je telefon za kontakt 221-323, gost Radio Smedereva je predsednik srpskih radikala gospodin Vojislav [e{eq, koji je u ovom trenutku i predsednik zemunske op{tine. Posle pri~e o funkcionisawu op{tinske vlasti u Zemunu, koju su dobili srpski radikali, da pre|emo na neka globalnija pitawa. Politi~ka scena Srbije je u ovom trenutku vrlo heterogena. Kako ona iz va{eg ugla izgleda u ovom ~asu? Dr [e{eq: O~igledno je produbqivawe politi~ke i komplikovawe ekonomske i socijalne krize. Reìm Socijalisti~ke partije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije èstoko je uzdrman, a sa druge strane u naponu snage je koalicija Zajedno koja uìva podr{ku Amerike i Nema~ke. Ciq nas, srpskih radikala, jeste da {to pre sru{imo levi~arski reìm, ali i da spre~imo koaliciju Zajedno da se do~epa vlasti. To bi bila jo{ ve}a tragedija za Srbiju. To bi bila potpuna propast srpskog naroda. @elimo da se vlast {to pre promeni, ali da se mewa iskqu~ivo demokratskim parlamentarnim izborima, a ne na ulici. Voditeq: Neko nas je pozvao, da ~ujemo na{eg slu{aoca. Slu{alac: Dobar dan, ja sam @ika Stoj~i}, zemqoradnik. Pozdravqam sve u studiju Smederevo i na{eg gosta dr [e{eqa. @eleo bih da mu postavim jedno pitawe, ali morao bih da napravim kratak uvod. Gospodine [e{eq, va{ ulazak u parlament pratio sam od prvih dana. Va{u politi~ku karijeru znam vrlo dobro. Samo vas pitam da li ste zaboravili popa \uji}a jer ste wegov vojvoda, vidim da u posledwe vreme ne nosite zna~ku koju vam je dao, a i va{e vojvode, koje ste vi proizveli u Bosni, isto ne nose. Se}am se kada je bilo sa Hrvatskom gusto i zaratilo se, da ste na programu Televizije Srbije svojim primerom sa rati{ta pokazali kako treba da se bori za Srbe i srpski narod. U Pri{tini, kada ste progla{eni za redovnog profesora fakulteta, u onoj sportskoj sali ste pokazivali kako treba da se bori za otaybinu. O planu Z-4, koji je za na{e Srbe u Krajini i Bosni bio najboqi, vi ste javno govorili ko to potpi{e, izdajica je srpskog naroda. Se}am se one wihove kolone koja je kroz Bosnu i{la; ne videh vas na Drini da ih sa~ekate, da ih udomi393
te, da im {ta pomognete. Oni i ovde po Srbiji beduju kao i mi Srbijanci, jer smo ekonomski upropa{}eni, a vi ho}ete da bombardujete i Rim, i Berlin, i sve ìvo. Voditeq: Zamolila bih vas da uvod malo skratite, vreme na radiju jako brzo prolazi. Slu{alac: Srce me boli jer u drugoj ku}i od mene ìve izbeglice, sedam ~lanova, nemaju {ta da jedu. Pitam gospodina dr [e{eqa, kaè da ima tri sina, ko je taj {to }e da ih tera u rat? Ima, gospodine Vojo, jo{ onih koji su imali tri sina ili wih pet, a mo`da ih danas nemaju. Setite se malo. ûo sam danas na dnevniku u 15 ~asova da se i vi brinete za Srbe na Kosovu. Nemojte brinuti za Srbe u Srbiji, molim vas, jer znam kako su Srbi u Krajini i Bosni pro{li. Ne daj boè da i mi tako pro|emo. Imate li malo ~ove~nosti, kao doktor, kao {kolovan ~ovek; vidite li {ta radite i kako se to zalaète za jedan narod koji treba u XXI vek da u|e? Izviwavam se jer sam mnogo uzrujan, imam Voditeq: Zaista ste mnogo vremena potro{ili kao slu{alac, molila bih vas, pitawe ste postavili. Gospodin [e{eq }e odgovoriti. Dr [e{eq: [to se ti~e va{eg uzrujanog slu{aoca, ja mu preporu~ujem da uzme ne{to za smirewe. Mi, ~etni~ke vojvode, zna~ke ne nosimo svakodnevno i za{to bismo ih nosili; koji to ~ovek nosi zna~ke svakodnevno na reveru i koji to ~ovek nosi odlikovawa svaki dan? Voditeq: Rusi su nosili prili~no dugo. Dr [e{eq: Nisu svaki dan nosili. To se nosi u nekim sve~anijim prilikama. Vojvode Mom~ila \uji}a se nikada nisam odrekao, mi se i daqe povremeno ~ujemo telefonom. On je sada ostario, u 90. je godini, te{ko se kre}e i slabog je zdravstvenog stawa. Na{ savezni poslanik Veqko Ruì} je otputovao pre nekoliko dana za Kaliforniju i tamo }e se susresti sa vojvodom Mom~ilom \uji}em, kao predstavnik Srpske radikalne stranke. Sa wim }e napraviti intervju za na{e novine i razgovarati o kompletnoj politi~koj situaciji. [to se ti~e ovog rata koji je vo|en, taj rat je nametnut srpskom narodu i Srbi su morali da se brane. Srpska radikalna stranka, sa svoje strane, sve je u~inila {to je bilo u wenoj mo}i da im pomogne u tom pravednom odbrambenom ratu. Svojevremeno smo sara|ivali sa Slobodanom Milo{evi}em po pitawu pruàwa svih vrsta pomo}i zapadnim Srbima. Onog trenutka kada je Milo{evi} svoju nacionalnu politiku promenio za 180, mi smo se èstoko sukobili. Kada je predata Republika Srpska Krajina 1995. godine, kada su krenule duge kolone srpskih izbeglica, Tomislav Nikoli} i ja smo upravo izlazili iz gwilanskog zatvora. Reìm je prvo nas dvojicu sa nekoliko na{ih saradnika uhapsio u Gwilanu, reìrao nam, montirao sudske procese, strpao nas iza re{etaka i pripremio predaju zapadnih delova Srpske Krajine. Kada su krenule srpske izbeglice, Srpska radikalna stranka se maksimalno angaòvala na wihovom sme{tawu, na pruàwu prve pomo}i, posebno na podru~ju lozni~ke, {aba~ke, sremskomitrova~ke i drugih op{tina, i zaista nam se po tom pitawu ne moè ni{ta zameriti.
394
[to se ti~e Kosova i Metohije, Srpska radikalna stranka jedina ima dobar program re{avawa tog problema. Srpski radikali su spremni da brane Kosovo i Metohiju po svaku cenu. Gospodin o~igledno inklinira koaliciji Zajedno, ali bi onda trebalo da se seti {ta su sve lideri koalicije Zajedno radili protiv srpskog naroda. Mi smo probali da se borimo, u toj borbi smo ~esto bili veoma uspe{ni. Bilo je van na{e mo}i i van na{eg uticaja da spasemo Republiku Srpsku Krajinu. Da su radikali na vreme do{li na vlast u Srbiji, Knin bi jo{ uvek bio srpski. ^vrsto bi bio u srpskim rukama. Oni za koje taj gospodin o~igledno navija, bili su spremni sve da predaju u ruke srpskim neprijateqima. Wihove vo|e su se zalagale za hrvatsku {ahovnicu na Kninskoj tvr|avi, wihove vo|e i daqe vode politiku protiv interesa srpskog naroda. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, ovde Gavranovi} êdomir iz Smedereva. Pozdravqam sve u studiju, a posebno gospodina Vojislava [e{eqa, kome èlim da postavim pitawe. U potpunosti prihvatam nacionalni program Srpske radikalne stranke, koji predvi|a ujediwewe svih srpskih zemaqa. Interesuje me kako to moè da se postigne diplomatskim sredstvima u sada{woj politi~koj situaciji - ne samo kod nas, nego i u svetu? Toliko i hvala. Voditeq: Ovo pitawe bih dopunila slede}im: ~uje se, dodu{e u pri~i, mo`da iz velikog straha od nekih ponovnih sukoba, da }e se ponovo ratovati u Bosni, a nije iskqu~eno ni Kosovo. Dr [e{eq: Da, to je opasnost koja nam neprekidno preti. Ukoliko Amerikanci poku{aju Srbima oteti Br~ko, rat }e sigurno ponovo izbiti. Srbi }e biti u nepovoqnijoj situaciji u trenutku izbijawa tog rata, a Amerikanci nam spremaju otimawe Kosova i Metohije, Sanyaka, Crne Gore i Vojvodine. To je potpuno sigurno, a i ameri~ki otpravnik poslova ambasade u Beogradu Ri~ard Mars otvoreno je stavio do znawa ju~era{wom izjavom da je na redu Kosovo i Metohija i da Amerika ne}e odustati od pritisaka na Srbiju i srpski narod. Kako diplomatskim putem povratiti ono {to smo izgubili? Pretrpeli smo veliki poraz, pre svega diplomatski. Pobedili smo na bojnom poqu, a onda za zelenim stolom izgubili mnoge srpske teritorije. Te{ko je to uraditi u sada{woj konstelaciji me|unarodnih snaga. Potrebno je imati malo strpqewa i sa~ekati da se Rusija uspravi, da se digne sa kolena, da opet bude sna`na i mo}na velika sila. Uz wenu pomo} diplomatskim putem moèmo povratiti ono {to je srpsko. Tada je mogu}a trgovina na podru~ju centralne Evrope. Rusija Zapadu da d Poqsku, ê{ku, {to je po Jalti woj pripalo, a da za to woj Zapad d Srbiju i sve {to Srbiji pripada. Kada god mi, srpski radikali, kaèmo Srbija, mislimo samo na onu Srbiju ~ija je zapadna granica Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica. To je zaista mogu}e da se postigne diplomatskim putem. U me|uvremenu mi moramo osnaìti srpsku ekonomiju, moramo se osloboditi socijalne bede, moramo imati mo}an dràvni aparat, sna`nu vojsku, sna`nu policiju, i spremno ~ekati taj momenat kada }emo preuzeti preostale srpske zemqe u svoje okriqe.
395
Voditeq: Izvolite. Slu{alac: Dobar dan, Milan iz Smedereva. Pozdravqam sve vas u studiju, posebno gospodina Vojislava [e{eqa. Hteo bih da kaèm da apsolutno podràvam program Srpske radikalne stranke i cenim gospodina [e{eqa kao najpametnijeg Srbina. Imam pitawe koje se odnosi na posledwe aktuelne doga|aje. Da li smatra da je posledwih tri meseca izgubio odre|eni broj bira~a politikom koja je sada vo|ena? îni mi se da se u odborima radikala doga|aju neke ~udne stvari, da dosta wih optuùje politiku koja se sada vodi. Interesuje me {ta misli o slede}im predsedni~kim izborima za Srbiju, da li }e da pobedi? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je vodila veoma promi{qenu i pametnu politiku. Imali smo uravnoteèn stav po svim politi~kim pitawima aktuelne krize. Pokazuje se ubrzano da su Srpski radikali potpuno bili u pravu. Prozreli smo koaliciju Zajedno, prozreli smo wene ciqeve, prozreli smo strane interese ume{ane u sada{wu kriznu situaciju. Prvi smo osudili vo|e studentskog protesta, saop{tili smo javnosti jo{ pre dva meseca da su oni korumpirani, da su pla}eni od strane zapadnih sila, da su dobili novac iz inostranstva, i to se ovih dana potvrdilo. Glavni lider studentskog protesta Miodrag Gavrilovi}, u najnovijem broju Nedeqnog telegrafa potvrdio je da su studentske vo|e dobile pare iz inostranstva. Dobili su veliku koli~inu novca od ameri~kog {pijuna koji se zove Danijel Boajer, ~ije je sedi{te u [vajcarskoj. Otvoreno su, dakle, priznali da dobijaju pare od Amerikanaca, pare iz inostranstva da bi radili protiv sopstvenog naroda. Manipuli{u masom studenata, mladim qudima koji su zapostavili studije, iza{li na ulice u ube|ewu da se bore za ne{to ~asno, ispravno. I {ta }e biti posledice toga? Posledice }e biti da }e izgubiti ovu {kolsku godinu. Studenti fakulteta dru{tvenih nauka mogu da sednu, da zagreju stolicu i da nadoknade propu{teno, da ispolaù ispite. [ta }e studenti Medicinskog fakulteta, Elektrotehni~kog, Ma{inskog i drugih, koji imaju i prakti~ne ve`be, koji nikako vi{e ne mogu nadoknaditi ovih izgubqenih 100 dana. Voditeq: Bilo je pitawe, ho}ete li pobediti na slede}im izborima, a ja bih da nam ne{to kaète o mogu}im koalicijama, s obzirom da je pre nekoliko ve~eri na op{tinskom odboru JUL-a u Smederevu gospodin Obradovi}, koji je ~lan Direkcije JUL-a, upozorio na mogu}u koaliciju sa patriotskim snagama srpskih radikala? Dr [e{eq: Prvi put ~ujem za tako ne{to. Srpska radikalna stranka ne razmi{qa ni o kakvim koalicijama i sigurno pred izbore ne}emo praviti takve koalicije. Na{a politika ostaje dosledna. Sami }emo iza}i na izbore. Ima}emo pune kandidatske liste na svim nivoima i ima}emo i svog predsedni~kog kandidata, ali Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke }e odlu~iti ko }e biti na{ kandidat na predstoje}im izborima. Srpska radikalna stranka nema apsolutno nijednog razloga da bilo {ta mewa u svojoj politi~koj orijentaciji. Mi smo jedina dosledna politi~ka partija u svim srpskim zemqama, jedina politi~ka stranka koja nikada ni{ta bitno nije mewala u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom programu, i do kraja ostajemo takvi.
396
S druge strane, Srpska radikalna stranka se javno zalaè da se prilikom odràvawa redovnih predsedni~kih i parlamentarnih izbora u Srbiji zakaù i vanredni savezni izbori i vanredni lokalni izbori, i da svi budu po ~isto proporcionalnom principu. Mnogo toga se desilo {to dovodi u pitawe regularnost saveznih izbora. Mi smo ukazali na neke momente, posebno na ~iwenicu koju je priznao Jovan Glamo~anin u nekoliko navrata, da je wegova otpadni~ka poslani~ka grupa bila potpla}ena da glasa za novi zakon o izbornim jedinicama. Posle svih ovih poni{tavawa, kontraponi{tavawa, drugih, tre}ih, ~etvrtih, petih, {estih izbornih krugova na lokalnim izborima, dono{ewa lex specialis-a, kojim se udarilo u osnovna na~ela pravnog poretka, smatramo da se i lokalni izbori moraju u najskorije vreme ponoviti. Trebalo bi da budu po proporcionalnom principu, a ne po ovom ve}inskom, koji je nepravedan, jer forsira prvu i eventualno drugu po snazi politi~ku partiju, a potpuno potiskuje tre}u po snazi. Voditeq: Da li sam ja dobro razumela, srpski radikali ne}e ni sa kim u koaliciju? Dr [e{eq: Ne, mi ne}emo ni sa kim u predizbornu koaliciju, a posle izbora, kada vidimo s kojom ko snagom raspolaè, mogu}e su neke kombinacije, ali pod uslovom da mi, radikali, budemo vode}a politi~ka stranka, a ne da se mi nekome priklawamo, da se uz nekoga prilepimo, pa da nam on diktira uslove unutra{we i spoqne politike. Ako mi imamo vode}u ulogu, onda je mogu}a saradwa i sa nekim drugim strankama koje prihvate osnovna na~ela na{eg programa. Voditeq: Izvolite, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, zamolio bih vas da me ne prekidate, bi}u kratak. Voditeq: Molim vas da zaista budete kratki. Slu{alac: Pitam gospodina [e{eqa: {ta bi bilo korisnije, da li da se bavi nekim drugim poslom, ukoliko zna da ga radi, umesto da ide po Srbiji i zava|a ovaj napa}eni narod? Drugo pitawe: stalno pri~ate da koalicija Zajedno nije sposobna da preuzme vlast, da li mislite da ste vi sposobni, a narod je rekao da niste sposobni? Tre}e pitawe: poznato je da ste promenili tri stranke i svaku ste napustili kako, to vi znate. Bio sam na va{im mitinzima, ne kao ~lan ili simpatizer, verujte da sam se stideo za svaku va{u izgovorenu re~. Vama niko ne vaqa, pri~ate {ta vam padne na pamet. Nije ni ~udo {to vas bira~i napu{taju. Voditeq: Ovo ve} nije pitawe. Dr [e{eq: Pustite gospodina, vrlo je interesantno ovo {to govori. Kaìte, kaìte, ba{ mi se mnogo svi|a to {to govorite. Slu{alac: Evo, svaki dan pri~ate kako neko prima pare iz inostranstva, a pri~alo se i o vama kada ste bili na ~elu êtni~kog pokreta, da ste se obogatili od onih jadnih qudi koji su izbegli po svetu, kao ~etnici ili ne. Verovali su vam da }e se vratiti jednog dana u svoju zemqu, a vi ste posle krili le|a i uzeli pare. Prijatno.
397
Dr [e{eq: Prvo, to {to vi kaète da se pri~a, to su gluposti, sme{no je, jer nikakvih dokaza za to nema i to nije istina. Ovo {to ja govorim potkrepqeno je dokazima i javnim priznawem Miodraga Gavrilovi}a, glavnog vo|e trenutnog studentskog protesta u Srbiji, koji je potvrdio u najnovijem broju Nedeqnog telegrafa da primaju pare iz inostranstva i da su ih dobili od ameri~kog agenta Danijela Boajera iz [vajcarske. Lepo uzmite Nedeqni telegraf, mo`da je ovo reklama za Nedeqni telegraf, pa pro~itajte, i {ta vam ja tu mogu - ~iwenice su neumoqive. Kaète: niko nam ne vaqa. Ta~no je to; da nam vaqa Srpski pokret obnove, bili bismo u Srpskom pokretu obnove. Da nam vaqa Demokratska stranka, bili bismo ~lanovi Demokratske stranke. Da nam vaqa Socijalisti~ka partija, bili bismo u Socijalisti~koj partiji. Da nam vaqa Jugoslovenska levica, bili bismo u Jugoslovenskoj levici. Ba{ zato {to nam nijedna od tih partija ne vaqa, mi smo formirali Srpsku radikalnu stranku. Jedino nam ona vaqa. Kaète da gubimo glasove nije istina. Na izborima u novembru 1996. godine dobili smo 30 odsto glasova vi{e nego na prethodnim 1993. godine za 200.000 glasova vi{e. Stranke iz koalicije Zajedno 1993. godine su imale skoro milion i po glasova, a sada su dobile mawe od jednog miliona. One su pale za pola miliona glasova, za 30 odsto. Mi smo napredovali, oni gube, i to je ~iwenica. [ta ja mogu kada su ~iwenice takve. Sada }ete mo`da vi potraìti ne{to za smirewe, ni vama, naàlost, ne mogu pomo}i. @elim uvek svakom u lice da kaèm istinu. Kada vas istina zaboli, onda je najboqi lek da istinu prihvatite takvu kakva jeste i da se istini prilagodite, a ne da ìvite u nekim iluzijama. Nemam nameru da bilo koga zava|am u Srbiji. Svima u lice govorim samo istinu, mene nikada niko u laì uhvatio nije. Pitate: za{to se ne bavim nekim drugim poslom? Za{to bih se bavio nekim drugim poslom kada sam veoma uspe{an kao politi~ar. Broj mojih bira~a raste na izborima, raste broj glasova. Zna~i da sam ja uspe{an politi~ar. [to se ti~e preuzimawa vlasti, gde god je koalicija Zajedno preuzela lokalnu vlast, vrlo brzo su se obrukali, u{li u jo{ ve}u korupciju, kriminal, nego socijalisti. Mi, radikali, uzeli smo vlast u jednoj op{tini, pa se dobar glas ve} proneo na sve strane. Ta zemunska op{tina sluì kao primer za ugled celoj Srbiji. âk se i legende pri~aju o tome da su srpski radikali uspe{ni u vr{ewu lokalne vlasti. Voditeq: O~igledno ste zainteresovali na{e slu{aoce, telefon stalno zvoni. Imamo obi~aj u ovoj emisiji da se pomalo odmorimo uz muziku kada pri~a u nekom trenutku postane duga, ali, s obzirom na veliko interesovawe na{ih slu{alaca, mi ukqu~ujemo i slede}eg. Izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Nekako sam na jedvite jade dobio vezu, pa èlim vama i va{em gostu prijatan rad. Slu{aju}i dr Vojislava [e{eqa, poèleo sam da mu postavim nekoliko pitawa. Voditeq: Bilo bi jako lepo da kaète i svoje ime, znate, kada ve} ~ovek saop{tava svoje mi{qewe, onda treba da stoji i neko ime. Slu{alac: Dobro, Slobodan Popovi}.
398
Voditeq: Hvala. Slu{alac: Naime, dr [e{eqa bih prvo pitao, moje li~no mi{qewe: wegova je partija doìvela ubedqiv poraz u odnosu na prethodnu ratnu situaciju koja je bila. Wegova nacionalna politika je doìvela potpun krah, kao i nacionalna politika koju je vodio Milo{evi}, iz prostog razloga {to je Srbija okruèna dràvama u kojima nacionalne politike nisu imale prosperitet. To je ~iwenica koju dr [e{eq ne moè da negira. Drugo pitawe: ovom narodu je dosta nacionalne politike, nacionalizma itd. Vadite ovu zemqu iz bede u koju je upala, iz ekonomske bede, iz politi~ke bede, jer dràva koja je u okruèwu Balkana, u okruèwu Evrope, postala je najsiroma{nija zemqa na tom podru~ju! Dr [e{eq: Prvo, moja nacionalna politika nije poraèna, nije mogla biti poraèna jer nikada do sada nisam imao vlast. Moè biti poraèna politika samo onoga ko je na vlasti. Mi, radikali, jo{ nismo imali tu {ansu. O~ekujemo je tek kada osvojimo vlast u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Onda }e se pokazati da li je na{a politika ispravna ili ne. Ube|en sam da }e biti ispravna i da }emo uspeti da za{titimo srpske nacionalne interese. Konstatacija va{eg slu{aoca jednostavno nije ta~na. Sve na{e susedne dràve su, rekao bih, ogrezle u nacionalizmu. Pogledajte Sloveniju, Hrvatsku, bosansku - muslimansku yamahiriju, Albaniju, Makedoniju, Bugarsku, Gr~ku, Rumuniju, Ma|arsku, sve su to zemqe koje su veoma zainteresovane za za{titu svojih nacionalnih interesa, koje qubomorno ~uvaju ono {to je wihovo, nacionalno. [to se ti~e Srbije, jedino srpski nacionalisti su u stawu da srpski narod izvedu, kako re~e va{ slu{alac, iz politi~ke i ekonomske bede. Rekao bih iz socijalne bede, a iz politi~ke i ekonomske krize. Levi~ari su pokazali {ta znaju. Bili su potpuno neuspe{ni, a ovi strani agenti iz koalicije Zajedno pogotovo ni{ta nisu u stawu da urade. Oni su se sami eksponirali nose}i nema~ke i ameri~ke zastave ulicama Beograda. Sramota, stra{no. Pedeset godina se nije desilo da neko nema~ki barjak pronese Srbijom, a sada ga je proneo Zoran \in|i}, kao potpuno otvoren nema~ki agent. Ciq nas, srpskih radikala, jeste da {to pre sru{imo sa vlasti levi~arski blok, Socijalisti~ku partiju i wene saveznike, ali i da spre~imo da na vlast do|e koalicija Zajedno, jer Amerika nikome nije uvodila demokratiju. Te{ko onim zemqama i onim narodima gde su Amerikanci postavqali reìme. Imamo iskustvo Ju`ne Amerike, Afrike, Azije, ba{ wih briga za demokratiju, interesuje ih samo materijalna i ekonomska korist. Oni ubijaju redom kada je to u wihovom interesu. Voditeq: Zadràla bih se na privrednoj situaciji i izlasku iz ove ekonomske krize. Malo~as ste rekli da jaka nacionalna dràva treba da po~iva na jakoj ekonomiji. Ose}am da je u Srbiji sve teè i da tek idu te{ki dani, s obzirom na brojne pokazateqe ovih dana u preduze}ima, u mnogim op{tinama. Kako Srbiju, koja je ina~e bogata prirodnim potencijalima, u~initi bogatom zemqom?
399
Dr [e{eq: Neki obe}avaju, kada do|u na vlast, da }e dobiti ogromne strane kredite i da }e tako re{avati probleme. To je izmi{qotina. Amerikanci nikome ne daju pare. Nisu dali ni Poqacima, ni Ukrajini, ni Belorusiji, ni Rusiji, ni Ma|arskoj, ni Rumuniji, ni Bugarskoj, nikome oni ne daju pare. Mora}emo da se oslonimo na sopstvene snage. Moramo prvo ukloniti uzroke sada{we ekonomske krize i socijalne bede. To je zastareli koncept privrede zasnovan na dru{tvenoj svojini. Moramo imati liberalnu trì{nu privredu zasnovanu na privatnoj svojini. Sa privatizacijom se kasni. Reìm je sprovodio najgori mogu}i princip privatizacije. Privatizacija se mora ubrzati, mora biti pravedna, ispravna i zasnovana na ekonomskoj logici. Najvrednije treba da se proda na javnoj licitaciji onome ko d najvi{e novca, a ono {to nije mogu}e prodati treba da se akcije podele radnicima. Pri tome mora uvek da se zna ko je vlasnik privrednog pogona, ko je vlasnik preduze}a. Kada se to ne zna, kada su preduze}a u dru{tvenoj svojini, onda ona sluè samo za pqa~ku, za ~erupawe. Moramo eliminisati kriminal, posebno dràvnu finansijsku mafiju, ukinuti sistem raznoraznih ekonomskih privrednih ograni~ewa, kao {to su uvozno-izvozne kvote, kontingenti, dozvole i sve ostalo. Liberalni trì{ni koncept omogu}ava brz ekonomski razvoj. Dràva na osnovu brzog ekonomskog razvoja i pametnom poreskom politikom moè obezbediti dobru socijalnu za{titu najugroènijih slojeva stanovni{tva. To je su{tina ekonomske politike Srpske radikalne stranke. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Po{tovawe gospodinu Vojislavu [e{equ i vama, i hvala za ovaj lep doga|aj. Hteo sam da postavim pitawe, da nam lepo objasni bata [eki u vezi te ekonomije. Kako misli sa privatnom privredom i... Voditeq: Mislite na model privatizacije? Slu{alac: Da. Moja supruga ho}e da postavi jedno pitawe, tako|e. Slu{alac: Dobro ve~e, prvo pozdravqam mog [ekija i sve u studiju, ja niti znam politiku niti se razumem u politiku, ali samo da vam kaèm... Voditeq: Recite onda ne{to {to nije politika, a danas je sve izgleda politika. Slu{alac: Na ulicama su se nosile svakojake zastave: nema~ka, ameri~ka i {ta ja znam kakve sve. Bili su to protivnici vlasti. Nisu protiv kada se radi o markama. Marke i samo marke, zar u na{oj dràvi nije vaàn dinar? Nego, sve je u vrednosti marke i na televiziji i ne moè{ prosto da ìvi{ od maraka. Samo to bih htela da pitam, i da vas pozdravim. Dr [e{eq: [to se ti~e tog koncepta privatizacije, kada je svojina u privatnim rukama, onda vlasnik brine o toj svojini. Trudi se da je pove}ava, pametno sa wom raspolaè. Kada je svojina dru{tvena, onda je ona poput alajbegove slame svima na raspolagawu za ~erupawe, a niko o woj ozbiqno ne vodi brigu, niko ne vodi ra~una da je pove}ava, da je za{titi i sli~no. Voditeq: Mislim da je slu{alac mislio na va{ model privatizacije.
400
Dr [e{eq: Rekao sam ve} u odgovoru na prethodno pitawe, mi bismo ono {to je najkvalitetnije i najprivla~nije rasprodali javnom licitacijom. Na primer, Kompanija Politika ima vrednost oko 800 miliona maraka. Rekli bismo: Kompanija Politika prodaje se za staru deviznu {tedwu. U vrednosti 800 miliona maraka {tampa}emo akcije, deonice, koje mogu da se kupe. Nagrnuli bi qudi da kupe, u to sam ube|en, jer Kompanija Politika ima ogromne zgrade, {tampariju, mnogo dnevnih i nedeqnih listova, televiziju, radio, prodajnu mreù. Veoma je vredna i u pametnim rukama moè uspe{no da posluje. Sada je u te{koj krizi zbog nesposobnog rukovodstva, Hayi-Daragana Anti}a, elektri~ara koji se do~epao uprave nad jednom mo}nom kompanijom i koji ne zna kako se to radi. Voditeq: Koliki udeo u tome ima ure|iva~ka politika? Dr [e{eq: Ure|iva~ka politika je veoma bitna, ako imate jedan liberalni medij, onda }e on biti interesantan, qudi }e nagrnuti da se na wemu ogla{avaju; postiè se pun komercijalni efekat. Ako imate jedan zatvoren medij, koji niko sa pa`wom ne gleda, ne slu{a, ne ~ita, onda nemate od wega koristi, on je osu|en da propadne na trì{tu. Voditeq: Da se vratimo privatizaciji. Dr [e{eq: Kada je medij u privatnoj svojini, onda se vodi ra~una da on opstane. Recimo, sva stara devizna {tedwa moè se razre{iti kroz prodaju dràvne imovine. Najboqa preduze}a se tada prodaju na javnoj licitaciji. Ne postavqa se pitawe otkud novac onom ko kupuje. Bitno je da to kupi onaj ko ponudi najvi{e novca. Postoje preduze}a koja niko ìv ne}e da kupi, recimo: Crvena zastava, Elektronska industrija, Sartid. [ta bismo mi uradili? Ponudili bismo Japancima, Ju`nokoreancima ili Tajvancima evo vam besplatno Crvena zastava, evo vam besplatno Sartid, to je èlezara kojom mi nismo znali da upravqamo, koja je predstavqala proma{enu investiciju, vi }ete znati, vi }ete proizvoditi u woj neke limove koji su potrebni za rezervne delove, za karoserije, za ovo, za ono, evo vama besplatno Sartid, ali vi da se obaveète da u slede}ih 50 godina ne}ete smawivati broj zaposlenih radnika. Ni{ta drugo ne traìmo, samo da ostane isti broj radnika. Problem je kada oni ne{to kupe ili preuzmu pa po~nu da otpu{taju sve radnike. Tako su Amerikanci radili u Ma|arskoj. Kupe za bagatelu neku fabriku, onda je zatvore, zaustave proizvodwu, otpuste radnike, i Ma|arska im sluì kao trì{te za wihove proizvode koje }e da uvezu, a ba{ ih briga za proizvodwu. Druga~ije bismo se postavili, dobili bi ogromnu vrednost besplatno, samo bismo ih obavezali da ne smeju smawiti broj radnika u slede}ih 30 ili 50 godina. [ta to zna~i? Ako oni to preuzmu, oni su zainteresovani da ostvaruju profit. Da bi ostvarili profit, moraju uvesti savremeniju tehnologiju. Moraju dodatno ulagati kapital i podsta}i radnike dobrim platama da {to boqe rade. Odjednom bi na{a dràva imala koristi. Umesto da se svake godine, kao u vre}u bez dna, bacaju ogromne sume novaca, odjednom }e ta fabrika da upla}uje dràvi porez za svoje proizvode, doprinose na platu. Ne}e samo ti radnici mnogo boqe ìveti, nego }e i dràva imati neke prihode kojima }e pokrivati
401
penzije, socijalnu za{titu, de~ije dodatke, lekarima plate ispla}ivati, prosvetnim radnicima, vojnicima, policajcima, carinicima. To je su{tina na{eg koncepta ekonomske politike i privatizacije. Postoje neke mawe fabrike za koje mo`da niko nije zainteresovan, tu bismo jednostavno podelili deonice radnicima, pa neka radnici upravqaju. Voditeq: Da ~ujemo i slede}eg slu{aoca, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, ovde Aleksandra Mini}. Na po~etku bih htela samo da napomenem da nisam ~lan nijedne partije. Dodu{e, nikada nisam ni bila, ali od prvog dana od kada se pojavila Srpska radikalna stranka i gospodin Vojislav [e{eq, u potpunosti ih podràvam i uvek sam glasala i za wega, i za wegovu partiju. Drago mi je {to se on pojavio i zato {to je pametan ~ovek koji mirnim putem poku{ava da re{i na{e probleme. Htela bih samo da ga pitam: {ta misli, kako bi, da je on na vlasti, re{io problem neispla}ivawa penzija, materinskih dodataka, plata? Isto tako, htela bih onom prethodnom slu{aocu koji se javio samo da... Voditeq: Molila bih vas da sa slu{aocima ne polemi{emo, svako ima pravo da kaè svoje mi{qewe. Ako se gospodin [e{eq nije naqutio zbog toga, nemate zaista razloga ni vi da se naqutite. Molila bih vas da iskqu~ivo komunicirate sa na{im uvaènim sagovornikom. Slu{alac: Ni{ta onda. Samo i daqe da mu poru~im da tako ... Voditeq: Znate, Radio Smederevo poku{ava da neguje kulturu dijaloga. Mi moèmo da mislimo razli~ito, ali ne da se sva|amo i bijemo. Slu{alac: Da. Slaèm se, u svakom slu~aju. Voditeq: Hvala lepo. Prijatno. Dr [e{eq: [to se ti~e penzija, de~ijih dodataka, materinskih dodataka, socijalne pomo}i, invalidnina, ne mogu unapred da vam garantujem neke visoke iznose. Iznosi }e biti onoliki koliko dràva bude imala para u buyetu, a fondovi su odavno ispra`weni. Me|utim, jednu stvar vam odgovorno, sa punom sigurno{}u mogu garantovati. Kada srpski radikali do|u na vlast, niko od dràvnih funkcionera, predsednika, poslanika, ministara, ne}e dobiti platu dok se ne isplate prvo sve penzije, svi de~iji dodaci, sva socijalna pomo}, sve invalidnine. Prvo }e se ispla}ivati tim kategorijama primawa, a onda plate dràvnim funkcionerima. To je princip koga bismo se mi, srpski radikali, pridràvali do kraja. Gospo|a re~e da nije ~lan nijedne stranke. @ivimo u jednom politi~kom vremenu, u kome je korisno kada se qudi angaùju u politi~kim strankama. Svi treba da se opredele prema nekim svojim afinitetima, prema strana~kim programima. Treba {to vi{e qudi da bude politi~ki aktivno. Voditeq: Nisu nebitni ni bira~i koji podràvaju odre|eni program. Dr [e{eq: Dobro, i to je bitno, ali ne treba beàti od politi~kog anga`mana. @ivimo u jednom izrazito politi~kom vremenu. Kada smo ve} kod toga, da dodatno odgovorim na pitawe koje je jedan od prethodnih slu{alaca postavio, a nisam stigao na sve da odgovorim.
402
Rekao je da sam bio ~lan nekoliko stranaka, tri stranke. To nije ta~no. Bio sam ~lan jedne stranke od 1990. godine naovamo, samo je ta stranka mewala ime. Prvo smo se zvali Srpski slobodarski pokret. Kada je Mirko Jovi} iskqu~io Vuka Dra{kovi}a iz Srpske narodne obnove, mi smo Dra{kovi}u prisko~ili u pomo}, pa odglumili ujediwewe Srpskog slobodarskog pokreta i Srpske narodne obnove u jedinstvenu stranku s kompromisnim nazivom Srpski pokret obnove. Onda, kada je Dra{kovi} smewen sa funkcije predsednika, on je formirao novu stranku kojoj je dao isto ime koje smo mi imali Srpski pokret obnove. Ako se se}ate, u junu mesecu postojale su istovremeno dve stranke sa jednim nazivom Srpski pokret obnove. Tada smo odlu~ili da se ne pregawamo, to je bio jedan nesre}no skovan naziv, jednostavno smo promenili ime stranke u Srpski ~etni~ki pokret. Onda smo se ujedinili sa ve}inom op{tinskih odbora Narodne radikalne stranke i formirali Srpsku radikalnu stranku. Dakle, u kontinuitetu smo ~lanovi jedne stranke, ta stranka je jedino mewala naziv do 23. februara 1991. godine. Voditeq: Jo{ 12 minuta do kraja ove emisije, pitawa je mnogo, razloga za pri~u jo{ vi{e. Da ~ujemo slede}e pitawe. Izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, Du{an Stanivojevi} iz Smedereva. O~igledno, po mom mi{qewu, Vojislav [e{eq ne bira sredstva da do|e na vlast. Problem za ovaj napa}eni narod je u tome {to on to radi na veoma lukav na~in. Wegov pravi ciq te{ko je razotkriti. Wegov ciq je, bez sumwe, vlast po svaku cenu. Mislim, ne daj boè da do|e na vlast, bilo bi gore nego {to je sada. Bez obzira na mr`wu prema Dra{kovi}u, gospodin [e{eq treba da zna da treba po{tovati glas naroda. Da li bi koalicija Zajedno dobro vladala ili ne bi, to znaju oni koji su im poverili glasove. Da ne duìm, gospodine [e{eq, dokle god se vi pojavqujete na TV Bastiqi i pqujete po narodnim glasovima da bi za{titili lopove, vi }ete tonuti sve niè i niè. Osim toga da vam kaèm, ta taktika po kojoj se stalno optuùje neko sa strane, ~im do|e do problema unutra, ovom narodu je dobro poznata. Molim vas, nemojte vre|ati qude koji vam govore istinu i kada nemate vaqane odgovore na wihova pitawa. Ako je neko uzrujan, kao {to sam ja trenutno, to ne zna~i da ima slabe ìvce. Toliko, hvala. Dr [e{eq: To {to ste vi uzrujani, to je va{ li~ni problem, ja vam tu zaista ne mogu pomo}i. Nisam ni psihijatar, niti psiholog, ja sam doktor pravnih nauka i, naàlost, nemam leka za vas. [to se ti~e va{ih tvrdwi da bilo koga vre|am, one jednostavno nisu ta~ne. Nikoga ne vre|am, samo govorim istinu. Svima u lice govorim istinu, na tome insistiram. Ako iko ko je politi~ar skrupulozno bira ciqeve osvajawa vlasti, onda sam to ja. Na mitinzima Srpske radikalne stranke nikada niko nije poginuo. Nikada sami nismo inicirali i otpo~eli nasiqe. Nije do{lo do te{kih rawavawa, do te{kih povreda. To se kod drugih de{ava. Za{to? Zato {to `rtvuju qude beskrupulozno, poku{avaju}i da se do~epaju vlasti po svaku cenu. Da smo mi, radikali, zaista odani svome narodu govori ~iwenica da nas niko ne moè vezati ni za jednu stranu silu.
403
Niko ne moè da kaè radikali sluè Amerikancima, Nemcima, protiv svog naroda. Vidite, ovi tr~e neprekidno po stranim ambasadama. Putuju po naloge u Nema~ku, Austriju, [vajcarsku, Ameriku. Oni o~igledno sluè protiv svog naroda. Ameri~ki ambasador se rastr~ao po op{tinama u kojima je koalicija Zajedno pobedila. [to se vi onda ~udite {to smo mi protiv koalicije Zajedno. To je nama konkurencija. Nije na{ ciq da oni uspeju, na{ ciq je da oni politi~ki propadnu. Dok wima ne omrkne, nama ne}e osvanuti. Nama je ciq da sru{imo i socijaliste i wih, a ne da ih ostavimo da vladaju ili da ih hvalimo, potpomaèmo. Nije nam ciq da ih potpomaèmo nego da ih ru{imo. Mi }emo ih sru{iti {to pre. Nemojte da pri~ate da je narod ove izglasao, znate, izglasao ih je ve}inski izborni zakon. Da se izbori ponove, po proporcionalnom izbornom zakonu, videli biste da bi se to sve rasprslo kao mehur od sapunice. Zato se radikali neprekidno zalaù za proporcionalni izborni zakon, a ne sa 1 ili 2 glasa da nas negde zasko~e i oni preuzmu mandat. Sa druge strane, vidite da se Zoran \in|i} pona{a isto kao Socijalisti~ka partija. Otima odborni~ke mandate drugim strankama, potkupquje odbornike. Dobio je ogromne pare od Nemaca, i sada je kupio jednog odbornika u Pirotu, kupio jednog odbornika u Beogradu i ide daqe. Jesu li to ~asni metodi? Jesu li to po{teni metodi? Zoran \in|i} je jo{ gori od socijalista, mi to dokazujemo i imamo argumente kada tako ne{to tvrdimo. Zoran \in|i} je svojevremeno osu|ivan zbog kra|e, krao je kwige po beogradskim kwiàrama. Osu|en je na {est meseci zatvora. Krao je ko`ne jakne, pi{e o tome Danica Dra{kovi} u Srpskoj re~i. Sada krade odborni~ke mandate. I {ta je on? [ta je ~ovek koji krade? ôveka koji krade na{ narod naziva lopovom. Tu nema nikakve sumwe. [to meni neko ne{to ne pri{ije da sam krao, da sam nekada ne{to ukrao. Nikada ni{ta. To je razlika me|u nama, {to ja imam argumente, a on nema. Uvek }u da poteèm te argumente. To mi je korisno u politi~koj borbi protiv \in|i}a i ja }u to upotrebiti. Setite se koliko smo mi, srpski radikali, raskrinkali kriminalnih afera ovog reìma. Najè{}u kritiku reìma mogli ste ~uti iz na{ih usta. Ako ste bili na mitingu Srpske radikalne stranke u predizbornoj kampawi u Smederevu, mogli ste da vidite da su dve tre}ine na{ih govora bile posve}ene kritici levi~arskog reìma, a samo jedna tre}ina koaliciji Zajedno. U ovom slu~aju preti opasnost da koalicija Zajedno uz pomo} Amerikanaca i Nemaca preuzme vlast u Srbiji i mi se upiwemo iz petnih ìla da je u tome spre~imo. To bi bila tragedija za celi srpski narod, i ne smemo to dozvoliti. Oni su mar{irali pod nema~kom i ameri~kom zastavom, izazivali nasiqe na beogradskim ulicama. U tom nasiqu ginuli su qudi. Oni su razbijali po Beogradu institucije, ustanove, itd. To otvoreno govorimo narodu. Takvi ne mogu da vladaju Srbijom. U~ini}emo sve {to je u na{oj mo}i, upotrebi}emo sva demokratska sredstva da ih spre~imo da preuzmu vlast. Voditeq: @elim da postavim pitawe. Rekli ste da }ete se zalagati za izborni zakon koji }e birati vlast po proporcionalnim sistemu. Da li, osim tog uslova, imate jo{ neke uslove za izlazak na slede}e izbore?
404
Dr [e{eq: Mi }emo iza}i na izbore. Na izbore uvek izlazimo, ali se neprekidno zalaèmo za ukidawe medijske blokade, za povratak direktnih televizijskih prenosa skup{tinskih sednica, op{tu demokratsku atmosferu, prestanak progona politi~kih stranaka i sve ostalo. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Pozdravqam [e{eqa, koga stra{no uvaàvam, i svi|a mi se wegova politika. Kada bi bio na vlasti, da li bi on uop{te dozvolio da direktor ima svu vlast u jednoj firmi i da moè da prima i isteruje kako god on ho}e? Kojom politikom bi on sa~uvao Kosovo? Hvala. Voditeq: O~igledno je gospo|a mislila na Zakon o radnim odnosima. Dr [e{eq: Taj zakon je opet prilago|en dru{tvenom konceptu svojine, {to je besmisleno. Da smo sproveli privatizaciju, svaki radnik bi raspolagao odre|enim paketom akcija. Recimo, ako jedna firma ima 1.000 radnika, akcije bi bile na wih 1.000 raspore|ene. Ako je negde ugroèn wihov interes, oni na sednici upravnog odbora ili skup{tini deoni~ara preglasaju one koji ugroàvaju wihov interes. Kada je ne{to dru{tvena svojina, onda se imenuje direktor pojedinac, wemu reìm daje ogromna ovla{}ewa. On radi po svojoj voqi, a firma propada. On sklapa nepovoqne poslove, preliva se kapital u druge firme, pre svega privatne, deli profit sa vlasnicima tih firmi, a radnici ostaju bez hleba, mesecima ne primaju plate, odlaze na prinudne odmore i sve ostalo. Imamo mi jednu takvu tekstilnu fabriku u Zemunu. Jedva nekako da se iskobeqa iz krize, stvori neku zalihu proizvoda. Kada na{iju dosta tkanina, onda im organizuju kra|u u skladi{tu. Ve} tri-~etiri puta su imali kra|u i odnesu im sve, oni jadnici iz po~etka. Bedno ìve, po 200 dinara prime sa po tri meseca zaka{wewa. To je su{tina. Moramo izvesti privatizaciju, a kada se zna {ta je, ~ije je, ako jedna fabrika ima 1.000 radnika, onda svaki radnik zna da je vlasnik jednog hiqaditog dela ukupne vrednosti te fabrike, i pona{a se prema woj kao prema ne~emu {to je wegovo. Neko moè da kaè: {ta }e to meni. Proda}e nekom drugom svoje akcije, pa }e se to koncentrisati mo`da u rukama 50 zaposlenih, 50 radnika. Ali oni }e platiti ovim drugim koji im prenesu akcionarska prava. To se radi u celom svetu. Tako mora i kod nas. [to se ti~e Kosova i Metohije, mi, radikali, jedini imamo dobar program za re{avawe tog pitawa, o tome sam govorio nekoliko puta i na Radio Smederevu. Taj program smo napisali na 25 kucanih strana, bili smo spremni da ga sprovedemo pre 6-8 meseci. Javno sam postavio zahtev Republi~koj skup{tini da mene odrede za guvernera Kosova. Garantujem da bih za tri meseca zaveo red, da bih za godinu dana sredio stawe, da bi Kosovo definitivno ostalo u srpskim rukama, bez dodatnih nov~anih ulagawa. Dovoqno je samo ono {to iz buyeta svake godine ide za Kosovo i Metohiju. Samo te pare da prerasporedimo i red bismo zaveli. Mi, radikali, smo jedini spremni da se uhvatimo u ko{tac sa kosovskometohijskim problemom. Voditeq: Za ve~eras, posledwi slu{alac i posledwe pitawe od slu{alaca. Izvolite. Molim vas kratko i jasno.
405
Slu{alac: Dobro ve~e. Ne moè kratko i jasno. Ako je ve} neko javna li~nost, onda ne moèmo da razgovaramo kao na utakmici: jao, go! Voditeq: Znate {ta, imamo jo{ 2 minuta do kraja emisije. Slu{alac: Dva minuta, onda kaìte da {titite [e{eqa, da mu se ne bi postavila prava pitawa. 1. O kom srpstvu se govori? Prvo, ne kaè se vreyawe nego vre|awe. Zna~i, da nau~i srpski jezik. 2. Drugo, ti radikali, i Nikola Pa{i} je bio poreklom Bugarin, pa stvarao Jugoslaviju na {tetu Srbije. Stjepan Radi} je psovao sve {to je srpsko, kao {to [e{eq psuje sada. Zna se {ta se desilo. 3. Kada je imao 72 poslanika, {to nije spasavao srpstvo? 4. Kao {to kaù ovi iz Krajine, sa~uvaj me boè dolaska [e{eqa; u koje god je selo krenuo, sutradan su ga Hrvati spalili. Sada bi hteo da ode na Kosovo da izazove krvoproli}e i da idu na{a deca da ginu, a on da sedi u Beogradu sa Milo{evi}em i da se tamo prosipa pamet neka. 5. O privredi i o tome {to pri~a to je sasvim drugo ne{to, nema pojma. 6. Formirawe wegove stranke, zna se dobro kako je formirana. Voditeq: Hvala vam lepo. Zaista imamo jo{ 1 minut, moèmo da... Dr [e{eq: Zna se dobro kako je Srpska radikalna stranka formirana i to je, na àlost va{eg posledweg slu{aoca, najperspektivnija stranka u svim srpskim zemqama. Srpska radikalna stranka je jedina koja je iskreno i do kraja potpomagala zapadne Srbe u wihovoj pravednoj borbi. Tamo gde su se borili srpski radikali, usta{e i muslimani ni{ta nisu mogli srpskom narodu. Mi, Srbi, pobedili smo na bojnom poqu, a onda je za zelenim stolom sve izgubqeno.
TITO NA LICITACIJI
Veliko Gradi{te, Radio Galeb, 22. februar 1997. godine Voditeq: Ta~no je 11 ~asova i 8 minuta. Srpski narod na raskr{}u. Vreme koje dolazi nije nimalo lako. Va{ i na{ dana{wi gost, kao {to ste imali prilike da ~ujete u najavi, moète da pretpostavite, vojvoda, srpski vojvoda, predsednik Srpske radikalne stranke, novope~eni gradona~elnik Zemuna, jednom re~ju gospodin, vojvoda [e{eq. Gospodine [e{eq, dobro nam do{li. Pre svega, kakvi su va{i prvi utisci o Velikom Gradi{tu? Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. U Velikom Gradi{tu sam bio vi{e puta i uvek sam se prijatno ose}ao. Prvi put sam na va{oj radio-stanici, za koju ~ujem da je vrlo popularna i da se slu{a u skoro celom Brani~evskom okrugu. Voditeq: Naravno, tema na{eg razgovora bi}e va{e vi|ewe situacije u zemqi, kao ~oveka koji }e poku{ati da re{i sudbinu srpskog naroda u budu}nosti. Za po~etak razgovora, kao predsednika Srpske radikalne stranke, hteo bih da vas pitam koje su to osnovne stavke programa va{e stranke?
406
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija koja ima temeqit, obiman i precizan nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni i kulturni program. Mi smo stranka nacionalisti~kog karaktera. Borimo se za za{titu srpskih nacionalnih interesa, za jedinstvo srpskih zemaqa, za jedinstvenu srpsku dràvu. U politi~koj sferi se zalaèmo za parlamentarnu demokratiju i vi{epartijski sistem, moderan pravni poredak, gra|anske slobode i qudska prava. U ekonomskoj sferi smo pristalice liberalnog kapitalizma, privatne inicijative, privatne svojine, kao osnovnog svojinskog odnosa i slobodne trì{ne konkurencije. U socijalnoj sferi se zalaèmo za sistematsku za{titu interesa socijalno ugroènih slojeva stanovni{tva, za promi{qenu politiku u sferi penzijskog, zdravstvenog, socijalnog, invalidskog osigurawa. U kulturnoj sferi zalaèmo se za potpunu slobodu kulturnog, umetni~kog izraàvawa. Naravno, u uslovima konkurencije gde }e se vrednosti dokazivati stalnom borbom za qudski interes, stalnom borbom na nekom trì{tu, a ne dràvnim intervencionalizmom kao {to je do sada bio slu~aj. Voditeq: Hronolo{ki vra}ena u vreme pred Drugi svetski rat, Srpska radikalna stranka bila je stranka jedinstvene Srbije. Gledaju}i sada{wu situaciju, uo~i}emo mno{tvo nezavisnih medija. Da li su mo`da ti, tzv. nezavisni mediji uzrok neslagawa srpskog naroda na wegovom tlu? Dr [e{eq: Ne. Mediji nikako ne mogu biti uzrok neslagawa u narodu. Mislim da je do ovolike mr`we, neslagawa, unutra{wih suprostavqenosti dovela atmosfera u kojoj nije bilo slobodnih medija, u kojoj se nije moglo ~uti slobodno politi~ko mi{qewe, u kojoj nije bilo javnih sukoba politi~kog mi{qewa. Komunizam je za 50 godina uni{tio duhovnost naroda, moralne tradicije, razorio nacionalnu svest. Treba da protekne izvesno vreme da se obnovi ta nacionalna svest, da se obnovi narodna duhovnost, kulturne tradicije, a mediji taj proces mogu samo potpomo}i. Voditeq: Kakvo je va{e mi{qewe o tzv. nezavisnim medijima, mislim na Blic, recimo, i Demokratiju? Dr [e{eq: [to se ti~e Demokratije, ne bih imao neke ve}e primedbe. To je privremeno bilo glasilo Demokratske stranke, ali se redakcija emancipovala, izdvojila, i u odnosu na ostale nezavisne medije u Beogradu imaju korektan odnos prema svim politi~kim strankama i vode ra~una da objave istinite informacije. [to se ti~e Blica, tu bismo ve} imali mnogo primedbi, ali najgore novine danas u Beogradu nisu reìmske novine, kao {to smo navikli: Politika, Ekspres, Novosti, Borba. Najgore novine u Beogradu danas su Na{a borba, Dnevni telegraf. To je najprqavija {tampa koja je ikada izlazila na Balkanu. Novine pune izmi{qotina, laì, podvala. To su, uglavnom, novine koje finansira Soros, koje javno podràvaju Amerikanci i upu}uju im velike sume novca preko svojih agencija. Voditeq: Sada }emo ponovo da se vratimo na va{u titulu vojvode. Neki mo`da i ne znaju, a bila bi zanimqiva pri~a o tome, da ste vi ba{ pravi srpski vojvoda.
407
Dr [e{eq: Ja sam srpski ~etni~ki vojvoda. Voditeq: Postoje razli~ita tuma~ewa kroz istoriju. Recimo, ja sam u {koli u~io o ~etnicima na neki drugi na~in. Nadam se da dana{wa deca ne}e tako da u~e, da je to lo{a manifestacija raslojavawa Srba na partizane i ~etnike. Interesuje me va{e vi|ewe prave ~etni~ke vojske. Dr [e{eq: Pedeset godina smo bili pod komunisti~kom diktaturom koja je qudima ispirala mozak i komunisti su od ~etni{tva pravili svog glavnog ideolo{kog protivnika. Zapravo, ~etni{tvo nema neku posebnu ideologiju, ~etni{tvo nije politika. êtni{tvo je borba za slobodu i spas otaybine. Srpski ~etnici su uvek kroz istoriju bili borci za slobodu, a me|u wima je bilo qudi razli~ite politi~ke orijentacije i potpuno suprotstavqenih ideolo{kih pogleda. êtni{tvo datira s po~etka ovog veka. Sam termin uvela je srpska vlada da bi se srpski gerilci u Makedoniji po nazivu razlikovali od bugarskih. I jedni i drugi su se prethodno zvali komitama, a komita je izvorni bugarski termin za tu vrstu boraca za slobodu, za gerilce. êtnici su imali veliku ulogu u borbi za slobodu Ju`ne Srbije, tzv. Makedonije. Imali su veliku ulogu u Prvom svetskom ratu, Balkanskim ratovima tako|e. U Prvom svetskom ratu poznat je veliki ~etni~ki ustanak u Topli~kom kraju. U Drugom svetskom ratu ~etnici, koji su bili pod komandom Draè Mihajlovi}a, tako|e su bili borci za slobodu svoga naroda. Naravno, bilo je raznih grupacija, kao {to se to de{ava i danas, qudi koji su se nazivali ~etnicima. Voditeq: Koji su kaqali, u stvari, to ime. Dr [e{eq: Da, koji su kaqali ~etni~ki ugled, a ratovali su po birtijama, uz gibanicu, uz alkohol, iìvqavali se nad civilima itd. Nisu imali nikakve veze sa ozbiqnom borbom. Danas mi imamo sli~nu situaciju. Pravi ~etnici su u ovom ratu bili na prvim borbenim linijama, borili se za zapadne srpske zemqe, a ti, kako ih je narod prozivao gibani~ari, poznati su po tome {to se svake godine 13. maja okupqaju na Ravnoj Gori; tamo {enlu~e, okre}u jagwad na ra`wu, opijaju se i iìvqavaju na razne na~ine. To nisu pravi ~etnici. êtnikom se moè nazvati samo onaj ko ima bar dan ratnog iskustva na prvoj borbenoj liniji. Voditeq: Ne{to o va{em imenovawu u vojvodu. Dr [e{eq: Prvi sam posleratni srpski ~etni~ki vojvoda. Proglasio me je u vojvodsko zvawe vojvoda Mom~ilo \uji}, jedini ìvi Draìn ~etni~ki vojvoda. On ìvi jo{ uvek u Kaliforniji, ima 90 godina i oronulog je zdravqa. Pre 8 godina, 1989. godine na Vidovdan u manastiru Libertvil proglasio me je za novog srpskog ~etni~kog vojvodu slede}i tradiciju srpskih ~etnika; najstariji po zvawu ìvi vojvoda ima pravo da progla{ava nove vojvode. Trenutno sam u otaybini najstariji po zvawu srpski ~etni~ki vojvoda, a 1993. godine u maju mesecu u manastiru Kneìna na Romaniji proglasio sam ve}i broj novih srpskih ~etni~kih vojvoda iz reda najhrabrijih i najsposobnijih boraca za slobodu srpskog naroda. Voditeq: Kona~no, moè se re}i, zavr{ila se ratna euforija stare Jugoslavije. U po~etku Srbija, kao dràva, bila je protiv sukcesije, odvajawa. Na kraju dogodilo se ba{ ono Dr [e{eq: Nije bila protiv sukcesije, protiv secesije.
408
Voditeq: Secesije, i na kraju nam se dogodilo Dr [e{eq: Sukcesija nam sada sledi iz secesije. Voditeq: Na kraju se dogodilo ono obrnuto, o ~emu smo pri~ali. Dogodilo se ba{ to da se Srbija odvojila od svih. Da li je va{e mi{qewe takvo? Dr [e{eq: Ne, ne bih ja to tako definisao. Mislim da je reìm u Srbiji napravio veliku gre{ku {to je sistematski spre~avao Sloveniju da se jo{ ranije otcepi od Jugoslavije. Voditeq: Za trenutak }u da vas prekinem. U vreme kada vojni vrh nije bio toliko spreman da odlu~no reaguje, kada je Slovenija prva krenula sa otcepqewem, kakav bi va{ uticaj bio da ste, recimo, bili komandant General{taba Vojske Jugoslavije, {ta biste vi preduzeli? Dr [e{eq: Da sam bio ministar odbrane ili na~elnik General{taba, ne bih uop{te dozvolio da jugoslovenska vojska interveni{e u Sloveniji. Jo{ 1990. godine povukao bih svu vojsku, evakuisao sve vojne kasarne, izvukao vojne bolnice, sve vojne magacine. Voditeq: Na koje srpske granice? Dr [e{eq: Izvukao bih ih na Papuk, u Zapadnu Slavoniju, to je prirodna tvr|ava. Tamo bih koncentrisao sve kasarne iz Slovenije, svu ratnu tehniku, sva skladi{ta, vojnu bolnicu i to bi bila tvr|ava koju niko ne bi mogao da pobedi. Me|utim, reìm u Beogradu u svemu je kasnio, fatalno kasnio, rekao bih, i zbog toga smo i do{li do ovog poraza. Voditeq: Po nekim mi{qewima vi|ewe poraza u ovom ratu je i samo isticawe zvezde petokrake na boji{tu. Dr [e{eq: Da, to su nam tako|e podvalili. Treba imati u vidu da je Veqko Kadijevi}, tada{wi ministar odbrane, otvoreni ameri~ki {pijun. On se i {kolovao u Americi. Jednom sam na tajnoj sednici Narodne skup{tine Srbije traìo wegovo hap{ewe i streqawe. On nam je drào zvezdu petokraku sve do januara 1992. godine. Tek kada je on podneo ostavku, skinuta je zvezda. Moète misliti, kre}e na{a vojska u odbranu Slavonije i nosi zastave sa petokrakama, vojnici i oficiri sa petokrakama na svojim {apkama, {lemovima. Celi svet je bio protiv nas. Komunisti gu{e slobodnu demokratsku voqu hrvatskog naroda to je strujalo celim svetom. Voditeq: Od stare Jugoslavije nastale su tzv. banana dràve. Svaka dràva po~ela je da izdiè neka svoja nacionalna odli~ja, svoju himnu, a {ta je sa Srbijom? Dr [e{eq: Sve su, rekao bih, ve} odavno banana dràve osim Srbije, a poku{avaju i Srbiju da pretvore u banana dràvu. Mi, radikali, smo najvi{e osu|ivali socijalisti~ki reìm i Milo{evi}a {to su popu{tali Amerikancima. To popu{tawe nas je zapravo dovelo u sada{wu situaciju. Amerikance nisu umilostivili. Ameri~ki apetiti su sve vi{e i vi{e rasli, a sada postoji opasnost da na politi~koj sceni prevagu odnesu oni koji su jo{ gori od socijalista, a to je koalicija Zajedno. Onda bismo u pravom smislu re~i bili banana dràva. Voditeq: Po svemu sude}i, va{e mi{qewe, koje ste istakli u nekim medijima, jeste to da se protiv Srbije trenutno vodi poseban vid specijalnog rata.
409
Dr [e{eq: To je psiholo{ki rat, za koji Amerikanci i Nemci imaju izvanredne stru~wake; kod wih je sve to na nau~ni na~in elaborirano i ovde se u praksi primewuje. Mi smo `rtve tog psiholo{kog rata. Uvek moramo isticati da je reìm u Beogradu glavni krivac {to je stvoreno pogodno tlo za vo|ewe specijalnog rata protiv srpskog naroda. Voditeq: Ratna psihoza ve} pokazuje neke svoje posledice, pre svega u velikom broju boraca koji su se borili i izborili srpsku otaybinu. Kona~no, svi su se jednog dana vratili ku}ama, ostale su srpske teritorije koje su vra}ene, ostao je ponos koji je uni{ten, qudi bez morala, dosta qudi van sebe. Kako pomo}i tim qudima, koji su hteli da brane srpstvo? Kako wima iza}i u susret i kako im pruìti pravu domovinu? Dr [e{eq: Mi, Srbi, prolazimo kroz te{ku psiholo{ku krizu. Pobedili smo i u ovom ratu na bojnom poqu, a onda su predali na{u pobedu za pregovara~kim stolom. Predao ju je Slobodan Milo{evi}, potpisuju}i Dejtonski sporazum. Predao je celu Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske. Mi, radikali, smo se neprekidno tome suprotstavqali i zbog toga bili progawani, hap{eni, zatvarani, tu~eni, maltretirani. Qudi koji su se borili najvi{e su razo~arani. Mnogi su u ovom ratu izginuli, mnogi su ostali invalidi, a pokazalo se da je borba bila uzaludna, bar {to se ti~e Republike Srpske Krajine. Srbija je prepuna izbeglica, a reìm ne vodi brigu o wima. Reìm bi poku{ao nekako da ih se otarasi. Izbeglice se potucaju od nemila do nedraga. Mali je procenat onih koji su imali ne{to novca, koji su uspeli ovde da se sku}e, da se ukqu~e u neke privredne aktivnosti. Najve}i broj je sirotiwa, qudi koji nemaju ni krova nad glavom, ni u{te|evine, koji jednostavno nemaju od ~ega da ìve. Voditeq: Da li, po va{em mi{qewu, postoji izlaz iz ove krize, ove stvarno crne situacije u kojoj se na{ao ceo srpski narod? Pre svega, neki psihoanaliti~ari su probali vekovima da analiziraju kakva je to psihologija Ju`nih Slovena. Do{li su do zakqu~ka da u na{oj psihi postoji iskonsko ludilo, zna~i neka {izofrenija. Jednostavno, qudi veruju u kult li~nosti. Da li moè do}i jednog dana do toga da, ba{ ono o ~emu smo malo~as pri~ali, qudi zavole taj odnos, taj dijalog i pre svega da vlast bude kod onog najboqeg; ako taj najboqi krene jednog dana pogre{nim putem, da moè mirno da si|e sa scene? Dr [e{eq: Da, to je veoma zna~ajno pitawe, pogotovo {to se ti~e najistaknutijeg politi~ara, da moè mirno da si|e sa scene. O tome svaki dràvnik treba da vodi ra~una. Svaki dràvnik sebi treba da obezbedi kada mu istekne mandat, da moè mirno pro{etati gradskim ulicama, bez straha, bez pretwi. Dakle, ne sme da izaziva narod protiv sebe. Ne bih se sloìo da postoji neko ludilo, istorijsko ludilo ili etni~ko ludilo kod Ju`nih Slovena. Mislim da sklonost ka kultu li~nosti postoji kod svih naroda. Kod Nemaca, recimo, bio je najve}i kult li~nosti. Kod Italijana, kod Francuza, kod Engleza, kod Amerikanaca svuda to imate. Ako ìvimo u demokratskim uslovima, postoje onda neki instrumenti kojima se suzbija sklonost ka uspostavqawu kulta li~nosti. Postoje dva osnovna demokratska oblika politi~kog sistema u svetu:
410
predsedni~ki i parlamentarni. Tamo gde postoji predsedni~ki sistem, mnogo su ve}e mogu}nosti zloupotrebe vlasti i stvarawa kulta li~nosti nego tamo gde je ~ist parlamentarni. Zbog toga se Srpska radikalna stranka zalaè za ~isto parlamentarno ure|ewe. Tamo je voqa parlamenta neprikosnovena, parlament bira i vladu, i predsednika republike, i sve ostale dràvne funkcionere. Onda parlament moè i da ih smeni. Kada imate predsednika republike izabranog na direktnim izborima, onda ga je gotovo nemogu}e smeniti. Voditeq: Da li mislite da u ovom trenutku, kada dolazi do previrawa u Srbiji, Beograd sprema neku drugu ure|iva~ku politiku {to se ti~e samog rukovodstva? Recimo, ju~e je u Beogradu konstituisana Skup{tina grada; na~elno, ve}inski je u Skup{tini koalicija Zajedno, samim tim gradona~elnik }e biti ~lan koalicije Zajedno. Da li vi mislite da qudi koji dolaze umesto nekih koji su bili do sada, mo`da mogu da postanu novi kultovi li~nosti, ili }e mo`da jednog dana da se dogodi, konkretno, da Gradska vlada preuzme ure|iva~ku politiku Studija B? Da li }e do}i do revan{izma, da li }e do}i do stvarawa jo{ jednog zatvorenog medija, po informacijama suprotnog od onoga koji postoji na RTS-u? Dr [e{eq: Ju~e smo imali veoma mu~nu sednicu, konstitutivnu sednicu Skup{tine grada. Pokazalo se da je nova vlast jo{ gora od one pro{le, socijalisti~ke. Pokazao je Zoran \in|i}. Ju~e je predstavnik Demokratske stranke, koji je predsedavao kao najstariji odbornik do izbora novog predsednika Skup{tine, napravio ~itav niz proceduralnih propusta, falsifikata, otvoreno je lagao odbornike, poku{avaju}i da spre~i opoziciju da govori. On je ju~e bio novi Radoman Boòvi}, u punom smislu re~i. Mi, radikali, se nismo dali, mi smo se borili. Socijalisti su nekako rezignirani, raspame}eni, dezorijentisani, ne znaju ni {ta ih je sna{lo. Ali mi, radikali, bili smo u punoj meri i konstruktivni, i odlu~ni, i radikalno kriti~arski raspoloèni. Ju~e je izabran Zoran \in|i} za predsednika Skup{tine grada i ve} u startu je napravio veliku kriminalnu aferu. Sluì se istim metodama kao socijalisti. Oteo je dva odborni~ka mandata: Srpskoj radikalnoj stranci i Demokratskoj stranci Srbije. Kako? Potkupqivawem. Videli ste, Jovan Glamo~anin je izneo kako su ga socijalisti potkupqivali u Saveznoj skup{tini. Sada \in|i} to isto primewuje u Gradskoj skup{tini Beograda. Kako je to uradio? Dao mu je 10.000 maraka, a wegovi qudi su trenutak preuzimawa novca fotografisali i snimali video kamerom. Ve~ito ima te qude u {akama. Voditeq: Dakle, pri~amo o ~iwenicama koje su materijalno potvr|ene. Dr [e{eq: Da. To je pokazao Zoran \in|i}. Ju~e su prekr{ili Poslovnik, izabrali su novi Upravni odbor Studija B, na predlog Odborni~ke grupe koalicije Zajedno. Po propisima to ne moè, jer Odborni~ka grupa nije ovla{}eni predlaga~. Samo administrativno-mandatna komisija moè da bude ovla{}eni predlaga~, a ta komisija nije ni
411
konstituisana. Jo{ nije zavr{eno konstituisawe skup{tine, jo{ nisu formirani saveti i komisije, a oni su pre{li na odlu~ivawe. Ni{ta drugo ih ne interesuje, osim Studija B, opet imaju jednostrana~ki Upravni odbor, samo pripadnici koalicije Zajedno su u{li u taj Upravni odbor. Godinama su se zalagali i demokrate, i SPO, i ostale opozicione stranke, i radikali, naravno, da se u svim javnim medijima uvedu vi{estrana~ki upravni odbori. Oni su se zalagali dok su se borili protiv socijalista, a ~im su preuzeli vlast, nastavqaju sa socijalisti~kim metodama. Ni{ta se bitno nije promenilo. Mi, srpski radikali, èstoko }emo ih kritikovati, raskrinkava}emo svaku kriminalnu aferu, malverzaciju, mahinaciju. Na{ je ciq da {to pre sru{imo Zorana \in|i}a sa funkcije predsednika Gradske skup{tine, a ube|en sam da ne}emo dugo ~ekati jer je ve} u startu po~eo sa krupnim aferama. Voditeq: Kako vi vidite daqe funkcionisawe Skup{tine grada i uop{te me|upartijski odnos u samoj Skup{tini grada? Dr [e{eq: Po pitawu me|upartijskih odnosa, sve je po~elo u jednoj napetoj atmosferi \in|i}evog lopovluka. \in|i}a, kao lopova znamo od ranije. On je nekada osu|ivan zbog kra|e na {est meseci zatvora. Jednom lopov uvek lopov. Kada je re~ o Skup{tini grada, ona }e se na}i u velikom haosu jer \in|i}a ne interesuje da re{ava probleme gra|ana. On za to nema strpqewa, on za to nema vremena. Sada bi da na|e neku kompaniju sa strane koja te poslove obavqala za novac. Wega interesuje samo Studio B, mediji i li~na promocija, a u Skup{tini grada }e da pukne ako nije u stawu da re{ava komunalne probleme. Mi smo u Zemunu zasukali rukave, radimo punom parom. No}as sam radio do 1 sat posle pono}i. Nekada do 3 sata no}u, a ta voqa ne postoji u Gradskoj skup{tini. Na razlikama izme|u Zemuna i Gradske skup{tine moète da vidite ko je zaista za demokratiju, a ko je ~ovek starog vremena, ko insistira samo na tome da se personalno promeni vlast, a da sve ide daqe po starom. Voditeq: Vi ste, dakle, gradona~elnik Zemuna. Bliì se onih 100 dana kada }ete podneti izve{taj Skup{tini op{tine Zemun. Kako vi vidite protekli period, ovaj kratki period u kojem ste na ~elu SO Zemun? Kako vi vidite promene koje èlite, pre svega, da uvedete u samo funkcionisawe Skup{tine op{tine i uop{te u celoj strukturi Zemuna? Dr [e{eq: Mislim da smo ve} mnogo toga uradili. Sredili smo op{tinsku vlast, op{tinske institucije. Odnos prema gra|anima je apsolutno druga~iji. Taj dobar glas ve} se daleko ~uo. Na{ odnos prema opoziciji je sasvim druga~iji. Ukqu~ili smo je u sistem. Svim opozicionim strankama dali smo poslovni prostor. Do sada to nisu imale. Svim odborni~kim grupama dali smo po kancelariju i sekretaricu sa punim radnim vremenom u Skup{tini op{tine. Sve opozicione stranke smo ubacili u buyet da bi bile finansirane, skromno, malim nov~anim iznosima, 100 dinara po odborniku, ali ipak su unutar sistema. Kada bude vi{e para, ima}e vi{e. Zatim, pokrenuli smo novu seriju Zemunskih novina i u svakom broju ima 10 strana strana~ke hronike. Voditeq: Malo ste promenili izgled Zemunskih novina,
412
Dr [e{eq: Da, sada je izgled lep{i, otprilike kao New Magazin, kao NIN, i izuzetno se dobro prodaju. Nema vi{e remitende. Sada je tira` 20.000, a nekada je bio 4.000 i delio se besplatno. Niko ih nije ~itao. Voditeq: Da, zanimqiva situacija. Dosta glasina ima oko toga, oko va{eg rada, pre svega u SO Zemun. Naime, kruè neke pri~e u vezi sa zemunskom bolnicom. Re~eno je, da li su pri~e ta~ne, to }ete vi potvrditi, bili ste na licu mesta i traìli ste od zdravstvenih radnika da se odlu~e da li su za privatni sektor ili za rad u bolnici. Dr [e{eq: Ne moè neko profesionalno obavqati delatnost u dràvnoj slu`bi, a posle podne to isto raditi u svojoj privatnoj ordinaciji. Pogotovo qudi koji imaju mogu}nosti da, dok rade u dràvnoj ustanovi, do|u do nekih lekova, tehni~kih pomagala i sli~no, i da to prebacuju u svoju privatnu ordinaciju. Ili, da pacijente, koji im do|u pre podne u dràvnu bolnicu upu}uju da do|u posle podne u wihovu privatnu ordinaciju, pa da za pare imaju malo boqi tretman. Tu bi qudi morali da se opredele ili za jedno ili za drugo. Naravno, mi nemamo ingerencija, ja ne mogu to da sprovedem u bolnici, ali mogu politi~ki da se zalaèm za taj stav. Zemunske novine iz broja u broj kritikuju stawe u zemunskoj bolnici. Angaòvali smo se da se obnovi {to pre zemunsko porodili{te, koje ve} osam godina ne radi. Zgrada je renovirana, nekoliko puta je prikupqan novac za opremu, taj novac je nestajao, tro{en je za druge svrhe. Na{li smo racionalno re{ewe raspisali smo konkurs za davawe u dugoro~ni zakup od 99 godina zgrade biv{eg Sama~kog hotela; pojavila se firma koja je spremna da to prihvati, i ona }e za 1.800.000 dinara nabaviti najnu`niju opremu za zemunsko porodili{te. Taj posao bi morao da se zavr{i do leta. O~ekujem u septembru prvi pla~ beba u Zemunu. To porodili{te je veoma va`no, jer sa leve strane Save i desne strane Dunava do Sremske Mitrovice nema nijednog porodili{ta. Voditeq: Da, tu`no je to, zaista tu`no. Na jednoj javnoj licitaciji zanimqiva situacija dogodila se nedavno, ba{ u SO Zemun, na kojoj ste vi, ako se ne varam u~estvovali, gde je bilo izloèno 160 kwiga o Titu, wegove ~etiri biste od bronze i delovi za reno i ladu. Dr [e{eq: Na{li smo delove za fi}u, reno i ladu u op{tinskom magacinu. Niko ìv nije znao odakle to tamo. Op{tina u voznom parku nema takva kola. Neko je nekada sebi kupovao, pa mu je preteklo i ostalo u magacinu, a mi smo postigli ogromne u{tede u materijalno-tehni~kim tro{kovima. U startu smo pove}ali plate zaposlenima. Mnogi qudi su bili u situaciji da naru~e na ra~un Op{tine ne{to {to im je potrebno i da to nose ku}i. Uop{te nisu vo|ene kartice kancelarijskog materijala, niko nije odgovarao za tro{ewe, za raspodelu, za trebovawe i sve ostalo. Zaveli smo tu red i postigli veliku u{tedu. Recimo, ~ovek ima pokvaren auto. Preko op{tinskog ra~una naru~i, Op{tina plati i on popravi auto. Bilo je i takvih slu~ajeva. Nemilosrdno to ~istimo. Na{li smo, dakle, tih nekoliko bista, nekih gramofonskih plo~a, longplejki, na{li smo oko 160 kwiga o Titu, Titovih i Kardeqevih i to reprezentativnih monografija, znate kako je to nekada luksuzno {tampano. To je optere}ivalo magacin, nikakve upotrebne vrednosti nije imalo.
413
Pala mi je na pamet jedna ideja, u koju su mnogi sumwali pa i moji najbliì saradnici, da damo oglas u Zemunskim novinama, da raspi{emo licitaciju, da to ponudimo na prodaju po nekim simboli~nim cenama, 10 dinara po komadu. To su monografije. Da se sada {tampaju, ko{tale bi po 500-600 dinara. Odràli smo tu licitaciju, sve smo prodali, bukvalno sve. Spremamo se da pokupimo jo{ neke kwige, sve {to je nekorisno po kancelarijama i materijal koji nema potrebe da ostane u Op{tini. Prikupili smo sa prve aukcije 4.000-5.000 dinara, ne znam ta~an iznos. Voditeq: Ukoliko su novinski izvori ta~ni, 5.000 dinara. Dr [e{eq: I to }emo podeliti. U Zemunu }e dobiti 10 najugroènijih porodica po 500 dinara, to }e wima mnogo zna~iti. Op{tina u buyetu nema para da daje socijalnu pomo} bilo kome. U tom pravcu idemo daqe, dakle, pona{amo se veoma {tedqivo, veoma racionalno, krajwe smo objektivni, korektni prema opoziciji. Ju~e su demokrate neprekidno insistirale da se ograni~i diskusija na 5 minuta. Toga kod nas nema. Opozicioni odbornici imaju prednost kada se javqaju za re~. Kao predsedavaju}i, mo`da, i zloupotrebqavam svoju funkciju. Kada se otvara rasprava, prvenstveno gledam na onu stranu sale gde sedi opozicija, pa ako se javqaju za re~, prvo je wima dam, pa onda radikalima, jer radikala je 33 od 55. Imamo apsolutnu ve}inu, svojim odnosom prema opoziciji pokazujemo koliko smo korektni, pokazujemo jedan demokratski princip, demokratski manir koga bi svi morali da se drè, ali se ne drè. Tamo gde su socijalisti u ve}ini, oni su nemilosrdni, gaze prava opozicije. Ali tamo gde je koalicija Zajedno u ve}ini, jo{ je gora situacija od socijalista. To se pokazalo u vi{e slu~ajeva. Voditeq: Euforija novembarskih izbora jo{ uvek traje. Da li kod vas u Zemunu, kao u starom delu grada, u Beogradu, ima demonstracija? Dr [e{eq: Ne. Bila su dva-tri poku{aja da nam uvezu demonstracije iz drugih delova Beograda, ali to nije uspelo jer se gra|ani Zemuna nisu odazvali. Zakqu~ili smo da su gra|ani Zemuna veoma zadovoqni svojom vla{}u. Ina~e, mislim da je besmisleno da koalicija Zajedno demonstrira i u onim gradovima gde je ve} preuzela vlast. Zna~i, demonstriraju sami protiv sebe. Me|utim, ne{to je drugo u pitawu. Wima se ne radi. Wima je draè vo|ewe uli~ne politike, stalni cirkus na ulicama, nego da zasu~u rukave i ne{to urade za gra|ane svoga grada. U Zemunu te demonstracije nisu uspele i koalicija Zajedno je odustala od novih poku{aja. Voditeq: Kako vi vidite protekla doga|awa na ulicama Beograda i nekih drugih gradova u Srbiji? Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, nikada nikome nismo osporavali pravo na gra|anski protest, a socijalisti su toliko zabrqali novembarskim izborima da je to narodno nezadovoqstvo prosto buknulo. Dakle, na{ stav po pitawu protesta je krajwe racionalan, jasan, objektivan, i po{ten rekao bih. Me|utim, mi smo osu|ivali koaliciju Zajedno kad god su radili ne{to {to se nije moglo podvesti pod osnovne demokratske principe kada su izazivali nasiqe, pretili bombama, kada su iza414
zivali tu~e po beogradskim ulicama, razbijali javne objekte itd. To smo uvek osu|ivali. Posebno smo osu|ivali mar{irawe pod nema~kom i ameri~kom zastavom. Velika je to uvreda za srpski narod. Voditeq: Da li vi vidite izlaz iz ove situacije? Koliko sam ~uo, u dogovoru sindikata, pre svega udruènih sindikata, kona~no su re{ena neka pitawa oko ispla}ivawa plata prosvetnim radnicima. Me|utim, prosvetni radnici i neke {kole i daqe su u {trajku i daqe su na ulicama. Da li }e to jednog dana da se re{i? Dr [e{eq: Mislim da su prosvetni radnici uspeli sa svojim {trajkom. Odmah u startu smo ih podràli. Podràvamo sve opravdane sindikalne zahteve, ukoliko ne do|e do nekog strana~kog zloupotrebqavawa. Ovde je Vlada Srbije o~igledno popustila i ispunila skoro sve zahteve. To je razlog {to su mnoge {kole prestale sa {trajkom. Neki i daqe nastavqaju insistiraju}i da se bukvalno sve ostvari. Mislim da to nije dobro. Treba se zadovoqiti ovim {to je postignuto, pa opet ~ekati priliku i za 6-8 meseci postavqati nove zahteve. U Zemunu skoro sve {kole su po~ele jo{ ju~e da rade. Voditeq: Cela ta gu`va delovala je kao reakcija opozicije, pre svega koalicije Zajedno, zbog potkradawa glasova na izborima. Me|utim, kasnije je to dobilo izgled op{teg narodnog bunta. Pojavili su se profesori, radnici nezadovoqni svojim platama, pojavili su se ratni veterani, na kraju pojavili su se studenti. [ta vi mislite o studentskom pokretu? Dr [e{eq: Mislim da su studenti do kraja izmanipulisani. To je jasno iz izjave glavnog lidera studentskog protesta Miodraga Gavrilovi}a u najnovijem broju Nedeqnog telegrafa, koji je potvrdio da velike sume novca dobijaju iz inostranstva i ~ak je pomenuo ime jednog od ameri~kih {pijunskih {efova iz [vajcarske, Danijela Boajera, koji im je dao veliku koli~inu novca. Sa jedne strane imamo masu studenata koji se smrzavaju, koji gube {kolsku godinu u iskrenom ube|ewu da se bore za ne{to dobro, za pravednu stvar, a sa druge strane imamo jednu grupu mangupa, izdajnika, pla}enika koji to sve rade za novac i koji }e se lepo uhlebiti na nevoqi srpskog naroda. Voditeq: Do sada je srpski narod uvek imao svoju inteligenciju, krenuv{i od onih iz Mlade Bosne koji su uvek bili napredni u svojim razmi{qawima. Prvi svetski rat je po~eo ba{ na tlu stare Jugoslavije, ba{ zbog te srpske inteligencije. Srpska inteligencija uvek je teìla nekim novim idejama, ali te ideje su izlazile iz wih samih. Kona~no dolazimo i do ove 1996/97, prelomne. Kako vi sada vidite srpsku inteligenciju u celoj situaciji? Da li opet nose napredne ideje? Dr [e{eq: Nemam tako apologetski odnos prema srpskoj inteligenciji. Mislim da je srpska inteligencija uvek kaskala za istorijom, za nacionalnim interesima, da je uvek bila kompromiserska, da nije dràla mnogo do morala. Tako je i danas kada je re~ o tim vrhunskim intelektualcima. Videli ste koliko se puta kompromitovala i obrukala Akademija nauka, Udruèwe kwièvnika i sli~ne institucije, tako da nisam spreman da apologetski razmi{qam o srpskoj inteligenciji.
415
Mislim da je ono {to je najzdravije u srpskom narodu na selu, da i danas seqak najzrelije razmi{qa. Sredwi i radni~ki slojevi, tako|e, zdravim razumom posmatraju doga|aje oko nas. Inteligencija je sklona korupciji. Vidite u Beogradu, u studentskom protestu, svi Fulbrajtovi stipendisti me|u profesorima su se angaòvali, sve masonske loè. ûdo jedno! Sa takvima mi nemamo nameru da se druìmo. Ostajemo stranka zdravog seqa~kog, radni~kog temperamenta, rezonovawa. Ostajemo stranka ugroènih i poniènih qudi, nismo nikakva elitisti~ka politi~ka partija. Elitisti su uvek srpski narod uvla~ili u nevoqe i skloni su da se prodaju. Voditeq: Da li mislite da je jedno od re{ewa za srpski narod religija? Katolici su i za vreme vladavine komunista i{li u crkvu, znali su da po{tuju porodicu. Me|utim, {ta se dogodilo sa srpskim narodom u proteklih 50 godina? Izgleda da su mnogi okrenuli le|a i crkvi i porodici. Na{li su se u veoma te{koj situaciji. Po~eli su da veruju u neke qude koji su zamenili i o~eve, i majke, i babe, i dede. Po~eli su da veruju u neke grupe, oligarhije, u mafiju, u qude koji su se obra~unavali po sistemu mi i oni, ili mawi i ve}i. [ta vi mislite o tome? Dr [e{eq: Mislim da se srpski narod masovno vra}a svojim duhovnim tradicijama i da uloga Srpske pravoslavne crkve u posledwe vreme bitno ja~a. Naravno, ima qudi sve{teni~ke hijerarhije koji se lo{e pona{aju i nanose veliku {tetu Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Recimo, vladika Atanasije ili Artemije i sli~ni qudi. Oni kompromituju crkvu, stra{no je kompromituju. Ne treba idealizovati crkvu. Nije crkva stvar onog sveta, nego ovoga sveta i crkvu ~ine qudi; i me|u wima ima i dobrih i lo{ih, naravno, uveren sam da je ogromna ve}ina dobrih. Crkvu ~inimo svi mi. Crkva ne sme da se me{a u strana~ku politiku. Crkva mora biti nadstrana~ka, zainteresovana za interese naroda u celini. Srpska radikalna stranka na tome neprekidno insistira. Voditeq: Svedoci smo posledwih 7-8 godina velikog broja kr{tewa, velikog broja ven~avawa u crkvi, o tome pre nekih 10-20 godina nije moglo biti ni re~i. Da li to postaje neki ki~ u na{em narodu ili jednostavno spas beàwem u ne{to iracionalno? Dr [e{eq: Ne mislim da je to ki~. Mislim da su to svete tajne na{e vere i da je elementarna stvar da mladi ~ovek bude kr{ten na vreme, kao dete, kao beba. Ako nije na vreme, nikada nije kasno. Nije kasno ni u 70., 80. godini, kada se to iskreno radi. Ven~awe u crkvi je sasvim normalna stvar. [ta zna~i ven~awe u Op{tini? To je sme{no. To je sklapawe ugovora, registracija ugovora, koji ima i svojinsku prirodu. Jedino crkva moè dati sve~ani ton i duhovnu vrednost ~inu ven~awa. Mi, srpski radikali, nismo u stawu da to sprovedemo u Op{tini Zemun. Ako do|emo na vlast, mi }emo priznati sve crkvene brakove. Ne}emo insistirati, ako neko sklopi crkveni brak, da to u~ini i u Op{tini. Ko ne èli u crkvu, taj moè da do|e u Op{tinu. Izjedna~i}emo potpuno crkveni i gra|anski brak. Voditeq: Izdvojio bih jedno pitawe, ustvari, podse}awe gospodina Vase D. Toki}a: Podsetio bih voditeqa Nikolu da je Radio Galeb inferioran prema politi~kim strankama. Da li smatrate da sam ja podloàn va{im izjavama?
416
Dr [e{eq: Ne mogu da razumem va{eg slu{aoca koji kaè da je Radio Galeb inferioran prema politi~kim strankama. Taj, o~igledno, ne zna {ta zna~i termin inferioran. Ne treba da se sluì stranim re~ima koje ne razume. Uveren sam, kao {to meni omogu}ujete gostovawe u va{em programu, da ste spremni da isto omogu}ite i predsednicima svih drugih parlamentarnih politi~kih stranaka. Mislim da to ne biste dovodili u pitawe. Voditeq: Naravno, u svakom slu~aju. Dr [e{eq: Ako je to ta~no, onda je besmisleno iskazivawe ovakve netrpeqivosti od strane ~oveka koji ne razume re~i koje izgovara. Mislim da va{a radio-stanica, da bi bila jo{ uspe{nija, treba da ima isti tretman prema svim strankama, da svima omogu}i da kaù ono {to misle i èle. Tako }ete ste}i objektivnost i pove}ati ugled u narodu. Na{ razgovor je bio uspe{an zato {to ste insistirali na onome {to je kqu~no, a ni ja se nisam ustru~avao da odgovorim do kraja na sva pitawa. Voditeq: Pre nastavka razgovora ho}u da kaèm da sam poku{ao da vam pro~itam par pitawa, vi ste mi odgovorili da vam ne treba priprema. Dr [e{eq: Ne treba. Voditeq: Isti slu{alac vas pita: Da li gospodin [e{eq zna da mu srpski narod nikada ne}e zaboraviti dokazanu saradwu sa reìmom pretpro{lih izbora, kada je bio naj{armantniji opozicionar? Hvala na odgovoru. Dr [e{eq: Uveren sam da srpski narod nikada ne}e zaboraviti moju nekada{wu saradwu sa Slobodanom Milo{evi}em i da me srpski narod u celini i danas zbog toga ceni. Slobodana Milo{evi}a sam podràvao kada se borio za srpske nacionalne interese. Od onih vojvo|anskih demonstracija 1988. godine, u ~ijem sam organizovawu i sam aktivno u~estvovao i imao istaknutu ulogu, pa do 1993. godine, sa izuzetkom te 1990. godine kada je Milo{evi} èstoko progonio na{u stranku, zabrawivao nas, hapsio itd., mi smo podràvali Slobodana Milo{evi}a. Slobodan Milo{evi} je nama, radikalima, dao oru`je, opremu, uniforme za vi{e od 10.000 dobrovoqaca, koji su se borili na svim frontovima. Da je Milo{evi} nastavio tu svoju nacionalnu politiku, mi bismo ga i danas podràvali. Nikada ga niko ne bi oborio sa vlasti. Me|utim, 1993. godine Slobodan Milo{evi} je napravio zaokret od 180. Mislio je da }e umilostiviti Amerikance, po~eo da im popu{ta na {tetu srpskog naroda. Tada smo krenuli u èstok obra~un sa Milo{evi}em. Taj obra~un traje i danas i moè se zavr{iti samo Milo{evi}evim odlaskom sa vlasti. [to se ti~e {armantnosti, nikada to Milo{evi} nije izjavio. Slobodan Milo{evi} je 1992. godine izjavio u intervjuu za Ilustrovanu politiku da od svih opozicionih lidera najvi{e mene ceni jer ne mewam politi~ke stavove od danas do sutra, jer se moja stranka ne finansira iz inostranstva. Voditeq: Kratko i jasno. Nastavqamo sa pitawima, Tomi} Novica pita: Za{to se gospodin [e{eq bavi politikom kada se ~etnici wome nisu bavili i za{to napada srpsku opoziciju?
417
Dr [e{eq: êtnici su se bavili politikom, ali da nas neko ne bi mogao optuìti da zloupotrebqavamo ~etni~ki pokret kao strana~ko politi~ko sredstvo, mi smo te dve stvari razdvojili. Za politi~ke stavove bori se politi~kim sredstvima koja su na raspolagawu, a u borbi za slobodu srpskog naroda koriste se druga sredstva. Ne treba tu da se delimo po strana~koj pripadnosti. Srpska opozicija, to smo mi, srpski radikali, a ovo je antisrpska opozicija za koju se zalaè taj va{ slu{alac. Ne moè srpska opozicija biti neko ko mar{ira pod nema~kim barjakom po beogradskim ulicama. To je pronema~ka opozicija. Ne moè srpska opozicija biti neko ko mar{ira pod ameri~kim barjakom beogradskim ulicama. Taj je proameri~ka opozicija. Srpska opozicija smo mi, srpski radikali, koji ne}emo da sluìmo nijednoj stranoj sili, koji sluìmo samo Srbiji, otaybini, srpskom narodu. Voditeq: Dota}i }emo se jo{ jednom teme o kojoj smo i malo~as pri~ali. Kada }e prestati da se primewuje nasiqe u politici? misli se na pona{awe koje je bilo ju~e u Skup{tini grada za vreme konstituisawa, a pitawe je postavio slu{alac iz Gradi{ta, nije se predstavio. Dr [e{eq: U Skup{tini grada nije bilo nasiqa. Voditeq: Tako je prenela TV Politika. Dr [e{eq: TV Politika je rekla da je bilo na ivici incidenta. To je subjektivni iskaz wenog reportera. Nasiqa nije bilo. Bilo je zloupotrebe ovla{}ewa od strane predsedavaju}eg, na {ta smo mi ukazivali. Predsedavaju}i je u jednom trenutku bio bezobrazan. Sa nipoda{tavawem se odnosio prema odbornicima Srpske radikalne stranke, pretio da }e nas izbaciti. Izazivali smo ga ajde probaj. Onda je meni rekao: Prva opomena, druga opomena. Rekao sam mu: Ajde, matora budalo, kreni na tre}u stvar. Nije smeo da krene. To je bilo ju~e u Skup{tini. Taj advokat Prica je krajwe nevaspitan ~ovek. Mislio je da svoje advokatske mangupluke moè da sprovede i u Skup{tini grada Beograda, ali to ne ide. Mi, radikali, smo ko bi~ boìji za sve one koji kr{e propise, zakone, koji se nemoralno pona{aju, koji zloupotrebqavaju svoju funkciju, i takvi }emo ostati. Voditeq: Imamo jo{ jedno zanimqivo pitawe, da ne bude sve reìmski name{teno: Za{to gospodin [e{eq u svojim nastupima stalno napada opoziciju, a ne poziciju, ako je prava opozicija? Dr [e{eq: Mi, radikali, pre svega napadamo reìm, Socijalisti~ku partiju, Jugoslovensku levicu i Novu demokratiju, a onda napadamo koaliciju Zajedno. To je na{a konkurencija. Dok politi~ki ne upropastimo konkurenciju, ne moèmo uspeti. Nije nam ciq da koalicija Zajedno uspe tamo gde je osvojila vlast, nego da {to pre propadne. Ne daj boè da oni uspeju. Ako ste pratili na{e predizborne mitinge, mogli ste da vidite da dve tre}ine svojih govora koristimo za napade na vladaju}i blok, na levi~arski blok, na Socijalisti~ku partiju i wene saveznike, a jednu tre}inu na koaliciju Zajedno. Voditeq: Slu{alac iz Gradi{ta: Da li opozicija ima strate{ki interes?
418
Dr [e{eq: Mi, radikali, imamo strate{ke interese. Kqu~ni strate{ki interes je realizacija na{eg nacionalnog, politi~kog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog programa. [to se ti~e drugih opozicionih stranaka, one nikakav program nemaju. Wih interesuju samo privilegije koje vlast donosi. Vide}ete kako izgleda kada se uskoro me|usobno posva|aju oko podele tih privilegija. Ranije smo imali iskustva te vrste. Voditeq: Bili smo svedoci veoma ru`ne situacije koja se dogodila u prestonici Srbije. Naime, pripadnici koalicije Zajedno su bili na ulici, a Socijalisti~ka partija Srbije re{ila da organizuje kontramiting. Da li mislite da je tog dana postojala mogu}nost izbijawa gra|anskog rata u Srbiji? Dr [e{eq: Nije pretila mogu}nost gra|anskog rata, ali do{lo je do uli~nih nemira, do èstokih sukoba, okr{aja, povreda. Jedan ~ovek je i poginuo, nekoliko je ostalo te{kih invalida itd. Osu|ujemo i jedne i druge. Smatramo da nije bilo nimalo pametno od strane Socijalisti~ke partije da ba{ tada zakazuju svoj miting, odnosno kontramiting, jer to je bilo kao izazivawe nekog incidenta. Kada nam je bio u poseti Le Pen, u januaru mesecu, mi, radikali, nismo hteli da drìmo skup u centru grada. Mogli smo mi da okupimo masu sveta, ali je postojala opasnost da do|e do sukoba sa koalicijom Zajedno. Hteli smo to da izbegnemo. Sada pu{tamo da se istutwi koalicija Zajedno, oni nas ionako ne mogu politi~ki o{tetiti, ne mogu nam ni{ta, oni }e propasti; ali, energija koju su oni pokrenuli mora do kraja biti ispra`wena. Odlu~ili smo da idemo u halu Pinki u Zemunu, i tamo smo organizovali miting. Dvorana je bila prepuna, mi smo zadovoqni. Bilo bi u centru grada mnogo vi{e qudi, naravno, ali nema veze, jer smo mi odràli svoju politi~ku manifestaciju koju smo èleli. Ali, mi smo osudili i koaliciju Zajedno. Kada su ~uli da za 24. decembar socijalisti pripremaju kontramiting, lideri koalicije Zajedno su morali druga~ije da postupe. Da sam bio na wihovom mestu, toga dana ne bih organizovao miting. Pustio bih da vidim za {ta su sposobni, a mi bismo nastavili prekosutra, a ne da se pozivaju qudi opkolite ih sa ove strane, opkolite ih sa one strane, uradite ovo, uradite ono... Lideri koalicije Zajedno su podstakli qude na uli~ne tu~e, i prvi su u tim uli~nim tu~ama nasrnuli pripadnici koalicije Zajedno mi smo svedoci. Oni su fizi~ki napadali na ulici qude koji su nosili socijalisti~ke zastave, transparente i ostalo. Voditeq: Da, na neizmontiranim materijalima RTS-a koji nisu oti{li u program bilo je tu`nih scena, maltene dolaze u sukob otac i sin. Zbog ~ega? Dr [e{eq: Ne bih rekao otac i sin. Vaqda nemamo tako glupe o~eve i tako glupe sinove. Ali, do{lo je do uli~nih sukoba koje su isprovocirali mangupi, uli~ari, sileyije, kriminalci, psihopate, alkoholi~ari. Ne sluì na ~ast koaliciji Zajedno {to je dosta takvih qudi okupila na svojim demonstracijama. Ima ih poprili~no. Videli ste {ta su nama uradili u Uìcu pre nekoliko dana. Imao sam gostovawe na uì~koj radio-stanici. Tri dana ranije koalicija Zajedno je najavila u Na419
{oj borbi da }e mi spre~iti to gostovawe. Okupio se izvestan broj qudi. Na{a borba pi{e da ih je bilo 2.000-3.000 i poku{ali su da me spre~e. Prva dvojica koja su nasrnula na mene dobili su batine. Ostali su se razbeàli. Onda su sa neke pristojne udaqenosti po~eli da vi~u, da urlaju i da pevaju ajmo, ajmo svi u napad, ali napasti ne smedo{e. Po svoj prilici, u pitawu su bili demokrate, jer SPO-vci ipak imaju neke hrabrosti i odva`nosti. Demokrate su te{ke kukavice. Oni su jaki na re~ima, ali su kukavice i beè. Voditeq: Se}amo se svih nemilih scena 9. marta. Na tim demonstracijama izgubqena su dva ìvota, sada u ovima jedan. Kako vi vidite ta doga|awa kod nas? Dr [e{eq: Zaboravili ste da je 1993. godine poginuo jedan policajac. Voditeq: Da, jedan policajac je poginuo. Me|utim, zanimqiva je situacija da do tada od hrvatske ruke nije poginuo nijedan srpski vojnik, a u Beogradu u jednom danu wih dvojica. Dr [e{eq: Zbog toga smo mi, radikali, osu|ivali te demonstracije. Uvek osu|ujemo prolivawe srpske krvi na beogradskim ulicama i ulicama bilo kog drugog srpskog grada. Nije nimalo slu~ajno {to su na mitinzima koalicije Zajedno do sada ~etiri ~oveka poginula. Kod nas, radikala, toga nema. Nikada ne idemo da ometamo tu|e skupove, a ponekad su iz koalicije Zajedno slali kod nas provokatore, uli~are koji su poku{ali da izazovu nerede. Nekada im o~itamo lekciju, nekada sa osmehom to propratimo, ali nismo spremni da prolivamo srpsku krv. Naravno, ne damo na sebe, bilo gde da nas ugroze. Treba da znaju da }emo se braniti svim sredstvima nismo mi truli socijalisti. Ne}emo ko kipovi stajati na ulicama kao Milo{evi}evi policajci, da nam se narod smeje. Kada nas neko napadne, dobi}e èstok odgovor. Voditeq: Rekli ste da ovih dana na ulicama, ne samo Beograda nego i drugih gradova u Srbiji, ima dosta qudi, vi ste ih nazvali uli~arima. Me|utim, {ta se doga|a sa dru{tvom? Kakav je va{ odnos prema kriminalu koji sve vi{e, moè se re}i, raste u Srbiji u ovim posleratnim godinama, i na koji na~in moè tako ne{to da se spre~i? Interesuje me mi{qewe vas kao predsednika Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Postoje objektivni razlozi procvata kriminala. To su: ratno okruèwe, ekonomska kriza, socijalna beda. Postoje subjektivni razlozi {to vlast ni{ta nije u~inila da bi efikasno suzbila kriminal u nekim vidovima ga podsti~e, a u nekim vidovima kriminala ~elnici reìma direktno u~estvuju. Oni kontroli{u {verc cigareta, alkohola, ~ak droge i oru`ja. Zna~i, riba smrdi od glave. U ovom slu~aju, bez promene reìma, ne verujem da postoji mogu}nost da se efikasno dobije borba protiv kriminala. Naravno, ni koalicija Zajedno tu borbu ne moè da vodi. [ta oni rade? Rekao sam ve} malopre da je me|u wima dosta kriminalaca. Nije to neki ogroman procenat, to je 5-6 odsto od onih koji demonstriraju, recimo. Oni su uvek tamo gde izbijaju tu~e, gde izbijaju incidenti, razbijawa, lupawe i sve ostalo. To je poprili~an procenat, 5-6 odsto moè da bude
420
2.000-3.000. Koalicija Zajedno je od po~etka u svoje redove uvla~ila kriminalce. Setite se Gi{ke, svojevremeno, i wegovih kompawona. To su oni radili, mi nismo. Onaj ko uvla~i kriminalce u politiku, postaje wihov ve~iti du`nik. Recimo, sada koalicija Zajedno u Kragujevcu notorne kriminalce raspore|uje po upravnim odborima javnih preduze}a, qude koji su vi{e puta osu|ivani zbog krivi~nih dela. Kriminalac u~estvuje u ne~emu, on je u prvom trenutku i koristan za koaliciju Zajedno, ali onda traì da mu se to plati. Voditeq: Da li onda u Srbiji postoji organizovani kriminal? Dr [e{eq: Postoji. Postoji ne{to poput tipi~ne mafija{ke organizacije i to sada onemogu}ava borbu protiv kriminala. Voditeq: Potrebno je zalagawe cele zajednice. Dr [e{eq: Zatim, mi uop{te nemamo sudove u pravom smislu re~i. Na{i sudovi su indoktrinirani ideolo{ki, neefikasni, korumpirani. Kao predsednik zemunske op{tine susre}em se sa ~iwenicom da se neki sudski sporovi vode po 17 godina. Moramo prvo sudstvo pro~istiti, dovesti ga u red, ocewivati uspe{nost sudija. Ako sudiji zaredom propadne nekoliko presuda, on ne moè da ostane u sudu. Treba ograni~iti vo|ewe sudskog postupka na {est meseci u prvom stepenu, jo{ tri meseca u drugom i gotovo. Sudija koji nije u stawu da to uradi, treba da ide. Ima dosta mladih pravnika koji spremni ~ekaju da se uhvate u ko{tac sa tim izazovom. Voditeq: Slu{alac iz Kru{evice postavqa pitawe: Za{to gospodin [e{eq nije dozvolio taksistima wihova prava, a podràva {trajk prosvetnih radnika? Dr [e{eq: Kako nisam dozvolio taksistima wihova prava? Podràvali smo neke zahteve taksista. Podràli smo sve zahteve taksista, osim jednoga da se spre~i upis novih taksista u registar. Protiv toga smo iz principijelnih razloga, jer smatramo da mora postojati konkurencija i me|u taksistima. Sve ostale wihove zahteve smo podràli, i ovaj najnoviji da se ubistvo i maltretirawe taksiste smatra napadom na li~nost sa javnim ovla{}ewima, kao kada se napada na dràvnog slu`benika pri obavqawu wegovog posla. Voditeq: Porodica Novakovi}, izbeglice: [ta misli gospodin [e{eq - kakve su {anse da se izbegla lica vrate u Srpsku Krajinu? Dr [e{eq: Mislim da sada nema nikakvih {ansi dok ne povratimo celu teritoriju Srpske Krajine, a uveren sam da }emo je uskoro povratiti. Voditeq: To je mogu}e, pitawe je samo kako? Dr [e{eq: To je mogu}e kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama, kada se opet Rusija uspravi, kada bude velika i mo}na sila. Prirodni smo saveznici Rusije i samo uz wenu pomo} to moèmo posti}i. Voditeq: Da se nadoveèm na ovo pitawe, sigurno ste u kontaktu sa gospodinom @irinovskim? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Kakvo je trenutno stawe i raspoloèwe naroda u Rusiji, jer koliko znam, trenutno najja~a opozicija je Komunisti~ka partija.
421
Dr [e{eq: Da. Skoro sve ruske stranke su izraziti prijateqi srpskog naroda. Nedavno sam primio delegaciju dràvne Dume koju je predvodio potpredsednik Dume gospodin Baburin. U toj delegaciji bili su predstavnici skoro svih politi~kih partija i svi su oni izrazito zainteresovani da se pomogne Srbiji i srpskom narodu. Ustavno ure|ewe Rusije nije parlamentarno, ono je izrazito predsedni~ko, ~ak vi{e nego u Americi. Rusija je u velikim politi~kim previrawima. @eqno i{~ekujemo rasplet tih previrawa i nadamo se da }e definitivnu prevagu odneti ruski patrioti. Ako ruski patrioti pobede u Rusiji, to }e biti velika srpska pobeda. Voditeq: Ba{ tako. Dr [e{eq: Svako ko voli Rusiju, sigurno voli i Srbiju. Voditeq: Ranije su u zemunskoj bolnici na odeqewu traumatologije bili veoma dobri me|uqudski odnosi, za svaku pohvalu. To je konstatacija o kojoj bi mo`da vi hteli ne{to da kaète. Dr [e{eq: To je pohvala zemunskoj traumatologiji, nemam tu {ta da komentari{em. Verovatno je va{ slu{alac boravio tamo, verovatno je imao priliku na licu mesta da se u to uveri. Na{e je da interveni{emo tamo gde je lo{e, a ne gde je dobro. Voditeq: Slobodan pita: Smatrate li da nije za politi~ara prvi put da je u Gradi{tu govorio jedno, a posle mesec dana je pri{ao Milo{evi}u? Nema svoju re~ i svoje ja. Dr [e{eq: Taj va{ slu{alac je postavio konfuzno pitawe. Jedno sam govorio u Gradi{tu, a onda pri{ao Milo{evi}u. Ako misli na posledwi put kada sam bio u Gradi{tu, sve {to sam tada rekao ostajem pri tome, a Milo{evi}u nisam pri{ao niti imam nameru da mu pri|em. Milo{evi}u bih pri{ao kada bi povratio celu Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske, a ja preko gubitka tih zapadnih srpskih teritorija nikada ne mogu pre}i. To {to sam protiv koalicije Zajedno, ne zna~i da sam za Milo{evi}a. @elim {to pre da sru{im Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju sa vlasti i da spre~im koaliciju Zajedno da preuzme vlast. Voditeq: Dakle, jedna otvorena, normalna borba. U trenutku, se}amo se sigurno avgusta te godine, kada je Hrvatska krenula, moè se re}i u {etwu po Srpskim Krajinama, misli se na Knin, Kninsku Krajinu, {ta je trebalo Srbija u tom trenutku da u~ini po va{em mi{qewu? Da li je trebalo da interveni{e Vojska Jugoslavije? Dr [e{eq: Srbija nije trebalo da preda Srpsku Krajinu. Dok nije dobio dozvolu iz Beograda, Tu|man nije napadao na Srpsku Krajinu. Iz Beograda je poslat general Mile Mrk{i} da preda Srpsku Krajinu bez borbe. On je obavio taj posao. Krajina je predata bez borbe, Krajina nije osvojena. Voditeq: Dakle, to su argumentovane ~iwenice, koje su vama dobro poznate. Kako je [e{eq mogao da nosi petokraku u Krajini kada je ~etnici ne nose? pita slu{alac. Dr [e{eq: Nikada u ìvotu kroz Krajinu nisam nosio petokraku. Prvi sam preko petokrake {lema Jugoslovenske narodne armije nalepio ogromnog belog dvoglavog orla i to su prikazale televizije te 1991. godine.
422
Voditeq: Da, toga se i se}amo. Kako je gospodin [e{eq ~etnik kada je protiv monarhije? slede}e pitawe. Dr [e{eq: Monarhija nema nikakve veze sa ~etni{tvom. êtnici su borci za slobodu, a ne monarhisti. To su im komunisti pripisivali da su svi ~etnici monarhisti. U Draìnom Nacionalnom komitetu predsednik je bio Dragi{a Vasi}, istaknuti republikanac, predsednik Republikanske partije. U Draìnom rukovodstvu jedan od najistaknutijih qudi bio je @ivko Topalovi}, predsednik Socijalisti~ke partije Jugoslavije. Nemaju ~etnici veze sa monarhizmom. Voditeq: Nisu bili Hrvati ~etnici nego Srbi, a on je Hrvat misli se verovatno na vas. Dr [e{eq: To su gluposti. To je neki pristalica koalicije Zajedno, koji ne zna {ta }e od muke pa onda po~ne da pri~a gluposti. Ja sam jedini Srbin za koga je Srpska akademija nau~no dokazala poreklo. Voditeq: Da li gospodin [e{eq ima posledwe podatke koliko je wegovih odbornika u Kraqevu i Beogradu pre{lo u koaliciju Zajedno? Dr [e{eq: U Kraqevu nije pre{ao nijedan. Jedan je pre{ao u Pirotu i jedan je pre{ao u Beogradu. Voditeq: Kako vi vidite rad Srpske radikalne stranke u Gradi{tu proteklih nekoliko godina? Dr [e{eq: Nismo zadovoqni radom u Velikom Gradi{tu. Nismo zadovoqni efikasno{}u stranke, wenim poslovima u predizbornoj kampawi. Osvojili smo solidan broj glasova, ali nismo imali odborni~ke kandidate u svim izbornim jedinicama. Imali smo veoma malo odborni~kih kandidata. Preostaje nam da zasu~emo rukave, da se za slede}e izbore mnogo temeqitije pripremimo. Naravno, treba imati u vidu da su najve}i pritisci vr{eni ba{ na Srpsku radikalnu stranku i da je to jedan od razloga {to su se qudi bojali, izbegavali da se kandiduju kao na{i kandidati na proteklim izborima. Sada su ti pritisci po~eli da jewavaju. Voditeq: [ta }e Srpska radikalna stranka uraditi ako se izgubi Br~ko u Republici Srpskoj? Dr [e{eq: Kao stranka ne moèmo mnogo toga da uradimo. Ako postanemo vladaju}a partija, mi }emo sigurno sa~uvati Br~ko. Voditeq: [ta gospodin [e{eq misli o Srbima u Barawi? Koje je pravo re{ewe i da li imate neki odre|eni stav? jo{ jedno pitawe. Dr [e{eq: Naàlost, Barawa i Isto~na Slavonija su predate, predate sa odloènim dejstvom. Amerikanci su te teritorije okupirali, srpska vojska je razoruàna, srpska policija je pod ~vrstom ameri~kom kontrolom, i Amerikanci se spremaju da tu teritoriju predaju Hrvatima. Ali, oni bi hteli da izbegnu momentalni masovni srpski egzodus, da odmah 150.000 Srba krene u traktorskim prikolicama u Srbiju. Amerikanci bi hteli da Srbi odu u duèm vremenskom razmaku od 2 do 3 godine, da postepeno jedna po jedna porodica odlazi, kako se ne bi uznemirilo me|unarodno javno mwewe. Mislim da bi tamo{wi Srbi trebalo prvo da odbiju da prime domovnicu, da odbiju da iza|u na izbore po hrvatskom zakonu i treba da demonstriraju i zahtevaju specijalni status te te423
ritorije i dugoro~no me|unarodno starateqstvo. Ako to ne postignu, mora}e da beè, naàlost. Za sada, za one koji imaju ne{to novca na}i }e se uhlebqewe, ali {ta }e sirotiwa koja nema ni{ta? êka je kolektivni sme{taj i veoma tu`na sudbina. Voditeq: Da li za ovu suènu Jugoslaviju postoji pravi izlaz ili mislite da velike sile nastavqaju sa cepawem ove Jugoslavije? Dr [e{eq: Da, Amerikanci sada pikiraju na Kosovo i Metohiju i na Crnu Goru. [ta }e biti prvo, ne znam. Amerikanci su ve} dve godine nagovarali [iptare da se dignu na oruàni ustanak, ali [iptari ne smedo{e. [iptari se boje. Mogu}e da }e prioritet dati Crnoj Gori, kao {to vidite crnogorsko rukovodstvo sve otvorenije pokazuje separatisti~ke pretenzije. Amerikanci ne}e mirovati dok nas potpuno ne uni{te, dok Srbiju ne svedu na granice biv{eg Beogradskog pa{aluka, ili dok se mi, Srbi, dovoqno efikasno ne suprotstavimo, dok im ne stavimo do znawa da se ne mogu poigravati na{om sudbinom. Voditeq: Dakle, to sigurno ne}e biti mogu}e dok iza svojih le|a ne budemo imali nekog od... Dr [e{eq: Mogu}e je i sami malo da se suprotstavimo. Najgore je ~initi ovo {to radi sada{wi reìm, koji stalno popu{ta. Onog trenutka kada se na|e neko u Beogradu ko }e da lupi {akom o sto i kaè nema vi{e popu{tawa, Amerikanci }e morati da mewaju politiku, jer wima se ne ratuje na Balkanu. Voditeq: Konkretno, Rumunija je prihvatila partnerstvo NATO za mir, to }e se dogoditi sa mnogim isto~nim zemqama. Rusija je protiv svega toga, jer se boji blizine NATO kada su u pitawu wene granice. Da li je to trenutak da Rusija okrene pravi list u svojoj istoriji? Dr [e{eq: Nadam se da }e do toga do}i sada kad se Rusija definitivno ose}a ugroènom. Shvatila je da su je Amerikanci prevarili, gorko prevarili. Mi, srpski radikali, èlimo {to boqe odnose sa Rumunijom i rumunskim narodom. Nama }e biti ào ako Rumunija u|e u NATO pakt. [to se ti~e partnerstva za mir, to nije ne{to stra{no, u to je ve} u{la i Rusija i Ukrajina, ali ako formalno Rumunija postane ~lan NATO pakta, zna~i da }e ograni~iti svoj suverenitet i da }e morati da sledi neku tu|insku politiku. Mi, Srbi, i Rumuni nikada nismo imali ne{to posebno sporno u svojoj istoriji. Mo`da smo mi jedini narodi u Evropi koji nikada me|usobno nisu ratovali. Zbog toga mi, srpski radikali, èlimo da ti odnosi u budu}nosti budu jo{ boqi. U Rumuniji ìvi srpska nacionalna mawina, u Srbiji, u Banatu ìvi rumunska nacionalna mawina. Pod sada{wim uslovima i jedni i drugi ìve sa punim gra|anskim slobodama i pravima. Nekada, pod komunisti~kim reìmom, nije bilo dobro ni jednima ni drugima, a posebno su stradali Srbi u Rumuniji pod Deòm. Sada su se stvari promenile i te nacionalne mawine treba da budu most koji }e jo{ vi{e zbliàvati Srbe i Rumune. Voditeq: Interesuje me va{e mi{qewe o periodu inflacije, 1993. godine, kada su se u sveop{toj nesta{ici i velikoj nezaposlenosti pojavqivale neke banke koje su nudile boqi ìvot.
424
Dr [e{eq: To je bila velika prevara koju nisu mogli da izbegnu ni na{i susedi. Voditeq: Albanija je sada u sli~noj situaciji. Dr [e{eq: Albanija sada, ranije Bugarska, Rumunija svi su to imali. Tako je kada se narod navikne na ìvot u jednom sistemu, u sistemu u kojem reìm stoji otvoreno iza banaka, pa garantuje {tedwu. Onda se pojavi grupa hoh{taplera koja privla~i narod ogromnim kamatama; ti hoh{tapleri su, obi~no, bili u sprezi sa reìmom. Tako je bilo kod nas. Dafina je pod ~vrstom kontrolom reìma i danas. Ne daju joj da iza|e napoqe, a ne smeju da je uhapse. Ako je uhapse, moraju je izvesti na sud. Ona bi na sudu propevala. Ne daju joj da iza|e iz zemqe jer bi propevala napoqu. Po~ela bi da otkriva kojim je sve politi~kim funkcionerima davala novac svojih {tedi{a. Tu nisu samo funkcioneri Socijalisti~ke partije, tu su i funkcioneri Srpskog porketa obnove, Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Nove demokratije, naravno, jer nijedna pqa~ka bez wih nigde nije mogla da pro|e. Kod srpskih radikala nema kompromitovanih u tim aferama. Voditeq: U novije vreme je sve vi{e nagradnih igara, igara na sre}u. Kakvo je va{e vi|ewe te pojave, koja je stvarno eufori~no zahvatila srpski narod u posledwe vreme? Dr [e{eq: Narod je u krizi, u bedi i sve i{~ekuje da mu se sudbina nasme{i na neki, iracionalan na~in, koji nekome moè da upali, ali toliko su to retki izuzeci da u globalu ni{ta ne zna~e. Sa druge strane, tu dolazi do mnogo zloupotreba, prevara. Mislim da bi najispravnije bilo da igre na sre}u kontroli{u humanitarne ili sportske organizacije, da novac koji se pribavqa ide u neke korisne svrhe. Voditeq: Koje su to humanitarne svrhe? Dr [e{eq: Recimo, za pomo} invalidima rada, invalidima rata, deci bez roditeqa, stara~kim domovima, Savezu slepih, za pomo} raznim udruèwima hendikepiranih. Voditeq: U sredwem veku Srbija je bila velika dràva, velika zemqa. Na dvoru se jelo sa zlatnim escajgom, a gospodin Van der Bruk do{ao iz Luksemburga, zemqe koja je prema kazivawu qudi bila pra{uma, da deli Srbima pravdu. Ha{ki sud èli da sudi nekim qudima, navodno ratnim zlo~incima. [ta mislite o tome? Dr [e{eq: Van der Bruk se pona{ao kao da je bukvalno iza{ao iz nekog ~opora majmuna. Taj Ha{ki tribunal je poku{aj da se do kraja ponizi srpski narod. Srpska radikalna stranka je u startu bila protiv Ha{kog tribunala, ne zato {to se i sami bojimo, li~no sam spreman u svakom trenutku da idem tamo, ali mi nisu dali vizu, upla{ili su se moga dolaska. Mi, radikali, smo apsolutno protiv toga da se bilo koji Srbin isporu~uje Ha{kom tribunalu. Reìm po tom pitawu }uti i jo{ nikoga nije isporu~io. Dra{kovi} i \in|i} su vi{e puta ponovili obe}awe ako oni do|u na vlast, da }e odmah isporu~iti i Karayi}a i Mladi}a ako ih zateknu na teritoriji Srbije. To je jo{ jedan od razloga zbog kojeg mi, srpski radikali, mislimo da je koalicija Zajedno jo{ gora od levi~arskog bloka.
425
Voditeq: Va{e mi{qewe o trenutnom stawu u Vojsci Jugoslavije, mislim na siroma{tvo? Dr [e{eq: Vojska je u bednom stawu, kuburi sa nedostatkom finansijskih sredstava. Para nema za najnu`niju opremu, nema za hranu vojnika, za plate, za stanove. Znate, ako oficira pomerate iz jedne kasarne u drugu, onda mu morate obezbediti sme{taj. Sve armije u svetu to ure|uju za svoje oficire, za profesionalne vojnike. Voditeq: Da li ste vi za profesionalnu vojsku? Dr [e{eq: Da, u principu da, s tim {to jo{ neko vreme ne moèmo izbe}i vojnu obavezu. Mogli smo je smawiti na 6 meseci, recimo. Vojna obaveza od {est meseci je sasvim dovoqna; za tri meseca se zavr{i uobi~ajena vojna obuka, za pet meseci najkomplikovanija vojna obuka moè da se zavr{i. [to bi mladi qudi dangubili u kasarnama i dràvu izlagali velikim tro{kovima kada mogu da se vrate nekim korisnim dru{tvenim delatnostima? U perspektivi sva vojska bi trebalo da bude strogo profesionalna. Jedan profesionalac na bojnom poqu vredi deset puta vi{e od jednog regrutovanog. Naravno, tu nema generalizacije, jer na bojnom poqu se svako pokaè kakav je ~ovek, da li je hrabar, da li je kukavica. Voditeq: Ta ~iwenica se pokazala ta~nom ba{ u ovom ratu, konkretno ba{ na rati{tu u Vukovaru. Dr [e{eq: Da, pokazalo se da u srpskom narodu ima mnogo hrabrih qudi, junaka. Pokazalo se da ima i onih drugih, ali tako je u svakom narodu. Kroz istoriju je toga uvek bilo. Voditeq: Imamo pitawe slu{aoca: [ta gospodin [e{eq misli o omasovqewu Srpske radikalne stranke, odnosno o podmla|ivawu? [ta u tom smislu preduzima, jer stranka trenutno ìvi u do sada postignutom samozadovoqstvu? Dr [e{eq: Ne slaèm se sa tim. Prvo, Srpska radikalna stranka ima najmla|e strana~ko rukovodstvo na srpskoj politi~koj sceni. Kada pogledate na{ Predsedni~ki kolegijum, vide}ete da su to sve mladi qudi. Naravno, kada se kaè mladi qudi, mislim da se do 50-te godine to moè smatrati, u politi~kom smislu, nekom mlado{}u, a najstariji ~lan Predsedni~kog kolegijuma êdomir Vasiqevi} ima 54 godine. [to se ti~e stranke u unutra{wosti, situacija varira, ali mi ne moèmo da kaèmo trebaju mladi po svaku cenu. Konkurencija je slobodna. Kada se vr{e unutarstrana~ki izbori, ne postavqa se pitawe koliko ko ima godina nego koliko je ko vredan i sposoban, ~astan, po{ten i pametan. O tome se vodi ra~una. Ako na|emo mladog ~oveka od 18-20 godina, koji nam se u~ini sposobnim, pametnim i dobrim, mi ga forsiramo. Recimo, u Jagodini smo na{li jednog ~oveka od 20 godina, mladog, pametnog, sposobnog i nezaposlenog. Odmah smo na{li sponzora unutar stranke da mu svakog meseca daje stipendiju. Upisao se na Pravni fakultet i stranka na wega ra~una na dugu stazu. @elimo da se {to vi{e mladih qudi ukqu~i u na{u stranku. Priliv je poja~an posle novembarskih izbora. U odnosu na prethodne izbore 1993. godine, na novembarskim izborima imali smo napredovawe od 30 odsto. Ve} se primi~emo brojci od 100.000 registrovanih ~lanova. Ranije smo imali oko 120.000, ali nije bila sre|e426
na strana~ka evidencija i taj broj nije bio merodavan. Negde su nas varali op{tinski odbori kaù da ima vi{e ~lanova nego {to zaista jeste. Imali smo decentralizovano izdavawe ~lanskih legitimacija. Posle Tre}eg otaybinskog kongresa 1994. godine doneli smo odluku da se centralizuje izdavawe ~lanskih karata i te ~lanske karte se izdaju iskqu~ivo u Beogradu. Tada smo prakti~no imali obnovu ~lanstva. Sada imamo preko 80.000 ~lanova koji pla}aju ~lanarinu. ^lanarina je simboli~na, 5 dinara godi{we. Voditeq: Sada imate ta~nu evidenciju broja qudi koji su u Srpskoj radikalnoj stranci. Razgovara}emo kasnije o funkcionisawu stranke. Jo{ jedno pitawe sa moje strane: kako vi vidite privatizaciju, odnosno liberalizaciju koja treba da se sprovede u na{oj privredi? Dr [e{eq: Na tom planu stravi~no kasnimo. Reìm je primewivao najgori mogu}i oblik privatizacije da bi sam pojam privatizacije ogadio narodu. Po \in|i}evom zakonu iz 1994. godine sve je vra}eno u prvobitno stawe. U fabrikama koje su se privatizovale, gde su vlasnici postali radnici sa ve}inskim paketom deonica, gde su imali po 50-60 odsto, deoni~arski ulozi su po \in|i}evom zakonu postali 2-3 odsto. Zalaèmo se za ubrzanu privatizaciju u razli~itim vidovima. Ono {to je najvrednije, treba da se proda putem javne licitacije, da se popuwavaju fondovi zdravstvenog, penzijskog osigurawa, invalidnina ono {to nije toliko privla~no, da se podele akcije radnicima i da radnici postanu definitivno vlasnici tih pogona, tih preduze}a. Vlasnik se druga~ije pona{a prema onome {to je wegovo. Mnogi }e prodati, preprodati svoje akcije, nije bitno, treba da se otvori slobodno trì{te akcija. Neka cirkuli{u te akcije. Neko }e negde svoje akcije prodati za gajbu piva, neko ko je pametan kupova}e sve vi{e akcija, pa }e mu se jednog dana to vi{estruko isplatiti. Voditeq: Ranije su Srbija i cela Jugoslavija hrlile u komunizam. Hteli smo {to pre da stignemo tamo, a sada èlimo taj liberalni kapitalizam. Me|utim, mislimo da u tom liberalnom kapitalizmu ne postoje nikakvi zakoni, bar se trenutno ne naziru. Vlada, ustvari, totalna anarhija {to se ti~e trì{ta. Dr [e{eq: U liberalnom kapitalizmu postoje i te kako ~vrsti zakoni. Kod nas nema liberalnog kapitalizma. Negde smo u fazi prvobitne akumulacije kapitala, mi smo u haosu. Ne slaèm se da je Srbija nekada hrlila u komunizam. Komunizam je nama, ipak, nametnut. Da nije bilo êr~ilove izdaje i da Crvena armija nije umar{irala u Srbiju, u Srbiji nikada ne bi bio uspostavqen komunizam. Tito u Srbiji nije imao nikakvih {ansi. Ali, sve ono {to se desilo u istoriji opredelilo je na{u sudbinu i mi sada iz ove koè ne moèmo da isko~imo. Moramo da se batrgamo i da se {to pre vadimo. Voditeq: Te{ka finansijska situacija, koja je zadesila veliki deo populacije, dovela je posledwih par godina do raslojavawa: na jednoj strani je mawi broj qudi koji su postali {lag ili krem ovog dru{tva, a na drugoj strani je ona ogromna ve}ina koja bukvalno preìvqava. Postavqa se pitawe: da li qudi koji su na ulici, koji preprodaju cigarete,
427
~okolade i sve ostalo {to se vidi na ulicama svakog grada, mogu nekako da preìve? Da li postoji neki na~in da se tim qudima omogu}i da ìve od svog po{tenog rada? Postoji li mogu}nost da steknu neki status u ovom dru{tvu? Dr [e{eq: Kada je u pitawu zemunska op{tina, trudimo se da im omogu}imo da sve lak{e rade. Recimo, u najnovijem broju Zemunskih novina raspisali smo konkurs za dodelu prostora za 460 kioska i mawih monta`nih objekata od 9 do 30m2. To zna~i da }emo na taj na~in zaposliti otprilike 1.000 qudi. Reìm neprekidno forsira borbu protiv sive ekonomije. Ti qudi, koji prodaju na ulicama, su u o~ima reìma protagonisti sive ekonomije. A ko ih je oterao na ulicu reìm. Reìm treba da stvori uslove da se oni sa ulice vrate u privredne pogone, da se vrate na svoja radna mesta, da ìve od svoga rada. Qudi se snalaze kako znaju i umeju, najteè je podneti gladna de~ija usta u ku}i. Poku{avamo da u zemunskoj op{tini svojim primerom pokaèmo kako se to radi. Za{to qudi da se smrzavaju na ulici ako mogu dobiti prostor da podignu kiosk? Neko ho}e kiosk, neko mawi monta`ni objekat, neko }e imati ona kolica na to~kovima pa }e na wima prodavati. @elimo da do kraja to liberalizujemo. Postavqaju neki qudi pitawa {ta je sa {vercovanom robom? O tome treba carinici da vode ra~una na grani~nom prelazu. Kada ~ovek sa tom robom do|e u Zemun, vi{e se ne postavqa pitawe porekla. Bitno je da nije negde ukradena. Ako nije ukradena, on je pro{ao carinu. Carinik treba da ga goni na grani~nom prelazu, a ne da mu inspektori uzimaju robu kada je on ve} do{ao u Zemun. Voditeq: Dakle, treba svako da obavqa svoj posao, ako sam vas dobro razumeo. Me|utim, postavqa se pitawe: s obzirom da je 80 odsto cena u nema~kim markama, koja je na{a valuta? Dr [e{eq: Na{a valuta je dinar, ali sve dok je dinar slab, ima}emo rezervnu valutu. Za{to je to postala nema~ka marka? Zato {to je najve}i broj na{ih radnika u Nema~koj. Najve}i devizni priliv je bio iz Nema~ke, pa je to postalo uobi~ajeno ra~unawe vrednosti. Nema tu nikakvih ideolo{kih momenata. Ekonomskim merama Nema~ka je izborila status svoje valute u svetu. Voditeq: Na taj na~in mo`da se i name}e Evropskoj zajednici. Dr [e{eq: Name}e se, to je sada neki proces koji se nas trenutno ne ti~e, mo`da na sre}u, ali mi moramo imati ~vrst dinar i narod }e se postepeno vra}ati na taj dinar. Kada je 1994. godine dinar bio privremeno ~vrst, bio je veoma prisutan proces vra}awa na dinarske obra~une. Sada dinar opet pada, ali to je mnogo sporiji pad od onog koji smo imali 1993. godine, to je odnos 4:1. Ipak, dinar pada, ubrzano pada. Savezna Vlada je svojom buyetskom projekcijom predvidela da }e ove godine pad dinara biti 5:1. To smo mi objasnili kada smo prou~avali wihov buyet u Saveznoj skup{tini. Voditeq: Kako onda povratiti poverewe narodu u valutu koja je wihova i kako povratiti poverewe u banke? Da li banke zasluùju i mogu da dobiju poverewe?
428
Dr [e{eq: Poverewe u banke se moè povratiti samo ako se vrati stara devizna {tedwa. Nema drugog na~ina. Ova dràva izbegava da vrati staru deviznu {tedwu. [to se ti~e dinara, poverewe se moè povratiti ~vrstim dinarom. Ako dinar svake ili svake druge godine biva devalviran, onda poverewa nema. Qudi onda u{te|evinu ~uvaju u devizama, i to u naj~vr{}im devizama. Voditeq: Da li }e do}i do izmene Zakona o preduze}ima, gde bi se istim omogu}ila ve}a sigurnost za strane ulaga~e? Dr [e{eq: Sistemske zakone moramo mewati iz temeqa. Nijedan stranac nije zainteresovan da ovde ulaè jer nema nikakvih garancija. Da donese pare i da prepusti ovda{wim mangupima da mu to o~erupaju niko nije lud. Imaju iskustva iz ranijih slu~ajeva. Moramo imati ~vrste zakone, moderan pravni poredak, ~vrste garancije stranim ulaga~ima, a kqu~na je garancija da mogu da izvezu profit. Ako to postignemo, mi ne moramo mnogo ~ekati, ima}emo strani kapital. Voditeq: Zahva}eni krizom, svi smo nezadovoqni visinom li~nih dohodaka. Koji je osnovni paritet, po va{em mi{qewu, da li ugled na zapadni odnos, pre svega u odnosu na {kolovan i obrazovan kadar u na{oj zemqi, ili u odnosu na neke druge funkcije i delatnosti u okviru dru{tva? Konkretno mislim na miliciju, vojsku. Da li u na{em dru{tvu prosveta i zdravstvo trebaju da budu na prvom mestu? Dr [e{eq: Postoje dva sektora: privatni i dràvni. Dru{tvena svojina mora da se likvidira, ona ne moè da opstane. To je kardeqevska glupost koja nas je upropastila. U dràvnom sektoru, u dràvnim organima, u dràvnim slu`bama: zdravstvu, {kolstvu, policiji, vojsci mi, radikali, se zalaèmo za odnos 1:4, s tim {to bi se posebno davali terenski dodaci, recimo, za vojsku, za policiju kad se izlaè opasnostima, i posebno bi se obra~unavao no}ni rad. Sve ostale plate bi morale da budu po platnim razredima. To smo u zemunskoj Skup{tini op{tine razre{ili. Sada je najve}a plata 4 puta ve}a od najmawe. Zatekli smo najve}e plate na sada{wem nivou 2.000. dinara, ali smo najmawe prilago|avali. Sada je najmawa plata 500 dinara, a zatekli smo 300 dinara. To je pove}awe od 60-70 odsto, i mi taj odnos odràvamo; od najmawe plate nekvalifikovanog radnika sprema~ice, do najve}e plate diplomiranog pravnika, koji je na funkciji potpredsednika Op{tine ili sekretara Op{tine, po{to ja kao predsednik ne primam platu u Op{tini. Dovoqna mi je plata saveznog poslanika i zato sam odbio da u Op{tini primam platu za svoj rad, iako sam imao pravo na funkcionerske dodatke, dnevnice, putne tro{kove itd. Ni{ta, apsolutno ni jednog dinara ne primam. Dakle, taj odnos bi trebao u celoj dràvi da se uspostavi. Postoje poslovi koji moraju posebno da se plate. To je rad na terenu, to je no}ni rad i ostali, a postoji i osnovna kategorizacija u okviru nekih 20 platnih razreda. [to se ti~e privatnog sektora, tu dràva ne sme da se me{a. Dràva treba samo da odredi koja je najnià plata, a sve ostalo da prepusti trì{tu. Doprinosi na platu ne smeju da budu kao sada 110-120 odsto, oni ne bi smeli da pre|u vi{e od 50 odsto, a mislim da bi 20-30 odsto bilo idealno.
429
Voditeq: Da li planirate da se kandidujete na ovim izborima i kakva su va{a predvi|awa? Dr [e{eq: Mi, radikali, smo zavr{etkom novembarskih izbora prakti~no ve} po~eli svoju kampawu. Idemo i na republi~ke parlamentarne i na predsedni~ke izbore. Sa mnogo optimizma i{~ekujemo te izbore. Ra~unamo da }e stranka i daqe da ja~a. Mislimo da ove godine postoji {ansa da preuzmemo vlast u Srbiji, a Srbija }e tek pod radikalskom vla{}u da procveta. Voditeq: Dakle, pozivate ve} sada stanovnike op{tine Veliko Gradi{te. Dr [e{eq: Naravno. Voditeq: Da razmi{qaju o onom septembru koji dolazi. Kaè jedna stara pesma: jesen stiè, duwe kise, kako kaè èni}e se. Do{lo vreme da se ènimo, ali sa kime? Dr [e{eq: Mislim da jedino Srpska radikalna stranka pruà optimalnu vlast u Srbiji.
[OTA UZ RITAM SAKSOFONA

Radio Vrbas, 25. februar 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, èlim vam dobar dan. Ovo je program Radio Vrbasa. Na{ specijalni gost, na{ dragi prijateq je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i gradona~elnik grada Zemuna, predsednik Skup{tine op{tine Zemun. Gospodine [e{eq, dobro do{li u studio Radio Vrbasa. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: Danas smo se ovde zajedni~ki okupili sa samo jednim razlogom; vi obilazite gradove po Srbiji ne da biste prezentirali svoju stranku nego svoje nezadovoqstvo zato {to su oni koji sara|uju sa neprijateqima, sa fa{istima, sa Nemcima, sa Amerikancima, do{li na vlast u gradu Beogradu. Dr [e{eq: U posledwe vreme ~esto gostujem na lokalnim radio i televizijskim stanicama u Srbiji, jer mi se posle duèg vremena pruìla {ansa da u direktnom obra}awu narodu iskaèm politi~ku poziciju Srpske radikalne stranke, da se izjasnim o svojim politi~kim stavovima, o ~itavom nizu politi~kih problema. Naravno, kroz sve to se potencira aktuelna politi~ka situacija i u tim svojim kriti~kim nastupima, pre svega, uop{te ne {tedim vlast, vlast Socijalisti~ke partije i levog bloka, izraàvam sve ono {to imam protiv te vlasti. Sa druge strane, kritikujem i pona{awe vlasti koalicije Zajedno u onim op{tinama u kojima su se oni do~epali te vlasti i ukazujem da su oni, u neku ruku, jo{ gori od socijalista. Voditeq: Sa vama }e voditi razgovor urednik Radio Vrbasa, glavni i odgovorni urednik informativnog centra gospodin Vladimir Radanovi}. Radanovi}: Gospodine [e{eq, molim vas da ne{to kaète o mestu i ulozi Srpske radikalne stranke u Republici Srbiji, odnosno Jugoslaviji.
430
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je trenutno najja~a opoziciona politi~ka partija u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, pojedina~no najja~a. Malo je trebalo da na proteklim izborima budemo ja~i i od koalicije Zajedno koju je sa~iwavalo pet politi~kih partija. Razlika u broju glasova bila je 200.000. Bili smo suprotstavqeni levi~arskom bloku koji je predvodila Socijalisti~ka partija Srbije. Nadamo se u perspektivi da }emo mo}i da pobedimo i levi~arski blok i da }emo uskoro postati vladaju}a partija u Srbiji. Za{to? Zato {to je Srpska radikalna stranka najstabilnija politi~ka partija. Jedini nikada ni{ta ozbiqno nismo mewali u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom programu, od kada smo formirali stranku pa do danas. Stranka smo koja uvek jasno saop{tava sve ono {to misli, govori jezikom naroda, re{ava narodne probleme, daje koncepte koji su prikladni sada{woj situaciji i koja se u praksi, tamo gde je osvojila lokalnu vlast, pokazala kao sposobna, kao stranka koja je spremna da se stavi u slu`bu naroda i poboq{a mu ìvot. Voditeq: Po{tovani slu{aoci, broj telefona Radio Vrbasa na koji moète postaviti pitawa gospodinu [e{equ jeste 021/702-707. Dr [e{eq: Na{a politi~ka partija ima veoma homogenu unutra{wu strukturu, imamo kvalitetne kadrove. Kada pogledate koje kadrove danas ima Srpska radikalna stranka, vide}ete da nam ostali ne mogu efektno ili efikasno parirati. Srpski radikali su najprepoznatqiviji na sada{woj srpskoj politi~koj sceni. To su qudi koji su sposobni da se bave poslom kojim se bave, sposobni da se stave u dràvnu slu`bu ukoliko stranka uskoro osvoji vlast. Mi dominiramo na srpskoj politi~koj sceni i zbog toga {to niko nije u stawu da sa nama iza|e na kraj u verbalnim politi~kim raspravama. Uvek imamo ja~e argumente, uvek imamo qude koji savesnije, boqe, preciznije objasne politi~ku poziciju. Naravno, kako ste pomenuli u prvom pitawu, to nam i nije naro~ito te{ko jer je Socijalisti~ka partija Srbije, kao predvodnik levi~arskog bloka, napravila mnogo gre{aka u nacionalnoj, ekonomskoj i socijalnoj politici, u kompletnom vo|ewu dràvne politike. Sa druge strane, koalicija Zajedno se eksponirala kao direktni protagonista stranih interesa, kao agentura Nema~ke i Amerike. Nedavno, te{ku je sramotu nanela srpskom narodu mar{iraju}i danima pod nema~kim barjacima beogradskim ulicama i ulicama nekih drugih srpskih gradova. U takvoj situaciji narod je razo~aran levi~arskom vla{}u, a shvatio je da je koalicija Zajedno izdajni~ka agentura i da sluì stranim interesima, pogotovo taj Zoran \in|i}, koji je direktni nema~ki {pijun, nema~ki agent, to je ve} apsolutno dokazano. Zoran \in|i} je ~ovek koji je svojevremeno ka`wen na {est meseci zatvora zbog kra|e. Krao neke kwige, neke ko`ne jakne, ko zna {ta je sve krao. On ne moè biti perspektiva za Srbiju. Srpskom narodu i svim gra|anima Srbije jedina ozbiqna perspektiva jeste Srpska radikalna stranka. To je razlog {to
431
Srpska radikalna stranka ve} mesecima pove}ava broj svojih ~lanova, broj svojih simpatizera. Smatramo da bi ove godine, kada budemo imali republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore, morali ponoviti i lokalne i savezne izbore. Lokalne izbore je neophodno ponoviti i to po proporcionalnom principu, jer su ovi do sada bili neregularni. Radanovi}: Poslanici i odbornici va{e stranke ~esto otvoreno i argumentovano ukazuju na brojne probleme koje bi trebalo re{avati u dru{tvu. Molim vas da ovom prilikom kaète koji su to najaktuelniji problemi u Republici Srbiji koje bi trebalo bez oklevawa, {to pre re{avati. Dr [e{eq: Srpski narod je doìveo jednu stra{nu tragediju zbog lo{e i proma{ene nacionalne politike aktuelnog reìma. Posledica te tragedije je ogroman broj srpskih izbeglica, prognanih Srba iz zapadnih srpskih zemaqa. Mi, radikali, smatramo da treba hitno stvoriti uslove da se svi ti izbegli Srbi integri{u u srpsko dru{tvo, da im se odmah omogu}i upis u kwigu dràvqana i da im se stvore uslovi za normalan ìvot i rad. U zemunskoj op{tini se trudimo da im efikasno pomognemo. Po~eli smo parcelizaciju op{tinske zemqe, dodeqivawe izbeglicama po najniìm mogu}im cenama, 15 dinara po 1m2. Ve} imamo 3.600 zainteresovanih izbegli~kih porodica i idemo daqe sa tim poslom. Idemo do kraja, sve dok bude imalo interesa, mi }emo to da radimo. Smatramo da bi to trebalo da bude primer za ugled i drugim op{tinama u Srbiji. Nadamo se, u dogledno vreme, da }e se stvoriti uslovi da povratimo ono {to smo privremeno izgubili na zapadu. U politi~koj sferi je neophodno da se pristupi bròj i efikasnijoj demokratizaciji, da funkcioni{e pravni poredak u skladu sa Ustavom i zakonskim normama, da vlast, pre svega, po{tuje zakonske norme, da se oslobode mediji, da budu {to pristupa~niji svim politi~kim pogledima, ideolo{kim stavovima, da se odustane od blokirawa opozicionih stranaka u medijima, da se povrate direktni televizijski prenosi skup{tinskih sednica, kako bi narod uvek znao {ta se de{ava u skup{tinskim telima. Posebno bi trebalo da se obezbedi nezavisnost i stru~nost sudova. Kod nas je danas sudstvo u katastrofalnom stawu. Sudstvo prakti~no i nemamo. Najve}a korupcija je u sudovima koji su neefikasni. Susre}em se sa sudskim sporovima koji traju ve} 17 godina. To je stra{no. [to se ti~e ekonomske sfere, neophodno je u~initi korake koji }e nas izvesti iz ove duboke ekonomske krize, a to nije mogu}e posti}i bez jedne temeqite privatizacije. Mi tu ve} kasnimo najmawe 7 godina. Ne{to je ura|eno po najgorim mogu}im kriterijumima 1990. i 1991. godine, a \in|i}evim zakonom iz 1994. godine sve je vra}eno u prvobitno stawe. Izgubili smo mnogo vremena, sada treba ubrzano da radimo. Mi, radikali, smatramo da sve ono {to je mogu}e prodati po dobrim cenama, treba prodavati preko javne licitacije, a ono {to nije mogu}e prodati, za {ta nema zainteresovanih kupaca, treba kao akcije prodati radnicima, pri ~emu mora da se zna pravi vlasnik i ko moè da proda svoje vlasni~ko pravo da se otarasimo ovog proma{enog kardeqevskog koncepta dru{tvene svojine.
432
Zatim, potrebno je forsirati privatnu inicijativu, prilagoditi na{e zakonodavstvo interesima potencijalnih stranih investitora, koje samo ekonomskim merama moèmo privu}i, a ne politi~kim stavovima i ideologijom. U socijalnoj sferi potrebno je obezbediti uslove za ìvot najugroènijim slojevima stanovni{tva. Srpski radikali tu imaju veoma dobro koncipiranu socijalnu politiku. Nave{}u vam samo neke od tih na{ih principa. Kada bismo mi, srpski radikali, do{li na vlast, niko od dràvnih funkcionera ni predsednici, ni poslanici, ni ministri za taj mesec ne bi dobili platu dok se ne isplate sve penzije penzionerima, sve invalidnine, socijalna pomo}, plate zdravstvenim i prosvetnim radnicima, plate oficirima, policajcima, carinicima. Kod nas je to naopako. De~iji dodaci, na primer, kasne i 6-7 meseci, a invalidnine i socijalna pomo} da ne govorim. Penzije kasne po 2-3 meseca, ionako su bedne i ne moè od wih da se ìvi. U kulturnoj sferi zalaèmo se za potpunu slobodu nastupa, ali i za trì{te kulturnih vrednosti. Ne treba dràva da me{a svoje prste u kulturno stvarala{tvo i da ona propisuje {ta je vredno {ta nije, da onaj koga ona podrì opstaje, da onaj ko nema podr{ku reìma propada. Kulturne vrednosti moraju i}i na trì{te. Radanovi}: Sada ste i predsednik Skup{tine op{tine Zemun. Pri~a se po Vrbasu i drugim mestima da ste na podru~ju Zemuna izvr{ili veoma ozbiqne promene u skoro svim sferama ìvota. Interesuje nas {ta ste sve uradili tamo, ali u kratkim crtama, normalno da sada ne moèmo sve ovde da aktuelizujemo. Kojim ste se principima rukovodili kada ste vr{ili promene u Zemunu? Dr [e{eq: Pre svega, zaveli smo red i disciplinu, suzbili korupciju. To se odmah primetilo. Narod ne moète lagati. Narod ose}a promenu kada se pojavi u zgradi Skup{tine op{tine po odnosu slu`benika, po uslovima, po brzini kojom re{ava svoje probleme. Zaveli smo red u Javnom preduze}u, zaveli smo red po pitawu raspolagawa dràvnom imovinom koja je poverena Op{tini. Podstakli smo privatnu inicijativu, tako {to smo odmah krenuli u re{avawe problema individualne stambene izgradwe parceli{u}i op{tinske povr{ine i dodequju}i zainteresovanim gra|anima po pristupa~nim cenama. Forsiramo privrednu izgradwu pod veoma povoqnim uslovima. Spremamo se da otpo~nemo velike radove na sre|ivawu komunalne infrastrukture. Trenutno koristimo samo unutra{we rezerve Op{tine, zato {to je Op{tina na privremenom finansirawu, jer nije zavr{eno konstituisawe Gradske skup{tine, nije usvojen buyet. Dakle, buyetskim sredstvima ni{ta nismo uradili, nego koriste}i unutara{e rezerve. Moram vam re}i, mi, radikali, smo u startu svim zaposlenim u proseku pove}ali plate za 30 odsto iz tih unutra{wih ostvarenih rezervi. Postigli smo u{tede u materijalnim tro{kovima, smawili potro{wu kancelarijskog materijala i drugog potro{nog materijala. Ranije je bilo velikih zloupotreba i java{luka. Zavo|ewem reda ve} smo postigli mnogo. Idemo hrabro daqe.
433
Na{ osnovni princip je da qude ne cenimo prema tome kojoj politi~koj partiji pripadaju, kakvog su ideolo{kog opredeqewa, koje su nacionalnosti, veroispovesti i sli~no. Cenimo samo savesne i po{tene radnike, ne postavqamo druga pitawa. Onaj ko je dobar, savestan, po{ten, taj nema razloga da se boji, a onaj ko ne radi svoj posao kako treba, ko se napija, ko zloupotrebqava svoj poloàj, ko ulazi u kriminal, korupciju, onaj ko je nesavestan jednom re~ju, taj treba da strepi. Prema takvom je radikalska vlast nemilosrdna. Radanovi}: Koliko je ta~no da ste u medicinskom centru u Zemunu upozorili lekare, odnosno zdravstvene radnike, da se moraju opredeliti da li }e raditi u privatnim ordinacijama ili u medicinskom centru, i da ste naredili da se vrati oprema koju su odneli za rad u privatnim ordinacijama? Dr [e{eq: Ne mogu ba{ tako da naredim. Nije to moja nadle`nost. Ne prekora~ujem svoje zakonske nadle`nosti kao predsednik op{tine. To rade ovi iz koalicije Zajedno, bave se poslovima koji nisu u wihovoj nadle`nosti, a ono {to je u wihovoj nadle`nosti, zapostavqaju. Na{ je politi~ki stav bio neprekidno takav i ja ga potenciram, ne moè lekar pre podne raditi u dràvnoj medicinskoj ustanovi, a popodne u svojoj privatnoj ordinaciji. To je nespojivo. Nema te etike koja moè opravdati takav postupak. Lekar koji je u dràvnoj slu`bi, treba da se posveti svom pozivu, ali i dràva mora da mu obezbedi platu koja je dovoqna za ìvot, da ne bi, dok operi{e pacijenta, razmi{qao da li mu je dete gladno, da li }e re{iti ovo, da li }e re{iti ono. Nemoralno je da lekar pre podne prima pacijenta u dràvnoj bolnici, besplatno, a posle podne tog istog pacijenta u svojoj privatnoj ordinaciji. Pritom mu stavqa do znawa, kada mu do|e pre podne, da bi bio mnogo boqi medicinski tretman ako do|e posle podne pa plati medicinsku uslugu. To ne moè da podnese medicinska etika. Naravno, ima dosta slu~ajeva da se potkrada bolnica, da se potkrada ambulanta, da se odnose ure|aji, da se odnosi potro{ni medicinski materijal, da se odnose lekovi. To se preprodaje privatnim apotekama ili za velike pare neposredno u privatnim ordinacijama. To ne moè da se podnese. Kao bi~ boìji krenuli smo u raskrinkavawe takvih pojava, bez milosti. Radanovi}: [ta mislite, da li }e biti problema u ostvarivawu funkcija Republike, s obzirom da koalicija Zajedno u op{tinama gde je na vlasti i na nivou grada Beograda ve} poziva gra|ane na bojkot primene zakona Republike Srbije. Dr [e{eq: Vidite, jedna od kqu~nih razlika izme|u nas, srpskih radikala, i koalicije Zajedno jeste {to smo i jedni i drugi protiv reìma i poku{avamo da oborimo sa vlasti Socijalisti~ku partiju Srbije, ali mi, radikali, èstoko kritikujemo i napadamo tamo gde imamo argumente i pri tome ne kr{imo zakone. Nismo jo{ osvojili republi~ku vlast, osvojili smo vlast u op{tini Zemun i vodimo ra~una da ta vlast tamo funkcioni{e u skladu sa zakonom. Zakon iz 1992. godine, o lokalnoj samoupravi, skresao je nadle`nosti op{tina, mnogo ih skresao, ali
434
jo{ uvek imamo dosta nadle`nosti da se iskaèmo i koncentri{emo svoje snage na te nadle`nosti. Koalicija Zajedno o~igledno èli {to ve}i haos u Srbiji. Iz haosa ni{ta dobro ne moè da se proizvede. Oni èle toliki haos da strana vojna intervencija postane neizbe`na, a mi èlimo da spre~imo bilo kakvo me{awe iz inostranstva u na{e unutra{we poslove. Politi~kim sredstvima se èstoko tu~emo i sa vla{}u i sa ostalim opozicionim strankama povodom svakog wihovog poku{aja da dovedu do stranog me{awa. Tu ni jedni ni drugi nisu imuni. Koalicija Zajedno je otvorena agentura zapadnih sila, a ovaj reìm je suvi{e mek, popustqiv, bez koncepta, ne zna {ta ho}e, ne zna {ta treba da radi, ogrezao je u korupciji. Radanovi}: Neke opozicione politi~ke stranke i uz wih jo{ neke nevladine organizacije ~esto name}u problem Kosova i Vojvodine. Naime, oni insistiraju da se obezbedi samostalnost tih autonomija, ~ak i ve}a samostalnost nego {to je bila u onom periodu posle 1971. godine. U nekim inicijativama nije te{ko uo~iti, da se ide do te mere u samostalnost da bi trebalo postaviti pitawe za{to bi onda i bile u Srbiji, kada bi imale toliku samostalnost. Molim vas da o tome iznesete svoje mi{qewe. Dr [e{eq: One slede ameri~ku i nema~ku politiku. Nema nikakve razlike izme|u {iptarskih separatista, koalicije Zajedno i koalicije Vojvodina. I svi oni èle po ameri~kom nalogu da raspar~aju Srbiju, da uni{te Srbiju, to im je krajwi ciq. [ta }e Vojvodini autonomija? U Vojvodini ìvi vi{e od 60 odsto Srba, sada sa ovim pristiglim izbeglicama mo`da i 70 odsto. To }e tek novi popis stanovni{tva pokazati. Koji je onda smisao autonomije? Da li je neka nacionalna mawina ugroèna u Vojvodini? Javno sam rekao, polemi{u}i sa Demokratskom zajednicom vojvo|anskih Ma|ara, da mi na|u jednog Ma|ara u Vojvodini koji je ugroèn zato {to je Ma|ar. Spreman sam na svojim le|ima da ga prenesem od Slavije do Kalemegdana, pa na taj na~in da mu dam satisfakciju zbog te wegove ugroènosti. Mi, Srbi, smo uvek imali lep odnos prema Ma|arima, koji su jedan civilizovan narod. Oni su najbrojnija nacionalna mawina u Vojvodini. Ima ih oko 300.000, ne znam ta~an broj, i oni nisu zainteresovani za autonomiju Vojvodine, jer bi bili mawina i u toj autonomnoj Vojvodini. Ni{ta se za wih bitno ne bi promenilo. Postoje neke politi~ke stranke koje poku{avaju da nastupaju u wihovo ime. Ima Ma|ara koji su ~lanovi Srpske radikalne stranke i koji glasaju za Srpsku radikalnu stranku. Ne mogu ni Ago{ton, ni Pal [andor, ni Kasa da pretenduju da zastupaju sve Ma|are. Neke Ma|are i ja zastupam. U Vrbasu imamo Ma|are me|u ~lanovima i poslanicima na{e stranke. Dakle, to su Ma|ari koji prihvataju program Srpske radikalne stranke. Oni su srbijanske i jugoslovenske patriote. Svesni su da je Ma|arima najboqe da ìve kao punopravni dràvqani na{e zemqe i da im niko ne dovodi u pitawe nacionalnu ravnopravnost, wihov jezik, wihovu kulturu. Kada bi radikali do{li na vlast, Ma|ari bi imali pravo u svakoj op{tini na svoju privatnu televiziju, na nekoliko televizija.
435
Izvr{ili bismo liberalizaciju svih javnih medija, sve bi to bilo slobodno. Privatizovali bismo maksimalno. Onda se ne bi postavqalo pitawe wihovog programa, wihovog komunicirawa sa javno{}u. Pogotovo nema ugroènih Rusina, Ukrajinaca, Slovaka, Rumuna. Gde su? Moè li neko da na|e nekog ko je ugroèn zato {to pripada toj nacionalnosti? Ovde ìve i na{a bra}a Buwevci i [okci. Komunisti su ih 50 godina ve{ta~ki terali da se izja{wavaju kao Hrvati, mada oni sa Hrvatima nikakve veze nemaju. Oni uop{te nisu Hrvati, Hrvati su jedan genocidni, zlo~ina~ki narod. Buwevci i [okci su mirni, pitomi qudi, oni su srpskog porekla ali katoli~ke veroispovesti i vekovima su formirali svoju etni~ku posebnost. Mi, Srbi, treba da im pomognemo da sa~uvaju tu posebnost, svoju kulturu, svoju tradiciju. Mnogo volim da slu{am buweva~ke pesme, Zvonka Bogdana recimo. To mi je jedan od najomiqenijih peva~a. Dokle te qude terati da budu Hrvati kada oni to nisu, i nije nimalo lepo biti Hrvat. Neki od wih su prihvatili da se tako izja{wavaju nemamo ni{ta protiv wih. Imamo dobre odnose, kao Srpska radikalna stranka, sa Buweva~ko-[oka~kom organizacijom. Imali smo javne susrete i politi~ke manifestacije. Prvo, ne postoji ugroàvawe bilo koje nacionalne mawine u Vojvodini od strane srpskog naroda. Drugo, nema nikakvih razloga za autonomiju Vojvodine. [ta se sada de{ava na srpskoj politi~koj sceni? Socijalisti vode mlaku politiku po tom pitawu. Milo{evi} je zasluàn, iz vremena 1988-1989. godine, za ujediwavawe Vojvodine i Kosova i Metohije sa Srbijom, mi to ne osporavamo. Osporavamo mu poteze od 1993. godine naovamo, politi~ke poteze koji su izazvali veliku {tetu srpskom narodu. Sada socijalisti to pitawe tretiraju po starom {ablonu, onom komunisti~kom obrascu da mora postojati ta autonomija. Za{to bi postojala? Sa druge strane, lideri koalicije Zajedno i lideri koalicije Vojvodina me|usobno se utrkuju ko }e vi{e argumenata dati za izdvajawe Vojvodine od Srbije, i tvrde da Srbija pqa~ka Vojvodinu. To su gluposti. Imali smo u jednom periodu skoro sve vojvo|anske kadrove na ~elu Srbije, je li tako? Onda je Srbija mogla da pri~a da je Vojvodina pqa~ka. Uostalom, niti moè Srbija da pqa~ka Vojvodinu, niti moè Vojvodina da pqa~ka Srbiju. Kada do|e do pqa~ke u jednom dru{tvu, u jednoj dràvi, onda pqa~ka onaj ko drì vlast vlastodràc. Znamo da smo imali kriminalne afere u vrhovima vlasti, qudi poput Radomana Boòvi}a, Save Vlajkovi}a, Velimira Mihajlovi}a i sli~nih, da ih sve ne nabrajam. Mogao bih do ve~eras da ih nabrajam. Oni su pqa~kali Vojvodinu, Srbiju i celi narod. Pare su prenosili na Kipar, u inostranstvo. Voditeq: Gospodine [e{eq, evo jednog pitawa od gospodina Mirka Zeca iz Oyaka, koji pita da li }e oni koji su dozvolili \in|i}u da osvoji vlast u Beogradu spre~iti ga na neki na~in kada vide da Beograd i Srbiju vodi u propast? Gde je tu uloga radikala? Dr [e{eq: Mislim da su socijalisti i JUL mnogo krivi {to je koalicija Zajedno uspela da osvoji vlast u nekim op{tinama u Srbiji. Za436
to {to su forsirali ve}inski izborni zakon. Taj ve}inski izborni zakon nekada je odgovarao samo socijalistima. Stvari su se promenile, sada odgovara koaliciji Zajedno. Mo`da }e slede}i put odgovarati samo radikalima. Me|utim, mi na to ne ra~unamo. Traìmo da se promeni taj zakon jer je nepravedan, nepravi~an. Koalicija Zajedno je dobila mawinski broj glasova, a ostvarila ve}insku vlast. U drugom krugu gra|ani su glasali samo protiv socijalista, qudi nisu razmi{qali o tome da su ovi jo{ gori od socijalista. To je ono {to ne vaqa. U startu su se ve} pokazali gorim od socijalista, posebno Zoran \in|i}. Mi, radikali, }emo sve u~initi da \in|i}a {to pre oborimo sa vlasti. Ve} smo ga èstoko u startu kritikovali, kada je on po~eo da kr{i propise, nelegalne odluke da donosi. Jedno je obe}avao narodu u kampawi, a sada sprovodi ne{to drugo. Obe}avao je da }e Studio B, nezavisnu televiziju iz Beograda, da vrati akcionarima, a on je uzeo pod svoju {apu. Zatim, obe}avao je da }e ukinuti gradsku taksu od 3 odsto, koja se primewuje samo u Beogradu i veliki je namet, predstavqa ogromno pove}awe na{ih ìvotnih tro{kova. On je zadràva. Ve} u po~etku sve gazi, pona{a se gore od socijalista. Poku{ava da nas spre~i da govorimo u Skup{tini rasturili smo to, ~uli ste verovatno. Sve }emo u~initi da oborimo \in|i}a sa vlasti u Beogradu i insistira}emo do kraja da se novi lokalni izbori drè zajedno sa republi~kim parlamentarnim i predsedni~kim izborima. Voditeq: Pitawe iz Zmajeva, gospodin Milan Basara pita: Na kojim osnovama }e biti saradwa na relaciji Beograd-Zemun, kada znamo da su u Beogradu pobedili ovi iz koalicije? Dr [e{eq: Sara|iva}emo sa svim gradskim slu`bama, sa svim gradskim sekretarijatima, sa javnim preduze}ima. Ako neko bude poku{ao da nam pravi smetwe u tom pogledu, ima}e na grba~i srpske radikale, a \in|i}a }emo politi~kim sredstvima obarati. Treba da znate da je i Neboj{a ôvi} bio veoma lo{e re{ewe za beogradskog gradona~elnika, da je bio sitna lopuà, ulazio u razne mu}ke, pronevere. Napravio je neke mawkove. \in|i}a ne interesuje re{avawe komunalnih problema. On to i ne razume, on od toga beì. Wemu je samo va`na televizija, va`ne su pare. Brzo }e da pukne u svemu tome. Mislimo da ne}emo imati nekih posebnih problema u Zemunu zato {to ne o~ekujemo da }e dugo trajati \in|i}eva vlast u Beogradu. Kada se usvoji novi buyet, mi }emo traìti da se sredstva namewena Op{tini Zemun direktno upla}uju na na{e ra~une, to je i do sada bila praksa. Ne moè niko zaustaviti ono {to pripada nama, da bismo mi to ulagali u komunalnu infrastrukturu, re{avali probleme gra|ana. Mi, radikali, sigurno ne}emo biti rasipnici, sigurno ne}emo pqa~kati, po prstima udaramo sve qude ako ne po{tuju propise, ako poku{avaju da zloupotrebe funkciju, da se materijalno okoriste. To ne dozvoqavamo. Kod \in|i}a }e biti razvla~ewe, kao {to je bilo u Op{tini Savski Venac ili Stari Grad. Oni su poku{ali tamo za dve godine da opqa~kaju ono {to su socijalisti, komunisti pqa~kali za 50 godina. @urilo im se. Videli ste kakve su se gu`ve de{avale i na {ta je to sve li~ilo.
437
Voditeq: Samo da podsetim na{e drage slu{aoce, ovo je program Radio Vrbasa. Telefon je 702-707, ne moète postavqati direktno pitawa gospodinu [e{equ, ve} posredstvom reìje. Ona pitawa koja prihvatamo, mislim da se i gospodin [e{eq slaè, ne}emo na sva odgovarati Dr [e{eq: [to se mene ti~e, ja prihvatam sva pitawa i pristao bih da mi se pitawa direktno upu}uju. Ne me{am se u va{u programsku koncepciju, ali nemojte od mene traìti da se sloìm da birate pitawa. Voditeq: Ne, ne biramo pitawa Dr [e{eq: Najvi{e volim provokativna pitawa. Voditeq: Hvala, gospodine [e{eq. Vi se stalno i energi~no suprotstavqate me{awu stranog faktora u na{e unutra{we odnose i u okviru toga naj~e{}e isti~ete me{awe od strane Amerike i Nema~ke. Moète li nam re}i, koji su strate{ki ciqevi te dve zemqe kroz me{awe u na{e unutra{we odnose? Dr [e{eq: Amerika i Nema~ka imaju neke podudarne ciqeve na Balkanu, a imaju i neke ciqeve po kojima se razlikuju. Me|utim, Nemcima i Amerikancima je stalo da Srbiju uni{te, da je svedu u {to mawe granice, da joj otmu Kosovo i Metohiju, Sanyak, Crnu Goru i Vojvodinu. Uporno rade u tom pravcu. Ve} godinama Amerikanci podsti~u {iptarsku pobunu na Kosovu i Metohiji, ali [iptari su kukavi~ki narod, pa se ne usu|uju da se dignu na ustanak. Da tamo ìve bosanski muslimani, koji su srpskog porekla, i da ih ima u tom broju, 1.000.000-1.500.000 koliko ih ima, odavno bi se tamo krvavi rat vodio. Znate li za{to? Zato {to su ovo biv{i Srbi, koji su sa~uvali neke elemente hrabrosti, odva`nosti, juna{tva, a toliko su optere}eni mr`wom, kao konvertiti, da najvi{e mrze one od kojih poti~u. Amerikancima je bilo jednostavno da izazovu rat u Bosni. Na taj na~in je izazvan rat na podru~ju biv{e hrvatske federalne jedinice i tu su glavnu ulogu igrali biv{i Srbi, Zapadnohercegovci pogotovu, pokatoli~eni u vreme Marije Terezije i kasnije. Na Kosovu je druga~ija situacija, [iptari se boje rata sa Srbima. Naravno, [iptari nikada ni dràvu nisu imali, a kamoli ratovali. Oni su i u turskoj vojsci sluìli kao ba{inbozluk, pqa~kali civile, pqa~kali rawenike i mrtvace na bojnom poqu, a nisu nikada u~estvovali u nekim odlu~uju}im bitkama. Zatim, Amerikanci bi hteli da otcepe Sanyak, da otcepe Crnu Goru. Ubrzano na tome rade i mnogo im pomaè aktivnost Mila \ukanovi}a, predsednika Vlade Crne Gore. On koristi Milo{evi}evu slabost i sada je krenuo da {to pre odvoji Crnu Goru. U Vojvodini Amerikanci ne ra~unaju ni na jednu nacionalnu mawinu, te nacionalne mawine su uglavnom i lojalne. Mi, Srbi, nikada nismo pravili probleme pripadnicima nacionalnih mawina, nismo imali nikakvih problema od Drugog svetskog rata na ovamo ni sa Ma|arima, ni sa Rumunima, ni sa Slovacima, ni sa Rusinima, ni sa Buwevcima, ni sa [okcima. To {to se sva|aju politi~ari raznih nacionalnosti, ne zna~i ni{ta. U svakodnevnom ìvotu problema nema. Tamo gde je Srbin kom{ija sa Ma|arom, uglavnom se slaù, nema nekih trzavica, jedan drugom pomognu. Tako je i sa Rusinima, sa Slovacima, sa Rumunima, sve je vi{e me{ovitih brakova. Odvija se jedan normalan proces civilizacijskog razvoja.
438
Amerikanci ra~unaju na srpske izdajnike, koje predvodi Dragan Veselinov, Nenad ânak i sli~ni. To je najgori {qam koji ìvi u Vojvodini. Ne treba da se bojimo u Vojvodini nacionalnih mawina. Oni su tu sa nama i uglavnom su solidarni sa Srbima i lojalni su dràvqani. Mi treba da se bojimo gube u svojoj torini, izdajnika srpskog naroda koji su spremni da se prodaju Amerikancima i Nemcima protiv Srbije. Takvi su Dragan Veselinov, Nenad ânak i ostali naslednici biv{ih autonoma{a, me|u kojima ima i sinova najistaknutijih funkcionera iz Titovog vremena. To su oni koji su imali ogromne privilegije, i kada su te privilegije izgubili 1988. godine, hteli bi da se svete, da se vrate na prethodno stawe. Sada pretenduju da predstavqaju guvernere ameri~ke ili nema~ke prinudne uprave nad srpskom Vojvodinom. Voditeq: Govorite o Vojvodini, o autonoma{ima. Ve} 20 dana kroz Vr{ac kruè pamfleti Vojvodina je Nema~ka, u potpisu koalicija Vojvodina. Kako to tuma~ite? Dr [e{eq: Ne znam ko to radi. Ove budale iz koalicije Vojvodina optuùju Srpsku radikalnu stranku. Mi se ne sluìmo {tampawem la`nih letaka, vaqda smo mi, radikali, poznati po tome {to svakome u lice kaèmo sve {to mislimo. Za{to da {tampamo la`ne letke kada ja javno kaèm da su Dragan Veselinov i Nenad ânak izdajnici, da su |ubrad, da su qudi najgore vrste. Ne moè me niko spre~iti da to kaèm. Imam dokaze za to. Za{to bih ja onda {tampao neke letke? Voditeq: Da li je Velika masonska loà Jugoslavije povezana sa Nema~kom, koja je sada formirana u Vr{cu? Dr [e{eq: Jeste, masoni masovno u~estvuju i u ovim beogradskim doga|ajima. Posebno drè konce studentskog protesta. Sve masonske loè se aktiviraju u Srbiji onda kada krene akcija zapadnih sila u pravcu razbijawa Srbije. To radi masonska loà iz Vr{ca, a koliko ~ujem i u Novom Sadu postoji masonska loà. One poja~avaju svoje aktivnosti, ogroman novac iz inostranstva je u to ume{an. Jedan od glavnih studentskih lidera, glavni zapravo, Miodrag Gavrilovi}, ina~e sin najuèg rukovodioca Demokratske stranke, \in|i}eve stranke, pro{le nedeqe javno je priznao Nedeqnom telegrafu da dobijaju pare iz inostranstva, posebno da su velike pare dobili od Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. To je iza{lo u novinama. [ta vi{e imamo tu da raspravqamo? Javno je priznao. Kolika je to budala, on se hvali {to dobija pare od ameri~kog {pijuna, kaè: Dobar ~ovek, a i srpskog je porekla, i to mu je argument. U startu smo se distancirali, znali smo, imali smo informacije da je novac u pitawu, da su studentske vo|e potkupqene. Ovi jadni studenti koji u tome u~estvuju, smrzavaju se po beogradskim ulicama, tuku se ponekad sa policijom, izlaù se rizicima, gube {kolsku godinu, posebno oni koji studiraju medicinu, elektrotehniku, ma{instvo, te teè fakultete. Kako oni da nadoknade {kolsku godinu? Oni se za tu|e interese `rtvuju, misle}i da rade ne{to dobro za svoj narod. Opravdani su zahtevi, reìm je uhva}en u otima~ini odborni~kih mandata, reìm je prekr{io pravne norme, bacio pod noge sudstvo, pravosu|e. To je razlog da kritikujemo i napadamo reìm, ali to nije razlog
439
da uni{tavamo Srbiju i da sluìmo stranim silama. Ho}emo li mi sluìti Amerikancima i Nemcima? Onda treba da budemo svesni da smo protiv sopstvenog naroda. Ne èle nam ni Amerikanci ni Nemci dobro. Kada oni nekoga podràvaju, ja znam da je veliko zlo u pitawu. Koga podràvaju Amerikanci i Nemci, ne moè imati moju podr{ku. On je moj najve}i politi~ki protivnik, nepomirqivi politi~ki protivnik. Kada nekoga napadaju Nemci i Amerikanci, ja prvo pomislim verovatno je pametan, po{ten ~ovek, ~astan patriota i sli~no. Voditeq: Gospodine [e{eq, postavio bih jo{ jedno pitawe pre nego {to nastavite razgovor sa gospodinom Radanovi}em. Znate li podatak da je u novembru ili decembru prodato 18.000 indeksa, to je zvani~ni podatak Savremene administracije iz Beograda, i drugo, da su studenti u Beogradu govorili boqe izgubiti semestar nego budu}nost? Dr [e{eq: Ne znam kako oni misle da sa~uvaju budu}nost, da spasu budu}nost, da steknu budu}nost, ako sluè Demokratskoj stranci i Zoranu \in|i}u, ako su wihove vo|e finansirane od strane Amerikanaca i Nemaca. Takva budu}nost srpske radikale ne interesuje. Mi èlimo budu}nost srpskog naroda i svih gra|ana Srbije u nezavisnoj srpskoj dràvi, a ne u koloniji velikih sila. Znamo kakvu budu}nost nude Amerikanci. To pokazuje cela Latinska Amerika, to pokazuje Azija, to pokazuje Afrika. Tamo gde su Amerikanci zavodili pravdu i demokratiju, tamo qude ~ere~e, okivaju u lance, no}u likvidiraju. Setite se îlea, Nikaragve, Paname. Setite se Dominikanske Republike, {ta su sve Amerikanci tamo radili. Setite se Vijetnama. Setite se afri~kih dràva. Sve ovo {to sada puca po Africi, to su ameri~ki sateliti, i Mobuto, i Zair i ostali. Radanovi}: Dok se neki zalaù za razbijawe Srbije i srpskog naroda, vi se o~ito svakodnevno zalaète za ja~awe jedinstva Srbije. Zalaète se i za Veliku Srbiju. Interesuje me, gospodine [e{eq, {ta zna~i, po va{em mi{qewu, Velika Srbija i da li se to moè realno o~ekivati? Dr [e{eq: Za{to da ne, kada moè postojati Velika Britanija, {to ne bi postojala Velika Srbija. Za nas je Velika Srbija jedinstvena srpska dràva koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. Imali smo priliku 1990. i 1991. godine da to postignemo. Naàlost, reìm nije bio dovoqno hrabar i odlu~an. Nije uspeo da sredi stawe u svojim redovima i da efikasno upotrebi armiju nad kojom je imao monopol u raspolagawu. Armija je bila prepuna izdajni~kih generala, i to je ~iwenica, po~ev{i od generala Veqka Kadijevi}a ameri~kog {pijuna. Da smo mi, radikali, na vreme do{li na vlast, na{a zapadna granica bi bila Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, u to sam ube|en. Naravno, sada se desilo ovo {to se desilo, mi, radikali, ne gubimo nadu. Stvori}e se uslovi da povratimo zapadne srpske zemqe onda kada se promeni ravnoteà snaga velikih sila, kada se Rusija podigne sa kolena, kada Rusija bude opet velika i mo}na sila i vrati se na Balkan. Ne}emo dugo ~ekati da se vrati Rusija. Kad god je Rusija bila slaba i bespomo}na, Srbija je propadala. Kad god je Rusija bila mo}na, Srbija je napredovala, osloba|ala nove teritorije, razvijala demokratiju, ostvarivala ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu.
440
Radanovi}: Ove godine }e se odràti republi~ki izbori, izbor narodnih poslanika za Skup{tinu Republike Srbije. Moète li re}i {ta o~ekuje Srpska radikalna stranka na tim izborima? Dr [e{eq: Pobedu. Vaqda je krajwe vreme da radikali pobede. Radanovi}: Na nivou cele Republike Dr [e{eq: Na nivou Srbije o~ekujemo pobedu i na predsedni~kim i na parlamentarnim izborima. Vaqda je krajwe vreme da srpski narod na nivou Srbije vidi kako je to kada radikali vladaju. Videli su na primeru Zemuna. Zemun je za nas ogledna op{tina. Brzo i efikasno smo zaveli red u Zemunu, tako }emo brzo i efikasno zavesti red u Srbiji. I niko se ne}e àliti, vide}ete. Uni{ti}emo kriminal, uni{ti}emo korupciju. Zave{}emo red. Ne obe}avamo mi med i mleko kada do|emo na vlast. Mora}e se zasukati rukavi, ali prvo mi, radikali, zasu~emo rukave, pa onda teramo i druge. Mora}e mnogo da se radi, naporno da se radi, reke znoja }e te}i, ali }e se u Srbiji mnogo boqe ìveti. Radanovi}: Nekada kaète:Ako do|emo na vlast, mi, radikali, ali ~e{}e kaète:Kada do|emo na vlast. Zna~i li to da vi o~ekujete krajem godine da }ete do}i na vlast u Srbiji? Dr [e{eq: Mislim da su sazreli svi uslovi da ove godine radikali osvoje vlast u Srbiji. Radanovi}: Ako se to desi, {ta }ete prvo u~initi? Dr [e{eq: Prvo }emo uni{titi kriminal odmah, uni{ti}emo korupciju, liberalizova}emo ekonomiju. Dràva }e sjahati seqaku sa grba~e tako {to }e se osloboditi izvoz poqoprivrednih proizvoda i uvoz ve{ta~kog |ubriva. Ne}e vi{e biti kontingenata, ne}e biti mogu}nosti za korupciju. Zatim, izvr{i}emo ubrzanu privatizaciju, stvori}emo uslove za ulazak stranog kapitala. Ne}emo pozivati ajde do|ite ili traìti novac od Amerikanaca i Nemaca. Niko pare ne da. Amerikanci su slagali Poqake, Slovake, Ruse, Ukrajince, Rumune, Bugare i Ma|are. Nikome nisu dali obe}ane pare. Mi stvaramo uslove, ho}emo da u|e japanski kapital i kaèmo evo, nudimo uslove koji su najboqi na svetu. To je motiv da oni do|u sa kapitalom. I ju`nokorejska i tajlandska privreda su prosperitetne ekspanzionisti~ke privrede. Sa druge strane, unapred smo sigurni da nas Japan ne}e ugroàvati u pogledu teritorijalnog integriteta i politi~kog suvereniteta. Dakle, wemu je kao i nama, pre svega, va`na ekonomska saradwa. Postoji ogromno rusko trì{te na koje se mi moramo orijentisati. Kad god prodajemo robu u Zapadnu Evropu, mi je uvek prodajemo ispod cene. Prirodno trì{te za na{e proizvode je Rusija, Istok, Ukrajina, Belorusija, Rumunija. Na tu stranu se treba usmeravati. Voditeq: Rekli ste i Kina, ~ini mi se. Dr [e{eq: Naravno i Kina. Me|utim, Kina je daleko, {to automatski poskupquje prevoz. Voditeq: Pozdrav gospodinu Vojislavu [e{equ od slu{ateqke Radio Vrbasa. Predstavila se kao Dragana i pita: Za{to se Slobodan Milo{evi}, predsednik Republike Srbije, ne pojavquje, ustvari, ne obra}a javnosti? Da li je to strah ili ne{to drugo?
441
Dr [e{eq: To pitawe treba postaviti Slobodanu Milo{evi}u. Pozovite ga da gostuje na Radio Vrbasu pa mu postavite to pitawe. Da sam na wegovom mestu, ne bih bio na ~elu tako namrgo|enog reìma, skoro konspirativnog reìma. Iza{ao bih me|u studente, iza{ao bih me|u demonstrante, pa bih se otvoreno s wima su~elio. Priznao bih ono {to je gre{ka, a za ono {to je ispravno do kraja bih se zalagao. Ne bih izbegavao televizijski duel ni sa jednim opozicionim liderom. Nekog bih pobedio, sa nekim bi izgubio televizijski duel. Vi znate unapred koga bi mogao da pobedi, koga ne bi mogao da pobedi. Trebalo bi da proba, da iza|e malo u javnost, da qudi vide da je on ~ovek od krvi i mesa. Voditeq: Kada biste vi bili predsednik Republike, da li biste iza{li na televizijski duel? Dr [e{eq: Da, najmawe jednom mese~no iza{ao bih sa svim opozicionim liderima na televizijski duel. Imali bismo jedan otvoren, prozra~an reìm. Ne bi bilo nikakvih tajni. Voditeq: Mislite da bi to bilo od koristi na{oj dràvi? Dr [e{eq: Nego {ta. Moj poraz na televizijskom duelu bio bi razlog da podnesem ostavku. Radanovi}: Da se vratimo pitawu izbora i va{e o~ekivane pobede. Ako se desi da stvarno pobedite, {ta mislite, iz kojih }ete sada{wih politi~kih stranaka dobiti najvi{e glasa~a? Dr [e{eq: Iz svih. Svi glasa~i su razo~arani strankama za koje su glasali, osim onih koji su glasali za Srpsku radikalnu stranku. Danas se samo glasa~i srpskih radikala ponose {to su nama dali glasove na izborima, u to sam ube|en. Popularnost nam raste na sve strane. Oni koji su glasali za socijaliste kaù trebali smo za radikale, slede}i put }emo za radikale. I oni koji su glasali za koaliciju Zajedno kaù pre{li smo se, pogre{ili smo, slede}i put jedino za radikale. Radanovi}: Kakve {anse imaju srpski radikali u Republici Srpskoj i Crnoj Gori? Dr [e{eq: U perspektivi imaju vrlo solidne {anse, ali radikali prvo treba da do|u na vlast u Srbiji. U Crnoj Gori su nas stra{no progonili, jo{ gore nego u Srbiji hapsili, zatvarali, proterivali. U Republici Srpskoj nismo ni imali regularne izbore. Prethodni izbori su pokazali da su radikali jaka stranka, ali da je na izbore iza{lo 111 odsto glasa~a. Falsifikovali su i Amerikanci, i reìm iz Beograda, i SDS. Radikali jedini nisu mogli da falsifikuju, nisu ni poku{avali, niti su hteli, naravno. Tek slede}i izbori u Republici Srpskoj mogli bi biti regularni. Radanovi}: Da se vratimo pitawima koja najvi{e interesuju na{e slu{aoce. Kada je \in|i} izabran za gradona~elnika grada Beograda, prvo je skinuo zvezdu sa skup{tinskog zdawa grada Beograda. Zvezda je simbol slobode, a ne simbol komunizma. Da li biste isto to uradili prvog dana nakon preuzimawa vlasti? Da li biste snimili pla~ bebe i rekli ovo je prvo dete ro|eno u slobodnom Beogradu? Dr [e{eq: Ne. \in|i} ne moè da donese slobodu Beogradu koji je relativno slobodan grad. Kada je u pitawu sloboda, \in|i} je nazadak za
442
Beograd, a ne napredak. Ne bih snimao taj pla~ bebe i rekao prvo slobodno dete ro|eno u Beogradu. Petokraku bih skinuo, jer petokraka nije simbol slobode, petokraka je simbol zla. Ona je |avoqi amblem pentagram. Kao takva je podvaqena srpskom i slovenskim narodima. Komunizam je velika podvala, i mi, Srbi, smo vaqda to shvatili. Komunizam je nama ovladao u jednom periodu zbog toga {to je do{ao iz Rusije. Na{i nepismeni, polupismeni seqaci i zabludela studentska omladina nisu znali pravu prirodu komunizma. Mislili su da je to ne{to dobro, ne{to veliko i zna~ajno, ~im je do{lo iz Rusije. Pohrlili su grlom u jagode. Radanovi}: Morate priznati da smo svi u mladosti bili levi~ari. Dr [e{eq: Da, i sm sam 10 godina bio ~lan Saveza komunista. Nikada ne krijem ni{ta iz svoje pro{losti. Radanovi}: Svaka vam ~ast. êstitam. Dr [e{eq: Me|utim, to je na{a velika zabluda i mi moramo {to pre da je se oslobodimo. Jedina stvar koju je Zoran \in|i} dobro uradio skinuo je petokraku. To je bezna~ajna stvar u odnosu na ono {to su wegove du`nosti i nadle`nosti. U stvari, to je samo jedan spektakl za javnost koji niti }e poboq{ati, niti }e pogor{ati ìvot u Beogradu. Ko se uop{te osvr}e na tu petokraku? Setite se, kada je to bilo opasno, kada se zbog toga i{lo u zatvor, koliko sam ja ratovao protiv kulta li~nosti Josipa Broza Tita. Radanovi}: Da. Dr [e{eq: îm su Tita po~eli napadati oni koji su ga do ju~e od mene branili, ja sam prestao. Za mene je to zavr{ena borba. Tita }e jednog dana sanitarna inspekcija iseliti iz Ku}e cve}a na neko gradsko grobqe i gotovo. Voditeq: Stigla su jo{ tri pitawa. Prvo pitawe: nikada niste napadali svoju dràvu, svoju Republiku Srbiju, niti ste ikada napadali predsednika Republike. Drugo pitawe: {ta }e do kraja biti sa koridorom Br~ko i Republikom Srpskom? I tre}e pitawe: ~ime obrazlaète optimizam da }e pobediti Srpska radikalna stranka na republi~kim izborima? Dr [e{eq: Optimizam je uverewe, ose}awe i on se ne obrazlaè. Postoje neke realne ~iwenice koje govore da radikali napreduju. To je prvenstveno pove}an broj novih ~lanova. Na{e slu`be u Beogradu pado{e s nogu ispisuju}i nove ~lanske karte. To je ono na ~emu se temeqi na{ optimizam. Drugo, ogroman je interes svuda gde gostujem na lokalnim radio i televizijskim stanicama. Tre}e, slobodno se pro{etam ulicama gradova i vidim po reakcijama qudi koliko je Srpska radikalna stranka popularna. êtvrto, dobar glas se daleko ~uje. To {to su radikali ve} uradili u Zemunu, jer jo{ nije pro{lo prvih 100 dana na{e vlasti, pro~ulo se {irom Srbije, po svim srpskim zemqama. Qudi su puni hvale zbog toga {to radimo i kako radimo. Kada je re~ o Br~kom, to je pitawe opstanka za Republiku Srpsku. Ako izgubimo Br~ko, propala je cela Republika Srpska. Ni po koju cenu, ni po cenu novog rata Br~ko se ne sme predati.
443
Nikada nisam napao Srbiju i nikada ni{ta nisam uradio u svom ìvotu {to je protiv srpskih nacionalnih interesa. Za mene je patriotizam iznad svega. To {to volim svoje, ne zna~i da mrzim tu|e. Naravno, kada nam je neko neprijateq, tu nema milosti. Slobodana Milo{evi}a sam èstoko napadao 1990. godine. Dva puta sam i u zatvoru bio. Kada je 1991. godine izbio rat, Milo{evi} je vodio ispravnu nacionalnu politiku stajao sam na wegovoj strani. Podrào sam ga i 1993. godine. Kada je Milo{evi} promenio svoju nacionalnu politiku, odmah sam ga èstoko napao. Pune tri godine najè{}i napadi na Milo{evi}a i{li su od nas, srpskih radikala, a tada su ga podràvali i Amerikanci i Nemci, sve zapadne sile. Sada, kada su ga oni po~eli ponovo napadati, mi, radikali, smo ublaìli o{tricu, iako je na{ ciq da oborimo sa vlasti Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju Srbije, Jugoslovensku levicu i Novu demokratiju, ali ne tako {to }emo pomagati Amerikancima i Nemcima, pa ameri~ki i nema~ki {pijuni da preuzmu vlast u Srbiji. Na{ ciq je da sru{imo levi~arski reìm i Milo{evi}a, ali da spre~imo da vlast osvoji koalicija Zajedno. Smatramo da ima smisla obarati Milo{evi}a i socijaliste samo da bi srpski radikali preuzeli vlast. Ako }e neko drugi preuzeti vlast kada oborimo Milo{evi}a i socijaliste, postavqa se pitawe {to onda da ih obaramo? Ovi drugi }e biti jo{ gori. Voditeq: Jedno li~no pitawe, da li bi vi potpisali ono {to je Milo{evi} potpisao u Dejtonu? Dr [e{eq: Ne, nikada to ne bih potpisao. Ne bih prihvatio ni da razgovaram sa Amerikancima dok nam ne ukinu sankcije. Savetovao sam to Milo{evi}u 1992. godine kada su nam zaveli sankcije. Rekao sam da mora obustaviti sve pregovore on nije. Mislio je da }e stalnim popu{tawem umilostiviti Amerikance i da }e oni odustati od pritisaka i blokade. To je bila gre{ka. [to je Milo{evi} vi{e popu{tao, ameri~ke ambicije su postajale sve ve}e. Voditeq: U martu mesecu 1992. godine Zapad je priznao Hrvatsku i biv{u BiH u avnojevskim granicama. Ve} tada je bilo jasno da }e se svi Srbi morati povu}i sa tih teritorija Dr [e{eq: Vatikan i Nema~ka prvo su priznali Hrvatsku. Tada je napravqena gre{ka u Beogradu. Trebalo je odmah prekinuti diplomatske odnose sa Vatikanom i Nema~kom. To bi zaustavilo priznawe Hrvatske. Priznavawe od strane Vatikana i Nema~ke bilo je probni balon. Beograd je }utao, a onda su i druge dràve po~ele da priznaju Hrvatsku dràvu, beskrajno. Postoji jedno istorijsko iskustvo: kada su neke zemqe po~ele da priznaju nezavisnost biv{e {panske kolonije Rio De Oro, Maroko, koji ju je okupirao, prekidao je diplomatske odnose sa svima ko god je priznavao nezavisnost Zapadne Sahare. Na taj na~in je i zaustavio priznavawe. Voditeq: Sada je Jugoslavija priznala suverenitet Makedonije. Vi ste uvek govorili da Makedonija postoji, da je to ju`na srpska zemqa. Dr [e{eq: To je velika rana na srcu srpskog naroda. Tamo ìvi pravoslavno stanovni{tvo, slovensko stanovni{tvo, pre svega, srpskog porekla. Ima i onih koji su bugarskog porekla. To je me{avina Srba i Bu444
gara. Me|utim, mi sa tim qudima nikada nismo imali ne{to posebno sporno kroz istoriju. Postoje prijateqski odnosi, prijateqska ose}awa. Veoma smo bliski, jedan smo narod. Ako i nismo jedan narod, onda smo dva najblià naroda na svetu. Bilo jedna, bilo druga varijanta, razlog je da imamo {to boqe odnose. Makedonija ne moè opstati sama jer }e je preuzeti [iptari. Postoje tri solucije: da [iptari preovladaju u celoj Makedoniji, {to bi za nas, Srbe, bilo katastrofa; druga je solucija da se Makedonija podeli na srpski, {iptarski, bugarski i gr~ki deo, tre}a, najboqa solucija je da se Makedonija vrati u sastav Savezne Republike Jugoslavije kao ravnopravna federalna jedinica. Ne bismo imali ni{ta protiv da se u tom smislu Makedonci priznaju kao poseban narod. Za{to bismo mi nekome negirali to pravo, ako on èli da bude poseban narod. Nemam ja nikakvu nameru da nekoga silom teram da bude Srbin. Suvi{e lepo mi{qewe imam o srpskom narodu. Smatram da je privilegija biti Srbin i ne bih mogao nekoga terati da to bude. Ko ne èli ne mora. Voditeq: Da li je utakmica Jugoslavija-Litvanija u ko{arci dokazala kakvi su nam Grci prijateqi? Poznato je da srpski narod mora uzimati vize da ide za Atinu, a hrvatski narod ne mora. Dr [e{eq: Ne bih ja tako postavqao te stvari. Gr~ka je iz drugih razloga uvela vize, a posle nam je to uvela cela Evropska zajednica. Voditeq: Gospodine [e{eq, bitno je da Srbi nisu i{li bez viza u Gr~ku. Dr [e{eq: Jeste, ali to je bilo zbog Makedonaca. Nisu u pitawu bili samo Srbi nego svi stanovnici biv{e SFRJ, biv{e Jugoslavije. To je bilo zbog Makedonaca, jer izvestan procenat Makedonaca ìvi u Solunu. Grci su uvek osporavali naziv Makedonija, jer je to stari anti~ki naziv gr~kog porekla, a ne novokomponovani slovenski. U onom trenutku kada je Gr~ka htela da prekine izdavawe viza za nas, Evropska zajednica ih je zavela i presekla taj proces. Kada je re~ o ko{arka{koj utakmici, jo{ je upe~atqiviji primer ko{arka{ke utakmice sa Hrvatskom. Mislim da publika na fudbalskim stadionima i u ko{arka{kim dvoranama ne moè biti reprezent nacionalnog ose}awa. Publika na utakmicama je povodqiva. Nekada ima 10-15 potpla}enih navija~a, koji otpo~nu ne{to i to publika sledi stihijski. Znate, kod nas su na svim utakmicama navija~i instrumentalizovani. Nema vi{e spontanih aplauza i izvorne spontanosti sportskih doga|aja. Sve je organizovano i sve je pitawe novca. U ovom slu~aju tako|e. Voditeq: Do|osmo do kraja emisije. Pitawe Kosane Vi{wi} iz Vrbasa, izgleda da pita za svog ro|aka: Gde se sada nalazi A}im Vi{wi} i da li ste jo{ zajedno, po{to se A}im nigde ne pojavquje? Dr [e{eq: A}im Vi{wi} je potpredsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke i predsednik na{e stranke za Crnu Goru, ìvi u Baru, ~esto se ~ujemo telefonom. On je u ovom mandatu ostao bez poslani~kog zvawa, ali Srpska radikalna stranka ra~una na wega u perspektivi. To je na{ veoma zna~ajan kadar, {to bi se reklo onim starinskim jezikom.
445
Voditeq: Kada govorimo starinskim jezikom, zavr{avaju}i ovo na{e zajedni~ko izlagawe, kako va{a porodica? Imate dva sina i k}erku, ~ini mi se. Dr [e{eq: Imam tri sina. Jo{ nisam nau~io da pravim ènsku decu, ali i to }u morati vaqda jednom. Voditeq: To slu{aoci pitaju. Majka vam je dobro? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Gospodine [e{eq, ìvite u Batajnici, i to interesuje na{e slu{aoce? Dr [e{eq: Da, ìvim u Batajnici i ostajem u Batajnici. Veoma sam zadovoqan na~inom ìvota u Batajnici. Voditeq: Hvala vam. Tu|man je rekao popio sam kafu u Kninu, bio sam u Vukovaru, do}i }u i u Zemun. Dr [e{eq: U Zemun Tu|man sigurno ne}e do}i, garantujem. Voditeq: Hvala gospodinu Vojislavu [e{equ, predsedniku Srpske radikalne stranke. Ovo je bio program Radio Vrbasa. Hvala drugarima i prijateqima i gospodi koja ga je dovela u na{ studio. Gospodine Radanovi}u, imate jo{ jedno pitawe? Radanovi}: Hteo sam da se zahvalim gospodinu [e{equ i pozivam vas posle republi~kih izbora da opet budete gost Radio Vrbasa, da vidimo da li }e se obistiniti ono {to ste danas rekli da }ete pobediti. Dr [e{eq: Hvala vam na pozivu. Sa zadovoqstvom ga prihvatam. Bilo mi je veoma drago {to mi se ukazala prilika da gostujem i na va{oj radio-stanici.
PRIPRAVNI^KA VLAST U NI[U

TV Nais, Ni{, Duel dva gradona~elnika; 26. februar 1997. godine Voditeq: Kada smo se nau~ili vaqanim gradskim zakonima, postali smo gra|ani. @ivot gradskog ~oveka od tog trenutka neodvojiv je od urbanog okruèwa, {to je uobli~ilo wegove navike i wegove misli. Formiraju se prelepi gradski predeli, spomenici, trgovi, divne javne zgrade, ali i one privatne koje otkrivaju uspe{ne i sre}ne qude. Zadovoqni qudi, u sada ve} pomalo zaboravqenom gradskom maniru, razgovaraju, obilaze i sre}u se na lepim i pitomim mestima. Ra|a se javni ìvot. Po{tovawe pomenutih gradskih zakona, koje nau~ismo od Rimqana i od Vizantinaca, dobar je preduslov da se lak{e podnesu neminovno te{ki trenuci koje ìvot donosi. Kao da su tek sada do{le do punog izraàja Aristotelove re~i da qudi koji ìve u gradu moraju biti ne samo bezbedni nego i sre}ni. Gospodo gradona~elnici, dobro vam ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. @ivkovi}: Dobro ve~e. Voditeq: Ako se sa ovim slaète, {ta }ete u~initi, svako u svom gradu, da tako i bude. Izvolite gospodine [e{eq, vi ste gost.
446
Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, smo od prvog dana preuzimawa vlasti zasukali rukave i intenzivno radimo da uslove ìvota u Zemunu maksimalno poboq{amo. Zatekli smo situaciju koja je bila krajwe nesre|ena, situaciju u kojoj nije bilo rada i discipline. Nisu se izvr{avale zakonske obaveze, nisu se re{avala pitawa iz domena lokalne samouprave. Mislim da su od prvog dana te promene osetne. Op{tinsku vlast smo pretvorili u servis gra|ana u pravom smislu re~i, i to je ve} ne{to u ~emu smo uspeli. Zaveli smo disciplinu, zaveli smo jedan qubazan, kulturan odnos slu`benika prema gra|anima i intenzivirali sve op{tinske poslove do one mere koja garantuje da }e se problemi gra|ana uspe{no i efikasno re{avati, brzo, bez ikakvih zastoja. Uni{tili smo korupciju. Garantujem da danas, trenutno, korupcije nema. Gde je osetimo, mi udaramo odmah po prstima, a ve} u startu smo uhvatili u kra|i novca predsednika Op{tinske izborne komisije. Po zakonu iz 1992. godine ingerencije lokalne vlasti su veoma ograni~ene. Me|utim, i takve kakve su ograni~ene, one pruàju mnogo mogu}nosti da se politi~ke partije, koje osvoje vlast u pojedinim op{tinama, dokaù na poslu, dokaù koliko vrede i koliko znaju. Za nas, srpske radikale, Zemun je ogledna op{tina. Na primeru Zemuna pokazujemo kako }e izgledati kada budemo vladali u celoj Srbiji. Nije Zemun jedina op{tina u kojoj vladamo, osvojili smo vlast i u Temerinu. Me|utim, Zemun nam je najpogodniji da pokaèmo uspe{no funkcionisawe lokalne samouprave, sopstvene sposobnosti, a uveren sam da u tome ve} uspevamo i da se to za ova tri meseca vlasti moè zakqu~iti. Mi smo u ovu predizbornu kampawu u{li u veoma te{koj situaciji. Imali smo protiv sebe dve koalicije: koaliciju levog bloka i koaliciju Zajedno. Koalicija levog bloka je okupqala tri politi~ke partije: Socijalisti~ku partiju Srbije, Jugoslovensku levicu i Novu demokratiju, a koalicija Zajedno pet politi~kih partija i jedan sindikat. Tih pet politi~kih partija jesu: Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Demokratski centar i Gra|anski savez. Naravno, posle su Demokratska stranka Srbije i Demokratski centar prakti~no napustile koaliciju, ali to nije bitno, na izborima su zajedno nastupali. U toj, u po~etku je mnogima mo`da izgledalo, neravnopravnoj politi~koj borbi, mi smo postigli dobre rezultate, iako smo i{li u neregularnim uslovima na izbore jer smo bili pod apsolutnom medijskom kontrolom. Nismo imali, tako re}i, nikakvih finansijskih sredstava, jedva smo ne{to napabir~ili i nismo mogli da imamo uspe{nu kampawu u svim op{tinama u Srbiji. Najuspe{niju kampawu smo imali u Zemunu, gde smo se maksimalno koncentrisali. Tamo smo najvi{e propagandnog materijala... Voditeq: Zbog ~ega ba{ Zemun? Dr [e{eq: Odabrali smo Zemun kao najpogodnije mesto za osvajawe vlasti, izme|u ostalog i zbog toga {to ja ìvim na podru~ju zemunske op{tine. To je bio moj li~ni motiv da predloìm rukovodstvu Srpske radikalne stranke Zemun. Bilo je jo{ nekih faktora koji su na to utica447
li. Mnogi su sumwali da ba{ u Zemunu moèmo osvojiti vlast. Mislili su da je negde drugde lak{e, ali pokazalo se da je procena bila dobra i u toj, u osnovi, neravnopravnoj borbi zbog medijske blokade, nedostatka finansijskih sredstava, nipoda{tavawa Srpske radikalne stranke od strane svih medija. Svi mediji su prikazivali da se vodi borba izme|u dva bloka: izme|u leve koalicije i koalicije Zajedno, a Srpsku radikalnu stranku su zanemarivali. Najgore je to nipoda{tavawe, potcewivawe unapred. U tim uslovima mi smo jedini postigli dobre rezultate. Odmah posle izbora sam rekao da sam na mestu Slobodana Milo{evi}a, u uslovima monopola nad svim sredstvima javnog informisawa, sa finansijskim sredstvima kojima su socijalisti raspolagali, sve ispod 90 odsto za mene bi zna~ilo katastrofalni poraz. Naravno, u tim uslovima koalicija Zajedno je doìvela poraz u odnosu na izbore 1993. godine. Imali su pola miliona glasova mawe. Tada su imali milion i po, sada imaju ne{to ispod milion glasova, a nama, radikalima, u odnosu na izbore 1993. godine, to su pokazali posledwi izbori koje smo imali u Srbiji, broj glasa~a je pove}an za 200.000, odnosno za 30 odsto i to je za nas veoma, veoma dobar rezultat. Zbog toga smo zadovoqni, to nam uliva optimizam. Nadamo se da }emo na slede}im izborima pokazati jo{ boqe rezultate. Zapravo, smatramo da ove godine postoji {ansa da definitivno osvojimo vlast u Srbiji. Zemun je taj na{ ogledni uzorak koji mnogo doprinosi naglom rastu popularnosti Srpske radikalne stranke. To je grad koji sada ima skoro 250.000 stanovnika, veliki grad, jedna od najve}ih op{tina u Srbiji. Mislim da je glas o tome da smo uspe{ni daleko dopro. Nadam se da }e biti prilike u emisiji i da konkretno razgovaramo o onome {to su radikali do sada uspe{no obavili u Zemunu. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Kada uskoro budemo podnosili izve{taj o 100 dana radikalske vlasti, ima}emo zaista mnogo toga da saop{timo. Voditeq: Nadam se da }ete do}i i kod nas. Dr [e{eq: Ako me pozovete. Jednom smo imali organizovanu emisiju na Televiziji Nais u zakupqenom terminu, pla}eno je, koliko sam obave{ten, vi{e od 50 odsto sume unapred, 10 dana je ta emisija najavqivana, a onda pod pritiscima lokalnih vo|a koalicije Zajedno vlasnik je morao da otkaè emisiju, pola sata pred po~etak. Naravno, mi zbog toga ne osu|ujemo vlasnika. [to se ti~e koalicije Zajedno, toga je bilo jo{ u nekim mestima u Srbiji. Negde su uspeli da upla{e vlasnike lokalnih medija, a negde ne. Negde su poku{ali fizi~ki da me spre~e da u|em u radio-stanicu, kao u Uìcu. Tamo su dvojica zbog toga dobila batine, ostali su se razbeàli. Pokazalo se da nisu u stawu da me spre~e. U ovom slu~aju, u Naisu, vlasnik je podlegao pritiscima i doneo odluku da se emisija otkaè. Znate, onda mi, radikali, nismo ni poku{avali da do|emo. Da vlasnik nije popustio, do{li bismo, nama ne bi mitinga{i predstavqali smetwe, mi kroz wih uvek pro|emo, kao kroz sir, kada treba da pro|emo. Me|utim, mi smo stranka koja pre svega po{tuje privatnu svojinu. Ovo je privatna televizija, ako vlasnik
448
odlu~i da u toku emisije prekine program, mi }emo se tome povinovati. To je wegovo vlasni~ko pravo. Ako nam je neku {tetu naneo tim svojim potezom, postoji gra|anska parnica za naknadu {tete, ali ne~iju svojinu, ne~ije privatno pravo, mi nikada ne negiramo. To je osnovni princip koga se Srpska radikalna stranka pridràva. Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala lepo. Gospodine gradona~elni~e grada Ni{a, izvolite. @ivkovi}: Mi smo 20 i ne{to dana na vlasti, tako da ja ne bih mogao da iznosim zakqu~ke posle tako kratkog perioda. Ne bih da uzimam pravo gra|anima, da sam ocewujem da li smo uspe{ni ili ne. Mi smo se u Demokratskoj stranci i u koaliciji Zajedno opredelili za to da Srbiji vi{e ne trebaju ogledi, pa i nismo i{li ni u kakve ogledne op{tine, nego smo odlu~ili da poku{amo da od socijalista uzmemo vlast svuda gde je to mogu}e. Protiv sebe nismo imali nikoga. Uz sebe smo imali narod i gra|ani Srbije, a posebno gra|ani ovih gradova, zna~i 14-15 gradova u kojima mi drìmo vlast, pokazali su i svojim glasawem i time {to su 90 i ne{to dana odlu~no branili svoju voqu, koju su pokazali 17. novembra, da smo prava opcija. Mogu da kaèm da to ne smatram uspehom koalicije Zajedno, nego uspehom gra|ana. Odavno je ovo {to se de{avalo u Ni{u, Beogradu, Kragujevcu, Kraqevu prevazi{lo okvire koalicije Zajedno. Ovo je narodni pokret koji je obuhvatio sve slojeve. Koalicija Zajedno je u ovom slu~aju izvo|a~ radova narodne voqe. Trudimo se da to {to su gra|ani ovih gradova pokazali kao svoju voqu za promenu sprovedemo. Vlast moè da se shvati na vi{e na~ina, a mi smo je shvatili kao sluèwe narodu. Svedoci ste, Ni{ je svedok, nema potrebe, bar na ovoj televiziji, da to obja{wavam. Da li da se po~ne sa protestom i da li da se protesti intenziviraju, da li da se nastave i kako }emo praviti novu gradsku upravu, o svemu smo pitali gra|ane na trgu, kojih je bilo od 20.000 pa do, za do~ek Srpske Nove godine, preko 100.000. Ose}am se ~ovekom izabranim od puno qudi, mada mi je najteè bilo da postanem odbornik. Vrlo lako sam postao narodni poslanik, potpredsednik Demokratske stranke, najteè sam postao odbornik. Zato mi je ta funkcija najdraà i poku{a}u da se oduìm narodu zbog toga. Kakva je bila situacija u Ni{u kada smo u{li u Skup{tinu i {ta smo zatekli? Nadali smo se da }e situacija biti katastrofalna, a bila je sto puta gora. O~ekivali smo da je bilo kra|a, o~ekivali smo da je bilo neefikasnosti, o~ekivali smo sve i sva{ta i zatekli smo sve to mnogo gore. Iznena|eni smo na~inom na koji su nas krali na izborima. Znali smo da }e poku{ati da kradu, ali na~in je tako primitivan i bezobrazan da nas je to iznenadilo. Verovali smo da je cela gradska uprava, javna preduze}a, ceo grad na te{kim mukama, na koje su ih stavili socijalisti, me|utim, ono {to smo zatekli bilo je mnogo gore. Ve} dvadeset i ne{to dana borimo se da spasemo {to se spasti moè. Ni{lijama smo obe}ali vrlo malo. Nismo obe}avali nikakve velike, epohalne promene. Rekli smo samo tri stvari. Prva stvar je da ne}emo da krademo. Sa onim {to su
449
socijalisti radili do sada treba prestati i ja garantujem da }e grad imati 200 odsto vi{e para. Druga stvar je da }emo povesti vi{e ra~una o deci u ovom gradu, posebno bebama. Sve Ni{lije znaju da se u ovom gradu deca ra|aju u porodili{tu koje je u gadnom stawu. Kada donese dete na svet, majka zna da ne}e dobiti materinski dodatak jer kasni godinu dana, sa de~jim dodacima situacija je identi~na. Ne dao bog da se dete razboli. De~ija klinika je u zgradi koja je izgra|ena u XIX veku i sa opremom iz kamenog doba. Treba kupiti i neke lekove, a gra|ani znaju da je Ni{ uvek najgore snabdeven lekovima. To je najve}i problem i mi smo se za ovih 20 i ne{to dana najvi{e wemu i posvetili. Preuzeli smo obaveze Republike i isplatili za 20 dana tri materinska dodatka, za april, maj i juni mesec, tako da su Ni{lijke koje to primaju u malo boqem poloàju od porodiqa u ostalim gradovima. Danas sam bio kod predsednika Vlade Srbije, sa idejom da poku{am da naplatim za na{e sugra|anke de~ji dodatak koji kasni ve} godinu dana, kao i materinski dodatak, a mislim da je red i da kaèm {ta sam danas uradio u Beogradu. Dobili smo puno lepih obe}awa, ja o~ekujem dela. Obe}ano je da se do subote isplati de~ji dodatak za april mesec, u iznosu od 2.473.000 dinara za 40.000 korisnika u Ni{u. Pomenuli smo i gra|ane ostalih op{tina u na{em okrugu, tako da }e i oni dobiti naknadu, zahvaquju}i protestu majki u Ni{u. Uveravaju me da }e do kraja marta biti ispla}ena jo{ dva dela dodatka, zna~i za maj i juni i da }e do po~etka jula meseca iz buyeta Srbije za zavr{etak radova u De~ijoj klinici, koja je dva puta otvarana, a jo{ uvek je prazna i neupotrebqiva, biti izdvojeno 5.200.000 dinara. To su dobra obe}awa, vide}emo da li }e biti sprovedena. I jo{ jedna stvar, Vlada je uzela neki kredit za boqe snabdevawe lekovima, {to }e biti dobro za Ni{, mada iz svih ranijih iskustava znam da }e to trajati kratko. Voditeq: Gospodine gradona~elni~e Ni{a, hvala vam na lepim vestima. Dr [e{eq: Imam repliku gospodinu @ivkovi}u. Voditeq: Repliku? Izvolite. @ivkovi}: Jeste li se prepoznali? Dr [e{eq: Nisam se prepoznao, za{to mora replika... @ivkovi}: Gospodine, mi smo poslanici, replika je samo kada budete pomenuti. Dr [e{eq: Zbog ~ega? @ivkovi}: Ili kada se prepoznate u ne~emu {to sam ja govorio. Dr [e{eq: Gde to pi{e? @ivkovi}: U Poslovniku, bar u Skup{tini Srbije. Dr [e{eq: Nismo mi u Skup{tini Srbije. Imam repliku na va{e izlagawe. @ivkovi}: A-ha! Dr [e{eq: U Poslovniku pi{e: u skup{tinskim klupama poslanik ima pravo na repliku samo ukoliko je pomenut. U ovom slu~aju nema veze sa Poslovnikom Republi~ke skup{tine. @ivkovi}: Samo sam se interesovao da li ste se mo`da negde prepoznali, ina~e slobodno recite.
450
Dr [e{eq: Ne, vi onda ne znate {ta zna~i termin replika, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Mogu}e. Dr [e{eq: Nisam se ja prepoznao, ja imam repliku na va{e izlagawe. @ivkovi}: Dobro, u redu, izvolite. Dr [e{eq: Gospodin @ivkovi} je rekao da koaliciji Zajedno ne treba ogledna op{tina. Naravno da im ne treba, oni su ve} imali ogledne op{tine. Imali su oglednu op{tinu Stari Grad u Beogradu, imali su oglednu op{tinu Savski Venac u kojoj su u pro{lom mandatu vladali Srpski pokret obnove i Demokratska stranka. Temeqito su se me|usobno posva|ali i izgubili vlast. @ivkovi}: Gre{ite gospodine [e{eq. Dr [e{eq: [ta, gre{im? Nije istina. @ivkovi}: U op{tini Savski Venac Demokratska stranka nije bila u koaliciji. Dr [e{eq: Nego ko je bio? @ivkovi}: Ne znam, ali mi nismo bili. Dr [e{eq: Vi ste bili u koaliciji. @ivkovi}: Moèmo da se kladimo. Bili smo izvesno vreme u Starom Gradu i na Vra~aru ~etiri godine. Dr [e{eq: Moèmo da se kladimo u funkciju predsednika op{tine. Ako se ispostavi da sam ja pogre{io, podnosim ostavku, ako se ispostavi da ste vi pogre{ili, vi podnesite ostavku. @ivkovi}: Ne kockam se sa onim {to mi je narod dao. Dr [e{eq: Nemojte molim vas, ne kockate se sa op{tinom, nego sa svojom funkcijom. Nemojte svoju funkciju da izjedna~avate sa op{tinom. U Starom Gradu i u Savskom Vencu su vladali demokrate i Srpski pokret obnove zajedno, u koaliciji. @ivkovi}: Gre{ite. U Savskom Vencu u koaliciji je bio SPS. Dr [e{eq: Ma nije ta~no. Posva|ali su se Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, pukla je wihova koalicija, pa je onda Srpski pokret obnove u{ao u koaliciju sa SPS-om. To se desilo i u op{tini Stari Grad. Tamo su vladali demokrate i Srpski pokret obnove zajedno, posva|ali su se, pa je Demokratska stranka istisnula Srpski pokret obnove sa vlasti, imala je sa DSS dovoqnu ve}inu, a onda je Srpski porket obnove podneo zahtev Vladi Srbije da se zavede prinudna uprava. Kaì}, koji je bio predsednik op{tine u prethodnom periodu, postao je predsednik prinudne uprave, a sada je opet predsednik op{tine Stari Grad. @ivkovi}: Ne, vi ste i tu pogre{ili. Dr [e{eq: Nisam. @ivkovi}: Prvo je bila koalicija DSS i SPO, onda je DSS iza{ao iz te koalicije, a mi smo u{li. Dr [e{eq: Ne, bila je Demokratska stranka. Ne znate ni gde je va{a stranka bila u koaliciji. Nije va`no. @ivkovi}: Jeste, znam.
451
Dr [e{eq: Uostalom, setite se koliko su se Dra{kovi} i \in|i} oko vlasti u tim op{tinama sva|ali u Republi~koj skup{tini Srbije i jedan drugoga optuìvali za kriminalne afere, za korupciju i sve ostalo. @ivkovi}: Gospodine, ~uli ste jako lepe re~i na po~etku emisije, nemojte sada da pri~ate o qudima koji... Dr [e{eq: Govorimo o ~iwenicama. @ivkovi}: ...nisu prisutni. Dr [e{eq: Prvo, re~ je o javnim li~nostima. [ta zna~i nemojte pri~ati o qudima koji nisu prisutni? Pri~a}emo o Milo{evi}u, pri~a}emo o... @ivkovi}: Mislim da to ne interesuje na{e gledaoce. Dr [e{eq: To ih najvi{e interesuje. @ivkovi}: To ih ne interesuje. Dr [e{eq: Najvi{e ih to interesuje. @ivkovi}: Proverili ste? Dr [e{eq: Pri~a}emo o svim javnim li~nostima: o Milo{evi}u, \in|i}u, o Dra{kovi}u, Miletu Ili}u i famoznom bata Banetu; o svemu }emo pri~ati. @ivkovi}: Gde je tu replika? Dr [e{eq: Dajem je na va{e izlagawe, vi kaète da vam ne trebaju ogledne op{tine. Imali ste ve} ogledne op{tine... @ivkovi}: Nisu potrebni ogledi sa gra|anima Srbije, ogleda je dosta. Dr [e{eq: Molim vas, imali ste oglede tamo gde ste propali. Propali ste u tim oglednim op{tinama. Sada... @ivkovi}: Koalicija Zajedno nikada nije bila na vlasti. Demokratska stranka je bila na vlasti u op{tini Vra~ar. Dr [e{eq: Vi ste dve politi~ke partije koje postoje od 1990. godine, samo mewate oblike i nazive me|usobnih saveza i ni{ta vi{e. @ivkovi}: Boè sa~uvaj! Dr [e{eq: Bili ste u savezu 1990. godine, setite se. @ivkovi}: U kom savezu? Dr [e{eq: U savezu ste bili u drugom izbornom krugu. @ivkovi}: Da. Dr [e{eq: Je li tako, bili ste svi zajedno? Niste se zvali Zajedno, ali ste bili svi zajedno. To vam je puklo, pa ste se posle opet udruìvali, zatim se raspala Demokratska stranka... @ivkovi}: Kada smo se udruìvali? Dr [e{eq: Demokratska stranka se 1992. godine raspala jer je jedno krilo htelo sa Srpskim pokretom obnove, a drugo nije. @ivkovi}: Nije ta~no. Dr [e{eq: Jeste, ta~no. @ivkovi}: Desilo se to 1992. godine. Dr [e{eq: Ja i govorim o 1992. godini. @ivkovi}: Imali ste te{ku kampawu pa ste malo... Dr [e{eq: Ko{tunica se otcepio 1992. godine, u{ao u DEPOS i sa DEPOS-om iza{ao na izbore. @ivkovi}: Ta~no, ali rekli ste 1990. godine.
452
Dr [e{eq: Rekao sam 1992. godine. Evo, vi ste voditeq, jel se se}ate da sam rekao 1992. godine? @ivkovi} Vide}emo. Dr [e{eq: To ne vredi, to su sitni trikovi koji ne vrede u ovom slu~aju. [to se ti~e ovih izbora, suvi{e se pozivate na narod, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Na koga }u? Dr [e{eq: Pokazalo se na saveznim izborima, koji su bili po proporcionalnom principu, koliko je narod za vas. Imali ste ogroman pad glasova. [ta se desilo u drugom izbornom krugu? Desile su se dve stvari. Prvo, socijalisti su i{li sa masovnim falsifikatima i u tome su pukli. Falsifikovawe je ~esto i vama i{lo u prilog. Imamo javnu izjavu bata Baneta. Socijalisti su na{tampali gomile la`nih glasa~kih listi}a, vi{e hiqada, i onda su to svojim stvarnim i pretpostavqenim simpatizerima podelili. Bata Bane je izjavio kada su ga izbacili iz Socijalisti~ke partije, on raskrinkava mnoge unutra{we... @ivkovi}: Nisu ga izbacili, formalno ga jo{ nisu izbacili. Dr [e{eq: Nije bitno, on je eliminisan. @ivkovi}: Samo faktima... Dr [e{eq: I on ve} daje izjave o svemu {ta je radio kao socijalista, kao wihov aktivista, jedan od kqu~nih qudi. Bio je desna ruka Mileta Ili}a, je li tako? A za Mileta Ili}a... @ivkovi}: Mo`da ne{to jo{ gore. Dr [e{eq: Nije bitno. Falsifikovali su ogromnu koli~inu glasa~kih listi}a. @ivkovi}: Jesu. Dr [e{eq: Neki socijalisti~ki simpatizeri su zaista ubacivali listi}e sa zaokruènim imenima kandidata Socijalisti~ke partije u sandu~ad. Ali, negde su se pre{li, pa ih nisu dali simpatizerima Socijalisti~ke partije nego simpatizerima koalicije Zajedno, pa su u drugom krugu oni to ubacili u glasa~ke kutije, jel tako? To pri~a bata Bane. ûli ste za te wegove izjave? To je u {tampi bilo. @ivkovi}: Mo`da je to ta~no, ali ste morali da u|ete u drugi krug. Dr [e{eq: Dozvolite, ja vama uop{te nisam upadao u re~. @ivkovi}: Niste bili u situaciji da... Dr [e{eq: Izvinite gospodine @ivkovi}u, niste nimalo tolerantni. Dali su nam tri sata, imamo vremena da sve razjasnimo i nema potrebe da jedan drugome upadamo u re~. Moèmo ponekad, meni to ne smeta, ali kada je to suvi{e ~esto, gubimo mnogo vremena, a ostanemo nedore~eni. Ti izbori su u drugom krugu bili odmeravawe snaga izme|u onih koji su u prvom krugu imali najvi{e. Nisam osporavao da ste vi kao koalicija imali 200.000 glasova vi{e od nas radikala. Vi ste imali nepun milion, a mi nepunih 800.000. To je razlog {to ste vi pro{li u drugi krug, a mi nismo. Razlika me|u nama je samo 20 odsto. Vi ste imali nepun milion, mi 800.000, a socijalisti su imali vi{e od milion u prvom krugu. U drugom krugu to nisu bili glasovi za vas, nego glasovi protiv socijalista.
453
Mi, radikali, nismo vas napali izme|u dva kruga, rekli smo narodu da glasa za po{tene qude, prema svom naho|ewu. Nismo se me{ali u drugom krugu tamo gde ste se vi tukli sa socijalistima. [ta se de{avalo tamo gde su radikali bili u drugom krugu? Socijalisti su uglavnom glasali za koaliciju Zajedno, a i koalicija Zajedno, u velikom broju, za socijaliste. Ono {to je u svemu ovome... @ivkovi}: Ne moè Koalicija da glasa. Dr [e{eq: Glasali su va{i aktivisti, simpatizeri, itd. Radikali su svima bili najve}a opasnost. Nemilosrdno smo u predizbornoj kampawi tukli i po jednima i po drugima, ali krajwe argumentovano. Najvi{e po socijalistima dobro se se}ate na{eg mitinga u Ni{u, dve tre}ine na{ih govora je bilo posve}eno socijalistima, a jedna tre}ina vama, ali i jedne i druge smo argumentovano tukli. U drugom izbornom krugu za vas glasaju svi oni koji su protiv socijalista, bilo je tu dosta i simpatizera Srpske radikalne stranke. I sami ste tome doprinosili {tampaju}i stotine hiqada la`nih letaka u kojima je va{a stranka tvrdila da ih radikali podràvaju u drugom izbornom krugu. @ivkovi}: U Ni{u? Dr [e{eq: Govorim o celoj Srbiji, ne mogu ja biti ta~no upoznat sa detaqima ni{ke situacije. Kao {to vi ne znate sve detaqe o zbivawima u Zemunu, ne znam ni ja sve o Ni{u. Imate ovde na{e lokalne aktiviste, sa wima ste ve} imali prilike da se odmeravate u radio emisijama, bi}e verovatno prilike i na televizijskim emisijama. Da se mi drìmo cele Srbije. Recimo, ve} u prvom izbornom krugu {tampali ste la`ne letke sa fotomontaòm na kojoj se rukujem sa Tu|manom i Mesi}em, sa la`nim izve{tajima kontraobave{tajne slu`be. Toga je bilo u stotinama hiqada primeraka. U onim mestima u kojima su u drugi krug i{li pripadnici koalicije Zajedno i socijalisti, va{e stranke su {tampale la`ne letke u kojima ste tvrdili da vas radikali podràvaju, a tamo gde je radikalski kandidat bio protivnik kandidatu koalicije Zajedno u drugom krugu, {tampali ste la`ne letke, koje sam navodno ja potpisivao, prema kojima mi podràvamo socijaliste u drugom krugu. Dakle, bilo je veliko zame{eteqstvo i mi znamo da je u tome, pre svih, u~estvovala Demokratska stranka. To je radila Demokratska stranka u \in|i}evom {tabu, a glavni ~ovek za tu operaciju bila je Mila Gligori}. Sve to smo nepobitno dokazali. I sada se de{ava da Demokratska stranka s vremena na vreme falsifikuje neki dokument i lansira ga. Nedavno je falsifikovala i la`ni dokument u kome mi, navodno, {aqemo odluku Centralne otaybinske uprave na{im odborima da stupe u koaliciju sa socijalistima. Mi nigde nismo stupili u koaliciju sa socijalistima, ali nigde nismo ni sa koalicijom Zajedno sklapali savez. Na{i odbornici se dobro drè. Negde nam ukradete neki odborni~ki mandat, ali to nije stra{no; isto su nam radili i socijalisti. I jedni i drugi }ete se zbog toga gorko kajati, jer intenzitet na{ih kritika }e biti dvostruko ve}i. Videli ste kako se \in|i} proveo u Gradskoj skup{tini.
454
@ivkovi}: Videli smo. Dr [e{eq: Ono {to je najva`nije... @ivkovi}: Evo sada... Voditeq: Nemojte da prekidate gospodina [e{eqa. Dr [e{eq: Ovo je najva`nije. Gospodine @ivkovi}u, kada ste govorili o va{em radu za ovih 20 dana od kada ste preuzeli vlast, pomiwete stvari koje nisu u va{oj nadle`nosti. I{li ste u Vladu Srbije da traìte da Vlada Srbije ne{to d, itd. Vlada Srbije pone{to daje, daje mrvice prosvetnim radnicima, zdravstvu, mrvice {to se ti~e de~jih dodataka, mrvice penzionerima zbog velikog narodnog pritiska i nema{tine, ali to nije va{a nadle`nost. Od vas o~ekujem da kaète {ta ste uradili, a u okviru je va{e nadle`nosti. Hvalite se kako pritiskate Vladu Srbije, pa Vlada Srbije daje neke pare zato {to ste bili u Beogradu. Nemojte gospodine @ivkovi}u, moète sto puta da putujete u Beograd, ako nema narodnog pritiska na Vladu Srbije, ona }e se oglu{iti, opet }e kasniti de~ji dodaci, penzije i daqe kasne nekada vi{e nekada mawe, de~ji dodaci kasne po 7-8 meseci. @ivkovi}: 11 meseci. Dr [e{eq: Molim vas, gospodine @ivkovi}u, i{li vi ili ne u Vladu Srbije, to bitno ne mewa stvar. I{li ste iz Ni{a u Vladu Srbije, pa Vlada Srbije deli de~je dodatke. Gospodine @ivkovi}u, to je sme{no, vi ste ozbiqan ~ovek, delujete mi veoma ozbiqno i ja vas kao takvog uvaàvam, zato nemojte to da pri~ate. To nije u va{oj nadle`nosti. Naravno, kao opozicione stranke u Republi~koj skup{tini treba neprekidno da pritiskamo Vladu. To i radimo, neka stranka vi{e, neka mawe. Radikali su uvek u tome predwa~ili. Najvi{e insistiramo na ekonomskim i socijalnim pitawima, ali se ne busamo u prsa Mirko Marjanovi} je dao pare zato {to sam ja i{ao kod wega. Za{to da idem kod wega? Javno ga pritiskam izjavama, saop{tewima, intervjuima to su na~ini pritiska na Vladu. Se}ate koliko smo ga grdili u celoj predizbornoj kampawi i {ta smo sve govorili. Bilo bi interesantno da se ~uje {ta ste uradili na podru~ju iz va{e nadle`nosti. Voditeq: Da ~ujemo sada gospodina @ivkovi}a. @ivkovi}: Vrlo mi je jasno za{to emisija treba da traje tri sata... Dr [e{eq: To je ranije zakazano, rekli su mi pre emisije. @ivkovi}: Znao je vlasnik Televizije za{to traì toliko vremena za tu emisiju. Re}i }u vam. Dr [e{eq: Zbog ~ega? @ivkovi}: Ponavqam, preuzeli smo da dajemo majkama materinski dodatak iz na{ih potencijala, a vi pitajte porodiqe i majke u Zemunu da li im je draè da pi{ete saop{tewa o Mirku Marjanovi}u ili im je draè da dobiju materinski dodatak za juni mesec ili kao kod vas, za mart pro{le godine. [to se de~jeg dodatka ti~e, proverite da li im je draè da vi pi{ete saop{tewa, ili da u subotu dobiju de~ji dodatak za april mesec pro{le godine?
455
Kad je re~ o pritisku, ta~no je da je to pritisak naroda. Na po~etku sam rekao da smo mi tehni~ki izvr{ioci voqe naroda. Nije moj uspeh to {to sam ja oti{ao danas u Vladu Srbije. Majke su ovde 10 dana, gospodine [e{eq, bile na trgu i zbog toga sam oti{ao u Beograd. Moramo da ispunimo ono {to gra|ani traè od nas. Mo`da je trebalo da narodni poslanici odavde, pripadnici va{e stranke, tako|e odu u Beograd. Osim toga, nisu bili samo simpatizeri i ~lanovi Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove, niti ja mislim da treba samo da slu{amo svoje simpatizere i svoje ~lanove. Dr [e{eq: Gospodine... @ivkovi}: Molim vas, ako ne}emo da upadamo jedan drugome u re~, onda dajte i vi meni pola sata koliko ste vi imali malopre. Dr [e{eq: Je li bilo pola sata? @ivkovi}: Tu je negde. Voditeq: Gospodine [e{eq, izvolite. Dr [e{eq: Imao bih jo{ jednu kratku primedbu na izlagawe gospodina @ivkovi}a. Gospodin @ivkovi} kaè, hvali se, isplatili su de~je dodatke za tri meseca: za april... @ivkovi}: Materinske dodatke. Dr [e{eq: Dobro, materinske dodatke za april, maj i jun. Gospodine @ivkovi}u, to je lep gest, ali je demago{ke prirode. Isplatili ste to uzimaju}i pare koje su bile namewene za ne{to drugo. Vi ste isplatili materinske dodatke, jer je to bio najmawi iznos novca kada je re~ o socijalnoj politici, da bi mogli time da ma{ete. Isplatili ste to i sada putujete stalno za Beograd kod Mirka Marjanovi}a, {to nije u va{oj nadle`nosti. Gospodine @ivkovi}u, ja bih vas po{tovao da ste vi isplatili zaostale penzije, da ste isplatili sve de~je dodatke, socijalnu pomo}, invalidnine i sve druge oblike socijalnih davawa. Ali, naravno, to niste imali iz ~ega da isplatite i nije bila va{a obaveza. Nekim ste majkama sada stvarno pomogli, ali iskqu~ivo iz demago{kih razloga. Vi niste u stawu da iz gradskog buyeta Ni{a redovno ispla}ujete te materinske dodatke. Niste u stawu da ispla}ujete penzije, jer to nije u nadle`nosti Gradske skup{tine. Pare ste uzeli od neke druge namene, recimo od Gradskog saobra}ajnog preduze}a, od Gradskog vodovoda i kanalizacije, uzeli ste od ~ega bilo, ali uzeto je iz buyeta, a trebalo je da se upotrebi za ne{to drugo. Vlada Srbije vam to ne}e nadoknaditi. Ne}e vam vratiti te pare u op{tinski buyet. Uradili ste ne{to mimo osnovne namene. Radite posao Vlade Srbije pomaù}i woj, a ne radite ono {to treba da radite. Materinske dodatke treba da ispla}ujete ako jednog dana, ne daj boè, postanete republi~ka vlast, razumete?! Ovo je gest, koji moè u prvi mah izgledati lep, ali se postavqa pitawe kako }ete isplatiti penzije, invalidnine, socijalnu za{titu? Kako }ete sve ostalo? @ivkovi}: To nije na{ problem.
456
Dr [e{eq: êkajte, sutra }e vam ti qudi iza}i na ulicu. Ve} ste isplatili materinske dodatke za tri meseca, {to ih ne isplatite do kraja godine? @ivkovi}: Isplati}emo. Dr [e{eq: Za{to ne isplatite i ostala socijalna davawa? @ivkovi}: Zato {to nemamo novca gospodine, pravimo prioritete. Ne o~ekujem da me vi po{tujete, o~ekujem da me po{tuju gra|ani Ni{a. Dr [e{eq: Znam da nemate novca. Gospodine @ivkovi}u, vas li~no po{tujem. Do{ao sam iz Beograda da bih sa vama razgovarao ne zato {to vas ne po{tujem, nego zato {to vas po{tujem i smatram vas zna~ajnim politi~arem. Vi ste potpredsednik Demokratske stranke i uvaàvam vas, ali sa vama vodim razgovor. Nisam vas ni u jednom trenutku uvredio, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Ja samo... Dr [e{eq: Ma, ja vas po{tujem, do{ao sam iz Beograda, putovao sam 200 i ne{to kilometara. U Beogradu se nismo sreli niti ikada igde. @ivkovi}: Jesmo. Dr [e{eq: Mo`da i jesmo, ali nije bitno, ne se}am se. Do{ao sam da bih sa vama razgovarao. @ivkovi}: Bili ste na proslavi petogodi{wice od osnivawa Demokratske stranke. Dr [e{eq: Mogu}e, ve} sam u tim godinama kada pamtim samo lepe ène, ali nije bitno. Zaista nemam nameru da vas nipoda{tavam. Bilo bi lepo kada biste mogli da re{avate te probleme. Tim gestom ste dobili jedan kratak medijski uspeh i ni{ta vi{e. To su male sume novca. Majke koje su dobile materinski dodatak, dobile su malo novca. Od toga ne moè da se ìvi, ti dodaci su ina~e simboli~ni. Bilo bi mnogo boqe da re{ite probleme iz va{e nadle`nosti. @ivkovi}: Re{avamo mi... Dr [e{eq: Jeste li re{ili neki? @ivkovi}: Mi ne moèmo da re{imo sve za 2 dana kao vi. Imamo vrlo niske privilegije. Niske ciqeve... Dr [e{eq: Nismo mi za 2 dana re{ili, ali smo... @ivkovi}: Neka je to demago{ki gest, te majke su dobile novac, kupile su mleko, kupile su lekove. Dr [e{eq: I treba da se vidi, naravno. Gospodine @ivkovi}u, vi ste malopre govorili o snabdevawu apoteka lekovima. @ivkovi}: Apsolutno. Dr [e{eq: Ni to nije u va{oj nadle`nosti, vi samo time ma{ete kao maramicom. To unapred ogla{avate kako biste svaki novi dotok lekova u apoteke predstavili svojom zaslugom. Vlada mora poslati ne{to lekova, a ne}e poslati sve. Zdravstvo je u velikoj krizi i Vlada mora preusmeravati sredstva u zdravstvo. Za{to onda niste prosvetnim radnicima isplatili plate? Meni se postavqa i to pitawe. @ivkovi}: Uze}e ih oni sami.
457
Dr [e{eq: Niko nije u stawu da sam uzme platu. @ivkovi}: Ne verujete vi narodu, to je gre{ka. Dr [e{eq: Ja verujem narodu, ali vi niste narod, vi ste pojedinac unutar naroda, a neprekidno mislite da narod stoji iza vas. Ne stoji! Vide}ete na slede}im izborima, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Dajte da pri~amo o problemima gra|ana. Znam da su izbori ove godine, ali nemojte samo o izborima... Dr [e{eq: Molim vas, kada razgovaramo... @ivkovi}: Nemojte samo o tome. Dr [e{eq: Molim vas, kada razgovaramo o radu op{tinskih rukovodstava, da se drìmo nadle`nosti op{tinskih rukovodstava. @ivkovi}: Ne moète vi da mi name}ete temu o kojoj }emo da razgovaramo. Dr [e{eq: Ne ograni~avam vam temu. @ivkovi}: Ne mogu da pustim nekoga da umre na ulici zato {to je to problem zdravstva, a zdravstvo je u ingerenciji Republike. Ja moram da mu pomognem. Dr [e{eq: Niste promenili ni op{tinsku odluku o pruàwu socijalne pomo}i. Trebalo je da je promenite, pa da je pro{irite. @ivkovi}: Ko kaè da je nismo promenili? Dr [e{eq: Niste promenili. @ivkovi}: Ko kaè? Dr [e{eq: Na sednici Skup{tine op{tine. @ivkovi}: Na sednici Izvr{nog odbora Skup{tine grada, gospodine [e{eq, doneli smo odluku da ispla}ujemo to... Dr [e{eq: Molim vas, to je u nadle`nosti Skup{tine op{tine, jer nema pravnog osnova... @ivkovi}: Nemojte, nije ta~no. Mo`da u gradskim op{tinama, koje imaju mnogo mawe ingerencija, kao va{a Op{tina. Dr [e{eq: Molim vas... @ivkovi}: Ovo je Skup{tina grada, koja to radi na Izvr{nom odboru. Dr [e{eq: Ne radi se to na Izvr{nom odboru, nego na sednici Skup{tine op{tine. Nema pravnog osnova za takvu odluku Izvr{nog odbora. Samo vam skre}em pa`wu da ne ma{ete mnogo s tim demago{ki je potez, niste mnogo postigli, a prekr{ili ste norme... @ivkovi}: [ta vi imate protiv materinskog dodatka? Dr [e{eq: Nemam ni{ta protiv, vi niste nadle`ni da ispla}ujete materinski dodatak. @ivkovi}: To smo ve} rekli gospodine. Ako neko leì na ulici, mogu da kaèm da je to posao hitne pomo}i, a hitna pomo} je u nadle`nosti Republike i ba{ me briga {to }e... Dr [e{eq: Naravno da }ete pomo}i ~oveku koji bolestan leì na ulici. @ivkovi}: Ovo je takva situacija. Dr [e{eq: To je va{a qudska du`nost, a ne nadle`nost op{tinske vlasti, da pomaè qudima na ulici.
458
@ivkovi}: Ne vidim razlike izme|u qudske du`nosti i... Dr [e{eq: Pretpostavqam da bi svaki normalan ~ovek to uradio. Me|utim, da vidimo {ta je nadle`nost gradske vlasti u Ni{u. @ivkovi}: Znamo {ta je nadle`nost, gospodine [e{eq. Nisam pravnik, ali... Dr [e{eq: Jeste li uradili ne{to iz te nadle`nosti? @ivkovi}: Pa, normalno da jesmo. Dr [e{eq: [ta? @ivkovi}: Bilo je 12 sekretarijata u ovom gradu, neki su bili fantomski. Mi smo napravili 6 sekretarijata koji }e efikasno raditi posao. Zamenili smo sekretare zato {to najve}i broj wih nisu znali svoj posao, ili su znali da rade ne{to drugo. To su, mi smo 20 i ne{to dana na vlasti... Dr [e{eq: E... @ivkovi}: Samo sa~ekajte da vam kaèm {ta smo sve uradili. Kaù Ni{lije da je grad ~istiji, ja ne znam da je na {alterima boqa atmosfera nego {to je nekad bila. Jo{ nismo uspeli da napravimo {altersku slu`bu, kao vi u Zemunu, jer su u istoj zgradi u kojoj nam je sme{tena gradska uprava i sudije za prekr{aje i Republi~ka uprava javnih prihoda, pa nemamo prostora. Wih }emo da iselimo i da napravimo takvu {altersku slu`bu da kada do|e gra|anin, za pet minuta zna da li moè da zavr{i posao tog dana, ili kroz pet dana. Dr [e{eq: Gde }ete ih iseliti? @ivkovi}: Da}u im neki boqi prostor samo da iza|u, da}u {to god ho}e, samo da iza|u. Sudije za prekr{aje ne, ali ove iz Republi~ke uprave javnih prihoda sigurno, zbog toga {to na{i gra|ani ne znaju ba{ sve o upravi. Misle da su te hara~lije na{i qudi, da to Skup{tina grada uzima pare, posebno kada vide da tamo radi izvesna Dragana Ili}, koja je do pre izbora bila gazdarica svih lokala u ovom gradu. Dr [e{eq: Samo jedno pitawe da vam postavim. @ivkovi}: Uvek. Dr [e{eq: Jeste li za svakog od razre{enih sekretara imali konkretne dokaze da je u{ao u kriminal, prekr{io propise i sli~no? @ivkovi}: Da. Dr [e{eq: Imali ste? @ivkovi}: Da. Dr [e{eq: I jeste li obelodanili to? @ivkovi}: Da. Dr [e{eq: Za{to vas to pitam? Zato {to smo mi u Zemunu razre{ili samo jednog na~elnika op{tinskih slu`bi. Mi nemamo gradske sekretare, mi imamo na~elnike. Razre{ili smo samo onog kome smo dokazali konkretan kriminal kra|u 390.000 dinara novca Op{tinske izborne komisije, ~iji je sekretar bila ta na~elnica. Sve ostale smo zadràli jer korektno obavqaju svoj posao. Posle tri meseca smo jednog slu`benika premestili sa {efovskog na drugo radno mesto, bila je {ef Slu`be za stambena pitawa. Premestili smo i dosada{weg zamenika op{tinskog javnog pravobranioca na drugo radno mesto, jer se pokazalo da je nesposoban za mesto na kome je radio.
459
@ivkovi}: U Ni{u je bila ukinuta funkcija pravobranioca, to je sada vra}eno. Vi ste u Zemunu imali... Dr [e{eq: Op{tina mora da ima pravobranioca. @ivkovi}: Ne mora. Dr [e{eq: Pravobranilac je zastupa na sudu da ne bi angaòvala advokatske kancelarije. @ivkovi}: Ovde je postojao Sekretarijat za za{titu, neka glupost tog tipa. Imali ste boqu situaciju u Zemunu, o~igledno. Ovde smo... Dr [e{eq: Nismo ba{ imali boqu, nemojte preterivati. Zatekli smo u op{tinskoj zgradi Republi~ku upravu javnih prihoda i Finansijsku policiju i, evo, {ta smo uradili: koncentrisali smo ih na jedno mesto da se ne bi kod naroda izazivala zabuna, da ne bi neka gre{ka u wihovom poslu pala na teret Op{tine. Jedan deo zgrade odredili smo za wih, pa bismo ih tako... @ivkovi}: Je li boqi deo zgrade? Dr [e{eq: Nije boqi deo, jedan me|usprat. Tu smo ih u ve}ini zatekli, pa smo samo kancelarije koncentrisali. Voditeq: Kako izgleda va{ radni dan, gospodine gradona~elni~e? @ivkovi}: Ovako, ja priznajem da ovaj posao koji radim ne znam da radim, jer ga nikada ranije nisam radio, tako da sam ja gradona~elnik pripravnik. Predsednik Izvr{nog odbora je pripravnik, svi su pripravnici. Dr [e{eq: Koliki vam je pripravni~ki sta`? @ivkovi}: Katastrofalna situacija, i to, {to jo{ uvek ne moèmo tako dobro da se organizujemo, dovodi do toga da radni dan po~iwe u 8 sati, a zavr{ava se nekad i oko pono}i. To se de{ava. Ne}u time da se hvalim, nadam se da }emo uskoro sebe da uvedemo u neki sistem i da }e mawe vremena tro{iti. Ne}u da krijem da sam radio neke poslove koje ne treba ja da radim. Nadam se da nismo u~inili ni{ta {to je na {tetu gra|ana. Voditeq: Hvala lepo. Gospodine [e{eq, kako izgleda va{ radni dan? Dr [e{eq: Radni dan je prakti~no od jutra do mraka, a petkom, kada primam gra|ane, nekada traje do 3 sata no}u. Voditeq: Zimi ranije pada mrak. Zna~i li to kra}e radno vreme? Dr [e{eq: Ne, to je otprilike do {est, sedam sati uve~e. Sa svojim najbliìm saradnicima dugo se zadrìm, jer zaista ima mnogo obaveza. I mi radimo neke stvari koje nisu u na{oj nadle`nosti, ali tek kada zavr{imo ono {to je u na{oj nadle`nosti. Bitno je da ono {to je u na{oj nadle`nosti besprekorno funkcioni{e. Re{avamo i neke druge probleme koji nisu u na{oj nadle`nosti. Recimo, mi smo sada na putu i mislim da }emo do juna meseca re{iti pitawe zemunskog porodili{ta. Zdravstvo uop{te nije u nadle`nosti lokalne samouprave, ali mi imamo porodili{te koje ne funkcioni{e ve} sedam-osam godina. Zgrada je pre {est godina obnovqena, renovirana, a nedostaje oprema. U op{tinskom fondu poslovnog prostora na{li smo biv{i Sama~ki hotel i jednu ru{evnu zgradu koju dajemo u najam na 99 godina, a firma koja je uzima u zakup, obavezala se da }e do juna meseca nabaviti najnu`nije instrumente, najnu`niju opremu za zemunsko porodili{te, pa }e to biti ne{to ekstra, ~ime }emo mo}i da se hvalimo da smo uradili, a nije bilo u na{oj nadle`nosti.
460
Zatim, poku{avamo da re{imo i problem zemunskog pozori{ta, traìmo nekog sponzora. Imali smo pregovore sa Kompanijom Kari}, ali to nije ba{ jednostavno razre{iti. To tako|e nije u na{oj nadle`nosti, ali nam pozori{te {est godina ne radi, zatekli smo takvo stawe. Poku{avamo da na|emo soluciju u kojoj bi Op{tina prisko~ila nekim svojim resursom. Naravno, mi u buyetu nemamo para, kao {to nema ni ni{ka op{tina. One su strogo namenske, ali poku{avamo iskoristiti resurs kojim raspolaèmo i uloìti ga u obnavqawe rada pozori{ta. @ivkovi}: Eto, mi radimo iste stvari, trudimo se da deci bude boqe i nadamo se da }emo do polovine godine ili jeseni ipak opremiti De~ju kliniku, mada to nije u na{oj nadle`nosti. Moramo da se bavimo onim {to je ìvot; ingerencije op{tine su tako male, a vi i ja ne moèmo da pri~amo o ~i{}ewu ulica. Dr [e{eq: Da. Samo sam insistirao, gospodine @ivkovi}u, na onome {to je na{a osnovna nadle`nost. @ivkovi}: Jasno. Dr [e{eq: Kada to funkcioni{e kako treba, onda idemo da pomaèmo i druge stvari, ali to je, onda, volonterski rad koji nije u na{oj nadle`nosti. Koristimo relativnu mo}, koju imamo na neki na~in, za op{tu dobrobit gra|ana. [to se ti~e problema koje smo zatekli, oni su zaista brojni. Po~ev{i od toga da smo zatekli jednu raspu{tenu situaciju, u kojoj je svako dolazio na posao kada je hteo, odlazio po svojoj èqi, izlazio u toku radnog vremena, neodgovorno su se odnosili prema gra|anima. Zatekli smo veliki strah zaposlenih u Skup{tini op{tine. Svi su mislili da }e radikali da ~iste redom, da teraju, da otpu{taju. Pronela se glasina da }emo sve otpustiti i raspisati konkurs za sva radna mesta itd. Na prvim sastancima mi smo im rekli da zahtevamo red i disciplinu maksimalnu disciplinu, ali da }emo po{tovati rad i da nas ne interesuje ko je ~lan koje partije, kakva mu je ideolo{ka pozicija, ideolo{ko opredeqewe, nacionalnost, veroispovest sve su to privatne stvari gra|ana u koje se mi ne me{amo. Cenimo samo dobar, korektan i savestan rad. Voditeq: Iskreno, kolika vam je plata? Dr [e{eq: Platu uop{te ne primam u Skup{tini op{tine Zemun, radim apsolutno volonterski. Ne primam nikakav funkcionerski dodatak niti dinar naknade za putne tro{kove, ni za {ta. Imam platu saveznog poslanika, to je za na{e uslove poprili~na plata. Od we ìvi cela moja mnogobrojna porodica i ja nas osam. Ali, odlu~io sam da ni jednog jedinog dinara ne uzmem iz op{tinske kase dok mi traje mandat. Voditeq: A, va{a plata, kolika je? @ivkovi}: I ja primam platu republi~kog poslanika i ne pravim nikakve tro{kove Op{tini, tj. gradu. Trudimo se da ne tro{imo ono {to se ranije tro{ilo na viski, na prevoz funkcionera od ku}e do posla i sli~ne stvari. Moja plata je otprilike ista kao plata predsednika Srpske radikalne stranke, s tim {to je na{a republi~ka mawa za 5-10 odsto. Opet, to je plata koja je u ovim uslovima ve}a nego plata mnogih koji rade u Ni{u. Ali...
461
Dr [e{eq: Moèmo otvoreno da kaèmo, na{e plate su negde oko 2.400 dinara. @ivkovi}: Da, imamo jo{ neki dodatak, tako da do|e do 3.000. Voditeq: Recite mi, da li vam opozicija smeta? Dr [e{eq: Ne. Voditeq: Koliko ih imate u Skup{tini op{tine Zemun? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka od ukupno 55 odbornika ima 33. Koalicija Zajedno ima 14, od toga je 4 iz Demokratske stranke, 1 iz Gra|anskog saveza i 9 iz Srpskog pokreta obnove. Socijalisti~ka partija ima 6 odbornika, a JUL 1 odbornika i Demokratska stranka Srbije 1. U startu smo zauzeli veoma korektan stav prema opozicionim partijama i mislim da sve one mogu to da potvrde. Odmah smo svim strankama koje do tada nisu imale poslovni prostor dali da biraju koji ho}e. Recimo, Gra|anski savez smo smestili u zgradu biv{ih politi~kih organizacija, dru{tvenopoliti~kih organizacija, tamo gde je sedi{te Socijalisti~ke partije Srbije, sindikata, Saveza boraca i sve ostalo. Nikoga nismo iseqavali, ali smo za sve uveli da podjednako pla}aju kiriju za kori{}ewe tog poslovnog prostora. Recimo, do{ao je kod mene predsednik Op{tinskog odbora Gra|anskog saveza, ina~e i odbornik, i poàlio se da nema prostorije. Za 15 minuta smo mu re{ili problem. ôvek se zaprepastio. Rekao sam: Na{ ciq je da vas {to pre politi~ki uni{timo, ali dok postojite kao stranka i dok ste parlamentarna stranka, mi vam moramo dati sve uslove za normalan rad. To smo odmah uradili. Zatim, sve opozicione stranke su u{le u finansirawe iz buyeta, to je simboli~an iznos, mese~no 100 dinara po jednom odborniku, ali stranke moraju biti unutar, a ne van sistema. U novoj seriji Zemunskih novina u svakom broju 10 strana ~ini strana~ku hroniku. Tri ve}e stranke: Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove i Socijalisti~ka partija u svakom broju imaju po 2 strane, a mawe stranke: Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Gra|anski savez i JUL imaju po 1 stranu u svakom broju. Neke ovaj prostor koriste, neke ne, {ta god napi{u, {tampa se. Nikakvih intervencija nema, to su wihove strane. Napadaju predsednika Op{tine ide sve, sve se {tampa. Kakvu god fotografiju donesu objavquje se. Prema opoziciji se pona{amo na na~in na koji bismo èleli da se vlast prema nama pona{a, tamo gde smo mi opozicija. Odmah smo svim odborni~kim grupama dali po jednu kancelariju u zgradi Skup{tine op{tine i pla}enog sekretara. Imali smo, hvala bogu, vi{ak zaposlenih, negde oko jedne tre}ine, a odlu~ili smo da nikoga ne otpu{tamo bez te{ke muke. Nikoga ne otpu{tamo bez disciplinskog postupka za konkretna ogre{ewa o propise, o radnu disciplinu, zbog ulaska u kriminal itd. Nema drugog razloga da mi nekoga otpustimo. Voditeq: Hvala lepo. Gospodine gradona~elni~e Ni{a, da li vama smeta opozicija? @ivkovi}: Nisam primetio da postoji za ovih 20 i ne{to dana. Ne smeta nam opozicija. Kako bi smetala opozicija onom ko je na vlasti, pa
462
~ak i na ovako malom prostoru, sa malim ingerencijama kao {to je gradska vlast. Svakom bih izmislio opoziciju gde je nema, jer opozicija je dobar korektivni faktor. U Ni{u, u Skup{tini, ima 70 odbornika: 48 iz koalicije Zajedno, 21 iz SPS-a i 1 iz Srpske radikalne stranke. Vidim da u Ni{u postoji i Demokratska stranka Srbije wen odbor, i Gra|anski savez. Srpska radikalna stranka je postala vrlo aktivna u posledwe vreme na konferencijama za {tampu. Gotovo dve godine nije uop{te dràla konferencije za {tampu, osim u predizborno vreme, a sada su svakodnevno prisutni. Gra|ani imaju prilike da se upoznaju sa aktivno{}u stranaka u Narodnim novinama, to je gradski list. Va{a gradska televizija i Televizija 5 objavquju konferencije za {tampu u celosti. Prekju~e sam optuèn od Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke da sam ve}i lopov od Mileta Ili}a. Znam da ste do izbora imali Gradski odbor, jeste li vi to smawili ingerencije zbog lo{ih rezultata na izborima? Mo`da }e postati mesni odbor do decembra meseca. Dr [e{eq: Jesmo li vas zaista optuìli da ste ve}i lopov od Mileta Ili}a? @ivkovi}: Da, da sam ve}i lopov od Mileta Ili}a i... Dr [e{eq: Evo, ja ne verujem da ste ve}i lopov, po{to nemam nikakvih argumenata, nisam se konsultovao sa na{im aktivistima pre emisije. @ivkovi}: Nisu ni oni imali argumenata, ali to je objavqeno i ja }u... Dr [e{eq: Te{ko od Mileta Ili}a da se na|e ve}i lopov. @ivkovi}: Tuì}u tog ko je to pisao. Da za vas kaù da ste lopov i izdajnik, vi biste ih sigurno tuìli. To je normalno. Dr [e{eq: Jesu li vam rekli da ste izdajnik? @ivkovi}: To su mi pri~ali socijalisti. Dr [e{eq: A zbog ~ega su vam rekli? @ivkovi}: To, pa Mile Ili}... Dr [e{eq: Mo`da zato {to pripadate stranci na ~ijem je ~elu Zoran \in|i}. On je objektivno izdajnik, to je istina. @ivkovi}: A, ho}ete da o tome govorimo? Voditeq: Ne, to je tema ... @ivkovi}: Dobro... Voditeq: To je slede}a tema. Dr [e{eq: Ako je to slede}a tema, dobro. Voditeq: Mislio sam da }ete... @ivkovi}: Znam, vi ste pri~ali... Dr [e{eq: Naravno, treba da govorimo o izdaji. @ivkovi}: O va{oj karijeri se tako|e moè re}i puno toga. Nekada ste govorili da je Slobodan Milo{evi} skoro najve}i sin srpskog naroda. Dr [e{eq: Kada? @ivkovi}: Posle ste kazali da je politi~ka kurva. Dr [e{eq: Kada? @ivkovi}: Pa ste pri~ali razne svoje... Dr [e{eq: Kada sam rekao da je najve}i sin srpskog naroda? @ivkovi}: Otprilike 1990-1991. godine. Dr [e{eq: To nije istina.
463
@ivkovi}: Kada je on rekao da ste vi wemu najsimpati~niji politi~ar, vi ste mu uzvratili rekav{i da je on najve}i dràvnik me|u ìvim Srbima. Posle ste pri~ali da je on politi~ka kurva, da je lopov, izdajnik, tako da za to {to pri~ate za predsednika Demokratske stranke, dr Zorana \in|i}a, qudi znaju nivo va{e optu`be, ne}ete biti tuèni. Dr [e{eq: Kakav je nivo te optu`be? @ivkovi}: Neozbiqan. Dr [e{eq: Za{to neozbiqan? @ivkovi}: Zato {to nemate argumente, sve su pri~e i ranije bile neozbiqne... Dr [e{eq: Sada }u vam ja dati argumente. @ivkovi}: Vi ste ih u roku od dve godine mewali, bili ste monarhista, pa ste sada... Dr [e{eq: Kada sam bio monarhista? @ivkovi}: Jeste li dovodili onog princa Mnogorukova. Dr [e{eq: Gde sam ga dovodio? @ivkovi}: Ne, vi ste bili kod wega u [paniji, tako ne{to je bilo, moè se re}i, izdajni~ki akt. Dr [e{eq: Za{to izdajni~ki akt? @ivkovi}: Bili ste u [paniji. Dr [e{eq: Bio sam u [paniji, a za{to je to izdajni~ki akt? @ivkovi}: A za{to je Zoran \in|i} izdajnik? Dr [e{eq: Sada }u vam objasniti. @ivkovi}: Sada ste republikanci, velike re~i su gra|ani mawe-vi{e navikli da ~uju od vas. Onih nekoliko stotina qudi koji su bili na va{em predizbornom mitingu ~uli su {ta ste govorili o ovima sa vlasti, a {ta ste govorili o liderima iz koalicije, tako da boqe ne govorite. Dr [e{eq: [to se ti~e Slobodana Milo{evi}a, nikada nisam rekao da je najve}i ìvi Srbin. To jednostavno nije istina. Nikada Slobodan Milo{evi} nije rekao da sam mu najsimpati~niji politi~ar. @ivkovi}: Jeste. Dr [e{eq: U izjavi za Ilustrovanu politiku, na pitawe kog opozicionog lidera najvi{e ceni, Milo{evi} je odgovorio skoro doslovno da najvi{e ceni mene zato {to ne mewam iz dana u dan politi~ke stavove i zato {to nisam finansiran iz inostranstva. To je izjava Slobodana Milo{evi}a. @ivkovi}: Kaìte mi ovo: kada Kri}anin kaè da svi Kri}ani laù... Dr [e{eq: Gospodine @ivkovi}u, pustite vi to Kri}ani, va{a stranka je ogrezla u laìma. Sada }u vam re}i za{to je va{ lider Zoran \in|i} izdajnik. @ivkovi}: Ajde, da ~ujemo. Dr [e{eq: Prvo, mar{irao je danima sa nema~kim barjakom beogradskim ulicama. Od 1944. godine nije se desilo da neko javno, na demonstracijama, pronese nema~ku zastavu kroz bilo koji srpski grad. @ivkovi}: Ni gospodin \in|i} nije. Dr [e{eq: To je uradio Zoran \in|i}. Ko je nosio? @ivkovi}: On nosio nema~ku zastavu?
464
Dr [e{eq: Nosili su wegovi qudi. @ivkovi}: Koji wegovi qudi? Dr [e{eq: Demonstranti koje je predvodio. @ivkovi}: Ona {a~ica od par stotina hiqada, daj Boè da se... Dr [e{eq: Ma pustite to, nekoliko stotina hiqada, to je va{ stari manir. @ivkovi}: Zoran \in|i} nije nosio nema~ku niti bilo koju drugu zastavu. Dr [e{eq: Nosio je. @ivkovi}: Dajte mi fotografiju, dajte mi svedoka da je on nosio. Dr [e{eq: [to mora on li~no, nosili su sledbenici a on ih javno brani na na{e optu`be zbog no{ewa nema~ke zastave, on na mitingu javno brani no{ewe nema~ke zastave. To je istina. Bilo je na televiziji na svim televizijama. @ivkovi}: Ali nije nosio nema~ku zastavu. Dr [e{eq: Nosili su je wegovi sledbenici. To je isto kao da ju je on nosio. Izvinite, za{to se ja nikada nisam pojavio na politi~kim demonstracijama na kojima se nosi nema~ka ili ameri~ka zastava? @ivkovi}: To nije isto. To je va{ problem. Dr [e{eq: Nije to moj problem, to je ne{to ~ime se mogu pohvaliti u svom ìvotu. @ivkovi}: I va{om... Dr [e{eq: Uostalom, vidite, gospodine @ivkovi}u, Nema~ka je do gu{e ume{ana u sve ovo {to nam se de{ava. Kinkel je odmah \in|i}u ~estitao izbor za predsednika Gradske skup{tine Beograda. @ivkovi}: Normalno, to je kurtoazija. Dr [e{eq: Kom je gradona~elniku... @ivkovi}: Ko je vama ~estitao izbor? Dr [e{eq: Molim vas... @ivkovi}: Recite mi jednog relevantnog politi~kog... Dr [e{eq: Meni su ~estitali srpski prijateqi: Vladimir @irinovski, @an Mari Le Pen, itd., srpski prijateqi koji se nikada nisu bacili kamenom protiv srpskog naroda. @ivkovi}: I tako daqe ko je to i tako daqe, ko osim wih dvojice? Dr [e{eq: Jans Lota, predsednik Slova~kog nacionalnog saveza, jedne od vladaju}ih stranaka u Slova~koj. Treba za koji dan... @ivkovi}: Recite nekoga koga znam. Dr [e{eq: Ne znate ga? Za koji dan dolazi u Beograd, izvolite do|ite u Beograd da se upoznate, bi}ete na{ gost u Skup{tini op{tine Zemun. Gospodine @ivkovi}u, da ja nastavim malo o Zoranu \in|i}u po{to je to veoma va`no. Zoran \in|i} je nema~ki ~ovek u srpskoj politici. Neprikosnoveno nema~ki ~ovek, to je vaqda sada o~igledno. [ta je uradio Zoran \in|i} na prvoj sednici Skup{tine grada Beograda? Poku{ao je da spre~i opoziciju da govori. @ivkovi}: Nije ta~no.
465
Dr [e{eq: Ograni~avao nam je diskusiju na 5 minuta, jeste, spre~avao je. @ivkovi}: Nije on mogao da odlu~uje. Kada vi po~nete da pri~ate, mora da se ograni~ava vreme. Dr [e{eq: Nama u Op{tini Zemun nikada nije palo na pamet da ograni~avamo diskusiju. To je socijalisti~ki manir protiv koga se sva opozicija bori. @ivkovi}: Da li je to protiv Poslovnika? Vi ste doktor pravnih nauka, marksizma, ne znam ~ega, da li je to protiv Poslovnika? Dr [e{eq: Evo {ta je bilo protiv Poslovnika. Odluka da se ograni~i diskusija izglasana je za prvu ta~ku dnevnog reda, a poku{ali su da je primene na kompletan dnevni red nasilno. @ivkovi}: Nisu poku{ali, imaju ve}inu i uvek to mogu da izglasaju, zna se... Dr [e{eq: Ne mogu uvek, postoji procedura pri izglasavawu. To se radi pre po~etka rasprave, a ne u toku rasprave kako su oni hteli. @ivkovi}: Zar je to dokaz da je Zoran \in|i} {pijun? Dr [e{eq: êkajte, polako, polako. Do}i }emo i do toga da je {pijun. Prvo }emo re}i koliko je kao ~ovek nedosledan. Onda }emo do}i do toga da je {pijun. @ivkovi}: To jest izdajnik. Dr [e{eq: Na prvoj sednici insistirali smo da se donese odluka o ukidawu komunalne takse od 3 odsto. Znate da gra|ani Beograda sve proizvode, koje pla}aju, pla}aju tri puta skupqe nego gra|ani ostalih gradova. @ivkovi}: Nije li to odluka Skup{tine Srbije? Dr [e{eq: Molim vas, to je odluka Skup{tine grada... @ivkovi}: Sigurni ste? Dr [e{eq: ...utemeqena na republi~kom zakonu. @ivkovi}: Ta~no. Dr [e{eq: Ipak je to odluka Skup{tine grada. Zoran \in|i} je odbio da se ukine ta odluka, danas je predsednik Izvr{nog odbora... @ivkovi}: Ko kaè da je odbio? Ne mora sve prva dva sata da se... Dr [e{eq: Sa~ekajte malo, za{to ste tako nestrpqivi, gospodine @ivkovi}u? @ivkovi}: Ne, samo ne trpim neistinu. Dr [e{eq: Sa~ekajte, cela no} je pred nama. Kakva neistina? Danas je predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda izjavio da }e zadràti komunalnu taksu od 3 odsto jer im treba za razna pla}awa. Zna~i, dok su socijalisti vodili komunalnu taksu, bili su protiv i svim silama se zalagali da se ona ukine. îm su preuzeli vlast, preuzeli su i komunalnu taksu. Daqe, {to se ti~e Upravnog odbora Studija B, na prvoj sednici su izglasali novi Upravni odbor, jednostrana~ki Upravni odbor. Nije ni to najve}a gre{ka. @ivkovi}: Zamoqeni ste da date svoje predloge, ali ih niste dali. Dr [e{eq: To nije ta~no. @ivkovi}: Ta~no je.
466
Dr [e{eq: Nije istina. @ivkovi}: Ta~no je. Dr [e{eq: Nije istina. To su rekli posle konstitutivne sednice. @ivkovi}: Dobili ste pre sednice... Dr [e{eq: Ma nije istina, nije istina, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Da date svoje... Dr [e{eq: Ma nije istina. Nije istina! @ivkovi}: Danas sam se malo raspitao o toj sednici. Dr [e{eq: Nije istina. Nijedna opoziciona stranka nije to dobila, nego kada su konstituisali Upravni odbor Studija B, onda su rekli da treba i opozicija po jednog predstavnika da ukqu~i u Upravni odbor. @ivkovi}: Jeste. Dr [e{eq: Me|utim, na nepropisan na~in je doneta odluka o novom Upravnom odboru, jer Poslovnik jasno kaè ko je ovla{}eni predlaga~. To je iskqu~ivo Administrativno-mandatna komisija, a ona uop{te nije ni konstituisana. Nije dovr{eno konstituisawe Skup{tine grada Beograda, a oni su poùrili da donesu odluku o Upravnom odboru. @ivkovi}: Vi znate kada Skup{tina moè da donese bilo koju odluku... Dr [e{eq: Ne moè da donese mimo poslovnika dok se taj poslovnik ne promeni. @ivkovi}: Neka je tako, sada mi recite gde je tu izdaja? Dr [e{eq: Dolazimo na izdaju sada. @ivkovi}: Najzad. Dr [e{eq: Dolazimo na izdaju. No{ewe nema~kih barjaka beogradskim ulicama je izdaja, gospodine @ivkovi}u. Izdaja onog... @ivkovi}: U kom zakonu ... Dr [e{eq: U kom zakonu? Ko govori o zakonu? @ivkovi}: Kojim se vi kolima vozite? Dr [e{eq: [ta ste vi? @ivkovi}: Kojim kolima se vozite? Dr [e{eq: Kako, kojim se kolima vozim? @ivkovi}: Kojim? Dr [e{eq: Za{to pitate? @ivkovi}: Jel se vozite jugom ili mo`da mercedesom? Da nije to izdaja, mo`da? Dr [e{eq: Evo, vozim se fijatom. @ivkovi}: Pa to su italijanska kola, oni su isto bili okupatori. Dr [e{eq: Za{to je to izdaja? Prvo, {ta zna~i to... @ivkovi}: A za{to ako neko nosi u koloni nema~ku zastavu... Dr [e{eq: To je politi~ka manifestacija. Politi~ka voqa se time manifestuje; politi~ka èqa, politi~ki zahtevi. @ivkovi}: îja? Zorana \in|i}a? Dr [e{eq: Zorana \in|i}a i wegove stranke. @ivkovi}: Nije on nosio tu zastavu. Dr [e{eq: Ma, on je nosio tu zastavu. Podràvao je no{ewe i opravdavao no{ewe. On je nosio jer je bio na ~elu tih demonstranata. @ivkovi}: Mogao je da nosi ko {ta ho}e.
467
Dr [e{eq: Molim vas, ni ja nikada na mitingu Srpske radikalne stranke ne nosim nikakvu zastavu, ali sledbenici Srpske radikalne stranke nose srpske, nose ~etni~ke zastave. Oni nose radikalske zastave, plave sa dvoglavim belim orlom. To je ono {to moète da vidite na na{im mitinzima. Za svaku od tih zastava ja odgovaram, za mene je zakletva srpska nacionalna zastava. Za mene je zakletva radikalska i ~etni~ka zastava. Ja stojim iza toga. Predvodio sam te mitinge, te demonstracije i stojim iza tih zastava. Zoran \in|i} je predvodio demonstracije na kojima je danima no{en nema~ki barjak. Zoran \in|i} je javno na mitingu, posle izre~enih javnih optu`bi, opravdavao no{ewe nema~ke i ameri~ke zastave. @ivkovi}: Apsolutno, kao slobodu gra|ana da nose... Dr [e{eq: Slobodu gra|ana da mar{iraju pod stranim barjacima? @ivkovi}: Da nosi jedan gra|anin... Dr [e{eq: Ma, molim vas. @ivkovi}: No{ewe stranih barjaka nije ka`wivo ni jednim pozitivnim zakonskim propisom. Dr [e{eq: Molim vas, kakve to veze ima {to nije ka`wivo? To je akt izdaje. @ivkovi}: [ta je akt izdaje? Dr [e{eq: No{ewe nema~ke zastave jeste akt izdaje. @ivkovi}: Kako to moè, gde to pi{e? Dr [e{eq: Gde treba da pi{e? @ivkovi}: Setite se, gospodine. Dr [e{eq: Gde treba da pi{e? @ivkovi}: Vi morate znati da je fa{isti~ka Nema~ka imala drugu zastavu... Dr [e{eq: Nije ta~no. @ivkovi}: Fa{isti~ka Nema~ka nije imala tu zastavu. Dr [e{eq: Nije ta~no. Ovo je fa{isti~ka... @ivkovi}: Ho}ete da se kladite, gospodine? Dr [e{eq: Nemate pojma, gospodine @ivkovi}u. Fa{isti~ka Nema~ka imala je istu ovu zastavu, a pored ove zastave no{ena je partijska zastava Nacional-socijalisti~ke partije. @ivkovi}: Nije ta~no. Dr [e{eq: Znate, gospodine @ivkovi}u, neverovatno je te{ko sa vama razgovarati. Malopre pitate: u kom to zakonu pi{e? @ivkovi}: Da. Dr [e{eq: Ne postoji krivi~no delo izdaje u zakonu, gospodine @ivkovi}u. Koji ste fakultet vi zavr{ili? @ivkovi}: Nisam zavr{io fakultet. Dr [e{eq: Koju {kolu imate? @ivkovi}: Vi{u ekonomsku. Dr [e{eq: Onda se ne razumete u to, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: [ta ste vi zavr{ili? Dr [e{eq: Ja sam pravnik. @ivkovi}: A {ta ste doktorirali?
468
Dr [e{eq: Doktorirao sam Ustavno pravo i Politi~ki sistem. @ivkovi}: Sa kojom temom? Dr [e{eq: Politi~ka su{tina voluntarizma i fa{izma. @ivkovi}: A marksizma tu nije bilo? Dr [e{eq: Ne, nije ga bilo. @ivkovi}: Pri~aju ne{to, pri~aju mi qudi... Dr [e{eq: To pri~aju u va{oj stranci, gospodine @ivkovi}u. [ta sve pri~a va{a stranka... To je sme{no! Vi znate da sam bio profesor Pravnog fakulteta u Pri{tini. @ivkovi}: Znam, to je ostala tajna. Dr [e{eq: Bez doktorata pravnih nauka ~ovek ne moè da bude profesor Pravnog fakulteta. Pustite vi {ta pri~a Zoran \in|i} i wegova propagandna ma{inerija. @ivkovi}: Ma ne pri~a on, to pri~aju neki zli qudi. Dr [e{eq: Gospodine @ivkovi}u... Voditeq: Po{tovani gledaoci... Dr [e{eq: Ovo je veoma bitno. Samo da ovo razjasnim. U Krivi~nom zakonu ne postoji krivi~no delo izdaje. Izdaja je politi~ka kvalifikacija, iskqu~ivo politi~ka kvalifikacija. Ne postoji nijedno krivi~no delo u kome stoji izdaja. Postoji krivi~no delo {pijunaè, sluèwa u stranoj vojsci, predaje neprijatequ, odavawe vojne tajne, odavawe dràvne tajne, itd. Sve su to posebna krivi~na dela. Krivi~no delo izdaje u na{em Krivi~nom zakonu ne postoji i kada kaèm da je on izdajnik, ja dajem politi~ku kvalifikaciju. @ivkovi}: Da se vratimo na ono da je nosio zastavu. Dr [e{eq: Nosio je zastavu. @ivkovi}: Ma nije! Dr [e{eq: Nosio je, ne svojom rukom, ali svaki wegov demonstrant je wegova produèna ruka. Ta zastava je no{ena... @ivkovi}: Ako je bio jedan, nisu nosili svi. Dr [e{eq: Toliko je ogromna zastava bila, taman posla da su je nosili svi. Koliko bi zastava onda to bilo? @ivkovi}: Jo{ neke zastave u tim kolonama... Dr [e{eq: Ameri~ka. @ivkovi}: Jo{... Dr [e{eq: Nema~ka. @ivkovi}: Jo{? Dr [e{eq: Mo`da je bilo. @ivkovi}: Filipinska, brazilska. Dr [e{eq: Molim vas, pustite to, to se pojavilo posle da bi se malo neutralisao negativan efekat. @ivkovi}: Vi se se}ate da je prvog dana kada je pro{la kolona pored ameri~ke ambasade, spaqena ameri~ka zastava, pa niste proglasili tog ~oveka za... Dr [e{eq: To je bilo vreme sukoba nema~kih i ameri~kih interesa na Balkanu, po srpskom pitawu. @ivkovi}: Ba{ tog dana kada je kolona pro{la pored ambasade?
469
Dr [e{eq: Jeste, ali Zoran \in|i} nikada nije spaqivao nema~ku zastavu; ameri~ku jeste. @ivkovi}: Nije on spalio ni ameri~ku zastavu. Dr [e{eq: Spalili su je wegovi demonstranti. Wegovi demonstranti su bacali i kamewe na ameri~ku ambasadu, i zbog toga su sada Amerikanci surevwivi prema \in|i}u i ne}e do kraja da ga podrè. Amerikanci jo{ uvek traè pravog lidera kojeg bi postavili na ~elo koalicije Zajedno i koga bi istakli kao predsedni~kog kandidata. \in|i}a sigurno ne}e prihvatiti jer je on nema~ki ~ovek. Nekada su nema~ki i ameri~ki interesi podudarni, a nekada suprotstavqeni. Amerikanci èle svog ~oveka. Dra{kovi}a ne}e jer on je poprili~no iracionalan u politi~kom pona{awu, Vesna Pe{i} je bezna~ajna. Vi verovatno znate, potpredsednik ste Demokratske stranke, sada se vr{e rasprave... @ivkovi}: Da, znam. Dr [e{eq: ...ko }e biti srpski Havel, ko }e biti kandidat na izborima i tako daqe. @ivkovi}: Znaju gra|ani Ni{a, ne mora neko da bude potpredsednik Demokratske stranke da bi to znao. Mislite li da jedino vi i ja to znamo? Dr [e{eq: Molim vas, gospodine @ivkovi}u, ameri~ki i nema~ki interesi nekada su podudarni, a nekada nisu. @ivkovi}: Naàlost. Dr [e{eq: \in|i} sluì nema~kim interesima. @ivkovi}: Kojim nema~kim interesima? Dr [e{eq: Nema~kim interesima na Balkanu. @ivkovi}: Koji su to interesi Nema~ke? Dr [e{eq: Nema~ki interesi su da se osakati Srbija, tu su podudarni... @ivkovi}: Za{to? Koji je interes Nema~ke da se osakati Srbija? Dr [e{eq: Da se obnavqa Austrougarska kroz Podunavsku federaciju. @ivkovi}: Kakve veze ima Srbija sa Austrougarskom, nikada nije... Dr [e{eq: Polako, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Ne moète tako da pri~ate, Dr [e{eq: Koju rekoste {kolu da ste zavr{ili? Kako Srbija nije bila u sastavu Austrougarske? Jednim svojim delom je bila. @ivkovi}: Nije bila cela Srbija. Dr [e{eq: êkajte, ogromnim svojim delom je bila. @ivkovi}: Ne treba neko da bude doktor da bi znao... Dr [e{eq: Malo strpqewa, ho}ete li biti malo strpqivi? @ivkovi}: Ne mogu zato {to puno pri~ate, zato {to iznosite neistine i ako vas pustim da tako pri~ate, onda gra|ani moraju da... Dr [e{eq: Govorim vam {ta je nema~ka politika na Balkanu. Nema~ka poku{ava da {to vi{e zemaqa uvu~e u svoju interesnu sferu. @ivkovi}: Normalno, to svaka dràva radi. Dr [e{eq: Jeste. Nema~ka radi na projektu obnavqawa Austrougarske kroz tzv. Podunavsku federaciju. Ona ne bi htela celu Srbiju. Od Srbije bi htela samo Vojvodinu i ni{ta vi{e. Sa Amerikancima su in470
teresi podudarni jer bi Amerikanci hteli da celu Srbiju isparceli{u, da joj otmu Kosovo i Metohiju, Sanyak, Crnu Goru i Vojvodinu, da je svedu na granice Beogradskog pa{aluka. Zbog toga i Amerikanci i Nemci podràvaju sve srpske neprijateqe: prvo Slovence, pa Hrvate, zatim muslimane, [iptare. Svi srpski neprijateqi imaju sna`no upori{te u ove dve velike sile, i onaj ko sluì tim velikim silama, radi protiv svoga naroda. @ivkovi}: Ko to sluì? Dr [e{eq: Zoran \in|i}. Onaj ko radi protiv svog naroda, taj je izdajnik srpskog naroda. Po~etkom decembra meseca Zoran \in|i} je dao intervju nema~kom Der Spiegel, u kome je izjavio da ako on do|e na vlast, a Karayi} i Mladi} se pojave na teritoriji Srbije, odmah }e ih uhapsiti i isporu~iti u Hag. @ivkovi}: To je la`. To {to ste rekli jednostavno je la`. Dr [e{eq: To nije la`, to je iza{lo po~etkom decembra u nema~kom Der Spiegel. @ivkovi}: Ne moète da se sluìte laìma, mislim... Dr [e{eq: Gospodine @ivkovi}u, va{e neznawe nije dovoqan osnov da kompetentno dajete... @ivkovi}: Mislite da va{a glasnost moè da... Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovo je TV Duel dva gradona~elnika. Prelazimo na va{a pitawa i odgovore. Gospodine [e{eq, vi ste imali ne{to da dodate. Dr [e{eq: U pauzi emisije smo se uverili, gospodin @ivkovi} i ja, da nije ta~no da su ga na{i ni{ki radikali nazvali ve}im lopovom od Mileta Ili}a. U pitawu je jedna veoma o{tra kvalifikacija, ali ne toliko o{tra. Te{ko je biti ve}i lopov od Mileta Ili}a. @ivkovi}: Ponovite tu kvalifikaciju. Dr [e{eq: Va{i lopovluci su u nekom sasvim konkretnom slu~aju, vaqda neki ko{arka{ki klub, ali nije bitno {ta je niti me to posebno interesuje. Ne mogu da ulazim u problematiku da su va{i postupci prqavi kao postupci Mileta Ili}a. @ivkovi}: Time se bavi va{ odbor. Dr [e{eq: Molim vas, oni su imali tamo i neke dokaze. @ivkovi}: Dajte te dokaze. Dr [e{eq: Raspravite vi to sa wima, oni su ih imali. Kada sa gospodinom Krasi}em razgovarate na strana~koj liniji, gospodine @ivkovi}u, nemojte toliko da se èstite. @ivkovi}: Nije strana~ka linija, ovo je... Dr [e{eq: Nemojte toliko da se èstite. Malopre ste imali i opasku da smo devalvirali status na{eg odbora u Ni{u: da je op{tinski, a bio je gradski. Ne, uvek je bio Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke. Znate, Ni{ je progla{en za grad. @ivkovi}: Vi ne znate {ta vam rade ovi u Ni{u. Dr [e{eq: Sa~ekajte malo. @ivkovi}: Bio je Gradski odbor, video sam pe~at. Mogu da dokaèm.
471
Dr [e{eq: Mo`da je toga bilo, ali je gre{ka. Ni{ nikada nije konstituisan kao grad. Da bi bio konstituisan kao grad, mora imati vi{e gradskih op{tina. @ivkovi}: Znam. Dr [e{eq: Ako znate, zna~i Ni{ je... @ivkovi}: To nije dokaz da u Ni{u nije bilo gradskih odbora. Dr [e{eq: Ni{ je statutom predodre|en za grad, ali jo{ nije konstituisan kao grad. Dok se ne konstitui{e kao grad, ima}emo Op{tinski odbor u Ni{u. Vi ste op{tina. @ivkovi}: Jedno ste vreme imali gradski, tako da izgleda da je za vas jedno vreme bio konstituisan, pa sada to vi{e nije. Dr [e{eq: Ne mogu se zakleti... @ivkovi}: Grad je samo kada su socijalisti na vlasti, a... Dr [e{eq: Ne. @ivkovi}: Kada do|e neko od demokrata, onda... Dr [e{eq: Ne, to nije ta~no. Mi imamo strana~ku strukturu koja je na{im Statutom vrlo jasno i precizno propisana; imamo Statut od 240 ~lanova. Postoje okru`ni i op{tinski odbori Srpske radikalne stranke. Beogradski, kako vi kaète Gradski odbor, ima status Okru`nog odbora, jer Beograd ima 16 op{tina. Svi odbori u unutra{wosti imaju status op{tinskog odbora, a postoji Okru`ni odbor u Ni{u i predsednik Okru`nog odbora za Ni{ je gospodin Stamenkovi}. Dakle, imamo okru`ni i op{tinski odbor. Ni{, naàlost, jo{ nije konstituisan kao grad, iako smo mi, srpski radikali, vi{e puta traìli da se i Ni{, Novi Sad i Kragujevac konstitui{u kao gradovi u pravom smislu re~i. @ivkovi}: Blagovremeno su to i demokrate traìle, ali nismo... Dr [e{eq: Mislim da smo sada to razjasnili. @ivkovi}: Nismo razjasnili zato {to je ipak jedno vreme bio... Dr [e{eq: Dobro, ako vama to nije jasno gospodine @ivkovi}u, ja ne mogu... @ivkovi}: Bio je Gradski odbor dve godine, a to {to vi ne znate, to dokazuje da ipak ne vladate svojom strankom ba{ tako jako kao {to se misli. Dr [e{eq: Ja ne vladam svojom strankom, ali je stranka veoma ~vrsto organizovana i disciplinovana i, uostalom, pokaza}e vreme da je zaista tako. Voditeq: Dobro, hvala lepo. Da pre|emo na odgovore gledaocima. Evo jednog pitawa: Gospodine [e{eq, ho}u vam re}i da je gospodin gradona~elnik Zoran na zahtev roditeqa oti{ao u Beograd. Ve} 11 meseci ~ekamo de~ji dodatak. Pitam vas, da li i kod vas u Zemunu nije ispla}en de~ji dodatak i za koliko meseci? Dr [e{eq: Nigde u Srbiji nije ispla}en de~ji dodatak, a u pitawu je oko 8-9 meseci. @ivkovi}: Deset meseci. Dr [e{eq: Mo`da ve} i punih 10 meseci, je li tako? @ivkovi}: Nije ispla}en za april pro{le godine. U jednom delu Srbije jeste, posledwih dana, a...
472
Dr [e{eq: U celoj Srbiji nije ispla}eno, a sada su po~eli po malo, na ka{i~icu, da ispla}uju. Penzije nisu ispla}ene skoro tri meseca. Invalidnina tako|e nije ispla}ena od prole}a pro{le godine, mo`da jo{ od januara pro{le godine. @ivkovi}: Za oktobar je ispla}ena, a penzije nisu za decembar. Dr [e{eq: Invalidnine nisu ispla}ene. @ivkovi}: Imam oca invalida, tako da znam. Dr [e{eq: Je li ratni invalid? @ivkovi}: Da. Dr [e{eq: Iz onoga rata. @ivkovi}: Pa, otac mi je. Dr [e{eq: Mo`da su wima isplatili, invalidima iz ovog rata nisu isplatili najmawe 8 meseci. Moèmo u slede}oj pauzi da konsultujemo na{e dobrovoqce iz Ni{a, pa da vidite. @ivkovi}: Ne, nemam ja nameru da branim Vladu Srbije. Dr [e{eq: Dakle, svi oblici socijalnih davawa su zapostavqeni, mesecima se ne ispla}uju. Nemam ja ni{ta protiv {to ste i{li u Vladu Srbije, to je za pohvalu. Me|utim, to nije uticalo na Mirka Marjanovi}a i wegovu vladu da ranije ili kasnije izdvoji novac. Jednostavno, nikakvog efekta nije imalo to {to ste i{li u Beograd. Za pozdravqawe je ako ste na{li para da podelite kao prvu pomo}, da date, ali to su sitna sredstva i pre svega je imalo neki demago{ki efekat. Znate, problem je kada èlite da pomognete, a ne moète da pomognete svim kategorijama. To je onda jo{ ve}i problem. @ivkovi}: A prioriteti? Dr [e{eq: Jednu stvar da vam kaèm. Op{tina ima pravo da daje socijalnu pomo}. Socijalna pomo} se daje najugroènijim porodicama. Mi smo odmah razradili kriterijume dodele te socijalne pomo}i. Nema mnogo para za tu namenu, pa smo onda rekli da su to porodice sa najvi{e dece, ~iji ~lanovi ne rade, nisu u radnom odnosu. To su porodice sa te{kim bolesnicima i samohrani starci koji nemaju nigde nikoga, nemaju nikakvih primawa. Ovo su tri kategorije kojima se dodequje socijalna pomo}. To su veoma mala sredstva, retko se jednokratna pomo} daje i ako je neko dobije, dobije je jednom godi{we, ali su kriterijumi morali biti ura|eni. @ivkovi}: Svuda su kriterijumi takvi. Niste ih vi izmislili. Dr [e{eq: Ipak, to nije ne{to ~ime se moè mahati pred javno{}u. @ivkovi}: Neka je to demagogija, mislim da su qudi zahvalni jer su dobili po 140 dinara, a za tri meseca to je 500 dinara. To je mala para za wihove potrebe, ali je ipak jedna kap nade da mogu da preìve. Ako je vama drago da to bude moja demagogija, neka bude moja demagogija. Rekao sam, ne èlim vi{e da vrtimo tu pri~u. Dr [e{eq: Gospodine @ivkovi}u... Voditeq: Idemo na drugo pitawe. Gospodine [e{eq, ovo je emisija u kojoj vi i na{ gradona~elnik treba da govorite o va{em radu u Op{tini. Meni se ~ini da vi èlite da promovi{ete va{u stranku. Dr [e{eq: Naravno da èlim da promovi{em Srpsku radikalnu stranku. To radi i gospodin @ivkovi} za svoju stranku. Sve ono {to ra473
dimo u na{im op{tinama, radimo i za na{e stranke, da bi na{e stranke i na slede}im izborima dobile jo{ boqe rezultate. Rekao sam ve} na po~etku, mi tretiramo zemunsku op{tinu kao oglednu op{tinu. Na woj pokazujemo narodu u Srbiji kako }e sutra izgledati Srbija kada radikali wom budu vladali. Sve {to radimo, radimo u tom pravcu. Mi se, vaqda, profesionalno bavimo politikom. Voditeq: Hvala lepo. Najpre sve ~estitke slobodnoj Televiziji Nais, Ni{u i Srbiji i pozdrav gostima u studiju. Pridruùjemo se borbi na{e koleginice Slavenke Ov~ar i pitamo gradona~elnika @ivkovi}a o problemu Radni~kog univerziteta u Ni{u. Znate, tamo je bata Banetova snaja. Da li znate ne{to o tome? @ivkovi}: Ne znam ko je ~ija snaja. Znam da je tamo gospo|a Miti}, ako se ne varam. Problemi na Radni~kom univerzitetu nisu ni ve}i ni mawi, koliko ja znam, nego u ostalim kolektivima. Formirali smo upravne odbore, ja mislim pre 7 dana, tako da o~ekujem da od Upravnog odbora dobijem izve{taj o tome {ta je sa Radni~kim univerzitetom. Zaista ne znam ko je kome snaja, time se jo{ uvek ne bavim. Voditeq: Gledaoci sve znaju. Pitawe za gospodina [e{eqa: Da li bi trpeo da se sve ovo de{ava u strogom centru Zemuna? Ako ste upoznati sa ovim problemom, molimo komentar. @ivkovi}: [ta nam se de{ava? Voditeq: Verovatno protesti. Dr [e{eq: Nije ba{ bilo mnogo jasno pitawe. Srpska radikalna stranka nema ni{ta protiv gra|anskih protesta. Nikada se nismo izjasnili protiv protesta. Izjasnili smo se samo povodom pojava na nekim od tih protesta. Tu smo bili krajwe principijelni. Rekli smo da narod ima mnogo razloga da protestuje. Izrazili smo àqewe {to je taj narodni bunt i protest koincidirao sa izlaskom na ulicu koalicije Zajedno, kojoj su najvi{e otimani odborni~ki mandati iz drugog izbornog kruga. Izgledalo je da su to protesti pod wenom kontrolom, da su to protesti koje je ona povela. Ako pogledate u~esnike tog protesta, vide}ete da su to qudi nezadovoqni iz raznoraznih razloga. Postoji puno razloga za nezadovoqstvo. Upozoravali smo reìm kada je zaveo totalnu blokadu medija i kada je ukinuo direktne televizijske prenose skup{tinskih sednica, da su ukinuli politi~ki proces u institucijama i da }e imati politiku na ulicama. Politika na ulicama se spontano desila. U vezi tih protesta, osu|ivali smo nasiqe, bilo je pojava nasiqa. Bila je pojava nasiqa i u Ni{u. Neprekidno smo smatrali da bata Baneta i wemu sli~ne treba uhapsiti. @ivkovi}: Kada? Dr [e{eq: Uostalom, mi smo prvi zapo~eli te{ku borbu protiv Mileta Ili}a koji ima najteè kvalifikacije. Na moje direktno pitawe, na dva mitinga u Ni{u, 1995. i 1996. godine, ko je najve}i lopov u Ni{u, narod je skandirao: Mile Ili}! Dakle, to je sve ono {to je ta~no. Razbijena je radwa bata Baneta. On za svoje lopovluke treba da odgovara, da odgovara pred sudom po zakonu, ali ne sme da mu se uni{tava imo474
vina. Ako je sva ta imovina zasnovana na kra|i, onda sud treba da je konfiskuje na osnovu sudske presude i da se vrati onome kome je ukradena. Ali smo protiv razbijawa. Po Beogradu je bilo mnogo razbijawa. @ivkovi}: Potpuno se slaèm sa time da... Dr [e{eq: To je ono {to nije vaqalo. Kada smo osu|ivali neke pojave na demonstracijama, osu|ivali smo samo nasiqe. Recimo, velika je glupost Socijalisti~ke partije {to je zakazivala kontramiting, mi na wenom mestu to nikada ne bismo uradili, ali kada je ve} zakazan, da sam bio na mestu vo|a koalicije Zajedno, rekao bih: Socijalisti su zakazali svoj kontramiting 24. decembra. Pustimo ih sutra da oni pokaù {ta mogu, {ta su u stawu, mi nastavqamo prekosutra. Nemam ja ni{ta protiv svaki dan da se demonstrira, ako ima opravdanog razloga. Koalicija Zajedno umesto da ovako postupi, to bi bio pametan, racionalan, politi~ki potez, oni su prethodnog dana pozivali narod da opkoqava socijalisti~ke mitinga{e opkolimo ih ovako, opkolimo ih onako... I do{lo je do masovnih tu~a, koje su izazvale, pre svega, pristalice va{e koalicije. @ivkovi}: Opet se vi pla{ite tu~e. Dr [e{eq: Ne bojim se tu~e. Nikoga prvi ne napadam, nigde. Ko mene napadne, obi~no dobije batine. @ivkovi}: Otkud to da su qudi koalicije Zajedno traìli tu~u? I da su pri~ali ko }e koga, to... Dr [e{eq: Nemojte molim vas, to je bilo na mitingu u Beogradu. @ivkovi}: Samo jednu stvar, da li su ti qudi koji su na ulicama pristalice na{e koalicije Zajedno, ili nisu? Jednom kaète jesu, jednom kaète da nisu. Dr [e{eq: Jasno se zna koje su va{e pristalice. Vrlo se to jasno zna, iz wihovog pona{awa se to vidi. Postoji jedan red, e{alon, rekao bih, va{ih vatrenih pristalica, va{ih simpatizera, a postoje gra|ani koji protestuju protiv reìma, a nisu va{e pristalice. Na va{im demonstracijama se pojavquju i na{e pristalice, ~ak i na{i ~lanovi. @ivkovi}: Posle ih iskqu~ite. Dr [e{eq: Ne. Iskqu~ivali smo strana~ke funkcionere, one koji su se javno deklarisali da su ~lanovi na{e stranke, a govorili su na va{im mitinzima. @ivkovi}: Vi|ao sam neke va{e funkcionere na Trgu Republike u Beogradu. Dr [e{eq: Do|u, pa kako bih ja imao informacije, gospodine @ivkovi}u, da se na{i aktivisti ne pro{etaju i ne podnesu mi izve{taj? @ivkovi}: Aktivisti su jedno, a funkcioneri su drugo. Nisu to iste stvari. Dr [e{eq: Za{to? @ivkovi}: Narodni poslanici, savezni poslanici, tu funkcioneri... Dr [e{eq: Molim vas, iza|u, pro{etaju se i ja sam za sve ove dane mirno {etao beogradskim ulicama. Nisam ba{ ulazio me|u u~esnike mitinga, prolazio sam pored wih. Prolazili su Zemunom, bilo ih je negde
475
oko 1.000-1.500, do{li su iz centra Beograda, ali u Zemunu nije bilo odziva. Narod jednostavno nije izlazio na mitinge i demonstracije. U~esnici mitinga pro{li su ispred zgrade Op{tine Zemun. Moj prozor je na prvom spratu, postoji balkon na koji sam iza{ao. Ma{em ja wima, ma{u oni meni. Neko me zove da idem sa wima, neko mi dobacuje: Crveni vojvodo, neko ovo, neko ono, ali to je demokratsko pravo i za{to bih se ja na to qutio? @ivkovi}: Apsolutno. Voditeq: Dobro, idemo na slede}e pitawe. Dr [e{eq: Samo jo{ ne{to da kaèm, {ta ne vaqa u tome. Pored ovog nasiqa i no{ewa stranih zastava, ima jo{ jedna stvar koja nije dobra. Mnogo je mr`we prosipano na ulicama. Na{ je ciq da pridobijemo i simpatizere socijalista i wihove ~lanove, da na slede}im izborima budu na{i, a ne pretwama, mr`wom, batinama da ih zapravo guramo da budu ~vr{}i u socijalisti~kom taboru. @elimo da privu~emo i va{e simpatizere i va{e ~lanove. Slede}i izbori }e pokazati da li smo uspe{ni ili nismo uspe{ni u tome. Ali, mr`wa nije potrebna u politi~koj borbi. Mi, radikali, spremni smo da èstoko osudimo negativne pojave, ono {to nam se ne svi|a, spremni smo na èstoke verbalne duele, ali kod nas nema mr`we u politi~kom nastupu. Negde se i pretera zvi`dawem, provocirawem prolaznika, blokadama ulica, pa u {picu kada se qudi vra}aju sa posla, ne mogu da pro|u. @ivkovi}: Kako se to pretera zvi`dawem, recite mi, molim vas? Dr [e{eq: Pretera se kad qudi po~nu... @ivkovi}: Kako to, koje su posledice preteranog zvi`dawa? Dr [e{eq: Evo koje su posledice: kada se po~ne u hodnicima nekih zgrada zvi`dati, pi{tati, lupati, postoje stariji qudi koji su slabijih ìvaca, pa im smeta. Meni je to simpati~no kada ~ujem jednom, dva puta, tri puta, ali kada je to neprekidno, onda po~iwe na neki na~in da... @ivkovi}: Nije ciq zvi`dawa da bude nekome simpati~no, nego da se vr{i pritisak. Dr [e{eq: Molim vas, jeste da vr{i pritisak, ali nekada vr{i pritisak na pogre{no mesto. @ivkovi}: De{ava se. Dr [e{eq: Qudi ugroàvaju mirne gra|ane, zbog toga se de{avaju tu~e. Nisam u~estvovao u takvim tu~ama, ali nekada se desi da ~ovek poteè pi{toq na onoga ko mu lupa u najblièm kom{iluku, a takvih je slu~ajeva bilo. @ivkovi}: To se i vama de{ava. Dr [e{eq: Jeste. @ivkovi}: Na studente, na taksiste bez... Dr [e{eq: Reagujem samo kada me neko napadne. @ivkovi}: Ko vas je napao, studenti su vas napadali? Dr [e{eq: Pustite vi to {to su oni studenti. Znate, kada su rekli da sam se tukao sa prosvetnim radnicima, ispostavilo se da se radi o zemqoradniku iz Opova kod Beograda. Kada kaète da sam...
476
@ivkovi}: ôvek mora po{to mu je mala plata da obra|uje wivu, mo`da je to... Dr [e{eq: Polako, ali je bio {trajk prosvetnih radnika u koji su se oni infiltrirali. Kada smo ga izvukli, imao je pune yepove pristupnica Srpskog pokreta obnove. @ivkovi}: Jeste li ga prepoznali? Dr [e{eq: Wega sam {~epao i dobio je malo onako, znate, napao me je. @ivkovi}: [ta se desilo u situacijama sa studentima kada je bilo i pi{toqa? Dr [e{eq: Odgovori}u vam na sva pitawa, samo malo strpqewa. Kada je re~ o taksistima, pro{ao sam pored taksista koji su {trajkovali, i{ao sam u Saveznu skup{tinu, srda~no su me pozdravili, a onda su aktivisti va{ih stranaka po~eli da mi dobacuju. @ivkovi}: Kako ste prepoznali aktiviste na{ih stranaka? Dr [e{eq: Oni se prepoznaju. @ivkovi}: Po uniformama? Dr [e{eq: Molim vas, oni se vrlo jednostavno prepoznaju. Prvo, skandirali su: Svi! Svi! Svi!. To i va{a stranka posledwih godina skandira. Imate i pesmu: Ajmo, svi zajedno, ajmo svi u napad. Kada su me napali ovi va{i u Uìcu, dvojica su dobili batine, ostali su pobegli na pristojnu udaqenost, po~eli da pevaju: Ajmo, ajmo svi u napad, ali su se upla{ili, niko nije smeo da napadne. Otprilike takav je mentalni sklop qudi koji izazivaju incidente i sileyijski se pona{aju na ulici. Znate, sileyija je nepodno{qiv kada nai|e na mekano, kada nai|e na slabog i neza{ti}enog. Kad naleti na snagu, on je najve}a kukavica beì. U ovom slu~aju taj koji me je napao, koji je bio me|u taksistima, ispostavilo se da je tapetar iz Mirijeva. Uop{te nije taksista. Va{e stranke poku{avaju da zloupotrebe... @ivkovi}: Mnogo slu~ajnosti je u va{em ìvotu. Dr [e{eq: Va{e stranke poku{avaju da zloupotrebe opravdane {trajkove raznih profesija: i prosvetnih radnika, i taksista, i svih ostalih koji imaju opravdane razloge da protestuju. Srpska radikalna stranka nikada to nije poku{avala. Drugo, kada sam potezao pi{toq napala me je ruqa. @ivkovi}: Ko vas je napao? Ko je bio u ruqi? Dr [e{eq: Ruqa me je napala. @ivkovi}: Ko? Ko su ti qudi? Studenti su ruqa? Dr [e{eq: Ruqa tih koji su me napali. Bilo je i studenata, bilo je i raznih drugih. Ruqa je to! Me|u wima su bili oni studentski kriminalci, koji su opqa~kali zlataru na Terazijama, onaj Boìlovi} osu|en je na 15 godina zatvora, i on je bio me|u wima. @ivkovi}: Oslobo|eni su, ~itajte malo novine. Dr [e{eq: Molim vas. @ivkovi}: îtajte Dnevni telegraf, svi su oslobo|eni optu`be. Mislim, ne}u da ulazim u to, ali...
477
Dr [e{eq: Molim vas, oslobo|eni su oni koji su upali u trezor Jugoskandika. Nemojte, me{ate stvari, nije Boìlovi} oslobo|en, jer je ubio ènu, prodava~icu. @ivkovi}: Je li vas taj Boìlovi} napao? Dr [e{eq: On je bio me|u ovim napada~ima. @ivkovi}: On vas napao? Dr [e{eq: Da. Ga|ali su me kamewem, ga|ali su me fla{ama punim vode. Napu{tao sam svoje radno mesto i i{ao prema parkingu gde su bila sme{tena moja privatna kola. Oni su me tada napali. Postavqa se pitawe, za{to nisu druge napali? Zato {to nijedan poslanik Socijalisti~ke partije nije smeo da iza|e na glavni skup{tinski izlaz nego su se ko ze~evi izvla~ili na sporedni, a ja sam tada bio jedini poslanik Srpske radikalne stranke u Republi~koj skup{tini. Pojavio sam se, pro{ao kroz wih, napali me sa svih strana, ga|ali su me raznim predmetima. Znate, kada mene napadne jedan ~ovek, ja se branim sam. Kada me napadne do pet qudi, imam konkretan primer, kada su me napala ona trojica psihopata u Ruskom caru 1991. godine, dvojicu sam na licu mesta premlatio, a tre}i me je ga|ao stolicom s le|a, raskrvario mi glavu, sva trojica su pobegli. Ja sam i tada imao pi{toq, ali ga nisam potezao. Kada me napadnu tri ~oveka, ra~unam ne treba mi pi{toq, osim ako nije neki nosilac crnog pojasa, pa je to ve} jedna vrsta hladnog oru`ja na koje mora da se reaguje kontraoru`jem. Ne poteèm oru`je kada me napadne do pet qudi. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Kada me napadne vi{e od pet qudi, ja moram da se branim. Prvi akt odbrane je pokazivawe oru`ja i pretwa. Prsta na obara~u nije bilo. Drugi akt je, kada to nije dovoqno da se zaustavi pretwa, da se puca u vazduh. Tre}i stepen je, kada ni to nije dovoqno da se zaustavi pretwa, da se puca u nogu ili u ruku. Kada ni to nije dovoqno... @ivkovi}: Da li biste pucali? Dr [e{eq: Da su nastavili taj napad, da su me ugrozili, morao bih da pucam. Kada ni to nije dovoqno da odbijem napad od sebe, onda pucam u glavu, i vrlo sam dobar strelac, gospodine @ivkovi}u. Dakle, to je krajwe jasno. @ivkovi}: Hvala, i ja sam dobar strelac. Dr [e{eq: Moram da se branim ako me napadne ruqa, a to se desilo. Nisam i{ao nikoga od wih da napadam na fakultetu, nigde. Me|u wima je bilo studenata, bilo je i mnogih drugih koji nisu studenti. Imajte i to u vidu. Kao {to se mnogi drugi pojavquju i na studentskim demonstracijama. Mnogi manipulanti, probudile se razne masonske loè, rotari klubovi i svi ostali... @ivkovi}: Koji klubovi kaète? Dr [e{eq: Rotari klubovi, kao predvorje... Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovo je TV duel dva gradona~elnika. Nastavqamo sa odgovorima na va{a pitawa. Qubi{a Nikoli} pita gospodina [e{eqa za{to je opet uz Milo{evi}a?
478
Dr [e{eq: To jednostavno nije ta~no. Slobodana Milo{evi}a je Srpska radikalna stranka podràvala dok je Milo{evi} vodio ispravnu nacionalnu politiku, dok je branio zapadne srpske zemqe i suprotstavqao se velikim silama. Onoga trenutka kada je svoju politiku promenio za 180, to se desilo 1993. godine, mi smo krenuli u èstok politi~ki obra~un protiv Milo{evi}a, i taj obra~un traje i danas. Moè se zavr{iti samo Milo{evi}evim odlaskom sa vlasti. Nema drugog na~ina. Voditeq: Hvala lepo. Anka iz Ni{a pita gospodina [e{eqa za{to napada koaliciju Zajedno, a ne napada SPS i {ta misli o tome {to su poneki ~lanovi Srpske radikalne stranke pre{li u koaliciju Zajedno, a iz Koalicije nijedan ~lan nije pre{ao u Srpsku radikalnu stranku? Dr [e{eq: Mogao bih vam nabrojati 50 ~lanova iz stranaka koalicije Zajedno koji su proteklih tri meseca pre{li u Srpsku radikalnu stranku. Neki su iz Srpske radikalne stranke, naravno, pre{li u koaliciju Zajedno, ali je mnogo mawi broj tamo oti{ao. Po pitawu napada, Srpska radikalna stranka nastavqa da èstoko napada vlast, Socijalisti~ku partiju Srbije, Jugoslovensku levicu i Novu demokratiju, a naravno tamo gde su na vlasti na lokalnom nivou pripadnici koalicije Zajedno, ne zanemarujemo ih, oni su nam tako|e protivni~ke stranke, konkurencija. Ne mislite vaqda da }emo ih podràvati. Na{ ciq nije da oni uspeju, ve} da propadnu politi~ki. Voditeq: Tasi} vas pozdravqa i pita za{to se ne biste udruìli sa koalicijom Zajedno, da skinete vlast koja vlada ve} 50 godina? Dr [e{eq: Zato {to smo ube|eni da to nije povoqna alternativa za srpski narod. Mislimo da je to jo{ gora varijanta od Socijalisti~ke partije i levog bloka, jer sve {to je Slobodan Milo{evi} u~inio na {tetu srpskih nacionalnih interesa, u~inio je pod èstokim pritiskom velikih sila. Koalicija Zajedno se unapred, bez ikakvog pritiska, nudi velikim silama da im sluì protiv srpskog naroda, i to je o~igledno. Mislimo kada bi, ne daj boè, koalicija Zajedno preuzela vlast u Srbiji, posledice bi bile jo{ gore i tragi~nije od vladavine socijalista. Na{ je ciq da sru{imo sa vlasti socijaliste {to pre, a da spre~imo koaliciju Zajedno da do|e na vlast. Smatramo da jedino radikalska vlast moè predstavqati perspektivu za Srbiju i srpski narod. Voditeq: Mladenovi} pita gospodina [e{eqa koliko mu je potrebno para da zakupi termin na RTS-u da govori u vreme Drugog dnevnika? Da li znate cenu? Dr [e{eq: Nema nikakvih mogu}nosti, koliko ja znam, da se zakupi termin na dràvnoj televiziji. Poku{avali smo u predizbornoj kampawi, nisu nam dali. Nisu nam dali ~ak ni spotove da objavqujemo. Objavili su spotove koaliciji Zajedno, nekoliko spotova, srpske radikale su odbili. Imali smo jedan pripremqen spot; oni su rekli da taj spot treba da se mewa i tako je propao na{ poku{aj da se reklamiramo preko dràvne televizije. Voditeq: Hvala lepo. Gruji} Dalibor pozdravqa goste i pita gospodina @ivkovi}a za{to nema de~jih dodataka i da li zna da je Mile Ili} na Obla~inskom jezeru sagradio vilu?
479
@ivkovi}: Situaciju oko de~jih dodataka objasnili smo do detaqa. Znam da je Mile Ili} na Obla~inskom jezeru dobio vilu, ne verujem da je to sagradio. Voditeq: Isti gospodin pita da li znate ~ije su ku}ice u Mokraw~evoj ulici sa pogledom na grad? @ivkovi}: To je vrlo duga~ka ulica, po~iwe od crkve i proteè se oko 3 km, tako da ne znam na koje se ku}ice misli. Verovatno je to peòrativno, to su neke vile, ali ne znam stvarno. Voditeq: Hvala lepo. Petrovi} @ivka iz Duvani{ta pita gospodina [e{eqa koliko je novca dao za podizawe spomenika Draì Mihajlovi}u na Svetoj Gori. @ivkovi}: Verovatno na Ravnoj Gori. Dr [e{eq: Ne znam da je koalicija podizala spomenik na Svetoj Gori. [to se spomenika na Ravnoj Gori ti~e, mi nismo davali nikakav novac, a nismo se sloìli sa na~inom na koji je taj spomenik podignut, jer je iskori{}ena neka Titova stara bista ra|ena za avijaciju, neki vaqevski umetnik ju je radio. Na Titovu bistu nakalemqena je samo Draìna glava, pa je spomenik Draè Mihajlovi}a sa Titovim odelom, u Titovom maniru, sa {iwelom, u ~izmama. Draà je nosio vojni~ke cokule sve vreme rata, sa vojni~kim obojcima, nosio je oficirsku pelerinu i svi portreti Draè Mihajlovi}a iz tog perioda tako ga prikazuju. Dakle, to je jedan falsifikat spomenika koji vi{e predstavqa uvredu za Draù Mihajlovi}a nego {to je spomenik u pravom smislu re~i. Smatramo da dràva treba da podigne spomenik Draì Mihajlovi}u i da ne}emo dugo ~ekati na to vreme. Voditeq: Da li ste videli negde vojvodu bez brade? Dr [e{eq: Ima mnogo ~etni~kih vojvoda bez brade. U va{em studiju vidim vojvodu Branislava Vaki}a, i on je vojvoda bez brade. Ne ~ini brada vojvodu, vojvodu ~ine patriotska dela. Voditeq: Radmila iz Ni{a pozdravqa gospodina [e{eqa i gospodina @ivkovi}a i pita {ta misle o stawu u Vojsci i da li su mo`da obave{teni {ta }e se de{avati sa Vojskom Jugoslavije? @ivkovi}: Stawe u Vojsci je isto, mo`da i malo gore nego u ostalim segmentima dru{tva. Sa Vojskom Jugoslavije su se igrali politi~ari jedne opcije SPS-a, predsednik Milo{evi} i jo{ neki. Ona je u ovim de{avawima na prostorima biv{e Jugoslavije u politi~koj igri bila marioneta. Vojska je ranije navikla na standard koji je bio vi{i nego ostalim gra|anima. Koliko ja znam, po Dejtonskom sporazumu }e se Vojska jo{ smawivati, potencijali }e biti mawi nego sada. O Vojsci nema trenutno ni{ta dobro da se kaè. Drago mi je {to u ovim postizbornim doga|awima Vojska nije u~estvovala. Mislim da se slaèm sa gospodinom [e{eqom, Srbiji je potrebna profesionalna, moderna vojska koja }e biti primerena situaciji u kojoj se danas nalazimo. Dr [e{eq: Mislim da je na{a Vojska u o~ajnom stawu, katastrofalnoj situaciji i da je sistematski uni{tavana, nipoda{tavana, da kasni weno reformisawe. Kasni wena reorganizacija u skladu sa nekim moder480
nim dostignu}ima na tom planu. Ona ima jo{ ideolo{kih primesa u sebi i wen koncept nije usagla{en sa zahtevima modernih ratova. Ve{ta~ki se ostavqa u krajwe lo{oj materijalnoj situaciji, dok se forsiraju neki drugi oblici reìmske kontrole nad qudima i narodom. Mi, radikali, mislimo da bi Vojska trebalo da bude strogo profesionalna i da sluì odbrani zemqe, da se ne sme me{ati u politi~ki ìvot, ne sme podlegati uticaju nijedne politi~ke stranke. Verovatno se se}ate koliko smo se uporno borili protiv me{etarewa Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju u vojnim organizacijama i prozivali imenom i prezimenom pojedine visoke istaknute oficire koji su bili ~lanovi te politi~ke partije, a u Vojsci sluìli kao partijski komesari, a ne kao profesionalni oficiri. Voditeq: Idemo daqe, Gordana iz Ni{a pozdravqa... @ivkovi}: Gde to idemo daqe, nemoj molim te... Dr [e{eq: Daqe se nema kud. Voditeq: Slede}e pitawe, Gordana iz Ni{a pozdravqa goste i pita gospodina [e{eqa kakvo je wegovo mi{qewe o kandidaturi Bogoquba Kari}a za predsednika Republike. Htela bi da ~uje i va{e mi{qewe, gospodine @ivkovi}u. Dr [e{eq: Mislim da svaki gra|anin, koji ispuni zakonske uslove, ima prava da se kandiduje za predsednika Republike, pa {ta narod na izborima odlu~i. Za{to bismo bilo kome osporavali pravo da se kandiduje? @ivkovi}: Potpuno se slaèm sa gospodinom [e{eqom. Dr [e{eq: To je lepo, bi}e mo`da od vas dobar radikal, gospodine @ivkovi}u. Voditeq: Tomi} Sa{a pita gospodina [e{eqa ko finansira list Veliku Srbiju, ~iji svaki broj izlazi u preko 100.000 primeraka. Dr [e{eq: To iskqu~ivo finansira Srpska radikalna stranka. Imamo razna izdawa lista Velika Srbija, nekada je to redovni broj, sada redovni brojevi izlaze jednom mese~no na 64+4 strane i tira` je 20.000 primeraka. To je ono {to uobi~ajeno ide u prodaju preko uli~nih kolportera, jer ne moèmo da prodremo u neku zvani~nu prodajnu mreù. [tampamo, posebno u predizbornim kampawama, specijalna izdawa u ve}em broju primeraka i to je obi~no na smawenom broju strana. Ciq nam je da svaki na{ okru`ni odbor {tampa svoje specijalno izdawe Velike Srbije. Ni{ki Okru`ni odbor je do sada bio dosta agilan i aùran u tome. Mislim da su u predizbornoj kampawi imali 10 brojeva specijalnog izdawa Velike Srbije, a nastavili su i daqe to da rade. Sve finansira Srpska radikalna stranka od ~lanarine i dobrovoqnih priloga svojih ~lanova. Drugih izvora finansirawa nema, osim {to stranka mese~no iz Republi~kog buyeta dobija nekih 12.000-13.000 dinara, u skladu sa brojem poslanika koje imamo u Republi~koj skup{tini. To dobijaju i sve ostale stranke. Voditeq: Kako komentari{ete ~iwenicu da je Branislav Ivkovi}, {ef beogradskih socijalista, razgovaraju}i sa nekim preko mobilnog telefona javqao da nema potrebe da reaguju jer je [e{eq izvrstan?
481
Dr [e{eq: Ako je to ta~no, veoma je pozitivno beogradska javnost ocenila moje nastupe na prvoj konstitutivnoj Skup{tini Beograda i to je izazvalo neki efekat. Samo, malo mi je sumwivo, s obzirom na novine u kojima je to objavqeno. To je Demokratija, biv{i list Demokratske stranke, a sada novine u kojima Demokratska stranka ima neki mali procenat akcija i ure|uje se u prostorijama Demokratske stranke. Mislim da je u pitawu tendenciozno lansirana izmi{qotina. Branislav Ivkovi} pred novinarima mobilnim telefonom zove svoje {efove da im referi{e {ta se de{ava u Gradskoj skup{tini, to je sme{no, a objavqeno je u rubrici u kojoj su dozvoqene anegdote, vicevi. Voditeq: Radenkovi} Slavoqub pita gospodina [e{eqa: Kada }ete se vi i svi ~elni qudi Srpske radikalne stranke sa porodicama preseliti na Kosovo i Metohiju i pomo}i Srbima konkretnim delima, a ne samo re~ima iz udobnih foteqa iz Beograda, Ni{a, Kragujevca, Zemuna? Dr [e{eq: Da bismo pomogli Srbima na Kosovu i Metohiji nije ba{ neophodno da se preselimo na Kosovo i Metohiju. Bili bismo veoma spremni da se preselimo i mi, radikali, smo se zalagali, dugo smo insistirali da se prestonica preseli u Pri{tinu, na Kosovo i Metohiju. Mislim da bi to bila dobra ideja, da bi ona podstakla preseqewe ogromnog broja Srba tamo. Voditeq: I cela birokratija. Dr [e{eq: I cela birokratija. Zalagali smo se da se sve vojne akademije i Policijska akademija preseli i to je jedan od metoda kojima bi se moglo brzo i efikasno razre{iti kosovsko metohijsko pitawe. To je ideja sa kojom sam nastupio u javnosti jo{ 1987. godine. Voditeq: Hvala vam lepo. Pitawe za gospodina @ivkovi}a: kada }e se odgovorni za falsifikovawe izbora u Ni{u na}i u zatvoru? @ivkovi}: To je posao pravosudnih organa. Mi smo podneli krivi~ne prijave protiv svih ~lanova Izborne komisije. U Op{tinskom tuìla{tvu u Leskovcu po~ele su te predradwe. O~ekujem podizawe optu`nice zato {to su dokazi vrlo jasni i neoborivi i mislim da niko ne bi smeo da se igra, bez obzira {to jo{ uvek kontroli{e pravosu|e. Nisam siguran, ali mislim da ta dela ne zastarevaju tako brzo. Posle republi~kih izbora, na kojima ja, za razliku od gospodina [e{eqa, mislim da }emo mi pobediti, definitivno }e morati svako svoju pravosudnu karijeru da zavr{i u zatvoru. Voditeq: Hvala lepo. Mitrovi} Stojan pita gospodina [e{eqa {ta je zavr{io i ~ime se bavi predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Beogradu, Stevo Dragi}, s obzirom na wegovo imovno stawe. Dr [e{eq: Re~ je o Stevi Dragi{i}u. On nema neko posebno dobro imovno stawe. @ivi u Batajnici sa ènom, koja ne radi, i troje dece u jednoiposobnom stanu koji je nasledio od svoga dede. To je mala ku}a starije gradwe. Ne ìvi nekim luksuznim ìvotom, u to sam siguran. Wegov otac je privatnik, ima malu fabriku za proizvodwu betona i on mu sigurno pomaè, po{to Steva Dragi{i} od svih primawa ima samo poslani~ku platu i ni{ta vi{e.
482
Voditeq: Hvala lepo, drugo pitawe za vas. Goran Popovi} pita... Dr [e{eq: Stevo Dragi{i} je, nisam odgovorio, student tre}e godine pravnog fakulteta jo{ nije zavr{io. Voditeq: Goran Popovi} pita za{to postoji Statut u SRS, kada se taj Statut ne po{tuje? Na primer, ~l. 203. st. 21, o iskqu~ewu iz stranke. Dr [e{eq: Statut Srpske radikalne stranke striktno se po{tuje u na{oj strana~koj organizaciji i svi ti ~lanovi Statuta o iskqu~ewu iz stranke. Odluku o iskqu~ewu moè doneti strana~ki organ, a moè se odluka o iskqu~ewu doneti nakon formirawa posebne komisije koja ispita neki posebno komplikovani slu~aj kr{ewa strana~ke discipline. Voditeq: Mari} Jovica pita gospodina [e{eqa da li je znao ko je to Sofronije i koje su mu osobine? Ja ne razumem, mo`da je ne{to... Dr [e{eq: Bilo je raznih Sofronija, bilo je nekih kwièvnih likova, nekih istorijskih li~nosti, ne znam ni ja o kome je u konkretnom slu~aju re~. Voditeq: Jovanovi} Miodrag iz Zaje~ara, ina~e ~lan SPS, pita gospodina [e{eqa da li je istina da je rasprodao Titove statue i ako je ta~no, za{to je to uradio? Dr [e{eq: Zatekli smo u op{tinskom magacinu Titove biste, plakete sa wegovim likom, ogromnu koli~inu Titovih, Kardeqevih kwiga, raznih monografija o Titu. To je tamo godinama stajalo, neupotrebqavano. Nismo znali kakva je namena toga, kakva je mogu}a svrha. Dosetili smo se da sve prodamo na licitaciji i zaradili izme|u 4.000-5.000 dinara, {to }e biti podeqeno socijalno najugroènijim porodicama u Zemunu. Spremamo novu koli~inu Titovih i Kardeqevih kwiga koje su se zatekle po raznoraznim kancelarijama. Napravimo to na jedan duhovit na~in i svi ti qudi koji to i kupe, kupe vi{e zbog duhovite atmosfere u kojoj prodajemo, a ja svakom kupcu onda napi{em i neku posvetu i trudim se tako|e da budem duhovit dok pi{em tu posvetu. Uglavnom do|u strana~ki simpatizeri, aktivisti, do|u i drugi gra|ani po{to to oglasimo prethodno u Zemunskim novinama. To je jedan duhovit i simpati~an na~in da se ne{to beskorisno, bezvredno rasproda, a da se novac upotrebi za potpomagawe socijalno najugroènijih porodica. [ta da radimo sa Titovim bistama? Ta bronza ima neku vrednost i ovi koji su kupili bronzane Titove biste pretopi}e bronzu, izradi}e ne{to {to }e biti upotrebqivo. Voditeq: Olga iz Ni{a pita gospodina [e{eqa da li za wega postoji i da li zna nekog po{tenog, dobrog ~oveka u bilo kojoj politi~koj partiji? Dr [e{eq: Svi po{teni i ~asni qudi se koncentri{u, pre svega, u Srpskoj radikalnoj stranci. Naravno, i u drugim partijama ima ~asnih i po{tenih qudi. Tamo im koncentracija nije ba{ toliko izraèna, ali mi svakoga ko je ~astan i po{ten cenimo, uvaàvamo i èlimo da ga pridobijemo za na{u stranku. Naravno, ogroman broj ~asnih i po{tenih qudi nije u ~lanstvu nijedne politi~ke partije, {to ne zna~i da nisu zainteresovani za politi~ka zbivawa i za aktivno u~estvovawe u ovom politi~kom raspletu koji je u toku, koji je pred nama.
483
Voditeq: Ranko pita gospodina [e{eqa: Po{to ste poznati po ru{ewu vlada po nalogu Milo{evi}a, {ta ~ekate sa ovom Vladom, za{to i wu ne sru{ite? Dr [e{eq: Nijednu vladu nisam sru{io po nalogu Slobodana Milo{evi}a. [to se ti~e sada{we Republi~ke i Savezne vlade, vi{e puta je kretala inicijativa srpskih radikala za wihovo ru{ewe, me|utim, nismo imali dovoqno glasova u republi~kom i saveznom parlamentu. Predstoji konstituisawe Savezne vlade, ~iji je mandatar ponovo Radoje Konti} i èstoko }emo kritikovati wegov program sa kojim nastupi u Saveznoj skup{tini. Znamo otprilike {ta }e sadràti taj program. Glasa}emo protiv wegove vlade. Nikada na{a kritika vlade Mirka Marjanovi}a nije prestajala. Voditeq: Biqana pita gospodina @ivkovi}a, u kojoj su meri rodbinske veze uticale na sastav Vlade i ostalih funkcija u Op{tini i puno pozdrava i podr{ke za mi{qewa gospodina [e{eqa. @ivkovi}: U vezi sa stranim zastavama? Voditeq: Da. @ivkovi}: Koliko su rodbinske veze uticale na sastav vlade? Koliko ja znam, niko u vladi nije ro|ak ni sa kim. Za ostale funkcije ne znam da postoje neke rodbinske veze, tako da onda verovatno nisu uticale. Voditeq: Pitawe gospodinu [e{equ: po{to ste energi~no protiv uni{tavawa imovine, kako obja{wavate svoj postupak u Skup{tini kada ste uni{tili mikrofon, iskidali kabl za govornicom? Se}ate se onoga? Dr [e{eq: Znam, se}am se dobro, ali nisam uni{tio nikakav mikrofon. Po~upao sam samo kabl za koji je vezan prekida~, koji je sluìo Radomanu Boòvi}u da iskqu~uje struju u mikrofonima kada mu se ne svi|a govor nekog saveznog poslanika. Taj prekida~ je bio potpuno protiv Poslovnika. Nikakvim propisom nije bio regulisan, to je bila ~ista samovoqa. To sam mu po~upao, a materijalna {teta je mo`da 1 dinar. Do{ao je posle domar Savezne skup{tine, na licu mesta to zalemio dakle, nikakvu {tetu nisam napravio. Ja sam protiv uni{tavawa imovine, ali u ovom slu~aju nikakva imovina nije uni{tena. Samo sam simboli~no prekinuo onaj kabl koji je omogu}avao Boòvi}u da iskqu~uje struju saveznim poslanicima. Vi se se}ate kako je izgledalo kada je Radoman Boòvi} predsedavao sednicama Savezne skup{tine. Voditeq: Da. Pitawe za oba gradona~elnika: da li ste primili dana{we dnevnice? @ivkovi}: Danas sam bio u Beogradu slu`beno i, kao i ranije, ne uzimam dnevnicu zato {to mislim da to nema smisla. Verovatno i gospodin [e{eq misli tako. Dr [e{eq: Nikada ne uzimam nikakve dnevnice kao gradona~elnik Zemuna i nikada nijednu dnevnicu, nikada nikakve putne tro{kove nisam naplatio kao savezni poslanik. Apsolutno nikada. Voditeq: Porodica Jovanov vas pita: Ako ste protiv nema~ke zastave, da li ste protiv nema~ke marke i koliko maraka imate?
484
Dr [e{eq: Na àlost, maraka nemam, ostalo mi je zarobqeno kao stara devizna {tedwa jedna izvesna koli~ina. Nije to realno velika koli~ina, ali meni bi danas mnogo zna~ilo, po{to imam osmo~lanu porodicu, a svi ìvimo samo od moje plate. Vidite, nema~ka zastava na politi~kim mitinzima i demonstracijama jeste politi~ki simbol, koji simbolizuje voqu onoga ko nosi tu zastavu, ko pod wom mar{ira. Nema~ka marka je merilo materijalne vrednosti. To su sasvim dve razli~ite stvari. Voditeq: Mirko iz Ni{a pita gospodina gradona~elnika Ni{a @ivkovi}a odakle novac gradu da isplati materinski dodatak i da dotira Medijanu, ako su socijalisti odneli sve pare? @ivkovi}: Niko nije rekao da su odneli sve pare. Oni bi jako voleli da su odneli sve pare. Normalno da nikada ne moè sve da se odnese. Radimo buyet, u tom buyetu postoje sredstva. U Ni{u je za pro{lu godinu bilo 140 miliona dinara. Iz tih sredstava ima i za pomo} u isplati materinskih dodataka i za dotirawe Medijane, jer Medijana ~isti Ni{ i bilo bi naopako da pustimo da prestane da radi. Socijalisti su imali i mogli da uzmu ke{ devize. Mogli su da pobegnu odavde pre dva ili pre tri meseca. Me|utim, mislili su da }e vladati doveka, pa su napravili takvu podelu poslovnog prostora da je on duplo jeftiniji za wih nego za ostale smrtnike. Problem je {to taj poslovni prostor ne mogu da stave u torbu i iznesu. Zato mnogo brinu i meni je jako drago {to je to tako. Da su krali krali su, ali to je ostalo u na{em gradu. Minimalno {to }e im se desiti, to je da pla}aju porez, a ako uspemo da dokaèmo wihove malverzacije, onda }e grad imati odakle da naplati to {to su oni od grada i od naroda uzeli. Dr [e{eq: Ne{to mi nije ovde jasno, to oko poreza. Zar do sada nisu pla}ali porez? @ivkovi}: Ima primera da i nije pla}en porez. Postoji mnogo objekata koji su jo{ u izgradwi, nemaju upotrebne dozvole, pa je i to bilo opravdawe da se porez ne pla}a. Polovina grada Ni{a je izgra|ena bez izdate gra|evinske dozvole. Dr [e{eq: To je druga stvar. Interesuje me kako vi mislite uticati na to da oni pla}aju porez? @ivkovi}: U kom smislu? Dr [e{eq: Kako }ete ih naterati da pla}aju porez? @ivkovi}: Postoji wihova obaveza da pla}aju porez, da imaju... Dr [e{eq: Znam, ali kako }ete ih vi naterati da to rade? @ivkovi}: Kako }emo ih mi naterati da to rade? Dr [e{eq: Da. @ivkovi}: To je wihova zakonska obaveza. Dr [e{eq: Jeste wihova zakonska obaveza, ali kako }ete ih vi naterati da pla}aju porez? Nije u va{oj nadle`nosti, znate, za to je nadle`na Republi~ka uprava javnih prihoda. @ivkovi}: Pa {ta to zna~i? Dr [e{eq: To zna~i da uop{te nemate nikakvog mehanizma da ih naterate da pla}aju porez ukoliko oni to ne rade i ukoliko ih je neko iz reìma osloba|ao toga. Ne znam kakva je sada situacija...
485
@ivkovi}: Ne znate, zato tako i govorite. To jeste posao koji radi republi~ki organ, ali porez od imovine ostaje gradu. Mi imamo interesa da to ostane ovde, a mehanizmi... Dr [e{eq: Ne, ne. Molim vas... @ivkovi}: Mehanizmi su jasni. Dr [e{eq: Znam da deo tog poreza ostaje Ni{u. @ivkovi}: Ukupan porez na imovinu ostaje Ni{u. Dr [e{eq: Ali, kako }ete ih naterati da pla}aju kada nema nikakve va{e nadle`nosti u tome? To je ono {to ja ne razumem kroz celi ovaj razgovor. Kako vi moète da uradite stvari koje nisu u va{oj nadle`nosti, a obe}avate da }ete uraditi? @ivkovi}: Vrlo jednostavno, porez moè da se plati i na kraju godine. Na kraju godine }e koalicija Zajedno biti na vlasti u Republici Srbiji i onda }e oni platiti porez. Dr [e{eq: A porez za pro{lu godinu? @ivkovi}: Vide}emo {ta je bilo sa obavezama od pro{le godine... Dr [e{eq: Duhovito. @ivkovi}: Onda }emo i to da re{imo. Dr [e{eq: Ako to bude jedini metod, zna~i da ovi nikada porez ne}e platiti. @ivkovi}: Vidim da govorite o materiji koju ne poznajete, tako... Dr [e{eq: Ja ne znam tu materiju?! @ivkovi}: [to poku{avate da... Dr [e{eq: Molim vas, gospodine @ivkovi}u, zato interveni{em jer je poznajem, a vi ne. To zna~i tek pretwa da }e oni jednog dana morati da plate porez. @ivkovi}: Samo vi i daqe obja{wavajte. Voditeq: Dragana iz Ni{a pita gospodina @ivkovi}a zbog ~ega je Dragana Ili} vra}ena da radi u Op{tini, kada se zna da je sve radila sa Miletom Ili}em? @ivkovi}: Radila je sve sa Miletom Ili}em zato {to joj je to suprug. Ona nije vra}ena da radi u Op{tini, ni u Gradskoj upravi, nego mi imamo tu nesre}u da je Republi~ka uprava javnih prihoda u zgradi Gradske uprave, na tre}em spratu i Dragana tamo radi. Ona je postala visoki slu`benik Republi~ke uprave javnih prihoda. Predloì}u nadle`nom ministarstvu, gospodinu Kuli}u, koji je direktor Uprave javnih prihoda, da na|u neki boqi prostor. Ovo je tre}i sprat, da se qudi ne maltretiraju, neka iza|u iz Op{tine. @elimo da Op{tina bude upam}ena po dobru. To {to radi Republi~ka uprava javnih prihoda nije sigurno kriminal, oni rade svoj posao, ali kada tamo rade takvi qudi verovatno da... Voditeq: Zbog ~ega Radmila Milo{evi} i daqe radi u katastru, kada je za op{tinske stanove uzimala devize? Puna podr{ka gospodinu Vojislavu [e{equ. @ivkovi}: Radmila, kako kaète? Voditeq: Radmila Milo{evi} i daqe radi u katastru, a uzimala je devize za op{tinske stanove.
486
@ivkovi}: Pozivam gospo|u Sneànu da sutra do|e kod mene u Skup{tinu grada i da mi d dokaze za to. Gospo|a Radmila vi{e ne}e raditi u katastru, nego }e biti izvedena pred sud, jer mi }emo podneti krivi~nu prijavu. Da li }e biti izvedena pred sud, to ne zavisi od nas. Voditeq: Gospodin Rastimir Sto{i} pita gospodina [e{eqa: îji ste vi saradnik nema~ki, ameri~ki, engleski, francuski, po{to ste sa celokupnom politi~kom situacijom u svetu upoznati? Dr [e{eq: ôvek sam koji se i profesionalno bavio me|unarodnim odnosima, nekada sam bio profesor univerziteta, profesor na predmetu Me|unarodni odnosi na Fakultetu politi~kih nauka, pa mi je ta materija poprili~no poznata. Nisam saradnik nijedne strane dràve, nijedne strane obave{tajne slu`be, to je vaqda ve} potpuno sigurno posle ovih sedam godina politi~ke aktivnosti, vaqda se zna ko je {ta na srpskoj politi~koj sceni. @ivkovi}: Postoje doma}e slu`be, evidentiram postojawe slu`bi kao takvih. Dr [e{eq: [to se doma}ih slu`bi ti~e, ne znam, gospodine @ivkovi}u, da li ste vi nekada bili u zatvoru? @ivkovi}: Ne, hvala na pitawu. Dr [e{eq: A ja sam bio {est puta i svaki put zbog politike, iskqu~ivo zbog politike. @ivkovi}: Ali zbog razli~ite politike. Dr [e{eq: Ne, uvek zbog iste. @ivkovi}: Nije, bili ste u po~etku zbog trockizma, pa... Dr [e{eq: Kada sam bio zbog trockizma? @ivkovi}: Pa tamo, u Sarajevu. Dr [e{eq: Gospodine @ivkovi}u, izmi{qate mnogo, izmi{qate a to je ina~e manir lidera Demokratske stranke. Gospodine @ivkovi}u, bio sam u zatvoru kao nacionalista i antikomunista, i uvek, iskqu~ivo, iz tih razloga. @ivkovi}: Kako ste mogli kao ~lan partije da budete antikomunista gospodine [e{equ? Dr [e{eq: Bio sam antikomunista 1984. godine kada sam prvi put osu|en na 8 godina zatvora. Godine 1981. na spektakularan na~in sam iskqu~en iz Saveza komunista i uklowen sa profesorske katedre jer sam se pobunio protiv tada{weg establi{menta i veliku javnu aferu izazvao. Imao sam samo 27 godina, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Mogu}e da ja nisam upoznat sa va{om politi~kom karijerom... Dr [e{eq: Niste vi sa mnogim stvarima upoznati, ali ovo ne smeta. @ivkovi}: Priznajem. Dr [e{eq: To vam ipak ne smeta da se tako pona{ate, kao da ste suvereni poznavalac materije po svim pitawima. @ivkovi}: U~im od vas, to je va{ manir, ja... Dr [e{eq: [to se predsednika va{e stranke ti~e, i on je osu|ivan. @ivkovi}: Jeste.
487
Dr [e{eq: Ali zbog kra|e, na {est meseci zatvora. Krao je neke kwige po Beogradu, ko`ne jakne itd. @ivkovi}: Gde je krao ko`ne jakne? Dr [e{eq: U Beogradu. @ivkovi}: Gde u Beogradu? Dr [e{eq: Pi{e u sudskim spisima. Postoji podatak da je osu|ivan zbog kra|e. @ivkovi}: Gde? Dr [e{eq: Nisam bio istra`ni sudija, ali ostalo je u sudskom registru da je krao i da je osu|ivan na {est meseci zatvora. @ivkovi}: Opet pri~ate o stvarima koje ne znate. Nije zbog politike on bio u zatvoru? Dr [e{eq: Nije zbog politike. @ivkovi}: Nije zbog politike bio u zatvoru? Dr [e{eq: Zbog kra|e, postoji u sudskom registru. Zbog politike mu je zapretila opasnost, pa je pro{ao uslovno. @ivkovi}: ûdno je da ne znate zbog ~ega je va{ nekada{wi prijateq bio u zatvoru, da li je bio zbog politike... Dr [e{eq: [ta zna~i to nekada{wi prijateq? @ivkovi}: Sigurno ste se druìli, definitivno znam, i sa gospodinom \in|i}em. Dr [e{eq: Vrlo malo. Nismo bili prijateqi. Nemojte tako. @ivkovi}: Sa gospodinom Mi}unovi}em i sa ]osi}em. Dr [e{eq: Kada sam se ja druìo sa Mi}unovi}em i ]osi}em, tada je jo{ gospodin \in|i} bio u Nema~koj, znate. Tamo je mnogo godina proveo... @ivkovi}: Normalan ~ovek, i{ao je tamo da doktorira, nije u Sarajevu doktorirao, nego u Nema~koj. Dr [e{eq: Nisam ni ja u Sarajevu doktorirao. @ivkovi}: A gde ste doktorirali? Dr [e{eq: Na Pravnom fakultetu u Beogradu. @ivkovi}: Ni on nije u Sarajevu, kaèm. Dr [e{eq: Da, on je u Konstanci. @ivkovi}: Da. Dr [e{eq: Sa stipendijom nema~ke vlade, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Stra{no! Dr [e{eq: Nije stra{no, nego indikativno. @ivkovi}: Jel? Dr [e{eq: Jeste. Mene nikada nijedna strana vlada nije stipendirala ni po kom pitawu. @ivkovi}: Nije verovatno videla prazno mesto za stipendiju. Dr [e{eq: Nije imala razloga. Kod \in|i}a je imala opipqive razloge. @ivkovi}: Ho}ete da kaète da strane vlade stipendiraju samo budu}e izdajnike ili aktuelne izdajnike? Dr [e{eq: [pijune ~ak. @ivkovi}: Ajde!
488
Dr [e{eq: Vidite koliko su se sada po Beogradu aktivirali svi ovi fulbrajtovski stipendisti. @ivkovi}: Vi vidite oko sebe dràvu Srbiju u kojoj ima 90 odsto stranih pla}enika, {pijuna, ruqe... Dr [e{eq: Nemojte se... @ivkovi}: ...studenata... Dr [e{eq: Nemojte preterivati. @ivkovi}: ...koji su opasni po srpske nacionalne interese. Dr [e{eq: Nema ih ni 0,9 odsto. @ivkovi}: Nije vama lako... Dr [e{eq: Ni 0,9 odsto ih nema. @ivkovi}: ...u takvom okruèwu. Dr [e{eq: Me|utim, dobijaju medijsku podr{ku, novac iz inostranstva, pa izgleda da ih je mnogo. Nije ih mnogo. @ivkovi}: Novac dobijaju iz inostranstva, pa onda plate RTS-u, pa se onda... Dr [e{eq: Jeste. Strani mediji i ameri~ke agencije s vremena na vreme. Koliko para dobije Na{a borba, koliko Dnevni telegraf, koliko para dobije Blic, jer se finansiraju iz inostranstva? @ivkovi}: Normalno, to je profit kapitala, gospodine [e{equ. Dr [e{eq: Nije to protok kapitala, to finansiraju vladine buyetske agencije. To su neprofitne organizacije, ~iji je ciq samo propaganda. Za{to dobijaju pare samo oni koji vode antisrpsku politiku? @ivkovi}: Ko vodi? Dr [e{eq: Za{to Velika Srbija nikada nije dobila neku finansijsku pomo} iz inostranstva? @ivkovi}: Zato {to se dobro prodaje, pa ima dobar profit. Dr [e{eq: Ne, ona se solidno prodaje. I vi, priznajte, jedva ~ekate da se pojavi novi broj, pa ùrite kod kolportera da kupite. @ivkovi}: Jeste, mislim da ste mi ta~no pogodili misao u ovom trenutku. Dr [e{eq: Pogodio sam. I Zemunske novine sada redovno uzimate, pri~a se po Ni{u. @ivkovi}: Da, da. Mnogo. Voditeq: Hvala lepo, izvolite. @ivkovi}: Godine 1993. ste glasali za zakon o uvo|ewu takse na brojilo, taj zakon vaì od jula 1993. godine. Uzeo sam olovku pa ra~unao, ta taksa je, u proseku, mese~no bila oko pet maraka. I sada je toliko. Dr [e{eq: Godine 1993. nije bila pet maraka, bila je jednu marku. @ivkovi}: Dobro, 1993. mo`da... Dr [e{eq: Godine 1993. bio je to zanemarqiv iznos. @ivkovi}: Pro{lo je 45 meseci, od tada to je 225 maraka po doma}instvu. Po{to ima oko 3 miliona strujomera, to je 675 miliona maraka, ili 2 milijarde i 700 miliona dinara koje je uzela Televizija Srbije od na{ih gra|ana. Ne kaèm da ste vi imali nameru da o{tetite gra|ane time {to ste glasali za taj zakon; vi ste tada glasali za sve {to je SPS predloìo, misle}i da }ete tada svoj povla{}eni poloàj i na mediji489
ma, i uop{te, mo}i da zadrìte na takav na~in i da }e on trajati ve~no. Meni je stvarno ào, ne vidim tu neku lo{u nameru, ali ovo je ra~unica koja je vrlo jasna. Dr [e{eq: Va{a ra~unica kakva je, to je ve} drugo pitawe. Znamo i kakvim podacima vi raspolaète, ve~eras sam video da vam podaci nisu ba{ mnogo pouzdani. [to se ti~e Zakona, on je veoma dobar. Godine 1993. radikali su glasali da se taksa koja je ve} postojala... @ivkovi}: Samo da vas podsetim, rekli ste da niste glasali od... Dr [e{eq: Od 1993. godine na ovamo. @ivkovi}: A od, pardon... Dr [e{eq: Tako sam rekao. @ivkovi}: Izvinite. Dr [e{eq: Od 1993. godine, od kada smo krenuli na ru{ewe vlade Nikole [ainovi}a, ni za jedan ozbiqan predlog socijalista, ni u jednoj ni u drugoj skup{tini nismo glasali. @ivkovi}: Nije ni bilo ozbiqnih predloga socijalista. Dr [e{eq: Bilo je vrlo ozbiqnih. Znate, ozbiqni predlozi su i dobri i lo{i predlozi. Ozbiqni su po posledicama koje izazivaju. Nekada su to lo{e, nekada dobre posledice. Ovaj Zakon je dobar i danas na tome insistiram. Za{to je dobar? Taksa je i ranije postojala. Od kada postoji televizija u na{oj zemqi, pla}ala se taksa za televiziju, za televizijski prijemnik. A, 1993. godine je done{en dobar zakon jer je ta taksa, koja se ina~e pla}ala, vezana za ra~un za struju da bi se u{tedelo. U{tedelo se na inkasantima koji su ranije i{li od vrata do vrata i napla}ivali taksu. Nekada odu i dva-tri puta dok nekoga na|u da naplate taksu. Ta taksa postoji i u skoro svim evropskim zemqama. [ta je problem? @ivkovi}: Taksa nije bila uvedena kao... Dr [e{eq: Taksa je na televizijski prijemnik. To je vrsta takse, gospodine. Ako ste zavr{ili tu vi{u ekonomsku {kolu, trebali ste imati predmet Finansije i finansijsko pravo, je li tako? @ivkovi}: Privredno pravo. Dr [e{eq: Jeste li imali Finansije i finansijsko pravo u toj {koli? @ivkovi}: Finansijsko pravo ne postoji u toj {koli, a Finansije... Dr [e{eq: U vi{oj ekonomskoj {koli ne postoje Finansije i finansijsko pravo? @ivkovi}: Finansije postoje, a finansijsko pravo ne postoji. Dr [e{eq: Molim vas, postoje Finansije. Finansije i finansijsko pravo je jedinstven predmet. Finansije se baziraju na finansijskom pravu. Trebalo bi da znate da je ovo vrsta takse. Promenio se samo na~in naplate takse. Umesto da ide inkasant od vrata do vrata, pla}a se uz ra~un za struju, i to je dobar zakon. Tada je to bio bezna~ajan iznos, zanemarqiv. Mo`da jedan dana{wi dinar, mo`da i mawe od toga. [ta je problem? Problem je {to je cele 1994, 1995. i 1996. godine Republi~ka vlada do neba dizala cenu struje, taksu za brojilo, taksu za rud490
nike, taksu za èleznicu i {ta se sve jo{ pla}a uz to. Znate, problem je u visini iznosa, sada je ta taksa oko 20 dinara, a ne u na~inu naplate. Na~in naplate je dobar, efikasan, predstavqa u{tedu. Problem su ogromni iznosi, koji se ovim platama ne mogu podneti. @ivkovi}: Bili ste naivni ako ste o~ekivali da }e socijalisti da zadrè tako mali iznos i da to rade zbog efikasnosti. Dr [e{eq: Nismo mi uop{te bili naivni. Mi smo glasali za u{tedu koja je realna. Da je taksa ostala kakva je bila, da se pla}a... @ivkovi}: Ako je bezna~ajna, onda nema potrebe ni da se pla}a. Dr [e{eq: Molim vas, samo polako. @ivkovi}: Izvinite. Dr [e{eq: Onda su i ra~uni za struju bili bezna~ajni. Tako se jednim potezom pla}ao ra~un za struju, to je bilo mo`da 10 feninga, mo`da 5 feninga, ko zna koliko. Najjeftiniju struju smo imali 1993. godine. @ivkovi}: Jeste. Vi ste se onda nadali da }e to... Dr [e{eq: Molim vas, plate su bile 2-3 marke, ali su ra~uni za struju bili zanemarqivi. Ako se sa~eka 10-15 dana, toliko su se obezvre|ivali da su to qudi sa lako}om re{avali. Problem je, dakle, visina takse, ali da je taksa ostala da se napla}uje kako se ranije napla}ivala, opet bi to bilo prinudno izvr{ewe jer je to dràvna obaveza. Dràva je zakonom propisivala tu taksu. Ako se ne plati uz ra~un za struju, a oni podignu onaj iznos i kada se nagomila odre|en iznos, ide se na sudsko izvr{ewe. @ivkovi}: Mislio sam da sada niste zadovoqni zbog toga {to ste tada tako uradili, ali ~ujem da jeste. Dr [e{eq: Zakon je dobar, ali smo nezadovoqni visinom iznosa koji se pla}a. Kada do|emo na vlast, mo`da }emo ukinuti potpuno pla}awe takse, i}i na maksimalnu privatizaciju, ali ako ostane dràvna televizija, mora da se pla}a taksa. Pla}a se svuda u Evropi gde postoji dràvna televizija. Pla}a se ta taksa, svi|alo se vama ili ne svi|alo. Preveliki je iznos cene elektri~ne energije i neprekidno se zalaèmo da bude mawi. Nije primeren na{im platama. Preveliki je iznos ne zbog toga {to elektroprivreda i elektrodistribucija imaju velike tro{kove, nego {to se te pare preusmeravaju u druge stvari. @ivkovi}: Jeste. Dr [e{eq: Za luksuz. [ta je radio svojevremeno Vu~eli} sa parama koje je dobijala dràvna televizija? Ne bi nam bilo krivo da je to ulagano u unapre|ewe televizije, nego je nekim kafanskim pevaqkama, po svom izboru, {tancovao video-kasete, audio-kasete, gramofonske plo~e do nemilosti i prire|ivao neke druge manifestacije. Problem je u visini iznosa i pogre{noj, neprimerenoj upotrebi novca. Kada bi taj novac koji ode za elektroprivredu bio raspore|ivan za penzije, de~je dodatke, invalidnine, socijalnu pomo}, ne bismo se toliko àlili. @ivkovi}: Jasno. Dr [e{eq: Problem je, {to ide za luksuz ~elnika reìma, establi{menta. I to je problem.
491
@ivkovi}: Tada je Televizija RTS imala isti ovakav program kao {to ima sada, vi niste bili zadovoqni... Dr [e{eq: To nije ta~no. @ivkovi}: Osim {to je taksa potpuno ista. Dr [e{eq: Nije ta~no, a 1993. godine... @ivkovi}: Potpuno ista, i tada vas je bilo i sada vas ima ponovo. Dr [e{eq: Vas je bilo uvek vi{e nego nas. @ivkovi}: ... Dr [e{eq: Gospodine @ivkovi}u! @ivkovi}: Recite. Dr [e{eq: U ediciji lista Vreme iza{la je 1993. godine kwiga Ekranizacija izbora. Dve autorke su uradile tu kwigu i vr{ile istraìvawa o zastupqenosti pojedinih stranaka u predizbornoj kampawi koja je trajala vi{e meseci 1992. godine. Ustanovile su da je SPS imao najvi{e vremena, pa onda DEPOS, pa Demokratska stranka, na ~etvrtom mestu je bila Srpska radikalna stranka, na zanemarqivom mestu. Iz va{e stranke su me optuìvali da sam stalno na televiziji. Za{to? Kada god smo imali mogu}nost nastupa, Srpska radikalna stranka je upu}ivala mene da zastupam wenu politi~ku poziciju u tim nastupima. Nekada sam bio u situaciji da polemi{em sa Mi}unovi}em, nekada sa \in|i}em, nekada sa Ko{tunicom dok je jo{ bio ~lan va{e stranke, itd. Dakle, u~estalost moga pojavqivawa mogla je da stvori neki pogre{an zakqu~ak. @ivkovi}: 1992. godine nije bio... Dr [e{eq: Nau~no istraìvawe vr{ili su qudi koji su ogor~eni protivnici Srpske radikalne stranke. Pogledajte tu kwigu, to je redakcija lista Vreme {tampala. @ivkovi}: Zar im verujete, ako su vam protivnici? Dr [e{eq: Korektno su uradili. Imaju dokaze. Setite se 1992. i 1993. godine. Koliko smo imali okruglih stolova i televizijskih duela na dràvnoj televiziji, koliko smo imali mogu}nosti da se izrazimo, da kritikujemo reìm, da su~eqavamo mi{qewa? @ivkovi}: Da, u Hajd parku. Dr [e{eq: Ostavite Hajd park, sve vi moète nazvati Hajd parkom. @ivkovi}: Nemate ni{ta od toga... Dr [e{eq: Sve vi moète nazvati Hajd parkom. Sve ~ime niste zadovoqni moè za vas biti Hajd park. @ivkovi}: U nekim novinama jednoj politi~koj stranci date jednu stranu, onda te novine postanu potpuno politi~ki ~asopis, a sa druge strane, na RTS-u, ne govorim o vama, govorim o SPS-u, 40 minuta traje dnevnik sa epohalnim uspesima u nekim selima. Dr [e{eq: To se socijalistima osvetilo u ovoj kampawi, to se videlo. @ivkovi}: Jeste, ta~no je. Dr [e{eq: Kada su monopolizovali televiziju, televizija je postala sredstvo protiv wih. @ivkovi}: Ta~no.
492
Dr [e{eq: To je pogre{no za svaku vladaju}u stranku kada monopolizuje medije. Shvatili ste da vam je bilo gre{ka {to ste mi spre~avali nastup na Televiziji Nais. @ivkovi}: Nisam ja. Dr [e{eq: Va{e rukovodstvo je shvatilo da je bila gre{ka {to su poku{ali spre~iti nastup na Radio Uìcu. To se okre}e protiv vas, nanosi vama politi~ku {tetu. @ivkovi}: Niko iz koalicije Zajedno nije spre~avao nastup. Dr [e{eq: Kako ne, jesu li poku{ali da me spre~e da u|em u zgradu? @ivkovi}: U Ni{u... Voditeq: Dobro, a vi mene spre~avate da pustim reklamu, reìja, molim vas. Dr [e{eq: Ne u Ni{u, nego u Uìcu. Voditeq: Po{tovani gledaoci, pratite TV duel dva gradona~elnika. U na{ studio su stigle dve lepe torte, na jednoj pi{e koalicija Zajedno, a na drugoj Srpska radikalna stranka. Torte je ina~e izradila poslasti~arnica Sneàna, Du{anova br. 13. Nastavqamo sa odgovorima na va{a pitawa. Pitawe za gospodina [e{eqa: kakav status imaju ratni vojni invalidi u Zemunu? Kako je re{en problem stambenog sme{taja ratnih vojnih invalida i da li na vreme dobijaju mese~na primawa? Dr [e{eq: U celoj Srbiji status ratnih vojnih invalida je solidno re{en. Postoje pojedina~ni slu~ajevi gde to nije regulisano, ali u principu je dobro re{eno. Problem su mala primawa koja proisti~u iz tog statusa. To su pare od kojih ne moè da se ìvi. Kada bi to statusno pitawe bilo potkrepqeno nekim zna~ajnijim nov~anim iznosima od kojih invalid moè da ìvi, sve bi bilo u redu, ali iznosi su bedni i za ìvot ne zna~e mnogo. Op{tina ima Upravu za bora~ka i invalidska pitawa, na{a uprava dobro funkcioni{e u skladu sa svojim zakonskim nadle`nostima. Me|utim, primawa idu iz republi~kog fonda, na{a op{tinska uprava ima samo ograni~ena sredstva na raspolagawu koja daje za jednokratnu pomo}, za razne svrhe, kada treba. Ali, redovna mese~na primawa idu iz republi~kog buyeta. [to se ti~e stanova, Op{tina nije imala nijedan stan na raspolagawu kada se promenila vlast. Posledwih 20 stanova podelili su 10 dana uo~i na{eg preuzimawa vlasti. Ostavili su nas potpuno bez stanova. Ostalo je oko 1.040 neotkupqenih op{tinskih stanova. Svaki je sumwiv iz raznoraznih razloga. Nosilac stanarskog prava godinama ìvi... Voditeq: Ho}ete ispitati to? Dr [e{eq: Ve} ispitujemo. Kao {to sam rekao, nosilac stanarskog prava godinama ìvi u Australiji, Kanadi, u Evropi, bilo gde. De{ava se, tamo gde su ìveli starac ili starica, pa su umrli bez naslednika, da neko poku{a sebi da prigrabi stan. Imamo raznih slu~ajeva. Javno smo pozvali gra|ane Zemuna da traè prazne op{tinske stanove koji se ne koriste, da se odmah u wih usele i da se obrate Op{tini
493
da im po kratkom postupku izdamo re{ewa, da sklope ugovor o kori{}ewu i odmah izvr{e privatizaciju. Trideset pet porodica je tako na{lo stanove za koje su dobili saglasnost i od Op{tine. U uslovima u kojima ni{ta nismo imali na raspolagawu, omogu}ili smo qudima da do|u do stanova, pomogli im da to legalizuju. Svima onima koje zati~emo u op{tinskim stanovima, sa kojima se Op{tina sporila jer su nelegalno u{li, ili ih je Op{tina zaboravila, nije im dala da privatizuju, ko ima porodicu, kome je to jedini stan u kome ìvi, to }emo legalizovati. Da ja isequjem porodice sa dvoje-troje dece iz stanova zato {to im neko nije dao re{ewe za taj stan?. Ne pada mi ni na kraj pameti. Dakle, idemo ubrzano u privatizaciju tih stanova. Kada je re~ o borcima, ve} se nekoliko bora~kih porodica uselilo u te prazne op{tinske stanove. [tampa je ve} pisala o jednoj takvoj aferi. Dve bora~ke porodice smo smestili u prazne stanove, oko kojih je {pekulisala neka stambena mafija. Ta~nije, èna koja radi u centru za socijalni rad, kada je saznala da je samohrana starica trajno sme{tena u du{evnu bolnicu, imala je vi{e od 80 godina i ne}e nikad iza}i iz te bonice, isposlovala je sebi re{ewe u centru za socijalni rad da je starateq. Zaposela je taj stan i sa wim {pekuli{e. Novine su pisale, mislim ju~era{wi Blic, o tom slu~aju. Ona svog psa drì vezanog u tom stanu, ~ujem, donosi mu hranu svakog dana itd. Sli~no je bilo i sa samohranom staricom koja je umrla. Dve bora~ke porodice smo na taj na~in uselili. To su mali stanovi, nisu veliki, ali wima zna~e mnogo. Voditeq: Sigurno, hvala lepo. Gospodine @ivkovi}u, kako je kod nas re{eno to pitawe, da li mo`da znate ne{to o tome? @ivkovi}: Ne znam detaqe o tome, time se posebno bavi potpredsednik Skup{tine grada gospodin Domazet. Znam samo da je situacija sa stanovima ista kao u Zemunu, i verovatno u svim op{tinama gde SPS vi{e nije na vlasti ni jednog stana nema na raspolagawu. Me|utim, nadam se da }e biti, jer u Ni{u su ogromni dugovi investitora za nepla}ene naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta. Imam jedan dosije koji je teàk 80 miliona dinara, nadam se da }emo to uspeti da naplatimo po{to ti investitori imaju neke stanove, poslovni prostor koji jo{ uvek nije prodat. Koliko je u na{oj mogu}nosti, bi}e verovatno stanova i za invalide. Voditeq: Hvala vam lepo, zna~i borci mogu da se nadaju re{ewu svojih problema. @ivkovi}: Mogu da se nadaju, ali da ne ispadne da sam obe}ao da }e to biti brzo. Svi znamo u kakvoj situaciji ìvimo, {ta smo nasledili, prave se nekakvi prioriteti, i sigurno da borci posledweg rata moraju da imaju tu visoko mesto. Voditeq: Samo da vas pitam, interesuje me, ve} privodimo emisiju kraju, da li biste ne{to rekli, a ja vas nisam pitao? Dr [e{eq: Imam prvo jo{ jednu dopunu, odgovor na prethodno pitawe. U najskorije vreme planiramo, ve} po~etkom marta, da jedan broj op{tinskih placeva za individualnu stambenu izgradwu besplatno dodelimo porodicama invalida iz ovog rata, pa bar oni koji imaju neka sredstva
494
da sami sebi diù krov nad glavom, da im Op{tina sa svoje strane u~ini maksimalno. Ima zainteresovanih, mislim da ve} imamo nekih 16 zahteva od Udruèwa ratnih vojnih invalida ovoga rata. Naravno, ratne vojne invalide ne delimo ni po kom osnovu, iz bilo kog da su rata. Borili su se za otaybinu, da li su imali ideolo{ke zablude ili nisu, to nas ne interesuje. On je ratni invalid i za nas je taj status izjedna~en. Hteo sam jo{ ne{to da napomenem pre pauze. Gospodin @ivkovi} je insistirao na na{oj podr{ci Milo{evi}u i govorio o saradwi sa socijalistima. @ivkovi}: Ja to nisam rekao. To je bilo pitawe. Dr [e{eq: Gospodine @ivkovi}u, se}am se ja vrlo dobro {ta ste vi rekli. Mi smo Milo{evi}a podràvali dok je bio nacionalista i branio srpske nacionalne interese. Kada je to prestao, mi smo ga napali. Kada smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em, mi nismo hteli u Vladu sa socijalistima. U januaru 1993. godine jurio me je Nikola [ainovi} po Beogradu traè}i da radikali u|u u Republi~ku vladu. Nismo hteli. Rekli smo: Radije }emo vas pustiti da formirate mawinsku Vladu, ali }emo vam biti najè{}i kriti~ari, nego da sa vama u|emo. Ne moèmo sa vama u Vladu iz vi{e razloga: zbog razli~ite politi~ke orijentacije, zbog toga {to ste nesposobni, {to ste korumpirani i {to ste skloni kriminalu. Me|utim, trebalo bi da pamti gospodin @ivkovi} da je Demokratska stranka jedina danas opoziciona politi~ka partija koja je bila u koalicionoj vladi sa socijalistima. Bili ste u koaliciji sa socijalistima. Imali ste ministra u Saveznoj vladi, sada{weg va{eg potpredsednika Miodraga Peri{i}a, bio je u Vladi sa socijalistima kada je Milo{evi} doveo Milana Pani}a za predsednika Savezne vlade. Se}ate li se vi toga? Mi}unovi} je tada saop{tio da se zamrzava status Miodraga Peri{i}a, zamrzava mu se ~lanstvo u Demokratskoj stranci dok je ministar. Kada je prestao da bude ministar, opet se vratio, i to na ~elnu funkciju u Demokratskoj stranci. @ivkovi}: Verujte mi da Ni{lije jako dobro znaju taj detaq i ja ne vidim... Dr [e{eq: Nije zgorega da ih ja malo podsetim. @ivkovi}: Ne vidim da postoji razlog da ovde do detaqa sudimo, to je bila jedna Vlada koja je obe}avala i koja je budila nade. Dr [e{eq: Svaka vlada obe}ava i svaka vlada budi nade, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Ta Vlada je kao... Mislite da ne znam, ako to kod vas budi... Dr [e{eq: Gde je ta Vlada prihva}ena? @ivkovi}: Vlada koju }e ponovo da formira Konti} budi neke nade? Onda je to stvarno tu`no. Prihva}ena je opet u narodu. Dr [e{eq: Kako u narodu? @ivkovi}: Se}ate se te 1993. godine. Dr [e{eq: Pani}eva vlada sa socijalistima, DPS-om i demokratama.
495
@ivkovi}: Jeste, bili su okrugli stolovi, vi ste tada u~estvovali, uvek vi ispred Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Republi~ka vlast je organizovala okrugle stolove, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Da, ali tu je bila... Dr [e{eq: Dràvna televizija je republi~ka televizija. @ivkovi}: Cela atmosfera te godine je li~ila kao da }e ne{to dobro da se desi, me|utim, nije se desilo ni{ta dobro. I na tim izborima ste... Dr [e{eq: Jo{ jednu stvar da vam kaèm, gospodine @ivkovi}u. Za va{eg Miodraga Peri{i}a, kao ministra u Saveznoj vladi, glasali su samo socijalisti i Demokratska partija socijalista Crne Gore. Srpski radikali su glasali protiv te Vlade. Tada ste imali samo 33 savezna poslanika, 33 glasa su bila protiv. @ivkovi}: Jeste li glasali za neku Vladu gde su bili svi socijalisti? Dr [e{eq: Jesmo, kada smo rekli... @ivkovi}: Hvala. Dr [e{eq: Pustite vi to. Bili ste sa wima u Vladi, a mi nismo. [ainovi}u smo rekli pruàmo ti {ansu, bi}emo najè{}i kriti~ari, dali smo mu i rok od 100 dana. Kada je pro{ao rok od 100 dana, situacija je bila jo{ gora, mi smo èstoko krenuli u napad, nemilosrdno. Nepotkupqivi smo! @ivkovi}: Kada ste bili u Gradskoj upravi u Novom Sadu, u Skup{tini grada, jeste li tada imali nekog koalicionog partnera? Dr [e{eq: Bili smo ve}inski partner. Tada smo odlu~ivali u Novom Sadu i vlast je uspe{no funkcionisala. Tamo gde su srpski radikali vladali, nema nikakve kriminalne afere da se za wima vu~e, nikakvih mahinacija, malverzacija. @ivkovi}: Jesam li ja govorio o kriminalnim aferama? Dr [e{eq: Tamo gde je Demokratska stranka vladala sa Srpskim pokretom obnove, kao u Starom Gradu ili Savskom Vencu u Beogradu, mnogo je kriminalnih afera. @ivkovi}: Ne znate to. Dr [e{eq: Uostalom, \in|i} i Dra{kovi} su se me|usobno optuìvali u Republi~koj skup{tini. Setite se, cele 1995. godine osnovni ton u Republi~koj skup{tini davale su rasprave \in|i}a i Dra{kovi}a: ko je vi{e u{ao u mahinacije, u malverzacije, ko se vi{e ogre{io o zakon i sve ostalo. @ivkovi}: U svakom slu~aju, ja ne mogu da zamerim {to ne znate situaciju u beogradskim op{tinama. Do{li ste u Beograd pre 5, 6, 10 godina. Vi niste ro|eni u Zemunu niti u Beogradu. To je va{e opravdawe da ne znate koji su odnosi u beogradskim op{tinama. Po{to ja pratim {ta radi moja stranka i u~estvujem u nekim odlu~ivawima u toj stranci, ponavqam jo{ jednom: Demokratska stranka nikada nije bila na vlasti u op{tini Savski Venac, a u Starom Gradu jeste bila posle raskida koalicije DSS i SPO. Kada smo u{li u koaliciju u toj
496
op{tini, pre toga smo traìli da pro|e finansijska policija, upravna inspekcija svi, zna~i, da se utvrdi stawe sa kojim mi ulazimo u tu koaliciju. Pa onda iza toga... Dr [e{eq: Ko je bio na vlasti u Savskom Vencu? @ivkovi}: Bio je SPO sa jo{ jednim koalicionim partnerom. Dr [e{eq: Sa dve demokratske stranke, pa ste... @ivkovi}: Nije. Dr [e{eq: Pa ste raskinuli koaliciju i SPO je stupio sa socijalistima. @ivkovi}: Nije. Dr [e{eq: Vi moète... @ivkovi}: Mo`da su bila dva dana. Dr [e{eq: Nije dva dana, nego dve godine, gospodine @ivkovi}u. Nemate pojma, ali znate... @ivkovi}: Dobro, Zemun je sa one strane Dunava, pa... Dr [e{eq: Jo{ jednu stvar da vam kaèm, mogao sam u avionu biti ro|en, ali sam vrlo verziran u onom ~ime se bavim. @ivkovi}: Vidite da... Dr [e{eq: To {to je neko ro|en ili nije ro|en u Beogradu, ni{ta ne zna~i. Moj {arplaninac je ro|en u Beogradu, pa se ne razume u politiku i nije bio odbornik u Op{tini Stari Grad i Savski Venac. Ja nisam ro|en u Beogradu, nisam bio odbornik u te dve op{tine, ali znam {ta se de{avalo u tim op{tinama i sva javnost u Srbiji zna {ta se de{avalo. Svi gra|ani Srbije se se}aju tih velikih sva|a Dra{kovi}a i \in|i}a oko situacije u Op{tini Savski Venac kada su raskinuli svoje koaliciono partnerstvo. Uostalom, gospodine @ivkovi}u, ne}ete dugo ~ekati, to }e se isto desiti na nivou Beograda. Vrlo dobro znate da va{a koaliciona vlast ne moè dugo opstati. @ivkovi}: Ne moè. Dr [e{eq: Ne moè. @ivkovi}: êtiri godine, toliki je mandat. Dr [e{eq: Koje ~etiri godine, ne}e ni ~etiri meseca, vide}ete. @ivkovi}: Ne moè duè. Dr [e{eq: Polako, polako. @ivkovi}: Ne moè duè, ho}e li va{a vlast opstati u Zemunu ~etiri godine? Dr [e{eq: Mislim da se zadugo, zadugo vlast u Zemunu ne}e mewati, a na svim narednim izborima radikali }e sve ubedqivije pobe|ivati. @ivkovi}: To ste pri~ali i 1992, 1993, pa nije ba{ tako. Dr [e{eq: [ta sam pri~ao 1992. i 1993. godine? @ivkovi}: Da }ete pobediti na izborima. Dr [e{eq: U toku 1992. i 1993. godine nismo govorili da }emo pobediti, na{a je parola bila: Neka najboqi pobedi. Borimo se za onoliko poverewa koliko zasluùjemo u srpskom narodu, a sada su ve} ubrzano po~eli da sazrevaju uslovi da radikali pobede na izborima. Sada sa optimizmom idemo prema tim narednim i predsedni~kim i parlamentarnim izborima, jer nemamo vi{e alternative.
497
@ivkovi}: Na ovim izborima i u Ni{u su bile iste te parole: Neka najboqi pobedi, hvala vam na tome. Dr [e{eq: Jo{ uvek nisu pobedili najboqi u Ni{u. @ivkovi}: Kako? Vi ste, va{a je parola. Ko su ti najboqi? Dr [e{eq: Radikali, zna se! @ivkovi}: Za{to? Zna se, ~ini mi se da je to bila parola HDZ-a. Dr [e{eq: Ma nemojte! @ivkovi}: Zna se HDZ, koliko se se}am. Dr [e{eq: Ma nemojte! @ivkovi}: Da, da. Dr [e{eq: Ma nemojte! @ivkovi}: Da, da, da! Dr [e{eq: Da to nije bila parola Mirka Jovi}a? Sada zna se samo SNO. Nemojte, gospodine @ivkovi}u! @ivkovi}: Zna se HDZ-a, to isto moè. Dr [e{eq: Molim vas, gospodine @ivkovi}u, to su sitne podvale koje dolikuju Zoranu \in|i}u, ali ako èlite da uspete u radu kojim se bavite, nemojte da kopirate Zorana \in|i}a. To je suvi{e nisko, primitivno i ne pomaè u politici. @ivkovi}: Gospodine [e{eq, ja sam mislio da }emo da pri~amo... Dr [e{eq: Vi ste elokventan ~ovek, imate inteligenciju, treba vam jo{ samo malo znawa i obrazovawa, i od vas bi bio uspe{an politi~ar. Gospodine @ivkovi}u, nemojte da koristite sada neke \in|i}eve manire. @ivkovi}: Dobro, u redu je. Voditeq: [ta vi mislite o Televiziji Nais? Dr [e{eq: Meni je drago {to sam napokon gostovao i na Televiziji Nais, naravno, va{ program nisam imao prilike da gledam do sada, ne mogu da dam neki kompetentan sud. Postoje dve mrqe koje bi Televizija Nais morala {to pre da izbri{e, mislim da je na dobrom putu. Prva je mrqa {to je u vreme vladavine socijalista bila apoliti~na televizija i uop{te nije omogu}avala nijednoj politi~koj partiji da se pojavquje u wenim programima. Sada je to po~elo ubrzano da se mewa. Druga je mrqa {to je u jednom trenutku vlasnik TV Naisa popustio pritiscima lokalnih vo|a koalicije Zajedno i zabranio na{u radikalsku emisiju, unapred najavqenu i zakupqenu. Vlasnik, a posebno gospo|a \or|evi}, koja je tu pokazala vi{i stepen hrabrosti, iste ve~eri se suprotstavila vo|ama koalicije Zajedno i poku{ala, insistirala, da se emisija ipak odrì. Mislim da su pokazali odre|eni stepen hrabrosti i da }e ova televizija da se razvije u mo}nu i vrlo gledanu televiziju, da }e biti sve boqa. Bi}e dobra ukoliko ima i politi~ki segment programa, jer ako nema politike u programu, onda je idiotska. Ne mislim da vre|am, idiotima su stari Grci nazivali qude koji se ne bave politikom. @ivkovi}: Jeste. Dr [e{eq: To je izvorni naziv, izvorno zna~ewe re~i idiot.
498
Treba, dakle, da sadrì politi~ki segment svog programa, ni preteran niti premali, i treba svim politi~kim partijama da pruì mogu}nost izraàvawa. Mislim da su na dobrom putu i da }e uspeti. I èlim im da uspeju. Voditeq: Hvala. Hvala vam lepo na lepim re~ima. Gospodine gradona~elni~e Ni{a, {ta vi mislite o na{oj televiziji koju dobro poznajete? @ivkovi}: Mislim da bi bilo suvi{no da bilo {ta govorim o va{oj televiziji, mi smo ovde bili jako dugo gosti, tako da je definitivno da je ova televizija u~inila ne{to za ovaj grad i za koaliciju {to je nemerqivo. Ta televizija je i ovaj grad podigla na nivo da je u svetu mnogo vi{e qudi koji znaju da postoji grad Ni{. Sa druge strane, mnogi qudi u svetu znaju da postoji Televizija Nais, ~ime ne mogu da se pohvale ni neke starije, boqe opremqene televizije, tako da je Ni{lijama jasno. @ao mi je {to u ovoj emisiji nismo uspeli da sa gradona~elnikom Zemuna malo govorimo o tome koje su mogu}nosti saradwe dva na{a grada, na dobrobit na{ih gra|ana, tj. op{tine Zemun i grada Ni{a. Gospodinu [e{equ ne prija nikakva saradwa ni sa kim ko nije srpski radikal i o~igledno da od te saradwe ne}e biti ni{ta jako dugo. Dr [e{eq: Morao bih tu da interveni{em. Prvo, srpski radikali su spremni za saradwu sa onima s kojima je mogu}a saradwa na obostranu korist. Pre izvesnog vremena, recimo, bio sam u Ni{u u poseti Ma{inskoj industriji, za koju sam ~uo da ima vrlo dobre projekte ekolo{ke za{tite gradova u pogledu re{avawa problema deponije, odvoza sme}a. Mislim da }e ta saradwa biti plodotvorna. Mi sada tragamo i dobili smo obe}awe od ~elnih qudi Ma{inske industrije. Nisam se ni raspitivao kojim politi~kim partijama pripadaju, mo`da su u vladaju}oj, mo`da nisu ni u jednoj partiji, nije ni bitno, ali interesuje nas saradwa na obostranu korist. Kada je re~ o gradu Ni{u, tako|e smo spremni na sve oblike saradwe, razmene iskustava, razmene informacija, kao i sa svim drugim gradovima u Srbiji. Nismo spremni na grupisawe gradova u Srbiji po nekom ideolo{kom obrascu, stvarawu zajednice slobodnih gradova, kako je to nazvano. Mislim da je Srbija u celini slobodna. Nema jo{ onakvu demokratiju kakvu zasluùje. Mi smo na po~ecima izgradwe demokratije, ali slobodu imamo u svim op{tinama. Nadam se i tamo gde vladaju radikali, i tamo gde vladaju socijalisti, i tamo gde vlada koalicija Zajedno, da nam sloboda nije bitno ugroèna. Ugroèn nam je ìvotni standard, ugroèna nam je demokratija, moramo da se borimo i za demokratiju i za ìvotni standard. Borba za demokratiju je neprekidna borba. Nikada ne}emo imati toliki stepen demokratije kojim }emo biti zadovoqni. Ovo su sami po~eci, ima mnogo vi{e problema, mnogo vi{e autokratskih elemenata. Moramo to da reguli{emo. Nismo spremni na neke aktivnosti koje bi vi{e koristile srpskim neprijateqima nego srpskom narodu. Nismo spremni na podelu Srbije po gradovima u zavisnosti ko je u wima na vlasti. Smatramo da bi to bilo pogubno za Srbiju.
499
To se de{avalo, recimo, u vi{enacionalnim dràvama. Tamo se dele op{tine prema tome koja nacija ima ve}inu, a da se dele op{tine prema tome gde koja partija vlada, mi, radikali, ne pristajemo. @elimo potpunu vlast u Srbiji, èlimo vlast u Republici, èlimo vlast u svim op{tinama, ali onda kada narod odlu~i da nam tu vlast poveri. Voditeq: @elite li vi ne{to da kaète? @ivkovi}: Ne znam ~emu ova pri~a na kraju. Verovatno mislite na Savez slobodnih gradova i op{tina Srbije? Dr [e{eq: Da, na to mislim. @ivkovi}: Gradovi i op{tine koji su ve} osetili represiju republi~ke administracije, za razliku od Zemuna... Dr [e{eq: Nema nijednog grada u Srbiji koji nije osetio represiju sada{we vlasti. @ivkovi}: Ima definitivno. Dr [e{eq: Koji je to grad? @ivkovi}: Razlikuju se po intenzitetu represije, u svakom slu~aju, ja mislim da povezivawe gradova nije lo{a stvar. Povezivawe moè da bude po raznim osnovima. Dr [e{eq: Po ideolo{kom obrascu je fatalno. @ivkovi}: Ovo nije ideolo{ki, ovo je obrazac, ako znate ne{to o tom savezu. Mislim da tamo nema ni jednog tela koje se bavi politikom, to su odbori za stambeno-komunalne poslove, za socijalne poslove. Dr [e{eq: [ta zna~i to da ste vi slobodni gradovi? Zna~i, oni gradovi koji ne pripadaju va{oj asocijaciji nisu slobodni. @ivkovi}: Pa da. Dr [e{eq: Zna~i, Zemun nije slobodan? @ivkovi}: Nije. Dr [e{eq: Gospodine @ivkovi}u, to su malo neozbiqne tvrdwe. @ivkovi}: Vi kaète da ste zadovoqni nivoom slobode u Srbiji, da je Srbija slobodna. Sada moèmo da diskutujemo o pojmu slobode, ali nemamo vremena, moè i o tome, ali ne verujem da ve}ina gra|ana Srbije misli da ìvi u jednoj slobodnoj zemqi. Dr [e{eq: Ve}ina gra|ana Srbije misli da ìvi u slobodnoj zemqi, ali zemqi kojoj nedostaje potpuna demokratija i u kojoj je duboka ekonomska kriza i socijalna beda. Slobode imamo, ali sloboda nam nije dovoqna. Sama ~iwenica da smo i nas dvojica imali mogu}nosti da sedimo i razgovaramo govori o slobodi, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Nismo na vlasti, tako da tvrdwe... Dr [e{eq: Nemamo demokratije. @ivkovi}: Jasno. Dr [e{eq: Demokratija nam nedostaje, sloboda medija, a u gra|anskom smislu qudskih sloboda imamo. Toliko slobode imamo da je bilo mogu}e da Sulejman Ugqanin do|e u Srbiju iako je za wim raspisana poternica, i gone ga zbog sasvim realnih krivi~nih dela.
500
@ivkovi}: Da li moè da bude slobodna zemqa gde narodne poslanike Srpske radikalne stranke neidentifikovani mladi}i sa oru`jem vuku po toj Skup{tini? Dr [e{eq: ûj, neidentifikovani! Kako neidentifikovani, zna se da je bila policija?! @ivkovi}: Da li je slobodna zemqa u kojoj narodni poslanik ili savezni poslanik moè da ode u zatvor zbog izgovorene re~i, da li je to slobodna zemqa? Dr [e{eq: To je... @ivkovi}: Da li je slobodna zemqa gde se {eta~i i oni koji nose pi{taqke proglase za najve}e srpske neprijateqe? Pa se stavi 10.000 policajaca... Dr [e{eq: Sada }u vam to objasniti kao profesor Ustavnog prava, gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Dajte, govorimo o ne~emu {to... Dr [e{eq: Jeste slobodna zemqa. Za{to? Evo, na primeru hap{ewa srpskih radikala re}i }u vam da je slobodna zemqa. To je protivzakonit ~in, protivustavan ~in. To je krajwe nedemokratski ~in, ali je ipak slobodna zemqa. Oti{ao sam u zatvor kao savezni poslanik i iza{ao iz zatvora kao savezni poslanik. Gospodine @ivkovi}u, ja sam se bavio politikom i onda kada se vi niste usu|ivali, u vreme grozne titoisti~ke diktature. Znam da procenim gde postoji sloboda, gde ne postoji. Sloboda postoji, ali nije dovoqna. Sloboda nikada nije potpuna. Sloboda se neprekidno osvaja. Gospodine @ivkovi}u, vi nikada niste bili u zatvoru, vi se nikada niste bunili protiv komunizma. @ivkovi}: Da li mislite da treba da se hvalite time {to ste bili u zatvoru? Dr [e{eq: Da. Onaj ko je iz politi~kih razloga bio u zatvoru, taj je dokazani antikomunisti~ki borac. @ivkovi}: Ja imam 36 godina, tako da nisam stigao da se borim i protiv komunizma. Dr [e{eq: Niste vi tako mladi kako mislite. @ivkovi}: Znam da imam 36 godina, a koliko sam mlad to je slobodna ocena. Prema tome... Dr [e{eq: Zna~i, 60-to ste godi{te, imali ste prilike da budete pobuwenik protiv komunizma. @ivkovi}: 1968. godine da se borim, jel tako? Dr [e{eq: [to 1968. godine? Gospodine, 1968. godine sam i ja i{ao u osnovnu {kolu. @ivkovi}: Kada? Dr [e{eq: Mogli ste 1978. godine, gospodine. Voditeq: Dobro, u redu. Dr [e{eq: Ovi sada{wi studenti koje hu{kate da izlaze na ulicu, mogli ste i vi da iza|ete, ali niste izlazili. Vidite {ta je sada izjavio ovaj va{ Miodrag Gavrilovi}, sin ovog va{eg ~elnika Gavrilovi}a.
501
@ivkovi}: Da li vi znate koja je to mo} da neko nahu{ka {a~icu od 100.000, 150.000, 200.000, 300.000... Dr [e{eq: Sada }u vam ja re}i koja. Realno nezadovoqstvo ekonomskom i socijalnom situacijom, i politi~kim, i pravnim brqotinama reìma, izvodi narod na ulicu. @ivkovi}: Mi ga posle hu{kamo? Dr [e{eq: Vi ga hu{kate. Usmeravate ga u pogre{nom pravcu. Qude dovodite u zabludu da mar{iraju pod nema~kom zastavom. @ivkovi}: Gospodine... Dr [e{eq: Da izazivaju nasiqe. @ivkovi}: Usmerite ih vi. Dr [e{eq: Mi ne}emo. Kada drìmo miting u Ni{u, do|e 20.000 qudi, nemojte gospodine @ivkovi}u. @ivkovi}: Za{to, pomozite tom narodu. Dr [e{eq: I ne kaèmo da je 100.000. Jo{ jednu stvar da vam kaèm, nedavno je, pro{le nedeqe, ovde odmah zavr{avam... Voditeq: Nemamo vremena. @ivkovi}: Nemojte da prekidate, pa ponovo da ja budem kriv, nemojte molim vas. Dr [e{eq: Da li dozvoqavate, gospodine @ivkovi}u? Dobro. Tako }u i ja kada do|ete u zemunsku televiziju, biti vrlo blagonaklon. @ivkovi}: Zahvaqujem. Dr [e{eq: Pro{le nedeqe, u Nedeqnom telegrafu, Miodrag Gavrilovi}, sin jednog od istaknutih ~elnika Demokratske stranke... @ivkovi}: Potpredsednik stranke. Dr [e{eq: ...potpredsednika Demokratske stranke Gavrilovi}a, izjavio je da studentske vo|e dobijaju veliku koli~inu novca iz inostranstva. Rekao je da su najvi{e novca dobili od Danijela Boajera, koji je {ef ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. To je Miodrag Gavrilovi} izjavio. Kada sam ga zbog toga prozvao, vi{e se ne pojavquje na studentskim binama u Beogradu. @ivkovi}: Kupite najnoviji broj Nedeqnog telegrafa, pa pogledajte {ta pi{e o toj temi. Pratite {tampu, a ne samo zemunske novine. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Ko pi{e, gospodine @ivkovi}u? @ivkovi}: Te novine koje ste pomenuli. Dr [e{eq: [ta pi{e? Ko pi{e? @ivkovi}: Pogledajte danas, ja ne}u da izigravam ovde... Voditeq: Ja moram da zavr{im emisiju. Svaka ~ast, gospodo gradona~elnici. Kada sam traìo zajedni~ke istorijske momente koji veù ova dva grada, na{ao sam ovakav podatak. Podatak je vizantijski, kaè da 1165. godine Ugari napadaju Vizantiju, osvajaju Zemun. Vizantinci se povla~e, prave zidine oko grada Ni{a, a tada{wi upravnik grada Zemuna povla~i se u Ni{. Po{tovani gosti, po{tovani gradona~elnici, hvala vam na pa`wi. Gledaocima èlim laku no} i prijatno. @ivkovi}: Evo, da ne bude da je bila sva|a.
502
SLOBODNI ZIDARI RU[E PO BEOGRADU

Radio Zrewanin, 27. februar 1997. godine Voditeq: Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Mogao bih da odigram ulogu slu{alaca ovog programa, ima sijaset pitawa koja su ve} stigla. Ho}u ne{to da vam kaèm, kao mogu}e pitawe i kao primedbu na de{avawa u Zemunu. Pre neko ve~e sam pro{ao kolima kroz Zemun. Zemun je dobro osvetqen grad, ali autom sam upao u rupu i otpao je auspuh u momentu kada sam skretao prema hali Pinki. Kako se ose}ate kao gradona~elnik Zemuna? Dr [e{eq: Lepo se ose}am. Radimo punom parom i efekti se ve} ose}aju, i {to je najva`nije narod je zadovoqan, a dobar glas daleko se ~uje. [to se ti~e te rupe, trebalo bi da se obratite Zoranu \in|i}u. On je i sada ispraznio neke gradske fondove koji su bili predvi|eni za komunalnu namenu i iskoristio ih za sasvim druge stvari. Voditeq: Dobro. Tema o kojoj }emo ve~eras razgovarati jeste aktuelan politi~ki trenutak, a ja }u se truditi da ne oduzimam puno vremena i mogu}nost slu{aocima da sa vama porazgovaraju. Da li biste u uvodnom delu dali svoje kratko vi|ewe ili komentar onoga {to se doga|a u posledwe vreme. Mislim na smenu gradske vlasti u Beogradu, studentski pokret, {trajk prosvetara i sli~ne momente. Dr [e{eq: Produbila se politi~ka, ekonomska i socijalna kriza u na{oj zemqi. Socijalisti i stranke levog bloka pravile su gre{ku za gre{kom; te gre{ke su im se razbile o glavu. Upozoravali smo ih i kada su zavodili apsolutnu blokadu svih medija opozicionim strankama, i kada su ukidali direktne televizijske prenose, i kada su vr{ili druge poteze, da ukidaju politi~ki proces u institucijama, da }e im se politika de{avati na ulicama. Socijalisti su prigrabili sve {to se moglo prigrabiti pod svoju apsolutnu kontrolu i to je u jednom trenutku moralo da pukne. Po~elo je da puca povodom drugog izbornog kruga kada su socijalisti hteli da otmu ogroman broj odborni~kih mandata opozicionim strankama, svim opozicionim strankama. Najvi{e, naravno, koaliciji Zajedno jer je u drugom krugu zahvaquju}i ve}inskom izbornom zakonu imala najvi{e kandidata, ali otimali su i radikalima. Mogu vam nabrojati ~itav niz gradova u Srbiji u kojima su to radili. Oni su otimali mandate i na saveznim izborima, ali to nije bilo toliko upe~atqivo kao na lokalnim; i tada je ne{to u narodu puklo. Nezadovoqstvo se provalilo na ulicu. Nama, radikalima, je ào {to je to koincidiralo upravo sa izlaskom na ulicu koalicije Zajedno povodom otimawa odborni~kih mandata, ali desilo se ne{to {to se nije moglo ta~no prognozirati. Znali smo da se mora desiti, ali trenutak de{avawa i konkretan povod niko nije mogao predvideti. Gra|ani su iza{li na ulice da protestuju zbog bednih uslova ìvota, zbog duboke ekonomske krize, zbog proma{ene nacionalne politike. Svako je imao i neke svoje posebne razloge.
503
Naravno, i Srpska radikalna stranka bi u~estvovala u nekom op{tenarodnom buntu, op{tenarodnom protestu da u prvom trenutku na ~elu tog protesta nisu stale vo|e koalicije Zajedno. Po{to su oni to uradili, po{to su upregli gra|anski protest u svoja kola i po{to su ga nekim potezima diskvalifikovali, kompromitovali posebno no{ewem nema~kih i ameri~kih zastava, razbijawem po Beogradu, izazivawem incidentnih situacija, pozivawem na oru`je itd, nije bilo nijednog uslova da se radikali prikqu~e. Mislimo da je narodni bunt opravdan, ali oni koji ga predvode nisu na{a opcija, nisu za nas boqa opcija od socijalista. Zato se nismo priklonili ni jednoj ni drugoj strani. Mi nastavqamo da napadamo socijaliste èstoko, kritikujemo ih, ali kritikujemo i poteze koalicije Zajedno i drugih konkurentskih politi~kih partija. [to se ti~e {trajka prosvetnih radnika, mi smo ga odmah u startu podràli. Smatramo da su zahtevi opravdani jer je wihov poloàj krajwe bedan, uvek je bio bedan pod komunisti~kim reìmom i krajwe je vreme da se poboq{a. Naravno, ne treba o~ekivati ~uda. Nemogu}e je preko no}i potpuno ispraviti to {to je pola veka bilo lo{e, ali bar se moè wihov poloàj uskladiti sa drugim zaposlenim u organima dràvne uprave, recimo. Nezadovoqstvo }e se {iriti u mnogim drugim segmentima dru{tva, ali koalicija Zajedno je dosta kompromitovala taj narodni protest i on jewava, gubi na snazi. Posebno kompromitovawe predstavqa ovaj studentski protest. U startu smo upozoravali, imali smo informacije, saznali smo vrlo brzo da su studentske vo|e i ovog puta potkupqene, kao {to se to desilo i 1968, 1991, i 1992. godine. Tri meseca smo sa tom tvrdwom izlazili u javnost i evo, pro{le nedeqe je glavni lider studentskog protesta Miodrag Gavrilovi}, ina~e sin potpredsednika Demokratske stranke, potvrdio u Nedeqnom telegrafu da dobijaju novac iz inostranstva i da su najvi{e novca dobili od Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. Zna~i, ~ega bi se pametan stideo budala se ponosi. I u ovom slu~aju je tako. Na taj na~in su do kraja demaskirali {ta se zapravo de{ava. Meni je ào tih mladih qudi. Oni se smrzavaju, na ulice su iza{li u najboqoj nameri, misle}i da za svoj narod i dràvu ~ine ne{to dobro. Me|utim, bili su zloupotrebqeni za tu|e interese i svrhe. Ovaj protest je, pored ~asnih i po{tenih gra|ana kojima je zaista do gu{e lo{eg reìma, materijalne oskudice, socijalne bede i gladi, na beogradske ulice izbacio ono {to je najgore danas u srpskom narodu razne tipove koji su se ogre{ili o srpske nacionalne interese, koji su se svojevremeno zalagali za bombardovawe Beograda. Recimo, sada je direktor kragujeva~ke televizije postao Vidosav Stevanovi}, koji je otvoreno traìo da se bombarduje Beograd, da NATO pakt napadne Srbiju. Pojavili su se raniji korisnici Fulbrajtovih stipendija, masonske loè, rotari klubovi, sve ono {to je lo{e u jednom trenutku se pojavilo. To je, tako|e, velika kompromitacija ovog protesta i zato su wegovi efekti bili umaweni. Kompromitacija protesta dovodi do relativne stabilizacije socijalisti~ke vlasti. Ta se vlast vi{e nikada ne}e potpuno stabilizovati. Socija504
listi~ka partija je pretrpela udarac od koga se vi{e nikada ne}e oporaviti. Pitawe je samo dana, meseca, ne verujem vi{e, i godine kada }e si}i sa vlasti. Situacija u Srbiji se uslo`wava i vrlo je neizvesno kako }e izgledati ta smena vlasti. Voditeq: Ne}u oponirati, budu}i da je ovo pla}eni prostor i svrha je... Dr [e{eq: Moète sasvim slobodno da oponirate. Voditeq: Ne. Nisam dorastao, ali mogu da vam kaèm da sedite sa jednim agentom CIA. Naime, mislim da je ono {to ti qudi rade dobrim delom opravdano, pogotovo ovaj studentski protest. Dr [e{eq: Jeste li zaista agent CIA? Voditeq: Jesam. Dr [e{eq: Da li vas pla}a CIA? Voditeq: Pla}a. Pa vidite da imam ko`nu jaknu. Dr [e{eq: Dobro ste priznali. Vi se sada {alite, smejete se tome, ali ja imam dokaze da su studentske vo|e pla}enici CIA. Sami su priznali da dobijaju pare. Pogledajte te novine, vi kao novinar trebalo bi da ste boqe informisani. To je objavqeno, crno na belom. Niko nije demantovao. To je dokazana ~iwenica. Voditeq: Jeste, i ja znam, upravo o tome i pri~am. Dr [e{eq: Da. Ne verujem da je CIA bila zainteresovana ba{ vas da potkupi, znate oni prave malo stroù... Voditeq: Malo ve}e kalibre... Dr [e{eq: ...selekciju. Voditeq: Pa`qivo sam slu{ao to {to ste govorili. Va{ na~in o~igledno dobrog obra}awa javnosti i tuma~ewa svojih stavova je pa`qivo isplaniran. ôvek ste sa velikim politi~kim iskustvom, {to se pokazuje i u praksi. Naime, vode}i radikale vi evidentno postiète dobre rezultate. Da li su va{i nastupi na oslobo|enim medijima, konkretno na radio stanicama, priprema za predstoje}e republi~ke izbore. Ono {to se dogodilo u Uìcu, ~ini mi se da je u okviru marketin{kog rada vama i{lo na ruku. Ovde vam nisu uslovqavali gostovawe. Kada se govorilo da }ete kod nas gostovati, nama se to dopalo. Smatramo da ste vrlo zna~ajna li~nost u politi~kom ìvotu i nismo postavqali uslove u pogledu pla}awa, {to je bio slu~aj u nekim gradovima. Dr [e{eq: Nama, srpskim radikalima, ide na ruku svaka gre{ka konkurencije, bilo da je to gre{ka Socijalisti~ke partije, JUL-a ili Nove demokratije, bilo da je to gre{ka stranaka iz koalicije Zajedno, ili ovih drugih bezna~ajnih politi~kih grupacija. Kaète da gostujem na oslobo|enim medijima... Voditeq: Ne, rekao sam takozvanim... Dr [e{eq: ...u Srbiji, pa nije ba{ ta~no. Gostujem na lokalnim medijima i u op{tinama gde vladaju socijalisti i u op{tinama gde vlada koalicija Zajedno. Mogu vam ta~no nazna~iti kakva je gde situacija. Recimo, u Ni{u, Trsteniku, Uìcu, Somboru i sada u Zrewaninu na vlasti je koalicija Zajedno. U Sremskoj Mitrovici, Ba~u, Vrbasu, Obrenovcu, Velikom Gradi{tu, u Smederevu, gde sam tako|e gostovao, jo{
505
uvek vlada Socijalisti~ka partija. U Temerinu vladaju radikali. Ali, od grada do grada razli~ita je situacija. Postoji jo{ mnogo op{tina u kojima su na vlasti socijalisti i u kojima ne moèmo da se probijemo. Postoje op{tine u kojima vlada koalicija Zajedno i poku{avaju da nam spre~e gostovawe. Recimo, u Ni{u su poku{ali da spre~e moju prvu zakazanu televizijsku emisiju. Spre~ili su je tako {to su ucenili vlasnika Televizije Nais da }e mu ukinuti televiziju, kada preuzmu vlast, ukoliko ne otkaè moje gostovawe. Gostovawe je zakazano 10 dana ranije i unapred je pla}en izvestan iznos, vi{e od 50 odsto. Pola sata pre po~etka emisije vlasnik Televizije Nais je zvao telefonom u na{u stranku i rekao da mu prete lokalne vo|e koalicije Zajedno i da mora da otkaè emisiju. U Uìcu se desilo ne{to drugo. Tamo je radio-stanica u dru{tvenoj svojini, dakle, nije u nadle`nosti op{tinske vlasti, ali je unapred bio zakazan poku{aj onemogu}avawa mog gostovawa. Na{a borba je objavila 3-4 dana ranije da se koalicija Zajedno sprema da mi spre~i gostovawe u Uìcu. Voditeq: Dobro, ali to vam je i{lo na ruku. Dr [e{eq: To mi je, naravno, i{lo na ruku, kao i svaki wihov pogre{an potez. I zaista, okupio se izvestan broj wihovih pristalica ispred radio-stanice u Uìcu. Na{a borba je izve{tavala da ih je bilo 2.000. Meni nije izgledalo da ih je toliko, ali vaqda novinar Na{e borbe zna {ta pi{e. Poku{ali su fizi~ki da me spre~e da u|em u zgradu. Dvojica su naletela na mene i dobili su batine na licu mesta. Ostali su se razbeàli. Posle toga su sa pristojne udaqenosti vikali: Ajmo, ajde svi u napad, ali niko ne smede da napadne. Razmi{qam kako da identifikujem koja je stranka u tome u~estvovala. Ra~unam, ako je Srpski pokret obnove, tamo ima i hrabrih, sposobnih i odlu~nih qudi ne bi se oni tako lako razbeàli. Nas, radikala, bilo je mo`da 10-15, ne vi{e. Izveo sam zakqu~ak da su u pitawu pripadnici Demokratske stranke, jer oni beè kao ze~evi kad god prigusti. Voditeq: Oni su ne{to ~itali otpozadi, pa niste ~uli. Dr [e{eq: [ta su ~itali? Voditeq: Ma ne, mo`da nisu fizi~ki nasrtali, mo`da su oni ne{to u pozadini tamo... Dr [e{eq: Ne, nasrnuli su. Dvojica su poku{ala da me udare. Dobili su batine na licu mesta, i vi{e im to ne}e u ìvotu pasti na pamet. Bilo je jo{ nekih sitnih incidenata, ali to nije ni{ta stra{no, ni{ta {to bi nas, radikale, zabriwavalo. Nismo mi truli socijalisti da pu{tamo da nas neko tu~e na ulicama, kao {to je wih koalicija Zajedno tukla po beogradskim ulicama. Nismo mi Milo{evi}eva policija da kao kipovi stojimo, pa tek slu~ajno, s vremena na vreme, negde reagujemo, i to uvek pogre{no. Mi nikoga prvi ne napadamo. Nema nijednog primera da je Srpska radikalna stranka ometala politi~ke skupove ili politi~ke nastupe drugih stranaka i wihovih lidera. Kada nas neko napadne, dobije èstok odgovor i lekciju koju pamti ~itavog ìvota. Voditeq: Da, i naoruàni ste.
506
Dr [e{eq: Nekada smo naoruàni, nekada nismo. Evo, ja sam danas do{ao bez ikakvog oru`ja u va{ studio, {to ste mogli primetiti. Voditeq: Dobro, ovo je pitom grad, pre~anski, pa se i vi pona{ate u skladu sa tim. Dr [e{eq: Da, ali kada treba, nosimo i oru`je. Ne}emo vaqda dozvoliti da neko na nas nasr}e neka`weno, da nas neko gazi, {utira, maltretira, ubija. Mi se branimo. Voditeq: Kada ste spomenuli socijaliste, mi imamo jednu temu koja je zadata slu{aocima u nedequ od 18 do 21 ~as. Dragan Kejmerin i Petar Jawatovi} pri~a}e sa slu{aocima o tome kako pomo}i partiju u rasulu. Pogodite koja je to partija. Dr [e{eq: U rasulu je, naravno, Socijalisti~ka partija Srbije i to iz vi{e razloga. Prvo, u rasulu je zbog sopstvenih stra{nih gre{aka, nesposobnosti da odràva vlast, da se demokratskim sredstvima bori za o~uvawe vlasti, da parira konkurenciji pametnim programima, pametnim i promi{qenim politi~kim potezima. Socijalisti~ku partiju Srbije je ugrozila i u rasulo naterala opozicija, najvi{e, ube|en sam, Srpska radikalna stranka, jer su na{i napadi na socijaliste bili najubojitiji, najè{}i, najargumentovaniji. Naravno, ne treba potcewivati ni ovo {to se desilo posle drugog izbornog kruga i {to je uradila koalicija Zajedno. Socijalisti~ku partiju, rekao bih, najvi{e rastura Jugoslovenska udruèna levica. Da nije bilo Jugoslovenske udruène levice, bitka sa Socijalisti~kom partijom bila bi neuporedivo teà i neizvesnija. Ovako, opozicione stranke ve} imaju unapred rasturenog protivnika koji se ne moè oporaviti. Voditeq: Pro{li put kada ste bili gost u ovom studiju, u vreme dobrih odnosa va{e partije i vas sa ovom partijom u rasulu, bila je otima~ina ko }e sa vama razgovarati. Ovog puta sam vam ja zapao. Dr [e{eq: Ne vidim neku razliku. [ta zna~i to da ste mi vi zapali? Da li ste vi mo`da najgore re{ewe? Voditeq: Malo~as ste rekli da ni za CIA nisam interesantan. Dr [e{eq: Vidim da ste inteligentan ~ovek i da ste se dobro spremili za ovaj razgovor. Ne mislim da je ova emisija lo{ija od onih koje su bile ranije. Bilo je mojih gostovawa u vremenu kada sam bio u dobrim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em, ali posledwe gostovawe je bilo u vreme na{eg najè{}eg sukoba sa socijalistima. To je, ako se ne varam, bilo u predizbornoj kampawi 1993. godine. Mislim da posle tog gostovawa nije ni bilo mogu}e da dobijem termin na zrewaninskom radiju. Voditeq: Jeste, bilo je tako. Jeste. Dr [e{eq: Posledwi put 1993. godine. Vidite kako imam dobro pam}ewe. Voditeq: Odli~no. Dr [e{eq: Ni{ta ne zaboravqam. Toliko je radio i televizijskih stanica po Srbiji, ali pamtim svako gostovawe. Voditeq: Kakva je situacija sa radikalima na ovom podru~ju? Imam zaista dobrih prijateqa u redovima va{e partije, ali imam utisak da radikali ovde nisu sjajno pro{li.
507
Dr [e{eq: Radikali su ovde pro{li mnogo boqe od koalicije Zajedno. Pogledajte, na saveznim izborima u zrewaninskoj izbornoj jedinici nijednog poslanika nema koalicija Zajedno, a mi smo osvojili jedan mandat u izbornoj jedinici koja obuhvata i Kikindu i Severnobanatski okrug. To govori kakav je odnos snaga izme|u nas. Na lokalnim izborima situacija je bila druga~ija zbog ve}inskog izbornog zakona. Taj ve}inski izborni zakon forsira prvog po snazi, drugom daje dobre {anse, a tre}eg prakti~no uni{tava. Na lokalnim izborima sve opozicione stranke su i{le zajedno, a Srpska radikalna stranka je i{la sama. To je jedini razlog. Ina~e, mi smo veoma zadovoqni procentom osvojenih glasova. Imamo solidnu strana~ku organizaciju u Zrewaninu, imamo kvalitetne qude. Bio je jedan izdajnik, neki Du{an Anovi} koji je prebegao koaliciji Zajedno, ukrao odborni~ki mandat, pokazao se kao ~ovek bez morala, bez karaktera, |ubre u najgorem smislu re~i, ali i takvi se de{avaju. Takvih ima i u drugim politi~kim strankama u posledwe vreme, i u Socijalisti~koj partiji ima sli~nih pojava. Ne mogu se svi qudi ba{ u startu proveriti, ne mogu se svi qudi iskazati u potpunosti i uvek su mogu}a neka razo~arewa. Na{e razo~arewe je taj Du{an Anovi}, ~ovek koji je izgubio svaki moralni kriterijum, ~ovek koji se zakleo u crkvi na odanost Srpskoj radikalnoj stranci, na po{tovawe strana~ke discipline. Svaki gra|anin moè da se u~lani u Srpsku radikalnu stranku i da iz we sasvim slobodno iza|e. Kada neko iza|e, ostaje nam prijateq ako je korektan ~ovek i uop{te ne pravimo pitawe oko toga. Isto tako, svaki gra|anin moè da napusti na{u stranku i da pre|e u neku drugu stranku po svom izboru, ali ako je odbornik ili ako je poslanik pa napu{ta stranku, onda mora da podnese ostavku na svoj poslani~ki ili odborni~ki mandat, jer je on izabran pod na{om etiketom. Takvog smo ~oveka imali ovde, naàlost. Trudi}emo se na slede}im izborima da se ne{to sli~no ne ponovi. Nije nam ào {to je on oti{ao, jer stranka se na taj na~in pro~istila, otpada ono {to je najgore, ostaju najboqi qudi, ali taj }emo argument i te kako koristiti protiv koalicije Zajedno, jer se ona bavi otima~inom tu|ih odborni~kih mandata isto kao i socijalisti. Kakva je onda razlika izme|u socijalista i koalicije Zajedno? Nikakva. Iste metode primewuju. Imamo ~itav niz dokaza da i u svim drugim poslovima primewuju iste metode kao socijalisti. To je za nas razlog vi{e da se klonimo i koalicije Zajedno, jer oni u nekoj varijanti predstavqaju gore zlo od socijalista poput \in|i}a u Beogradu, recimo. Voditeq: Zamolio bih vas da pomenete na{eg dobrog prijateqa, gospodina Marjanskog, i wegov na~in rada u va{oj stranci. Dr [e{eq: Lazar Marjanski je skoro od prvih dana ~lan Srpske radikalne stranke. Re~ je o ~asnom, po{tenom, uglednom ~oveku. Mo`da se u stranci nije ba{ trudio onoliko koliko smo od wega o~ekivali, mo`da je mogao mnogo vi{e. Ube|en sam da je mogao mnogo vi{e, ali on se prosto razleteo na razne strane: bavio se i sportom, i strankom, i biznisom, bio je u Upravnom odboru fudbalskog tima, i mi smo mu skrenuli pa`wu da mora da koncentri{e svoje snage u jednom pravcu. Naravno, ne sme da
508
zapostavqa posao, ono od ~ega se ìvi, ali sav ostatak vremena mora da posveti Srpskoj radikalnoj stranci. Qudi koji se ozbiqno bave politikom, moraju predano da rade u woj. Bez toga nema rezultata. Za protekle dve godine zabeleìli smo zna~ajan napredak u porastu broja ~lanova, u razvoju strana~ke organizacije, a i Lazar Marjanski je napokon prestao da se aktivno bavi fudbalom i potpuno se posvetio strana~kom radu. Voditeq: Mislio sam ko{arci. Dr [e{eq: Mislim da je fudbal bio u pitawu. Sada se potpuno posvetio strana~kom radu i rezultati su mnogo boqi. Ina~e, re~ je o po{tenom ~oveku koga ve}ina gra|ana Zrewanina poznaje. Nikada nijednu lo{u re~ o wemu nisam ~uo. Voditeq: Gospodine [e{eq, ho}ete li da porazgovarate sa slu{aocima najslu{anijeg programa ovog dela Vojvodine? Dr [e{eq: Uvek sam razgovarao, za{to ne bih i ovog puta. Voditeq: Odli~no, slu{aoci sa nestrpqewem o~ekuju taj trenutak. Moète li da prokomentari{ete mogu}nost stupawa u koaliciju sa DSS-om. Dr [e{eq: Po~etkom pro{le godine Vojislavu Ko{tunici smo nudili koaliciju, zajedni~ki nastup na izborima. Na{i razgovori su trajali puna ~etiri meseca. Nudili smo Ko{tunici zna~ajno ve}i procenat glasova, odnosno poslani~kih mandata, nego {to su bili wegovi rezultati 1993. godine. Ko{tunica je oklevao, uvek davao neke neodre|ene odgovore, a onda smo saznali da on paralelno sa nama pregovara i sa koalicijom Zajedno. Kada smo to ~uli, rekli smo hvala ti, ne treba{ nam vi{e, idi tamo, tamo ti je mesto. Ko{tunica je i oti{ao u koaliciju Zajedno, sa wom iza{ao na izbore, a posle izbora je napustio. Sada daje izjave da vi{e nikada ne}e sa koalicijom Zajedno. Voditeq: Taj momenat je interesantan. Dr [e{eq: Problem je u Ko{tunici. On je znao i pre izbora su{tinu koalicije Zajedno. Mislim da je Ko{tunica nezreo i nesposoban politi~ar i da nema neke dugoro~nije perspektive. Uostalom, stranka mu se sada raspada, od stranke mu verovatno ni{ta ne}e ostati. Voditeq: Ima li na ovim prostorima politi~ara va{eg ranga, po va{em mi{qewu, nekoga ko je vama dostojan protivnik? Dr [e{eq: Svi oni sa kojima se politi~ki sukobqavam dostojni su nam protivnici, jer da nam nisu dostojni protivnici ne bi se sa wima sukobqavali, ne bismo sa wima imali posla. Voditeq: Jesu li to ~elnici JUL-a? Dr [e{eq: Sa JUL-om smo vodili najè{}u borbu. JUL je od reìmskih stranaka, od tri vladaju}e stranke, najopasniji. Nemojte ga potcewivati. Voditeq: Ne, ja ga ne potcewujem, samo pitam. Dobro ve~e, u programu ste. Slu{alac: Dobro ve~e. Pozdrav gospodinu [e{equ i jedno konkretno pitawe. Radikalna stranka mi se svi|a, nisam ni za jednu stranku, ali bih postavio pitawe u vezi sa koalicijom Zajedno. Da li je to stranka koja vodi ra~una o gra|anstvu, ili je stranka koja vodi ra~una o svom yepu? Konkretno, mislim na vlast u Zrewaninu.
509
Dr [e{eq: Nemam mnogo informacija o va{em zrewaninskom iskustvu, ne bih mogao ovde poimeni~no nekoga da prozivam. Ali, znam tamo gde su ranije vladale stranke iz koalicije Zajedno, recimo u beogradskim op{tinama Savski Venac i Stari Grad, da su se pokazali mnogo gorim od socijalista; u mnogo vi{e kriminalnih afera, {pekulacija, malverzacija, mahinacija su ulazili. Ako se se}ate, cele 1995. godine Dra{kovi} i \in|i} su se èstoko sukobqavali u Republi~koj skup{tini oko toga ~ija je stranka vi{e u~estvovala u tim prqavim radwama. Ta wihova koalicija se razbila. [to se ti~e Zorana \in|i}a, to je ~ovek bez ikakvog morala, ~ovek koji je iskoristio naivnost Srpskog pokreta obnove, a taj Srpski pokret obnove je imao u sebi izvesnu dozu mazohizma. On jednostavno na svojim le|ima uzgaja politi~ke protivnike, one koji mu rade o glavi, koji }e mu zabosti no` u le|a. Srpski pokret obnove je lansirao Vojislava Ko{tunicu i Demokratsku stranku Srbije 1992. godine da bi napakostio Demokratskoj stranci i Mi}unovi}u, koji nisu hteli da u|u u DEPOS. Tada je Ko{tunica, mada nije imao realno nikakve politi~ke snage, dobio 20 poslani~kih mandata. Odmah posle izbora odvojio se od Dra{kovi}a. Posle toga Srpski pokret obnove je lansirao Novu demokratiju koja nema nikakvo ~lanstvo, nikakvo upori{te, ni{ta. To je stranka koja moè da stane u dva kombija, u dve policijske marice, rekao bih. Srpski pokret obnove ih je lansirao, poklonio im poslani~ke mandate, i posle izbora 1993. godine oni su lepo oti{li u koaliciju sa socijalistima, oti{li na reìmske jasle i iz toga vuku ogromnu materijalnu korist, ulaze u najve}e pqa~ke. Zatim, Srpski pokret obnove na svojim le|ima izneo je Vesnu Pe{i} i Gra|anski savez, tako|e politi~ku stranku bez ikakve perspektive, bez ikakve ozbiqnosti. Posledwih nekoliko meseci i Vesna Pe{i} se odvaja od Vuka Dra{kovi}a i staje na stranu Zorana \in|i}a. S vremena na vreme napada Vuka Dra{kovi}a, posebno wegovu suprugu Danicu. Ove prve tri stranke, reklo bi se, bile su bezna~ajne, ali su otele pogoleme komade glasova Srpskog pokreta obnove. êtvrta stranka koja bi mogla da slomi vrat Srpskom pokretu obnove je Demokratska stranka koja je vo|ena rukama nema~ke obave{tajne slu`be, ~iji je glavni eksponent Zoran \in|i}. To je stranka kojoj profesionalci za specijalni psiholo{ki rat odra|uju posao, stranka koja je ve{to iskoristila Srpski pokret obnove, promovisala Zorana \in|i}a i dovela ga u poziciju da sada bitno ugroàva Vuka Dra{kovi}a. Voditeq: Neko bi rekao da je ovo o~ekivano kumovsko slovo. Dr [e{eq: Nema to veze sa kumstvom. Znate, ja se sa Vukom Dra{kovi}em po privatnoj liniji nikada nisam sukobqavao. Okumili smo se jo{ 1987. godine, u vreme kada smo isto mislili o svim politi~kim, nacionalnim i drugim pitawima. Ja sam i danas ostao na istim pozicijama, Vuk Dra{kovi} se u politi~kom smislu promenio. Ali, privatno se sa wim nikada nisam sporio, nikada nije bilo privatnih sukoba i kada se sretnemo, mi lepo popri~amo, malo se i na{alimo i tako nema nikakve mr`we. Na{e stranke su ogor~eni politi~ki protivnici, na{e politike su dijametralno suprotne, razlikuju se za 180, i znate, u sudarima na{ih
510
stranaka nema milosti svi se argumenti poteù. [to se ti~e argumenata koje poteè Srpska radikalna stranka, oni su uvek bazirani na istinitim ~iwenicama, a kada su u pitawu argumenti koje poteè Srpski pokret obnove, oni su uglavnom neistiniti. Znate, oni lansiraju da sam Hrvat, da sam homoseksualac, da sam se slikao sa Tu|manom i Stipom Mesi}em, da sam strani {pijun itd. Nikada nemaju argumenata. Kada mi politi~kim argumentima optuùjemo, onda su oni zasnovani na istinitim ~iwenicama. Nije ovo nikakvo kumovsko slovo, ovo je jedna realna analiza pozicije Srpskog pokreta obnove. Srpski pokret obnove je nama, tako|e, konkurentska stranka, ali nam se politi~ka orijentacija toliko razlikuje da jedni drugima vi{e nemamo {ta ni da govorimo. Oni koji su za Srpski pokret obnove, svesni su kakva je wegova politika. Oni koji su za Srpsku radikalnu stranku, tako|e su svesni kakva je na{a politika. Tu vi{e nema nekog prelivawa, nema vi{e preuzimawa. Tu je sve jasno. Ovi drugi koji mute vodu, ~as su ovakvi, ~as onakvi i oni su jedna velika smetwa, a ovo je realna politi~ka analiza kako Srpski pokret obnove sam sebe dovodi u nezavidnu situaciju. Ovoga puta je zaista u ozbiqnoj opasnosti, jer Zoran \in|i} je ~ovek bez ikakvog morala. On je sam jednom izjavio kome treba moral neka ide u crkvu, a ne u Demokratsku stranku. Voditeq: U politi~kim igrama takozvana izvrnuta istina ili teza podmetawa je ipak ne{to {to se podrazumeva. Dr [e{eq: Ne, to se ne podrazumeva, jer ne moète da kaète ni za jedan slu~aj da su srpski radikali nekada nekome ne{to podmetali. Jednostavno, tog slu~aja nema. Neki drugi se sluè podmetawima, imamo ~itav niz primera. Voditeq: Dobro ve~e. U programu ste. Slu{alac: Dobro ve~e. Da pozdravim [e{eqa, da mu poèlim prijatan boravak u na{em gradu. Glasao sam za wega na ovim posledwim lokalnim izborima. On je osudio ovo {to se desilo sa koalicijom Zajedno i studentima. Mislim da je takvim wegovim stavom izgubio mnogo vi{e bira~a i simpatizera nego {to on misli da je dobio. Gospodine [e{eq, tu ste pogre{ili. Bio sam va{ simpatizer, nisam ~lan nijedne stranke, moja mesna zajednica je dobila, pobedili su radikali, ali smo se sada ne{to razo~arali u vas. Samo to da vam kaèm. Dr [e{eq: Koja je to mesna zajednica? Slu{alac: Vladimir Rolovi}. Samo toliko. Dr [e{eq: Mislim da je Srpska radikalna stranka dobila mnogo, da se na{i ~lanovi i simpatizeri nisu razo~arali i od nas su o~ekivali upravo ovakvo pona{awe kakvo smo mi demonstrirali u praksi. Nismo osudili narodno nezadovoqstvo, narodni bunt, narodni protest. Na po~etku emisije sam rekao da je to bilo krajwe opravdano. Me|utim, osudili smo mnoge pojave u sklopu demonstracija koalicije Zajedno: pozivawe na nasiqe, na oru`je, na bacawe bombi, mar{irawe pod nema~kim i ameri~kim zastavama beogradskim ulicama. Mar{irawe pod nema~kom zastavom je najve}a sramota koju je srpski narod doìveo u posledwih 50 godina. To je stra{no.
511
Zatim, osudili smo nasiqe, tu~e, nerede na ulicama, osudili smo razbijawe javnih objekata, zgrada i sli~no, i uvek smo protiv toga. Nikada to nismo primewivali niti nameravamo. Osu|ujemo svako nasiqe i krvoproli}e. [to se ti~e studentskog protesta, mi smo dokazali da su vo|e studentskog protesta strani pla}enici. Oni su to i priznali. [ta tu jo{ ima da se pri~a? Studenti kao studenti i ovog puta su zloupotrebqeni. To su mladi, jo{ nezreli qudi, koji umesto da sede, da studiraju, da {to pre zavr{avaju fakultete, oni ve} ~etiri meseca landaraju po beogradskim ulicama, ni{ta ne rade. [ta }e kada izgube {kolsku godinu? Ho}e li im to \in|i} nadoknaditi? \in|i} }e opet na}i na~ina da ukrade veliku koli~inu novca, da se materijalno i politi~ki okoristi. [ta }e studenti ako izgube godinu? Studenti fakulteta dru{tvenih nauka mogu da sednu da spreme ispite i da ih naknadno polaù. [ta }e studenti Medicinskog fakulteta, elektrotehnike, Ma{inskog fakulteta? Koliki je to za wih gubitak? Da to sve izgube da bi doveli na vlast nekoga kao {to je Zoran \in|i}!? To je jedna stra{na manipulacija, koje bi gra|ani trebali da budu svesni. Da li je neko od na{ih glasa~a zaista razo~aran ili ne, znate, mi to prepu{tamo da sami procene, a bi}e i novih izbora, pa neka na novim izborima opet glasaju po svojoj savesti, po svom rasu|ivawu. Mi idemo svojim putem i tu odstupawa nema. Izbori su na svu sre}u tajni i nikome se ne me{amo u izraàvawe wegove bira~ke voqe. Voditeq: Da se vratimo na ta obele`ja koja ste spomenuli. Naime, re~ je o obele`jima kojima su se sluìli studenti. Molio bih vas ako moète to da prokomentari{ete u kontekstu pri~e o medijima ovde u Srbiji i mogu}nostima medija. Pretpostavqam da je to tema koja je i radikalima i vama jo{ uvek aktuelna i da imate svoje tuma~ewe. Jer u kontekstu tih obele`ja bih vam ja... Dr [e{eq: Na koja obele`ja ste mislili? Voditeq: Na zastave koje su nosili studenti. Dr [e{eq: Ne, to nisu studenti, to je koalicija Zajedno. Voditeq: Da, ali oni su nosili sli~na obele`ja tipa... Dr [e{eq: Kod studenata, moram priznati, nikada nisam video nema~ku zastavu. Mo`da su ne{to drugo imali, mo`da su imali razne stvari sa kojima su se zezali. Znate, to su mladi qudi koji su sve ovo shvatili kao jednu veliku zabavu. Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: I to jeftinu zabavu. Iza|u na ulicu, ponegde se ne{to i pojede, dobronamerni gra|ani iznesu ne{to za jelo, ni{ta ne ko{ta, a koalicija Zajedno je danima mar{irala pod nema~kim i ameri~kim zastavama. Voditeq: Ne, ja sam hteo da se vratim na onaj lep slogan, ne znam ta~no ~iji je. Studenti su reagovali sprda~inom, ali da vam ne oduzimam vreme. Dr [e{eq: Mislim da je tu reìm krajwe glupo postupio. Pored jedne veoma stru~no osmi{qene javne manifestacije, reìm nastupa namr512
go|eno, po starom komunisti~kom kli{eu i neprimereno koristi policiju. To su stra{ne gre{ke. Recimo, da smo mi, radikali, na vlasti, a da neko izvodi tako narod na ulice, da izvodi studente i sli~no, mi uop{te ne bismo pozvali policiju. Dok su mirne demonstracije, neka demonstriraju do mile voqe. Da protiv mene demonstriraju studenti, ja bih iza{ao me|u wih i pro{etao. Znate, ja sam takav ~ovek. Ako me neko napadne, dobije batine, ako èli sa mnom normalno da razgovara, i ja razgovaram. Ako neko èli zezawe, i ja sam u stawu da se zezam. Ako neko izazove uli~no nasiqe, onda bih poslao policiju i policija bi vrlo efikasno zavela red. Specijalne jedinice policije ne treba slati na ulicu, osim kada treba da reaguju. Besmisleno je da policajci iza|u da blokiraju ulice, da stoje kao kipovi satima i danima. Nikada ne bih tako koristio policiju. Voditeq: Dobro, ali ovako Dr [e{eq: Policija bi iza{la samo u krajwoj nu`di, ali bi onda gazila sve pred sobom, zavodila red i za kratko vreme bi zavela red. Kada su mirne demonstracije, kada nema nasiqa, kada nema ru{ewa, neka demonstriraju godinu dana ako treba, neka sami ra~unaju kakve to posledice izaziva. U po~etku je mnogima bila simpati~na i ova lupwava, i zvi`dawe, i sl. U jednom trenutku je to dosadilo gra|anima, pa su izbijale tu~e u stambenim zgradama. Ima starijih qudi, ima qudi slabijih ìvaca, koji ne mogu da trpe ve~ito neku lupu, neku galamu. Bilo je i potezawa oru`ja zbog toga. Onaj ko organizuje politi~ke demonstracije, ko se sluì tim metodama, treba da vodi ra~una, {to na{ narod kaè da zasvira i da za pojas zadene, da ne izgubi meru. Kada izgubi meru, efekti su sasvim suprotni od prièqkivanih. Voditeq: Da li ovakav lo{ ili nespretan potez aktuelne vlasti vama, na neki na~in, ide na ruku? Dr [e{eq: Sve gre{ke konkurentskih partija trenutno idu na ruku srpskim radikalima, ali mi nismo stranka koja samo lovi tu|e gre{ke. Mi smo stranka koja ima pozitivan nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni, kulturni program i stranka, koja pre svega, insistira na sopstvenom programu. To je za nas primarno. Kori{}ewe tu|ih gre{aka je sekundaran model politi~ke borbe. Voditeq: Dobro ve~e, u programu ste. Slu{alac: Pozdravqam gospodina [e{eqa. Imao bih par stvari da ga pitam, ako je mogu}e. Koliko prime}ujem, ve} dugo vremena niko iz koalicije Zajedno nije kritikovao va{u politi~ku orijentaciju, a vi ste se wima bukvalno na glavu popeli. Bojim se da snagu i re~i tro{ite tamo gde ne treba. [ta mislite o doma}em pla}eniku, samozvanom vojvodi Vu~ini}u? Stalno kritikujemo strane pla}enike, a {ta imate re}i za tog doma}eg pla}enika? Toliko, hvala. Dr [e{eq: Sini{a Vu~ini} je ~isti policijski agent, psihopata, ~ovek koga policija koristi da izaziva zabunu na opozicionoj politi~koj sceni; i on je, pre svega, lansiran protiv Srpske radikalne stranke u trenutku kada vi{e Jovan Glamo~anin nije bio koristan socijalisti~kom reìmu. Glamo~anin je otpisan. Posle je sam davao izjave kako su do513
bijali novac da izdaju Srpsku radikalnu stranku, da glasaju za socijalisti~ke zakone itd. Tada su socijalisti na wegovo mesto postavili Sini{u Vu~ini}a, tog samozvanog vojvodu, za brawe kukuruza kako je sam jednom izjavio, jednog notornog laòva koji poku{ava po socijalisti~kom nalogu stvarati zabunu u javnosti zloupotrebqava radikalsko ime. Socijalisti imaju dve takve policijske partije, koje koriste za istu svrhu. To su Ujediwena radikalna stranka Srbije Slobodana Jovi}a i Radikalna stranka Nikola Pa{i} Sini{e Vu~ini}a, ranije Jovana Glamo~anina. Te dve stranke su mnogo zabune napravile na proteklim izborima, na saveznim izborima prevashodno. Obi~no se Srpska radikalna stranka na izbornim listama nalazi u sendvi~u izme|u ove dve policijske. Mnogi qudi su gre{kom zaokruìvali jednu od tih policijskih radikalnih stranaka. Ra~unamo da nam je takva zabuna odnela nekih 50.000 glasova, a tamo gde su glasa~ki listi}i ogla{eni nevaè}im, ogla{eni su zato {to su qudi prvo zaokruìvali pogre{no jednu od te dve stranke, pa kada bi shvatili gre{ku, onda su to poku{ali ispraviti i zaokruìvali Srpsku radikalnu stranku. Me|utim, bira~ki odbori su sve to progla{avali nevaè}im. Te dve stranke su direktno lansirane samo da se napakosti srpskim radikalima, jer socijalisti se, ipak, moramo tu biti realni, jedino nas otvoreno i iskreno boje. Sa svima ostalima oni relativno lako mogu iza}i na kraj. Rekao bih ne{to i o ovim napadima na koaliciju Zajedno. Znate, koalicija Zajedno se sluì protiv Srpske radikalne stranke najprqavijim sredstvima. Recimo, \in|i} je sada lansirao la`ni dokument, da Srpska radikalna stranka daje nalog svojim op{tinskim odborima da stupe u savez sa socijalistima protiv koalicije Vojvodina; i to je objavila ova prqava beogradska {tampa koju finansiraju Amerikanci, Soros, Dnevni telegraf i Na{a borba. Efikasno smo to demantovali. Na{li samo ~ak dokument sa koga je preuzet moj potpis, potpuno identi~an. Znate, ~ovek se ne moè nigde dva puta na isti na~in potpisati. Nikada dva identi~na potpisa ne moète imati. Voditeq: Kao {to ne mogu postojati dva identi~na krompira. Dr [e{eq: Da. Oni su to iskoristili i mi smo to dokazali. Na{i dokazi su iza{li u Zemunskim novinama i Ekspres politici. Faksimile smo objavili. To je radila centrala Demokratske stranke u Beogradu, a glavni organizator posla po \in|i}evom nalogu bila je Mila Gligori} - \in|i}ev Gebels. Dakle, koalicija Zajedno se protiv radikala sluì prqavim sredstvima, a mi, radikali, samo ~istim argumentima. Voditeq: Nije nam lako gospodine [e{eq, ho}u da vam kaèm... Dr [e{eq: Kome nije lako? Voditeq: Svima nama. Dr [e{eq: Za{to nam nije lako? Voditeq: Pravni poloàj izbeglica, i mogu}nost za sticawe dràvqanstva u Jugoslaviji i ostalim dràvama na prostoru biv{e Jugoslavije, aktuelna je tema o kojoj }e u programu Radio Zrewanina sutra govoriti Ratko Bubalo, ekspert Pravnog savetovali{ta humanitarne slu`be u Novom Sadu. Voditeq ovog bloka bi}e politikolog Miroslav Samaryi}.
514
Dr [e{eq: Ne znam za{to to pomiwete, mo`da od mene traìte da komentari{em tu|e nastupe. Ne znam, da vam iskreno kaèm, ni o kome je re~. Voditeq: Ne, ne, ova tema. Dr [e{eq: Kada su u pitawu izbeglice i prognanici, pro{le godine je Savezna skup{tina donela Zakon o dràvqanstvu, ali je u Zakonu stajala odredba da }e se primewivati od Nove godine. Socijalisti su ~ekali da se zavr{e savezni i lokalni izbori, pa da tek onda primene Zakon, jer su znali da niko od izbeglica ne}e glasati za socijaliste i stranke levog bloka. Po{to se sve ovo desilo oko novembarskih izbora, socijalisti izbegavaju primenu Zakona o dràvqanstvu i od Nove godine. Oni bi radije da pro|u i republi~ki i predsedni~ki parlamentarni izbori, pa da tek onda primene taj Zakon. Ina~e, Srpska radikalna stranka se neprestano zalaè da se svim izbeglicama odmah prizna srpsko i jugoslovensko dràvqanstvo i da budu ravnopravni gra|ani Srbije i Crne Gore. Po tom pitawu kod nas nema odstupawa. Voditeq: Drina kao ne~ija granica? Dr [e{eq: Srpski radikali ne priznaju granicu na Drini. Voditeq: Dobro ve~e, u programu ste. Slu{alac: Postavio bih pitawe [e{equ. Ja sam Petrovi} Dragan, glasao sam za wega. Hteo bih da uporedi socijalisti~ku stranku, recimo, i Milo{evi}a sa strankama i vladama u drugim zemqama. Primera radi, predsednik austrijske vlade, kome su studenti tri puta demonstrirali pored palate, sutradan je podneo ostavku. Misli li on da bi bilo pravilno da srpska vlada i gospodin Milo{evi} to urade? Dr [e{eq: Najvi{e bih voleo da Slobodan Milo{evi} {to pre podnese ostavku. Me|utim, da sam ja predsednik Republike ili predsednik Vlade i da mi studenti demonstriraju, mogli bi do mile voqe demonstrirati nikada ne bih podneo ostavku. Ko su ti studenti da oni traè moju ostavku? [ta to zna~i da studenti traè ostavku. Ne}e vaqda studenti da odlu~uju ko }e biti na vlasti, a ko ne}e. Studenti treba da zavr{e studije, da postanu ozbiqni qudi, da se ne~im bave. Oni treba prvo da se dokaù u ìvotu. Voditeq: I kada napune 50 godina, onda da iza|u na ulicu. Dr [e{eq: [to da napune 50 godina? Oni koji studiraju po 10-20 godina, ti mene ne interesuju. Od studenata se o~ekuje da za 4 godine zavr{e fakultet, a ne za 10-15 godina. Ja sam za dve i po godine zavr{io Pravni fakultet. Nisam ~ekao da napunim 50 godina. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, pozdravqam vojvodu [e{eqa i hvala mu {to je do{ao u na{ grad. Hteo bih da ga pitam da li }e na republi~kim izborima Srpska radikalna stranka iza}i zajedno sa nekom partijom, da li postoji {ansa da se on kandiduje za predsednika Republike? Dr [e{eq: Na predstoje}e republi~ke izbore Srpska radikalna stranka }e iza}i samostalno, a ko }e biti na{ kandidat za predsednika Republike Srbije, to }e odlu~iti najvi{i strana~ki organ Centralna otaxbinska uprava i kakva bude odluka, ja }u je po{tovati. Za koga god
515
se opredeli na{e najvi{e strana~ko rukovodstvo, ja }u se maksimalno angaòvati u wegovoj kampawi. Da li }u to biti ja ili neko drugi iz na{eg rukovodstva, to }e se tek videti. Ina~e, Srpska radikalna stranka u posledwe vreme neprestano ponavqa zahtev da se zajedno sa republi~kim parlamentarnim i predsedni~kim izborima obnove i savezni i lokalni izbori. Ni savezni izbori nisu bili regularni jer su obavqeni u nedemokratskoj atmosferi, pod potpunom medijskom blokadom. Na tim saveznim izborima srpskim radikalima su oteli najmawe 3 poslani~ka mandata u pe}koj i kosovskomitrova~koj izbornoj jedinici tako {to su socijalisti prikazali da su u {iptarskim selima, u koje ni danas Milo{evi}eva policija sa tenkovima ne moè da u|e, dobili hiqade {iptarskih glasova. Ti savezni izbori su se odvijali po novom Zakonu o izbornim jedinicama, koji nije usvojen dvotre}inskom ve}inom, kako Ustav propisuje. Zna~i, nije legalan. Zakon je usvojen uz glasove qudi koji ve} vi{e od dve godine ni po kom osnovu nisu mogli biti savezni poslanici. Re~ je o Glamo~aninovoj grupi, a sam Glamo~anin je nekoliko puta javno priznao da su dobili novac od socijalista da izglasaju taj zakon, i to veliku sumu novca. Prema tome, sve su to dokazi da ti izbori nisu bili regularni i da se moraju ponoviti. Zahtevamo da se ponove lokalni izbori i da budu po proporcionalnom principu, jer ve}inski izborni sistem nije pravedan, nije ispravan u sada{woj situaciji, a proporcionalni izborni sistem bi omogu}io svakoj politi~koj partiji da ima onaj procenat mandata koliko osvoji glasova na izborima i posle svega ovoga {to se desilo. Znate, sada je potpuno neregularno stawe. Kako je neregularno? Prvo, socijalisti su poni{tavali odborni~ke mandate opozicionih stranaka, pa se i{lo na drugi, tre}i, ~etvrti, peti, negde i {esti izborni krug. Tada su se sudovi ogre{ili o pravo i zakone. Pokazali su da mi pravosu|e, u pravom smislu re~i, nemamo. Op{tinske i Gradska izborna komisija Beograda donosile su protivzakonite odluke, i to je direktan socijalisti~ki udar na pravni poredak, negirawe pravnog poretka uop{te. Do{lo je do me{awa OEBS-a, Gonzalesa itd. Sve su to razlozi da se napokon na jesen iza|e na ponovqene lokalne izbore po proporcionalnom principu, pa da narod presudi. Strogo }emo voditi ra~una da ne do|e do nekih falsifikata, prevara, da ne do|e do otima~ine. Voditeq: Kolike su {anse da to bude upravo tako? Dr [e{eq: Ne znam kolike su {anse. Ra~unamo da je narod sve skloniji toj ideji i da bi to bio jedini racionalan izlaz iz sada{we situacije. Voditeq: [ta }emo sa, dodu{e, jo{ uvek nezvani~nim informacijama o neposlu{nosti Bogoquba Kari}a? Dr [e{eq: Izgleda da je do{lo do razlaza Bogoquba Kari}a i Slobodana Milo{evi}a, a kako }e se to daqe razvijati vide}emo. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Htela bih postaviti pitawe gospodinu [e{equ. Izbeglica sam iz Osijeka, odakle smo oti{li 1991. godine, a pro{le godine smo kupili ku}u u Zrewaninu. Me|utim, kao izbeglice nismo imali pravo da se prijavimo, niti imamo bilo kakvu zdravstvenu za{ti516
tu ni{ta. Uvek imamo nekih problema zbog toga {to nemamo izbegli~ki status. Ne znam da li }emo imati pravo na dràvqanstvo kao i sve ostale izbeglice i prognanici. Bili smo u Barawi 4-5 godina, mu` je bio tamo na rati{tu. Nije mi jasno za{to smo maltene obeleèni {to smo bili tamo, {to nismo ovde do{li na vreme. Ne znam ni sama {ta da mislim, koga {ta da pitam, gde smo god i{li uglavnom nemamo nikakva prava, ni za posao, ni za {ta. Dr [e{eq: Mislim da vam se mora omogu}iti pravo upisa u dràvqanstvo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Da ìvite u zemunskoj op{tini, na{e op{tinsko povereni{tvo za izbeglice bi vam po kratkom postupku izdalo izbegli~ka dokumenta. Od kada se promenila vlast u Zemunu, oni zaista rade aùrno i efikasno. Ne znam kakvo je pona{awe nove vlasti u Zrewaninu, da li ona po pitawu izbeglica nastavqa socijalisti~ku prasku maltretirawe, {ikanirawa itd., posebno onih odabranih za koje se pretpostavqa da nisu skloni reìmu u Srbiji. Radikali u Zemunu vode veliku brigu o izbeglicama i mo`da ste ve} ~uli da smo po~eli parcelisawe op{tinske zemqe za izbeglice. Prodajemo po najpovoqnijim uslovima 15 dinara 1m2. Prijavilo se oko 3.600 izbegli~kih porodica i na taj na~in re{avaju svoje stambeno pitawe. Naravno, to su oni koji imaju ne{to malo novca pa mogu to sebi priu{titi, a za one izbeglice koje nemaju novca, problem je te{ko razre{iti jer nema stanova, nema praznih ku}a, nema na~ina da im se efikasnije pomogne. Slu{alac: Dobro, zahvaqujem. Jedva ~ekam da dobijemo to dràvqanstvo, da ve} jednom znamo gde smo i kome pripadamo. Jo{ jednom vam se zahvaqujem, zna~i ima nade i za nas. Voditeq: Da li su sporni termini izgnanik i izbeglica? Ima li razlike u tuma~ewu jednog i drugog? Dr [e{eq: Znate {ta, ja mislim da oba termina govore o istoj su{tini. Izbeglice su qudi koji su pobegli shvataju}i opasnost pred kojom se nalaze u novoj usta{koj dràvi ili islamskoj yamahiriji, a prognanici su oni koji su direktno oterani. U su{tini wihov poloàj je isti. Wihova je sudbina podudarna. Voditeq: Imamo pitawe te{kog lalo{a, ina~e pripadnika Ju`nobanatskog odreda, pretpostavqam ne partizanskog. Pitawe glasi: Kada }ete osloboditi svoje mesto ro|ewa? Dr [e{eq: Moje mesto ro|ewa je u ovom ratu prvo oslobo|eno. Oslobodile su ga na{e dve ~etni~ke jedinice: ~etni~ka jedinica vojvode Slavka Aleksi}a i ~etni~ka jedinica Branislava Gavrilovi}a-Brneta, tako|e ~etni~kog vojvode. @iveo sam na Grbavici. U Sarajevu sam se rodio i Grbavica je bila nepobediva tvr|ava u ovom ratu. Vi{e puta sam u toku rata tamo odlazio. Slobodan Milo{evi} je u Dejtonu predao Grbavicu muslimanima bez ispaqenog metka. Dakle, mesto gde sam ìveo, gde sam odrastao, gde sam ro|en, nije palo u neprijateqske ruke u borbi, Srbi su tamo odoleli mnogim ofanzivama. To mesto je predato voqom Slobodana Milo{evi}a u okviru Dejtonskog sporazuma. Srpsko Sarajevo }emo jednog dana osloboditi, sigurno.
517
Voditeq: Dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, hteo sam da kaèm gospodinu ili vojvodi [e{equ da sam se ja ve} 3-4 puta u~lawivao u wegovu stranku, ali nikako ne mogu da dobijem ~lansku kartu. Ne znam kome da se obratim, da li direktno wemu, ili kome? Zovem iz Zrewanina. Dr [e{eq: Ne znam kako se to moglo desiti da se obra}ate 3-4 puta. Slu{alac: Sada }u vam re}i. Bio sam u rezervi u Rumi 1991, 1992. godine i tamo sam odneo slike i sve {to je potrebno, a posle toga bio sam ovde, platio sam ~lanarinu, dao sve informacije i ni{ta. Dr [e{eq: Je li u Op{tinskom odboru, ovde blizu radio-stanice? Slu{alac: Nikada ni{ta ja nisam dobio, a dan danas èlim da budem ~lan Srpske radikalne stranke. Uvek sam glasao za radikale i osta}u radikal, ne treba mi kwiìca, ako ba{ Dr [e{eq: Predlaèm vam da sutra oko podne do|ete u prostorije Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke, da bi se to pitawe razre{ilo. Voditeq: Veza je prekinuta, jo{ jedno ukqu~ewe, dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Hteo bih da pozdravim cewenog gosta i hteo bih ne{to da ga upitam. Da li je mogu}e da on, kao predsednik jedne velike stranke, smatra da su studenti, koji su deo na{e inteligencije, izmanipulisani od strane Zapada i ne samo oni; za wega su svi, ~ak i \in|i}, Vuk Dra{kovi}, strani pla}enici, strani {pijuni samo je on ispravan, samo on dobro radi. Da li je u redu to {to on sada u Zemunu rasprodaje zemqi{te za 15 dinara 1m2, je li to ta trì{na vrednost zemqe? Isto tako bih hteo da ga pitam da li je on svestan u kakvoj je narod situaciji, kako narod ìvi, da radnici nemaju plate, da se zemqoradnicima ne ispla}uje za predatu robu, da ovako ne moè daqe, da perspektive nema. On samo pri~a o izborima treba ponovo i}i na lokalne izbore zato {to je koalicija Zajedno pobedila u vi{e gradova. [to se sekira, pa on ima {ansu na ponovnim izborima. Kako on zami{qa budu}nost? Ne moè se ìveti od izbora. Mora i da se radi da bi narod lep{e i boqe ìveo. Dr [e{eq: Da bi narod lep{e i boqe ìveo, treba na slede}im izborima da glasa za Srpsku radikalnu stranku. To je jedina {ansa da Srbiji napokon svane. [to se ti~e te{ke ekonomske i socijalne situacije, wu je prouzrokovala aktuelna vlast, Socijalisti~ka partija. Kada su u pitawu vo|e koalicije Zajedno, pogledajte samo gde su oni ovih dana, gde se kre}u; pogledajte kako lepo \in|i} razgovara sa Kolom i Kinkelom, kako mu Kinkel ~estita izbor za beogradskog gradona~elnika. Kinkel nikada ni jednom stranom gradona~elniku nije ~estitao na izboru. Nije to nimalo slu~ajno. Mogli ste isto tako da vidite Zorana \in|i}a kako ga lepo primaju u Austriji, dakle u izrazito neprijateqskim zemqama, antisrpski orijentisanim. Koga Nemci danas podràvaju, taj ne moè biti srpski patriota. Koga Amerikanci danas podràvaju, taj ne moè misliti dobro svome narodu, jer je ameri~ki i nema~ki ciq da Srbiju osakate, da je svedu na granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka. Gospodin se ~udi {to zemqu prodajemo izbeglicama po 15 dinara
518
1m2. Za{to izbeglicama da prodajemo po trì{nim cenama? To su qudi koji su ostali bez ku}e i ogwi{ta, to su qudi koji su prognani, kojima je oteta ogromna imovina. Jedva su spasli ìvu glavu, pa vaqda u Srbiji treba da ih primimo i na taj na~in {to }emo im dati op{tinsku zemqu po minimalnoj ceni da sviju novo gnezdo, a ne da ih drìmo ve~ito u kolektivnom sme{taju. Eto, zbog toga gospodine, zbog takve va{e svesti prirodno je da glasate za koaliciju Zajedno, ali u Srbiji je, na svu sre}u, sve mawe qudi sa takvom sve{}u, a sve je vi{e iskrenih srpskih patriota kojima je podjednako vredan Srbin iz Srbije, iz Banata, iz Ba~ke, iz Like, Korduna, Hercegovine, Bosanske Krajine, Crne Gore, Makedonije, iz bilo koje srpske zemqe. Voditeq: Dobro ve~e, u programu ste. Slu{alac: Dobro ve~e, pozdrav gospodinu dr [e{equ. Imam jedno pitawe: da li moèmo o~ekivati do kraja XX veka rehabilitaciju na{eg generala Draè Mihajlovi}a i tako ispraviti najve}u gre{ku srpskog naroda? Dr [e{eq: Mislim da }e zvani~na rehabilitacija do}i nakon promene vlasti u Srbiji. Me|utim, ona je odavno izvr{ena, jer je Draà Mihajlovi} rehabilitovan u srpskim srcima. Pokazalo se da je to bio ~ovek na pravoj strani, ~ovek koji se borio za srpske nacionalne interese junak u pravom smislu re~i. Izbegavao je bratoubila~ki rat i srpsku pogibeq. Bio je ~ovek ~ija je politika ~ekawa bila prava politika u onim uslovima kada su Nemci za jednog ubijenog nema~kog vojnika streqali po 100 Srba. Za rawenog Nemca streqali su 50 - Srba. Nije bio kao onaj hrvatski avanturista, zlikovac i zlo~inac Josip Broz Tito koji je i{ao u Srbiju da diè ustanak, da srpske mladi}e vodi na klanicu. [to nije i{ao u svoje rodno Zagorje da diè Hrvate? Zlo koje nam je Tito naneo i wegova skoro 50 godi{wa komunisti~ka diktatura, toliko su {tetne posledice izazvali da }e se srpski narod jo{ godinama, mo`da i decenijama oporavqati. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, hteo bih da postavim pitawe dr [e{equ. Prvo, on stalno napada koaliciju Zajedno i SPS, a do ju~e je bio ~lan Saveza komunista. Za dve i po godine je zavr{io fakultet, {to zna~i da je bio Titov pitomac, a sada mu Tito smeta, smeta mu Zapad. Pa mi smo najvi{e gre{ili {to smo u~ili od pogre{nih u~iteqa Rusa. Zar }e nama @irinovski biti idol? Mi radimo sve {to rade Rusi. Rusi ru{e Lewinov spomenik, mi Titov. Sada se ~udimo \in|i}u {to je sru{io zvezdu petokraku. Sam [e{eq je rekao da treba da bude granica Karlobag-Virovitica. Zna~i, on je jedan od inicijatora ovog bratoubila~kog rata. Dr [e{eq: Jesu li vama, gospodine, Hrvati bra}a? Ne ~uje se, izgubila se veza. Kakav je to bratoubila~ki rat? Ispade da su nam Hrvati bra}a. Hrvati nam bra}a nikada nisu bili, nego najve}i krvni du{mani. Za Tita je odavno dokazano da je zlikovac i zlo~inac. Tito je ubio vi{e Srba u Drugom svetskom ratu nego Nemci. To pokazuju i podaci Vladimira Dedijera. [to se ti~e @irinovskog, on je prijateq srpskog naroda. Petokraka je simbol zla, pentagram |avolski znak, a wu su lansirali masoni i u svojim znamewima imaju je samo dràve pod wihovom dominacijom, poput Amerike, recimo.
519
Voditeq: Ako sam ja taj neki mali deo srpskog naroda, pretpostavqam da jesam, imamo puno boqeg prijateqa u Kopru od gospodina @irinovskog, ali to nije tema ovog razgovora. Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Htela bih da pozdravim sve u studiju i da postavim gospodinu [e{equ nekoliko pitawa. Kako on tuma~i trenutno stawe praznih buyeta nema para za {kolstvo, zdravstvo, de~ije dodatke, penzionere, za koje sam ~ula da }e ove godine svega 6-7 penzija primiti, zatim, za sve one rawene i poginule borce i wihove porodice? Da li smatra da je za wega ~ast biti gradona~elnik Zemuna kada je Tu|man rekao da }e krenuti na Zemun? Da li }e se kod wega zaustaviti, po{to on deluje zastra{uju}e? Mislim da treba time da se ponosi. Htela bih da pitam, da li bi mo`da mogao i porodicama palih boraca i svim onim invalidima koji danas sede u kolicima, koji su nesposobni za rad, da podeli isto tako zemqu, ali ne da bi zidali ku}e nego da je obra|uju da bi imali osnovne ìvotne namirnice? Dr [e{eq: Dok radikali vladaju, Tu|man nikada ne}e do}i u Zemun, to vam garantujem. [to se ti~e ratnih vojnih invalida, mi se spremamo u Op{tini Zemun da im ponudimo besplatno jedan broj placeva za individualnu stambenu izgradwu. Naàlost, zemunska op{tina nema dovoqno poqoprivrednog zemqi{ta koje bi im dodelila za poqoprivrednu proizvodwu. Zemun je gradska op{tina. Ima poqoprivrednog zemqi{ta, ali to nije op{tinsko poqoprivredno zemqi{te, to je poqoprivredno zemqi{te tih gazdinstava, poqoprivrednih dobara koja funkcioni{u na podru~ju zemunske op{tine. Voditeq: Da li je mogu}e da nam za sam kraj kaète ne{to o ekonomskom programu koji biste nam ponudili ukoliko sutra do|ete na vlast? Dr [e{eq: Na{ ekonomski program je liberalan. Zna~i, mi podsti~emo privatnu inicijativu. Bez podsticawa privatne inicijative nema nam izlaska iz ekonomske krize. Ovo {to je va{ slu{alac malopre pitao - kako nema para za plate zaposlenih u prosveti, zdravstvu, za penzije, invalidnine, itd. nema ih jer je privreda u izuzetno lo{oj situaciji i nema odakle da napla}uje porez. Socijalisti~ki reìm je napravio stra{nu gre{ku {to je neprekidno pove}avao poresku stopu, umesto da je smawuje, pa je i to malo uspe{ne privrede gu{io; a i ono para {to se naplati na ime poreza i taksi, neracionalno se raspore|uje. Na nekim stranama se rasipa, daje se novac u neracionalne svrhe, a na drugoj strani nema tamo gde je najpotrebnije: za zdravstvo, za {kolstvo, za penzije, za invalidnine, za de~je dodatke, za vojsku, za policiju, za carinike i sli~no. Voditeq: Da li ovo drpawe i kra|e na najvi{em nivou bitno uti~u na ovu situaciju? Dr [e{eq: Da, ali kriminal se ne moè suzbiti dok ne do|e do promene vlasti. Nije neva`no kakva }e biti ta promena vlasti. Jedino Srpska radikalna stranka garantuje uni{tewe kriminala kada do|e na vlast i jedino mi nismo ume{ani ni u jednu kriminalnu aferu. Pogledajte Zorana \in|i}a koji je svojevremeno osu|ivan na {est meseci za520
tvora zbog kra|e krao neke kwige, neke ko`ne jakne po Beogradu. Pogledajte ~elnike drugih stranaka, svi su tako|e u~estvovali u nekim sumwivim rabotama. Nisu osu|ivani, ali su u~estvovali u ne~emu {to se sa aspekta krivi~nog zakona ne moè smatrati ni normalnim ispravnim. Onda jedinu perspektivu pruà Srpska radikalna stranka. Dodu{e, mi ~esto idemo u zatvore, u robija{nice, tuku nas i progone ali iskqu~ivo zbog politike. Voditeq: Ukrali smo vam 10 minuta dragocenog vremena. Kako ste se ose}ali? Dr [e{eq: Za{to mislite da ste mi ukrali 10 minuta? Svaki minut vi{e u va{em programu meni je koristan. Lepo sam se ose}ao, kao i uvek u studiju Radio Petrograda, jer i mi, srpski radikali, se od po~etka zalaèmo da se Zrewaninu promeni ime, da se vrati stari naziv Petrograd, a naàlost, ve} je bio organizovan jedan neuspe{an referendum na tu temu. Samo, ja sam uvek sumwao da su socijalisti falsifikovali wegove rezultate. Zbog toga bih ja u ime Srpske radikalne stranke pokrenuo inicijativu da se obnovi referendum o promeni naziva Zrewanina u Petrograd, odnosno da se vrati stari naziv. Voditeq: Predstavnici SDS-a na ovoj teritoriji pokrenu}e ovih dana inicijativu za vra}awe spomenika kraqa Petra u centar grada. Dr [e{eq: Ako je sa~uvan, spomenik treba da se vrati i to bismo podràli, a najva`nije bi bilo da se {to pre promeni naziv grada i srpski radikali, bez obzira ko je na vlasti, tu ne bi ideolo{ki nastupali. Maksimalno bismo u toj kampawi podràli promene gradskog naziva, onoga ko bi bio spreman da organizuje taj referendum, i svi ~lanovi Srpske radikalne stranke, na{i simpatizeri, na{i glasa~i bili bi odu{evqeni da se vrati stari gradski naziv Petrograd. Voditeq: Sada moram ne{to da vas pitam sasvim privatno. Pod pretpostavkom da se to dogodi tako kako vi sada kaète, da li biste i mene mewali, budu}i da imam bitno suprotan stav po mnogim pitawima od vas? Dr [e{eq: [to se vas ti~e, kada radikali preuzmu vlast u Zrewaninu, bi}e va`no samo da li profesionalno i ~asno obavqate svoj posao. Uop{te ne postavqamo pitawe, tako se pona{amo i u zemunskoj i temerinskoj op{tini gde vladamo, ko je ~lan koje politi~ke partije, kakva mu je ideolo{ka orijentacija, koje je nacionalnosti i veroispovesti ni{ta nas to ne interesuje. Interesuje nas da li ~ovek savesno, po{teno i ~asno obavqa svoj posao ili ne obavqa. Ko ne obavqa, mi ga mewamo, a ko obavqa, on ostaje i glava ga ne}e zaboleti od radikalske vlasti. Voditeq: Sada je 19 ~asova i 13 minuta, gospodine [e{eq, bili ste u programu najslu{anije radio stanice u ovom delu Vojvodine. Hvala vam na u~e{}u. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
521
SRPSTVO NA LISTI ZA ODSTREL

Radio Ba~ki Petrovac, 1. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, dobar dan. Javqamo vam se u ovom vanrednom terminu povodom posete predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa i wegovih saradnika na{oj op{tini. Danas u 11 ~asova u Skup{tini op{tine Ba~ki Petrovac dr Vojislava [e{eqa primio je predsednik Skup{tine op{tine, a razgovoru su prisustvovali potpredsednici Skup{tine op{tine i odbornik Skup{tine op{tine iz redova Srpske radikalne stranke. Sa nama je u studiju, kao {to smo ve} prethodnih dana najavqivali, dr Vojislav [e{eq. Gospodine, dobro do{li u na{ studio. Pre nego {to krenemo sa razgovorom, da kaèmo na{im slu{aocima da se u razgovor mogu ukqu~iti posredstvom na{eg telefona 780-444. Dakle, jo{ jednom dobro do{li. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: Odmah da pre|emo na na{e prvo pitawe. Va{a stranka je pro{le godine u maju usvojila Statut i Program stranke. U programu su detaqno obra|ene sve sfere ìvota, kako dràve tako i pojedinca. U delu gde se govori o organizaciji dràve kaè se da je va{a stranka za ukidawe autonomije Vojvodine i Kosova i Metohije. Da li biste ovaj stav obrazloìli za na{e slu{aoce? Dr [e{eq: Mislim da su te teritorijalne autonomije u Srbiji besmislene. Objasni}u }u vam to na primeru Vojvodine. U Vojvodini je ìvelo oko 60 odsto Srba sada, posle dolaska ogromnog broja izbeglica taj procenat je mnogo ve}i. Koji je zna~aj autonomije kada Srbi imaju ve}inu u Vojvodini? Sa nacionalnog aspekta, autonomija je besmislena u tom slu~aju. [ta ona zna~i sa ekonomskog aspekta? Od strane nekih vojvo|anskih autonoma{kih politi~kih stranaka ~uju se teze da Srbija pqa~ka Vojvodinu. To je besmislica! Onaj isti reìm koji pqa~ka Vojvodinu, pqa~ka celu Srbiju. Uostalom, nekada su u tom reìmu vojvo|anski kadrovi imali glavnu ulogu. Mi smo i sada pod tim istim reìmom i zato nam je ekonomska situacija ovako te{ka. Kada se promeni taj reìm, ako do|u neki boqi, pametniji qudi, popravi}e se i ekonomska situacija. Pametna dràva osloba|a privatnu inicijativu i ne sputava privatnike. Voditeq: Bez obzira na to gde su i u kom delu Srbije. Dr [e{eq: Bez obzira na kom se wenom podru~ju nalaze. [to se ti~e Kosova i Metohije, tamo je Srbija ugroèna. O~igledna je separatisti~ka tendencija kod ogromne ve}ine Albanaca ili [iptara, kako oni sami sebe nazivaju, i mi moramo to da spre~imo. Ne negiramo wihova gra|anska prava, ali onaj ko èli da uìva do kraja svoja gra|anska prava mora da vodi ra~una i o gra|anskim du`nostima, a duàn je da bude lojalan dràvi ~iji je gra|anin. Kada se govori o Vojvodini, tu nekih posebnih problema nema. Sve nacionalne mawine koje ìve u Vojvodini lojalne su Srbiji, Saveznoj Republici Jugoslaviji i to pitawe se jednostavno ne postavqa. Tvrdim i daqe da nijedna nacionalna mawina u Vojvodini nikada nije bila ugroèna od strane srpskog naroda. Nikada nisam ~uo za slu~aj Slovaka koji
522
je progowen zato {to je Slovak. Mo`da ga progoni direktor na radnom mestu jer proteìra nekog drugog, mo`da je u te{koj situaciji kao i ostali gra|ani, ali nikada nisam ~uo za slu~aj da je neki Slovak imao problema u ìvotu zato {to je Slovak, ili neki Ma|ar, Rumun, Buwevac, [okac, Ukrajinac, Rusin, bilo kojoj nacionalnoj mawini da pripada. Mislim da pripadnici nacionalnih mawina to shvataju. Drugo, oni nisu realno zainteresovani za vojvo|ansku autonomiju, jer im ona ni{ta ne donosi. U tom slu~aju imali bi dve administracije iznad sebe, umesto jedne, dve dràve iznad sebe, a obe treba finansijski podmirivati. Trebalo bi da uprostimo dràvnu upravu, da je {to vi{e pojednostavimo, kako bismo {to mawe poreza imali, a ne da je uslo`wavamo i da onda imamo ~itav niz institucija koje treba finansirati. Ko bi ih finansirao? Finansirao bi ih onaj ko pla}a porez. Voditeq: Kada smo ve} kod te efikasnosti, slede}e pitawe se upravo na to odnosi. Vi ste na ovim posledwim izborima pobedili u Zemunu. U Programu va{e stranke stoji da ste za jeftinu i efikasnu lokalnu samoupravu, koja treba da bude servis gra|ana. Da li ste vi u Zemunu na tom planu ne{to u~inili? Dr [e{eq: Jesmo, i dobri glasovi se ve} daleko ~uju. Ne znam da li je do vas doprlo, ali zemunski primer, mislim, da }e uskoro mnogi u Srbiji da slede. [ta smo uradili? Zaveli smo disciplinu u Op{tini, rad u punom radnom vremenu, pristojno opho|ewe prema gra|anima. Zatim, uni{tili smo korupciju, kao ma~ smo nad svakim ko bi slu~ajno poku{ao da u|e u neku korupciona{ku aferu, ubrzano re{avamo neke komunalne probleme, podsti~emo privatnu inicijativu. U startu smo obe}ali da }emo parcelisati svo raspoloìvo op{tinsko gra|evinsko zemqi{te i dodeqivati gra|anima za individualnu stambenu izgradwu. Sada to i radimo. Gra|ani po veoma niskim cenama mogu da do|u do placa, a to je jedini na~in da se re{i stambeno pitawe. Op{tina vi{e nikada ne}e zidati stanove. Zna~i, moraju qudi sami da se snalaze. Ako moraju sami da se snalaze, neophodno je da im omogu}imo da se {to brè i boqe sna|u. Daqe, parceli{emo zemqi{te za privrednu izgradwu. Sada dodequjemo 31 hektar, a 16 do 17 hektara je ve} podeqeno. Va`no je da qudi ne{to rade. Ra~unajte, ako 3.600 placeva isparceli{emo, to zna~i da }e 3.600 qudi da podiè porodi~nu ku}u, a da bi podigli ku}u, moraju da zaposle po nekoliko radnika da im zidaju, {to zna~i da }e qudi imati posao i platu, tro{i}e se beton, drvenarija, stolarija, tro{i}e se novac za neke druge aparate, za neku drugu opremu. Time }e se podsta}i i sve industrijske grane koje u~estvuju u proizvodwi te opreme. Kada se ne{to radi, novac se brè obr}e, stvara se profit, a kada svi stoje skr{tenih ruku i ~ekaju da im dràva udeli milostiwu, onda je to propast i za dràvu i za narod. U buyetu nema para kojima bi se mogli sada narodu kupovati stanovi, otvarati radna mesta itd., ali je onda neophodno da sistemskim merama omogu}ujemo narodu da se sam snalazi. Podelili smo 460 placeva za privremene objekte: za kioske i mawe monta`ne objekte do 30m2. Navala je bila, popada{e nam slu`benici s nogu od posla, ali moraju da rade.
523
Voditeq: Po{to ste do{li u sredinu, op{tinu gde ima najvi{e pripadnika slova~ke nacionalne mawine, za na{e slu{aoce bi}e zanimqiv stav va{e stranke da nacionalne mawine imaju prava na sopstveni kulturni ìvot, slobodnu upotrebu materweg jezika i pisma, pravo na {kolovawe i obrazovawe i informisawe, samo {to bi, kako stoji i u va{em programu, morali sami graditi i osnivati pomenute institucije: {kole, univerzitete, informativne ku}e i, naravno, finansirati wihov rad. Po{to su pripadnici nacionalnih mawina ravnopravni {to se ti~e pla}awa doprinosa i poreza dràvi, zbog ~ega bi trebalo da, recimo, za obrazovawe izdvajaju u dràvnu kasu i da finansiraju sami svoje {kole. Na drugoj strani, recimo, u ba~kopetrova~koj op{tini sve {kole i zgrada gimnazije su gra|ene kako iz samodoprinosa gra|ana, tako i pomo}u dobrotvora, a jednim zakonom dràva ih je uzela, kao i domove kulture, biblioteke, galerije i sve ono {to se na taj na~in stvaralo. Dr [e{eq: Da, ali za to nisam ja kriv, kriva je dràva. Voditeq: U pravu ste. Dr [e{eq: Dràva ima pogre{an koncept, ona èli sve da etatizuje, a mi bismo sve privatizovali. Radikalska vlast }e nastojati da samo osnovne {kole ostanu dràvne, i tamo se zna po kojim kriterijumima nacionalne mawine imaju prava na nastavu na svom jeziku. Ako ih ima vi{e od 6 odsto na podru~ju odre|ene op{tine, je li tako? Voditeq: Da. Dr [e{eq: To su i propisi Ujediwenih nacija koje je na{a zemqa ratifikovala. Tamo gde ima vi{e od 6 odsto pripadnika neke nacionalne mawine dràva je du`na da im obezbedi nastavu na wihovom jeziku. Za ostalo moramo da idemo u privatizaciju. Privatizacija podrazumeva smawene poreze, po{to }e biti vi{e poreskih obveznika. Ukoliko su dràvne obaveze smawene, qudi mogu da za svoje potrebe samostalno izdvajaju. Recimo, ako Slovaci èle akademiju nauka ili kulturnu akademiju, na dràvi je da im omogu}i prostor gde }e da podignu zgradu, a oni }e onda to sami sebi da izgrade, a ne da im dràva uzima pare za takve namene, pa da ih ona raspore|uje. Gde god se dràva suvi{e me{a u dru{tveni i privredni ìvot dru{tvo propada. Pametna je ona dràva koja najmawe vlada. Recimo, ja ne znam u kakvom je statusu va{ radio, da li je javno preduze}e ili dru{tveno... Voditeq: Dru{tveno. Dr [e{eq: Na{a tendencija je da se sve privatizuje, svi lokalni mediji. Omogu}ili bismo privatnicima da otvaraju nove i da wihov uspeh zavisi od konkurencije na trì{tu. Voditeq: To je najzdravije. Dr [e{eq: To je najzdravije, i za{to dràva u to da se me{a. Za{to dràva mora da ve{ta~ki odràva stotine lokalnih radio-stanica po Srbiji? Nekada su to lokalne radio-stanice nacionalnih mawina, nekada nisu, nekada su srpske itd., ali za{to dràva u to uop{te da se me{a? Ako postoji odre|en broj gra|ana zainteresovan da prati program jedne radiostanice, onda }e ta radio-stanica imati prihode, ima}e komercijalni efekat, objavqiva}e male oglase, reklame, pozdrave i èqe, ~itav niz drugih mogu}nosti joj stoji na raspolagawu. [to dràva u to da se me{a?
524
Voditeq: Dobili smo ve} i prvo pitawe: Od poznanika iz Pazove sam ~ula da se u Op{tini Zemun ne ~eka na {alteru. Kada se do|e po neka dokumenta, izdaju se odmah, ~ak se posluùje kafa i sok. Dr [e{eq: To je malo preterano, za kafu i sok. Ako gra|anin do|e u neku slu`bu pa malo vi{e mora da se zadrì, tada se posluùje kafa i sok, a ne posluùje se redom svim gra|anima. Ono {to moè da se zavr{i za {alterom, zavr{i se odmah. Gra|anin za minut-dva zavr{i svoj posao i odlazi. Postoje komplikovaniji pravni problemi gde gra|anin treba da ode u odgovaraju}u slu`bu, ali tamo ga sasvim pristojno do~ekaju, nema da gra|anin do|e pa da neko galami na wega, da mu kaè ~ekaj pred vratima, da se obrecne na wega itd. Op{tinski slu`benik mora prema svakom gra|aninu da se odnosi sa punim po{tovawem. Zna~i, ako je neki komplikovan problem, onda se on poziva u slu`bu, na licu mesta se otvara dosije, traè se re{ewa da bi se pomoglo gra|aninu, a ne da se gra|aninu kaè da do|e za 15, za mesec dana, pa se neki upravni postupci vode po dve godine. Toga vi{e nema. Naravno, ako do|e u neku od slu`bi, a slu`benik pije kafu ili sok, ne moè gra|anin da ne bude posluèn. Voditeq: Koji obim prava nacionalnim mawinama nudi va{a stranka, a koji obim du`nosti zahteva? Dr [e{eq: Sve {to od wih zahtevamo, zahtevamo i od Srba, dakle, ono {to su zakonom propisane du`nosti. Nema posebnih du`nosti nacionalnih mawina, a nacionalne mawine treba da imaju sve ono {to imaju Srbi. Tu nikakve razlike ne sme da bude. Borimo se za dru{tvo u kome }e nacionalna pripadnost, veroispovest ili ideolo{ko opredeqewe biti privatna stvar svakog gra|anina. Tako se odnosimo i prema slu`benicima u svojoj op{tini. Zatekli smo tamo nekoliko slu`benika drugih nacionalnosti. U startu sam im rekao da mene ne interesuje koje su oni nacionalnosti. Socijalisti su pronosili glasine, pa i ovi iz koalicije Zajedno, da }emo mi sada da otpu{tamo sve koji nisu Srbi, koji su ovakvi, koji su onakvi. Rekao sam: Nama je va`no da vi radite savesno svoj posao i ni{ta drugo; ako budete savesno radili svoj posao, vama }e biti dobro, ima}ete i pove}anu platu. Odmah po dolasku na vlast podigli smo platu za 30 odsto svim zaposlenim u Op{tini samo na osnovu u{teda materijalnih tro{kova. Prepolovili smo materijalne tro{kove. Do tada su neki muvali u Op{tini, naru~ivali kancelarijski materijal po dvostruko ve}oj vrednosti, kafu su kupovali po 45 dinara, mi je nabavqamo po 33 dinara itd. Samo na tome smo stvorili zalihu od koje smo podigli plate za 30 odsto. Voditeq: Da li mislite da je dobro da se odbornici i poslanici kandiduju kao Grupa gra|ana, da li mislite da je metod koalicije Zajedno ispravan, i {ta mislite o u~e{}u verskih lica na mitinzima koalicije Zajedno? Dr [e{eq: Mislim da u nekim situacijama treba gra|ani da se kandiduju kao kandidati Grupe gra|ana, ako nisu zadovoqni radom stranke kojoj su do tada pripadali. Takav je slu~aj upravo u Ba~kom Petrovcu. Potpuno razumem qude koji su se kandidovali kao Grupa gra|ana. Vidi se da imaju popularnost u narodu, da ih narod ceni i po{tuje i da narodu u
525
ovom slu~aju nije bilo bitno kojoj oni politi~koj partiji pripadaju nego je bitno kakvi su qudi. Oni su dobri qudi i narod moè da im ukaè poverewe. Meni je iskreno drago {to je vlast, recimo, u Ba~kom Petrovcu osvojila Grupa gra|ana, odnosno wihovi kandidati, a ne kandidati Reformske demokratske stranke Vojvodine, s kojom smo u politi~kom sukobu, ili socijalista, ili koalicije Zajedno. Neophodno je da se stvore uslovi da Srpska radikalna stranka pobedi na izborima u Ba~kom Petrovcu, a ja mislim da nije nemogu}e da se ti uslovi skoro stvore, jer ra~unam na sve ve}i priliv Slovaka u Srpsku radikalnu stranku i na sve ve}i broj slova~kih glasova na izborima. [to se ti~e koalicije Zajedno, mi smatramo da su gra|ani imali mnogo razloga da protestuju za ovih nekoliko meseci, prvenstveno nezadovoqni nacionalnom politikom reìma, ekonomskom, socijalnom, kulturnom itd. Ekonomska kriza i socijalna beda skoro sve ugroàva osim pripadnika establi{menta i sli~no. Koalicija Zajedno je napravila nekoliko te{kih gre{aka. Prvo, mar{irawe pod nema~kom i ameri~kom zastavom im je neoprostivo, posebno pod nema~kom. Sami znate koliko su Nemci kroz istoriju Srbima naneli zla. Od 1944. godine do danas nije se desilo da je neko tako javno na politi~kim demonstracijama proneo nema~ki barjak beogradskim ulicama. Sada se to desilo. Bili smo protiv nasiqa, posebno smo protiv svakog nasiqa u politici, a s vremena na vreme koalicija Zajedno izazivala je brutalno nasiqe na beogradskim ulicama, razbijali su javne objekte i sl. Tre}e pitawe je bilo... Voditeq: [ta mislite o u~e{}u verskih lica na mitinzima koalicije Zajedno? Dr [e{eq: Smatram da je to velika gre{ka, jer sve{tenici ne bi smeli da u~estvuju u strana~kim aktivnostima. Crkvene organizacije treba da budu van stranaka i da se ne me{aju u strana~ki ìvot. Sve{tenici koji u~estvuju u strana~kim demonstracijama kompromituju crkvu kojoj pripadaju. Voditeq: Kako mislite da re{ite pitawe stare devizne {tedwe? Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa se moè re{iti samo prodajom dràvne imovine. Ve} se godinama za to zalaèmo. Federacija ima ogroman broj zgrada, placeva, ima mnogo pokretne imovine, ima lovi{ta, ugostiteqskih objekata. Kada bi federacija prodala sve ono {to joj nije neophodno za funkcionisawe, sve ono {to je vi{ak, izvukla bi iz toga izme|u jedne i dve milijarde maraka. Ostatak do ~etiri milijarde maraka treba da se obezbedi prodajom imovine Republike Srbije i Republike Crne Gore, svega onog {to nije neophodno za funkcionisawe dràve. Voditeq: Kako gledate na skidawe zvezde petokrake sa Skup{tine grada Beograda i skrnavqewe Spomen parka u Kragujevcu? Dr [e{eq: Skrnavqewe Spomen-parka u Kragujevcu mi, srpski radikali, èstoko osu|ujemo. Smatramo da je to vandalizam i da do toga nije smelo da do|e. Spomen-park u Kragujevcu su pre svega spomenici streqanim |acima i streqanim gra|anima Kragujevca, i mi smo protiv skrnavqewa grobaqa uop{te.
526
[to se ti~e skidawa petokrake sa Gradske skup{tine, to je moralo odavno biti ura|eno. Naravno, \in|i} jeftinim politi~kim trikovima postiè propagandni efekat, a to neku stvarnu su{tinu nema. Trebalo je to postaviti na dnevni red Skup{tine grada, da Skup{tina grada donese odluku i da do|u majstori da to skinu i odnesu, a ne da se pravi spektakl. \in|i} treba da se dokaè u konkretnom radu, a ne u pravqewu politikantskog spektakla koji ga ni{ta ne ko{ta i ne traì od wega da zasu~e rukave. Uostalom, ja bih cenio Zorana \in|i}a da se on li~no pewao na kupolu da skine zvezdu, ali s obzirom da je angaòvao profesionalne alpiniste da to urade, ne zasluùje po{tovawe, jer to i nije neki naro~iti uspeh. Tu ja osu|ujem socijalisti~ki reìm, koji pravi stra{ne gluposti. Videli ste mo`da, na dràvnoj televiziji je bila emisija Okrugli sto u kojoj su raspravqali o skidawu te petokrake. Ko je u~estvovao u toj emisiji? Predstavnik Socijalisti~ke partije, predstavnik JUL-a, predstavnik Saveza boraca i neki navodni istori~ar. Kakav je to Okrugli sto gde nema opozicionih stranaka? Voditeq: Svih stranaka. Dr [e{eq: [ta to zna~i? Samo su \in|i}u dali ogroman publicitet, to je glupost. Voditeq: Gde vidite razre{ewe problema u poqoprivredi? Dr [e{eq: U osloba|awu poqoprivrede od dràvne intervencije, od dràvnog diktata. Prvo, treba osloboditi izvoz poqoprivrednih proizvoda. To ne zna~i da }e svaki seqak posebno da izvozi, to bi bila glupost, ali }e se seqaci udruìvati ili }e nakupcima prodavati svoje poqoprivredne proizvode, pa }e se nakupci jagmiti ko }e vi{e da kupi i povoqno proda u inostranstvu. Recimo, dok je bio slobodan otkup malina, wihova cena je skakala do 3,5 marke po kilogramu. Privatni nakupci su na licu mesta, na wivi pla}ali seqacima. Od pro{le godine reìm je i tu zaveo monopol i maline su mogli da otkupquju samo oni koji su dobijali dozvole od reìma. Cena je pala na 1 marku, na 1,10, i ni do danas nekim seqacima nisu platili maline. Gde god se dràva me{a u proizvodwu, poqoprivredu, u dru{tvene delatnosti, te delatnosti propadaju. Tamo gde dràva pusti qude da slobodno proizvode i prodaju ono {to proizvedu, tu ekonomija cveta. Oslobodili bismo uvoz ve{ta~kog |ubriva, ukinuli sve carine. [ta zna~e ovi kontingenti? Kontingenti su samo sredstvo za pqa~ku, za korupciju. Da biste dobili u~e{}e u kontingentu, da biste dobili uvozno-izvoznu dozvolu, morate da podmitite nekog iz dràvne hijerarhijske investiture. Sve to {to date na ime podmi}ivawa, obra~una se u cenu poqoprivrednih proizvoda, odnosno u cenu uvezene robe. Ako se uveze ve{ta~ko |ubrivo, ono se ne moè zloupotrebiti, ono moè da ide samo na wivu ili u neku saksiju sa cve}em. Nema gde drugo da se upotrebi. Oni postavqaju pitawe prevelikog uvoza. [ta nas briga {to }e se uvesti previ{e, neka o tome uvoznici razmi{qaju, pa ako uvezu previ{e pa{}e cena, ako uvezu premalo bi}e previsoka cena. Trì{te reguli{e pitawe koli~ina. U pitawu je zakon ponude i potra`we i dràva ne sme da se me{a. Na{a poqoprivreda bi procvetala sa527
mo kada bi dràva svoje stege ukinula. Ni{ta drugo seqacima ne treba. Imamo vredne seqake koji znaju da rade, koji znaju da proizvode, koji znaju da trguju, wih niko ne moè prevariti, ni dràva ih ne moè prevariti, ali dràva im otima ono {to su mukom zaradili. Ako vi ne moète suncokret nikome prodati osim dràvi, {ta to zna~i? To zna~i da dràva ima monopol, odre|uje cenu, uslove prodaje i sve ostalo. Voditeq: Ili soju. Dr [e{eq: Direktor uqare ima platu, kako sam danas saznao, 28.000 dinara, a seqacima jo{ nije pla}en suncokret za pro{lu godinu. Kako je to mogu}e? Voditeq: I proglasili su ga za menayera godine. Dr [e{eq: Da. To samo kod nas moè da se desi. Soju niko ne moè da otkupi osim dràve ili firme kojima ona d dozvolu. Voditeq: Da. Dr [e{eq: [e}ernu repu isto tako. Sada je mogu}e i slobodno prodavati kukuruz, ranije nije bilo. P{enicu ne moè niko da izveze osim dràve i onoga kome dràva d dozvolu. Voditeq: Zna se kome }e dati. Dr [e{eq: Zna se kome je dala dozvolu i ko je izvozio. Voditeq: Jedan od osnovnih preduslova demokratizacije dràve je nezavisnost medija. Znamo da se va{a stranka borila protiv ukidawa direktnih prenosa sednica Republi~ke skup{tine, do ~ega je ipak do{lo. Kakav je stav va{e stranke {to se ti~e ovog problema, koji kod nas nije uop{te zanemarqiv? Dr [e{eq: Ne postoje nigde u svetu nezavisni mediji, potpuno nezavisni. Traìmo slobodne medije, koji ne}e biti pod kontrolom dràve. Medij je uvek zavisan od vlasnika. Me|utim, ako me|u wima postoji konkurencija, onda ta konkurencija podsti~e objektivnost, ~uvawe novinarske etike, spre~avawe lansirawa laì, kleveta, izmi{qotina preko medija i sve ostalo. Ako nema konkurencije, onda su qudi `rtve medijske kampawe. Recimo, li~no sam nekih 20 godina neprekidno u situaciji da mediji protiv mene lansiraju raznorazne laì, gluposti, izmi{qotine itd., a naj~e{}e nemam mogu}nosti da na to reagujem i da to demantujem. Voditeq: Kako voditi predizbornu kampawu ako je ovakva situacija u medijima? Dr [e{eq: Na pro{lim izborima smo imali veoma te{ku predizbornu kampawu. Nismo imali dovoqno finansijskih sredstava i apsolutno smo bili medijski blokirani. Sada ve} popu{ta tenzija na tom planu, ali to je daleko od onoga ~ime bismo bili zadovoqni. Opozicione stranke su zaista po tom pitawu u te{koj situaciji. Zbog toga i nismo mogli da krenemo ofanzivno u kampawu na lokalnim izborima u svim op{tinama. Svoje snage smo koncentrisali u Zemunu, jer smo bili prisiqeni da koristimo propagandna sredstva XIX veka: javne mitinge, tribine, {tampani materijal, plakate, letke, specijalna izdawa novina. Radio i televizija su nam bili dostupni na ka{i~icu, mrvice, koje smo, naravno, maksimalno iskoristili, ali to je suvi{e malo. Voditeq: Kakva je situacija sa medijima u va{oj op{tini, u Zemunu?
528
Dr [e{eq: Bila je zapo~eta aktivnost na izgradwi radio-stanice u Zemunu. Sva oprema je bila nabavqena, mnoga preduze}a su ulagala pare u to. Nekoliko dana pre na{eg preuzimawa vlasti ta oprema je odnesena, instalacije pokidane i moramo ispo~etka da radimo. Krenuli smo sa inicijativom da otvorimo zemunske radio-stanice i televizijsku stanicu. Zatekli smo Zemunske novine kako se {tampaju maltene kao op{tinski bilten. Povremeno su izlazile u tiraù od 4.000 primeraka i niko ih nije kupovao ni ~itao - deqene su besplatno. Pokrenuli smo novu seriju Zemunskih novina koje otprilike izgledaju kao Nin, a tira` im je 20.000 primeraka. Sve se rasproda po ceni od 3 dinara za primerak, a Nin je 10 dinara. Nemamo birokratiju koliku ima Nin, nemamo gomilu novinara koji cele dane provode po kafanama i piju a ni{ta ne pi{u. Imamo jednu malu redakciju sa {est novinara, jednim fotoreporterom, jednim tehni~kim urednikom i dve slu`benice koje organizuju distribuciju i prodaju novina i vode ra~unovodstvo. Voditeq: Da li ustupate prostor u tim novinama i opoziciji u zemunskoj op{tini? Dr [e{eq: Da. Zemunske novine izlaze na 64+4 kolor strane ukupno. U svakom broju novina 10 strana je strana~ka hronika. Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove i Socijalisti~ka partija Srbije u svakom broju imaju na raspolagawu po dve strane, a ove mawe stranke: Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Gra|anski savez i JUL imaju po jednu stranu. Da li }e oni to iskoristiti ili ne, to je do wihove voqe. Voditeq: I kako }e ih iskoristiti. Dr [e{eq: I kako }e ih iskoristiti. [ta god oni donesu, to se objavi, bilo koju fotografiju, bilo koji tekst, niko im se ne me{a u to. Dakle, oni ure|uju svoje strane. Smatramo da bi to trebalo da bude primer za ugled za sve ostale medije pod kontrolom dràve. Imamo vi{estrana~ki Upravni odbor, odnosno Izdava~ki savet. Svi upravni odbori su vi{estrana~ki i postoji proporcionalna zastupqenost svih stranaka, {to do tada nije bilo slu~aj. Uloga upravnih odbora je kontrolna i mi smo opoziciju uvukli u sve te kontrolne organe. Opozicione stranke su, naravno, zastupqene u op{tinskim savetima, komisijama i sli~no. Izvr{na vlast je u na{im rukama zato {to smo pobedili na izborima, ali u svim ostalim organima participira opozicija proporcionalno broju odbornika. Voditeq: U va{em programu stoji da svim izbeglim i prognanim licima treba dati jugoslovensko dràvqanstvo. Proteklih dana sva sredstva informisawa, dakle i na{ radio, dobili su dopis kojim se pozivaju ovi qudi da se prijave Crvenom krstu radi povratka u Krajinu. Kako je mogu}e re{iti ovaj problem po{to humanitarne organizacije vi{e ne dobijaju pomo} iz inostranstva, a dràva nema para da bi ovim qudima obezbedila bar pristojne uslove za opstanak, o radnim prilikama ne treba ni govoriti jer je privreda u ruiniranom stawu. Dr [e{eq: Besmisleno je o~ekivati da postoji mogu}nost za povratak Srba na teritoriju Srpske Krajine dok se ne oslobodi cela terito529
rija Srpske Krajine. Pod hrvatsku vlast ti Srbi se ne}e vratiti. Ne{to staraca ode, ne{to staraca je i ostalo. Qudi koji razmi{qaju, znaju da im je kasno da bilo {ta novo po~nu u ìvotu, pa ako treba da umru, da bar umru na ku}nom pragu. To je ono {to ih rukovodi da odu. Moramo stvoriti uslove da se ti srpski prognanici integri{u u srbijansko dru{tvo. Naravno, dràva ne moè svima da obezbedi stanove, radna mesta i sve ostalo, ali im bar moè pruìti mogu}nost da se sopstvenim snagama poku{aju sna}i. Mi to i radimo u zemunskoj op{tini; na podru~ju Ugrinovaca odredili smo nekoliko hiqada placeva za individualnu stambenu izgradwu izbeglicama, po ceni od 15 dinara za kvadratni metar. Mislim da tako niske cene nema nigde u Srbiji, pa bar one izbeglice koje imaju ne{to novca da sebi obezbede krov nad glavom. Oni }e onda zapo{qavati radnu snagu, pa }e se na}i posla i za one koji nemaju ni{ta. Na taj na~in }e se nekim dodatnim ekonomskim naporima postepeno stvarati uslovi za wihovu integraciju i opstanak. Voditeq: Da li je autonomija posle Drugog svetskog rata osnovana samo zbog Srba ili zbog ostale 24 narodnosti? Dr [e{eq: Ta autonomija posle Drugog svetskog rata nije formirana ni zbog Srba ni zbog ostalih nacionalnosti, odnosno nacionalnih mawina na podru~ju Vojvodine. Ta autonomija je formirana da bi se razbila Srbija i to je taj komunisti~ki, kominternovski koncept koji je Tito doslovno sprovodio. Treba da se zna da je istorijski vojvo|anska autonomija formirana kao srpska autonomija. Vojvodina je jedna od srpskih krajina i ta autonomija je imala smisla dok je na podru~ju Vojvodine ìveo u ve}ini srpski narod. U vreme austrougarske vlasti to je bila relativna ve}ina. Posle odlaska Nemaca i kolonizacije nakon Drugog svetskog rata to nije relativna nego apsolutna ve}ina. Teritorijalna autonomija ni{ta ne zna~i pripadnicima bilo koje nacionalnosti. Ona zna~i politi~kom establi{mentu koji se na temeqima te teritorijalne autonomije formira. To je za wih lovi{te. To je samo pove}avawe broja tih politi~kih establi{menata na raznim nivoima u na{oj zemqi i ni{ta vi{e. Uporedite kako ìvi Slovak u Beogradu i Slovak u Ba~kom Petrovcu i u Novom Sadu. U Ba~kom Petrovcu zbog velikog broja wegovih sunarodnika mo`da mu je emotivno lep{e, ali u ekonomskom smislu svuda mu je podjednako te{ko. U Novom Sadu otima mu vojvo|anska vlast, u Beogradu mu otima beogradska vlast. Kakva je tu razlika? U zemunskoj op{tini, u nasequ Boqevci ìvi ve}i broj Slovaka, da li se wihov socijalni poloàj razlikuje od poloàja Slovaka u Kova~ici, recimo? Ne razlikuje se, Zemun je sastavni deo Beograda, Kova~ica je u sastavu Vojvodine. Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: [ta je to {to nedostaje Slovacima u Boqevcima a imaju Slovaci u Kova~ici u pogledu nacionalnih prava ni{ta. âk mislim da je nova radikalska vlast napravila neke poteze koji }e im poboq{ati poloàj, poboq{ati ìvotni standard i da }e predwa~iti u odnosu na neke druge krajeve u Srbiji. Voditeq: Kako ste re{ili problem u Op{tini po pitawu nepla}enih poreza?
530
Dr [e{eq: Pla}aju porez direktno dràvi i doprinose u dràvne fondove, a onda Vlada Srbije kroz buyet predlaè Skup{tini Srbije koliko }e koja op{tina dobiti za svoj buyet. Kod nas se to jo{ prosle|uje kroz grad Beograd, jer je Zemun sastavni deo grada Beograda. Jo{ nismo usvojili buyet za ovu godinu, jer nije zavr{eno ni konstituisawe Gradske skup{tine, jer nije usvojen gradski buyet. Dakle, mi nemamo nikakve veze sa tim firmama i one su direktno vezane za dràvu. U zgradi Op{tine se nalazi Republi~ka uprava javnih prihoda, oni koriste na{e kancelarije koje su dobili pod kiriju, ali nemaju organizacione veze sa Op{tinom. Tako isto u Ba~kom Petrovcu - nijedna forma nije organizaciono vezana za op{tinu. Po Zakonu o lokalnoj samoupravi iz 1992. godine ingerencije op{tina su bitno skresane, ali jo{ uvek mnogi direktori firmi kada imaju probleme traè od op{tine da im pomogne. Op{tina nekada moè da pomogne, ali obi~no nema para ako se traè pare. Op{tina moè pomo}i tako {to }e eventualno dati neki plac, {to }e neku komunalnu uslugu da napravi, {to }e uraditi ne{to {to objektivno olak{ava poslovawe neke firme. Ako konkretno ne moè op{tina da daje kredite, ne moè op{tina da daje pozajmice, to je zato {to nema od ~ega jer su op{tinski buyeti ve} odavno restriktivni. Voditeq: Da li je u redu {to se zara~unava kamata na nepla}en porez poqoprivrednika? Dr [e{eq: Nije u redu, jer s jedne strane dràva otima poqoprivrednicima zara|eno, kasni u isplati otkupqenih poqoprivrednih proizvoda i po godinu dana. Ta vrednost se obezvredi. Sa druge strane, kada poqoprivrednik zakasni sa porezom, onda mu se obra~unava velika kamata. To ne bi smelo da se radi. Voditeq: Slu{aoci traè precizan odgovor u vezi sa neispla}enim dugovawima seqacima. Dr [e{eq: Ve} skoro godinu dana dràva negde duguje za p{enicu, negde za kukuruz, negde za soju, negde za suncokret, negde za {e}ernu repu, negde za meso, negde za mleko, ali svuda ne{to duguje. [ta }e se gde isplatiti, a {ta ne}e - neko u Vladi planira. Delimi~no da bude ispla}ena p{enica, kukuruz, delimi~no ovo, delimi~no ono, i kada biste uzeli podatke za svaku op{tinu u Srbiji {ta je gde pla}eno, imali biste ta~an mozaik iz koga biste videli da to neko planira. U svakom slu~aju, uvek se nekome ne{to duguje. Na to pitawe sam ve} odgovorio. Pod ovim reìmom seqacima }e biti sve teè i teè, a jedini izlaz za seqake je liberalizacija poqoprivredne proizvodwe. Imamo izuzetno bogatu i plodnu zemqu i nema potrebe da dràva parama pomaè seqake, samo neka ih ostavi na miru, neka ih ne dira. Neophodno je da oni sami planiraju proizvodwu, da je slobodan izvoz poqoprivrednih proizvoda i da je slobodan uvoz ve{ta~kog |ubriva, ni{ta drugo. Naravno, neophodno je i da se okane seqaka i sve }e biti dobro. Voditeq: Kakvo je va{e mi{qewe o novom Zakonu po kojem su obavezne poqoprivredne penzije? Dr [e{eq: Mi, radikali, bili smo protiv tog Zakona. Smatramo da to treba da bude na dobrovoqnoj osnovi. Ako poqoprivrednik èli da
531
se u penzijskom smislu osigura, neka se osigurava, ako ne èli, onda ne treba. Jer iznosi penzija su bedni, penzije mnogo kasne, a velike pare se otimaju seqacima na osnovu tog penzijskog osigurawa. Voditeq: [ta je porazbijano u Beogradu i ko je razbio kwiàru Spona? Dr [e{eq: Mislim da su kwiàru Spona razbili socijalisti~ki demonstranti 24. decembra, ali nisam bio na licu mesta - ne mogu da se zakunem. Koalicija Zajedno je razbila zgradu dràvne televizije, zgradu Kompanije Politika i jo{ nekoliko objekata po Beogradu. Najgore je od svega {to su izazivali nasiqe prema gra|anima koji se sa wima nisu slagali, {to su mnogima razbijali automobile, {to su napadali na ulici itd. Voditeq: Kakav je va{ li~ni stav prema {trajku prosvetnih radnika i wihovim zahtevima? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je u startu podràla sve opravdane zahteve prosvetnih radnika. Smatramo da je wihov poloàj najbedniji u okviru dràvnog sektora uop{te, jer prosveta je dràvna slu`ba, i mi smo zahtevali da se wihov socijalni status izjedna~i sa drugim radnicima zaposlenim u dràvnoj upravi. Voditeq: [ta mislite kako iza}i iz ove ekonomske situacije u kakvoj smo, jer nisu samo prosvetari ugroèni? Dr [e{eq: Samo liberalizacijom ekonomije. [to se ti~e dràvnih slu`bi, mora se ujedna~iti poloàj svih zaposlenih u dràvnoj slu`bi. Mora se, recimo, uzeti jedna skala od 20 statusnih nivoa... Voditeq: Vi to imate u svom programu. Dr [e{eq: Imamo to u svom programu. Mo`da ste ~itali na{ program? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Bilo gde da radi prosvetni radnik ako je slu`benik, recimo, 12. klase, ako radi u Beogradu, Ba~kom Petrovcu, Novom Sadu, u Lebanu, Vlasotincu, u Pirotu, bilo gde da radi, da mu je ista plata ako je tog zvawa. To zvawe podrazumeva odgovaraju}u stru~nu spremu, broj godina radnog staà itd. Plata u prosveti slu`benika 12. klase treba da bude ista kao plata u zdravstvu slu`benika 12. klase, plata slu`benika u upravi 12. klase, ili 14, ili 6. klase, itd. Raspon me|u wima ne sme da bude ve}i od 1:4. Ako je faktor 4 plata predsednika Republike, onda je faktor 1 plata sprema~ice bez ikakve stru~ne spreme, bez ikakve {kole. Recimo, ako je plata predsednika Republike 2000 dinara, onda plata sprema~ice treba da bude 500 dinara i izme|u te dve plate ide ova skala od 20 statusnih mesta. Voditeq: A {to se ti~e studenata i wihovih zahteva oko rektora i prorektora i wihovih ostavki? Dr [e{eq: Smatramo da su svi studentski zahtevi koji se ti~u Univerziteta opravdani. I, jedan ~astan ~ovek na mestu rektora Univerziteta ne bi ovako dugo ~ekao i oklevao sa ostavkom kako to radi rektor Veli~kovi}. Odmah smo rekli da treba rektor i student prorektor da podnesu ostavke. Toliki broj studenata na ulici je wihov pedago{ki pro532
ma{aj i moraju da se povuku sa tih istaknutih funkcija, ali kada stranke manipuli{u studentima, mi imamo te dokaze, onda smo protiv toga. Nemamo mi ni{ta protiv da se i studenti bave politikom, ali kao gra|ani, a ne kao studenti. Kada se meni neko predstavi kao student, ja ga prvo pitam koliko ima ocena u indeksu, kakve su to ocene, da li je overio sve semestre, kakav mu je uspeh na studijama. Voditeq: Vi ste bili univerzitetski profesor, prema tome, imate iskustva u tome. Dr [e{eq: Bio sam, prema tome, to je za mene student, a kada on ide sa politi~kim zahtevima, onda je gra|anin, onda mora da bude ravnopravan sa radnikom, sa seqakom, sa zanatlijom, sa bilo kojim gra|aninom. Ve} sam na po~etku emisije rekao za dokaze da su studenti izmanipulisani, da su wihove vo|e potpla}ene iz inostranstva. To su i sami priznali. Voditeq: Ne, to ste rekli u Skup{tini op{tine. Dr [e{eq: A da, to je bio razgovor sa novinarom. [ta se desilo pro{le nedeqe? Nedeqni telegraf je objavio intervju sa jednim od glavnih studentskih lidera, sigurno glavni, Miodragom Gavrilovi}em. On je sin potpredsednika Demokratske stranke. Miodrag Gavrilovi} je priznao da su studentske vo|e dobijale velike sume novca iz inostranstva, a da su najvi{e novca dobili od Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. To je pro{le nedeqe objavqeno u Nedeqnom telegrafu. [ta ima vi{e o tome da se razgovara. Voditeq: Kolika je va{a plata kao poslanika i predsednika op{tine Zemun? Dr [e{eq: Kao predsednik op{tine Zemun ni dinar ne primam iz op{tinske kase, a kao savezni poslanik imam platu negde oko 2.500 dinara. Platu dobijamo iz dva dela sa zaka{wewem, pa ne znam ta~no. To je, naravno, dobra plata, to je velika plata. U Op{tini nikada ni jedan dinar ne}u da uzmem: ni kao funkcionerski dodatak, ni za putne tro{kove ni za {ta. To je princip koji sam od prvog dana saop{tio i koga }u se dràti do kraja. Voditeq: [ta mislite o taksi na brojilo i uop{te o EPS-u i visokim cenama elektri~ne energije? Dr [e{eq: Taksa na elektri~no brojilo, odnosno taksa za televizijski program... Voditeq: Da, na to misle verovatno. Dr [e{eq:...postoji u na{oj zemqi od kada postoji televizija. Uvek je postojala. Narodna Skup{tina je 1993. godine donela jedan dobar Zakon u kome se i{lo na objediwavawe pla}awa elektri~ne energije i takse za televiziju. Time se pojeftinila naplata. Umesto da inkasant ide od vrata do vrata i da napla}uje, pa nekada i tri puta mora da ide, ovako se automatski sve plati. Nije problem u na~inu pla}awa, problem je {to je cele 1994, 1995, 1996. godine socijalisti~ka vlada do neba dizala cenu struje i visinu takse. Cena struje je visoka i ta cena nije primerena ni tro{kovima proizvodwe struje ni standardu na{eg stanovni{tva. Voditeq: Verovatno mislite da je enormna i taksa. Dr [e{eq: I taksa je prevelika. Kada je donesen ovaj Zakon, taksa je bila mawa od 1-og dana{weg dinara, a sada je taksa negde oko 20 dinara.
533
Voditeq: Vi{e. Dr [e{eq: Vi{e od 20 dinara. Pored takse za televiziju tu je taksa za èleznicu, taksa za rudnike. Voditeq: Od ~ega }e da ìvi dràva ako ostavi seqake na miru? Dr [e{eq: Pametna dràva smawuje poreze da bi pove}ala broj poreskih obveznika, pa u ukupnom iznosu ima mnogo ve}i prihod, a ova na{a vlast neprekidno pove}ava poreze, takse i doprinose, smawuje broj poreskih obveznika, gu{i ih. Voditeq: Sve izbegavaju. Dr [e{eq: Ili izbegavaju, ili se povla~e iz biznisa - ~uvaju kapital za boqe dane itd. Sve je ve}i broj biznismena koji propadaju jer ne mogu da izdrè. Kada uzmu kredit, mese~na kamata je 16% - ko to moè da podnese? Na Zapadu je 16% godi{we prevelika kamata, a kamoli mese~no. Dakle, jednim liberalnim konceptom mogu}e je stvoriti uslove za izlazak iz ekonomske krize. Dràvnim stegama se jo{ nijedna zemqa na svetu nije oslobodila krize. Voditeq: Da se vratimo onom delu gde ste govorili o studentskom protestu. [ta mislite o upadu policije na univerzitet? Dr [e{eq: Mislim da se te stvari mistifikuju. Policija moè da upadne na univerzitet ako goni nekog kriminalca koji je po~inio konkretno krivi~no delo, a policija da upadne na univerzitet a da se ne zna zbog ~ega je upala, mislim da je besmislica. Ube|en sam da je socijalisti~ki reìm na krajwe glup na~in koristio policiju. Da sam bio ~elnik tog reìma, da sam bio na Milo{evi}evom mestu, ja uop{te ne bih poku{avao da ometam te demonstracije i proteste. Sve dok su demonstracije mirne, policija se ne bi pojavqivala, a kada bi do{lo do nasiqa i razbijawa, poslao bih policiju i pregazio sve. [ta je radio socijalisti~ki reìm? Kada su demonstranti razbijali po Beogradu, policije nigde nije bilo, kada su demonstracije bile mirne, onda su slali policiju da stvaraju kordone, i ti jadni qudi tamo danono}no stoje u kordonima, narod im se smeje itd. Ne {aqe se policija na ulicu da pravi kordone. Policija se {aqe da reaguje, da zavede red. Tamo gde ne treba zavoditi red ne treba slati ni policiju. Dakle, mi bismo koristili policiju samo kada do|e do ugroàvawa qudi, imovine, kada se razbija, a kada su mirne demonstracije, policija ne treba da reaguje. Voditeq: Ina~e, kada smo ve} kod policije, vi u Programu imate razra|en koncept kako bi trebala funkcionisati policija u na{oj dràvi. Dr [e{eq: Da. Policija mora da bude strogo profesionalna slu`ba bez ikakvih ideolo{kih primesa. Mora da radi striktno po zakonu i jedino tako moèmo imati red u dràvi, gra|anski mir i spokoj. Voditeq: [to se ti~e vojske, kakav je va{ koncept u odnosu na sada{wu Vojsku Jugoslavije? Dr [e{eq: Vojska mora do kraja da se reformi{e. Na{ je ideal potpuno profesionalna vojska. Moderni ratovi pokazuju da bez vojnika profesionalaca nije mogu}e u wima u~estvovati. Vojska je kod nas pola veka bila ideolo{ka, servis vladaju}e komunisti~ke partije, tih primesa ima i danas, a reìm je ve{ta~ki nipoda{tavao vojsku i doveo je u o~ajno sta534
we. Hrana regruta je veoma lo{a, plate oficira su male, oficiri su prinu|eni da se van radnog vremena dodatno snalaze za ìvot, {to nijedna armija na svetu ne moè da trpi. Vojska je optere}ena ne~im {to ne spada u logistiku, nekom preteranom komorom. [ta }e vojsci domovi armije, {ta }e vojsci biblioteke. To je u nekom starom vremenu mo`da trebalo. Voditeq: Klubovi. Dr [e{eq: Klubovi, lovi{ta, ugostiteqski objekti. Kada do|emo na vlast, sve }emo to rasprodati, a od tih para re{avati druge dràvne probleme. Voditeq: U va{em zadwem programu {to ste objavili i prihvatili pro{le godine u maju, ne stoji, ali ja se se}am, pre par godina kada ste govorili o vojsci, rekli ste da po vama ne bi trebalo da u vojsci sluè pripadnici nacionalnih mawina. Dr [e{eq: Ne, nismo tako rekli. U na{em programu stoji da ako ne èle da sluè, onda mogu da plate odgovaraju}i iznos pa da ne sluè. Mislili smo tu na [iptare, na Albance. Za{to bi dràva wih progonila ako oni ne èle da sluè. Lepo neka plate 1.000 maraka i ne}e sluìti. Ne znam ta~no koji iznos smo tamo naveli. Voditeq: U va{em programu sada toga nema, a to ste ranije pre dono{ewa ovog zadweg programa imali. Dr [e{eq: Da. Ne moè se to ba{ tako konkretizovati. Smisao programa je da postavi neka op{ta na~ela, ali mi nismo odustali od ovoga. Kada bismo mi sve ove pojedinosti unosili u program, program bi imao 1000 strana, ali u konceptualnom smislu mi od toga ne odustajemo. Ako neko ne èli da sluì vojsku, onda moè da plati pa da ne sluì. Za{to nekoga terati da sluì vojsku ako on beì od toga. Od wega nikada ne}e postati dobar vojnik. Onda je vi{e s wim problema nego {to dràva ima koristi. Voditeq: Ne mislite, da su u principu, obaveze svih gra|ana ove zemqe jednake, dakle, i {to se sluèwa vojske ti~e. Dr [e{eq: Jesu, ali ve}a je korist dràvi ako oni koji ne èle da sluè plate da ne bi sluìli, pa dràva sa tim parama da plati profesionalne vojnike koji }e se posvetiti vojni~kom pozivu. To su najboqi vojnici. Vi{e vredi jedan profesionalan vojnik od deset prose~nih regruta u vojnom smislu. Voditeq: Recite ne{to o ka{wewu isplate penzija? Dr [e{eq: Reìm po dva-tri meseca kasni u isplati penzija, po sedam osam meseci kasni sa isplatama de~jih dodataka, materinskih dodataka, socijalne pomo}i, invalidnina itd. Jo{ prave razliku: invalidnine borcima iz Drugog svetskog rata kasne po dva-tri meseca, a invalidnine borcima iz ovog rata po sedam meseci. Namerno neko pravi tu razliku. Voditeq: [ta mislite o pla}awu takse za izlazak iz zemqe, penzioner sam i jo{ pla}am izlaz, a unosim stranu robu? Verovatno je to penzioner koji je bio u inostranstvu. Dr [e{eq: Taksa za izlazak iz zemqe ima smisla samo ako se wome ostvaruje neko pravo, izme|u ostalog, da gra|anin moè da uveze robu odgovaraju}e vrednosti bez pla}awa carine. Ako se se}ate, prvobitno je
535
na{a ideja bila da se uvede ta taksa, ali mi smo rekli da se plati taksa, odgovaraju}i iznos, nije bitno, drugi su sada rasponi, nije bitan iznos. Plati se jedan iznos kada se izlazi iz zemqe i na osnovu te takse kada se ulazi u zemqu, moè se, recimo, uvesti bez carine roba do 1.000 maraka. To ima smisla. Socijalisti uvek i kada preuzimaju neke na{e dobre ideje, uzmu jedan deo a drugi deo odbace, pa nam ideje izvitopere i uni{te wihov smisao. Ovako je besmisleno pla}awe te takse. Voditeq: Slede}e pitawe se odnosi na Mirka Marjanovi}a, navodno ima mese~nu platu 26.000 dinara, i wegove mahinacije. Dr [e{eq: O tome smo mi, radikali, mnogo govorili. On nema platu 26.000, ali verovatno ima neke dodatne prihode. Ne ìvi od plate kao ni drugi dràvni funkcioneri. Voditeq: Da li je mogu}e osloboditi starije qude penzionere poreza i zemqoradnike penzionere? Dr [e{eq: Mogu}e je pod izvesnim uslovima, ali tu treba striktno da se odrede kriterijumi. [ta to zna~i da ne bi bilo zloupotrebe? Voditeq: [ta mislite o smawenom broju milicionera? Dr [e{eq: Mislim da nema mogu}nosti da se bitno smawi broj policajaca dok se ne razre{i kosovsko-metohijsko pitawe. Me|utim, reìm je dugo zloupotrebqavao te policajce. Stavqali su rampe na svakom mestu, kontrolne stanice, pa neprekidno zaustavqaju i sli~no. Kada ~ovek krene od Subotice do Vrawa, desetak puta ga zaustavi policija, jo{ ako ne ide auto putem nego ovim sporednim putevima, i ~e{}e. To je bilo zaista nepodno{qivo. Sada se tu situacija malo popravila. Voditeq: [ta mislite o novokomponovanim milionerima? Dr [e{eq: Oni su iskoristili situaciju koju im je reìm pruìo. Ne krivim ja wih. Oni su pokazali neku snala`qivost i ako nisu ~inili krivi~na dela, {ta se tu moè. Reìm je kriv {to je svojim nepromi{qenim sistemskim, zakonskim merama stvorio uslove da se neko preko no}i obogati nezasluèno, a da drugi ispa{taju u bedi, u siroma{tvu. Voditeq: Kako mislite da se to dovede u red? Dr [e{eq: To se dovodi u red slobodnim trì{tem, konkurencijom na trì{tu. Ko je olako do{ao do velike koli~ine novca u trì{nim uslovima brzo propada. Samo onaj ko je strpqivim radom gradio svoj ekonomski kapital, koji je gradio neku svoju radionicu, neku svoju fabriku, neko svoje imawe itd., zna i da ga sa~uva u promewenim okolnostima. Ono {to se na brzinu stekne, brzo i propada ~im se okolnosti promene. Bitna je slobodna trì{na konkurencija. Voditeq: Mislite, dakle, da bi ovi qudi koji su ve} pokupovali puno fabrika i preduze}a mogli brzo propasti. Dr [e{eq: Ne mogu opstati te fabrike i ta preduze}a do kojih su oni olako do{li. To se ubrzano razara. Samo onaj ko je sa te{kom mukom do{ao do novca, zna da ceni taj novac. Onaj ko je olako do{ao do novca, olako bez wega i ostaje. Naravno, ima izuzetaka, ali u principu je tako. Dosada{wa ekonomska istorija svedo~i o tome. Voditeq: Koliko imate izbeglica u zemunskoj op{tini i kako im pomaète? Da se vratimo na ono o ~emu smo razgovarali.
536
Dr [e{eq: Oko 40.000-45.000 izbeglica postoji u zemunskoj op{tini i na{ op{tinski Komesarijat za izbeglice radi savesno i marqivo, ali sve je mawe priliva konkretne materijalne pomo}i izbeglicama. Op{tina u svom buxetu nema para za tu namenu, nemamo stanova, ali smo se dosetili da jedan kraj Zemuna isparceli{emo i po najniìm cenama da dodequjemo placeve izbeglicama. Voditeq: [ta je sa starim osobama koje ne}e, jer jednostavno ne mogu da grade ku}e, da se zaposle, da rade Dr [e{eq: Nemamo, naàlost, neke konkretne mogu}nosti da pomognemo starijim izbeglicama. Na{e op{tinsko povereni{tvo te qude upu}uje u kolektivni sme{taj po unutra{wosti Srbije jer u Zemunu nema uslova za kolektivni sme{taj. U unutra{wosti Srbije ima, negde su ti uslovi solidni, negde su krajwe lo{i, od mesta do mesta zavisi kakva je situacija. Voditeq: [ta mislite o novom zakonu po kojem su i supruge poqoprivrednika osigurane? Dr [e{eq: Ve} sam na izvestan na~in odgovorio na to pitawe, ja sam protiv obaveznog osigurawa poqoprivrednika. Mi, radikali, se zalaèmo da osigurawe poqoprivrednika bude dobrovoqno. Onaj ko èli, neka osigura i sebe i svoju suprugu i ~lanove porodice itd., ali smo protiv toga da to bude bilo ~ija obaveza. Voditeq: Kako re{iti kosovsko pitawe, po{to su Albanci na Kosovu ve}ina? Dr [e{eq: Kosovsko pitawe se re{ava uspostavqawem pravnog poretka, pravne sigurnosti gra|ana, a socijalisti to nisu u stawu da urade. Sada je Albancima na Kosovu mnogo boqe nego kada su {iptarski separatisti, komunisti vladali. Kada su separatisti vladali, da bi jedan [iptar koji se bavi biznisom, recimo, u Op{tini ne{to zavr{io, morao je da ponese 2.000-3.000 maraka da podmiti Albanca komunistu koji vlada u op{tini. Sada kada vladaju srpski socijalisti ne treba mu toliko za 200-300 maraka sve zavr{ava. Sada je korupcija mnogo ve}a. Amerikanci neprekidno priti{}u [iptare da se diù na oruàni ustanak, da organizuju teroristi~ke akcije, i CIA je uplela svoje prste u sve ovo {to se zbiva, ali [iptari to izbegavaju. Nikada im boqe nije bilo: ne pla}aju poreze, ne pla}aju doprinose, ne pla}aju struju, ne pla}aju komunalije, ni{ta ne pla}aju, trgovina i {verc cvetaju. Glavni centri {verca su na Kosovu i Metohiji. Voditeq: Ako bi se izbeglice vratile, da li to zna~i novi rat u Krajini? Dr [e{eq: Mislim da Hrvati ne bi ni dozvolili povratak ve}eg broja izbeglica. [ta ko{ta Hrvate da prime nekoliko stotina staraca kojima nije jo{ mnogo ìvota preostalo, a mogu da kaù pred svetskom javno{}u kako eto, omogu}avaju povratak. Oni sve Srbe sredwih godina stavqaju na spiskove ratnih zlo~inaca i sve }e da ih kiwe, da ih progone, oteraju ili da ih pobiju. Mawi broj }e pobiti, a ve}i broj proterati tako {to }e stvarati atmosferu straha. To je stara hrvatska taktika. Voditeq: Mislim da na{ termin isti~e. Dr [e{eq, zahvaqujem se {to ste bili iscrpni u va{im odgovorima na pitawa slu{alaca i na na{a pitawa.
537
PAD MORALA USPON KRIMINALA

Radio Para}in, 3. mart 1997. godine Voditeq: Sada je 16 ~asova i 27 minuta. Dobar dan sa talasa Radio Para}ina. Kao {to smo najavqivali prethodnih dana, gost u studiju Radio Para}ina je predsednik Srpske radikalne stranke, gradona~elnik Op{tine Zemun, gospodin dr Vojislav [e{eq. Dobar dan i dobro nam do{li. Dr [e{eq: Dobar dan, boqe vas na{ao. Voditeq: Pred nama je sat ili ne{to vi{e vremena za razgovor kojim }emo poku{ati da predstavimo Srpsku radikalnu stranku. Govori}emo, naravno, o izborima koji su za nama, o izborima koji nam predstoje, o pitawima lokalne samouprave, o trenutnoj situaciji u zemqi. Ako ne{to vi, po{tovani slu{aoci, budete èleli da pitate, okrenite 552-866 i postavite pitawe. Gospodin [e{eq }e rado odgovoriti ukoliko bude vremena. Najpre, naravno, predstavqawe Srpske radikalne stranke iz prve ruke. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je trenutno po snazi najja~a opoziciona politi~ka partija i ima veoma dobre {anse da uskoro postane vladaju}a, sve su prilike mo`da ve} ove godine. Stranke vladaju}eg bloka se nalaze u veoma te{koj politi~koj situaciji posle novembarskih izbora, a stranke koalicije Zajedno su se kompromitovale no{ewem nema~kih i ameri~kih barjaka beogradskim i drugim srpskim ulicama. Kompromitovale su se primenom nasiqa u politici, tako da je narodu, rekao bih, dosta i jednih i drugih. Srpska radikalna stranka se sada pojavquje kao jedina perspektivna politi~ka snaga. Mi, radikali, ideolo{ki stojimo desno od centra, ali smo stranka demokratske orijentacije u politi~koj sferi. Zalaèmo se za moderan pravni poredak, za liberalizam u ekonomskoj sferi, za socijalnu pravdu. Nikada ne}emo svoj nacionalisti~ki predznak izgubiti zato {to smo stranka koja se dosledno zalaè za za{titu srpskih nacionalnih interesa. Na{a politi~ka partija ima unutra{we demokratske odnose koji svedo~e da bi pod na{om vla{}u sutra i u Srbiji cvetala demokratija. Stranka smo kod koje nema nikakvih razlika izme|u onoga {to se misli i onoga {to se kaè, u kojoj nema nikakvih razlika izme|u onoga {to se govori i onoga {to se radi, politi~ka partija koja nikada nije slagala narod, koja nikada nije preko no}i mewala svoja programska opredeqewa. Nikada ni{ta bitno nismo mewali u nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom programu od 1990. godine na ovamo. Dosledni smo, istrajavamo u svojoj politi~koj borbi, pokazali smo veliku hrabrost tamo gde se branila otaybina i srpstvo. U unutra{wim politi~kim odnosima u Srbiji ne èlimo nikakvo nasiqe, nikakvo krvoproli}e. Smatramo da se politi~ka borba u Srbiji mora voditi iskqu~ivo miroqubivim, civilizovanim pa bilo parlamentarnim, bilo vanparlamentarnim sredstvima. Voditeq: Program stranke je zaista obimna tema, moglo bi se puno pri~ati o tome. Da probamo ciqeve kojima stremi stranka svesti na par re~enica, koliko nam to ovaj razgovor dozvoqava.
538
Dr [e{eq: U nacionalnom smislu ciq Srpske radikalne stranke je stvarawe jedinstvene srpske dràve koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. Ta dràva treba da bude unitarna, centralizovana i da se zove Velika Srbija. U politi~kom delu programa zalaèmo se za parlamentarnu demokratiju, vi{epartijski sistem, nezavisno sudstvo, gra|anske slobode i prava, pre svega slobodnu {tampu i ostale medije. Mi smo stranka koja insistira na pravdi i pravi~nosti, na istinoqubivosti. U ekonomskoj sferi zalaèmo se za principe liberalnog kapitalizma, slobodnu privatnu inicijativu, slobodno trì{te, slobodnu konkurenciju. U socijalnoj sferi zalaèmo se za adekvatnu za{titu najugroènijih socijalnih slojeva prema modelu socijalne pravde, koji je kapitalizam u svojoj poznoj fazi ve} realizovao u nekim zemqama. U kulturnoj sferi zalaèmo se za potpunu slobodu stvarala{tva, ali i za trì{no vrednovawe wihovih rezultata. Protiv smo dràvnog intervencionizma po tom pitawu. Voditeq: Odnedavno ste gradona~elnik Op{tine Zemun, lokalna samouprava je ne{to {to vam je veoma blisko, {to je va{ svakodnevni posao. Kako izgleda jedan va{ radni dan? Verovatno sve na{e slu{aoce interesuje kako se Vojislav [e{eq pona{a kao gradona~elnik? Dr [e{eq: Mislim da mi je veoma naporan radni dan. On po~iwe ~itawem jutarwe {tampe. Voditeq: Koju {tampu ~itate? Dr [e{eq: îtam sve dnevne listove i svu periodiku koja je politi~ko informativna. Dakle sve: i reìmske, i navodno opozicione, sve ono {to na ozbiqniji na~in tretira na{e dru{tvene probleme, ukupnu dru{tvenu situaciju. Od 8 ~asova sam u Op{tini na svom radnom mestu. U~estvujem u raznim oblicima op{tinskih aktivnosti, zasukali smo rukave od prvog dana. Ogroman broj qudi èli da sa mnom razgovara. Petkom primam gra|ane od 12 sati i to nekada traje do 3 sata no}u. Svakog petka primam po 150 gra|ana, i ve} su spiskovi popuweni do jula meseca. Svakim drugim danom primam qude sa kojima se dogovori susret, ali to je oko nekih komunalnih problema, privrednih, nekih inicijativa itd. Poku{avam da doprinesem re{avawu nagomilanih op{tinskih problema. Neki rezultati su ve} o~igledni. Nekada po dva sata dnevno provedem na strana~kim poslovima, mnogo mawe nego ranije, ali mislim da strana~ke aktivnosti zbog toga ne trpe, jer je Srpska radikalna stranka ve} uhodala jedan partijski mehanizam koji besprekorno funkcioni{e. Nekada taj radni dan traje do kasnih poslepodnevnih ~asova, nekada do 18, 19 ~asova, nekada i mnogo duè. Trudim se, kada mi se ukaè prilika u popodnevnim ~asovima da gostujem na nekom od lokalnih medija {irom Srbije, i evo, ve} za vi{e od mesec dana obi{ao sam dvadesetak medija u Srbiji, lokalnih radio i televizijskih stanica, davao intervjue ili u~estvovao u televizijskim duelima. Voditeq: Za ovo vreme ste verovatno ve} stekli utisak da li qudi, va{i sugra|ani, koji kod vas dolaze ili ne dolaze, prema vama imaju odnos kao prema gradona~elniku koji je tu da pomogne da re{i wihove probleme, ili kao prema predsedniku Srpske radikalne stranke.
539
Dr [e{eq: Veliki broj qudi èli samo da do|e da porazgovaramo, da se upoznamo, da se rukujemo. Neki do|u sa sve{}u da im ne mogu pomo}i u re{avawu wihovih problema, ali èle da ih neko saslu{a. Lak{e im je kada ih neko saslu{a, pa eventualno pruì neki savet. Dolaze qudi kojima mogu pomo}i ako su to problemi sa podru~ja op{tine Zemun, ako se ti~u rada op{tinskih slu`bi, slu`be za imovinsko-pravna pitawa, ili za komunalno-stambena pitawa, slu`be za op{tu upravu itd. Sa svoje strane ve} smo zaveli sna`nu disciplinu u Op{tini disciplinovali smo op{tinske slu`be i slu`benike. U narodu se ve} pri~a kako je odnos prema gra|anima mnogo boqi nego {to je bio ranije, kako se mnogo brè zavr{avaju poslovi u Skup{tini op{tine. Recimo, jedan banalan primer, preuredili smo prostor gde se nalaze {alterske slu`be i malo podigli pultove. Gra|ani pri~aju kako su ranije morali da se sagiwu pred {alterskim slu`benicima. Sada su ti pultovi podignuti, svaki gra|anin stoji uspravno, razgovara i re{ava svoj problem. Voditeq: To je ve} velika stvar. Dr [e{eq: Mislim, u ~isto qudskom smislu, da i to ne{to zna~i. Uveli smo bankovni {alter u samoj zgradi Op{tine. Slu`benik mora odmah na licu mesta da re{ava problem. Ako ne moè da ga re{i, duàn je da odvede gra|anina do nadle`ne slu`be, gde to moè da se uradi. [alteri rade i posle podne i subotom tri sata, da qudi ne bi morali da napu{taju radno mesto. Sve su to, mo`da, na prvi pogled sitnice, ali sitnice koje ìvot zna~e. Dolaze qudi koje mu~e stambeni problemi, a tu zaista nemamo na~ina da pomognemo. Op{tina vi{e ne moè da zida stanove, verovatno nikada vi{e ne}e ni zidati. Qudi traè i posao. U nekim te{kim slu~ajevima li~no se angaùjem da pomognem oko pronalaèwa posla. Pi{em pisma raznim firmama i direktorima. To je ve} van moje nadle`nosti, ali koristim neki autoritet i neke mogu}nosti. Oko petnaestak qudi se na taj na~in zaposlilo. Naravno, mnogo vi{e pisama sam morao da pi{em, mo`da deset puta toliko, ali kada je u pitawu zapo{qavawe, uspeh od 10 odsto mnogo zna~i. Do|u i gra|ani sa nekim besmislenim idejama i predlozima ima i takvih slu~ajeva. I na to moram da se naviknem, i takve moram da saslu{am. Neki su besposleni, pa ne znaju {ta }e od sebe. Do|u zbog banalnih stvari: kom{ije se me|usobno posva|aju, pa na jednom prijemu gra|ana do|e jedan kom{ija, na drugom drugi. Poku{am da ih mirim negde uspem, negde ne uspem. Koliko bi ìvot svim qudima bio mnogo lep{i i u ovoj bednoj situaciji i ekonomskoj krizi kada bi ta lepa re~ me|u kom{ijama predstavqala pravilo, a ne izuzetak. Qudi se toliko me|usobno zakrve zbog besmislenih stvari da im ìvot postane neizdrìv. Nekada se toliko naviknu na me|usobne sva|e da im nedostaje ako jedan dan promakne bez tih sva|a. Znate, ono {to je u na{em narodu uobi~ajeno neka tuàkawa, i na to nailazim. Uverio sam se koliko je neefikasno sudstvo u na{oj zemqi. Neke gra|anske parnice traju po 17 godina. Korupcije ima mnogo. Qudi se àle na nepravdu koja najvi{e boli. Voditeq: Smatram da dobronameran odnos i dobra voqa daju izvestan procenat re{ewa.
540
Dr [e{eq: Dobar utisak ostavqa to, {to uvek svakom gra|aninu kaèm u lice sve {to mislim. Kada je u pravu, kaèm mu da je u pravu, dam savet kako daqe da se pona{a, ili mu sam ne{to pomognem naloìm op{tinskim slu`bama da mu ubrzano re{avaju problem. Voditeq: Kako su se op{tinski slu`benici navikli na novi na~in rada? O~igledno da se mnogo toga promenilo. Dr [e{eq: U po~etku su se mnogo bojali. O~ekivali su mo`da da }e se u op{tini pojaviti neki zmajevi, radikalske a`daje. Neko je pronosio la`ne glasine da }emo sve otpustiti, pa raspisivati nove konkurse, ali to je ve} pro{lo. Sada vide da smo prvo mi sami ozbiqno zasukali rukave, i najve}im delom slede na{ primer. Op{tinska administracija radi onako kako joj naloì op{tinska vlast. To su sve qudi od krvi i mesa, i ne treba wih kriviti, niti mi to ~inimo ako je ne{to ranije bilo lo{e. Ako nekome na|emo dokaze da je u{ao u kriminal, u korupciju, hitro reagujemo. Jednu na~elnicu smo odmah u startu suspendovali, podneli krivi~nu prijavu, jer je kao sekretar op{tinske izborne komisije pokrala novac. Imamo jo{ za dvojicu-trojicu slu`benika pismene izjave gra|ana da su traìli ili uzimali novac za neke usluge koje su pruàli. Ne ùrimo, prikupqamo to i daqe. Nije dovoqna samo jedna prijava, samo jedna izjava. Studiozno na tome radimo, dvoje-troje slu`benika smo premestili na druga radna mesta jer se pokazalo da nisu sposobni. Svi ostali rade ono {to su radili i pre na{eg dolaska na vlast, ali sada ubrzano, korektno, savesno, marqivo. Neprekidno teramo na {to ve}i i efikasniji rad. êsto se radi prekovremeno, ali imamo jedan ~isto qudski odnos. Prvog dana saop{tili smo svim zaposlenima da nas ne interesuje ko kojoj politi~koj partiji pripada, kakvog je ko ideolo{kog opredeqewa, kakve je ko veroispovesti. Interesuje nas samo da se po{teno, savesno i marqivo radi, i ko bude odgovorno radio, taj ne treba da brine o svojoj budu}nosti. Neradnike, {pekulante, korumpirane slu`benike ne}emo trpeti. Zaveli smo disciplinu. Voditeq: Red, rad i disciplinu. Dr [e{eq: U 8 sati svi radnici moraju biti na radnim mestima, u 16 ~asova odlaze ku}i. @ale se vlasnici nekih okolnih restorana da im je promet mnogo opao jer op{tinski slu`benici ne mogu da izlaze za vreme radnog vremena. Voditeq: Tako to izgleda u Op{tini Zemun. Stiù pitawa, slu{aoci se neprekidno javqaju. Da krenemo najpre sa jednim pitawem, a onda da nastavimo sa onim koje smo mi pripremili, mada ne verujem da }emo sve sti}i. Da li u Zemunu jo{ uvek postoji ulica koja nosi naziv Josip Broz Tito? Dr [e{eq: Ta ulica postoji u Batajnici. Ve} ranije su pokretane inicijative da se naziv mewa, sada se sve obnavqa, i nadam se da u najskorije vreme vi{e ne}e biti ulice sa Titovim imenom. Voditeq: Radivoje Milojevi} pita: Na koji na~in da izmirim prispele obaveze da`bine prema dràvi, ukqu~uju}i minus na teku}em ra~unu, kada li~ni dohodak nisam primio sedam meseci? Verovatno se i vama de{ava da qudi do|u sa ovakvim pitawima. Ovo je na{a svakodnevica.
541
Dr [e{eq: Da. Takvih radnika je mnogo jer firme neredovno ispla}uju plate, a i kada stignu, one su bedne, sa wima se ni{ta ne moè uraditi. U Zemunu tako|e ima firmi koje su u procesu ste~aja, ali Op{tina nema nadle`nosti u pogledu privrede, zdravstva i {kolstva. To je nadle`nost odgovaraju}ih ministarstava Vlade Srbije. Smatramo da je ovakva privredna situacija potencirana i ~iwenicom da privatizacija nije sprovedena, da se najmawe sedam godina kasni, a i ono {to je bilo privatizovano, famoznim \in|i}evim zakonom iz 1994. godine, vra}eno je u prvobitno stawe. Sada to sve moramo da radimo ispo~etka. Nemogu}e je ozdraviti privredu a da se ona ne privatizuje. Dru{tveni sektor je izvor kra|a, korupcije, kriminala. U wemu se tako|e vr{i proces privatizacije, ali na nelegalan na~in. Sklapaju se nepovoqni ugovori sa privatnim firmama, pa se kapital dru{tvenih preduze}a na ilegalan na~in preliva privatnim firmama. Kako razre{iti taj problem? Samo podsticawem privatne inicijative. U Zemunu tako ne{to ve} radimo, pre svega u sektoru individualne stambene izgradwe. Ubrzano parceli{emo placeve, dodequjemo ih po najniòj mogu}oj ceni, i podsti~emo privatni sektor kroz masovnu dodelu lokacija za privremene monta`ne objekte, a najvi{e ove od 9 do 30 kvadrata. Pre nekoliko dana je bio konkurs za dodelu 460 takvih lokacija, redovi u op{tini su bili ogromni. Nastavqamo daqe taj posao, zaduìli smo slu`be da nam skiciraju nove lokacije. Uskoro }emo i wih oglasiti, i sve dok postoji mogu}nost za tako ne{to, mi }emo to raditi. To je najjeftiniji na~in da neko stekne poslovni prostor. Neka do|e do konkurencije me|u tim privatnicima. Kada izdamo 460 lokacija za privremene monta`ne objekte, to zna~i da }e oko 1.000 qudi do}i do radnog mesta, da }e 1.000 porodica ste}i neke prihode. Umesto da nam se ti qudi pojavquju kao nezaposleni, traè}i uzaludno posao, onome ko iole ima ne{to novca ili ko je u mogu}nosti da ga pozajmi, da ne~im pokrene svoj posao, stvaramo uslove da se time bavi. Da li }e to biti uslu`ne, trgova~ke delatnosti, zabavne ili ne{to sli~no i nije toliko bitno. U uslovima slobodne konkurencije neko }e opstati, neko }e propasti, a onaj ko ne uspe, mora ne{to drugo da poku{a. @ivot ide daqe. Kada sve stoji zakr~eno, apati~no, kada svi skr{tenih ruku posmatraju op{tu ekonomsku propast i socijalnu bedu, onda nema nikakvog pomaka naboqe. Op{tina nema para zato {to smo jo{ na privremenom finansirawu, jer se Skup{tina grada nije konstituisala. U teèm smo poloàju od skup{tina u unutra{wosti Srbije koje nisu gradske, ali mi ne ~ekamo da dobijemo pare, nego radimo odmah ono {to moèmo i sa ~im moèmo. Voditeq: Takvom inicijativom, postupcima i pona{awem, dràva }e, naravno, dobiti svoje, pa ne}e biti ni problema sa tim da`binama. Dr [e{eq: Umesto da dràva ima socijalne slu~ajeve na svom teretu, ima}e poreske obveznike koji }e popuwavati fondove. Voditeq: Kada ste ve} pomenuli mnoge stvari za koje nije nadle`na op{tina nego odre|eno ministarstvo, onda nam recite za{to Srpska radikalna stranka odbija da u~estvuje u formirawu vlade Srbije? Dr [e{eq: Ne odbijamo da u~estvujemo u formirawu vlade, samo ~ekamo da osvojimo dovoqan broj glasova na izborima i onda }emo formi542
rati vladu. Ne pada nam ni na kraj pameti da budemo ne~iji privezak. Nismo mi Nova demokratija ili ne{to sli~no, pa da se nekome utrpavamo i da grabimo ministarske foteqe, da zadovoqavamo svoje li~ne aspiracije i ambicije, a da nismo u mogu}nosti da realizujemo svoj program. êkamo da nam narod ukaè poverewe kroz ve}inski broj glasova na izborima, i onda }emo sami formirati vladu. Ako nam jo{ zatreba neko da ga ukqu~imo kao maweg partnera u tu vladu, od toga ne beìmo, ali da dominiramo, da imamo vode}u ulogu, da na{ program bude prevashodna orijentacija vlade. Voditeq: Ono {to svakako najvi{e interesuje na{e slu{aoce, sve nas, je analiza doga|aja u posledwe vreme, ~iji su povod bili izbori u novembru. Konkretno pitawe slu{aoca iz Para}ina: Da li }e krivci za kra|u na lokalnim izborima odgovarati, i molim vas za va{ komentar u vezi sa studentskim protestom, {trajkom prosvetara, tekstilnih radnika itd. Dakle, sve u svemu analiza izbora. Dr [e{eq: Najve}e kra|e su bile na saveznim izborima i to u kosovskomitrova~koj i pe}koj izbornoj jedinici. Tamo smo dokazali te kra|e. Tako su nam ukradena tri poslani~ka mandata za Saveznu skup{tinu. Lokalni socijalisti~ki mo}nici su prikazali da su [iptari za wih masovno glasali u onim {iptarskim selima u koje danas ni sa srpskom policijom ni sa tenkovima ne mogu u}i. To je bila toliko o~igledna kra|a. Daqe, bilo je kra|e i falsifikovawa u nekim gradovima u Srbiji, recimo u Ni{u i u nekim drugim. Kra|a na lokalnim izborima nije ono {to je najvi{e bolo o~i. Kada su op{tinske izborne komisije utvrdile rezultate izbora, onda je do{lo do wihovog poni{tavawa to je otimawe. Otima~ina je teè krivi~no delo od kra|e. ôveku ne{to ukradete kada on ne vidi, kada nije prisutan, a otima~ina je kada primenite silu pa mu otmete. Nama se ba{ desila otima~ina, koja je pokazala da u na{oj zemqi nema modernog pravnog poretka. Morali bi da odgovaraju qudi koji su to radili, u {ta ne verujem pod ovim uslovima. Sudstvo je kompromitovano do kraja i pokazalo se kao direktni produètak vladaju}e partije. Do{lo je i do stranog me{awa, {to je najve}e zlo u svemu ovome. Naravno, ne mislim da je koalicija Zajedno u pravu. Reìm je napravio stra{ne gre{ke. Reìm bi trebalo {to pre da se obori, ali zadatak srpskih radikala nije samo da oborimo socijalisti~ki reìm, nego i da spre~imo koaliciju Zajedno da do|e na vlast, jer bi to bila jo{ gora varijanta za srpski narod. Voditeq: Kada smo ve} kod toga, to je dobar {lagvort za slede}e pitawe, znate kako se kaè tri ~oveka dve stranke. Dr [e{eq: Ali, nisam vam potpuno odgovorio na prethodno. Voditeq: Kaìte. Dr [e{eq: [to se ti~e {trajka prosvetnih radnika, mislimo da su wihovi zahtevi opravdani. Ali ako su im zaista pove}ane plate do nekog nivoa od 1.200 dinara, kako se ~uje, onda smatram da bi trenutno trebali da se zadovoqe sa time, da krenu daqe, pa kada opet do|e do nekih neuravnoteènosti da im {trajk preostane kao sredstvo. [trajk smo mi, radikali, odmah podràli, kao i sve opravdane zahteve.
543
Kada je re~ o studentima, to je jedan mawi procenat koji je iza{ao na ulice, oni su izmanipulisani. Studentske vo|e su pla}ene iz inostranstva. Glavni studentski vo|a Miodrag Gavrilovi} priznao je pretpro{le nedeqe u listu Nedeqni telegraf da dobijaju veliku sumu novca iz inostranstva i posebno istakao da su najvi{e novca dobili od Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. Pogledajte Nedeqni telegraf od pretpro{le nedeqe, pa }ete videti. Masa studenata je izmanipulisana i ti mladi qudi gube dane, mesece na ulici, smrzavaju se veruju}i iskreno da ~ine ne{to dobro za svoj narod i dràvu, a wihove vo|e }e to bogato naplatiti. Drugo, ovde su se obrukali profesori Univerziteta, pre svega {to su obustavili nastavu, obustavili ispite pa ve}ina studenata koja bi htela da redovno polaè sada nije u mogu}nosti. Nekim studentima se ovo svidelo, me|u wima je êdomir Jovanovi}, kako se zove, ima ve} 26 godina, a tek je druga godina studija. Voditeq: Te{ko da se to svidelo roditeqima. Dr [e{eq: To ne moè da se svidi nikom ozbiqnom. Znate, sada oni imaju neko opravdawe da ne sede i ne u~e. Misle da rade ne{to {to je mnogo va`nije od studija. To je zabluda. Posle }e se hvatati za glavu, ovo }e za wih biti upropa{}ena {kolska godina. Studenti dru{tvenih nauka mogu da sednu i da nadoknade, a {ta }e studenti medicine, elektrotehnike, Ma{inskog fakulteta? Ne vredi `rtva jedne godine wihovog ìvota za \in|i}eve ambicije da postane nema~ki guverner u Srbiji, ili {ta mu je sve zamisao, i {ta mu je naloìla nema~ka obave{tajna slu`ba. Voditeq: O~igledno je da smo se podelili u porodici, na poslu, u {koli, u dru{tvu; ina~e razli~ito mislimo i po~eli smo na vrlo grub na~in da pokazujemo svoje mi{qewe. [ta vi mislite, kakav bi odnos me|u politi~kim strankama trebalo da postoji najpre u zemqi, a onda i u svetu? Na{i qudi i po svetu rade ru`ne stvari kao i ovde. Dr [e{eq: Politi~ke stranke treba neprekidno me|usobno da se sukobqavaju. Me|u wima treba neprekidno da traje verbalni rat, ali samo rat re~i, a narod to treba da posmatra, nekada i da navija i da se onda opredequje prema tome koja mu je stranka ubedqivija; ali problem je {to je sada ogromna koli~ina mr`we unesena u narod. Ta mr`wa po~iwe da razdire i porodice i kom{iluk. To je ono {to ne vaqa. Mi, radikali, smo protiv mr`we i mi smo spremni u svakom trenutku da u|emo u neki politi~ki sukob. Spremni smo svom èstinom da se obru{imo na politi~kog protivnika najteìm re~ima, a to radimo bez mr`we i ne}emo mr`wu u narodu. Vi{e volimo nekada da ismejemo svog politi~kog protivnika, da ga napravimo sme{nim, nego da izazovemo nasiqe na ulicama, krvoproli}e. Protiv smo bilo kakvog krvoproli}a. Nema Srbija dovoqno sinova da bi ginuli po beogradskim ulicama bore}i se za vlast bilo koje politi~ke stranke. Na{i sinovi treba da brane otaybinu od spoqa{wih neprijateqa, i ne smeju dozvoliti bilo ko da ih povede u bratoubila~ki rat. Nema te vlasti za koju vredi izgubiti makar jedan qudski ìvot. Voditeq: Gospodin Petar iz Jagodine pita: Objasnite svoj parlamentarni institucionalni postupak na koji se ~esto pozivate kada ste u Saveznoj skup{tini reagovali na Radomana Boòvi}a.
544
Dr [e{eq: Reagova}u opet u sli~noj prilici. Radoman Boòvi} je jedan od najve}ih kriminalaca koje je Srbija ikada imala. Drugo, on se diktatorski pona{ao u Saveznoj skup{tini: kr{io Poslovnik, zakon, Ustav, onemogu}avao saveznim poslanicima da govore, oduzimao re~ protivpropisno, poniàvao ih, vre|ao dobio je ono {to je zasluìo. Mnogi su me pitali za{to nisam istukao Radomana Boòvi}a. Ja na to odgovorim: da sam ga istukao, jedan broj qudi bi to podrào, a drugi bi me osu|ivao; a ovako, kada sam ga pqunuo, skoro apsolutno svi qudi to odobravaju, jer je Radoman Boòvi} poznat kao veliki kriminalac i {pekulant, prevarant, ne~astan ~ovek, i za wega saàqewa, jednostavno, nije bilo. Mi, radikali, smo spremni da izazovemo incidentnu situaciju u Republi~koj i Saveznoj skup{tini, ponekad se poguramo sa policijom, do|e do nekog gu{awa tamo, sukoba, ali to radimo da bismo postigli izvesni politi~ki efekat. Znamo da nikome glava zbog toga ne}e stradati. Ni mi nemamo oru`je, ni policija nema oru`je u Saveznoj i Republi~koj skup{tini, onako, napravimo neki medijski spektakl, izrazimo na taj na~in svu teìnu politi~ke situacije, ali ni~iji ìvot nije ugroèn; a kada na ulici izazovete sukobe, onda glave padaju. Svaki veliki miting stranaka iz koalicije Zajedno dovodio je do qudskih `rtava: 1991. godine dva ~oveka poginula jedan policajac i jedan student, 1993. godine jedan ~ovek poginuo policajac pred Saveznom skup{tinom. Sada je opet jedan gra|anin poginuo u ovim demonstracijama koalicije Zajedno. Dokle tako? Voditeq: Pa dokle, {ta vi mislite? Dr [e{eq: Mislim da }e narod na slede}im izborima ispravno proceniti i prosuditi, da }e odbaciti i socijaliste, i stranke levog bloka, i koaliciju Zajedno. Sude}i po ~iwenici da je Srpska radikalna stranka sve popularnija {irom Srbije, da svakodnevno imamo ogroman priliv ~lanova, uveren sam da se stvaraju uslovi za na{u skoru izbornu pobedu i na predsedni~kim i na parlamentarnim izborima u Srbiji. Voditeq: Na{a pri~a je svakako interesantna. Razgovaramo sa dragim nam gostom, predsednikom Srpske radikalne stranke, gradona~elnikom Op{tine Zemun gospodinom dr Vojislavom [e{eqom. Odgovaramo na pitawa gledalaca. Ono {to bih ja pitala za po~etak je sporazum izme|u Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije; sve nas interesuje odnos izme|u Srba u Srbiji i Srba van zemqe, pa i onih u svetu, odnos prema onima koji su do{li kao izbeglice; sve je mawe pomo}i, sve je teè obezbediti im egzistenciju. Vi se sa time sre}ete, svakako, i u va{oj op{tini, a i stav stranke nas interesuje. Dr [e{eq: [to se ti~e ovog sporazuma izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske, mi, radikali, se zalaèmo za {to bliè odnose te dve srpske zemqe i èlimo {to pre da se stvore uslovi za wihovo potpuno ujediwewe. @elimo jedinstvenu, unitarnu srpsku dràvu. Naravno, mi nismo protiv potpisivawa ovakvih sporazuma, ali smatramo da je mnogo vremena izgubqeno, da je ovakav sporazum trebalo potpisati jo{ 1992. ili 1993. godine i sa Republikom Srpskom i sa Republikom Srpskom Krajinom. Trebalo je braniti obe zapadne srpske
545
dràve, a sada, ostali su samo patrqci od tih zapadnih srpskih zemaqa dve tre}ine Republike Srpske, a Republika Srpska Krajina je potpuno upropa{}ena. [to se ti~e izbeglica, wihova situacija je zaista sve teà i teà. Retki su oni koji su uspeli da se sna|u, da se bave nekim privrednim delatnostima, da obezbede sebi hleb i krov nad glavom. Najve}i broj izbeglica se potuca od nemila do nedraga. Kada je u pitawu stav radikala u odnosu na ovaj problem, mi u op{tini Zemun, gde imamo vlast, ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da pomognemo izbeglicama. Nemamo stanova ili radnih mesta koje bismo im mogli dati, nema ih ni za doma}e Zemunce, qude koji su tu ro|eni. Me|utim, odlu~ili smo da na prostoru jednog prigradskog naseqa Ugrinovaca, isparceli{emo veliku koli~inu placeva i da ih ponudimo izbeglicama po najniòj ceni 15 dinara 1m2. Po~eli smo sa konkursom za 200 placeva, bili smo zaprepa{}eni kada smo dobili 3.600 zahteva; i sada na{e slu`be uùrbano rade parceli{u, i ube|eni smo da }emo stvoriti uslove da se pozitivno re{i svih 3.600 zahteva. Naravno, to je neko olak{awe za izbeglice koje imaju ne{to malo novca, pa mogu sebi da zidaju krov nad glavom. Na taj na~in mislimo i na one koji nemaju novca. Kako? Ovi koji po~nu da zidaju svoje ku}e, jer su dobili placeve koje su uzaludno traìli, koji su bili preskupi ranije, po~e}e da zidaju, a svaki od wih mora da zaposli dva-tri radnika, pa }e se tro{iti gra|evinski materijal, cement, {qunak, pesak, crep, cigla, stolarija. Tro{i}e se razni drugi ure|aji. To }e podsta}i mnoge druge privredne grane, umesto da te pare trunu negde po slamaricama, malo pomalo da izvetre. Voditeq: Ili da zapo{qavamo radnu snagu iz inostranstva. Dr [e{eq: Ovako se ulaè u ne{to pametno. To je na{ na~in da pomognemo. Druge nadle`nosti nemamo. Naàlost, imamo vlast samo u Zemunu, nemamo u celoj Srbiji. Da imamo vlast u celoj Srbiji, na isti na~in bismo se pona{ali i cela Srbija bi bila odjednom jedno veliko gradili{te. Privatni sektor bismo ukqu~ivali u sve grane privrede. Ako neki rudnik ne radi kako treba, mi bismo ga privatizovali, prodali na licitaciji. Onaj ko kupi, taj }e iz wega da izvla~i i posledwi kilogram rude. To je su{tina, a ne da firme u dru{tvenom sektoru propadaju, krade ko {ta stigne, lopovluci na sve strane, a radnici ostaju bez hleba. To je proma{en koncept. Komunisti~ki koncept dru{tvene svojine je krajwe proma{en i mora {to pre da se mewa. Nema nam spasa ako to uskoro ne promenimo. Voditeq: Po{to radikali tvrde da imaju najpo{tenije qude u rukovodstvu, da li znate da je predsednik Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke Pomoravqa, donator stranke i savezni poslanik, Ratko Mar~eti}, bio u zatvoru zbog privrednog kriminala? Da li sa takvim qudima èlite da vodite Srbiju? Dr [e{eq: Znate, ja sam {est puta bio u zatvoru, svaki put zbog politike. [to se ti~e Ratka Mar~eti}a, to je jedan izuzetno ~astan, sposoban ~ovek i uspe{an privrednik; svojevremeno je zaglavio u zatvor jer se
546
zamerio lokalnim politi~kim mo}nicima, pa su ga iz osvete strpali u zatvor. Napakovali su mu zato {to je bio uspe{an kao privrednik. Strpali su ga u zatvor, gde se nije dugo zadrào. Kada je iza{ao, opet je pokazao da je uspe{an privrednik. Znate kako su nekada pod komunisti~kim reìmom gonili uspe{ne poslovne qude kao tehnomenayere, tehnokrate, ko je polagao iole vi{e na slobodnu inicijativu, na privre|ivawe u trì{nim uslovima progla{avali su ga kriminalcem, privrednim kriminalcem, a sposoban ~ovek jedini je u stawu da se normalno bavi ekonomijom. On nikada ni{ta nije ukrao i nikada nije bilo nijednog dokaza za kra|u. Veoma ga cenim i po{tujem i Srpska radikalna stranka mnogo ra~una na Ratka Mar~eti}a. Uostalom, on je omiqen u ]upriji, gde ìvi i radi. On tamo postiè privredne uspehe i mi, radikali, smo sre}ni {to takve qude imamo u svojim redovima. Voditeq: Poslanik SPS-a iz Para}ina vas pozdravqa i pita {ta mislite o politi~koj perspektivi, privredi i kriminalu? Dr [e{eq: [to se ti~e privrednog kriminala, on je vezan za vrhove reìma i sve najkrupnije kriminalne afere su tu nalazile izvori{te i za{titu. Setite se Jugoskandika, Dafiment banke, Resavske banke, mnogih drugih. Gde se pojavquje korupcija? Pojavquje se tamo gde se donose odluke o uvozno-izvoznim kvotama, kontingentima, gde se izdaju dozvole. Sve to sputava ekonomsku slobodu i privatnu inicijativu. Mislim da uspe{na borba protiv kriminala nije mogu}a bez promene vlasti, ali ne bilo kakve promene vlasti, nego samo one promene koje otvaraju put srpskim radikalima da preuzmu kormilo dràve. [to se ti~e politi~ke perspektive, prvog pitawa poslanika iz Para}ina, mislim da je perspektiva Srbije vlast Srpske radikalne stranke. Kad god su radikali vladali Srbijom, Srbija je cvetala, ostvarivala ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu, osloba|ala nove teritorije. Kad god su radikali bili u opoziciji, progoweni, trunuli po tamnicama, kada su ih streqali i mu~ili, Srbija je propadala pod autokratskim reìmom, nazadovala, stagnirala u najmawu ruku. Srbija }e opet procvetati jer uskoro radikali preuzimaju vlast. Naravno, radikali su spremni da preuzmu vlast samo voqom svoga naroda izraènom kroz demokratske parlamentarne izbore. Voditeq: Profesor iz Para}ina jako uvaàva principijelnost i doslednost u stavovima Srpske radikalne stranke prema kriminalu, ali ~emu onda bespo{tedan, neopravdan i nepravedan stav prema koaliciji Zajedno? Da li to umawuje ugled va{e stranke? Dr [e{eq: Nismo protiv postojawa koalicije Zajedno, nismo protiv wihovih gra|anskih i politi~kih prava. Smatramo da oni imaju pravo na javni protest. Apsolutno smo protiv izazivawa nasiqa i krvoproli}a na beogradskim ulicama, razbijawa javnih objekata, mar{irawa pod nema~kom i ameri~kom zastavom. [to se ti~e kriminala i koalicije Zajedno, znate, Zoran \in|i} je notorni kriminalac, on je svojevremeno osu|ivan zbog kra|e na {est
547
meseci zatvora; ne zbog nekog privrednog delikta, zbog ne~ega {to je bilo mutno i ideolo{ki, nego zbog najklasi~nijeg kriminala kra|e. Krao je neke kwige po Beogradu. Danica Dra{kovi} u Srpskoj re~i pi{e da je krao i neke ko`ne jakne, {ta je sve krao ko }e ga sada znati, ali {est meseci zatvora nije mala kazna, naro~ito kada se neko prvi put ka`wava. Takav ~ovek u demokratskom svetu ne bi mogao postati gradona~elnik prestonice i ne bi mogao da se uspe{no bavi politikom. Pojava takvog ~oveka na na{oj politi~koj sceni svedo~i koliko nam je opao moral za ovih 50 godina komunisti~ke diktature. Neshvatqiva mi je sama ~iwenica da se na|u qudi koji su spremni da glasaju za Zorana \in|i}a, a znaju da je \in|i} osu|ivan kao lopov na {est meseci zatvora. Voditeq: Kada bi Srpska radikalna stranka do{la na vlast, kako bi re{ila pitawe Kosova i kakav bi stav zauzeli po pitawu Crne Gore, s obzirom na sve glasine koje kruè u posledwe vreme, ako bi ih smeli nazvati glasinama? pita Petar @ivkovi} iz ]uprije. Dr [e{eq: Ako Srpska radikalna stranka do|e na vlast, ne}e biti otcepqewa Crne Gore. Srbija i Crna Gora integrisa}e se u jedinstvenu dràvu, ne}e biti ni federacije bi}e unitarna srpska dràva. Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija koja je u stawu da sa~uva Kosovo i Metohiju. To svi znaju. To znaju i [iptari i {iptarski separatisti. Jedino se ozbiqno boje srpskih radikala. To znaju i Amerikanci, to zna Zapadna Evropa to svi znaju. Mi jedini imamo napisan i objavqen program o re{avawu kosovskometohijskog pitawa na 24 kucane strane. Sve krajwe logi~no izvedeno, sve do kraja promi{qeno. Uostalom, onog trenutka kada bi ~uli da su radikali pobedili na izborima u Srbiji jedno 200.000-300.000 [iptara bi odmah pobeglo preko granice. Ne bi ~ekali da radikalska policija preuzme stvari u svoje ruke. Naravno, bi}e to ova ista policija, ali pod radikalskim rukovodstvom; i policajac se pona{a onako kakva je vlast, kako mu naloì vlast. Kada radikali preuzmu vlast, sve }e to biti mnogo, mnogo efikasnije. Ne}e biti teroristi~kih akata, ne}e biti {vercerskih lanaca preko Kosova i Metohije {verca cigareta, droge, oru`ja, deviza. Vrlo, vrlo brzo }emo zavesti red. Onako kako smo zaveli red u op{tini Zemun. Voditeq: [ta }e biti sa ekonomskim sistemom, s obzirom da platu ne primam ve} godinu dana? pita Radmila Milojevi} iz Para}ina radim u Robnoj ku}i Beograd, imam 31 godinu radnog staà, kao i ostali radnici kupila sam deonice od preduze}a? Dr [e{eq: Na sli~no pitawe sam ve} odgovorio. Nema nam ekonomskog oporavka bez privatizacije. To {to je ta gospo|a kupila deonice Robnih ku}a Beograd vrlo je malo deonica tamo oti{lo u radni~ke ruke. Privatizacija, zapravo, nije izvedena, a ono malo {to je izvedeno, samo je formalno ostvareno. [ta vam vrede deonice kada na wima ne dobijate dividende, {to zna~i da preduze}e ne ostvaruje profit? Moramo imati jednu ozbiqnu privatizaciju, a ne zatvarawe ~istom papirologijom kao {to je radio reìm, pa onda vr{io revalorizaciju. U jednom trenutku, recimo, radnici su vlasnici 60 odsto akcija, a onda, nakon usvajawa famoznog \in|i}evog Zakona, wihov procenat padne na 3 odsto. [ta
548
to zna~i? Ako sam ja u jednom trenutku vlasnik 60 odsto, dok ne prodam svoje deonice niko mi ne moè umawiti vlasni~ka prava. Kod nas je, naàlost, sve mogu}e. Voditeq: Da podsetimo na{e slu{aoce da je jo{ uvek u organizaciji Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Para}inu u toku dobrovoqno davawe krvi u centru za transfuziju. Dobili smo podatak da se do ovog trenutka 49 radikala odazvalo ovoj akciji, {to je zaista lepa stvar. Pozivamo i sve ostale da se odazovu. Ovo je humana akcija, a radnici centra za transfuziju su prezadovoqni ovim odzivom. Kako ste vi zadovoqni radom Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Para}inu? Dr [e{eq: Posle nedavnih kadrovskih promena, rad odbora Srpske radikalne stranke u Para}inu je veoma dobar. To je jedan od na{ih boqih odbora u Srbiji i svakim danom se pove}ava broj wegovih ~lanova. Mislimo, u perspektivi, da su srpski radikali u Para}inu u stawu da osvoje lokalnu vlast i da }e na slede}im republi~kim izborima pokazati jo{ boqe rezultate. Do sada smo imali stabilan upliv u bira~ko telo, stabilnu podr{ku bira~kog tela to je bilo negde oko 16 odsto. Mislim da }e posle ovakvog poja~anog anga`mana Srpske radikalne stranke, posle wenih ve}ih aktivnosti, popularnost naglo porasti i da }emo imati mnogo ve}i procenat na slede}im izborima. Voditeq: Pozdravi}emo Neboj{u iz Para}ina koji se javqa i koji pita da li se se}ate svog kolege sa fakulteta, kaè studirali ste zajedno u Sarajevu. Dr [e{eq: Imao sam veliki broj prijateqa iz Para}ina, sada ne mogu ba{ da identifikujem Neboj{u, ali kada bih ga video, sigurno bih se setio. Nekada sam dva leta proveo kao akcija{ u Kru{evcu, Velikoj Lomnici, dolazio sam ~esto u Para}in i do ]uprije. Radili smo na nekim nasipima na Moravi, na okolnim rekama. Svakodnevno sam prolazio kroz Para}in. Iz tog vremena Para}in, ]uprija i Kru{evac su mi ostali u veoma lepom se}awu. Ono {to ~ovek zapamti i zavoli u mladosti, to ostaje trajno. Voditeq: Kako obja{wavate gubitak na izborima sva tri odbornika u Jagodini? Pita Petar iz Jagodine. Dr [e{eq: Nije to gubitak na izborima, to je gubitak posle izbora i to je prouzrokovano iz nekoliko razloga. Prvo, za razliku od Para}ina i ]uprije, gde se Srpska radikalna stranka ipak stabilno razvijala, bilo je raznih kadrovskih promena, ali taj razvoj je i{ao stabilno. U Jagodini nismo imali sre}e i tek nedavno smo uspeli da formiramo jedan ozbiqniji Op{tinski odbor. Stranka nije provela odgovaraju}u kadrovsku selekciju. Tome je kumovao i ve}inski izborni princip, gde se pojedina~no birao svaki odbornik i nije moglo biti neke stroìje strana~ke selekcije pri kandidovawu. Na izborima su pro{li oni qudi za koje smo, mo`da, i najmawe o~ekivali. Nikada nijednog od wih trojice nisam upoznao. Pokazalo se da su to qudi bez ikakvog morala, bez ~asti, bez obraza, pokvarewaci, lopuè u pravom smislu re~i; ali, naravno, na{ Op{tinski odbor u Jagodini je zbog toga odgovoran i pretrpeo je
549
èstoku kritiku. Tu kritiku je dobio danas od mene i od Tome Nikoli}a na sastanku u ]upriji pre ove emisije. Kritika je i{la u tom pravcu da smo insistirali da im se vi{e nikada ne sme desiti da takve nepo{tene, ne~asne qude kandiduju ispred Srpske radikalne stranke, te podlace, podmukle qude, qude bez ikakvog morala. Voditeq: Eto obja{wewa. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Dobro je {to nisu pro{li. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Da li postoji neko informativno glasilo Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Postoji list Velika Srbija koji izlazi u redovnim brojevima, koji idu u prodaju. Mislim da su gra|ani Para}ina videli i ~itali taj list. Voditeq: O~igledno da jagodinci ne znaju, pitawe je stiglo iz Jagodine. Dr [e{eq: Pa i u Jagodini se pojavqivala. Sada izlazi jednom mese~no u redovnim brojevima. Formata je Nin-a, istog broja strana, iste tehni~ke opremqenosti, ali za razliku od Nin-a koji ko{ta 10 dinara, Velika Srbija ko{ta 3 dinara. Nama nije ciq zarada, nama je ciq samo od prodaje pokriju osnovni tro{kovi {tampawa. Pojavquju se i specijalna izdawa Velike Srbije koja se dele besplatno. Iza{lo je ve} oko 350 brojeva Velike Srbije. Voditeq: U posledwe vreme ponovo slu{amo pri~e o monarhiji. [ta vi mislite o tome, kako vi vidite Srbiju pod monarhijom danas? Dr [e{eq: To su iluzije. Niko ozbiqan se ne zalaè za povratak monarhije. Monarhija je odavno preìvela, prevazi|ena, a mi, Srbi, nikada nismo imali sre}e sa monarhijom, po~ev od sredweg veka, od dvora Nemawi}a, kada je brat ratovao protiv brata, kada je otac oslepeo sina, sin oca oslepeo i zatvarao u manastir itd. Setite se: ratovali su Vukan i Stevan Prvoven~ani, Milutin i Dragutin, car Du{an je svoga oca oslepeo i strpao u manastir. Ne treba imati romanti~arski pristup prema pro{losti. U novije vreme nijedan na{ kraq nije normalno okon~ao ìvot. Po|imo od Kara|or|a. Kara|or|e je ubijen, ubio ga je kum Milo{ Obrenovi}, a Kara|or|e je prethodno ubio svoga oca i brata. Onda je srpski narod oborio sa prestola kneza Milo{a, proterao ga iz zemqe i doveo wegovog sina Milana. Milan je ìveo svega nedequ dana. Posle Milana je do{ao Mihajlo; srpski narod je proterao Mihajla, oborio ga sa prestola, proterao iz zemqe i doveo kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. Pa je onda srpski narod oterao kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, pa je ponovo vratio Milana Obrenovi}a. Milan je umro posle godinu dana, tada se ponovo vratio Mihajlo. Knez Mihajlo Obrenovi} je ubijen u Beogradu. Posle Mihajla je do{ao wegov sinovac Milan. Srpski narod je oborio Milana sa prestola, naterao ga da napusti Srbiju, a na presto je do{ao wegov sin Aleksandar Obrenovi}. Srpski narod je ubio Aleksandra Obrenovi}a, doveo na presto Petra Kara|or|evi}a, kao kraqa. Petrov najstariji sin, \or|e prestolonaslednik, ubio
550
je svoga slugu i morao je pod pritiskom Narodne skup{tine u javnosti da se odrekne prava prvoro|ewa i da prestolonasledni~ki status prepusti mla|em bratu Aleksandru. Aleksandar je prakti~no svog ostarelog oca oborio i proglasio sebe za regenta, a pobio je u solunskom procesu Apisa i oficire crnoruka{e koji su wegovog oca doveli na presto. Treba ista}i da je kraq Aleksandar umro mu~eni~kom smr}u kao `rtva usta{ke ruke, usta{ke zavere. Wega je nasledio kao namesnik princ Pavle. Princ Pavle je omogu}io stvarawe Banovine Hrvatske koja je po~ela sistematski ostvarivati prve zlo~ine prema Srbima. Srpski narod je oborio namesnika Pavla i prognao ga iz zemqe. Do{ao je Petar Kara|or|evi}. Petar je pobegao iz zemqe prvih dana rata, a pred kraj rata je pozvao sve ~etnike Draè Mihajlovi}a da napuste generala Mihajlovi}a i da se prikqu~e Titu i omogu}io je Titu da na formalno pravni na~in do|e do vlasti po êr~ilovom nagovoru. Umro je u izgnanstvu kao alkoholi~ar od ciroze jetre. Kada smo mi onda imali sre}e sa kraqevima? I sada se javqaju qudi koji poku{avaju romanti~arski prikazati tu pro{lost? Srpski narod se uvek borio protiv kraqeva, nikada mu nijedan kraq nije dovoqno vaqao. Kakva je osnovna razlika izme|u kraqa i predsednika republike? Postoje dve va`ne stvari koje treba da se istaknu. Prvo, da bi neko postao predsednik republike, treba li~no da se dokaè nekim sposobnostima; a neko ko postaje kraq jer se rodi kao prestolonaslednik, pa moè biti i najve}a budala i glupan sledi mu kruna. Drugo, kada na izborima izaberemo predsednika republike i kada on ne vaqa, kada se pokaè lo{im predsednikom, posle pet godina biramo drugoga; a kada se pokaè da nam je kraq lo{ i nesposoban, ne moèmo ga oboriti sa prestola, ne moèmo ga smeniti, moramo ga ubiti ili proterati iz zemqe. Ipak, civilizacijski napredak je pokazao da su ogromne prednosti republike u odnosu na monarhiju. Monarhija je prevazi|ena. [ta bi danas dali Englezi da se mogu otarasiti monarhije u kojoj se de{avaju neprekidne afere: qubavne, korupciona{ke, ovakve, onakve uvek nekakvi skandali. Monarhija je veoma skupa stvar. Voditeq: Da se vratimo mi ovom sada{wem trenutku i izborima koji su pred nama. Republi~ki izbori }e se odràti ove godine, kako }e nastupiti Srpska radikalna stranka? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka }e imati svoje kandidate u svim izbornim jedinicama, kompletne izborne liste i iza}i }e samostalno na izbore. Mi nismo spremni da se odri~emo svoga programa radi neke ministarske foteqe i da se udruùjemo sa onima s kojima nemamo ni{ta zajedni~ko, koji su nam politi~ki protivnici. Vr{i}emo javni pritisak da se isti dan kada se odrè predsedni~ki i parlamentarni izbori u Srbiji, ponove i savezni, i lokalni izbori, ali da budu na ~istom proporcionalnom principu. Za Srpsku radikalnu stranku je bio stra{an hendikep izborni zakon na lokalnom nivou, koji je odre|ivao da se lokalni izbori vr{e po ve}inskom izbornom principu. Ve}inski princip forsira prvog po snazi, daje dobre {anse drugom, a tre}eg uni551
{tava. To je razlog {to mi na lokalnim izborima nismo imali rezultate adekvatne na{oj snazi. Sada }emo traìti proporcionalne izbore u svim op{tinama, jedinstvenu strana~ku listu za celu op{tinu, pa kom obojci kom opanci, kako kome narod predodredi. Voditeq: Novembarski izbori su najzad okon~ani posebnim zakonom, specijalnim zakonom. Mislite li da }e se mo`da situacija ponoviti? [ta treba promeniti u osnovi? Dr [e{eq: Ako se promeni zakon, i ako budu proporcionalni izbori, nemogu}e je ovako poni{tavawe kao {to su to vr{ili socijalisti posle drugog izbornog kruga. Oni su i{li na pojedina~na poni{tavawa u izbornim jedinicama u kojima su propali na izborima. Kada su proporcionalni izbori, potvr|uje se procenat svake stranke, dovoqno je da opozicione stranke imaju svoje kontrolore u svim izbornim jedinicama i te{ko je krasti. Lako je krasti na Kosovu kada se prikaè da su [iptari iza{li na izbore, a nisu. Ali, u drugim delovima Srbije to nije mogu}e ako opozicija ima svoje kontrolore. Da ne bi opet dolazilo do lex specialis-a, stranog me{awa u na{e unutra{we poslove, da ne bi dolazilo do kr{ewa osnovnih pravnih principa, jer lex specialis zna~i udar na kompletan pravni poredak Srbije, najboqe je da proporcionalni izborni zakoni budu za sve izbore. Voditeq: Penzioner iz Para}ina: Da li Srpska radikalna stranka podràva kontinuitet ~etni~kog pokreta? Kako misli da povrati patriotizam kod naroda, s obzirom da se mnoge stranke okre}u stranim zemqama? Dr [e{eq: Mi se ne okre}emo nijednoj stranoj zemqi, ve} Srbiji, srpskom narodu, srpstvu u celini. Mi samo sluìmo svojoj otaybini i nikada ne}emo stati u stranu slu`bu protiv sopstvenog naroda. [to se ti~e ~etni{tva, ~etni~kog pokreta, wegove tradicije su oìvele, ~etni{tvo je prisutno u svim srpskim zemqama. Krenuli smo 1990. godine sa oìvqavawem ~etni~kih tradicija kada je to bilo opasno, kada su nas zbog toga progonili, zabrawivali. Doìveli smo potpunu satisfakciju. Danas se svi srpski borci za slobodu nazivaju srpskim ~etnicima. Pre tri godine smo zakqu~ili da vi{e nema nikakvog smisla da na{a stranka svojata ~etni~ki pokret, jer se ~etnicima nazivaju pripadnici SDS-a i vanstrana~ki borci za slobodu itd. êtni{tvo je oìvelo u srpskom narodu. Ono predstavqa jednu slobodarsku tradiciju i kao takvo treba da opstane, ali ne da ga svojata neka politi~ka partija. Svoj dug oìvqavawu ~etni~kih tradicija smo ispunili. êtni{tvo treba da se obnavqa uvo|ewem posebnih ~etni~kih jedinica u vojsci ili me|u policijskim specijalcima. Voditeq: Da li ste za uli~no delovawe pristalica koalicije Zajedno, gledano prema strukturi {eta~a, moè re}i ona narodna lopovi vi~u: drìte lopova! Dr [e{eq: Lideri koalicije Zajedno su se vi{e puta obrukali u~e{}em u raznim kriminalnim aferama. Setite se podataka da su u~estvovali u Dafiment aferi. Nisu samo socijalisti tamo bili ume{ani, nego i obe demokratske stranke i Srpski pokret obnove itd. Obrukali su se èstoko u op{tinama Stari Grad i Savski Venac gde su zajedno vla552
dali. Dra{kovi} i \in|i} su se me|usobno optuìvali u Narodnoj skup{tini Srbije ko je vi{e ulazio u mahinacije, malverzacije itd. Mislim da ta koalicija Zajedno ne}e biti dugog veka. Socijalisti su napravili stra{nu glupost {to su poni{tavali izborne rezultate, {to su otimali mandate. Sve {to se desilo ne svedo~i o snazi koalicije Zajedno nego o slabosti Socijalisti~ke partije. Da sam bio na wihovom mestu, ja bih predao vlast koaliciji Zajedno u svim op{tinama gde su je osvojili. Oni bi se do danas ve} toliko posva|ali, zavadili da bi vlast izgubili. Socijalisti su ih dràli na okupu ova tri meseca otimaju}i izborne rezultate. Voditeq: Kako ste vi reagovali kao gradona~elnik Zemuna kada su {eta~i prolazili ulicama Zemuna? Dr [e{eq: Sa osmehom. Voditeq: Kako su oni reagovali? Dr [e{eq: Nije ih bilo mnogo. Jednom su se pojavili i pro{li pored zgrade Op{tine, bilo ih je oko 1.000-1.500, do{li su iz centra Beograda. Ja sam iza{ao na balkon svoje kancelarije na prvom spratu, mahao im, oni su mahali meni. Neko mi dovikne crveni vojvodo, neko ne{to drugo. Svejedno, ja se smejem. I to je pro{lo tako. Problem je {to je ovaj socijalisti~ki reìm namrgo|en, on se boji javnosti, boji se pojavqivawa. Voditeq: Nepoverqivo se prilazi i osmehu. Dr [e{eq: Znate {ta, ovo je qudima simpati~no. Ti qudi najvi{e zbog zabave izlaze na ulicu. Protest je opravdan, muka ih tera, nezadovoqni su ekonomskom situacijom, socijalnom bedom, politi~kim sistemom, nedostacima pravnog poretka, neefikasnim sudstvom. Nisu svi oni pristalice koalicije Zajedno, najve}i broj tih demonstranata nisu pristalice koalicije Zajedno. Neki na{i qudi su vi{e puta i{li sa demonstrantima, i pri~ali su mi posle {ta obi~ni demonstranti pri~aju o Dra{kovi}u, \in|i}u, o Vesni Pe{i} to je sme{no. Voditeq: Verovatno ~esto pri~aju o tome da im nedostaje novac, da imaju problem stare devizne {tedwe. To je jedno od ve~era{wih pitawa. Da li }e ikada biti ispla}ena stara devizna {tedwa? [ta vi mislite? Dr [e{eq: Socijalisti~ki reìm izbegava da vrati staru deviznu {tedwu. Ako radikali do|u na vlast, odmah }emo vratiti staru deviznu {tedwu prodajom dràvne imovine. Nema drugog na~ina da se to vrati, te su pare davno potro{ene. Ne mogu se stvoriti. Dràva ima svoju imovinu, reprezentativne vile, letwikovce, placeve na Dediwu, druge zemqi{ne povr{ine, i sve to treba staviti na prodaju. Mogu da stave na prodaju one Titove {tafete iz Muzeja 25. maj, kao {to smo mi u zemunskoj op{tini prodali Titove biste, pa novac uloìli za pomo} najsiroma{nijim gra|anima, porodicama sa mnogo dece koje nemaju druge izvore prihoda. Voditeq: Tako ste neke qude u~inili sre}nim. Dr [e{eq: Nismo ih u~inili sre}nim, ali smo im bar za trenutak ublaìli... Voditeq: Makar na kratko. Dr [e{eq: ...wihove muke i patwe.
553
Voditeq: Da okon~amo ovaj na{ ve~era{wi razgovor, da ne svedemo pri~u samo na politiku. Malopre ste govorili o ne~em drugom, i rekli ste divan recept za sre}u. Zamolila bih vas da na kraju kaète kako ~ovek moè da bude sre}an u dana{we vreme? Dr [e{eq: ôvek nije sre}an ako ima neko materijalno bogatstvo. ôvek je sre}an dok se bori, dok traje borba. Li~no nalazim sre}u u svakodnevnoj borbi, u politi~koj borbi, u borbi za egzistenciju moje porodice, u borbi za izvo|ewe mojih sinova na pravi put, u borbi sa politi~kim protivnicima, u borbi sa neprijateqima srpskog naroda. Borba treba da ispuwava ìvot, onda je ~ovek sre}an. I najbogatiji qudi, ako im je ìvot dosadan, bez borbe nisu sre}ni. Rokfelerov sin je u nedostatku sre}e oti{ao me|u uro|enike na Novu Gvineju, tamo su ga skuvali u kazanu i pojeli. Ni najve}e bogatstvo sveta mu nije bilo dovoqno da bude sre}an. Voditeq: Po{tovani slu{aoci, ~uli ste borite se za svoju sre}u. Na{ gost danas bio je predsednik Srpske radikalne stranke i gradona~elnik op{tine Zemun, gospodin dr Vojislav [e{eq. Hvala vam na druèwu i na ovom razgovoru. Dr [e{eq: Bilo mi je veliko zadovoqstvo razgovarati sa tako lepom i mladom voditeqkom. Voditeq: Prijatno uz talase Radio Para}ina.
UJED ZMIJE PENTAGRAMSKE

Radio Vladimirci, 5. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, dobar dan. Kao {to smo i najavili, gost u na{em studiju danas je gospodin dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobro do{li u na{ skromni studio. Dr [e{eq: Dobar dan, boqe vas na{ao. Voditeq: Tok ove dana{we emisije kreira}ete i vi, po{tovani slu{aoci. Na{ kontakt telefon 513-422 otvoren je za sve va{e pozive. Moète se ukqu~iti direktno u program i postaviti pitawe gospodinu [e{equ, a on je spreman da odgovori na svako od wih. O~ekuju}i va{e pozive jo{ jednom da ponovim da je broj na{eg telefona 513-422, pozivni broj za Vladimirce je 015. Predlaèm da po~nemo razgovor. Gospodine [e{eq, zamolio bih vas da za na{e slu{aoce najpre kaète kakav je odnos Srpske radikalne stranke prema aktuelnim politi~kim zbivawima u zemqi. Ovde, pre svega, mislim na va{ stav prema rezultatima i ishodu izbora iz novembra pro{le godine, studentskom protestu, masovnim demonstracijama koje su sada utihnule. Pripremaju se neki novi protesti za 9. mart. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je aktivni u~esnik svih politi~kih zbivawa u Srbiji. Nikada nismo bili pasivni posmatra~i i nikada nismo dozvoqavali da nas bilo ko instrumentalizuje, i da koriste}i neke objektivne unutra{we probleme, te{ko}e, proma{aje, lo{e postupke itd., iskoristi Srpsku radikalnu stranku protiv Srbije i srpskog naroda u celini.
554
Smatramo da pred sobom imamo dva ozbiqna politi~ka protivnika, i èlimo i jednog i drugog {to pre da savladamo politi~kim sredstvima. Voditeq: Na koga to mislite? Dr [e{eq: Tu mislimo na leve partije, na levi~arski blok koji vlada u Srbiji. To su: Socijalisti~ka partija Srbije, Jugoslovenska levica i Nova demokratija. Te tri vladaju}e partije èlimo {to pre da oborimo sa vlasti, ali postoji i drugi blok opozicioni, koji tako|e èlimo politi~kim sredstvima da savladamo, da politi~ki uni{timo rekao bih, jer to je su{tina me|upartijske borbe. To je koalicija Zajedno koju ~ine Srpski pokret obnove, Demokratska stranka i Gra|anski savez. Voditeq: Ako dozvolite, ja bih vas ovde prekinuo, iz reìje mi javqaju da imamo slu{aoca na vezi. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, Rade Matijevi} pored telefona. Hteo sam da postavim pitawe gospodinu [e{equ, ali da mu najpre poèlim dobrodo{licu u Vladimirce. Gospodine predsedni~e, da li biste znali da mi odgovorite, i uop{te narodu, da li se vidi izlazak iz ove sada{we situacije? Da li }e biti nekog reda, rada i mira? Jednostavno, da li se moè stati na put kriminalu i sli~nim radwama? Da li vi vidite izlazak iz ove krize pod sada{wim rukovodstvom i sada{wom vladom? Dr [e{eq: Mislim da pod vladavinom levog bloka nije mogu} izlazak iz ekonomske krize i socijalne bede. Nije mogu}a efikasna za{tita srpskih nacionalnih interesa i daqi proces osvajawa demokratije i slobode u Srbiji. Zbog toga nastojimo {to pre da sru{imo levi~arske partije sa vlasti, a sa druge strane, mislimo da bi eventualna pobeda koalicije Zajedno zna~ila jo{ goru varijantu za celu Srbiju, i da bi i ono malo {to nam je preostalo bilo ubrzo upropa{}eno, a Srbija pala direktno u ruke velikih sila, posebno Nema~ke i Amerike, koje bi je potpuno uni{tile. Zbog toga vodimo tu istrajnu borbu protiv jednih i protiv drugih, i u toj borbi ne popu{tamo. Sve {to se desilo posle 17. novembra, desilo se, pre svega, krivicom vladaju}e Socijalisti~ke partije i nekih wenih vode}ih funkcionera, koji se nisu mogli pomiriti sa izbornim porazom u nekoliko op{tina u Srbiji, ukqu~uju}i grad Beograd. Poku{ali su da vaninstitucionalnim putem obezbede poni{tavawe izbornih rezultata i otimawe odborni~kih mandata. Kroz sve to je kompromitovana sama institucija sudstva, pravosu|a. Sve to je jo{ vi{e podstaklo nezadovoqstvo, ve} prisutno zbog ekonomske krize i socijalne bede. To narodno nezadovoqstvo smo i o~ekivali, ali je mo`da i slu~ajna koincidencija da se ono desilo, da se izlilo na ulice upravo u trenutku kada je iza{la koalicija Zajedno nezadovoqna postupkom vlasti prema izbornim rezultatima iz drugog kruga lokalnih izbora. Ve} dve-tri godine upozoravali smo vlast da }e to nezadovoqstvo da grune na ulicu, jer je vlast sistematski potiskivala opozicione politi~ke stranke iz medija. Bili smo pod èstokom medijskom blokadom. Opozicione stranke ni u kampawi nisu mogle jasno da se izraze, da vode
555
neku ozbiqnu demokratsku politi~ku borbu. Vlast je ukinula i direktne televizijske prenose skup{tinskih sednica, koje su ranije i sluìle da se malo isprazni narodno nezadovoqstvo, jer poslanici su u ime naroda, u ime gra|ana koje su predstavqali, kritikovali vlast, izraàvali neslagawe itd. Po{to nismo imali aktivan javni politi~ki ìvot u institucijama, taj politi~ki ìvot se morao preneti na ulice. To je velika gre{ka vlasti. Sa druge strane, koalicija Zajedno je zloupotrebila opravdano narodno nezadovoqstvo i poku{ala ga usmeriti u sasvim pogre{nom pravcu. Danima su mar{irali pod nema~kom i ameri~kom zastavom po beogradskim ulicama, razbijali, u~estvovali u nasiqu, pozivali na nasiqe. Do{lo je opet do jedne pogibije, ve}i broj gra|ana je zadobio te{ke telesne povrede, razbijeni su mnogi javni objekti po Beogradu. Sve to pokazuje neke druge tendencije i nikako se ne moè uklopiti u koncept za{tite op{tenacionalnih interesa i interesa gra|ana. Zbog toga Srpska radikalna stranka nije pristala da u~estvuje u tim javnim protestima, u tim demonstracijama. Zadovoqni smo zbog toga {to nismo u~estvovali. Ostali smo moralno besprekorno ~isti i nismo se upregli u interese stranih sila, koje su izrazito neprijateqski raspoloène prema srpskom narodu. Naravno, ima perspektive; iz ove krize mi moèmo iza}i. Postoje razli~ite varijante wenog razre{ewa, ali mislim da je najboqa varijanta ona u kojoj bi Srpska radikalna stranka pobedila na predstoje}im predsedni~kim i parlamentarnim izborima u Srbiji. Srpska radikalna stranka jedina ima ozbiqan nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni i kulturni program, jedina zna {ta ho}e, i to ostvaruje odmah po preuzimawu vlasti. Vidite, mi smo preuzeli vlast u zemunskoj Op{tini i ve} se o efektima ~uje nadaleko i na{iroko. Verujem da je to do{lo i do Vladimiraca. Tamo gde vladaju socijalisti, op{tine su ostale zaparloène u stalnom i{~ekivawu, ni{ta se konkretno ne radi. Nastupa izvesna rezigniranost. Tamo gde je koalicija Zajedno preuzela op{tinsku vlast, pokazali su svoju apsolutnu nesposobnost, nemogu}nost da se uhvate u ko{tac sa isku{ewima koja su zatekli, i mislim da je narod ve} razo~aran u vlast. Voditeq: Gospodine [e{eq, interesuje me ekonomski segment nacionalnog programa Srpske radikalne stranke. Vladimirci, verovatno ste obave{teni, spadaju u red nerazvijenih op{tina. Ovo je prete`no poqoprivredno podru~je. Kakvo je stawe u poqoprivredi, koja je i sama u te{koj krizi, koja je sve ovo vreme nosila teret krize uglavnom na svojim ple}ima, i {ta sa wom daqe? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je politi~ka partija umereno desne orijentacije. Zalaèmo se za sve principe kapitalisti~ke privrede: slobodno trì{te, slobodnu konkurenciju privrednih subjekata, privatnu inicijativu. Bez toga nam nema izlaska iz ekonomske krize. To podrazumeva ubrzanu i potpunu privatizaciju, ali privatizaciju koja }e se zasnivati na realnim vrednostima industrijskih, privrednih objekata koji se privatizuju, i konkretnom pla}awu od strane onoga koji ih preuzima u svoje vlasni{tvo. Tim novcem bi se onda popuwavali socijalni fondovi, penziono i zdravstveno osigurawe, izdvajalo bi se za prosvetu i druge dru556
{tvene slu`be. To je jedini na~in na koji je mogu}e trasirati put iz sada{we ekonomske krize. Kada je u pitawu poqoprivreda, mi smatramo da dràva napokon treba da sja{e sa grba~e seqaka, da ga pusti da na miru proizvodi i slobodno prodaje svoje poqoprivredne proizvode. Ni{ta mu drugo ne treba. Imamo potencijalno bogato selo, imamo dobru zemqu, vrednog seqaka. Dràva bi morala odustati od propisivawa otkupnih cena poqoprivrednih proizvoda i od monopola na wihov izvoz. Treba da pusti seqake da sami izvoze ili da to rade u wihovo ime nakupci. Ne znam da li u Vladimircima postoji proizvodwa malina, ali u okolnim mestima, recimo, u vaqevskom kraju, u {aba~kom, u lozni~kom, u uì~kom... Voditeq: Na teritoriji na{e op{tine postoji hladwa~a koja prera|uje i izvozi malinu. Dr [e{eq: Dok je bio slobodan izvoz malina i dok je postojala slobodna konkurencija, privatnici su se prosto jagmili ko }e vi{e malina da otkupi od seqaka. Odmah su na wivi pla}ali. Znam za takve slu~ajeve maline u hladwa~u, a pare seqaku odmah u ruke. Cena je bila 3 marke po kilogramu, u jednom trenutku i 3,5 marke. Ne znam koliki je bio maksimum u Vladimircima svojevremeno. Od pro{le godine vlast je preuzela monopol i u otkupu malina. Samo neke privilegovane firme mogu da otkupquju. Cena je odmah pala na 1-1,10 maraka; toliko je bilo pro{le godine. Ima jo{ mnogo seqaka kojima maline nisu pla}ene za pro{lu godinu. Ne znam da li su u Vladimircima pla}ene? Voditeq: Nisu, ali hladwa~a koju sam pomenuo otkupquje i izvozi malinu. To je i glavna delatnost kojom se bavi. Dr [e{eq: Interesuje me otkupna cena. Voditeq: Verujte mi, ne znam, ali mislim da je seqacima veliki deo ipak ispla}en i da oni pomiwu raskorak u otkupnoj ceni maline koja je propisana od strane dràve i ceni koja vlada na svetskoj pijaci. Cena na svetskoj pijaci nià je od ove otkupne cene. Dr [e{eq: To nije ta~no. U Nema~koj maline dostiù cenu od 7 maraka. Voditeq: Ja ne zastupam Dr [e{eq: To jednostavno nije ta~no. Onaj ko preuzme maline, mora odmah da plati. Ako pogre{i u tom poslu, to treba da bude wegov rizik, a ne rizik seqaka; ja ti uzimam maline, pa ako uspem - uspem, ako ne uspem ti si propao. Toga nigde nema. Kada je postojala slobodna konkurencija u otkupu malina, sve je bilo druga~ije. Voditeq: Zna~i, jednostavno re~eno, jedan normalan... Dr [e{eq: Mora da postoji slobodna konkurencija, bez obzira da li je hladwa~a privatna ili ne. Ovde je privilegovan onaj ko otkupquje maline. To je osnovni problem. Mora biti slobodna konkurencija me|u otkupqiva~ima. Kada postoji slobodna konkurencija, nekada }e taj koji otkupquje napraviti dobar posao, ogromne pare zaraditi, na nekom poslu }e propasti, ali to je wegov poslovni rizik. Isto tako i seqak propadne ako mu jedne godine ne rode maline, ili ih grad pobije ili mu se desi neka druga elementarna nepogoda. On proizvodi maline na svoj rizik, ali onog trenutka kada ih preda drugome, on treba odmah da dobije novac.
557
Voditeq: Apsolutno se slaèm. Gospodine [e{eq, ako se slaète, da ~ujemo na{eg slede}eg slu{aoca. Dobar dan. Ko nam se javqa? Slu{alac: Dobar dan, Kova~evi} Ilinka, penzionerka iz Vladimiraca na vezi. [ta je sa obe}awima koja su u predizbornoj kampawi davali pojedini strana~ki prvaci, izme|u ostalih i vi, prvenstveno kada su u pitawu na{e penzije koje ne primamo po tri meseca? Voditeq: ûli smo pitawe. Ovim pitawem pre{li smo na drugi segment na{eg razgovora va{a iskustva, odnosno iskustva Srpske radikalne stranke u vo|ewu op{tinske vlasti u Zemunu. Uz to da odgovorimo i na pitawe gospo|e Kova~evi}. Izvolite. Dr [e{eq: Socijalisti~ka partija i weni koalicioni partneri nisu odràli nijedno svoje obe}awe. Tako|e, ni koalicija Zajedno nije odràla nijedno predizborno obe}awe. Oni su pokazali svoju potpunu nesposobnost da obavqaju lokalnu vlast gde su je preuzeli. Mislim da su socijalisti napravili veliku gre{ku {to su uop{te osporavali izborne rezultate od 17. novembra, jer da su tada predali vlast koaliciji Zajedno na onim mestima gde je koalicija Zajedno pobedila, oni bi se do danas ve} raspali, me|usobno zavadili, sukobili. Pokazali bi toliku nesposobnost da bi narod ubrzo poèleo novu vlast. [to se ti~e nas, srpskih radikala, mi smo osvojili vlast u zemunskoj op{tini i ve} smo pokazali {ta znamo. Penzije nisu u na{oj nadle`nosti, wih }emo re{avati kada osvojimo republi~ku vlast u Srbiji. U Op{tini smo po pitawima iz nadle`nosti op{tinske samouprave, lokalne samouprave, ve} pokazali velike rezultate, po~ev{i od sre|ivawa op{tinske administracije, ukidawa birokratskih metoda rada sa gra|anima, suzbijawa korupcije, negovawa ~isto qudskog odnosa prema svakom gra|aninu koji se pojavi za op{tinskim {alterom, u op{tinskim slu`bama, pa preko re{avawa komunalnih problema. Sada smo na pragu velikih komunalnih radova, dogradwi vodovoda na obroncima zemunske op{tine. Idemo u masovno parcelisawe op{tinskih placeva za individualnu stambenu izgradwu. Te placeve dodequjemo po najniìm mogu}im cenama. Dobijeni novac koncentri{emo za re{avawe komunalnih problema. Sredili smo finansije, iako smo jo{ na privremenom finansirawu. Postigli smo velike u{tede u materijalno-tehni~kim tro{kovima, sredili smo stawe u Javnom preduze}u Poslovni prostor, efikasno smo uterali sva dosada{wa dugovawa. Sredili smo stawe u Sportsko-kulturnom centru Pinki, sre|ujemo stawe u ~itavom nizu drugih slu`bi. Veoma smo zadovoqni efektima na{eg rada koji su ve} prepoznatqivi. Mislim da je to, kako radikali punom parom rade u zemunskoj op{tini, doprlo i do Vladimiraca. Voditeq: Izrazito ste nacionalna stranka desne orijentacije, kako ste i sami rekli. Zemun je vi{enacionalna sredina. Kakva su iskustva, odnosno, {ta o tome moète da kaète? Dr [e{eq: To nije ta~no, Zemun nije vi{enacionalna sredina. Zemun je izrazito srpska sredina. Tamo ìve Srbi ~vrsti kao kamen, rekao bih. Naravno, u nekom zanemarqivom procentu ìve pripadnici drugih nacionalnosti, ali oni uìvaju sva gra|anska prava kao i Srbi. Niko im
558
to ne dovodi u pitawe. Veoma smo korektna, po{tena vlast, koja ne ulazi ni u kakve kriminalne afere i koja se prema svakom gra|aninu ophodi podjednako ukoliko on lojalno izvr{ava svoje gra|anske obaveze. Tu ne pravimo nikakve razlike. Voditeq: Koliko sam obave{ten, vi ste tamo preduzeli ne{to {to se moè smatrati zanimqivo o pitawu medija, konkretno o pitawu Zemunskih novina. Kakvo je bilo zate~eno stawe, {ta imamo danas? Dr [e{eq: Zatekli smo novine koje su prakti~no izlazile kao op{tinski bilten, sa nezanimqivim sadràjem. Tira` je bio oko 4.000 primeraka. Novine su deqene besplatno i nikome ìvom nije padalo na pamet da ih kupuje. Izlazile su jednom mese~no, bez ikakvog uticaja na javnost. Pokrenuli smo novu seriju Zemunskih novina. Novine su postale jedna kriti~ka javna dru{tvena tribina u kojoj se iznose sve negativnosti, dobre ideje za re{avawe nekih problema na nivou Zemuna, ali se tretiraju i op{ta politi~ka pitawa. Odmah smo pokazali korektan, blagonaklon odnos prema svim opozicionim strankama. Uvek kaèmo na{ je ciq da vas na demokratskim izborima uni{timo politi~kim sredstvima, me|utim, dok postojite, dok 1 odsto gra|ana za vas glasa, va{ tretman mora da bude adekvatan va{oj politi~koj snazi. Vi ste na{i protivnici, ali mi }emo se prema vama pona{ati onako kako èlimo da se vlast pona{a prema Srpskoj radikalnoj stranci. To smo ve} pokazali daju}i svim opozicionim partijama poslovni prostor za strana~ke kancelarije. Dali smo svakoj odborni~koj grupi po jednu kancelariju i pla}enu sekretaricu u Skup{tini op{tine. Ubacili smo stranke u buyetsko finansirawe, dodu{e, skromnim iznosima, ali za nas su i opozicione stranke unutar sistema, a ne izvan. Zemunske novine imaju 64+4 kolor strane; 10 strana smo odredili za strana~ku hroniku. Tri ve}e stranke: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije i Srpski pokret obnove imaju po 2 strane na raspolagawu u svakom broju, a ~etiri mawe stranke: dve demokratske, Gra|anski savez i JUL imaju po 1 stranu. Wihovo je pravo da iskoriste svoj prostor ili da ga ne iskoriste. Koji god materijal, kakve god tekstove daju, bi}e {tampani bez ikakvih intervencija. Voditeq: [ta se de{ava ako se pojavi tekst koji po obimu prelazi predvi|eni prostor? Dr [e{eq: To moè da se rasporedi u dva broja, a moè da se {tampa sitnim slovima, pa da sve stane u taj broj. Dakle, ne mogu oni dobiti vi{e nego {to imaju. Mogu kada redakcija sasvim samostalno i slobodno tretira neke probleme koji se i wih ti~u, u koje su ume{ani i sli~no. Ono {to oni imaju bez ikakve intervencije sa strane, bez ikakvog me{awa, to je adekvatan broj strana koje prakti~no mogu sami da ure|uju. Voditeq: Do nas su doprle glasine da je Op{tina Zemun suosniva~ Televizije Pink, da li je to tra~ ili istina? Dr [e{eq: I ja sam to ~uo, ali nisam uspeo da utvrdim da li je to ta~no. Nema nikakvih papira, nema nikakvih dokumenata, ali moram ne{to da vam kaèm. Uo~i na{eg preuzimawa vlasti biv{e op{tinsko rukovodstvo je negde odnelo tri kamiona raznih papira. U svojoj kancela559
riji nisam zatekao ni jedan jedini papir, ni u jednoj fioci. Sve je izba~eno. Koja dokumenta nedostaju, koja ne nedostaju to je veoma te{ko utvrditi. Uglavnom sve op{tinske slu`be relativno dobro funkcioni{u, a ono {to se ticalo op{tinskog vrha, sve je oti{lo. Voditeq: U redu, hvala vam i za taj odgovor. Opet imamo nekog na vezi. Halo, dobar dan. Ko nam se javqa? Slu{alac: Dobar dan. Mi}a Ga{i} pored telefona. Imam dva kratka pitawa za gospodina [e{eqa, na koja o~ekujem precizne i konstruktivne odgovore. Prvo, po{to gospodin [e{eq ima obi~aj da tvrdi da Jugoslaviji ne treba ~lanstvo u Me|unarodnom monetarnom fondu, èleo bih da objasni narodu kakve posledice proisti~u iz toga? I drugo, gospodine [e{eq, vi insistirate da se svi problemi u ovoj dràvi re{avaju u institucijama sistema. Kako mislite da je to mogu}e kada je ovde sistem upravqawa zasnovan na vazalskim odnosima? Nadam se da je ovo gospodin [e{eq razumeo. Dr [e{eq: Me|unarodni monetarni fond je veoma opasna institucija koja daje kredite dràvama i drì ih u ropskom odnosu. Protiv toga smo da dràva uzima kredite, da se dràva zaduùje. Smatramo da samo privatne firme mogu uzimati kredite u inostranstvu, a za te kredite treba da garantuju svom svojom imovinom. Najgora je stvar kada dràva uzme kredite, pa ona raspore|uje ko }e te kredite koristiti. To je pogodno tle za korupciju. Ta sredstva, uglavnom, odu u nesposobni dru{tveni sektor. Dràva je onda u dugovima do gu{e, krediti se ne mogu vratiti, a kamoli kamata da se isplati. Mislim da su nas komunisti upropastili na taj na~in {to su u{li u velike kredite jo{ u Titovo vreme. Ko zna kada }e neko biti u stawu da uop{te vra}a te kredite. Mi, radikali, smo protiv vra}awa tih kredita. Smatramo, ako su ti stranci bili dovoqno glupi da ulaù u Crvenu zastavu, u Elektronsku industriju, onda im sada treba ponuditi da uzmu te fabrike koje su finansirane stranim kreditima, pa ako èle da im se pare vrate i da ostvare profit, da dobiju kamatu, onda neka tako dobro organizuju proizvodwu u tim fabrikama da postanu profitabilne. Nema drugog na~ina. Mi{qewa sam da se dràva ne sme me{ati u privredu. Prema tome, dràva ne sme ni da se zaduùje u inostranstvu. Me|unarodni monetarni fond daje zajmove iskqu~ivo dràvama. Drugo je Svetska banka. Ona daje zajmove privatnim firmama, pojedina~nim firmama. Na{a dràva je ve} do gu{e u dugovima, i smatram da bi za nas bilo katastrofalno uzimawe novih kredita od Me|unarodnog monetarnog fonda. [to se ti~e re{avawa problema u institucijama, mislim da je to jedino re{ewe koje je dobro za srpski narod. Ne smemo dozvoliti da nam se desi ne{to sli~no onome {to se sada de{ava u Albaniji, koja je na ivici gra|anskog rata. Kod nas je bilo indicija da stvari idu u tom pravcu, ali mislim da su svesni qudi u Srbiji prevagnuli i da ogroman broj svesnih qudi to ne èli. To bi bila velika tragedija za Srbiju, ve}a od svih onih koje smo do sada preìveli. Kada je u pitawu vazalni odnos, mislim da je tome najvi{e doprineo mentalitet qudi koji su pola veka bili u komunisti~kom ropstvu. Nije toliko te{ko sru{iti komunisti~ki reìm. Objektivno on je sru{en. Ovaj
560
sada{wi nije komunisti~ki, on je socijalisti~ki, ali ima mnogo autokratskih elemenata. Iz na{ih glava jo{ uvek treba isterivati komunisti~ku svest. Znate kako se uo~ava ta komunisti~ka svest? Recimo, kada gra|ani do|u u Op{tinu i traè stan. Oni su iz tog komunisti~kog vremena navikli da im neko daje stanove. To je, tako|e, jedan od oblika komunisti~ke svesti. [ta mi radimo u Op{tini? Recimo, parceli{emo op{tinsku zemqu, dajemo je po najpovoqnijim uslovima, ali time animiramo i gra|ane da sami sebi diù krov nad glavom. Malo pomalo, cigla po cigla i nekako se sazida. Komunisti~ka svest }e ostati duì period i bi}e te{ko slomiti je. Vazalni odnos je prisutan, ali taj vazalni odnos nije vezan samo za ovu vlast. On je vezan za koaliciju Zajedno. Pretpostavqam da je slu{alac bio glasa~ te stranke, ~im smatra da se ne mogu problemi razre{iti kroz institucije nego treba izlaziti na ulice. [ta se desilo tamo gde je koalicija preuzela vlast? U Kragujevcu su doveli najizrazitijeg srbomrsca za direktora televizije, Vidosava Stevanovi}a, i sada je program pun antisrpskih emisija. Prenose program zagreba~ke televizije, sarajevske Izetbegovi}eve televizije, to je stra{no. Kragujev~ani su ve} videli da je ovo jo{ lo{ija varijanta. Vazalni odnos se i tamo pojavquje, recimo, u nekim op{tinama gde su preuzeli vlast sve redom smewuju. Mi smo smenili samo funkcionere smena vlasti podrazumeva smenu funkcionera nismo dirali stru~wake koji rade svoj posao, op{tinske na~elnike. Svi su ostali, osim jednog, na svojim radnim mestima. Uhvatili smo jednu na~elnicu u kriminalu, u proneveri novca Op{tinske izborne komisije. Podneli smo krivi~nu prijavu, izbacili smo je s posla, i to je za nas zavr{eno. Nismo je izbacili zbog toga {to, eventualno, pripada nekoj politi~koj partiji ili ne pripada, nego zato {to smo je uhvatili u vr{ewu krivi~nog dela. Nikome se ne svetimo, niti postavqamo pitawe ko je ~lan koje politi~ke partije ako savesno i odgovorno obavqa svoj posao. Tamo gde je koalicija Zajedno preuzela vlast, pona{aju se isto kao socijalisti: progone politi~ke protivnike, zabrawuju u~e{}e opozicionim strankama u radio i televizijskim emisijama. ûli ste verovatno {ta se meni desilo u Uìcu, Ni{u, u Trsteniku i jo{ nekim mestima. I to je stvar jednog vazalnog odnosa. Ne borimo se mi protiv socijalista i wihove vlasti da bismo jedan vazalni odnos zamenili drugim, da sja{e Kurta da uzja{e Murta, mi èlimo potpuno osloba|awe, a to osloba|awe demonstriramo na primeru zemunske op{tine. Upravo u Zemunu pokazujemo kako bi to izgledalo sutra kada radikali preuzmu vlast u celoj Srbiji. Voditeq: Imamo jo{ nekog na vezi. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, ovde Dragana iz Brzavice. Postavila bih gospodinu Vojislavu [e{equ tri pitawa. êmu vode `rtve i razna de{avawa u glavnom gradu Beogradu? Da li to, ne daj boè, vodi gra|anskom ratu? Da li izbeglice koje su izgubile svoja ogwi{ta u Bosni i Hercegovini, kao {to sam ja, mogu da se vrate i gde da se vrate? Dr [e{eq: Mislim da se izbeglice ne mogu vratiti na teritoriju pod hrvatskom ili muslimanskom kontrolom. Naravno, mi, srpski radikali, nikada ne}emo odustati od povratka svih zapadnih srpskih terito561
rija, ali sada o~igledno za to nema mogu}nosti. Moramo ~ekati promenu ravnoteè snaga velikih sila. Izbeglice treba ili da se integri{u u srbijansko dru{tvo, ili da se nasele u Republici Srpskoj, odnosno u Crnoj Gori. Nema druge varijante. Srpska radikalna stranka se dosledno zalaè da se svim izbeglicama prizna srbijansko i jugoslovensko dràvqanstvo, da im se stvore uslovi za nesmetan ìvot i rad. Tamo gde vladamo, to pokazujemo i u praksi. Naravno, nemamo ni stanova ni radnih mesta, ali zato u Ugrinovcima, recimo, parceli{emo op{tinske placeve i placeve poqoprivrednih organizacija i prodajemo izbeglicama za 15 dinara po 1m2. Tako niske cene nigde nema. To je, dakle, neka minimalna cena. Za prvih 200 placeva prijavilo se 3.600 izbeglica. Odlu~ili smo da svima stvorimo uslove, da svima dodelimo placeve. Voditeq: Kada smo ve} kod pitawa izbeglica, mo`da bi bilo interesantno da pomenemo i nedavno potpisan sporazum Milo{evi} Kraji{nik o specijalnim odnosima Republike Srpske i Republike Srbije. Kakav je stav Srpske radikalne stranke po tom pitawu? Dr [e{eq: Zalaèmo se za {to boqe odnose izme|u Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije. Voditeq: Ovo je o~igledno korak ka tome. Dr [e{eq: Pretpostavqam da je to korak, ali jo{ }emo videti. Zmije su nas i ranije ~esto ujedale, ali mi insistiramo da se Republika Srpska u potpunosti prikqu~i Srbiji, da postane sastavni deo Srbije. Nadam se da }e se uskoro stvoriti uslovi za tako ne{to. Nisam gospo|i odgovorio na prvo pitawe. Ovo {to se de{ava u Beogradu proteklih meseci bilo je instrumentalizovano od strane zapadnih sila, pre svega Nema~ke i Amerike. To je bilo krajwe o~igledno. Do{lo je do nove pogibije, do te{kog rawavawa. Studentski protest se nastavqa, a studentski lideri su javno priznali da primaju novac iz inostranstva. Miodrag Gavrilovi} je izjavio da su najvi{e novca primili od famoznog Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. Nema tu vi{e {ta da se razgovara. Oni zloupotrebqavaju studente, a studenti koji bi hteli da u~e, da spremaju ispite, da polaù, ne mogu zbog ove grupe koja je neprekidno na ulicama. Naravno, studenti su mladi qudi, oni jedva ~ekaju tako neku zabavu, a ovde im se nudi opravdawe da ~ine ne{to veliko i zna~ajno za svoj narod, {to je mnogo va`nije od studirawa. Umiruju savest {to ne sede i ne u~e, ne spremaju ispite, a kako je wihovim roditeqima koji odvajaju od svojih usta da bi im deca studirala, to je ve} drugo pitawe. Mi, radikali, smo uvek bili protiv manipulisawa mladim qudima. Ovo je ujedno i odgovor na va{e prvo pitawe, na koje mi niste dali da do kraja odgovorim. Nikome ne sporimo pravo da protestuje, da demonstrira na ulici. Smatramo da je to demokratska tekovina, demokratsko pravo, ali sebi zadràvamo pravo da uvek kaèmo {ta mislimo o wihovim politi~kim aktivnostima i wihovim ciqevima. Tu smo mi, radikali, britka sabqa, koja je bespo{tedna i prema reìmu i prema drugim opozicionim partijama.
562
[to se ti~e {trajkova, recimo prosvetnih radnika, mi smo ih podràli. Smatramo da su im sada uglavnom zahtevi ispuweni i da bi trebalo da se vrate na nastavu da deca ne bi izgubila {kolsku godinu. Posle opet imaju sasvim opravdano pravo da traè da se wihove plate uskla|uju sa platama zaposlenih u drugim dràvnim sektorima. Na taj na~in tretiramo i sve druge radni~ke zahteve i radni~ke {trajkove. Samo, tu mora da se pravi razlika izme|u onih koji rade u dràvnoj slu`bi: prosvetnih radnika, lekara, dràvnih ~inovnika i onih koji rade u dru{tvenom, odnosno privatnom sektoru. Oni su orijentisani da svoja {trajka~ka prava ostvaruju ne u odnosu prema dràvi nego u odnosu prema firmama u kojima su zaposleni. Naàlost, kod nas privatizacija nije blagovremeno sprovedena, kasnimo najmawe sedam godina. Po onom famoznom \in|i}evom zakonu iz 1994. godine i ono {to je bilo privatizovano vra}eno je u pre|a{we stawe, pa radnici ako su negde u nekoj firmi imali 60-70 odsto akcija, svedeni su na 3 odsto. Sada moramo ispo~etka istu stvar da radimo. U dru{tvenom sektoru se gubi titular svojine. Radnici jednostavno ne znaju kome da ispostave svoja prava: dràvi ona diè ruke, direktorima oni su ~esto nemo}ni, a te dru{tvene firme ne mogu da funkcioni{u. Neophodno je da {to pre postanu privatne ili bar dràvne. Voditeq: Na{a zemqa ima jednu zvani~nu spoqnu politiku. Pored toga postoji neki, uslovno re~eno, trend da svaka partija ima svoj vid saradwe sa inostranstvom. Deo odgovora na ovo pitawe vi ste ve} mo`da dali malopre, kada ste govorili o studentskom protestu. Kakav je va{ stav o tome? Kakvu me|unarodnu saradwu i sa kime ima Srpska radikalna stranka? Dr [e{eq: @estoko kritikujemo spoqnu politiku socijalisti~kog reìma i Slobodana Milo{evi}a. Imamo ~itav niz primedbi koje ~esto saop{tavamo javnosti. êsto smo tu politiku kritikovali i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini, ali smo i protiv spoqne politike stranaka iz koalicije Zajedno, koja je podani~ka, udvara~ka prema velikim silama neprijateqima srpskog naroda. Srpska radikalna stranka tako|e èli da stekne {to ve}i broj prijateqa u inostranstvu, ali mi ni pred kim ne kle~imo na kolenima, mi ni od koga ne prosja~imo. Ponosni smo, dostojanstveni i traìmo iskrene prijateqe. Najboqe odnose odràvamo sa Liberalno-demokratskom partijom Rusije Vladimira @irinovskog i Nacionalnim frontom Francuske @an Mari Le Pena. To su dve desni~arske demokratske politi~ke partije koje su po svojim programima veoma bliske Srpskoj radikalnoj stranci. Voditeq: Nedavno je zabeleèna i poseta @an Mari Le Pena. Dr [e{eq: Da, to je bilo krajem januara meseca. @an Mari Le Pen je tom posetom demonstrirao prijateqstvo francuskog naroda prema srpskom narodu, a Nacionalni front Francuske je jedina politi~ka partija ~iji lideri nikada ni{ta lo{e javno nisu saop{tili protiv Srba, protiv srpskog naroda. To je jedina politi~ka partija koja se otvoreno i èstoko suprotstavila u~e{}u francuskih trupa u operacijama na Balkanu i u~e{}u francuske avijacije u bombardovawu Republike Srpske.
563
Voditeq: Koliko je Nacionalni front Francuske danas realna politi~ka snaga u Francuskoj? Dr [e{eq: To je sve sna`nija politi~ka partija. Evo, osvojili su vlast i u tre}em velikom gradu u Francuskoj, Vitrolu. To je stranka koja ima jaku poslani~ku grupu u Evropskom parlamentu, a popularnost u Francuskoj joj svakim danom sve vi{e raste. Na proteklim predsedni~kim izborima @an Mari Le Pen je osvojio 16 odsto glasova. Wegova popularnost danas je daleko ve}a. Mislim da je ta politi~ka partija prava perspektiva Francuske, jer i Francuska je ugroèna raznim masonskim loàma, masonskim zame{eteqstvom, prodorom stranih radnika i ilegalnih useqenika iz islamskih zemaqa itd. Vreme je da se alarmira francusko javno mwewe da bi Francuska bila dràva Francuza, a ne te kuge, svetske kuge, koja je najizrazitija u XX veku, islama. Gde islam svoju {apu stavi, tu nastaje propast. @ivot pod islamom je stravi~an. Voditeq: Isto pitawe, samo o Liberalno-demokratskoj stranci Rusije? Dr [e{eq: Liberalno-demokratska partija Rusije je veoma popularna, posebno wen lider Vladimir @irinovski, koji je strah i trepet za Amerikance, za Nemce, i mi smo ponosni {to smo s wim iskreni prijateqi. O~ekujemo da }e wegova politi~ka snaga u Rusiji biti sve ve}a i ve}a. Voditeq: Da li je neka nacionalna stranka u nekoj od zemaqa sveta trenutno vladaju}a stranka? Ima li izgleda da se sa takvom strankom ili zemqom uspostavi saradwa? Dr [e{eq: Vladaju}i je Slova~ki nacionalni savez iz Bratislave. Sa wima smo tako|e ostvarili prijateqske kontakte i uskoro o~ekujemo posetu wihove delegacije. Na ~elu te delegacije }e biti predsednik Slova~kog nacionalnog saveza gospodin Slote. Voditeq: Br~ko je trenutno aktuelna tema koju nismo pomenuli. Za 7. mart je zakazana me|unarodna sednica o tom pitawu. Kakav je va{ stav? Dr [e{eq: Najve}u opasnost po opstanak Republike Srpske predstavqa ameri~ko me{etarewe oko Br~kog. Amerikancima je o~igledno ciq da preseku Republiku Srpsku na dva dela, a potom je potpuno uni{te. Oni se spremaju da Br~ko daju muslimanima, ali su shvatili da im za to nisu sazreli uslovi. Zato su odlu~ili da za godinu dana odloè definitivno re{avawe pitawa Br~kog i da ga stave pod me|unarodnu, zapravo, pod svoju kontrolu. Oni se sada mu~e oko Isto~ne Slavonije i Barawe. O~igledno je da Srbi ne pristaju na hrvatsku vlast, na integraciju u Hrvatsku. Amerikanci bi hteli da izbegnu brz srpski egzodus. Oni bi hteli da Srbi polako, za 2-3 godine, iscure iz Isto~ne Slavonije i Barawe, a ne da se odjednom svi dignu u traktorske prikolice, jer bi to bila ru`na slika na svetskim medijima i direktnu bi politi~ku {tetu nanosilo Amerikancima. Voditeq: Ako se slaète, po{to imamo slu{aoca, da damo prioritet wima, pa }emo nastaviti. Dobar dan. Ko nam se javqa? Slu{alac: Dobar dan, ovde oboàvateqka dr Vojislava [e{eqa. Voditeq: Koja }e se predstaviti, nadam se.
564
Slu{alac: Da. Zavr{ila sam sredwu {kolu 1982. godine. Nisam dobila posao niti }u ikad dobiti zato {to nisam ~lan Socijalisti~ke partije. Molim vas da mi kaète kome da se obratim za posao? Dr [e{eq: Gospo|a nije rekla koju {kolsku spremu ima pa joj ne mogu konkretnije odgovoriti na ovo pitawe. [to se ti~e zemunske op{tine, kod nas nema radnih mesta. U samoj Op{tini imamo i vi{ak zaposlenih, ali nam je ciq da nikoga ne otpu{tamo, osim ako neko ne{to skrivi po disciplinskom postupku. Spreman sam da pomognem gra|anima po tom pitawu, mada su mi mogu}nosti veoma male. Svakog petka primam gra|ane u Op{tini Zemun. Kada su u pitawu qudi koji traè posao, posebno ukoliko su neke specifi~ne struke, onda zovem direktore, pi{em pisma. Otprilike sam imao 100 tih poku{aja pismima da izmolim radno mesto za pojedine gra|ane, a oko 15 qudi je uspelo da se zaposli uz pomo} tih intervencija. Dakle, uspeh mi je negde oko 15 odsto. Zadovoqan sam i time. U ovim uslovima je veoma te{ko na}i radno mesto. Ako sam uspeo da za 155 gra|ana na|em neki posao, to ve} mnogo zna~i. Voditeq: Ipak mislim da kvalitet i struka treba da budu prioriteti. Dr [e{eq: Naravno, svako ko zapo{qava vodi ra~una koga zapo{qava. Problem je u tome {to nema dovoqno radnih mesta, {to je ogromna ponuda radne snage na trì{tu, a veoma je malo radnih mesta. De{ava se da se mnogi qudi zapo{qavaju preko veze, neracionalno, zapo{qavaju se iako ne odgovaraju radnim mestima. Imamo mnogo fiktivnih zapo{qavawa. Donekle to i razumem, jer je kriza tolika da se qudi gr~evito bore za opstanak. Negde poku{am da isposlujem da se otvori radno mesto, mada mo`da nisu ni razmi{qali da ga otvore, mo`da im nije ni bilo potrebno itd. Voditeq: Da li su to ostaci starog na~ina razmi{qawa? Dr [e{eq: Jesu. To su ostaci starog razmi{qawa, ali iz ove koè se ne moè. Nisam rekao da sam imun od tog starog na~ina razmi{qawa. Svi smo i ro|eni i odrasli u tom periodu. Posebno se trudim da pomognem kada su u pitawu neki socijalni problemi. Recimo, kada su u pitawu majke sa decom, samohrane majke, o~evi koji su jedini hranioci porodica itd. Znate, ako se negde zaista zaloìm i angaùjem, ako interveni{em i ako molim i ako vu~em za rukav, onda su to qudi kojima je socijalni poloàj krajwe ugroèn. Voditeq: Dobar dan, ko nam se javqa? Slu{alac: Dobar dan, Matijevi} pored telefona. Pitao bih gospodina [e{eqa u vezi sa de~jim dodatkom. Da li deca ne dobijaju de~je dodatke zbog toga {to nemaju pravo glasa ili je u pitawu to da dràva nema para? @eleo bih wegovo mi{qewe o tome. Stalno trubimo o natalitetu. Kako natalitet moè da nam bude ve}i kada smo pet-{est meseci, bar ja, bez de~jeg dodatka? Kako bi se pona{ao kada bi sutra do{ao za predsednika Republike Srbije? Verujem i nadam se da }e tako biti. Toliko. Dr [e{eq: Ta~no je da dràva nema dovoqno para, ali ono para {to ima, neracionalno tro{i. Pare ~esto idu tamo gde ne bi trebalo, a tamo gde bi trebalo ne daju se, tamo se vodi ta politika {tedwe. De~ji dodaci nisu ispla}eni sedam meseci, koliko ja znam mo`da i vi{e. Za565
tim, ne ispla}uju se invalidski dodaci, penzije kasne po dva-tri meseca, socijalna pomo} kasni. Ne mogu obe}ati, ako radikali sutra preuzmu vlast, da }emo mi odmah svima dati velike penzije, velike de~je dodatke, veliku socijalnu pomo}, velike invalidnine itd. Mogu garantovati da }e to biti uravnoteèno, da }e rasponi biti veoma mali, najvi{e 1:2 kada su penzije u pitawu, a kada su de~ji dodaci, onda raspona ne}e biti, nego }e se davati prema broju dece u porodici. Kada radikali preuzmu vlast u Srbiji, nijedan predsednik, nijedan poslanik, nijedan ministar ne}e dobiti platu dok se ne isplate sve penzije, svi de~ji dodaci, sva socijalna pomo} i sve invalidnine. To apsolutno mogu garantovati. Voditeq: Pred nama su parlamentarni republi~ki izbori, {ta o~ekujete na wima? Predstoje nam i predsedni~ki izbori, da li }ete se vi li~no kandidovati? Koga vidite kao budu}eg predsednika Republike? Dr [e{eq: Na predstoje}im parlamentarnim i predsedni~kim izborima o~ekujem veliki uspeh Srpske radikalne stranke. Mislim da su sazreli uslovi da Srpska radikalna stranka i formalno postane najve}a stranka u Skup{tini Srbije, da preuzme vlast. O~ekujem da na predsedni~kim izborima pobede srpski radikali. Ko }e biti na{ kandidat, to se jo{ ne zna. O tome }e odlu~iti najvi{i strana~ki organ. Voditeq: Recite nam ne{to na temu jedinstva srpskog i crnogorskog naroda, odnosno najnovijih doga|aja, ~iji smo svedoci. Dr [e{eq: Ne bih govorio o jedinstvu srpskog i crnogorskog naroda, mislim da ne postoji srpski i crnogorski narod. Postoji samo srpski narod sa nekim lokalnim specifi~nostima, kao {to su: Srbijanci, Crnogorci, Bosanci, Hercegovci, Li~ani, Dalmatinci, itd. Ako }emo i}i u jo{ ve}e specifikacije, postoje: [umadinci, Moravci, Sremci, Bana}ani, Ba~vani, itd. Mislim da je srpski narod jedinstven, a da su ga komunisti ve{ta~ki delili, zbog ~ega mi jo{ patimo. Oteli su nam Makedoniju, oteli su nam mnoge zapadne srpske zemqe, a sada bi Amerikanci hteli da nam otmu i Crnu Goru. Na{li su jednu grupaciju otvorenih crnogorskih separatista kojih ima i u reìmu i u opoziciji, koji ~ine sve {to je u wihovoj mo}i da otcepe Crnu Goru od Srbije, da stvore samostalnu dràvicu koja bi vrlo brzo izgubila srpski predznak, koja bi se verovatno utopila u Albaniju, ili bi do{la pod muslimansku dominaciju. Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv toga i mi }emo u~initi sve {to je u na{oj mo}i da se zadrì jedinstvena dràva Srbije i Crne Gore, odnosno, jedinstvena srpska dràva. U perspektivi }emo se zalagati da ta jedinstvena srpska dràva obuhvati sve srpske zemqe. Voditeq: Pre po~etka ove emisije kod nas je do{ao jedan pripadnik Jugoslovenske levice i zamolio me da vam postavim slede}a pitawa: da li slu~ajno znate {ta je sa petokrakom koja je sru{ena sa Gradske skup{tine u Beogradu, jer su oni zainteresovani da je postave na neko drugo mesto. Mo`da je ovo i prilika da kaèmo ne{to vi{e uop{te o ru{ewu spomenika, pa bilo ~iji da su. Dr [e{eq: Kako se ~ulo u javnosti, \in|i} je tu petokraku predao Muzeju revolucije. Smatram da su socijalisti stra{no pogre{ili {to mnogo ranije nisu skinuli tu petokraku. Ako je petokraka skinuta sa srp566
ske zastave, onda je mogla da se skine i sa javnih ustanova. Petokraka je simbol zla. To je takozvani pentagram koji je prvi put lansiran na ameri~koj zastavi kada su masoni preuzeli vlast u Americi. Od tada se petokraka moè prepoznati kao znamewe u dràvama gde masoni imaju prevashodnu, presudnu ili veoma uticajnu ulogu. Smatram da mi to treba da elimini{emo. Nemam ni{ta protiv ako neke politi~ke partije i neki pojedinci èle da zadrè taj simbol, odnosno znak. Taj gospodin iz Jugoslovenske udruène levice je mogao da u~estvuje na licitaciji u Op{tini Zemun kada smo veoma povoqno prodavali Titove biste. To su velike bronzane Titove biste, a imamo na lageru ogroman broj Titovih, Kardeqevih i kwiga drugih komunisti~kih funkcionera, pa ako je toliki zaqubqenik komunisti~ke pro{losti, mogu da ga obavestim da uskoro u Zemunskim novinama raspisujemo novu javnu licitaciju na kojoj }emo prodavati tu komunisti~ku literaturu. Ako èli, moè da do|e do velikog broja kwiga po veoma simboli~nim cenama. Voditeq: Rekli ste novu licitaciju, zna~i da je jedna ve} bila? Dr [e{eq: Da, bila je ve} jedna, i to veoma uspe{na. Prodali smo 160 kwiga, odnosno sve kwige koje smo tada ponudili. Prodali smo i neke Titove biste. Voditeq: Po kojoj ceni, da ne bude ba{ reklama? Dr [e{eq: Kwige su prodavane po ceni od 10 dinara. Licitacija }e se ponoviti. To su skupocene monografije sa za{titnim omotima, u koloru itd. Prema tome, neka va{ slu{alac, odnosno pripadnik JUL-a, prati Zemunske novine; mi }emo to uskoro oglasiti i on }e mo}i svoju ku}nu i partijsku biblioteku da obogati ogromnom koli~inom Titovih, Kardeqevih kwiga, kwiga drugih komunisti~kih funkcionera. Sve po veoma, veoma povoqnim cenama. Smatramo da nije bilo pametno da to uni{tavamo, spaqujemo, da prodajemo fabrikama hartije kao staru hartiju. Znali smo da postoji odre|en broj qudi koji to èle da kupe, pa eto, da im ispunimo èqu. Kupovali su i neki koji to nisu èleli, ali ja sam se trudio da svakom od onih koji su izrazili èqu upi{em neku duhovitu posvetu, pa je to mo`da podstaklo prodaju. Tako }e biti i slede}i put. Kompletan novac koji prikupimo na taj na~in, ubacujemo u na{ fond socijalne pomo}i i to }e biti raspore|ivano porodicama koje su socijalno najugroènije, porodicama sa malom decom gde ni mu` ni èna ne rade, porodicama kojima je zaista ta pomo} i te kako potrebna. Voditeq: Dobar dan, ko nam se javqa? Slu{alac: Dobar dan. [imonovi} ovde. Hteo bih da pozdravim vas i gospodina [e{eqa. Imam nekoliko pitawa. Gospodin [e{eq pri~a o revan{izmu u Kragujevcu, a {ta zna~i dovo|ewe wegovih qudi u Zemun, na primer: Tome Nikoli}a, Tiosavi}a, Vu~i}a? Da li je to znak da on nema odgovaraju}ih qudi u Zemunu? [ta bi se desilo da je dobio op{tinsku vlast u jo{ nekoliko mesta u Srbiji, da li bi morao da traì qude iz neke druge stranke? [to se ti~e profesora Stefanovi}a, on kaè da je prof. Stefanovi} srbomrzac jer je kritikovao Srbe. Profesor nije kritikovao Srbe
567
nego reìm u Srbiji. Nemojmo da poistove}ujemo reìm, odnosno vlast sa narodom i sa dràvom, jer ako se kritikuje vlast, ne mora da zna~i da se kritikuje narod. Kakav je on radikal, odnosno monarhista, ako kritikuje dinastiju Kara|or|evi}a, princa Aleksandra, a ho}e da nam dovede nekog Dolgorukog iz [panije, ne znam ni ja odakle je on? Toliko, hvala. Dr [e{eq: Nije re~ ni o kakvom prof. Stefanovi}u nego o Vidosavu Stevanovi}u, navodnom kwièvniku Stamboli}evcu, koji je nekada bio istaknuti ~ovek reìma. Nema za sobom nijedno vredno kwièvno delo, ali su mu razne gluposti {tampali zato {to je bio ideolo{ki podoban. Kada je pao Stamboli}, on se odjednom na{ao bez privilegija. Bio je zaslepqen mr`wom prema Milo{evi}u. Meni li~no ni{ta ne smeta, ali je problem u tome {to je Vidosav Stevanovi} jedan od retkih Srba koji je potpisivao peticije i traìo da se bombarduju Beograd i Srbija. Vidosav Stevanovi} je ~lan partije Ivana \uri}a. Smu~io se ~ak i nekim pripadnicima Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke u Kragujevcu. Verujem da ga ni oni ne}e jo{ dugo podnositi na funkciji direktora kragujeva~ke televizije. [to se ti~e pitawa kadrovske politike Srpske radikalne stranke, kod nas nema nikakvog revan{izma. Namerno smo doveli najboqe strana~ke kadrove na neke najistaknutije funkcije u Op{tini Zemun. Da smo osvojili vlast u vi{e op{tina, mi bismo se rasporedili, a po{to nismo, po{to smo je osvojili samo u zemunskoj op{tini, imali smo mogu}nost da koncentri{emo svoje kadrove. Mislim da je dobro {to smo ih koncentrisali, jer su efekti na{e vlasti jo{ boqi i prepoznatqiviji. Tomislav Nikoli} je do{ao samo za vr{ioca du`nosti Javnog preduze}a Poslovni prostor. Nekada je bio tehni~ki direktor Komunalnog preduze}a u Kragujevcu, ima veliko iskustvo, i on je mnogo doprineo da se vrlo brzo razre{e problemi koji su se nagomilavali u Javnom preduze}u Poslovni prostor u Zemunu, i sada je ve} to preduze}e dovedeno u red. Aleksandar Vu~i} je u Zemunu zavr{io gimnaziju, on ina~e ìvi u Novom Beogradu, ali to je neka ulica daqe od Zemuna, na neki na~in je Zemunac. Postavili smo ga za direktora Pinkija zbog toga {to je dobar organizator i vrstan poznavalac sporta. Pinki smo zatekli u velikim gubicima, a Vu~i} je ve} za tri meseca uspeo da ih sanira, da ozdravi Pinki i da ga postavi na noge. Sada se plate redovno ispla}uju u Pinkiju. Pinki funkcioni{e, preporo|en je za ova tri meseca. Otvoren je bazen koji nekoliko godina nije radio, nema dugova, ostalo je nekih 100.000 dinara, a on je stotine i stotine hiqada duga zatekao. Pinki je jednostavno preporo|en za ova tri meseca, ponosimo se time. To je bila prilika za mladog Aleksandra Vu~i}a da dokaè svoje sposobnosti, da ispe~e zanat na konkretnom radnom mestu, u firmi koja je i privredna, i kulturna, i sportska, i dru{tvena po svom karakteru. To je za wega jedno veliko ìvotno iskustvo i mi smo zadovoqni kako se on sna{ao u toj situaciji. Znate, Aleksandar Vu~i} sada ima 27 godina, bio je briqantan student Pravnog fakulteta, ali nema neko iskustvo u privredi. Ovo mu je prvi put da stekne neko iskustvo, po{to stranka na wega mnogo ra~una u perspektivi i mislimo da je to bio veoma dobar potez.
568
Kada je u pitawu monarhija, to je besmisleno pitawe. Nikada u svom ìvotu nisam bio monarhista, ja sam srpski radikal, i srpski ~etnik, i ~etni~ki vojvoda, dakle, nisam obi~an ~etnik; i to nema nikakve veze sa monarhizmom. Nikada mi nismo Alekseja Dolgorukog hteli da dovedemo za kraqa, nego smo traìli wegovu pomo} oko nekih konkretnih privrednih projekata i u borbi za odbranu srpskih nacionalnih interesa. Za razliku od princa Aleksandra Kara|or|evi}a, koji nikada ni prstom nije makao da pomogne Srbima i srpskom narodu u celini, nego se solidarisao sa srpskim neprijateqima, princ Aleksej Dolgoruki je mnogo u~inio da se istina o srpskom nacionalnom pitawu probije u svetu. Tada smo napravili veliki medijski udar, nije bilo televizijske stanice u svetu koja nije emitovala izve{taj sa tog na{eg susreta. Naàlost, princ Aleksej Dolgoruki je umro. Nijedan ozbiqan ~ovek nije za monarhiju. Sme{no bi bilo danas uvoditi monarhiju u Srbiju. Englezi jedva ~ekaju da se otarase svoje monarhije, a mi treba da je uvodimo. âk i kada bismo hteli monarhiju, koga bismo doveli na presto? Ne bismo vaqda doveli onog Aleksandra Kara|or|evi}a koji se uneredio u Dowoj Tre{wevici kod Topole 1992. godine? Nije vaqda da bismo wega doveli, pa da nam ovde vri{ti po Beogradu: Ja sam za vama, ja sam za vama. Se}ate se kako je to sme{no izgledalo? Ne moè taj ~ovek da bude kraq. Voditeq: Dobar dan, ko je sa nama? Slu{alac: Dobar dan, ovde Gaji} Mirko. Hteo bih da pozdravim gospodina [e{eqa i da ga pitam kako misli da vodi dràvu kad se sa deset qudi sretne, a sa 12 pobije? Dr [e{eq: Nikada mi se nije desilo da se pobijem sa 12 qudi. Mogu, recimo, sa ~etvoro-petoro qudi da iza|em na kraj. Ako me napadne 4-5 qudi, onda se sa wima pobijem, i obi~no ih premlatim. Naravno, ne de{ava mi se to ~esto. Ako me napadne 12 qudi, onda nisam u stawu da iza|em na kraj, onda moram da potegnem i neko oru`je. Sa 12 qudi je te{ko jednom ~oveku da iza|e na kraj. Po prirodi sam borac, ali nisam sva|ala~ke prirode. Borim se do kraja za politi~ke stavove za koje smatram da su ispravni, ali nisam po prirodi neki kavgayija i nikada nikoga prvi nisam napao na ulici, bilo gde. Nikada prvi ne napadam, ali ako mene neko napadne taj treba da o~ekuje da }e dobiti batina. Voditeq: U redu, mislim da je odgovor bio konkretan. Dr [e{eq: Krajwe konkretan. Voditeq: Dobar dan, ko je sa nama? Slu{alac: Dobar dan, Frawo Stratimirovi} iz Zemuna, sa Gardo{a. Hteo bih brata [e{eqa da pozdravim, da mu se zahvalim za sve {to je do sada uradio za na{ hrvatski narod. Mislim da }e on uskoro biti na{ predsednik, predsednik na{e Velike Hrvatske kada bude do Zemun Poqa. Voditeq: Da li je to sve? Slu{alac: To je sve. Hvala i prijatno. Voditeq: Javila nam se zanimqiva li~nost i postavila zanimqivo pitawe, odnosno konstataciju, konkretnog pitawa nije bilo.
569
Dr [e{eq: Da, ta vrlo zanimqiva li~nost se uop{te ne zove Frawo. Pripada Demokratskoj stranci Zorana \in|i}a i zove se Dragan. Slu~ajno sam mu prepoznao glas po{to se pojavqivao na nekim tribinama u Zemunu i poku{avao da zabavqa narod ovakvim izve{ta~enim govorom. Ne znam kako se zadesilo da slu{a i program Radio Vladimiraca. Taj pripadnik \in|i}eve stranke se pona{a onako kako se pona{a stranka u celini. Voditeq: Ne znam kako se ~ujemo u Zemunu? Dr [e{eq: Ta stanka je ina~e poznata po {irewu ogromnog broja falsifikovanih letaka izme|u dva izborna kruga na lokalnim izborima. Podelili su milione letaka u kojima su lagali da Srpska radikalna stranka podràva koaliciju Zajedno u drugom krugu. Tamo gde su u drugom krugu bili predstavnici radikala i koalicije Zajedno, delili su la`ne letke da Srpska radikalna stranka podràva socijaliste. Videli ste {ta je \in|i} radio falsifikuju}i neke dokumente, recimo, ono falsifikovano pismo Centralne otaybinske uprave sa mojim potpisom preuzetim sa drugog dokumenta, u kome su tvrdili da smo dali nalog na{im op{tinskim odborima da sara|uju sa socijalistima. Demantovali smo to u Ekspres politici i Zemunskim novinama. Lansirao je ~itav niz drugih falsifikata, koji vi{e sluè za uveseqavawe javnosti, jer odavno Zoranu \in|i}u niko ni{ta ne veruje, a sada se posebno demaskirao ovim nema~kim barjakom. Jedva ~ekamo nove izbore koji }e ozna~iti wegov politi~ki kraj. Ovakve provokacije nas ne mogu naqutiti, mogu samo izazvati smeh i malo zabaviti narod u ovoj nevoqi, u ovoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi. Voditeq: Dobar dan, ko je sa nama? Slu{alac: Dobar dan. Proti} ovde. Pitao bih ga {ta je sa iseqavawem svih Hrvata, o ~emu je gospodin [e{eq ranije govorio, zbog ~ega smo svi u prvom momentu hteli da glasamo za wega? [ta je bilo i {ta }e biti sa gospodinom Milo{evi}evim, on zna sve {ta je bilo? Voditeq: Hvala lepo, ja verujem da je gospodin [e{eq razumeo pitawe, iskreno re~eno ja ba{ nisam. Dr [e{eq: Gospodin se verovatno se}a koliko smo mi, srpski radikali, èstoko kritikovali Slobodana Milo{evi}a zbog predaje cele Srpske Krajine Hrvatskoj, posebno u vreme velikog egzodusa srpskog stanovni{tva iz Dalmacije, Like, Banije, Korduna i Zapadne Slavonije. Kritikovali smo èstoko Milo{evi}a i zbog otvorene predaje Isto~ne Slavonije i Barawe koja je pred nama. Hrabrimo tamo{wi srpski narod da se svojim javnim politi~kim protestom suprotstavi integrisawu Slavonije i Barawe u Hrvatsku, ali da li }e to biti uspe{na borba te{ko je sada prognozirati. Male su {anse da se sve to postigne. [to se ti~e Hrvata, prema posledwem popisu stanovni{tva iz 1991. godine u Srbiji ih je ìvelo negde oko 100.000. Pod na{im uticajem, pod na{im podsticajem rekao bih, oko 30.000 Hrvata se iselilo u Hrvatsku mewaju}i svoje ku}e i stanove sa Srbima. Govorim otvoreno o tome, mi, radikali, smo svojski potpomagali taj proces.
570
Treba imati u vidu da je ostao izvestan procenat Hrvata u Srbiji, ali to su qudi koji su ve} u{li u me{ovite brakove, pa bi bila grehota podsticati wihov odlazak. Oni su se integrisali u srpsko dru{tvo ili su mu{karcima ène Srpkiwe ili su se Hrvatice udale za Srbe itd. Tu su ve} isprepletani porodi~ni odnosi. Na severu Ba~ke ìvi izvestan procenat Buwevaca i [okaca koji su se pod komunisti~kim pritiscima od 1945. godine naovamo izja{wavali kao Hrvati, mada oni to nisu. To je jedna posebna etni~ka grupa srpskog porekla, a katoli~ke veroispovesti. Sa wima nikada ni{ta sporno kroz istoriju nismo imali i mi, Srbi, pozivamo neprekidno sve Buwevce i [okce da se izja{wavaju kao Buwevci i [okci. Zaista imamo prijateqske odnose sa wima, prijateqski stav prema wima. Svaki Srbin voli, recimo, pesme Zvonka Bogdana koji je Buwevac. Oni nemaju nikakve veze sa Hrvatima. Hrvati su genocidan narod, i zaista je prava sramota za nekoga ko nije Hrvat da ga teraju da se izja{wava kao Hrvat. Mislim da Hrvati nisu nacija, to je boìja kazna. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, Milan Nikoli} iz Ilija{a pored telefona. Pitao bih gospodina [e{eqa za{to je ostavio Srbe u Bosni na milost i nemilost Aliji i pobegao u Srbiju kada je trebalo za wih i daqe da se bori? Za{to nije ostao u Krajini do zadwe kapi krvi kako je govorio, nego izdado{e Krajinu i Tu|man pobi 6.000 Srba u koloni u onoj wegovoj Oluji. [ta misli o ~iwenici da je koalicija Zajedno pobedila u gradovima gde je mladost i znawe, to svi dobro znamo, a sela sa starcima i babama pripala su wemu i Milo{evi}u? Hvala. Dr [e{eq: Ovaj gospodin koji kaè da je iz Ilija{a ispade opet sme{an, znate. On do{ao iz Ilija{a? Voditeq: Ne, vi niste dobro ~uli, on je rekao iz Vuko{i}a, to je jedno selo ovde u okolini. Dr [e{eq: Pomenuo je da je do{ao iz Ilija{a iz Bosne. Voditeq: Ja to nisam ~uo. Dr [e{eq: [to se ti~e zapadnih delova Republike Srpske Krajine, mi, srpski radikali, smo blagovremeno saznali da reìm u Beogradu priprema predaju Dalmacije, Like, Banije, Korduna, Hrvatima. Zbog toga smo po~eli sa pripremama velikog protestnog mitinga 17. juna 1995. godine u Beogradu. Uo~i tog mitinga, 2. juna, Milo{evi}eva policija nas je pohapsila u Gwilanu, strpala u zatvor i osudila na dva meseca zatvora, bez ikakvog razloga. Desilo se tako da su oni spre~ili na{ miting. Nisu ga u potpunosti spre~ili, miting je odràn pod velikim strahom i nije bilo onoliko qudi koliko smo o~ekivali, a Tomislav Nikoli} i ja smo bili u gwilanskom zatvoru. Kada smo po~etkom avgusta izlazili iz zatvora i krenuli prema Beogradu, Tu|man je ve} bio krenuo na Knin. Dakle, apsolutno nikakvog uticaja nismo mogli imati na te doga|aje. Kada je u pitawu Srpsko Sarajevo, delovi Srpskog Sarajeva: Ilija{a, Vogo{}e, Srpske Grbavice, Iliye, Hayi}a, Srbi su to odbranili na bojnom poqu. Imali smo veliki broj dobrovoqaca na tim prostorima, recimo, na Grbavici, na Jevrejskom grobqu ~etni~kog vojvodu Slavka
571
Aleksi}a sa wegovom jedinicom. Na Iliyi je bio ~etni~ki vojvoda Branislav Gavrilovi}-Brne sa svojom jedinicom. U Ilija{u je bio ~etni~ki vojvoda Vasilije Vasko sa svojom jedinicom. Borili smo se za Sarajevo, i srpske delove Sarajeva sa~uvali, a onda je to {to je na bojnom poqu izvojevano Milo{evi}evom odlukom u Dejtonu predato muslimanima. Suprotstavili smo se Dejtonskom sporazumu. Dakle, Sarajevo nije izgubqeno u borbi, nego predato za zelenim pregovara~kim stolom. [to se ti~e pobede koalicije Zajedno, koalicija Zajedno nije pobedila u nekim gradovima u Srbiji zato {to su za wu glasali pametni, mladi, sposobni, obrazovani qudi, ve} zbog ve}inskog izbornog principa. Ve}inski izborni princip forsira prvu po snazi stranku, drugoj daje solidne {anse, a tre}u uni{tava. Objektivno na tim novembarskim izborima radikali su imali protiv sebe dva politi~ka bloka, i bili su realno tre}i po snazi. Koalicija Zajedno je imala nepun milion glasova, a mi, radikali, nepunih 800.000, dakle, nije bila ba{ preterana razlika me|u nama. Da su izbori bili ne{to kasnije, i ta razlika bi bila prevazi|ena u na{u korist, ube|en sam, kao {to sam uveren da }e se to desiti upravo ove godine. Tada }emo mo}i da tu~emo ne samo koaliciju Zajedno nego i socijaliste i levi~arski blok. U drugom krugu su se plasirali najve}im delom kandidati koalicije Zajedno. Gra|ani nisu glasali za koaliciju Zajedno nego protiv socijalista i levog bloka, i otuda wihova pobeda. Sada su se gra|ani ve} duboko razo~arali pona{awem koalicije Zajedno i uveren sam da }e ta koalicija da propadne pre slede}ih izbora. Voditeq: Dobar dan, ko nam se javqa? Slu{alac: Dobar dan, htela sam da pozdravim va{eg gosta, gospodina [e{eqa. Slu{ateqka iz Mehovina, Kneèvi} Qiqana. Moj svekar je od 1986. godine pla}ao poqoprivredno penziono osigurawe, a 85 odsto je nesposoban za rad. Ima potvrdu od lekara, ali gde god se javi ne moè da dobije penziju, mora jo{ da pla}a. Htela bih da pitam da li gospodin [e{eq zna kome bi trebalo da se javi, ko je nadleàn za to u ovoj dràvi, ima li nadle`nih? Interesuje me za{to de~ji dodatak ne primamo ve} 9 meseci? Voditeq: To pitawe je ve} bilo, hvala. Dr [e{eq: Na ovo drugo pitawe sam odgovorio. Svestan sam da de~ji dodatak nije ispla}en 7 meseci, mo`da i vi{e. Wen svekar trebalo bi da se obrati Republi~kom fondu za penzijsko i invalidsko osigurawe u Beogradu i da zahteva da mu umesto naplate penzijskog osigurawa obra~unavaju penzijski iznos na koji ima pravo, i da taj iznos prima svakog meseca, naravno, sa ovim zaka{wewima po kojima to ina~e ide za penzionere. Na wih se niko ne osvr}e u ovoj zemqi i oni su u najbednijem poloàju, posebno oni koji nisu u stawu da sopstvenim dodatnim radom zarade neki dinar. Srpska radikalna stranka je neprekidno bila protiv obaveznog osigurawa poqoprivrednika. Smatramo da to treba da bude slobodno osigurawe. Ako poqoprivrednik èli da se osigura da mu se to omogu}i, ako ne èli vlast ga ne bi smela obavezivati na tako ne{to. Kod tog oba572
veznog osigurawa zemqoradnika je o~igledno da oni za radnog veka pla}aju mese~no mnogo ve}i iznos nego {to im iznosi penzija kada se okon~a radni vek, kada navr{e, dakle, 65 godina ìvota. Voditeq: Gospodine [e{eq, predlaèm da dana{wu emisiju polako privodimo kraju. Bilo je dosta pitawa sa moje strane, dosta pitawa od strane na{ih slu{alaca, da li je u celoj ovoj pri~i promaklo ne{to {to biste èleli da kaète, a niko od nas to nije pitao? Dr [e{eq: Razgovaramo efektivno mo`da sat i po vremena. Uvek ne{to promakne, uvek ima mnogo toga {to se ne moè re}i u okviru jedne radio-emisije. Mi, srpski radikali, smo neprekidno otvoreni za javnost i nadam se da }e i drugi ~elnici Srpske radikalne stranke imati prilike da gostuju na va{oj radio-stanici. Evo, odmah vam predlaèm Tomislava Nikoli}a, Maju Gojkovi}, Aleksandra Vu~i}a, Dragana Todorovi}a, Stevu Dragi{i}a, @ivorada Tiosavi}a ili bilo kog drugog istaknutog srpskog radikala. Nadam se da }e va{a praksa ubudu}e biti da pozivate predstavnike opozicionih stranaka da gostuju u va{im emisijama. Srpski radikali su uvek na raspolagawu, nikada ne beìmo od javnosti i ne ustru~avamo se odgovora na bilo koje pitawe, a najvi{e nas privla~e provokativna pitawa. Voditeq: Jo{ jednom vam se zahvaqujem {to ste danas gostovali u na{em skromnom studiju. Zahvaqujem se svim slu{aocima koji su se javili u ovu emisiju i pozivam sve slu{aoce da i daqe ostanu uz na{ program. Dr [e{eq: Hvala vama.
JEDINI NAU^NO DOKAZANI SRBIN

Radio Qubovija, 5. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, dobar dan. Evo nas u jo{ jednoj emisiji Rezervisano za. Danas je na{ i va{ gost predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. U narednih sat vremena razgovara}emo o aktuelnim pitawima iz politi~kog i ekonomskog ìvota Srbije. Sva va{a pitawa moète direktno postavqati na{em gostu sve do 18 ~asova na telefone: 61-529 i 61-842. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobro do{li u na{ studio. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: Predlaèm da krenemo sa razgovorom. Ovo nije va{ prvi boravak u Quboviji. Kako se ose}ate u ovoj sredini? Dr [e{eq: Uvek sam se lepo ose}ao u Quboviji. Moram da kaèm da smo vi{e puta imali mitinge, tribine, razne strana~ke sastanke. Trudimo se da izgradimo jaku strana~ku organizaciju Srpske radikalne stranke. Imamo poprili~nu popularnost u narodu, imamo dobre qude, dobre strana~ke aktiviste. Zaista se lepo ose}am. Voditeq: Gospodine [e{eq, svedoci smo burnih vremena u kojima ìvimo. Kako vi vidite aktuelnu politi~ku scenu Srbije? Dr [e{eq: Srbija je optere}ena dubokom politi~kom, ekonomskom i socijalnom krizom. Reìm Socijalisti~ke partije je bitno poquqan, uzdrman. Socijalisti~ka partija je napravila krupne proma{aje na na573
cionalnom, politi~kom, ekonomskom i socijalnom planu, zapostavqen je razvoj ekonomije, demokratija je gaèna samovoqom vlasti. Reìm je odustao od dosledne za{tite srpskih nacionalnih interesa, legao je na rudu zapadnim silama. Vlast je izgubila autoritet u narodu. Narod je izgubio svako poverewe u vlast. Sa druge strane, situacija se iskomplikovala rezultatima drugog izbornog kruga na lokalnim izborima, ~emu su opet najvi{e doprineli socijalisti. Svojevremeno su nasuprot zahtevima opozicionih partija isforsirali ve}inski izborni zakon. Taj ve}inski izborni zakon ne omogu}ava pobedu na lokalnim izborima onima koji imaju realnu politi~ku snagu nego forsira stranke koje se plasiraju u drugi izborni krug i dolazi do izvesnog slivawa glasova koje ne odgovara voqi bira~kog tela. Socijalisti su najvi{e kumovali takvom izbornom zakonu i onda su stvorili veliki problem svojim samovoqnim poni{tavawem izbornih rezultata drugog kruga, zloupotrebom pravosu|a, sudskih instanci. Nisu se pomirili sa gubitkom lokalne vlasti u jednom broju gradova i op{tina u Srbiji, a to je omogu}ilo direktno me{awe zapadnih sila u na{e unutra{we poslove. Sa druge strane, desilo se da je bujica narodnog nezadovoqstva, koje je do tada tiwalo a uzrokovano je raznoraznim razlozima, provalila na ulicu upravo u trenutku kada su se na ulici na{li pripadnici koalicije Zajedno, nezadovoqni poni{tavawem rezultata drugog izbornog kruga. To im je omogu}ilo da zloupotrebe narodno nezadovoqstvo, da ga prvo predstave kao svoju strana~ku snagu, kao svoju politi~ku snagu, da narod koji se na{ao na ulicama predstave kao simpatizere i sledbenike koalicije Zajedno i wihove politike, sluèwa stranim interesima protiv sopstvenog naroda. Naravno, protok vremena je tu doveo do izvesnog raslojavawa i sada je ve} mogu}e jasno razgrani~iti opravdano narodno nezadovoqstvo objektivnim uslovima ìvota, me{etarewem koalicije Zajedno, ~iji je ciq do~epati se vlasti po svaku cenu, pa makar po cenu propasti Srbije i gubitka srpskih teritorija. To je ono {to Srpska radikalna stranka nikako nije mogla prihvatiti. Mi nadaqe nastavqamo borbu za {to skorije ru{ewe socijalisti~ke vlasti u Srbiji, ali na{ ciq je da se ne dozvoli koaliciji Zajedno da se do~epa vlasti. Sada se postavqa najva`nije pitawe: kako osvajati vlast nasiqem, uli~nim nemirima ili demokratskim parlamentarnim izborima? Bila bi stra{na nesre}a za Srbiju da se vlast mewa na ulici. Mi smo za to da se vlast mewa izborima. @uri nam se sa izborima, jedva ~ekamo naredne izbore. Ove godine moramo imati republi~ke poslani~ke i predsedni~ke izbore, a mi bismo hteli da se ponove i savezni i lokalni izbori. Svi da budu u istom danu, s tim {to bi morali lokalni izbori da se drè po proporcionalnom principu. Ovoga puta pokazale su se sve slabosti ve}inskog izbornog sistema. One se uvek pokaù, ali te slabosti su nekada odgovarale socijalistima, pa su ih ve{ta~ki gajili, zadràvali. U nekim mestima te slabosti i{le su na {tetu socijalista, pa su verovatno i oni sami pokolebani; ~uju se iz wihovih redova razmi{qawa o potrebi uvo|ewa proporcionalnog principa.
574
U svakom slu~aju mi, radikali, se razlikujemo od drugih opozicionih stranaka jer smatramo da su izbori jedini put promene vlasti i ne dozvoqavamo nikakvo strano me{awe. Voditeq: Lokalni izbori su zavr{eni, predstoje nam republi~ki, kao {to ste malo pre pomenuli, kako se Srpska radikalna stranka sprema za wih? Dr [e{eq: Moje gostovawe na va{oj radio-stanici je jedan od oblika na{ih priprema za te predstoje}e izbore. Procewujemo da su socijalisti veoma oslabqeni ovim zbivawima od novembra meseca do danas i da se koalicija Zajedno definitivno kompromitovala, obrukala u o~ima naroda i da joj realni uticaj i daqe slabi. Procewujemo da naglo raste popularnost Srpske radikalne stranke jer srpski narod u nama, radikalima, prepoznaje najozbiqniju politi~ku snagu, politi~ku partiju koja nije spremna od danas do sutra da mewa osnovne postulate svog nacionalnog, politi~kog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog programa. Mi istrajavamo u odbrani srpskih nacionalnih interesa. Na{e demokratsko opredeqewe vi{e niko ne moè dovesti u pitawe. U ekonomskoj sferi se zalaèmo za liberalni koncept privrede i privatnu inicijativu, u socijalnoj sferi za sveobuhvatnu za{titu najugroènijih slojeva stanovni{tva. Mi smo jedina politi~ka partija koja je pred protekle izbore imala konkretan program, poznati radikalski program u 100 ta~aka. Ostale partije i nemaju neki program. Levi blok nije imao nikakav predizborni program, koalicija Zajedno tako|e. Jedina ta~ka wihovih programa je vlast; levi blok èli o~uvawe vlasti, a koalicija Zajedno osvajawe vlasti. Te{ko onima gde levi blok ostane na vlasti, jo{ teè onima gde koalicija Zajednodo|e na vlast. Voditeq: Ve} duè vreme Jugoslavija je suo~ena sa te{kom ekonomskom situacijom: proizvodwa stagnira, dosta je nezaposlenih, radnika na prinudnim odmorima i tako daqe. Radnici iskazuju svoje nezadovoqstvo kroz {trajkove. Koji su modeli izlaska iz ove situacije? Dr [e{eq: Mi podràvamo sve opravdane radni~ke {trajkove i sve wihove opravdane zahteve. Podràli smo nedavno i {trajk prosvetnih radnika. Svuda tamo gde se postavqaju socijalni, sindikalni zahtevi, mi smo uvek na strani radnika, na strani zaposlenih. Tamo gde do|e do politizacije wihovih {trajkova, gde podlegnu interesima nekih politi~kih stranaka, mi se odmah direktno tome protivimo. Smatramo da radnici u postavqawu svojih zahteva moraju biti samostalni u odnosu na sve politi~ke partije, jer ako se partije ume{aju, onda se radnici podele i ne mogu da realizuju svoje ciqeve. Uvek smo za striktno odvajawe sindikalnih od politi~kih oblika borbe. Voditeq: Kako ocewujete situaciju sa studentima, wihovim protestima koji traju vi{e od 100 dana? Dr [e{eq: Studenti su izmanipulisani. To je samo jedan procenat studenata, mo`da 10-20 odsto od ukupnog broja studenata Beogradskog univerziteta. Ve}ina tih mladih qudi izlazi na ulicu zbog zabave. Nekima se ne u~i, imaju pogodno opravdawe za to {to ne u~e, zavaravaju sebe, svoje roditeqe, javnost uop{te, da ~ine ne{to veliko, ne{to zna~aj575
no za srpski narod. Vo|e su potkupqene, kao {to je uvek bilo u studentskim protestima. Miodrag Gavrilovi}, glavni lider studentskog protesta, predsedavaju}i kako ga nazivaju, pretpro{le nedeqe je otvoreno priznao u intervjuu za list Nedeqni telegrafda su studenti dobili ve}e koli~ine novca iz inostranstva, a najvi{e novca su dobili od Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. Vidite sada, roditeqi tih studenata odvajaju od svojih usta da bi decu poslali u Beograd na {kolovawe, a sa druge strane, celo dru{tvo, svi zaposleni, odvajaju zna~ajan procenat od svoje plate za visoko{kolsko obrazovawe, novac se tro{i, a fakulteti ne rade, studenti ne studiraju. Prema tome, pitamo se {to mi izdvajamo taj novac? Da smo mi, radikali, vladaju}a partija, da smo ve} na vlasti, sigurno bismo otpustili sve univerzitetske profesore koji zloupotrebqavaju svoju nastavni~ku katedru, podsti~u studente na {trajkove, koji su doneli odluku o obustavi nastave, koji odbijaju da ispituju studente koji èle da polaù ispite. Mi bismo ih odmah otpustili. Kada pogledate koji su to profesori, vide}ete da su to nosioci raznoraznih zapadwa~kih stipendija, pripadnici masonskih loà, dekadentni beogradski kvazi intelektualni krugovi, Gra|anski savez, Beogradski krug i sli~ne izdajni~ke opcije. Ovaj socijalisti~ki reìm o~igledno nije u stawu da sredi stawe na Univerzitetu. Reìm ne zna {ta ho}e. Kod wega se sve stihijski odvija, bez koncepta je. Ciq tog reìma je da sada malo primiri stvari, a niko dugove~nije ne gleda kako treba srediti stawe na Univerzitetu. Univerzitet je ipak jedan teret na grba~i celog naroda. To je vaàn teret, ne mislim da treba odbaciti Univerzitet; ja sam univerzitetski profesor, ne moè mi tako ne{to nikada pasti na pamet, ali Univerzitet treba da obavqa funkciju zbog koje narod izdvaja pare. Ti mladi qudi, studenti, treba prvo da zavr{e fakultete pa da onda pametuju. Jedino smo se mi, radikali, usudili da osudimo studentske proteste, niko drugi to nije smeo. Reìm se boji studenata. Ne sme ni{ta da kaè protiv wih. Reìm se udvarao studentima, a pogotovo ove druge opozicione partije. Svi kaù to je na{a budu}nost. Nije ta~no, na{a budu}nost to smo mi sami, svaki je ~ovek sam sebi budu}nost. Naravno, budu}nost su i wegova deca, ali deca koja }e iza}i na pravi put, a ne deca koja }e ispoqavati uli~arski na~in ìvota, koja }e se asocijalno pona{ati i ugroàvati miran ìvot u Beogradu. Napadaju slu~ajne prolaznike na ulicama. To vi{e ne moè da se trpi. Voditeq: Halo, ko nam se javqa? Slu{alac: Va{ slu{alac, èlim da postavim pitawe. Voditeq: Izvolite. Slu{alac: Gospodin [e{eq je do{ao danas u na{u op{tinu, u kojoj je Srpska radikalna stranka dobila odbornika u Skup{tini op{tine. To je wihov veliki minus u odnosu na prethodni period kada su imali 89 odbornika. U posledwe vreme Srpska radikalna stranka je zauzela konstruktivan stav prema politici koja je u interesu srpskog naroda, zbog ~ega je u Beogradu i ostalim ve}im gradovima pobedila koalicija Zajedno, a gde je Srpska radikalna stranka da vodi politiku koju je imala u prethodnom ishodu. Drugo, u Quboviji je apsolutna pobeda socijalista.
576
[ta je sada razlog da se ovde napada SPS kada je wihova pobeda apsolutna. Koalicija Zajedno je dobila 9 odbornika, a Srpska radikalna stranka samo jednog ~oveka. U ~emu je tu problem? Zbog ~ega se napada SPS, vladaju}a stranka, u vezi sa studentima i profesorima Beogradskog univerziteta? Zbog ~ega ne bi [e{eq mogao da pomogne da se stvari re{e u interesu roditeqa i dece, i da nastava po~ne? Tu on, kao ~ovek, treba da pomogne u smislu interesa i roditeqa i dece, ne zbog SPS-a, nego zbog ukupnih odnosa u Republici. Dr [e{eq: Razlog ovakvim izbornim rezultatima, kao {to sam ve} rekao, jeste ve}inski izborni princip. Na saveznim izborima levi blok je dobio ne{to oko 1.500.000 glasova, koalicija Zajedno je dobila nepun milion, a Srpska radikalna stranka nepunih 800.000. Broj glasova srpskih radikala u odnosu na prethodne izbore iz 1993. godine pove}an je za 200.000 glasova, za 30 odsto. Sve stranke koje su ~inile koaliciju Zajedno, u odnosu na izbore iz 1993. godine, izgubile su pola miliona glasova. To je bio realni odnos na{ih snaga u novembru mesecu. Me|utim, po ve}inskom izbornom principu dovoqno je da neko od vas ima samo jedan glas on dobija sve, a vi ne dobijate ni{ta. To je razlog {to su radikali naizgled lo{e pro{li na lokalnim izborima. Mi smo zadovoqni brojem glasova. U drugom izbornom krugu narod nije glasao za koaliciju Zajedno, glasao je protiv socijalista. Qudi su ra~unali, tu je bilo i mnogo glasa~a Srpske radikalne stranke, samo da odu ovi socijalisti pa mora biti boqe. Sada se ispostavilo da postoji i gora varijanta od socijalista koalicija Zajedno. Kada su u pitawu moji napadi na socijalisti~ku partiju koja je pobedila u Quboviji, napadam ih sada ba{ zato da slede}i put ne pobede u Quboviji, da ubedim narod da slede}i put ne glasa za Socijalisti~ku partiju, nego da glasa za Srpsku radikalnu stranku. Po pitawu studentskog protesta, mi, radikali, jedini iznosimo sve negativne ~iwenice o tom protestu, ali ne moèmo da zaobi|emo odgovornost Socijalisti~ke partije i srbijanskog reìma zbog ukupnog stawa na Univerzitetu, zbog ukupnog stawa u na{em dru{tvu, koje je stvorilo pogodnu osnovu za ovakav studentski protest. Studenti su uvek bili izmanipulisani: i 1968, 1991. i 1992. Izmanipulisani su i danas, nema sumwe, ali ko je stvorio pogodnu osnovu, dru{tvenu osnovu, da se manipuli{e studentima? Socijalisti~ka partija. Voditeq: Gospodine [e{eq, javna glasila posle promene lokalne samouprave u nekim gradovima Srbije rade po principu: nova vlast, novi urednici. Kako vi gledate na tu pojavu? Dr [e{eq: Mislim da se to podrazumeva kada su u pitawu dràvna glasila. Kada se promeni vlast, mewaju se funkcioneri. Kada smo mewali vlast u Zemunu, promenili smo sve op{tinske funkcionere. To je smisao na{eg osvajawa vlasti. Zadràli smo sve stru~wake, sve op{tinske na~elnike. Nijednog nismo dirali, nikog od zaposlenih ne diramo ukoliko savesno i odgovorno obavqa svoj posao. Nije na{ problem {to je sada do{lo do tih smena. Na{ je problem {to je ogroman broj glasila u dr577
àvnim rukama ili u dru{tvenoj svojini. Sva glasila osim dràvne televizije i dràvnog radija treba privatizovati. Pod hitno treba privatizovati i stvarati konkurenciju me|u wima. Recimo, {ta bi smetalo Quboviji da postoje 2-3 privatne radio-stanice u konkurentskim odnosima. Da li je va{a radio-stanica dru{tvena? Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: Treba da se privatizuje, da se proda na trì{tu, da postane akcionarsko dru{tvo, da bude nezavisna od vlasti. Naravno, bi}e zavisna od svog vlasnika. Problem zavisnosti od vlasnika re{ava se konkurentskim odnosima: nekoliko radio-stanica, nekoliko lokalnih televizija, nekoliko lokalnih novina, pa se gra|ani opredequju prema svom interesu, prema kvalitetu, prema ubedqivosti onih koji kreiraju javna glasila. Voditeq: Halo, dobar dan. Ko nam se javqa? Slu{alac: Dobar dan, slu{alac Radio Qubovije, hteo bih da postavim pitawe gospodinu Vojislavu [e{equ. Ako bi ga jedna ozbiqna stranka, kao {to je koalicija Zajedno, predloìla za predsednika Republike, da li bi prihvatio? Hvala na odgovoru. Dr [e{eq: Prihvatio bih kandidaturu za predsednika Republike samo kad o tome odlu~i Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke. Ja mogu biti kandidat samo srpskih radikala, a ne neke druge politi~ke partije. Naravno, ako me kandiduje Srpska radikalna stranka, onda mi o~ekujemo podr{ku celog srpskog naroda, pripadnika svih stranaka. Uveren sam da bi u tom slu~aju za mene glasali mnogi ~lanovi koalicije Zajedno, mnogi ~lanovi Socijalisti~ke partije, JUL-a, ostalih partija i mnogo gra|ana koji nisu ~lanovi nijedne politi~ke partije. Voditeq: Svedoci smo doga|aja u Albaniji zbog pokradenih {tedi{a. Drago iz Qubovije pita: Kako vi komentari{ete, za{to kod nas nije pokrenuta krivi~na prijava protiv Dafine i Jezde? Krivi~na prijava nije pokrenuta zato {to su u Jugoskandik i Dafiment aferu ume{ani mnogi vode}i qudi reìma, ali i mnogi vode}i qudi iz nekih opozicionih partija. Tu je ume{ana Socijalisti~ka partija, Srpski pokret obnove i obe demokratske stranke: i \in|i} i Ko{tunica. O tome je svedo~ila Dafina u onom svom famoznom intervjuu u beogradskoj Dugi. Jedina politi~ka partija koja nije ume{ana u te afere jeste Srpska radikalna stranka. Mislim da je to razlog {to mnoge druge partije poku{avaju da zaborave Jugoskandik i Dafiment aferu. To pitawe potenciramo samo mi, srpski radikali. Ako me pitate za{to narod nije tako burno reagovao kao u Albaniji, mislim da je razlog u ~iwenici da su se te afere desile u vreme rata za zapadne srpske zemqe. Narod nije spreman da izazivawem tih nemira slabi Srbiju i sputava otpor zapadnih Srba pred vekovnim neprijateqima i zapadnim silama koje potpomaù srpske neprijateqe. Da se to desilo u nekim mirnodopskim okolnostima, mislim da bi kod nas situacija bila sli~na kao u Albaniji. Voditeq: Dobar dan, izvolite.
578
Slu{alac: Dobar dan, èlim da kaèm gospodinu [e{equ da nije bilo dru{tveno-politi~ke zajednice ne bi ni postojala ova radio-stanica. Prethodno je ve} bila u privatnom sektoru, a to zna~i da ova transformacija nije u mogu}nosti uop{te da reguli{e to pitawe. To je republi~ka stvar, mislim da on to zna. Drugo, zbog ~ega Srpska radikalna stranka na nivou Republike ne radi onaj posao koji je u wenom i u interesu srpskog naroda, a to zna~i da koaliciju Zajedno treba pobiti ~iwenicama kad ona radi protiv interesa srpskog naroda? On ovoga puta moè da pomogne da studenti do|u na fakultete, ukoliko konstruktivno deluje u interesu svih roditeqa, |aka, studenata itd., a ne da optuùje SPS ili Zajedno. Neka kaè to tako treba da bude i tako }e biti. Dr [e{eq: Po na{em ustavnom sistemu ne postoji pojam dru{tveno-politi~kih zajednica. To je stari kardeqevski termin iz vremena komunisti~ke, titoisti~ke diktature. Postoji Op{tina kao dràvni organ i organ lokalne samouprave. Verovatno je Op{tina bila osniva~ dru{tvenog preduze}a Radio Qubovija, ali to {to smo imali dru{tvena preduze}a ne zna~i da ona treba da opstanu. Ono {to je u dru{tvenoj svojini ne sme da ostane dru{tvena svojina. To je izmi{qeni kardeqevski koncept. Sve treba da se privatizuje, bez privatizacije nema nam ekonomskog napretka. [to se ti~e srpskih radikala, mi neprekidno èstoko kritikujemo sve {to ne vaqa u koaliciji Zajedno. Mi smo ih prvi napali zbog no{ewa ameri~kih i nema~kih zastava po beogradskim ulicama, zbog izazivawa nasiqa, krvoproli}a, zbog razbijawa javnih objekata, zbog izjava da Karayi}a i Mladi}a treba isporu~iti Ha{kom tribunalu itd. Nema zbog ~ega ih nismo napadali. Ali, mi ne smemo da po{tedimo socijalisti~ku vlast. Socijalisti~ka vlast je glavni krivac ove duboke ekonomske i socijalne krize. Wena nesposobnost je do toga dovela, i mi smo opoziciona stranka, ne vladaju}a. Nije na{ ciq da u~vrstimo Socijalisti~ku partiju na vlasti, nego da je {to pre sru{imo sa vlasti, da do|emo na weno mesto, a ne da joj pomognemo da vlada. Nismo to hteli ni onda kada je Socijalisti~ka partija vodila ispravnu nacionalnu politiku. Ni onda kada smo podràvali Slobodana Milo{evi}a, nismo podràvali Socijalisti~ku partiju i nismo hteli sa wima u koaliciju. Srbija treba da ostane stabilna. Vlast u Srbiji treba da se mewa. Sazreli su svi uslovi da se mewa socijalisti~ka vlast. Srpska radikalna stranka je potpuno spremna i sposobna da preuzme dràvne dizgine u svoje ruke. Voditeq: Dobar dan. Izvolite. Slu{alac: Dobar dan, slu{alac iz Qubovije. Za{to nije pokrenut postupak protiv Koprivice, koji je prevario narod za kola u Sarajevu i Beogradu? Dr [e{eq: Ne znam o ~emu se radi. Ko je Koprivica? Voditeq: Budite qubazni, pojasnite malo pitawe. Slu{alac: Koprivica je vr{io prikupqawe novca za uplatu kola u Beogradu u Sava centru i u Sarajevu u hotelu Bristol. Me|utim, ni dan danas nema nikakvog odgovora.
579
Dr [e{eq: Iskreno da vam kaèm, nisam upoznat sa tim slu~ajem, ali to nije jedini prevarant koji je vr{qao kroz Srbiju. Mnogi qudi su tako ostali prevareni. Mnogi qudi su ostali bez obe}anih kola za koja su dali novac. Mnogi su ostali bez obe}anih radnih mesta za koje su tako|e dali novac. Najnovija prevara je da neki me{etari po Beogradu nude radna mesta u Gr~koj ili na Kipru, uzmu unapred po nekoliko hiqada maraka, prevare qude i nikada ne do|e ni do wihovog odlaska u Gr~ku niti do zaposlewa. Za taj konkretan slu~aj prevare nisam znao, pretpostavqam da je uzimao pretplatu za golf iz Vogo{}e, {ta li je bilo u pitawu. Nisam ~uo za tog Koprivicu. Voditeq: Gospodine [e{eq, jedan slu{alac pita kako komentari{ete potpisani sporazum o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom? Dr [e{eq: Bio bih veoma obradovan i svesrdno bih podrào taj sporazum da je potpisan 1992. ili 1993. godine, da je sli~an sporazum potpisan i sa Republikom Srpskom Krajinom, da reìm u Beogradu nije dozvolio pad Srpske Krajine i tre}ine Republike Srpske. Sada je moje srce puno gor~ine, to moram priznati, zbog predaje tolikih zapadnih srpskih zemaqa. U svakom slu~aju, dobro je sve ono {to popravqa i produbquje odnose izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske, {to otvara perspektivu definitivnog ujediwewa Republike Srpske sa Srbijom. To je ono {to èlimo mi, srpski radikali, za {ta se istrajno borimo i od ~ega nikada ne}emo odustati. Voditeq: Dobar dan. Slu{alac: Dobar dan, Slobodan Smiqani} iz Qubovije, ~lan sam Op{tinskog odbora Srpskog pokreta obnove. Hteo bih da pitam Voju [e{eqa, za{to je uop{te u Quboviji radikalna stranka istupila? Mi smo ovde u Quboviji uo~i novembarskih izbora potpisali sporazum, na kome je bio i pe~at Srpske radikalne stranke, da }emo zajedno i}i na op{tinske izbore. Zanima me ko je naredio da istupe i ko je smenio ono biv{e op{tinsko rukovodstvo Srpske radikalne stranke u Quboviji. Za{to radikali nisu zajedno sa nama i{li kada smo mi ovde mala sredina, kada se odli~no poznajemo i kada su to nikakve razlike izme|u nas i tih qudi. Hvala. Dr [e{eq: Mogu da pretpostavim da Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke i Op{tinski odbor Srpskog pokreta obnove u Quboviji ~ine ~asni qudi. Ne znam ko ~ini odbor Srpskog pokreta obnove i ne}u unapred da kaèm da su oni ne~asni, da su ovakvi, da su onakvi. Me|utim, generalna politika Srpskog pokreta obnove nama, radikalima, je apsolutno neprihvatqiva. Srpski pokret obnove je stranka koja se zalaè da se Karaxi} i Mladi} isporu~e Ha{kom tribunalu, kao i svi drugi Srbi koje Tribunal pozove. Srpski pokret obnove se zalaè za sluganstvo zapadnim silama. Srpski pokret obnove podràva crnogorske separatiste, {iptarske separatiste, muslimanske separatiste. [uruje sa svim drugim neprijateqima srpskog naroda. Zbog toga sa wima nismo mogli. Mi smo ranije u Quboviji imali veoma lo{e rukovodstvo Srpske radikalne stranke. Predvodio ga je izvesni Cikas. On je pravio veliku pometwu. Jednom smo ga izbacivali iz stranke, pa se ponovo vra}ao, pa ~uda
580
pravio. ôvek potpuno neuravnoteènog pona{awa. Postojao je generalni stav Srpske radikalne stranke jo{ po~etkom godine na sednici Centralne otaybinske uprave. Taj biv{i odbor je prekr{io odluku Centralne otaybinske uprave i Centralna otaybinska uprava ga je zbog toga kompletno smenila, a pojedinci, koji su tome kumovali, iskqu~eni su iz Srpske radikalne stranke. Negde u leto pro{le godine konstituisali smo novo rukovodstvo Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Quboviji. Rekao bih da smo to uradili u posledwem ~asu. Pokazalo se da je to bilo kasno da bi stranka u Quboviji iza{la potpuno spremna na izbore. Ali to rukovodstvo i daqe funkcioni{e, dobro radi i ube|en sam da }e Srpska radikalna stranka ubudu}e ja~ati u Quboviji. Pozivam ~lanove Srpskog pokreta obnove iz unutra{wosti Srbije, jer znam da ih jo{ uvek ima ~asnih, po{tenih, iskrenih, nacionalista, da malo razmisle kakva je politika wihove stranke i da li treba i daqe da slede tu politiku. Ako èle da zajedni~kim snagama osvojimo vlast u Quboviji, svi oni koji su ~asni, po{teni u Srpskom pokretu obnove, bili bi rado vi|eni u Srpskoj radikalnoj stranci. Evo, ja ih sada javno pozivam. Svi koji su ~asni nacionalisti, po{teni qudi iz Srpskog pokreta obnove, iz bilo koje druge politi~ke partije, vrata Srpske radikalne stranke {irom su otvorena. Ali, da idemo u koaliciju sa onim qudima sa kojima nemamo ni{ta zajedni~ko, osim èqe da osvojimo vlast, ne pada nam ni na kraj pameti. Mi, radikali, èlimo {to pre da osvojimo vlast. Vlast nam je veoma draga i veoma va`na, ali postoji ne{to {to nam je mnogo va`nije od svake vlasti: obraz, ~ast, po{tewe, ponos, dostojanstvo, otaybina, sloboda. Voditeq: Gospodine [e{eq, da li se privatizacija sprovodi kako treba i kakvo je va{e mi{qewe o tome? Dr [e{eq: Ne, privatizacija se ne sprovodi. Reìm je u po~etku i{ao sa najgorim mogu}im konceptom konceptom Ante Markovi}a koji je doveo do velikih pqa~ki i pronevera. Kada je ve} privatizacija u velikom procentu obavqena, onda je zaustavqena onim famoznim \in|i}evim zakonom iz 1994. godine i sve je vra}eno na staro. Na{a privreda je zbog toga sada u kompletnom haosu. Ali, to {to se ne odvija institucionalni proces privatizacije, ne zna~i da i ne dolazi do privatizacije. Do privatizacije dolazi pqa~kom, golom pqa~kom dru{tvene svojine. Pogledajte koliko ima opqa~kanih fabrika u Srbiji. Sve se raznosi iz tih fabrika: oprema, sirovine, rezervni delovi, polufabrikati, gotovi proizvodi. Nijedna fabrika u dru{tvenom sektoru vi{e ne moè normalno da funkcioni{e. Voditeq: Dobar dan. Izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Hteo bih da postavim pitawe gospodinu [e{equ u vezi sa zaposlewem. Ne znam da li je gospodin [e{eq dobio informaciju kakvo je stawe na podru~ju op{tine Qubovija i {ta bi mogla Srpska radikalna stranka da preduzme po tom pitawu u slu~aju da do|e na vlast? Dr [e{eq: Podstakli bismo privatnu inicijativu, smawili bismo porez. Sada je, recimo, doprinos na plate 120 odsto, mi bismo to vi{e nego prepolovili. To bi podstaklo zapo{qavawe novih radnika. Sada pri581
vatnici izbegavaju da bilo koga zaposle jer su ogromni doprinosi, a kada nekoga zaposle, gledaju da to bude na crno da ne pla}aju doprinose, a radnik ostaje bez socijalnog, penzijskog i zdravstvenog osigurawa. Evo kako to radimo na lokalnom nivou u Zemunu. Po{to tamo nemamo nikakvih ingerencija u privredi, mi privatni sektor podsti~emo tako {to zavodimo red u Javnom preduze}u Poslovni prostor, uni{tavamo mafiju koja je vladala tim Poslovnim prostorom i sisala krv uspe{nim privatnicima. Zatim, ubrzano parceli{emo op{tinsko zemqi{te i dajemo ga po najniìm cenama gra|anima za individualnu stambenu izgradwu. Imali smo konkurs za dodelu 460 lokacija za privredne objekte (kioske i druge mawe monta`ne objekte do 30 m2). Imamo malu lokalnu vlast, ali opet podsti~emo privatnu inicijativu; 460 monta`nih objekata zna~i bar 1.000 radnih mesta. To je ono {to ~inimo na mikro planu. Kada bismo preuzeli vlast u Srbiji, to bismo radili u celoj Srbiji. Podstakli bismo samoinicijativu gra|ana obarawem poreskih stopa i lakim davawem dozvola za razli~ite oblasti privrednih delatnosti. Voditeq: Dobar dan. Ko nam se javqa? Slu{alac: Dobar dan. Imam jedno pitawe. Malo~as je govorio da je wegova stranka u velikom usponu. Pozdravqam to, ali zbog ~ega mu maltene u svakom gradu po 1-2 odbornika pre|u u koaliciju Zajedno ili se jednostavno iskqu~e iz stranke? Dr [e{eq: To nije ta~no. Do sada se to desilo u ~etiri grada: u Pirotu, Jagodini, Titelu i, naravno, u Beogradu, a ne maltene u svakom gradu. Evo, u Quboviji nije, u Loznici nije, u [apcu nije, u Bajinoj Ba{ti nije, sve su to ovi okolni gradovi. Javno smo ìgosali qude koji su pristupili koaliciji Zajedno. Ti qudi su se zakleli u crkvi, ali za wih zakletva ne zna~i ni{ta jer su bez ikakvog karaktera, morala, po{tewa, ~asti i obraza. Naravno, ne sluì na ~ast ni Srpskoj radikalnoj stranci {to je imala takve qude u svojim redovima. Pro~istili smo stranku od potencijalnih {pijuna, agenata reìma, potpla}enih tipova u vreme najè{}e reìmske socijalisti~ke represije, a sada smo malo pro~istili stranku i u odnosu na koaliciju Zajedno. Otarasili smo se karijerista, qudi koji su spremni da se prodaju za pozicije, za interese i sli~no. Zahvalni smo i jednima i drugima, a i jedni i drugi su bili krajwe nemoralni otimaju}i poslani~ke i odborni~ke mandate drugoj stranci. Voditeq: Dobar dan. Slu{alac: Dobar dan. Hteo bih gospodina [e{eqa da pitam {ta je razlog ovako poniàvaju}eg otkupa malina? Dr [e{eq: Razlog je reìmski monopol u otkupu malina. Kada je otkup malina bio slobodan privatni nakupci su se prosto jagmili ko }e vi{e malina da otkupi od seqaka i naj~e{}e su na licu mesta pla}ali, odmah na wivi. Pretpostavqam da je i u Quboviji bilo tako. Utovare maline u hladwa~u i odmah isplate seqaku. Cena je bila 3 marke, u nekim mestima ~ak i 3,5 maraka za kilogram malina. Od pro{le godine reìm je preuzeo monopol i nad otkupom malina. Otkupquju ih samo pripadnici reìmske mafije, bilo da su privatnici, bilo da su dru{tvene fir582
me. Cena je odmah pala na 1-1,10 maraka za kilogram, a mnogim seqacima ni do danas maline nisu pla}ene. [ta je tu u pitawu? Tamo gde nema slobodne konkurencije javqa se mafija{ki monopol i proizvodwa propada. Tamo gde postoji slobodna konkurencija cene su zasnovane na trì{nim uslovima. Te maline se u Nema~koj nekada prodaju po 7 maraka za kilogram. Zna~i, nije problem u prodajnoj ceni, u krajwem kupcu. U Evropi postoji velika potra`wa za malinama, posebno u Nema~koj. Problem je u tome {to se reìm ume{a u neku proizvodnu delatnost a to neminovno povla~i wenu propast. Proizvodwa cveta kad god reìm pusti qude da slobodno proizvode i trguju. Voditeq: Dobar dan. Izvolite. Slu{alac: Dobar dan. [ta se de{ava kada je re~ o nacionalnom opredeqewu? Voditeq: Veza je bila jako lo{a, budite qubazni da ponovite pitawe. Slu{alac: Za{to je bilo malo nacionalista sa prostora Republike Srbije na rati{tu u Republici Srpskoj? Dr [e{eq: Nije ta~no da ih je bilo malo. Srpska radikalna stranka je imala mnogo dobrovoqaca koji su se borili na raznim frontovima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Recimo, u Republici Srpskoj imali smo velike grupe dobrovoqaca na trebiwskom rati{tu, na Kalinoviku, na mostarskom rati{tu, na Igmanu, imali smo velike grupe dobrovoqaca u Srebrenici i to ba{ istaknutih ratnika. Bilo ih je u Ilija{u, na Grbavici, na Iliyi, kod Olova, kod Zvornika. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke igrali su najistaknutiju ulogu u osloba|awu Zvornika. Zatim, na Majevici, u Bawaluci, u celoj Posavini. Svuda su se borili srpski radikali dobrovoqci Srpske radikalne stranke, a oni su iz svih delova Srbije i Crne Gore. Srpska radikalna stranka je imala vi{e od 160 poginulih dobrovoqaca u ovom ratu. To je veoma, veoma krupna brojka kada se ima u vidu da je re~ iskqu~ivo o borcima. To su samo borci, ratnici, a u ratu najmawe ginu ratnici, najvi{e civili. Voditeq: Dobar dan, kaèmo kome? Slu{alac: Dobar dan. Ovde Drago iz Qubovije. @elim najpre da pozdravim gospodina [e{eqa i da mu zahvalim {to je do{ao, jer on je jedan od retkih politi~ara koji je obi{ao i male sredine kao {to je Qubovija. Pitao bih ga {ta se desilo sa sredstvima koja su dobijena otkupom dru{tvenih stanova? Gotovo svi stanovi su otkupqeni, a u me|uvremenu ni{ta se novo nije napravilo. Toliko. Dr [e{eq: Ta sredstva su odavno potro{ena na razli~ite na~ine, uglavnom nenamenski i gotovo da ih vi{e nema. Voditeq: Jedan slu{alac iz Qubovije postavio je tri pitawa: Da li je bilo boqe u komunisti~ko doba ili u ovom socijalisti~kom? Da li su gospodin [e{eq i Dra{kovi} kumovi i kakvi su wihovi privatni odnosi? Da li je [e{eq Srbin, jer se veruje da je poreklom Hrvat? Dr [e{eq: Hteo bih videti ko u to zaista veruje, ja sam jedini nau~no dokazani Srbin u celom srpskom narodu, po{to je to i Akademija nauka potvrdila.
583
[to se ti~e Vuka Dra{kovi}a, me|u nama nikada nije bilo nikakvih privatnih sporova. Okumili smo se u vreme kada smo bili najbliì prijateqi, kada smo potpuno isto mislili o svim nacionalnim i politi~kim pitawima. Ja sam ostao na identi~nim pozicijama i danas. Mewao se, naàlost, Vuk Dra{kovi}, ali privatnih sporewa nema. Kada se sretnemo, mi normalno porazgovaramo i na{alimo se, itd. Kod mene nema mr`we. Pretpostavqam da ne bi trebalo biti ni kod wega.
VLAST ZAKONA, A NE ZAKON VLASTI

TV [abac, 6. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. U ve~era{woj specijalnoj emisiji Televizije [abac gost je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i novoizabrani predsednik Skup{tine op{tine Zemun. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u [abac i u na{ studio. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Pre nego {to po~nemo razgovor obave{tavamo gledaoce da pitawa na{em gostu mogu uputiti posredstvom telefona 33-911. Gospodine [e{eq, nedavno je konstituisana i Skup{tina op{tine [abac. Kakvo je va{e mi{qewe o radu gradskog parlamenta u [apcu i kakvo }e u wemu biti u~e{}e predstavnika Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ostaje opoziciona politi~ka partija u [apcu bar do slede}ih izbora. Izbori u novembru 1996. godine bili su zasnovani na ve}inskom izbornom principu, pa snaga srpskih radikala u Skup{tini op{tine [abac nije onakva kakva je realno u srpskom narodu. Nismo imali onaj procenat odborni~kih mandata kakav smo procenat glasova imali, recimo, na saveznim izborima. Nadamo se da }e se za slede}e izbore promeniti Zakon o lokalnoj samoupravi, da }e i lokalni izbori biti po proporcionalnom principu, kako bi svaka politi~ka partija u lokalnom parlamentu bila zastupqena adekvatno svojoj realnoj politi~koj snazi. Ovde, u Skup{tini op{tine [abac, glavna bitka se trenutno vodi izme|u socijalista, levog bloka i koalicije Zajedno. To je, zapravo, jedan privid zasnovan na ve}inskom izbornom principu i wegovim rezultatima, ali srpski radikali se ne opredequju ni za jednu ni za drugu opciju, to su pokazali i na konstitutivnoj sednici. Nisu hteli da glasaju ni za jedne ni za druge. Nisu ~ak ni prisustvovali u trenutku izbora novog predsednika op{tine. Mi èlimo {to pre da sru{imo sa vlasti Socijalisti~ku partiju i levi blok, ali da spre~imo da koalicija Zajedno do|e na vlast, jer je to za srpske radikale jo{ gora opcija od Socijalisti~ke partije. Tako se i pona{amo u politi~kom ìvotu. Voditeq: [ta mislite o bojkotu konstituisawa Skup{tine op{tine [abac i neu~estvovawu odbornika koalicije Zajedno u radu? Dr [e{eq: Svaka politi~ka partija ima pravo da pravi poteze za koje smatra da su primereni wenim politi~kim ciqevima. Ne mogu da osu|ujem nijednu politi~ku partiju zato {to donese odluku o bojkotu
584
skup{tinskih tela, zato {to povu~e one politi~ke poteze za koje smatra da su joj korisni. Mo`da }e joj biti korisni, mo`da ne}e. U svakom slu~aju, mi nemamo ni{ta protiv toga. [to se srpskih radikala ti~e, u~estvova}emo u radu Skup{tine op{tine i preko svojih odbornika èstoko i argumentovano kritikovati vlast po svakom pitawu o kome se bude re{avalo i odlu~ivalo u Op{tini [abac. Voditeq: Nedavno ste dobili poverewe gra|ana i formirali vlast u Skup{tini op{tine Zemun. Kakva su prva iskustva u radu? Dr [e{eq: Od prvog dana smo zasukali rukave, radimo punom parom. Iskustva su nam veoma bogata. U martu, ta~nije 12. marta, navr{ava se 100 dana nove radikalske vlasti. Mislim da je najva`nije {to su gra|ani zadovoqni rezultatima na{eg rada koji su o~igledni, svima vidqivi. Zemun je za nas ogledna op{tina. Na primeru Zemuna pokazujemo kako bi sutra izgledala radikalska vlast u celoj Srbiji. Nismo napravili nijednu gre{ku do sada. Suzbili smo korupciju, zaveli red i disciplinu. Ubrzano re{avamo nagomilane probleme. Na{a vlast nije ideolo{ka, ona je korektna, objektivna i re{ava probleme ne insistiraju}i na ideolo{kim predrasudama. Zbog toga nam raste dodatni autoritet i u Zemunu i u celoj Srbiji. Voditeq: Imate li informacije o privredi [apca? Ima li komplementarnosti izme|u privrede [apca i Zemuna, kako bi ova dva grada mogla sara|ivati, naravno, ne samo u interesu gra|ana Zemuna i [apca nego cele Srbije? Dr [e{eq: Privreda [apca je u istoj situaciji kao privreda u celoj Srbiji u te{kim problemima, u dubokoj ekonomskoj krizi, a mislim da je pored nesposobne vlasti toj krizi kumovalo i ka{wewe privatizacije. Vlast je 1990. i 1991. godine potpisivala najboqi mogu}i model privatizacije, a \in|i}evim zakonom iz 1994. godine poku{ala sve da vrati u prvobitno stawe. Napravqena je dvostruka {teta. Privatizaciju moramo sprovesti, a radikali insistiraju na pametnoj privatizaciji koja }e se zasnivati na trì{noj vrednosti fabri~kih pogona, privrednih objekata koji se prodaju i wihovoj prodaji javnom licitacijom za gotov novac, a ne ~istom papirologijom, {to je do sada naj~e{}e bilo u praksi. Ako se izbegava privatizacija na formalan, zakonom ure|en na~in, ona se u praksi ipak odvija, wu niko ne moè zaustaviti, ali se onda odvija kra|ama, proneverama, nelegalnim prelivawem dru{tvene svojine u privatnu. Dru{tvene firme su najsklonije korupciji sklapaju nepovoqne ugovore sa privatnim firmama i na taj na~in se kapital postepeno odliva. [to se ti~e komplementarnosti, Zemun i [abac su veoma blizu, ima mnogo preduze}a koja mogu me|usobno uspe{no sara|ivati. Op{tina nema nadle`nosti u privredi. Mi ne moèmo da nalaèmo ni{ta preduze}ima na podru~ju Zemuna, ali moèmo da potpomaèmo onim {to je nama kao op{tinskoj vlasti na raspolagawu da wihovi ekonomski rezultati budu boqi. Gde god moèmo da pomognemo, mi pomaèmo, ali za razliku od nekih drugih stranaka, mi, radikali, znamo {ta su nadle`nosti lo585
kalne vlasti i nikada ne prekora~ujemo te nadle`nosti. Lokalna vlast se ipak koncentri{e na re{avawe komunalnih problema. Privreda, {kolstvo i zdravstvo nisu u nadle`nosti lokalne vlasti. Voditeq: Za kratko vreme ste ve} nekoliko puta bili u [apcu, kakvo je va{e mi{qewe o ovoj sredini, o wenoj perspektivi. Moète li vi u tom smislu pomo}i? Dr [e{eq: Meni se [abac kao grad mnogo svi|a i uvek sa rado{}u putujem za [abac. Ovde imam mnogo prijateqa strana~kih i li~nih. êsto dolazim radi strana~kih potreba. Nedavno sam gostovao i na Radio îviji, obilazim na{ Op{tinski i Okru`ni odbor, a nekada sam i na proputovawu pa se zadrìm, recimo, kada idem za Republiku Srpsku ili u neko mesto u Podriwi. [to se ti~e situacije u [apcu, za wu je, pre svega, odgovorna vlast. Kada bismo smatrali da je vlast u [apcu i Srbiji dobra, mi bismo je onda podràvali i ne bismo bili opoziciona partija. Mi smo opoziciona partija i poku{avamo da promenimo vlast. Situaciju u dru{tvu moèmo razre{iti tek kada osvojimo vlast, ovako ne moèmo. Za sada nam preostaje da kritikujemo postoje}u vlast, da javno iznosimo sve ono {to je lo{e, {to je negativno, i da narodu, ako nam ukaè poverewe nudimo ono {to bismo mi realizovali. Voditeq: Poznato je da se u [apcu ve} tri meseca odràvaju demonstracije koalicije Zajedno. Neizbe`no je pitawe: da li se ne{to sli~no doga|a i u nekim drugim gradovima Srbije? Ima li tome kraja? Znamo da su vremena te{ka, ali verovatno se bez okretawa radu te{ko moè i}i daqe. Dr [e{eq: Vidite, mi, radikali, smatramo da je narodni protest opravdan. Narodu je dozlogrdila ekonomska kriza, socijalna beda, odsustvo demokratije i pravnog poretka, kao i proma{aji u vo|ewu nacionalne politike. Nismo imali adekvatan politi~ki ìvot u institucijama. Do{lo je do samovoqe vlasti u Narodnoj skup{tini Srbije, u Saveznoj skup{tini, do gu{ewa slobode medija, do apsolutne kontrole reìma nad skoro svim medijima. Do{lo je do ukidawa direktnih televizijskih prenosa skup{tinskih sednica. Upozoravali smo socijaliste da time gu{e javni politi~ki ìvot u institucijama i politika }e im se preliti na ulice. To se i desilo. Naàlost, koincidiralo je sa nezadovoqstvom koalicije Zajedno zbog poku{aja vlasti da im otmu odborni~ke mandate osvojene u drugom izbornom krugu. Ispalo je da je koalicija Zajedno u situaciji da artikuli{e taj narodni protest i ona ga je zloupotrebila. Narodni protest je pretvorila u svoju suprotnost. Danima su kroz Beograd mar{irali pod nema~kim i ameri~kim barjakom, ru{ili, razbijali, napadali mirne prolaznike i na taj na~in pokazali svoje pravo lice. Srpski radikali nikada nisu osu|ivali narodno nezadovoqstvo koje smatraju opravdanim. Nikada nismo dovodili u pitawe pravo naroda i politi~kih stranaka na protest, ali smo protiv svakog nasiqa. Ovo {to se sada de{ava ima karikaturalan prizvuk. Znate, koalicija Zajedno demonstrira i u onim op{tinama u kojima je osvojila vlast. Umesto da zasu~u rukave i bave se ne~im ozbiqnim, da pokaù {ta znaju, dokaù da su
586
boqi od socijalista, oni i daqe demonstriraju i zvi`de. Meni je to zvi`dawe u po~etku bilo simpati~no, a sada je pre{lo malo u dosadu. Na{ narod kaè zasvirati pa za pojas zadenuti. Svako preterivawe {kodi onome ko preteruje. Drugo, tamo gde je koalicija Zajedno osvojila vlast, pokazali su se jo{ gorim od socijalista u Ni{u, Kragujevcu, Uìcu, â~ku, u mnogim beogradskim op{tinama. Vlast u Beogradu ne funkcioni{e. Zoran \in|i} se zapleo kao pile u ku~ine. Vidite {ta radi: deklari{e se kao pristalica razre{ewa problema Gradskog saobra}ajnog preduze}a, putuje u Madrid i London i traì autobuse. Naravno, glatko ga odbiju i jo{ mu u Londonu Englezi kaù mo`da bi mi vama i dali neki autobus, ali znate, kod nas se vozi levom stranom, a volan je na desnoj. \in|i} je morao da otputuje u London da bi saznao da tamo voze levom stranom. Dolazi mu gradona~elnik Budimpe{te sa velikom pompom, kao dogovaraju se, sada }e Ma|ari da daju svoje autobuse koji }e se sklapati u Ikarbusu u Zemunu. Zatim \in|i} pose}uje Ikarbus, razgovara sa wima o proizvodwi autobusa, pa tek onda odlazi u Gradsko saobra}ajno preduze}e sve naopako. Vaqda je kao predsednik Gradske skup{tine trebalo prvo da ode u Gradsko saobra}ajno preduze}e da ga upoznaju sa svim problemima, da se vidi {ta su prioriteti, pa da onda vidi kako ti prioriteti mogu da se zadovoqe, da se problemi razre{e. Prvo, onaj ko osvoji vlast na lokalnom nivou, treba da dobro nau~i {ta su ingerencije lokalne vlasti, {ta je wena su{tina, a onda da se ispravno prema tome postavi. Koalicija Zajedno se zakliwala da }e ukinuti onu famoznu ôvi}evu taksu od 3 odsto. Me|utim, ~im su preuzeli vlast, insistirali su da taksa ostane. Sada se, posle na{ih sna`nih pritisaka kolebaju, pa obe}avaju da }e je mo`da ukinuti. Malo im je para u gradskom buyetu traè pove}awe buyeta. Svako moè da traì pove}awe buyeta. [ta to zna~i? Kako }e se pove}ati buyet {tampawem novca? Pametan politi~ar iz onoga ~ime raspolaè poku{ava da zadovoqi sve potrebe. Politi~ari se po uspe{nosti razlikuju na osnovu toga koliko je ko od wih racionalno rasporedio ta finansijska sredstva i kontrolisao wihovu upotrebu. Lako je vlast ostvarivati kada imate neograni~ene izvore novca. Treba sa malom koli~inom novca ne{to pokazati. To oni nisu u stawu. Oni nisu u stawu da na zdrav na~in razmi{qaju ekonomski. Zbog toga ta vlast ne}e biti dugog veka. Mislio sam da }e \in|i} opstati do septembra, pitawe je da li }e i do leta. Voditeq: Kako komentari{ete wihove nagle odlaske u inostranstvo po pomo}? Dr [e{eq: Nisu to nagli odlasci po pomo} u inostranstvo. Oni drqa~e, prosja~e, a ni{ta ne dobijaju. Obe}avali su narodu da }e, kada preuzmu vlast, odmah do}i dve milijarde dolara, pa su smawili na milijardu i po, ali ne dolazi ni{ta. Amerikanci su slagali i Poqake, i êhe, i Slovake, i Ruse, i Ukrajince, i Beloruse, i Rumune, i Ma|are, i Bugare, sve su slagali, nikome oni nisu dali novac. Zapad nikome i ne da novac. Privatizovali su fabrike po Ma|arskoj pa su ih zatvorili stranci. Wima se vi{e isplati da zatvore ma|arske fabrike, koje su
587
jeftino kupili, i da u Ma|arskoj prodaju svoju robu, nego da ulaù u proizvodwu, novu tehnologiju itd. Tako bi isto i ovde uradili ako oni koji su navikli da na kolenima kle~e pred zapadnim silama odnesu prevagu. Levi~arski, socijalisti~ki reìm jeste lo{ reìm. On je glavni krivac za duboku ekonomsku krizu i socijalnu bedu, ali koalicija Zajedno mu nije adekvatna alternativa. To je jo{ lo{ija varijanta. Moramo {to pre mewati ovaj socijalisti~ki reìm, oboriti ga sa vlasti, ali ga oboriti parlamentarnim, demokratskim putem, a ne uli~nim nasiqem. Reìm bi trebalo da zameni mnogo ozbiqnija politi~ka partija, koja zna {ta ho}e i koja zna kako to {to ho}e moè da postigne. Na dana{woj srpskoj politi~koj sceni takva politi~ka partija je jedino Srpska radikalna stranka. Voditeq: Poznato je da studenti ve} tri meseca odsustvuju sa nastave. [ta vi mislite o tome? Dr [e{eq: Mislim da su studenti izmanipulisani. Uvek su bili izmanipulisani: i 1968, i 1991, i 1992, i sada. Studentske vo|e su potpla}ene, to su i sami javno priznali. Pretpro{le nedeqe u listu Nedeqni telegraf glavni lider studentskog protesta Miodrag Gavrilovi} je potvrdio da su studentske vo|e dobile veliku sumu novca iz inostranstva, a najvi{e novca dobili su od famoznog Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj potvrdio ~ovek i ostade ìv, ni glas mu zadrhtao nije. Ovi jadni studenti se danima smrzavaju na beogradskim ulicama, dangube. Roditeqi su od usta odvajali da bi decu {kolovali u Beogradu, a deca gube {kolsku godinu. Ti studenti su iza{li na ulicu naj~e{}e u najboqoj nameri. Oni su ube|eni da ~ine ne{to dobro za svoj narod i dràvu. To im pomalo umiruje savest. Znate, beè od u~ewa, a savest im je umirena jer misle da je ovo va`nije od u~ewa. @rtvuju sebe i svoju sudbinu ne bi li nekog nezrelog politi~ara, poput \in|i}a ili wegovih kompawona iz koalicije Zajedno doveli na vlast. To je sme{no, tragikomi~no. Sav narod odvaja za visoko{kolsko obrazovawe. Radnicima, svim zaposlenim se odvaja od plate veliki iznos, a sada te pare propadaju. Reìm je nesposoban, ne zna {ta treba da radi, nije u stawu da se sa time nosi. Preti da }e od ponedeqka prestati finansirawe fakulteta na kojima ne po~ne nastava. Ve} je pro{lo 100 i vi{e dana ovog {trajka, a reìm nije ni{ta uradio protiv profesora koji manipuli{u studentima. Aktivirane su mnoge masonske loè po Beogradu, fulbrajtovski stipendisti i razni drugi strani pla}enici. Profesor univerziteta koji zloupotrebi svoju univerzitetsku katedru u politi~ke svrhe, koji poziva studente na politi~ke manifestacije, mora odmah da se najuri sa univerziteta. Autonomija univerziteta ne podrazumeva politi~ku, nego stru~nu i nau~nu autonomiju. To je dràvni Univerzitet, na dràvnim je jaslama, finansira se iz buyeta. Za{to bi ispa{tali pametni, ~asni i po{teni univerzitetski profesori? Za{to bi ispa{tala ve}ina studenata koja èli normalno da studira i polaè ispite? Reìm nije u stawu da zavede red na Univerzitetu. Reìm podràva jednog nesposobnog rektora, tera inat studentima. Na ulici je mawina studenata. Oni su najbu~niji, najglasniji. Wima je do zabave, a na ulici je zabava besplatna, {to je mnogo jeftinije od odlazaka u skupe kafi}e ili na druga mesta na kojima se omladina danas skupqa.
588
Propagandnim sredstvima postignut je efekat da ti mladi qudi misle da zaista ne{to ozbiqno rade, da je to zna~ajno, a samo sebi nanose {tetu. Studenti nikada ni u jednoj zemqi na svetu nisu mogli da budu revolucionarna snaga. Nikada studentska revolucija nije uspela, ne}e ni ova. Wihovo tre`wewe }e biti veoma bolno kada izgube godinu. Studenti dru{tvenih nauka mogu da sednu da spreme ispite nekim upornijim radom, a {ta }e studenti Medicinskog fakulteta, elektrotehnike, Ma{inskog fakulteta? êdomir Jovanovi}, jedan od studentskih lidera, ima 26 godina, a tek je druga godina fakulteta. Kako mogu ti propaliteti da vode studentski protest? Ja to mogu da im kaèm, jer sam Pravni fakultet zavr{io za dve i po godine. To moè svako ko èli zaista da radi i da se tome posveti. Nemam ni{ta protiv da studenti demonstriraju, da iza|u na ulice u proteste, ali kao gra|ani a ne kao studenti. Kada student iza|e kao student, onda je wegov protest sindikalne prirode. Maksimalno bih podrào da oni traè boqe stipendije, kredite, boqe uslove sme{taja u studentskim domovima, boqu ishranu u studentskim menzama, boqi reìm studija na Univerzitetu i sli~no. Nemam ni{ta protiv da oni postavqaju i politi~ke zahteve, ali neka konstitui{u politi~ku partiju i iza|u na izbore, pa ako dobiju vi{e od 5 odsto glasova na izborima, onda bih ih priznao kao relevantan politi~ki faktor. [ta zna~i: to je na{a budu}nost? Svi smo mi sami svoja budu}nost. Ne smemo da pravimo diskvalifikaciju qudi na osnovu godina starosti. Po ~emu to mla|i ~ovek treba da ima prednost samo zbog svojih godina, zbog svoje mladosti? Ravnopravni gra|ani su qudi od 20 godina i qudi od 40, 60, 80 i od 100 godina. Ne sme diskriminacija da se vr{i ni po tom osnovu. Ovde neko propagandnim, ve{tim propagandnim sredstvima poku{ava da je vr{i. Mi, radikali, smo protiv svake diskriminacije. Za nas je svaki ~ovek jednako vaàn. Bez obzira kog je pola da li je mu{karac ili èna, on je ~ovek. Bez obzira koliko godina ima i bez obzira da li je student, radnik, seqak, nezaposleni, zanatlija, intelektualac, bilo {ta drugo svaki ~ovek nam je podjednako vredan ukoliko je ~astan i po{ten ~ovek, svaki ima neku svoju ulogu u dru{tvu. Mi smo protiv bilo kakvog elitizma. Onaj ko èli da bude elita, treba da zagreje dobro stolicu. Kada razgovaram sa nekim studentom, prvo ga pitam koliko je ispita poloìo i kakve su mu ocene u indeksu, pa onda sve ostalo. êdomir Jovanovi}, koji studira toliko godina i koji onako sa tri min|u{e po~ne da pametuje, da urli~e na ulicama, ne moè biti ozbiqan politi~ki faktor. Najinteresantnije je u svemu ovome da smo jedino mi, srpski radikali, imali snage da otvoreno javno saop{timo {ta mislimo o studentskom protestu. Jo{ od Titovog vremena je ostao manir i reìmu i drugim opozicionim strankama da se udvaraju studentima. Znate kako je to ve{to Tito izveo. Prvo je rekao studentima da su u pravu, on ih podràva, na wihovoj je strani, a kada se sti{ao bunt, onda je pohapsio studente lidere, neke potkupio. One koji se nisu dali potkupiti pohapsio, pa su odrobijali poprili~nu robiju. Taj manir je ostao studenti su uvek u pravu. Nisu. Studenti nisu nikada u pravu. Studenti su u pravu samo kada na vreme zavr{e fakultet. Ti studenti su u pravu, a ne neki drugi.
589
Kada bi studenti zaista bili najpametniji, onda bi oni predvodili sve narode i sve dràve sveta. Ne mogu. Treba im jo{ mnogo da nau~e. Niko se nau~en nije rodio. Treba im i ìvotnog iskustva, treba im i ozbiqnosti. Mladim qudima je najlak{e manipulisati. Ovima u Beogradu se zaista ve{to manipuli{e. To rade stru~waci za specijalni rat koje su Amerikanci i Nemci poslali. Oni sve to reìraju, svaki dan imaju sve duhovitiji nastup. Mora im se priznati da to profesionalno rade, ali nama je to prepoznatqivo. Voditeq: Vi ste predsednik parlamentarne opozicione partije, Srpske radikalne stranke. Kakve su va{e prognoze za predstoje}e republi~ke izbore? Dr [e{eq: Mislim da ubrzano sazrevaju uslovi da srpski radikali definitivno pobede. Realno smo procewivali izbore 1990. godine, 1992, 1993, 1996. i nismo nekim preteranim optimizmom zra~ili. Sada objektivno ose}amo da se raspoloèwe naroda radikalno mewa i da ide u pravcu podr{ke na{oj stranci. Narod razume da su srpski radikali u svemu ovome u pravu. Dosta mu je levi~arskog reìma, dosadio je i bogu i qudima, ali mu je jasno da se ovim mangupima ne moè pokloniti poverewe, da im se ne sme predati vlast. Srpska radikalna stranka je jedina stabilna, stamena. Mi smo jedina politi~ka partija koja od po~etka ni{ta nije ozbiqno mewala u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom programu. Nikada narod nismo prevarili. Kod nas, radikala, nikada nije bilo razlike izme|u onoga {to mislimo i onoga {to govorimo. Nikada nije bilo odstupawa izme|u onoga {to govorimo i onoga {to radimo. Uvek svakome u lice kaèmo istinu smelo, beskompromisno. Svakome kaèmo istinu, ali bez mr`we. Kod nas nema mr`we. Sada je grunula velika mr`wa, posebno na beogradskim ulicama, ali i na ulicama mnogih drugih srpskih gradova. Ta mr`wa mora da se suzbija. Ne smemo ìveti optere}eni mr`wom. Mr`wa je destruktivna kategorija, najlo{ija emocija, koja razara, pre svega, onoga ko mrzi, a ne predmet wegove mr`we. Voditeq: Stigla su pitawa na{ih gledalaca. Gledateqka iz Majura pita za{to je sa socijalistima izglasao zakon o pla}awu takse za televiziju? Dr [e{eq: To nije zakon o pla}awu takse. Od kada postoji televizija u na{oj zemqi, pla}ala se ta taksa. Od kada postoji, vi se verovatno se}ate, uvek se pla}ala taksa, a 1993. godine je Narodna skup{tina Srbije donela dobar zakon za koji su glasali i radikali, kojim je vezana naplata takse za televiziju za ra~un za struju. Umesto da inkasant ide od vrata do vrata svakog meseca, nekada po nekoliko puta mora da svrati na jedna vrata da na|e doma}ina, da mu naplati taksu za televiziju, sada je to vezano za ra~un za struju. To je o~igledan napredak, o~igledna u{teda. Te 1993. godine iznos takse za televiziju bio je ispod dana{weg dinara. Nije problem kako se pla}a taksa za televiziju, problem je iznos te takse. Sada je taksa prevelika vi{e od 20 dinara. Da je to dinar-dva, niko se ne bi bunio, ali qudi se bune kada je to vi{e od 20 dinara. Jo{ se doda taksa za rudnike, za èleznicu, za ovo, za ono, pa se to nagomila. Problem je u visini takse. O visini takse nije odlu~ivala Narodna skup590
{tina, nego iskqu~ivo Vlada Srbije. U Vladi sede predstavnici Socijalisti~ke partije, JUL-a i Nove demokratije. Oni su odgovorni za visinu te takse. Mi smo protiv tako visoke takse. Prihvatili bismo da se potpuno ukine taksa na televiziju, ali dok postoji, najboqi na~in wene naplate je uz ra~un za struju. Ne mora da ide inkasant koji uzima procenat od vrata do vrata. Zna~i, treba razdvojiti na~in naplate od visine iznosa koji se napla}uje. Protiv smo ovako visokog iznosa i uvek smo bili protiv wega. Na~in naplate je dobar. Voditeq: Milena Ze~evi} podràva stranku, pozdravqa gospodina [e{eqa i kaè da je trenutno u najboqoj televiziji. Qiqana Despotovi} pita za{to se ova vlada bori samo za penzije, a ne za decu i de~ji dodatak? Dr [e{eq: De~ji dodaci kasne 7-8 meseci, to je zaista stra{no. Penzije kasne po 2-3 meseca, invalidnine kasne, socijalna pomo}, materinski dodaci, sve to mnogo kasni. Materinski dodaci od aprila meseca nisu ispla}ivani, sada se navr{ava godinu dana. Mi ne moèmo obe}avati neke velike iznose kada do|emo na vlast, ali }e ti iznosi biti uravnoteèni, ne}e biti velikih disproporcija. Jednu stvar mi, radikali, moèmo garantovati: kada do|emo na vlast nijedan dràvni funkcioner ne}e dobiti platu za taj mesec dok se ne isplate sve penzije, svi de~ji dodaci, sva socijalna pomo}, sve invalidnine. To mogu da garantujem. Tek onda }e dobiti platu i predsednik Republike, i ministri, i poslanici, i svi drugi dràvni funkcioneri. Plate }e biti uravnoteène, u dràvnom sektoru 1: 4; mi smo to ve} primenili u Op{tini Zemun, sprema~ica bez ikakve {kole ima ~etiri puta mawu platu od najvi{eg op{tinskog funkcionera. U sferi penzija odnos je 1:2. To je u dràvnom sektoru. U privatni sektor se ne me{amo, tamo je slobodno formirawe plata, s tim {to dràva mora odrediti minimalnu platu. Voditeq: [ta je gospodin [e{eq uradio od kada je postavqen za gradona~elnika Zemuna? Dr [e{eq: Mi, radikali, smo dosta uradili. Prvo smo zaveli disciplinu u Op{tini, red, qubazniji odnos op{tinskih slu`benika prema gra|anima. Ubrzali smo re{avawe u upravnom postupku, na putu smo da re{imo problem pozori{ta, problem porodili{ta, problem vodovoda. Danas smo preliminarno sklopili dogovor oko izgradwe glavnog vodovodnog pravca Ugrinovci-Batajnica, koji je do sada ostao nere{en. U ponedeqak potpisujemo ugovor. Ubrzano parceli{emo op{tinske placeve za individualnu stambenu izgradwu i da}emo ih gra|anima po najniòj ceni. Podru~je Ugrinovaca smo odredili za izbeglice. Tamo je 1m2 15 dinara. Na prvi konkurs za 200 placeva prijavilo se 3.600 qudi. Sada ubrzano radimo i svi }e dobiti placeve po toj najniòj ceni. Mi jedini, dakle, ne{to efikasno radimo da se bar delimi~no ublaì problem izbeglica, da oni, koji imaju ne{to malo novca, steknu mogu}nost da sami naprave krov nad glavom. înimo druge stvari u sferi komunalnih poslova, komunalnih problema. Ne me{amo se u ono {to nije na{a nadle`nost, osim da bismo po591
mogli, a ono {to je u na{oj nadle`nosti, tu smo veoma brzi i efikasni. Razre{ili smo neke sporove koji se po 6-7 godina vode u Op{tini. Postigli smo sudska poravnawa sa gra|anima protiv kojih je Op{tina vodila besmislene sporove. Ubrzano sada vr{imo i privatizaciju stambenog fonda. Op{tina je tu cepidla~ila, poku{avala da izbaci qude sa decom na ulicu zato {to su nelegalno u{li u op{tinske stanove. Kao da je va`no da li neko ima re{ewe o kori{}ewu stana ili nema, ako je besku}nik, ako prima platu 200-300 dinara i ako ima dvoje-troje dece. Mene papiri ne interesuju. Onoga koga zateknemo da sa porodicom ìvi u op{tinskom stanu, sada }e dobiti re{ewe o kori{}ewu, sklopi}e ugovor o kori{}ewu i mo}i }e da otkupi stan. Zatekli smo ne znam koliko sudskih procesa, koje vodi op{tinski javni pravobranilac, da se ti nesre}ni qudi izbace na ulicu, da bi se neka druga sirotiwa uselila. Ne moèmo mi jednu siroma{nu porodicu izbacivati, a drugu ubacivati u stan. [ta to zna~i jedan dobio re{ewe a drugi nije dobio? Nema stanova dovoqno za sve, ajde bar ovo da razre{imo, da qudi nisu na ulici, da se to legalizuje. Zatim, idemo u pravcu legalizacije individualne stambene izgradwe, izgradwe privremenih privrednih objekata, gde god je to mogu}e. Nedavno smo dodelili 460 lokacija za privremene objekte: kioske i mawe monta`ne objekte do 30 m2. To pre nas, mo`da za 10-15 godina Op{tina nije uradila u toj koli~ini. Ali ako smo izdali 460 lokacija, to zna~i da }e 1.000 qudi dobiti radno mesto. Neko }e kupiti taj kiosk, pa }e ga postaviti, dràvi }e pla}ati neku taksu, neki porez. Nije to veliki iznos, ali }e ne{to pla}ati. Umesto da obigrava oko Zavoda za zapo{qavawe uzaludno traè}i posao, ili da se smrzava na ulici {vercuju}i cigarete ili neku drugu robu, sada }e lepo biti u mogu}nosti da se bavi trgovinom, uslu`nim delatnostima, zanatstvom, {ta kome padne na pamet i gde je ko uspe{an. Neko }e uspeti, neko }e i propasti, pa }e poku{ati ne{to drugo va`no je da se ne{to radi, da qudi poku{avaju, da im se stvaraju uslovi da do|e do izraàja wihova privatna inicijativa, a ne da imamo redove qudi koji ~ekaju da im dràva udeli pomo}. Voditeq: Socijalista po ube|ewu pozdravqa gospodina [e{eqa i iznena|ena je {to grdi socijalizam. Dr [e{eq: Kako da ne grdim socijalizam, socijalizam nas je do ovoga i doveo, i socijalizam i komunizam. Voditeq: [ta gospodin [e{eq smatra, da li je boqi komunizam ili kapitalizam, eventualno monarhija, kao ure|ewe u Jugoslaviji? pita Flojt. Dr [e{eq: Kapitalizam je jedino vitalan, jedini je izdrào sve istorijske probe, poloìo ispit odgovornosti, objektivnosti, uspe{nosti. Uspe{nost je glavni kriterijum, a komunizam je slepo crevo istorije. Jadni su i nesre}ni narodi koji su zaglavili u komunizam. Sada se mu~no bude, kao posle nekog vi{edecenijskog pijanstva. Mamurluk je stra{an. Koliko im sada treba vremena da nadoknade ono {to su izgubili pod komunisti~kom diktaturom, a i monarhija je prevazi|ena stvar, nijedan ozbiqan ~ovek nije danas za obnovu monarhije. Zna~i, ako je neki idi592
ot imao sre}u da se rodi kao princ, po prirodi stvari postane {ef dràve. Taman posla! Qudi treba da se bore u politi~kom procesu, najsposobniji da pobede na izborima. Znate, kada imate lo{eg kraqa, nemate mogu}nosti da ga smenite, morate da ga ubijete. Kada imate lo{eg predsednika Republike, wegov mandat istekne, pa moète izabrati boqeg. Voditeq: Dugogodi{wi ~lan radikalne stranke iz [apca pita gospodina [e{eqa za{to je pre{ao na stranu socijalista? Dr [e{eq: Taj nije dugogodi{wi ~lan Srpske radikalne stranke, nego, ovako, malo se izmotava. Nikada ne}u pre}i na stranu socijalista i mi, radikali, nikada nismo bili na strani socijalista. Nekada smo podràvali Slobodana Milo{evi}a dok je vodio ispravnu nacionalnu politiku, ali i tada smo bili u sukobu sa Socijalisti~kom partijom i na{ kriti~ki stav prema socijalistima zadràvamo, tu se ni{ta nije promenilo. Voditeq: Dragan Jovi} pita: Za{to se niste udruìli sa koalicijom Zajedno, a udruìli ste se sa socijalistima, i za{to narod nema za osnovne da`bine? Dr [e{eq: Ni sa kime se nismo udruìli ni sa socijalistima ni sa koalicijom Zajedno. Mi ho}emo i jedne i druge da pobedimo, da ih oborimo na ple}a; mi ne èlimo da oni uspeju, mi èlimo da oni {to pre propadnu da bismo mi uspeli. [to se ti~e da`bina, one su prevelike, preveliki su porezi i doprinosi na plate. Doprinosi na plate su negde 110-120 odsto. To ni jedna normalna zemqa ne moè izdràti. Porezi su tako|e ogromni, a i kamate za neuredno pla}awe poreza. Poreze treba smawivati da bi se pove}ao broj poreskih obveznika, a ne pove}avati poreze i smawivati broj qudi koji se bave proizvodwom i trgovinom, uslu`nim delatnostima. To je ~ista propast za ekonomiju. Voditeq: Gledalac iz [apca pita gde gospodin [e{eq vidi izlaz iz ove situacije? Dr [e{eq: Jedini izlaz iz ove situacije je pobeda Srpske radikalne stranke na slede}im izborima. Objektivno nema drugog optimisti~kijeg izlaza. Voditeq: Radnik Jugenta pita da li vam je poznato kolika su primawa radnika ove firme i za koji su mesec dobili primawa? Dr [e{eq: Ne znam ta~no za koji mesec su dobili primawa, ali mislim da su primawa iznad proseka. Jugent je bio u velikim investicijama, dobro sam sa time upoznat jer je generalni direktor Jugenta istaknuti radikal, ~lan rukovodstva Srpske radikalne stranke êdomir Vasiqevi}. Jugent je mnogo investirao i to u dobre poslove. Mislim da sada sazrevaju uslovi da se te investicije realizuju. I zgradu va{e televizije je izgradio Jugent. To je jedna od najlep{ih zgrada u [apcu. Jugent je ulagao u proizvodwu fert gredica, u dobru, racionalnu pivaru. Sve to donosi profit, i mislim da }e se sada pokazati smislenost tih ulagawa i da je vreme da se ta dobra ulagawa izraze i kroz dobre plate zaposlenih. Mislim da su svi radnici Jugenta akcionari i svakome od wih je akcionarski ulog oja~ao kroz sve ove dobre investicije. Jugent je imao ve593
oma malo proma{enih investicija. Uglavnom su one bezna~ajne i vezane za neke wegove pogone u unutra{wosti. Sve ovo {to je razvijano u [apcu u ekonomskom smislu je veoma zdravo. Ja sam, recimo, bio u prilici da otvaram neke od tih pogona i vrlo ~esto ih obi|em. O~igledno je da Jugent raste i ja~a iz dana u dan. Nije to sada da hvalim êdu Vasiqevi}a i Jugent kao firmu, koja nam je bliska kroz êdu Vasiqevi}a, nego mislim da objektivno svi pokazateqi govore da imaju zdrav rast. Rukovodstvo Jugenta sada treba da vodi ra~una o pove}awu plata svih zaposlenih da bi oni na taj na~in sagledali materijalizaciju ovih svojih odricawa kroz nekoliko godina; sada imaju od ~ega. Imaju stanove za trì{te, robu spremnu za gra|evinske radove prole}e je tu pred nama. Mislim da je i posao sa pivom bio izuzetno dobar. Wihovi turisti~ki kapaciteti, wihove turisti~ke mogu}nosti mogle bi do}i do izraàja. Zdu{no smo im pomagali oko onog problema sa autobusima, kada su poku{ali da im otmu dva luksuzna autobusa nekim zakulisnim manipulacijama u Beogradu, zloupotrebom nekih dràvnih organa. Sa sudskog i pravnog stanovi{ta bilo je jasno da autobusi pripadaju Jugentu, pa smo se i kao stranka angaòvali da se to sredi. Bilo je dosta uspe{no. Voditeq: Kakva je uloga crkve u politi~kim zbivawima u Srbiji pita Goran Petrovi}. Dr [e{eq: Crkva treba da u~estvuje u svim dru{tvenim zbivawima, a mi, radikali, smo protiv zloupotrebe crkve u strana~ke svrhe i protiv me{etarewa pojedinih crkvenih li~nosti u tim strana~kim politi~kim zbivawima. Veliku {tetu Srpskoj pravoslavnoj crkvi nanosi pona{awe vladike Artemija, pona{awe vladike hercegova~kog Atanasija koga narod u Hercegovini naziva |avolovim {egrtom, tako sam ~uo da za wega kaù. Znate, to su qudi koji imaju svoje unutra{we psiholo{ke probleme koje poku{avaju razre{avati kroz neki naopaki politi~ki anga`man u strana~kom smislu. Crkvene li~nosti treba da budu li{ene svakog strana~kog opredeqewa. Crkva treba da bude iznad svih stranaka. Svi mi pripadamo Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zato crkva ne sme nikada da se strana~ki opredequje. Mi, radikali, ~inimo sa svoje strane sve {to moèmo. Recimo, na podru~ju zemunske op{tine gde vladamo ubrzano re{avamo i neke crkvene probleme. Imamo dobre rezultate na tom planu; uspeli smo da vratimo crkvi neke prostorije koje su joj uzurpirane pre sedam godina. Sada smo na putu da im pomognemo oko izgradwe dve crkve jedne u Batajnici, druge u Zemun Poqu. Pomo}i }emo oko renovirawa manastira Fenek i kapele na grobqu. U okolnim zemunskim naseqima tako|e }emo vr{iti popravke i zato smo ve} spremili izvesnu koli~inu novca. Voditeq: Za{to je gospodin [e{eq 1993. godine bio u koaliciji sa Socijalisti~kom partijom Srbije? pita Mileti} Rade. Dr [e{eq: Nikada mi, radikali, nismo bili u koaliciji sa Socijalisti~kom partijom Srbije. Od dana{wih opozicionih stranaka jedino je Demokratska stranka Zorana \in|i}a bila u koaliciji sa socijalistima, a \in|i}ev dana{wi potpredsednik Miodrag Peri{i} bio je ministar u
594
socijalisti~koj vladi ~iji je premijer bio Milan Pani} od 1992. do po~etka 1993. godine. Ve} sam napomenuo da i kada smo bili u najboqim odnosima sa Milo{evi}em, nismo hteli u vladu sa socijalistima. Voditeq: Da li je gospodin [e{eq ne{to u~ino za {kolu gluvoneme dece u Zemunu? Dr [e{eq: Za {kolu gluvoneme dece ni{ta konkretno nismo u~inili. Ta {kola je na dràvnom buyetu, Op{tina nema neke nadle`nosti. Ali ako bude mogu}nosti, Op{tina }e se angaòvati da se re{i po neki od tih problema: po pitawu opremawa zgrade, popravki, nabavke neke opreme itd. Voditeq: Da li se autoprevoznicima iz [apca moè smawiti porez za zimski period, po{to nema posla i kakva je situacija u op{tini Zemun? Dr [e{eq: Ve} sam rekao da }emo mi, srpski radikali, ako osvojimo vlast, radikalno smawivati poreske stope. [to se op{tine Zemun ti~e, situacija je kao u svim drugim op{tinama u Srbiji, jer po Zakonu o lokalnoj samoupravi iz 1992. godine op{tina ne napla}uje nikakve poreze. Poreze napla}uje Republi~ka uprava javnih prihoda. Ona ima svoje kancelarije po svim op{tinama, recimo, u na{oj op{tinskoj zgradi su wihove kancelarije, ali sa nama nemaju nikakve veze. Oni su kod nas pod kirijom. Pla}aju vodu, struju, ali nemaju nikakve organizacione veze sa Op{tinom. Tako je i u [apcu. Republi~ka uprava javnih prihoda je zapravo organ Ministarstva finansija. Voditeq: [ta bi [e{eq uradio u Zemunu da mu u preduze}u 400 radnika 20 meseci ne prima platu, kao u {aba~koj Obnovi? pita Milorad Jankovi}, radnik Obnove iz [apca. Dr [e{eq: Ne moè tu predsednik op{tine ni{ta da uradi. Nijedno privredno preduze}e nije u nadle`nosti op{tinske lokalne vlasti. To je u nadle`nosti Republike. Vlada Republike Srbije mora ne{to da uradi da bi pomogla tom preduze}u. Kada smo ve} toliko kasnili sa privatizacijom, kada smo imali tako skleroti~nu ekonomsku politiku, nije ni ~udo {to je ogroman broj preduze}a u krizi, {to radnici dugo ne primaju plate. Ovo je ekstreman primer da to traje dve godine. Uobi~ajeno je da su radnici 4-6 meseci bez plate i kada je dobiju, onda je to bedan iznos od koga ne moè da se ìvi. Me|utim, to nije u ingerenciji lokalne vlasti. Po ovom istom Zakonu, o kome sam govorio, iz 1992. godine, Op{tina nema nikakvu ulogu u privrednoj sferi, u zdravstvu i u {kolstvu. Voditeq: Da li bi Zoran \in|i} bio gradona~elnik Beograda da studenti nisu iza{li na ulice? pita Milan iz [apca. Dr [e{eq: To je sada drugo pitawe, mislim da je studentski protest suvi{e mistifikovan i da je apologija studentskog pokreta i protesta bila prisutna u glavama mnogih qudi iz reìma i iz opozicije. Mislim da je narodni protest slomio odlu~nost reìma u otimawu odborni~kih mandata, a da je strano me{awe ~ak bilo pomalo korisno socijalistima da bi opravdali neke svoje poteze koji su tako|e zna~ili udar na pravni poredak, poput ovog lex specialis-a. Narodni protest je naterao reìm, ali narodni ne studentski protest, koji smatram neo595
zbiqnim, da popusti i da prizna izborne rezultate od 17. novembra. Reìm ih nije priznao na zakonit i ustavan na~in. Jedini zakonit i ustavan na~in je bio da republi~ki javni tuìlac podnese vanredne pravne lekove Vrhovnom sudu Srbije: zahtev za za{titu zakonitosti ili zahtev za obnovu postupka. U obnovqenom postupku treba da se vrate izborni rezultati od 17. novembra. Lex specialis je opasan presedan. Wime su mnoge stvari, koje nisu smele da opstanu, priznate kao pravno vaqane. Ovi izbori nisu bili regularni, mnogo se toga desilo {to ih ~ini neregularnim. Mi, srpski radikali, se zalaèmo da se prilikom odràvawa republi~kih parlamentarnih i predsedni~kih izbora obnove i lokalni i savezni izbori. Reìm je ~inio mnoge nedozvoqene i nezakonite radwe i u predizbornoj kampawi i u samom izbornom procesu jesenas. Ni koalicija Zajedno nije zaostajala setite se koliko su stotina hiqada la`nih letaka razdelili po Srbiji, u kojima su tvrdili da ih srpski radikali podràvaju u drugom izbornom krugu i nema {ta nisu lansirali. I to je izbore ~inilo neregularnim. Ve}inski izborni princip nije demokratski. U drugom krugu narod nije glasao za koaliciju Zajedno, glasao je protiv socijalista. Ako bi imali proporcionalne izbore i na op{tinskom nivou, onda bi se znala realna politi~ka snaga svake partije. Voditeq: Da li je gospodin [e{eq za vlast zakona ili za zakon vlasti, jer se sti~e utisak da je za vlast zakona a ne obrnuto? pita Du{an Todi}. Dr [e{eq: Uvek sam bio za vlast zakona. Zakon mora da bude neprikosnoven. Zakon vlasti je izrazito antidemokratski i vlast mora da po{tuje zakone bez obzira {to ih je ona sama donosila. Svaki zakon mora da ograni~ava i vlast i vladu i ministarstvo, a kod nas vlast mewa zakone samo tamo gde joj je to korisno. Tamo gde smatra da joj je {tetno ona odustaje od primene zakona, ne sprovodi taj zakon. Tako se ru{i pravni poredak. Voditeq: Gledalac iz Klenka pita {ta mislite o nacionalnom pitawu u Srbiji i {iroj Jugoslaviji, u senci doga|aja u Hrtkovcima? Dr [e{eq: Mi, radikali, smo ponosni svojom nacionalnom politikom i na{im objektivnim zaslugama. Jedno od mesta u Srbiji u kome se najlep{e ose}am su srpski Hrtkovci u Sremu, ovde blizu [apca, preko Save. Tamo ìve srpske izbeglice, iz Zapadne Slavonije ih je najvi{e, ali ima ih i iz drugih zapadnih srpskih zemaqa, qudi koje su tradicionalni srpski neprijateqi proterali, a mi, radikali, smo doprineli da oni ubrzano mewaju ku}e i stanove sa zate~enim Hrvatima, da se bar na taj na~in malo ublaì wihova izbegli~ka tuga. Ponosni smo {to se u srpskim Hrtkovcima gradi srpska pravoslavna crkva, {to srpska deca imaju krov nad glavom. Kamo sre}e da smo tako mogli da pomognemo svim srpskim izbeglicama. Voditeq: Marina iz Bogati}a pita {ta gospodin [e{eq misli o privatnom sektoru, da li moè da izdrì obaveze koje su mu do sada stavqene na le|a? Dr [e{eq: Ve} sam na izvestan na~in odgovorio na to pitawe. Ovaj
596
reìm prosto gu{i privatni sektor i privatnu inicijativu i to je stra{na gre{ka. Privatnu inicijativu treba podsta}i, jer bez privatne inicijative nema ekonomskog razvoja, nema izlaska iz ekonomske krize i socijalne bede. Samo privatna preduze}a mogu uspeti u ekonomskom smislu, dru{tvena su osu|ena na propast. Zbog toga je ogroman problem ovo ka{wewe privatizacije. Voditeq: [ta gospodin [e{eq misli o upadu studenata u beogradski muzej i {ta misli o potpisivawu sporazuma sa Bosnom? pita gledalac iz Klenka. Dr [e{eq: To je bio huliganski upad koji prolazi neka`weno zato {to je ova vlast nesposobna, {to nema nikakvog koncepta, ne primewuje zakon. Mnogo je gre{aka u~inila ova vlast dok su trajali protesti po Beogradu. Kada su demonstranti razbijali po Beogradu, ~inili razne oblike uli~nog nasiqa, razbijali javne objekte, izazivali krvoproli}e, policije nigde nije bilo. Kada su protesti bili mirni, onda je policija besmisleno stajala u dugim gustim kordonima i narod joj se smejao. U ovom slu~aju apsolutno je nemogu}e da vlast nije bila unapred informisana da ova grupa huligana namerava da upadne u zgradu Narodnog muzeja u toku trajawa prijema za strane i doma}e novinare i pripadnike diplomatskog kora, i morala je to da spre~i. Ali sa tim huliganima ova vlast nije u stawu da iza|e na kraj. Zamislite da neko upadne u va{u ku}u i po~ne da zvi`di. Ja bih ga izmlatio na licu mesta. Bio bih veoma sre}an i obradovan da je sporazum potpisan 1992. ili bar 1993. godine. Da je potpisan i sa Republikom Srpskom i Republikom Srpskom Krajinom. Naàlost, reìm iz Beograda je `rtvovao celu Republiku Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske, ali ovaj sporazum pokazuje da bar neke stvari idu naboqe i zbog toga ga prihvatamo takvog kakav jeste. Hteli bismo da {to pre do|e do potpunog ujediwewa Republike Srpske sa Srbijom. Ako je ovaj sporazum jedan korak u tom pravcu, mi ga prihvatamo, ali èlimo da se to radi mnogo brè, uspe{nije, efikasnije. Bojimo se da je ovo samo neki propagandni potez, a pitawe je da li }e su{tina biti zadovoqena nekim efikasnijim konkretnim merama na planu politi~ke i ekonomske saradwe. Voditeq: Profesorka iz [apca pita {ta je Srbija dobila ukidawem monarhije, a dobijawem republike. Dr [e{eq: Srbija je republiku dobila tek 1990. godine, kada su se desili prvi parlamentarni, demokratski, vi{estrana~ki izbori. Od 1945. do 1990. godine mi nismo imali republiku, imali smo komunisti~ku diktaturu. Monarhija je formalno ukinuta obarawem dinastije Kara|or|evi}a, ali nam se onda desila komunisti~ka strahovlada sa diktatorom Titom, koja je trajala 45 godina. Tek od 1990. godine imamo republiku koja jo{ nije potpuno demokratska, ali u perspektivi }e verovatno biti. Voditeq: Da li ste jo{ uvek za Veliku Srbiju? pita jedan gledalac iz [apca. Dr [e{eq: To je kqu~ni ciq programa Srpske radikalne stranke i nikada mi, srpski radikali, ne}emo odustati od Velike Srbije. Za nas je
597
Velika Srbija jedinstvena srpska dràva koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe, koja }e biti centralizovana, unitarna, i ~ija }e zapadna granica biti Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Da smo na vreme do{li na vlast, mi bismo ve} imali danas Srbiju sa tim granicama. Ovako, desilo se ovo {to se desilo, u istorijskom smislu kajawe nema svrhe. Nadamo se da }e se odnos snaga me|u velikim silama uskoro promeniti i da }e se stvoriti uslovi da mirnim putem povratimo ono {to su Srbi u teritorijalnom smislu privremeno izgubili. Voditeq: Dragan Petrovi} iz [apca pita kako gospodin [e{eq tuma~i ~upawe mikrofona u Skup{tini, a izjavquje da je protiv nasiqa? Dr [e{eq: To ~upawe mikrofona nije nikakvo nasiqe. Nije ni bilo ~upawa mikrofona. Po~upao sam prekida~ koji je omogu}avao Radomanu Boòvi}u da iskqu~uje struju saveznim poslanicima kada mu se nije svi|alo wihovo u~e{}e u raspravi, a ne mikrofon. Nikakva {teta nije nanesena, do{ao je posle domar, zalemio, {teta nije bila ni dinar. To je bilo u politi~ko-manifestacionom smislu jedan potez koji je izazvao pa`wu medija, javnosti. Mi, radikali, smo protiv uli~nog nasiqa. Ne beìmo od toga da se ponekad poko{kamo sa policijom u Saveznoj i Republi~koj skup{tini kada predsednici prekora~e svoja ustavna i zakonska ovla{}ewa, pogaze Poslovnik, sputavaju poslanike da kaù ono {to misle itd. To izazove neki propagandni efekat, a nije opasno. Znamo unapred da nikome glava ne}e stradati. Niti mi imamo oru`je, niti policija ima oru`je; malo uveselimo narod u ovoj te{koj krizi i nema{tini, u ovoj tuzi i o~ajawu. Uli~no nasiqe je veoma opasno. Pogotovo sada, kada je u Srbiji ogromna koli~ina oru`ja. Mi izbegavamo uli~no nasiqe, nikada ga sami ne izazivamo. Ove stranke iz koalicije Zajedno, kada god su imali neke velike demonstracije, uvek su padale qudske glave. Godine 1991. su poginula dva ~oveka policajac i student. Godine 1993. poginuo je jedan policajac. I sada je poginuo jedan gra|anin, a veliki broj qudi je zadobio te{ke telesne povrede. Na radikalskim mitinzima i demonstracijama nikada se to nije de{avalo. Voditeq: I jo{ jedno pitawe za kraj, Radomir iz [apca pita {ta }ete ostaviti budu}im generacijama? Dr [e{eq: Ako srpski radikali uskoro do|u na vlast, budu}im generacijama }emo ostaviti sna`nu i jedinstvenu Veliku Srbiju sa demokratskim politi~kom poretkom, sa uspe{nom kapitalisti~kom privredom, liberalnom ekonomijom. Ostavi}emo dràvu socijalne pravde. Voditeq: Gospodine [e{eq, vreme koje je predvi|eno za ovu emisiju je isteklo, hvala vam {to ste bili gost Televizije [abac. Iskreno se nadamo da su na{i gledaoci zadovoqni odgovorima. Dr [e{eq: Meni je bilo zadovoqstvo da sa vama razgovaram. Voditeq: Po{tovani gledaoci, hvala vam {to ste deo ove ve~eri proveli uz Televiziju [abac. Hvala vam na pa`wi i prijatno ve~e.
DEVIZE ZA STARE AUTOBUSE

YU radio, Beograd, 7. mart 1997. godine Voditeq: Sada je 9 ~asova i 2 minuta, ja se zovem Magdalena \o{evi} i kao {to sam vam najavila pro{log petka, danas u studiju imamo gosta. Sa velikim zadovoqstvom konstatujem da je moj dana{wi gost predsednik Skup{tine op{tine Zemun i odbornik u Skup{tini grada Beograda dr Vojislav [e{eq. Dobar dan, dobro do{li i hvala vam {to ste se odazvali mom pozivu. Dr [e{eq: Dobar dan. Veliko mi je zadovoqstvo. Voditeq: Pre nego {to smo u{li u studio rekla sam vam da }e prvi deo emisije biti konkretno vezan za va{ odborni~ki mandat u Skup{tini grada, odnosno za gradska pitawa, a u drugom delu }emo govoriti o op{tini Zemun. Skup{tina grada u ovom novom sazivu radi ve} pune dve nedeqe. Koliko je Srpska radikalna stranka, kao deo Skup{tine, zadovoqna dosada{wim radom novih gradskih vlasti? Dr [e{eq: Mislim da Gradska skup{tina uop{te ne radi. Ona jo{ uvek nije konstituisana, jo{ nisu formirana wena radna tela. To {to je ura|eno, ura|eno je s brda s dola {to bi na{ narod rekao. Sve je krenulo naopako ve} u startu. Novo gradsko rukovodstvo vodi ra~una samo o nekim medijskim efektima svojih aktivnosti, a zapravo ni{ta ne radi na re{avawu urgentnih komunalnih problema. Videli ste kako je izgledala ta konstitutivna nedovr{ena sednica Skup{tine grada. Demokrate su se postavili gore od socijalista. Poku{ali su da spre~e opozicione odbornike da u~estvuju u raspravi, odmah su izglasavali ograni~ewe diskusije na pet minuta, poku{avali da tu odluku s jedne ta~ke prenesu na sve ostale ta~ke dnevnog reda. Pravili su dar-mar na toj sednici. Mi, radikali, nismo se dali. Voditeq: Vi ste se odmah pobunili, naravno. Dr [e{eq: Mi smo se izborili za svoje pravo da kaèmo novoj vlasti u lice sve {to mislimo o woj. U startu su napravqene i neke druge gre{ke. Recimo, neregularno je izabrana Gradska vlada i Izvr{ni savet Skup{tine grada, jer tim delom sednice i sprovo|ewem glasawa nije rukovodila nadle`na komisija koju formira Skup{tina grada. Voditeq: To je, da kaèmo slu{aocima koji ne znaju, Administrativno-mandatna komisija. Dr [e{eq: Ne, Administrativno-mandatna komisija za taj posao nije potrebna, ona je bila potrebna za Upravni odbor Studija B. U ovom slu~aju Poslovnik kaè da glasawem rukovodi predsednik Skup{tine, kome pomaù jo{ dva odbornika koje izabere Skup{tina grada. Skup{tina grada nije birala tu dvojicu odbornika, wihova mesta automatski su preuzeli zate~eni najmla|i odbornici ~ija se funkcija iscrpquje izborom predsednika Skup{tine grada. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Dakle, to je jedan ozbiqan prekr{aj koji dovodi u pitawe i izbore.
599
598
Zatim, dok jo{ nije zavr{ena konstitutivna sednica, zakazana je prva redovna sednica, hitno, urgentno, bez ikakvog razloga. Poslovnik ostavqa mogu}nost da se zakaè hitna sednica, ali, recimo, kada je u pitawu poplava, zemqotres, rat ili ne{to sli~no, a ne kada je u pitawu samovoqa nove gradske vlasti da promeni Upravni odbor Studija B. Wih interesuje jedino upravqawe Studijom B, sve ostalo im je bezna~ajno, u sve ostalo se i ne razumeju. Studio B je dobio novi Upravni odbor na krajwe neregularan na~in. Trebalo je prvo da se formiraju skup{tinska radna tela, a jedini ovla{}eni predlaga~ odluke o izboru novog Upravnog odbora je Administrativno-mandatna komisija. Ona jo{ nije ni formirana, a izabran je Upravni odbor. On je neregularan. Upravni odbor je jednostrana~ki, kao {to je bio i pod socijalistima. Ni{ta od zalagawa da svi upravni odbori budu na vi{estrana~kom principu i da su sve stranke proporcionalno zastupqene, adekvatno svojoj snazi u skup{tinskom telu. Napravqen je ~itav niz drugih gre{aka, a demokrate su gr~evito odbili da se izglasa odluka o ukidawu one famozne ôvi}eve takse od 3 odsto. Sada je to postala \in|i}eva taksa. Koalicija Zajedno se u predizbornoj kampawi zakliwala da }e ta taksa odmah biti ukinuta, me|utim, sada kaù da im treba para. Treba im mnogo para. Naravno, lako je vladati kada ~ovek ima mnogo para na raspolagawu, ali snala`qivost i sposobnost se pokazuje kada raspolaète malim sredstvima. Voditeq: Kaìte mi, molim vas, koji su po va{em mi{qewu prioriteti u re{avawu problema u na{em gradu? Dr [e{eq: Problemi su se nagomilali u svim gradskim slu`bama, u svim gradskim nadle`nostima. Mislim da su prioriteti vodovod, kanalizacija, gradski saobra}aj, ali i sve ostalo. Ni{ta tu ne sme biti zapostavqeno. Nova gradska vlast je trebalo racionalnije da pristupi re{avawu tih problema. Me|utim, ona deluje stihijski, deluje po inerciji. Napravila je dar-mar u gradskoj administraciji. Proteruje sposobne qude, mnogima najavquje otkaze samo zato {to nisu pripadnici koalicije Zajedno, a ne vode ra~una da li su to sposobni qudi ili ne. Voditeq: Rekli su da ne}e biti revan{izma. Dr [e{eq: Revan{izma ima i to o~iglednog. Rasturili su celu slu`bu za finansijske poslove, jer su traìli da ona preispituje zavr{ni ra~un za pro{lu godinu. Zavr{ni ra~un je usvojen na Izvr{nom odboru Skup{tine grada i trebalo ga je proslediti novoj Skup{tini, pa ako ga Skup{tina obori, onda da se vrati na doradu, jer kontinuitet vlasti postoji. Svojim sumwama i optu`bama poku{ali su da ponize qude koji su radili zavr{ni ra~un i ti qudi su se jednostavno sada razbeàli. Niko ne èli da trpi ponièwe. ôvek vi{e voli da je na suvom hlebu nego da ga neko maltretira, poniàva, da mu ubija dostojanstvo. Ako imaju primedbe na zavr{ni ra~un, onda one moraju do kraja biti konkretizovane, a ne zasnovane na sumwama. Znamo mi vas, vi ste lopovi. Znamo i mi wih, i oni su lopovi. Voditeq: Da ste vi gradona~elnik, kako biste re{ili problem gradske kase?
600
Problem gradske kase bi se pod radikalskom vla{}u brzo i efikasno re{io, na isti onaj na~in na koji smo re{ili problem zemunske kase. I zemunska op{tina je na privremenom finansirawu i dobijamo iznose po buyetu iz pro{le godine, ali mi smo odmah postigli u{tede u materijalno-tehni~kom poslovawu. Svim zaposlenim u Skup{tini op{tine Zemun pove}ali smo plate u proseku za 30 odsto. To moète da proverite u zemunskoj Op{tini. Mi ne traìmo nove pare, sa onim parama koje smo imali na raspolagawu zaveli smo red, disciplinu, efikasnije poslovawe. Postoje neke komunalne potrebe koje se mogu regulisati sre|ivawem stawa po pitawu dodele gra|evinskih placeva. Do sada je gradska vlast te placeve delila besplatno privilegovanim qudima, a mi smo po~eli da parceli{emo op{tinsku zemqu na podru~ju Zemuna, da je gra|anima dodequjemo po najniìm cenama i taj novac koji akumuliramo upotrebi}emo za izgradwu vodovoda, kanalizacije i asfaltnih puteva. To je pametan doma}inski odnos prema poslu, racionalno poslovawe. Ako ovi traè samo da u~estvuju na drugi na~in u preraspodeli dràvnog novca od poreza, oni samo prelivaju iz {upqeg u prazno. Lako vam je praviti se pametan i ve{t politi~ar kada imate mnogo novca na raspolagawu. Pokaìte se tamo gde ima malo novca. Radikali se upravo pokazuju tamo gde ima malo novca. Buyet Op{tine Zemun je pro{le godine bio svega 8 miliona dinara, ali mi smo i sa tim parama napravili ne{to novo. Neracionalno je i raspolagawe poslovnim prostorom na podru~ju grada Beograda. Gradska skup{tina je monopolizovala sav dobar poslovni prostor koji je dodeqivan privatnim kanalima i vezama. Nije se vodilo ra~una o urednoj naplati zakupnine, a trebalo je da se iz toga izvla~i neka opipqiva nova vrednost. Recimo, Javno preduze}e Poslovni prostor u Zemunu sada ima tri puta ve}i prihod nego {to je imao u trenutku kada smo mi preuzeli vlast i to samo sre|ivawem stawa u fondu Poslovnog prostora. Voditeq: Dakle, posle tri meseca... Dr [e{eq: Posle tri meseca samo ukidawem privilegija i neracionalnog odnosa ostvarili smo tri puta ve}i prihod. Op{tina u~estvuje sa 60 odsto u raspolagawu tim prihodima. Dakle, jednim pametnim doma}inskim poslovawem sve se moè. Ovi to nisu u stawu. Uostalom, vi znate da je \in|i} osu|ivan na {est meseci zatvora kao lopov. Voditeq: To smo ve} ~uli na konstituisawu Skup{tine. Dr [e{eq: Treba da slu{ate neprekidno, mislim da se u Evropi nije desio slu~aj da je izabran gradona~elnik koji u svojoj biografiji ima {est meseci zatvora zbog kra|e. Voditeq: Dobro, prizna}ete da smo mi po mnogo ~emu jedinstveni, tako da je sve mogu}e. Dr [e{eq: Poluvekovna komunisti~ka diktatura ubila je moral u na{em narodu. Malo ko se sada ~udi takvim pojavama, ali mi moramo ubrzano obnavqati taj moral. Ja sam {est puta bio u zatvoru, ali sam ponosan svojim zatvorom. Uvek sam i{ao zbog politike, kao antikomunista, kao borac za demokratiju, kao srpski nacionalista, a \in|i} jednom, pa zbog kra|e. Bitna je tu razlika.
601
Voditeq: Gospodine [e{eq, jedan od najve}ih problema u na{em gradu je porast kriminala. Svedoci smo svakodnevnih ubistava, a u tim uli~nim okr{ajima ~esto stradaju i nedu`ni prolaznici. Kaìte mi, molim vas, {ta po va{em mi{qewu treba u~initi pa da opet ìvimo u jednom od najbezbednijih gradova u svetu? Dr [e{eq: Za to pitawe odgovorno je Ministarstvo unutra{wih poslova, to nije nadle`nost grada nego Republike i sve primedbe po toj osnovi treba upu}ivati Ministarstvu unutra{wih poslova. Mislim da to ministarstvo neozbiqno tretira problem naraslog kriminala, posebno gangsterskih revolvera{kih obra~una na beogradskim ulicama. Naj~e{}e se kriminalci me|usobno likvidiraju i to nije toliko stra{an problem, koliko ~iwenica da i slu~ajni prolaznici, gra|ani stradaju u wihovim obra~unima. Ne bih imao ni{ta protiv da kriminalci odu negde u {umu ili negde na planinu, pa da se tamo do mile voqe ubijaju. To bi samo zna~ilo olak{awe za zemqu i gra|ane. Me|utim, problem je {to se to de{ava na beogradskim ulicama, a policija ne kontroli{e qude koji su pod objektivnom sumwom da imaju oru`je, automatsko oru`je i sli~no. Bili smo svedoci da su mnogi kriminalci javno nosili automatsko oru`je, pucali iz wega na svojim svadbama ili drugim sve~anostima. Policija je bila skr{tenih ruku. Mislim da treba iskoreniti sve vrste automatskog oru`ja u narodu. Dakle, treba strogim kaznama spre~iti no{ewe i posedovawe automatskog oru`ja, a zao{triti i pitawe no{ewa obi~nog oru`ja poluautomatskih pi{toqa ili revolvera. Voditeq: Na koji na~in to re{iti, ako, kako kaète, policija ne èli ili izbegava da interveni{e? Dr [e{eq: To je stvar i odgovornost ministra unutra{wih poslova i neprekidno ministra treba zbog toga prozivati. Sa druge strane, sudovi su neefikasni i neaùrni, kazne su veoma male, kazne su simboli~ne, a sudstvo nam je toliko korumpirano da onaj ko ima imalo novca moè da se otkupi za bilo kakvo krivi~no delo. Potkupi se sudija, potkupi se tuìlac i to je uobi~ajena praksa. Kod nas je pravosu|e u pravom smislu re~i u haosu. Voditeq: Gospodine [e{eq, u Zemunu ste pozicija, a u Gradskoj skup{tini opozicija. Da li ve} sada probleme Zemuna re{avate samoinicijativno ili se ipak zalaète da se na nivou grada na|u zajedni~ka re{ewa? Koliko dobro, odnosno, kako sara|ujete sa gradom? Dr [e{eq: Ne moèmo sa gradom jo{ da sara|ujemo jer nije konstituisana Gradska skup{tina, ali sa nekim gradskim slu`bama vrlo dobro sara|ujemo i tu je saradwa zaista korektna, na obostrano zadovoqstvo. Kako da sara|ujemo sa Skup{tinom grada kada nije konstituisana. Radikalski predstavnici nisu zauzeli svoja mesta u radnim telima Gradske skup{tine, buyet nije usvojen. Nema nikakvog plana i programa rada, ni{ta jo{ nije ura|eno. \in|i} {eta, prate ga kamere i ni{ta se drugo ne radi. Vidite {ta je uradio sada oti{ao je u Madrid i u London po autobuse. U Madridu mu nudili neke stare olupine, jo{ iz Frankovog vremena autobuse proizvedene 1963. godine. U Londonu su ga sa ~u|ewem do~ekali i rekli mu da bi mo`da i dali neki autobus, ali kod wih se vozi le602
vom stranom, volani su na desnoj strani vozila. To je potpuno neupotrebqivo u Beogradu. Onda se \in|i} vratio u Beograd, do~ekao je budimpe{tanskog gradona~elnika i sa wim ugovarao poslove oko uvoza autobusa. Tek posle toga je oti{ao u Ikarbus, razgovarao o proizvodwi i remontu autobusa, i na kraju je oti{ao u Gradsko saobra}ajno preduze}e da se upozna sa problemima; umesto da je prvo oti{ao u Gradsko saobra}ajno preduze}e, snimio situaciju, da se upoznao sa svim problemima i da je traìo najracionalnija re{ewe. Voditeq: Ti problemi su odavno poznati, ~ini nam se. Dr [e{eq: Poznati su onoliko koliko su narodu poznati, ali on treba da ode na lice mesta i da mu ta~no saop{te: da bi se poboq{ao gradski prevoz treba toliko vozila, treba popraviti toliko autobusa, treba toliko rezervnih delova. Treba napraviti specifikaciju, pa onda videti kako da se napravi finansijska konstrukcija povodom te specifikacije. Onda se traì izlaz, traì se re{ewe. Naravno, svaki poklon u autobusima bi bio dobrodo{ao, ali sada vi{e nema poklona. Nema ni{ta od obe}awa. U kampawi su nudili milijardu i po ili dve milijarde dolara odmah, ~im preuzmu vlast. Gde su ti dolari? Nema ih. Sada govore o nekim dugoro~nim kreditima. Da nam ovi sa Zapada prodaju svoje kr{eve, a da ih mi pla}amo gomilama novca. To je i ranija vlast mogla da nabavi. To zna~i samo zaduìvawe zemqe do gu{e, jer Gradsko saobra}ajno preduze}e ne donosi profit, ono je neprekidno u finansijskoj krizi. Sada je u gubicima oko 200 miliona, kako {tampa pi{e. Odakle }e se vratiti ti krediti? Podrào bih \in|i}a kada bi on bio u stawu da doma}u robu ponudi za te autobuse. Mi vama to i to, vi nama autobuse. Me|utim, oni daju autobuse koje ina~e nemaju kome drugom prodati, a na{e su obaveze u dolarima, u markama. [ta to zna~i? Ko }e da vra}a te dugove? Slede}i sastav Gradske skup{tine bi}e jo{ vi{e zaduèn. Kako moè da se zatvori ta kreditna linija? Od kojih para }e se to vra}ati? Voditeq: Vrati}emo se jo{ malo na konstituisawe Gradske skup{tine, odnosno na izbor predsednika i Izvr{nog odbora, odnosno ~lanova Izvr{nog odbora. ^lanovi Izvr{nog odbora su izabrani, ali gradski sekretarijati jo{ nisu konstituisani. Na tom konstituisawu izrekli ste, moram da priznam, mnogo te{kih optu`bi i to ne samo na ra~un lidera koalicije Zajedno. Pitaju qudi {ta je bio uzrok va{em revoltu? Dr [e{eq: Nije bilo nikakvog revolta. Mi, radikali, pristupamo energi~no kritici vlasti na svim nivoima. Onako kako se pona{amo prema socijalistima i Demokratskoj partiji socijalista u Saveznoj skup{tini, tako se pona{amo prema republi~koj vlasti u Srbiji, koaliciji Socijalisti~ke partije, JUL-a i Nove demokratije. Tako se na gradskom nivou pona{amo prema vlasti koalicije Zajedno. Vrebamo sve wihove gre{ke, energi~no reagujemo, ìgo{emo negativnosti, lo{e pojave i sli~no tu nema milosti, u politici nema milosti. Nije na{ ciq da Zoran \in|i} uspe, na{ je ciq da Zoran \in|i} ne uspe, da {to pre padne. On nam ostavqa toliko gre{aka na raspolagawu da je zaista mi603
lina jedna javno ga ~ere~iti argumentovanim kritikama. Ono {to smo mislili rekli smo u Gradskoj skup{tini. Na{e kritike su bile argumentovane, a izborili smo se energi~no za pravo da uop{te govorimo. Poku{ali su da nas spre~e da govorimo. Ina~e, Zoranu \in|i}u se u startu desio jedan veliki lopovluk. Ukrao je dva odborni~ka mandata: jedan Srpskoj radikalnoj stranci i jedan Demokratskoj stranci Srbije. Jednom lopov, uvek lopov. Voditeq: To smo ~uli. Dr [e{eq: I to ste ~uli i to moram neprekidno da ponavqam. On je po~eo svoju vlast kra|om. Tu nema morala. Moè on da se pravda sada da su odbornici na lokalnim izborima izabrani po ve}inskom izbornom zakonu i da nema zakonske obaveze da oni vrate mandat. Me|utim, postoji moralna obaveza ne{to {to je tu|e ne moè se prisvajati. \in|i} je potkupio ta dva odbornika da bi demokrate imali vi{e odbornika u Gradskoj skup{tini nego Srpski pokret obnove. Po 10.000 maraka isplatio je na{em prebegu i prebegu iz Demokratske stranke Srbije. To su qudi bez morala, naravno, ali po{to ìvimo u uslovima ekonomske krize i socijalne bede mnogi su qudi u stawu da se polakome kada neko zvekne 10.000 maraka na sto i kaè evo, ovim re{ava{ neke svoje porodi~ne probleme, deci kupuje{ patike, odelo, èni kupuje{ haqinu posle toliko godina. Socijalna situacija je te{ka, qudi se polakome. \in|i} je tu predaju novca snimio i video-kamerom i fotografskim aparatom. Sada te qude definitivno ima u {akama. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja bih volela da mi pri~amo o nekim drugim stvarima i da na{ sada{wi gradona~elnik ne bude tema ovog razgovora koji }e se uskoro zavr{iti. @ao mi je da odete a da vas ne pitam jo{ ne{to. Dr [e{eq: Vi ste zapo~eli razgovor o beogradskom gradona~elniku, o stawu u Skup{tini grada, ja samo odgovaram na va{a pitawa. Nemam nameru da se me{am u koncepciju va{e emisije, ono {to me pitate ja odgovaram. Mo`da nekada niste zadovoqni nekim mojim odgovorom, to je drugi problem. Voditeq: Uvek sam zadovoqna. Dr [e{eq: Onda je to lepo. Voditeq: Da li }e Srpska radikalna stranka sara|ivati sa opozicijom u Skup{tini grada? Dr [e{eq: Ne}emo sara|ivati sa Socijalisti~kom partijom Srbije, koja je tako|e opoziciona partija u Skup{tini grada, iz jednostavnog razloga {to se oni, poput koalicije Zajedno u Gradskoj skup{tini, lo{e ophode prema srpskim radikalima u Republi~koj i Saveznoj skup{tini. Otimaju nam poslani~ke mandate, evo, izbegavaju da nam vrate poslani~ke mandate u Republi~koj skup{tini. Medijski su nas blokirali. Nije nimalo slu~ajno da je ovo prvi put da mi se ukazala prilika da gostujem na va{oj radio-stanici. To je jedan od oblika medijske blokade. Pona{aju se autokratski u mnogim sferama politi~kog i dru{tvenog ìvota, tako da nemamo nameru da sa wima sara|ujemo. Svom silinom }emo se obru{iti na vlast koalicije Zajedno i na{ je strate{ki ciq da \in|i}a {to pre oborimo.
604
Voditeq: Sada }emo pre}i na pitawa koja se odnose direktno na op{tinu Zemun. Vi ste op{tinsku vlast u Zemunu osvojili krajem novembra ili po~etkom decembra. Dakle, tamo ste oko tri meseca. Moète li ukratko da uporedite situaciju koja je bila zate~ena i ovu kakva je sada? Dr [e{eq: Nova vlast u Op{tini Zemun konstituisana je 2. decembra. Zatekli smo prili~no lo{u, nesre|enu situaciju, pomalo haoti~nu. Lo{e su funkcionisale op{tinske slu`be, bilo je malo entuzijazma, malo dobre voqe da se stvari mewaju naboqe, da se vlast posveti re{avawu komunalnih problema. To je razlog {to je ta vlast na izborima izgubila. Zatim, zatekli smo lo{e stawe u Javnom preduze}u Poslovni prostor, u Kulturno-sportskom centru Pinki, i na svim tim poqima smo zasukali rukave i neki efekti se ve} vide, vrlo dobri efekti. Sredili smo stawe u op{tinskoj administraciji, disciplinovali je, zaveli red u pravom smislu re~i. Sada, kada u|ete u zgradu Op{tine, odmah osetite promene u nastupu slu`benika prema gra|anima, u brzini re{avawa problema u upravnom postupku. Na neki na~in smo u~inili atmosferu humanijom, prostor u kome se gra|ani naj~e{}e zadràvaju mnogo lep{e izgleda nego {to je bio. Sredili smo finansije u samoj Op{tini. Iz unutra{wih rezervi smo omogu}ili pove}awe plata od 30 odsto, tako da su i svi zaposleni zadovoqni. Imamo veoma objektivan i otvoren odnos prema svim zate~enim slu`benicima. Ne postavqamo pitawe kojoj ko politi~koj partiji pripada, {ta je ko po veroispovesti, po nacionalnosti, po ideologiji. To nas apsolutno ne interesuje. Mi traìmo samo da se savesno, odgovorno i marqivo radi. Teramo ih da rade do besvesti, me|utim, oni imaju opipqive koristi od tog rada. Objektivnim odnosom smo ve} stekli veliko poverewe svih zaposlenih. Nismo i{li ni na kakvu smenu iz ideolo{kih razloga. Promenili su se op{tinski funkcioneri, to ozna~ava promenu vlasti, Izvr{ni odbor, rukovodstvo Op{tine, ali nijednog na~elnika nismo smenili. Otpustili smo jednu na~elnicu, ali zbog konkretnog kriminala, zbog pronevere novca op{tinske izborne komisije, o ~emu smo obavestili javnost. Svi ostali su zadràni na svojim radnim mestima. Imamo dva-tri pomerawa s jednog na drugo radno mesto kada se ustanovi da neko nije sposoban da obavqa ono {to je do sada radio. Prvo smo od 17. novembra do 2. decembra ispitali stawe u Javnom preduze}u Poslovni prostor i u Pinkiju i shvatili smo da je lo{ rad ta dva preduze}a zasnovan na ulozi lo{ih direktora, koji u ekonomskom smislu ne znaju racionalno da se pona{aju. Zbog toga su oni smeweni, a na wihova mesta su do{li najistaknutiji strana~ki kadrovi Srpske radikalne stranke. Tomislav Nikoli} je izabran za vr{ioca du`nosti Javnog preduze}a Poslovni prostor, i prihod tog preduze}a je ve} trostruko ve}i u odnosu na onaj koji smo zatekli. Iz istih resursa. Kada se do kraja sredi to stawe, a ve} smo ga skoro sredili, onda }emo raspisati konkurs za direktora. Izabra}e se stalni direktor, jer Tomislav Nikoli} nema nameru da na tom mestu trajno ostane. On poseduje veliko iskustvo jer je svojevremeno bio tehni~ki direktor Javnog komunalnog
605
preduze}a u Kragujevcu. Direktor Pinkija postao je Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske radikalne stranke. Zatekao je Pinki u haoti~nom stawu, u ogromnim dugovima. Vu~i} je polako sanirao ta dugovawa, obezbedio sredstva za normalan rad. Posle duèg vremena opet je otvoren bazen. Funkcioni{u svi kapaciteti Pinkija. Planira se i popravka krova koji proki{wava ve} godinama zbog lo{eg projekta i zbog neodràvawa. Ako ste bili u dvorani Pinki, videli ste desetine kofa obe{enih o stropove, u kojima se skupqa ki{nica. Mislim da }e se i taj problem u najskorije vreme razre{iti. Na putu smo da re{imo problem porodili{ta i zemunskog pozori{ta, iako to nije op{tinska nadle`nost. Pokazali smo dobru voqu da pomognemo u nabavci opreme za zemunsko porodili{te, i u pregovorima smo sa jednom firmom da joj damo u dugoro~ni zakup od 99 godina zgradu biv{eg starog, ruiniranog Sama~kog hotela, a da oni u vrednosti od 1.800.000 dinara nabave kompletnu opremu za zemunsko porodili{te sve ono {to nedostaje. Ju~e sam bio na razgovoru kod ministara za kulturu Nade Popovi}Peri{i}, i ona je obe}ala da }e ministarstvo u najskorije vreme pomo}i da proradi zemunsko pozori{te. Mi smo iskazali dobru voqu da ono {to je do Op{tine uradimo u vrlo kratkom roku. O~ekujem nove kontakte ve} slede}e nedeqe, kako bi se stvorili uslovi da u maju ili junu krenu prve predstave u zemunskom pozori{tu, koje ne radi ve} ~etiri-pet godina. Porodili{te ne radi ve} desetak godina. Ako te dve stvari uradimo do leta, i ako izgradimo vodovod izme|u Ugrinovaca i Batajnice, to }e zna~iti zaista mnogo. Sve je ura|eno od sredstava iz unutra{wih resursa. Mi nove pare ne traìmo. Od vlade ne traìmo dodatne pare. Lako je raditi sa mnogo para, to moram da vam naglasim, sa malo para treba uraditi maksimum, to je pravo politi~ko i ekonomsko ume}e. Voditeq: Zaposleni u zemunskoj bolnici kaù da ste vi ve} prilikom prvog susreta sa wima doveli situaciju u red. Na koji na~in ste to uradili? Dr [e{eq: Primetio sam da imam poprili~an autoritet u svim tim firmama u kojima sam sa zaposlenima i rukovodiocima stupao u kontakt. Zaista se ne pona{am na neki ideolo{ki na~in. Traìm samo red i disciplinu. Poru~io sam svim lekarima da treba da se okanu dvostrukog rada u bolnici i u privatnoj praksi. Ako lekar radi u bolnici, onda treba da se posveti svom radu u bolnici, a ne da pre podne otaqava posao u bolnici i naru~uje pacijente da mu do|u posle podne u privatnu ordinaciju. Ima slu~ajeva da se krade oprema, da se kradu lekovi, da se prenosi u privatne ordinacije. To mora biti striktno razdvojeno. Zalaèm se za razvoj privatne lekarske prakse koja mora biti profesionalna i nezavisna od dràve. Voditeq: Gospodine [e{eq, mnogo je polemike bilo i oko davawa u zakup Velikog ratnog ostrva. Va{ mandat traje ~etiri godine, a vi ga izdajete na 20 godina. Da li treba da postoji neko ovla{}ewe koje }e potvrditi Republika ili vi to radite samoinicijativno?
606
Dr [e{eq: Republika daje dozvolu samo kada se otu|uje imovina, kada se ne{to prodaje. U ovom slu~aju mi smo podneli zahtev nadle`noj republi~koj upravi, to je direkcija za imovinu Republike, ne znam da li je naziv ta~an, traìli smo samo saglasnost da se izda u zakup Veliko ratno ostrvo, na osnovu najboqeg ekolo{kog programa koji se podnese. Rok za podno{ewe tog programa je 23. mart, nadamo se da }e do tada sti}i saglasnost nadle`ne republi~ke direkcije. Mi ni{ta ne radimo protiv zakona, sve strogo u skladu sa zakonom. Zakone koji ne vaqaju mi }emo mewati kada osvojimo republi~ku ili saveznu vlast, a dok postoje, mi ih, kao organ lokalne samouprave i dràvni organ uprave, moramo izvr{avati. Voditeq: Jedan od velikih problema op{tine Zemun jesu i deponije koje vi, kada je u pitawu re{avawe tog problema, vezujete i za ostavku vlasti. Dr [e{eq: Stara deponija mora da se zatvori. Ve} postoji re{ewe Ministarstva za ekologiju, ali to zatvarawe treba da se izvr{i u fazama. Postoji plan i o novoj deponiji u Ugrinovcima, koji su neki nesavesni i neodgovorni qudi iz Gradskog urbanisti~kog zavoda osmislili, mislim da je zamenik direktora Gradskog urbanisti~kog zavoda imao u tome kqu~nu ulogu. Mi }emo sve {to je u na{oj mo}i u~initi da se spre~i otvarawe deponije u Ugrinovcima, jer su tamo podzemne vode metar i po ispod zemqe i smer wihovog kretawa bi ugrozio celi Zemun i Novi Beograd. Do{lo bi do ekolo{ke katastrofe. Mora se traìti mesto udaqeno od qudskih naseqa za sme{taj deponije, mesto koje ne}e ugroàvati nijedno qudsko naseqe, makar i prevoz do te deponije bio skupqi. Voditeq: Borba protiv korupcije je ne{to {to je, ako se slaète sa mnom, imperativ na ovim na{im prostorima. Vi ste prilikom gostovawa u jednoj emisiji pozvali sve gra|ane, odnosno sve qude koji ìve na teritoriji op{tine Zemun, da vam jave ako su sigurni i ako su se sami uverili u korupciju. Da li vam se gra|ani javqaju? Dr [e{eq: Da. Ima ve} dosta izjava da su neki op{tinski slu`benici traìli novac, da su uzimali novac za usluge koje su ~inili gra|anima. Mi tu ne tr~imo pred rudu; mi to savesno, sistematski prikupqamo i tamo gde se neosporno dokaè da su slu`benici ulazili u korupciju, bi}e strogo ka`wavani. Osta}e bez posla. Me|utim, po{to je ~oveka te{ko ostaviti bez posla, ni{ta ne prebijamo preko kolena, nego sve pedantno, marqivo i savesno ispitujemo. Samo u slu~ajevima u kojima ne bude nikakvog dvoumqewa oko konkretne koruptivne radwe, efikasno }emo i energi~no delovati. Voditeq: Na kraju ovog segmenta moram da vas pitam kako sara|ujete sa zemunskim selima? U posledwe vreme u medijima imamo prilike da dosta gledamo o tome, a pokazala sam vam i iz ju~era{wih novina jedan deo u kome kaù da nemate ba{ najboqu saradwu. Dr [e{eq: Sa zemunskim selima, sa okolnim naseqima, izvanredno sara|ujemo. Imali smo ve} zborove gra|ana u Ugrinovcima, Dobanovcima, Sur~inu i Jakovu, Boqevcima, Progaru, Be~menu, Petrov~i}u i na svim tim zborovima imali smo skoro nepodeqenu podr{ku gra|ana za sve aktivnosti nove radikalske vlasti.
607
U nekim mestima je do{lo do poku{aja koalicije Zajedno da nam ometaju odràvawe zborova provokacijama, verbalnim uvredama, istupima. Sve smo mirno i strpqivo podneli, zborovi su trajali oko tri sata, ali smo uspeli da obavimo posao zbog kojeg smo obilazili zemunska sela. Posledwi zbor bio je u selu Petrov~i}u, tamo su se koncentrisale aktivisti koalicije Zajedno iz svih drugih sela. Poku{avali su da nam spre~e odràvawe zbora, ali mi smo ih na jedan duhovit na~in ismejali, tako da su postali predmet, odnosno uzrok narodnog veseqa, a ne oteàvawa rada skup{tinskih struktura. Do{li su, zvi`dali, urlikali itd. Mi smo se na to smejali i moralo je u jednom trenutku da im dosadi. Znate, za razliku od ovih socijalista koji se pona{aju kao neka namrgo|ena vlast iz vremena komunisti~ke diktature, mi sve propratimo sa osmehom, ali svoje sprovodimo. Svakome u lice kaèmo sve {to mislimo. Oni koji se protive civilizacijskom napretku, pove}awu broja stanovnika okolnih zemunskih naseqa, qudi su male pameti. Onaj ko je u zabludi samo zbog neznawa, imao je priliku da se uveri da su ovo veoma racionalni i promi{qeni potezi, a onaj ko smatra da moè sputati zemunsku radikalsku vlast u sprovo|ewu programa koji smo najavili u predizbornoj kampawi, taj se grdno vara. Ne}e uspeti da nas sputa. Sprovodimo ono {to smo naumili i nas nijedan otpor pojedinaca ili grupa ne moè u tome spre~iti. Voditeq: Gospodine [e{eq, na po~etku na{eg razgovora nisam pozvala slu{aoce da nam se jave jer imamo mnogo toga o ~emu bismo pri~ali, me|utim, javio se jedan slu{alac, pa ako nemate ni{ta protiv, on bi da vam postavi pitawe. Dobar dan. Izvolite, predstavite se i pitajte gosta. Slu{alac: Dobar dan. Ja sam Nenad \oki} iz Novog Beograd, moj otac se nalazi u zemunskoj bolnici. ^lan sam Srpske radikalne stranke. Hteo bih da postavim pitawe: da li gospodin Vojislav [e{eq zna {ta se de{ava u zemunskoj bolnici, kakva je hrana za bolesnike? Voditeq: Hvala lepo Nenade, gospodin [e{eq }e odgovoriti. Dr [e{eq: Hrana u svim bolnicama je poprili~no lo{a. To znam, toga sam svestan, ali za to je nadle`no Ministarstvo zdravqa. Dakle, ministru Leposavi Mili}evi} treba uputiti zahtev da se poboq{a ishrana, da se za to na|u sredstva. To nije u nadle`nosti Op{tine i mi zaista nismo u mogu}nosti da nabavqamo hranu za bolnicu. Mi moèmo na drugi na~in da pomognemo, tamo gde su na{e mogu}nosti objektivne, ali {to se ti~e obezbe|ewa teku}ih materijalnih sredstava za zdravstvene ustanove ili za {kolstvo, mi nismo nadle`ni. Voditeq: Nadam se da je slu{alac zadovoqan. Gospodine [e{eq, kako komentari{ete, pitam vas ovo kao odbornika u Gradskoj skup{tini, zate~enu situaciju u Skup{tini grada. Verovatno ste ~uli u medijima {ta kaè nova vlast. Kaìte mi {ta mislite o predlogu nove vlasti, odnosno o wihovom obe}awu da }e biti popisana imovina odbornika po dolasku u Skup{tinu, i po odlasku, i da }e na kraju biti upore|ivane te dve situacije.
608
Dr [e{eq: Oni jo{ nisu po~eli nikakvo popisivawe i ~udi me {ta ~ekaju. Smatram da su zatekli veoma lo{e stawe. Neboj{a ôvi} je bio veoma lo{ gradona~elnik. Poku{avao je da se li~no okoristi dok je obavqao svoju gradona~elni~ku funkciju, i u tome je uspevao. Podigao je veliku ku}u u Beogradu, name{tao je poslove nekim svojim firmama. Recimo, propisivao je tipove kioska koje proizvodi samo wegova firma, wemu je i{ao procenat od toga. înio je i razne druge lo{e stvari. Neboj{a ôvi} je bio veoma lo{ gradona~elnik, u to nema nikakve sumwe. Voditeq: Ali, neki kaù da je on u posledwih 20 godina bio najboqi gradona~elnik, da je ~ak prevazi{ao i Branka Pe{i}a. Dr [e{eq: To {to su neki raniji bili jo{ lo{iji, ne moè za wega da predstavqa opravdawe. Neboj{a ôvi} je bio veoma lo{, a nova gradska vlast ne ~ini ni{ta da bi to stawe poboq{ala. \in|i} se pona{a u nekim stvarima i mnogo gore nego Neboj{a ôvi} i mislim da stvari ne}e krenuti naboqe, nego mo`da samo nagore. Voditeq: Dakle, ne}e pomo}i ni popisivawe imovine. Oni ho}e da dokaù da ni{ta ne}e dobiti. Dr [e{eq: Prvo, ni ôvi} firmu koja je radila kioske nije drào pod svojim imenom, kao i firmu koju je ukrao u Belom Manastiru. Setite se afere sa ôvi}evim konzervama. \in|i}, tako|e, kada ulazi u mutne poslove, ne radi to pod svojim imenom. Ima i on raznih uvozno-izvoznih marifetluka, {pekulacija, ali uvek vodi ra~una da to nije pod wegovim imenom. Voditeq: Polako se bliìmo kraju razgovora. Slede}u sednicu Skup{tine grada o~ekujemo za 10 dana. Na ~emu }e radikali posebno insistirati? Dr [e{eq: Radikali }e posebno insistirati na usvajawu novog gradskog buyeta, na izradi programa rada u komunalnim delatnostima, posebno povodom problema vodovoda, kanalizacije i sli~nih slu`bi. Radikali }e insistirati na striktnom po{tovawu zakona i drugih propisa, zahteva}emo da se privede kraju konstituisawe skup{tinskih organa, da se radi u skladu sa zakonom i da se ovi propagandni marifetluci {to pre elimini{u. Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam na razgovoru. Hvala vam {to ste bili moj gost. Imala sam jo{ mnogo toga da vas pitam, ali nisam uspela. O~ekujem da }ete se opet odazvati mom pozivu. Dr [e{eq: Meni je bilo veliko zadovoqstvo da razgovaram sa tako simpati~nom voditeqkom. Voditeq: Hvala. Dr [e{eq: Rado }u ponovo do}i kad god me pozovete. Voditeq: Hvala lepo. Po{to smo konstatovali da je zadovoqstvo obostrano, slu{aoce pozdravqamo i pozivamo da budu sa nama i idu}eg petka. Moj gost u narednoj emisiji bi}e potpredsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada za privredu i finansije Aleksandar Milutinovi}. Do tada prijatno i ostanite uz YU radio.
609
KAMPAWA PO METODAMA XIX VEKA

Radio Srbobran, 8. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, 10 je ~asova i 38 minuta. U narednih sat vremena na talasima Radio Srbobrana gost je predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobar dan i dobro do{li u program Radio Srbobrana. Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao. Voditeq: Tokom narednih sat vremena govori}emo sa vama o aktuelnoj politi~koj situaciji u Srbiji i ciqevima Srpske radikalne stranke i proteklim izborima na lokalnom nivou, odnosno, kako su protekli lokalni izbori po stavu Srpske radikalne stranke i da li ste zadovoqni rezultatima? Telefoni za kontakt sa na{im gostom su 731-444 i 731-449. Gospodine [e{eq, procena Srpske radikalne stranke i va{a, aktuelne politi~ke situacije u Srbiji? Dr [e{eq: Politi~ka situacija u Srbiji se i daqe komplikuje. Ona je uslovqena dubokom politi~kom krizom, velikom socijalnom bedom, proma{ajima reìma u vo|ewu nacionalne politike, odsustvom procesa demokratizacije u proteklih nekoliko godina, posebno u sferi javnih medija, ispoqavawa politi~kih stavova. Ta komplikovana politi~ka situacija ubrzano ide ka svome razre{ewu. Mislim da }emo razre{ewe imati na jesen kad budu republi~ki predsedni~ki i parlamentarni izbori. Taj rasplet trebalo bi da donese obnovu demokratije u Srbiji u pravom smislu re~i i wime da otpo~ne period ekonomskog prosperiteta i socijalne pravde. Naravno, to nije stvar koja se moè okon~ati za dan, za mesec dana, za godinu. To je jedan dugotrajni proces koji je pred nama i koji }e i na{i sinovi nastaviti. Voditeq: Da kaèmo da se Srpska radikalna stranka aktivno priprema za izbore koji su najavqeni za jesen. Koji su ciqevi Srpske radikalne stranke, ako moète ukratko da nam kaète? Dr [e{eq: Za nas je predizborna kampawa po~ela odmah posle 17. novembra, od drugog kruga lokalnih izbora pa naovamo, a na{ je ciq da osvojimo vlast u Srbiji i predsedni~ku i parlamentarnu. Mislim da ubrzano sazrevaju uslovi za radikalsko preuzimawe vlasti. Voditeq: Kakva je va{a procena lokalnih izbora i da li je Srpska radikalna stranka zadovoqna postignutim rezultatima s obzirom da su lokalni izbori uzdrmali Srbiju? Dr [e{eq: Mislim da nisu lokalni izbori uzdrmali Srbiju, nego jedna nesposobna vlast koja se nije mogla pomiriti sa izbornim porazom na lokalnom nivou u nekoliko gradova i op{tina u Srbiji. Ta vlast koja se tri godine uquqkivala u uverewu da je nepogre{iva, da je najsposobnija i koja je stvarala la`nu sliku stvarnosti kroz dirigovane reìmske medije, iznenada se na{la u ~udu kad je videla da je nezadovoqstvo naroda tom vla{}u ogromno. U drugom krugu izbora nije pobedila koalicija Zajedno, pobedilo je gra|ansko nemirewe sa postoje}im reìmom. Koalicija Zajedno je svoju snagu pokazala na saveznim izborima po proporcionalnom principu gde su imali pola miliona glasova mawe nego
610
1993. godine, imali su pad od 30 odsto. U drugom krugu lokalnih izbora na ruku im je i{ao ve}inski izborni princip, koji su socijalisti nekada kreirali da bi wima koristio, ali u jednom trenutku izmakao im je kontroli i koristio je koaliciji Zajedno. Zbog toga se mi, srpski radikali, zalaèmo da se i na lokalnom nivou uvede proporcionalni izborni princip, po sistemu jedan ~ovek jedan glas, a politi~ke stranke koje osvoje vi{e od 5 odsto glasova da imaju odbornike. Svaka op{tina bi onda trebalo da bude jedna izborna jedinica. [to se ti~e rezultata Srpske radikalne stranke, oni su u novembru mesecu bili odli~ni. Imamo napredovawe od 30 odsto. U odnosu na 1993. godinu imamo novih 200.000 glasova. Imali smo 600.000, a sad 800.000 glasova, dakle, 30 odsto vi{e. Voditeq: Da je bio proporcionalni sistem, Srpska radikalna stranka bi imala ve}i procenat odbornika. Dr [e{eq: Da, imala bi neuporedivo ve}i broj odbornika i wihova selekcija bila bi boqa. Po ve}inskom principu desi se da negde pro|e lo{ kandidat, gde niste o~ekivali, a dobri kandidati ne pro|u tamo gde ste bili sigurni da }e da pro|u. Sve su to devijantne pojave koje izaziva ve}inski izborni princip. Voditeq: Srpska radikalna stranka je osvojila i vlast, vi ste predsednik Skup{tine op{tine Zemun. Dr [e{eq: Tri godine smo bili pod apsolutnom medijskom blokadom, progoweni od strane socijalisti~kog reìma, hap{eni, zatvarani, maltretirani; protiv nas se besomu~no vodila kampawa i u zemqi i u inostranstvu. U takvim uslovima mi smo ostvarili ogroman napredak i zaista smo zadovoqni. Nismo imali novca da obavimo dobru kampawu u svim op{tinama u Srbiji, nismo imali pristupa medijima, bukvalno smo morali da idemo od sela do sela, da pe{a~imo kroz Srbiju. To ne{to para koje smo imali, koncentrisali smo u kampawi u zemunskoj op{tini. Na Centralnoj otaybinskoj upravi doneli smo odluku da je Zemun kqu~na ta~ka gde }emo poku{ati da osvojimo lokalnu vlast. Koncentrisali smo sve svoje snage i uspeli. Da smo mogli toliko koliko smo uloìli u zemunskoj op{tini da uloìmo u kampawu u svim op{tinama u Srbiji, siguran sam da bismo svuda pobedili. Kroz svako selo smo pro{li, razgovarali sa qudima, razdelili tone propagandnog materijala, 20.000 kwiga i tako daqe. Tim propagandnim metodama devetnaestog veka mi smo nadomestili nedostatak televizije i prisustva u javnim medijima. Zemun je za nas ogledna op{tina, i na wegovom primeru mi pokazujemo kako }e to izgledati kad radikali sutra budu vladali celom Srbijom. Zadovoqni smo prvim rezultatima. Uskoro se navr{ava prvih sto dana radikalske vlasti i mi imamo mnogo toga da kaèmo narodu {ta smo uradili za tih sto dana. Zbog toga sa velikim optimizmom gledamo na predstoje}e izbore, a èleli bismo da se zajedno sa republi~kim parlamentarnim i predsedni~kim izborima obnove i lokalni i savezni izbori po proporcionalnom principu. Ni savezni izbori nisu bili regularni, odvijali su se po novom Zakonu o izbornim jedinicama koji nije dobio dvotre}insku ve}inu glasova u
611
Saveznoj skup{tini, {to je ustavna obaveza. Taj zakon su izglasali qudi koji nisu mogli biti poslanici, koji su potkupqeni, posle su to i sami priznali. Posle svega ovoga {to se desilo u Srbiji najboqe bi bilo da se odrè novi izbori u jednom danu na svim nivoima i po proporcionalnom principu. Voditeq: Na talasima smo Radio Srbobrana. Gospodine [e{eq, s obzirom da se sredstva informisawa posledwih nekoliko nedeqa vrlo aktivno bave odnosom Srpske radikalne stranke i koalicije Zajedno, o ~emu se zapravo radi? Dr [e{eq: Mi nemamo nikakve politi~ke odnose sa koalicijom Zajedno; mi smo na dijametralno suprotnim pozicijama po nacionalnom, politi~kom, ekonomskom i socijalnom pitawu. Koalicija Zajedno je za nas konkurencija kao i Socijalisti~ka partija i sve stranke levog bloka. Na{ ciq je da i jedne i druge pobedimo, da ih politi~ki razorimo. Nije nam ciq da oni uspeju, nama je ciq da oni propadnu, da ih politi~ki slomimo i da mi do|emo na vlast. U ~emu se sastoje ta neslagawa sa koalicijom Zajedno? Mislim da je o~igledno da je koalicija Zajedno u stranoj slu`bi protiv interesa srpskog naroda. O~igledno je da je Zoran \in|i} nema~ki ~ovek; o tome je svojevremeno iz broja u broj pisala Srpska re~, glasilo Srpskog pokreta obnove, iznosili su i konkretne podatke. On se i pona{a tako: naneo je stra{nu sramotu srpskom narodu na ovim demonstracijama mar{iraju}i pod ameri~kim i nema~kim barjacima, izazvao je nasiqe i krvoproli}e na beogradskim ulicama; jedan ~ovek je u tome smrtno stradao. Tamo gde su osvojili vlast, oni se pona{aju gore od socijalista. Imamo sa wima iskustvo iz Ni{a, Trstenika, iz Uìca, gde su nas i fizi~ki napali pa su dobili batine. Nama je ciq da {to pre sru{imo sa vlasti Socijalisti~ku partiju i stranke levog bloka, ali nam je i ciq da spre~imo da koalicija Zajedno do|e na vlast, jer dolazak koalicije Zajedno na vlast u Srbiji za srpski narod bi zna~ilo jo{ ve}u tragediju, neuporedivo ve}u nego {to je danas. Voditeq: Tri meseca {etwi i protesta u Beogradu i ni u jednom sredstvu informisawa nismo mogli da pro~itamo da ste vi ili bilo ko iz rukovodstva Srpske radikalne stranke govorili na tom protestu. Dr [e{eq: Zar mene neko moè zamisliti kao ~etni~kog vojvodu da mar{iram pod nema~kim barjakom? Apsolutno je to nezamislivo, {ta }emo mi na wihovim protestima kad su wihovi protesti podsticani iz inostranstva i kad su nema~ki i ameri~ki stru~waci za specijalni rat delovali na beogradskim ulicama. Protest je izazvalo opravdano nezadovoqstvo naroda i on je u po~etku bio spontan, a kasnije je sve bilo promi{qeno, stru~waci su to besprekorno izvodili i reìm nije bio sposoban da se s tim nosi. Reìm je pravio glupe poteze i tim potezima i{ao na ruku koaliciji Zajedno. Mi, radikali, smo odmah prepoznali te strane ruke i to je posle i potvr|eno. Vidite, glavni studentski lider Miodrag Gavrilovi}, ina~e sin potpredsednika Demokratske stranke, priznao je pre dve nedeqe u Nedeqnom telegrafu da su studenti dobijali velike koli~ine novca iz ino612
stranstva i da su najvi{e novca dobili od Danijela Boajera, {efa Ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. Posle tog priznawa me|usobno su se i posva|ali. Znate, posva|ali se oni koji su primili li~no novac i oni koji ga nisu primili jer za wega nisu ni znali i, evo, sada se pred na{im o~ima na najsme{niji na~in raspada taj studentski pokret. Znali smo da je to neozbiqno, a i reìm i druge opozicione stranke su se nadmetali ko }e se vi{e udvarati studentima. Mi smo jedini rekli studentima istinu u lice. Ta studentska masa se smrzavala u ovim dugim zimskim mesecima na beogradskim ulicama, za ~ije babe zdravqe vidi se sada. Voditeq: Ako nemate ni{ta protiv, gospodine [e{eq, ja bih da pre|emo na pitawa na{ih slu{alaca, s obzirom da jutros od pola osam zvone telefoni, pa smo neka pitawa i zabeleìli. Naravno, ovom prilikom }emo pozvati slu{aoce da postavqaju pitawa gospodinu [e{equ posredstvom telefona 731-444. Prvo pitawe koje izdvajamo, Gavra Aleksijevi}, predsednik Mesnog odbora Srpske radikalne stranke Nadaq: Pozdravqam predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa i predsednika Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke gospodina Mitrovi}a i pitam kada }e se predsednik [e{eq pojaviti na tribini u Nadaqu? Dr [e{eq: Pa, ne znam, ja sam 1994. godine imao nekih 120 tribina po selima i malim mestima Vojvodine, a 1996. godine sam imao oko 200 tribina po selima juga, istoka i zapada Srbije. Kada }e opet biti prilika da krenem po malim mestima u Vojvodini, trenutno ne znam, ali o~ekujem da }emo u kampawi imati veliki broj mitinga i da }emo posetiti svako op{tinsko mesto i dràti mitinge. Da li }e biti mogu}nosti za mawa mesta, to sad ne znam, jer sad imam ogroman broj obaveza u zemunskoj op{tini, ali u svakom slu~aju u Nadaq }e do}i neko od mojih najbliìh saradnika, vide}emo da li Tomislav Nikoli}, Maja Gojkovi}, Milorad Mir~i} ili Igor Mirovi}. Zavisi kakav }e raspored biti napravqen u strana~kom rukovodstvu, tako }emo i postupiti. Podeli}emo se u strelce i krenuti na teren. Voditeq: Uglavnom, neko }e biti... Dr [e{eq: Sigurno }e neko do}i i tribina Srpske radikalne stranke }e biti u Nadaqu. Voditeq: Slede}e pitawe: gospodine predsedni~e, kako se snalazite kao predsednik op{tine Zemun? Dr [e{eq: Prili~no uspe{no, ~ujemo pohvale sa raznih strana, dobar glas se daleko ~uje. Lomimo otpore konzervativizma, stare preìvele dogmatske svesti i postièmo prve rezultate, narod u Zemunu je zadovoqan. Ube|en sam kada bi se sad ponovili izbori da bismo imali jo{ ve}i procenat glasova, i to je ono {to nas ~ini zadovoqnima. Voditeq: Radikali iz Radi~evi}a, op{tina Be~ej, obra}aju se doktoru [e{equ i pitaju: Kada }e posetiti Radi~evi}, gde su radikali uz pomo} predsednika Boìdara Mitrovi}a odnedavno oformili Mesni odbor Srpske radikalne stranke i za kratko vreme prikqu~io im se veliki broj ~lanova?
613
Dr [e{eq: To je isto pitawe kao i za Nadaq. Ne znam ta~no kada }u do}i, ali }u nastojati da do|em {to pre; ako ne uspem ja, do}i }e neko od mojih najbliìh saradnika, neko iz najuèg rukovodstva Srpske radikalne stranke. Voditeq: Slede}e pitawe: Gospodine predsedni~e, obra}a vam se grupa radikala iz Srbobrana. Za{to gospoda Aleksandar Vu~i} i Toma Nikoli} primaju na razgovor gospodina Milenka Miqkovi}a koji je opravdano iskqu~en iz Srpske radikalne stranke?Na{ op{tinski odbor odli~no funkcioni{e zahvaquju}i sada{wem predsedniku gospodinu Mitrovi}u, a taj ~ovek neprestano odlazi u Beograd i iznosi la`ne optu`be na ra~un na{eg predsednika u koga mi imamo puno poverewa. Dr [e{eq: Ne znam ko vam je to pitawe postavio, trebao je i svoje ime da ostavi. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi smo stranka izrazito demokratskog karaktera i ako je neko po disciplinskom postupku iskqu~en iz Srpske radikalne stranke, on u statutarnom roku ima pravo na àlbu, ima pravo da ga saslu{aju najvi{i strana~ki organi. U ovom slu~aju, on je traìo da se sastane sa mnom, da razgovara, nisam bio u mogu}nosti i uputio sam ga na Tomislava, mislim da nije bio ni Tomislav nego Dragan Todorovi}, ako se dobro se}am. Dragan Todorovi} kao predsednik Izvr{nog odbora imao je tu nadle`nost da obavi razgovor, da li je razgovarao sa nekim drugim ~lanovima najuèg rukovodstva, ja to ne znam, ali ako pristigne wegova pismena àlba, ona }e se re{avati onako kako nalaè statut stranke. Znate, mi smo stranka koja ima strogu unutra{wu disciplinu, ali se striktno pridràvamo statutarnih odredbi bez obzira da li je neko napravio veliki ili mali prekr{aj, da li je bila primerena mera na osnovu vo|ewa disciplinskog postupka ili disciplinska mera koju direktno izri~e neki strana~ki organ. Svaki ~lan ima pravo da u drugostepenom postupku obara odluku kojom nije zadovoqan bez obzira {ta je u pitawu. Tako }e biti i ubudu}e u na{oj stranci, unutarstrana~ku demokratiju ni po koju cenu ne}emo bacati pod noge. [to se ti~e Op{tinskog odbora u Srbobranu, nama stiù informacije iz Okru`nog odbora iz Novog Sada da Op{tinski odbor u Srbobranu solidno funkcioni{e. Dobili smo informacije o nekim problemima koji su ranije postojali, izme|u ostalog, da su neki ~lanovi nagiwali ka saradwi sa koalicijom Zajedno. Upozorili smo ih da to ne dolazi u obzir i da se za takav prekr{aj iskqu~uje iz Srpske radikalne stranke. Imamo poverewe u Okru`ni odbor Srpske radikalne stranke u Novom Sadu i mislim da nema nikakvih razloga za neke posebne strana~ke intervencije, ali sva unutra{wa zbivawa u stranci moraju da se odvijaju svojim tokom i na{a stranka nikada takve stvari nije sakrivala od javnosti.Desi se da neki ~lan bude iskqu~en, ima pravo na àlbu, vi{i strana~ki organ moè i da ga vrati u ~lanstvo, i takvih slu~ajeva smo imali, moè da potvrdi prvostepenu odluku ili da je preina~i. Dakle, sve mogu}nosti koje Statut propisuje stoje na raspolagawu vi{im strana~kim organima. Voditeq: Slede}e pitawe: gospodine [e{eq, u Srbobranu ìvi ve}i broj qudi ma|arske nacionalnosti; ja sam jedan od wih, ~lan sam Srpske radikalne stranke, kakav je va{ stav prema ma|arskoj nacionalnoj mawini?
614
Dr [e{eq: Od jutros, izgleda, samo radikali postavqaju pitawa, èleo bih da ~ujem i pitawa gra|ana, a i ~lanova drugih stranaka i gra|ana koji nisu ~lanovi nijedne politi~ke partije. [to se ti~e pripadnika ma|arske nacionalne mawine, odnos srpskih radikala prema wima je bio uvek korektan, prijateqski, bratski, i mi nikada ne}emo zaboraviti da je u ovom ratu me|u dobrovoqcima Srpske radikalne stranke bio poprili~an broj Ma|ara, neki su i poginuli bore}i se za zapadne srpske teritorije. Od po~etka u svom ~lanstvu imamo poprili~an broj Ma|ara, mada ne onoliko koliko bismo èleli. U svim sredinama gde ìve pripadnici ma|arske nacionalne mawine izvestan broj se u~lanio i u Srpsku radikalnu stranku. Na{a politika prema nacionalnim mawinama je krajwe objektivna, principijelna. Svim nacionalnim mawinama garantujemo sva gra|anska prava i slobode pod uslovom da su lojalni gra|ani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Ma|ari su oduvek lojalni dràvqani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Oni su jedan civilizovan, kulturan narod i Srbi sa wima nemaju nikakvih problema. Ponekad se sporimo sa nekim strankama ma|arske nacionalne mawine, ali to su tipi~na me|ustrana~ka sporewa me|u konkurencijom. Na{e sporewe sa Ago{tonom ili nekim drugim predstavnikom politi~ke partije nije sporewe sa ma|arskom nacionalnom mawinom. Na{ je ciq da pobedimo i Ago{tona, i Pal [andora, Kasu i ostale, pa da privu~emo ve}inu Ma|ara da glasaju za Srpsku radikalnu stranku. Ra~unamo da je to najpovoqnija opcija i za Ma|are, i za Rumune, Rusine, Buwevce, [okce, Ukrajince, Slovake i pripadnike svih nacionalnosti koji ìve u Vojvodini. Voditeq: Slu{ateqka koja se nije predstavila pita: [ta mislite o poloàju Vojvodine, o tome {to nisu ispla}eni poqoprivredni proizvodi i kako nastaviti setvu? Dr [e{eq: Ne razumem, {ta je to poloàj Vojvodine? Srpski radikali su protiv svake teritorijalne autonomije i besmislena je autonomija Vojvodine unutar Srbije. U Vojvodini ìvi vi{e od 60 odsto Srba. Kada se ura~unaju sve izbeglice, a wima se kad-tad mora dati srbijansko i jugoslovensko dràvqanstvo, taj }e procenat porasti na 70 odsto, dakle, besmisleno je da se formira teritorijalna autonomija. Vojvodina je nekada kroz istoriju postojala kao autonomija, ali ba{ zato {to nije bila u sastavu srpske dràve. Srpska Vojvodina srpska autonomija u Austrougarskoj. êsto se iz kruga vojvo|anskih autonoma{a, koalicije Vojvodina i sli~nih, ~uje da Srbija pqa~ka Vojvodinu, to je besmisleno. Reìm pqa~ka seqake u Vojvodini i seqake u [umadiji i po svim drugim delovima Srbije. Pqa~ka ih lo{om ekonomskom politikom, korupcijom, privilegijama, nepromi{qenim potezima i direktnim prevarama u pogledu otkupa poqoprivrednih proizvoda. Jedno vreme su vojvo|anski kadrovi dominirali Srbijom, pa niko nije tvrdio da Vojvodina pqa~ka Srbiju; problem je vlasti, a ne odnosa jedne teritorije prema drugoj teritoriji. Ako pobede srpski radikali, ima}emo veoma liberalnu ekonomsku politiku, a ona }e zna~iti skidawe raznih stega sa grba~e seqaka u Ba~koj, Banatu, Sremu, [umadiji, Pomoravqu, u Timo~koj kra615
jini, na jugu Srbije i svuda gde postoji razvijena poqoprivreda, a gde seqaku vade du{u velikim porezima, niskim otkupnim cenama poqoprivrednih proizvoda, neredovnim pla}awem i ograni~ewima i visokim cenama na planu uvoza ve{ta~kog |ubriva. Voditeq: Recite nam ne{to o neispla}enim poqoprivrednim proizvodima? Dr [e{eq: Poqoprivredni proizvodi nisu ispla}eni ni ove godine, a nisu ispla}ivani ni ranije, i reìm to namerno i smi{qeno radi. Negde ne isplati kukuruz, negde p{enicu, negde soju, negde suncokret, negde je~am, negde {e}ernu repu, negde meso, negde mleko - svuda seqacima bar pone{to duguje. Seqaci na taj na~in beskamatno kreditiraju reìm, pa dolazi do velikih zloupotreba, poput ove sa izvozom p{enice. Taj problem se moè re{iti samo omogu}avawem slobodnog izvoza poqoprivrednih proizvoda i slobodnog uvoza ve{ta~kog |ubriva, nema drugog re{ewa za na{u poqoprivredu. Voditeq: [ja~i} Jovan iz Srbobrana pita: Vi ste nebrojeno puta proklamovali samostalni izlazak na izbore, tako|e ste rekli da nijedan ~lan Srpske radikalne stranke ne moè biti u organima vlasti, osim ako Srpska radikalna stranka nije preuzela vlast. Da li znate da je Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke u Srbobranu od prvog dana izbora u{ao u koaliciju sa koalicijom Zajedno i Demokratskom zajednicom vojvo|anskih Ma|ara i da je ~lan Srpske radikalne stranke postao sekretar Op{tine Srbobran? Dr [e{eq: Koliko znam Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke u Srbobranu nije u{ao u koaliciju sa koalicijom Zajedno i sa Demokratskom zajednicom vojvo|anskih Ma|ara. Ukoliko bi se to slu~ajno desilo, mi bismo sve one koji izglasaju takvu odluku iskqu~ili iz Srpske radikalne stranke, bez milosti. Sekretar Op{tine u Srbobranu nije ~lan Srpske radikalne stranke. ûo sam tu glasinu, pa sam proverio kod Milorada Mir~i}a, predsednika Okru`nog odbora, i on mi je rekao da sekretar Op{tine Srbobran nije ~lan Srpske radikalne stranke, nije formalno ~lan, nego se eksponirao kao strana~ki simpatizer u razli~itim situacijama. Niti je ~lan stranke, niti je stranka u koaliciji, niti stranka moè primewivati disciplinske mere prema nekome ko nije wen ~lan. Voditeq: Slede}e pitawe: kako tuma~ite u~e{}e radikala u lokalnoj samoupravi Srbobrana? Na to smo odgovorili... Dr [e{eq: Pa, ne znam koji radikal u~estvuje, jeste li vi ~uli mo`da, da li vi kao novinar znate da je neki radikal u{ao u organe lokalne samouprave u Srbobranu? Voditeq: Za organe lokalne samouprave stvarno ne znam, ovde je bilo re~i o sekretaru... Dr [e{eq: Neke su se glasine ~ule, mi smo proveravali da li je slu~ajno neki odbornik u{ao u Izvr{ni odbor. Imamo samo jednog odbornika i on nije ni u jednom izvr{nom organu u Op{tini. Prema tome, nismo uop{te u koaliciji na lokalnom nivou. Taj odbornik je opozicija koaliciji Zajedno i Demokratskoj zajednici vojvo|anskih Ma|ara i nadam se da bar glasa protiv svih wihovih odluka.
616
Voditeq: [ta mislite u vezi sa devizama koje su oduzete od naroda? Dr [e{eq: Devize se mogu vratiti samo rasprodajom dràvne imovine. Mi, radikali, se godinama za to zalaèmo, a socijalisti~ki reìm to o~igledno izbegava. Voditeq: Kada biste do{li na vlast, {ta biste uradili za boqe sutra? Dr [e{eq: Sproveli bismo nacionalni, politi~ki, ekonomski i kulturni program Srpske radikalne stranke, i u Srbiji bi se odmah ìvelo mnogo boqe. Svakim danom bilo bi sve boqe i boqe. Vidite, za 100 dana smo u~inili ogromne promene na podru~ju zemunske op{tine u okviru onih malih nadle`nosti koje Op{tina ima po zakonu iz 92. godine. Kad bismo preuzeli kompletnu vlast u Srbiji, postavili bismo se na isti na~in i rezultati se ne bi dugo ~ekali. Voditeq: Gospodin [ija~i} Jovan kaè: Bilo je pitawe da je na{ ~lan postao sekretar Op{tine Srbobran, me|utim, gospodin [e{eq tvrdi da on nije na{ ~lan, a ja tvrdim da je gospodin âlini} bio na listi kao predstavnik Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Evo, mi }emo posle ove emisije imati sednicu Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Srbobranu i ja }u to na licu mesta da proverim. Ako se zaista ispostavi da je sekretar Skup{tine op{tine ~lan Srpske radikalne stranke, on }e ve} danas biti iskqu~en. U pauzi emisije sam ~uo tvrdwe da je bio na{ kandidat na lokalnim izborima. Ako ga je neko kandidovao, a nije ~lan Srpske radikalne stranke, a kandidovao ga je ispred Srpske radikalne stranke, taj }e sigurno biti disciplinski ka`wen jer je to ozbiqan prekr{aj strana~ke discipline. Voditeq: Marinko Vujin iz Turije, odbornik Srpske radikalne stranke koja je na teritoriji op{tine Srbobran, glasa za koaliciju Zajedno. Na konstitutivnom sastanku, tako|e je glasao za predsednika Skup{tine op{tine Srbobran i to prozivkom. Da li gospodin [e{eq zna da je to sve uradio predsednik Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke Boìdar Mitrovi}? Dr [e{eq: To }u danas, tako|e, proveriti na sednici Op{tinskog odbora i ako je Marinko Vujin zaista glasao za predsednika Skup{tine op{tine Srbobran, on }e ve} danas biti iskqu~en iz Srpske radikalne stranke. U tom slu~aju je jedina disciplinska mera iskqu~ewe, ni{ta drugo, a ja prvi put tako ne{to ~ujem. Ukoliko se to desi, odgovara}e i predsednik Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke Boìdar Mitrovi}, ako se glasalo za predsednika op{tine, a predsednik Op{tinskog odbora ni{ta nije preduzeo, snosi}e sve konsekvence. Naravno, uvek postoji mogu}nost la`nih optu`bi, mi ni{ta ne se~emo preko kolena, nego sve proveravamo. Voditeq: îni mi se da Marinko Vujin iz Turije nije odbornik Srpske radikalne stranke, on je to bio u pro{lom sazivu. Dr [e{eq: Znate {ta, najteè je kad u ovakvoj emisiji mene bombarduju imenima, jer ja te qude ne poznajem. Mo`da sam ih sreo, mo`da video, ali ne mogu sva imena i sve likove da zapamtim. Nekada zapamtim likove, ne zapamtim imena i obrnuto, i treba mi dosta vremena da se sna|em. Evo, vi kaète da Marinko Vujin nije ~lan na{e stranke, jer vi boqe od mene poznajete qude u Srbobranu.
617
Voditeq: Koliko se ja se}am, on je bio u starom sazivu. Dr [e{eq: Ma pustite stari saziv, bitno je sada. Jel uop{te odbornik u ovom sazivu? Voditeq: Sada nije. Dr [e{eq: Nije ni odbornik u ovom sazivu. Vidite, pitawa kojima me bombarduju o~igledno su provokativna, ne na politi~ki, nego na jedan intrigantski na~in. Mogu da naglasim na{ politi~ki stav da nijedan srpski radikal ne moè da glasa za izbor op{tinskih funkcionera iz koalicije Zajedno, kao ni iz koalicije levog bloka, odnosno Socijalisti~ke partije Srbije. Mi imamo politiku ekvidistance prema levom bloku i koaliciji Zajedno. Ukoliko se desi da neko prekr{i tu strana~ku disciplinu, prema wemu }e se primeniti disciplinske mere. U ovom slu~aju jedina disciplinska mera je iskqu~ewe. Ako neki predsednik Op{tinskog odbora pre}uti takav slu~aj, ne primeni mere, onda }e i sam snositi odgovornost. Ne bih vi{e da spomiwemo ta imena, jer }e se opet neko javiti i re}i }e da nije ~lan, da je ~lan, da je ovakav, onakav. Ima}emo sednicu Op{tinskog odbora na kojoj }emo i ta pitawa raspraviti. Sude}i po sadràju pitawa koja nam od jutros dolaze, sva su intrigantna. Moè se zakqu~iti da su tendenciozno smi{qena u ciqu diskvalifikacije pojedinih lokalnih funkcionera Srpske radikalne stranke. Ne ulazim unapred u to da li su opravdana ili ne, samo vam mogu garantovati da }e Srpska radikalna stranka do kraja insistirati na ~isto}i svoje politi~ke orijentacije, ideologije i svog strana~kog programa. Voditeq: Prenosimo pitawa upravo onako kako su slu{aoci formulisali: tvrdite da ne sara|ujete sa Op{tinskim odborom SPS-a Srbobran, a predsednik va{eg Op{tinskog odbora sastan~i sa ~lanovima Op{tinskog odbora SPS-a? Dr [e{eq: Vidite, to je ve} postalo sme{no. Dakle, prvo ide tvrdwa da Boìdar Mitrovi} sara|uje sa koalicijom Zajedno, a sad da sara|uje sa SPS-om. Ne mogu obe tvrdwe biti ta~ne, mislim da je i jedna i druga besmislena i da na taj na~in sebe diskvalifikuju oni koji postavqaju takva pitawa. Ne mogu oni diskvalifikovati Srpsku radikalnu stranku. Voditeq: Ponovo jedno pitawe anonimnog slu{aoca. Od sada ne}emo uzimati u obzir pitawa slu{alaca koji se ne predstave. Odakle ove pesme kada je u Srbobranu pobedila koalicija Zajedno? Dr [e{eq: Mislim da se ove pesme mnogo svi|aju lokalnim ~elnicima koalicije Zajedno. Mo`da su oni intimno bliì politici srpskih radikala i sve nekako i{~ekuju da se i wihove politi~ke partije vrate na pravi nacionalni put. Moram im odmah re}i da od toga nema ni{ta, jer se ni SPO niti Demokratska stranka ne}e vratiti na nacionalni patriotsku liniju. Najboqe bi bilo da {to pre napuste te politi~ke partije i da se ukqu~e u Srpsku radikalnu stranku, a cenim to {to su oni zavoleli radikalske pesme. Voditeq: Vesna iz Srbobrana pita:Da li je zadovoqan gostovawem na Radio Srbobranu, s obzirom da to pre 17. novembra nije bilo mogu}e? Dr [e{eq: Zadovoqan sam gostovawem na Radio Srbobranu, ali Vesni moram da kaèm da danas gostujem dva sata na Radiju Ba~ka Palanka i
618
sat i po do dva sata na Televiziji Ba~ka Palanka, s tim {to smo na Radio Srbobranu morali da zakupimo i platimo sat vremena na radiju, a u Ba~koj Palanci smo dobili besplatno termin na radiju i na televiziji. Ovu emisiju u Srbobranu na{ Op{tinski odbor je platio 2.000 dinara, pa da odgovorim gospo|i, za koju pretpostavqam da je ~lan Demokratske stranke, po{to demokrate imaju ovako specifi~na pitawa i u ovom slu~aju to nije ne{to {to bi pozitivno isticalo Demokratsku stranku u vladawu koalicije Zajedno, nego naprotiv. Do 17. novembra imali smo jednu medijsku situaciju, a tada je buknuo narodni protest, narodno nezadovoqstvo, bez obzira na u~e{}e koalicije Zajedno. Koalicija Zajedno je samo pokvarila narodni protest a nije mu doprinela, ona ga je kompromitovala zastavama, nasiqem i raznim drugim glupostima. Jedna je vrpca neprekidno zatezana blokada medija, do{lo je do pucawa i osloba|awa medija. Vidite, sada se daju neke informacije o Srpskoj radikalnoj stranci na dràvnoj televiziji, a tri godine nas uop{te nije bilo na toj televiziji. Dakle, dolazi do nekog medijskog prodora na lokalnim radio i televizijskim stanicama, ali od mesta do mesta to je razli~ito. Negde moèmo bez smetwe da gostujemo, negde emisije dobijamo besplatno, negde moramo da platimo, a negde nas ~ak i fizi~ki poku{avaju spre~iti da u|emo u lokalne radio-stanice. Recimo, koalicija Zajedno je poku{ala fizi~ki da me spre~i da u|em u studio Radio Uìca. Nekolicina pripadnika te koalicije je nasrnula na mene, pa je dobila batine. Otkazivali su mi emisiju na Televiziji Nais, otkazivali televizijski duel sa Rakom Radovi}em u Trsteniku, mada je sve unapred bilo dogovoreno. Koji zakqu~ak iz ovoga izvla~im? Pa, i po medijskom pitawu nema bitne razlike izme|u socijalista i koalicije Zajedno i jedni i drugi se pona{aju na sli~an na~in, primewuju identi~nu tehnologiju vlasti. Mi smo zaveli red i disciplinu, neuporedivo boqi odnos prema gra|anima, ubrzali smo re{avawe problema iz upravnog postupka, krenuli smo na ubrzano parcelisawe op{tinske zemqe i ve} je dodeqeno vi{e od 1.000 placeva za stambenu individualnu izgradwu po najniìm mogu}im cenama. Veliki broj izbeglica je stekao mogu}nost za krov nad glavom. Ve} od ponedeqka po~iwemo radove na najva`nijoj vodovodnoj liniji izme|u Batajnice i Ugrinovaca, gde se krug zatvara na obodima zemunske op{tine. Sredili smo stawe u Kulturno-sportskom centru Pinki i na putu smo da nabavimo opremu za porodili{te u Zemunu; sklopili smo ve} finansijsku konstrukciju i na{li izvore finansirawa. Voditeq: Ostoji} Branislav pita: Radikali }e prodati dràvnu imovinu ako do|u na vlast, ko }e je kupiti u ovoj zemqi, kada se zna da narod nema para? Dr [e{eq: Uvek neko ima para, znate, pare su uvek prisutne, samo su raspore|ene u razli~ite yepove i kada se u nekim yepovima nagomilaju ogromne koli~ine novca, to je najboqi znak da u ve}ini yepova nema novca uop{te.Ovo bi bio dobar na~in da se rasprodaju luksuzne vile, rezidencije, ugostiteqski objekti, lovi{ta. Ima dosta nepokretne imovine koja se moè rasprodati: muzeja, domova armije, placeva, recimo, placeva na Dediwu. Tre}ina stare devizne {tedwe moè se vratiti rasprodajom dediwskih placeva.
619
Voditeq: Anonimni slu{alac pita:Da li }e se gospodin [e{eq kandidovati za predsednika Srbije i {ta misli kako }e se Jugoslavija izvu}i iz dugova? Dr [e{eq: Da li }u se kandidovati za predsednika Republike, odlu~i}e najvi{i strana~ki organi: Centralna otaybinska uprava i mo`da vanredni kongres Srpske radikalne stranke. [to se ti~e dugova, mislimo da Jugoslavija ne bi trebalo da ih otpla}uje, nego da zapadnim poveriocima ponudi one fabrike koje su podignute kreditima, jer Titov komunisti~ki reìm nije bio ni legalan niti legitiman. Ulazili su u rizik sklapaju}i ugovore sa jednim diktatorskim reìmom i treba da snose posledice tog rizika. Mi bismo im ponudili Elektronsku industriju Ni{, Crvenu zastavu i neke sli~ne fabrike. Neka te fabrike osposobe za proizvodwu i neka iz wih izvla~e profit kojim }e vra}ati svoje dugove. Voditeq: Julka Elesin iz Srbobrana pita: [ta mislite o na{oj op{tinskoj vlasti? Dr [e{eq: Mislim da je u svim mestima u Srbiji lokalna vlast koalicije Zajedno lo{a, kao {to mislim da je u svim mestima u Srbiji lokalna vlast SPS-a i levog bloka lo{a. Kad bismo mislili da je to dobra vlast, mi bismo je podràli i prikqu~ili joj se. Po{to mislimo da je lo{a, u~ini}emo sve {to je u na{oj mo}i da politi~kim sredstvima {to pre oborimo i vlast koalicije Zajedno u Srbobranu i vlast svojih politi~kih konkurenata u svim drugim op{tinama u Srbiji. Voditeq: @ivko Kurja~ki pita: [ta mislite o izgubqenim srpskim teritorijama i da li }e biti ikada objediwene? Dr [e{eq: Ube|en sam da }e se uskoro stvoriti uslovi za povratak zapadnih srpskih teritorija, svih srpskih teritorija. Uslove }e stvoriti uspostavqawe ravnoteè me|u velikim silama i ube|en sam da ne}emo dugo ~ekati da se Rusija uspravi i da opet bude velika i mo}na sila, a tada }e Rusija stupiti na Balkan i za{tititi svoje tradicionalne saveznike Srbe. Nas Amerikanci sada mrze, progone i uni{tavaju, pomaù sve srpske neprijateqe ba{ zato {to znaju da smo mi prirodan istorijski saveznik Rusije. Voditeq: Branislav Pivi~ki iz Srbobrana pita: Ko je na vlasti u Ba~koj Palanci kada se ne pla}aju termini? Dr [e{eq: U Ba~koj Palanci su socijalisti, ali kao {to ovde u Srbobranu napadam koaliciju Zajedno, danas }u u Ba~koj Palanci napadati Socijalisti~ku partiju Srbije. Voditeq: Javio nam se Milinko Vujin iz Turije koji kaè da nije odbornik, ali pita: Da li dr [e{eq zna da je odbornik \islov Rada iz Srpske radikalne stranke glasao za koaliciju Zajedno? Dr [e{eq: Evo, prvi put to ~ujem, prvi put ~ujem i za ime na{eg odbornika. Ispita}emo to na sednici Op{tinskog odbora Srbobrana. Ako se ispostavi da je to ta~no, onda }e jedina mera biti iskqu~ewe, a ako se ispostavi da nije ta~no, onda mislim da }e se Milinko Vujin izviniti Radi \islovu zbog ovakve tvrdwe. Dakle, desi}e se jedno ili drugo.
620
Voditeq: S obzirom da se pribliàvamo kraju emisije, {ta re}i na kraju dana{weg druèwa po{to pretpostavqam da }emo imati prilike u nekim budu}im vremenima da slu{amo o radu Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Rekao bih, u Srbobranu se promenila vlast i ta promena je ~isto formalna, sjahao je Kurta a uzjahao Murta. Kvalitetnog poboq{awa na~ina ìvota u Srbobranu ne}e biti, de{ava}e se svi oni propusti koji su bili karakteristi~ni za socijaliste i ja poru~ujem gra|anima Srbobrana da ipak zbog toga ne o~ajavaju, jer }e i ovoj sada{woj vlasti koalicije Zajedno ubrzo videti le|a, a na slede}im izborima pobe|uju srpski radikali. Voditeq: Milan Martinovi} iz Srbobrana tvrdi: Rada \islov odbornik Skup{tine op{tine Srbobran bio je doma}in Ago{tonu na Kobasicijadi u Turiji. Dr [e{eq: To {to je bio doma}in Ago{tonu na Kobasicijadi u Turiji, to nije nikakav problem i ako je to istina. Za{to da ne bude doma}in na Kobasicijadi, ko god se pojavi rado je vi|en gost, Ago{ton ili neko drugi. Znate, to {to smo mi s vremena na vreme u politi~kom sukobu sa Ago{tonom, ne zna~i da smo sa wim u nekom li~nom neprijateqstvu. Iako sa Ago{tonom dodu{e nikad nisam i{ao na Kobasicijadu ili sedeo i ru~ao, kad god se sretnemo, mi se srda~no pozdravimo, porazgovaramo i tako to. To je jedan qudski odnos koji nema veze sa strana~kom politikom, a opet }emo negde u skup{tinskom ringu zapo~eti verbalnu kavgu, pa ko pobedi. Za{to bi bio problem {to je Ago{ton bio gost na Kobasicijadi i {to je bio gost ~lana Srpske radikalne stranke, to nema nikakve veze, to je ~ak za pohvalu. To pokazuje ~isto qudski i korektan odnos koji mi, radikali, na svakom mestu primewujemo. Voditeq: \or|e Tasovac iz Srbobrana pita: Da li vi ose}ate li~nu krivicu za izgubqene teritorije u biv{oj SFRJ i da li je jo{ realna granica Karlobag-Virovitica-Karlovac? Dr [e{eq: Ne mogu da ose}am krivicu za izgubqene teritorije, jer u trenutku kad su teritorije gubqene nisam bio na vlasti u Srbiji, a uveren sam da }emo uskoro ostvariti granice Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica. To je dugoro~na orijentacija Srpske radikalne stranke i tu za nas nema odustajawa. Voditeq: Po{tovani slu{aoci, u proteklih sat vremena na talasima Radio Srbobrana gost je bio dr Vojislav [e{eq. Zahvaqujem vam se na gostovawu u dana{woj emisiji i nadam se da }emo se uskoro videti. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo da gostujem na va{oj radio-stanici. Voditeq: Hvala lepo. Dr [e{eq: Hvala i vama.
621
RADIKALSKI PROGRAM U STO TAÂKA

Radio Bap, Ba~ka Palanka, 8. mart 1997. godine Voditeq: Slu{ate program Radio Ba~ke Palanke, sada je 17 sati i 36 minuta po ta~nom satu Kontinental banke u Ba~koj Palanci. Sa nama je danas uvaèni gost ne samo za na{u op{tinu nego i za celu Srbiju, gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Dobar dan i dobro do{li u studio Radio Ba~ke Palanke. Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao. Voditeq: Gospodine [e{eq, u sferi previrawa, kako politi~kih, tako i dru{tvenih u na{oj zemqi, jedna od tema je bila i problem zatvorenosti medija. [ta je to {to va{a stranka i vi mislite da bi trebalo uraditi da bi medijska blokada bila skinuta? Dr [e{eq: U Srbiji je do{lo do otvarawa medija u periodu od 1991, 1992. godine do polovine 1993. godine. Mediji su postajali objektivno sve slobodniji i mislili smo da idemo u pravcu wihove potpune privatizacije, a Srpska radikalna stranka smatra da ba{ svi mediji moraju biti privatizovani, osim dràvne televizije i dràvnog radija. Me|utim, stvari po~iwu naglo da se mewaju u lo{em pravcu i vlast preuzima kompletne medije pod svoju kontrolu, skoro sve radio i televizijske stanice i lokalnu {tampu u unutra{wosti Srbije, a naravno, i velike medijske ku}e kao {to su: Kompanija Politika, Kompanija Novosti i druge. Taj period zatvorenosti medija naneo je veliku {tetu i vlasti i kompletnom narodu u Srbiji. Vlast se samozavaravala, stvarala jednu la`nu sliku stvarnosti da bi i sama po~ela da veruje u tu sliku. Nije postojala konkurencija, zna~i, nije bilo mogu}e lansirati druga~ije mi{qewe, a to je uvek {tetno i za samu vlast. Posle ove krizne situacije, koja se desila povodom poni{tavawa lokalnih izbora u nekim op{tinama u Srbiji, neke stvari se mewaju naboqe i dolazi do prodora u sve medijske ku}e. Mediji se postepeno otvaraju i od mesta do mesta razli~it je na~in otvarawa medija. Mi, radikali, se trudimo da gostujemo na {to vi{e lokalnih radio i televizijskih stanica. Iskustva su nam razli~ita od op{tine do op{tine, jo{ ima op{tina u Srbiji do kojih ne uspevamo da prodremo na lokalne radio i TV stanice. Postoje op{tine gde to sa lako}om radimo, a postoje i one u kojima moramo da platimo u~e{}e u emisiji; nekad su to visoke cene, recimo, jutros sam bio u Srbobranu, gostovao sam na radio-stanici sat vremena i na{ odbor Srpske radikalne stranke morao je da plati 2.000 dinara, to je visoka cena. Danas gostujem u Ba~koj Palanci bez pla}awa, i to je ono na ~emu sam zahvalan radio-stanici Ba~ka Palanka. Nakon ove emisije imam i TV emisiju na lokalnoj televiziji od 19 ~asova. Negde gde vlada koalicija Zajedno de{ava se da mi zabrawuju u~e{}e na lokalnim stanicama. Poznat je skandal iz Ni{a gde su zapretili vlasniku privatne televizije Nais da }e mu ukinuti televiziju kad preuzmu vlast ako ne otkaè moje gostovawe, i on je u strahu otkazao. Zatim, na televiziji Trstenik je bio zakazan televizijski duel izme|u mene i Rake Radovi}a, poslanika Socijalisti~ke partije Srbije. Sa tim
622
su se sloìli i direktor i glavni i odgovorni urednik lokalne televizije koji pripadaju politi~koj organizaciji Zajedno. Me|utim, posle su se predomislili, navodno, zabranili su Raki Radovi}u da u|e u Televiziju. Znam o ~emu se radi: wima nije odgovaralo moje u~e{}e u toj televizijskoj emisiji, a u Uìcu su poku{ali fizi~ki da me spre~e da u|em u radio-stanicu, koja je u dru{tvenoj svojini, zna~i, nije u nadle`nosti Op{tine. Pojavila se grupa pristalica koalicije Zajedno, dnevnik Na{a borba je pisao da ih je bilo 2.000, neki od wih su me fizi~ki napali i dobili batine. Onda su se razbeàli i sa pristojne udaqenosti vikali: Ajmo, ajde svi u napad, a niko nije smeo da napadne. Dakle, razli~ita su nam iskustva od jedne do druge radio-stanice, od jedne do druge op{tine, od jedne do druge televizijske stanice, ali mislimo da je proces koji se odvija dobar i da }e taj proces rezultovati na kraju definitivnim osloba|awem medija. Naravno, to nije dovoqno da se mediji otvore za predstavnike politi~kih stranaka, da oni mogu nesmetano da gostuju, da iskaù svoje politi~ke stavove, poglede, programska opredeqewa, svoju ideologiju i sli~no. Potrebno je i u statusnom pitawu mnogo toga da se mewa, neke lokalne televizijske stanice su privatne, ali nemaju odobrenu frekvenciju od Vlade Srbije, dakle, nisu legalne, rade na divqe, a Vlada ve} tri-~etiri godine nije raspisivala konkurs za dodelu frekvencija. Frekvencije su jedno prirodno bogatstvo i one treba da se prodaju na konkursu. Onaj ko koristi frekvenciju treba da plati porez dràvi da bi ne{to oti{lo u buxet, ali to mora da se radi na pravno ure|en na~in. Postoji veliki broj lokalnih radio i TV stanica u dràvnoj ili dru{tvenoj svojini koje moraju da se privatizuju. Nema nikakve potrebe da lokalni organi vlasti imaju medije u svom vlasni{tvu, ukqu~uju}i i zemunsku op{tinu u kojoj planiramo radio i televizijsku stanicu. Prve korake smo ve} na tom planu u~inili, a imamo i Zemunske novine. Voditeq: Oprostite {to vas prekidam, upravo sli~no potpitawe sam hteo da vam postavim. Sada Studio B ima priliku da pokaè sve ono za {ta su se borile stranke koje su do{le na vlast, dakle, za otvarawe medija. Dr [e{eq: Koalicija Zajedno je pogazila sva obe}awa i po drugim pitawima, recimo, u pogledu famozne ôvi}eve takse od 3 odsto. Po pitawu medija mogu da razumem. Kad se promeni vlast, u dràvnom glasilu se promeni glavni i odgovorni urednik i direktor, a oni su po~eli da otpu{taju qude iz redakcije koji su ve} zasnovali radni odnos. Otpu{taju ih, progone, spre~avaju da u~estvuju u programu i tako daqe. Ta vrsta revan{izma nije bliska politi~koj svesti srpskih radikala i mi smo apsolutno protiv toga. Svojim primerom u zemunskoj op{tini svedo~imo kako treba nova vlast da se pona{a. Kod nas nema revan{izma, cenimo samo rad, po{tewe, marqivost i trud. [to se ti~e Studija B, neprekidno su se sve opozicione stranke zalagale za vi{estrana~ki upravni odbor, a ~im je koalicija Zajedno preuzela vlast u Beogradu, formirali su jednostrana~ki Upravni odbor i to na neregularan na~in. Nije jo{ zavr{eno konstituisawe Gradske skup{tine, a oni su ve} formirali Upravni odbor. U Poslovniku stoji
623
da je jedini ovla{}eni predlaga~ Administrativno-mandatna komisija, koja nije formirana. Kad se tako neregularno po~ne u samom startu, onda je unapred jasno kako }e te stvari daqe izgledati, ali mi, radikali, se èstoko suprotstavqamo, i nema milosti. Kao {to se èstoko suprotstavqamo SPS-u, wenoj vlasti u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, sad se jo{ è{}e suprotstavqamo koaliciji Zajedno, koja ne samo da opona{a socijaliste nego je mnogo gora od socijalista. Voditeq: Oprostite, ponovo }u vas prekinuti da ne bismo uskratili slu{aocima da vam postave pitawa. Po{tovani slu{aoci, telefoni na koje moète postavqati pitawa gospodinu Vojislavu [e{equ su 749100, 742-248. îtaju}i novine raznih izdava~a ne moèmo ste}i pravu sliku kakvo je stawe u Zemunu, po ~emu se va{ rad razlikuje od dosada{weg rada u zemunskoj op{tini? Dr [e{eq: Na{ narod kaè: Dobar glas daleko se ~uje. Mi smo zaista mnogo toga uradili, a jo{ se nije navr{ilo prvih 100 dana vlasti. Sredili smo op{tinsku administraciju, zaveli red i disciplinu. @ale se vlasnici okolnih kafana da im je promet opao za 50 odsto jer op{tinski slu`benici ne mogu vi{e u toku radnog vremena da odlaze u te kafane. Zatekli smo stawe korupcije, recimo, kad su op{tinski slu`benici nekome trebali da urade ne{to na terenu, on bi dolazio ujutru, pa bi prvo tog slu`benika vodio na doru~ak u restoran Belvi, onda bi i{li da obave taj posao, a ako bi neko do{ao oko podne, vodio bi ga na ru~ak to je bila uobi~ajena praksa. Mi smo zaveli tu red, nemilosrdno. Od 8 do 16 ~asova nijedan slu`benik ne sme da napusti zgradu Op{tine, osim po posebnoj dozvoli, po posebnom nalogu, o ~emu treba da postoji pisani trag. Odnos op{tinskih slu`benika prema gra|anima je druga~iji, qubazan. Slu`benici su nasmejani i moraju odmah da obavqaju poslove. Ako ba{ ne{to mora da se odloì, odlaè se samo dan ili dva, a ne da neki upravni postupak traje po godinu ili dve godine. Zna~i, iskoristili smo postoje}e kapacitete, samo disciplinom smo naterali qude da rade, a i sami smo svojim primerom pokazali kako to treba da se radi. Postigli smo u{tede u materijalno-tehni~kim tro{kovima, od tih u{teda u kancelarijskom i drugom materijalu podigli smo plate za 30 odsto u proseku svim zaposlenim. Bilo je neracionalnog tro{ewa, nije bilo kontrole, a vlast ne moè da funkcioni{e ako nema kontrole, ako nema stroge nemilosrdne kontrole koja sada postoji u zemunskoj op{tini. Suzbili smo korupciju, trenutno je nema i ube|eni smo da je vi{e nikad ne}e ni biti. Zatim, sredili smo stawe u javnim preduze}ima, zaveli red u Kulturno-sportskom centru Pinki i on sada normalno funkcioni{e, ima para za plate, a bio je u hroni~noj krizi i nesta{ici. Javno preduze}e Poslovni prostor je zavelo red u raspolagawu poslovnim prostorom. Zatekli smo tipi~nu mafiju koja je uzimala u zakup od Javnog preduze}a po veoma niskim cenama poslovni prostor i izdavala u pazakup po ~etiri ili pet puta vi{im cenama. Oni su ìveli na grba~i i Javnog preduze}a i tih firmi koje su dobro poslovale i mogle da pla}aju tako skupo poslovni prostor. Sve smo to ra{~istili i vi{e nema pazakupa. Obi{li smo sve lokale, i gde smo na{li pazakupce na licu mesta smo s wima sklapali direktni ugovor o zakupu. Pa624
zakupcu je cena padala za 50 odsto, a Javnom preduze}u podiglo cenu do onog maksimuma, recimo 40 dinara po 1m2 u najuèm centru Zemuna. Zadovoqni su ti koji su bili u pazakupu jer su regulisali svoj status po mnogo niòj ceni, a parazite smo im skinuli sa grba~e. Zatim, krenuli smo hrabro u parcelisawe op{tinskog zemqi{ta; dodelu tih parcela vr{imo po najniìm cenama, izbeglicama smo omogu}ili da kupuju placeve na podru~ju Grmovca po ceni od 15 dinara za 1m2. Prvi konkurs je bio za 200 placeva. Nismo znali kolika }e biti potra`wa za placevima javilo se 3.600 qudi. Odlu~ili smo da svima dodelimo placeve i radimo ubrzano na tom planu, slu`be padaju s nogu rade}i, rade i subotom i nedeqom. Parceli{e se, dodequje se po najniìm cenama, a te pare odmah ulaèmo u komunalnu infrastrukturu. Ve} slede}e nedeqe po~iwu radovi na izgradwi 7,5 kilometara primarnog vodovoda od Batajnice do Ugrinovaca; sklopili smo finansijsku konstrukciju i odmah idemo u akciju. [ta je to po ~emu se razlikujemo od prethodne vlasti? Nisu bitne politi~ke i ideolo{ke razlike, zatekli smo jedan indolentan odnos, qude koji nisu bili zainteresovani za svoj posao, kojima smo jednostavno ubrizgali neku dozu podsticaja, samoinicijative pokretawa u akciju. Svojim primerom pokazujemo drugima kako treba da se pona{aju, dakle, strogi smo prema sebi, ali i prema drugima. Rekli smo zaposlenima u Op{tini da za plate ne treba da brinu ako budu radili kako treba, uop{te nas ne interesuje ko je ~lan koje politi~ke partije, da li su radikali, da li su socijalisti, da li su iz koalicije Zajedno. Nijednog zaposlenog u Op{tini nismo otpustili, nijednog na~elnika nismo premestili na drugo radno mesto, osim na~elnice za Op{tu upravu koju smo uhvatili u kriminalu proneverila je novac Op{tinske izborne komisije. U toku su dva-tri preme{tawa sa jednog na drugo radno mesto, ali to odgovara wihovoj kvalifikacionoj strukturi, dakle, samo da bi rad bio efikasniji. Napreduju samo oni koji su ve{ti i sposobni. Ne postavqamo pitawe kakva je wihova ideologija, kakva je wihova politika. Prema opozicionim partijama pona{amo se veoma korektno, onako kako bismo èleli da se vlast pona{a prema nama, srpskim radikalima, tamo gde smo mi opozicija. Zatim, poboq{ali smo vizuelni izgled op{tinskih slu`bi kancelarija; {altersku slu`bu smo doterali, sredili, podigli smo malo pultove pa gra|anin ne mora da se sagiwe kad do|e na {alter, nego stoji uspravno i normalno razgovara. Otvorili smo bife u samoj zgradi Op{tine sa 150 artikala, tako da zaposleni nemaju potrebe da izlaze napoqe u toku radnog vremena, mogu po najjeftinijim gradskim cenama da se snabdeju hranom, bezalkoholnim napicima. Alkohol je apsolutno zabrawen, u zgradi Op{tine alkohol se to~i samo u prazni~nim situacijama. Voditeq: Recite mi, da li je postojao otpor? Dr [e{eq: Ne, u pravom smislu re~i otpora nema. U po~etku je bilo nekog straha, o~ekivali su kad do|u radikali da }e se pojaviti neke ale, nemani, a`daje, ko zna {ta su sve o~ekivali. Proneo se glas da }e radikali sve otpustiti, da }e raspisivati novi konkurs za sva radna mesta,
625
da }emo progoniti, da }emo se svetiti. Toga nema, nema revan{izma, ta napetost je uklowena, atmosfera je sasvim normalna. Mislim da nailazimo na korektan odnos svih zaposlenih. Neki su popadali s nogu prvih dana pa su jo{ uvek na bolovawu, dakle, beè od radnih obaveza, nisu navikli da rade. Od wih se nije ni o~ekivalo da marqivo i savesno rade. Kod nas se mora raditi. Petkom prijem gra|ana traje do tri sata no}u i mnoge to zaprepa{}uje, mnoge birokratske svesti to dovodi do o~ajawa, ali tako sa nama, radikalima, mora da bude. Mislim da su qudi sada shvatili da ovako pove}an intenzitet rada i wima mewa stvari naboqe. Op{tina vodi ra~una o zaposlenima, odmah smo pove}ali iznos koji se daje za topli obrok. Ranije je to bilo 70-80 dinara, sad smo na republi~kom maksimumu od 360 dinara. Isplati}emo na vreme i regres za godi{wi odmor, nabavili smo pre neki dan 3,5 tone {e}era po ceni od 3,2 dinara i odmah je to razgrabqeno me|u radnicima jer je na odloèno pla}awe odbi}e im se od plate. Dakle, pojavila se situacija da uradimo ne{to za svoje radnike i odmah smo uradili bez ikakvog koristoqubqa. Uradi}emo mnogo vi{e od toga, ali moraju da rade, moraju prosto da skapavaju od posla, i tu nema milosti. Voditeq: Jedan slu{alac koji se predstavio kao Milovan, pita: Za{to je Vojislav [e{eq prestao da bude monarhista i za{to ne postoji Srpski ~etni~ki pokret? Za{to tvrdi da nema revan{izma kad je Toma Nikoli}, potpredsednik stranke, izjavio da su do{li na vlast i da su smirili sve qude? Dr [e{eq: Nikad u ìvotu nisam bio monarhista i mislim da nijedan ozbiqan ~ovek nije monarhista. Kome bi sad palo na pamet da vra}a monarhiju Srbiji? Nikom normalnom ne bi palo na pamet, sme{no je biti monarhista pri kraju dvadesetog veka, a i ove dràve i narodi kojima je ostala monarhija ne znaju kako da se otarase svojih kraqeva, prin~eva, princeza i ~itave bulumente wihovih srodnika. Srpski ~etni~ki pokret je prestao da postoji kao sekcija Srpske radikalne stranke, jer je postalo besmisleno kad se razvio Srpski ~etni~ki pokret, kad su obnovqene tradicije, kad je ponovo stekao ugled, po{tovawe u narodu, da ga svojata jedna politi~ka partija. Uostalom, danas se svi srpski borci za slobodu iz Srpske Krajine i Republike Srpske nazivaju srpskim ~etnicima. Me|u wima nisu samo srpski radikali, nego i pripadnici SDS-a i mnoge vanstrana~ke li~nosti. Besmisleno je da ga onda svojata Srpska radikalna stranka. Mi smo realizovali jednu veliku ideju, obnovili smo srpstvo, ~etni{tvo u narodu, ~etni~ki duh, ~etni{tvo kao borbu za slobodu i sad to postoji i pored Srpske radikalne stranke. Svi smo mi, srpski radikali, ~etnici, svi mi koji smo bili na frontu neko vi{e, neko mawe. Ali ne svojatamo to kao stranka, to je ve} ne{to {to pripada celom srpskom narodu. [to se ti~e te navodne izjave Tomislava Nikoli}a, ja nikada nisam ~uo da je Toma ba{ tako ne{to rekao. [ta zna~i to da smo smirili qude? Smirili smo mo`da qude u pogledu neke wihove egzistencijalne neizvesnosti u i{~ekivawu dolaska radikalske vlasti. Revan{izma nema, mi smo samo smenili op{tinske funkcionere, dakle, imamo na{ Izvr626
{ni odbor, predsednika, potpredsednike, na{eg sekretara. To su funkcije ~iji se nosioci mewaju kad se mewa vlast, ali nijednog op{tinskog na~elnika nismo dirali smenom vlasti. Voditeq: Bez obzira na strana~ku opredeqenost. Dr [e{eq: Bez obzira. Ako stru~no i profesionalno obavqaju svoj posao, ostaju, mi samo traìmo da rade savesno. Polazimo od toga da je op{tinska administracija onakva kakva je vlast. I to su qudi od krvi i mesa, nema idealnih qudi na svetu. Promenila se vlast i oni se sad mewaju. Kako oni sad rade? Onako kako im sada{wa vlast naloì. Zaveli smo disciplinu i to je za nas najva`nije, dakle, na tim kqu~nim funkcijama do{lo je do promena, nijedan profesionalac nije diran. Voditeq: Na{ slu{alac Jovi} pita:Od kada ste postali najve}i kriti~ar opozicije, kada ste do sada bili najve}i kriti~ar socijalista? Dakle, misli na koaliciju Zajedno Dr [e{eq: Ako je va{ slu{alac slu~ajno bio na mitingu Srpske radikalne stranke u Ba~koj Palanci, mogao je da ~uje da su dve tre}ine na{ih govora bile posve}ene kritici SPS-a i stranaka levog bloka, a jedna tre}ina kritici koalicije Zajedno i drugih konkurentnih stranaka. Na{ nastup se nije ni za dlaku promenio, s tim {to je sada koalicija Zajedno mnogo ve}a opasnost za Srbiju nego {to je bila u predizbornoj kampawi; socijalisti su im pomogli da postanu neko i ne{to. Socijalisti~ka partija je napravila stra{nu gre{ku 17. novembra {to je po~ela otimati odborni~ke mandate, {to je po~ela sudskim intervencijama da mewa izborne rezultate i pravi veliko zame{ateqstvo koje je izazvalo ogroman odijum u narodu narodno nezadovoqstvo. Da sam bio na mestu socijalista, predao bih vlast koaliciji Zajedno u svim op{tinama gde su imali ve}inu 17. novembra. Nije narod glasao u drugom izbornom krugu za koaliciju Zajedno, narod je glasao protiv socijalista, a koalicija Zajedno je bila forsirana ve}inskim izbornim principom koji su uveli socijalisti 1990. godine, jer je wima bio koristan, a taj ve}inski izborni princip je onemogu}avao Srpsku radikalnu stranku. Mi smo ovde, u Ba~koj Palanci pojedina~no najja~a opoziciona partija, ali nas je spre~io ve}inski izborni princip da imamo odbornike u Skup{tini op{tine. Da sam bio na mestu socijalista 17. novembra, predao bih koaliciji Zajedno vlast na lokalnom nivou gde god su imali ve}inu odbornika, a oni bi se do danas tako èstoko posva|ali da bi vlast padala kao zrele kru{ke od op{tine do op{tine. Oni se ve} sva|aju u Beogradu, Ni{u, Kragujevcu, Uìcu, â~ku i ne mogu dugo opstati zajedno. Socijalisti su ih u~vrstili, oni su ih naterali da budu u gomili, svojim nastojawima su izazvali strano me{awe i stvorili ~itav niz drugih problema. Sve ovo {to se sada zbiva vi{e je gre{ka socijalista nego stvarna narodna èqa da koalicija Zajedno do|e na vlast, ne postoji ta èqa u narodu. Koalicija Zajedno je na novembarskim izborima poraèna. Kad poredite wihove rezultate iz novembra i rezultate sa prethodnih izbora iz 1993. godine, vide}ete da su oni izgubili pola miliona glasova, 30 odsto glasova imaju mawe. Sad imaju svi zajedno ispod milion, a Srpska radikalna stranka je napredovala za 30 odsto, dobila novih 200.000 glasova. Mi smo navikli na te gre{ke Socija627
listi~ke partije i zato ih èstoko kritikujemo. Mi smo stranka koja zadràva ekvidistancu, nastavqamo sa kritikom socijalista, svih negativnosti, slabosti, na{a verbalistika je umerenija. Za{to? Mi smo bili mnogo è{}i u kritici vlasti i wenih pojedinih nosilaca u vreme kad je tu vlast na miru ostavqala Zapadna Evropa ili Amerika. Sad, kad su se zapadne sile angaòvale podràvaju}i koaliciju Zajedno i kad su se obru{ile na vlast u Srbiji, na{a kritika je umerenija, promi{qenija, mi ne odstupamo, ne odustajemo, ne}emo da sluìmo zapadnim silama protiv svog naroda. Na{ ciq je da {to pre sru{imo sa vlasti Socijalisti~ku partiju, JUL i Novu demokratiju, ali je i na{ ciq da spre~imo da koalicija Zajedno do|e na vlast, jer su oni za Srbiju mnogo gora varijanta od postoje}e vlasti, zna~i i od zla ima gore zlo. Uostalom, i Socijalisti~ka partija, i JUL i Nova demokratija, i Srpski pokret obnove, i obe demokratske stranke, i Gra|anski savez za nas su konkurencija. Nije na{ ciq da oni budu uspe{ni, na{ ciq je da svi oni propadnu. Ako su oni uspe{ni, mi ne moèmo do}i na vlast, ako oni propadnu, mi }emo do}i na vlast. Voditeq: Kako tuma~ite {to vas nazivaju crveni vojvoda? Dr [e{eq: Neki me zovu tako ve} odavno, jo{ od 1991. godine, i ponosim se time. Prozvali su me oni koji su jo{ 1991. godine otvoreno izdali srpske nacionalne interese, razbijali na{e vojne jedinice na frontovima, izazivali masovna dezerterstva, a tad smo mi, srpski radikali, priska~u}i u pomo} zapadnim Srbima svojim dobrovoqcima dosta pomogli da se konsoliduju frontovi i da se u onom trenutku za{tite srpski nacionalni interesi. Voditeq: Pitawe na{eg slu{aoca: [ta mislite o autonomiji Vojvodine i da li podràvate Maju Gojkovi} koja misli da treba ukinuti autonomiju? Dr [e{eq: Mislim da je autonomija Vojvodine besmislena i to nije samo stav Maje Gojkovi} nego cele Srpske radikalne stranke. Smatramo da u Srbiji treba ukinuti sve teritorijalne autonomije. [ta zna~i to autonomija Vojvodine, kakav je smisao te autonomije? Ta autonomija nema nikakvog smisla. Po popisu iz 1991. godine Vojvodina je imala 60 odsto Srba, sada ih ima mnogo vi{e, preko 70 odsto, posle ovog priliva iz zapadnih srpskih zemaqa. [ta zna~i autonomija Vojvodine u Srbiji? Vojvo|anska autonomija je imala smisla u vreme Austrougarske, Vojvodina je bila srpska autonomija, srpska Vojvodina, sad vi{e nema za to nikakvog smisla. Vojvodina je teritorija u kojoj u ve}ini ìvi srpski narod i sastavni je deo Srbije. Nikakvog smisla nema ta autonomija. Ona ima smisla jedino za neke lokalne hijerarhijske vrhu{ke, za neke centre mo}i koji se tu nadme}u ko }e vi{e pqa~kati srpski narod. Ovi vojvo|anski autonoma{i kaù da ih Srbija pqa~ka, {to je besmislica. Mafija pqa~ka, oni koji od seqaka uzmu poqoprivredne proizvode a ne plate ih blagovremeno, pa smo u situaciji da u raznim delovima Srbije seqacima uvek ne{to nije pla}eno: negde nije pla}ena p{enica, negde kukuruz, soja, suncokret, negde meso, mleko, uvek negde neko ne{to duguje seqaku. To je problem. Ne pqa~ka Srbija Vojvodinu. Ko u Srbiji ima koristi {to je seqak u Vojvodini opqa~kan, {to mu kasni isplata za poqoprivredne proizvode i sli~no?
628
Voditeq: Rajko iz Ba~ke Palanke postavqa pitawe: Kad biste do{li na vlast u Ba~koj Palanci, da li bi zastareo privredni kriminal? Primer je preduze}e Podunavqe, gde su direktori u~estvovali u kriminalnim radwama. To je poznato trgovinsko preduze}e kod nas, koje je do{lo na niske ekonomske grane. Dr [e{eq: Krivi~na dela zastarevaju po krivi~nom zakonodavstvu i to je precizno odre|eno. Apsolutna zastarelost je 20 godina za najteà krivi~na dela, a za lak{a krivi~na dela zastarelost je dvostruko vremensko trajawe u odnosu na najvi{u propisanu kaznu zatvora. Voditeq: Jovo Ostoji} kaè: Pokaìte mi jednog srpskog ~etnika koji nije monarhista. Dr [e{eq: Nabroja}u ih vi{e: Dragi{a Vasi}, istaknuti ~etnik iz Drugog svetskog rata, predsednik Draìnog nacionalnog komiteta, ubedqivo drugi ~ovek êtni~kog pokreta posle DraèMihajlovi}a. Bio je predsednik Republikanske partije, nikad nije bio monarhista; @ivko Topalovi}, tako|e istaknuti Draìn sledbenik iz Drugog svetskog rata, jedan od kqu~nih qudi Ravnogorskog pokreta, bio je presednik Socijalisti~ke partije, tako|e republikanac, pa Mi}unovi}ev potpredsednik Desimir To{i}, koji je bio jedan od rukovodilaca Ravnogorske omladine u Drugom svetskom ratu, nikad nije bio monarhista, oduvek je bio republikanac. Zabluda je da su ~etnici monarhisti, to su nam nametnuli komunisti posle Drugog svetskog rata. êtni~ki pokret je okupqao i republikance i monarhiste, na ~etni~kim znamewima uop{te nema krune, to je dvoglavi beli orao Nemawi}a sa ukr{tenim ma~evima i sa mrtva~kom glavom na grudima, nema krune. Qudi koji su u zabludi, koji ne poznaju istoriju, misle da su ~etnici i monarhisti jedno te isto, to je stra{na zabluda. Izraziti monarhisti su bili Qoti}evci, a ne ~etnici. Ko su Qoti}evci, to znamo. Voditeq: Gospodine [e{eq, pitawe koje bi mogli svakako da postavimo, jer o~igledno je prisutno kod nas: va{e vi|ewe odnosa svetskih sila prema doga|ajima u Srbiji? Dr [e{eq: U sve su ume{ane velike sile, posebno Amerika i Nema~ka. U nekim stvarima wihovi interesi se podudaraju, a u nekim razlikuju. Zajedni~ki interes im je da se Srbija skoro uni{ti i da se svede na minimalnu teritoriju, da joj se otmu Kosovo i Metohija, Sanyak, Crna Gora i Vojvodina. Sve {to rade, rade smi{qeno u tom pravcu. Mi tome moramo da se suprotstavimo, nema nam spasa ako se ne suprotstavimo. Za{to nas Amerikanci mrze, za{to pomaù sve srpske neprijateqe; i Slovence, i Hrvate, i Muslimane, i [iptare? Zato {to su Amerikanci svesni da su Srbi prirodni, tradicionalni, istorijski saveznik Rusije na Balkanu i dok je Rusija slaba, ùre se da nas uni{te jer znaju da Rusija ne moè ve~ito ostati na kolenima. Ona }e se uskoro uspraviti, bi}e ponovo mo}na velika sila i tada }e se vratiti na Balkan. Oni èle u onom trenutku kad se Rusija bude vra}ala na Balkan da Srbija bude {to mawa, na {to mawoj teritoriji, {to slabija, i to je smisao ameri~ke antisrpske histerije u kojoj Amerikanci ne biraju sredstva, koriste najpodmuklija sredstva protiv srpskog naroda.
629
Voditeq: Mislite li da imaju podr{ku qudi iz ove zemqe? Dr [e{eq: Imaju, peta kolona postoji, wih predstavqa koalicija Zajednoi tu nema nikakve sumwe. Najve}u sramotu su naneli srpskom narodu mar{iraju}i nedavno danima pod nema~kom i ameri~kom zastavom beogradskim ulicama. Od 1944. godine nije se desilo da neko kroz Beograd pronese nema~ku zastavu, a to je uradio Zoran \in|i}, lider koalicije Zajedno. Peta kolona postoji i na univerzitetu, i u Srpskoj akademiji nauka, i u raznim masonskim loàma u Beogradu. Svi fulbrajtovski stipendisti su ponovo aktivirani, mobilisani, a ovaj socijalisti~ki reìm je suvi{e slab i ne zna sa wima na kraj da iza|e. Nepromi{qen je, neodgovoran i bez koncepta. Recimo, puste da ih zamajavaju, da ~ine ~uda, a ne znaju da se tome suprotstave, nemaju ni hrabrosti da povuku neke poteze. Zbog toga je veoma va`no da se uskoro promeni vlast u Srbiji, ali ne na bilo koji na~in, nego da umesto socijalista na vlast do|e Srpska radikalna stranka. Voditeq: Kada bi Srpska radikalna stranka do{la na vlast, {ta bi bilo bitno promeniti, zna~i, ne samo navike, nego i u samim zakonima? Dr [e{eq: Prvo, zaveli bismo red u Srbiji, to je najva`nije. Srbija vapi za redom, za disciplinom, suzbili bismo korupciju i kriminal, mafiju, obezbedili sigurnost qudima, izvr{ili privatizaciju, obezbedili socijalnu za{titu. Konstituisali bismo na otvorenim principima dràvnu upravu, ustanovili odgovornost, kao {to radimo u zemunskoj op{tini. Vesti kako je to uspe{no su sigurno stigle i do vas, to bismo sigurno primenili i u celoj Srbiji. Ve} u prvih nekoliko meseci bi se osetile neke promene, za godinu-dve dana i{li bismo ubrzano putem ekonomskog prosperiteta i socijalne pravde. Srbija ima ogromna prirodna bogatstva, samo ih treba staviti u funkciju, treba otvoriti te resurse. Problem na{e vlasti je zato {to je zar|ala, u~mala, mnoge stvari se odvijaju po inerciji, nema pravog interesa da se u|e u su{tinu problema, da se prona|u dugoro~nija re{ewa. Na{a vlast se pona{a po principu da ovo danas funkcioni{e kako tako, a sutra {ta }e biti neka neko drugi razmi{qa. Mi nastupamo sa dugoro~nim konceptima i oslawamo se na sopstvene snage, mi ne obmawujemo narod nekim velikim kreditima, kao {to to radi koalicija Zajedno, da }e im neko dati dve milijarde dolara, milijardu i po ili {ta ja znam. Zapad je slagao i Poqsku, i êhoslova~ku, i Ma|arsku, i Rumuniju, i Bugarsku, o Rusiji da ne govorimo. Svima su obe}avali ogromne pare sa Zapada i ni{ta nisu dobili, moramo se na sopstvene snage orijentisati. Snaga imamo, moramo ih pametno iskoristiti. Voditeq: Gospodine [e{eq, imate pozdrav od dru{tva sa Sinaja, to je jedan kraj u Ba~koj Palanci, jedan deo grada. Slu{alac Zoran pita: Po{to smo na granici sa Hrvatskom, ovde ima dosta me{ovitih brakova, èna mi je iz Vukovara, a ja iz Ba~ke Palanke. Za{to ona ne moè da dobije dràvqanstvo i da li mogu radikali da u~ine ne{to po tom pitawu? Dr [e{eq: Mi nikada ne}emo priznati da je Ba~ka Palanka na granici sa Hrvatskom, ne}emo nikada odustati od srpske Slavonije, Dalmacije, Like, Banije i Korduna od srpske Zapadne Slavonije. [to se ti~e me{ovitih brakova, mislim da savezni zakon o dràvqanstvu omogu}ava
630
svim licima koja su u bra~noj vezi sa dràvqaninom SRJ da po ubrzanom postupku dobiju jugoslovensko dràvqanstvo. [ta se de{ava sa tim zakonom donesen je pro{le godine i imali smo na wega niz primedbi, kakav je, takav je donesen je. U wemu je postojala odredba da stupa na snagu osmog dana od objavqivawa u Slu`benom glasniku, ali je na snazi od Nove godine i jo{ nije po~ela wegova primena. Za{to socijalisti odlaù primenu tog zakona o dràvqanstvu? Zato {to se boje. Ako izbegli Srbi dobiju dràvqanstvo, niko od wih ne}e glasati za socijaliste i levi blok na izborima, pa odlaù upis u kwigu dràvqana. Odlagali su prvo dok se ne zavr{e savezni i lokalni izbori, a sad odlaù dok se ne zavr{e republi~ki izbori u Srbiji, svesni su da jednog dana to moraju regulisati. Mislim da bi trebalo to odmah da se reguli{e i mi, radikali, na tome neprekidno insistiramo jer se tim qudima mnogi problemi tako re{avaju, statusni problemi bez kojih ne mogu da napreduju. Oni bi se nekako snalazili, bavili nekim privrednim aktivnostima, a ovako su ni na nebu ni na zemqi, u stalnoj neizvesnosti. S druge strane, SRJ je insistirala na nasle|u pravnog kontinuiteta SFRJ, pa ako insistira na pravnom sledbeni{tvu i kontinuitetu, nema ni{ta prirodnije nego da automatski prizna sva dràvqanstva SFRJ, a ne uz ~itav niz birokratskih zavrzlama, ograni~ewa. Voditeq: Jovo Panti} pita: Da li }e \in|i}evi autobusi saobra}ati prema Zemunu, i {ta misli o spoqnoj politici gospodina Milo{evi}a? Dr [e{eq: Vide}emo da li }e uop{te biti \in|i}evih autobusa. On sve stvari radi naopako, to je ne{to neverovatno, zapleo se kao pile u ku~ine. Prvo je i{ao u Madrid, traìo autobuse i tamo su mu obe}ali neke autobuse iz 1963. godine, Frankove autobuse stare 35. godina. Zatim je i{ao u London, traìo neke autobuse i tamo su mu rekli Englezi: Mi bi vam i dali neke autobuse, ali {ta da radite sa wima, vi znate da se kod nas vozi levom stranom ulice a volan je na desnoj strani. Onda je \in|i} zvao gradona~elnika Budimpe{te i sa wim sklapao neke dogovore o uvozu ma|arskih autobusa, a Ma|ari rekli: Mi }emo dati rezervne delove na kredit, a moè da ih sklapa fabrika Ikarbus u Zemunu. Moè svako da kupi autobuse kad ima para, i Ma|ari jedva ~ekaju da nam isporu~e svoje autobuse; da}e oni to na dugoro~ni kredit, ali to se jednom mora platiti. Nije problem kupiti autobuse, postoje razni povoqni aran`mani pla}awa, ali kako to posle platiti. Da je \in|i} sklopio posao da se Ma|arima izveze neka na{a roba u zamenu za autobuse, ja bih mu onda odao priznawe. Sad otpado{e Ma|ari, a \in|i} odlazi u fabriku Ikarbus; naravno, prati ga uvek bulumenta novinara, uvek veliki publicitet. Posle Fabrike Ikarbus odlazi u GSB da sagledava probleme. Prirodno je bilo da prvo ode u GSB, zatim u Ikarbus, a onda da se sastane sa gradona~elnikom Budimpe{te, pa onda sa drugim strancima. Trebalo je videti koji su to problemi, onda kako da se re{e ti problemi. Kod \in|i}a je sve naopako. Ne moè ta nova vlast da funkcioni{e, nema {ansi. Voditeq: Slu{alac pita: [ta gospodin [e{eq misli, odakle Vuku Dra{kovi}u tolika sredstva da moè da putuje po inostranstvu i obe}ava blagodeti narodu, odakle sva ta sredstva dolaze?
631
Dr [e{eq: Ameri~ki kongres saop{tava s vremena na vreme i zapadna {tampa pi{e koliko novca zapadne sile daju nekim strankama srbijanske i crnogorske opozicije za wihove politi~ke delatnosti. Uostalom, sad je procurelo u javnost da su i studentski lideri potpla}eni, evo, sad su se èstoko me|usobno posva|ali, jer su uzeli novac i strpali u svoje yepove a drugi nisu. Me|usobno se sumwi~e, optuùju, a glavni lider studentskog protesta Miodrag Gavrilovi} je pre dve sedmice javno priznao u Nedeqnom telegrafu da su primali velike koli~ine novca iz inostranstva i da je najvi{e novca dao izvesni Danijel Boajer, {ef ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. To ste mogli da pro~itate u Nedeqnom telegrafu. Neki mediji po Beogradu i unutra{wosti se finansiraju iz stranih fondova. To nisu komercijalne, profitabilne organizacije iz Amerike i Zapadne Evrope nego vladine agencije koje se finansiraju iz buyeta, i wihov ciq je podrivawe Srbije. Nije nimalo slu~ajno {to svi ti mediji koji dobijaju pare iz inostranstva vode izrazito antisrpsku politiku, kao {to su: B92, Na{a borba, Blic, Dnevni telegraf. Gori su od hrvatskih novina usred Zagreba. Voditeq: Jedan slu{alac pita: Kako biste se suprotstavili mladosti na ulicama Beograda? Dr [e{eq: Ne bih se uop{te suprotstavqao mladosti, nije to mladost, to je jedna grupa izmanipulisanih studenata. Jadnici se smrzavaju mesecima na beogradskim ulicama u iskrenom ube|ewu da ~ine ne{to dobro i lepo za svoj narod. Oni su izmanipulisani, uvek su bili izmanipulisani: i 1968. i 1991, 1992. i sad, 1996. i 1997. godine. Nikad u istoriji nije bilo nijedne revolucije koju su izveli studenti. Uvek su studenti ne~ije tu|e topovsko meso. Roditeqi ih po{aqu u Beograd na studije, odvajaju od svojih usta, a oni gube vreme na ulicama. Mladi qudi su privu~eni zabavom koja se tamo de{ava, uvek je ne{to interesantno, duhovito, a da sam na mestu socijalisti~kog reìma, da smo mi, radikali, na vlasti, mi bismo mnogo pametnije postupili. Prvo, nikad se ne bismo suprotstavili mirnim demonstracijama. Dok su demonstracije mirne, ne bismo slali policiju na ulice, a kad do|e do razbijawa, fizi~kih napada i do ru{ewa, onda bi policija nemilosrdno reagovala i pregazila sve koji joj se suprotstave. Danima je koalicija Zajedno ru{ila po Beogradu, razbijala, a policije nigde nije bilo, a kad su demonstracije poprimile miran tok, onda je reìm izvodio policiju koja je u dugim kordonima stajala danono}no na ulici, narod joj se smejao, a oni su stajali kao kipovi. Policajci se ne izvode da stoje kao kipovi na ulici. Kad se specijalne jedinice policije izvedu, one treba da dejstvuju, kad zavr{e dejstvo, povla~e se. Mi bismo tako postupili. Ne bismo upotrebqavali policiju protiv onih koji ne sprovode nasiqe, ali bismo zaveli red na univerzitetu i sve profesore koji su podsticali studente na politi~ke demonstracije otpustili bismo iz slu`be jer su zloupotrebili nastavni~ku katedru. Bez obzira koji je politi~ki ciq to nas ne interesuje, on kao profesor univerziteta mora da bude pedagog, nau~nik i stru~an nastavnik, a politikom neka se bavi van univerziteta, kao gra|anin. Nemamo mi ni{ta protiv toga da studenti de632
monstriraju kao gra|ani, ali kad ma{u indeksima, to nas podse}a na Maove crvene gardiste iz 1960. godine u Kini, i oni su tako mahali crvenim kwiìcama. Voditeq: Slu{alac pita: [ta se de{ava sa granicama koje ste spomiwali, Karlovac - Virovitica - Ogulin, za{to niste bombardovali Be~ 1994, kao {to ste najavili? Drugi slu{alac tako|e pita : [ta je sa idejom Karlobag - Karlovac - Virovitica - Ogulin? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka nikada ne}e odustati od zapadne srpske granice na liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica. Mi smo prakti~no bili blizu te granice do 1995. godine, a onda je socijalisti~ki reìm u Beogradu poklekao pred stranim pritiscima, odustao od odbrane Srpske Krajine. To se pokazalo kao katastrofalna gre{ka. Radikali su jo{ 1993. godine upozoravali reìm da Amerikancima ne smeju popu{tati; {to se Amerikancima vi{e popu{ta, wihovi apetiti su sve ve}i i ve}i. Pokazalo se da je reìm tu napravio stra{an proma{aj, ali mi, radikali, ne odustajemo i ne}emo se nikada pomiriti sa gubitkom cele Srpske Krajine. Voditeq: Jedan slu{alac pita: Od koga preti ve}a opasnost, od koalicije Zajedno ili SDA i Ugqanina? Dr [e{eq: SDA i Ugqanin ugroàvaju Srbiju na jednom wenom delu, to su tri op{tine gde muslimani imaju ve}inu: Novi Pazar, Sjenica i Tutin. Koalicija Zajedno ugroàva Srbiju u svim wenim delovima, kao i srpski narod u celini, ali ne zaboravite koliko su se me|usobno pomagali i podràvali koalicija Zajedno i Ugqaninova stranka, koliko je bilo obostranih izraza simpatija u vreme demonstracija po Beogradu. Nije se samo Sulejman Ugqanin u to me{ao nego i Ibrahim Rugova, Adem Dema}i i mnogi drugi srpski neprijateqi. Voditeq: Kad smo ve} kod juga Srbije, da spomenemo i ove nemire u Albaniji. Ima li to, po va{em mi{qewu, nekakvog uticaja na situaciju na Kosovu? Dr [e{eq: Sve je to zasad za nas korisno. Albanci su se o svom jadu zabavili i imaju mnogo mawe mogu}nosti da se me{aju u situaciju na Kosovu i Metohiji. Znate, ja se ne radujem zlu nijednog naroda, ali u ovom slu~aju, po{to je Albanija izrazito neprijateqski orijentisana prema Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, onda sa simpatijama pratim ovo {to se de{ava u Albaniji. Nek se malo obuzmu svojim problemima dok se Srbija ne konsoliduje. Voditeq: Izbeglica iz êkr~i}a pozdravqa gospodina [e{eqa i èli mu puno uspeha. Izbeglica iz Drvara, ~lan Srpske radikalne stranke, pita [e{eqa: Da li ima mesta kod wega u Zemunu, po{to nemaju mesta u wihovom Drvaru. Dr [e{eq: Naàlost, mi u Zemunu nemamo praznih stanova, ali za sve izbeglice obezbe|ujemo placeve za individualnu stambenu izgradwu po najniìm cenama. Svaki izbeglica koji ima ne{to novca moè sam sebi da podigne krov nad glavom. U Zemunu moè da na|e prostor na kome }e to da uradi po veoma povoqnim uslovima. Mi smo za izbeglice odredili cenu od 15 dinara za 1m2 placa, {to je najjeftinije u celoj Srbiji, to nikad nigde nije bilo i verovatno nigde ne}e biti.
633
Voditeq: Da li gospodin [e{eq vidi alternativu u Slobodanu Milo{evi}u na izborima koji slede, i ko ima najvi{e {ansi da zauzme Milo{evi}evo mesto na republi~kim izborima? Dr [e{eq: Po slovu Ustava Slobodan Milo{evi} vi{e ne moè da se kandiduje za predsednika Republike Srbije. Mislimo da }e na izbore iza}i tri ozbiqna kandidata: kandidat Srpske radikalne stranke, SPS i levog bloka i kandidat koalicije Zajedno, ako se uop{te koalicija Zajedno odrì kao jedinstvena politi~ka formacija do slede}ih izbora. Mislim da }e kandidat Srpske radikalne stranke imati najvi{e {ansi da pobedi na predsedni~kim izborima, ali mi, radikali, jo{ nismo odlu~ili ko }e biti na{ kandidat, o tome }e se izjasniti najvi{i organi Srpske radikalne stranke. Voditeq: Jedan slu{alac pita: [ta mislite o predlogu da se Ne{tin i Vidi} pripoje beo~inskoj op{tini? Mislim da to nije direktno vezano za radikale, ali evo, i to pitawe je vrlo interesantno. Dr [e{eq: Ako je to neka masovnija inicijativa me{tana Ne{tina i Vidi}a i ako im vi{e odgovara da su u beo~inskoj op{tini, ako to efikasnije re{ava wihove komunalne probleme, ako im to olak{ava ìvot, mi, radikali, bismo tu inicijativu podràli. Naravno, o tome treba da se izjasne stanovnici Ne{tina i Vidi}a, izja{wava}e se, vaqda, i op{tina Ba~ka Palanka, a o tome treba i op{tina Beo~in da se izjasni, tako je to predvi|eno Zakonom o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi iz 1992. godine. Voditeq: Po{tovani slu{aoci, telefoni na koje moète da pozovete nas i gospodina [e{eqa, i da pitate o svemu onome {to mislite da bi trebalo da ~ujete, su 749-100, 742-248. Gospodine [e{eq, mi smo vi{enacionalna sredina, Ba~ka Palanka je op{tina u kojoj ima dosta Slovaka, Ma|ara; ima negde oko dvadeset nacionalnosti, a naravno, najvi{e Srba. Recite mi kako gledate vi na te odnose. Obi~no qudi imaju strah od srpskih radikala, pri~a se da se tu ne{to smi{qa, da }e svi oti}i u svoje zemqe i tako daqe i tako daqe. Strah postoji i o~igledan je... Dr [e{eq: Mislim da tog straha nema, to na{i politi~ki protivnici seju strah i izmi{qaju ga. Mi, srpski radikali, smo imali uvek dobre odnose sa pripadnicima svih srpskih nacionalnih mawina koji su lojalni dràvqani Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. U Srpskoj radikalnoj stranci imamo dosta Ma|ara, Slovaka, Rumuna, Rusina, Ukrajinaca, Buwevaca, [okaca, i mi smo uvek imali jednu principijelnu politiku zalagawa za puna gra|anska prava i politi~ke slobode pripadnika nacionalnih mawina, ali naravno, insistiramo na teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, koju niko ne sme da ugroàva. U Srpskoj radikalnoj stranci smo imali mnogo dobrovoqaca Ma|ara i Slovaka, bilo je Ma|ara koji su poginuli kao dobrovoqci Srpske radikalne stranke bore}i se za zapadne srpske zemqe i na{a politika i prema Ma|arima i Slovacima je uvek bila principijelna, po{tena, otvorena, me|u nama nema nikakvih sporewa. Znate, mi s vremena na vreme u|emo u politi~ke sukobe sa Ago{tonom ili nekim drugim politi~arima iz ma|arskih stranaka, ali to su me|ustrana~ki odnosi koji ne go634
vore ni{ta o na{em odnosu prema ma|arskoj nacionalnoj mawini. Imamo i narodnog poslanika Ma|aricu Elviru Fekete u Republi~koj skup{tini, ona je srpski radikal od po~etka i narodni poslanik. Voditeq: [ta vi mislite o odnosima Srbije i Crne Gore u situaciji ovih medijskih prepucavawa? Dr [e{eq: Mislim da se komplikuju odnosi izme|u reìma u Srbiji i reìma u Crnoj Gori, saradwa me|u wima nikad nije bila iskrena i wihova politi~ka koalicija na saveznom nivou nije iskrena ni u Crnoj Gori. Postoji jedna izrazito separatisti~ka tendencija koja nije samo artikulisana kroz delatnost Liberalnog saveza ili Socijaldemokratske partije nego i vladaju}e Demokratske partije socijalista. Postoji sna`na tendencija u tom pravcu. Mi smo opozicija reìmu u Crnoj Gori, naravno, i reìmu u Srbiji, a smatramo da treba u~initi sve da se spre~e te separatisti~ke aktivnosti, da se spre~i odvajawe Crne Gore od Srbije, jer to bi bila nova tragedija za srpski narod. [ta je ono {to objektivno ide u prilog separatizmu? Mislim, bez obzira na te separatisti~ke tendencije, da je crnogorsko politi~ko rukovodstvo bilo hrabrije u sprovo|ewu privrednih reformi i privatizacije, da se u Srbiji mnogo kasni i da su sada pripadnici Demokratske partije socijalista dobili snaàn argument. Wihova privreda je mnogo efikasnija, naravno, mnogo toga je zasnovano na {vercerskim kanalima, ali pred argumentom da je tamo zavr{ena privatizacija, da se u Srbiji nije ni zapo~elo sa privatizacijom, mora da se ustukne, nema vaqanog argumenta kojim bi se neko mogao suprotstaviti tezi da je Crna Gora u odnosu na Srbiju ve} odmakla u privrednom smislu. Mi, srpski radikali, i daqe }emo se zalagati za stvarawe unitarne dràve, mi smo protiv federalizma, mi smo za jedinstvenu srpsku dràvu, unitarnu i centralizovanu. Voditeq: Recite mi, kako gledate na odnose sa biv{im jugoslovenskim republikama, a pre svega sa Republikom Srpskom, koja je sad, na neki na~in, potpisala i ovu uniju sa Srbijom?Kakvo je va{e mi{qewe o tome? Dr [e{eq: Nemamo nikakve potrebe da imamo bilo kakve odnose sa Slovenijom, to je suvi{e mala dràva, mnogo nam se zamerila. Slovena~ki narod nam se zamerio, na srpsko bratstvo odgovorili su otvorenim neprijateqstvom, jednostavno treba da dignemo ruke od Slovenije. Nemamo nikakvog interesa s wima da sara|ujemo, trgujemo i da bilo kakve kontakte ostvarujemo. [to se ti~e Hrvatske, mi, srpski radikali, smo protiv priznavawa hrvatske dràve i protiv bilo kakvih odnosa sve dok nam Hrvati ne vrate kompletnu teritoriju Republike Srpske Krajine; mi nikada ne}emo odustajati od cele Republike Srpske Krajine. Na{i odnosi sa islamskom yamahirijom, kako zovu bo{wa~ko-hrvatsku federaciju, tako|e nisu neophodni. Za{to da sara|ujemo? To je sve besmisleno. Smatramo da Srbija treba da razvija {to boqe odnose sa Makedonijom i da se stvaraju uslovi da se Makedonija vrati u zajedni~ku dràvu, ona ne moè samostalno opstati i vrlo brzo }e postati plen [iptara, ukoliko se ne vrati u zajedni~ku dràvu sa Srbijom i Crnom Gorom.
635
[to se ti~e Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, da je ovaj sporazum potpisan 1991, 1992. ili 1993. godine, mi bismo ga sa odu{evqewem podràli. U na{im radikalskim srcima je ostala velika gor~ina zbog gubitka Srpske Krajine i jedne tre}ine Republike Srpske. Naravno, podràvamo sve ono {to vodi ja~awu veza izme|u Republike Srpske i Srbije. Na{ krajwi ciq je da se Republika Srpska u potpunosti pripoji Srbiji, ako to vodi u ovom pravcu, mi to podràvamo i glasa}emo za ratifikaciju tog sporazuma. Ali, ostaje gor~ina koju sam ve} pomenuo, i ta gor~ina se moè eliminisati samo povra}ajem svih zapadnih srpskih teritorija. Voditeq: Izviwavam se {to ska~emo sa teme na temu, ali takva pitawa stiù. Milovan iz Ba~ke Palanke pita: Za{to je Vojislav [e{eq protiv skidawa petokrake sa Skup{tine Beograda kad je on svojevremeno govorio da }e sru{iti Ku}u cve}a macolom? Interesuje me wegov komentar izjave \ukanovi}a o Slobodanu Milo{evi}u? Dr [e{eq: [to se ti~e \ukanovi}a, mi smo odavno o wemu rekli sve {to smo imali, a wegovi nastupi protiv Slobodana Milo{evi}a nisu motivisani nekim unutra{wim politi~kim ili ekonomskim ciqevima. On misli da se reìm u Beogradu na{ao u te{koj situaciji, da je Milo{evi} bitno oslabqen i da mu to stvara uslove za otcepqewe Crne Gore. To je su{tina wegovog napada. Nikad nisam bio protiv skidawa petokrake sa zgrade Gradske skup{tine u Beogradu. îtavog ìvota, od kada sam iza{ao iz de~a{tva, iz mladosti, borim se za skidawe petokrake i ne znam odakle va{em slu{aocu podatak da sam protiv skidawa petokrake. [to se ti~e skidawa petokrake, mislim da su socijalisti stra{no pogre{ili {to mnogo ranije nisu skinuli petokraku, nego su sad omogu}ili \in|i}u da pravi medijski spektakl od svega toga. Vidite koliko je ova vlast nepromi{qena, koliko je nepromi{qena dràvna televizija Srbije organizovali su Okrugli sto koji je trajao vi{e od sat vremena na dràvnoj televiziji i pozvali predstavnika SPS-a i JUL-a, Saveza boraca i neku istori~arku da raspredaju o skidawu petokrake. Petokraka je skinuta sa zastave, sa svih dràvnih znamewa i sasvim je normalno da se skida i sa Gradske skup{tine. Oni su \in|i}u dali ogroman publicitet i skrenuli pa`wu javnosti sa ostalih problema koje Zoran \in|i} ne moè da re{i, ne zna da re{i ili ne}e da re{i, petokraka je tu bezna~ajna. U Op{tini Zemun smo imali licitaciju na kojoj smo rasprodali Titove biste koje smo zatekli po podrumima, Titove i Kardeqeve kwige i neke luksuzne monografije. Napravili smo od toga duhovitu zabavu i uspeli sve da prodamo. Skupili smo izme}u ~etiri do pet hiqada dinara. Te pare smo dali u Fond za pomo} socijalnim slu~ajevima u zemunskoj op{tini. Ta petokraka je morala da se skine. Voditeq: Zna~i niste lupali biste? Dr [e{eq: Nismo, za{to bismo lupali biste. Prvo, to su biste od bronze koja je poprili~no skupa, a bronza moè da se upotrebi i ovi koji su kupili Titove biste pretopi}e ih ili }e ne{to drugo uraditi sa tom bronzom. Na{e nije da uni{tavamo, na{e je da korisno i racionalno upotrebimo ono {to se moè upotrebiti a {to je sada bez ikakve namene i svrhe. U to su nekada slupana ogromna finansijska sredstva.
636
Voditeq: Pozdrav gospodinu Vojislavu [e{equ od porodice Veqkovi} i pitawe drugog slu{aoca: [ta mislite o gospo|i Vesni Pe{i}? Dr [e{eq: Sve najgore mislim o Vesni Pe{i}. Voditeq: Zna~i ni{ta vi{e? Dr [e{eq: Pa {ta da vam kaèm, Vesna Pe{i} je direktni ameri~ki {pijun. Ima bezna~ajnu politi~ku partiju koja nema nikakvo upori{te u narodu, a kao karakonyula se natovarila na vrat Dra{kovi}u i \in|i}u. Oni je uza se {lepaju i uvek ima neke opipqive politi~ke koristi. Kao pijavica se pripila, kao parazit, i koristi tu|u politi~ku snagu. Voditeq: Pozdrav radikala iz Silba{a: Uvek smo uz vas. Ilija iz Ba~ke Palanke pita: Kakav je va{ stav o biv{im kadrovima Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Ba~koj Palanci? Dr [e{eq: Uvek smo bili poprili~no popularni u Ba~koj Palanci i sada smo po snazi druga politi~ka partija, ali nekako nismo imali sre}e sa na{im op{tinskim odborom. Na{ op{tinski odbor u Ba~koj Palanci je slabo radio i nanosio je poprili~nu politi~ku {tetu Srpskoj radikalnoj stranci. Tek posledwih nekoliko meseci stawe se stabilizovalo. Ti qudi koji su nam ranije smetali, oti{li su, oni su radili protiv stranke i ne mogu da mislim ni{ta dobro o wima. Voditeq: Zoran iz Stovar{eva pita: Da li je bitno da narod u Srbiji mora da shvati da moè da mewa vlast, to jest, da je on vlast? Dr [e{eq: To je bitno, i mislim da je narod sve svesniji i da je sudbina vlasti u wegovim rukama. Mi o~ekujemo da }e narodna voqa na slede}im izborima prevagnuti u korist Srpske radikalne stranke. Voditeq: [ta mislite o izjavama \ukanovi}a da }e se Crna Gora otcepiti od Jugoslavije? na to smo pitawe odgovorili. Nezaposleni roditeqi, imaju troje dece, ìve u garaì, pitaju: [ta bi se dogodilo kad bi oni obili dràvni stan koji nije otkupqen, a gospodin [e{eq je to dozvoqavao u Zemunu nezbrinutim porodicama? Dr [e{eq: Ne znam {ta bi se desilo u Ba~kojPalanci, a u zemunskoj op{tini smo pozvali sve gra|ane koji znaju za neke prazne op{tinske stanove, koji se ne koriste, da se u wih usele i obe}ao sam im da }e biti wihovi. Tako je negde 35 porodica u Zemunu dobilo krov nad glavom. Mi im ubrzano to legalizujemo i mo}i }e za koji dan da otkupe te stanove. Najgora je stvar kad dràvni stan stoji prazan, a toliko je besku}nika u ovoj zemqi. Voditeq: Za{to gospodin [e{eq ne kaè ne{to vi{e o organizovanom kriminalu kod nas? pita Mario. Dr [e{eq: O organizovanom kriminalu smo govorili neprekidno svih ovih godina. Organizovani kriminal je Jugoskandik, Dafiment banka, organizovani kriminal je {verc cigareta, nafte, organizovani kriminal je stvarawe uslova, monopolsko pona{awe na trì{tu, odobravawe raznih uvozno-izvoznih kvota, kontingenata. Za{to je potrebno ~esto podmi}ivawe visokih dràvnih funkcionera? Voditeq: Slu{alac pita: [ta mislite o monarhiji, s obzirom da ste i{li po princa u [paniju?
637
Dr [e{eq: Nisam i{ao po princa u [paniju. Princ Aleksej Anùjski se deklarisao kao veliki prijateq srpskog naroda i mnogo je u~inio u propagandnom smislu da se razbiju laì o Srbima koje su lansirale zapadne radio i televizijske stanice, zapadna {tampa, zapadni politi~ari. Postojala je dobra ideja da se razgovara sa grupom francuskih biznismena o ulagawu u Srbiju. Konkretno, oni su bili zainteresovani za dugoro~ni zakup Velikog ratnog ostrva za stvarawe finansijskog centra i centra za zabavu. Postigli smo veliki propagandni efekat tom svojom posetom [paniji, nije bilo televizijske stanice na svetu koja to nije zabeleìla, a ovde je onda krenula prava lavina, bujica napada na princa Alekseja Anùjskog. Nedavno je zaista dokazano da je on potomak Romanovih jer su wegovi geni analizirani u Londonu i pore|eni sa genima supruga kraqice Elizabete, koji je tako|e srodnik dinastije Romanovih. Naàlost, pre dve godine princ Aleksej Anùjski je umro, a bio je zaista iskreni prijateq srpskog naroda. Nismo imali nikakvu nameru da ga dovodimo na presto, niti smo pristalice monarhije, i nema toga koji se moè setiti bilo kakvog na{eg promonarhisti~kog politi~kog nastupa. Voditeq: Dok o~ekujemo pitawa slu{alaca, da samo jo{ jednom podsetimo da su na{i telefoni 749-100, 742-248, pozivni za Ba~ku Palanku je 021. Gospodine [e{eq, vi ste prakti~no svaki dan, ~ini mi se, negde na radiju. Da li to po~iwe predizborna kampawa za republi~ke izbore? Dr [e{eq:Za nas je predizborna kampawa po~ela ve} 17. novembra. Kada se jedni izbori zavr{e, po~iwe predizborna kampawa za slede}e izbore, i tako }e biti sve dok smo opoziciona politi~ka partija. Nadam se da ne}emo jo{ dugo biti opoziciona politi~ka partija i da se ubrzano stvaraju uslovi da definitivno postanemo vladaju}a partija. Sada koristimo one mogu}nosti koje nismo imali 3-4 godine, od 1993. godine nije bilo nikakvih mogu}nosti da gostujemo na lokalnim radio i televizijskim stanicama. Bili smo apsolutno blokirani na dràvnoj televiziji i na drugim medijima pod reìmskom kontrolom. Sad je do{lo do izvesne liberalizacije, izvesnog otopqavawa i mi èlimo da nadoknadimo to {to 4 godine nismo mogli direktno da komuniciramo sa narodom. Voditeq: \uro iz Ba~ke Palanke pita: [ta mislite o staroj deviznoj {tedwi i za{to se ona zove stara kao da postoji neka nova? Dr [e{eq: Srpski radikali jedini imaju ispravan koncept vra}awa te takozvane stare devizne {tedwe i taj koncept se zasniva na potrebi rasprodaje dràvne imovine kako bi se {tedwa vratila. Ta dràvna obaveza ostaje, ona ne moè da zastari, jednog dana se mora vratiti, a sada{wi socijalisti~ki reìm nije zainteresovan da se to vra}a i ni{ta ne ~ini da se taj problem re{i. Mi bismo ga razre{ili kao jedan od svojih prioriteta ako osvojimo vlast, vrlo brzo i efikasno. Dràva ima {ta da proda: vile, rezidencije, ugostiteqske objekte, odmarali{ta, placeve, ima i pokretne imovine, samo da rasprodamo Titove {tafete, ogromna koli~ina novca bi se iz toga izvukla, tih {tafeta ima oko 500-600 komada u Muzeju 25 maj. Voditeq: Kad smo ve} kod ovog pitawa, {ta mislite o Ku}i cve}a, to je ve} odavno nekako legla stvar, nekako se mawe, bar medijski, pri~a o tome, {ta mislite o grobu, o preme{tawu, o svemu onome o ~emu ste pri~ali?
638
Dr [e{eq: Grob mora da se premesti i da mu se na|e grobno mesto na zvani~nom grobqu. Ne moè svako da odlu~i da se sahrawuje u svom dvori{tu, pogotovu to ne moè da se radi u gradu. Sve grobove treba preseliti na jedno od gradskih grobaqa: i Titov grob, i grobove tih narodnih heroja sa Kalemegdana, i grob Titove qubavnice iz dvori{ta Belog dvora, i grob onog Tur~ina sa Kalemegdana, osvaja~a Rumelije, ne znam kako se zva{e, sve mora da se seli na jedno od gradskih grobaqa. To je pre svega sanitarni razlog, ina~e, nemam vi{e razloga da se borim protiv kulta Titove li~nosti, protiv tog kulta sam se borio kad je to bilo opasno, kad se zbog toga u zatvor odlazilo, kad su mi kwige zabrawivali. Sad kad Tita napadaju i oni koji su ga od mene branili, ja vi{e nemam razloga da se bavim Titom. Borba protiv Titovog kulta je zavr{ena, sad jo{ samo treba da se taj sanitarni problem zavr{i. Da smo mi, radikali, osvojili gradsku vlast, sanitarna inspekcija bi to obavila. Voditeq: Nele pozdravqa Vojislava [e{eqa i ~estita uspeh na licitaciji koju ste obavili, ne znam o kojoj se licitaciji radi, mada se ne slaè sa wegovim idejama, ali mu svakako ~estita na doslednosti u ostvarivawu ideja, misli da je najugledniji politi~ar u Jugoslaviji. Dr [e{eq: U pitawu je ova licitacija na kojoj smo prodali Titove biste, kwige. Voditeq: Kako moè toliko da bude protiv petokrake kad je doktorirao u Sarajevu na komunisti~koj doktrini, kako moè jednoj dami na 8. mart da kaè da je karakonyula? Dr [e{eq: Da, za Vesnu Pe{i} sam rekao da je karakonxula koja je uzjahala za vrat \in|i}u i Dra{kovi}u. [to se ti~e 8. marta, to je komunisti~ki praznik i mi, radikali, ga ne priznajemo, mi ga i ne slavimo. Smatramo da svaki dan treba da bude dan èna, da ènu treba da po{tuje i mu`, i sin, i brat, i otac. Mi smo za punu ravnopravnost polova. Ako smo za punu ravnopravnost polova, onda nema potrebe da jedan pol ima svoj praznik. Nije ta~no da sam doktorirao u Sarajevu i na komunisti~koj doktrini, doktorirao sam na Pravnom fakultetu u Beogradu 1979. godine i naslov moje doktorske disertacije je bio: Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma. Ona jeste pisana sa marksisti~kih pozicija, to je bilo sasvim normalno za ono vreme i na drugi na~in se nije moglo doktorirati, a ja sam doktorat shvatio kao {kolsku obavezu. Zavr{avaju}i doktorat ispunio sam sve uslove da postignem najvi{i nau~ni stepen. Sve {to sam radio posle toga, radio sam samostalno i tu nisam imao nikakvih ograni~ewa. To je bilo dovoqno rano da bude opasno i u politi~kom i u egzistencijalnom smislu. [to se ti~e petokrake, ona je tradicionalni simbol zla i uvek je petokraka bila suprotstavqena krstu, takozvani pentagram, to je |avolov simbol. Prvi put ga vidimo na turskim zastavama. Petokraka se pojavquje kao islamski simbol zajedno sa polumesecom kao kontrirawe krstu i hri{}anstvu. Petokraku su koristili masoni i u modernim dràvama se pojavquje prvi put na ameri~koj zastavi; ameri~ku revoluciju su izvr{ili masoni i oni od tada vi{e od 200 godina vladaju Amerikom. Gde god masoni do|u na vlast, ubacuju petokraku me|u dràvne simbole, trude se da je ubace.
639
Komunizam je jedna velika podvala slovenskim narodima, pre svega Rusiji. Komunizam nam je tako|e nametnuo taj simbol zla, i petokrake moramo {to pre da se otarasimo. Voditeq: Milan i Miodrag pitaju: Da li u postupcima i delovawima Vuka Dra{kovi}a i Zorana \in|i}a postoje elementi izdaje dràve ili ~ak veleizdaje? Dr [e{eq: Postoje ti elementi i neprekidno o tome govorimo, samo treba da imate u vidu da u na{em krivi~nom zakonu ne postoji krivi~no delo izdaje, dakle, izdaja je politi~ka kvalifikacija. Voditeq: Kako komentari{ete da su mahom pripadnici SRS bili organizatori zvi`dawa ispred Novosadske banke u Ba~koj Palanci? Dr [e{eq: Pa, ako su pripadnici Srpske radikalne stranke zaista zvi`dali ispred Novosadske banke, mo`da su imali neki razlog da zvi`de, mo`da im je tamo ostala stara devizna {tedwa ili su im uskra}ena neka druga gra|anska prava za koje je banka davala garanciju, za koje je federacija davala garanciju, ne znam na {ta konkretno misli va{ slu{alac. Voditeq: Misli, verovatno, na jedan period kad je koalicija Zajedno dala podr{ku mitinzima u Beogradu pa je svako ve~e zvi`dala, verovatno misli da su i radikali... Dr [e{eq: To je bilo pred bankom. Voditeq: Pa, dobro, zato {to je prostor takav. Dr [e{eq: Vidite, toliko je nagomilano narodno nezadovoqstvo da je sasvim normalno {to je najve}i broj qudi koji su protestovali vn ~lanstva koalicije Zajedno, bilo je tu ~lanova i simpatizera Srpske radikalne stranke i mi to nismo mogli spre~iti, nismo ni poku{avali. Deklarativno smo bili protiv nastupa koalicije Zajedno, a ka`wavali smo samo strana~ke funkcionere ako bi se tome prikqu~ivali. Mi nemamo takve disciplinske mere prema ~lanstvu, naravno, ako se ~lan ne ogre{i o neki konkretan detaq iz na{eg statuta. Recimo, ako u~estvuje u nasiqu, ako svojim pona{awem naru{ava ugled Srpske radikalne stranke. Smatramo da je narodno nezadovoqstvo bilo opravdano, samo nam je ào {to ga je koalicija Zajedno zloupotrebila i artikulisala u pogre{nom smeru. Voditeq: Da li po vama preti jo{ jedan egzodus Srba iz Krajine? Dr [e{eq: To je sada najozbiqnije pitawe pred srpskim narodom, pitawe Isto~ne Slavonije i Barawe. Kod mene gotovo svakodnevno dolaze Srbi sa podru~ja Vukovara, Tewe, Borova sela, Bobote, Daqa, Belog Manastira i drugih mesta iz Isto~ne Slavonije i Barawe. Naàlost, mi, srpski radikali, nismo u stawu da im pomognemo. Da smo na vlasti, znali bismo {ta i kako, ovako tim Srbima preostaje da se uzdaju u sopstvene snage i mislim da je dobro {to svakodnevno javno protestuju, demonstriraju. Mislim da slavonski i barawski Srbi ne bi smeli da uzimaju hrvatsku domovnicu i morali bi da bojkotuju te najavqene izbore. Ako prihvate domovnicu i u~estvuju na tim izborima, treba da znaju da }e izbori biti sigurno falsifikovani na isti na~in na koji su Amerikanci falsifikovali izbore u Republici Srpskoj. Ali tamo nisu uspeli, ovde }e sigurno uspeti. Amerikancima je ciq da {to pre predaju ce640
lu Isto~nu Slavoniju i Barawu Hrvatima, ali da Srbi ne odu odmah, nego da postepeno cure kroz dve-tri godine. Ako bi Srbi odmah krenuli sa traktorskim prikolicama, onda bi to bilo Amerikancima veoma neugodno zbog odijuma u me|unarodnom javnom mwewu. Amerikanci bi hteli da se Srbi sada primire, daju im prazna obe}awa, a kad Hrvati preuzmu vlast, onda }e pojedina~nim progonima terati Srbe da odlaze. Srbi }e se iseliti za dve-tri godine, to je sigurno. Mislim da bi sad bilo va`no da se poku{a pritiskom na Amerikance i generala @aka Klajna izdejstvovati odlagawe odluke o integraciji u Hrvatsku. Treba do kraja insistirati da ta oblast ostane pod specijalnim statusom i pod dugoro~nom me|unarodnom kontrolom. Nikako se ne sme prihvatiti integrisawe u Hrvatsku, pripajawe Vinkova~koj i Osije~koj ùpaniji. Naravno, sad su Srbi tamo razoruàni i preostaje im samo mogu}nost mirnog protesta. Mislim da ovo udruèwe èna iz Vukovara igra dosta dobru ulogu u svemu tome. Goran Hayi} je najgori mogu}i ~ovek za ovu ulogu koja mu je sada namewena. To je ~ovek koji na pro{lim izborima nije dobio ni jedan procenat glasova i on ne {titi srpske nacionalne interese, on ih upropa{tava. Nemam poverewa u wega, ni u qude oko wega, niti mogu imati poverewa u ovu novu politi~ku partiju koja je sada formirana. Voditeq: Evo, sad jedno pitawe upu}eno meni. Pitawe za Bursa}a: Kada }emo mi, pristalice koalicije Zajedno, da se obratimo preko radio BAP-a gra|anima Ba~ke Palanke, i da kao gospodin [e{eq ne platimo ni{ta? Pa, gospodo moja, vi se do sada niste ni pojavili, koliko ja znam, traìli ste da obave{tavamo da imate mitinge, to jest, da budemo va{a oglasna tabla, zna~i, da svakodnevno obave{tavamo kad }e vam biti miting, a da istovremeno niste zalepili niti jedan plakat. Prema tome, izvolite do|ite, pa }emo se dogovoriti oko emisije. Gospodine [e{eq, pitawe za vas od Marka iz Ba~ke Palanke: [ta mislite o prijemnim ispitima? Dr [e{eq: Mislim da se prijemni ispiti za sve fakultete moraju ukinuti, jer se prijemnim ispitima nipoda{tavaju rezultati postignuti u sredwoj {koli. Ili ukidajmo sredwe {kole, ili moramo priznati ocene iz sredwih {kola; sredwo{kolska svedo~anstva, maturska svedo~anstva. Na prijemnim ispitima se to nipoda{tava i mi, radikali, smo potpuno protiv prijemnih ispita. Smatramo da na prvu godinu fakulteta treba omogu}iti masovan upis svim zainteresovanim maturantima, odnosno studentima, ali prva godina mora biti selektivna, moraju se postaviti tako strogi kriterijumi da na prvoj godini 50 odsto otpadne. Ako nisu u stawu da zavr{e taj fakultet, onda neka se bave ne~im drugim. Mi bismo pove}ali broj ispita na prvoj godini i zao{trili kriterijume ocewivawa, ali omogu}ili bismo svima da se upi{u. Prijemni ispiti ne zna~e ni{ta, apsolutno ni{ta. Zna~i, ne priznaje se {to je neko ~etiri godine i{ao u {kolu i wegovi rezultati iz sredwe {kole, nego mu se priznaje to {to se u trenutku sna|e, ili se ne sna|e kad neki test re{ava. To je besmisleno. Voditeq: Borac iz Republike Srpske, bio je sve vreme u borbi, ni{ta nema, kako da preìvi?
641
Dr [e{eq: Naàlost, takvih je mnogo. Trenutno nemamo institucionalne mogu}nosti da pomognemo efikasno. Ukoliko osvojimo vlast, smo}i }emo snage i materijalnih sredstava da to pitawe razre{imo. Voditeq: Milo{ Kova~evi} pita: Za{to ne spomiwete Rome jer i oni su stajali na braniku otaybine? Dr [e{eq: Jesu, Romi ili Cigani su na{a bra}a, i mi ih ne odvajamo od ostalih Srba. Imamo veoma dobre odnose sa wima. U Zemunu smo posebno pokazali prijateqsku i bratsku blagonaklonost; ve} smo imali nekoliko manifestacija u kojima smo im pomogli i u kojima smo i mi, radikali, u~estvovali. Voditeq: [ta mislite o de~ijim dodacima i kako to re{iti? Dr [e{eq: To je veliki problem, po 7-8 meseci kasne ti de~iji dodaci, mo`da i vi{e. Kad mi, radikali, do|emo na vlast, mi ne moèmo sad da obe}avamo neke velike iznose, ali mogu garantovati da nijedan dràvni funkcioner, ni poslanik, ni presednik, ne}e dobiti platu dok se za taj mesec ne isplate sve penzije, svi de~iji dodaci, sve invalidnine i sva socijalna pomo}. To je ono {to mi, radikali, moèmo narodu garantovati. Voditeq: Pozdrav gospodinu [e{equ, Maji i ostalima u studiju od Mesnog odbora Srpske radikalne stranke u Obrovcu. Anonimni slu{alac pita: Da li poznajete stawe u pravosu|u, {ta mislite o tome i kakav je va{ predlog re{ewa? Dr [e{eq: Stawe u pravosu|u je najgore, tamo je najve}a korupcija, najve}i kriminal. Kao predsednik op{tine susre}em se sa nekim sudskim sporovima koji traju po sedamnaest godina. Smatramo da sudovima nedostaje disciplina, da se dràva malo bavila wihovim problemima. Osnovni zadatak je izvr{iti profesionalizaciju sudova, iskqu~iti svako strana~ko me{awe u wihov rad i obavezati sudije da jedna parnica nikad ne moè da traje duè od 6 meseci. Ako sudija bilo koji sudski spor nije u stawu da razre{i za 6 meseci, trebalo bi ga razre{iti sudijske du`nosti, a istovremeno treba uvesti sistem ocewivawa sudova. Sudija kome vi{e sudova ukine sudska instanca, posle izvesnog vremena treba automatski da prestane da obavqa sudijsku funkciju. To je najboqi na~in da se re{i problem pravosu|a. Pravosu|e je u haoti~noj situaciji, sudije su ~esto pod politi~kim pritiscima, a u slu~ajevima kad se osile pa se suprotstave politi~kom pritisku, to rade na pogre{an na~in, u suprotnom pravcu od principa pravde, pravi~nosti, ustavnosti i zakonitosti. Voditeq: Dragan iz Ba~ke Palanke pita: [ta mislite o JUL-u i da li }ete ve~eras gostovati na wihovoj televiziji? Verovatno misli na lokalnu privatnu televiziju Lasta. Dr [e{eq: Nisam ~uo da je to televizija JUL-a. To je privatna televizija, tako su me informisali i u principu gostujem na svakom mediju na kojem postoje uslovi da se pojavim, i tu nemam ideolo{kih predrasuda. [to se ti~e Jugoslovenske levice, to je na{ politi~ki protivnik i smatramo je opasnijom od Socijalisti~ke partije. Sve }emo u~initi {to je u na{oj mo}i da je politi~kim sredstvima uni{timo, potu~emo, potisnemo, razbijemo i tako daqe. Sva na{a politi~ka aktivnost je orijentisana u tom pravcu, u pravcu pobede nad Jugoslovenskom levicom.
642
Voditeq: Pozdrav od Branka i Mire:Puno uspeha, svaka ~ast, svaka re~ vam je na mestu. Koliko ko{ta 1m2 placa za ostale gra|ane, ne za izbeglice, i za{to je kod nas, u Ba~koj Palanci 20.000 maraka 500 kvadrata? [e{eq: Na podru~ju Ugrinovaca za sve gra|ane je cena 15 dinara po 1m2. To je ogromno podru~je gde imamo najvi{e placeva. Mi ho}emo da podstaknemo qude da se tu naseqavaju i na{ je ciq da spojimo Batajnicu i Ugrinovce; ubrzano na tome radimo. Imamo placeve i na drugim podru~jima: u okolnim naseqima je 30 dinara za 1m2, u centru Zemuna od 100 do 400 dinara po 1m2, na Kalvariji, to je zemunsko Dediwe, je 400 dinara, pa ko voli nek izvoli. Zna~i, onaj ko èli na Kalvariji, taj nije sirotiwa, nije u te{koj materijalnoj situaciji pa nek plati ogroman iznos. Tamo plac od 5 ari do|e 50.000 maraka, 10.000 maraka po aru. Tamo gde nastojimo da naselimo qude mawih materijalnih mogu}nosti, spustili smo cenu i nema razlike izme|u izbeglica i dràvqana Srbije, nikakvu razliku ne pravimo. Ako izbeglica ima mnogo para, on moè i na Kalvariji da kupi plac, nigde ne pravimo razliku izme|u izbeglica i gra|ana Srbije. Voditeq: Na{ slu{alac vas pozdravqa i pita da li }ete se kandidovati na izborima, verovatno za predsednika, i koje su osnovne smernice va{eg programa? Dr [e{eq: Rado bih se kandidovao ako tako odlu~i Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke, ali sa~ekajmo odluku najvi{eg strana~kog organa. Ja sam disciplinovani ~lan stranke. Voditeq: Sa najvi{e uticaja. Dr [e{eq: Mo`da pojedina~no sa najvi{e uticaja, ali Centralna otaybinska uprava ima 101. ~lana i kod nas se sve odluke donose glasawem, ve}ina odlu~uje i presu|uje. Kako ve}ina odlu~i, ja }u to po{tovati. Koji god kandidat bude kandidovan ispred Srpske radikalne stranke, ja }u se maksimalno angaòvati u wegovoj predizbornoj kampawi, svojski }u se angaòvati. [to se ti~e programa sa kojim nastupamo, on je sasvim jasan, vi{e smo ga puta saop{tavali javnosti, dostupan je na razli~ite na~ine: zastupali smo ga na radiju, televiziji, u {tampi, u specijalnim izdawima na{ih novina, lista Velika Srbija. Ve}a koli~ina tih izdawa stizala je do Ba~ke Palanke i svi koji su èleli mogli su da pro~itaju na{ program, oni koji to nisu mogli, neka se obrate na{em Op{tinskom odboru u Ba~koj Palanci i ube|en sam da }e im tamo vrlo rado iza}i u susret. Obrazloì}u ga u nekoliko re~i. U nacionalnoj sferi se zalaèmo za odbranu i za{titu svih srpskih zemaqa, celokupnog srpskog naroda, za jedinstvenu srpsku dràvu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe i koja }e se zvati Velika Srbija, koja }e biti unitarna i centralizovana. U politi~koj sferi smo pristalice parlamentarne demokratije vi{epartijskog sistema, gra|anskih sloboda i prava i modernog pravnog poretka. U ekonomskoj sferi zalaèmo se za sve principe liberalne trì{ne privrede, kapitalisti~ke privrede, privatne inicijative i za potpunu privatizaciju.
643
U socijalnoj sferi zalaèmo se za efikasnu socijalnu za{titu svih ugroènih socijalnih slojeva po principima kojima se rukovodi civilizovani svet. U kulturnoj sferi smo za apsolutnu slobodu kulturnog stvarala{tva, ali i za vrednovawe kulturnog stvarala{tva na trì{tu. Naravno, tu dràvna pomo} mora da postoji, ali ako trì{te ne moè ne{to da verifikuje, onda je stvarawe tih kulturnih vrednosti besmisleno. To su osnovni segmenti na{eg nacionalnog, politi~kog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog programa, ina~e, na{ radikalski program u 100 ta~aka objavili smo u predizbornoj kampawi u 120.000 primeraka u kompletnom izdawu lista Velika Srbija, a onda smo skra}enu verziju tog programa objavili u jo{ 300.000 primeraka. Voditeq: Mirjana iz Ba~ke Palanke kaè:Govorite da je opozicija kriminalna, a pre ~etiri godine ste pucali na studente, zar to nije kriminal? Dr [e{eq: Nisam rekao da je opozicija kriminalna, postoji ~asna i po{tena opozicija i to je Srpska radikalna stranka. Postoji izdajni~ka opozicija i to je koalicija Zajedno. Nisam nikada pucao na studente. Desilo se 1992. godine da me je razularena ruqa napala na ulici dok sam napu{tao zgradu Republi~ke skup{tine. Ga|ali su me kamewem, fla{ama punim vode, nasrtali su na mene i ja sam morao da se branim, a branio sam se tako {to sam potegao pi{toq, uperio ga uvis, nisam ~ak imao ni prst na obara~u, i ta se ruqa razbeàla. Ruqa okupqa kukavice, frustrirane tipove, svaki od wih pojedina~no nije hrabar. Ruqom vlada psihologija ~opora. Kad ruqa oseti slabost, onda je nemilosrdna, onda juri{a, kad oseti snagu, onda beì. Bilo je dovoqno da potegnem pi{toq i oni su se razbeàli. Kad me napadne do 5 qudi, ja se branim bez potezawa oru`ja, wih mogu i sam da savladam, a kad me napadne vi{e od 5 qudi, ja moram da se branim oru`jem. Voditeq: Boì} iz Trpiwe pita: [ta }e biti sa Dafiment bankom i postoje li uslovi da se vrati novac? Dr [e{eq: U aferu sa Dafiment bankom ume{ane su i vladaju}e partije i neke opozicione partije. Zato Dafina Milanovi} nije u zatvoru, ali je prakti~no u ku}nom pritvoru. [to se ti~e povra}aja, treba prvo ispitati ulogu Narodne banke Jugoslavije i wene garancije. Srpska radikalna stranka se zalaè, ako nije mogu} povra}aj kompletnog novca, da se bar obe{tete onom imovinom koja je zate~ena najsiroma{nije {tedi{e i da se za svakog {tedi{u vidi koliko je izvukao na ime kamata do trenutka propasti banke. Ono {to je {tedi{a podigao na ime visokih kamata da mu se odbije od glavnice i da se ostatak glavnice isplati. Znate, bilo bi nepravi~no da neko izvu~e ogromnu kamatu, da mu se isplati kompletna glavnica, a nekome da strada glavnica a da nije stigao nijednu kamatu da podigne. Dakle, tu treba imati malo druga~iji odnos nego kad je u pitawu stara devizna {tedwa. Voditeq: Sneàna iz Ba~ke Palanke pita: Kako je mogu}e ostvariti pravo na porodiqsku naknadu za zaposlene u privatnim firmama? Dr [e{eq: To pravo je regulisano, ali u praksi se slabo primewuje. Radnici u privatnim, dràvnim, dru{tvenim firmama imaju jednaka
644
prava i obaveze, ali ìvimo u uslovima gde pravna regulativa u praksi nije do kraja sprovedena i suvi{e je komplikovana. Postoje razne rupe u zakonima i mogu}nosti za zaobilaèwe zakonskih re{ewa. Naàlost, na trì{tu rada ogromna je ponuda radne snage, a veoma su male potrebe. Neki vlasnici firmi su u situaciji da ucewuju zaposlene, da sprovode svoju samovoqu. Zaposleni se boje prigovora, boje se intervencije kod nadle`nih inspekcija rada jer ih uslovqavaju... Voditeq: Pitawe slu{aoca: Za{to se zalaète za proterivawe Ma|ara i Hrvata iz na{e zemqe? Dr [e{eq: Prvo, nikad nisam rekao da treba isterati Ma|are. Prema Ma|arima sam uvek imao lep, blagonaklon odnos i zaista mislim da mi, Srbi, i Ma|ari treba da ìvimo u trajnom prijateqstvu. Ne samo sa na{im doma}im Ma|arima, pripadnicima ma|arske nacionalne mawine u Srbiji, nego i sa ma|arskom dràvom. [to se ti~e Hrvata, znate, oni su proterali skoro milion Srba, a ovde se zateklo nekih stotinak hiqada Hrvata. U toku 1991, 1992. i 1993. godine Srpska radikalna stranka je propagandnim sredstvima podràvala, forsirala razmenu imovine izme|u izbeglih Srba i zate~enih Hrvata. Mi smo tome poprili~no doprineli, nekih 30.000 Hrvata je razmenilo svoju imovinu sa Srbima i odselilo se u Hrvatsku. Mislim da je to bilo racionalno i humano re{ewe. Sa druge strane, u me|unarodnom pravu postoji princip retorzije, po kojem dràve prema nacionalnim mawinama na svojoj teritoriji postupaju na isti na~in na koji susedne dràve postupaju prema wihovim nacionalnim mawinama. Za{to bi odnos kod nas prema Hrvatima bio boqi od odnosa koji hrvatska dràva ima prema lokalnim Srbima? Za{to bi odnos kod nas prema Albancima bio boqi od odnosa koji albanska dràva ima prema Srbima u Albaniji. Kad je re~ o Hrvatima u na{oj zemqi, komunisti~ka vlast je na silu, na ve{ta~ki na~in veliki broj katolika podvodila pod pripadnost hrvatske nacionalnosti, mada oni nisu Hrvati. Komunisti su insistirali da se Buwevci i [okci izja{wavaju kao Hrvati. Buwevci i [okci su srpskog porekla, oni su dugotrajnim izolovanim ìvotom formirali etni~ku posebnost. Trebalo bi im pomo}i, podràti ih da sa~uvaju tu svoju etni~ku i kulturnu posebnost, a ne terati ih da budu Hrvati. Zlo~in je terati ih da budu Hrvati, jer sa Buwevcima i [okcima mi nemamo ni{ta sporno. Voditeq: Evo jednog pitawa od na{eg slu{aoca iz Ba~ke Palanke:Da li bi gospodin [e{eq prihvatio Nobelovu nagradu da ga predloè, kao {to su sad predloìli gospo|u Pe{i}? Dr [e{eq: Nikada ne bih prihvatio Nobelovu nagradu, jer je ta nagrada stra{no kompromitovana. Alfred Nobel, ~ovek koji je svoju ostav{tinu zave{tao da bi se svake godine dodeqivala nagrada qudima koji se istaknu u raznim oblastima nauke i borbi za mir, kompromitovao se. On je izumeo bezdimni barut i obogatio se na svojim fabrikama baruta, a taj wegov barut je izazivao tragediju {irom sveta. Dakle, to je krvqu i zlo~inom zara|eni novac, wega je grià savesti naterala da svoju imovinu zave{ta i u ovakve humane svrhe. Institucija Nobelove nagrade za mir iskompromitovala se dodelom te nagrade qudima koji je ni
645
u kom slu~aju nisu zasluìli, a nekada i qudima koji su ogrezli u zlo~inima. To je ideolo{ka nagrada, politikantska nagrada pod kontrolom masona i Amerikanaca, koji je usmeravaju prema qudima od kojih ameri~ka vlada ima politi~ke koristi. Voditeq: Gospodine [e{eq, mi smo se primakli kraju emisije. Uz svo po{tovawe vremena koje treba da provedete ve~eras i na lokalnoj televiziji, {ta je to {to vas ja nisam pitao i {to biste vi ovom prilikom poru~ili sa na{eg radija? Dr [e{eq: Mnogo toga me niste pitali, ali nadam se da ovo nije moje posledwe gostovawe na va{oj radio-stanici i da }e va{a radio-stanica ubudu}e biti liberalnija prema predstavnicima opozicionih stranaka. Mi, srpski radikali, smo spremni da gostujemo na va{im talasima kad god se ukaè prilika. To ne moram biti ja, slede}i put mogu da budu: Maja Gojkovi}, Tomislav Nikoli}, Dragan Todorovi}, Aleksandar Vu~i}, Stevo Dragi{i}, Milorad Mir~i}, Igor Mirovi} i ~itav niz drugih istaknutih li~nosti Srpske radikalne stranke. Nadam se da }e ta saradwa biti obostrano korisna. Voditeq: Ostalo je jo{ dosta pitawa na koje nije dat direktan odgovor, ali se uglavnom odnose na ovo o ~emu smo do sada pri~ali. Naravno, postoje neka pitawa koja sam ja presko~io jer su lokalnog karaktera, ali bi}e prilike i za ta pitawa. [e{eq: Niste trebali da preska~ete, trebalo je da idete redom. Voditeq: Nismo imali puno vremena, a ja sam gledao da prenesem neka va`nija pitawa, po mojoj proceni, ali bi}e prilike i za to. Gospodine [e{eq, hvala vam, bilo nam je drago da smo se druìli sat i ~etrdeset pet minuta, puno vam hvala. Dr [e{eq: Bilo mi je veliko zadovoqstvo, hvala vam.
PRVI KRITERIJUM MORAL

TV Lasta, Ba~ka Palanka, 8. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Danas je u na{em studiju lider Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Izuzetno mi je zadovoqstvo i ~ast da u ime ekipe Televizije Lasta i u svoje li~no ime pozdravim na{eg ve~era{weg gosta. Gospodine [e{eq, dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Zahvaqujem vam se {to ste posetili na{u televiziju. Iskoristi}emo priliku da malo porazgovaramo o va{em radu, o radu va{e stranke. Za po~etak razgovora, molila bih vas da nam kaète kakvo je va{e vi|ewe sada{we politi~ke situacije u na{oj zemqi? Dr [e{eq: Srbija se nalazi u dubokoj politi~koj, ekonomskoj i socijalnoj krizi koja se iz dana u dan sve vi{e produbquje, a malo se ~ini da bi se weni osnovni uzroci uklonili. Kriza je izazvana dugogodi{wom, poluvekovnom komunisti~kom diktaturom i wenim posledicama kojih se mu~no osloba|amo, direktnim stranim pritiscima i me{awem u na{e unutra{we odnose, poku{ajem zapadnih sila da se Srbija rasturi,
646
da se svede na {to mawu teritoriju. U tome predwa~e Amerikanci i Nemci. Kriza je izazvana nesposobno{}u sada{we socijalisti~ke vlasti da se sa wenim uzrocima efikasno uhvati u ko{tac i spremno{}u nekih opozicionih politi~kih partija da sluè stranim interesima protiv sopstvenog naroda. Dostigla je svoj vrhunac krajem pro{le godine. Ogromno narodno nezadovoqstvo izazvano ekonomskim i socijalnim uslovima buknulo je na ulicama ve}ine srpskih gradova. Blagovremeno smo upozoravali reìm da se ne sme sputavati sloboda izraàvawa javne re~i, da se politi~ki procesi ne smeju kontrolisati u meri u kojoj je to ~iweno, recimo, direktnom blokadom svih javnih medija, blokadom politi~kih stranaka u tim javnim medijima i ukidawem direktnih televizijskih prenosa skup{tinskih sednica. Politi~ki procesi vi{e nisu bili mogu}i u institucijama sistema i oni su se preneli na ulice. Nezadovoqstvo je izazvano, pre svega, borbom za goli opstanak s kojim se suo~avaju pripadnici naj{irih slojeva stanovni{tva. Nama, srpskim radikalima, je krivo {to se masovni narodni bunt poklopio sa izlaskom koalicije Zajedno na ulice povodom otimawa odborni~kih mandata u drugom izbornom krugu novembarskih izbora. Ta kriza je dobila neke nove manifestacione tonove, oblike koji ukazuju na direktno strano me{awe. Mi èstoko napadamo socijalisti~ki reìm, vladavinu levih partija, koje su dosta doprinele ovoj krizi i koje nisu u stawu da se s wome nose. Na{ ciq je da te levi~arske partije oborimo sa vlasti i da spre~imo da koalicija Zajedno do|e na vlast, jer bi to za Srbiju bila jo{ gora varijanta. Na{ ciq je da oborimo socijalisti~ku vlast, ali da vladaju srpski radikali, a ne da do|u na vlast direktni ameri~ki ili nema~ki pla}enici. To je, u najkra}im crtama, su{tina na{e dana{we politi~ke situacije. Voditeq: Danas ste u Ba~koj Palanci boravili u funkciji predsednika Srpske radikalne stranke i kao gradona~elnik grada Zemuna. Va{a stranka i vi trenutno imate vlast u gradu Zemunu. O tome se puno pri~a u javnosti. [ta to zaista ima novo u Zemunu? Dr [e{eq: Ima mnogo novina. U martu, ta~nije 12. marta, navr{ava se 100 dana nove radikalske vlasti. Zadovoqni smo jer su prvi rezultati ve} vidqivi, opipqivi narod ih ose}a, narod o wima govori, a dobar glas daleko se ~uje. Mislim da je dopro i do Ba~ke Palanke. Od prvog dana radimo uporno, neumorno, re{avamo nagomilane probleme. Zaveli smo red i disciplinu u Skup{tini op{tine; najva`nije je da op{tinska administracija deluje po novim principima. Cenimo samo rad i rezultate rada. Na{a vlast nije ideolo{ka, nije revan{isti~ka i ne progonimo nikoga ko nije ~lan na{e partije. Uop{te ne postavqamo pitawe da li su zaposleni u Op{tini radikali, socijalisti, julovci, da li pripadaju SPO-u, Demokratskoj stranci, bilo kome drugom. Wihova ideologija nas ne interesuje, ali moraju da rade. Disciplina na radnom mestu je veoma stroga kompletno radno vreme mora se provesti na tom radnom mestu. Zatekli smo mnogo java{luka, korupcije, ~ak smo i neku kriminalnu aferu raskrinkali ve} u startu. Ono po ~emu se na{a vlast razli647
kuje od biv{e je {to pokazuje mnogo vi{e poleta, mnogo vi{e entuzijazma. Mnogo smo ambiciozni, a stara vlast, koja se nije mewala od rata naovamo, stvorila je neku u~malu atmosferu. Stvari su se odvijale po inerciji. Nije bilo kontrole, nije bilo odgovornosti, nije bilo zainteresovanosti da se ne{to poboq{a u metodu rada. Gra|ani su zadovoqni. Recimo, osavremenili smo {alterske slu`be koje su sada u mnogo lep{em prostoru, podigli smo pultove tako da se gra|anin ne sagiwe pred op{tinskim ~inovnikom, nego sa wime razgovara stoje}i normalno. Op{tinske slu`be mnogo boqe funkcioni{u, mnogo brè re{avaju razna pitawa u upravnom postupku i qubazno se odnose prema gra|anima. Zaveli smo red u javnim preduze}ima, otklonili mnoge nepravilnosti i po~eli ubrzano da re{avamo urgentne probleme. Krenuli smo u akciju parcelisawa op{tinskog gra|evinskog zemqi{ta i dodeqivawe tih placeva po najniìm mogu}im cenama. Te cene su, recimo, na jednom podru~ju 15 dinara po kvadratnom metru, i tu forsiramo naseqavawe izbeglica. Prva smo op{tina u Srbiji koja se dosetila da izbeglicama, bar onim koji imaju ne{to malo novca, ponudi placeve po najpovoqnijim cenama, da bi ti qudi sami sebi stvorili krov nad glavom, a ne da ~ekaju u dugim redovima ne~iju pomo}, da ~ame u kolektivnom sme{taju ili da se na wima iìvqavaju razni stanodavci diktiraju}i im ogromne mese~ne kirije. Zatim, sav novac koji se dobije izdavawem op{tinskih placeva odmah }emo uloìti u komunalnu infrastrukturu. Ve} slede}e nedeqe po~iwu veliki radovi na kqu~nom kraku do sada neizgra|enog vodovoda na podru~ju zemunske op{tine, kojim spajamo Batajnicu i Ugrinovce. Ta linija je duga 7,5 km; u pitawu je primarni vodovod. Finansijsku konstrukciju smo ve} obezbedili i zasukali smo rukave. Na putu smo da re{imo problem zemunskog pozori{ta. Pre dva dana sam razgovarao sa ministrom kulture Nadom Popovi}-Peri{i}, vrlo smo se lako sporazumeli. Naravno, ne postavqa se pitawe kojim partijama pripadamo ako èlimo zaista ne{to dobro da uradimo za Zemun. To pozori{te ve} 4-5 godina ne radi, a ima izvanrednu zgradu. Kao op{tina, sa svoje strane, sve }emo u~initi; dobili smo obe}awe da }e nam Ministarstvo pomo}i i o~ekujemo ve} na prole}e prve predstave u zemunskom pozori{tu. Re{avamo pitawe porodili{ta koje 10 godina ne radi, mada zdravstvo nije u op{tinskoj nadle`nosti. Zgrada je renovirana pre 6 godina, a oprema nije nabavqena. Dosetili smo se da zgradu biv{eg sama~kog hotela damo u dugoro~ni zakup od 99 godina. Kompletan novac ulaèmo u nabavku opreme za porodili{te. Nadamo se da }e do septembra porodili{te biti stavqeno u funkciju. îtav niz drugih problema smo onako u letu, ne bih mogao vi{e ni da kaèm u hodu, razre{ili. Voditeq: Zahvaqujem vam se. U studio su pristigla prva pitawa. Gledalac iz Ba~ke Palanke pita: [ta mislite o satanskim sektama i surogat-verama, koje dobijaju sve vi{e maha u Ba~koj Palanci? [ta biste vi uradili kada bi va{a stranka do{la na vlast u na{oj op{tini?
648
Dr [e{eq: Sve asocijalne verske sekte moraju biti zakonom zabrawene i wihovi protagonisti moraju biti krivi~no goweni. Dakle, to su sve sekte koje qude navode na uìvawe droge, na ispirawe mozgova raznim psiholo{kim ili parapsiholo{kim metodama. To su satanisti~ke i neke druge asocijalne sekte. Ne bih sada bio u stawu, nisam stru~wak za to pitawe, da ih sve ta~no poimeni~no identifikujem, ali bili bismo rigorozni u sprovo|ewu zakona. Mi se zalaèmo za potpunu versku slobodu, za odvojenost dràve od crkve. Svi imaju pravo da formiraju posebne verske zajednice ako se na to odlu~e. To im dràva ne sme zabrawivati. Ali sve te posebne verske sekte moraju biti civilizovane i socijalne, ne smeju tolerisati asocijalno pona{awe; a znamo da ve}ina novih verskih sekti po~iva na principu manipulacije qudima, po principu podvo|ewa qudi u zavisnost od vo|e sekte kroz uìvawe droge, i neke druge oblike psihi~kih pritisaka. Te sekte uglavnom okupqaju qude kojima je potrebna psihijatrijska pomo}. Voditeq: Imamo jo{ jedno interesantno pitawe. Na{ gledalac pita {ta mislite o {trajku privatnika, koji je najavqen za 26. ili 27. mart? Dr [e{eq: Ne razumem taj {trajk privatnika. Razumem {trajk radnika. [trajk privatnika ne razumem, jer privatnik se tu odri~e nekog profita koji ostvaruje obavqaju}i svoju samostalnu delatnost. Naravno, privatnicima nije lako jer su optere}eni ogromnim porezima i drugim davawima dràvi. Sve to destimulativno deluje na procvat privatne inicijative. Mi se zalaèmo za potpuno suprotan koncept. Smatramo da poreske stope treba smawivati kako bi se poja~ala privatna inicijativa, pa }e u masi dràva imati mnogo vi{e prihoda, dakle, kada oporezuje ve}i broj privatnika. Na ovaj na~in, privatnici su primorani da zatvaraju radwe, da odjavquju firme jer ne mogu da izdrè poreske namete. Moram da priznam da {trajk privatnika ne razumem; razumem {trajk radnika koji se bore za ve}e plate, za boqe uslove rada radnika svih struktura, svih profesionalnih usmerewa, a {trajk privatnika je jedna novina koja ne znam kako }e se realizovati. Ne verujem da su privatnici u stawu da se organizuju i da svi {trajkuju. Mislim da je to nemogu}e. Voditeq: Gledaoci traè va{e mi{qewe o invalidskim penzijama i zakonu koji je sada uveden. Verovatno se misli na zakon koji se odnosi na te invalidske penzije. Dr [e{eq: Invalidske penzije su bedne, mizerne. Dràva veoma malo pa`we poklawa za{titi invalida, bilo o kojim invalidima da je re~: invalidima rada, ratnim invalidima ili invalidima drugih kategorija. Invalidska za{tita je vrlo lo{a i ne moè se re}i da su zakoni ba{ toliko lo{i koliko su mali iznosi novca koje dràva izdvaja za te svrhe. Novac se moè na}i u{tedama na drugim mestima. Ima dosta toga {to je neracionalno u na{em sistemu, bez ~ega se moè, a {to dràva po inerciji finansira, recimo, razna udruèwa, razne parapoliti~ke organizacije i sli~no. Sav taj novac bi mogao da se preusmerava u invalidsku za{titu, u socijalnu za{titu, nadoknadu trudnicama, porodiqska odsustva, materinske i de~je dodatke itd.
649
Voditeq: Na{ gledalac pita za{to ste pre{li iz monarhisti~ke u republikansku partiju? Dr [e{eq: Nikada u ìvotu nisam bio monarhista, apsolutno nikada. Nisam, dakle, prelazio u republikansku partiju. Srpska radikalna stranka je od po~etka za republikanski oblik vladavine u dràvi i tu se ni{ta nije mewalo. U po~etku smo imali benevolentan odnos prema monarhiji. Govorili smo da to pitawe treba ostaviti, da ono nije urgentno i da se ne mora odmah re{avati. Bili smo za to da se ide na referendum, pa kako se narod izjasni. U me|uvremenu su se desile mnoge stvari koje su potpuno kompromitovale samu ideju monarhije i posebno potencijalnog pretendenta na srpski presto Aleksandra Kara|or|evi}a. Po{to je pasao travu na beogradskom aerodromu i po{to se uneredio u Dowoj Tre{wevici kod Topole, sam je sebe deplasirao, diskvalifikovao i ne verujem da }e ikada postati kraq. Ne verujem da }e Srbija ikada biti kraqevina. Sme{no je insistirati na tome, jer danas i oni narodi koji su zadràli monarhiju gledaju kako da je se otarase, a mi sada da je uvodimo. Na{ je problem {to mi zapravo nismo imali republiku sve do 1990. godine. Imali smo komunisti~ku diktaturu od 1945 do 1990. godine, koja se samo nazivala republikom. Republiku smo stekli tek onda kada je uveden vi{epartijski sistem, 1990. godine. Voditeq: Slede}e pitawe glasi: Kada }e Srpska radikalna stranka do}i na vlast kod nas ovde? Dr [e{eq: Mislim da je ova 1997. godina, godina velike {anse srpskih radikala. Ubrzano sazrevaju uslovi da Srpska radikalna stranka do|e na vlast i mi se temeqito spremamo za ove predsedni~ke i parlamentarne izbore u Srbiji. Voditeq: Sledi interesantno pitawe gledaoca: Kako ste uspeli da napravite red u Zemunu? Dr [e{eq: Prvo svojim primerom pokazujemo kako treba da se radi. Radimo zaista punim intenzitetom, ulaèmo ogromne napore, recimo, petkom primam gra|ane u Skup{tini op{tine i nekada to traje do 3 sata ujutru. Li~ni primer je uvek veoma vaàn. Insistiramo na disciplini. Svima smo rekli nema milosti ako se neko ogre{i o disciplinu. U startu smo napravili velike u{tede u materijalnim tro{kovima, tako da smo bili u stawu svim zaposlenim u Op{tini da podignemo plate u proseku za 30 odsto, i odmah smo stekli wihovo poverewe. Zaposleni vide da se doma}inski odnosimo prema op{tinskoj imovini, da doma}inski poslujemo, da brinemo o wima. Sada imaju maksimalne iznose za topli obrok od 300 dinara. Dok mi nismo do{li, imali su 80 ili 100 dinara. Brinemo o svim zaposlenima, ali zato na{e insistirawe na disciplini po{tuju i rade punom parom.Da ste danas do{li u Skup{tinu op{tine Zemun videli biste da mnoge slu`be rade; slu`ba za imovinske poslove, koja se bavi parcelisawem, radi i danas i sutra, i no}u se radi, i ima da se radi do besvesti, posao mora da se zavr{i. Voditeq: Hvala. Na{ gledalac pita {ta mislite o statusu izbeglica, za{to oni ne mogu dobiti radnu kwiìcu ili posao? Dr [e{eq: Pro{le godine je socijalisti~ka vlast donela savezni Zakon o dràvqanstvu na koji smo mi imali mnogo primedbi. Taj Zakon
650
ima dosta slabosti, ali kakav je takav je, boqi je nego nikakav. Me|utim, Zakon je stupio na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku, a u wemu stoji klauzula da se primewuje od Nove godine. Me|utim, Nova godina je odavno pro{la, a Zakon se jo{ ne primewuje. Ogroman broj zahteva za dràvqanstvo je podnet, jo{ nijedan nije pozitivno re{en. Za{to? Mi mislimo zato {to se socijalisti boje pove}awa broja dràvqana, jer su svesni da niko od srpskih izbeglica, od srpskih prognanika ne}e glasati za Socijalisti~ku partiju. Zbog toga èle da prvo pro|u izbori, pa onda da ih uvedu u kwige dràvqana, a mi, radikali, neprekidno vr{imo pritisak da se taj posao {to pre zavr{i. Naravno, savezno ministarstvo, koje je nadle`no, ne moè samo da ga obavi. Ako se donese odluka da se taj posao poveri op{tinama, Op{tina Zemun }e biti sigurno ta koja }e najbrè problem da razre{i. Voditeq: Hvala na odgovoru. Imamo i slede}e pitawe: Postoji li {ansa da oni koji su uloìli svoj novac kod Dafine dobiju novac nazad? Dr [e{eq: Nekih {ansi ima, naàlost ne ba{ prevelikih. Tu se prvo mora do kraja pravnim sredstvima usaglasiti pitawe obaveza i me|usobnih potraìvawa Narodne banke Jugoslavije i Dafiment banke. To je banka koja nije imala garanciju federacije za {tedne uloge gra|ana. Me|utim, tu se mora primeniti princip pravi~nosti. Prvo mora da se vidi ko sve ima obaveze prema Dafiment banci, ko su weni du`nici i koja je zate~ena imovina. Onda treba uvesti princip pravi~nosti, obe{tetiti najsiroma{nije {tedi{e i sagledati koliko je koji {tedi{a dobio na ime kamata u ranijem periodu iz Dafiment banke. Onaj ko je na ime kamata, recimo, dobio celi iznos glavnice, nema {ta da traì. Onaj ko je dobio veliki iznos na ime kamate, tako|e, moè pretendovati samo da mu se nadoknadi razlika do iznosa cele glavnice, da bi se obe{tetili oni koji su se kasno prijavili kao {tedi{e, pa nisu stigli da izvuku nikakvu kamatu. Dafiment banka je neke poslove realizovala u vreme visokoprofitabilne trgovine naftom, odmah nakon {to su zavedene sankcije. Tada je onaj ko je trgovao naftom mogao da ostvaruje ogromne mese~ne profite vi{e od 20 odsto, pa je realno imala iz ~ega da se ispla}uje enormna kamata. Kasnije, kada su propali ti poslovi, kada su do{li pod dràvne monopole, banka je po~ela da puca. Dakle, ako uvedemo princip pravi~nosti, mnoge {tedi{e mogu o~ekivati da }e se wihova osnovna potraìvawa zadovoqiti. Voditeq: Slede}e pitawe glasi: Gde ste ro|eni, u Sarajevu ili Orahovom Dolu? Dr [e{eq: Ro|en sam u Sarajevu, 11. oktobra 1954. godine. U Orahovom Dolu se naselio moj deda. Otac mi je ro|en u Marevoj Quti. U Orahovom Dolu do ovog rata je ìveo i jedan moj stric. Voditeq: Nadam se da je na{ gledalac zadovoqan ovim odgovorom. Jo{ jedno pitawe: Ukinut je dodatak porodi~nim penzionerima i dobili su re{ewa da }e ga biti, ali od svega toga do sada nema ni{ta. [ta mislite o tome? Dr [e{eq: Dràva se, naàlost, neozbiqno odnosi prema penzionerima, a porodi~ni penzioneri su ina~e prikra}eni u odnosu na druge kategorije, a jo{ mawa se vodi briga o wima u odnosu na penzionere koji su li~ni nosioci prava iz penzijskog osigurawa.
651
Voditeq: Gospodine [e{eq, evo, puno pozdrava od An|e Vidovi}. [ta mislite o ovome {to se doga|a sa Srbima koji moraju da iza|u iz Iloka? Dr [e{eq: Problem Isto~ne Slavonije i Barawe je sada najozbiqniji problem s kojim se susre}e srpski narod. Mi, radikali, èstoko smo kritikovali reìm u Beogradu zbog wegove nacionalne politike, prvenstveno zbog toga {to je reìm smatrao da popu{tawem Amerikancima i drugim zapadnim silama moè ublaìti wihovu antisrpsku politiku. To je velika gre{ka. [to smo mi vi{e popu{tali, to su apetiti zapadnih sila bili sve ve}i i ve}i. Oni prosto mere granice na{eg popu{tawa. To {to je reìm `rtvovao Srpsku Krajinu nije nimalo popravilo op{tu situaciju srpskog naroda. Isto~na Slavonija i Barawa su pod ameri~kom okupacijom. Tamo je srpski narod prakti~no razoruàn i Amerikanci se spremaju da tu teritoriju pripoje Hrvatskoj. Mi, radikali, smatramo da Srbi iz Isto~ne Slavonije i Barawe treba da nastave sa svojim demonstracijama, sa svojim politi~kim protestima, da ucewuju generala @aka Klajna i ameri~ke okupatore da }e se svi Srbi iseliti ukoliko se ne izbegne ta integracija u Hrvatsku. Srpski radikali smatraju da Srbi u Isto~noj Slavoniji i Barawi ne smeju da uzimaju hrvatske domovnice i da treba da bojkotuju najavqene hrvatske izbore. Ukoliko prihvate domovnice, Hrvatima daju odre{ene ruke da rade sa wima {ta im je voqa. Ukoliko iza|u na izbore, omogu}i}e falsifikovawe izbornih rezultata na isti onaj na~in na koji su to Amerikanci uradili u Republici Srpskoj; tamo nisu uspeli, ali u Isto~noj Slavoniji i Barawi }e sigurno uspeti. Republika Srpska je ipak imala sposobniju vlast, a onaj nesposobwakovi} Goran Hayi} nije u stawu ni{ta da uradi, kao ni qudi koji su oko wega. To je ~ovek koji je na pro{lim izborima dobio mawe od 1 odsto glasova. [ta dobro Srbi od wega mogu o~ekivati, ~emu se dobrom mogu nadati ni~emu! [ta je Amerikancima ciq? Amerikancima je ciq da Srbi odu iz Isto~ne Slavonije i Barawe, ali da ne odu odmah u dugim izbegli~kim kolonama nego da padnu pod hrvatsku vlast, pa da ih Hrvati pritisnu u naredne dve-tri godine, da tiho iscure porodica po porodica. Ako odmah odu na traktorskim prikolicama, onda }e se ipak dignuti velika galama u me|unarodnom javnom mwewu, i to bi za Amerikance bilo vrlo neprijatno. Oni bi hteli Srbe da prevare da ostanu pod hrvatskom vla{}u, a onda }e Hrvati pojedina~no sa svakim da se obra~unavaju. ûjemo glasine iz Zagreba, iz Slavonske Poège, iz mnogih drugih mesta, da Hrvati sude preostalim Srbima koje su zatekli nakon zauzimawa zapadnih delova Srpske Krajine, izri~u im kazne zatvora od 15, 20, 25 godina. Nemilosrdno se obra~unavaju sa Srbima. Srbi iz Isto~ne Slavonije i Barawe su svesni {ta ih ~eka ako do|u pod hrvatsku vlast. Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta mislite, {ta je lak{e za vas biti predsednik op{tine ili predsednik Srpske radikalne stranke, odnosno, da li je lak{e biti na vlasti ili u opoziciji? Dr [e{eq: Oba posla su vrlo te{ka, odgovorna. Nekako mi je lak{e da obavqam funkciju predsednika Srpske radikalne stranke, jer smo za ovih sedam godina izgradili strana~ku infrastrukturu, uhodao
652
se rad stranke. Stranka dobro funkcioni{e i ne treba mi svakog dana mnogo vremena za obavqawe mojih strana~kih funkcija. U Op{tini Zemun imam obaveza, takore}i, preko glave, ali nekako uspevam da sa wima iza|em na kraj. Uvek je lak{e biti opozicionar nego vr{iti funkciju vlasti. Opozicionar je ~ovek bez nekih konkretnih obaveza on samo kritikuje postoje}u vlast, a kada se preuzme vlast, onda ima mnogo odgovornosti, onda treba pokazati konkretnu sposobnost nema vi{e folirawa, nema {upqe pri~e, kre}ete u akciju, pa ili pokaète rezultate ili ne pokaète. Na svu sre}u, mi, radikali, ve} pokazujemo krupne rezultate. Voditeq: Srpska radikalna stranka je bez sumwe patriotska stranka. Kakvo je va{e mi{qewe o doga|ajima u oblasti Slavonije, Barawe, Zapadnog Srema? [ta }e biti sa srpskim narodom u toj oblasti? Da li va{a stranka izlazi na izbore koji su u toj oblasti predvi|eni za april mesec? Dr [e{eq: Srpske perspektive u Isto~noj Slavoniji i Barawi su veoma mra~ne. To treba otvoreno re}i. Nisam tu neki veliki optimista. Srbima je jo{ preostalo da poku{aju ne{to da urade politi~kim protestima i mitinzima. Ako veliki broj Srba prihvati domovnicu i ako Srbi iza|u na izbore, onda je sve propalo. Drugo, mislim da je veoma opasno formirawe nove partije i najava wenog izlaska na izbore je samoubila~ki potez. Srbi ne smeju da izlaze na izbore po hrvatskim zakonima i ne smeju da uzimaju domovnicu. To je, dakle, su{tinsko u svemu ovome. Rekao sam vam ve}, {to se ti~e sudbine srpskog naroda, Srbi su prepu{teni sami sebi. Mogu ne{to da urade, neke {anse postoje ako budu dovoqno ubedqivi u svojim politi~kim protestima, demonstracijama i ako imaju jedinstven front prema ameri~kim okupatorima i okupatorskom generalu @aku Klajnu. Srbe tamo ve} cepaju neki Srbi prihvataju domovnicu, neki ne prihvataju itd. Sve je to cepawe. Tu je vrlo podmukla uloga Gorana Hayi}a. To je jedan nesposobwakovi} koji samo vreba priliku da za sebe neku materijalnu korist obezbedi. On je sebe i svoju porodicu ve} obezbedio, on se stambeno osigurao sa ove strane Dunava, i sada tamo glumi politi~ara. To je ono {to je srpska tragedija. Kada je u pitawu Srpska radikalna stranka, mi sigurno ne}emo iza}i na izbore po hrvatskim zakonima. Srpska radikalna stranka jo{ uvek postoji u Isto~noj Slavoniji i Barawi, jo{ uvek funkcioni{e, imamo tamo dobre qude, istaknute srpske patriote, vredne, ~asne, po{tene, ali oni ne}e ostati pod hrvatskom vla{}u. Sada, {ta }e se desiti sa ove strane? Treba otvoreno re}i Srbima iz Isto~ne Slavonije i Barawe sa ove strane Dunava gotovo da vi{e nema ni ku}a ni stanova. Pone{to se moè na}i, ali vrlo te{ko. Ovde preostaju kolektivni sme{taji. Onaj ko ima ne{to novca, koji je uspeo na vreme ne{to da izvu~e, taj }e se nekako i sna}i, a {ta }emo sa onim Srbima koji su ve} jednom beàli iz zapadne Slavonije i drugih delova Srpske Krajine, jednom bili rasku}eni, pa se sku}ili jedva nekako sada ih opet ~ekaju izbegli~ke kolone. To je veoma te{ko i tragi~no pitawe.
653
Voditeq: Molim vas da na{im gledaocima objasnite va{ odnos prema socijalistima sa jedne i koaliciji Zajedno sa druge strane? Dr [e{eq: I jedni i drugi su na{i politi~ki protivnici. Ciq nas, srpskih radikala je da {to pre oborimo sa vlasti Socijalisti~ku partiju i wene saveznike JUL i Novu demokratiju, ali na{ je ciq i da spre~imo koaliciju Zajedno da do|e na vlast. Ako me pitate za li~no mi{qewe, mislim da je koalicija Zajedno jo{ gora varijanta za Srbiju od Socijalisti~ke partije. Mi drìmo politiku ekvidistance protiv smo i jednih i drugih. Voditeq: Kakav je va{ odnos prema predsedniku Republike Srbije, a kakav prema liderima poput Dra{kovi}a, \in|i}a, Vesne Pe{i} i ostalih? Dr [e{eq: Na to pitawe mogu da odgovorim na isti na~in kao i na prethodno. Moj li~ni ciq i ciq Srpske radikalne stranke je da oborimo Slobodana Milo{evi}a sa vlasti i da do|emo na wegovo mesto, na mesto Socijalisti~ke partije. Ciq nam je da spre~imo \in|i}a i Dra{kovi}a da bilo kada postanu predsednici Srbije ili istaknute politi~ke li~nosti na ~elu reìma u Srbiji. Oni su nama konkurencija. Ako su oni uspe{ni mi propadamo, a mi moèmo uspeti samo ako oni propadnu. @elimo propast konkurencije. I protiv jednih smo, i protiv drugih, i protiv tre}ih i iznosimo sve argumente kojima raspolaèmo. Voditeq: U Vojvodini su u porastu teze o navodnoj pqa~ki Vojvodine. Da li je to ta~no i kuda nas sve mogu odvesti podele po pitawu Kosova, Vojvodine, Ra{ke, Crne Gore? Dr [e{eq: Besmislene su teze o pqa~ki Vojvodine. Ko pqa~ka Vojvodinu? Zar ostatak Srbije moè da pqa~ka Vojvodinu? Vojvo|anske seqake pqa~ka onaj ko pqa~ka i seqake u [umadiji i seqake u Pomoravqu, po svim delovima Srbije. Pqa~ka ih onaj ko im na vreme ne ispla}uje novac za wihove poqoprivredne proizvode. Dràva i firme koje se bave otkupom pod dràvnom kontrolom svuda seqacima ne{to duguju. Negde duguju za p{enicu, negde za kukuruz, negde za soju, negde za suncokret, negde za vo}e, negde za povr}e, negde za meso, negde za mleko, ~ak i za maline duguju po mnogim mestima u unutra{wosti Srbije. Maline se ne uzgajaju u Vojvodini, ali se uzgajaju u Vaqevu, u [apcu, u Loznici, u uì~kom kraju itd. Zna~i, svuda duguju seqacima, a koalicija Vojvodina to podmuklo poku{ava da predstavi kao sistematsku pqa~ku Vojvodine. A ko su ti pripadnici koalicije Vojvodina? Niko drugi do predstavnici biv{eg vojvo|anskog, komunisti~kog establi{menta, koji je ojadio gra|ane Vojvodine. Ojadili su seqake u prethodnom periodu, na isti na~in su se pona{ali kao ovi sada{wi. Na koji na~in pomo}i seqacima? Treba ih pustiti da slobodno proizvode i trguju svojim proizvodima. Treba ukinuti dràvni intervencionizam, dràvnu kontrolu nad izvozom poqoprivrednih proizvoda i treba osloboditi uvoz ve{ta~kog |ubriva ni{ta vi{e, seqaci }e se sami sna}i. Pojavi}e se razni nakupci koji }e otkupqivati poqoprivredne proizvode i odmah na licu mesta pla}ati, izvoziti. Bi}e me|u wima konkurencije, a cene }e zbog te konkurencije biti povoqne. Kada dràva ima monopol, onda proizvodwa propada. Su{tinsko, principijelno pitawe je pitawe koncepcije poqoprivredne
654
proizvodwe, a ne pitawe ho}e li pqa~kati ovaj ili onaj. Kao da bi sledbenici Bo{ka Kruni}a mogli ne{to dobro da ponude stanovnicima Vojvodine. Sme{no. Voditeq: Dobili smo jo{ jedno interesantno pitawe koje glasi: Za{to sudski spor zbog telesnog o{te}ewa u Novom Sadu traje 14 godina? Pozdrav vama i Maji Gojkovi}, advokatu. Dr [e{eq: Kao predsednik zemunske op{tine susre}em se sa nekim sudskim sporovima koji traju i po 17 godina. Sudstvo nam je u uàsnom stawu korumpirano, nesposobno, sudije otaqavaju posao, mnoge sudije traè mito za ono {to rade. Ako mi do|emo na vlast, mi }emo zavesti gvozdenu disciplinu i u oblasti pravosu|a. Sudija }e morati svaki sudski spor da zavr{i za najvi{e {est meseci. Ako ne zavr{i, ne moè vi{e da obavqa sudijsku funkciju. Tako|e }e se voditi ra~una koliko je prvostepenih presuda oboreno pred vi{om sudskom instancom; onaj sudija kome godi{we obore, recimo, tri ili pet sudskih presuda, ne moè vi{e da bude sudija, pa }e svaki voditi ra~una {ta radi. Sudstvo }e biti mnogo efikasnije. Ovako, posao se otaqava, nikog nije briga, niko nije odgovoran. Voditeq: Na kraju godine, mo`da i ranije, odrà}e se parlamentarni i predsedni~ki izbori u Srbiji. Da li }ete se kandidovati za predsednika Srbije i kakva je va{a prognoza za te izbore? Dr [e{eq: Voleo bih da budem kandidat za predsednika Srbije, da vam odmah iskreno kaèm, ali to sve zavisi od odluke najvi{ih partijskih organa Srpske radikalne stranke Centralne otaybinske uprave, a mo`da }emo i vanredni kongres sazivati da se izjasnimo po tom pitawu. Ako budem kandidat, bori}u se da pobedim; ako Srpska radikalna stranka odredi nekog drugog kandidata, u~ini}u sve {to je u mojoj mo}i da potpomognem wegovu predizbornu kampawu. Voditeq: [ta }e biti prvi potez Srpske radikalne stranke ukoliko pobedi na predstoje}im parlamentarnim i predsedni~kim izborima? Dr [e{eq: Zave{}emo red i disciplinu u Srbiji, to }e biti na{ prvi potez. Uni{ti}emo kriminal, uni{ti}emo ve} organizovane oblike mafije i to je ve} mnogo. Zatim, oslobodi}emo ekonomiju dràvnih stega, izvr{iti privatizaciju, obezbediti efikasnu socijalnu za{titu po na{im, radikalskim, principima. To zna~i da }emo ujedna~iti penzije u omeru 1:2. Najve}a penzija }e mo}i dva puta da bude ve}a od najmawe. Ne}e biti ve}ih razlika. Izjedna~i}emo plate u dràvnom sektoru do odnosa 1:4. To smo ve} uradili u zemunskoj op{tini. Najvi{a plata u zemunskoj op{tini je ~etiri puta ve}a od najniè, od plate sprema~ice. Insistira}emo da tako bude u svim dràvnim slu`bama. Ujedna~i}emo primawa svih zaposlenih u dràvnim slu`bama: dràvnih ~inovnika, qudi zaposlenih u zdravstvenom sektoru, u prosveti i svim drugim dràvnim slu`bama. Svi }e imati odre|ene statuse, odre|ene platne razrede za sve jedinstvene. Posebno }e se vrednovati ako se neko izlaè opasnosti na poslu i ako ima no}ni rad. Sve ostalo }e biti apsolutno ujedna~eno. Onda ne}e biti potrebe da {trajkuju prosvetni ili zdravstveni radnici. Ko god radi u dràvnoj slu`bi, ima}e isti status.
655
Voditeq: Da li je mogu}e da se pred kraj godine odrè i novi savezni lokalni izbori, s obzirom na stepen krize u na{oj zemqi, kao i na ~iwenicu da je bilo puno nepravilnosti na lokalnim izborima u novembru 1996. godine? Dr [e{eq: Bilo je dosta nepravilnosti na saveznim izborima i zato se mi, radikali, zalaèmo da na jesen budu kompletni izbori: i savezni, i lokalni, i republi~ki, i parlamentarni, i predsedni~ki izbori. Da se obnove izbori na svim nivoima i da se omogu}i kontrola svih opozicionih stranaka u toku izbornog procesa. To bi bio najobjektivniji, najpravi~niji na~in izlaska iz sada{we politi~ke krize. Voditeq: Za{to ne podràvate Studentski protest? [ta je zapravo kona~ni ciq tog protesta? Dr [e{eq: Taj koji postavqa pitawe za{to ga ne podràvamo, i sam vidi da se ne moè definisati kona~ni ciq tog protesta. Studenti su uvek bili izmanipulisani: i 1968, i 1991, i 1992. godine, i sada su izmanipulisani. Studentski protest je uvek neozbiqan protest. Studenti su se danima i mesecima smrzavali na beogradskim ulicama ra~unaju}i da za svoj narod i dràvu ~ine ne{to dobro, a u stvari nije im se i{lo na nastavu i bilo im je zabavno na ulicama. Studenti koji su demonstrirali izbegavali su nastavu i polagawe ispita, a imali su ne{to ~ime su svoju ne~istu savest pravdali {to gube vreme i tro{e novac svojih roditeqa koji se s mukom odvaja od usta. Ra~unali su da je to va`nije od polagawa ispita kako bi neke nedorasle politi~are poput Zorana \in|i}a doveli na vlast. Kao da bi im bilo ne{to boqe da on do|e na vlast. Naravno, studentski lideri su korumpirani do kraja. Evo, nedavno je ovaj Miodrag Gavrilovi}, ina~e sin potpredsednika Demokratske stranke i glavni studentski lider, vo|a, priznao pre dve sedmice u Nedeqnom telegrafu da su dobijali ogromne sume novca iz inostranstva, a da su najvi{e novca dobili od Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. Sada su se studentski lideri me|usobno posva|ali jer su neki dobili novac, neki nisu. Vidite, me|u wima je rascep. Studenti nigde na svetu nisu postigli revoluciju. [ta zna~i kada student iza|e na ulicu i {trajkuje iz politi~kih razloga? Moè student da ide u demonstracije, ali kao gra|anin, a ne da mi ma{e indeksom. Pona{aju se kao Maovi gardisti 60-tih godina. Oni su tako mahali crvenim kwiìcama. Kada kaè da je student, ja ga prvo pitam koliko je ispita poloìo, kakve su mu ocene u indeksu, a ne ovaj êdomir Jovanovi}, ima 26 godina i jo{ je student druge godine. On da mi ne{to pametuje i on da mi bude politi~ki partner! Izvinite, ja sam za dve i po godine zavr{io Pravni fakultet, i ako }emo na intelektualnoj razini razgovarati, onda traìm da i moj sagovornik ima takve reference, a ne propali student da mi vodi politiku. Tri min|u{e stavi u uvo i to mi je sada neka politi~ka referenca. Ili onaj neokupani, kako se zvao, zaboravio sam mu ime, bio je jedan neokupani, na televiziji su ga prikazivali. Voditeq: Zna~i, takvo je va{e mi{qewe o Studentskom protestu. [ta radikali konkretno predlaù kada je re~ o izbeglom stanovni{tvu?
656
Dr [e{eq: Smatramo da dràva mora ubrzano da re{ava probleme izbeglica i prognanih lica. Prvo, tako {to }e ih odmah upisati u kwige dràvqana, {to }e svi koji to èle dobiti dràvqanstvo. Drugo, {to }e postupati ovako kako radikali rade u Zemunu, {to }e ubrzano parcelisati op{tinsku zemqu po Srbiji, dodeqivati izbeglicama po najpovoqnijim cenama za individualnu stambenu izgradwu, bar oni koji imaju novca da zidaju; a onaj koji zida, zaposli}e po dva, tri, ~etiri, pet radnika na zidawu, nekada legalno, nekada na crno, ali }e qudi ste}i priliku da zarade hleb za svoju porodicu. Zna~i, ne{to se odvija. Umesto da taj novac trune u slamaricama, da se pomalo tro{i, i na kraju da ostanu svi bez novca. Tu }e se otvarati prodavnice, uslu`ne delatnosti, zanatske radinosti, bilo {ta. Ne{to se de{ava kada je dràva hrabrija, kada qudima re{ava probleme. Ovako svi stoje skr{tenih ruku, niko ni{ta ne radi, problem se ne re{ava. Qudi umiru sa 50 godina ìvota i mla|i. Nagrizaju ih neke bole{tine koje su psihosomatske prirode. Kada qudi nemaju nade, nemaju vere u budu}nost, pojavquju se u wima samoubila~ki mehanizmi. Rat je jedna od takvih bole{tina. Vidite koliko je bolesnih me|u izbeglicama. Nemaju perspektive. Infarkt doìvqavaju sa 40, 50 godina. Zbog toga je neophodno da se ne{to radi, da vide neku brigu, da vide spremnost reìma da im se pomogne. îwenica je da reìm ne moè svima da d radna mesta, ja to razumem, ali moè placeve, pa neka rade ne{to qudi. Mi }emo traìti od Komesarijata da se odmah prave monta`ne barake, monta`ne ku}e i da se dodele zemunskoj op{tini. Za svaku monta`nu ku}u, koju nam eventualno d Komesarijat za izbeglice, mi }emo odmah dati besplatno plac i raditi na infrastrukturi. Dakle, imamo dobro voqu, ho}emo da radimo svojski do kraja, ali da bi se re{io problem svih izbeglica, treba da postoji voqa vlasti u celoj Srbiji. Voditeq: Hvala.
DRU[TVENA SVOJINA JE KARDEQEVSKA ZABLUDA

Cari~in grad, Radio Lebane, 9. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, u dana{woj emisiji gostuje dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i gradona~elnik Zemuna. Pozdravqam na{eg gosta i zamolila bih ga da na po~etku prokomentari{e izborne rezultate. Dr [e{eq: Na saveznim izborima Srpska radikalna stranka je postigla veoma dobre rezultate u uslovima potpune medijske blokade, totalne finansijske nesta{ice, stalnih progona, maltretirawa. Mi smo od 1993. do 1996. godine ostvarili porast od 30 odsto, dobili smo novih 200.000 glasova, a stranke koalicije Zajedno izgubile su 30 odsto glasova u odnosu na 1993. godinu, izgubile su pola miliona glasova. Imale su ne{to ispod milion i po glasova, sada imaju ispod milion. Voditeq: [ta je uzrok tome?
657
Dr [e{eq: Uzrok tome je preraspodela politi~kih snaga u srpskom bira~kom telu. Stranke levog bloka su, kako bi se reklo, na mi{i}e dobile pove}an procenat glasova, radikali su svojom upornom politi~kom borbom, verno{}u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom programu, principijelno{}u, patriotizmom postigli zna~ajan politi~ki rast, a stranke koalicije Zajedno su se mnogo kompromitovale i morale su da gube. Na lokalnim izborima procenat je otprilike bio isti u prvom izbornom krugu. Zahvaquju}i ve}inskom izbornom sistemu u drugom izbornom krugu svi oni glasovi koji su bili protiv socijalista i levog bloka slili su se kandidatima koalicije Zajedno. To je ono {to je koaliciji Zajedno u drugom krugu obezbedilo pobedu u ve}em broju srbijanskih gradova. Naravno, ta pobeda nije zasnovana na wihovoj politi~koj snazi, na wihovim kvalitetima, na wihovoj vrednosti, nego je znak protivqewa bira~kog tela vladavini socijalista i levog bloka koja je bila prepuna gre{aka, propusta, negativnih pojava, slabosti i sli~no. Socijalisti su tada napravili veliku gre{ku {to su po~eli da poni{tavaju izborne rezultate drugog izbornog kruga intervencijom preko pravosudnih organa. Time su kompromitovali sudstvo u celini, a stvorili koaliciji Zajedno alibi za ~itav niz politi~kih poteza koji su poremetili politi~ku ravnoteù u Srbiji. Da sam bio na mestu socijalista 17. novembra, predao bih koaliciji Zajedno vlast u svim op{tinama u kojima su je osvojili u drugom krugu, a oni bi se do danas tako temeqito me|usobno posva|ali, da bi ta vlast padala redom poput zrelih kru{aka. Socijalisti su ih poni{tavawem izbornih rezultata ostavili udruène na gomili, ostavili i davali im dodatne motive za uli~ne proteste. Do tih uli~nih protesta do{lo je pre svega zbog nezadovoqstva naroda ekonomskom krizom i socijalnom bedom, ali i proma{enom nacionalnom politikom i autokratskim politi~kim metodama u unutra{wim poslovima. Narodu je dosadio ovakav na~in ìvota, stalna neizvesnost i narod nije iza{ao na ulice zato {to veruje koaliciji Zajedno, wenim vo|ama, zato {to ih podràva, nego zato {to se protivi ovoj vlasti i {to traì neke promene, prvenstveno poboq{awe svog ekonomskog i socijalnog stawa. Nama, radikalima, je krivo {to se tom koincidencijom desilo da do masovnog narodnog protesta do|e ba{ u onom trenutku kada je i koalicija Zajedno iza{la na ulice protestuju}i zbog otimawa odborni~kih mandata u drugom izbornom krugu. To je stvorilo uslove da se koalicija Zajedno nametne kao vode}a snaga op{tenarodnog protesta, i koalicija Zajedno je taj protest kompromitovala do kraja; kompromitovala ga je no{ewem nema~kih i ameri~kih zastava, izazivawem nasiqa, razbijawem javnih objekata po Beogradu, tu~ama i sli~nim stvarima. Voditeq: Kako vi gledate na no{ewe drugih grbova, zastava, omladine u na{em glavnom gradu? Dr [e{eq: Mislim da je to skandalozno. Od 1944. godine nije se desilo da je neko proneo nema~ki barjak beogradskim ulicama. Sada ga je pro658
neo Zoran \in|i} kao otvoreni nema~ki agent. Ko nam je ve}e zlo~ine kroz istoriju napravio od Nemaca i Turaka? Kakva je to sloboda koju oni nude Srbiji, kakva je to demokratija? Kakav je to prosperitet? Gde je tu ponos, dostojanstvo srpskog naroda? Zar da se sluì toj tu|inskoj ~izmi koja nas je gazila kroz istoriju? U Prvom svetskom ratu polovina mu{kog srpskog stanovni{tva je izginula pod nema~kom najezdom. U Drugom svetskom ratu {to od nema~ke ruke, {to od ruke wenih saveznika, izginulo je oko milion Srba. I sada da se mar{ira pod nema~kom zastavom?! Iz tih razloga nama, radikalima, nije padalo ni na kraj pameti da se prikqu~ujemo tim protestima. Uvek smo ponavqali da narod ima opravdanog razloga da protestuje, ali smo osu|ivali zloupotrebu narodnog protesta od strane koalicije Zajedno, i ni pod kojim okolnostima nije bilo mogu}e da im se radikali prikqu~uju. Da smo se mi, radikali, prikqu~ili, reìm u Srbiji bi sigurno pao, ali se postavqa pitawe {ta bi onda bilo. Mo`da bismo gazili krv do kolena. Nastao bi haos. Mi ne èlimo da se vlast mewa na ulici. @elimo da se vlast mewa demokratskim izborima. Ne odustajemo od na{e kritike socijalisti~kog reìma, svih wegovih slabosti i negativnosti, s tim nastavqamo, ali ne odustajemo ni od kritike koalicije Zajedno i wenih negativnosti. Za srpske radikale koalicija Zajedno je jo{ gora varijanta od socijalista, i zbog toga nismo hteli u tome da u~estvujemo. Na to smo ponosni i narod je shvatio poziciju Srpske radikalne stranke. Zbog toga na{a popularnost naglo raste. Narod je shvatio da mi vi{e volimo Srbiju i srpski narod nego vlast. Voditeq: Kakav je stav ~elnika stranaka koje su izazvale te demonstracije, prema va{em mi{qewu, kao predsednika Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Oni bi da za}ute nekako, ne bi hteli da ulaze mnogo u sporove. Me|utim, mi im ne damo mira, neprekidno ih kritikujemo, iskazujemo sve wihove negativnosti. Oni ponekad poku{avaju da uzvrate pone{to, ali nemaju argumenata. Poku{avali su da nas blokiraju u nekim medijima u unutra{wosti, pona{ali su se poput socijalista, ~ak i gore od socijalista. Poku{ali su fizi~ki da me spre~e da u|em u Radio Uìce, iako mi je unapred bila zakazana emisija i najavqivana deset dana. Taj poku{aj fizi~kog spre~avawa su najavili u Na{oj borbi. Kako pi{e Na{a Borba, do{lo ih je 2.000-3.000 pred Radio Uìce da me spre~e da u|em. Nasrnuli su na mene fizi~ki, dvojica su dobila batine, ostali su se razbeàli. To su takvi qudi. Posmatrali smo kako izgledaju ti protesti po Beogradu. Tu su se okupili biv{i stamboli}evci, oni su bili me|u predvodnicima, zatim, ti deplasirani, dekadentni kvaziintelektualni krugovi, masonske loè, Fulbrajtovi stipendisti sve ono {to je najmra~nije u beogradskoj ~ar{iji isplivalo je na povr{inu. Mnogo qudi to i ne razume, oni nikada nisu ~uli wihova imena ili su ih zaboravili, imena poput Ivana \uri}a i sli~nih. Vidite {ta se desilo: doveli su iz Francuske Langa, Levija, Liksmana, one iste koji su svojevremeno traìli da se bombarduje Beograd. Po659
dràli su koaliciju Zajedno, podràli Studentski protest. Mi, radikali, jedini smo imali hrabrosti da otvoreno kaèmo {ta stoji iza Studentskog protesta. Radi se o velikoj manipulaciji. I reìmske partije i koalicija Zajedno su se udvarale studentima. Reìm je govorio da su studenti ne{to drugo. Ovi su lo{i, a studenti su dobri, samo treba sa wima razgovarati. U stvari, studenti su najvi{e bili izmanipulisani, a studentske vo|e su i ovog puta bile potkupqene, kao i uvek ranije. Pre dve nedeqe je glavni lider Studentskog protesta Miodrag Gavrilovi} potvrdio da su velike koli~ine novca dobili iz inostranstva. Naveo je da su najvi{e novca dobili od izvesnog Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. [ta vi{e o tome da razgovaramo. Sada vidite kako su se studentski lideri posva|ali, tuku se me|usobno, razbijaju glave jedni drugima. Zbog ~ega zbog para. Neki su dobili pare, neki nisu, neki mnogo, neki malo. Sada se me|usobno razjedaju. Voditeq: Me|u glavnim, kako sami sebe ~esto nazivaju, {eta~ima beogradskih ulica, na{ao se i veliki broj profesora i dekana fakulteta. Oni }e svoje sigurno nadoknaditi, ali {ta je sa studentima koji gube godinu? Dr [e{eq: Ako sutra ne krene nastava na Beogradskom univerzitetu, mislim da je ova {kolska godina definitivno izgubqena. Studenti su uglavnom do{li iz unutra{wosti u Beograd, roditeqi od usta odvajaju da bi im se deca {kolovala, da {to pre zavr{e fakultete, a oni mesecima gube vreme na beogradskim ulicama, smrzavaju se u iskrenoj veri da ~ine ne{to dobro za svoj narod. Sami sebe obmawuju da je to {to oni ~ine vrednije od wihovih ispita, od zavr{etka studija. [ta je to {to je vredno? Da dovedu hoh{taplera poput Zorana \in|i}a na vlast. Zar je to vredno tih wihovih muka? Mnogi od onih koji su stalno na ulicama idu zbog zabave, uvek se ne{to interesantno de{ava, zabavno je, duhovito ponekad, a imaju i izgovor {to ne sede i ne u~e. Me|utim, problem je u tome {to oni ometaju druge studente koji bi èleli da studiraju. Da smo mi na mestu socijalista, da sam ja na mestu Slobodana Milo{evi}a, otpustili bismo sa Univerziteta sve profesore koji su zloupotrebqavali profesorsku katedru, pozivali studente na politi~ke demonstracije i stavqali se na ~elo tih demonstracija. Nemamo mi ni{ta protiv toga da se i profesori i studenti bave politikom, ali kroz politi~ke stranke. Kada izlaze na ulicu, da izlaze kao gra|ani, a ne da ma{u indeksima kao Maovi gardisti crvenim kwiìcama iz vremena Kulturne revolucije u Kini 60-ih godina. Voditeq: Kako Srpska radikalna stranka komentari{e posledwi zakon Republi~ke vlade, kojim se priznaju ostvareni rezultati na lokalnim izborima od 17. novembra? Dr [e{eq: Mi smo bili protiv dono{ewa tog zakona. Bili smo za to da se priznaju izborni rezultati od 17. novembra i rekao sam ve} na po~etku emisije koji su razlozi. Bili smo protiv dono{ewa lex specialis-a jer je to predstavqalo udar na na{ pravni poredak. To je jedan opasan presedan. Sutra svakome moè pasti na pamet da bilo koji pravni ili politi~ki odnos reguli{e nekim novim lex specialis-om, mimo Ustava, mimo zakon660
skog sistema. Jedini na~in da se ti izborni rezultati od 17. novembra potvrde jeste da republi~ki javni tuìlac podnese vanredne pravne lekove Vrhovnom sudu Srbije, zahtev za za{titu zakonitosti ili zahtev za obnovu postupka i da se tako stvore uslovi za priznavawe izbornih rezultata od 17. novembra. Sa druge strane, bili smo protiv lex specialis-a zato {to se on pozivao na izve{taj Gonzalesove komisije. Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv bilo kakvog stranog me{awa u na{e unutra{we poslove. Bili smo i protiv Gonzalesovog dolaska, nismo hteli sa Gonzalesom ni da razgovaramo, bili smo protiv izve{taja wegove komisije i protiv toga da se on tretira kao ozbiqan pravni, politi~ki dokument pri dono{ewu nekih na{ih zakona i politi~kih odluka. Voditeq: Re}i }ete nam, iako ste ve} delimi~no odgovorili na to pitawe, za{to Srpska radikalna stranka ne u~estvuje u demonstracijama koje su aktuelne i ovih dana? Dr [e{eq: Ne u~estvujemo zbog demonstrirawa pod ameri~kim i nema~kim zastavama, zbog nasiqa koje su \in|i} i wegovi sledbenici ~inili na beogradskim ulicama. Ne u~estvujemo zato {to ne verujemo u wihovu iskrenost, wihov patriotizam, pre svega, niti u iskrenu demokratsku opredeqenost, zato {to je o~igledno da su strani prsti ume{ani i da ameri~ki i nema~ki specijalisti za psiholo{ki rat predvode demonstrante, kreiraju wihove politi~ke aktivnosti. Ne u~estvujemo zato {to su ambasade drugih zemaqa ume{ane i zato {to ne èlimo da u~inimo i{ta {to bi bilo suprotno interesima srpskog naroda. Mi èlimo da sru{imo vlast u Srbiji {to pre, ali na izborima i bez stranog me{awa, a ne u krvavim uli~nim obra~unima. Voditeq: Kako je mogu}e suzbiti no{ewe tih grbova, raznih simbola drugih zemaqa? Dr [e{eq: To je i osvestilo narod, shvatio je sa kim ima posla; muka i nevoqa isterala je qude na ulicu, ali kada su videli {ta se na ulici de{ava i koji to smer uzima, polako su se osipali. Ne znam koliko ih je danas u Beogradu; krenuo sam u 11 sati iz Beograda, na devetomartovskom mitingu koalicije Zajedno nije bilo mnogo qudi. Voditeq: Kao prvih dana. Svelo se na 5.000-6.000, do 15.000 uvrh glave. Nekada je bilo 70.000-80.000. Dr [e{eq: Pa da. Voditeq: [ta mislite o onom mitingu kada se veliki broj simpatizera SPS-a i SPO-a suo~io u Beogradu? [ta mislite o tom velikom mitingu? Dr [e{eq: To se desilo 24. decembra. Bili smo protiv naredbe Socijalisti~ke partije da 24. decembra organizuje kontramiting. Smatramo da je to bilo nepromi{qeno, suvi{e rizi~no. Naàlost, na{e najcrwe prognoze su se obistinile: jedan ~ovek je tog dana poginuo na beogradskim ulicama, bilo je mnogo uli~nih tu~a, razbijawa. Da sam bio na mestu socijalista, ne bih to radio. Nama, radikalima, do{ao je u posetu @an Mari Le Pen krajem januara i nismo hteli da drìmo veliki skup u centru Beograda, iako smo to mogli; mo`da bismo imali vi{e prista661
lica nego koalicija Zajedno, ali je bilo suvi{e rizi~no i nismo hteli uli~ne sukobe. Organizovali smo miting u dvorani Pinki u Zemunu. Miting je bio izvanredno pose}en, dvorana je bila prepuna. Da sam na mestu socijalista, ne bih se igrao vatrom u tom trenutku. Sa druge strane, da sam bio na mestu vo|a koalicije Zajedno, rekao bih demonstrantima evo, za sutra su socijalisti zakazali svoj miting, mi }emo napraviti jedan dan pauzu da ne bi bilo uli~nih incidenata; da vidimo koliko su oni u stawu da okupe naroda, da vidimo {ta }e oni da kaù, mi nastavqamo prekosutra. Me|utim, lideri koalicije Zajedno su svoje sledbenike pozivali, obja{wavali im kako treba da opkoqavaju socijalisti~ke mitinga{e, sa koje strane, {ta sve da rade. I odmah, u ranu zoru 24. decembra, po~ele su uli~ne tu~e. Do{lo je mnogo qudi iz unutra{wosti, sledbenika Socijalisti~ke partije. Organizovano su dovedeni autobusima, a sledbenici koalicije Zajedno su ih odmah napadali i to na najgrubqi na~in, pokazuju}i bestijalnost i divqa{tvo, a do{lo je i do pucwave. Svega je bilo na beogradskim ulicama. Voditeq: Vi to osu|ujete? Dr [e{eq: Mi to osu|ujemo, tako ne{to ne prihvatamo. Znate, ne beìmo mi od incidenta, recimo, da se posva|amo u Republi~koj ili Saveznoj skup{tini, da se nekada poko{kamo sa policijom, pa izazovemo narodno veseqe u svoj ovoj bedi i nevoqi. Sigurni smo da nikome glava ne moè da strada, niko nema oru`je, ni mi poslanici, ni policija u skup{tinskoj zgradi. Malo zabavimo narod, a na ulici je to opasno. Zato smo mi, radikali, uvek izbegavali uli~ne incidente, uli~ne sukobe. Svi na{i mitinzi i sve na{e demonstracije bile su iskqu~ivo mirnog karaktera. Nigde nismo izazvali nasiqe i incidente, nigde nije dolazilo do prolivawa krvi. Voditeq: Kao {to je slu~aj sa Koalicijom. Dr [e{eq: Ove stranke koje sada ~ine koaliciju Zajedno ~esto su i ranije ulazile u saveze, pa su se sva|ale, sukobqavale, sva{ta je tu bilo. Godine 1991. te iste stranke su izazvale krvoproli}e u Beogradu u kojem je poginuo jedan policajac i jedan student. Godine 1993. te iste stranke su izazvale krvoproli}e u kojem je poginuo jedan policajac. I sada, 1996. godine, izazvale su krvoproli}e u kojem je poginuo jedan gra|anin. To su ve} ~etiri `rtve wihovih uli~nih nemira, a da ne brojimo te{ko i lak{e povre|ene gra|ane, ima ih na pretek, povre|eno je i mnogo policajaca. Voditeq: Zamolio bih vas da ne{to vi{e kaète o ekonomskom oporavku? Dr [e{eq: Ekonomski oporavak na{e zemqe ne moè se posti}i bez potpune privatizacije. I u tome ve} najmawe sedam godina kasnimo. Socijalisti~ki reìm nije bio u stawu da sprovede privatizaciju. U startu je prihvatio koncept Ante Markovi}a, koji je bio najgori mogu}i, i tako ogadio i sam pojam privatizacije, a onda je famoznim \in|i}evim zakonom 1994. godine sve vra}eno u prvobitno stawe. To {to je zaustavqena institucionalna privatizacija, ne zna~i da do privatizacije uop{te nije dolazilo. Dolazilo je, ali na lopovski na~in. Dru{tvena svo662
jina se prelivala u privatne firme, nepovoqnim poslovima koje su sklapale te dru{tvene firme sa privatnicima. Direktor dru{tvene firme dogovori se sa privatnikom o nepovoqnom poslu, wih dvojica podele profit, a upropaste dru{tvenu firmu. To je naj~e{}a praksa u Srbiji. Dru{tvena svojina ne moè da opstane, ona nigde na svetu ne postoji osim kod nas. To je kardeqevska zabluda, kardeqevska glupost. Zato ta dru{tvena svojina mora {to pre da se dokraj~i. Voditeq: A kako joj stati na put? Dr [e{eq: Pametnom i promi{qenom privatizacijom. Ono {to je vredno u ekonomskom smislu, moè se prodati na trì{tu onome ko ponudi najvi{e novca, a taj novac treba preusmeriti u fond penzijskog osigurawa, za zdravstvo, za prosvetu, za socijalnu pomo} itd. Ako ne{to ne moè da se proda na trì{tu, treba radnicima podeliti deonice, pa neka upravqaju, neka osete da su oni vlasnici te fabrike. Jedan }e radnik drugome prodati akcije, pa }e prodati nekom gra|aninu, svejedno. Neka ide promet akcija. Na kraju }e se to svesti u pola ruku verovatno, ali to je prirodan proces na trì{tu gde je lako identifikovati titulara vlasni{tva. Kada ne znate titulara vlasni{tva, onda je dru{tvena svojina alajbegova slama. Voditeq: A kako gledate na proces svojinske transformacije? Dr [e{eq: O tome sam upravo govorio. To je taj proces svojinske transformacije. Voditeq: Da se vratimo na politi~ka pitawa. Vama se ~esto prigovara da ste nacionalista. Dr [e{eq: Ja jesam nacionalista, ostajem nacionalista i ponosan sam {to sam nacionalista. Srpska radikalna stranka je nacionalisti~ka politi~ka partija koja se bori za odbranu srpskih nacionalnih interesa, za jedinstvo svih srpskih zemaqa. Mi nismo {ovinisti, ne mrzimo druge narode. Nemamo ni{ta protiv nijednog naroda, naravno, osim onog naroda sa kojim se Srbi nalaze u ratu. [to se ti~e nacionalnih mawina koje ìve na podru~ju Srbije, mi imamo izvanredno principijelan odnos prema wima. Oni koji su lojalni dràvqani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, treba da budu apsolutno ravnopravni sa Srbima u svim gra|anskim pravima i slobodama. Oni koji nisu lojalni dràvqani, {ta traè u Srbiji? Voditeq: Zna~i, jedan sasvim realan pogled na sve narode. Dr [e{eq: Da. Uvek smo imali takav pogled, nikada nije bilo odstupawa kod nas, radikala, ni po tom pitawu. Voditeq: Glavni moto realnost. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Kako ocewujete izborne rezultate va{e stranke? Dr [e{eq: Na to pitawe sam odgovorio na po~etku emisije, da su izborni rezultati za nas zadovoqavaju}i, a ove godine o~ekujemo jo{ boqe. Mislim da se ove godine postepeno stvaraju uslovi da Srpska radikalna stranka definitivno pobedi i preuzme vlast u Srbiji. Voditeq: Za{to niste ni u jednoj koaliciji? Ve} ste odgovorili na to pitawe, ali recite konkretnije.
663
Dr [e{eq: Mislim da je jasno svim gra|anima Srbije za{to nismo ni u jednoj koaliciji. Ne moèmo biti u koaliciji levog bloka zato {to se razlikujemo po svim ta~kama nacionalnog, politi~kog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog programa. Mi smo stranka umereno desne orijentacije i levi~ari su nam politi~ki protivnici, a sa politi~kim protivnicima ne moèmo da stvaramo koaliciju. Nismo u politi~kom savezu sa koalicijom Zajedno zbog toga {to vo|e koalicije Zajedno sluè stranim interesima protiv sopstvenog naroda. Ta koalicija i nema nikakav konkretan program. Wu objediwava samo èqa, ùdwa, rekao bih, za golom vla{}u, a to nama nije dovoqno. Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija koja je na protekle izbore iza{la sa detaqnim strana~kim programom, poznatim radikalskim programom u 100 ta~aka. To niko drugi nije uradio, programi drugih stranaka su ~isto deklarativni. Koalicija Zajedno i nema nikakav program. Voditeq: Kakva su va{a prva iskustva u op{tini Zemun, polaze}i od toga da ste odnedavno i predsednik Op{tine Zemun, na ~emu vam u ime gra|ana Lebana i li~no ~estitam. Dr [e{eq: Mislim da su ovih prvih 100 dana radikali pokazali da su sposobni, da su uspe{ni i da wihova lokalna vlast dobro funkcioni{e, na zadovoqstvo gra|ana. A dobar glas daleko se ~uje, mislim da je i do Lebana stigao. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Radikali su ve} u startu zasukali rukave i rade punom parom. Prvi efekti se ve} vide. Voditeq: U kom pogledu? Dr [e{eq: Prvo, sredili smo op{tinsku administraciju, odnos prema gra|anima, uni{tili korupciju, krenuli smo ubrzano ka re{avawu nekih komunalnih problema. Ve} ove nedeqe po~iwu radovi na kqu~nom kraku vodovodne mreè. Planiramo radove na asfaltirawu, idemo u veliko parcelisawe op{tinskog gra|evinskog zemqi{ta i dodelu tog zemqi{ta gra|anima po najniìm mogu}im cenama. Na jednom podru~ju za izbeglice imamo placeve po ceni od 15 dinara za kvadratni metar, mislim da ni u Lebanu ne moè ni{ta tako povoqno da se na|e. Ubrzano radimo na re{avawu problema zemunskog porodili{ta, Narodnog pozori{ta, sredili smo stawe u javnim preduze}ima, poslovnom prostoru, Kulturno-sportskom centru Pinki. Prema opozicionim partijama imamo veoma korektan odnos, nema revan{izma. Mi nismo neka osvetni~ka niti ideolo{ka vlast. Nijednog na~elnika u Op{tini Zemun nismo smenili zato {to je pripadnik Socijalisti~ke partije. Mi cenimo samo savestan, marqiv i po{ten rad i ni{ta vi{e. Ne postavqamo pitawe ko kojoj partiji pripada. Voditeq: Nema strana~ke opredeqenosti, bar kod vas u Op{tini Zemun gde ste vi? Dr [e{eq: Ima kod nas strana~ke opredeqenosti, ali nema neke strana~ke mr`we i revan{izma. Mi smo svi opredeqeni radikali. Voditeq: [ta biste poru~ili gra|anima Srbije na kraju ovog bloka? Posle toga }emo pre}i na pitawa slu{alaca.
664
Dr [e{eq: I ovo je godina izbora; ove godine imamo republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore. Gra|ani Srbije su imali prilike da dobro upoznaju levi~arsku vlast, vlast Socijalisti~ke partije. Znaju sve wene mane, nedostatke. Upoznali su su{tinu koalicije Zajedno. Upoznali su wene lidere, shvatili su da koalicija Zajedno proteìra strane interese, protiv interesa srpskog naroda. I ove godine pred srpskim narodom se objektivno pojavquje jedina prihvatqiva solucija, a to je Srpska radikalna stranka. Ove godine se stvaraju uslovi da Srpska radikalna stranka pobedi i na predsedni~kim i na parlamentarnim izborima. Voditeq: @elimo vam uspeha u tome. Prvo pitawe nam je stiglo od Zorana Zdravkovi}a: Kakvi su izgledi Srpske radikalne stranke na slede}im izborima? Dr [e{eq: Mislim da su izgledi poprili~no dobri, mi, radikali, smo puni optimizma. Na{a kampawa je prakti~no po~ela ve} 17. novembra, radimo punom parom. O~ekujemo da bismo ove godine mogli preuzeti vlast. Voditeq: [ta o~ekujete od republi~kih izbora za poslanike? Dragan Pavlovi}. Dr [e{eq: Upravo sam odgovorio na to pitawe. Dakle, o~ekujemo pobedu, da Srpska radikalna stranka osvoji ve}inu mandata u Republi~koj skup{tini, da formira radikalsku vladu. Voditeq: A da li }ete se kandidovati za predsednika Republike Srbije? Dr [e{eq: Rado bih se kandidovao, ali o tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava, najvi{i organ Srpske radikalne stranke. Mo`da i vanredni Otaybinski kongres, ako se Centralna uprava odlu~i na wegovo sazivawe. Koga god najvi{i strana~ki organi odrede kao radikalskog kandidata, zdu{no }u ga podràti i u~estvovati svim silama u wegovoj predizbornoj kampawi. Voditeq: Kada }e prestati pqa~ka u Srbiji? pitawe je Qiqane Ili} iz Lebana. Dr [e{eq: Pqa~ka }e prestati kada Srpska radikalna stranka pobedi na izborima i preuzme vlast. Voditeq: Kako se mogu re{iti de~iji dodaci, s obzirom na to da kasne oko devet meseci? pita ista slu{ateqka. Dr [e{eq: Za taj problem znam, o wemu sam mnogo govorio u predizbornoj kampawi. Ti de~iji dodaci se tako|e mogu razre{iti radikalskom pobedom. Mi, radikali, ako do|emo na vlast, ne obe}avamo neke velike iznose ni de~ijih dodataka niti penzija itd, ali obe}avamo wihovo ujedna~avawe i garantujemo da nijedan dràvni funkcioner ne}e dobiti platu za taj mesec dok se ne isplate svi de~iji dodaci, sve penzije, invalidnine, socijalna pomo} i ostalo. Voditeq: Dakle, za sve isti reìm. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Gospo|a je iz Zemuna, ali je udata u Lebanu i pita da li svoje dete moè da prijavi u zemunskoj op{tini i da tamo prima de~iji dodatak.
665
Dr [e{eq: Treba videti kako stoji stvar sa propisima, ali mislim da se deca mogu prijaviti za de~iji dodatak samo prema mestu stanovawa roditeqa. Ako su roditeqi prijavqeni u Lebanu, onda nije mogu}e da dete prima de~iji dodatak u Zemunu. Nije bitno gde su roditeqi ro|eni, bitno je gde su prijavqeni, gde ìve. Voditeq: Pitawe li~no za vas: koje ste nacionalnosti? Dr [e{eq: Vaqda svi na ovom svetu znaju da sam Srbin, i to ne obi~an Srbin, nego veliki Srbin. A jedan sam od retkih kome je i Srpska akademija nauka i umetnosti utvrdila nacionalne korene, srpsko poreklo i korene nekoliko stotina godina unazad. Voditeq: [ta mislite, {ta }e biti sa Srbijom, dokle }e biti da sve moè da se dobije uli~nim protestima? Sneàna Nikoli} iz Lebana. Dr [e{eq: Mi, radikali, smo protiv toga da se popu{ta onima koji izlaze na ulicu i ucewuju. Mi ne bismo popu{tali, ali imamo vlast koja odbija, odbija, odbija, pa onda na kraju popusti vi{e nego {to se u po~etku od we traìlo. Drugo, mi ne bismo pravili ni gre{ke koje je pravila ova vlast. Rekao sam, mi nikada ne bismo uradili to {to su uradili socijalisti 17. novembra. Ne bismo pravili velike gre{ke, nikada ne bismo popu{tali i otvoreno bismo narodu polagali ra~une o svome radu, neprekidno. Ne bismo sprovodili medijsku blokadu nad opozicionim strankama, niti bismo ukidali direktne televizijske prenose skup{tinskih sednica. Mi bismo garantovali javnost, prozra~nost i otvorenost politi~kog ìvota. Voditeq: Gde vam je srpska kruna na grudima? Dr [e{eq: Supruga me kritikuje kada do|em ku}i zbog probu{ene ko{uqe. Voditeq: To je bio razlog da je skinete? Dr [e{eq: Ne mogu je neprekidno nositi. Nosio sam kada je bilo vreme. Voditeq: Kada }ete do}i u Bojnik, gde imate puno pristalica? Bojnik je od Lebana udaqen 12 kilometara. Dr [e{eq: U Bojniku sam bio u vreme predizborne kampawe, ne znam ho}u li do}i ranije, ali u slede}oj predizbornoj kampawi, siguran sam, ima}emo javnu tribinu ili miting. Voditeq: Ratomir Stojanovi} iz Lebana pita: Kako tuma~ite pqa~ku, odnosno privatizaciju dru{tvene imovine? Dr [e{eq: Tuma~im namerama Ante Markovi}a da upropasti srpsku privredu. On je namerno propisao najgori mogu}i oblik privatizacije, ~istu pqa~ku, privatizaciju najobi~nijom papirologijom, bez ikakvog pla}awa onoga {to se kupuje. Na taj na~in je Milan Pani} opqa~kao Galeniku. On ima 75 odsto akcija Galenike. Kako je to uradio? Uplatio je oko 70 miliona dolara na jedan ra~un u {vajcarskoj banci, na osnovu toga zatvorio proces privatizacije Galenike i onda te pare vratio u Ameriku. Galeniku jo{ drì, Galenika propada, prestala je da proizvodi neke strate{ke lekove, poput antibiotika, i mi u Zemunskim novinama neprekidno to pitawe potenciramo i smatramo da se ta wegova pqa~ka mora prekinuti i da se Galenika mora privatizovati na racionalan i pametan na~in.
666
Voditeq: Milan Petrovi} iz Leskovca pita: Ko vas finansira i za{to uvek izmi~ete opoziciji? Dr [e{eq: Kako uvek izmi~em opoziciji? Naravno da uvek izmi~em ameri~kim i nema~kim {pijunima. Srpska radikalna stranka je patriotska politi~ka partija, nema nikakve centre van Srbije koji je finansiraju, koji bi je potpomagali. Mi smo stranka koja je uvek izloèna udarcima srpskih neprijateqa. Samostalni smo i finansiramo se iskqu~ivo od ~lanarine svojih ~lanova i dobrovoqnih priloga ~lanstva i simpatizera. Voditeq: Koje ste nacije? To ste ve} rekli. Iz kog ste mesta i da li tamo zavodite red? slede}e pitawe. Dr [e{eq: Zavodim red tamo gde me srpski narod na izborima izabere, gde mi poveri vlast. Ti koji postavqaju takva pitawa treba da znaju da sam mogao biti ro|en i u avionu. Ro|en sam u Sarajevu i taj deo Sarajeva gde sam ìveo Srbi su dràli sve vreme rata, nisu ga ispu{tali. Ja sam tamo vi{e puta boravio, a taj deo Sarajeva je predat po Dejtonskom sporazumu muslimanima. Dakle, to je izru~ena teritorija, a ne pokorena. Red }emo zavesti u celoj Srbiji i u svim srpskim zemqama ~im mi, radikali, pobedimo na izborima. Voditeq: [ta gospodin [e{eq misli o Jugoslovenskoj levici i {ta misli o na{em predsedniku Op{tine Gojku Marjanovi}u koji je ubedqivo pobedio na izborima u Lebanu? Dr [e{eq: Jugoslovenska levica nam je tako|e politi~ki protivnik, kao i Socijalisti~ka partija. Mi èlimo da je pobedimo, da je politi~ki uni{timo. Dok konkurenciju ne uni{timo, mi ne moèmo do}i na vlast. [to se gospodina Gojka Marjanovi}a ti~e, mi smo bili u jednom sazivu narodni poslanici u Republi~koj skup{tini. Bio sam tamo od polovine 1991. godine do kraja 1992. godine i tamo smo se vi|ali, pomalo druìli. Imao sam dobar utisak o wemu kao ~oveku, a sada je on u konkurentskoj politi~koj partiji. Samim tim mi je politi~ki protivnik i moje je da poku{am da ga pobedim na slede}im izborima, da potu~emo Jugoslovensku levicu i u Lebanu i u celoj Srbiji. Voditeq: [ta mislite o re{avawu politi~ke situacije u Bosni? Dr [e{eq: Mislim da }e ta bosanska kriza i daqe da se komplikuje. Namere Amerike su da se potpuno uni{ti Republika Srpska i Amerikanci me{etare u tom pravcu po pitawu Br~kog, po pitawu lokalnih izbora. Opet su lokalni izbori odloèni za jesen. Amerikanci su poslali neka 34 stru~waka za psiholo{ki rat da na{timaju izborne rezultate. Pro{le godine su na tome propali, sada se temeqitije spremaju. Ima}emo mi jo{ glavoboqe po pitawu Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske. Voditeq: Da li je gra|anski rat koji po~iwe u Albaniji politika Amerike u zaobilaèwu Srbije na Balkanu, kao najja~e sile? pita @ivan Stamenkovi} iz Lebana. Dr [e{eq: Nisam siguran da je Amerika htela ovaj gra|anski rat u Albaniji. Ja mislim da stvari Amerikancima izmi~u kontroli. Do tog gra|anskog rata dolazi u najnepovoqnijoj mogu}oj situaciji za Ameri667
kance. Amerikanci su hteli stabilnu Albaniju kako bi im ona bila mostobran za wihova dejstva na Kosovu i Metohiji. Mislim da su neke druge sile ume{ane u ovaj gra|anski rat u Albaniji. Nema nikakve potrebe da ih prozivam jer su te sile saveznici srpskog naroda. Nama, Srbima, odgovara ovo {to se de{ava u Albaniji. Voditeq: Odgovara, u kom smislu? Dr [e{eq: Skre}e pa`wu sa pitawa Kosova i Metohije. Samo, ja se bojim da socijalisti~ka vlast ne}e znati da iskoristi to dragoceno vreme i da definitivno pacifizuje Kosovo i Metohiju. Voditeq: Qubi{a iz Babi~kog pita: Za{to toliko mrzite koaliciju Zajedno, isto kao i socijaliste? Dr [e{eq: Ja nikoga ne mrzim, ni socijaliste niti koaliciju Zajedno. To su za mene politi~ki protivnici. Dok wima ne omrkne meni ne moè osvanuti, dok oni politi~ki ne propadnu, srpski radikali ne mogu pobediti. Da bismo mi, radikali, pobedili, moramo wih politi~ki rasturiti. Voditeq: Kako vidite re{ewe problema Kosova? pita Goran iz Lebana? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka jedina je politi~ka partija u Srbiji koja ima kompletan i kompleksan program za kosovskometohijsko pitawe. Mi bismo odmah krenuli na wegovo razre{avawe. Za {est meseci bi se osetili prvi pozitivni rezultati, za 2-3 godine mi bismo to pitawe definitivno skinuli sa dnevnog reda. Voditeq: Da li gospodin [e{eq zna da objasni gde je novac koji smo godinama ulagali u bankama? Vera Stojanovi} iz Lebana. Dr [e{eq: Dosta tog novca je oti{lo u privatne yepove, u neracionalne investicije, u propale fabrike itd. Voditeq: Za{to je skinuta petokraka u Beogradu? pita Jovan Jovanovi}. Dr [e{eq: Mislim da je odavno trebalo tu petokraku skinuti. To je svojevremeno trebalo da urade socijalisti. Oni koji su napadali to skidawe petokrake samo su ~inili propagandnu uslugu Zoranu \in|i}u. Voditeq: A ko su po va{em mi{qewu 10 odsto najbogatijih qudi danas u Srbiji? Dr [e{eq: Mafija{i su se obogatili za vreme ovog rata raznim unosnim poslovima, privilegijama koje su uìvali, koje su pod pritiskom izdejstvovali. Oni su veoma prepoznatqivi po na~inu ìvota, odevawu i pona{awu. Voditeq: Isti slu{alac pita: Ko je kriv, po va{em mi{qewu, ako radnici nekih preduze}a ne primaju plate ve} 15 meseci? Dr [e{eq: Kriv je reìm, kriva je vlast ako su dru{tvene ili dràvne firme u pitawu. Voditeq: Kako vi, radikali, vidite privredni razvoj Srbije uz sva saznawa zastarele tehnologije u na{im preduze}ima i nedostatak nov~anih sredstava? Dr [e{eq: Neophodna je privatizacija, privatna inicijativa, slobodna trì{na konkurencija. U tome }e sve ono {to je zdravo isplivati, a sve {to je lo{e, to }e propasti.
668
Voditeq: Pitawe za gospodina [e{eqa: Koliko ima Hrvata u Zemunu, u kome je on predsednik Op{tine? Dr [e{eq: U Zemunu ima vrlo malo Hrvata i sve ih je mawe. Voditeq: [ta je razlog tome? Otkud to da se smawuje broj Hrvata? Dr [e{eq: Smawuje se. Voditeq: I kuda obi~no odlaze? Dr [e{eq: Ja se ne raspitujem, ja ih ne pitam kuda idu. Voditeq: A uglavnom se vra}aju na svoje posede. Dr [e{eq: Ne znam kuda idu, odlaze u nepoznatom pravcu. Voditeq: Gospodin [e{eq kaè da je nacionalista, {ta je uradio u vezi sa srpskom zemqom u Krajini i za izbeglice u Srbiji? Kako pomo}i narodu koji je nemo}an? Dr [e{eq: Srpski radikali su mnogo u~inili za Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Pad Krajine nismo mogli spre~iti, nismo se mogli ni suprotstaviti jednostavno zato {to je skoro kompletno rukovodstvo Srpske radikalne stranke celi jun, jul i po~etak avgusta 1995. godine proveo u gwilanskom zatvoru. Kako pomo}i izbeglicama? Mi znamo kako ako preuzmemo republi~ku vlast. Na nivou lokalne vlasti u Zemunu ve} efikasno pomaèmo, bar onim izbeglicama koje imaju neki dinar. Dajemo im po najniìm mogu}im cenama op{tinske placeve, omogu}avamo im da sami izgrade krov nad glavom. Rekao sam ve} 15 dinara za 1m2, ~ega nigde u Srbiji nema. Voditeq: âk ni u Lebanu, rekoste? Dr [e{eq: âk ni u Lebanu nema po toj ceni. Voditeq: [ta biste vi radili i uradili sa qudima koji su pokrali dràvnu imovinu? Dr [e{eq: Za sve za koje se utvrdi da su krali u zatvor, zna se, stroge zatvorske kazne. Voditeq: Isti slu{alac, koji je èleo da ostane anoniman, iz Leskovca, pita: Kako bi radikali reagovali na ponudu nekih qudi da postanu ~lanovi wihove stranke, a pre toga su promenili vi{e stranaka? Dr [e{eq: ^lan Srpske radikalne stranke moè postati svaki gra|anin koji prihvata program srpskih radikala. Da li to odmah omogu}uje i strana~ko napredovawe, napredovawe u strana~koj hijerarhiji i dolazak na neke funkcije, to je drugo pitawe. Voditeq: Milan iz Leskovca zamolio vas je za jedan komentar: Ranije ste bili za kraqa i otaybinu, a sada ste samo za otaybinu. Dr [e{eq: Ja sam uvek bio za otaybinu, a nikada nisam bio za kraqa. U jednom momentu smo koristili parolu S verom u boga, za kraqa i otaybinu, ali mi nikada nismo bili monarhisti. Voditeq: Imate pozdrav od Slobodana Deni}a iz Lebana, koji pita: Koliko Radikalna stranka ima ~lanova u Srbiji, da li je mnogobrojna? Dr [e{eq: Imamo oko 86.000 registrovanih ~lanova koji pla}aju ~lanarinu. Voditeq: [ta biva sa de~ijim dodacima, kako i na koji na~in mogu da se isplate?
669
Dr [e{eq: Odgovorio sam na to pitawe, fondovi iz kojih se ispla}uju de~iji dodaci su prazni, de~iji dodaci kasne po 7-8, kako gospo|a malopre re~e i po 9 meseci. Mi znamo kako bismo ih ispla}ivali. Oni bi imali prioritet i delili bi se pre plata dràvnih funkcionera. Voditeq: Moè li i na koji na~in da se uzima kapital iz inostranstva? [ta to radi Koalicija i da li }e neko da odgovara za wihove postupke, ko }e vratiti taj novac? Dr [e{eq: [to se ti~e novca iz inostranstva, wega ne}e biti, u to sam ube|en. Koalicija Zajedno je obe}avala dve milijarde dolara, milijardu dolara, licitirali su, ali nema ni{ta od toga. Htedo{e \in|i}u da utrape neke stare autobuse u [paniji iz 1963. godine, jo{ iz Frankovog vremena. I{ao \in|i} u London da traì nekoliko autobusa, ali Englezi kaù mo`da bismo vam mi i dali neki autobus, ali, znate, kod nas se vozi levom stranom, volan je na desnoj strani, kako to da vozite beogradskim ulicama. Voditeq: Va{ komentar o predlogu Vuka Dra{kovi}a za uvo|ewe monarhije Sa{a iz Vlasotinca. Dr [e{eq: Mislim da nema nikakvih {ansi da se u Srbiji obnovi monarhija. Niko ozbiqan u celoj Srbiji nije iskreno za monarhiju. To je sme{na stvar. I oni narodi koji imaju monarhiju ne znaju kako da je se otarase, a mi sada da je uvodimo posle toliko vremena, to bi bilo besmisleno. Voditeq: [ta }e biti sa Kosovom? Dr [e{eq: Kosovo }e srpski radikali sa~uvati ako ove godine osvoje vlast. To garantujem. Voditeq: Marina iz Lebana pita da li }emo se spojiti sa Bosnom? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka se zalaè da se sve srpske zemqe pripoje Srbiji, me|u wima i Republika Srpska. Voditeq: [ta }e biti sa Srbima iz Krajine? Dr [e{eq: Srbe iz Krajine moramo integrisati u srbijansko dru{tvo, stvoriti im uslove za normalan ìvot i rad, dati im srbijansko, jugoslovensko dràvqanstvo dok se ne omogu}i wihov povratak nakon osloba|awa cele teritorije Srpske Krajine. Uslovi }e sazreti onda kada se Rusija oporavi, kada opet bude velika i mo}na sila. Voditeq: Goran iz Lebana pita da li je gospodin [e{eq sposoban da stegne ruku i kosi sve pred sobom, da kaè gde je mesto po{tenom narodu? Dr [e{eq: U stawu sam da stegnem ruku, u stawu sam da kosim pred sobom sve ono {to ne vaqa, ono {to nije dobro. Po{tenom narodu je mesto u Srpskoj radikalnoj stranci. Voditeq: Srpskoj radikalnoj i najrealnijoj stranci, tako rekoste. Dr [e{eq: Da. Voditeq: [ta misli gospodin [e{eq o bra}i Kari}, wihovoj televiziji, i da li Bogoqub Kari} ima nekakve {anse na budu}im izborima? pita Petar iz Vu~ja. Dr [e{eq: Bra}a Kari} su uspe{ni biznismeni, mnoge stvari su im, dodu{e, i{le naruku, ali uspeli su tamo gde su mnogi drugi propadali. Imaju razgranat finansijski sistem pod svojom kontrolom. Imaju mnogo mo}nih firmi.
670
[to se ti~e eventualne kandidature Bogoquba Kari}a za predsednika Republike, on ima pravo da se kandiduje, kao i svaki drugi gra|anin koji ispuwava zakonske uslove. A kako }e biti na izborima vide}emo. Voditeq: Kako je mogu}e sprovesti po{tene izbore bez falsifikovawa rezultata i zloupotrebe bira~kih spiskova, pogotovo na lokalnim izborima? Suzana iz Zvornika. Dr [e{eq: Gde god su postojali kontrolori, kra|a nije bila mogu}a. Ove godine na izborima nije bilo mnogo kra|e, osim na Kosovu i Metohiji, u pe}koj i kosovskomitrova~koj izbornoj jedinici na saveznim izborima. U ovom slu~aju je do{lo do otimawa odborni~kih mandata posle drugog kruga izbora, sudskog otimawa. Kra|a nije bilo mnogo i gde god opozicione partije imaju svoje kontrolore, kra|a se moè efikasno spre~iti. Voditeq: Tawa iz Crne Trave pita: Kakvo je va{e mi{qewe po pitawu Sanyaka, odnosno Ra{ke oblasti? Dr [e{eq: Amerikancima je ciq da nam otmu Ra{ku oblast, a mi se tome moramo suprotstaviti. Voditeq: [ta je bilo sa Op{tinskim odborom u Lebanu, mislimo da dosta slabo radi? Dr [e{eq: Mi smo imali dosta problema sa na{im op{tinskim odborom u Lebanu, ali posledwih meseci se situacija konsolidovala i mislim da je stawe sve boqe. Bilo je nekih qudi koji su {urovali sa koalicijom Zajedno, wih smo morali da smenimo, neke smo iskqu~ili iz stranke. Mi, radikali, ostajemo sami i puni samopouzdawa u svoj program, u svoju strana~ku snagu. Ako nekada bude potrebe da se ulazi u neku koaliciju, onda samo tamo gde }emo mi biti ve}inski partner. Voditeq: [ta }e biti sa Srpskom Krajinom kada do|e Srpska radikalna stranka na vlast? pita Sr|an Stojiqkovi}. Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, ne odustajemo od povratka cele teritorije Srpske Krajine i wenog ujediwewa sa ostalim srpskim zemqama. Ve} sam rekao, potrebni su i me|unarodni uslovi da bi se tako ne{to postiglo. Potrebno je da se Rusija oporavi i da opet uspostavi ravnoteù sa Amerikom, a tada je sve mogu}e posti}i mirnim putem. Voditeq: Biqa iz Knina pozdravqa Vojislava [e{eqa i pita: Da li je mogu}e da se ikada vratimo na izvor Cetine u Kninu? Dr [e{eq: Kada bih mislio da se nikada ne}emo vratiti i da cela srpska Dalmacija, Lika, Banija, Kordun, isto~na i zapadna Slavonija, i Bosanska Krajina ne}e biti srpski, ja bih se ovog trenutka prestao baviti politikom. Voditeq: [ta mislite o otcepqewu Crne Gore od Srbije? pita Slobodan iz Lebana. Dr [e{eq: Te tendencije su sada veoma ozbiqne i wih zagovaraju neki istaknuti mo}nici u vrhu crnogorskog reìma, u vrhu Demokratske partije socijalista. Voditeq: Slavica iz @itora|e kod Prokupqa pita: [ta da rade radnici koji ne primaju plate, kako da izdràvaju porodicu, plate vodu, struju i ostale komunalije?
671
Dr [e{eq: To je veoma te{ka situacija i ti radnici su prinu|eni da se snalaze kako ko zna i ume. Od tih plata se ne moè ìveti. Onaj ko je snala`qiv, nekako i uspe da nahrani porodicu, a onaj ko nije u stawu da se sna|e, wemu deca gladuju. Voditeq: [ta mislite o sastavu nove republi~ke vlasti: [e{eq predsednik Republike, Milo{evi} predsednik vlade, \in|i} predsednik skup{tine, Vuk ministar za maglu i pra{inu? Dr [e{eq: Mislim da bi u Srbiji nastala tarapana pod takvom vladom, ne bi se znalo ni ko pije ni ko pla}a. Voditeq: Ali vi ste predsednik Republike. Dr [e{eq: Da, to je jedino {to bi mi odgovaralo sa tog spiska. Voditeq: Da li znate na{eg predsednika Op{tine li~no i kakvo mi{qewe imate o wemu? jo{ jedno pitawe. Dr [e{eq: Odgovorio sam ve} na to pitawe, upoznali smo se u vreme dok smo obojica bili republi~ki poslanici Narodne skup{tine Srbije. Voditeq: [ta mislite o predsedniku Op{tinskog odbora Radikalne stranke u Lebanu? pita gra|anin iz Lebana. Dr [e{eq: Mislim da sada imamo solidnog predsednika Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke, koji vredno radi i rezultati su ve} vidni. Voditeq: \or|e Stankovi} iz Lebana pita: Koliko ste godina bili ~lan Saveza komunista, a sada ste desni~ar? Dr [e{eq: Bio sam 10 punih godina ~lan Saveza komunista Jugoslavije, od 16 i po do 27 godina. Pobunio sam se protiv komunizma kada je to bilo veoma opasno. U 27. godini, kada sam zavr{io sve {kole, odsluìo vojsku i po~eo da mislim svojom glavom, postao sam najpoznatiji srpski, jugoslovenski disident, odrobijao sam tu svoju pobunu u najteèm zeni~kom kazamatu. Pobunio sam se u vreme kada niko nije mogao ni sawati da }e tako brzo propasti svetski komunizam. Voditeq: Stanko iz Vlasotinca pita da li gospodin [e{eq i daqe èli da podiè pi{toqe na u~iteqe? Dr [e{eq: Ja nikada nisam podizao pi{toqe na u~iteqe. Kada me neka ruqa napadne na ulici i to kada ima vi{e od pet napada~a, onda poteèm pi{toq u samoodbrani. Kada me napadne mawe od pet napada~a, branim se pesnicama, pi{toq mi nije potreban. Uglavnom sam dovoqno jak da savladam petoricu napada~a. Voditeq: Stanoje Caki} pita: Kada bolesnik ode u bolnicu da bi se operisao, potrebno je da devizama potplati lekara, a {ta je sa siroma{nima koji nemaju devize? Dr [e{eq: Korupcija je prodrla odavno i u zdravstvo i to ne moèmo razre{iti bez sistemskih promena. Voditeq: Kako se gospodin [e{eq ose}a u komunisti~kom gradu Lebanu? Dr [e{eq: U svakom gradu i selu u Srbiji se veoma prijatno ose}am. Ne mislim da je Lebane komunisti~ki grad. Istina, sada je na izborima pobedila Jugoslovenska levica, na slede}im izborima ne}e pobediti Jugoslovenska levica, verovatno }e pobediti Srpska radikalna stranka.
672
Vlast treba da se mewa, ali grad i gra|ani ostaju isti. To je na{ srpski narod, jednom se opredele za jednu stranku, drugi put za drugu, ali to {to su se sada opredelili za jednu stranku ne zna~i da taj deo srpskog naroda treba da zamrzimo, da ga ignori{emo, da ga nipoda{tavamo. Qudi su, posebno na lokalnim izborima, glasali pre svega za li~nosti, a ne za stranku. Voditeq: Da li je [e{eq novoro|eni brat guvernera Narodne banke Hrvatske? pita Sveta iz Velikog Glogovca. Dr [e{eq: To su gluposti. Taj Sveta mora da je iz koalicije Zajedno, ~im tako glupa pitawa postavqa. To pametnim qudima ne pada na pamet. Voditeq: Mladen Stankovi}, ìvi u Batajnici, kom{ija je Vojislava [e{eqa, Sremski front 19: Kada }e se asfaltirati ulice izme|u Dalmatinskih i Vojvo|anskih brigada male ulice? Dr [e{eq: Mislim da }emo ove godine asfaltirati te ulice, mo`da jo{ pre leta. Voditeq: Dragan pita: [ta mislite o ubedqivoj pobedi JUL-a? Dr [e{eq: JUL je ubedqivo pobedio u malom broju op{tina u Srbiji, uglavnom su to mala mesta u Lebanu, u @abarima i u jo{ nekoliko mesta. Nije to neka ubedqiva pobeda. Voditeq: Konkretno sam mislio na op{tinu Lebane. Dr [e{eq: [to se ti~e op{tine Lebane, pobedili su i to sada priznajemo. Na nama je da im onemogu}imo da slede}i put pobede, da ih na slede}im izborima porazimo. Voditeq: [ta [e{eq misli o Makedoniji, ukoliko wegova stranka pobedi? Dr [e{eq: Makedonija je velika rana na srpskom srcu i mi moramo stvarati uslove da se Makedonija vrati u sastav na{e zajedni~ke dràve. U Makedoniji ìve qudi koji su nam etni~ki vrlo bliski, koji su uglavnom Srbi ili su na prelazu izme|u Srba i Bugara. Mi sa wima nikakvih istorijskih sporova nismo imali, iste smo veroispovesti, tradicije, kulture, istorije i mislim da je i za wih pitawe opstanka da se vrate u sastav zajedni~ke dràve, ina~e }e ih [iptari progutati. Voditeq: Da li ste ~uli da Vuk Dra{kovi} poziva stare ~lanove da se vrate u SPO? Dr [e{eq: Video sam danas u nekim novinama da poziva nazad Rakiti}a, Mili~i}a i ostale, ali to je wihovo unutra{we pitawe koje u principu mene ne interesuje. Voditeq: Quba iz Lebana pita: Ima li pomaka u zdravstvu u Zemunu i kako je on to re{io? Dr [e{eq: Mislim da ima velikih pomaka u zdravstvu, da efikasnije rade sve zdravstvene ustanove, a mi se posebno trudimo da porodili{te, koje 10 godina nije radilo, ove godine ponovo stavimo u funkciju. Voditeq: Qiqana iz Prokupqa pita: Imam 30 godina radnog staà, a sada sam na zavodu, {ta da radim? Dr [e{eq: To je zaista teàk problem. Ne znam kakav savet da joj dam. Sa takvim problemom se susre}e sve ve}i broj gra|ana na{e zemqe.
673
Voditeq: Odakle to da ~etni~ki vojvoda ne voli kraqa i monarhiju, da mo`da nije za kraqicu Mirjanu Markovi}? Dr [e{eq: Sme{no, to je opet neko iz koalicije Zajedno. Prvo, ~etnici nikada nisu bili monarhisti, ~etnici su borci za slobodu srpskog naroda. U Drugom svetskom ratu u êtni~kom pokretu Draè Mihailovi}a bilo je i monarhista i republikanaca. Dragi{a Vasi}, recimo, istaknuti je republikanac, @ivko Topalovi} i mnogi drugi. Voditeq: Zoran Markovi} iz Lebana pita: Nekada je vo|ena akcija ima{ ku}u vrati stan, a sada otkup stana u bescewe. [ta je s tim? Dr [e{eq: Mislim da ne bi bilo problema {to je otkup stanova prakti~no bio u bescewe da je i tu bilo nekih principa, da je bilo uravnoteène politike. Oni koji su se zaletali pa prvi kupovali stanove, kupili su po najskupqim cenama. Oni koji su ~ekali da pro|e neko vreme, posebno ako su do~ekali 1993. godinu, prakti~no su u bescewe otkupili svoje stanove. Ne bi meni bilo krivo da su svi koji su imali stanarsko pravo otkupili u bescewe, ali ne mogu ~isto qudski da se sloìm da neki plate ogromne pare, a neki prakti~no ni{ta, a i jedni i drugi da dobiju stanove. Voditeq: Da li postoji mogu}nost da se izvr{i revalorizacija dru{tvene svojine koja je pre{la u privatnu svojinu za nekakve pare? Biqana iz Dimitrovgrada. Dr [e{eq: Ne bi smela da se vr{i revalorizacija, iako je to predvi|ao famozni \in|i}ev zakon iz 1994. godine, jer se na taj na~in uni{tava pravna sigurnost gra|ana. Ako je jedan zakon bio lo{, on je izazvao izvesne pravne posledice i mo`da se neki gra|anin okoristio lo{im zakonom. Ne sme promena zakona da dovodi tog gra|anina u nepovoqnu poziciju jer on nije kriv {to je raniji zakon bio lo{. Ako se retroaktivno primenom novog zakona gra|aninu oduzima neko ste~eno pravo ili pozicija, onda nema pravne sigurnosti. Voditeq: Za{to je na pro{lim izborima ostavio Milo{evi}a na vlasti? Za{to to radi i ove godine? pita vas Jadranka iz Prokupqa. Dr [e{eq: Ja nikada nisam ostavio Milo{evi}a na vlasti, postavio ga je i ostavio srpski narod na predsedni~kim izborima. Godine 1992. mi, radikali, smo podràli Slobodana Milo{evi}a jer je vodio ispravnu nacionalnu politiku i branio zapadne srpske zemqe. îm je do{lo do promena u toj politici, mi smo ga èstoko napadali, sukobili se s wim, i vi{e ga nikada nismo podràli. Na ovim izborima mi nismo podràli ni Milo{evi}a ni Socijalisti~ku partiju Srbije, nego smo im se èstoko suprotstavili. Na svim na{im mitinzima dve tre}ine govora smo posve}ivali kritici Socijalisti~ke partije i stranaka levog bloka, a jednu tre}inu kritici koalicije Zajedno. Voditeq: Slavica vas pita: Kako da se omladina zaposli u ovo vreme? Dr [e{eq: Omladina je prepu{tena sama sebi i qudi se snalaze kako znaju i umeju. Mi, recimo, u zemunskoj op{tini forsiramo privatnu inicijativu. Objavili smo konkurs za 460 lokacija za kioske i privredne objekte za uslu`ne, trgova~ke, i druge delatnosti. To nastavqamo. Dakle, stvaramo uslove da se qudi sami snalaze. Ne moèmo da otvaramo no674
va radna mesta, to dràva ne moè da radi, ne moè da radi op{tina. Me|utim, treba da stvori uslove da qudi pokaù i iskaù svoju snala`qivost i da sami ostvare ne{to dobro za sebe. Voditeq: Kada biste vi do{li na vlast, da li bi se ukinule vize za inostranstvo? Dr [e{eq: Za neke zemqe bi se sigurno vize ukinule. Neke zemqe nam ne bi ukinule, ali bismo zadràli dobre odnose sa susednim zemqama za koje nam nisu potrebne vize. Voditeq: Mihajlo pita: Da li ste ~uli da je raspu{ten SPS u Lebanu, i da su isti qudi izabrali SPS, a to su qudi koji su upropastili Lebane i privredu na{eg grada? Dr [e{eq: Kada bismo mi mislili da je Socijalisti~ka partija Srbije dobra partija, onda bismo bili weni ~lanovi i podràvali je. Po{to mislimo da to nije dobra partija, mi smo joj politi~ki protivnici i poku{avamo da je oborimo sa vlasti. Voditeq: Stanko iz Lebana pita: [ta bi bilo sa vo|om koalicije Zajedno kada biste vi do{li na vlast? Dr [e{eq: Ne bi bilo ni{ta. Bio bi politi~ki potu~en, mogao bi do mile voqe da urla beogradskim ulicama, ali pravog efekta tog wegovog urlawa ne bi bilo. Voditeq: Stojan iz Lebana pita: Zbog ~ega mu odbornici napu{taju stranku? Dr [e{eq: Desilo se nekoliko slu~ajeva da su odbornici Srpske radikalne stranke prebegli u neku drugu politi~ku partiju, ali to se de{ava i drugim partijama. Vidite koliko je odbornika socijalistima prebeglo u Leskovcu i u nekim drugim mestima, u Soko Bawi. To je zbog toga {to nam je komunisti~ka poluvekovna diktatura u prili~noj meri uni{tila moral u narodu i treba sada mnogo vremena da se taj moral obnovi. Voditeq: Za{to gospodin Vojislav [e{eq nije do sada postao predsednik Srbije, kada je imao {anse, i da li zna gde je pogre{io i zbog ~ega je narod izgubio poverewe u wega? Javorka iz @itnog Potoka. Dr [e{eq: Nisam do sada mogao postati predsednik Republike Srbije zato {to sam se samo jednom kandidovao, a to je bilo 1990. godine i tada sam osvojio oko 100.000 glasova. Na{a stranka je tada bila van zakona, zabrawena. Ja sam, takore}i, svoju predizbornu kampawu zapo~eo iz zatvora. Nije tada bilo {ansi. Nikada vi{e nisam bio kandidat, mo`da }u biti ove godine, ali se to ne zna unapred. Voditeq: Radikal iz Lugara puno pozdravqa gospodina Vojislava [e{eqa i pita: Da li }e, kada do|e na vlast, da uhapsi Boòvi}a i da mu oduzme nepravedno ste~enu imovinu? Dr [e{eq: Kada mi do|emo na vlast, sudovi }e hapsiti u skladu sa Ustavom i zakonom. Ja li~no ne}u nikoga hapsiti, ali }e sudije i tuìoci biti ka`wavani ako svoj posao ne rade kako treba. Voditeq: Tomislav iz Ni{a kaè: Gospodin [e{eq voli marke, a ne voli nema~ku zastavu. Ne voli nasiqe, a prvi je vadio pi{toq i lupao kablove i mikrofon.
675
Dr [e{eq: Da, volim marke, ali po{tanske marke, po{to sam od najranije mladosti bio zaqubqenik u filateliju. Naravno, nisu na odmet i ove nema~ke marke. Znate, marka kao nov~ano sredstvo je merilo vrednosti, merilo materijalne vrednosti. Ona nije simbol dràve, simbol dràve je zastava. Zastava simboli{e jednu dràvu, wenu vojsku, wenu strategiju, wenu politiku, jedan narod. Novac to ne simboli{e. Dolar je prisutan, recimo, u crvenoj Kini i na Kubi, i u svim drugim zemqama. To je merilo materijalne vrednosti i ni{ta drugo. Tu nema nacionalne i politi~ke simbolike. [to se ti~e nasiqa, mi, radikali, volimo da izazovemo neki ske~, neku zabavu u Narodnoj skup{tini, da narod zabavimo u ovoj te{koj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi, da qude u svoj ovoj muci malo nasmejemo. Ali tamo gde mogu da stradaju qudske glave mi se klonimo nasiqa. Nikada ni na jednom na{em mitingu, ni na bilo kakvim radikalskim demonstracijama mi nismo izazivali nasiqe. Mi smo protiv nasiqa kao sredstva politi~ke borbe. To ~upawe kablova nije zapravo ni bilo ne{to naro~ito. Ja sam po~upao prekida~ koji je omogu}avao Radomanu Boòvi}u da iskqu~uje mikrofon u Saveznoj skup{tini i tako spre~ava savezne poslanike da govore. Na taj prekida~ Radoman Boòvi} nije imao pravo ni po Ustavu, ni po zakonu, ni po Poslovniku. To je bila stvar wegove samovoqe. Voditeq: Goran iz Lebana pita: U Lebanu je JUL dobio 100 odsto. Po{to druge radio-stanice nisu dozvolile va{ nastup, a Radio Cari~in grad je JUL-ova stanica, {ta vi mislite o ovoj maloj stanici? Dr [e{eq: Koliko ja znam, Cari~in grad je privatna radio-stanica i mislim da ulazimo ve} u fazu izvesnog medijskog otvarawa u Srbiji. Ube|en sam da }e i drugi strana~ki lideri imati mogu}nosti da se pojave kao gosti radija Cari~in grad, a ja, evo, koristim svaki slobodan trenutak, jurim uzdu` i popreko po celoj Srbiji, gostujem u mnogim radio i televizijskim stanicama, i za ova dva meseca gostovao sam ve} na 30 lokalnih radio i televizijskih stanica. Mnogi su lewi da do|u iz Beograda ~ak do Lebana i da gostuju, a verujem da bi vlasnik i drugim strana~kim liderima to omogu}io pod istim uslovima. Gostujem na lokalnim radio-stanicama i gde vladaju socijalisti i gde vlada koalicija Zajedno, a realnih smetwi sam imao samo u nekim mestima gde vlada koalicija Zajedno, u Uìcu posebno, u Ni{u, a ne{to i u Trsteniku. Voditeq: Slavko iz Leskovca pita: [ta mislite o Leskovcu kao upori{tu SPS partije? Dr [e{eq: Mislim da su zablude da je jug Srbije upori{te levi~ara. Ovog puta socijalistima i julovcima su i{li naruku ve}inski izbori, kao {to su i koaliciji Zajedno u nekim mestima u Srbiji i{li naruku ve}inski izbori. Mi, radikali, borimo se da se {to pre promeni izborni sistem, da se uvede proporcionalni. Zalaèmo se da se ove godine paralelno sa parlamentarnim i predsedni~kim izborima obnove i lokalni izbori u svim op{tinama. Voditeq: Zoran iz Lebana pita: Za koga ginuti na Kosovu ako tamo nema ni 5 odsto Srba, a oni su dobro unov~ili svoju imovinu?
676
Dr [e{eq: Smatram da se ne gine za imovinu nego za nacionalnu teritoriju. Nadam se da ne}e biti potrebe da se gine na Kosovu i Metohiji. Ako radikali pobede, oni }e to pitawe vrlo efikasno da razre{e bez pogibija. Voditeq: Nikola iz Lebana pita: Ako bi se slu~ajno Crna Gora odvojila od Srbije, {ta bi bilo sa Lili}em i Konti}em, i da li bi gospodinu [e{equ bilo eventualno ào zbog Lili}a i Konti}a? Dr [e{eq: Meni ne bi bilo ào zbog Lili}a i Konti}a, ali ào bi mi bilo da se odvoji Crna Gora, jedna izrazito srpska nacionalna teritorija, a ào bi mi bilo i da Srbija izgubi izlaz na Jadransko more. Voditeq: Slavica iz Lebana pita: Da li je u redu da se pla}a 130 dinara struja, a od toga 62 dinara ide za Televiziju? Dr [e{eq: Za Televiziju ide 20 i ne{to dinara, ali postoje takse za èleznicu i jo{ pone{to, i to su previsoki iznosi. Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv tih iznosa, tako velikih taksi. Voditeq: Olivera iz Ni{a pita: Da li vi mislite da je Zakon o preduze}ima dobra osnova za privredni razvoj? Dr [e{eq: Nije dobra osnova, mi imamo mnogo primedbi na Zakon o preduze}ima. Voditeq: Pitawe na koje ste ve} odgovorili, ti~e se kablova u Skup{tini, za{to ste pokidali te kablove? Dr [e{eq: Pokidao sam prekida~ kojim je Boòvi} iskqu~ivao mikrofon. Voditeq: Kada bi srpski radikali do{li na vlast, {ta bi najpre uradili {to se ti~e ìvota gra|ana? Javorka Ili} iz Lebana. Dr [e{eq: Mi, radikali, po~eli bismo intenzivne radove pre svega na popravqawu saobra}ajnica kroz Srbiju i radili bismo na asfaltirawu onih puteva koji jo{ nisu asfaltirani. Smatramo da je nedostatak dobrih saobra}ajnica dobrim delom upropastio ekonomski razvoj Srbije i doveo do napu{tawa nekih delova, nekih krajeva. Qudi beè iz onih sela i onih mesta gde nema dobrih komunikacija, gde wihovo bavqewe ekonomskim delatnostima ne moè da ostvari adekvatan materijalni efekat, jer svoju robu nemaju kome da prodaju. Dok ta roba stigne do krajweg kupca, ona propadne, jer je transport veoma oteàn. Mi smatramo da Srbiju treba premostiti mreòm modernih asfaltnih puteva i da je to jedan od dràvnih prioriteta. Voditeq: Dragoslav iz Lebana pita: Kako vidite Demokratsku stranku na predstoje}im izborima? Dr [e{eq: Mislim da je to bilo za Demokratsku stranku Srbije, niste pro~itali kompletno pitawe. Voditeq: Kako vidite Demokratsku stranku Srbije na predstoje}im izborima? Dr [e{eq: Mislim da se Demokratska stranka Srbije raspada pred na{im o~ima i da mo`da ne}e ni do~ekati slede}e izbore. Ko{tunica je izgubio upori{te me|u svojim pristalicama, me|u svojim ~lanstvom i mislim da je definitivno propao kao politi~ar. Voditeq: Da li se gospodin Vojislav [e{eq kaje zbog pravqewa scene u Skup{tini? slede}e je pitawe.
677
Dr [e{eq: Ne kajem se, pa narod jedino jo{ to pamti. Od sveg onog skup{tinskog rada jedino je to qudima ostalo u se}awu. Kako da se onda kajem kada je efekat bio dobar, a nikakvu {tetu nikome nismo naneli. Voditeq: Da li }e biti hap{ewa, znate koga ve}, ako dobijete na izborima u Srbiji? Dr [e{eq: Da, lopovi }e se sigurno na}i iza brave. Voditeq: [ta mislite o ukidawu bora~kih penzija? Radmila iz Glogovca. Dr [e{eq: Mi smo protiv ukidawa bora~kih penzija, ali smatramo da treba ujedna~iti penzije. Penzija je ste~eno pravo i bila bi velika nepravda ukidati te penzije. Mi bismo ukinuli razne dodatke, recimo, dodatke na {pansku spomenicu za u~e{}e u {panskom gra|anskom ratu, onda bismo ukinuli dodatke na odlikovawa i sli~ne gluposti, a penzije ne bismo dirali. Voditeq: Rosa iz Lebana pita: Da li }emo uskoro da gledamo direktan prenos Skup{tine na televiziji? Dr [e{eq: Mi smo dobili neka obe}awa poslani~kih grupa Socijalisti~ke partije Srbije i Jugoslovenske levice u Saveznoj skup{tini da }e u toku izrade novog poslovnika Ve}a gra|ana biti ugra|ena i obaveza direktnih televizijskih prenosa skup{tinskih sednica. Voditeq: Zoran iz Lebana pita: Da li je moralo do}i do raspada biv{e Jugoslavije? Kako vi gledate na to? Dr [e{eq: Moralo je do}i, takva je bila voqa pre svega Nema~ke, ali i Amerike. To se nije moglo zaustaviti. Samo Srbi nisu bili spremni za taj raspad. Reìm u Beogradu nije bio sposoban da mu adekvatno kontrira i bilo je mnogo oklevawa, mnogo proma{enih poteza. Da smo imali sposobniji reìm, na{a granica bi ve} bila Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Voditeq: Da li je vojska biv{e Jugoslavije mogla o~uvati jedinstvenu Jugoslaviju? Dr [e{eq: Ta vojska je bila krajwe nesposobna, wom su komandovali ideolo{ki generali. Se}ate se, ako ste sluìli vojsku u tom vremenu, da je jednu tre}inu vojne obuke ~inila vojnopoliti~ka nastava. Zamajavali su nas raznoraznim glupostima, zastareo je bio sistem komandovawa, zastarela je bila strategija, taktika. Voditeq: Ako bi gospodin [e{eq do{ao za predsednika Srbije, da li bi drào ovoliku vojsku i miliciju? Dr [e{eq: Mi nemamo veliku vojsku, a milicija bi morala da ostane ovolika, samo bi bila pametnije upotrebqavana u svrhu za{tite ustavnog poretka i borbe protiv kriminala. Voditeq: Slobodan iz Zvornika vas pita: Da li smatrate da Srbijom vladaju Crnogorci? Dr [e{eq: Ne, ne mislim da Srbijom vladaju Crnogorci. Slobodan Milo{evi} je poreklom Crnogorac, ali me|u najvi{im nosiocima vlasti nema ih mnogo. Bilo gde da je Srbin gra|anin, bilo odakle da vodi poreklo, bitno je da je dobar Srbin i po{ten ~ovek, a ne treba postavqati pitawe wegovog teritorijalnog porekla. Mirko Marjanovi} je iz Knina,
678
iz Dalmacije, i to za nas ne bi bio problem da je sposoban predsednik Vlade. Mi ga napadamo zato {to nije sposoban kao predsednik Vlade, a ne zato {to je gra|anin Knina u srpskoj Dalmaciji. Voditeq: Ivan iz Leskovca pita: Da li moè neko da spre~i direktore dru{tvenih firmi da pqa~kaju preduze}a, da radnike {aqu na zavode za zapo{qavawe kao tehnolo{ki vi{ak? Dr [e{eq: Moè Srpska radikalna stranka, ako osvoji vlast ove godine. Voditeq: Novica pita: Ako Srpska radikalna stranka pobedi na izborima, da li }e se pokrenuti pitawe zapo{qavawa? Dr [e{eq: Da, taj problem re{ava}emo forsirawem privatne inicijative i osloba|awem doprinosa na plate. Sada su doprinosi na plate izme|u 110-120 odsto i to represivno deluje; mi }emo te doprinose smawivati, broj prijavqenih radnika }e se pove}avati, a u nov~anoj masi dràva }e vi{e dobijati. Voditeq: Da li }ete do}i u Vlasotince? Dr [e{eq: Ho}u, pa bio sam i u predizbornoj kampawi, imali smo jednu veoma pose}enu tribinu u Vlasotincu. Voditeq: Stana iz Lebana pita: Da li gradona~elnik Beograda Zoran \in|i} moè sam da odlu~uje o uklawawu petokrake u centru grada? Dr [e{eq: Nije mogao sam da odlu~uje, trebalo je o tom pitawu da odlu~i Gradska skup{tina. \in|i} je pokazao samovoqu u startu. Taj potez je imao medijski efekat, i tu mu je i{ao na ruku reìm. Da se drào propisa i zakona trebalo je da to pitawe postavi na dnevni red Gradske skup{tine, pa da Gradska skup{tina odlu~i da se to uradi. Voditeq: Rosa Gvozdenovi} iz Lebana pita: Kako se gospodin [e{eq pona{a u op{tini Zemun sa otpo~etim investicijama od strane privatnih firmi? Zna se da je sada{wa vlast u Lebanu stopirala dve ve}e investicije, kako bi ovde postupio? Dr [e{eq: Mi ne bismo nijednu investiciju stopirali, posebno kada je re~ o privatnim investicijama. Mi ih podsti~emo, stvaramo uslove za privatnu inicijativu, a i tamo gde se susre}emo sa problemom nelegalne gradwe, uzurpacije op{tinske zemqe, mi smo veoma liberalni, stvaramo uslove qudima da ta pitawa legalizuju. Voditeq: Radnica trikotaè iz Lebana pita: [ta zna~i re~ ste~aj? Radim 30 godina i firma mi raskine radni odnos, sada sam na birou rada bez ikakvog re{ewa. Platu ne primam ve} 14 meseci. Kome ja sada da se obratim za pomo}, jer nemam od ~ega da ìvim? Dr [e{eq: Ste~aj je jedna vrsta bankrotstva, {to je u na{em sistemu izvitopereno. Ste~aj je na~in da se firme oslobode poverilaca, da se oslobode radnika, a oni koji rukovode ste~ajem poku{avaju da sa~uvaju ne{to od imovine pa transformi{u firme. Mislim da je to tako|e kardeqevska zaostav{tina i kod nas bi trebalo da se uvede institut bankrotstva i da to bude ~ist slu~aj bankrotstva. Ne bi trebalo da se ste~ajnim upravnikom vr{e nove manipulacije, malverzacije, mahinacije, da se pravni poredak jednostavno baca pod noge, da nikada nisu definisani odnosi izme|u du`nika i poverioca, da ~ak ni naplata potraìva679
wa nije mogu}a u pravnom smislu re~i, pa ni sudskim putem. [to se radnika ti~e, morala bi da postoji adekvatnija socijalna za{tita, posebno radnika sa vi{e godina radnog staà, kojima je veoma te{ko da na|u novo radno mesto. Kada neko zapo{qava, gleda da zapo{qava mla|u radnu snagu, a ne radnike koji su pred penzijom, a jo{ nemaju dovoqno godina radnog staà da zaista penziju ostvare. Voditeq: Radmila pita: [ta }e biti sa starom {tedwom? Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa se moè vratiti samo rasprodajom dràvne imovine. Te imovine ima mnogo i mi, radikali, ve} godinama traìmo da se ona prodaje i da se {tedi{ama wihov novac vra}a. Sada{wi socijalisti~ki reìm o~igledno nema namere da tu {tedwu vrati. Voditeq: Jovan pita: Kada biste postali predsednik Srbije, da li biste i{li u inostranstvo i traìli pomo} stranog kapitala? Dr [e{eq: Prvo, to nije u nadle`nosti republike. Mi smo zakonskim sredstvima oslobodili mogu}nost investirawa stranog kapitala u Srbiji, ne bismo i{li da drqa~imo i da uzimamo kredite. Besmisleno je uzimati kredite, oni moraju da se vra}aju. Nama je ciq da privu~emo strane biznismene da sami otvaraju fabrike. Voditeq: Dragoqub pita: [ta mislite o Milo{evi}u, za{to Milo{evi} nije i{ao u inostranstvo, da li nije bio pozvan ili sam nije hteo? Dr [e{eq: Milo{evi} je ~esto i{ao u inostranstvo, a Milo{evi} je moj politi~ki protivnik i moj je ciq da sru{im sa vlasti Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju i da Srpska radikalna stranka preuzme vlast u Srbiji, Saveznoj Republici Jugoslaviji i u svim srpskim zemqama. Voditeq: Slede}e pitawe: Da li direktor dru{tvenog preduze}a ima pravo da {aqe radnice iz trgovine na mesto ~ista~ice, a qude sa sredwom {kolom u vo}wake, s obzirom da je direktor ~lan SPS-a? Dr [e{eq: Po zakonu direktor ima pravo da radnike raspore|uje na druga radna mesta, ali ta radna mesta moraju odgovarati wihovoj stru~noj spremi. Izuzetno, zakon ostavqa mogu}nost da ako nema radnih mesta sa odgovaraju}om stru~nom spremom, direktor radnike zaposli na radnim mestima za koja je predvi|ena nià stru~na sprema. Dakle, samo u slu~aju ako nema radnih mesta sa adekvatnom {kolskom spremom. Voditeq: Po{to vlada veliko interesovawe, na{a ekipa je u dogovoru sa predsednikom Srpske radikalne stranke dr Vojislavom [e{eqom, odlu~ila da ovu emisiju produì sve dok ima pitawa slu{alaca. Gospodine [e{eq, slede}e pitawe za vas: Da li }ete preduzeti ne{to za opqa~kane {tedi{e, jer ova vlast za sada ni{ta ne preduzima? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je kao opoziciona politi~ka partija zaista mnogo preduzimala. Na na{e insistirawe u oktobru 1993. godine formiran je Anketni odbor Savezne skup{tine za istraìvawe stare devizne {tedwe, primarne emisije i {tedwe u tzv. privatnim bankama. Me|utim, nikada Anketni odbor nije podneo izve{taj Saveznoj skup{tini, a mi, radikali, smo kompletan materijal Anketnog odbora objavili u kwizi pod naslovom [to opqa~ka levica da ne zna desnica. Ako do|emo na vlast, mi }emo to pitawe vrlo brzo i efikasno da razre{imo.
680
Voditeq: Biqana iz Lebana pita: Koliko gospodin [e{eq, kao veliki Srbin, ve}i od onih koji su ro|eni u Srbiji, po{tuje kuma koji mu je krstio sina? Dr [e{eq: Ja sa svojim kumovima nemam nikakvih li~nih sukoba ni problema. [to se ti~e Vuka Dra{kovi}a, mi pripadamo dvema razli~itim politi~kim partijama i na{e partije su u politi~kim sukobima. Nismo mi u sukobu kao kumovi, nego kao predsednici politi~kih partija. [to se ti~e Srbije, znate, prva Srbija je bila na podru~ju gde su ro|eni moj otac i majka, na podru~ju srpske Hercegovine, na podru~ju Zahumqa, Travuwe i Neretvqanske kneèvine, to su prve srpske dràve. Voditeq: Slavoqub: Pozdrav svima, posebno gospodinu [e{equ, {ta je bilo sa Galenikom koja je obe}ala uredno snabdevawe lekovima, a lekova nigde nema? Dr [e{eq: Govorio sam o tome jo{ na po~etku emisije, da je Milan Pani} na kriminalan na~in privatizovao Galeniku i sada ve{ta~ki suzbija proizvodwu antibiotika i nekih drugih lekova. Wemu je va`no da Galenika po najniìm cenama proizvodi neke polufabrikate, neke sastojke lekova koje ina~e kompletira u drugim fabrikama, a ba{ ga briga za snabdevenost na{eg trì{ta onim najva`nijim lekovima. Voditeq: Pe|a iz @itora|e pita: Za{to privatnici pored toliko pla}enog poreza dràvi ne mogu da kupe lekove, a dràvne apoteke i beogradske dru{tvene apoteke su pune? Dr [e{eq: Mnogo se lekova iz dru{tvenog sektora kriminalnim kanalima preliva u privatne apoteke. Dolazi do velikih kra|a i pronevera. Voditeq: Stojan iz Lebana pita: Kada visokostru~ni kadar koji radi ve} tri godine u Pri{tini moè dobiti stan? Dr [e{eq: Ne znam kada moè dobiti stan, mislim da su neki stanovi izgra|ivani, recimo, za univerzitetske nastavnike i neke druge kadrove, ali u ovoj op{toj ekonomskoj krizi i nesta{ici novca ne iznena|uje me {to to ne ide onim tempom kojim je planirano. Voditeq: Aktuelni problem osnovaca je prijemni ispit. [ta mislite o prijemnom ispitu za sredwu {kolu? pita Slobodan iz Lebana. Dr [e{eq: Ja sam protiv bilo kakvih prijemnih ispita i za sredwe {kole i za fakultete. Smatram da vlast mora po{tovati osnovnu i sredwu {kolu i rezultate koje |aci tamo postignu. Ako nam ne vaqa ne{to u osnovnim i sredwim {kolama, to {to ne vaqa treba da se mewa, a ne polagawem prijemnih ispita da se ignori{e, da se nipoda{tava kompletno prethodno {kolovawe. Jednog dana |ak moè da bude maturant, moè da bude ne~im indisponiran, moè da bude lo{eg raspoloèwa, moè da bude bole{qiv, moè bilo {ta da ga spre~i da pokaè svoje realno znawe na prijemnom ispitu, a ~etiri godine je mo`da bio odli~an |ak i postizao vrhunske rezultate. Mislim da treba omogu}iti svima koji zavr{e osnovnu {kolu da se upi{u u sredwu {kolu po svom izboru i svima onima koji zavr{e sredwu {kolu da se upi{u na fakultet po svom izboru. Prva godina fakulteta treba da bude selektivna, da se pove}a broj ispita, da se zao{tri kriterijum ispitivawa. Ko uspe da ostane na fakultetu, ko ne uspe mora napustiti fakultet. To je pravi na~in, a ne prijemni ispit koji je zaista jedno ruglo.
681
Voditeq: [ta mislite o sivoj ekonomiji? Dr [e{eq: Mislim da je narod prinu|en na sivu ekonomiju zbog nedostatka radnih mesta, zbog propadawa mnogih fabrika, zbog prinudnih odmora, zbog ka{wewa plata, zbog malih penzija i svih drugih negativnih pojava. Voditeq: Veliki pozdrav gospodinu [e{equ od velikog simpatizera, oboàvateqa i wihovog ~lana Zokija iz Leskovca. Ako do|ete na vlast, da li }ete redovno ispla}ivati de~iji dodatak, s obzirom da sada kasni godinu dana? Dr [e{eq: Odgovorio sam ve} na to pitawe, redovno }emo ispla}ivati u svakom slu~aju. Pre }e roditeqi dobiti de~iji dodatak nego dràvni funkcioneri svoje plate. Voditeq: [ta mislite o ukidawu Ministarstva za privatno preduzetni{tvo i mitingu privatnika 26. marta na U{}u? Dr [e{eq: Besmisleno je bilo samo postojawe Ministarstva za privatno preduzetni{tvo. Celokupno preduzetni{tvo u na{oj zemqi bi moralo da bude privatno, a ne dru{tveno. [to se ti~e mitinga privatnika, ne znam kako je on zami{qen, vide}emo 26. marta kako }e to izgledati. Da vam iskreno kaèm, u tako ne{to ne verujem. Privatnici su suvi{e zainteresovani za neke posebne, specifi~ne stvari da bi mogli tako da se udruè, ujedine i eventualno {trajkuju, mada je bilo i takvih najava. Ja u to li~no ne verujem. Voditeq: Isti slu{alac pita: Kako tuma~ite taksu za izlaz iz zemqe i ho}e li se ona ukinuti? Dr [e{eq: Socijalisti su zloupotrebili jednu prili~no dobru ideju srpskih radikala. Mi smo se u jednom trenutku zalagali da se ta taksa uvede, a zauzvrat svaki gra|anin ima pravo da bez carine uveze robu u vrednosti od 1.000 maraka. Socijalisti su uzeli prvi deo na{e ideje i onda je potpuno pretvorili u wenu suprotnost, jer su odbacili drugi deo. Oni su zaveli taksu, a nema osloba|awa od carine. Voditeq: Dragan iz Lebana pita: [ta mislite o svom biv{em kumu kao predsedniku Srbije? Dr [e{eq: Prvo, to nije moj biv{i kum, mi smo se okumili, Vuk Dra{kovi} je krstio mog najstarijeg sina Nikolu i rekao sam ve} da me|u nama privatno ni{ta nije sporno. Mi smo politi~ki protivnici, stranke nam nastupaju sa dijametralno suprotstavqenih, pre svega nacionalnih programa. Mislim da nema nikakvih {ansi da Vuk Dra{kovi} bude predsednik Srbije. Voditeq: Vojno lice iz Leskovca pita: [ta mislite o tome {to Vojska nije dobila platu tri meseca? Dr [e{eq: Vojska se ve{ta~ki stavqa na margine dru{tvenih aktivnosti i vojska je zaista u krajwe te{kom poloàju. Kasni reforma vojske, a dràva zapostavqa potrebe oficira, potrebe vojnika, i mislim da te stvari treba sistematski da se mewaju. Voditeq: Slu{alac iz Lebana pita: [ta mislite, ulazimo u XXI vek, a selo u op{tini Medve|a dan-danas nema struje?
682
Dr [e{eq: Ja mislim da je to zaista stra{no da pri kraju XX veka postoji selo koje nema elektri~ne energije. Mi bismo te anomalije ispravili {to pre, hitno, to bi imalo prioritet, za to bi pare morale da se na|u. Na{ je ciq i da zavr{imo asfaltirawe svih puteva po Srbiji. Voditeq: Da li }e u Lebanu i {iroj okolini biti ispitivawa porekla imovine nekih direktora koji su se obogatili na le|ima firme i na le|ima radnika? Zoran iz Doweg Vranovca. Dr [e{eq: Mi, radikali, smo protiv ispitivawa porekla imovine. Treba dokazati da je neko ukrao da bi se mogao voditi sudski postupak, da bi mu se imovina konfiskovala. Postoji u pravu prezumpcija nevinosti svako je nevin dok se ne dokaè da je kriv. Preispitivawe porekla imovine je podrazumevalo da je svako kriv ako ne dokaè da je nevin. To je naglava~ke obrnut pravni princip. Voditeq: Aca pita: Da li moète ne{to da kaète o tome ho}e li Vlada isplatiti zaostatak penzija od pretpro{le godine za 24 meseca? Dr [e{eq: Ne mogu da kaèm, Vlada je obe}avala pre izbora da }e isplatiti sve zaostale penzije, pa je obe}avala da }e to uraditi pre Nove godine, nije odràla nijedno obe}awe. I ne verujem da }e sada{wa Vlada to uop{te uraditi. Da bi se to postiglo, Vladu treba oboriti i treba uspostaviti radikalsku vlast. Voditeq: Petar Perovi} iz Leskovca pita: Da li i daqe tvrdite da je Zoran \in|i} najve}a politi~ka prostitutka re~eno na promociji u Leskovcu? Dr [e{eq: Da, i daqe to tvrdim i svaki dan imam sve novije dokaze. Voditeq: Da li }e se vratiti Kara|or|evi} u Srbiju? Dr [e{eq: Nemam ni{ta protiv da se svi Kara|or|evi}i vrate u Srbiju, ali kao obi~ni gra|ani. Mi, radikali, smo protiv obnavqawa monarhije. Voditeq: Dragan iz Lebana pita: Kako bi srpski radikali glasali o skidawu petokrake u Skup{tini? Dr [e{eq: Glasali bismo sigurno za skidawe petokrake. Voditeq: [ta mislite o sastavu nove Republi~ke vlade, posebno o ministru za informisawe? Dragan iz Lebana. Dr [e{eq: Mislim sve najgore, mislim da je ova Vlada nesposobna kao i prethodna, a da je ministar informisawa jedan od najnesposobnijih ministara. Voditeq: Nena iz Lebana pita: Da li je ta~no da Vlada Srbije sada uvozi p{enicu, znamo da je gospodin Mirko Marjanovi} pre nekoliko meseci p{enicu izvezao iz na{e zemqe? Dr [e{eq: P{enica je prodata po veoma niskim, a sada je uvoze po veoma visokim cenama. Voditeq: Da li smeju da iseku struju jer nije pla}ena, platu nisam primila ve} 14 meseci, a suprug 7 meseci? Stana iz Lebana. Dr [e{eq: Nehumano je da se radnicima koji ne primaju plate, koji ìve veoma bedno, iskqu~uje struja ili da se dodatno pogor{avaju uslovi wihovog ìvota. Voditeq: [ta mislite, {ta }e biti ako seqaci i radnici iza|u na ulice da {trajkuju, da protestuju?
683
Dr [e{eq: To }e ve} biti mnogo opasnije od ovoga {to se de{avalo. Voditeq: Radmilo iz Lebana pita: Kada gospodin [e{eq do|e na vlast, ho}e li na kqu~nim mestima u dràvi biti prvi kriterijum moral, kao {to je moralan slu~aj na{eg predsednika Vlade Mirka Marjanovi}a, koji je uzeo kumu za ènu? Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, neprekidno insistiramo na moralu, na eti~kim principima i od toga ne}emo odustati. Voditeq: Kako privatno preduze}e moè da drì dve prijavqene radnice, a radi mo`da 10-15 radnika ? Vojislav iz Leskovca. Dr [e{eq: Sve u~estalija praksa u Srbiji je da privatnici ne prijavquju radnike, jer se pla}aju ogromni doprinosi, radnici onda rade na crno, ne priznaje im se radni sta`, nemaju zdravstveno osigurawe, umesto da se smawe doprinosi na plate pa da privatnici prijave sve radnike koje zaposle. Voditeq: Slu{alac iz Medo{evca kod Ni{a pita: Invalid rada sam druge kategorije; koja su mi prava po{to je firma pod ste~ajem, a radio sam 25 godina? Dr [e{eq: Mislim da su prava invalida regulisana posebnim zakonom i da se ona ne mogu dovesti u pitawe, a to {to je firma pod ste~ajem verovatno wega ugroàva, jer ostaje bez radnog mesta, a te{ko mu je sada kao invalidu druge kategorije na}i neko drugo radno mesto. Voditeq: [ta mislite o ratnim invalidima koji su vezani za invalidska kolica? Neboj{a iz Zvornika. Dr [e{eq: Mislim da je wihova situacija najteà, da dràva malo ~ini da im se pomogne. Wihova statusna pitawa i prava su u principu dobro regulisana, ali mali su mese~ni iznosi invalidnina koje primaju i te invalidnine im mnogo kasne. U tome je problem. Voditeq: Kada politika velikih svetskih sila ide na {tetu Srbije, najotvoreniji protivnik takve politike je gospodin [e{eq. Koje principijelne argumente ima za takav neustra{iv stav? Milovan iz Lebana. Dr [e{eq: Srbija mi je iznad svega, otaybinu najvi{e na svetu volim i spreman sam uvek za wu da se `rtvujem, u svakom trenutku. Voditeq: Divna iz Lebana pita: Da li je Tito doprineo da sada ìvimo u ovoj bedi? Dr [e{eq: Tito je glavni krivac za sve ovo {to nas je sna{lo. Voditeq: Za{to niste u Merdarima ispunili ono {to ste obe}ali? Nada iz Merdara kod Podujeva. Dr [e{eq: Ne mogu trenutno da se setim {ta sam obe}ao Nadi iz Merdara. Voditeq: [ta }e biti sa penzijom u budu}nosti? Dr [e{eq: Na to pitawe sam ve} odgovorio. Voditeq: Da li ste ~uli da direktor Jedinstva ima {est krivi~nih prijava, firma upropa{}ena, a on se drì uz SPS? Dr [e{eq: Ne znam konkretno za taj slu~aj direktora Jedinstva, ali sli~nih slu~ajeva je zaista mnogo u celoj Srbiji. Voditeq: Znate li dokle }e koalicija Zajedno ekonomski zaga|ivati najlep{e gradove u Srbiji? Ratka iz Lebana.
684
Dr [e{eq: Ekolo{ki vaqda zaga|ivati, to pitawe treba postaviti liderima koalicije Zajedno. Voditeq: [ta mislite o lebanskoj privredi? slede}e pitawe. Dr [e{eq: Mislim da Lebane spada u krug mawe razvijenih delova Srbije i da je na neki na~in decenijama sistematski zapostavqano. Nemam sada neke konkretne pokazateqe pred sobom, ne bih smeo da govorim napamet, ali mislim da je Lebane zapostavqano mnogo vi{e nego neki delovi severne i centralne Srbije. Me|utim, ukupna ekonomska situacija danas je u celoj Srbiji veoma lo{a. Tamo gde ima mnogo fabrika nema mnogo koristi od wih jer te fabrike uglavnom ne rade, tako da je ekonomska kriza nivelisala sva mesta u Srbiji, sve gradove i dovela ih skoro na nulu. Voditeq: Gordana iz Vlasotinca pita: Da li }e biti ispla}ivane penzije iz Hrvatske? Dr [e{eq: To }e sve zavisiti od me|udràvnih ugovora, ali treba jo{ mnogo ~ekati na tako ne{to. Voditeq: Do{li ste u najslu{aniju radio-stanicu u Ju`nomoravskom regionu, {ta mislite o tome {to vam dopu{taju 2-3 sata programa, a neko ne dobije ni jedan minut? Predrag Spasi}. Dr [e{eq: Mislim da bi taj va{ slu{alac trebalo da kaè ko je taj ko je traìo a nije dobio ni jedan minut. Koliko ja znam, ova radio-stanica je ranije emitovala samo zabavno-muzi~ki program, sada je vlasnik odlu~io da delimi~no uvede i politi~ki program, a ube|en sam da }e svim ostalim strana~kim liderima pod istim uslovima omogu}iti da gostuju na wegovoj radio-stanici. Voditeq: Puno pozdrava od Branka i pitawe: Da li }e nekada @irinovski do}i u Srbiju? Dr [e{eq: Dolazio je vi{e puta. Mislim da }e opet do}i. Voditeq: Gospodine vojvodo, za{to nas, izbeglice, u Srbiji proteruju gore nego Kurde u Turskoj i za{to nemamo li~na dokumenta koja nam pripadaju kao dràvqanima Jugoslavije? Milenko Boì}, izbeglica. Dr [e{eq: Mislim da se socijalisti~ka vlast boji da ako se odmah dodeli dràvqanstvo svim izbeglicama, niko od tih izbeglica ne}e glasati za socijaliste i stranke levog bloka na slede}im izborima i zato oteù sa upisom u kwigu dràvqana. Voditeq: Suprug i ja ne radimo, nemamo imovinu, a nemamo pravo na de~iji dodatak. Dr [e{eq: To je zaista stra{no. Voditeq: Zoran Stankovi} iz Lebana: [ta mislite o aktivnostima Mladih socijalista u Lebanu i samozvanom predsedniku Gorici Grozdanovi}? Dr [e{eq: Ne znam ko je taj samozvani predsednik Mladih socijalista, niti me to interesuje. Mislim da su aktivnosti Mladih socijalista lo{e kao i aktivnosti Socijalisti~ke partije. Kada bismo mislili da su dobre aktivnosti, da je re~ o dobrim partijama, bili bismo wihovi ~lanovi, simpatizeri ili glasa~i. Po{to mislimo da su lo{i, trudimo se da ih oborimo sa vlasti u Srbiji.
685
Voditeq: Da li je plata premijera Marjanovi}a preko 25.000 dinara? Dr [e{eq: Sigurno mu nije tolika plata, ona plata koju formalno prima na vladinom {alteru, ali kakvi su mu drugi prihodi, to je ve} pitawe na koje nisam u stawu konkretno da odgovorim. Ko to zna osim wega samog. Voditeq: Milenko pita: Za{to seqak sluì samo za glasawe, a nema nikakvog drugog prava? Dr [e{eq: Ja mislim da seqaci imaju ista prava kao i svi ostali gra|ani, ali to su mala prava u uslovima ekonomske krize i socijalne bede. O seqa~ku grba~u se mnogo toga razbija i mislim da su seqaci najvi{e i najsistematskije eksploatisani u na{oj zemqi. Voditeq: Nastavqamo sa odgovorima na pitawa slu{alaca. Zoran Mitrovi} pita: [ta ste uradili sa oru`jem koje vam je poklonio @irinovski? Dr [e{eq: Nikada mi @irinovski nije poklonio nikakvo oru`je. Arkan je pri~ao da mu je @irinovski dao neko tajno oru`je, ali u laì su kratke noge, kada se jednom tako postupi, gubi se ubedqivost. Niti mi je @irinovski davao neko oru`je, niti @irinovski ima oru`je @irinovski je predsednik opozicione politi~ke partije u Rusiji, a ne vladaju}e. Voditeq: [ta mislite o {trajku prosvetara, a ostali radnici nemaju ni tolike plate? Vera iz Lebana. Dr [e{eq: Mi smo podràli {trajk prosvetnih radnika jer su wihove plate mnogo mawe u odnosu na plate drugih zaposlenih u dràvnoj upravi, u dràvnim slu`bama. Naravno, ne treba ni u tome preterivati. Mislim da su one sada podignute za 30 odsto, da su ujedna~ene sa drugim i da su zahtevi prosvetara ispuweni. Voditeq: [ta misli gospodin [e{eq, kada bi on bio predsednik Jugoslavije, a @irinovski predsednik Rusije, da li bi smele Amerika i Evropa da se me{aju? Dr [e{eq: Ni{ta vi{e ni Amerika ni Evropa ne bi smele da rade na Balkanu. Voditeq: Kada }e u Lebanu biti zaposleno 20 samohranih majki? Predrag iz Lebana. Dr [e{eq: To pitawe treba postaviti predsedniku lebanske op{tine, a ne meni. Voditeq: Naredno pitawe: Da li je vojvoda \uji} ìv i da li }e se vratiti u na{u zemqu? Dr [e{eq: Vojvoda \uji} je ìv, ima 90 godina, bole{qiv je i ne verujem da }e se vratiti u otaybinu. On se oglasio, napao je princa Aleksandra Kara|or|evi}a i rekao da princ Aleksandar Kara|or|evi} nije dostojan da bude srpski kraq. Voditeq: Ko je najurio Avramovi}a? Dr [e{eq: Oni koji su ga i doveli socijalisti. Iskoristili su ga u propagandne svrhe i najurili. Voditeq: Invalid druge klase iz Babi~kog pita: Da li }e se penzije pove}ati procentualno?
686
Dr [e{eq: To pitawe treba postaviti Vladi Srbije. Ako mi, srpski radikali, do|emo na vlast, penzije }e biti ujedna~avane. Voditeq: Gorica Todorovi} iz Lebana pita: Ako srpski radikali do|u na vlast, da li }e i daqe grobnica Josipa Broza Tita biti na Dediwu i da li }e se po~asna straà i daqe smewivati? Dr [e{eq: Po~asna straà se odavno ne smewuje, to je ukinuto. Ako mi do|emo na vlast, sve }emo grobove preseliti na grobqa: i Titov i grobove nekih narodnih heroja sa Kalemegdana, i nekog turskog vojskovo|e sa Kalemegdana i Titove qubavnice Davorjanke Paunovi} iz dvori{ta Belog dvora, i sve ostalo. Grobovima je mesto samo na grobqu. To }e sanitarna inspekcija da zavr{i. Voditeq: Slu{aoca iz Lebana zanima kolika vam je plata bila pro{log meseca. Dr [e{eq: Primam platu kao savezni poslanik i ona je oko 2.600 dinara. Kao predsednik zemunske Op{tine ni jednog jedinog dinara ne primam niti imam neki funkcionalni dodatak i nikada ni{ta na osnovu putnih tro{kova nisam uzeo ni u Saveznoj skup{tini, ni u zemunskoj Op{tini, niti }u uzeti. Naravno, moja plata je mnogo ve}a od proseka u Srbiji, ali od te svoje plate ja izdràvam osam ~lanova doma}instva: troje dece, ènu koja ne radi, majku, sestru i tetku koja je izbegla iz Sarajeva. Voditeq: Upla}ujemo za penziju preko poqoprivrede, a ne primamo penziju \oka iz Doweg Vranovca. Dr [e{eq: To je stra{an problem. Mi, srpski radikali, smo se suprotstavqali dono{ewu Zakona o penzijskom osigurawu zemqoradnika, kojim je osigurawe postalo obavezno. Smatramo da to osigurawe treba da bude dobrovoqno i da ga upla}uje samo onaj zemqoradnik koji to èli. Voditeq: [ta mislite, da li Slobodan Milo{evi} podleè ameri~koj politici? Novica iz Ni{a. Dr [e{eq: Podlegao je od 1993. do 1996. godine, a sada su se Amerikanci opet okrenuli protiv wega i podràvaju \in|i}a i Dra{kovi}a. Voditeq: Da li vam je poznato da je veliki broj glasova Demokratske stranke Srbije oti{ao Radikalnoj stranci na pro{lim izborima iz razloga {to je Ko{tunica pristupio koaliciji Zajedno? Dr [e{eq: Nije naro~ito veliki broj glasova, ali je poprili~an, Ko{tunica je sam upropastio svoju stranku i {ta mu ja tu mogu. Voditeq: [ta mislite o borcima 1991. godine? Dr [e{eq: Mislim da je borcima od 1991. godine naovamo priznato statusno pravo, ali kada treba da reguli{u neko materijalno pravo iz tog statusnog, nailaze na ~itav niz problema, posebno kada je re~ o rawenicima, te{kim invalidima. Voditeq: Branislav iz Lebana pita: [ta mislite o raskolu Radikalne stranke Nikola Pa{i} izme|u Jove Glamo~anina i Vu~eli}a? Dr [e{eq: Vu~ini}a. To je policijska stranka i ni{ta {to se tamo de{ava ne ~udi me. To je neozbiqna politi~ka formacija, ali reìm je i daqe forsira, daje joj publicitet, ve{ta~ki odràva u politi~kom ìvotu. Ta stranka socijalistima sluì da izazove zabunu u narodu i da
687
se radikalski glasovi odlivaju na izborima. Mnogi qudi gre{kom zaokruè ime Radikalne stranke Nikola Pa{i} ili Ujediwene radikalne stranke Srbije umesto Srpske radikalne stranke. Voditeq: Pitawe iz Vlasotinca: Dokle }e nas drati porezima, socijalnim i penzijskim osigurawem? Dr [e{eq: Sve dok ne pobede srpski radikali. Kada pobede srpski radikali, onda }emo smawivati poreze, a pove}avati broj poreskih obveznika. Voditeq: Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq bio je gost u na{em studiju. Gospodine predsedni~e, jo{ jednom vam ~estitamo na mestu predsednika Skup{tine op{tine Zemun, u ime gra|ana Lebana i kolektiva radija Cari~in grad, a èlimo vam puno uspeha i sre}e na nastupaju}im izborima. Dr [e{eq: Meni je bilo veliko zadovoqstvo da gostujem na talasima va{e radio-stanice, trudio sam se da {to konciznije odgovaram na pitawa slu{alaca, kako bi na svako pitawe odgovorio. Tu moju strpqivost mnogo su podsticale ove dve mlade devojke koje su unosile pitawa, tako da je bilo milina jedna na ta pitawa odgovarati. Voditeq: Vredne devojke kraj telefona uspele su da sva pitawa precizno zabeleè. Dr [e{eq: Imali smo negde oko 170 pitawa. Voditeq: Reìja javqa 180, uspeli ste na sve lepo i koncizno da odgovorite. Hvala vam jo{ jednom, ako dolazite, svratite do na{e radiostanice. Dr [e{eq: Spreman sam da gostujem na va{oj radio-stanici kad god mi to omogu}ite, kad god me pozovete. Nadam se da }ete otvoriti mogu}nosti, naravno, i drugim politi~kim partijama, a i Srpskoj radikalnoj stranci na{im ~elnicima Tomislavu Nikoli}u, Maji Gojkovi}, Draganu Todorovi}u, Aleksandru Vu~i}u, Stevi Dragi{i}u, svi vam oni stoje na raspolagawu ukoliko bude mogu}nosti za wihovo gostovawe. Voditeq: Sa zadovoqstvom. Hvala vam, gospodine predsedni~e, i jo{ jednom puno uspeha u daqem radu. Po{tovani slu{aoci, to bi bilo sve. Gost u na{em studiju bio je predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq. Hvala i vama jo{ jednom {to ste bili sa nama. Prijatno.
BU\EWE IZ DOGMATSKOG DREME@A

Radio ]uprija, 9. mart 1997. godine Voditeq: Sada je 13 ~asova i 30 minuta. Po{tovani slu{aoci, èlim vam dobar dan. Kao {to smo najavili u toku ju~era{weg i dana{weg programa, na{ i va{ gost je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i gradona~elnik Zemuna. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobro do{li u studio Radio ]uprije. Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao. Voditeq: Pre nego {to zapo~nemo razgovor o aktuelnoj politi~koj situaciji u Srbiji, podsetio bih na{e slu{aoce da mogu da postavqaju
688
pitawa gospodinu [e{equ posredstvom telefona 462-667 i 460-934. Doktore [e{eq, vi ste predsednik Srpske radikalne stranke od wenog osnivawa, a odnedavno ste i gradona~elnik Zemuna. Na kojoj se od ovih dveju funkcija ose}ate prijatnije? Dr [e{eq: Prijatna je i jedna i druga funkcija, trenutno imam mnogo vi{e posla u zemunskoj op{tini, jer je Srpska radikalna stranka ve} odavno razvijena politi~ka partija, sa izgra|enom strana~kom infrastrukturom koja funkcioni{e dobro. U zemunskoj op{tini imam zaista mnogo obaveza, ali evo, istrajavam, izdràvam i mislim da rezultati nisu zanemarqivi. Voditeq: Dogovorili smo se da danas razgovaramo o aktuelnoj politi~koj situaciji u Srbiji, {to je prili~no {irok pojam, i zato bih vas zamolio da nam kaète koje su wene osnovne karakteristike? Dr [e{eq: Produbqivawe politi~ke, ekonomske i socijalne krize, ubrzano produbqivawe. Mislim da }e rasplet da usledi do kraja ove godine. S tim {to mi, srpski radikali, po svaku cenu èlimo da rasplet bude iskqu~ivo demokratski, na parlamentarnim i predsedni~kim izborima. Nikako se ne sme dozvoliti da se rasplet de{ava na ulici, da se de{ava krvoproli}e, da Srbi ginu od srpske ruke. înimo sve {to je u na{oj mo}i da se taj osnovni demokratski proces sa~uva. Naravno, na{ je ciq da {to pre do|emo na vlast. Ciq nam je da {to pre sru{imo Socijalisti~ku partiju Srbije, a da spre~imo koaliciju Zajedno da do|e na vlast. Mi uporno idemo tim putem, a naravno, vlast je jedan od glavnih krivaca za sve ovo {to nas je zadesilo. U vreme svoje vladavine Socijalisti~ka partija Srbije nije vukla pametne i promi{qene poteze u ekonomskoj i socijalnoj sferi, imala je proma{aje u nacionalnoj politici. U politi~koj sferi i{la je putem obnove autokratskih politi~kih metoda gu{ewem javnih medija, sputavawem javnosti rada parlamentarnih tela. Mi smo ih upozoravali ako uni{tavaju politi~ke procese u institucijama sistema, politika }e im se de{avati na ulici. Tako ne{to se desilo krajem pro{le godine. Ovi doga|aji u Srbiji izazvani su velikim narodnim nezadovoqstvom, a slu~ajno su koincidirali sa izlaskom koalicije Zajedno na ulicu zbog otimawa odborni~kih mandata drugog izbornog kruga od 17. novembra. Nama je krivo {to je do{lo do te koincidencije. Koalicija Zajedno je upropastila narodni protest, narodni bunt, svojim nepromi{qenim politi~kim potezima mar{irawem pod nema~kim i ameri~kim zastavama, ru{ewem javnih objekata u Beogradu, izazivawem nasiqa, krvoproli}a, jedan ~ovek je opet poginuo, mnogi qudi su te{ko povre|eni. Unela se velika mr`wa u narod, u politi~ki ìvot. Sve to je moralo da ima krajwe lo{e posledice. Smatramo da je narodno nezadovoqstvo trebalo artikulisati na drugi na~in, ali nije bilo dobre voqe ni kod reìma niti kod koalicije Zajedno. Mi, radikali, zalagali smo se da se sve radi kroz institucije sistema. Boqe da se mi, poslanici, u Narodnoj skup{tini me|usobno posva|amo, i ako se potu~emo, nije stra{no, tu nema krvoproli}a, a kada se nasiqe desi na ulicama, onda su posledice neizvesne i ~esto tragi~ne.
689
Bilo kako bilo, narod je svakim danom sve vi{e svestan da vlast treba mewati, ali da koalicija Zajedno nije prava alternativa, da su oni jo{ gora varijanta od Socijalisti~ke partije i levog bloka. Velika {ansa se ukazuje Srpskoj radikalnoj stranci, jer smo mi jedina politi~ka partija koja ni{ta nije bitno mewala u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom programu od osnivawa do danas. Na{ autoritet raste i zbog toga {to se nismo polakomili da stanemo na stranu slu`bi koje rade protiv sopstvenog naroda, {to smo sa~uvali mir, staloènost, {to smo tako delovali na sve ostale politi~ke faktore. Mi ne govorimo jezikom mr`we, i daqe britko i o{tro kritikujemo sve negativnosti i vlasti i opozicije, ali nemamo mr`we ni prema kome i takav smiren nastup srpskim radikalima privla~i mnoge simpatizere, nove sledbenike, novo ~lanstvo, potencijalne glasa~e. Voditeq: Koliko smo, po va{em mi{qewu, uspeli da za ovih {est proteklih godina prebolimo neke de~ije bolesti parlamentarizma, koje su se ogledale i u velikom broju stranaka i partija ~iji politi~ki apetiti rastu uo~i izbora, ali se obi~no ispostavqalo da se radilo o minornim politi~kim subjektima? Dr [e{eq: Neke smo de~ije bolesti ve} preboleli, neke jo{ nismo, nekima upravo podleèmo. [to se ti~e velikog broja stranaka, tu je pre svega reìm kriv. Evo, vidite, reìm i sada forsira neke parapolicijske stranke, kao {to su Radikalna stranka Nikola Pa{i}, Udruèna radikalna stranka Srbije i sli~ne, koje ve{ta~ki odràva u ìvotu. To su stranke koje nemaju ~lanstvo, nemaju sledbenike, nemaju ni{ta, a neprekidno su prisutne u medijima. Zahvaquju}i takvim strankama Srpska radikalna stranka je izgubila na proteklim saveznim izborima izme|u 50.000-100.000 glasova, zato {to su qudi zabunom zaokruìvali redni broj ispred ovih strana~kih naziva jer sadrè radikalski pridev u nazivu. S tim strankama reìm zapravo unosi zabunu. Mi smo za to da pristup medijima imaju samo parlamentarne politi~ke stranke, one stranke koje su dokazale sposobnost da osvoje vi{e od 5 odsto glasova na izborima. Kada se gleda dana{wa politi~ka scena, onda su to Srpska radikalna stranka, levi blok predvo|en Socijalisti~kom partijom Srbije, koalicija Zajedno i eventualno Demokratska stranka Srbije, ali ne verujem da }e ona preìveti ovaj raspad, ovo unutra{we obru{avawe koje se desilo pobunom ogromnog broja wihovih mesnih, op{tinskih i okru`nih odbora. Dakle, ostaju tri aktuelne politi~ke stranke na politi~koj sceni Srbije: Srpska radikalna stranka, levi blok i koalicija Zajedno. Voditeq: Srpska radikalna stranka je stranka desne politi~ke orijentacije. Da li je proces va{e politi~ke afirmacije bio oteàn i zbog ~iwenice da ste delovali u politi~kom miqeu naviklom na druga~ije opcije? Dr [e{eq: Mukotrpno je bilo bu|ewe iz dogmatskog dremeà. Komunisti~ka diktatura koja je trajala pola veka, nije mogla da ne ostavi posledice u qudskim glavama, mozgovima. Niko nije mogao biti imun na ideolo{ki uticaj komunizma, marksizma, koji je bio jedini preovla|uju}i pogled na svet. Jedino smo marksisti~ku ideologiju u~ili u {kolama,
690
u kompletnom obrazovnom sistemu. Otpora je bilo u po~etku, mnogi su se ~udili, mnogi nisu razumevali. Mi smo budili stare srpske nacionalne tradicije, srpsko ~etni{tvo kao orijentir u borbi za slobodu. Budili smo neke stare demokratske parlamentarne principe itd. Ponosni smo {to je mnogo toga ve} realizovano, na{a stranka je uvek i{la u pravcu nacionalnog pomirewa svih Srba. Mislim da je na{om staloèno{}u i promi{qenom politikom izbegnut gra|anski rat u Srbiji u vreme kada je bilo mogu}e sukobqavawe ~etnika i partizana, odnosno wihovih potomaka, po starim ideolo{kim obrascima. Mi smo to vrlo efikasno spre~ili. Drugi su sputavali srpske ratne napore na zapadnim frontovima, hteli su gra|anski rat u Srbiji. Setite se {ta smo sve imali 1991. i 1992. godine. Srpska radikalna stranka prema tome ima ogromne istorijske zasluge, bez obzira {to jo{ nikada nije bila vladaju}a partija. Srpski narod joj ne}e zaboraviti sve {to je uradila, {to je u te{kim situacijama stabilizovala Srbiju, {to je uvek svima u lice govorila sve ono {to misli, {to nikada nije odstupala od kritike i reìma i drugih opozicionih stranaka. Mi smo uvek bili britka sabqa koja je sekla po svim negativnostima, udarala po onome {to ne vaqa. Poznati smo i po tome {to kod nas, srpskih radikala, nikada nije bilo razlike izme|u onoga {to mislimo i onoga {to govorimo, kao ni izme|u onoga {to govorimo i onoga {to radimo. Voditeq: îwenica je, gospodine [e{eq, da je danas Srpska radikalna stranka relevantan politi~ki faktor. Da li smatrate da }e se kroz osloba|awe od hipoteka jednog ideolo{ki obojenog dru{tva stvarati {iri prostor za pove}awe politi~kog rejtinga stranke na ~ijem ste ~elu? Dr [e{eq: Vidite, od 1993. godine do kraja 1996. godine Srpska radikalna stranka je bila pod apsolutnom medijskom blokadom. Bili smo progoweni, hap{eni, prebijani i u tim uslovima nama je rejting rastao. Mi smo u novembru 1996. godine imali 30 odsto vi{e glasova nego na prethodnim izborima u decembru 1993. godine. Imamo novih 200.000 glasova. Moète misliti kakav bi bio na{ uspon da nije bilo medijske blokade, da smo mogli da nastupamo preko radija, preko televizije, preko {tampe. Mi smo bukvalno morali da tr~imo od sela do sela, da drìmo tribine, da razgovaramo sa qudima, da se sluìmo propagandnim sredstvima XIX veka. Sada, posle ovih novembarskih izbora, dolazi do izvesnog medijskog otopqavawa. Daleko od toga da smo mi zadovoqni, ovo je samo po~etak, ali ve} postoje mogu}nosti za gostovawe po lokalnim radio-stanicama. Samo moje gostovawe danas na Radio ]upriji, koja je javno preduze}e pod op{tinskom vla{}u socijalista, govori da se neke stvari mewaju. Ne mewaju se dovoqno brzo, ne onoliko koliko bismo mi hteli, koliko èlimo. Evo, ja sada imam iskustva, ovo mi je ve} 29. radio ili televizijska emisija u ovoj godini u op{tinama u kojima vladaju socijalisti i levi blok, a imam iskustva iz op{tina u kojima vlada koalicija Zajedno. Ta iskustva mi daju za pravo da prvo kaèm da koalicija Zajedno nije nikakvo efektivno poboq{awe u odnosu na vladavinu levog bloka, u nekim slu~ajevima su mnogo gori. Od mesta do mesta razli691
kuje se i vlast levog bloka i vlast koalicije Zajedno. Ima jo{ op{tina u Srbiji u kojima su mediji pod striktnom kontrolom lokalne vlasti i nemogu}e je probiti se. Vidim da su u ]upriji napravqeni veliki pozitivni pomaci, ne samo po pitawu Radio ]uprije, gledao sam i Radionovine, }uprijske novine, i video da ste preuzeli iskustvo Zemunskih novina, da ste uveli strana~ku hroniku, da svim strankama dajete prostor. To je ono za {ta smo se mi uvek zalagali, {to smo demonstrirali ~im smo preuzeli lokalnu vlast u Zemunu. To je na~in da se stvari u dru{tvu bitno popravqaju. Da je ovakva praksa bila u posledwe tri godine, mi ne bismo imali ove nemire, ne bismo imali gra|anske proteste, politika bi se vodila u skup{tinama. A to {to se poslanici u skup{tini ~esto posva|aju, pa to je parlamentarna praksa civilizovanog sveta. Svuda se te stvari de{avaju i za{to bismo mi to kod nas izbegavali. Voditeq: Evo, stiù i prva pitawa posredstvom telefona 460-934. Gospodin Brka pozdravqa gosta, a pitawe glasi: [ta gospodin [e{eq misli o sukobu RTS-a i BK Televizije, da li sukob moè da se re{i na dobrobit svih gledalaca? Dr [e{eq: Vidite, od januara 1995. godine kada se pojavila BK Televizija, ona je bila u privilegovanom poloàju. Dok je wen direktor i glavni i odgovorni urednik bio Aleksandar Tijani}, to je bila jedna, u politi~kom smislu, sterilna televizija i bila je proteìrana. U jednom trenutku vlasnik te televizije se odmetnuo od reìma, rekao bih, suprotstavqa se reìmu i time su poreme}eni wegovi odnosi i privilegovana pozicija u odnosu na dràvnu televiziju. Ima mnogo malih privatnih televizija u Srbiji koje nisu ni poku{avale da traè tehni~ku pomo} od dràvne televizije, a i one koje su traìle uglavnom su nailazile na odbijawe. Dràvnoj televiziji nije padalo na pamet da im pomaè. Mislim da dràvna televizija i ne treba da pomaè, ali treba da ima vi{estrana~ki upravni odbor i da bude pod kontrolom parlamenta. Takva je praksa u civilizovanom svetu. Sve ostale radio i televizijske stanice treba da budu privatne, kao i sva {tampa. Moramo u tom pravcu da idemo. Me|u wima mora postojati slobodna konkurencija, samo se tako dolazi do objektivnog informisawa. Onaj ko ima privatnu televiziju, treba da ulaè pare, da nabavqa opremu, a da bi kritikovao vlast treba da se steknu uslovi da vlast ne dozvoqava pro{irewe i ako on plati sve svoje obaveze i ako svoju opremu instalira. Ne moè neko da se àli zato {to neko drugi ne}e sa wim da sara|uje. To je sa pravnog aspekta besmisleno. Mi, radikali, imamo i daqe izrazito kriti~ki odnos prema dràvnoj televiziji, ali mi nismo zadovoqni ni tim privatnim televizijama, mi nismo zadovoqni ni BK Televizijom, tamo nama, radikalima, najmawe prostora daju u odnosu na sve ostale politi~ke partije. Voditeq: Nastavqamo razgovor sa dr Vojislavom [e{eqom, predsednikom Srpske radikalne stranke i gradona~elnikom Zemuna. Gospodine [e{eq, kako ocewujete rezultate koje je Srpska radikalna stranka postigla na novembarskim izborima? Dr [e{eq: Veoma smo zadovoqni tim rezultatima. Ve} sam pomenuo da smo imali napredak u odnosu na izbore iz 1993. godine za 30 odsto, do692
bili smo 200.000 novih glasova. Kada se to uporedi sa koalicijom Zajedno imamo jo{ vi{e razloga za zadovoqstvo jer su stranke koalicije Zajedno izgubile pola miliona glasova u odnosu na 1993. godinu. Godine 1993. sve zajedno su imale 1.500.000 glasova, sada imaju nepun milion. [to se ti~e Socijalisti~ke partije Srbije i stranaka levog bloka, ja sam odmah posle izbora izjavio da sam na wihovom mestu i da smo imali apsolutnu kontrolu medija, neograni~ene izvore finansirawa, privilegovanu poziciju u dru{tvu, sve ispod 90 odsto za nas bi bio katastrofalan poraz, tako da levi blok nije imao mnogo razloga da se raduje onakvim izbornim rezultatima. Voditeq: Kako Srpska radikalna stranka misli da re{i pitawe stare devizne {tedwe? Dr [e{eq: Vrlo jednostavno, lako i brzo prodajom dràvne imovine. Dràva, pre svega federacija, ima mnogo imovine, mnogo luksuznih vila, reprezentativnih objekata, lovi{ta, ugostiteqskih objekata, domova armije, mnogo pokretne imovine. Sve to treba da se rasproda i da se tim parama vrati stara devizna {tedwa. Voditeq: Izborni rezultati pokrenuli su ~itavu lavinu protesta nezadovoqnih stranaka i partija, koja se pro{irila i na globalni dru{tveni nivo. Kakav je va{ stav u vezi sa poku{ajima da se neki aktuelni dru{tveni problemi re{avaju vaninstitucionalnim pritiscima? Dr [e{eq: Mi nismo protiv vaninstitucionalnih pritisaka, mi smatramo da politi~ke partije imaju pravo da koriste sva legalna sredstva parlamentarne i vanparlamentarne politi~ke borbe. Mi smo samo protiv nasiqa u toj borbi, protiv manipulacija i protiv zloupotrebe pojedinih statusnih kategorija stanovni{tva u te svrhe. Naravno, onaj ko koristi te metode politi~ke borbe, treba da zna da i konkurencija ima pravo da ga politi~kim sredstvima napada, osporava i da koristi ista sredstva. Mislimo da je reìm napravio stra{nu gre{ku 17. novembra {to nije odmah priznao rezultate drugog izbornog kruga. Socijalisti~ka partija nije smela da ide na sudsko poni{tavawe izbornih rezultata, jer prvo je kompromitovala sudstvo, a sa druge strane koaliciju Zajedno odràla na okupu. Da su im predali vlast 17. novembra, koalicija Zajedno bi se do danas sigurno raspala. Me|usobno bi se posva|ali, ne bi bili sposobni da vladaju, kao {to i nisu sposobni ni u Beogradu, ni u Ni{u, Uìcu, Kragujevcu, â~ku, Jagodini. Gde god su preuzeli vlast, pokazuju krajwu nesposobnost. U Novom Sadu se sva|aju, me|usobno razilaze, smewen je predsednik op{tine Svilar sa svoje strana~ke funkcije itd. [ta se jo{ desilo {to je veoma lo{e? Reìm je dozvolio strano me{awe u na{ izborni proces. I ova Gonzalesova komisija je opasan presedan. Posle im moè pasti na pamet {ta god da se desi u Srbiji da {aqu strane komisije da se me{aju u na{e unutra{we poslove. Mi, radikali, apsolutno smo protiv toga. Mi to nikada ne bismo dozvolili. Voditeq: Pripadnici koalicije Zajedno danas obeleàvaju {estogodi{wicu devetomartovskih demonstracija. Da li smatrate da je ovakav na~in okupqawa, pogotovo posle svih de{avawa u proteklih par meseci, pomalo deplasiran?
693
Dr [e{eq: Mislim da jeste deplasiran, i to }e se pokazati malim brojem qudi koji danas u~estvuju na tom mitingu. Kako smo ~uli i videli, kada smo krenuli iz Beograda, bilo ih je vrlo malo, {to iznena|uje organizatore, ali wihovo pravo je da zakazuju miting kad god èle i gde god èle. To je pravo svake politi~ke partije. Nama ne pada ni na kraj pameti da im to osporavamo. Onaj ko saziva mitinge, treba da razmisli da li je nekada ne{to pametno ili nije, da li ih nekada treba ili ne treba sazivati, sa aspekta ciqeva koje èli da postigne. Mi smo samo protiv nasiqa, protiv razbijawa i, naravno, mi smo protiv no{ewa stranih zastava, pogotovo nema~kih i ameri~kih. Voditeq: Kako komentari{ete politi~ku aktivnost lidera koalicije Zajedno u inostranstvu imaju}i u vidu wihove susrete sa vode}im politi~arima Zapada? Dr [e{eq: Oni o~igledno svakim svojim potezom dokazuju da su strane agenture, da sluè Amerikancima i Nemcima protiv srpskog naroda. Grdno su se prevarili ako su o~ekivali sada velike pare sa Zapada, Zapad im ne}e dati nikakve pare. Amerikanci su slagali Ruse i Ukrajince, i Poqake, i Slovake, i Ma|are, i Rumune, i Bugare. Kome god su obe}avali pare, slagali su. Pare na lepe o~i niko ne daje. Lideri koalicije Zajedno su obe}avali odmah milijardu i po, dve milijarde dolara pomo}i ~im preuzmu vlast od toga nema ni{ta. Vidite, \in|i} putuje po Madridu, po Londonu, traì autobuse, a niko ne da autobuse. U Madridu su mu ponudili autobuse proizvedene 1963. godine, jo{ iz Frankovog vremena. Do{ao \in|i} u London, traìo od Engleza autobuse, svi su ga gledali zaprepa{}eno, rekli su mu imamo nekoliko starih autobusa, mogli bismo da vam damo, ali to je za vas neupotrebqivo, u Londonu se vozi levom stranom, volan je na desnoj strani, to u Beogradu ne moè da funkcioni{e. Onda je zvao gradona~elnika Budimpe{te koji je obe}ao sklapawe ma|arskih autobusa, traì dugoro~ni kredit. A ko }e da pla}a? Svaka vlast moè odmah da dobije robu na kredit, ali to jednom mora da se plati. \in|i} bi bio uspe{an da je mogao da sklopi aran`man da d neku srpsku robu a da dobije autobuse. To bi ve} bio dobar posao. A ovako, da se plate autobusi, to bi svaka vlast mogla. Gde su pare za te autobuse? Nema para. Treba se sna}i u okviru onog novca kojim se raspolaè, a ne izmi{qati neke gluposti i ra~unati na prazna obe}awa. Od tih obe}awa nema ni{ta. Voditeq: Vi ste se, gospodine [e{eq, protivili angaòvawu komisije OEBS-a u raspetqavawu na{eg postizbornog zamr{enog politi~kog ~vora. Zbog ~ega? Dr [e{eq: Mi, radikali, dosledno smo protiv svakog me{awa stranih zemaqa u na{e unutra{we poslove, po bilo kom pitawu. Imamo i veoma lo{e iskustvo. Kad god su se me{ali u na{e unutra{we poslove, uvek je to bilo na {tetu srpskog naroda, suprotno wegovim interesima. Najprqavijim metodama se sluè u antisrpskoj histeriji. Voditeq: Slu{ateqka iz Jagodine pozdravqa gospodina [e{eqa i pita: Kada }ete do}i u Jagodinu? Dr [e{eq: Nadam se da }e se uskoro stvoriti uslovi za gostovawe i na nekom jagodinskom mediju, na radiju i televiziji, pa bih tada rado do694
{ao. Mi, radikali, u dogledno vreme ne planiramo neki ve}i politi~ki skup u Jagodini. Kada krene kampawa za republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore, onda }emo sigurno odràti miting u Jagodini. U Jagodini smo imali veoma dobar miting u predizbornoj kampawi, veliki broj qudi, imali smo dobre izborne rezultate. Ti izborni rezultati nisu mogli biti materijalizovani odgovaraju}im brojem odborni~kih mandata u Skup{tini op{tine Jagodina zbog ve}inskog izbornog principa koji je forsirao prvu i drugu po snazi politi~ku grupaciju, a tre}u je nipoda{tavao, prakti~no uni{tavao. Daqe, bio je taj ve}inski izborni princip u kome nismo mogli da ostvarimo dobru selekciju kadrova, pa su nam pro{li qudi za koje nismo ni o~ekivali, koji su bili slabog kvaliteta, a oni najkvalitetniji u ve}inskom sistemu nisu pro{li. Drugo, imali smo od po~etka mnogo problema u jagodinskom Op{tinskom odboru i posledwih meseci smo po~eli da konsolidujemo situaciju, tako da jo{ nije bilo mogu}nosti da se provere na{i kandidati za lokalne izbore. Desilo nam se da su nam za odbornike pro{li qudi bez odgovaraju}ih moralnih kvaliteta, qudi koji su se vrlo brzo prodali, izdali Srpsku radikalnu stranku. Ali, eto, i to se de{ava u politi~kom ìvotu. U Jagodini ih je bilo nekoliko, jedan slu~aj se desio u Pirotu, jedan u Beogradu i ti qudi, naravno, ne sluè na ~ast ni onome ~iji su ~lanovi bili ni onome kome su pre{li. To su qudi bez ikakvog morala, bez ikakve ~asti, bez obraza qudi bez ikakvih qudskih vrednosti. Voditeq: Srbija i Jugoslavija èle u Evropu, kojoj po nekim kriterijima i pripadaju, me|utim, mi se i danas nalazimo u stawu me|unarodne izolacije koja izaziva paralizu u mnogim oblastima dru{tvenog ìvota. Kako re{iti ovaj problem? Da li prvo treba po~istiti svoje dvori{te, kako se to obi~no kaè? Dr [e{eq: Evropi ne smemo da se udvaramo; u Evropi smo geografski i niko nas iz Evrope ne moè isterati. Ali na{a ekonomska perspektiva nije Zapadna nego Isto~na Evropa. Na{a ekonomska perspektiva je Rusija, isto~noevropske zemqe, na{a ekonomska perspektiva je Japan, Ju`na Koreja, eventualno Tajland i mo`da Kina. To su trì{ta na koja se moè plasirati na{a roba i to su zemqe koje mogu ulagati svoj kapital u srpsku ekonomiju. Mi Evropi nemamo {ta da prodamo. Kada joj ne{to prodajemo, prodajemo joj ispod svake cene, da nam se ne isplati proizvodwa. Setite se, dok smo izvozili meso u Zapadnu Evropu, traìli su najkvalitetniju teletinu i pla}ali je po mizernim cenama. Nikada nikakve velike koristi nismo imali od takve ekonomske saradwe. Na{e prirodno trì{te je pre svega rusko trì{te i ono moè da proguta sve koli~ine na{e robe, bukvalno sve. Na{a dugoro~na orijentacija u ekonomskom i politi~kom smislu treba da ide u tom pravcu. Voditeq: U svetskoj javnosti ima dosta napada, tj. kritika aktuelne vlasti u Srbiji, pre svega, predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a, po pitawu re{avawa problema na Kosovu. Kako biste vi re{ili ovaj problem? Dr [e{eq: I mi kritikujemo Slobodana Milo{evi}a, ali sa drugih aspekata. Ono {to mu sa Zapada zameraju nisu wegove lo{e karakte695
ristike. Mi ga kritikujemo zato {to je spor i zato {to Socijalisti~ka partija ne preduzima neke konkretne mere kako bi se tamo situacija definitivno razre{ila. Socijalisti~ki kadrovi na Kosovu i Metohiji pokazali su se sklonim korupciji. [iptarima je ~ak boqe pod vladavinom socijalista, nego {to im je bilo ranije pod vladavinom {iptarskih komunisti~kih separatista. Recimo, u vreme {iptarskih separatista neki [iptar, koji bi hteo da zavr{i posao u Op{tini, morao je da ponese 4.000-5.000 maraka da podmiti drugog [iptara da mu taj posao obavi. Sada, pod vla{}u srpskih socijalista dovoqno je 100-200 maraka i sve se vrlo efikasno zavr{i. Ta korupcija koja vlada na Kosovu i Metohiji najve}i je neprijateq srpskog naroda, a mislim da smo jedino mi, srpski radikali, u stawu da se do kraja obra~unamo sa korupcijom. Mislim da Kosovo i Metohiju ne smemo da ispu{tamo ni po koju cenu. Voditeq: Da se nadoveèmo, jedan slu{alac pita da li }e Kosovo biti podeqeno na srpski i albanski deo, i {ta gospodin [e{eq misli o uvo|ewu crnogorske valute? Dr [e{eq: Neke masonske loè u Beogradu se javno zalaù za podelu Kosova i Metohije; mi, radikali, smo protiv toga. Te masonske loè svoje upori{te imaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Po~elo je sa akademikom Radovanovi}em koji je ina~e ~lan Nove demokratije i jedan krug akademika masona neprekidno na tome insistira. [to se ti~e crnogorske valute, ona je... Voditeq: Perper. Dr [e{eq: Perper je bila stara valuta iz vremena dinastije Petrovi}a. O~igledno je da u crnogorskom rukovodstvu Demokratske partije socijalista postoji veoma izraèna separatisti~ka tendencija, koja sada diè glavu. Oni su svoju {ansu ugledali u situaciji u kojoj je socijalisti~ki reìm u Srbiji bitno oslabqen i poku{avaju da je iskoriste. Oni ne mogu otvoreno narodu u Crnoj Gori da kaù da su za definitivno odvajawe Crne Gore, ali nekim potezima nagove{tavaju {ta im je krajwi ciq. Voditeq: U posledwe vreme, gospodine [e{eq, dolazi do izvesnog razmimoilaèwa izme|u rukovodstava Srbije i Crne Gore. Koliko ove nesuglasice mogu da pokvare i ovako lo{u sliku o nama u svetu? Dr [e{eq: Za mene nije problem {to }e to pokvariti na{u sliku u svetu. Problemati~ne su mogu}e posledice tog sukoba. Taj me|upartijski sukob izme|u Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista Crne Gore kada bi ostao samo u me|upartijskoj ravni ne bi bio opasan, ~ak bih se i radovao {to postoji taj sukob. Me|utim, on se prenosi na ravan odnosa izme|u dve federalne jedinice i svaki put se ~uju alarmantne glasine da }e Crnogorci napustiti Saveznu skup{tinu, da }e uraditi ovo, da }e uraditi ono. Vide}emo kakav }e biti rasplet, ali sam veoma zabrinut mogu}im ishodom. Voditeq: Srpska radikalna stranka se oduvek zalagala za ujediwewe svih srpskih zemaqa. Koliko se, gospodine [e{eq, nedavno potpisivawe Sporazuma o specijalnim odnosima i saradwi izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske uklapa u va{u ideju o stvarawu Velike Srbije?
696
Dr [e{eq: Nama je ào {to takav sporazum nije potpisan 1991. ili 1992. godine, {to u wega nije ukqu~ena i Republika Srpska Krajina pre svoje propasti. Ali, u svakom slu~aju, sve ono {to ide u pravcu ujediwewa srpskih zemaqa mi, radikali, podràvamo. Voditeq: Javio se jedan slu{alac i tvrdi da mu je dr Vojislav [e{eq 1992. godine na promociji Srpske radikalne stranke u ]upriji potpisao mapu, pa sada pita {ta na{ gost misli o tome u ovoj 1997. godini i o situaciji u Bosni i Hrvatskoj? Dr [e{eq: ûvajte tu mapu, pretpostavqam da je to mapa Velike Srbije, te srpske granice }emo sigurno jednog dana ostvariti. Srpski radikali nikada od toga ne}e odustati. Na{a zapadna granica }e biti Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, a uvereni smo da postoje mogu}nosti da mirnim putem realizujemo tu granicu. Mi smo na bojnom poqu pobedili, nama su za pregovara~kim stolom oteli zapadne srpske teritorije. Potrebno je da se promeni konstelacija odnosa velikih sila, da do|e do nove ravnoteè, da se Rusija uspravi i da opet bude jaka i mo}na. Tada }emo videti kako da vratimo ono {to je na{e. Voditeq: Da se vratimo na prethodno pitawe, {ta }e se dogoditi ukoliko Skup{tina Bosne i Hercegovine ne ratifikuje ovaj sporazum? Dr [e{eq: Mislim da nema nikakve potrebe da taj sporazum ratifikuje Bosna i Hercegovina, dovoqno je da ga ratifikuje Narodna skup{tina Republike Srpske. Ranije su muslimani sklapali, Muslimansko-hrvatska federacija je sklapala, kako sam ~uo, vi{e od 40 sporazuma sa raznim dràvama, a niko nije insistirao na ratifikaciji u zajedni~kom parlamentu. Republika Srpska je po pitawu statusa ~lanica jedne konfederacije, konfederalne dràve. Onaj ko je ~lan konfederacije, ili kako ga nazivaju koentitet, taj ima prava da sklapa me|unarodne sporazume. Voditeq: Javila se i slu{ateqka koja je politi~ki neopredeqena i uputila pohvale Radio ]upriji i dr [e{equ. Hvala {to slu{ate ovu emisiju. Evo jo{ jednog pitawa, slu{ateqka koja je ~ula da Op{tina Zemun ima neke akcije u Pinku, pita da li je to istina? Dr [e{eq: Nemamo nikakvih dokaza. I ja sam ~uo te pri~e, poku{ali smo to da proverimo, ali dokumentaciju nismo uspeli da prona|emo. Naravno, mnogo te dokumentacije je skloweno pre na{eg preuzimawa vlasti. Ako se pokaè da je to ta~no, mi }emo preuzeti svoj deo akcija kao Op{tina i Pink }e morati da mewa programsku orijentaciju. Ne}e vi{e biti ovakva idiotska televizija, transvestitska televizija, nego }e biti televizija sa normalnim programom koji }e imati sve komponente: i politi~ku, i zabavnu, i sportsku i sve ostalo. A sada od ovih transvestita na Pink televiziji ne moè da se ìvi. âk su sada i u neku de~iju emisiju uveli transvestite, ~ovek koji se neprekidno obla~i u ènsku ode}u itd. Mislim, sa pedago{kog gledi{ta skandalozno, stra{no. Voditeq: Verovatno je to zbog boqe zarade. Dr [e{eq: Znate, to je ipak ne{to {to je krajwe nerazumqivo. Glavnu politi~ku emisiju na Televiziji Pink vodi Kleopatra.
697
Voditeq: Slu{ateqka Mila pozdravqa dr [e{eqa i pita kada }e prestati ekonomski kolaps u privredi Srbije? Dr [e{eq: Ekonomski kolaps }e prestati ~im Srpska radikalna stranka preuzme vlast. Mi }emo zavesti red u svim sferama dru{tva: u politici, ekonomiji, sudstvu, socijalnoj sferi. To mogu garantovati. Voditeq: Kada smo kod sudstva, evo jo{ jednog pitawa: Da li i kako je dr Vojislav [e{eq re{io pitawe korupcije u sudstvu u Zemunu? Dr [e{eq: Ne moèmo kao lokalna vlast da re{imo pitawe korupcije u zemunskom sudstvu. U Zemunu je nadleàn êtvrti op{tinski sud u Beogradu. Kao predsednik Op{tine, ja se suo~avam sa ~iwenicom da neke gra|anske parnice u tom sudu traju po 17 godina, ali Op{tina po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi iz 1992. godine nema nikakvih nadle`nosti prema sudovima. Sudstvo je u nadle`nosti Ministarstva pravde. Ako preuzmemo vlast, napravili bismo generalnu reformu sudstva. Sudije bi bile obavezane da za najvi{e {est meseci razre{e svaki sudski spor. Ako sudija nije u stawu za {est meseci da razmrsi bilo kakav sudski spor, da donese presudu, onda bi trebalo da napusti sud, da se bavi ne~im drugim. Tako|e bi se bodovalo pisawe presuda, dono{ewe presuda. Svaki sudija, ukoliko bi u toku jedne godine imao nekoliko oborenih presuda, ustanovili bismo koji broj, tako|e bi morao da napu{ta sudijsku funkciju. Voditeq: Kakva budu}nost o~ekuje mlade, vezano za mogu}nost zapo{qavawa, kada smo svedoci evidentno lo{e situacije u privredi Srbije? Dr [e{eq: Perspektiva mladih qudi u pogledu nalaèwa radnih mesta, obavqawa dru{tveno-korisnih delatnosti koje donose zaradu, iskqu~ivo je u privatizaciji, u liberalizaciji ekonomske sfere. Dok je ekonomija pod dràvnom kontrolom, dok se zadràva kategorija tzv. dru{tvene svojine, nema nikakvih ekonomskih perspektiva. Voditeq: Predlaèm da se malo pozabavimo jednim predstoje}im doga|ajem, koji }e mo`da promeniti odnos politi~kih snaga u Srbiji. U pitawu su, naravno, predsedni~ki i parlamentarni izbori u Srbiji i zamolio bih vas, gospodine [e{eq, da nas upoznate sa o~ekivawima Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, smo uvek bili optimisti, ali nikada nismo bili preterano optimisti~ki raspoloèni, nikada se nismo unapred busali u prsa i o~ekivali neke velike izborne pobede, unapred obe}avali itd. To su radile neke druge partije. Sude}i po ogromnom prilivu novih ~lanova, prema svim istraìvawima javnog mwewa, popularnost Srpske radikalne stranke neprekidno raste i otvara se mogu}nost da radikali ove godine zaista pobede na republi~kim parlamentarnim i predsedni~kim izborima. Mi se za te izbore temeqito spremamo, za nas je kampawa po~ela jo{ 17. novembra, ~im su zavr{eni lokalni izbori. @eleli bismo da se ove godine paralelno sa odràvawem republi~kih parlamentarnih i predsedni~kih izbora istog dana ponove i savezni i lokalni izbori. Posle svega ovoga {to se desilo bilo bi najlogi~nije da imamo izbore na svim nivoima.
698
Voditeq: Vi ste, gospodine [e{eq, gostuju}i na BK Televiziji izjavili da }ete li~no podràti pravo predsednika Republike Slobodana Milo{evi}a da se za ovu funkciju kandiduje i po tre}i put, kako biste imali dostojnog i ravnopravnog konkurenta. Da li to zna~i da }e Srpska radikalna stranka, u slu~aju da se gospodin Milo{evi} ne kandiduje, ponuditi drugog kandidata? Dr [e{eq: To jednostavno nije istina. Ja to nikada nisam izjavio. Mislim da Slobodan Milo{evi} po Ustavu ne moè opet da se kandiduje za predsednika Republike Srbije. Mo`da sam izrazio àqewe {to on ne moè da se kandiduje da bih imao dostojnog protivnika, ali on ne moè da se kandiduje i nema na~ina da se to promeni. U tu ustavnu odredbu se jednostavno ne moè dirati. Srpska radikalna stranka }e sigurno imati svoga kandidata na izborima. Ko }e biti na{ kandidat, o tome }e se izjasniti najvi{i strana~ki organi, o tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava. Voditeq: Ukoliko se na parlamentarnim izborima dogodi da nijedna stranka ne osvoji apsolutnu ve}inu, da li }e Radikalna stranka u tom slu~aju biti spremna na koaliciono partnerstvo sa strankom koja joj je najblià po programskim opredeqewima? Dr [e{eq: To je mogu}e ukoliko Srpska radikalna stranka bude ja~i partner. Ali da nekome budemo privezak, da mu sluìmo za obezbe|ivawe parlamentarne ve}ine, da sledimo tu|i program, tu|u politiku to ne dolazi u obzir. Vi{e volimo da ostanemo u opoziciji nego da vladamo, ako se kroz tu vlast ne moè ostvarivati na{ strana~ki program. Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta mislite o gospodinu Vuku Dra{kovi}u i wegovoj ideji da dovede kraqa, tj. da uspostavi monarhiju u Srbiji? Dr [e{eq: Mislim da je ta ideja besmislena i da jednostavno ne moè uspeti. Ni emigracija nije za princa Aleksandra; evo, danas je bila u Dnevnom telegrafu izjava vojvode Mom~ila \uji}a da princ Aleksandar Kara|or|evi} nije dostojan da do|e na srpski presto. Znate, ja se sa vojvodom \uji}em ~esto ~ujem, ali se ne slaèmo po tom pitawu. On je ~ovek starog kova i èleo bi monarhiju, ali jednostavno ne zna kako da se to sprovede, ko da se dovede na presto. Wegova je ideja da treba posebno vaspitavati Aleksandrovog sina, ali je svestan da princ Aleksandar toga nije dostojan, da to ne zasluùje i da nije sposoban da to radi. Mi, radikali, smo za republiku, mi smo protiv monarhije. Mi republiku pod komunizmom nismo imali. Od 1945. do 1990. godine je postojala komunisti~ka diktatura koja se formalno nazivala republikom, republika u su{tini nije bila; republiku smo dobili tek 1990. godine uvo|ewem vi{epartijskog sistema, i ona jo{ nije do kraja izvedena demokratska republika, ali republikanski oblik vladavine za nas je jedini primeren. Bilo bi anticivilizacijski vra}ati monarhiju; monarhija je prevazi|ena stvar i predstavqa negaciju demokratije. Neko ko samim svojim ro|ewem pretenduje da bude {ef dràve, gazi ve} elementarne principe demokratije. Za {efa dràve treba da se takmi~i, treba da do|e ko je sposobniji, u koga narod ima vi{e poverewa.
699
Voditeq: Koga narod izabere. Dr [e{eq: Jeste. Postoji tu jo{ jedna kqu~na negativnost ako se pokaè da kraq ne vaqa, nema na~ina da ga smenite treba da ga ubijamo onda. Predsedniku republike istekne mandat pa ga ne izaberemo ponovo, biramo nekog drugog itd. Neki stariji qudi su vi{e emotivno vezani za monarhiju, za narodne pesme, za neku juna~ku tradiciju, ali ozbiqna politi~ka snaga koja bi se zaloìla za tako ne{to jednostavno ne postoji. Voditeq: Slu{alac iz Jagodine pita kako dr Vojislav [e{eq ocewuje ulogu Gra|anskog saveza i predsednice Pe{i} u Koaliciji? Dr [e{eq: Ju~e sam izjavio negde, mislim u Ba~koj Palanci ili u Srbobranu, da me Vesna Pe{i} podse}a na karakonyulu to je iz na{ih narodnih legendi. Karakonyula je u ovom slu~aju uzjahala i Vuka Dra{kovi}a i Zorana \in|i}a. Ona zloupotrebqava wihovu politi~ku snagu, a svoje snage jednostavno nema. Gra|anski savez je bezna~ajna politi~ka partija, poput Nove demokratije, i apsolutni je balast na srpskoj politi~koj sceni. Kao {to socijalisti ve{ta~ki odràvaju neke mizerne, nepostoje}e politi~ke partije, to isto radi koalicija Zajedno. Srpski pokret obnove je do sada vi{e takvih parazita odràvao: Narodnu stranku Paro{kog, Novu demokratiju, Demokratsku stranku Srbije Vojislava Ko{tunice. Da nije bilo potpore Srpskog pokreta obnove ni Gra|anski savez ne bi opstao. Ta stranka je sada vi{e uzjahala \in|i}a, ali mislim da je u interesu ozbiqnih stranaka da se elimini{u te male, bezna~ajne politi~ke partijice, da ne mute vodu velikim ribama. Voditeq: Upravo se nadovezujemo na va{ govor, i jedan slu{alac pita da li je gospodin [e{eq gledao sino} Studio B i kako komentari{e nastup \in|i}a? Dr [e{eq: Nisam gledao jer sam bio u Ba~koj Palanci. Ju~e sam u ju`nom Banatu imao mnogo posla obilazio sam na{e op{tinske odbore i gostovao na Radio Srbobranu i Radio Ba~koj Palanci. Imao sam i televizijsku emisiju u Ba~koj Palanci, tako da nisam gledao tu \in|i}evu emisiju, a prijateqi su mi ispri~ali sadràj. Kaù da nisu bili zadovoqni, da je \in|i} bio potpuno neubedqiv. Znate, \in|i} je do{ao na funkciju predsednika Skup{tine Beograda, a ne zna {ta da radi na toj funkciji. On postiè neke medijske efekte, ali da se uhvati posla, to nije u stawu. On to ne razume, za to nije sposoban. Voditeq: Da li }e u va{em budu}em radu biti poslovne saradwe sa Zoranom \in|i}em? Dr [e{eq: Mi, radikali, sa aspekta zemunske vlasti sara|ujemo sa svim drugim nivoima vlasti i to se ne dovodi u pitawe. Pre nekoliko dana sam bio kod ministra kulture Nade Popovi}-Peri{i} i mi te stvari ne me{amo sa me|ustrana~kim obra~unima. Kao strana~ki lideri mi se me|usobno sukobqavamo, ali kada radimo na svojim funkcijama u skladu sa ustavnim i zakonskim nadle`nostima, onda, bar {to se ti~e nas, srpskih radikala, tu ne bi smelo da bude nikakvih problema. Problem je u tome {to je \in|i} u startu krenuo lo{e u Gradskoj skup{tini. Zakazan nam je televizijski duel u Ni{u na TV Nais u sredu u 20 ~asova, pa }e
700
to biti prilika da ukrstimo verbalne ma~eve, da vidimo koliko je ko uspe{an u sagledavawu ozbiqnih gradskih problema i koliko ko ima dobar, primeren koncept wihovog razre{avawa. Voditeq: Vi se, gospodine [e{eq, ne pla{ite nikakvih TV i radio duela. Dr [e{eq: Ne pla{im se, moj izazov svima onima koji ne{to ozbiqno zna~e na srpskoj politi~koj sceni je neprekidno otvoren. \in|i} je do sada dva puta pristajao, jednom na televizijski duel na TV Politika, a jednom, to je bilo pro{le godine, na radio duel na Radio Indeksu. Oba puta je bio potu~en, ali ja mu uvek dajem novu {ansu. Vuk Dra{kovi} nikada nije prihvatio duel sa mnom, tv duel sa mnom nikada nije prihvatio Vojislav Ko{tunica, Dragoqub Mi}unovi}, i mnogi drugi iz socijalisti~kog tabora. Ako me pam}ewe dobro sluì, usudio se samo Radmilo Bogdanovi}, niko drugi nije pristajao. Voditeq: Nezahvalno je baviti se politi~kim prognozama i prepusti}emo bira~ima da na parlamentarnim izborima odlu~e o budu}oj sudbini Srbije. Mislim da bi za na{e slu{aoce bilo interesantno da ~uju kako se politika Srpske radikalne stranke realizuje na nivou lokalne samouprave i zato bih vas, gospodine [e{eq, zamolio da nam predstavite jedan radni dan gradona~elnika Zemuna. Dr [e{eq: Svi radni dani su mi sli~ni po svom dugom trajawu. Posla ima zaista mnogo i svoje aktivnosti smo bazirali na nekoliko kqu~nih problema. Prvo, na sre|ivawu stawa u Skup{tini op{tine Zemun i tu smo ve} postigli velike rezultate. Administracija funkcioni{e ne moè se re}i ba{ besprekorno, ali funkcioni{e vrlo dobro, odli~no. Zaveli smo red, uni{tili korupciju, postigli velike materijalne u{tede u poslovawu. Sa druge strane, kre}emo ve} ove nedeqe u velike radove na izgradwi kqu~nog kraka zemunskog vodovoda, spajamo sa primarnim vodovodom Batajnicu i Ugrinovce. Obezbedili smo finansijsku konstrukciju i sutra sklapamo definitivan ugovor sa Gradskim vodovodom i kanalizacijom Beograda. Zatim, radimo na parcelisawu op{tinskih placeva i wihovoj dodeli za individualnu stambenu izgradwu po najniìm mogu}im cenama. Imamo ~itav jedan kraj koji sada naseqavamo izbeglicama, cena kvadratnog metra je 15 dinara. To je izme|u Ugrinovaca i Batajnice, na{ je ciq da ubrzano spajamo Ugrinovce i Batajnicu. To je razmak oko 7,5 kilometara. I sa jedne i sa druge strane puta bi}e naseqe. Posvetili smo se i re{avawu problema zemunskog porodili{ta i na{li smo na~in da nabavimo potrebnu opremu da se porodili{te do septembra stavi u funkciju. Re{avamo problem zemunskog pozori{ta i dobili smo uveravawa ministarke za kulturu da }e ona doprineti da se pozori{te stavi u funkciju ve} u toku ove prole}ne sezone, ina~e, ono ve} 5 godina ne radi. Zemunsko porodili{te ne radi 10 godina. Imamo pred sobom dosta projekata za pro{irewe kanalizacione mreè, za asfaltirawe puteva, i nadam se da }emo mnogo toga ve} do leta uraditi, do kraja godine jo{ vi{e. Nastavqamo daqe punom parom.
701
Voditeq: Kada ste vi do{li na vlast u Zemunu, mnogi tada{wi slu`benici Skup{tine op{tine su se upla{ili nekog revan{izma. [ta vi mislite o tom problemu, o revan{izmu? Dr [e{eq: Kod nas, srpskih radikala, nema nikakvog revan{izma. Na{a vlast nije ideolo{ka. Mi smo sve na~elnike op{tinskih slu`bi zadràli na wihovim funkcijama, samo smo jednu smenili, dobila je otkaz i podneli smo krivi~nu prijavu jer smo je uhvatili u konkretnom kriminalu opqa~kala je novac op{tinske izborne komisije. Svi ostali normalno rade svoj posao, nas ne interesuje kojoj politi~koj partiji pripadaju, kakva im je ideologija. Nama je bitno da dobro rade i da su savesni u svom poslu. Mi }emo uklawati sa radnih mesta samo one koji se ogre{e o disciplinu, koji naprave neki prekr{aj koji se ne moè tolerisati. Na primeru Zemuna pokazujemo kako }emo se pona{ati kada sutra preuzmemo vlast u celoj Srbiji. Nama je ciq da pridobijemo qude, a ne da produbqujemo mr`wu, da stvaramo mr`wu, da qude ostavqamo bez hleba iz ideolo{kih razloga. Mi, radikali, to nikada ne}emo raditi. Preuzimawem vlasti promenili smo samo op{tinske funkcionere i ni{ta vi{e, dakle, izabrana lica. Svi oni koji profesionalno obavqaju svoj posao, nastavqaju da ga obavqaju i obavqaju ga mnogo boqe pod radikalskom vla{}u nego {to su to ranije radili. Mislim da je op{tinska administracija uvek onakva kakva je vlast. To su sve isti qudi od krvi i mesa, i kada do|e neka efikasna vlast koja zna {ta ho}e, onda jednostavno tim qudima pokaè kako treba da rade. Nau~i ih i natera ih. Kada vlast nije zainteresovana da op{tinske slu`be funkcioni{u kako treba, onda su one u haosu, pojavquje se korupcija, neodgovoran odnos prema gra|anima, iìvqavawe na gra|anima, odugovla~ewe upravnih postupaka. Voditeq: Vi ste, gospodine [e{eq, o~istili Zemun, da tako kaèmo. Li~no sam imao prilike protekle nedeqe da vidim da oko kontejnera nema prqav{tine, zemunska pijaca sada prodaje samo prehrambene artikle... Dr [e{eq: Jo{ Zemun nije ~ist koliko bismo mi èleli, jo{ ima mnogo da se radi. Na{a komunalna inspekcija radi punom parom. Imamo liberalni ekonomski koncept, veoma primenqiv u praksi. Mi }emo sada legalizovati privremene prodajne objekte gde god je to mogu}e. Raspisali smo konkurs za dodelu 460 novih lokacija za kioske i mawe monta`ne objekte do 30 m2. Pruàmo qudima mogu}nost da se bave nekim biznisom, od najsitnijeg do najkrupnijeg, ali to mora biti na pravno ure|en na~in. Mi idemo ubrzano ka stvarawu tih uslova, ali, naravno, ne}emo tolerisati ekolo{ko zaga|ewe, ne}emo tolerisati ugroàvawe qudskih ìvota, ugroàvawe dece, {to je bilo prouzrokovano nesavesnim radom. Voditeq: Kada bi moglo da se do|e do poqoprivrednog kredita i kako? pita slu{alac sa sela. Dr [e{eq: Sada je veoma te{ko. U Zemunu postoji velika fabrika poqoprivrednih ma{ina, fabrika traktora i kombajna Zmaj i ona je u veoma te{koj situaciji; oni nemaju kome robu da prodaju, nemaju mogu}nosti da nabave sirovine, odnosno polufabrikate koji su potrebni za proizvodwu poqoprivrednih ma{ina. Mi imamo veoma lo{u kreditnu politiku, nemamo bankarski sistem u pravom smislu re~i. Na{e banke su sada
702
~isti zelena{i, one odre|uju kamate na mese~nom nivou od nekih 16 odsto. To niko normalan ne moè da podnese. To mogu samo {pekulanti da podnesu, koji brzo obr}u novac zahvaquju}i nekom privilegovanom poloàju u uvozno-izvoznim poslovima. Bankarska politika se mora mewati prvo ubrzanom privatizacijom banaka, sre|ivawem stawa u bankarstvu i sre|ivawem stawa u vezi sa primarnom emisijom. Kod nas ne postoji ni poverewe gra|ana u {tedwu u bankama; to poverewe se ne moè povratiti dok se ne vrati stara devizna {tedwa, dok se do posledweg dinara ne isplati. Ako bi se poverewe povratilo, onda bi banke mogle i od gra|anstva da akumuliraju izvesnu sumu novca, koju bi onda u vidu kredita davali onima koji su sposobni da proizvode racionalno i da plasiraju svoje proizvode. Poqoprivredi su zaista neophodni krediti, ali ti krediti treba da se daju po hipotekarnom principu. Mi, srpski radikali, smatramo da je besmisleno davati kredite firmama u dràvnom i dru{tvenom sektoru, kada one ne vra}aju kredite, nikom ni{ta. Tako je upropa{}en ogroman novac iz primarne emisije. Recimo, 1994. godine oko milijarda dinara, kada je to zna~ilo milijardu maraka, data je na ime kredita sa povoqnim kamatama i to nikada nije vra}eno. I tu je dinar ve} u startu pao. Mi smatramo da na kredite mogu ra~unati samo firme iz privatnog sektora, a onda kada ne vrate kredit ide se na sudsko izvr{ewe nad wihovom imovinom. Dakle, svojom imovinom garantuju vra}awe kredita. U tom slu~aju dràva ne sme da se me{a u to za koje }e se namene koristiti ti krediti. Kada se krediti daju firmama u dru{tvenoj svojini, onda one neracionalno wime raspolaù, te pare pojedu, a ne ostvare profit. Mi smatramo da treba {to pre likvidirati dru{tvenu imovinu, treba ubrzano sprovesti proces privatizacije. Fabrike koje su najprivla~nije treba prodati na javnoj licitaciji, a novac koji se dobije odmah usmeriti u penzijske i druge socijalne fondove, u zdravstvo i sli~no. U fabrikama koje se ne mogu privatizovati jer niko nije zainteresovan da ih kupuje po realnim cenama, radnicima treba podeliti akcije. Onda radnici snose odgovornost za uspe{nost tih firmi, mogu da smene direktora ako je nesposoban na osnovu akcija kojima raspolaù imaju upravqa~ka prava. Mogu i da prodaju te akcije, ne samo me|usobno, nego bilo kome ko èli da ih kupi. Nije bitno {to bi se akcije kroz neki vremenski period koncentrisale u mawem broju ruku, va`no je da se oseti to vlasni~ko pravo, da se oseti svojina. Ovako, dru{tveni sektor se privatizuje na lopovski na~in, tako {to dru{tvene firme sklapaju nepovoqne ugovore sa privatnim i imovina neosetno prelazi u privatne ruke. Krade se oprema po fabrikama, kradu se skladi{ta i raznosi se to {to je zate~eno u dru{tvenoj svojini. Voditeq: Jedan penzioner pita kada }e se penzionerima redovno ispla}ivati penzije? Dr [e{eq: îm do|u srpski radikali na vlast, penzije }e se redovno ispla}ivati. Ne mogu da vam garantujem neke velike, ogromne penzije, ne mogu vam garantovati med i mleko. Kada mi, radikali, do|emo na vlast, po{tenu vlast mogu garantovati glavu na paw da stavim odmah. Ako mi, radikali, do|emo na vlast, nijedan dràvni funkcioner, nijedan predsednik, poslanik, ministar ne}e dobiti platu dok se za taj me703
sec ne isplate prvo sve penzije penzionerima, sve invalidnine, de~iji dodaci, materinski dodaci, socijalna pomo} i ostalo {to spada u oblast socijalnih davawa. Penzije }e biti ujedna~ene po principu da najve}i razmer me|u wima moè biti 1:2 i zavisi}e samo od godina starosti, odnosno od radnog staà. Ne}e zavisiti od toga koliku je ko platu primao za svog radnog veka. Jer, oni koji su imali ogromne plate za radnog veka su se ipak koliko-toliko sna{li, pa im i penzija nije neophodna. Oni koji su celog ìvota rmba~ili, imali male bedne plate, pa jo{ pod starost imaju male penzije oni prakti~no gladuju. Voditeq: [ta dr [e{eq misli o radu omladinaca kod privatnika, bez socijalnog osigurawa? Dr [e{eq: Smatram da po tom pitawu inspekcije moraju biti mnogo rigoroznije, stroè. Sa druge strane, smatram da dràva mora smawivati poreske stope privatnicima, jer sada se pla}a doprinos na svakog zaposlenog izme|u 110-120 odsto i malo ko to izdràva. Privatnici otkazuju radwe, zatvaraju firme, ili na crno zapo{qavaju. Ako se bar prepolovi taj doprinos na plate, onda }e se privatnici destimulisati da zapo{qavaju na crno, svako }e od wih onda imati neku pravnu sigurnost i zapo{qava}e regularno, a onda upla}ivati i u fond za zdravstveno osigurawe, za penzijsko osigurawe. To je veliki problem. Nije problem kada neko radi godinu-dve dana, a nije prijavqen. Kada radi 10, 15, 20 godina, ìvot mu prolazi, a {ta }e pod starost, od ~ega }e ìveti onda kada ne bude radno sposoban. Voditeq: Gospodine [e{eq, na kraju ovog razgovora upitao bih vas da li i vi zastupate tezu da se proces demokratizacije dru{tva ne moè realizovati bez demokratizacije medija? Dr [e{eq: Da, mislim da se mediji moraju osloba|ati, a mediji se mogu osloboditi samo kroz proces privatizacije. [ta bismo mi, radikali, uradili? îm bismo preuzeli vlast, mi bismo objavili javnu rasprodaju svih medija, osim dràvne televizije i dràvnog radija. Sve bismo rasprodali. Kompanija Politika vredi, kako je to proceweno 1992. godine, 800 miliona maraka; mi bismo objavili prodaju Kompanije Politika. Prodaja bi bila za gotov novac ili za staru deviznu {tedwu. Ogroman broj qudi bi bio zainteresovan da kupi akcije Kompanije Politika. Tako bismo re{ili problem 800 miliona maraka stare devizne {tedwe, a Kompaniju preveli u privatne ruke. Prodali bismo sve lokalne medije u Srbiji, sve lokalne radio i televizijske stanice, sve lokalne novine, koje su sada u dràvnoj ili dru{tvenoj svojini. Na licitaciju pa ko d vi{e. Recimo, Radio ]uprija bi se mogla prodati, na{ao bi se odgovaraju}i broj qudi koji bi u ]upriji hteli da kupe radio, prodaju se akcije, privatizuje se radio i onda wegovi vlasnici vode ra~una o tome da obezbede novinarima plate. Ako im ne obezbede redovne plate, novinari }e {trajkovati, radio }e mo`da propasti. Radio treba i da se komercijalizuje, da samostalno ostvaruje profit i treba da ima konkurenciju, nekoliko radio-stanica na lokalnom nivou. Neke frekvencije bi se prodavale za lokalni nivo, neke za regionalni nivo, neke za nivo cele Srbije. Frekvencije su prirodno bogatstvo kojim dràva treba na raci704
onalan na~in da raspolaè, tako {to }e ih prodavati i {to }e imati prihode u svom buyetu na osnovu wihove prodaje. Voditeq: Da li imate uvida u pripremu novog zakona o informisawu? Dr [e{eq: Ne, nacrt zakona nisam video, ne znam ni da li je gotov, ali }emo u~estvovati u parlamentarnoj raspravi. Tu }emo biti èstoki kriti~ari svih onih odredbi koje ne budu u skladu sa radikalskim programom. Voditeq: Gospodine [e{eq, u ime redakcije Radio ]uprije i u ime na{ih slu{alaca zahvaqujemo vam {to ste bili na{ gost. Voleo bih da se u ovom istom studiju na|emo i posle decembarskih izbora. @elim vam sve najboqe na li~nom i profesionalnom planu. Dr [e{eq: Ja se nadam da }u imati prilike i pre decembra meseca da bar jo{ jednom gostujem na va{oj radio-stanici, a nadam se da }ete otvoriti mogu}nost i svim drugim politi~kim strankama, parlamentarnim, naravno. Ove vanparlamentarne treba pustiti da propadnu, a ne odràvati ih ve{ta~ki u ìvotu, jer su do sada imale vi{e puta priliku da pokaù da li imaju neku snagu ili nemaju. Nadam se da }ete i mojim najbliìm saradnicima omogu}iti da gostuju na va{im radio-talasima; Tomislav Nikoli} je ve} bio, nadam se da }ete pozvati Maju Gojkovi}, Aleksandra Vu~i}a, Dragana Todorovi}a. Voditeq: Gospodina Konstantinovi}a ne}ete da... Dr [e{eq: Dobro, Konstantinovi} je ovde na{ lokalni strana~ki aktivista, dugogodi{wi narodni poslanik, sposoban politi~ar. ûo sam ve} da je on ~esto na va{im radio-talasima, ali biste mogli malo vi{e prostora da otvorite srpskim radikalima iz strana~kog vrha. Naravno, mi smo stranka koja }e uvek èstoko da kritikuje sada{wu vlast i vlast levog bloka i druge opozicione stranke. Mi se prema svima ophodimo kao konkurencija: dok drugi ne propadnu, mi ne moèmo uspeti. Nije nam ciq da oni uspeju, nego da {to pre politi~ki propadnu da bi se otvorio put da Srpska radikalna stranka preuzme vlast. Mislim da uslovi za radikalsko preuzimawe vlasti svakim danom sve vi{e sazrevaju. Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam jo{ jednom. Dr [e{eq: Hvala i vama.
SRAMOTA I PONOS OSTAJU DECI I UNUCIMA

TV duel, TV Nais, Ni{, 12. mart 1997. godine Voditeq: Dobro vam ve~e. Ovo je TV duel izme|u predsednika Demokratske stranke gospodina Zorana \in|i}a i predsednika Srpske radikalne stranke gospodina Vojislava [e{eqa. Iako smo jo{ pre vi{e od 10 dana sa gospodinom \in|i}em uredno ugovorili ovaj termin za TV duel, ve~eras se nije pojavio. Razlog wegovog odustanka nije nam poznat, o svom eventualnom nedolasku nije nas obavestio. U isto vreme i na isti na~in pozvali smo i gospodina [e{eqa, koji se na uredan poziv odazvao. Dobro ve~e, gospodine [e{eq.
705
Dr [e{eq: Dobro ve~e. Mislim da jo{ ima {ansi da gospodin \in|i} do|e. On je predsednik stranke ~iji je moto Po{teno i ne verujem da bi vas slagao. Prema tome, mo`da je imao neki defekt, mo`da mu je pukla guma, ali o~ekujemo ga u toku emisije. Voditeq: Ba{ sam to hteo da vas pitam, kako... Dr [e{eq: Samo recite da ne zakqu~avaju vrata. Voditeq: A-ha, da bude otvoreno. Dr [e{eq: Na Televiziji Nais da bude otvoreno ako on do|e u toku emisije?! Voditeq: Ba{ sam to hteo da vas pitam: {ta mislite, vi boqe poznajete \in|i}a od nas, da li je u pitawu gu`va u saobra}aju ili ne{to drugo? Dr [e{eq: Mo`da je krenuo londonskim autobusom, ja ne znam {ta je bilo. Zoranu Krasi}u, koji me je prvi obavestio o ovoj emisiji, odmah sam rekao da ne verujem da je \in|i} iskreno pristao. Voditeq: Samo na brzinu da vas pitam, a da li moète da pretpostavite {ta bi gospodin \in|i} rekao da vi niste do{li? Dr [e{eq: Mislim da je ta varijanta apsolutno nemogu}a, jedino da mi se ne{to usput desilo, {to bi me fizi~ki spre~ilo da do|em. Voditeq: Neka saobra}ajna nezgoda. Dr [e{eq: Da se auto pokvari, ja bih nastavio auto-stopom. Voditeq: Hvala vam lepo. Sada da se vratimo u dana{we politi~ke vode. Kako vidite sada{we politi~ko stawe u Srbiji? Dr [e{eq: Kriza u Srbiji se i daqe komplikuje: i politi~ka, i ekonomska, i socijalna. Reìm je bitno oslabqen. Reìm Socijalisti~ke partije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije nije u stawu da pruì ozbiqniju perspektivu, da kreira neki ozbiqan program izlaska iz krize. Kadrovi su nam kompromitovani. Voditeq: Izvinite, jeste li igde pro~itali program koalicije Zajedno? Dr [e{eq: Nismo jo{ stigli do koalicije Zajedno, ~ekajte, prvo o reìmu. Stalno me terate da kritikujem koaliciju Zajedno, pustite malo i reìm da kritikujem. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Ne}u ja ostati duàn ni koaliciji Zajedno, naravno. Reìm, dakle, nema neku pogodnu varijantu kojom bi iza{ao pred narod. Reìm je i pravni sledbenik i direktni politi~ki naslednik Komunisti~ke partije, odnosno Saveza komunista. Mi prakti~no nismo imali promene vlasti vi{e od pola veka. Sistem se zaparloìo; nema nekog unutra{weg provetravawa, nema sveìh ideja, mnoge stvari se odvijaju po inerciji. Korupcija nagriza sve pore dru{tva, posebno je pravosu|e korumpirano. Koncepcija kojom se pristupa ekonomiji i socijalnim pitawima je proma{ena suvi{e je dràvnog intervencionizma. Reìm je bitno poquqan, ali jo{ nije pao. @elim da taj reìm padne {to pre, ali da to bude na parlamentarnim izborima, ne bi vaqalo da reìm padne nasilno. Sa druge strane, koalicija Zajedno, kako ste dobro primetili, nema nikakav program. îni je nekoliko politi~kih partija, prvo ih je bi706
lo pet, pa su se osule. U po~etku su to bili Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Gra|anski savez Srbije i Demokratski centar. Voditeq: Da li su vama nudili koaliciju? Dr [e{eq: Bilo je nekih ponuda na po~etku, ali mi nismo hteli. Odmah smo javno rekli da mi ne èlimo nikakvu koaliciju koja nije programska i ne moèmo osvajati vlast sa onima koji su nam èstoki politi~ki protivnici. Kako bismo onda vladali? Vidite, tamo gde je koalicija Zajedno osvojila vlast, vlast zapravo ne funkcioni{e na lokalnom nivou. Oni nemaju nikakvog programa. Wihov jedini program je vlast, ali vlast ne shvataju kao neku obavezu da pokaù znawe i sposobnost, mudrost, kreativnost, da se uhvate u ko{tac sa problemima. Za wih je vlast mogu}nost da {~epaju privilegije, koje svuda uzimaju. Nova vlast u Beogradu neprekidno kuka kako nema dovoqno para i kako sada treba preraspore|ivati sredstva na nivou Republike ili uvoditi nove takse, samodoprinos u Beogradu. Sada im se pojavila ideja da stanovnike starog dela Beograda preseqavaju negde u unutra{wost, jer, kako kaù ne mogu oni da ìve u centru Beograda. To su izjavqivali gradski funkcioneri u Beogradu. Voditeq: [ta vi mislite o tome? Dr [e{eq: Mislim da je to besmisleno. Lako je vladati kada imate neograni~enu koli~inu novca. Treba pokazati pamet i sposobnost sa ono malo novca {to se ima, i treba znati stvarati novac. Mi to demonstriramo u Zemunu, gde ubacujemo nove, do sada neiskori{tene resurse nalazimo novac. Evo, po~eli smo radove na vodovodu duìne 7,5 km. To je kqu~ni, rekao bih, za Zemun strate{ki pravac od Batajnice do Ugrinovaca. Vrednost ugovora je 5.600.000 dinara. Potpuno smo zatvorili finansijsku konstrukciju na{li smo pare. Kako? Parcelisawem op{tinske zemqe i davawem povoqno gra|anima za individualnu stambenu izgradwu, po najniìm cenama, ali u masi smo dobili solidnu koli~inu novca. Asfaltira}emo taj put, a sa jedne i druge strane puta bi}e naseqe. To je samo jedna ilustracija kako bi se trebalo pona{ati u toj situaciji. Grad Beograd pruà neslu}ene mogu}nosti, ali nema kreativnih qudi. [ta su oni prvo uradili kada su preuzeli vlast? [~epali su medije Studio B i Beogradske novine za koje planiraju da postanu ne{to ozbiqno, to je za wih bitno, kao i raspodela funkcija qudima kojima su obe}avali te funkcije pre izbora, koji su im bili donatori, koji su neki novac ulagali. ôvek koji se obogatio, recimo, u ovoj ekonomskoj krizi raznim nelegalnim poslovima, kupio veliku ku}u u Londonu, sada je jedan od gradskih funkcionera. Oni vr{e se~u gradskih sekretara, spremaju se~u direktora javnih preduze}a, bez objektivnog kriterijuma utvr|ivawa sposobnosti ili nesposobnosti. Kod wih su presudni ideolo{ki kriterijumi. Neko èli da bude direktor mo}nog javnog preduze}a jer to preduze}e ima novca i onda mu toj èqi udovoqavaju. Mislim da je to pogre{no. Ne}e ta vlast dugo trajati, i u startu smo mi, radikali, rekli da }e biti, naàlost, gora od socijalisti~ke. Voditeq: Samo da vas pitam {ta mislite, sa aspekta va{e stranke, o sada{wim i budu}im koalicijama?
707
Dr [e{eq: Mislim da su nezdrave. Za{to je nezdrava koalicija levog bloka? Prvo, u toj koaliciji je jedna apsolutno neozbiqna stranka Nova demokratija. To je jedna mala interesna grupa; svi ~lanovi Nove demokratije mogu da stanu u dve-tri policijske marice, interesuje ih samo pqa~ka, {to vi{e da opqa~kaju. Apsolutno nikakve ideologije nema Nova demokratija, nikakvog programa, nikakve politike. îne je bezli~ni tipovi. Krivica je Srpskog porketa obnove {to je ve{ta~ki odrào u ìvotu Novu demokratiju, {to je {lepao od 1990. godine naovamo. Voditeq: Zna~i to je krivica DEPOS-a? Dr [e{eq: Pre DEPOS-a, jo{ od 1990. godine kada je Du{an Mihajlovi} bio potpredsednik posledwe komunisti~ke vlade Srbije. Wega je Slobodan Milo{evi} odredio za glavnog pregovara~a sa opozicionim strankama i ako se se}ate, u prvoj polovini 1990. godine vodili su se ti pregovori, ali su nacionalisti~ke stranke bile iskqu~ene. Du{an Mihajlovi} je vodio pregovore sa Demokratskom strankom, sa Narodnom radikalnom strankom, sa strankom, kako se zvala stranka onog Velimira Cveti}a, advokata, vi{e je i zaboravqena, i jo{ nekoliko bezna~ajnih. Sa Srpskim pokretom obnove i Srpskim slobodarskim pokretom nije bilo nikakvih pregovora, kao i sa Srpskom narodnom obnovom. Posle je do{lo do ujediwavawa Srpskog slobodarskog pokreta i Srpskog pokreta obnove. Polovinom te 1990. godine Du{an Mihajlovi} formira Novu demokratiju. Kako? Otimawem imovine biv{eg Saveza socijalisti~ke omladine {irom Srbije. On je kopirao Socijalisti~ku partiju Srbije, koja je otela imovinu Saveza komunista, ili je kopirao SK Pokret za Jugoslaviju, koji je uzurpirao imovinu biv{eg CK Saveza komunista Jugoslavije, a Du{an Mihajlovi} je po~eo da glumi opozicionara. Pri{qam~io se drugim opozicionim strankama i egzistirao na wihovoj grba~i, bez ikakvog stvarnog uticaja, bez ikakvog koncepta. On je mo`da pribavqao neki novac opozicionim strankama, pa su ga zbog toga trpeli. Imao je neke veze u vrhu reìma i sli~no. Posle se ukqu~io u DEPOS, kroz DEPOS je dobio odre|en broj poslani~kih mandata koje nikada sam ne bi mogao da realizuje, a u pogodnom momentu prodao se socijalistima. Voditeq: To je cela istorija. Dr [e{eq: Nikada socijalisti ne bi 1993. godine u decembru mesecu mogli da formiraju vladu da Du{an Mihajlovi} nije prebegao, ali Srpski pokret obnove nije to ~inio samo sa Novom demokratijom, ~itav niz drugih bezna~ajnih stranaka on je izneo na svojim ple}ima. Setite se Narodne stranke Milana Paro{kog. Tako je bezna~ajna stranka, luda~ki sektor {to na{ narod kaè. Paro{ki je odglumio 1990. godine ujediwewe u neku ~vr{}u varijantu koalicije sa Srpskim pokretom obnove. Do~epao se dva poslani~ka mandata i odmah se otcepio, ina~e ne bi imao nikakve {anse da opstane, apsolutno neozbiqan ~ovek, bez ikakvog koncepta, bez ikakve organizacije, politi~ke infrastrukture, bez i~ega. Zatim je Srpski pokret obnove dugo nosio Srpsku liberalnu stranku na svojim le|ima. Ona se pojavqivala sa svojim predstavnicima na mitinzima, solila pamet, a nikada ni{ta ozbiqno nije predstavqala.
708
Srpski pokret obnove je na svojim le|ima izneo i Demokratsku stranku Srbije, koja bi tako|e potpuno propala da nije imala takav podstrek i da Srpski pokret obnove nije delio svoje poslani~ke mandate. Na izborima 1992. godine to {to je Ko{tunica dobio, dobio je na poklon od Srpskog pokreta obnove 20 poslani~kih mandata. Srpski pokret obnove je na svojim le|ima nosio i Gra|anski savez. Prvo se to zvalo UJDI, pa Reformisti, pa su se konstituisali u Gra|anski savez. Apsolutno bezna~ajna stranka. Ta je stranka na izborima, kada je sama izlazila, dobijala mawe glasova nego Mirko Jovi} i wegova Srpska narodna obnova. Dra{kovi} im je poklonio tri poslani~ka mandata u Republi~koj skup{tini. Ne znam, ne razumem taj nagon u Srpskom pokretu obnove koji rukovodstvo te stranke neprekidno tera da na svojoj grba~i vu~e nekog drugog. Sada im je na grba~u nasko~io Zoran \in|i}, koji je jedna vrsta karakonyule. On }e uni{titi Srpski pokret obnove. Ni Zoran \in|i} nema infrastrukturu {irom Srbije. Imao je vrlo malu stranku, recimo, ovde u Ni{u nije imao mesne odbore. Po okolnim mestima ni{ta nije imao, gotovo ni{ta, ali je sada prihvatio infrastrukturu Srpskog pokreta obnove, i on u ovom trenutku nagriza Srpski pokret obnove. Dakle, to je bila mala digresija u odnosu na Novu demokratiju, nisam zaboravio va{e pitawe. [ta jo{ ~ini levi blok, {ta je jo{ tu neprirodno? Neprirodno je da je Socijalisti~ka partija Srbije izgradila potpuno novu stranku, koja joj je u jednom trenutku bila najve}a konkurencija to je Jugoslovenska levica. Da je sama iza{la na izbore, Jugoslovenska levica ne bi ni{ta ostvarila. To su pokazali lokalni izbori na koje je JUL izlazio samostalno nisu uspeli, nisu imali vremena da se nagode sa lokalnim socijalistima. Ali 20 poslani~kih mandata u Saveznoj skup{tini izgleda kao da je to wihova snaga. Stranka je bila proteìrana u svim medijima, vi{e nego Socijalisti~ka partija Srbije. Oka nismo mogli otvoriti na dràvnoj televiziji od stalnih julovskih promocija, pa ni{ta. Setite se 1993. godine, kada su na izbore iza{li kao Savez komunista Pokret za Jugoslaviju, nisu dobili ni 1 odsto, mo`da ukupno 1 odsto glasova. Sada bi mo`da dobili 2-3 odsto, ali ne bi pro{li cenzus. Socijalisti~ka partija ih je na svojoj grba~i iznela, a u stvari oni je rasturaju. Jednom sam izjavio, onako u {ali, da je nama JUL najboqi saveznik. On najtemeqitije rastura Socijalisti~ku partiju. Mislim da sam to ba{ u Ni{u rekao. Socijalisti~ka partija Srbije je, tako|e, stranka koja nema jasno profilisanu ideologiju, koja nema ni program. Gledao sam ta wihova programska dokumenta, ~ak sam pravio osvrt na wihov lokalni program za Zemun Zemun 2000. korak u Novi vek. To je spisak lepih èqa. Wihov republi~ki program je tako|e spisak lepih èqa. Nema koncepta kako da se te wihove èqe ostvare. Voditeq: Mehanizmi... Dr [e{eq: Nema mehanizama, nema ideologije. [ta ta stranka poku{ava da objedini? Poku{ava da objedini stare levi~are komunisti~kog tipa, nostalgi~are komuniste nostalgi~are. Poku{ava da objedini neke
709
koji se trude da budu levi~ari novog tipa, socijaldemokratske orijentacije i jedan broj nacionalista, qudi koji su krenuli u Socijalisti~ku partiju veruju}i svojevremeno Slobodanu Milo{evi}u kao nacionalisti. On je zaista bio nacionalista, vodio je nacionalnu politiku, i celi ga je srpski narod sledio od 1987. do 1993. godine. Setite se kako smo 1989. godine zdu{no i{li na Gazimestan. Ja sam 1988. godine bio jedan od organizatora demonstracija po Vojvodini, pa su vojvo|anski autonoma{i mene potencirali kao kolovo|u u svojim televizijskim emisijama. Zbog toga sam se malo povukao u pozadinu da im ne dajem mnogo materijala za napade na demonstracije i demonstrante i ciqeve demonstracija. Ve} tada sam bio deklarisani antikomunista, otvoreni antikomunista. Tada smo sledili Milo{evi}a. To je, dakle, osnovna karakteristika stranaka levog bloka. [to se ti~e stranaka iz koalicije Zajedno, tu postoji jedna ozbiqna stranka, mora se priznati da je ozbiqna, bez obzira {to mi je politi~ki protivnik, {to èlim {to pre da je rasturim politi~kim sredstvima, da je uni{tim, da je pobedim. To je Srpski pokret obnove, sve ostalo je neozbiqno. [ta ~ini Srpski pokret obnove? U wemu jo{ ima nacionalista koji veruju da je sada{wa politi~ka pozicija wihove stranke neka gluma, kako bi se dodvorili svetu, koji }e im pomo}i da se sru{e socijalisti, pa kada oni do|u na vlast, vide}e se da su oni ipak nacionalisti. To vi{e nije gluma. Neki qudi ih po inerciji, onako stihijski, slede i ne razmi{qaju}i o sada{wim politi~kim potezima, jer Srpski pokret obnove je nastao od Srpske narodne obnove kao izrazito nacionalisti~ke partije, ali ta je partija promenila politiku za 180 stepeni. Me|utim, ta partija ima infrastrukturu, ima upori{ta u svim delovima Srbije. Po{to se mi, radikali, kre}emo svuda, to vrlo dobro znamo, i ona je ki~ma koalicije Zajedno. Demokratska stranka je okupqala neke grupacije dekadentnih intelektualaca, umi{qene qude koji su sebe smatrali elitom u nekom gra|anskom pogledu, {to bi na{ narod rekao pametwakovi}i, ali realne osnove za to nije bilo. Ti qudi nikada nisu uspevali da iza|u na kraj sa srpskim radikalima ni u jednom verbalnom duelu. Oni ne razumeju stvari, nemaju znawa, nemaju iskustva, nemaju politi~kog talenta, nemaju ni{ta {to je potrebno u politici. Ta stranka je tako egzistirala: u po~etku je i bila galimatijas raznoraznih opredeqewa, jedino su rascepi u toj partiji bili ozbiqni. De{avali su se rascepi i u drugim opozicionim strankama, ali su odlazili bezna~ajni qudi i nikom ni{ta. [ta je bila gre{ka u startu kod osnivawa Demokratske stranke? To {to su weni osniva~i pretendovali da to bude iskqu~ivo stranka intelektualaca. To je pogre{no, intelektualci su kao ùti mravi, oni se neprekidno me|usobno gloè, ujedaju, uni{tavaju. Wima je osnovni primat da vode unutarstrana~ku borbu, da jedan drugog unutar stranke pobede. Ne moè opstati stranka koja u svojim redovima nema predstavnike svih slojeva stanovni{tva. Beào bih iz Srpske radikalne stranke kada ona ne bi pored intelektualaca, mada ima vrsne intelektualce koji se mogu
710
videti i u va{im emisijama, imala pametne radnike, seqake, |ake, studente, umetnike, zanatlije, qude svih kategorija koje ujediwuje jedna politi~ka te`wa, jedna ideologija, i koji svesno prihvataju tu ideologiju. Taj profil nedostaje Demokratskoj stranci. Sa druge strane, Demokratska stranka se pona{a kao parazit. Rekoh malopre da su oni prava karakonyula koja samo traì da nekog uzja{e. Hteli su to da urade i sa nama 1995. godine, ako se se}ate, kada smo formirali onu tehni~ku koaliciju sa \in|i}em i Ko{tunicom. Nismo dozvolili. Rekli smo da je mogu}e samo ono {to napi{emo i zapi{emo, a oni su hteli da izvrdaju. Voditeq: Da li Srpska radikalna stranka, eventualno, ima u vidu neku stranku na dana{woj politi~koj sceni Srbije s kojom bi mogla da u|e u koaliciju, i da li je mo`da budu}nost Srbije ili wena propast u koalicijama? Dr [e{eq: Ne mogu da zamislim situaciju da Srpska radikalna stranka u|e u koaliciju, a da bude mawi koalicioni partner, da bude privezak neke politi~ke partije. Nismo hteli u koaliciju sa socijalistima ni kada smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em. Nismo hteli u koalicionu vladu i neprekidno smo kritikovali socijaliste. Podràvali smo Milo{evi}a zbog nacionalne politike, ali svaki dan smo èstoko kritikovali socijaliste. Ako se se}ate kada sam ja bio jedini poslanik Srpske radikalne stranke u Republi~koj skup{tini, uporno sam sedeo svakog dana u skup{tinskoj sali, diskutovao skoro po svakoj ta~ki dnevnog reda i svaki put kritikovao socijaliste. Kritikovao sam, naravno, i predstavnike opozicionih stranaka kad god bi mi naleteli, ali predstavnike opozicionih stranaka uglavnom zbog wihove lo{e nacionalne politike, anacionalne, antisrpske, a socijaliste zbog ekonomske, zbog socijalne politike, zbog sasvim konkretnih zakona ~ije smo slabosti mi, radikali, uspe{no sagledavali i odmah iznosili u javnost. \in|i} je bio u koaliciji sa socijalistima 1992. godine. Wegov potpredsednik Miodrag Peri{i} bio je ministar kulture u Saveznoj vladi. Zna~i, bili su u koaliciji, a oni to poku{avaju da zaborave, kao i Novak Kilibarda, koji je bio i u Vladi Crne Gore i u Saveznoj vladi i imao svoje ministre. Sada napada radikale da su bili bliski sa socijalistima, a on je sa wima sedeo u vladi. Nema ve}e bliskosti od ulaska u zajedni~ku vladu, to je najve}a bliskost, jedino jo{ da odu zajedno u krevet da spavaju, da se malo slobodnije izrazim. Formirawe zajedni~ke vlade je najvi{i stepen bliskosti izme|u politi~kih stranaka. Mi to nikada nismo hteli. Hteli smo da imamo odre{ene ruke da sve kritikujemo, ali uvek argumentovano. Nas niko nije mogao da uhvati u laì. Znamo se na{aliti, znamo ismejati politi~kog protivnika, znamo ga nekada dovesti do ludila bujicom argumenata, o{trih optu`bi, ali nikada nismo slagali. Sve ono {to kaèmo uvek zaista iskreno mislimo. Po tome smo u narodu najvi{e poznati. Voditeq: Svedoci smo dana{weg sukoba izme|u gospodina Milo{evi}a i gospodina Kari}a, {ta mislite o gospodinu Kari}u? Dr [e{eq: Mislim da je uspe{an biznismen koji je pametno iskoristio situaciju, priliku koja mu se ukazala. Ta prilika ne moè ba{ sva711
kom ~oveku da se ukaè. Imao je, dakle, mnogo sre}e. Mnogi biznismeni ~eznu za takvom prilikom, ali nikada na wu ne nai|u. Sre}na okolnost se ne sme zanemariti, ali on je i talentovan biznismen, u to nema nikakve sumwe. Voditeq: [ta mislite o wemu kao predsedni~kom kandidatu? Dr [e{eq: On ima pravo da se kandiduje kao predsedni~ki kandidat. Voditeq: Eventualni uspeh? Dr [e{eq: Da u|e u kampawu? Sada je te{ko prognozirati. Voditeq: [ta mislite o sebi kao o predsedni~kom kandidatu? Dr [e{eq: @eleo bih da budem predsedni~ki kandidat, mislim da bih imao veoma velike {anse, posebno na ovim izborima, ali to sve zavisi od odluke Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke. Kako najvi{i organ stranke odlu~i, tako }e biti. Ko god bude odre|en za kandidata ispred na{e stranke, ja }u ga svojski podràti, maksimalno }u se angaòvati u wegovoj kampawi. Znate, ja se ophodim, a tako i svi qudi iz vrha Srpske radikalne stranke, prema na{oj stranci kao prema detetu, koje smo stvorili, koga izvodimo na pravi put, ~iju zrelost sada sagledavamo. Podredili smo se uspehu Srpske radikalne stranke. Uspeh svakog pojedinca iz Srpske radikalne stranke uspeh je svih nas. Jedino Srpska radikalna stranka sada ima prepoznatqive qude: ~vrste, stabilne, odane. Jedino mi imamo kompletan tim koji je sposoban da odmah preuzme vlast. Nema trvewa, sukoba, sva|a, trzavica itd. To moète prepoznati i u strukturi Srpske radikalne stranke ovde, u Ni{u. Imamo najstabilnije, naj~vr{}e, najsposobnije qude. Voditeq: Izvinite, ~uli ste za pojam lobirawe? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Koliko znam, vas najvi{e lobiraju. Za{to? Dr [e{eq: Ko me lobira? Voditeq: Uglavnom druge stranke poku{avaju da otmu, ne vas li~no, nego ~lanove Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Nije to lobirawe. Lobirawe je ne{to sasvim drugo. To je blaì ameri~ki izraz za otvorenu korupciju. Lobi ili labi, kako kaù Amerikanci, je predvorje, hodnik parlamenta, senata ili predstavni~kog doma. Voditeq: Da, u~ili smo to u {koli. Dr [e{eq: Pa niste onda dovoqno nau~ili, moram to da objasnim jer ste pogre{no upotrebili taj izraz. Lobisti su qudi koji vrebaju kongresmene i senatore po hodnicima i ube|uju ih i potpla}uju da zastupaju neki stav u senatu ili u kongresu, ili u predstavni~kom domu kongresa. To je lobirawe. Voditeq: Da, a kod nas? Dr [e{eq: Lobirawa ima i kod nas, ali, kada se de{ava to lobirawe? Recimo, kada direktor neke mo}ne firme ide i traì u vladi neku privilegiju, neki privilegovan posao i on lobira ministre. Ima lobirawa i za dono{ewe nekih skup{tinskih odluka, ali to nije razvijeni oblik lobirawa. Recimo, grupa biv{ih poslanika, odmetnika Srpske ra712
dikalne stranke, javno je priznala da su pro{le godine dobili novac da glasaju za Zakon o izbornim jedinicama, savezni zakon. To je krivi~no delo, to je zabraweno. [to se ti~e otimawa poslani~kih mandata, to nije lobirawe, postoji sasvim korektan izraz otimawe. Voditeq: Narodni izraz. Dr [e{eq: Narodni izraz. Otimawe je protivustavno, protivzakonito, wime se dovodi u pitawe legitimitet pravnog poretka, skup{tina pravnog poretka. Imamo taj slu~aj i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini. Socijalisti jo{ uvek radikalima ne daju nekoliko wihovih poslani~kih mandata, iako je ve} pro{lo skoro dve godine od kada su nam ti mandati oteti. Kada neko od socijalista bude izba~en iz Socijalisti~ke partije, oni to zavr{avaju preko no}i. Evo, najsveìji slu~aj je Neboj{e ôvi}a. Ranije je bila Anica Kozba{i}, pa Milorad Vu~eli} i mnogi drugi. Kada je re~ o radikalima, otimaju na{e poslani~ke mandate i time celu Republi~ku skup{tinu ~ine neregularnom, nelegitimnom, nelegalnom. Voditeq: Hvala vam, gospodine [e{eq. Po{tovani gledaoci, gledate emisiju TV duel. Nazvali smo gospodina \in|i}a, on nije kod ku}e. Ako stigne u na{ studio, vrlo rado }emo ga ukqu~iti u emisiju. Dr [e{eq: [ta, jo{ nije stigao? Voditeq: Jo{ nije stigao. Sada smo ga zvali ku}i, telefonska sekretarica kaè da je on na putu, verovatno naovamo. Dr [e{eq: Ho}emo li ga ~ekati do pono}i? Voditeq: êka}emo. Dr [e{eq: Dobro. Voditeq: Moèmo li malo da razjasnimo taj pojam otimawa mandata. Dr [e{eq: Vidite, tu postoji pravni, politi~ki i moralni aspekt. Politi~ki aspekt je jasan: neka politi~ka partija otimaju}i tu|e mandate èli da poja~a svoju politi~ku snagu i to radi na protivpravan i nemoralan na~in. Kada je re~ o poslani~kim mandatima, i savezni i republi~ki izborni zakon jasno kaè: Kada poslanik iz bilo kog razloga prestane da bude ~lan politi~ke partije na ~ijoj je listi izabran, automatski mu prestaje poslani~ki mandat. Imamo proporcionalni izborni sistem, svako je izabran na strana~koj listi. Tu su socijalisti otimali poslani~ke mandate opozicionim strankama i na taj na~in pove}avali broj glasova i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini. Tesna im je ve}ina bila. U Saveznoj skup{tini bez otimawa mandata nisu imali ve}inu u proteklom mandatu. Zato su svi zakoni, koji su doneseni u tom periodu, neregularni, nemaju legitimitet. U Republi~koj skup{tini se desilo ne{to sli~no: socijalisti su sa Novom demokratijom imali tesnu ve}inu, i uvek su kuburili sa kvorumom. Zato su im trebali ti oteti mandati. Voditeq: Ako se ja dobro se}am, to je 154 ili 157. Dr [e{eq: Ne, socijalisti su imali 123, Nova demokratija 6, to je 129, ali uvek im nekoliko wih ne do|e, a za kvorum im treba 126. Voditeq: Da, to je bila ta tesna ve}ina. Dr [e{eq: Da, i ra~unaju da Nova demokratija, kao {to se wima prodala 1993. godine, opet moè nekome da se proda i ne veruju joj mnogo.
713
Kada je re~ o odborni~kim mandatima, onda tu pravni aspekt nije bitan, jer su izbori po ve}inskom principu. Onaj ko je izabran za odbornika, izabran je poimeni~no, ali pored wegovog imena je stajala firma stranke. Tu postoji moralni aspekt: da nije bio strana~ki kandidat, on ne bi bio izabran. Krajwe je nemoralno ukoliko on napusti svoju stranku, a zadrì odborni~ki mandat. Qudi koji to u~ine, koji tome podlegnu, nikogovi}i su, qudi bez karaktera, ~asti i obraza. Nama je kao narodu poluvekovna komunisti~ka diktatura dosta uni{tila moral, moralne kategorije, moralna pravila pona{awa, etiku u smislu nekih kategori~kih imperativa u pogledu qudskog pona{awa. @ivimo u uslovima ekonomske krize i socijalne bede u kojima su qudi vi{e potkupqivi nego {to bi ina~e bili. I tu je do{lo do otimawa odborni~kih mandata. Evo, sada to vr{i Demokratska stranka, \in|i} je dobio ne{to novaca od Nemaca, ali ne dovoqno da ne{to ozbiqno uradi u Srbiji na planu ekonomske obnove i za{tite socijalno ugroènih slojeva stanovni{tva. To su mrvice sa tog aspekta, ali to je dovoqno novca da on moè da me{etari, da dovodi qude u isku{ewe, da ih potkupquje i da ih moralno uni{tava zbog neke sitne koristi. Nama je na taj na~in oteo jedan odborni~ki mandat u Skup{tini grada Beograda, jedan u Pirotu i jo{ u dva grada po jedan. Kako je to, recimo, radio u Beogradu? Dao je 10.000 maraka izvesnom Peri Radanovi}u, odborniku Srpske radikalne stranke. Taj Pera Radanovi} je nastavnik, profesor u sredwoj {koli. Voditeq: Zna~i neredovna plata. Dr [e{eq: Neredovna plata, bedno ìvi, brojna porodica. Mnogo se kolebao, kako sam ~uo. Ovaj lepo izvadio 10.000 maraka, dao mu novac i sve snimio video-kamerom i fotografisao fotografskim aparatom. Ve~ito }e ga imati u {akama. I {ta je taj ~ovek postao moralna krpa. Kada je uzimao tih 10.000 maraka, verovatno je razmi{qao da }e sinu da kupi patike, da }e drugom, tre}em detetu ne{to da kupi, da }e èni ne{to da kupi, da }e da kupi neki ure|aj koji je potreban porodici itd. Mo`da je razmi{qao i o godi{wem odmoru koji nije godinama iskoristio. Polakomio se u trenutku, uzeo i `rtvovao karakter, moral, obraz. Ta sramota ostaje i wegovoj deci i wegovim unucima. Pamte se i neki prebezi iz Pa{i}eve radikalne stranke, izvesni Lazarevi}, recimo, koji je prebegao, sluìo kraqu Aleksandru u vreme uspostavqawa diktature, bio je i ban Vrbaske banovine. Imamo mi takvih slu~ajeva u istoriji. Takav ~ovek je prezren, odba~en od okoline, od naroda. Qudi bi pquvali za wim kada bi pro{ao ulicom itd. Narod to ne ceni, narod to osu|uje, narodu se to gadi. Jedan trenutak slabosti je dovoqan da ~ovek propadne, i propada za sva vremena optere}uju}i i svoje sinove i svoje unuke. I sada, kada sin tog biv{eg bana Vrbaske banovine pro|e kroz Bawaluku, qudi o tome pri~aju. Eto, wegov otac je izdao Radikalnu stranku Nikole Pa{i}a i stavio se u slu`bu reìma. To je bio diktatorski reìm kraqa Aleksandra [estojanuarska diktatura. Voditeq: Hteo sam da vas pitam {ta mislite, da li u Srbiji ima stranih agenata, i koji im je u stvari generalni ciq?
714
Dr [e{eq: U Srbiji ima mnogo stranih agenata. Voditeq: Mislite da smo toliko interesantni? Dr [e{eq: Da, veoma smo interesantni jer nam je strate{ki poloàj vrlo vaàn. Najvi{e agenata ima pod kontrolom Amerike i Nema~ke. Oni sve znaju, sve snimaju i u sve su wihovi prsti ume{ani. Instrumentalizovali su neke politi~ke partije, pre svih partije iz koalicije Zajedno. Otuda to mar{irawe pod nema~kom i ameri~kom zastavom. To je bio poku{aj da se na jedan posredan na~in stvara slugawski mentalitet kod srpskog naroda, kod dela srpskog naroda, da se naviknemo na okupatorsku zastavu. Drugo, stranci daju nekim politi~kim strankama mnogo novca. Sada \in|i} li~no dobija najvi{e. Zato se i razleteo i moè tako da kupuje odbornike. Ne kupuje samo radikalima, kupio je odbornika Demokratske stranke Srbije u Gradskoj skup{tini Beograda. U unutra{wosti rastura. Mislim da prili~no preuzima kontrolu nad odbornicima Srpskog pokreta obnove u unutra{wosti. Ne znam konkretno kakva je situacija u Ni{u, ali je kao tendencija to o~igledno. @ivi veoma luksuzno, ima mnogo toga na raspolagawu, okruìo se ~itavom garniturom telohraniteqa, sve je to vrlo o~igledno, ali on nije u stawu da pridobije ni Nemce niti bilo koga drugog sa Zapada da mu pruì konkretnu ekonomsku pomo}. U tome je neuspe{an. Voditeq: Pisao nam je profesor istorije, kaè da je Filozofski fakultet zavr{io u Beogradu. Ne bih ~itao celo pismo, pro~ita}u samo kraj. Pismo je naslovqeno na gospodina Zorana \in|i}a. Izvinite {to sam vas ovim pismom mo`da maltretirao. Mo`da sve to mora tako da bude. Svim svojim bi}em sam uz ono {to se de{avalo na Trgu i zato sam pogo|en. Mo`da ja previ{e idealno gledam i posmatram taj dru{tveni tok i pojave u dru{tvu. Mo`da sam se ja previ{e vezao za ono Po{teno. Poku{ajte da me uz to Po{teno zadrìte ili mi pomognite da ja shvatim da su neke stvari farsa. Dao je sve svoje podatke. Dr [e{eq: Ni{ta ne razumemo. Niste pro~itali celo pismo. Voditeq: Pismo je zaista... Dr [e{eq: Iz ovoga {to ste pro~itali zaista ne razumemo o ~emu se radi. Voditeq: Ho}ete li da ga pro~itam celo? Dr [e{eq: Ne znam, ja ga nisam ~itao, niste mi rekli sadràj, ali ako ste ve} citirali jedan deo, du`ni ste da objasnite gledaocima o ~emu se radi. Voditeq: Evo, pro~ita}u ga celo: Po{tovani gospodine Zorane, po{tenima je u~iteq re~, a budalama nesre}a rekao je tvorac konfu~ijanstva Konfu~ije. O ~emu se zapravo radi. Na{a pravedna borba na Trgu slobode u Ni{u nakon 93 dana, i borba drugih na{ih gradova, dovela nas je do ciqa. Imamo sada Uniju slobodnih gradova i jak front po{tenih za borbu na novim izborima. Kao {to smo bili jaki u duhovnom smislu, jaki smo bili i u fizi~kom i izdràli na ulici tri hladna meseca; izdrà}emo jo{ do potpune slobode.
715
[ta je zapravo nas, gra|ane, povelo u ovu borbu? Upravo istina koju smo traìli svih 93 dana i dobili smo je. Izviwavam se, pismo je pisano rukom, pa malo teè ~itam. U toj borbi smo svi sagoreli. Pratili smo razvoj doga|aja, porodi~no, familijarno, svi zajedno majke, o~evi, deca. Nismo odstupali i na kraju pobeda koju sada slavimo. Euforija, ushi}ewe i radost ve} jewava, i kod qudi se javqa èqa za radom i svakodnevnim poslovima. No, na na{em Trgu pojavquju se i daqe nezadovoqni. Balkon sa koga ste vi govorili, postade mesto sa koga se ~uje lelek, jauk i bol gladnih dosta daleko... ...Ho}ete li vi malo da pogledate? A odatle su u na{e u{i stizali glasovi Vuka, Vesne, Zorana \in|i}a, ostalih govornika iz Beograda i iz unutra{wosti i na{ih lokalnih. Ovi na{i lokalni govornici, novi politi~ari, koji na{om borbom i istrajno{}u stigo{e do listopadnih politi~kih funkcija, ~im su u{li u skup{tinu i seli u ko`ne foteqe, zaboravi{e narod, na~in wihovog obra}awa, molbe za istrajavawe i pokrenu{e nas sa Trga mnogo ja~e od êha. Jedan sam od onih sa Trga koji je stvorio moralni kapital i stekao moralno pravo da kaè svakom: i Vuku, i Zoranu, i Vesni izvinite, u ovome se ne slaèmo sa vama. To svoje moralno pravo, koje imam, a imaju ga na stotine hiqada i miliona sli~nih meni, iskoristih da pri|em jednom ~oveku sa balkona, koji uz na{u pomo} ode za gradona~elnika na{ega Ni{a. Smatraju}i ga pametnim, takav sam utisak stekao dok sam ga slu{ao na Trgu, mislio sam }e mu re~i biti u~iteq, ali ih on ne prihvata; i krenu ka nesre}i, i time odredi svoje mesto kazuju}i ko je i {ta po Konfu~ijevoj izreci. Taj ~ovek, koji dobronamernog ~oveka sa Trga ne prihvati kao svog u~iteqa, zove se Zoran @ivkovi}. Nakon sticawa punoletstva Skup{tine op{tine Ni{, kako @ivkovi} re~e, uputim se u obli`we selo Mramor da se formira Mesni odbor Demokratske stranke. Zamolio sam ga da me saslu{a, da mu kaèm koji qudi }e ga tamo ~ekati za glavni odbor. Ne poslu{a mene sa Trga, ve} pokupi one koji za ovih 93 dana nikada na Trg ne kro~i{e, sve ~lanovi SPS-a, i time navu~e gnev moj, mojih iz sela Mramora, gnev onih sa Trga. U sali Zadru`nog doma u Mramoru, kao predsednik Skup{tine op{tine sko~i i lupi o sto pred onim zbuwenim seqacima i tako po voqi predsednika u Mesni odbor Demokratske stranke u|o{e qudi koji na Trgu i ne behu smatraju}i da mi tu bitku nikada dobiti ne}emo. E, kada se suprotno wihovoj voqi desilo, evo wih u Demokratskoj stranci. Pa se navodi: Predsednik Mesnog odbora Demokratske stranke Mi}a Pavlovi}, Marko Tomislav, Miti} Dragan SPS, Zlatkovi} @ivorad, direktor preduze}a, Nada Tomi}, ]irkovi} Mika, ]ira JUL ili SPS, Stojkovi} Zvonko simpatizer DS-a, kao {kolski drug spojio Mirkovi}a i Mi}u Stablovi}a, Joci} Dragoqub, trgovac iz propale dràvne trgovine. To je sve ura|eno 15. februara 1997. u 17 ~asova, u privatnoj ku}i u Mramoru kod Mi}e Pavlovi}a. Meni je sve ovo mu~no, dodu{e, li~no mi ne nanosi nikakvu {tetu. Moè Zoran @ivkovi} da omasovi stranku DS i Ciganima, jedino wih nikada nije bilo na Trgu. To je wegov izbor i kako re~e: Ja sam, bre, pro716
fesore, politi~ar, ja pravim stranku u Mramoru. E, pa ako je tako, sre}no mu! Tako su stranku omasovili i SPS-ovci. Guraju ih samo da ih ima {to vi{e, i evo dokle stigo{e. Poku{a}u da zavr{im svoju pri~u re~ima ~uvenog japanskog majstora karatea Tanyija Kazea: Da bi vrh piramide bio vi{i, osnova mora biti {ira. Ja smatram da osnova mora biti i od kvalitetnog materijala, jer }e se u suprotnom piramida sru{iti. Ostalo sam vam pro~itao uz zaista velike muke, jer je pisano rukom. Evo, gospodine [e{eq, ba{ ni{ta nismo presko~ili. Dr [e{eq: Dobro, to je pismo upu}eno Zoranu \in|i}u, ti~e se unutra{wih problema Demokratske stranke i ja tu nemam {ta da se me{am. Vaqda }e Demokratska stranka sama da re{ava svoje probleme. Primetio bih ovde jednu stvar koja mi se nije svidela. [ta zna~i to ako Cigani u|u u stranku, kao da je to ne{to lo{e. Srpska radikalna stranka se ponosi {to u svom ~lanstvu ima i poprili~an broj Cigana Roma, kako se ve} zovu. Nijedan naziv po mom mi{qewu nije uvredqiv ako ga ~asni qudi nose, i mi imamo veoma dobar odnos prema Ciganima. Smatramo da treba sve da u~inimo da se oni koji nisu jo{ emancipovani {to pre emancipuju, da se uklope u srpsko dru{tvo. Sa wima, kao narodom, nikada nismo imali nikakvih problema. Voditeq: Da li bismo sada mogli malo da porazgovaramo o budu}nosti Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Mislim da je Srpska radikalna stranka najperspektivnija politi~ka partija u Srbiji i u srpskom narodu u celini, da se razvija na zdravim osnovama, da je stranka koja polaè mnogo na moral, na ~ast, na obraz. To je jedina stranka koja ima promi{qen nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni i kulturni program. Srpska radikalna stranka je politi~ka partija koja svakim danom ima sve vi{e simpatija u narodu. Svakim danom nam je ~lanstvo sve masovnije. Evo, Zoran Krasi} me je malopre obavestio da za posledwih nedequ dana imamo oko 80 novih ~lanova u Ni{u. Sa mnogo optimizma o~ekujemo slede}e izbore: republi~ke, parlamentarne i predsedni~ke, i nadamo se uspehu. @eleli bismo da se ponove i savezni i lokalni izbori, i da lokalni izbori budu po proporcionalnom principu. Mislim da bi se ti izbori mogli obnoviti istog dana kada se odràvaju redovni parlamentarni i predsedni~ki izbori. Voditeq: Gospodine [e{eq, privodimo emisiju kraju, hvala vam na razgovoru. A vama, po{tovani gledaoci, èlim laku no} i prijatno uz torte koje smo dobili od poslasti~arnice Emona. Dr [e{eq: Nadam se da tu tortu ne}emo jesti bez Zorana \in|i}a. Ho}emo li ga jo{ ~ekati? Voditeq: Sa~eka}emo ga. Dr [e{eq: Da ga ~ekamo?
717
SVEO BI SRBIJU NA ADU CIGANLIJU

Radio [id, 15. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci Radio [ida, dobar dan, 12 je ~asova i 32 minuta. Gost u na{em programu danas je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, poslanik u Saveznoj skup{tini, {ef poslani~ke grupe radikala i, naravno, predsednik Op{tine Zemun. Zna~ajna li~nost u politi~kom ìvotu zemqe, ~elni ~ovek parlamentarne respektivne stranke, politi~ar ~ije javno delovawe nikog ne ostavqa ravnodu{nim. Wegovi postupci i izjave se na{iroko komentari{u, ocewuju, analiziraju, afirmativno kvalifikuju ili negiraju. To je dovoqan razlog da i u ovoj prilici iznese svoj i stav stranke o aktuelnoj situaciji u zemqi, o prilikama u bliskom susedstvu, mogu}im refleksima na stawe u na{oj zemqi i ukupno u regionu. Dobar dan i dobro do{li u program Radio [ida. Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao. Voditeq: [ta je starije ili prioritetnije od svih ovih funkcija koje sam nabrojala trenutno u va{oj aktivnosti? Dr [e{eq: Ne znam, ne bavim se klasifikacijom funkcija, ali radim u kontinuitetu na istom poslu bez obzira na kom se mestu nalazim i koju funkciju formalno obavqam. Radim na realizaciji programa Srpske radikalne stranke u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji jo{ uvek kao opozicionar, a u Zemunu je Srpska radikalna stranka postala vladaju}a i tamo pokazuje {ta prakti~no zna, koliko je sposobna, spremna i kvalifikovana. Voditeq: Vi }ete nam ne{to vi{e re}i kako je ustrojena lokalna samouprava u op{tini na ~ijem ste vi ~elu, jer dolaze informacije da je tu besprekoran red i rad, {to sigurno moè da posluì kao model. Pre toga èlim da skrenem pa`wu slu{aocima da mogu da vam postavqaju pitawa posredstvom telefona: u redakciji na 712-336 i ovde u studiju na 712910. Na{i novinari i saradnici }e zabeleìti pitawa i, naravno, proslediti, jer rekli ste sami da nema pitawa na koje ne moète odgovoriti. Mo`da bi za po~etak bilo dobro zbog svih tih pri~a o eventualnoj koaliciji Srpske radikalne stranke i vladaju}e partije, o tome kako neki kaù da vas socijalisti izvla~e kao yokera u te{kim situacijama, da kaète ne{to vi{e o tome? Dr [e{eq: To su besmislene pri~e koje uglavnom {ire izdajnici srpskog naroda, one politi~ke partije koje su se prodale Amerikancima i Nemcima i sluè tim zapadnim silama protiv Srbije. Nema nikakvog govora o eventualnoj koaliciji radikala sa socijalistima. Kada smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em 1991, 1992. i 1993. godine, nismo hteli u koaliciju, onda kad je Slobodan Milo{evi} branio Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Pogotovu sada nema nikakvih {ansi o eventualnoj koaliciji kada je predata cela Srpska Krajina i jedna tre}ina Republike Srpske, i kad je do{lo do tako krupnih proma{aja u nacionalnoj, ekonomskoj i socijalnoj politici jednostavno ta varijanta ne dolazi u obzir.
718
Vidite, i daqe je Srpska radikalna stranka najprogowenija politi~ka partija u Srbiji, jo{ uvek nam socijalisti ne vra}aju na{e otete poslani~ke mandate u Republi~koj skup{tini. Socijalisti samo nama lansiraju kontrastranku sastavqenu od kriminalaca, koja se naziva Radikalna stranka Nikola Pa{i}, a imali su i onu Ujediwenu radikalnu stranku Srbije; tu su ubacili grupu kriminalaca, psihopata, oni imaju svoj odbor i ovde u [idu. Wima su dali kancelarije u prostorijama biv{eg komiteta, tamo gde bi trebalo Srpska radikalna stranka da ima sedi{te kao parlamentarna stranka, me|utim nas su preselili u jedno dvori{te. Iz toga se vidi da se socijalisti jedino srpskih radikala ozbiqno boje; ne mogu wih upla{iti ni \in|i}, ni Dra{kovi} jer je narodu o~igledno da oni ne mogu biti alternativa postoje}em reìmu. U narodu sazreva sve vi{e uverewe da je Srpska radikalna stranka optimalna alternativa, da Srpska radikalna stranka moè u pravoj meri da izvede Srbiju iz ekonomske krize i socijalne bede, da za{titi srpske nacionalne interese i da reorganizuje srpsku dràvu na demokratskim principima. Voditeq: [ta je to {to sad Srpska radikalna stranka radi u op{tini Zemun i koliko se dràla onih predizbornih principa po{to ste sad vi na vlasti? Dr [e{eq: Odràli smo sve predizborne principe i sada ubrzano realizujemo predizborna obe}awa. Prvo, zaveli smo red u Op{tini, u op{tinskim slu`bama smo zatekli haoti~no stawe, sad je red, disciplina, ima jo{ poku{aja da op{tinski ~inovnici rade po inerciji, jo{ ima nesnalaèwa, poku{aja odugovla~ewa i tako daqe. Ali mi smo tu kao ma~ i to jednostavno spre~avamo, rigorozni smo po tom pitawu a to zavo|ewe reda je odmah odjeknulo u zemunskoj op{tini na sve strane jer dobar glas daleko se ~uje, i mi smo zadovoqni onim {to smo ve} postigli. Drugo, krenuli smo na izgradwu nekih kapitalnih objekata komunalne infrastrukture, po~eli su radovi oko strate{ke vodovodne linije za zemunsku op{tinu od Batajnice do Ugrinovaca. Danas, pre dolaska u [id, obilazio sam to gradili{te, stigle su nam ~eli~ne cevi iz Uro{evca 406 mm i one se upravo istovaraju izme|u Ugrinovaca i Batajnice. U ponedeqak po~iwe kopawe, trasa je obeleèna, cevi sukcesivno dolaze, ali {to je najva`nije finansijsku konstrukciju formirali smo iskqu~ivo na osnovu unutra{wih izvora finansirawa, na osnovu dosad neiskori{}avanih resursa. Krenuli smo u parcelisawe op{tinskog gra|evinskog zemqi{ta, na dodelu tog zemqi{ta gra|anima po najniìm cenama, recimo, na podru~ju Ugrinovaca izbeglicama smo odredili cenu od 15 dinara po kvadratnom metru. Tako jeftino nema nigde, masovan je odziv, qudi uzimaju placeve, a mi te pare odmah ulaèmo u infrastrukturu. Sad radimo vodovod, pa }emo raditi put, a onda nas ~ekaju poslovi na kanalizaciji, u planu je i nekoliko trafostanica u okolnim naseqima, imamo neke radove na kanalizaciji u centru Zemuna, i narod vidi da radimo. Neprekidno radimo, neprekidno primamo gra|ane u Op{tini; svakog petka po 160 gra|ana li~no pri719
mim, nekad to traje i do tri sata ujutru. Za nas je Zemun ogledna op{tina; mi, radikali, na primeru zemunske op{tine pokazujemo kako }e izgledati kad preuzmemo vlast u celoj Srbiji i zbog toga smo uloìli sebe u taj veliki posao. Voditeq: To je samo jedna beogradska op{tina, Novi Beograd su dobili socijalisti, na nivou grada je koalicija Zajedno, obi~no se jednoj vladi d sto dana da bi se videlo koje rezultate je napravila. Kako vi ocewujete vlast koalicije Zajedno u Beogradu u kontekstu aktuelne situacije u Srbiji, onih vi{emese~nih demonstracija te koalicije, protesta studenata, {trajka prosvetara? Dr [e{eq: Da bih dao ocenu vlasti koalicije Zajedno, moram prvo dati ocenu prethodne socijalisti~ke vlasti u Beogradu i socijalisti~ke vlasti u ostalim op{tinama u Srbiji. To je o~igledno nesposobna vlast, kod koje se sve stvari odvijaju po inerciji, vlast koja nema novih ideja, nema kreativnosti, koja nije spremna da se suo~i sa novonastalim problemima, ne zna kako to da uradi i nije sposobna da adekvatano reaguje na svakodnevne izazove. Tamo gde je koalicija Zajedno preuzela vlast, nastao je pravi haos, zna~i, od lo{eg smo krenuli na gore. \in|i} se uop{te ne bavi svojim poslovima, on je angaòvao nekoliko marketin{kih agencija da mu savetuju kakvu }e izjavu da d, gde }e da ga prate televizijske kamere i ni{ta drugo ga ne interesuje. On sad putuje u Nema~ku, Englesku, [paniju i tako daqe, ni{ta ne radi iz domena svojih poslova, a gradska vlast u Beogradu jo{ nije konstituisana, jo{ nisu formirana ni radna tela Skup{tine Beograda. [~epao je Studio B, to ga je jedino interesovalo, a {ta }e biti sa vodovodom, kanalizacijom, asfaltirawem, elektrodistribucijom, de~ijim obdani{tima apsolutno ga ne interesuje! Vidite, i{ao je u Nema~ku i do{ao je sav razdragan i kaè sredio sam da se ispla}uju devizne penzije, a te penzije se ve} neko vreme ispla}uju; to pitawe je ve} regulisano me|udràvnim ugovorom, a sad se on busa u prsa da je on za to zasluàn. I{ao je da traì autobuse u London, Englezi su mu rekli znate, mi bismo vam mo`da dali dva-tri autobusa, ali kako da ih vozite u Beogradu, jer kod nas se vozi levom stranom, a i volan je na desnoj strani; autobusi su neupotrebqivi na beogradskim ulicama. To su sme{ne stvari koje se de{avaju u Beogradu, ali i àlosne jer }e se Beograd na}i u situaciji u kojoj nikad do sada nije bio. Voditeq: Bilo je re~i da je trebalo da vas dvojica nastupite u jednom televizijskom duelu na Ni{koj televiziji, a Ni{ je tako|e preuzela koalicija Zajedno. Dr [e{eq: Da, to je bilo u sredu, deset dana je ta emisija najavqivana, televizijski duel na Televiziji Nais privatnoj televiziji. \in|i} je prihvatio, nekoliko puta je iz Demokratske stranke potvr|ivan wegov dolazak, me|utim, u sredu nave~e nije se pojavio. Prethodna dva dana je bio u Nema~koj, ali je ranije najavqeno da dolazi u sredu pre podne i, tako je bilo najavqeno i u novinama, da ima jo{ susret sa nekim na{im radnicima tamo i da se vra}a. Me|utim, on je smuvao, kao nije stigao na taj duel, naravno, \in|i} se upla{io, nije smeo da do|e. Mi smo ve} ra720
nije imali dva duela, jedan televizijski, jedan radio; u oba duela \in|i} je doìveo nokaut i, naravno, na tre}i duel nije smeo da do|e, ali to meni nije smetalo da se emisija odrì. Voditeq: Da vas ne{to pitam o funkcionisawu Savezne skup{tine. U svetlu izjava nekih visokih funkcionera Crne Gore i delovawa nekih tamo{wih stranaka, moète li to da prokomentari{ete? Dr [e{eq: Pa, savezna dràva je o~igledno u krizi, sve su ve}e separatisti~ke tendencije u Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore, te separatisti~ke tendencije otvoreno propoveda i podràva Milo \ukanovi}, predsednik crnogorske vlade i nastavqa se blokada Savezne skup{tine. Kako }e to daqe da izgleda, vide}emo, ali najgora opasnost je o~igledno pred nama da se Crna Gora otcepi i da Srbija ostane bez izlaza na more. Voditeq: Stigla su ve} i neka pitawa iz Vukovara, nisu naro~ito ugodna, ali vi ste rekli da nema neugodnih pitawa; evo jedno pitawe od anonimnog slu{aoca: Da li se gospodin [e{eq, dok se igra sa svojim decom, seti Doderovi}a, ]uka, Olivera Jeliki}a, La{e i mnogih drugih? Dr [e{eq: Neka imena niste dobro pro~itali i naravno da se se}am Doderovi}a je ubio pukovnik Beara kod Herceg Novog, a Oliver je ubijen u obra~unu sa biv{im muèm svoje ène u Beogradu, prema tome ne vidim kakve bi to politi~ke reperkusije u ovom slu~aju imalo. Doderovi} i ]uk su ubijeni u Herceg Novom; ubio ih je pukovnik Beara kome je su|eno, a onda je oslobo|en i oti{ao je u Republiku Srpsku. Mi, radikali, smo ga neprekidno èstoko napadali, kritikovali i nedavno je smewen sa te funkcije, bio je oficir bezbednosti. Voditeq: Drugo pitawe: Kao predsednik Srpske radikalne stranke gospodin [e{eq je poslao mnoge mlade u rat, mnogi su ostali invalidi, {ta je uradio sa svojim poslanicima da se pomogne tim qudima i {ta se desilo sa novcem koji mu je poslao vojvoda \uji} 1991, a evidentno je da se radilo o velikoj sumi? Dr [e{eq: Ma, to niko nije pitao iz Vukovara, to je pitao ovaj va{ kriminalac iz [ida, Milenko Petri}. To {to je poslao vojvoda \uji}, neka Milenko Petri} sagradi sebi ovde neku jazbinu. Prvo neka proveri da li je neki novac uop{te stigao i gde su potvrde. To su gluposti, nikakvog novca nije bilo, a o~igledno da Slu`ba dràvne bezbednosti tog Milenka Petri}a snabdeva nekim la`nim podacima i lansira ga kao politi~ki faktor. Uostalom, vi znate ko je Milenko Petri} notorni kriminalac, sav je istetoviran, ~ovek bez ~asti, obraza, karaktera, ~ovek koji sada sluì socijalistima da muti vodu srpskim radikalima, da stvara zabunu u predizbornom procesu i ni{ta drugo. Uostalom, kad je wegova kancelarija pored sedi{ta SPS-a, onda vam je jasno ~ija je filijala. Voditeq: Ovo je previ{e li~no. Dr [e{eq: Nemojte da preska~ete nijedno pitawe, idite redom. Voditeq: Kao ~elnik ekstremne Srpske stranke, kad je zadwi put bio u crkvi? Koliko je godina imao kad se krstio i kada mu je pop zadwi put bio u ku}i?
721
Dr [e{eq: Pop mi je posledwi put bio u ku}i na krsnu slavu Svetog Luku, a ja povremeno idem u crkvu, kr{ten sam negde dva meseca posle ro|ewa 1954. godine u manastiru Zavala. Besmisleno je takva pitawa postavqati, Srpska radikalna stranka nije ekstremna stranka, to je stranka umerene desnice i smatramo da crkva ne sme da se me{a u strana~ke poslove niti stranka u crkvene. Crkva treba da bude iznad svih stranaka, a veroispovest je privatna stvar svakog ~oveka, ali takva budala, kao {to je Milenko Petri}, jednostavno to ne razume, on misli da popovi treba da vode politiku. Kad imate takvu budalu i kad takva budala sluì Socijalisti~koj partiji Srbije, onda morate i wena pitawa da trpite. Imate li jo{ wegovih pitawa? Voditeq: Devedesete godine prvo odelo mu je kupio Moma Radovi} iz In|ije, a danas ima ku}u u Batajnici i pravi vilu na Dediwu, ima najsavremeniju {tampariju na ènino ime. Posle svega, da li se ose}a kao srpski patriota ili je ratni profiter? Dr [e{eq: To su, tako|e, name{tena pitawa, to je sve iz tog serijala Milenka Petri}a. Nikakvu ku}u na Dediwu nisam otpo~eo, tamo nemam ni plac, nemam nikakvu {tampariju, pogotovo ne na ènu. Imam pola ku}e u Batajnici koju sam kupio 1989. godine. Nikada nikakav Moma iz In|ije mi nije poklonio odelo, ali, znate, ta budala moè da izmisli sva{ta, i da sam ukrao atomsku bombu iz ne~ijeg skladi{ta, ~udi me samo {to nije naveo tu da sam nekoga i zaklao, da sam nekoga obesio i tome sli~no. To je grupa qudi koji su o~ajnici, vidite, taj Milenko Petri} je bio nekada ~lan Srpske radikalne stranke, pa kad smo do{li u sukob sa Slobodanom Milo{evi}em 1993. godine, on je uhap{en, na{li su kod wega i neko oru`je. Upla{ili su ga u zatvoru, on je tamo pevao i {to zna i {to ne zna. Tada su ga vrbovali i usmerili da radi protiv Srpske radikalne stranke. To je ~iwenica koja je poznata svim gra|anima [ida, i od kada je vrbovan za Slu`bu dràvne bezbednosti ne bira sredstva kako bi napakostio srpskim radikalima i svim onim qudima koji su ostali ~vrsti, uspravni, nisu se pokolebali i nisu se dali upla{iti pred policijskom represijom. On je bio slab, on je jadnik, uostalom, iz ranijeg vremena sklon kriminalu, i takav ~ovek ne zasluùje ni ~isto qudsko po{tovawe. Voditeq: Ja vas molim da najozbiqnije prokomentari{ete sporazum o specijalnim paralelnim vezama Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske. Dr [e{eq: Da je taj sporazum postignut 1991, 1992. ili 1993. godine, mnogo bih se obradovao, podrào bih ga iz petnih ìla i da je postignut svojevremeno sa Republikom Srpskom Krajinom. Taj sporazum je ipak postignut prekasno; mi, radikali, }emo za wega glasati, to se ne dovodi u pitawe, sve ono {to vodi povezivawu Republike Srpske i Republike Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, radikalima je prihvatqivo. Nama nije ciq samo sporazum o specijalnim paralelnim odnosima, nama je ciq potpuno prikqu~ewe Republike Srpske Srbiji, {to je i voqa tamo{weg srpskog naroda. Mi ne moèmo... Voditeq: Kakve su reakcije muslimana?
722
Dr [e{eq: Pa, one su bezna~ajne. U ovom slu~aju muslimani su postigli i potpisali 40 me|unarodnih sporazuma, pa se Srbi nisu mnogo bunili niti su traìli da i oni u~estvuju u ratifikaciji. S kim }e Republika Srpska potpisivati me|unarodne sporazume, to se ne ti~e muslimana, na{e srce je puno gor~ine zbog gubitka zapadnih srpskih teritorija: srpske Dalmacije, Like, Banije, Korduna, Zapadne Slavonije i predstoje}eg prete}eg gubitka Isto~ne Slavonije i Barawe. Na{e srce je puno gor~ine zbog predaje cele bosanske Krajine, Srpskog Sarajeva i mnogih drugi srpskih teritorija. To onemogu}ava radost u ovim trenucima i mi ne moèmo pre}utati svoje kritike onih qudi i onih faktora koji su prouzrokovali ovakve negativne posledice po srpske nacionalne interese. [to se ti~e samog sporazuma, radikali }e za wega glasati. Voditeq: Mi ovde primamo signal Srpske televizije sa Pala, redovno pratimo wihove emisije i oni su tome dali izuzetnu va`nost. Dr [e{eq: To je sporazum koji je izuzetno zna~ajan za Republiku Srpsku, on osnaùje Republiku Srpsku prema inostranstvu, prema Zapadu pre svega, prema Muslimansko-hrvatskoj federaciji, a i unutra{wim politi~kim odnosima on ja~a jednu struju koja je tamo najpametnija, najpromi{qenija, a to je struja koju predvodi Mom~ilo Kraji{nik. Voditeq: Kad smo ve} pri~ali o Srbima izvan Srbije, logi~no je da ovde malo progovorimo i o Sremsko-Barawskoj oblasti, naro~ito u svetlu predstoje}ih izbora koje je general Klajn raspisao za 13. april. Dr [e{eq: Amerikanci se ùre da Isto~nu Slavoniju i Barawu {to pre predaju Hrvatima i da te srpske teritorije {to pre u|u u sastav hrvatske dràve. Amerikanci bi hteli da izbegnu momentalni srpski egzodus sa tih prostora; oni bi hteli da izbegnu duge kolone srpskih o~ajnika na traktorskim prikolicama, ~ije bi snimke objavqivale sve televizijske stanice na svetu. Amerikanci bi hteli da sad Srbi ostanu pa da za naredne dve-tri godine tiho iscure, da odlaze porodica po porodica, svima je jasno da Srbima nema opstanka pod hrvatskom vla{}u. âk i oni Srbi koji su pre{li na katoli~anstvo ìve veoma lo{e, stalno su progoweni, maltretirani, na wima se iìvqavaju i u Zagrebu i u drugim hrvatskim gradovima, o selima da i ne govorimo. Onaj ko je ostao na selu nema nikakve za{tite, wega kao progowenu zver tretiraju to je ciq Amerikanaca. Kako se Srbi mogu suprotstaviti realizaciji ameri~kog ciqa? Srbi treba da budu odlu~ni u ovim svojim demonstracijama koje traju danima, da otvoreno stave do znawa @aku Klajnu i ameri~koj okupatorskoj vlasti da ne prihvataju uspostavqawe hrvatske vlasti, integraciju u Hrvatsku, da insistiraju na specijalnom statusu Slavonsko-Barawske oblasti; da taj specijalni status bude pod me|unarodnim pokroviteqstvom za dugi vremenski period i da se promena tog statusa moè izglasati samo na referendumu qudi koji tamo ìve. Srbi bi morali po svaku cenu da bojkotuju zakazane izbore i ne bi smeli da primaju hrvatske domovnice. Ako prime domovnice i ako iza|u na izbore, izbori }e biti falsifikovani. Hrvati }e pod tim falsifikovanim izborima pobediti, preuze}e lokalnu vlast skoro u svim op{tinama. Ako Srbi prime hrvatske domovnice, onda }e se
723
utopiti u hrvatsko pu~anstvo, kako oni kaù, a onda je Hrvatima lako da jednu po jednu porodicu stalnim {ikanirawima i maltretirawima teraju iz Hrvatske. Dakle, primawe domovnica i izlazak na izbore bile bi dve najopasnije, pogubne i samoubila~ke stvari za srpski narod. Voditeq: Sino} su predstavnici hrvatske vlade uru~ili Klajnu takozvani zvani~ni spisak ratnih zlo~inaca. To je, naravno, objavqeno na lokalnoj televiziji i predstavqa jedan vid pritiska. Dr [e{eq: Da, Hrvati }e neprekidno dopuwavati te spiskove i ko god od Srba bude smetao, oni }e ga jednostavno staviti na spisak {ta ih ko{ta. Amerikanci rade sve ono {to je u hrvatskom interesu, ne zaboravite da je ameri~ki ambasador u Zagrebu, Piter Galbrajt, li~no stajao na hrvatskom tenku koji je ubijao srpsko civilno stanovni{tvo u zapadnim delovima Srpske Krajine i to su prenele sve zapadne televizije. Voditeq: Onaj uvod je imao smisla na po~etku, mi ~ak nismo ni objavili da }ete ovde biti gost, a ve} su dolazila i sada sustiù... Dr [e{eq: Da, pre nego {to ste javili da }u ja biti gost, saznalo je lokalno sedi{te Socijalisti~ke partije, pa su instruisali svoje {pijune koje predvodi Milenko Petri}, a vi ste odmah ofanzivno krenuli sa nekim pitawima koja su nedostojna. Ali, ve} u startu sam vam rekao da mi nijedno pitawe ne smeta i da najvi{e volim provokativna pitawa. Voditeq: Za{to gospodin [e{eq svojim sposobnostima nije do sada pomogao Srbima u isto~noj Hercegovini? Dr [e{eq: Maksimalno sam pomogao Srbima u isto~noj Hercegovini, ~esto sam tamo boravio, pomagao sam politi~ki, materijalno i vojno kao predsednik Srpske radikalne stranke. U vi{e navrata smo upu}ivali materijalnu pomo}, vi{e puta sam tamo boravio u ciqu potpomagawa politi~ke stabilizacije tih delova Republike Srpske. U isto~noj Hercegovini smo imali i velike grupe dobrovoqaca koji su se hrabro borili na mostarskom frontu, nevesiwskom, kod Kalinovika, na dubrova~kom frontu i na drugim mestima. Voditeq: Slu{ateqka iz [ida pita: Za{to za proma{aje u Republici Srpskoj gospodin [e{eq okrivquje samo Srbiju i Socijalisti~ku partiju Srbije? Dr [e{eq: Onaj ko je bio na vlasti u Beogradu, taj mora da bude glavni krivac za sve {to se desilo. U Beogradu se vodila i spoqna politika Republike Srpske, naàlost. Voditeq: Da li je istina da se me{oviti brakovi ne priznaju i da li }e svako ko je druge vere osim pravoslavne morati da se seli iz Srbije? Dr [e{eq: To pitawe je besmisleno, pitawe o nepriznavawu me{ovitih brakova. Ko je taj ko to ne bi priznao, mo`da ova stranka Milenka Petri}a, oni mi na to li~e, oni koji misle da treba qudima propisivati koliko puta dnevno da idu u crkvu. Voditeq: Na po~etku ste ve} odgovorili na ovo pitawe, po{to smo hteli da razjasnimo dilemu, ali evo, pro~ita}u pitawe gra|anina [ida: Kao opoziciona stranka, umesto da podràva opozicione stranke i daqe se potvr|uje dilema da su u sprezi sa socijalistima, da li je jo{ u sprezi sa SPS-om?
724
Dr [e{eq: To je besmisleno pitawe, po~iva od stava tog gra|anina da je svako onaj ko nije sa Dra{kovi}em i \in|i}em uz Milo{evi}a. Meni je Slobodan Milo{evi} politi~ki protivnik i jedva ~ekam da ga oborim sa vlasti, wega i Socijalisti~ku partiju Srbije, Jugoslovensku levicu i Novu demokratiju. Ali ne mogu da budem zajedno sa Demokratskom strankom, Srpskim pokretom obnove, Gra|anskim savezom, jer su oni za nas, radikale, jo{ gora varijanta od socijalista. Kako ja mogu biti sa onima koji su danima mar{irali pod nema~kim i ameri~kim barjakom? Tu sramotu Srbi od 1944. godine naovamo nisu doìveli, da neko ulicama srpskih gradova mar{ira pod nema~kom zastavom. Kako mogu zajedno sa wima? Vidite, \in|i} je otvoreni Nema~ki {pijun, za dva meseca ~etiri puta je i{ao u Nema~ku i Austriju malo, malo, pa po svoje mi{qewe u Nema~ku i Austriju. Nekada je i{ao u ambasadu po svoje mi{qewe, sada to nije dovoqno i sad mora da putuje direktno kod svojih gazda. Voditeq: Evo, jedno pitawe koje samo posredno moè da bude politi~ko, jer je tu izraèn problem koji re{ava ministarstvo: Da li gospodin [e{eq moè ne{to da pomogne u isplati de~ijih dodataka, nisu ispla}eni ve} godinu dana? sve najboqe èli slu{ateqka iz [ida. Dr [e{eq: Mogu, ako Srpska radikalna stranka pobedi na slede}im parlamentarnim izborima u Srbiji i ako formiramo novu vladu Srbije. Onda }emo isplatiti sve zaostale de~ije dodatke, sve penzije, invalidnine, svu socijalnu pomo}, to mogu garantovati. Ne mogu garantovati koliki }e biti iznosi onoliko koliko dràva bude imala para, ali mogu garantovati da }e se svakog meseca prvo ispla}ivati penzije, de~iji dodaci, invalidnine, socijalna pomo}, pa tek onda plate predsednicima, ministrima, poslanicima i drugim dràvnim funkcionerima. Voditeq: U potpisu gra|anka [ida, koja vas puno po{tuje, kaè da joj je drago {to ste ponovo me|u nama i pita: Kada }e u na{oj zemqi zavladati politi~ki mir me|u strankama i kada }e na{a deca mo}i slobodno da {etaju ulicama i da svi dobiju ono {to je wihovo? Dr [e{eq: Tu su dva pitawa. [to se ti~e pitawa kada }e deca mo}i slobodno da se {etaju ulicama, ono je kqu~no. Mislim da nijednoj stranci ne treba oduzimati pravo na politi~ki protest, ali svaka stranka mora da vodi ra~una o interesima svog naroda i ne sme da preteruje. Mi, radikali, smo protiv uli~nog nasiqa, a mira me|u strankama ne sme nikada da bude, su{tina demokratije je da se partije me|usobno sukobqavaju, da su u stalnom politi~kom sukobu, a narod je tu da vidi koja stranka ima boqe argumente i da se opredequje prema svojim interesima. Voditeq: [ta [e{eq misli o \in|i}evoj izjavi da Kosovo poklawa [iptarima, Sanyak muslimanima a Vojvodinu Ma|arima? Dr [e{eq: \in|i} bi sve raskupusao, on bi sproveo nema~ki plan, a Nema~ka planira obnovu Austrougarske unije kroz takozvanu Podunavsku federaciju u kojoj zami{qa i Vojvodinu. \in|i} bi Srbiju sveo i na Adu Ciganliju pod uslovom da on bude na wenom ~elu. On nema morala i nema patriotizma, to je o~igledno. Li~no je potvrdio na sastanku odbora wegove stranke kada su ga neki prozivali da nema morala: Kome treba moral, neka ide u crkvu, {ta traì u Demokratskoj stranci?
725
Voditeq: Kad smo ve} spomenuli Kosovo, a ono je vi{edecenijsko trusno podru~je delovawa albanskih separatista, i trenutno haoti~no stawe u Albaniji, kakav je stav Jugoslavije, stav Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Mislim da sve ovo {to se de{ava u Albaniji odgovara na{oj zemqi. Stav Jugoslavije treba da bude stav neme{awa i protivqewa stranom me{awu u unutra{we poslove Albanije. [ta se de{ava u Albaniji, te{ko je sada proceniti, ja sam sve bliì stavu da je re~ o sukobu nema~kih i ameri~kih interesa. Amerika je prvo dràla pod kontrolom Albaniju posle pada komunizma, a onda je to neosetno preuzela Nema~ka i Sali Beri{a je nema~ki ~ovek. Mislim da Amerikanci potpomaù ovu pobunu da bi doveli do strane vojne intervencije, da bi delimi~no potisli nema~ki uticaj i da bi uspostavili svoj. Taj sukob nema~kih i ameri~kih uticaja proteè se ne samo na Albaniju nego i na Srbiju, Bugarsku, a i na Rumuniju. Vidite, ovo {to se de{avalo u Bugarskoj ne{to je sli~no, a kroz sukobe \in|i}a i Dra{kovi}a tako|e se mogu sagledati povremeni sukobi ameri~kih i nema~kih uticaja u na{oj zemqi? Mislim da }e uskoro do}i do velikog zao{travawa i koalicija Zajedno ne}e biti dugog veka. Voditeq: [ta }e biti sa Krajinom i borcima koji su se borili od 1991. godine? Dr [e{eq: Tu`na je sudbina prognanih Srba iz Srpske Krajine i svih drugih srpskih zemaqa. Mnogi od wih su u kolektivnom sme{taju, bez posla, bez krova nad glavom. Ako mi, radikali, do|emo na vlast, radi}emo kao {to radimo u zemunskoj op{tini; vidite kako smo i{li na masovno parcelisawe op{tinske zemqe po najniìm cenama, a humanitarnu pomo} }emo usmeravati na izgradwu monta`nih ku}a. Mnogo humanitarne pomo}i sada se jednostavno pokrade i mnoge navodne humanitarne organizacije su isprqale ruke o te prognane Srbe. Mi nemamo poverewa ni u Crveni krst, ni u Komesarijat za izbeglice, nemamo poverewa ni u Maticu iseqenika, ni u jednu organizaciju koja je uzimala novac da bi pomagala izbeglice. Izbeglice su malo tog novca videle, a mnogi qudi iz tih organizacija su se obogatili. Voditeq: Slu{alac iz [ida kaè: Da li moèmo da prelazimo preko obilaznice u Iloku, ili }emo praviti neki most, {ta gospodin [e{eq zna o tome? Dr [e{eq: Ne znam o tome ni{ta, da pogledamo prvo kakav }e biti ishod svih ovih zbivawa u Isto~noj Slavoniji i Barawi. Mislim da jo{ ima neke nade i da Srbi ne bi trebalo da o~ajavaju nego da budu jedinstveni u svom protestu, da ti protesti budu svakodnevni i da spre~e odràvawe izbora, da spre~e izdavawe domovnica na teritoriji Isto~ne Slavonije i Barawe, to sad mogu da urade. Ako se izgubi Isto~na Slavonija i Barawa, tu }e biti nemogu} prelazak preko granice. Voditeq: Da li gospodin [e{eq moè da pomogne Jezdinim i Dafininim {tedi{ama? Dr [e{eq: Mogu da ih uputim da traè svoje pare od onih koji su im uzeli, a to su: Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove i obe demokratske stranke. Setite se, svojevremeno je Dafina priznala u
726
Dugi da je davala pare ne samo funkcionerima reìma nego i liderima nekih opozicionih stranaka. Zbog toga jedino Srpska radikalna stranka do kraja insistira da se ra{~isti ta afera. Na na{e insistirawe je formiran i Anketni odbor u Saveznoj skup{tini, ali on nikad nije podneo izve{taj. Mi, radikali, smo prikupili sve materijale tog odbora i objavili debelu kwigu, mislim oko 400 strana, pod naslovom [ta opqa~ka levica da ne zna desnica. Voditeq: Ovo pitawe se ti~e va{e stranke, konkretno Op{tinskog odbora ovde u [idu: Bio sam ~lan Srpske radikalne stranke, platio ~lanarinu, a nisam dobio kwiìcu, gospodin Vasi} vam je nije dao, koji je ina~e rasterao pola [ida. Ja nisam shvatila ovo pitawe. Dr [e{eq: Ne shvatam ni ja to pitawe. Svi ~lanovi Srpske radikalne stranke nakon potpisivawa pristupnice dobijaju ~lansku kartu, ~lanska karta se izdaje u Beogradu, imamo centralizovano izdavawe ~lanskih karata i tu odluku smo doneli na Tre}em otaybinskom kongresu 1994. godine. [to se ti~e ~lanarine, ona je simboli~na 5 dinara godi{we po jednom ~lanu, a {ta je konkretno u pitawu, ne znam. Ne verujem da je gospodin Vasi} rasterao pola [ida, gospodin Vasi} ima zasluga {to je na vreme prozreo Milenka Petri}a i ove policijske {pijune i energi~no ih izbacio iz Srpske radikalne stranke, pa se nesmetano sada bave {pijunaòm ovde u blizini sedi{ta Socijalisti~ke partije Srbije. Voditeq: Slede}e pitawe: [ta misli gospodin [e{eq, kako neko ko je druge vere moè ostati u [idu? Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, nikada nismo bili verski iskqu~ivi i mi ne pitamo ~oveka koje je vere, niti nas to pitawe u principu interesuje. Pored pravoslavnih Srba na podru~ju [ida ìve Slovaci, Ukrajinci, Rusini, mislim da su Slovaci uglavnom evangelisti, mo`da ima i katolika, a Rusini su unijati, to zna~i da su pravoslavne veroispovesti, ali priznaju vrhovnu vlast pape. Mi nikada nismo dovodili u pitawe wihovu veroispovest, za nas su oni prijateqi, mi smo srodni narodi, mi smo narodi sa sli~nom istorijskom sudbinom; i Rusini i Slovaci su bili mnogo proterivani kroz istoriju, nikada se sa wima nismo sporili ni po kom osnovu i mi èlimo da privu~emo {to vi{e i Slovaka i Rusina u Srpsku radikalnu stranku. Voditeq: Pitawe slu{aoca: Da li je mogu}e da se na slede}im izborima udruì sa bilo kim, jer bi lak{e iza{ao na kraj sa Vukom i \in|i}em? Dr [e{eq: Na slede}im izborima se ne}emo ni sa kim udruìti, idemo sami na izbore i èlimo sami da pobedimo. Ako ba{ ne budemo u potpunosti imali ve}inu u Skup{tini, mogu}e je da se sa nekom mawom strankom dogovorimo oko formirawa vlade, ali da radikali imaju prevashodnu vode}u ulogu. Voditeq: Pozdrav od Stanivukovi} Petra i pitawe: Ako pobedi Srpska radikalna stranka u [idu, da li bi vratili carinu? Dr [e{eq: Besmisleno je da carina bude u [idu. Ako radikali pobede u Srbiji, carine u [idu ne}e biti, ako opstanu ovi delovi Srpske
727
Krajine, nama sa srpskom zemqom ne treba carina i bio bi nesmetan prelazak preko granice dok se ne stvore uslovi za ujediwewe Isto~ne Slavonije i Barawe sa Srbijom. [to se ti~e granice prema Hrvatskoj, tu nam ne treba nikakva carina jer mi ne planiramo nikakve grani~ne prelaze i nikaku trgovinu sa Hrvatskom. Voditeq: Pomenuli ste izbore, ~uju se neke najave da }e se predsednik Jugoslavije birati u junu, a da }e se republi~ki izbori odràti u septembru. Dr [e{eq: Nema tu {ta da se najavquje, po Ustavu u junu treba da se odrè izbori jer tada isti~e ~etvorogodi{wi mandat Zoranu Lili}u i on nema pravo da se bira ponovo na tu funkciju. [to se ti~e republi~kih izbora, mi, radikali, èlimo da se {to pre oni odrè, a verovatno bi bilo pogodno da se odrè u septembru ili oktobru, to bi mo`da bili najpovoqniji termini. Mi traìmo da se uporedo sa republi~kim skup{tinskim i predsedni~kim izborima ponove lokalni i savezni izbori i da lokalni izbori ovoga puta budu ~isto po proporcionalnom principu, a ne po ve}inskom, pa da neke stranke bez obzira {to nemaju apsolutnu ve}inu glasova u narodu dobiju apsolutnu ve}inu odbornika u skup{tinama op{tina, to su negativnosti ve}inskog sistema. Voditeq: Prokomentari{ite ovu prvu radnu verziju zakona o javnom informisawu koji je vrlo bitan. Takozvana panel-diskusija je ustanovqena i ja nisam primetila da se Srpska radikalna stranka ukqu~ila u tu diskusiju. Dr [e{eq: Mi ne}emo da u~estvujemo u tim panel-raspravama dok nam socijalisti ne vrate otete poslani~ke mandate u Republi~koj skup{tini, a socijalisti tamo drè dijalog sa Glamo~aninovom strankom, odnosno strankom Milenka Petri}a, sa strankom Prvi decembar, sa otpadnicima, sa izdajnicima, prodanim du{ama i onda tu jednostavno nema mesta za srpske radikale. Projekat ovog zakona je veoma lo{ i on je restriktivan u odnosu na sada{we stawe. Za{to mewati Zakon o informisawu? Imamo dobar Zakon o informisawu, imamo potpunu slobodu {tampe, svako moè da {tampa novine, nismo imali u posledwih 5-6 godina ni jednu zabranu novina, osim {to je policija poku{ala da zapleni tira` lista Velika Srbija 1994. godine, kad smo objavili Protokole sionskih mudraca, a mi smo im ostavili samo tri primerka da i oni imaju ne{to da ~itaju, a sav smo tira` na vreme rasturili. Narod je napokon mogao da se upozna sa tim vrednim istorijskim dokumentom. Nama je potreban novi zakon o radiju i televiziji i da se tu otvori proces privatizacije, a reìm ide u suprotnom pravcu, u pravcu podràvqewa, podvo|ewa medija pod {to ve}u kontrolu. Voditeq: [ta gospodin [e{eq misli o {trajkovima sredwih {kola u [idu? Dr [e{eq: Ne mogu da se izjasnim o {trajkovima sredwih {kola u [idu, ali mogu da kaèm stav Srpske radikalne stranke i svoj li~ni u pogledu {trajka sredwih i osnovnih {kola uop{te. Mi, srpski radikali, smo podràli te {trajkove i mislim da su se {trajka~i izborili za svoje osnovne zahteve, da su im plate sada pove}ane i da su im plate sada
728
u rangu dràvnih slu`benika, {to im je vaqda i bio osnovni ciq. Ovoga puta {trajk je bio uspe{an, samo i ubudu}e svi {trajka~i moraju da se ~uvaju od strana~kih manipulacija... Voditeq: Ovde su ina~e {trajkovale samo ~etiri {kole: jedna sredwa, dve osnovne i jedna... Dr [e{eq: ... ali na nivou Srbije su se izborili za pove}awe plata i to je, mislim, pove}awe od 30 odsto. To je sada solidno pove}awe, mi podràvamo sve opravdane radni~ke zahteve uop{te, samo uvek savetujemo da se ~uvaju strana~kih me{etarewa, jer ako èle da ostanu jedinstveni i ako èle da se izbore za sva sindikalna prava, onda ne smeju dozvoliti da budu izmanipulisani od bilo koje politi~ke partije, to je bitno. Voditeq: Ko }e odgovarati za drva koja su odnesena iz Krajine, ~ulo se da je to uradio Arkan? Dr [e{eq: Drva i nisu ne{to najskupqe {to je pokradeno u Srpskoj Krajini, mnogo krupnije stvari su pokradene i odnesene. Ko }e odgovarati, vaqda }e to utvrditi istraga. Ako radikali do|u na vlast, oni }e povesti istragu po tim pitawima. Voditeq: Kako komentari{ete najave koalicije Zajedno da }e jedan od najve}ih novobeogradskih bulevara dobiti ime po Draì Mihajlovi}u? Dr [e{eq: Mislim da je to dobra ideja; mi, srpski radikali, se neprekidno zalaèmo da sve velike li~nosti iz na{e istorije treba tu posmrtnu po~ast da dobiju i da neka ulica u srpskim gradovima ponese wihovo ime. Sa druge strane, jo{ uvek ima mnogo ulica koje nose imena srpskih neprijateqa i srpskih izdajnika i Slovenaca i Hrvata i to treba ubrzano da se mewa. Voditeq: Po{tovani slu{aoci, gost Radio [ida je i daqe dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Evo, pro~ita}emo jo{ jedno pitawe: [e{eq ima {iru familiju, gde oni ìve? Dr [e{eq: Moja {ira porodica ìvi u Trebiwu i okolini. Voditeq: Molim gospodina [e{eqa da prokomentari{e dokle }e trajati ovakva situacija u zemqi i wegovo mi{qewe o ekonomskoj situaciji u svetu? Dr [e{eq: Ovakva situacija u Srbiji traja}e dok radikali ne do|u na vlast, a onda }e oni da srede stawe, da zavedu disciplinu, red i da stvore uslove za ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu, naravno, kroz privatizaciju, kroz liberalni koncept ekonomije i slobodnu trì{nu privredu koja, pre svega, podrazumeva privatnu inicijativu i konkurenciju. [to se ti~e ekonomske situacije u svetu, Amerikanci su upravo zapo~eli novi ciklus pqa~ke celog sveta kroz mewawe vrednosti svoje valute. Od Drugog svetskog rata naovamo Amerikanci neprekidno ~as diù, ~as obaraju vrednost dolara. Kada diù vrednost dolara, raste kamata u ameri~kim bankama i to privla~i kapital iz celog sveta i oni tada kumuli{u kapital, a onda dolazi slede}a faza ciklusa, ve{ta~ki obaraju vrednost dolara i na taj na~in dolaze do novih svetskih trì{ta po povoqnijim cenama. Amerikanci manipuli{u dolarom kao glavnim
729
svetskim sredstvom pla}awa i uvek su oni na dobitku. Sad je dolar krenuo uzlaznom linijom, a se}amo se pre nekih desetak godina to je tako brzo i{lo da je jedan dolar dostigao iznos od 3,8 maraka. Voditeq: Za{to, kada su na izborima izgubili tri puta, [e{eq i Dra{kovi} ne podnesu ostavke u svojim strankama kao {to je u~inio Bob Dol u Americi? Dr [e{eq: Samo jednom sam izgubio na izborima 1990. godine, kada sam se iz zatvora kandidovao za predsednika Republike i kad je moja stranka bila zabrawena, kada sam pola predizborne kampawe proveo u zatvoru. Bilo je dovoqno da se sat vremena pojavim na dràvnoj televiziji i osvojio sam odmah 100.000 glasova. Iako tada nisam izabran za predsednika, postigao sam veliki uspeh i taj uspeh je mnogo zna~io srpskim radikalima. [to se ti~e lidera drugih stranaka, za{to ne podnose ostavke, to treba wih pitati, ja nemam nikakvog razloga da podnosim ostavku sve dok ~lanovi Srpske radikalne stranke èle da budem predsednik. Voditeq: Da li bi mogao i ratni zlo~inac iz Tovarnika da kupi plac u Zemunu? Dr [e{eq: Pa, ne znam o kakvom je ratnom zlo~incu re~, ali svaki Srbin je dobrodo{ao u Zemunu i moè da kupi plac, a naravno, to mogu i Slovaci, i Rusini, mogu i Rumuni, i Ukrajinci, Ma|ari i pripadnici svih drugih nacionalnih mawina, ukqu~uju}i Buwevce, [okce i sve druge koji su lojalni gra|ani Savezne Republike Jugoslavije, i mi tu ne pravimo nikakvu razliku. Voditeq: [ta gospodin [e{eq misli o Studentskom protestu i ~iwenici da su wihovi zahtevi uglavnom politi~ki? Dr [e{eq: Mi, radikali, smo se o tome izjasnili odavno, jasno, u pravom trenutku to je jedno veliko manipulisawe studentima. Studentski protesti nikad nisu ozbiqni i oni su uvek sa ne~ije strane manipulacija, u ovom slu~aju manipulacija je bila o~igledna, weni izvori su u koaliciji Zajedno, a studentski lideri su bili pla}eni iz inostranstva. Glavni lider Miodrag Gavrilovi} je priznao u intervjuu Nedeqnom telegrafu da su studenti primili ve}u koli~inu novca iz inostranstva, a da su najvi{e novca dobili od Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. Sada se sva|aju oko tih para, tuku, êda Jovanovi}, onaj sa tri min|u{e, premla}en je na sednici Glavnog odbora Studentskog protesta i tako. Voditeq: To se jo{ uvek ne smiruje iako je ve}ina tih zahteva prvobitnih ispuwena... Dr [e{eq: Pa, da, pametni studenti sede i u~e, spremaju ispite, a ovi koji landaraju po beogradskim ulicama }e se hvatati za glavu zbog izgubqene godine. Voditeq: Upravo jedno takvo pitawe: [ta gospodin [e{eq misli o odra|ivawu {trajka, odnosno, naknadnom radu subotom u {kolama? Dr [e{eq: To mora da se nadoknadi u svim {kolama: u osnovnim, sredwim i na fakultetu, ali za neke fakultete mislim da je ve} kasno. Lako je to nadoknaditi na fakultetima dru{tvenih nauka, ali kako }e na Medicinskom, Elektrotehni~kom, Ma{inskom?
730
Voditeq: Kada bi gospodin [e{eq do{ao na vlast, kako bi se tretirala Jugoslovenska èleznica, po{to je sad u kolapsu? Dr [e{eq: Nigde u svetu èleznica nije rentabilna, mi bismo nastojali da sredimo stawe na èleznici i da zavedemo disciplinu. Ona bi morala velikim delom i daqe da se finansira iz dràvnog buyeta, a mi bismo ponudili prodaju akcija ili licenci na na{oj èleznici, i mislim da bi Evropska zajednica bila zainteresovana da se glavni èlezni~ki pravci u na{oj zemqi ukqu~e u mreù evropskih èleznica u neku jedinstvenu kompaniju. Evropska zajednica ide u pravcu stvarawa jedinstvene èlezni~ke kompanije i to bi bila za nas {ansa da osavremenimo èleznicu bez nekog na{eg velikog ulagawa. Voditeq: [ta gospodin [e{eq misli o gospodinu Budimiru Ko{uti}u, Brani Crn~evi}u, Amfilohiju Radovi}u i dr Radmili Milentijevi}? Dr [e{eq: Mislim da je Budimir Ko{uti} dobar i sposoban profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, da je zna~ajan nau~nik. Imao je jednu kra}u politi~arsku epizodu, povukao se iz politike, ne mogu ni{ta lo{e o wemu da kaèm, li~no smo u dobrim odnosima, ne vi|amo se ~esto. Mislim da je korektan kao ~ovek, niko nije mogao da zameri wegovom po{tewu, ~asti i obrazu, bar ja nisam, nikada ni{ta nisam ~uo. [to se ti~e Brane Crn~evi}a, taj ~ovek mi se nikada nije svi|ao. Amfilohije Radovi} je jedan od najuglednijih vladika, odnosno mitropolita Srpske pravoslavne crkve, o wemu imam veoma dobro mi{qewe, ali sam se iznenadio kad sam ga video da duva u pi{taqku na studentskim demonstracijama, mislim da su se mnogi qudi iz crkve tih dana obrukali. Radmila Milentijevi} je apsolutno nesposobna kao ministar informisawa i boqe bi bilo da nije ni dolazila iz Amerike. Ona ne moè da se sna|e u svemu ovome, a kad se neprekidno poziva na svoju Ameriku, prosto iritira srpski narod. Voditeq: Pitawe: Da li biste vi, gospodine [e{eq, mogli da sara|ujete sa Ko{tunicom? Dr [e{eq: Nudili smo Ko{tunici pro{le godine predizbornu koaliciju, ~etiri meseca smo o tome razgovarali, nudili smo mu izvanredne uslove, ve}i procenat nego {to je imao na izborima 1993. godine. Me|utim, saznali smo da on pregovara u isto vreme sa koalicijom Zajedno, dakle, sedeo je na dve stolice pa ko mu vi{e ponudi, vaqda po onoj narodnoj umiqato jagwe dve majke sisa. Kad smo to saznali, rekli smo Ko{tunici da nemamo vi{e {ta da razgovaramo, neka ide sa koalicijom Zajedno, da nama nije potreban. On je oti{ao i zajedno sa wima iza{ao na izbore, i doìveo fijasko; imali su pad od pola miliona glasova, 30 odsto mawe u odnosu na 1993. godinu, a srpski radikali su imali skok od 30 odsto u odnosu na 1993. godinu, mi smo imali 200.000 novih glasova, a oni su imali pad od 500.000 glasova. Ko{tunica je odmah posle izbora napustio koaliciju Zajedno, sad mu se stranka raspada i mislim da ne}e opstati jo{ dugo na politi~koj sceni, pa je besmisleno razmatrati pitawe Ko{tunice i wegove stranke kao eventualnih koalicionih partnera na slede}im izborima. Najboqe je da se ta stranka ugasi jer ona nema ni731
kakvu ideologiju, nikakav program, nikakvu politiku, nema ni strana~ku infrastrukturu, i ta stranka moè jedino opstati ako se nekome pri{qam~i pred same izbore. Voditeq: Potro{ili smo skoro sat vremena, i ovom prilikom obave{tavamo slu{aoce da vi{e ne}emo primati pitawa, a nismo stigli da na sva odgovorimo. Molim gospodina [e{eqa da prokomentari{e paqewe petokrake u Beogradu? Dr [e{eq: Mislim da petokraka nije paqena u Beogradu nego je skidana sa Gradske skup{tine. Socijalisti su napravili veliku gre{ku {to nisu to na vreme sami uradili, a \in|i} je to iskoristio u medijske svrhe. Petokraka je morala jednom da se skine, {ta }e petokraka na zgradi Gradske skup{tine, {ta }e petokraka i na jednoj javnoj ustanovi? Petokraka je simbol zla, to je satanisti~ki znak, to je pentagram koji su prvi po~eli da koriste Turci na svojoj zastavi suprotstavqaju}i se hri{}anstvu. U evropskoj istoriji je prisutna kao masonsko obele`je; prva dràva severne polulopte koja je petokraku stavila na svoju zastavu su SAD kad su masoni izveli ameri~ku revoluciju i formirali Sjediwene Ameri~ke Dràve krajem osamnaestog veka. Kako su gde pobe|ivali komunisti ili masoni, oni su petokraku unosili u svoja obele`ja; s tim {to su komunisti imali crvenu petokraku, a masonima nije toliko va`na boja koliko sama simbolika tog znaka. Voditeq: Za kraj ovog razgovora, iako ste posredno to ve} rekli, kako }e se Srpska radikalna stranka organizovati za predstoje}e republi~ke izbore? Ima mnogo problema u zemqi gde smo, {ta smo i {ta ~initi? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka }e imati kompletne liste svojih kandidata u svim izbornim jedinicama, ima}emo svoga kandidata za predsednika Republike, krenu}emo u kampawu sa velikim ambicijama i mislim da politi~ke stvari sazrevaju do one ta~ke u kojoj se dolazak radikala na vlast smatra neminovnim. Neprekidno raste rejting, narodno poverewe i popularnost. U Srbiji }e se stvari i daqe komplikovati, sada{wi reìm nije u stawu da na|e odgovore na kqu~na pitawa ekonomske krize i socijalne bede, na kqu~na politi~ka pitawa, nacionalna pitawa. Mi ne èlimo da reìm pada na ulici, u ustanku, u krvoproli}u, mi èlimo da taj reìm mewamo na demokratskim parlamentarnim izborima i za to se spremamo. Ne èlimo da strani {pijuni i agenti do|u na vlast u Srbiji i zbog toga smo energi~no protiv koalicije Zajedno; zbog toga ovako èstoko kritikujemo Zorana \in|i}a i sve wegove pogre{ne poteze, ali uvek argumentovano, uvek sa mnogo dokaza za sve teze koje iznosi. Voditeq: Meni ostaje da vam se zahvalim {to ste bili gost u programu Radio [ida. Dr [e{eq: Bilo mi je veliko zadovoqstvo.
GOSPODA LOPOVI
Radio \erdap, Kladovo, 16. mart 1997. godine Voditeq: Dobar dan i dobro do{li na talase kladovskog radija. Kao {to znate, dana{wi gost je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i gradona~elnik Zemuna. @elimo mu dobar dan i dobrodo{licu u na{ studio. Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao. Voditeq: Gospodine [e{eq, ve} ste 5-6 godina neprekidno na terenu. îwenica je da u posledwih mesec, mesec i po gotovo svaki dan pose}ujete gradove, gostujete u medijima. Zna~i li to da su radikali, na neki na~in, po~eli svoju kampawu? Dr [e{eq: Za nas je predizborna kampawa po~ela odmah posle izbora od 17. novembra, odmah posle saveznih i lokalnih izbora. Sve dok ne osvojimo vlast neprekidno smo u politi~koj kampawi. Sada koristimo izvesno otopqavawe u medijskoj sferi i trudimo se da imamo {to vi{e kontakata sa gra|anima, da razgovaramo na razne teme, da obja{wavamo politi~ku poziciju Srpske radikalne stranke, da raspravqamo o aktuelnoj politi~koj situaciji, i ja sam od 10. januara posetio 32 radio-stanice gostuju}i u emisijama koje su nekada trajale sat-dva, nekada po tri sata. Voditeq: Pretpostavqam da je interesovawe slu{alaca veliko. Stiglo nam je nekoliko pitawa od slu{alaca koji nisu mogli da sa~ekaju da do|ete u studio. Dok ne dobijemo nova pitawa na telefon 019/88-888, pro~ita}u ova koja ve} imamo. Vladimir Stanovi}, poqoprivredni inèwer iz Kladova pita: Za{to ste skinuli simbol monarhije sa amblema Srpske radikalne stranke, a prethodno niste izvr{ili anketirawe svojih ~lanova i op{tinskih odbornika? Na promociji radikala 1991. godine u Kladovu izjavili ste, citiram: Ako mi, radikali, budemo dobili vlast, sazva}emo referendum, pa neka narod odlu~i da li je za monarhiju. Me|utim, to obe}awe niste odràli, jer ste uskoro u svim javnim medijima kritikovali princa Aleksandra Kara|or|evi}a i izneli mnoge pogrdne re~i na wegov ra~un. Drugo pitawe:Za{to ste vi kao predsednik stranke protiv koalicije Zajedno? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka nikada nije bila monarhisti~ka politi~ka partija i ja nikada nisam bio monarhista. Na{ strana~ki amblem, na{ strana~ki grb je nastao od ~etni~kog grba, a na ~etni~kom grbu nikada nije bilo krune. êtni~ka kokarda je dvoglavi beli orao Nemawi}a sa ukr{tenim ma~evima u kanyama i sa mrtva~kom glavom na grudima. Po{to je na{a stranka nastala kroz obnavqawe Srpskog ~etni~kog pokreta, mi smo taj amblem preuzeli, malo smo ga prilagodili, osavremenili, skinuli smo mrtva~ku glavu sa grudi i umesto toga stavili krst sa ~etiri ocila. U po~etku smo zaista bili za to da se odrì referendum i da se narod izjasni da li je za republiku ili monarhiju, i nismo navijali ni za jednu. Me|utim, kad se prvi put princ Aleksandar pojavio u Srbiji, te{ko se obrukao. Prvo, kad su mu dali da pase travu na beogradskom aerodromu. Zatim je pokazao da uop{te ne zna srp733
732
ski jezik. Vodili ga u Dowu Tre{wevicu kod Topole pa se uneredio za sofrom i napravio ~itav niz drugih proma{enih poteza koji su ga definitivno diskvalifikovali. Smatramo da nema nikakvog razloga da to pitawe tretiramo u ozbiqnim politi~kim raspravama, jer je apsolutno bezna~ajno. Posle svih tih postupaka princa Aleksandra, Srpska radikalna stranka je odustala od referenduma, koji je po pitawu monarhije deplasiran. Nema nikakvog razloga da se obnavqa monarhija. Za{to ne moèmo sa koalicijom Zajedno? Zato {to smo mi, srpski radikali, patriote. Iznad svega volimo svoju otaybinu, srpstvo, srpski narod u celini i srpski nacionalni interesi su nam najpre~i. Koalicija Zajedno je strana agentura. Videli ste da su danima mar{irali pod nema~kim i ameri~kim zastavama po beogradskim ulicama; otvoreno se Zoran \in|i} postavio kao nema~ki agent u srpskoj politici i zato nemamo nikakvih razloga da idemo sa wima u koaliciju. Uostalom, oni su se svi deklarisali kao pristalice izru~ivawa Srba Ha{kom tribunalu. Nije bilo nijednog ameri~kog ili nema~kog zahteva prema srpskom narodu a da ga koalicija Zajedno nije podràla. Smatramo da je koalicija Zajedno jo{ gora varijanta od Socijalisti~ke partije Srbije. Voditeq: Pretpostavqam da }e o ovoj temi biti jo{ dosta govora tokom emisije. Da kaèmo na{im slu{aocima da }e imati priliku da se dva sata druè sa predsednikom Srpske radikalne stranke i da }e u demokratski otvorenom razgovoru mo}i razmeniti svoja mi{qewa, stavove i iskustva. Na telefonskoj liniji imamo slu{aoca. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, ja sam êdomir Pasatovi}, imam sedam pitawa. Voditeq: Zamolio bih vas da postavite samo dva, ne moè gospodin [e{eq da odgovara samo na va{a pitawa. Slu{alac: Znate {ta, izabra}u dva, samo, da li vas da pitam ili direktno gospodina [e{eqa? Voditeq: Samo pitajte, ja }u kazati gospodinu [e{equ da ste vi predsednik Samostalne stranke Vlaha u Kladovu, izvolite. Slu{alac: Molim vas, pitajte ga da li moè sedam ili ne moè?! Dr [e{eq: [to se mene ti~e, moè. Slu{alac: A-ha, to je gospodin [e{eq, je l tako? Voditeq: Jeste, gospodine êdo, izvolite. Slu{alac: Zahvaqujem. Prvo, hteo bih gospodinu [e{equ da se predstavim, ne}u duìti, potrudi}u se da na brzinu kaèm ne{to o sebi. Voditeq: Gospodine Pasatovi}u, rekao sam ve} da ste predsednik Samostalne stranke Vlaha u Kladovu, postavite konkretno pitawe, jer imamo jo{ dosta slu{alaca koji èle da postave pitawe gospodinu [e{equ. Slu{alac: Ako vam toliko smetam, onda da ne postavqam pitawe. Voditeq: Ne, ne, postavite pitawe, znamo ko ste. Slu{alac: Po{tovani gospodine [e{eq, pre svega, èleo bih da se predstavite, ne samo meni nego svim slu{aocima Radio \erdapa u Kladovu: gde ste ro|eni, u kojoj republici, gde ste ìveli ranije i gde ste bili zaposleni posledwi put? Voditeq: Evo, gospodin [e{eq }e odmah odgovoriti. Dr [e{eq: Neka gospodin postavi svih sedam pitawa.
734
Slu{alac: Zahvaqujem. Kako to da ste ba{ danas izabrali ovaj grad, Kladovo? Ba{ nedeqom su izvorne vla{ke pesme. U svim na{im selima su samo stari qudi koji su nepismeni, nisu u~ili {kolu, a ko nije u~io {kolu ne zna srpski. Interesuje me da li vi znate ne{to vla{ki, da li biste mogli odgovarati na vla{kom, ako ne, onda nastavqam sa pitawima. Za vreme vladavine Tita 90 odsto na{ih qudi je oti{lo u svet, ~ak u Australiju, Novi Zeland itd. Interesuje me ko je rasformirao na{u biv{u Jugoslaviju i gde je do{lo do bratoubila~kog rata, ne znam ko je prvi po~eo? Kao predsednik Narodne samostalne stranke Vlaha, ja sam osniva~ Savezne Republike Jugoslavije sa pet miliona Vlaha, a nema nijednog ~lana na{e stranke u Beogradu, pa zato ova stranka nije iza{la na izbore. Nismo dobijali ni finansijska sredstva kao ostale stranke. Da li vi moète sva ova pitawa da zapamtite ili da prekinem? Dr [e{eq: Pamtim sve, ne brinite. Slu{alac: Hvala bogu, znamo se, zahvaqujem, ovo nije nikakvo vre|awe. Dr [e{eq: Samo vi pitajte. Slu{alac: Zahvaqujem. [ta mislite o konstataciji da u na{oj zemqi postoji {est republika: Srbija sa dve pokrajine, Crna Gora, Srpska Krajina, {esta Savezna Republika Jugoslavija? Da li ovoliko republika ima Kina, Rusija, Amerika? [ta }e da uradi ovaj napa}eni narod da isplati te visoke plate? Mislim da ste sva pitawa razumeli. Dr [e{eq: Da. Slu{alac: Hvala, evo ovde, u isto~noj Srbiji, narod je miran. Bilo bi poèqno da idete i u pokrajinu Kosovo, vrlo dobro znate da tamo sija neka vatra, a ~im gori ku}a na{em kom{iji, treba i mi da budemo obazrivi. Vi imate finansijsku mo} pa moète, ja bih oti{ao tamo, ali finansijska sredstva mi ne dozvoqavaju. Zamolio bih vas da i u moje ime idete tamo da smirite ove koji se tamo bune. To mi je posledwe pitawe, zahvaqujem. Dr [e{eq: A sedmo pitawe? Slu{alac: Sedmo sam uskratio, tako mi je voditeq rekao. Dr [e{eq: Postavite i sedmo pitawe. Slu{alac: @elite da postavim? Dr [e{eq: Da. Slu{alac: Sedmo pitawe se ne odnosi na vas. Ja sam 1. novembra 1996. godine poslao tu`bu Me|unarodnom sudu u Hag u kojoj traìmo posebnu pokrajinu. Granice su odre|ene jo{ 395. godine pre nove ere. Zbog toga sam hteo da budem u savezu sa Republikom, po{to smo osniva~i Savezne Republike Jugoslavije. Me|utim, vidim da smo mi Saveznoj Republici Jugoslaviji potrebni samo dok ona ne iza|e iz krize. [utira nas ko krma~a trinaesto prase kad nema sisu, to je za nas vrlo nepogodno. Ne slaèm se da je cela Evropa protiv Srpske Krajine. Voleo bih da u Evropu stupimo svi zajedni~ki, ali mi nemamo te pare. Ja primam neku bednu penziju, kao i svi penzioneri, ~ak i radnici primaju bedne plate; prema tome, stigli smo do prosja~kog {tapa. Nije nama potrebno {est vlada, nama je, po mom mi{qewu i mi{qewu ovog naroda, potrebna samo jedna
735
vlada i to Vlada Savezne Republike Jugoslavije. Sve ostale republike treba da se ukinu, da ne budem Crnogorac, da ne budem Vlah, da ne budem Srbin nego Jugosloven, onda bi cvetala na{a Jugoslavija. Dokle god se stvaraju republike, pokrajine, na{ narod ide pod led i nema vi{e izlaza. Toliko od mene, hvala {to ste me saslu{ali i oprostite ako sam neku re~ pogre{io. Shvatite da je moj materwi jezik vla{ki i mo`da sam, ne namerno, pogre{io neke re~i. Dr [e{eq: Dobro, gospodine, odgovori}u na svih sedam va{ih pitawa. Ro|en sam 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu, gde sam zavr{io i fakultet. Na postdiplomskom studiju sam bio na Pravnom fakultetu u Beogradu i tu sam doktorirao 1979. godine. Bio sam profesor na Fakultetu politi~kih nauka na predmetu Me|unarodni odnosi. Izabrao sam danas da gostujem na Radio Kladovu zato {to mi se ukazala prilika. To nije bilo ni na koji na~in vezano sa drugim terminima i sa programom lokalne radio-stanice koja nedeqom najvi{e pu{ta vla{ke pesme. Nadam se da moje gostovawe ne}e bitno onemogu}iti emitovawe tih pesama u toku celoga dana. Ina~e, koristim svaku priliku koja mi se ukaè da gostujem na lokalnim radio i televizijskim stanicama, a u Kladovu na radio-stanici nisam gostovao od kraja 1993. godine i drago mi je da mi se danas ukazala prilika. Ko je rasformirao Jugoslaviju i izazvao bratoubila~ki rat? Jugoslaviju su rasformirali oni koji su je i uspostavili posle Prvog svetskog rata, to su evropski masonski krugovi. Tito je 40 godina radio na razbijawu te Jugoslavije i stvarao uslove za wen raspad federalizuju}i je i konfederalizuju}i. înio je sve {to je bilo u wegovoj mo}i da Slovencima i Hrvatima olak{a izlazak iz Jugoslavije, da {to vi{e teritorija sa sobom odnesu, a da bi Srbi po zvani~nim statistikama imali {to mawi procenat jugoslovenskog stanovni{tva, Tito je izmislio i tri nove ve{ta~ke nacije: crnogorsku, makedonsku i muslimansku. êtvrto pitawe je bilo pitawe koje se ti~e va{e stranke. Rekli ste da ste u~estvovali u stvarawu Savezne Republike Jugoslavije. Mislim da je to bilo potpisivawe Deklaracije iz januara 1992. godine, ali to nije bilo stvarawe SRJ, ona je stvorena usvajawem novog ustava i u tome ni vi, ni va{a stranka niste u~estvovali. Vi kaète: pet miliona Vlaha je u tome u~estvovalo kroz va{ potpis, ja u to ne verujem, ne verujem da ima pet miliona Vlaha, mislim da ima deset miliona Vlaha jer smo mi, Srbi, na neki na~in Vlasi i to }u vam objasniti kad budem davao odgovor na posledwe pitawe. Uostalom, Turci su sve nas, Srbe, vekovima nazivali Vlasima, zatim Dubrov~ani, Hrvati su nas nazivali Vlasima i Vlah je izraz koji se odnosio na sve Srbe, bez obzira u kojim delovimaSrbije i srpskih zemaqa ìve. To {to vas i va{e stranke nema u Beogradu, to je zbog toga {to vas narod ne}e. Ne}e niko da d glas za vas, dakle, ne svi|a im se va{a politika, program. Dok ne osvojite dovoqan broj glasova na izborima, ne moète imati poslanika ni u Republi~koj ni u Saveznoj skup{tini. Ni ovde, u Kladovu, koliko znam, nemate nijednog odbornika u Skup{tini op{tine. Jednostavno, narod vas ne}e i boqe bi onda bilo da se ne bavite strana~kom politikom.
736
Kada je u pitawu federalizacija, Srpska radikalna stranka je protiv federalnih jedinica, protiv federalizacije na{e zemqe. Zalaèmo se za jedinstvenu srpsku dràvu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe i biti centralizovana unitarna dràva, koja }e se zvati Velika Srbija. Protiv toga smo da postoji srbijanska federalna jedinica, crnogorska federalna jedinica, mi smo protiv postojawa bilo kakvih autonomnih pokrajina. [esto pitawe {to se ti~e Kosova i Metohije, mi, radikali, ~esto tamo putujemo. Ja sam u toku predizborne kampawe, u oktobru mesecu imao pet mitinga. Mi imamo kompletan koncept re{avawa kosovskometohijskog pitawa. Mislim da je samo Srpska radikalna stranka, ukoliko do|emo na vlast, u stawu da sa~uva Kosovo i Metohiju i da tamo zavede red. Sedmo pitawe se odnosilo na inicijative va{e stranke pred Me|unarodnim sudom u Hagu i pred nekim ènevskim institucijama, pretpostavqam. Mislim da je taj va{ stav proma{en. Prvo, Vlasi su Srbi, u to nema sumwe, nema nikakvog spora. Me|utim, treba imati u vidu da su Srbi kada su do{li na Balkan, pre otprilike hiqadu petsto i vi{e godina, na Balkanu zatekli domoroda~ko stanovni{tvo: Ilire, Tra~ane, ne{to Kelta, Dardanaca itd. Srbi su kroz vekove asimilovali to stanovni{tvo koje su zatekli na Balkanu i u na{im venama te~e krv i tih prastanovnika Balkana. To me{awe je bilo negde brè, negde sporije, negde je u tragovima sa~uvan jezik tih prastanovnika. Ovo {to se danas naziva vla{kim jezikom, to je jezik tih prastanovnika Balkana. Me|utim, nema nijedne vla{ke porodice ovde, u Timo~koj Krajini, koja se nije me{ala sa Srbima i koja nije poprimila srpsku nacionalnu svest. Srbi su bili u ve}ini kad su do{li i svo stanovni{tvo koje su zatekli asimilovali su. Srbi nisu nikoga ubijali, nisu nikoga progonili, uni{tavali, mi imamo istu veroispovest, srpski nacionalni supstrat je dobio novi kvalitet. Sve to {to je zate~eno na Balkanu doprinelo je rasnom usavr{avawu, ako se moè govoriti o rasnom usavr{avawu Srba koji su ovde do{li. Svi su Srbi do{li na Balkan plave kose, a sada ve}ina Srba nema plavu kosu. Kad se rodi, dete ima svetliju kosu i ona mu posle potamni, to je naj~e{}i slu~aj skoro u svim porodicama, {to govori da je neki po~etni impuls u genima sa~uvan, ali da je do{lo do usavr{avawa tih gena me{awem. Dana{wi Srbi predstavqaju kombinaciju tih Srba, Slovena koji su do{li, sa starosedela~kim stanovni{tvom Balkana. Mi smo jedna nacija, jedan narod u svakom pogledu. To {to je ostalo u tragovima jezi~kih finesa, postoji kod svih delova srpskog naroda, to postoji ne samo u Timo~koj Krajini nego i u Hercegovini i Crnoj Gori. U Crnoj Gori su poku{ali da razviju neke teorije o tome kako Crnogorci nisu Srbi, jer ima i tamo podataka da su se me{ali sa zate~enim stanovni{tvom. I ovde je sa~uvan taj izvorni jezik, koji se naziva vla{kim jezikom. Taj jezik ima sli~nosti sa rumunskim jezikom, ali i Rumuni su starosedela~ko stanovni{tvo Balkana i oni su se me{ali sa Srbima; dakle, nijedan narod nije mogao ostati ~ist u genetskom etni~kom pogledu. Ono {to nas ~ini Srbima, pripadnicima jednog naroda, jeste, pre svega, na{a nacionalna svest, jedinstvena istorija i na{a zajedni~ka pravoslavna vera. To je ono po ~emu se razli737
kujemo od drugih naroda. [to se ti~e Vlaha, besmisleno bi bilo insistirati na nekoj posebnoj pokrajini, republici. Nijedan ozbiqan Vlah koga sam sreo na tome ne insistira. Veoma sam lepo priman u vla{kim selima u Timo~koj Krajini, gde god sam boravio. Imali smo mitinge, tribine, i{li smo qudima u ku}e i bili lepo do~ekivani. Me|u nama nema nikakve razlike, a to {to ima tragova vla{kog jezika, odnosno jezika prastanovnika Balkana, jeste kvalitet vi{e. Vidite, ima tih toponima i u Hercegovini, odakle moji roditeqi vode poreklo, ima i u Crnoj Gori. Tamo su Turci sve Srbe nazivali Vlasima. Recimo, tamo gde mi je majka ro|ena, oblast se zove Vlasi Bobani, tamo odakle su mi o~evi preci poreklom Vlasi Nik{i}, to je dana{wa Crna Gora, stara Hercegovina. Termin Vlah se odnosi na svakog Srbina i kad neko kaè Vlah, ja i sebe pod tim podrazumevam. Znate, svi Dubrov~ani su hercegova~ke Srbe nazivali Vlasima i zovu ih i dan-danas Vlasima, ali kad neko kaè Vlah i ja tome pripadam, pripada svaki Srbin. Koliko ima danas Vlaha? Ima ih deset miliona, jer su i svi Srbi Vlasi u tom pogledu. Voditeq: Mislim da imamo slu{aoca na vezi. Halo, dobar dan. Slu{alac: Dobar dan. Voditeq: Izvinite {to ste ~ekali da gospodin [e{eq odgovori na prethodna pitawa. Ko nam se javqa? Slu{alac: Jak{i} iz Kladova, hteo sam gospodinu [e{equ da postavim pitawe. On je u februaru mesecu bio gost Radio Zrewanina i oblatio je po{tenog radikala, gospodina Anovi}a. Isti radikal je demantovao to {to je [e{eq rekao i pozvao gospodina [e{eqa da bude gost Radio Zrewanina zajedno sa wim i da oni obelodane to {to je [e{eq govorio protiv wega. Samo toliko. Dr [e{eq: Taj Anovi} je glasao za koaliciju Zajedno i ni{ta ga ja nisam oblatio, to je ~iwenica. Da sa wim idem na Radio Zrewanin ne pada mi na pamet. Ja pristajem, ali sa ozbiqnim politi~arima da vodim radio i televizijske duele. Anovi} je izdao Srpsku radikalnu stranku i prekr{io odluku Centralne otaybinske uprave glasao je za kandidate koalicije Zajedno na konstitutivnoj sednici Skup{tine op{tine Zrewanin i mi smo ga zbog toga izbacili iz Srpske radikalne stranke. Voditeq: Jo{ jedan slu{alac je na telefonskoj vezi. Dobar dan, izvolite, u programu ste. Slu{alac: Stanislav Obradovi} iz Velike Vrbice pored telefona. Hteo sam da pitam gospodina [e{eqa da li on zna ko je gra|anima uskratio turisti~ke vize za prelaz granice prema Austriji i da li }emo ih ikad dobiti, da bismo mogli i mi da posetimo na{u porodicu koja se nalazi na privremenom radu u Austriji? Hvala. Dr [e{eq: Uvo|ewe viza gra|anima na{e zemqe od strane drugih evropskih zemaqa po~elo je pre ovoga rata. Ranije su vize bile ukinute za sve evropske zemqe, osim za Gr~ku, [paniju i mo`da jo{ neku. Skoro u sve zemqe Evropske zajednice mogli smo da putujemo bez ikakvih viza. Proces uvo|ewa viza po~eo je otprilike 1988. ili 1989. godine, a prvo ih je uvela Francuska. Evropa je htela da se brani od najezde [iptara, pre svega [iptara sa Kosova i Metohije i iz Makedonije. Zbog toga su nam i
738
uveli vize. Nakon {to je izbio ovaj gra|anski rat, vize su uvodile i druge evropske zemqe da bi smawile broj izbeglica sa Balkana, qudi koji su beàli pred ratnim poàrom. Zato danas imamo vize kad putujemo u Austriju, Nema~ku i sve zemqe Evropske zajednice. Vize nam nisu potrebne jedino kada putujemo u Ma|arsku, Rumuniju i Bugarsku. Kad do|e do stabilizovawa tih op{tih politi~kih prilika u Evropi, postepeno }e do}i i do ukidawa viza. Mislim da }e se lak{e ukidati vize za putovawa u isto~noevropske zemqe. O~ekujem da }e biti ukinute vize za Rusiju. Vode se pregovori za ukidawe viza za Slova~ku; i ostale zemqe }e do}i na red. Mislim da }e to malo teè i}i u slu~aju Austrije, jer austrijska vlada vodi izrazito antisrpsku politiku. Austrija i Nema~ka poku{avaju da ostvare projekat tzv. Podunavske federacije, koji bi trebalo da bude zamena za nekad uni{tenu Austrougarsku. Srbi im stoje na putu i otuda tolika bujica antisrpskog raspoloèwa. Voditeq: Na liniji imamo slu{aoca, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Kova~evi} Svetlana iz Kladova. Prvo bih èlela da pozdravim sve vas u studiju, a posebno gospodina [e{eqa. @elela bih da mi gospodin [e{eq, kao gradona~elnik Zemuna, odgovori na jedno pitawe. S obzirom da u Kladovu nijedna opoziciona stranka nije dobila od nadle`nih organa prostorije na kori{}ewe, iako po zakonu imaju pravo na to, èlela bih da mi odgovorite kako ste vi re{ili problem dodele prostorija opozicionim strankama u Zemunu? Dr [e{eq: ûo sam da lokalna socijalisti~ka vlast u Kladovu nijednoj opozicionoj stranci nije dala prostorije za nesmetan rad. Mislim da je to skandalozno, da je to frakciona{tvo ~ak i u odnosu na zvani~nu politiku Socijalisti~ke partije koja bar deklarativno kaè da se parlamentarnim opozicionim strankama mora obezbediti prostor za nesmetan rad; ne ovako bezna~ajnim, kao {to je ova ~iji se predsednik javqao u program, nego parlamentarnim strankama koje su dokazale svoju snagu tako {to imaju republi~ke ili savezne poslanike, ili odbornike u skup{tinama op{tina. îm smo mi, radikali, preuzeli vlast u Zemunu, pozvao sam sve predsednike parlamentarnih politi~kih stranaka, wih u Zemunu ima sedam, i ponudio im maksimalnu saradwu. Prvo sam pitao kome su potrebne kancelarije. Javio se JUL i Gra|anski savez. Odmah sam im rekao da }e kancelarije dobiti. JUL je posle odustao, jer su dobili prostor u nekoj boqoj kombinaciji, pa im nisu bile potrebne op{tinske kancelarije, a Gra|anskom savezu smo dali kancelarije u zgradi biv{eg op{tinskog komiteta. To smo za 15 minuta razre{ili. Rekao sam: moj je ciq da va{u politi~ku partiju politi~kim sredstvima uni{tim, ali dok vi postojite, dok jedan procenat gra|ana za vas glasa, na{ tretman u statusnom pogledu mora biti krajwe korektan i morate imati prostorije za nesmetan rad. Samo politi~ke partije i neke humanitarne organizacije u Zemunu koriste poslovni prostor po beneficiranim cenama, svi ostali pla}aju punu cenu i svi ostali su u tom smislu izjedna~eni. Odmah smo svim opozicionim partijama koje imaju odborni~ke grupe u Skup{tini op{tine dali po jednu kancelariju u zgradi Skup{tine op{tine i po jednu pla}enu sekretaricu koja radi puno radno vreme ono
739
{to joj odborni~ke grupe naloè. De{ava se da te sekretarice sede same u kancelarijama i da nemaju posla, ali to je problem odborni~kih grupa. Na{a je obaveza bila, nas kao op{tinske vlasti, da im to obezbedimo. Da li }e oni to koristiti ili ne}e, to je wihova stvar. Apelujem sada preko Radio Kladova i zahtevam od predsednika kladovske op{tine da {to pre svim parlamentarnim opozicionim strankama i svim strankama koje imaju poslanike u Republi~koj ili Saveznoj skup{tini odmah d kancelarije, kako bi te stranke mogle nesmetano funkcionisati u Kladovu. Pozivam tog predsednika i lokalno rukovodstvo Socijalisti~ke partije da se prema opoziciji pona{aju onako kako bi èleli da se na{a stranka prema wima pona{a kad se jednog dana promene uloge, kad mi postanemo vlast, a oni opozicija. Voditeq: Mislim da imamo jednog slu{aoca na liniji, dobar dan. Slu{alac: Dobar dan. Uro{ iz Kladova, hteo bih da postavim jedno pitawe gospodinu [e{equ. Kaète da su Nemci i Austrijanci na{i neprijateqi, a znate li vi da 300.000 Vlaha iz ove krajine, to su Srbi, tamo rade i izdràvaju svoje porodice koje upravo ìve u Timo~koj Krajini? Koliko ja znam, vi ste bili vo|a Srpskog ~etni~kog pokreta 1991. godine, a sada vam smeta kad u Beogradu jedan trg, koji je do sada imao ime komunisti~kog lidera celog sveta, dobije ime slavnog srpskog heroja |enerala Draè Mihailovi}a. Hvala, prijatno. Dr [e{eq: Vi{e od 300.000 Srba ìvi i radi u Nema~koj i Austriji, mislim oko pola miliona, mo`da i vi{e. Oni su pre nekoliko decenija oti{li trbuhom za kruhom i jo{ uvek tamo rade. Na{a zemqa ima velike koristi od toga, jer oni ostvaruju veliki priliv deviza, a tamo su ve} u statusnom pogledu stekli izvesna prava koja onemogu}avaju Nemcima i Austrijancima da ih proteraju. Da nije tih prava, budite sigurni da bi ih oni ve} odavno proterali kako bi ekonomska kriza u Srbiji bila jo{ dubqa. Nema nikakvog razloga da posebno dokazujemo da Nema~ka i Austrija vode izrazito antisrpsku politiku, uostalom Nema~ka je bila prva dràva uz Vatikan koja je priznala nezavisnost Hrvatske u avnojevskim granicama, to vam je vaqda dovoqno. [to se ti~e promena naziva ulica, Srpska radikalna stranka neprekidno insistira na tome da se mewaju nazivi onih ulica koje nose imena nekih srbomrzaca, Hrvata, Slovenaca, nekih izdajnika srpskog naroda, zlo~inaca itd. Mi smatramo da treba vratiti ulicama stara imena, imena koja su imale pre Drugog svetskog rata, a da mnogim istaknutim li~nostima treba posvetiti neke ve}e ulice u srpskim gradovima, pre svega, generalu Draì Mihailovi}u. Nije istina i ne znam gde ste ~uli da se mi, radikali, tome suprotstavqamo. Mi se nikada nismo tome suprotstavqali, glasa}emo za to i da}emo pun doprinos da jedna od najlep{ih beogradskih ulica nosi ime generala Draè Mihailovi}a. Mo`da ste vi u zabuni, znate, Socijalisti~ka partija i Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije neprekidno lansiraju neke policijske partije poput Radikalne stranke Nikola Pa{i} ili Ujediwene radikalne stranke Srbije, koje unose zabunu u narod. Vidite, ta Radikalna stranka Nikola Pa{i}, koju ~ini svega 5-6 qudi policijskih provokatora, neprekidno daje saop740
{tewa, koja objavquju svi dràvni mediji, da se slaù sa svim potezima SPS-a, sve podràvaju, oni su protiv ~etnika, wih nazivaju zlo~incima i sli~no. Mi nemamo nikakve veze sa tom strankom. To je onaj Sini{a Vu~ini}, vojvoda za brawe kukuruza, koji je sam sebe proglasio za vojvodu. Jedno vreme se hvalio da je ~etnik i da ima kontakte sa vojvodom \uji}em, onda je po~eo da napada vojvodu \uji}a i êtni~ki pokret i da ~etnike naziva zlo~incima. On sluì reìmu da unese {to ve}u zabunu, posebno u vreme izbora, a zahvaquju}i toj zabuni srpski radikali su imali bar 4-5 poslani~kih mandata mawe na izborima u novembru ove godine. Lansirali su Radikalnu stranku Nikola Pa{i} i Ujediwenu radikalnu stranku Srbije i raspore|ivali ih negde ispred ili odmah iza Srpske radikalne stranke. Mnogi qudi su u zabuni, videv{i onaj radikalski naziv, zaokruìvali pogre{nu stranku. Ta policijska stranka nikada ne}e imati nijednog poslanika, ali }e sluìti da se srpskim radikalima otme poneki glas {irom Srbije. Voditeq: Ova emisija sluì, uostalom, i tome da se otkriju neke zabune, barem kada je re~ o Srpskoj radikalnoj stranci. Imamo jo{ jednog slu{aoca na liniji. Dr [e{eq: Da, samo bih jo{ i ovo dopunio, po{to je i to sadràlo prethodno pitawe. [to se ti~e Srpskog ~etni~kog pokreta, mi, radikali, ponosni smo {to smo obnovili staru srpsku ~etni~ku tradiciju i {to se danas srpski borci za slobodu iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske nazivaju srpskim ~etnicima. Postigli smo ogromnu satisfakciju i nemamo vi{e nikakvog razloga da kao politi~ka partija monopolizujemo Srpski ~etni~ki pokret. êtni{tvo je stvar celog srpskog naroda, uostalom, u Timo~koj Krajini se to posebno zna, po{to je ovaj kraj bio izrazito ~etni~ki i ~etnici iz Timo~ke Krajine su bili me|u najboqim borcima za slobodu srpskog naroda, to su istorijske ~iwenice. Voditeq: Dajemo prednost slu{aocima, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, zamolio bih gospodina [e{eqa da mi odgovori na tri pitawa. Voditeq: Samo se predstavite. Slu{alac: Da li vi i va{a partija imate politi~ke odnose sa drugim patriotskim snagama u svetu, Evropi, a posebno u Rumuniji, jer mi je li~no poznato da tamo postoji patriotska partija koja je jako naklowena srpskom narodu i Srbiji, to je jedno. Drugo, kakvo je va{e mi{qewe o Kosovu, o Sanyaku, pogotovu {to se sada u Sanyaku ne vije zastava Srbije nego sa qiqanima? Znamo da je Ugqanin bio proterivan, sve je to poznato. [ta bi tamo, po va{em mi{qewu, trebalo uraditi da bi se do{lo do mira i da taj narod ìvi u Srbiji sa svima ostalima? Tre}e, {ta }ete uraditi onog momenta kada vi i va{a stranka do|ete na vlast u Srbiji, ho}e li biti prosperiteta, ho}e li narod boqe ìveti, ho}e li biti mira itd? Hvala unapred. Voditeq: Hvala i vama, gospodine Savi}evi}u. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ve} odràva ~vrste, iskrene prijateqske odnose sa Liberalnom demokratskom partijom Rusije Vla741
dimira @irinovskog i Nacionalnim frontom Francuske @an Mari Le Pena. To su dve velike, mo}ne dràve i to su dve velike i mo}ne partije koje imaju pred sobom izvesnu politi~ku perspektivu. Zainteresovani smo da se povezujemo sa drugim patriotama, naro~ito iz susednih zemaqa, posebno sa patriotskim partijama iz Rumunije, jer su oni na{i tradicionalni prijateqi. Izme|u Srbije i Rumunije nikada nije bilo nikakvih sporova, neprijateqstava, nikada nismo me|usobno ratovali i to je razlog vi{e da sa Rumunima imamo prijateqske odnose. Naàlost, do sada nismo imali konkretne kontakte sa nekom rumunskom partijom, ali }emo se u budu}nosti truditi da te kontakte ostvarimo. [to se ti~e Kosova i Metohije, i Sanyaka, odnosno Ra{ke oblasti, ako srpski radikali osvoje vlast, mi }emo zavesti red, poredak i sve probleme }emo re{iti, uostalom, mi imamo kompletan program koji to omogu}ava. [to se ti~e tih muslimanskih zastava, koje se sada iskqu~ivo nose kroz Novi Pazar, Tutin, delimi~no i u Sjenici, mi smatramo da to ne mogu biti obele`ja dràvnih organa i da u op{tini mogu biti samo zastave Srbije, odnosno zastave srpskog naroda. Muslimani nemaju status nacionalne mawine, to je jedna verska grupacija koja moè imati svoje verske zastave, ali te verske zastave da oka~e na yamije, na wihove verske objekte, a ne na dràvne institucije. Kada je u pitawu dolazak Srpske radikalne stranke na vlast, koji je izvestan, rekao bih, mi smo jedina politi~ka partija koja ima ozbiqan nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni i kulturni program. Taj program smo {tampali prvo u 120.000 primeraka, zajedno sa Statutom stranke u aprilu pro{le godine, a onda smo jo{ imali veliko izdawe od 300.000 primeraka skra}ene verzije tog programa i to smo besplatno delili {irom Srbije. Mi smo jedina stranka sa programom u sto ta~aka. Stranka smo koja pokazuje i dokazuje narodu da zna {ta ho}e i kako }e posti}i to {to ho}e. U politi~koj sferi uspostavili bismo punu demokratiju, moderan pravni poredak, vi{epartijski sistem sa potpunom medijskom slobodom. U ekonomskoj sferi mi smo za privatnu inicijativu, za kapitalisti~ku privredu, za slobodnu konkurenciju, za potpunu privatizaciju. U socijalnoj sferi smo za socijalnu za{titu ugroènih slojeva stanovni{tva. U kulturnoj sferi mi smo za apsolutnu slobodu stvarala{tva bez ikakvog dràvnog diktata. Voditeq: Va{e ideje su o~ito simpati~ne ili barem interesantne slu{aocima, {to govore brojni telefonski pozivi; i ovoga trenutka je neko na telefonskoj liniji, dobar dan. Slu{alac: Dobar dan, hteo bih da postavim jedno pitawe gospodinu [e{equ, ujedno da vas pozdravim. Za{to Kladovo pla}a televizijsku pretplatu kao svi ostali gra|ani Srbije, odnosno Jugoslavije, kada retko ko ima drugi ili tre}i program, i da li }emo imati jo{ neki, ili bar za ove postoje}e programe da imamo boqi prijem? Hvala lepo. Dr [e{eq: Mislim da dràvna televizija Srbije pogre{no postupa otvaraju}i ~ak i lokalne televizijske stanice u nekim mestima, za
742
{ta nema nikakve potrebe. Na taj na~in tro{i ogroman novac umesto da obezbedi repetitore da bi se u svim delovima Srbije mogli pratiti prvi, drugi i tre}i kanal. Stvar lokalnih televizija treba da se re{ava potpunom privatizacijom i mislim da bi to bilo re{ewe i u Kladovu: da se pojavi nekoliko privatnika koji bi imali svoje privatne stanice, da me|u wima postoji konkurencija. Onaj ko bude kvalitetan i ostvari veliku gledanost programa, taj }e opstati, onaj ko ne ostvari taj }e propasti. Moramo jednom uvesti trì{ne mehanizme i u medijsku sferu. Srpska radikalna stranka se zalaè za potpunu privatizaciju svih lokalnih medija: radio-televizijskih stanica i lokalnih novina. Smatramo da ni{ta na lokalnom nivou ne sme biti pod dràvnom kontrolom. Treba da postoji dràvna televizija i dràvni radio Srbije, sve ostalo da bude u privatnim rukama. To je jedini na~in da se potpuno oslobodi medijska sfera. Voditeq: Problem Kladova je na neki na~in karakteristi~an. Vi u Beogradu moète da gledate deset televizijskih kanala, bez obzira na kvalitet govorim o mogu}nostima prijema. Ovde se povremeno vide prvi i drugi program, tre}i sa izrazito lo{im kvalitetom. Qudi su prakti~no okrenuti ka Rumuniji i Bugarskoj, jer je boqi prijem tih signala od na{ih. U tom sklopu, kako vidite Radio Televiziju Srbije, zagovara se jedan kanal za opoziciju, da li deliti tako ili uop{te... Dr [e{eq: Ne, mislim da se ne bi smelo deliti po kanalima. Sva tri kanala moraju biti dostupna i opoziciji i reìmu, proporcionalno broju poslanika u Skup{tini. Dràvna televizija i radio moraju imati vi{estrana~ki upravni odbor ~ija }e struktura tako|e odgovarati proporcionalnoj strukturi Narodne skup{tine. To je jedini na~in rukovo|ewa dràvnom televizijom i radijom. [to se ti~e Kladova, mislim da se nekim povoqnijim repetitorom re{ava problem prijema tri kanala dràvne televizije, ali za{to bi gra|anima smetalo to {to mogu gledati rumunsku ili bugarsku televiziju? Zna~i, treba da se obezbedi da se gledaju sva tri kanala na{e televizije, a ne treba da smeta mogu}nost prijema rumunske i bugarske televizije; to samo pove}ava kvalitet televizijskih programa taj kvantitet prerasta u kvalitet i ~ovek moè da bira. Voditeq: Imamo slu{aoca na liniji, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Halo, dobar dan, Boìnovi} pored telefona. Pozdravqam sve u studiju, posebno gospodina dr Vojislava [e{eqa i molim ga da mi odgovori na jedno pitawe. Interesuje me da li i u drugim gradovima postoje privatne radio i televizijske stanice koje su u slu`bi pojedinih politi~kih partija, kao na primer u Kladovu, gde se priprema da jedna radio-stanica bude u slu`bi SPS-a, a druga u slu`bi JUL-a; da li i u svetu postoje takve politi~ke radio-stanice? Hvala. Voditeq: Hvala i vama. Dr [e{eq: To je redak slu~aj da politi~ke stranke imaju svoje radio i televizijske stanice. One treba da budu privatne, da onaj ko ima para emituje program i wegov ciq je da ne{to ostvari iz reklama, iz realizacije èqa svojih slu{alaca, gledalaca itd. Ako tu propadne, pro743
pada mu uloèni kapital, nestaje ta privatna radio i televizijska stanica. Mi, radikali, protiv toga smo da lokalne radio i televizijske stanice budu strana~ke. Voditeq: Treba da rade svoj posao informisawe naroda. Imamo puno telefonskih poziva, ali da damo prednost slu{aocima koji su se pismeno javili. Na po~etku, jedno pismo koje je prvo stiglo: êstitam vam na izbornoj pobedi u Zemunu i èlim da uspe{no vladate. I daqe se govori o gospodinu, koji je jo{ uvek narodni odbornik u Skup{tini op{tine, Milivoju Aleksi}u, odborniku koalicije Zajedno koji govori o svojim poku{ajima da sara|uje sa op{tinskim odborom radikala. Oni su odgovorili da im vi ne date da sara|uju. Gospodine [e{eq, pitam vas, zar svakom opozicionaru nije prvi ciq ru{ewe ove trule, korumpirane vlasti, a tek onda da gleda svoje strana~ke interese? Najpre da wih sru{imo, a onda da donesemo po{tene izborne zakone, otvorimo medije i omogu}imo potpune demokratske izbore, pa neka narod bira boqeg i sposobnijeg. Gospodine [e{eq, za{to je vama vlast pre~a nego narod, za{to takvom politikom oteàvate pad socijalista, jer da niste tako radili, verujte da u Boru, Negotinu, a verovatno i jo{ nekim drugim gradovima, socijalisti vi{e ne bi bili na vlasti, a bilo ko da do|e posle wih bi}e boqi od wih? Dr [e{eq: Gospodin Milivoje Aleksi} ne moè da me ubedi da bi Demokratska stranka zaista bila boqa od socijalista. Mislim da je jo{ lo{ija i to je pokazao slu~aj Zorana \in|i}a u Beogradu. Sada{wa vlast u Beogradu je mnogo, mnogo gora od prethodne socijalisti~ke vlasti i to se na svakom koraku moè videti. Nama, radikalima, nije ciq ru{ewe bilo ~ije vlasti, nama je ciq da mi do|emo na vlast. Ako mi nismo na vlasti, potpuno nam je svejedno ko onda vlada. Svoju stranku smo formirali da bismo mi osvojili vlast. Drugo, on govori o po{tewu. Znate, te{ko je Demokratskoj stranci da govori o po{tewu jer su oni vi{estruko kompromitovani, uostalom, Zoran \in|i} je jedini politi~ar u Srbiji koji je osu|ivan zbog kra|e na {est meseci zatvora. Ima i me|u drugim politi~arima lopova, ali jo{ ih nisu uhvatili. Zoran \in|i} je uhva}en i ka`wavan, i nigde u civilizovanom svetu, u demokratskim dràvama, ne bi mogao da se bavi politikom to moè samo kod nas, jer su komunisti za pola veka svoje diktature sistematski uni{tavali moral. Sada se malo ko pita da li je mogu}e da Zoran \in|i} bude politi~ar, predsednik Demokratske stranke, predsednik Gradske skup{tine Beograda, a osu|ivan je zbog kra|e. Voditeq: Da ~ujemo {ta }e na{ slede}i slu{alac da pita, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Halo, dobar dan, ovde Bane Prvulovi} iz Male Vrbice. Hteo bih da pitam, odnosno ukazao bih gospodinu [e{equ na ne{to: da li je svestan da je upravo on najve}e zlo srpske opozicije? Dr [e{eq: Nisam ja najve}e zlo srpske opozicije, ja sam najve}e zlo za Demokratsku stranku, Srpski pokret obnove i za Gra|anski savez, kao {to sam najve}e zlo i za Socijalisti~ku partiju, Jugoslovensku levicu i Novu demokratiju, ja vas potpuno razumem, gospodine. Sa vama ne}emo, ho744
}emo da vas pobedimo. Nije nama ciq da vi uspete, da koalicija Zajedno uspe, nama je ciq da vi propadnete, jer ako vi uspete, ne moèmo mi uspeti. Zato ne}emo da vam pomaèmo, ho}emo da vam odmaèmo, ho}emo {to pre da propadnete. [ta zna~i to opozicija? Opoziciju ~ine samo stranke koje trenutno nisu vladaju}e, ni{ta drugo opozicija nema zajedni~ko, uostalom, sama ~iwenica da su va{e stranke instrumentalizovane od strane Nema~ke i Amerike dovoqno govori u prilog na{em stavu da ne treba sa vama da sara|ujemo, da ne treba sa vama da ulazimo u bilo kakvu koaliciju. Nisam ja zabranio op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke saradwu sa Demokratskom strankom ili Srpskim pokretom obnove, odnosno sa strankama iz koalicije Zajedno, odluku o tome donela je Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke. Na Centralnoj otaybinskoj upravi je zakqu~eno da je saradwa sa koalicijom Zajedno nespojiva sa programskom orijentacijom srpskih radikala. Vi ste za nas gora opcija od socijalista. Voditeq: Imamo jo{ jednog slu{aoca. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, ja sam Petrovi} iz Kladova, postavio bih gospodinu [e{equ par pitawa. Prvo, da li on sa gospodinom \in|i}em, koga naziva lopovom, ima neke kontakte i da li gospodina \in|i}a uvaàva s obzirom na poziciju na kojoj se nalazi? Novac koji Op{tina Kladovo ubira kroz poreze, takse i sve da`bine privatnika, odlazi u Beograd. Zna~i, sav na{ novac, koji je s mukom ovde ste~en, odlazi u Beograd i tamo se tro{i budza{to, a na{i objekti u Kladovu, kao {to je sportska hala, stoje nezavr{eni. Da li on moè da odgovori gde je taj novac, kako se on tro{i u Beogradu, po{to znamo da se porezi i sve takse pla}aju Upravi javnih prihoda u Beogradu. Novac nije u Kladovu, gde bi trebalo da bude. Da li postoji mogu}nost da mi taj novac ulaèmo u na{ grad, jer kao {to znamo, u posledwih nekoliko godina u ovaj grad nije uloèn ni jedan dinar, on je potpuno zaostao i propa{}e ako se ovako nastavi. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je opoziciona stranka na nivou Beograda i na{ je ciq da {to pre oborimo Zorana \in|i}a, Demokratsku stranku i koaliciju Zajedno sa vlasti u Beogradu, kao {to je na{a stranka opoziciona na republi~kom nivou, pa nam je ciq da {to pre oborimo sa vlasti Socijalisti~ku partiju i Slobodana Milo{evi}a. Svoje politi~ke protivnike èlimo da oborimo sa vlasti parlamentarnim putem, skup{tinskim putem, a ne uli~nim nemirima i krvoproli}em. To je razlog vi{e {to ne pristajemo da idemo sa ovom koalicijom pronema~kih i proameri~kih stranaka.Ne slaèm se sa tim da neko uzima va{e pare iz Kladova. Prvo, u svim op{tinama se napla}uje porez i koli~ina novca zavisi, pre svega, od broja stanovnika i od uspe{nosti firmi koje deluju na tom podru~ju. Mi, radikali, smatramo da sredstva od poreza treba da budu centralizovana na nivou republike. Ono u ~emu bih se sa vama sloìo jeste da se ta sredstva neracionalno i rasipni~ki koriste i zbog toga mi, radikali, neprekidno glasamo protiv republi~kog i saveznog buyeta. Mnogo para, koje bi se mogle usmeriti u penzijske fondove, u zdravstvo, prosvetu itd., rasipa se. Dràva jedina ima pravo
745
da napla}uje poreze i tako treba da ostane, ali treba pametnije da raspolaè parama koje prikupi od poreza, a ne da se one rasipaju kao {to je bio do sada slu~aj. Voditeq: Kad ste spomenuli ulicu, vanparlamentarne metode koje su u posledwe vreme, naàlost, sve prisutnije u politi~koj borbi na sceni Srbije, kako gledate na studentske proteste i okupqawa gra|ana koja su bila na ulici i koja su bila veoma blizu gra|anskog pa i bratoubila~kog rata? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka nema ni{ta protiv toga da politi~ke stranke organizuju gra|anske proteste, nemamo ni{ta protiv mirnih demonstracija i mitinga, to je gra|ansko pravo koje ne smemo dovoditi u pitawe. Nemamo ni{ta protiv toga da i studenti u~estvuju u gra|anskim protestima, ali kao gra|ani. Student kao student u~estvuje u sindikalnim studentskim protestima, pa se bori za boqe uslove studirawa, boqe kredite, stipendije, sme{taj u studentskim domovima, boqu ishranu itd. Kad iza|e na ulicu i protestuje zbog politi~kih razloga, onda on ne sme da se razlikuje od drugih gra|ana. Mi smo protiv manipulisawa studentima kakvo smo sada imali. To manipulisawe studenti }e skupo da plate.Izgubili su ve} ~etiri meseca nastave i pitawe je kako }e to da nadoknade, pogotovo studenti medicinskih ili tehni~kih fakulteta, a pokazalo se i ovoga puta, kao i svaki put ranije, da su studentski lideri korumpirani. Miodrag Gavrilovi}, glavni lider Studentskog protesta, priznao je pre dve nedeqe u Nedeqnom telegrafu da su veliku koli~inu novca dobili iz inostranstva i da im je najvi{e novca dao famozni Danijel Boajer, {ef ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. Studenti su bili potkupqeni i 1968, i 1991, i 1992. godine, i ovoga puta nema nikakvog izuzetka. Voditeq: Ovoga trenutka na liniji imamo jo{ jednog slu{aoca, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, ne èlim da se predstavim, ali ho}u da postavim konkretno pitawe. Prvo, {ta je navelo gospodina [e{eqa, ja ga cenim kao uvaènog, prosvetnog, kulturnog radnika i tako daqe, da ~upa kablove sa skup{tinske govornice? Dr [e{eq: Mo`da bi trebalo gospodin ta~no da kaè {ta sam ~upao. Slu{alac: Momenat, momenat, {ta vas je navelo... Dr [e{eq: Gospodine, {ta sam ta~no ~upao? Slu{alac: Dozvolite, dozvolite, [e{equ! Drugo, kako vi gledate na situaciju u Albaniji, s obzirom da smo prvi susedi i da nam kao i drugim zemqama u neposrednoj blizini preti, na odre|eni na~in, izvesna opasnost? Hvala. Dr [e{eq: Zamolio bih vas samo trenutak... Slu{alac: Slu{am vas preko radija. Dr [e{eq: Samo jedan trenutak, molim vas da kaète {ta sam ta~no ~upao u Saveznoj skup{tini? Slu{alac: [ta ste ~upali zvu~nike, ometaju}i one koji su govorili tamo.
746
Dr [e{eq: Koje zvu~nike? Slu{alac: Molim da odgovorite na radiju. Hvala i prijatno. Dr [e{eq: Evo, vidite, namerno sam na ovome insistirao, jer gospodin govori da sam ne{to ~upao, a ne zna {ta sam ~upao. Kaè zvu~nike, ili re~e mikrofon, ali ni{ta od toga nije istina. Po~upao sam samo onaj prekida~ kojim je Radoman Boòvi} iskqu~ivao struju saveznim poslanicima iz mikrofona kada mu se ne bi svidelo ono {to govore. Taj prekida~ je bio potpuno nelegalno i nelegitimno tamo postavqen nije ni po Poslovniku, nije ni po zakonu, to je ~ista samovoqa Radomana Boòvi}a. Nisam dirao ni mikrofone, ni zvu~nike, samo sam po~upao prekida~ koji je omogu}avao Radomanu Boòvi}u da iskqu~uje struju iz mikrofona, jer na to nije imao pravo. Tu materijalne {tete nije bilo, nije bilo ni jedan dinar materijalne {tete. Kasnije je do{ao domar i za 15 sekundi zalemio ìce. Ovo {to se de{ava u Albaniji nama, Srbima, odgovara. To }e smawiti tenziju na Kosovu, samo treba da obezbedimo granice, da ne do|e do talasa albanskih izbeglica, jer bi nam to zagor~alo ìvot. Mislim da }e to sada otupiti rogove albanskih separatista na Kosovu i Metohiji. Mnogi od wih su pogo|eni tamo{wim zbivawima, mnogi su tamo i opqa~kani, jer su bogata{i sa Kosova i Metohije pokupovali ogromna imawa po Albaniji i tamo mnogo investirali. Sada su uglavnom ostali bez te imovine. Ovo je ne{to {to se prvi put desilo u susedstvu a da Srbima odgovara. Onda }e se i Amerikanci i Zapadna Evropa pozabaviti tom novom mukom, malo }e opasti tenzija protiv Srba i Srbije, tako da, sve u svemu, ovo i nije lo{e. Voditeq: Na{i Albanci su i davali podr{ku Saliju Beri{i na neki na~in... Dr [e{eq: Jeste, jeste, ali on je diktator najgore vrste koji se mnogo ne razlikuje od ranijih komunisti~kih diktatora, i narod u Albaniji to nije mogao da podnese. Struktura stanovni{tva je druga~ija, znate, na Kosovu i Metohiji svi Albanci su muslimani, zagrièni do kraja, islamizovani fundamentalisti. U Albaniji je situacija druga~ija, tamo ìvi oko 40 odsto hri{}ana {to pravoslavaca, {to katolika, posebno u ju`nim delovima Albanije. Vo|a jedne od ovih pobuweni~kih grupa se zove Vladimir, kako smo videli iz {tampe, i oni jednostavno ne mogu da izdrè tu islamizaciju Albanije do koje je do{lo nakon prikqu~ewa Albanije, pod reìmom Salija Beri{e, islamskoj konferenciji. Ti qudi su vi{e orijentisani na saradwu sa Gr~kom. Ima poprili~an broj Grka u Albaniji, ima i Srba, ali su oni uglavnom odavno uni{teni, albanizovani, poarbana{eni, kako se to kaè. Voditeq: Imamo slu{aoca na liniji. Dobar dan. Slu{alac: Dobar dan, ovde gospo|a Jak{i} Radovanka. Htela bih da postavim nekoliko pitawa gospodinu [e{equ. Devedeset i tre}e sam bila bez posla i sada sam bez posla. Pratila sam televizijske prenose skup{tine, wegova izlagawa tako|e. On je 1993. godine uveo sankcije nama, srpskom narodu i uop{te gra|anima koji su bili bez posla, zbog ~ega imamo takse koje pla}amo i dan-danas pri izlasku iz zemqe. Sve {to je
747
on predloìo dobrodu{no je prihvatila Socijalisti~ka partija Srbije. Nisam neki {vercer, ali, eto, poèlela sam da odem u Rumuniju, a sa 400-500 dinara stvarno ne mogu. Htela sam da ga pitam gde mu se nalazi sedi{te Centralne otaybinske uprave, da nije to mo`da kod @irinovskog? Kada je pao Knin i kada su na{oj bra}i uvedene sankcije, rekao je da }e on da ih skine. Isto tako je rekao da }e on braniti taj narod. Po{to je demokratska opozicija izdajni~ka, a jedino on patriota, ja bih volela da on bude slede}i predsednik dràve i da vidimo kako }e nam biti sa wim. On je, izgleda, opozicija samo demokratskoj opoziciji u Srbiji. Pred izbore sam pro~itala da je dobio blanko da moè da pquje po opoziciji i da ne}e dirati predsednika Slobodana Milo{evi}a. U [apcu je rekao da }e on da skine sankcije na{oj bra}i preko Drine, a pred wegovo hap{ewe u Gwilanu je rekao da }e Milo{evi} pasti tog i tog datuma. Po{to je toliko pametan, ba{ bih volela da on bude slede}i predsednik. Hvala. Dr [e{eq: Po tom pitawu, gospo|o, sa vama se apsolutno slaèm: i ja bih mnogo voleo da budem slede}i predsednik Republike. Nadam se da }e va{a èqa ovoga puta biti ispuwena. Mi, srpski radikali, svojevremeno smo inicirali da se uvede taksa za izlazak iz zemqe, ali da se na osnovu tih taksi obezbedi slobodan bescarinski uvoz robe u vrednosti do hiqadu maraka. Na{a ideja je bila takva i mislim da sam je svojevremeno obrazlagao i preko Radio Kladova. Me|utim, socijalisti su ukrali samo prvi deo te ideje uveli taksu, a zauzvrat nisu dali ni{ta. Uvek taksa mora da ima neki smisao, ako se napla}uje, mora iz we da sledi neka dràvna usluga: kad se napla}uje taksa na televiziju, onda se gleda televizijski program, kad se napla}uje sudska taksa, onda se neki posao na sudu obavqa, ako se pla}a administrativna taksa, onda se uvek ne{to dobija od dràvnog organa. U ovom slu~aju pla}a se taksa za izlazak iz zemqe, a dràva ne daje ne{to posebno. [ta je to {to bi trebalo da d? Trebalo bi da gra|anin kad izlazi iz zemqe plati taksu, a kad ulazi, da moè uvesti robe u vrednosti od hiqadu maraka, a da ne pla}a nikakvu carinu. E, to je bio smisao na{e ideje. Naravno, ta taksa treba da ide u dràvni buyet. Socijalisti su uzeli samo prvi deo ideje uveli taksu i ni{ta vi{e. To je ono u ~emu se mi apsolutno ne slaèmo sa socijalistima. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke se nalazi uBeogradu, Ulica Francuska 31, do Gr~ke ambasade, i to je glavni, najvi{i organ Srpske radikalne stranke. Statutom Srpske radikalne stranke, koji ima 240 ~lanova, propisana je uloga, zna~aj, prava i nadle`nosti Centralne otaybinske uprave. Za{to bi Centralna otaybinska uprava bila sme{tena kod @irinovskog? Mi, radikali, nemamo glavu u inostranstvu, ne primamo naloge sa strane, to rade stranke koje vi nazivate demokratskom opozicijom. Zna~i, demokrata je samo onaj ko je izdajnik svog naroda, onaj ko se bori protiv Srba, Srbije, koji sluì Nemcima i Amerikancima? Zar je to osnovna oznaka demokratije i demokrati~nosti? Vidite, do sada sam bio {est puta u zatvoru, ali nikad zbog kra|e, uvek iskqu~ivo zbog politike. Va{ lider, koga nazivate demokratom,
748
bio je osu|en na {est meseci zatvora zbog kra|e. Zoran \in|i} nikada zbog politike nije bio u zatvoru, samo je osu|ivan zbog kra|e, to je ipak neka razlika. Dobro ste rekli to da sam 1995. godine bio u Gwilanu u zatvoru. Da, bio sam u zatvoru kada je predavana Srpska Krajina. Nikada nisam rekao do tog i tog datuma }emo oboriti Slobodana Milo{evi}a. Uvek sam govorio da je na{ ciq da {to pre oborimo Slobodana Milo{evi}a; to je na{ ciq i danas. Rekao sam to u prvom delu emisije. Ciq nam je da oborimo Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju, ali èlimo da ih oborimo demokratskim, parlamentarnim putem, izborima, a ne uli~nim nasiqem i prolivawem srpske krvi. @elimo da oborimo Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju Srbije, Jugoslovensku levicu i Novu demokratiju, a da spre~imo da koalicija Zajedno do|e na vlast. To su dva zadatka koja stoje pred srpskim radikalima. Govorio sam 1995. godine ako radikali do|u na vlast, odmah }emo ukinuti sve sankcije Republici Srpskoj. Mi bismo to sproveli; sankcije su i sada ukinute, ali mi ih ne bismo ni uspostavqali da smo bili na vlasti i sve bi bilo druga~ije. Naàlost, Srpska radikalna stranka nije na vreme do{la na vlast, ali nadam se da }e se èqa ove gospo|e ove godine ispuniti i da }e ove godine Srpska radikalna stranka trijumfovati na izborima, da }e radikali formirati novu vladu Srbije i da }e radikal biti predsednik Republike. Voditeq: Jo{ jedan slu{alac na telefonskoj liniji. Slu{alac: Dobar dan, Boìdar Dobri} pored telefona. Hteo bih gospodinu [e{equ da postavim dva pitawa, a ujedno i da ga pozdravim. Gospodine [e{eq, odmah da se deklari{em: ne pripadam va{oj partiji, pripadnik sam SPS-a, ali to mi ne smeta da vas ne{to pitam. Izuzetno vas cenim kao politi~ara, mislim da ste veoma pametan i razuman ~ovek i kao takvom èleo bih da budete prava opozicija na{oj partiji u borbi za vlast. Ako narod kaè da vi budete predsednik, ja }u vas pozdraviti kao {to sam i svog predsednika. Interesuje me {ta vi mislite, kakva je perspektiva i budu}nost ove na{e napa}ene zemqe, ukqu~uju}i i ulazak u XXI vek? Kad kaèm u XXI vek, mislim na politi~ku i privrednu situaciju. Drugo, interesuje me va{e mi{qewe o izjavama gospodina Mila \ukanovi|a, predsednika Vlade Crne Gore. Po va{em mi{qewu, koje }e snage u XXI veku biti vode}e? Hvala lepo. Dr [e{eq: U XXI vek }emo sigurno u}i, samo se postavqa pitawe u kakvoj ekonomskoj situaciji i pod kojim reìmom. Ako u XXI vek u|emo pod reìmom Srpske radikalne stranke, uveren sam da }e ekonomska situacija biti mnogo boqa nego {to je danas i da }emo ostvariti vi{i stepen socijalne pravde. [to se ti~e Mila \ukanovi}a, o~igledno je da on predvodi separatisti~ku grupaciju unutar Demokratske partije socijalista Crne Gore. Otvoreno ide putem separatizma i ja o~ekujem èstok sukob u vrhu Demokratske partije socijalista. Mislim da tamo postoji i patriotska struja, za koju navijam, i nadam se da srpske patriote ne}e dozvoliti nikakav separatizam.
749
Kada je u pitawu va{a Socijalisti~ka partija, najvi{e èlim da Socijalisti~ka partija Srbije bude zdrava opozicija vladaju}oj partiji Srpskoj radikalnoj stranci. Voditeq: Po~etkom veka ili ove godine? Dr [e{eq: [to pre, to boqe. Voditeq: Imamo jo{ jednog slu{aoca na liniji, izvolite. Slu{alac: Dobar dan gospodinu [e{equ. Pitala bih ga za takse koje su uvedene kod nas u Kladovu i uop{te u Srbiji. Voditeq: Mislite na takse za izlaz iz zemqe? Slu{alac: Ne, nego komunalne takse. Mi smo mali narod da bismo mogli da iza|emo na kraj sa gospodinom [e{eqom, jer ipak je SPS kod nas na vlasti. Da li moè ne{to o tome da nam kaè i da nam to objasni? Da li je to tako u Zemunu i u drugim mestima ili SPS mora da se slu{a? Dr [e{eq: [to se ti~e taksi, wih propisuje republika, a ne op{tina. Voditeq: Ima ne{to {to propisuje i op{tina. Dr [e{eq: Ali ne u propisivawu visine takse. Sve takse propisuje republika, op{tina ima nadle`nosti kod naplate i kod kori{}ewa sredstava iz taksi i onda republika buyetom odre|uje koliki procenat odlazi svakoj op{tini. Koliko ja znam, op{tina ne moè sama ni{ta da napla}uje. Republika je odobrila uvo|ewe ~uvene ôvi}eve takse od 3 odsto. \in|i} je poku{ao da sa~uva tu taksu. Me|utim, mi smo digli galamu na sva zvona i ne damo mu da to uradi jer smatramo da ona treba da se ukine, i dok smo mi radikali na vlasti, u Zemunu ne}e biti nikakvih samodoprinosa, sve }emo re{avati op{tinskim prihodima. Pokazali smo sposobnost da stvaramo novac. Ne znam da li u Kladovu postoji neki samodoprinos, u ovoj te{koj situaciji smatramo da samodoprinose ne treba uvoditi. Doda}u jo{ odgovor na prethodno pitawe gospodina koje je glasilo: koje }e politi~ke snage preovladati na na{im prostorima u slede}em veku? Odgovorio bih mu da o~ekujemo da }e na podru~ju cele Evrope u XXI veku preovladati nacionalne patriotske snage; XXI vek }e biti vek nacionalizma, to je o~igledno posle ujediwewa Nema~ke i posle sticawa ogromne mo}i u rukama nema~kih politi~ara. Taj nacionalizam se budi u Francuskoj, u Engleskoj, o Rusiji da i ne govorimo. Vidite, Nacionalni front Francuske svakodnevno napreduje, mnogo mu je porasla popularnost i mislim da je sve o~iglednije da }e zaista XXI vek biti vek nacionalizma, a u tome }e i Srpska radikalna stranka na}i svoje mesto i ulogu. Voditeq: Imamo jo{ telefonskih poziva, slu{aoci su zaista zainteresovani va{im gostovawem. Slu{alac: Dobar dan, hteo bih da pozdravim Vojislava [e{eqa i da mu postavim jedno pitawe. Voditeq: Ho}ete se predstaviti? Slu{alac: Zoran Travilovi} iz Kladova. Rekao je da je ciq Srpske radikalne stranke da do|e na vlast i ako ne mogu oni da sru{e SPS, da to ne urade ni drugi, mada ja mislim da je boqe da se sva opozicija udru750
ì i da im bude glavni ciq da sru{e SPS, a da se posle vlast podeli onako koliko je ko dobio. Ipak je boqe da se opozicija udruì i da zajedno do|e na vlast da bi ovaj narod boqe ìveo, pa posle da se vidi ko je boqi taj }e i da dobije, hvala. Dr [e{eq: To jednostavno nije ta~no, mi imamo veoma lo{a iskustva sa strankama koje ~ine koaliciju Zajedno. One su u pro{lom mandatu vladale u op{tinama Stari grad, Savski venac i do kraja su se kompromitovale, bile su gore od socijalista. Setite se koliko su se Dra{kovi} i \in|i} cele 1995. godine u Narodnoj skup{tini sva|ali oko toga ~ija je stranka vi{e ulazila u korupciona{ke afere, u kriminal, u mahinacije i druge stvari. Uostalom, ve} se vidi da je sada{wa vlast koalicije Zajedno jo{ gora od socijalista. Zbog toga nam je nemogu}e da idemo sa wima. Oni su nesposobni, a imaju previ{e qudi koji hrle u korupciju, koji èle li~no da se obogate. Mi, radikali, takve efikasno ~istimo iz svojih redova i ne}emo da izgubimo obraz zbog malo vlasti. Vlast je, naravno, svima nama politi~arima veoma draga, ali srpskim radikalima postoji ne{to {to je mnogo draè od vlasti, a to je ~ast i obraz. Voditeq: Da ~ujemo slede}eg slu{aoca, dobar dan. Slu{alac: Dobar dan, ovde profesor Milo{ \uri~in. Kakvo mi{qewe o vama, gospodine [e{eq, ima vojvoda Mom~ilo \uji}, koji vam je i dao ~in vojvode, s obzirom na to da ste naloìli svojim ~lanovima 1992. godine da glasaju za kandidata Milo{evi}a i prakti~no mu pomogli da pobedi na predsedni~kim izborima, a ovih meseci svojim neu~estvovawem u demonstracijama i stalnim ga|ewem koalicije Zajedno i princa Aleksandra Kara|or|evi}a, u stvari, opet pomaète Slobodanu Milo{evi}u? S tim u vezi, drugo pitawe bi bilo: da li je istina da ste rekli da ste vi omiqeni opozicionar Slobodana Milo{evi}a? Hvala lepo. Dr [e{eq: Vi, gospodine, ne znate da je i vojvoda Mom~ilo \uji} nekada podràvao Slobodana Milo{evi}a 1988, 1989, 1991, 1992. i sve do 1993. godine. Bila je pauza 1990. godine, kad sam ja bio u zatvoru i tada je \uji} napadao Milo{evi}a. Kad je on krenuo da brani zapadne srpske zemqe 1991, vojvoda \uji} ga je podràvao, 1993. godine je definitivno puklo i vojvoda Mom~ilo \uji} je apsolutno protiv Slobodana Milo{evi}a, ali su i srpski radikali protiv Slobodana Milo{evi}a. Pre nekoliko dana Dnevni telegraf je na naslovnoj strani doneo vest da je vojvoda Mom~ilo \uji} izjavio da je princ Aleksandar Kara|or|evi} nedostojan srpske krune. Vojvoda Mom~ilo \uji} je uvek bio protiv \in|i}a i Vuka Dra{kovi}a; ali, naravno, postoje neke razlike izme|u vojvode \uji}a i mene. Te razlike se ti~u monarhije, vojvoda \uji} je i daqe zaqubqenik monarhije, ali smatra da treba da se na|e neko ko bi bio dostojan kraq srpskog naroda, a to ne moè nikako biti princ Aleksandar Kara|or|evi}, pa on razmi{qa o tome da li da to bude prin~ev najstariji sin ili da bude neko iz nekog drugog ogranka. Svojevremeno je razmatrao pitawe princa Aleksandra Kara|or|evi}a, sina princa Pavla, pa onda princa Tomislava i wegovih potomaka i tako daqe. Vojvoda \uji} je star ~ovek, ima 90 godina, i on ne moè da se otrese tih svojih sentimentalnih opredeqewa prema monarhiji. [to se nas, srpskih radikala ti~e, mi smo to pi751
tawe odavno ra{~istili, prvo u svojim glavama, du{ama, svojoj svesti, a onda uti~emo na suzbijawe monarhisti~kih tendencija u srpskom narodu tuma~e}i qudima da bi bilo besmisleno pri kraju dvadesetog veka obnavqati monarhiju. Po ~emu se sve razlikuje monarhija od republike znamo, ali kqu~na razlika je u tome {to predsednika republike, kad se ispostavi da nije dobar, moète smeniti i na slede}im izborima izabrati novoga, a kraqa ne moète smeniti i kad vidite da nije dobar, morate ga ubiti, i da ne ulazimo u druge finese tog razlikovawa. [to se ti~e mitinga koalicije Zajedno, i ovoga puta je do{lo do krvoproli}a na mitinzima, jedan ~ovek je poginuo, a mnogo qudi je te{ko povre|eno. To je ve} ~etvrta `rtva na mitinzima ovih stranaka. Godine 1991. poginula su dva ~oveka, jedan gra|anin i jedan policajac, 1993. je poginuo jedan policajac, sada je poginuo jedan gra|anin. Dokle to krvoproli}e u srpskom narodu? [ta }e nam nasiqe i razbijawe po Beogradu? Mi, radikali, to jednostavno ne prihvatamo. Voditeq: [ta uop{te mislite o organizaciji mitinga i kontramitinga, da li je to dobro u ovom trenutku za ovaj narod? Dr [e{eq: Mislim da ne treba izbegavati mitinge, treba ih odràvati, ali ne treba preterivati. Svako preterivawe nanosi {tetu onome ko preteruje; to je sad i koaliciji Zajedno nanelo {tetu. Preterali su sa onom lupwavom, zveckawem u {erpe i to je narodu dosadilo. U po~etku je svima bilo simpati~no. Svako ko organizuje miting ili demonstracije treba da proceni {ta mu je ciq. Ako je ciq koaliciji Zajedno da osvoji vlast na ulici, onda su se tu pre{li, taj ciq nisu uspeli da ostvare, jednostavno nisu mogli da postignu kriti~nu masu. Mi radikali smo protiv toga da bilo ko osvaja vlast na ulici. Voditeq: Imamo jo{ jednog slu{aoca na vezi, izvolite, dobar dan. Slu{alac: Dobar dan, profesor Vicelarevi} Krsta. Imao bih pitawa za gospodina [e{eqa, ali bih, pre svega, ne{to i konstatovao: slu{ao sam {ta govori, znam da je on pametan ~ovek, ali nije realan, jer, prvo, predstavqa se kao opozicionar Socijalisti~koj partiji, a sve prqave poslove za wih je on obavqao... Dr [e{eq: Recite koje prqave poslove? Slu{alac: Sve ovo {to vi dajete podr{ku Socijalisti~koj partiji... Dr [e{eq: Gde? Slu{alac: Svuda dajete: kada ste skinuli Pani}a, kada ste skinuli ]osi}a, sve ste to vi obavqali, gospodine [e{eq, zna~i, po mom mi{qewu, vi niste opozicija. Drugo pitawe: vi ste skinuli sa va{eg grba kraqevsku krunu, a zloupotrebili ste naziv Srpske radikalne stranke jer niste nikakvi radikali. Kakva je to radikalna stranka koja nije za monarhiju? Tre}e pitawe: vi, gospodine, dolazite u strahovit sukob sa qudima, ja sam imao prilike da vidim kada vi koristite i pi{toq. Koja je to demokratija kada vi pucate iznad glava prosvetnih radnika? Mislim da je va{a stranka veliko zlo zato {to je vi vodite tako i kamo sre}e da Srbija nema jednu takvu stranku koja je u sva|i sa celim svetom. Ne moè
752
Srbija da ide daqe ukoliko nije u koraku sa Evropom i svetom, a vi zagovarate neko srpstvo od toga nema ni{ta. Vi ste pokazali {ta ste mogli da uradite, mogli ste u Vukovaru, odnosno u Borovu Selu, da sa~ekate u zasedi i da po~nete rat, evo, to ste vi mogli... Dr [e{eq: Da vi niste slu~ajno iz Srpskog pokreta obnove? Slu{alac: Nisam iz Srpskog pokreta obnove. Dr [e{eq: Delujete mi kao da jeste. Slu{alac: Ne, ne. Dr [e{eq: Da, ali ube|en sam da glasate za tu stranku ako ve} niste wen ~lan... Slu{alac: Ne, ja sam demokrata, ako ve} ho}ete da znate, i vi nepotrebno blatite Demokratsku stranku koja je najliberalnija stranka i trenutno najdemokratskija u Srbiji. Dr [e{eq: Da... Slu{alac: To {to propovedate, to je samo srpsko zlo i dok ima qudi politi~ki nepismenih, mogu da vas slede, ali vi }ete do}i u situaciju da za vas vi{e ne}e niko hteti da glasa. Dr [e{eq: Da vam ja postavim jedno kontrapitawe, gospodine? Slu{alac: Izvolite. Dr [e{eq: Kako moète da budete u stranci ~iji je predsednik osu|ivan kao lopov na {est meseci zatvora, kako je to mogu}e? Slu{alac: Meni to nije poznato, kada je to... Dr [e{eq: Kako ne znate, sva {tampa je pisala kad se tuìo sa Marjanovi}em, izneli su mu iz sudskog dosijea da je krao neke kwige po Beogradu, neke ko`ne jakne i {ta ja znam. Slu{alac: To su va{e i Marjanovi}eve izmi{qotine. Dr [e{eq: Nemojte, nisu to izmi{qotine, to mu stoji u sudskom dosijeu. Slu{alac: Odbornik Marjanovi} je isti kao i vi. On ne ~uje narod, vi isto ne ~ujete {ta narod kaè. Dr [e{eq: Vi ne èlite da ~ujete istinu, gospodine, vi biste kao noj da zabijete glavu u pesak i da izbegnete istinu, istina je, naàlost, na va{u {tetu, ali {ta vam ja tu mogu. Morali smo da oborimo Milana Pani}a jer je vodio izdajni~ku, antisrpsku politiku i svakog }emo oboriti ko je nama politi~ka konkurencija, ko nama radikalima smeta na putu osvajawa vlasti, ako moèmo da ga oborimo. Oborili smo Milana Pani}a, @ivotu Pani}a, oborili smo Dobricu ]osi}a, poku{ali smo vi{e puta da oborimo Slobodana Milo{evi}a, jo{ nismo uspeli, ali se nadam da }emo uskoro uspeti. Dakle, svakoga ko nam je konkurencija mi }emo obarati, svakoga ko nije ~lan Srpske radikalne stranke, a bavi se politikom, mi }emo obarati, to nam je najprirodniji politi~ki ciq. Ne}emo vaqda nekoga ko pripada konkurenciji zadràvati na vlasti, podsticati ili podràvati. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, jo{ vas jednom ~iwenicom moram razo~arati, 1996. godine Srpska radikalna stranka je napredovala za novih 200.000 glasova, odnosno za 30 odsto glasova vi{e u odnosu na prethodne izbore iz 1993. godine, a koalicija Zajedno je nazadovala za 30
753
odsto, izgubila je pola miliona glasova. Sve stranke iz koalicije Zajedno 1993. godine su imale milion i petsto hiqada glasova, a na ovim izborima ste imali mawe od milion vi nazadujete. Srpski narod ho}e nas, a ne}e vas i vi }ete propasti. [ta zna~i zajedno sa svetom? Da kle~im pred Kinkelom, kao Zoran \in|i}, da idem da se udvaram Austrijancima, najve}im srpskim neprijateqima? \in|i} je i{ao po svetu da traì autobuse, do{ao u London kao muva bez glave i traìo od Engleza da mu poklone nekoliko polovnih autobusa. Englezi su mu kazali: Gospodine \in|i}u, mi bismo vam rado dali tri-~etiri autobusa, ali kako da ih vozite beogradskim ulicama, znate, kod nas Engleza se vozi levom stranom, volan je na desnoj strani, ti autobusi su neupotrebqivi na beogradskim ulicama. I ode Zoran \in|i} u ~udu iz Londona, pa je traìo nema~ke autobuse; u Madridu mu nudili neke stare Frankove autobuse proizvedene 1963. godine i tako daqe besmisleno. To su nesposobni qudi. U Beogradu haos, kaù nema para, treba im jo{ milijarda dinara da bi obavili sve svoje obaveze u Gradskoj skup{tini. Lako je vladati kad imate neograni~ene koli~ine novca, ali treba znati vladati sa to malo finansijskih sredstava koje vam stoji na raspolagawu. Takse su iste kao {to su bile, ni{ta se nije promenilo. Prihodi Beograda su isti kao {to su bili za vreme socijalista; mi smo napadali socijaliste da ne znaju da raspolaù novcem koji imaju, da ne znaju da upravqaju, da ne znaju da ga ulaù kako treba, a sad ovi do{li na vlast i treba im dvostruko vi{e novca. Su{tina je u tome da se {to pametnije iskoristi novac koji se ima na raspolagawu. Ko moè obezbediti svim gradovima, op{tinama, republici, saveznoj dràvi onoliko novca koliko ima prohteva to niko ne moè, to ne moè ni {tamparija novca na Top~ideru. Iz realnih izvora, pogotovo, niko nije u stawu da ih snabde onolikim novcem koji im treba, koliko oni zami{qaju da im treba. [to se ti~e radikala i radikalskog odnosa prema monarhiji, oni su uvek i kroz istoriju bili suprotstavqeni monarhiji, 1903. godine su hteli da uvedu republiku nakon ubistva kraqa Aleksandra Obrenovi}a, pa se suprotstavio ruski dvor i samo ruskom voqom je spre~eno uspostavqawe republike. Petar Kara|or|evi} se ve} spremao da do|e u Srbiju i da se kandiduje za predsednika republike, po{to je jedini on od svih Kara|or|evi}a bio liberalnog shvatawa, svi ostali su bili te{ke autokrate. Setite se koliko je puta kraq Milan hapsio Nikolu Pa{i}a, progonio ga, pa kraq Aleksandar Obrenovi}, koliko je puta Pa{i} u zatvoru bio osu|ivan na smrt. Setite se odnosa Nikole Pa{i}a prema Kara|or|evi}ima, prema Crnoj ruci. Pa{i} bi jo{ nekoliko godina poìveo da se svojevremeno kraq Aleksandar Kara|or|evi} nije onako brutalno poneo. Setite se {ta je uradio princ Pavle Kara|or|evi} sa najve}im radikalom posle Nikole Pa{i}a i najve}im finansijskim stru~wakom koga je Srbija ikada imala Milanom Stojadinovi}em, oborio ga je sa vlasti protivustavno, protivzakonito, uhapsio, internirao na Iliyu kod Sarajeva, prognao uz pomo} Engleza iz zemqe i tako upropastio Jugoslaviju i doveo je u beznade`nu situaciju na po~etku Drugog svetskog rata. Uvek su radikali bili u sukobu sa monarhijom i sa aktuelnim kraqem, nema nijednog kraqa ili kneza za koga se moè re}i da je dobro sara|ivao sa radikalima i da su ga radikali voleli.
754
Voditeq: Na{ telefon 88-888 neprekidno je zauzet i ovoga trenutka neko je na vezi, èlimo dobar dan. Slu{alac: Dobar dan, ovde Zoran. Moram da priznam gospodinu [e{equ da sam ja socijalista. Slu{alac koji se javio pre mene totalno je u pravu zbog toga {to su nama radikali ovde, kao {to je moj burazer u Pan~evu, dosta pomogli u predizbornoj kampawi, zajedno smo lepili plakate, i da vas pitam: da li }ete kad u decembru do|e dokument, naravno, kad Koalicija do|e na vlast, (ja sam u Socijalisti~koj partiji samo zbog posla) vi morati da prekinete sa radom jer je va{a stranka militantna? Nikada nisam podràvao Srpsku radikalnu stranku, ovaj nacionalni program nije lo{, mada ne moète poubijati sve [iptare. Jo{ ne{to da vas pitam: da li }ete pristojno oti}i kada vam budu zabranili rad, vama i Socijalisti~koj partiji, normalno? Neminovno je da }e koalicija Zajedno uzeti vlast u decembru. Dr [e{eq: Dobro, a {ta }ete vi kad va{oj Socijalisti~koj partiji oduzmu pravo bavqewa politikom, kad vas zabrane? Slu{alac: Nama ne mogu, briga me, ja sam zbog posla u toj partiji, znate kako mi iz Socijalisti~ke partije, ali {ta }ete vi raditi, gde }ete vi biti, da li }ete se vratiti da branite va{e selo od Hrvata? Dr [e{eq: Dobro, razumeo sam pitawe. Srpski radikali nikada nisu pomagali Socijalisti~koj partiji u lepqewu plakata i nikada nismo imali nikakve zajedni~ke strana~ke aktivnosti. Vi izmi{qate jer je o~igledno da vi pripadate koaliciji Zajedno, ali mogu odmah da vas umirim ne}e nikada do}i do toga {to vi o~ekujete. Nikada ne}e koalicija Zajedno osvojiti vlast u Srbiji, to je apsolutno nemogu}e; na lokalnim izborima u nekim gradovima u Srbiji to je bilo mogu}e zbog ve}inskog izbornog principa, tamo gde su izbori proporcionalni, ta varijanta ne dolazi u obzir. Znate, mogu}e je da neki diktatorski reìm zabrani Srpsku radikalnu stranku, ali to nas, radikale, ne bi uni{tilo jer mi smo navikli na zabrane: i Nikoli Pa{i}u su zabrawivali stranku, wega su osu|ivali na smrt, bio je u progonstvu i radikali su dizali Timo~ku bunu, streqani, maltretirani, hap{eni i dugo godina robijali, pa su se opet odràli i postali vladaju}a stranka. Sve ovo {to se de{ava nije nam te{ko da izdrìmo, i mi robijamo. Nas, dodu{e, jo{ nisu po~eli da streqaju, ali mo`da ni to nije nemogu}e, mi }emo svemu odoleti i posta}emo vladaju}a stranka. Kad god su radikali vladali kroz istoriju Srbijom Srbija je cvetala, ostvarivala ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu, osloba|ala nove teritorije. Kad god su radikali trunuli po tamnicama i bili progoweni Srbija je propadala, bila pod diktatorskim, tiranskim, nenarodnim reìmom. [to se ti~e ove va{e koalicije Zajedno, ona nema nikakve perspektive, vide}ete, uskoro }e se pocepati. Prvo, vi ne moète jedni s drugima da iza|ete na kraj. Socijalisti su napravili stra{nu gre{ku {to su vam otimali mandate posle 17. novembra, {to su i{li na poni{tavawe. Da su vam odmah tada predali vlast u svim op{tinama gde ste vlast osvojili, vi biste se do sada toliko me|usobno zakrvili i posva|ali se da bi vam vlast padala kao zrela kru{ka. Tu socijalisti pokazu755
ju glupost, znate, socijalisti su nesposobni, oni nemaju dugoro~ni koncept, ne mogu da promisle pametne politi~ke poteze, da odigraju pravu partiju {aha sa svojim politi~kim protivnicima. Oni misle da sve mogu na silu ne mogu, postoje pametniji metodi kojima bi se koalicija Zajedno savladala i nije moje da u~im socijaliste kako treba raditi, moje je da {to pre oborim na ple}a socijaliste, da ih oborim sa vlasti, a naravno, sa vama iz koalicije Zajedno ne}emo imati mnogo problema, vas moèmo i levom rukom da savladamo. Voditeq: Jo{ jedan slu{alac na liniji, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Simi} pored telefona, pozdravqam dr [e{eqa i htela sam da mu postavim pitawe u vezi sa ne~im {to me najvi{e boli, a re}i }u vam i za{to. Kako gospodin [e{eq komentari{e povratak penzionisanih rukovodilaca, direktora, penzionisanih oficira biv{e JNA na ~elo nekih firmi? Ja bih ga zamolila, po{to sam radnik Brodogradili{ta Kladovo, da pro{eta kroz krug brodogradili{ta i da vidi kako izgleda na{ gigant od evropskog zna~aja u XXI veku, da vidi {ta je ura|eno za devet meseci posle uvo|ewa privremenih mera. Na ~elu brodogradili{ta se nalazi pukovnik u penziji, star oko 62 godine, predstavqa se kao Boìdar Gligorijevi}, postavila ga je Vlada i do{ao je da podigne brodogradili{te na noge, a od toga ni{ta. Brodogradili{te je i daqe sve vi{e u dugovima, pada sve vi{e ispod nule. Da li je u redu i da li je to poslovni kriminal da pored na{ih mladih kadrova, mladih sposobnih qudi, na ~elo jednog giganta do|e pukovnik u penziji, a na{i qudi odlaze na Novi Zeland, u Australiju, Ameriku, Kanadu, odlaze trbuhom za kruhom? Sramota, XXI vek je, mi jo{ nismo primili novembarsku platu, 400 qudi je na ulici, zna~i, primili smo novembarsku socijalu, onaj zagarantovani li~ni dohodak od 190 dinara, a nas je 400 puta 4 ~lana po porodici. Mi gluvarimo po Kladovu, traìmo posao i pare, a gospodin ne}e da nam dozvoli da odrìmo zbor u na{em preduze}u koje smo stavili na noge, gde smo ostavili svoju mladost i sve na{e znawe. Pobego{e nam inèweri. Gospodin pukovnik nam uvozi kadar iz Beograda, tako|e svoje penzionisano dru{tvo. Da li je wemu mesto na ~elu takve firme, ili mu je mesto u penzionerskom domu da igra {ah sa svojim vr{wacima? Molim vas gospodine [e{eq, da li on moè nama da zabrani zbor u krugu brodogradili{ta, sindikalni zbor, i da li on ima pravo da kaè da ne}e do}i na taj zbor i da nas sve redom ka`wava otkazom i preti nam da nikada ne}emo do}i u firmu zato {to traìmo rad, novac, posao traìmo golu egzistenciju? Samo toliko, hvala vam veliko. Dr [e{eq: Ovakve stvari se de{avaju pre svega zato {to u na{oj zemqi nije na vreme sprovedena privatizacija, a privatizacija je jedini lek. Postavqati pitawe da li je neko star ili mlad i da li moè da odgovori tim obavezama je besmisleno. Poznajem mnogo sposobnih starijih qudi i mnogo nesposobnih mladih qudi godine starosti same po sebi ni{ta ne zna~e. Postavqa se pitawe: je li neko sposoban i zna li da radi ili ne zna. Da bi se to pitawe razre{ilo, mora se sprovesti privatizacija da ne bi direktori na svoje funkcije dolazili politi~kom odlukom, po voqi politi~kih mo}nika, nego onaj ko je vlasnik preko upravnog odbora treba da ih postavqa po kriterijumu sposobnosti. Zna~i, po
756
principu pozitivne selekcije, a privatizacija mora da se uradi na bilo koji na~in. Najboqi je na~in prodajom akcija na slobodnom trì{tu, ali i podelom akcija radnicima. Svaki oblik privatizacije, ~ak i onaj najgori, boqi je od nikakve privatizacije. Da je privatizacija izvedena u brodogradili{tu jo{ 1990. godine, ono bi odavno stalo na noge, ovako tavori, ali to nije slu~aj samo sa brodogradili{tem u Kladovu, to je slu~aj i sa mnogim drugim firmama {irom Srbije. Zapravo, mi smo sedam godina uludo izgubili, po{li smo nekim putem privatizacije koji je bio lo{, koji smo mi, srpski radikali, neprekidno kritikovali. Taj put privatizacije je ve} dosta bio odmakao, radnici su u mnogim firmama imali pod kontrolom 60-70 odsto akcija, a onda je \in|i}evim famoznim zakonom sve vra}eno na po~etak. Tamo gde su radnici imali 60 odsto akcija, to im je svedeno na 3-4 odsto. \in|i} je posluìo Socijalisti~koj partiji i wenom konceptu obnavqawa dru{tvene svojine, on je bio sredstvo u rukama socijalista i sada se hvatamo za glavu zbog negativnih posledica takvog nakaradnog vra}awa u prvobitno stawe. Moramo ubrzati privatizaciju, jer nam druga~ije nema izlaska iz ekonomske krize. Voditeq: Jo{ jedan slu{alac je na vezi, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, Branko je, slikar iz Kladova. Treba mi jedan lider kojeg bi mogao da upotrebim za kopawe ba{te, a mogao bi i da mi pere ~etke dok radim neka svoja dela. Voditeq: To je neki umetni~ki na~in? Slu{alac: Da, da. Voditeq: Hvala vam Branko, mislim da ste pogre{ili broj telefona, kontakt program je... Dr [e{eq: Mo`da bi gospodin Branko mogao da na|e takvog lidera za kopawe i za prawe ~etki, uglavnom su koncentrisani u koaliciji Zajedno, pa neka tamo poku{a. [to se ti~e gospodina Branka, ne verujem da je neki dobar slikar, znate, ja se poprili~no razumem u slikarstvo i nikad nisam ~uo za nekog poznatijeg slikara Branka iz Kladova, naàlost. Mo`da je jo{ mlad ~ovek, mo`da }e jednog dana da se usavr{i u slikarstvu, mo`da }e wegove slike ne{to i zna~iti. Voditeq: Pitawe mnogo vi{e govori o qudima, mi znamo ko je sa ove strane ìce gospodin Vojislav [e{eq i Zoran Jevtovi}, koji vodi ovu emisiju, mislim da je nekulturno s druge strane razgovarati na ovaj na~in, znamo koji je ciq ove emisije... Dr [e{eq: Nemojte, gospodine, da se qutite, to je ne{to sasvim uobi~ajeno. Za{to? Ako meni ne smeta, koji sam do{ao iz Beograda da u~estvujem u ovoj emisiji, ne treba ni vama. U principu, meni se uvek najprovokativnija pitawa najvi{e svi|aju, ne treba beàti od wih. Voditeq: Pitawe Najdana Mladenovi}a, penzionera iz Tekije:Gospodine predsedni~e srpskih radikala, objasnite uredbu Vlade Republike Srbije da se penzionerima ispla}uje penzija 5. i 20. za protekli mesec, a Vlada do danas jo{ nijednu uredbu nije sprovela u delo. @eleo bih da objasnite kako }ete da reguli{ete penzionerske probleme koje je stvorila aktuelna vlast, koja je za 1996. godinu uspela da isplati samo osam penzija, a godina ima 12 meseci?
757
Dr [e{eq: Socijalisti su se zakliwali cele pro{le godine, naro~ito u predizbornoj kampawi, da }e do Nove godine da isplate sve zaostale penzije; me|utim, obe}awe nisu odràli i oni to jednostavno ne mogu, nisu u stawu. Ako mi, srpski radikali, do|emo uskoro na vlast, mi ne obe}avamo neke velike penzije, ali mogu garantovati svim gra|anima da niko ne}e za jedan mesec dobiti platu, nijedan dràvni funkcioner, predsednik, poslanik ili ministar dok se za taj mesec ne isplate prvo penzije, svi de~iji dodaci, sva socijalna pomo}, sve invalidnine; prvo to, pa onda plate dràvnim funkcionerima. Mi, radikali, zalaèmo se za ujedna~avawe penzija u odnosu 1:2, najve}a penzija da bude samo dva puta ve}a od najmawe penzije, jer penzija nije radna nego socijalna kategorija. Onaj ko je za ìvota imao veliku platu, wemu prakti~no penzija i ne treba, penzija je najpotrebnija onome ko je celog ìvota, celog radnog veka, kuburio sa platom i zbog toga treba i}i na to ujedna~avawe. Razlike u penziji treba da zavise iskqu~ivo od godina radnog staà, zna~i, ko ima 40 godina radnog staà faktor dva, a ko ima 20 godina radnog staà faktor jedan. Voditeq: Jo{ desetak minuta ostajemo u studiju Radio Kladova, imamo slu{aoca na liniji, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Ovde Boban, postavio bih pitawe gospodinu [e{equ, vanpoliti~ko: {ta radi kad se ne bavi politikom, koji mu je hobi i zanimawe? Dr [e{eq: Najvi{e volim da ~itam kwige, mogu se pohvaliti da sam pro~itao sva vrednija kwièvna dela doma}ih pisaca. Volim da ~itam ruske, francuske autore, a i drugu lepu literaturu. Volim da igram {ah. Dok sam imao mnogo vi{e slobodnog vremena voleo sam da pe{a~im, voleo sam da izlazim na izlete na vi{e planine, ali to nije klasi~no planinarewe. Ponekad u dru{tvu prijateqa volim da igram karte, po neku partiju remija; otprilike to je ono {to bi se moglo nazvati hobijem. Nekad sam bio strastveni filatelista, to vi{e nisam, ali, u svakom slu~aju, najvi{e volim da svoje slobodno vreme provodim sa decom, imam tri sina i, naàlost, sve sam re|e s wima. Voditeq: Jo{ jedan telefonski poziv, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Halo. Voditeq: Da, u programu ste. Slu{alac: Ovde Marinkovi} Antonije, postavio bih jedno pitawe gospodinu Vojislavu [e{equ: kad bi sutra on bio predsednik dràve, u stvari, ove lepe na{e zemqe Srbije, kako bi ure|ivao poqoprivredu, pa sve do elektroprivrede? Dr [e{eq: Poqoprivreda mora da bude oslobo|ena dràvnih stega, dràva ne sme da se me{a u poqoprivrednu proizvodwu i odmah }e seqacima svanuti. Sada dràva monopolizuje otkup poqoprivrednih proizvoda, monopolizuje uvoz ve{ta~kog |ubriva, sama diktira cene i poqoprivreda propada. Ako je dràva jedini kupac poqoprivrednih proizvoda, bar onih strate{kih, pa odlaè po godinu dana isplatu, kako tu moè uspevati poqoprivreda? Mi bismo oslobodili uvoz ve{ta~kog |ubriva i ne bi se pla}ala nikakva carina: svako ko èli, moè da uveze koliko god ho}e ve{ta~kog |ubriva. Socijalisti kaù qudi bi uvozili previ{e. [ta me briga ako uvezu previ{e, onda }e ga prodavati budza{to, pa758
da}e mu cena, pa }e jo{ boqe biti za seqaka. Nekad }e ga uvesti premalo, nekad previ{e, i od toga }e zavisiti cena. Dràva treba da sja{e sa grba~e seqacima kada je u pitawu |ubrivo. \ubrivo ne moè da se zloupotrebi, kad se uveze, moè samo na wivu da se baci ili da ga neko stavi u saksiju sa cve}em, nema drugog na~ina upotrebe ve{ta~kog |ubriva. Drugo, oslobodili bismo izvoz poqoprivrednih proizvoda. Za{to dràva i wene firme da imaju monopol nad izvozom p{enice? P{enicu neka izvozi ko god ho}e, mi }emo uvek imati dovoqno za svoju ishranu ako sve podredimo zakonu trì{ta, odnosno, ponudi i potra`wi. Slobodan izvoz soje, kukuruza, {e}erne repe, a kontrolisan uvoz, i poqoprivreda bi ozdravila. Mi imamo plodnu zemqu, samo da se dràva ne me{a, to je su{tina na{eg koncepta. [to se ti~e elektroprivrede, to jo{ mora biti duè vreme pod dràvnom kontrolom. Elektroprivreda ostvaruje ogroman novac, ali ga onda vlada preraspore|uje za neke druge svrhe, ~esto neproduktivno. Mi bismo sav novac koji stekne elektroprivreda ulagali u proizvodwu novih termocentrala, hidrocentrala, posebno na podru~ju Kosova i Metohije tamo imamo ogromna nalazi{ta ugqa koja se mogu eksploatisati slede}ih 150-300 godina. Mi bismo tamo na svakom koraku podizali termocentrale i od Srbije stvarali jednog od glavnih izvoznika struje u Evropi; struja se svuda moè prodati i to je najjeftinija investicija koja }e se sigurno isplatiti, za struju moète dobiti i naftu, i ma{ine, i tehnologiju i sve {to vam treba. Voditeq: Jo{ nekoliko slu{alaca ima}e priliku da razgovara sa vama. Slu{alac: Dobar dan, Manojlovi} ovde. Postavio bih nekoliko pitawa gospodinu [e{equ, ali prvo da ga pozdravim. Prvo, da mi kaè za{to i kad je bio prvi put optuèn? Da li je bio u zatvoru? Zatim, kolika je mogu}nost da Zemun bude ogledna op{tina na kojoj }e pokazati koliko vredi vlast radikala? @eleo bih da mi d procenu trenutne situacije u Bosni i Hercegovini. Kakve su perspektive i {anse na{e dràve za preìvqavawe u ovo vreme, bez ukqu~ewa u svetske monetarne i privredne tokove? Dr [e{eq: Mi radikali }emo ponovo {tampati svoj radikalski program u sto ta~aka, tako da }e biti jo{ dostupniji gra|anima Srbije. [to se ti~e saradwe sa inostranstvom na ekonomskom planu, mi smo Srbi upu}eni na istok, na susedne zemqe: Bugarsku, Rumuniju, Ma|arsku, posebno na Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju. Mi svoju robu po Evropi nemamo gde da prodajemo. [ta moèmo prodavati po Evropi? Kad su nam svojevremeno kupovali meso, kupovali su najmla|u teletinu po bezna~ajnim cenama, uvek smo ispod cene prodavali kad smo prodavali po Evropi. Mi imamo komplementarne privrede sa privredama susednih zemqa i sa Rusijom. U Rusiji sve {to proizvedemo moèmo prodati i mi treba na tu stranu da se orijenti{emo. Bio sam {est puta do sada u zatvoru. Prvi put sam uhap{en na tribini takozvanog Slobodnog univerziteta na Veliki petak 1984. godine u Beogradu. Uhap{ena je grupa od 28 intelektualaca sa Milovanom
759
\ilasom koji nam je drào predavawe na tom slobodnom univerzitetu. Zatim sam iste godine uhap{en u Sarajevu i osu|en na osam godina zatvora kao srpski nacionalista i antikomunista zbog kontrarevolucionarne delatnosti. Onda sam 1990. godine dva puta bio u zatvoru po voqi Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije; u Beogradu sam uhap{en, a u Padinskoj Skeli robijao jer sam upisivao dobrovoqce za odlazak u Knin, organizovao potpisivawe peticije da se Ku}a cve}a iseli iz Beograda i zbog organizovawa nekih mitinga u Beogradu. Bio sam glavni predvodnik prvog antikomunisti~kog mitinga u Beogradu, koji je bio odràn na Trgu Republike 31. januara 1990. godine. Zatim, 1994. godine u septembru mesecu sam uhap{en jer sam pqunuo u Saveznoj skup{tini Radomana Boòvi}a, a uz la`ne svedoke, me|u kojima je bio i Milan Komneni}, {ef poslani~ke grupe SPO, optuèn sam da sam ga fizi~ki napao. Zaista ga nisam fizi~ki napao, nego samo pqunuo i to nije mogao biti predmet takvog gowewa, osim zbog uvrede po privatnoj tu`bi. Tada su mi dodali jo{ tri meseca zatvora zbog onog ko{kawa sa policijom u Saveznoj skup{tini, kada nismo dozvolili da policija izbaci na{eg poslanika Dra{ka Markovi}a kad je polio vodom Radomana Boòvi}a. I zajedno sa svojim najbliìm saradnicima i Tomislavom Nikoli}em, 1995. godine sam uhap{en na mitingu Srpske radikalne stranke u Gwilanu, gde sam proveo dva meseca u zatvoru bez ikakvog razloga. Dakle, ukupno do sada sam bio {est puta u zatvoru, otprilike dve i po godine zatvorskog staà nije mnogo za balkanske prilike. Voditeq: Po{to mi skoro dva sata neprekidno govorimo, veliki broj slu{alaca je bio ukqu~en... Dr [e{eq: Nisam odgovorio va{em slu{aocu na pitawe o situaciji u Bosni i Hercegovini, biv{oj Bosni i Hercegovini. Amerikanci ne odustaju od svoje namere da uni{te Republiku Srpsku i problematizuju neprekidno pitawe Br~kog. Jasno im je da trenutno nisu u mogu}nosti da Br~ko otmu Republici Srpskoj i pripoje Muslimansko-hrvatskoj federaciji, pa su to odloìli za godinu dana. Srbi treba da budu maksimalno oprezni i spremni za sva mogu}a iznena|ewa. Nama Srbima ide u prilog sve ve}e produbqivawe jaza izme|u Hrvata i muslimana. Voditeq: Ako se slaète, da ~ujemo jo{ jednog slu{aoca pa da zakqu~imo razgovor, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, ovde Sre}ko Kr~ebi} iz Simpa, teàk radikal. Hteo sam gospodinu vojvodi [e{equ da postavim jedno pitawe. Ja sam brodarac, sad sam bio gore u Sremskoj Ra~i i bio sam 4-5 puta kod mojih prijateqa u Bijeqini, Srba. Svakim danom sve vi{e i vi{e Srba na granici gore, u Bosni, dolazi iz Hrvatske. Gospodine [e{eq, samo jedno da mi odgovori{, da li imaju ti Srbi {anse da preìve gore u na{oj omiqenoj Bosni? Toliko od mene, hvala, budi mi pozdravqen i ìveo sto godina! Dr [e{eq: Veliki broj Srba sada napu{ta Isto~nu Slavoniju i Barawu. Neki dolaze u Srbiju, posebno na podru~je Vojvodine gde poku{avaju na}i stani{te; to su oni koji imaju novca, pa ra~unaju da }e se sna}i, da }e samostalno izgraditi krov nad glavom, da }e se baviti nekom pri760
vrednom delatno{}u. Oni koji su siroma{niji, a takvih je najvi{e, poku{avaju odlaskom u Republiku Srpsku da re{e svoje probleme, i Vlada Republike Srpske im je ve} odredila destinaciju u Br~kom i u Derventi. Tamo ima mogu}nosti za wihovo naseqavawe, ali ne znam ta~no u kom broju. To prelaèwe koje se sada odvija motivisano je time {to Srbi ne mogu dozvoliti da im se uspostavqa hrvatska vlast. Srbima je jasno {ta zna~i hrvatska vlast nad srpskim narodom. Voditeq: Po{to smo skoro dva sata neprekidno u studiju, da vas za kraj razgovora pitamo: kada o~ekujete da }e do}i do novih izbora, u svemu tome kakvu ulogu vidite predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a, po{to on zakonski ne moè vi{e da bude predsednik Srbije? [ta mislite, da li }e on biti kandidat ili }e do}i do nekih promena u vezi sa saveznim izborima? Kako procewujete ulogu Srpske radikalne stranke i vas li~no u svemu tome? Dr [e{eq: Slobodan Milo{evi} vi{e ne moè da se kandiduje za predsednika Republike Srbije i o~ekujem da }e se kandidovati za predsednika Jugoslavije. Tu se ne ide na direktne izbore, nego odlu~uje Savezna skup{tina i on tamo ima komotnu ve}inu ukoliko se odrè wegovi dogovori sa Demokratskom partijom socijalista Crne Gore. Na{i izbori moraju da se odrè do kraja ove godine, decembar je posledwi rok za republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore. Mi, radikali, èleli bismo da to bude ne{to ranije, mo`da bi septembar ili oktobar bili najpovoqniji termini. Neprekidno insistiramo da se sa ovim republi~kim predsedni~kim i parlamentarnim izborima obnove i lokalni izbori i savezni izbori. Savezni izbori jer je bilo mnogo nepravilnosti, i lokalni izbori jer su ovi dosada{wi bili po ve}inskom principu i wihovi rezultati ne odraàvaju pravu voqu naroda. Mi èlimo da lokalni izbori budu po proporcionalnom principu i da vidimo koliko svaka partija pojedina~no ima snage. Temeqito se spremamo za sve te izbore. O~ekujemo da }e srpski radikali posti}i veoma dobre rezultate, mogu}e je da ove godine trijumfujemo, i ve} je krajwe vreme da srpski radikali do|u na vlast u Srbiji. O~igledno je da nam popularnost u narodu raste na sve strane, narod ceni na{u politi~ku poziciju, nepromenqivost na{ih politi~kih stavova, doslednost u nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom programu. Narod ceni ~iwenicu da radikali uvek otvoreno govore sve ono {to misle, {to su nepotkupqivi, {to su protiv bratoubila~kog rata u Srbiji, {to radikali znaju da se uhvate uko{tac sa problemima. Zemunska op{tina, kao na{a ogledna op{tina, napravila je ogroman efekat u celoj Srbiji dobar glas daleko se ~uje, a mi na primeru zemunske op{tine pokazujemo kako }e to izgledati kad radikali sutra budu vladali u celoj Srbiji. Mi }emo imati radikalske kandidate u svim izbornim jedinicama, kompletne liste kandidata, i svog kandidata za predsednika Republike, a ko }e to biti, o tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava. Voditeq: @elimo vam puno uspeha, puno zdravqa i da se ponovo vidimo u studiju Radio Kladova, mo`da ve} nakon izbora.
761
Dr [e{eq: I ja vama èlim da u aprilu mesecu uspe{no odbranite va{u doktorsku disertaciju, a bavite se pitawima koja su veoma interesantna medijskim pitawima, i to na teorijski na~in. Godine 1993. sam imao priliku da pro~itam dve kwige koje ste ovde {tampali i koje se bave problematikom lokalnih medija. Moram vam priznati da su mi bile vrlo korisne u koncipirawu na{ih propagandnih politi~kih napora u predizbornoj kampawi i van predizborne kampawe. Voditeq: Hvala vam. Dr [e{eq: Hvala i vama.
BESKRAJNA JE SAMOVOQA OVOG RE@IMA

Intervju dana, Radio B92, 18. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, dobar dan. Ovo je Intervju dana Radija B92. Da je Zakon o javnom informisawu kojim slu~ajem stupio na snagu, ja bih sada bila u obavezi da vam po ~lanu 12., ~ini mi se, izdiktiram mnogo toga, izme|u ostalog, da se zovem Bojana Leki}, da radim u Radiju B92, koji se nalazi u Makedonskoj 21, da nam je glavni urednik Veran Mati} i mnogo toga jo{. Po ~lanu 14. morala bih da vam kaèm da li i koliko ima stranog ulagawa u ovom na{em programu. Ali, kako je na{ dana{wi gost gospodin Vojislav [e{eq, doktor pravnih nauka, predsednik Srpske radikalne stranke, poslanik u Saveznom parlamentu, predsednik Op{tine Zemun itd., ina~e ekspert za strana ulagawa, ja bih to prepustila wemu. Gospodine [e{eq, dobar dan. Kako bi izgledao taj ~lan 14.? Dr [e{eq: Dobar dan. Ne znam kako bi konkretno izgledao, jer ja naknadno saznam informacije ko od koga prima koliko novca, kada te razne zapadne vladine agencije podnose godi{wi izve{taj o ulagawima u inostranstvu u Isto~nu Evropu, i onda tamo pomenu kom su mediju koliko dali, kojoj instituciji, kojoj ustanovi, kojoj dràvi. Voditeq: Kako smo se mi kotirali u pro{loj godini? Dr [e{eq: Za pro{lu godinu nisam video te podatke, ali bilo je ranijih podataka, objavqivale su ih i neke doma}e novine. Kada ste ve} pomenuli pitawe stranih ulagawa, vi }ete se verovatno zaprepastiti kada ~ujete da mi, srpski radikali, nismo protiv stranih ulagawa, ali smo za to da svako moè i da kritikuje strana ulagawa i da otkriva wihove motive da ih analizira. Postoje strana ulagawa radi profita, to su ekonomska, komercijalna ulagawa. Posebno smo zainteresovani za takva ulagawa u sve segmente na{e privrede i dru{tva u celini, pa i u medijsku sferu. Postoje strana ulagawa koja su motivisana politi~kim razlozima, to su strana ulagawa da bi se podstakle izvesne politi~ke snage za koje se smatra da im je aktivnost u interesu pojedinih sila koje vr{e takva strana ulagawa. I to su ta non-profit ulagawa. Postoje ameri~ke i nema~ke agencije, agencije Evropske zajednice, mnoge privatne i poluprivatne fondacije koje se time prevashodno bave.
762
Mi nismo protiv ovih ulagawa, mada ne moèmo re}i da ih podràvamo, da se za wih zalaèmo. Za{to nismo protiv? Zato {to mislimo da politi~kom argumentacijom, kojom raspolaèmo i koja se zasniva na na{em politi~kom programu, moèmo da suzbijemo svaku ideju koja se lansira stranim novcem, ako joj kontriramo adekvatnom kontraidejom. I mi, radikali, smo se na tom poqu do sada pokazali. Nikada nismo bili za zatvarawe ijednog segmenta dru{tvene privrede, dru{tvenih aktivnosti, niti medijske sfere. Ali, naravno, kada nam zatreba, mi potegnemo i argument o ulagawu novca iz raznih vladinih agencija sa Zapada u izvesne medije, ako ti mediji prekarda{e meru korektnosti, objektivnosti, istinitosti u obavqawu svoje delatnosti. Voditeq: [ta mislite, da ova emisija kojim slu~ajem nosi taj dodatak i da je ba{ u ovu emisiju uloìo, mada ja ne znam za princip da neko ulaè u neku emisiju, recimo AFP 200.000 dinara; da li bi to unapred zna~ilo da je ovaj intervju druga~iji od ostalih, da }u ja biti druga~ija, da }ete vi biti druga~iji? Dr [e{eq: Ne, u pogledu vas i mene sigurno ne. Ube|en sam u to da biste se vi pona{ali uvek na isti na~in, bez obzira ko je finansijer emisije. Uveren sam da i vi isto mislite za mene da bih uvek rekao ono {to mislim, bez obzira kakve bi to posledice trenutno imalo i kakve politi~ke reperkusije izazvalo. Veoma je glupo donositi zakone koji se ne mogu primewivati. Voditeq: [to bi se reklo zavisi od karaktera ~oveka. Dr [e{eq: To, pre svega, zavisi od karaktera ~oveka. Voditeq: Zna~i, nema tog zakona koji... Dr [e{eq: Postoje qudi koji su u stawu da istrajavaju u svom eti~kom opredeqewu, bez obzira kakvu profesiju obavqaju. Postoje qudi koje etika uop{te ne interesuje, tako|e bilo kakvu profesiju da obavqaju. Voditeq: Pod bilo kakvim zakonom, rekla bih. Dr [e{eq: I pod bilo kakvim zakonom. Postoje qudi koji su radije izabrali smrt nego da u~estvuju u streqawu nekih drugih qudi. Imamo takve slu~ajeve iz istorije. To je onaj najekstremniji primer. Onda imamo mnogo blaè varijante, da su qudi radije podnosili ostavke na svoje funkcije nego {to bi potpisivali re{ewa da se neko iz ideolo{kih razloga otpusti, da se progoni, da se uhapsi i druge stvari da mu se rade. Naàlost, ti qudi su jo{ uvek retki. Posebno su retki u reìmima koji su dugo ~amili pod diktaturom. Mi smo pola veka bili pod komunisti~kom diktaturom, a i ranije smo imali razne diktatorske reìme, i jednostavno nismo imali vremena da predahnemo, da malo stanemo obema nogama na zemqu i da razvijamo moralne vrednosti koje treba da budu ki~ma i dru{tva i svesti u punom smislu re~i. Pametan zakonodavac donosi samo zakone koji se mogu primeniti, pa makar to bili restriktivni zakoni. Samo glup zakonodavac donosi zakone za koje je unapred jasno da se ne mogu primeniti ili da se ne moè kontrolisati wihova primena. Ako oni zakonom obaveù jedan medij da neprekidno isti~e od koga prima novac, oni koji mu daju novac i
763
onaj ko prima novac na}i }e neke druge kanale koji se nikada ne mogu kontrolisati, a protok novca }e se i daqe odvijati. Boqe je na tome ne insistirati pa da se moè bar kakav-takav priliv utvrditi, kontrolisati, posmatrati, nego ga terati u neke konspirativne vode gde mu niko vi{e u kraj ne moè u}i. Time se podsti~e i kriminal u toj sferi. Ako se novac privatnim kanalima daje qudima, mnogo tog novca zavr{i u privatnim yepovima. Ako je potpuno legalno ulagawe, bilo ko da ulaè novac u razne medije u na{oj zemqi, i ako je to ulagawe preko bankovnih ra~una, onda bar kriminala nema. Onaj ko èli informaciju iz reda dràvnih organa, zna da su mu informacije uvek na dohvat ruke. Dakle, ni sa aspekta interesa vlastodr{ca nije pametan ovaj zakon. Radikalska vlast tako ne bi radila. Mi bismo pu{tali apsolutno sve da finansiraju, sve vidove dru{tvenih delatnosti. Ko èli da uloì u ne{to novac, za{to ga spre~avati. Uostalom, to je za nas devizni priliv. Pogotovo smo zainteresovani za ta ulagawa, jer smo ube|eni da moèmo adekvatnom argumentacijom kontrirati svima, svakoj ideologiji koja nam je suprotstavqena. Mi smo iz pozicije progowene opozicione stranke bili u stawu da se nosimo sa svim politi~kim protivnicima, da im adekvatno kontriramo. Ona stranka koja nema svoju ideologiju, stranka koja nema ozbiqnog politi~kog programa, koja je napravila stra{ne proma{aje u ekonomskoj, socijalnoj i nacionalnoj sferi ona se boji medija. Ona se boji nekih propagandnih sredstava jer joj izvla~e tepih ispod nogu. Voditeq: Zakon o javnom informisawu ne}e biti, naravno, na{a glavna tema. Mediji }e biti jedna od tema, ali po{to smo to ve} zapo~eli, vi niste imali potrebu da u~estvujete na panelu koji sada na dnevnom redu ima medije, pa i ovaj zakon o informisawu. Da li se ne{to promenilo od ~etvrtka do danas, kada je jo{ jedna sesija panela, s obzirom na ~iwenicu da je panel obavezuju}i i da taj argument opozicija nema? Dr [e{eq: Mislim da se vi niste dobro izrazili kada ste rekli da nismo ose}ali potrebu da u~estvujemo. Mi ose}amo potrebu da u~estvujemo u svim politi~kim raspravama sa relevantnim politi~kim faktorima, bilo da su to vladaju}e partije, bilo da su to parlamentarne opozicione stranke. Nikada od tih rasprava nismo beàli. U ovom slu~aju na{eg odbijawa, re~ je o principijelnim razlozima. Kako moèmo da razgovaramo normalno sa nekim ko nam je oteo poslani~ke mandate kr{e}i Ustav, zakon, Poslovnik itd? Videli ste, i ju~e su socijalisti razduìli jednog svog poslanika koji je smewen, izba~en iz Socijalisti~ke partije, aktiviraju}i wegovu blanko ostavku. U slu~aju srpskih radikala, oni to ve} godinama izbegavaju zato {to barataju na{im poslani~kim mandatima, zato {to ih koriste za izglasavawe nelegalnih i nelegitimnih odluka. To je razlog. Kada su socijalisti lansirali ideju o panel-diskusiji, mi smo postavili dva uslova: da se obezbedi direktan televizijski prenos i da nam se prethodno vrate svi oteti poslani~ki mandati. Mi ne postavqamo unapred pitawe da li }e zakqu~ci biti obavezuju}i ili ne}e.
764
[ta je nama u interesu? Nama je u interesu da imamo priliku da kaèmo sve {to imamo, sve {to mislimo i da je narod u mogu}nosti da to ~uje. Da li }e iz toga iza}i neka obaveza za vlast ili ne, to za nas nije bitno. Mi smatramo da time dobijamo jednu polugu kojom lak{e moèmo obarati vlast na slede}im izborima. To je ono {to je va`no i {to èlimo da iskoristimo. Voditeq: Me|utim, u radu parlamenta u~estvujete, iako nema direktnih prenosa, iako znate da dràvni mediji izve{tavaju onako kako izve{tavaju seku vam konferencije za novinare, to stalno govorite. Pu{taju vam samo tu`be na ra~un koalicije Zajedno, seku vam i izjave za govornicama; dakle, narod ne moè u celini da ~uje ono {to vi govorite. Kada kaèm vi, mislim na sve radikale za skup{tinskim govornicama. Ju~e je, ~ini mi se, bio 20. put da ste podnosili zahtev da se... Dr [e{eq: Ko zna, to je Toma Nikoli} brojao, ja i ne znam ta~no koliko, ali svaki put podnosimo sve nove i novije... Voditeq: Mislim da je rekao 20. put. Dr [e{eq: ...zahteve da nam se vrate ti mandati. Voditeq: U ~emu je onda svrha u~estvovawa? Dr [e{eq: Vidite, mi smo imali dogovor sa svim ostalim opozicionim strankama da bojkotujemo rad i Republi~kog i Saveznog parlamenta dok se ne vrate direktni televizijski prenosi. Voditeq: I oni bojkotuju, a vi ne. Dr [e{eq: Ne, nije ta~no. Druge opozicione stranke su pogazile taj na{ dogovor. To je bio striktan dogovor, formalan ~ak, rekao bih. One su ga pogazile. One su i{le na sednicu mimo voqe svih ostalih. Recimo, kada su poku{ali da brane Avramovi}a, a znale su vrlo dobro da ga ne}e odbraniti, i{le su i pravile samo ~aprazdivan socijalistima na toj sednici. Bilo je jo{ nekoliko primera. Voditeq: Prvo su oni i{li, pa tek onda vi. Dr [e{eq: Da. Drugo, sve te opozicione stranke i daqe nastavqaju da rade u skup{tinskim odborima. Dakle, pomaù socijalistima da se pripreme sednice skup{tina; u nekim odborima su predsednici iz opozicionih stranaka, recimo, u Odboru za pravosu|e, i u mnogim drugim odborima koji pripremaju sednicu, i onda jednostavno ne do|u na tu sednicu skup{tine, a pomognu socijalistima da sprovedu sve {to su zamislili. I tre}e, setite se, poslani~ka grupa DEPOS je prva krajem 1995. godine iza{la sa inicijativom da se drì zatvorena sednica Savezne skup{tine, kada su raspravqali o spoqnoj politici zemqe. Oni su mislili da }e saznati neku ozbiqnu dràvnu tajnu, pa da se iskqu~i javnost. Naravno, bili su namagar~eni, a mi smo ih blagovremeno upozoravali: navikavate socijaliste na zatvorene sednice i dajete im alibi da sednice u potpunosti zatvore za ubudu}e. I desilo se kako smo prognozirali. Voditeq: Vi tvrdite da su oni nedosledni, pa i vi ste sada. Dr [e{eq: Ne. Oni su bili nedosledni. Dogovor su pogazili i mi vi{e nemamo obavezu da se toga drìmo. I sada, prilikom svakog nastupa u Republi~koj i Saveznoj skup{tini mi procewujemo svoj interes. Voditeq: I {ta je bio interes?
765
Dr [e{eq: Na{ je interes bio da nam se stvori mogu}nost da ne{to kaèmo, ako ni{ta drugo, u skup{tinskoj sali ima dosta novinara, pro~uje se ono {to su radikali rekli, pro~ulo se da su se radikali ju~e suprotstavqali, da su mnoge gorke re~i na ra~un socijalista izgovorili zbog nacionalne politike, ali i zbog mnogih drugih stvari. Dakle, jedna objektivna strana~ka korist u svemu tome postoji ne{to se ~uje, neka strana~ka aktivnost se odigrava. Mi svakog puta prvo pogledamo da li postoji kvorum u sali, pa ~ekamo dok socijalisti sami obezbede kvorum uz pomo} svojih satelitskih stranaka, i tek kada se konstatuje kvorum mi u|emo u salu. To je bilo na svim sednicama Republi~ke skup{tine, osim na ju~era{woj, kada smo i mi pomogli da se odmah uspostavi kvorum, jer je bila samo jedna ta~ka na dnevnom redu: usvajawe deklaracije o sporazumu sa Republikom Srpskom. Nije bilo pitawa da smo hteli da obaramo socijalistima zakonske projekte, da im obaramo predloge skup{tinskih odluka. U Saveznoj skup{tini, naàlost, posle ovih izbornih rezultata od 3. novembra, socijalisti vi{e nemaju potrebe da uz bilo ~iju pomo} prave kvorum; oni uvek imaju kvorum, Socijalisti~ka partija Srbije sa JUL-om i sa Demokratskom partijom socijalista Crne Gore. Do{li mi ili ne, oni imaju kvorum. Mi do|emo, iskoristimo situaciju da kaèmo ne{to {to imamo. To stekne odre|en publicitet, veoma mali publicitet kojim smo nezadovoqni, ali na kraju boqe i{ta nego ni{ta. Voditeq: Dali ste mi {lagvort da samo za trenutak isko~imo iz ove ju~era{we sednice na koju bih se kasnije vratila. Mislite li da }e ovi novi odnosi u Crnoj Gori, vidimo da se dosta zakuvava na tamo{woj politi~koj sceni, ne{to da promene u Saveznom parlamentu ~ije je zasedawe u ~etvrtak? Dr [e{eq: Ja mislim da se zakuvava na tri fronta. Prvo, Amerikanci poja~avaju pritisak na crnogorsko rukovodstvo da krene putem separatizma, da se odvoji od Savezne Republike Jugoslavije. I ovde, u Beogradu, postoje izvesne politi~ke snage kojima je to ciq, koje to potpomaù. Drugo, postoji sukob u vrhu Demokratske partije socijalista Crne Gore, izgleda da }e se taj sukob manifestovati direktnim sudarom Momira Bulatovi}a i Mila \ukanovi}a. Voditeq: Je l mislite da je to vezano za premijersko-predsedni~ke funkcije Milo{evi}-Bulatovi}? Dr [e{eq: To nije prevashodno vezano, ima veze sa time, ali to je samo jedan detaq i ne naro~ito bitan u svemu ovome. Bitno je ko }e imati prevlast u Crnoj Gori. Po{to i Momiru Bulatovi}u isti~e drugi mandat na predsedni~koj funkciji, ni on vi{e ne moè ponovo da se kandiduje u Crnoj Gori, i on bi rado da ide na savezni nivo. Ali, da bi pre{ao na savezni nivo, moraju se pove}ati kompetencije savezne dràve i mora se centar mo}i i odlu~ivawa premestiti u Beograd. Tome se suprotstavqa Milo \ukanovi}, jer on bi hteo da se otarasi Bulatovi}a, da Bulatovi} ode u Beograd, ali da nema stvarne mo}i i uticaja, da bi Crna Gora postala iskqu~ivo wegov pa{aluk. To je jedan od segmenata wihovog sukoba. Naravno, postoje i mnogi drugi koncepcijski, ideolo{ki i sli~ni sukobi.
766
Tre}i front koji se tamo sve vi{e zao{trava jeste front izme|u Demokratske partije socijalista, odnosno reìma, s jedne strane i koalicije Narodna sloga s druge strane. Pojavquje se i ~etvrti front puca ta koalicija pucawem Narodne stranke. Mislim da }e Novak Kilibarda ostati u mawini unutar Narodne stranke, jer narodwaci ne èle da ostanu u trajnoj zajednici sa liberalima. Voditeq: Kao poslanik Saveznog parlamenta, {ta o~ekujete? Kakav }e biti odnos snaga? Dr [e{eq: Nema tu nekog posebnog odnosa snaga. Mi smo tamo apsolutna mawina i moèmo samo da iskoristimo priliku da ne{to kaèmo. Da se suprotstavimo, ne moèmo... Voditeq: Mislim, ho}e li ti sukobi... Dr [e{eq: Nekada nam se ukaè prilika, mislim da ste i vi jednom bili o~evidac, kada dosta socijalista iza|e iz sale, pa mi odbijemo da glasamo, onda nemaju kvorum, pa se sazivaju, daju pauze, i tako. Nekada se mi na{alimo, ali to ne traje dugo. Nije to poluga na koju moèmo ozbiqno ra~unati. Kada nam iskrsne prilika, mi ne{to napravimo u Saveznoj skup{tini... Voditeq: Zato vas to pitam, ho}e li u Saveznom parlamentu biti interesantnije, ovako je... Dr [e{eq: Interesantno }e biti, jer }e radikali za svaku sednicu temeqito da se spremaju i zaista }e biti interesantno. Mi }emo raspravqati i o ratifikaciji ovog sporazuma izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske, o specijalnim vezama. Glasa}emo za taj sporazum, to vam je vaqda jasno, to smo mi i najavili i pre ove republi~ke sednice, ali }emo imati dosta kriti~kih primedbi na dosada{we odnose izme|u dve srpske dràve, na pona{awe reìma u Beogradu. Na{i odnosi u Saveznoj skup{tini za sada nisu optere}eni otimawem poslani~kih mandata. Socijalisti jo{ nisu poku{ali nekoj stranci da otmu poslani~ki mandat posle novembarskih izbora. Ranije je to bila praksa i u Saveznoj skup{tini. @estoko }emo kritikovati program mandatara Konti}a, sastav wegove vlade, i za to se temeqito spremamo. Voditeq: Kada sam vas pitala ho}e li biti interesantno, mislila sam u politi~kom smislu. Ako postoje svi ti sukobi u Crnoj Gori, da li u broju glasova moè da do|e do izmene u odnosu snaga, recimo, u slu~ajevima u kojima je potrebna dvotre}inska ve}ina? Dr [e{eq: Socijalisti ni sada nemaju dvotre}insku ve}inu sa Demokratskom partijom socijalista. Dvotre}inska ve}ina je potrebna kod promena Ustava, kod dono{ewa izbornog zakona, i mislim da ima jo{ dva-tri zakona za koje je potrebno stvoriti takvu vrstu ve}ine. U svim ostalim slu~ajevima je potrebna apsolutna ve}ina i oni je komotno imaju, osim ako se poremete odnosi izme|u Socijalisti~ke partije i Demokratske partije socijalista Crne Gore. Voditeq: A to je tema? Dr [e{eq: Da. Nama je bitno {to se Ustav ne moè promeniti bez na{e voqe i bitno je {to se ne moè izborni zakon promeniti.
767
Vidite, socijalisti su pro{le godine na{li zaobilazni put da promene izborni zakon, jer za Zakon o izbornim jedinicima nije glasala dvotre}inska ve}ina. Taj zakon je protivustavan. Mi smo to obelodanili na sva zvona, me|utim, tada je otvoreno prekr{en ustavni princip, ustavna obaveza. Savezni izbori pro{le godine nisu bili regularni iz vi{e razloga: prvo, zato {to nije na ustavan na~in donesen Zakon o izbornim jedinicama morao je biti donesen dvotre}inskom ve}inom, a donesen je apsolutnom; drugo, zato {to su za taj zakon glasali qudi koji ne bi ni po kom osnovu godinama ve} mogli da budu savezni poslanici; i tre}i je razlog to {to je do{lo do falsifikovawa izbornih rezultata, posebno u pe}koj i kosovskomitrova~koj izbornoj jedinici. Voditeq: To nije bio ni prvi, a kako se ~ini, ni posledwi put da se kr{e Ustav i zakoni u ovoj zemqi. Je l vama dovoqno da se samo ispraznite, da to kaète? Dr [e{eq: Nije to pra`wewe, to je jedan vid politi~ke aktivnosti. Opozicione stranke nemaju mnogo toga na raspolagawu. Opozicione stranke dok ne osvoje vlast mogu samo da govore. Ako smo iskqu~ivo za miroqubive oblike politi~ke borbe, sva na{a politi~ka aktivnost se izraàva kroz politi~ke govore. Mi nemamo drugog na~ina. Nemamo poluge mo}i i uticaja. Voditeq: Mislite za obezbe|ivawe bira~a? Dr [e{eq: Moèmo da ube|ujemo bira~e. To nije neko na{e pra`wewe, mi na taj na~in poku{avamo da pridobijemo bira~e. Voditeq: U tom smislu shvatate i svoju borbu za mandate u Republi~kom parlamentu? Dr [e{eq: Ta borba je principijelne prirode za{to bismo dozvoqavali da nam neko otima ono {to je na{e? Kao {to i vi, ako vam neko ukrade nov~anik u autobusu, po~iwete da vi~ete na sva zvona, ogla{avate lopova, traìte da vam ga lopov vrati. To i mi isto radimo. Drugo, ti mandati su veoma bitni. Bez tih mandata socijalisti se ose}aju nesigurnim u Republi~koj skup{tini. Voditeq: Mnogi misle da }e upravo tu da se napravi trgovina izme|u vas i socijalista. Kolika je cena te konstruktivne opozicije, zvane Prvi decembar? Dr [e{eq: Tu nema za nas nikakve cene, i nema nikakvog dogovora sa socijalistima mi bezuslovno zahtevamo da se vrate na{i mandati. Voditeq: Bezuslovno? Dr [e{eq: Bezuslovno. Nismo spremni da prihvatamo bilo kakvu cenu. Moraju da nam vrate mandate. Uostalom, oni ni{ta ne moraju, jer gaze sve ustavne i demokratske principe, ali mi svoju borbu nastavqamo. Mi od toga ne odustajemo. Voditeq: Niste spremni da kaète glasa}emo za to, ali da nam stvarno i definitivno vratite... Dr [e{eq: Ne. Nismo spremni da kaèmo da }emo glasati za bilo {ta ako nam vrate te mandate. Mi smo rekli da }emo u~estvovati u radu panela, odnosno u panel-diskusijama, ako nam vrate mandate. To je ve} principijelno opredeqewe. U~estvova}emo i na sli~nim raspravama ko768
je organizuju druge opozicione stranke, pod uslovom da su parlamentarne. Samo sa parlamentarnim strankama, znate, to je na{ dugogodi{wi princip, odràvamo me|ustrana~ke odnose i spremni smo da raspravqamo, da razgovaramo, ali da za ne{to glasamo nismo spremni. Dakle, tu cenu ne}emo da pla}amo. Voditeq: Jeste li vi realno o~ekivali, da vas i to pitam, da }e umesto konstruktivne opozicije u vidu Prvog decembra (imali smo prilike da vidimo gospodina Deretu u ulozi predsedavaju}eg tog panela) i opstruktivne opozicije, kako vas nazivaju, da }e socijalisti to da u~ine? Je l to realno o~ekivawe? Dr [e{eq: Socijalisti to mo`da ne}e u~initi, ali tu prave stra{nu gre{ku koqu vola za kilo mesa. Kilo mesa je to {to oni uz Deretu mogu da se komotnije pona{aju u Republi~koj skup{tini, da izglasaju neke zakone itd. Zaklali su vola jer su pogazili Ustav, pogazili su izborni zakon, pogazili su skup{tinski poslovnik, sru{ili su pravni poredak. Nisu oni mogli jednostavno da otmu te mandate i da proklamuju poslani~ku grupu koja uop{te nije u~estvovala na izborima. Time su sve osnovne pravne principe bacili pod noge. Voditeq: Proklamuju, pu{taju program i kaù da vam je najve}a konkurencija u poslu koji obavqate jedan drugi vojvoda, vojvoda Vu~ini}. Dr [e{eq: Da, to je vojvoda za brawe kukuruza. Se}ate se, verovatno, da je svojevremeno izjavio da je progla{en vojvodom i da organizuje akcije brawa kukuruza. To je jedan policijski provokator, koji je sada lansiran, i socijalisti uz wegovu pomo} misle da mogu napraviti zabunu u bira~kom telu. Oni su nama i na pro{lim izborima naneli veliku {tetu sa te dve policijske radikalne stranke Radikalnom strankom Nikola Pa{i} i Ujediwenom radikalnom strankom Srbije. Uglavnom su pode{avali na glasa~kim listi}ima te stranke negde iznad Srpske radikalne stranke, ili ispod Srpske radikalne stranke, i oko 50.000 glasova su dobile te dve stranke. To su, morate priznati, glasovi Srpske radikalne stranke, a zabunom je neko zaokruìo ove druge partije. Oko 50.000 poni{tenih glasa~kih listi}a je ostvareno tako {to su qudi gre{kom zaokruìvali jednu od ove dve stranke, pa kada su shvatili gre{ku, onda su ispravqali pa zaokruìvali Srpsku radikalnu stranku. Me|utim, bilo je kasno, jer bira~ki odbori nisu priznavali te glasa~ke listi}e. Oni su posluìli socijalistima i na pro{lim izborima. Mi ra~unamo da su nam na taj na~in oteli oko 100.000 glasova. Tek sada ih sistematski spremaju za slede}e izbore, ali ja mislim da i tu socijalisti prave gre{ku, suvi{e ~esto pokazuju tog idiota Sini{u Vu~ini}a na televiziji, pa }e narod i u najzaba~enijem selu napokon shvatiti razliku i to ne}e mo}i da upali na slede}im izborima. Voditeq: Da li }e razlika biti evidentna izme|u dvojice vojvoda vojvode [e{eqa i vojvode Vu~ini}a samo ako se on tako ~esto pojavquje? Dr [e{eq: Naravno, vi se sada izrugujete sa ovim razlike izme|u dvojice vojvoda. Tu nema nikakve dvojice vojvoda; postoji samo jedan ~etni~ki vojvoda koji je legalan i legitiman to sam ja. Sini{a Vu~ini} je samozvani vojvoda za brawe kukuruza, kako je sam sebe deklarisao. Vide769
li ste, busao se u prsa da ga podràva vojvoda \uji}, pa se ispostavilo da to nije istina. Sada drvqem i kamewem napada vojvodu \uji}a. Napada ~etnike, kaè da je Draà Mihailovi} bio ratni zlo~inac, i nema {ta sve ne radi. Potpuno se sada demaskira kao otvoreni komunista, kao komunisti~ki provokator. I to je ono {to olak{ava razbijawe bilo kakve zabune u bira~kom telu pred slede}e izbore. Mi nismo sada nezadovoqni {to se ovo desilo, ali to dodatno raskrinkava ovaj reìm. Jedina vanparlamentarna stranka na kojoj reìm sada insistira, koju ve{ta~ki odràva u ìvotu, jeste ta Radikalna stranka Nikola Pa{i}. Jadni Nikola Pa{i}, mo`da se u grobu prevr}e od muke zbog svega ovoga {to se de{ava i kako se wegovim imenom manipuli{e. Ali {ta se tu moè beskrajna je samovoqa ovog reìma. Voditeq: Ma koliko vam to, mo`da, neiskreno delovalo, nije ovo bilo samo podrugivawe, ovo je bilo pitawe usmereno na to da li je narod sada dovoqno svestan toga da, bez obzira na na{u svest o ja~ini medija i uticaja medija, napravi razliku izme|u onoga {to mu se servira preko ekrana, a {to, moramo priznati, ima veliku teìnu, posebno u mawe prosve}enim sredinama. Dr [e{eq: Ne treba na{ narod potcewivati. Na{ narod ima neki prirodan, iskonski talenat za politiku i on sve to razume. Socijalisti mu sada pomaù da razume kada neprekidno pu{taju Sini{u Vu~ini}a na televiziji i kada on daje takva saop{tewa kao da su pisana u Gradskom odboru Socijalisti~ke partije, ~ak mnogo gora, kao iz vremena Centralnog komiteta. Mislim da Sini{a Vu~ini} sluì socijalistima da lansiraju teze sa kojima se ne usu|uju da samostalno iza|u u javnost. Voditeq: To misle mnogi, moram da vam kaèm. ûjem da na vezi ve} imamo jednog slu{aoca. Naravno, oni }e imati priliku da postavqaju pitawa. Da damo prioritet slu{aocu, pa }u posle ja neka pitawa postavqati. Dobar dan. Slu{alac: Dobar dan. Ovde Milovanovi}, slu{ateqka iz Zemuna. Ja sam glasala za gospodina Vojislava [e{eqa i ho}u da mu se pre svega zahvalim {to me je razre{io dileme za koga }u ubudu}e glasati, a to sigurno ne}e biti on. Htela bih da ga pitam za{to i daqe uporno podràva socijaliste? To je ono, ne vidi se, ali izme|u redova se vrlo vidi. I s kojim pravom rasprodaje ne{to {to nije wegovo? Hvala lepo, prijatno. Voditeq: Hvala. Evo, ovim smo do{li na op{tinski teren, koji sam ja mislila da ne{to kasnije obradimo. Razo~arali ste, izgleda, jednu va{u simpatizerku koja je glasala za vas, jednog va{eg bira~a. Dr [e{eq: Ja u to ne verujem, ali nije bitno. U svakom slu~aju, svako ima pravo da se razo~ara i svako ima pravo da promeni svoje opredeqewe na slede}im izborima, da glasa za onoga za koga èli. Na svu sre}u, izbori su tajni. Niti se moè dokazivati za koga je ko glasao, niti se moè dokazivati za koga }e ko glasati. Apsolutna je neistina da Srpska radikalna stranka podràva socijaliste. Iz prethodnog dela na{eg razgovora jednostavno se moè izvu}i
770
zakqu~ak da smo mi jo{ uvek najve}a opasnost za Socijalisti~ku partiju. Samo nama socijalisti lansiraju policijske stranke sli~nih naziva, kako bi pravili zabunu u bira~kom telu. Samo se nas, radikala, socijalisti iskreno boje. To je objektivna ~iwenica. Voditeq: Zar vam se ne ~ini da se, ako analiziramo samo postupke vlasti posredstvom medija napade i ostale stvari, trenutno pribojavaju Zorana \in|i}a i to imenom i prezimenom, a ne kao stranke? Dr [e{eq: Mislim da se oni vi{e pribojavaju \in|i}eve nema~ke veze. A {to se ti~e samog \in|i}a kao li~nosti, ra~unaju da je on sasvim za wih bezopasan. Kada je re~ o drugom delu pitawa va{e slu{ateqke, ja uop{te ni{ta ne rasprodajem. Skup{tina op{tine Zemun je donela odluku da prodaje gra|evinske placeve zainteresovanim gra|anima po povoqnim cenama, kako bi se podstakla individualna stambena izgradwa. îje je zemqi{te nekada bilo koje se sada prodaje, deplasirano je to pitawe postavqati op{tinskoj vlasti u Zemunu. To zemqi{te je sada dràvno zemqi{te na raspolagawu SO Zemun. Voditeq: Ja }u se vratiti na te teme, po{to sam malo prou~ila to podru~je i va{e stavove, pa da mi ne{to pojasnite. Kada smo ve} kod ove saradwe sa socijalistima, vi stalno to negirate, me|utim, ju~e smo videli kako radikali uprkos, kako to re~e gospodin Nikoli}, evo zapisala sam: ... bola u stomaku i du{i, koji izaziva svaki sporazum sa socijalistima, ipak glasaju za deklaraciju. Ono {to me interesuje jeste u kojim }e sve situacijama radikali uprkos tom bolu u du{i i stomaku, u vezi sa sporazumima sa socijalistima, glasati za predloge, sporazume ili ulaziti u bilo kakav dil? Dr [e{eq: Nemamo mi nikakvog dila sa socijalistima i mi nigde nismo glasali za socijaliste. Mi smo glasali za jedan konkretan me|udràvni sporazum. Svaki dràvni sporazum je od op{teg interesa, ne prevashodno strana~kog interesa. Mi imamo bol u stomaku {to je jo{ uvek Socijalisti~ka partija vladaju}a partija u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, pa weni ~elnici sklapaju te me|udràvne sporazume. Taj me|udràvni sporazum je objektivno u interesu srpskog naroda u celini, a posebno u interesu Republike Srpske. I zbog toga se za wega moralo glasati. Drugo, vi znate koji je na{ osnovni programski ciq stvarawe jedinstvene srpske dràve koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. Ovaj sporazum je jedan korak u pravcu realizacije na{eg ciqa i zato smo glasali. Uostalom, za to je glasala Srpska demokratska stranka Republike Srpske. Voditeq: Sa kojom vi i daqe imate dobre odnose. Dr [e{eq: Mi imamo solidne politi~ke odnose sa vladaju}om strankom u Republici Srpskoj, bez obzira {to je Srpska radikalna stranka i tamo opoziciona politi~ka partija. Voditeq: Uzgred budi re~eno, kaù da ima i sukoba u SDS-u izme|u gospo|e Plav{i} i gospodina Kraji{nika. Vi ste uvek izu~avali mutne radwe sa novcem, naftom, oru`jem, i svim tim, iako vam je vrlo ~esto spo~itavano da ste i sami u~estvovali u tome. Da li ste u tom sukobu na strani Kraji{nika ili Plav{i}ke?
771
Dr [e{eq: Prvo treba videti ko nam je to spo~itavao da smo u~estvovali u mutnim radwama sa naftom, novcem, oru`jem i bilo ~im drugim. Apsolutno nikada niko nije mogao da dokaè srpskim radikalima bilo kakvu prqavu radwu i nikada ni u kakvoj prqavoj radwi nismo u~estvovali. Besmisleno je izricati optu`be, a nemati dokaza. Drugo, za koga god smo saznali u Republici Srpskoj da se bavi mutnim radwama tu je bilo ministara, setite se Mom~ila Mandi}a, koga smo prozivali, Tome Kova~a, pa mnogih drugih kada smo imali argumente, odmah smo izlazili u javnost sa tim argumentima, bez milosti. Voditeq: Imate li argumente za gospodina Kraji{nika? Dr [e{eq: Za gospodina Kraji{nika nismo imali argumente za bilo kakvu kriminalnu radwu, wega nikada nismo ni javno ni privatno napadali. [to se ti~e sada{wih zbivawa, mislim da to nisu sukobi u vrhu Srpske demokratske stranke, to su sukobi u glavi Biqane Plav{i}. Li~no sam upozoravao i Radovana Karayi}a i Mom~ila Kraji{nika, na sastanku koji smo imali u junu pro{le godine na Palama, da nije pametno da kandiduju Biqanu Plav{i} za predsednika Republike Srpske. Ja sam im nudio varijantu da tu podelimo kandidature, da neko drugi bude kandidat, da radikali imaju kandidata za potpredsednika. Nije to sve toliko ni bitno. Iznosio sam im razne argumente za{to Biqana Plav{i} nije pogodna. Voditeq: Na primer, najve}i? Dr [e{eq: Najve}i je argument {to je suvi{e stara, {to je stara devojka, {to nema porodicu, {to nema svoju decu. ôvek na toj funkciji, a nema svoju porodicu, svoju decu, druga~ije razmi{qa, druga~ije se pona{a. To je veoma opasna funkcija. Nije slu~ajno u wenoj glavi stvorena ta misao da }e, ako pola srpskog naroda pogine u ratu, ostati ona druga polovina koja }e ìveti u slobodi. Tako moè da razmi{qa samo neko ko nema svoju decu. Izneo sam ~itav niz drugih detaqa o wenom neartikulisanom pona{awu, o wenim nastupima koji su nanosili {tetu srpskom narodu. Me|utim, po{to oni nisu popu{tali, ja sam onda rekao da koga god kandiduju, Srpska radikalna stranka }e ih podràti u interesu srpskog naroda, da Republika Srpska ne bi propala, ali da vode ra~una o ovom upozorewu. Nije pro{lo ni nekoliko meseci posle izbora, a pokazalo se da je upozorewe bilo sasvim na mestu. Biqana Plav{i} je oti{la u Bawaluku i po~ela da glumi da je zaista ona neki {ef dràve, da je predsednik Republike, mada nema nikakvog autoriteta, niko je ne slu{a niti moè da nametne bilo kakav politi~ki stav. Ona jednostavno landara, kao {to je to u jednoj fazi radio ovde Milan Pani}, kada je izgubio svaku koordinatu, kada je izgubio svaku polugu vlasti i uticaja. Voditeq: [ta je to bilo tako bez smisla u ovome {to je ona tvrdila ovih dana? Dr [e{eq: Na {ta konkretno mislite? Voditeq: Recimo, na ovaj sporazum, za{to se bunila? Dr [e{eq: Taj sporazum je koristan za Republiku Srpsku, to je objektivna ~iwenica.
772
Voditeq: Nije ona ni rekla da nije. Dr [e{eq: Ona se bunila {to je u zape}ku dràvne politike Republike Srpske, a sama je sebe izolovala nekim pogre{nim politi~kim potezima. Voditeq: êkajte, zar wena argumentacija nije bila ista kao i radikalska, otprilike, podsetila je na put viskija i rekla sve ono {to su ju~e pri~ali radikali. Dr [e{eq: To su radikali pri~ali i u Republici Srpskoj na sednici Narodne skup{tine. Nigde mi nismo {tedeli ni reìm Socijalisti~ke partije, niti Slobodana Milo{evi}a. U tom slu~aju kod nas nema uzmicawa, ali Biqana Plav{i} u ovom sukobu ru{i Republiku Srpsku. Nije slu~ajno {to je sada i OEBS proteìra, {to je proteìraju neke strane sile i {to sada poku{avaju da je isture u prvi plan, jer znaju da bi ona bila jedina varijanta kojom bi se moglo nauditi Republici Srpskoj. Ona potpiruje lokalne antagonizme, ona potpiruje neke strasti koje u politi~kom smislu ne mogu doneti nikakvu korist, nego samo {tetu srpskom narodu. îtav niz pogre{nih poteza pravi. Voditeq: Sada, ako se vratimo na ovaj... Dr [e{eq: Prema tome, ako ste traìli da se izjasnim na ~ijoj smo strani mi radikali u aktuelnom sukobu, mi smo na strani Mom~ila Kraji{nika, a Mom~ilo Kraji{nik je, po mom li~nom mi{qewu, najstabilnija politi~ka li~nost u kompletnom rukovodstvu Republike Srpske ~ovek kao od kamena. Voditeq: Ako mu se dokaù ove stvari, koje mu se pripisuju? Dr [e{eq: Bilo {ta ako se dokaè bilo kom srpskom politi~aru, srpski radikali ne}e oklevati u osudama i ne}e oklevati u politi~kim napadima, i to su vaqda do sada uvek pokazali. Ne moèmo se obazirati na izmi{qene politi~ke optu`be koje poti~u iz redova konkurencije, pogotovo ako znamo da je ta konkurencija sklona laìma i ako se sli~nim laìma sluìla i protiv srpskih radikala. Voditeq: Na vezi imamo jo{ jednog slu{aoca. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, pozdravqam gospodina [e{eqa. Drago mi je {to mogu da mu uputim par pitawa. Prvo, zameram Srpskoj radikalnoj stranci na wihovoj kratkoro~noj politici, prakti~no dnevnoj politici. Ako se vratimo malo unazad i ako uzmemo wihovu izuzetnu qubav sa socijalistima... on }e sada re}i da je to bila ista politika, da su bili na istom kursu, pa da je Slobodan Milo{evi} napustio taj kurs, oni su onda napustili Slobodana Milo{evi}a... Me|utim, svaki iole ozbiqniji politi~ar ve} tada je pro~itao i ko je Slobodan Milo{evi}, i koju politiku vode socijalisti. Voditeq: [ta je va{e pitawe? Slu{alac: Moje pitawe je: da li }e Srpska radikalna stranka po~eti da vodi jednu pravu politiku, bez pquvawa ostalih stranaka, da se drì dosledno, da ima malo vi{e dostojanstva u svojim nastupima? Gospodin [e{eq je izuzetno re~it ~ovek i ja sam bio wegov simpatizer kada se pojavio, ba{ zbog progawawa od strane reìma. Me|utim, ovo {to govori za gospo|u Biqanu Plav{i}, te nema decu, ima decu; to su ve} neke sasvim pe773
riferne stvari. Interesuje me {ta on misli, ~ije su {anse na republi~kim izborima najve}e? Da li }e se Slobodan Milo{evi} kandidovati po tre}i put na republi~kim izborima? Kakvo je wegovo mi{qewe o Milanu Pani}u, i da li }e u novom sazivu Republi~ke skup{tine postaviti pitawe TV takse koja se napla}uje uz struju, koju su direktno radikali izglasali, kao i milion nekih stvari koje su donele zla ovom narodu? Voditeq: Da vam i ja kaèm da ima dosta qudi koji su ovih dana, ~uv{i da }ete vi danas biti gost, rekli podseti ga na to koliko je qudi pridobio samo jednim televizijskim nastupom na predsedni~kim izborima, kada ste, maltene iz zatvora, imali jedan jedini nastup, posle kona~ne registracije Srpske radikalne stranke. Qudi su o~ekivali da }e se pojaviti ~etnik sa kamom u ustima, a pojavio se ~ovek, koliko se se}am, u sivom odelu sa prslukom, i upravo svojim ugla|enim nastupom iznenadio qude i privukao ogroman broj bira~a. [ta se desilo u glavi ~oveka koji je posle krenuo u verbalnu agresiju pri svakom nastupu? Da li je to taktika, jer ona dobija? Dr [e{eq: Mislim da je re~ o predrasudama. Kao {to ste vi imali predrasudu o~ekuju}i da }e se pojaviti ~ovek sa kamom u zubima, zakrvavqenog pogleda, sa penom na ustima i {ta ja znam, tako i u nekim drugim slu~ajevima imate predrasude suprotnog tipa. Ja sam uvek ~ovek ugla|enog pona{awa. Sve zavisi od situacije, od uslova u kojima moram da se sna|em i da reagujem na pravi na~in. Tamo gde su qudi pristojni, gde su qudi gospodstvenog pona{awa, i ja se isto tako pona{am. Tamo gde mi neko ne{to krade, otima, ili uzurpira neko pravo, negira moram da se borim. Tamo gde do|e do borbe nema ugla|enog pona{awa. Znate, ne moète vi sa u{tirkanim ko{uqama, sa leptir ma{nama, sa cilindrima na glavi i u frakovima da vodite boks me~. Voditeq: Ali moète da kaète gospodine, vi niste u pravu, ne morate da kaète matora budalo. Dr [e{eq: Nekada mora da se nekome kaè matora budalo, da bi se zaustavila wegova agresija. Ako kaète gospodine, vi niste u pravu, ne moète da uspete. Vi morate biti è{}i od onog nikogovi}a koji poku{ava da vam otme neko pravo. Vi verovatno sada mislite na Radoja Pricu, koji je poku{ao na jedan brutalan na~in da spre~i srpske radikale da govore u Gradskoj skup{tini i koji je lagao celu Gradsku skup{tinu da je izglasano ne{to {to nije izglasano, da je izglasano ograni~ewe diskusije na pet minuta za sve ta~ke dnevnog reda. Vi ste bili prisutni tada u Skup{tini. Voditeq: Bila sam prisutna, ali moram da vam kaèm da se to zove nevaspitawe. Dr [e{eq: Nije to nevaspitawe. Voditeq: Kako nije? Dr [e{eq: Nevaspitawe s wegove strane. Voditeq: Nije, nego va{e. Dr [e{eq: Za{to s moje strane? Voditeq: S wegove strane moè da bude... Dr [e{eq: On meni negira pravo, a ne ja wemu.
774
Voditeq: Pazite, on moè da kr{i Poslovnik, ali vi vre|ate. Dr [e{eq: Ja ga vre|am zato {to kr{i Poslovnik. On ugroàva moje pravo. On moè da kr{i Poslovnik ako ne ugroàva moje pravo. Ako on ugroàva moje pravo, ja se borim svim sredstvima za svoje pravo. Voditeq: Ukqu~uju}i i psovku. Dr [e{eq: Da, i psovku, tu~u i sve ostalo. Moje pravo je sastavni deo moje li~nosti. Moje pravo je, recimo, da {etam slobodno ulicom. Ako neko poku{a da me spre~i, ja se s wim tu~em ja moram da pro|em ulicom. Ako sam slabiji beìm. Jo{ se nije na{la neka situacija u kojoj bih bio slabiji. Moje pravo je sastavni deo moje li~nosti, nema moje li~nosti bez realizacije mojih prava gra|anskih i qudskih. I ako me neko ugroàva... Voditeq: Mislite li da na taj na~in gubite? Dr [e{eq: Gubio ne gubio, ja moram prvo da sa~uvam svoje pravo, da bih sa~uvao svoju li~nost, dostojanstvo. I to je najvi{a vrednost. Ne smem dozvoliti da me neko nipoda{tava. Ne smem dozvoliti da me neko {ikanira. To je bio poku{aj {ikanirawa sa pozicija mo}i onoga koji slu~ajno, zbog godina svoje starosti, predsedava jednom skup{tinom. I on je dobio instrukcije spre~i}e{ radikale da govore tako, tako i tako. E, ne moè{ ti tako, tako i tako spre~iti radikale da govore. I nije nas spre~io. Mi smo ciq postigli. Voditeq: Ovo me interesuje: da li vi mislite da ste tako postigli ciq? Dr [e{eq: Da. Postigli smo ciq. Voditeq: Moram da vam kaèm da ja tako ne mislim. Mislim da ste tako postigli ciq da vas smatraju... Dr [e{eq: Vi ne mislite, ali znate, vi ste navijali za suprotnu stranu. Zbog toga tako... Voditeq: Uop{te nisam navijala. Dr [e{eq: Dobro, jeste, nemojte sada ba{ mnogo da se pretvarate. Ali ja polazim... Voditeq: Govorim vam o pojavi, a ne o konkretnoj situaciji. Dr [e{eq: Morate da traìte uzroke te pojave na suprotnoj strani. Do|ite lepo u Skup{tinu op{tine Zemun, da vidite kako se predsedava skup{tinskim sednicama. Kada otvaram raspravu, ja prvo gledam javqa li se neko iz opozicionih stranaka za re~, bilo da je iz SPO-a, iz SPS-a, iz Demokratske stranke, iz JUL-a, iz Gra|anskog saveza, iz DSSa, pa onda gledam da li se javio neki srpski radikal. Svojim pona{awem prema mawini pokazujem kako èlim da se vlast prema nama, radikalima, pona{a tamo gde smo mi jo{ uvek opozicija. To je korektno politi~ko pona{awe, a ne na o-ruk sistem spre~iti opoziciju da govori. Voditeq: Kaìte mi kako se kao ~ovek i kao... Dr [e{eq: Pokazuje se da izme|u demokrata i socijalista nema nikakve principijelne razlike. Voditeq: Opet smo kod socijalista, upravo sam htela da vas pitam kako se vi ose}ate kada tvrdite da su vam socijalisti najve}i protivnici, s obzirom da su oni na vlasti i, recimo, kada vam Bane Ivkovi} kaè: Super je [e{eq, odra|uje umesto nas.
775
Dr [e{eq: A gde mi je to rekao? Voditeq: U Skup{tini grada. Dr [e{eq: Prvo, meni to nije rekao Branislav Ivkovi} nigde u Gradskoj skup{tini. Mo`da je vama rekao, ali ja to nisam ~uo. Voditeq: Ne vama li~no. Dr [e{eq: Mogu da sumwam da je to bilo, ili da ne sumwam, nije ni bitno. Ako on komentari{e nekome drugome moje nastupe i hvali ih, to je samo za mene ~ast, jer to je dokaz da sam uspe{an u svojim nastupima. Drugo, na gradskom nivou nama, radikalima, glavni su protivnici demokrate, odnosno koalicija Zajedno. Oni vladaju u Beogradu. Na nivou Republike su nam glavni protivnici socijalisti, na saveznom nivou i socijalisti, i JUL, i Demokratska partija socijalista. Na onom nivou vlasti gde neko vlada, on nam je glavni protivnik sve dok mi ne postanemo vlast na tom nivou. Voditeq: Dakle, ne smeta vam {to odra|ujete posao za socijaliste? Dr [e{eq: Ne, ja ni{ta ne odra|ujem za socijaliste. Mi, radikali, odra|ujemo posao za sebe. To pokazuju ~iwenice, to pokazuju brojevi glasova na izborima. Mi smo u najgorim mogu}im uslovima, u uslovima apsolutne medijske blokade, stalnih progona, hap{ewa, maltretirawa, batinawa ostvarili skok od 30 odsto u odnosu na izbore iz 1993. godine; dobili smo novih 200.000 glasova. To je najboqi dokaz ispravnosti na{e politike. Ube|en sam da }emo na slede}im izborima imati jo{ ve}i skok. Voditeq: Je li to odgovor na drugo pitawe na{eg slu{aoca, to je procena za slede}e izbore? Dr [e{eq: Va{ slu{alac je postavio zaista mnogo pitawa, a nadam se da }emo bar na kqu~na odgovoriti. [to se ti~e slede}ih izbora, realno gledaju}i, smatram da su veoma ozbiqne {anse Srpske radikalne stranke i da mi moèmo ove jeseni da osvojimo vlast u Srbiji i Republi~ku skup{tinu i predsedni~ku vlast. U vezi sa pitawem moè li se tre}i put Slobodan Milo{evi} kandidovati za predsednika Srbije, Ustav je tu kategori~an Slobodan Milo{evi} nema pravo vi{e ikada da se kandiduje za predsednika Republike Srbije. Ustav kaè da neko moè samo dva puta biti izabran za predsednika; Milo{evi} je dva puta izabran. Koliko mu je koji mandat trajao, u to se Ustav ne upu{ta. Voditeq: Tre}e pitawe je bilo vezano za Milana Pani}a. Dr [e{eq: Milan Pani} je {arlatan u politi~kom smislu, a u ekonomskom smislu lopuà, ~ovek koji se bez dolara uloènih sredstava do~epao gotovo cele Galenike. Ta privatizacija je zatvorena ~istom papirologijom. Na jedan ra~un u [vajcarskoj Milan Pani} je uplatio nekih 70 miliona dolara, to mu je posluìlo da privatizuje Galeniku. îm je taj posao obavio, pare je vratio u Ameriku i Galenika je danas u te{kim problemima, u velikoj krizi. Ona je obustavila proizvodwu strate{kih lekova i mi, radikali, neprekidno insistiramo da se to pitawe re{ava na institucionalni na~in. Voditeq: O predsedni~kim kandidatima, vama kao mo`da budu}em predsedni~kom kandidatu i va{im suparnicima, kako na lokalnom tako i na republi~kom nivou, posle vesti.
776
Mi nastavqamo Intervju dana, na{ gost je dr Vojislav [e{eq. Koliko ~ujem, ve} imamo slu{aoca na vezi. Uvek wima dajemo prioritet. Dakle, da ~ujemo va{e pitawe. Dobar dan. Slu{alac: Molim vas da mi odgovori gospodin [e{eq {ta je uradio sa Dolgorukim, srpskim kraqem iz [panije? Ovo na temu doslednosti politike i etike. U kakvim je odnosima sa Veqkom Bulaji}em, po{to su wih dvojica najvi{e ~etni~kih vojvoda proizveli u istoriji srpskog naroda? Hvala. Dr [e{eq: Sa Veqkom Bulaji}em je u najboqim odnosima bio lider jedne od politi~kih stranaka iz koalicije za koju ste glasali na pro{lim izborima, gospodine. Trebalo bi to pitawe tamo da uputite. A {to se ti~e Alekseja II Dolgorukog Romanova, on nije nikakav srpski kraq, on je princ. Bio sam kod wega u poseti u [paniji, bio je veliki prijateq srpskog naroda. Za razliku od princa Aleksandra Kara|or|evi}a, odli~no je govorio srpski jezik. Bio je spreman da pomaè Srbima. Naàlost, umro je pre ne{to vi{e od dve godine. Voditeq: Dakle, otvoriste vi sami pitawe princa Aleksandra. Ja bih vas zamolila za jedan komentar. Da li je pitawe monarhija republika sada preuraweno? Dr [e{eq: Ne mislim da je preuraweno, mislim da je deplasirano. Niko ozbiqan sigurno nije za monarhiju. To pitawe je sme{no postavqati. Prvo, monarhija je negacija demokratije, ~ista negacija. Tamo gde imate monarhiju, nemate potpunu demokratiju. Jedan ~ovek se svojim ro|ewem do~epa funkcije u dràvi, i to najvi{e funkcije, funkcije {efa dràve, ali ne u slobodnoj konkurenciji na trì{tu politi~kih ideja, programa i stranaka. Drugo, monarhija je zadràna samo u onim dràvama u kojima narod nije bio u stawu da do kraja sprovede buròasku revoluciju, obori monarhizam i uspostavi potpunu demokratiju. Te su monarhije polako odumirale, ali su kao simbol ostale do danas. [ta bi, recimo, dali Englezi ili Holan|ani da se otarase svojih dinastija, da se otarase monarhije i uspostave republiku. Monarhija je izuzetno skupa stvar. Kada imate monarhiju, dràvu potresaju razne afere vezane za dvor, za kraqevsku porodicu po~ev{i od korupciona{kih, kriminalnih do qubavnih, spletkaro{kih i sli~nih afera. Niko ozbiqan vi{e ne postavqa to pitawe, mislim da je zaista deplasirano. Voditeq: Pretpostavqam da je ovo pitawe, vezano i za princa Dolgorukog, bilo, u stvari, to da li ste vi izmenili svoj stav? Dr [e{eq: Znate, ja nisam ni u [paniju i{ao kao monarhista, nisam se iz [panije vratio kao monarhista, niti sam ikada igde rekao da princ Aleksej Dolgoruki treba da postane na{ kraq. Ja sam wemu izrazio po{tovawe i cenio sam ga kao srpskog prijateqa, kao ~oveka koji je u medijskom pogledu mnogo u~inio da {irom sveta prodre bar deo istine o srpskom narodu. Sa druge strane, on je imao u planu neke varijante ekonomske pomo}i Srbiji. Vidite koliko smo mi, radikali, sada angaòvani oko projekta Velikog ratnog ostrva u Zemunu; op{tinska vlast je raspisala konkurs za davawe u dugoro~ni zakup tog ostrva qudima ili kompanijama koje bi bile spremne u wega da uloè ne{to, a da ga ekolo777
{ki sa~uvaju. Tada je postojala ideja s kojom smo mi javno operisali i postojao je interes grupe francuskih biznismena da se mnogo novca uloì u Veliko ratno ostrvo i da se izgradi ne{to poput srpskog Hongkonga. Da se napravi jedan veliki poslovni centar za zabavu. Tada je bio u opticaju razgovor o zakupu Velikog ratnog ostrva na 30 godina i mi, radikali, bili smo spremni da sa time ovde iza|emo u javnost, i da nam to bude jedna od ta~aka predizbornog programa. Me|utim, digla se velika halabuka u na{im medijima, i reìmskim i opozicionim, do{lo je do otvorenog brutalnog vre|awa princa Alekseja Dolgorukog i on se tada ohladio u pogledu daqeg angaòvawa u Srbiji. Moram vas podsetiti na jo{ jednu stvar. Prvi put smo za princa Alekseja Dolgorukog ~uli od Srpskog pokreta obnove. Tada{wi republi~ki poslanik Srpskog pokreta obnove prvi put je o wemu govorio u Republi~koj skup{tini, traìo je da se prizna orden Sv. Jovana Jerusalimskog kao zvani~ni red u na{oj zemqi, da se omogu}i otvarawe kancelarije toga reda i da se stvore uslovi za wegovo ja~e angaòvawe u Srbiji. Tada je Mihajlo Markovi} tvrdio da je princ Aleksej Dolgoruki pripadnik dinastije Nemawi}a, da je u srodstvu sa dinastijom Nemawi}a. I zaboravqate da je Borivoje Borovi} bio konzul reda Sv. Jovana Jerusalimskog u Beogradu, imenovan od strane princa Alekseja Dolgorukog. Voditeq: I tada ste vi bili spremni da krenete stopama Srpskog pokreta obnove, a sada ne? Dr [e{eq: Nisam kretao stopama Srpskog pokreta obnove, samo vam govorim da je u pitawu jedna ozbiqna li~nost. @alio mi se princ Aleksej Dolgoruki da su neki qudi iz Beograda poku{ali da ga iskoriste samo u materijalnom smislu da se do~epaju ve}ih suma novca, da nisu bili spremni za neke ozbiqnije projekte itd. Voditeq: Te ve}e sume novca i predsedni~ki kandidati podseti{e me da vas pitam da li i vi o~ekujete da }e gospodin Kari} biti jedan od predsedni~kih kandidata i da li }e va{a saradwa koja je, kako ste napomenuli u nekim intervjuima, po~ela posle ovih izbora, tada da se prekine, jer vi se obru{avate na, tako|e ste rekli, sve svoje politi~ke protivnike? Dr [e{eq: Mislim da gospodin Bogoqub Kari} ima pravo da se pojavi na izborima kao predsedni~ki kandidat, kao i svaki drugi gra|anin na{e zemqe koji ispuni zakonske uslove. Za{to bih se ja obru{avao na sve svoje politi~ke protivnike? Obru{avam se na one politi~ke protivnike za koje imam kontraargumente i ~ija mi se programska platforma uop{te ne svi|a, ~ija je programska platforma potpuno suprotna platformi Srpske radikalne stranke. Mi smo imali neke dogovore sa gospodinom Kari}em po pitawu wegovog angaòvawa, angaòvawa wegove Kompanije na podru~ju zemunske op{tine. Jedan mawi deo tih dogovora smo realizovali, recimo, Ras banka je otvorila svoj {alter u zgradi Skup{tine op{tine Zemun i u~estvovala u obnavqawu te zgrade, u wenom estetskom ure|ivawu i mislim da je tu poprili~na suma novca uloèna. A nismo uspeli da... Voditeq: Kako to mislite, zar vi ne znate sve oko para?
778
Dr [e{eq: Znam sve, mislim da je poprili~na, sada ne znam {ta bi za vas bilo poprili~na, ono {to je za mene poprili~na... Voditeq: Po va{im kriterijumima poprili~na? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Za mene sigurno nije. Dr [e{eq: Mo`da za vas nije, mo`da ste vi navikli na mnogo ve}e sume. Nije do{lo do ozbiqnije saradwe po pitawu zemunskog pozori{ta. @ao nam je {to do toga nije do{lo, ali smo onda ostvarili dobar kontakt sa ministrom za kulturu Nadom Popovi}-Peri{i}, i na dobrom smo putu da re{imo problem tog pozori{ta. Dobili smo sasvim konkretna obe}awa od ministra i nadam se da }e se u najskorije vreme to razre{iti. Voditeq: Dakle, vi ste ipak spremni na neke vrste saradwe? Dr [e{eq: Ja sam spreman na sve oblike saradwe koji su za dobrobit gra|ana Zemuna, ~iji sam predsednik Op{tine. Predsednik sam svim gra|anima i radikalima, i socijalistima, i SPO-ovcima, i demokratama, i JUL-ovcima, i pripadnicima Gra|anskog saveza, i svim vanstrana~ki opredeqenim gra|anima. Prinu|en sam da sara|ujem sa svim nosiocima vlasti i uticaja koji mogu pomo}i gra|anima Zemuna po pitawu pruàwa te pomo}i. Sara|ujem sa nekim slu`bama i na nivou grada Beograda, dodu{e sa Zoranom \in|i}em jo{ nisam imao ni jedan zvani~ni susret, jer kada je pozivao predsednike odborni~kih grupa na sastanak u petak u 14 ~asova, to je radio preko svoje sekretarice, usmeno, telefonski. Mi smo mu se onda obratili jednim faksom i saop{tili svoje zaprepa{}ewe zbog takvog postupka. O~ekujemo da pismeno zakaè sastanak {efova odborni~kih grupa. Ne znam da li su drugi {efovi i{li, ne znam da li su bili {efovi koalicije Zajedno i Socijalisti~ke partije, ali ja pod tim uslovima ne èlim da idem. Dakle, èlim da i forma saradwe bude sasvim prilago|ena wenom nivou. Voditeq: Sada do|osmo na gradski nivo. U Skup{tini ste se dosta iskazali ve} na prvoj sednici. Ukoliko }ete o{tro da nastupate prema novoj vladaju}oj strukturi, dakle, prema koaliciji Zajedno, u ~etvrtak je zakazana i sednica Skup{tine Beograda i Savezne skup{tine, gde }ete pre? Dr [e{eq: Ja }u prvo oti}i na sednicu Savezne skup{tine, a nadam se da }u se pojaviti i u Gradskoj skup{tini. Uostalom, i ako me ne bude, mi imamo veoma jaku odborni~ku grupu u Gradskoj skup{tini i ta grupa }e delovati kao da sam ja tamo. Zapravo, ne}e se osetiti moj nedolazak. Nastoja}u da budem i na jednoj i na drugoj sednici, zavisno od dinamike wihovog odràvawa. Voditeq: Da li }ete vi samo kritikovati koaliciju Zajedno ili }ete imati neku varijantu da sa wima i sara|ujete, s obzirom da je gospodin \in|i} tako|e predsednik Skup{tine grada, dakle svih gra|ana, pa i va{? Kao {to ste i vi predsednik svih gra|ana op{tine Zemun. Dr [e{eq: Saradwa u pravom smislu re~i je bila apsolutno nemogu}a jer Gradska skup{tina jo{ nije konstituisana do kraja. \in|i} je poùrio da donosi neke odluke bez konstituisawa Gradske skup{tine.
779
Ve} u startu kr{i i zakon i Poslovnik i sve druge propise. Mi jo{ nismo formirali skup{tinska radna tela. Mislim da je Odborni~ka grupa Srpske radikalne stranke prva uputila sekretaru Gradske skup{tine predlog svojih odbornika za sva skup{tinska radna tela. Mi imamo pravo u svakom radnom telu na najmawe jednog predstavnika Srpske radikalne stranke, ali ta radna tela jo{ nisu konstituisana. Mi smo ovim pokazali spremnost na saradwu, ali }emo èstoko da kritikujemo sve ono {to ne vaqa, i tu nema milosti. Kao {to }emo to raditi prema socijalisti~koj vlasti u Republi~koj skup{tini, {to smo i ju~e pokazali, i kao {to }emo to raditi na saveznom nivou prema saveznoj vlasti. Voditeq: Ponu|eno vam je bilo da ba{ po principu koji ste vi primenili u lokalnim medijima u Op{tini u~estvujete i u radu Upravnog odbora Studija B. Dr [e{eq: Ko nam je ponudio? Voditeq: Re~eno je iz koalicije Zajedno da }e biti... Dr [e{eq: To nije istina. Gde je re~eno? Voditeq: Ponu|eno je radikalima. Dr [e{eq: Nije ponu|eno. Vi kaète re~eno je iz koalicije Zajedno da }e biti ponu|eno radikalima. Ali nije ponu|eno. Obmanuti ste, zna~i. Drugo, taj upravni odbor je na nelegalan na~in sastavqen. Jedini legalni predlaga~ sastava upravnog odbora je Administrativnomandatna komisija Skup{tine grada, a oni su izabrali upravni odbor na predlog Odborni~ke grupe Zajedno. Kada je nelegalan, neregularan predlaga~, odluka je nevaè}a, ni{tavna. Za nas, radikale, ne postoji novi upravni odbor Studija B, jer nije na propisan na~in usvojen. Ne moèmo mi da se ukqu~ujemo u taj upravni odbor da bi mu dodatno davali legitimitet. Mi smo spremni da u|emo u sve upravne odbore na proporcionalnom principu, {to bi moralo da se uradi, ali da svi upravni odbori budu konstituisani po propisima. Tamo gde u startu nije konstituisan prema propisima, mi ga ne priznajemo. Voditeq: Jo{ mnogo pitawa imamo, ali imaju i na{i slu{aoci. Izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Po{tovawe, Bojana, a va{eg gosta ne}u nazvati imenima poput politi~ka mlati{uma ili ne znam ni ja {ta, ve} }u gospodinu [e{equ postaviti nekoliko pitawa. Da li je promenio mi{qewe o Draì Mihailovi}u i koje mu je sada mi{qewe o wemu kao vo|i pokreta u Drugom svetskom ratu, koji je bio oslobodila~ki i antifa{isti~ki u krajwem slu~aju? Wegovo vi|ewe sramnog akta JUL-a, ru{ewa spomenika na Ravnoj gori. Drugo pitawe bi bilo: da li }e podràti Saveznu vladu u potpunosti, mislim, u ovom sporazumu sa Republikom Srpskom? Ne znam kakvi su odnosi sada, ko potpisuje sporazum Republi~ka skup{tina Srbije ili Savezna, da li }e podràti sporazum po{to je ve} najavio da }e biti veoma aktivan i u kritici Savezne vlade. Imao bih tre}e pitawe. Voditeq: êtvrto. Slu{alac: êtvrto, pardon, onda ne}u postaviti. Voditeq: Pa kaìte.
780
Slu{alac: Ovo je vi{e konstatacija ba{ u vezi sa Studijom B: godine 1993, kada je politi~ki otac srpskih radikala ja bih pre wih nazvao jugoslovenskim radikalima jer su 1992. godine pomogli Milo{evi}u da formira ovu zemqu koja se danas zove Savezna Republika Jugoslavija da li se se}a ko ga je tada primio i ko im je dao medijski prostor? To je bio ba{ Studio B. Toliko, hvala. Voditeq: Hvala, ho}ete ukratko. Dr [e{eq: O Draì Mihailovi}u mislim sve... Voditeq: Uzgred budi re~eno, jeste li ~uli ju~e va{eg poslanika koji kaè da je on upravo prerezao... Dr [e{eq: To su bila neka skup{tinska prepucavawa, on se tu prepucavao sa Radmilom Bogdanovi}em, pa su se uzajamno optuìvali ko je oborio spomenik Draì Mihailovi}u na Ravnoj gori. Mislim da je to apsolutno neozbiqno, da su to zloupotrebili neki novinari i lansirali kao senzaciju. O Draì Mihailovi}u mislim sve najboqe, kao o velikom srpskom nacionalnom junaku, i tu se moj stav nikada nije mewao. Nikada u svome ìvotu, ni u najranijoj mladosti, ni u vreme kada sam bio ~lan Saveza komunista, nikada nigde ni{ta lo{e nisam rekao za Draù Mihailovi}a, niti ne{to napisao. Napisao sam gomilu raznih tekstova, raznih radova, nekada i na istorijske teme, ali poimeni~no Draù Mihailovi}a nikada ni~im nisam napao, ni{ta protiv wega nisam rekao. Mislim sve najboqe, mislim da je zaista veliki srpski nacionalni junak. Mi, radikali, zalaèmo se da se wegova uloga prizna od strane celokupnog srpskog naroda. Spremni smo da glasamo da se nekoj od velikih beogradskih ulica da wegovo ime. Spremni smo da na podru~ju zemunske op{tine neka velika ulica nosi wegovo ime. Mi smatramo da treba s oficijelne strane da se pokrene akcija za podizawe spomenika Draì Mihailovi}u. [to se ti~e spomenika na Ravnoj gori, mi smo imali primedbi kada je postavqen, jer je upotrebqena neka stara Titova bista, pa je samo Draìna glava nakalemqena. Voditeq: Da, ba{ je to ju~e uzeto iz argumentacije. Dr [e{eq: Dobro, to su kuloarska prepucavawa. Znate, to je besmisleno. Mi, radikali, bez obzira na sve to, osu|ujemo ru{ewe spomenika Draì Mihailovi}u. Smatramo da je to vandalski ~in. Samo je ~ovek bez ikakvog morala, bez ikakvog karaktera, mogao to da uradi. âk i ako je ideolo{ki protivnik, ako se ne slaè, za{to mu smeta taj spomenik koji je na tu|oj zemqi? Ta zemqa je privatna svojina, na kojoj je spomenik podignut, pa je to i naru{avawe nekih svojinskih prava, na kraju krajeva. Voditeq: U vezi sa deklaracijom, rekli ste da }ete sutra glasati za wu. Dr [e{eq: Mi }emo glasati za deklaraciju, ali }emo kritikovati Socijalisti~ku partiju. [to se ti~e deklaracije, wu je potpisao Zoran Lili}, predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Po Ustavu je to mogao da u~ini; i to nije deklaracija, nego Sporazum o specijalnim i paralelnim odnosima. Wega ratifikuje Savezna skup{tina, i to je po Ustavu. Dakle, {to se ti~e modela usvajawa, nije napravqena nijedna gre{ka, ni781
jedan pravni problem ne postoji, ali mi ne moèmo a da se ne osvrnemo na socijalisti~ku politiku prema Republici Srpskoj i zapadnim Srbima uop{te, u proteklih nekoliko godina. Voditeq: êtvrto pitawe bilo je vezano za Studio B. Dr [e{eq: Godine 1992. Srpska radikalna stranka je bila apsolutno blokirana na Studiju B. Novinari nisu smeli ni moje ime da izgovore, tako da nije istinita tvrdwa va{eg slu{aoca da smo na Studiju B bili... Voditeq: Ispravio se, rekao je 1993, dakle, mislio je na period kada vas je bilo poprili~no. Dr [e{eq: Krajem 1993. godine nije nas bilo poprili~no, bilo nas je ba{ onoliko koliko smo bili spremni, koliko smo bili u mogu}nosti da platimo na Studiju B. Sve emisije u kojima smo u~estvovali u predizbornoj kampawi 1993. godine platili smo. Nekoliko emisija je bilo i emitovani su na{i spotovi. Mislim da smo zakupili dve jednoipo~asovne i tri polu~asovne emisije. Imali smo i svakodnevno prikazivawe na{ih spotova. Mi smo sve to uredno platili, za razliku od drugih stranaka, unapred i bez ikakvih odbitaka. Vi znate da postoje stranke koje ni do danas nisu isplatile svoje dugove sa izbora iz 1992. godine. Recimo, DEPOS nije platio sve {to je ugovorio i {to je emitovao 1992. godine u izbornoj kampawi. [to se ti~e samog Studija B, mislim da je zgodno da onda kaèm i svoj osnovni stav o tom pitawu i stav Srpske radikalne stranke. Mi smo kritikovali na~in na koji je svojevremeno privatizovan Studio B. To je privatizacija po modelu Ante Markovi}a i imali smo ~itav niz primedbi. Me|utim, kada je utvr|eno da je Studio B privatizovan i kada je zavr{en postupak privatizacije, mi smo to po{tovali. Politi~kim argumentima napadali smo Studio B i wegovu programsku orijentaciju, pojedine novinare, pojedine postupke, poteze, ali nikada nismo dovodili u pitawe wegovo postojawe. Kao {to smo napadali radio-stanicu B92, ali nikada nismo dovodili u pitawe postojawe. Ako je ne{to privatizovano po zakonu, ako taj zakon nije bio dobar, kriva je vlast {to je donosila lo{e zakone, a ne onaj ko je primewivao zakon i izvr{io privatizaciju. Ta dva pitawa mi uvek strogo razgrani~avamo. Za nas je svojina svetiwa. Svojinu niko ne sme da dovodi u pitawe. Ako je neko stekao svojinsko pravo po zakonskim odredbama, ne moè se sada promenom zakona osporavati wegovo svojinsko pravo, a to je kod nas ura|eno, ne zaboravite, ~uvenim \in|i}evim zakonom iz 1994. godine. Prethodni slu{alac je postavio pitawe radikalske podr{ke socijalistima iz prethodnog vremena. Znate, to nije bila podr{ka socijalistima. Bila je podr{ka Milo{evi}u, a mi smo èstoko napadali socijaliste 1990, 1991, 1992, 1993. godine. Ja sam objavio celu kwigu svojih govora iz Republi~ke skup{tine, iz tih govora se moè videti da sam svakog dana strpqivo, skoro po svakoj ta~ki dnevnog reda Republi~ke skup{tine, èstoko kritikovao socijalisti~ke projekte, socijalisti~ke stavove, socijalisti~ke poteze i sli~no. Nikada nisam glasao za socijalisti~ku vladu.
782
Ne zaboravite, 1994. godine je Demokratska stranka sa Zoranom \in|i}em bila u velikoj qubavi sa socijalistima. Uostalom, \in|i} je bio protagonista onog poznatog zakona kojim je poni{tavana do tada ostvarena privatizacija, sve je vra}eno u prvobitno stawe i zato se sada nalazimo u jednom dodatnom privrednom haosu. Godine 1995. do{ao je red na Srpski pokret obnove. Voditeq: Oni }e tu dosta da se spore oko... Dr [e{eq: Znate, {to se ti~e srpskih radikala, sve {to radimo radimo otvoreno, bez ikakvog prikrivawa. Voditeq: Vi ste, izgleda, svi pro{li kroz fazu napada na socijaliste, a ne i na Milo{evi}a. Htela sam jo{ dve stvari da vas pitam, jer vreme nam isti~e. Oko privatnog poseda se ve} diglo dosta pra{ine, oko nekoliko tema vezanih ba{ za Op{tinu Zemun. Da to ukratko pojasnimo, pri~ali ste ve} u vezi sa tim placevima. Postavilo se pitawe kako dajete placeve izbeglicama koji su po zakonu tretirani kao strani dràvqani? Ja, dakle, ne govorim o va{em odnosu prema zakonu, nego da je zakon takav. Koliko sam ~ula, odnosno pro~itala, vi ste smatrali da oni ne treba da se tretiraju kao strani dràvqani. Me|utim, zakon tako kaè, a vi dodequjete, odnosno prodajete placeve. Recite mi, da li ste vi spremni da po{tuju}i program svoje stranke kr{ite zakon svoje zemqe? Dr [e{eq: Ne. Ja uop{te ne kr{im zakon. Je li Zoran \in|i} dràvqanin Jugoslavije, Savezne Republike Jugoslavije? Nije. Upisan je u kwigu dràvqana Bosne i Hercegovine. Proverite! Nikada mu nisam osporavao pravo da se kandiduje i za poslanika, da se kandiduje za gradona~elnika Beograda. Ne sa te osnove. Nikako mu ne osporavam pravo da se kandiduje. Osporavam... Voditeq: Po ovom zakonu jeste, dobro sam prou~ila ovaj zakon. Dr [e{eq: Molim vas, on nema dràvqanstvo Srbije. I ko ima u Srbiji dràvqanstvo Srbije? Ko moè danas doneti dokaz da je dràvqanin? Voditeq: Jeste li vi prou~ili ovaj novi zakon? Dr [e{eq: Prou~io sam novi zakon. Voditeq: Pa onda to ne stoji. Dr [e{eq: Ali jo{ ga nisu po~eli primewivati. Voditeq: Trebalo je od januara. Dr [e{eq: Taj zakon se jo{ ne primewuje. Onda nijednom gra|aninu ni{ta ne bismo mogli da omogu}imo. Ko danas od gra|ana Srbije ima dokaz da je dràvqanin Srbije, pedeset odsto ih nema. Samo su ranije upisani u bira~ke spiskove i tretiraju se kao dràvqani, a kada traìte u kwizi dràvqana ne moète da na|ete wihovo ime. Pogledajte, proverite, recimo, za Zorana \in|i}a. Mislim da je to besmisleno insistirawe na formalizmu. Mi, radikali, smo za striktno i dosledno po{tivawe zakona, ali u ovom slu~aju zakon nigde ne kaè da onaj ko kupuje plac treba da donese uverewe o dr783
àvqanstvu. On nama donosi dokaz da je gra|anin ove zemqe. Je li Savezna Republika Jugoslavija pravni sledbenik SFRJ? Je li tako u Saveznom Ustavu odre|eno? Jeste. Voditeq: A kako vam donosi dokaz? Dr [e{eq: Dokaz je ili li~na karta, ili izbegli~ka legitimacija. I jedno i drugo... Voditeq: Mislite da je to dovoqno? Dr [e{eq: Za nas je to dovoqan dokaz. Jo{ niko to nije osporio. Voditeq: Izgovorili ste re~ da po{tivate zakone, pa mi pada na pamet, s obzirom na hrvatski koren te re~i, da li se vi ose}ate na braniku srpskog, s obzirom da ste u Zemunu? Dr [e{eq: Prvo, to nije re~ hrvatskog korena, time pokazujete va{e nepoznavawe... Voditeq: Hrvatskog jezika. Dr [e{eq: Srpskog jezika. Po{tivawe je srpska re~, i po{tovawe je srpska re~. Ali, to su re~i razli~itog smisla. Jedno je po{tivawe, a drugo je po{tovawe. Nadam se da vam ne treba obja{wavati razliku izme|u toga. A Hrvati bi rekli {tovawe. Po{to oni po svaku cenu poku{avaju da se razlikuju od Srba po raznim jezi~nim finesama, oni unose ve{ta~ke izraze. Ne zaboravite, Hrvati su jedini narod na svetu koji je svesno, dobrovoqno prihvatio tu| jezik kao svoj u vreme Ilirskog pokreta. Hrvati su prihvatili srpski jezik kao svoj kwièvni jezik na insistirawe Katoli~ke crkve, kako bi se olak{alo prerastawe svih Srba katolika u hrvatski nacionalni korpus. Voditeq: Nije mi to bila tema, nego mi je bila kop~a, zato vas pitam da li ste na braniku srpstva u Zemunu? Dr [e{eq: Ja sam svuda, gde god se na|em, na braniku srpstva. Voditeq: Mislim, s obzirom na onu Hrvatska do Zemuna. Dr [e{eq: Hrvatska nikada ne}e biti do Zemuna, ja vam to garantujem. Voditeq: A ho}e li sukob izme|u op{tinske i gradske vlasti oko Ratnog ostrva prerasti u ratni sukob? Dr [e{eq: Ja tu ne vidim nikakav sukob. Neki funkcioneri gradske vlasti u svom neznawu su davali neodgovorne izjave za {tampu. Mi se na te izjave nismo osvrtali. Neki su ~ak izjavqivali da neke zemqe, neke strane dràve, imaju pravo da zauzmu stav po tom pitawu i da... Voditeq: Zbog reke. Dr [e{eq: ...od tog stava zavisi da li mi moèmo da iznajmimo Veliko ratno ostrvo ili ne. To su sve besmislice... Voditeq: To ste sve dobro prou~ili i vi imate ingerencije. Dr [e{eq: Naravno. Nama je potrebna samo saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije i ni~ija vi{e. Uostalom, mi smo raspisali konkurs za ekolo{ki program Velikog ratnog ostrva, koji podrazumeva da se ne}e zidati nijedan trajni objekat, i da se ekolo{ka celovitost i u izvesnom smislu netaknutost Velikog ratnog ostrva ne}e dovoditi u pitawe. Uostalom, ta republi~ka direkcija }e imati mogu}nosti da se izjasni o konkretnom programu koji bude usvojen na konkursu.
784
Voditeq: A konkurs isti~e? Dr [e{eq: To nije ni u kakvoj nadle`nosti Skup{tine grada, i oni mogu samo da se jedu od muke jer su zavidni srpskim radikalima na velikim rezultatima i na odli~nom funkcionisawu op{tinske vlasti u Zemunu. [ta bi oni dali kada bi gradska vlast u Beogradu mogla tako dobro da funkcioni{e. Voditeq: Vi ve} to moète da kaète, bez obzira na kratak rok. Dr [e{eq: Da, to ve} moèmo da kaèmo, u prvih 100 dana mi smo ve} mnogo toga realizovali u Zemunu. Uostalom, dobar glas se daleko ~uje, i na sve strane narod pri~a {ta su sve radikali za kratko vreme uradili. Voditeq: Jeste, pri~aju o vodovodu, pri~aju o legalizaciji bespravnih poslovnih objekata u Sur~inu, pa o tome da }e ovaj konkurs biti name{ten jer je samo 8.000 maraka cena za 165 hektara, i tako daqe. I to pri~aju. Dr [e{eq: Konkurs ne}e biti name{ten i u to }ete se mo}i uveriti, jer }e javno biti odlu~ivano o svim ponudama. Nama nije ciq da prevashodno do|emo do {to ve}e sume novca, nego da se odabere {to boqi projekat. Taj projekat }e biti objavqen u celini u Zemunskim novinama, a da}e se i osnovni podaci o svim drugim projektima. [to se ti~e legalizacije, na{ je ciq da se legalizuje sve ono {to se moè legalizovati, jer qudima nije omogu}avano da grade, da zidaju, a mi smatramo da im to treba dozvoliti. [to se ti~e vodovoda, radovi na vodovodu su zapo~eli, ve} su prvi metri iskopani i prve koli~ine cevi su dopremqene iz Uro{evca; to su cevi pre~nika 406 milimetara. Moète da odete putem do Batajnice prema Ugrinovcima, mo`da }ete jo{ zate}i rovokopa~e na kopawu rovova i vide}ete cevi koje su ve} stigle iz Uro{evca. To je posao sa kojim smo ve} krenuli. Voditeq: Bez obzira na neslagawa kojih je bilo? Dr [e{eq: Kakvih neslagawa? Gde je bilo neslagawa? Voditeq: Sa gra|anima. Dr [e{eq: Nigde nije bilo neslagawa gra|ana. Poneki glas se ~uo na zborovima koje smo dràli po svim sremskim selima. Desilo se u Petrov~i}u da su se pristalice koalicije Zajedno dogovorile, organizovale i prikupile iz svih okolnih sela i na jednom mestu, u najmawem selu koje ima svega 1.300 stanovnika, poku{ale da ometaju na{ skup. Mi smo svojim strpqewem i svojim argumentima uspeli da ih savladamo, iako je taj zbor trajao punih {est sati. Voditeq: Vi|ali smo to... Dr [e{eq: Poku{ali su nas isprovocirati, poku{ali su izazvati tu~u, ali nisu uspeli. Na kraju se desilo to da je tu~a izbila izme|u me{tana sela Petrov~i}i, jedva smo ih razdvojili, i desilo se to da je jedan gra|anin koji se javio da kritikuje pona{awe koalicije Zajedno i lokalne vlasti u mesnoj zajednici, koje predvodi jedan socijalista, mislim Vukadinovi} da se zove, da mu je taj Vukadinovi} posle toga rekao: Sutra }u ti iskqu~iti vodu zato {to si me napao. To se desilo na tom zboru. Voditeq: Zna~i, vi moète da budete i strpqivi i da razva|ate, ne samo da zava|ate? Dr [e{eq: Naravno.
785
Voditeq: Dodu{e, ~uli smo i ono ja sam vam gori od lex specialis-a, i to je bilo isto strpqewe na tom zboru. Dr [e{eq: Slu{ajte, ja sam po prirodi veoma strpqiv ~ovek i tako se pona{am u politici. Nikada nigde nisam povisio ton, a da unapred nisam prora~unao da je to u jednom trenutku potrebno uraditi, da to izaziva izvestan efekat. Nikada nigde nisam galamio i nikada nigde nisam u{ao u incidentnu situaciju, a da prethodno nisam razmislio o tome {ta mi je ciq koji ho}u da postignem u toj incidentnoj situaciji, kako }e sve to izgledati na kraju itd. I uvek sam sve drào pod kontrolom. Voditeq: Ja imam jo{ bar dva pitawa, ali prvo }emo ~uti jo{ jednog slu{aoca. Dobar dan. Slu{alac: Dobar dan. Moje po{tovawe vama i drugu [e{equ. Budite samo qubazni da me saslu{ate. Slu{aju}i druga [e{eqa upadqivo je wegovo vre|awe i nekultura. Evo zbog ~ega: prisustvovao sam wegovom mitingu pred ove izbore i tada je on toliko vre|ao opoziciju, da ja nemam re~i. Kada sam oti{ao tamo gde su Dra{kovi} i \in|i}, nijednom re~ju ga nisu spomenuli. Sada ho}u da kaèm gospodinu [e{equ, mogu da kaèm i drugu [e{equ, vi{e ne znam {ta je on, da li je gospodin ili drug: kada bi ovo {to pri~a bilo 10 odsto ta~no, verujte mi, ova Jugoslavija bi cvetala. Po~ev od wegovog brawewa Jugoslavije vidite gde smo do{li. Sada on po~iwe ovu na{u Republiku Srpsku, koja je ostala, da brani, a vi znate onu staru poslovicu kada je jedan branio, pa ga tukli, on je rekao ej, dosta, nemoj vi{e da me brani{! To je ista situacija sa gospodinom [e{eqom, s drugom [e{eqom, i sa na{om vla{}u. Voditeq: To je konstatacija. A {ta je pitawe? Slu{alac: Da ne pri~am o tome {to je vadio pi{toq, toliko je on hladnokrvan, vi znate taj slu~aj. To {to je ru{io Titov grob, to znate. Voditeq: Znam, meni ovo nije prvi intervju sa gospodinom [e{eqom, ne mogu stalno iste stvari da ga pitam. Slu{alac: Napomenuo sam, pi{toq je vadio na taksiste, ho}u da kaèm koliko je hladnokrvan ~ovek. Voditeq: A {ta je va{e pitawe? Slu{alac: Pitawe je jednostavno: kaìte vi meni kada }e on da ukloni onog pokojnog Tita sa Dediwa, da ispuni svoju re~ koju je nama dao? Zavarava nas re~ima, on je fin, znate koliko je lep na re~ima. Mislim da mu glumac nije ravan. Drugo pitawe, ja sam Bosanac krvqu, i znam kako je, izgubio sam, a on nije. Kaè, ima decu, a Plav{i}ka nema decu. Mnogo qudi poznajem koji nemaju decu, a dali bi krv i sve za dete, a oni koji imaju tuku, biju gore nego ku~i}e i ma~i}e koje ~uvaju kao svoje ku}ne qubimce. Dobro znam da Plav{i}ka, nisam za wu, ne mogu sada da kaèm da je bila politi~ki labilna, nego je htela to malo da pomiri, a oni su udarili kontru. Nas je sve vi{e i vi{e stezalo, vidite i sami do ~ega smo do{li. I sada kontra, umesto da razmislimo. Mi moèmo da se zatvorimo kao Albanija, vidite {ta je u Albaniji, pretvori}emo se mi, izgleda, po wihovom ovom... Voditeq: Izviwavam se, mora}emo da skratimo, shvatila sam {ta je va{e pitawe.
786
Slu{alac: Pitawe je to, zna~i Bosanac sam, ho}u da kaèm, prvo neka nau~i kulturu, da ne vre|a. Niko wega nije... Voditeq: Znam, ne morate da ponavqate. U redu, shvatila sam. Slu{alac: Moram da ponovim, {to nije na to odgovorio ako je hladnokrvan, i kako moè ~oveka da nazove lopovom, a nema argumente. To on pri~a da ima nema argumente. [to nije rekao za Radmilu Milentijevi} da je neprijateq, da je lopuà, da je pla}enik? Izvinite, neka mi odgovori na to. Voditeq: Dobro. Vaì, hvala vam. Dakle, ajde sada da skratimo. Dr [e{eq: Da skratimo. Kada sam se borio protiv Josipa Broza Tita, to je bilo veoma opasno. Ispa{tao sam mnogo zbog toga. Tada su qudi poput ovog gospodina koji se javio u program od mene branili Tita i wegov kult. Sada, kada su oni po~eli da ga napadaju, ja mogu da konstatujem da sam taj posao zavr{io, da vi{e nemam ~ime da se bak}em. Kada radikali do|u na vlast u Beogradu, gradska Sanitarna inspekcija }e jednostavno da ukloni Titov grob iz Ku}e cve}a, kao {to }e ukloniti sve ostale grobove u Beogradu; na Kalemegdanu se nalaze grobovi nekih komunisti~kih lidera, ~ak i nekog turskog vojskovo|e, Tur~ina koji je osvajao Rumuniju vaqda sve to treba da se preseli... Voditeq: [to vam smetaju grobovi? Dr [e{eq: Zato {to nisu na grobnim mestima. Moraju da se presele na grobqe. Ne moè svako da bude sahrawen tamo gde èli. Civilizacijski je napredak da se qudi sahrawuju na unapred utvr|enim mestima, da se ta grobna mesta koncentri{u. Voditeq: [to se ti~e ovog da ste glumac? Dr [e{eq: [to se ti~e toga da sam glumac, to moè biti kompliment. Ako ~ovek moè nekim svojim postupcima, javnom re~ju, mimikom, da do~ara qudima ne{to, da ih ubedi u ne{to, onda je to sposobnost. Biti glumac nije uvredqivo. Kada sam potezao pi{toq, to sam ~inio krajwe hladnokrvno... Voditeq: Pa to kaè slu{alac. Dr [e{eq: Uvek to radim hladnokrvno. [to se ti~e Biqane Plav{i}, to je veoma bitno pitawe. Ja se pona{am u tom slu~aju kao Amerikanac. U Americi je nemogu}e da neko bude izabran za predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva, a da nije porodi~an ~ovek i da nema svoju decu. Kroz to se ceni qudska li~nost. Opasno je kada {ef dràve nije porodi~an ~ovek. Wegova psihologija je druga~ija. On ne moè da brine o dràvi kao o svom domu, kao o svojoj porodici, ako nema svoju ku}u, ako nema ni ku~eta ni ma~eta {to na{ narod kaè. To je veoma va`no. Ko bi mogao da bude izabran za predsednika Sjediwenih Dràva, a da se ne predstavi javnosti kao porodi~an ~ovek sa svojom ènom, sa svojom decom, da se ne pokaè u onom najqudskijem, porodi~nom vidu? Ko se pojavi na tom mestu, pokazuje odmah neke crte svoje li~nosti. Ona bi sada sve bacila pod noge, ona bi sada rasturila Republiku Srpsku samo da postigne neki svoj sebi~ni ciq. Mi radikali se u tome razlikujemo od drugih opozicionih stranaka. Nismo spremni da rasturimo Srbiju da bismo mi ostvarili svoj ciq. Mi ho}emo da sru{imo vlast u Srbiji, ali ne}emo da rasturamo Srbiju kao dràvu.
787
Voditeq: Slu{alac pita kako po istom principu niste napali gospo|u Radmilu Milentijevi}? Dr [e{eq: [to se ti~e gospo|e Milentijevi}, napao sam je vi{e puta i na svako novinarsko pitawe o woj, dao sam najgore mi{qewe. Ne mogu da optuìm gospo|u Milentijevi} da je lopov, jer nemam nikakvih dokaza da je lopov. Mogu da kaèm da je krajwe nesposobna kao politi~ar, da ne razume politi~ku situaciju u Srbiji, da daje vrlo lo{e izjave za javnost, da su te izjave ~esto vrlo glupe i da su joj zakonski projekti gori od postoje}eg stawa u Srbiji, da su oni retrogradni, da nas vra}aju na stare principe komesarskog ure|ivawa medijske sfere itd. Kada se pozivala na svoju Ameriku, ja sam joj javno na konferenciji za {tampu poru~io da bi najboqe bilo da se vrati u svoju Ameriku. Voditeq: Vi ste sada u nekoliko navrata u pozitivnom kontekstu pore|ewa pomenuli Ameriku. Izgleda da vam je fiksacija uz gospodina \in|i}a sada postala Nema~ka. [ta se to desilo u okviru koalicije Zajedno, da li je to sistem zavadi pa vladaj. Ne napadate vi{e gospodina Dra{kovi}a i Srpski pokret obnove, nego upravo Demokratsku stranku, tj. li~no gospodina \in|i}a. Je li on trenutno va{ najve}i takmac, bar ovde, na lokalnom nivou? Dr [e{eq: Mi se ne me{amo u wihove unutra{we poslove, ja uvek napadam onoga ko je ja~i, a ne napadam slabije. U odnosima u koaliciji Zajedno o~igledno je sada Srpski pokret obnove slabiji. [to se ti~e Amerike, ne ose}am mr`wu prema Americi i Amerikancima. Nikada nisam mrzeo Ameriku. Voleo sam svojevremeno da putujem u Ameriku, wihov na~in ìvota mi je veoma blizak. Protivnik sam ameri~ke spoqne politike, posebno na Balkanu, koja je zasnovana na mr`wi prema srpskom narodu i poku{aju da se Srbija rasturi, da se svede na {to mawu teritoriju. U vezi sa koalicijom Zajedno se desilo da sam imao pore|ewe koje je bilo simpati~no dobrom delu javnosti. Kritikovao sam Srpski pokret obnove {to je dozvoqavao da se na wegovim ple}ima razvijaju mnoge bezna~ajne, male politi~ke stranke, koje su ga iskori{}avale i u pogodnom momentu se odmetale. Na le|ima... Voditeq: Da li vam je neko traìo savet? Izvinite. Dr [e{eq: êkajte, da li mi neko traì... Voditeq: Rekli ste, ne me{ate se u unutra{we stvari koalicije. Dr [e{eq: To su wihovi unutra{wi sukobi, to me ne interesuje. Me|utim, ja sam spoqni posmatra~ koji daje analizu, koji kao politi~ar moè da daje savete ne o~ekuju}i da }e neko te savete prihvatiti, ali moje davawe saveta je opasno. Znate, ono sadrì ozbiqnu dozu kritike i politi~ki je {tetno za onoga kome savete upu}ujem ako je taj neko iz konkurentske politi~ke partije. Nije moj ciq da konkurencija uspe; moj ciq je da konkurencija propadne. Ciq je srpskih radikala da propadnu i socijalisti, i JUL-ovci, i Nova demokratija, i Srpski pokret obnove, i obe demokratske stranke, i Gra|anski savez. Voditeq: Da li i na u{trb op{te koristi? Dr [e{eq: Ne moè wihov uspeh biti op{tekoristan. [to su oni slabiji, to je op{ta korist iz toga ve}a, samo radikalski uspeh moè bi788
ti na op{tu korist. Ja sam ove stranke uporedio sa karakonyulama. To su mitska bi}a iz srpske tradicije, i te karakonyule su uzjahale na Srpski pokret obnove i koriste ga i odbace, {tetu mu nanesu. Takav je slu~aj bio prvo sa Narodnom strankom Milana Paro{kog, pa sa Gra|anskim savezom. Takav je slu~aj sa Novom demokratijom, sa Demokratskom strankom Srbije i na kraju sa Demokratskom strankom. Demokratska stranka je iskoristila infrastrukturu Srpskog pokreta obnove svuda kroz Srbiju, demokrate su {~epale odre|ene pozicije. Nimalo nije slu~ajno {to ih proteìra i inostrana javnost u stranim medijima, posebno zapadne zemqe proteìraju demokrate na {tetu Srpskog pokreta obnove. U ovom slu~aju su SPO-ovci iskori{}eni i u perspektivi }e biti odba~eni. Voditeq: [to vama {teti, pa se vi bunite? Dr [e{eq: Ne. Nama to ne {teti, ali to je nama jedan argument u politi~koj borbi i mi ga koristimo. Voditeq: Ipak, ako vam gradona~elnik uputi faks, ho}ete li i}i na konstruktivne razgovore? Dr [e{eq: Ako dobijemo poziv za sastanak {efova odborni~kih grupa i ako taj poziv bude pismen, ja }u oti}i. Ako ja ne mogu, ako sam slu~ajno spre~en, i}i }e Stevo Dragi{i}, moj zamenik. Ali mi }emo se pona{ati kao {to se pona{amo u Republi~koj i u Saveznoj skup{tini. Za nas tu razlike nema. Voditeq: Hvala vam {to ste se odazvali na{em pozivu, iako je bio usmen. Po{tovani slu{aoci, ovo je bio dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i predsednik Op{tine Zemun. Dr [e{eq: Va{ poziv je bio usmen, ali nije bio institucionalan. U ovom slu~aju postoji institucija s kojom ne mogu na ozbiqan na~in usmeno komunicirati. Voditeq: U svakom slu~aju, hvala vam {to ste bili na{ gost. Po{tovani slu{aoci, bio je ovo Intervju dana. Moje ime je Bojana Leki}, a ostale podatke dok zakon o javnom informisawu ne stupi na snagu, ne}u vam davati.
PO PRINCIPU POSLU[NOSTI U SUSRET PROPASTI

Rezervisano vreme, TV Vrawe, 19. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Kako ste mogli videti i ~uti u najavi programa, u na{oj ve~era{woj emisiji Rezervisano vreme gost je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, poslanik i odbornik u Skup{tini grada Beograda i predsednik Skup{tine op{tine Zemun. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro nam do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao. Voditeq: Vi ste u na{em studiju i to je povod {to ste u na{em gradu. Da li postoji jo{ neki konkretan razlog {to ste do{li u Vrawe?
789
Dr [e{eq: Koristim svaki slobodan trenutak da obi|em na{e op{tinske i okru`ne odbore {irom Srbije i gde god mi se ukaè prilika gostujem na lokalnoj radio ili televizijskoj stanici. Posle pune tri godine apsolutne medijske blokade do{lo je do izvesnog otopqavawa na medijskoj sceni i mi, radikali, poku{avamo nekako nadoknaditi ono {to je propu{teno za te tri godine. Voditeq: Vi ste imali skoro 30 gostovawa, je li tako, u nekim drugim gradovima? Dr [e{eq: Vi{e, mislim 35 ukupno. Voditeq: Kakav je odnos drugih lokalnih stanica prema va{oj partiji? Dr [e{eq: Tamo gde smo uspeli da organizujemo to gostovawe, odnos je poprili~no korektan. Moram odmah da vam kaèm da postoje mesta u kojima smo u stawu da besplatno obezbedimo termine na lokalnim radio i televizijskim stanicama poput Ba~ke Palanke. Bilo je mesta u kojima smo morali da platimo emisije, a ima mnogo mesta u Srbiji u kojima jo{ uvek ne uspevamo da se izborimo za neki termin na lokalnom mediju. Voditeq: Kakav je poloàj Srpske radikalne stranke na ovom podru~ju u odnosu na druga mesta? Dr [e{eq: Ako je re~ o celom okrugu, mislim da je Srpska radikalna stranka bila u veoma lo{oj situaciji. Recimo, mi jo{ uvek na podru~ju op{tine Vrawe nemamo kancelariju Op{tinskog odbora. Voditeq: ûli smo malo~as da je re{avawe u toku. Dr [e{eq: Da. Dobili smo obe}awe od predsednika Op{tine da }e u toku ove nedeqe taj problem biti definitivno re{en i da }e Srpska radikalna stranka ponovo u}i u svoje prostorije koje su pre nekoliko godina uzurpirane. Ranije nije postojala dobra voqa vlasti da se uzurpator izbaci, a da stranka opet do|e do tih svojih prostorija bez kojih je strana~ki rad jednostavno nemogu}. Mi imamo dobru strana~ku infrastrukturu, imamo svoje op{tinske odbore u svim op{tinama na podru~ju P~iwskog okruga, osim u Bosilegradu. U Bosilegradu se trudimo, imamo i nekoliko ~lanova iz te op{tine, ali nismo bili u stawu da formiramo op{tinski odbor. Mi smo solidno prolazili na izborima u celom P~iwskom okrugu. Imamo najja~u strana~ku organizaciju u Vrawu, u Surdulici, u Hanu, u Bujanovcu sasvim solidnu. U Trgovi{tu smo jedno vreme bili ~ak i vladaju}a stranka, ali nismo imali komotnu ve}inu u op{tinskoj skup{tini i to nije dugo trajalo. Zadovoqni smo ukupnim rezultatima koje je stranka postigla, a nadamo se da }e oni biti sve boqi i boqi. Uostalom, Srpska radikalna stranka je bez premca najja~a opoziciona partija danas, a ima dobre {anse na slede}im izborima da postane i vladaju}a. Voditeq: Za nama su ostali savezni i lokalni izbori, nakon toga su sledili neki doga|aji. Koliko su, po va{em mi{qewu, ti doga|aji doprineli onome {to je izgledalo kao demokratizacija Srbije, ili je mo`da doprinelo ru{ewu ugleda na{e zemqe? Dr [e{eq: Mislim da je sve to {to se de{avalo nanelo veliku {tetu Srbiji, srpskom narodu u celini. Prvo, ve} nekoliko meseci gotovo da
790
je zamrla bilo kakva ozbiqnija ekonomska aktivnost, posebno u gradovima u kojima je do{lo do najve}ih gra|anskih nemira. Mi, radikali, smatramo, pre svega, da je krivac vlast. Vlast je prvo suzbijala opozicionim strankama mogu}nost delovawa preko javnih medija, vrhunac je bio ukidawe direktnih televizijskih prenosa skup{tinskih sednica i u saveznom i u republi~kom parlamentu. Po{to je politi~ki proces proteran iz institucija, on je morao da se odvija na ulicama. Upozoravali smo vlast, kada su ukidali direktne televizijske prenose i kada su zavodili medijsku blokadu, do ~ega to moè dovesti. Vlast je sebe dovela u situaciju da, apsolutno kontroli{u}i sve medije, lansira iskrivqenu sliku stvarnosti i posle izvesnog vremena, u nedostatku konkurencije, u nedostatku nekog drugog pogleda na svet, i sama poveruje da je istina ono {to se gledalo na medijima, {to je lansirala preko medija. Dakle, uquqkivala se u nekim iluzijama koje je sama stvarala svojim ideolo{kim, propagandnim aparatom. Druga gre{ka je napravqena {to odmah nisu priznati svi rezultati lokalnih izbora od 17. novembra. Ne mislimo mi da je koalicija Zajedno u izvesnom broju gradova i op{tina u Srbiji pobedila zahvaquju}i svojoj snazi i svom uticaju u narodu. Pobedili su zato {to je narodu dosadila socijalisti~ka vlast i zato {to je primewivan ve}inski izborni princip. Taj izborni princip su socijalisti uveli jo{ 1990. godine; 1992. godine ga potvrdili kao osnovni izborni princip na lokalnom nivou, jer je tada bio wima naro~ito koristan. Me|utim, u jednom momentu je prestao wima da bude koristan i postao je koristan onome ko je trenutno bio drugi po snazi. Objektivno, jo{ je u novembru mesecu koalicija Zajedno bila druga po snazi. Ona je to iskoristila i ona je prevagnula u nekim op{tinama zahvaquju}i tu|im glasovima. Izgleda da sada i socijalisti shvataju kolika je to gre{ka bila. Gre{ka je bila negirawe tih rezultata. Da su socijalisti odmah predali vlast, koalicija Zajedno bi se ve} sigurno raspala. Toliki su animoziteti unutar te koalicije, tolika su unutra{wa neprijateqstva, da jednostavno ta vlast ne bi mogla da funkcioni{e. Socijalisti su ih na silu naterali u ~opor. Voditeq: Da li je, po va{em mi{qewu, bilo i dela nekih, kako se to obi~nim terminom kaè, stranih faktora? Dr [e{eq: Bilo je sigurno. Sve je o~iglednije da su zapadne sile maksimalno ume{ane u tu unutra{wu krizu u Srbiji. Nisu samo ume{ane kod nas, ume{ane su i u Bugarskoj, i u Albaniji. Zapadne sile ponovo me{aju karte na Balkanu, a mi tu treba da im posluìmo kao pokusni kuni}i ukoliko se ne odupremo. Nije nimalo slu~ajno {to lideri koalicije Zajedno putuju na sve strane sveta, {to ih tamo do~ekuju kao da su ve} preuzeli vlast, ali im daju samo prazna obe}awa. Zapad ne daje pare. Zapad je slagao i Poqsku, i Slova~ku, i Ma|arsku, i Rumuniju, i Rusiju, i Ukrajinu, i Bugarsku obe}avao im je ogromne pare kada se promeni vlast, kada se promeni reìm. Te pare nisu do{le. Sve su te zemqe prevarene. Voditeq: Pomenuli ste malo~as mnoga àri{ta. Sada smo svedoci doga|aja u Albaniji. ûli smo i malo~as na televiziji reagovawa pojedinih stranaka na to. Kako vi gledate na doga|aje u Albaniji, da li tu ima opasnosti?
791
Dr [e{eq: Na{ narod kaè da se ne treba nikada radovati tu|oj nesre}i. Me|utim, ovo {to se de{ava objektivno je korisno za nas, Srbe, jer je zaokupilo pa`wu velikih sila zbivawima u Albaniji. Sa druge strane, onemogu}ilo je albansku dràvu da se direktnije me{a u kosovskometohijsko pitawe. To je malo pokolebalo i kosovskometohijske [iptare separatisti~ke orijentacije, koji su se uzdali u albansku pomo} i podr{ku, koji su neprekidno dobijali instrukcije iz Tirane. To nama daje izvestan predah, ali taj predah }e biti dobar ukoliko ga mi pametno iskoristimo i definitivno razre{imo pitawe Kosova i Metohije. Kako se ono moè razre{iti? Samo ukidawem autonomije i uspostavqawem pravnog poretka, obezbe|ewem po{tovawa Ustava i zakona, u pravom smislu re~i. Na ovaj na~in ne moè. Ovo je latentno truqewe dràve na Kosovu i Metohiji. [iptarima nikada nije bilo boqe nego sada. Boqe im je sada nego pod vla{}u {iptarskih komunista separatista. Voditeq: Oni imaju neke svoje paralelne {kole, organe vlasti. Dr [e{eq: Jeste. Na{a vlast je jo{ ideolo{ki ograni~ena i nesposobna da izna|e pravi na~in da definitivno razre{i to pitawe. Uostalom, nije otkazano gostoprimstvo nijednom albanskom emigrantu na prostoru Kosova i Metohije, bez obzira ~ime se bavi, {ta radi. Ostaje status kvo, a to je za Srbe opasno jer vreme za nas ne radi. Vreme, naàlost, radi za [iptare. Voditeq: Da, oni su i biolo{ki brojniji Dr [e{eq: Strano me{awe bilo je o~igledno i u Bugarskoj, zapadne sile su postigle izvesne ciqeve u Bugarskoj. Vide}emo kako }e se daqe razvijati situacija. U Srbiji su uspeli da uzdrmaju reìm, da ga te{ko rane, ali nisu uspeli i da ga obore. I{li bi oni i na obarawe reìma, na direktno obarawe, ali su svesni da je to puno raznih neizvesnosti. Prvo, znaju kakvi su odnosi izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a, znaju da ta vlast ne moè funkcionisati; onda su tu su~eqeni interesi Amerikanaca i Nemaca i ti interesi nisu uvek podudarni. Za \in|i}a je o~igledno da je potpuno nema~ki ~ovek, Dra{kovi} je bliì Amerikancima, ali ima izvesne crte iracionalizma koje nisu Amerikancima ba{ ohrabruju}e za neku perspektivniju saradwu, za neki perspektivniji uticaj. Ne znaju kakav bi bio ishod ako padne sada{wa socijalisti~ka vlast onako, sa treskom. Znaju da je Srpska radikalna stranka veoma jaka, sposobna, dobro organizovana i nas se najvi{e boje. Ako mi preuzmemo vlast, onda vi{e nema kle~awa pred Zapadom, onda vi{e nema puzawa na kolenima, nema vi{e poigravawa srpskim nacionalnim interesima. Znaju Amerikanci da bismo mi najè{}e branili te srpske nacionalne interese. Voditeq: Sada ve} u ovoj godini treba da budu, po{to smo malo~as govorili da su pro{li savezni i lokalni, republi~ki izbori. [ta o~ekujete od wih? [ta po va{em mi{qewu treba da donesu, kakve rezultate? Dr [e{eq: Mislim da }e ti izbori doneti velike promene. Ako objektivnije razmatramo sada{wu situaciju, o~igledno je da su socijalisti veoma oslabqeni. Ima velikih nesporazuma na relaciji izme|u Socijalisti~ke partije i Jugoslovenske levice. To je tako|e evidentno, to je posebno bilo izraèno na lokalnim izborima, i mnogi qudi su razo~arani
792
efektima socijalisti~ke vlasti u Srbiji. Drugo, ovo {to se de{avalo oko otimawa mandata na lokalnim izborima, tako|e je i{lo na {tetu socijalistima. Sa druge strane, narod je sve svesniji da koalicija Zajedno ne moè biti perspektiva Srbiji. Svakim danom ima sve vi{e dokaza da su tu strani prsti direktno ume{ani, da se lideri koalicije Zajedno otvoreno pozivaju na zapadnu podr{ku, da se ~ak hvale tom podr{kom. To srpski narod jednostavno ne moè da podnese, ne moè da prihvati. Voditeq: Kako se vi pripremate za izbore? Dr [e{eq: To otvara veliku perspektivu srpskim radikalima. Mi smo jedina politi~ka stranka koja nikada ni{ta ozbiqno nije mewala u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom i socijalnom programu. Mi smo jedina politi~ka stranka koja otvoreno govori sve ono {to misli i koja radi onako kako govori. Dakle, nikada narod nismo slagali, nikada narod nismo obmawivali. Uvek smo narodu govorili punu istinu, ~ak i onda kada se ta istina velikom delu naroda nije svi|ala nismo se nikada dodvoravali. O~igledno je da nam raste autoritet, da nam raste uticaj {irom Srbije. To stidqivo pokazuju i ova ispitivawa javnog mwewa, koja su ili pod kontrolom vlasti ili pod kontrolom koalicije Zajedno; ne mogu a da ne priznaju veliku snagu srpskih radikala. Mi smo na ovim novembarskim izborima imali 19 odsto vi{e u odnosu na 1993. godinu. Ostvarili smo skok od novih 200.000 glasova, 30 odsto smo sko~ili. Sve stranke koalicije Zajedno su pale za pola miliona glasova u odnosu na prethodne izbore iz 1993. godine; one su pale za 30 odsto. I malo je samo nedostajalo da ih mi zasko~imo i da budemo ve} u novembru drugi po snazi. Socijalisti su lansirali dve policijske partije da na{kode srpskim radikalima: Radikalnu stranku Nikola Pa{i} i Ujediwenu radikalnu stranku Srbije. Wihov je zadatak bio da unose zabunu u bira~ko telo i mnogi qudi koji su hteli da glasaju za Srpsku radikalnu stranku nehoti~no su zaokruìvali jednu od ove dve policijske stranke radikalskog naziva. Neki od wih kada bi videli, shvatili gre{ku, poku{avali su da je isprave, ali su ti glasa~ki listi}i progla{avani nevaè}im. Socijalisti nastavqaju da prave takvu zabunu moète iz ve~eri u ve~e gledati na dràvnoj televiziji saop{tewa Radikalne stranke Nikola Pa{i} koja nema ni ~lanstvo, nema uticaj, nema ni{ta, ali neprekidno ih forsiraju u dràvnim medijima. [to se ti~e stranaka levog bloka, hvalili su se velikim uspehom na saveznim izborima, velikim brojem osvojenih mandata. Da smo mi, radikali, imali takav monopol nad svim sredstvima javnog informisawa, da smo imali tolike finansijske izvore na raspolagawu, sve ispod 90 odsto glasova za nas bi bio katastrofalan proma{aj. Dakle, nemaju razloga za neko veliko zadovoqstvo. Mi, srpski radikali, èlimo da se vlast u Srbiji {to pre promeni, ali mi èlimo da se mewa naboqe, a to moè obezbediti samo Srpska radikalna stranka. @elimo da se vlast mewa, ali iskqu~ivo mirnim demokratskim izborima, bez krvoproli}a. Mi se nismo suprotstavqali protestima koji su se de{avali po mnogim srpskim gradovima, narod je pro793
testovao iz nezadovoqstva. @ao nam je bilo {to se to, mo`da i slu~ajno, poklopilo sa protestom koalicije Zajedno koja je iza{la na ulicu zbog otimawa odborni~kih mandata u drugom izbornom krugu. Izgledalo je da su ti gra|ani koji su iza{li da protestuju wihovi sledbenici. Me|utim, nisu wihovi sledbenici, zna se dobro da je veliki broj tih qudi koji su demonstrirali imao vrlo lo{e mi{qewe o liderima koalicije Zajedno. Ono ~emu smo se mi energi~no suprotstavqali, to je bilo razbijawe po Beogradu, to je bilo izazivawe uli~nih tu~a, sukoba. Voditeq: Nereda. Dr [e{eq: Opet je jedan ~ovek poginuo i naneta je materijalna {teta. Zatim, do{lo je do velikog manipulisawa omladinom, studentima, pa onda i sredwo{kolcima. U posledwe vreme se manipuli{e i osnovcima. Osnovci se ~ak izvode na ulice. Deca kao deca, znate, wima je do zvi`dawa, do nekog zbivawa, da se de{ava ne{to {to je zabavno, interesantno, do sada nevi|eno. To je te{ka zloupotreba. Mi, radikali, na takve zloupotrebe nismo spremni. Voditeq: Stigla su nam i neka pitawa, ako ste raspoloèni da odgovorimo na wih. Da kaèm na{im gledaocima da je telefon u studiju 24360, ali s obzirom da su pitawa ve} stigla, na{i gledaoci znaju. Koliko je Srpska radikalna stranka spremna da se ukqu~i u borbu protiv kriminala, posebno privatnog? pita gledalac iz Vrawa. Dr [e{eq: Mi se ukqu~ujemo u borbu protiv svih vidova kriminala. Najopasniji je kriminal koji je u sprezi sa nekim dràvnim strukturama. Posebno smo se isticali u raskrinkavawu mnogih kriminalnih afera. Podseti}u vas na ministarsku aferu, aferu sa biv{im predsednikom Ve}a gra|ana Radomanom Boòvi}em, na generalsku aferu sa @ivotom Pani}em na ~elu, na aferu sa Jugoskandikom, Dafiment bankom i sli~no. Naravno, da bismo se efikasnije borili protiv kriminala, moramo imati poluge vlasti i uticaja u svojim rukama. Mi za sada imamo samo uticaj svojom javnom re~ju. Dakle, moèmo da ìgo{emo kriminalne pojave u dru{tvu i da prozovemo pojedince koji su glavni krivci, ali ne moèmo da suzbijemo taj kriminal dok nemamo vlast. Kada budemo imali vlast, onda }emo, uveren sam, ube|en sam, garantujem, za vrlo kratko vreme zavesti red u Srbiji i uni{titi glavne oblike kriminala. Voditeq: [ta moè gospodin [e{eq da kaè u vezi sa uhap{enim radikalima u Somboru, koji su jo{ uvek u istra`nom zatvoru, a uhap{eni su u vreme predizborne kampawe? Da li se stranka odri~e wih radi vi{ih ciqeva? Dr [e{eq: Ne, uhap{enih radikala se nikada nismo odrekli i svi su oni pu{teni na slobodu. Oni su uhap{eni pred same izbore; uhap{en nam je i predsednik Okru`nog odbora Mili} Dimitrijevi} iz Kru{evca, sa izmi{qenim optu`bama. Odmah posle izbora svi su pu{teni na slobodu. Ali u Somboru je policija jo{ ne{to montirala: sa jednom grupom biv{ih radikala montirali su navodni poku{aj nekog atentata na Zorana Lili}a, minirawe puta kojim je trebalo da pro|e Zoran Lili}, i to dan ranije, {to je obi~na glupost, {to je jedna op{ta sprda~ina, narod se u Somboru smeje. Imao sam pre nekih 15-20 dana emisiju na Tele794
viziji Sombor. Qudima u Somboru je sve to do kraja jasno. Prvo, samo bi budala izvodila tu diverziju dan ranije nego {to je planiran dolazak onoga na koga se, eventualno, sprema atentat. Drugo, pa nismo vaqda mi radikali toliko glupi da smatramo da je Zoran Lili} zna~ajna politi~ka li~nost, pa da protiv wega treba organizovati atentat! Kada bismo se mi zaista bavili tim teroristi~kim metodama, onda bismo vrlo dobro znali kome to treba podmetnuti taj bi leteo velikom brzinom u visinu, ali, mi ne primewujemo te metode i nikada ne pribegavamo nasiqu. Mi èstoko osu|ujemo svaki nasilni~ki ~in. To je sve bila reìja uz pomo} nekoliko biv{ih ~lanova Srpske radikalne stranke, koja je propala. Videli ste, nekoliko puta su na dràvnoj televiziji to forsirali u predizbornoj kampawi, me|utim, popucala je neve{to reìrana kampawa i narod se smeje onome {to se de{avalo. Imali smo mi slu~aj i ovde da je vlast manipulisala jednom grupom qudi u Vrawu, koji su prikazivani kao pravi srpski radikali da bi unosili zabunu u narod. Neki qudi koji su bili kompromitovani, wih su gurali. Oni su uzurpirali pune ~etiri godine na{e strana~ke prostorije ovde i glumili da su srpski radikali. To su metodi koje bi socijalisti morali {to pre da izbace iz upotrebe, da im se ne bi desilo kada oni postanu opoziciona stranka, da slede}a vlast to wima radi. To je veoma neprijatno, izaziva zabunu, dovodi do nerazumevawa, nanosi moralnu {tetu. Neprekidno ste u situaciji da morate da se pravdate za ne{to za {ta niste krivi. Voditeq: Kako gledate, verovatno ima i takvih slu~ajeva, na ~lanove koji odlaze iz va{e stranke i prelaze u druge? Dr [e{eq: Mi smo stranka izrazito demokratskog karaktera i svako moè slobodno da se u~lani u Srpsku radikalnu stranku. Ako mu se ne{to ne svi|a u toj stranci, moè da je napusti. Me|utim, to su veoma retki slu~ajevi, bar {to se srpskih radikala ti~e. U nekoliko navrata se desilo: odbornik iz Pirota, odbornik iz Beograda, odbornik iz Jagodine, pre{li su u Demokratsku stranku. Zoran \in|i} im je platio, ovom u Beogradu 10.000 maraka; kakva je trgovina bila u Jagodini i Pirotu to ne znam pouzdano, ali ne{to se sli~no i tamo de{avalo. Ovde, u Beogradu, kada je kupovao tog odbornika, kada mu je davao pare, snimao je to i video kamerom i fotografskim aparatom, da bi ga potpuno imao u {akama. Re~ je o jednom profesoru sredwe {kole, koji je bedno ìveo, imao brojnu porodicu, a malu profesorsku platu, jedva sastavqao kraj sa krajem. Jednostavno su ga doveli u isku{ewe da izgubi obraz, da bi se do~epao neke imovinske koristi, da bi mo`da sinu kupio patike, porodici obezbedio godi{wi odmor ili ne{to tre}e. U ovakvim uslovima oni koji nisu jakog morala jednostavno pucaju. Imali smo taj slu~aj i sa socijalistima, da nam jednostavno otmu poslani~ke mandate i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini. U Republi~koj skup{tini jo{ odbijaju da nam vrate te mandate. To su nedemokratski metodi politi~ke borbe. To je nasiqe u politici i to je nemoral u politici. Postoji jedan broj listova koji se sada angaòvao èstoko u kampawi protiv Srpske radikalne stranke, koji smi{qeno i tendenciozno lansiraju razne laì i
795
neistine poku{avaju}i da nam nanesu moralnu {tetu. To je pre svega Dnevni telegraf, ali ne zaostaju ni Na{a borba, Demokratija i Blic. To su za nas najprqavije novine u Srbiji, daleko gore od bilo koje reìmske {tampe. Voditeq: Imamo pitawe: S obzirom da je gospodin [e{eq bio inicijator uvo|ewa taksi za izlazak iz zemqe i tada je rekao da }e one vaìti dok traju sankcije, da li }e se sada zalagati za wihovo ukidawe? Dr [e{eq: Nisam ja bio inicijator uvo|ewa taksi. Srpski radikali su imali ideju da se uvede taksa za izlazak iz zemqe, koja se pla}a prilikom izlaska, a na konto te pla}ene takse svaki gra|anin bi, po na{oj zamisli, imao pravo, recimo, da uveze robu do 1.000 maraka vrednosti bez pla}awa bilo kakve carine. To je bila na{a ideja. Me|utim, socijalisti su prihvatili prvi deo ideje, uveli taksu i drugo ih ni{ta ne interesuje. I sada neki qudi to identifikuju sa na{om idejom, ali to se ne moè identifikovati. Su{tina je druga~ija. Kada vi pla}ate dràvi taksu, vi morate dobiti zauzvrat neku uslugu od dràve. U ovom slu~aju se pla}a taksa, a dràva ni{ta ne daje. Ova taksa je besmislena. Ova taksa vredi ako, recimo, gra|anin kada izlazi iz zemqe plati neki iznos. Recimo, neka to bude 100 dinara, a kada ulazi, da gra|anin moè da unese bez pla}awa carine robu u vrednosti do 1.000 maraka. [ta time postièmo? Time postièmo da oni qudi koji idu zbog sitne trgovine mogu nekako da preìve, da mogu ne{to da zarade ako nemaju platu u svom preduze}u, da ostvare neku razliku u ceni, da se dràva mnogo ne o{teti, ali da se strogo kontroli{u oni koji uvoze ogromne koli~ine robe. Kod nas se de{ava ne{to obrnuto: carinici plene robu onih malih trgovaca koji pone{to tako poku{avaju da prenesu, a veliki trgovci organizovani u mafija{ke klanove prevoze {lepere i {lepere najraznolikije robe, bez pla}awa carina, bez pla}awa bilo kakvih taksi i poreza. Danas je posebno unosan {verc cigareta, ali samo mafija{i mogu da {vercuju cigarete. Mo`da moè obi~an ~ovek {teku-dve da prenese, ali neku ve}u koli~inu ne moè. To je rezervisano za mafija{ku organizaciju. Sve ono {to je najunosnije radi mafija, a dràva nije u stawu i nema dobru voqu da iza|e na kraj sa mafijom. Onda ona kiwi te sitne qude koji gledaju da kraj s krajem sastave, da decu prehrane pomo}u sive ekonomije kako to reìm naziva i neprekidno najavquje borbu protiv te sive ekonomije. Ne moè se reìm boriti protiv sive ekonomije dok ne obezbedi ekonomski prosperitet, radna mesta za ve}i deo naroda. Voditeq: [ta }e dràva preduzeti da poboq{a poloàj penzionera? Penzioneri su brojna populacija i sigurno ima puno onih koji bi takvo pitawe postavili. Dr [e{eq: Vlast u ovoj dràvi neprekidno obe}ava da }e zaostale penzije u najskorije vreme isplatiti, ali ta obe}awa ne odràva, ne ispuwava. Ako radikali do|u na vlast, mi }emo primeniti na{ program. Prvo, ujedna~i}emo penzije do omera 1:2. Drugo, ne mogu sada da obe}avam neke ogromne penzije 1.000, 2.000 maraka, kao {to su neki neozbiqni po796
liti~ari radili, ali nijedna plata dràvnog funkcionera, predsednika, poslanika ili ministra ne}e biti ispla}ena dok se za taj mesec ne isplate sve penzije, svi de~ji dodaci i sva socijalna pomo}, sve invalidnine to garantujem. Voditeq: Za{to su u Beogradu direktori pojedinih preduze}a izbeglice koje nemaju status? pitawe gledaoca. Dr [e{eq: Mislim da bi direktori svih preduze}a trebalo da se biraju po principu sposobnosti, a da se ne gleda ko je izbeglica, ko nije izbeglica. Prvo, to {to oni jo{ nemaju status ne zna~i da ga ne}e imati, oni ga moraju uskoro imati. Socijalisti to odugovla~e jer znaju da te izbeglice ne}e glasati za Socijalisti~ku partiju, pa ne primewuju novi Zakon o dràvqanstvu. Samo da malo posmatramo, od nas koji ìvimo u Srbiji, ko danas ima dràvqanstvo. Recimo, ja imam, Zoran \in|i} nema; Zoran \in|i} je upisan u kwigu dràvqana u Bosanskom [amcu, nikada mu nije trebalo da se upisuje i ima li~nu kartu ovde izva|enu. Mogu vam garantovati da jedna tre}ina sada{wih stanovnika u Srbiji ne moè da izvadi dokaz da je upisan u kwigu dràvqana Srbije, jer nekada se nije traìo taj dokument da bi se neka statusna pitawa re{avala. Mi, radikali, smo za to da se apsolutno i u {to kra}em roku prizna srbijansko i dràvqanstvo Savezne Republike Jugoslavije svim Srbima bez obzira gde su ìveli, bez obzira odakle su do{li, a posebno ovim koji su prognani sa svojih ogwi{ta; ostali su bez imovine, bez ku}a, bez i~ega i jo{ im se sada ovde uskra}uje neko statusno pravo. [to se direktora ti~e svi na trì{te rada: najsposobniji }e uspeti da budu direktori, nesposobni ne}e. Tu pozitivnu selekciju moèmo ostvariti samo ako se ubrzano sprovede privatizacija. U ovakvim uslovima, u kojima reìm daje funkcije, dolazi do negativne selekcije. Ide se po principu poslu{nosti, a ne sposobnosti. To je jedan od ozbiqnih razloga koji upropa{tava na{u privredu. Voditeq: Da li }e se gospodin [e{eq kandidovati za predsednika Republike? Dr [e{eq: Ne znam. O tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke. Kakva god bude odluka Centralne otaybinske uprave, ja }u je po{tovati. Onaj kandidat koga odrede srpski radikali moè ra~unati na moju potpunu pomo} i podr{ku. Ko }e biti na{ kandidat jo{ niko ne zna, mi smo stranka izrazito demokratskog karaktera i kod nas se ta odluka donosi glasawem. Mogu da vam priznam da èlim da budem kandidat za predsednika Republike i da pobedim na slede}im predsedni~kim izborima. Voditeq: [ta mislite o Jugoslaviji sa Crnom Gorom verovatno o vezi Srbije i Crne Gore i o Milu \ukanovi}u? Dr [e{eq: Milo \ukanovi} je glavni separatista u vrhu Demokratske partije socijalista Crne Gore i sada{weg crnogorskog reìma i on sve otvorenije taj svoj separatizam pokazuje u javnosti. Mislim da je do{lo do izvesnih sukoba u vrhu Demokratske partije socijalista i da }emo uskoro videti rasplet tih sukoba. Ali odnosi izme|u reìma u Srbiji i Crnoj Gori ve} dugo nisu dobri, sve su gori, rekao bih.
797
Voditeq: Da li su Srpskoj radikalnoj stranci ponu|ena ministarska mesta? Dr [e{eq: Mi smo odmah u startu rekli da nemamo nameru da ulazimo u koaliciju sa Socijalisti~kom partijom i strankama levog bloka, ali ni u koaliciju sa strankama koje pripadaju politi~koj organizaciji Zajedno. Mi ne}emo ni sa jednim ni sa drugim. To smo stavili do znawa u toku konsultacija oko sastava nove Savezne vlade i rekonstrukcije Republi~ke vlade Srbije. Voditeq: Pitawe: Da li }e Srpska radikalna stranka u~estvovati na republi~kim izborima? O tome smo ve} govorili. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka }e u~estvovati na republi~kim izborima, definitivno, i ima}emo svoje kompletne liste kandidata u svim izbornim jedinicama u izborima za Narodnu skup{tinu Republike Srbije; ima}emo i svog kandidata za predsednika Republike. Voditeq: [ta mislite o Vesni Pe{i}?, pitawe gledaoca. Dr [e{eq: Mislim najgore, Vesna Pe{i} je otvoreni protagonista ameri~ke politike, a ima bezna~ajnu malu politi~ku partiju koja je po~ela od UJDI-a, koji je formirao poznati srbomrzac Branko Horvat, pisac one ~uvene kwige o Kosovu u kojoj se zalagao da se Kosovu da status republike. Ina~e, on je profesor Ekonomskog fakulteta u Zagrebu. Ta stranka je prerasla u Reformisti~ku, pa u Gra|anski savez, i ima ~lanstvo koje celo mo`da moè stati u pola autobusa. Me|utim, ima veliku ameri~ku podr{ku, i ona je kao karakonyula uzjahala Srpski pokret obnove i na grba~i je Vuku Dra{kovi}u. Ona je krajwe bezna~ajna, bez tu|e pomo}i ne moè da ostvari nijedan poslani~ki mandat. Nikakav uticaj nema u javnosti. Druga stvar mene zaprepa{}uje: Srpski pokret obnove neprekidno lansira te bezna~ajne male stranke, i uvek se posle kaje {to ih je lansirao. Setite se, Srpski pokret obnove lansirao je svojevremeno Milana Paro{kog, koji je, navodno, u{ao u Srpski pokret obnove, dali su mu dva poslani~ka mesta, a odmah posle izbora napustio je Srpski pokret obnove i odvojio se sa svojom takozvanom Narodnom strankom. Zatim, Srpski pokret obnove je lansirao i Novu demokratiju; u prvoj pogodnoj prilici kada je mogao da se proda, Du{an Mihajlovi} se prodao socijalistima, pre{ao u wihov tabor i odneo {est poslani~kih mandata u Republi~koj skup{tini. Srpski pokret obnove je lansirao Demokratsku stranku Srbije i Vojislava Ko{tunicu; ta stranka nigde ne bi opstala, nigde je ne bi bilo da joj Srpski pokret obnove nije poklonio mandate kroz DEPOS 1992. godine. Odmah nakon toga Ko{tunica je napustio DEPOS, a sada je opet pred izbore u{ao u koaliciju Zajedno i dobio dva poslani~ka mandata u Saveznoj skup{tini. Posle izbora napustio je koaliciju Zajedno. Zatim, Srpski pokret obnove je lansirao taj Gra|anski savez i sada mu Vesna Pe{i} radi o glavi. I na kraju, ono {to je najopasnije, Srpski pokret obnove je lansirao posustalog Zorana \in|i}a pred ove izbore. Moèmo mi posle raspravqati otkud ta snaga Srpskom pokretu obnove, zablude wegovih glasa~a i tako daqe, to nije sve bitno, ali realno postoji ta snaga. Sada su lansirali Zorana \in|i}a i on ih uni{tava.
798
Ne mogu da shvatim da jedna politi~ka stranka na svojim le|ima uznese neku drugu politi~ku stranku koja joj do|e glave. Ne{to sli~no se desilo i socijalistima; socijalisti su stvorili JUL, lansirali ga, a sada im je JUL zaprìo ~orbu u mnogim op{tinama u Srbiji. ûjem da je u Bujanovcu JUL u{ao u koaliciju sa Zajedno i sa [iptarima protiv socijalista, je li tako? Voditeq: Tako je bilo na sednici Skup{tine op{tine, zapravo to nije prava koalicija. Dr [e{eq: Fakti~ko stawe je takvo. Voditeq: Za{to ga zovu crveni vojvoda? to je pitawe za vas. Dr [e{eq: Tako su me nazvali neki qudi iz kruga novinara, koji podràvaju stranke koje sada ~ine koaliciju Zajedno, ali ja se zbog toga nikada nisam qutio. Mene ne moè nijedna uvreda ili kleveta naqutiti ako nije istinita. Do sada niko nije uspeo da lansira neku istinu koja bi mi dovela u pitawe ugled, ~ast, obraz. Prema tome, mogu do mile voqe da izmi{qaju kakve god ho}e nazive. Voditeq: [ta Srpska radikalna stranka misli sa [iptarima na Kosovu? Dr [e{eq: Mi smo na{ program objavili. Mi bismo zaveli red na Kosovu vrlo brzo i efikasno. Za dve godine, ako radikali do|u na vlast, garantujem da }emo re{iti kosovskometohijsko pitawe. [iptari koji su lojalni dràvqani nemaju ~ega da se boje, a oni koji deluju separatisti~ki, wih ne}e biti na Kosovu i Metohiji. Kratko i jasno. Voditeq: Razgovarali smo o izborima, ja sam pomenula jednu funkciju vi ste predsednik Skup{tine op{tine Zemun, zapravo gradona~elnik. Evo, jedno pitawe je vezano upravo za tu funkciju: [ta ste novo uneli u radu Op{tine Zemun? Dr [e{eq: Mnogo toga. Mislim da se taj dobar glas daleko pro~uo. Gra|ani Zemuna su o~igledno zadovoqni i svuda izjavquju da su zadovoqni. Mi smo prvo zaveli red u samoj Op{tini, disciplinu, ubrzali upravni postupak, upristojili slu`benike u wihovom obra}awu gra|anima, Op{tinu smo pretvorili u servis gra|ana u pravom smislu re~i, raskrinkali smo odmah neke kriminalne afere, itd. Odmah smo krenuli sa forsirawem privatne inicijative. Ubrzano parceli{emo op{tinsku zemqu i dodequjemo je gra|anima po najniìm cenama. Jedan deo dajemo izbeglicama po ceni od 15 dinara za kvadratni metar, {to nema nigde. Forsiramo individualnu stambenu izgradu i sav taj novac ulaèmo u kanalizaciju, vodovod i asfalt. Dakle, ve} smo podstakli neku privrednu delatnost. Onda, ve} smo dali 460 lokacija za privredne objekte, kioske i mawe privredne objekte do 30 m2; 460 kioska zna~i da 1000 qudi ima radna mesta, da 1.000 porodica ostvaruje zaradu. To je smisao podsticawa privatne inicijative. Sledi novi konkurs, idemo sa novih 500 lokacija. Sredili smo stawe u Javnom preduze}u Poslovni prostor, zaveli red u Kulturno-sportskom centru Pinki, koji je bio u gubicima, a ve} za tri meseca isplivao je iz gubitaka. Qudi redovno primaju plate. Na|ite mi firmu u Srbiji u kojoj qudi redovno primaju plate. Evo, u Pinkiju sada primaju.
799
Voditeq: Ho}ete nastojati da to i daqe bude tako, da to ne bude samo u po~etnom periodu, da kaèmo va{e vladavine, da to budu neki o~igledni efekti. Dr [e{eq: Da, radimo punom parom. Recimo, primamo gra|ane petkom do tri sata no}u, po 160 gra|ana primam svakog petka. I sa mnom sedi kompletno op{tinsko rukovodstvo, svi na~elnici slu`bi. U slu~ajevima u kojima Op{tina ima nadle`nosti da se moè pomo}i mora se pomo}i. Odmah odre|eni funkcioneri dobiju zadatak i moraju podneti pismeni izve{taj o onom {to su uradili po tom zadatku. Ali jednu stvar moram da vam kaèm, do avgusta meseca su mi ve} popuweni svi termini petkom. Voditeq: Problemi gra|ana? Dr [e{eq: Gra|ani su ~uli da se neke stvari re{avaju, da Op{tina pomaè i sada se masovno prijavquju. Prijavquju se i mnogi kojima ne moèmo pomo}i; ne moèmo nikome dati stan jer nema stanova, ne moèmo davati radna mesta jer nema radnih mesta, ali ono {to moèmo, radimo ubrzano. Voditeq: Da li Op{tina radi u dve smene? Dr [e{eq: [alterske slu`be rade u dve smene rade i pre i posle podne i tri sata subotom. To je tako|e jedna od novina koju smo mi uveli. Voditeq: Da bi se posao efikasnije obavqao? Dr [e{eq: Da, i nema vi{e gu`ve na {alterima. Voditeq: Pitawe gledaoca: Kako komentari{ete studentski i u~eni~ki protest? Dr [e{eq: Rekao sam ve} da su i studenti i |aci do kraja izmanipulisani, posebno studenti. Tri-~etiri meseca su se smrzavali na beogradskim ulicama, a {to narod kaè za ~ije babe zdravqe. Ispostavilo se da su studentski lideri bili potkupqeni, uvek su bili potkupqeni: i 1968, i 1991, i 1992. godine. Glavni studentski lider Miodrag Gavrilovi}, ina~e sin potpredsednika Demokratske stranke Slobodana Gavrilovi}a, priznao je pre tri nedeqe u listu Nedeqni telegraf da su studentski lideri mnogo novca dobili iz inostranstva, i da su najvi{e novca dobili od Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [varcajskoj. Posva|ali su se oko tog novca, potukli se na nekoj sednici. Onaj êda Jovanovi} sa tri min|u{e batine je dobio, plavog oka je danima hodao po Beogradu. I uvek se to de{ava. Znate, to su mladi qudi, puni poleta, puni èqa za promenama, ali ipak nedozreli uvek neko wima manipuli{e. Voditeq: Za{to se gospodin [e{eq stalno bavi unutra{wim problemima u SPO-u? Dr [e{eq: Iz ove emisije ste mogli videti da se ja bavim unutra{wim problemima i u Srpskom pokretu obnove, i u Socijalisti~koj partiji, i u Demokratskoj stranci, i u Srpskoj radikalnoj stranci. Moj ciq je da sve ono {to je lo{e u konkurenciji iznesem pred o~i javnosti, da im tako umawim uticaj u javnosti. Nimalo se ne qutim ako i oni iznesu ne{to {to je eventualno lo{e u redovima Srpske radikalne stranke. Nije na{ ciq da konkurencija uspe, na{ je ciq da konkurencija propadne, da sve druge stranke politi~ki propadnu, da bi srpski radikali uspeli, da bi pobedili i osvojili vlast.
800
Voditeq: To je sigurno i ciq svake stranke. Dr [e{eq: To je ciq svake stranke, smisao formirawa, organizovawa politi~kih partija. Voditeq: [ta mislite o prevremenim izborima, dolasku kraqa u zemqu, i {ta kaète na to {to su u Glavnom odboru Srpske radikalne stranke qudi koji su do{li iz drugih opozicionih stranaka? Dr [e{eq: [to se ti~e mogu}ih prevremenih izbora, u pravom smislu re~i, oni ne}e biti prevremeni, bar ne na republi~kom nivou. U toku 1997. godine se moraju odràti predsedni~ki i parlamentarni izbori. Mi se spremamo za te izbore, ali se zalaèmo da se na jesen obnove i lokalni izbori. Kada budu republi~ki predsedni~ki i parlamentarni izbori, da opet budu i lokalni i savezni izbori. Zbog potpune medijske blokade opozicionih stranaka, zato {to je Zakon o izbornim jedinicama donesen neregularno apsolutnom ve}inom, a ne dvotre}inskom, kako propisuje Ustav, savezni izbori treba da se ponove. Treba ih ponoviti zato {to su poslanici Prodanovi}i, iz Poslani~ke grupe Prodanovi}i Jovana Glamo~anina, javno priznali da su potkupqeni da glasaju za taj zakon. Dobili su ogromne koli~ine nema~kih maraka. Naravno, nama, srpskim radikalima, oteli su najmawe tri poslani~ka mandata u pe}koj i kosovskomitrova~koj izbornoj jedinici. Lokalni izbori bi se morali ponoviti iz dva razloga: da budu po proporcionalnom principu i da struktura svake skup{tine odgovara voqi naroda, i zbog svega ovoga {to se de{avalo posle poni{tavawa mandata u drugom izbornom krugu, jer ni ovo nije regularno stawe. Taj lex specialis zna~i udar na na{ pravni poredak. Voditeq: [ta kaète na to {to su u Glavnom odboru qudi koji su do{li iz drugih opozicionih stranaka? Dr [e{eq: Mislim da to nije slu~aj sa Srpskom radikalnom strankom. U Centralnoj otaxbinskoj upravi Srpske radikalne stranke nemamo nikoga ko je do{ao iz druge opozicione stranke, ba{ nikoga. [to se ti~e kraqa, ne znam na kog kraqa misli va{ gledalac. Koji bi to kraq trebalo da do|e u Srbiju? Mo`da }e neki kraq i da do|e, mo`da engleska kraqica, mo`da belgijska, mo`da }e do}i neki kraq iz Afrike. Ima li neka zemqa koja je jo{ monarhija u Africi? Mo`da Maroko ima kraqa, ili kraq Jordana, ne znam na kog se kraqa misli. Ako va{ gledalac misli na obnavqawe monarhije u Srbiji, mislim da su to gluposti. Niko ozbiqan u Srbiji ne èli obnovu monarhije, sve i kada bismo hteli da obnovimo monarhiju, nemamo koga da dovedemo na presto. Voditeq: Kako spre~iti zapo{qavawe preko reda, neko ~eka godinama na posao, dok drugi pravo iz klupe dobijaju radnu kwiìcu? Dr [e{eq: Privatizacijom. Ako izvedemo potpunu privatizaciju, ukidamo protekciju. Vidite, privatnik se sasvim druga~ije pona{a kada nekoga zapo{qava. On nije spreman da zaposli preko veze, zapo{qava po kvalitetu. On prvo razmi{qa kako }e taj koga zaposli da mu radi, da li }e neki efekat da postigne, da li moè da ostvari profit. Neko ko zapo{qava u dru{tvenom sektoru, taj zapo{qava redom, taj dobija novac zato {to zapo{qava.
801
Voditeq: [ta mislite, za{to se jo{ uvek u privatnom sektoru ne prijavquju mnogi, kako tu na}i re{ewe? Dr [e{eq: Imamo nerazvijen privatan sektor koga gu{e ogromni porezi. Nije ni ~udo {to ne prijavquju radnu snagu, kada su doprinosi za plate 110 odsto ili 120 odsto. Zna~i, ako privatnik nekog radnika zaposli i da mu platu 500 dinara, na tih 500 dinara mora jo{ 600 dinara svakog meseca da pla}a dràvi. To ne moè da se podnese. To nigde u svetu ne postoji. Da se bar prepolovi, situacija bi bila druga~ija. Voditeq: Zna~i, poreskim olak{icama bi trebalo omogu}iti Dr [e{eq: Podsta}i veliko zapo{qavawe, podsta}i privatni sektor. Mi jo{ uvek imamo nerazvijen privatni sektor. Voditeq: Sa druge strane, trebalo bi obavezati one koji primaju qude da im reguli{u neki status i da ne bi posle nekoliko meseci bili otpu{tani. Dr [e{eq: Prvo treba privatni sektor pustiti da slobodno di{e, a onda sprovesti rigorozne mere kontrole. Ovako ga stalno uni{tavaju, pove}avaju poreze, a {aqu im finansijsku policiju ko to moè da podnese? Voditeq: [ta moè Srpska radikalna stranka da u~ini da se redovnije ispla}uju de~ji dodaci? Dr [e{eq: Na to pitawe sam ve} odgovorio odgovaraju}i na pitawe o penzijama. Mi sada ne moèmo ni{ta u~initi da se redovnije ispla}uju de~ji dodaci jer nismo vladaju}a stranka. Wihova isplata kasni po 8-9 meseci. Ako budemo vladaju}a stranka, preuzimamo punu odgovornost da se redovno isplate. Voditeq: Malo~as smo govorili o konkretnim rezultatima u Skup{tini op{tine Zemun, u kojoj ste vi gradona~elnik. Malo~as smo ~uli u sredstvima informisawa, u strana~koj hronici, da se neki boje da }ete uzeti Srem. Kako to komentari{ete? Dr [e{eq: Upla{ile su se stranke vojvo|anskih autonoma{a Koalicije Vojvodina. [ta se desilo? Dobar glas o radu srpskih radikala u op{tini Zemun toliko se proneo, da sada stanovnici mnogih obli`wih sremskih sela kre}u sa inicijativom da se wihova sela pripoje zemunskoj op{tini. Re~ je o selima sa podru~ja op{tine Pe}inci i op{tine Stara Pazova. Ve} je 80 odsto stanovnika Kupinova potpisalo tu peticiju, a daqe to rade stanovnici De~a, Karlov~i}a, [imanovaca, Nove Pazove, Novih Banovaca, izgleda i Starih Banovaca. Voditeq: Da li biste prihvatili mesto ministra unutra{wih poslova i {ta mislite o Danici Dra{kovi}? pita gledalac iz Davidovca, to je jedno selo nadomak Vrawa. Dr [e{eq: Meni je ve} na izvestan na~in nu|eno, izjavama mnogih politi~ara, i 1992. i 1993. godine mesto ministra unutra{wih poslova. Nedavno su se pojavqivale {pekulacije. Me|utim, besmisleno je da budem ministar u vladi u kojoj neka druga partija ima ve}inu. [ta onda mogu da radim kao ministar ni{ta. Moje su ambicije mnogo ve}e od toga, ali radikali }e imati odli~nog ministra unutra{wih poslova u to ne treba nikako sumwati. Ve} se u vrhu Srpske radikalne stranke razmatra to pitawe; mi imamo jednog izuzetno sposobnog kandidata koji }e vrlo brzo zavesti red u policijskoj slu`bi, kojim }e biti zadovoqni i policajci i gra|ani.
802
Voditeq: Jedan gledalac pita odakle je gospodin [e{eq rodom? Dr [e{eq: Ro|en sam u Sarajevu 1954. godine, ali sam dràvqanin Srbije i nikada nisam bio dràvqanin nijedne druge republike ili bilo koje druge zemqe. Voditeq: Srpska radikalna stranka bila je za to da se uvede taksa na strujomer. Da li je to ta~no? Dr [e{eq: Ne, to nije ta~no. To nije bilo uvo|ewe takse taksa na televiziju postoji od kada postoji televizija u na{oj zemqi. Nikada nije postojao period da se nije pla}ala taksa za televiziju. Pojavila se dobra ideja 1993. godine da se objedini naplata ra~una za struju i takse za televiziju, i mi smo glasali za to u Republi~koj skup{tini. Time se postiù velike u{tede: umesto da inkasant ide od vrata do vrata, a nekada je morao i 3-4 puta da zakuca na neka vrata, sada se automatski sve to pla}a uz ra~un za struju i boqa je kontrola. Tada je iznos koji se pla}ao na ime te takse bio otprilike 1 dana{wi dinar ili mawe od toga. Nije problem kako se pla}a taksa na televiziju. U skoro svakoj zemqi u Evropi pla}a se taksa za dràvnu televiziju. Problem je suvi{e visok iznos te takse. Sada je to 20 i neki dinar, ne znam ta~no, pa se jo{ pla}a taksa za rudnike i za èleznicu. Voditeq: Tako da je taj fiksni iznos koji se pla}a za nekoga zaista puno. Dr [e{eq: Jeste, to je problem ogroman iznos. O visini iznosa nije odlu~ivala Narodna skup{tina nego iskqu~ivo Vlada Srbije. U Vladi Srbije sede socijalisti, JUL i Nova demokratija. Ti iznosi su dizani do neba, cele 1994, 1995, 1996. godine. Sada su opet najavili poskupqewe struje, i naravno automatski poskupquje taksa to je problem. Da je to mawi iznos, niko se ne bi bunio. Voditeq: [ta mislite o visokim cenama struje? Dr [e{eq: Upravo sam o tome govorio. To su stra{no visoke cene. Za{to? Zato {to se novac preliva iz elektroprivrede na neka druga mesta. Taj novac se ne koristi za popravke termocentrala, hidrocentrala, prenosne mreè itd. Neko uzima taj novac i upotrebqava ga za druge stvari, nekada za racionalne, ali ~esto i za neracionalne. Voditeq: Koje su aktivnosti trenutno u toku u va{oj stranci, pored onih angaòvanih pred izbore? Pripreme? Dr [e{eq: Radimo mnogo, svoje kapacitete smo maksimalno angaòvali. Najuè rukovodstvo Srpske radikalne stranke je mnogo angaòvano i u zemunskoj op{tini jer je za nas Zemun ogledna op{tina. Na primeru zemunske op{tine mi pokazujemo celom srpskom narodu kako }e izgledati kada radikali osvoje vlast u celoj Srbiji. Nastavqamo redovne strana~ke aktivnosti; vi verovatno imate informaciju da je naglo oja~ao na{ Op{tinski odbor u Vrawu. Mi smo ranije imali problema zbog lo{eg funkcionisawa Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Vrawu. Danas zaista imamo odbor koji ~ine mladi, sposobni qudi. Na wih smo ponosni. I stranka sve boqe deluje, sve se vi{e ogla{ava u javnosti. Pokrivamo sva sela i prigradska naseqa mesnim odborima, i sa velikim optimizmom idemo u susret narednim izborima.
803
Voditeq: Mislite li da imate dovoqno kvalitetnih i stru~nih kadrova u samoj stranci? Dr [e{eq: Mi smo sada jedini prepoznatqivi po dobrim kadrovima. Kada vas sada neko pita da nabrojite pet vrhunskih politi~ara iz Socijalisti~ke partije, ne}ete znati da ih nabrojite, ili deset ne daj boè da vam neko kaè da nabrojite deset istaknutih vrhunskih politi~ara iz Socijalisti~ke partije. Ne}ete znati svih deset da nabrojite, a da budu bez sumwe vrhunski. Kada vam neko traì da nabrojite deset vrhunskih politi~ara iz Srpskog pokreta obnove, iz koalicije Zajedno ne}ete znati. Da vam neko traì deset vrhunskih politi~ara iz Demokratske stranke ne}ete znati da ih nabrojite. Evo, ja }u vam odmah nabrojati deset vrhunskih politi~ara iz Srpske radikalne stranke, koji mogu biti ministri u svakoj vladi eksperata: Tomislav Nikoli}, Maja Gojkovi}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi}, Stevo Dragi{i}, Zoran Krasi}, dr Mom~ilovi} iz Surdulice, Milorad Mir~i}, Luka Mitrovi}, êdomir Vasiqevi} itd. Da ne idem daqe, to su qudi koji su prepoznatqivi u javnosti. Voditeq: Da polako privedemo ovaj razgovor kraju. Da li biste mo`da èleli ne{to za kraj da kaète? Dr [e{eq: Pozivam sve gra|ane Vrawa i P~iwskog okruga da na slede}im izborima svoje poverewe daju srpskim radikalima. Srpska radikalna stranka ih sigurno ne}e izneveriti. Srpska radikalna stranka i ovde, u P~iwskom okrugu, ima kvalitetne qude koje predvodi Jovica Stojmenovi}, istaknuti radikal, hrabar i pametan ~ovek koji je mu{ki podneo i nepravednu robiju pretpro{le godine u Gwilanu. Tamo se dobro drào, dokazao. Na{a stranka insistira na kvalitetu, na moralu. Mi posebno pozivamo mlade qude, qude pune poleta, koji imaju dosta znawa, da stupe u redove Srpske radikalne stranke. Sigurno se ne}e pokajati. Srpska radikalna stranka je stranka mladosti, budu}nosti, morala, ~ojstva i po{tewa. Srpska radikalna stranka je stranka znawa i sposobnosti. Voditeq: Hvala vam najlep{e {to ste gostovali u na{em studiju. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
DEJTONSKI NESPORAZUM
Srpska televizija, Bawaluka, 22. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci Srpske televizije, èlimo vam dobro ve~e. Aktuelni politi~ki doga|aji na tlu prethodne Jugoslavije u svetlu daqe implementacije dejtonskog dokumenta, nedavno potpisanog Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima izme|u Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije, odluka o statusu Br~kog i druga pitawa, teme su o kojima ve~eras razgovaramo sa dr Vojislavom [e{eqom, liderom Srpske radikalne stranke i predsednikom Skup{tine op{tine Zemun. Dobro ve~e, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Na samom po~etku razgovora recite nam kakvo je stawe dr Nikole Popla{ena.
804
Dr [e{eq: Dr Nikola Popla{en, predsednik Srpske radikalne stranke Republike Srpske, doìveo je teàk saobra}ajni udes na ulazu u Bawaluku. Povre|ena mu je ki~ma, smrskan mu je prvi lumbalni pr{qen. Prva pomo} mu je ukazana u bawalu~koj bolnici, a ju~e po podne je helikopterom preba~en u Beograd na ortopedsku kliniku. Sino} je operisan, ki~mena mo`dina je sa~uvana tako da obe noge normalno funkcioni{u. Operaciju je izvr{io najboqi doktor koga ima Beograd, profesor Slavkovi}, sanirana je ta povreda i dr Nikola Popla{en je u prili~no dobrom stawu i o~ekujemo da }e za desetak dana iza}i iz bolnice. To je bila velika sre}a u nesre}i, teàk udes se desio, ali ne}e imati nekih trajnih posledica i mi se nadamo da }e se vrlo brzo Nikola Popla{en vratiti svojim redovnim poslovima. Voditeq: Prenesite mu na{e najiskrenije èqe za {to skorije ozdravqewe. Dr [e{eq: Sa zadovoqstvom. Voditeq: Gospodine [e{eq, pro{lo je godinu i po dana od potpisivawa Dejtonskog sporazuma. Da li se doga|aji na terenu u biv{oj Bosni i Hercegovini odvijaju onako kako ste vi o~ekivali? Dr [e{eq: Ne mogu da kaèm da sam o~ekivao da }e se stvari ovako odvijati jer tu postoje neke finese koje niko nije mogao predvideti. Me|utim, jasan je osnovni strate{ki plan Amerikanaca zbog koga smo se mi, srpski radikali, energi~no suprotstavili Dejtonskom sporazumu. Plan Amerikanaca je da vremenom stvore uslove za uni{tewe Republike Srpske i izvr{e weno utapawe u islamsko-bosansku yamahiriju. Da je to zaista tako, najboqe svedo~i primer Br~kog. Po Dejtonskom sporazumu bilo je predvi|eno da se me|unarodnom arbitraòm to pitawe re{i kroz godinu dana. Amerikancima nisu bili pogodni uslovi da to sada re{e pa su odloìli za jo{ jednu godinu. Oni planiraju da u Br~ko vrate muslimane i da iskoriste neku eventualnu pometwu u Republici Srpskoj, neku mutnu politi~ku situaciju, neku krizu, i da uspostave me|unarodni protektorat nad Br~kom. Na taj na~in èle da podele Republiku Srpsku na dva dela da bi je posle lako uni{tili pretapawem u islamsku yamahiriju. Amerikanci vrebaju priliku da tako ne{to postignu, a sad ne mogu jer je Republika Srpska stabilna bez obzira na te{ku ekonomsku krizu i socijalnu bedu. Srpski narod je spreman da se u svakom trenutku bori za Br~ko, svakom Srbinu je jasno da se Br~ko ne sme nikako izgubiti, da se mora braniti svim sredstvima. Amerikancima nije u interesu da ove godine zao{travaju to pitawe dok ne re{e pitawe Vukovara i Belog Manastira, odnosno Isto~ne Slavonije i Barawe. Tamo se tako|e nalaze na velikim mukama, hteli bi {to pre da tu srpsku teritoriju predaju Hrvatima, ali da Srbi ne idu u dugim kolonama na traktorskim prikolicama u izbegli{tvo, nego da im se ostavi rok od dve-tri godine da tiho iscure. Oni bi tu varijantu primewivali za Republiku Srpsku ako stvari krenu onim putem kojim oni prièqkuju. Me|utim, situacija se na Balkanu dodatno komplikuje i sve to kvari ameri~ke planove: kriza u Albaniji, nedavni doga|aji u Bugarskoj i tako daqe. Uslo`wava se situacija i mislim da ameri~ki planovi ne mogu da budu realizovani.
805
[to se ti~e Dejtonskog sporazuma, on je Republici Srpskoj oteo jednu tre}inu teritorija i mi, radikali, nikada od tih otetih srpskih teritorija ne}emo odustati. Smatramo da sada treba stabilizovati ovo {to je ostalo od Republike Srpske, stvoriti sna`nu srpsku dràvu zapadno od Drine, i u najskorije vreme kreirati uslove za weno prikqu~ewe Srbiji. Zatim, ~ekati pogodnu istorijsku priliku da se vrate one teritorije koje su nam otete, {to je za nas, srpske radikale, samo privremeno izgubqeno. Voditeq: Muslimani diù Br~ko na pijedestal svojih takozvanih nacionalnih i dràvnih interesa. Koliko je i da li je uop{te odluka predsedavaju}eg arbitra`ne komisije Roberta Ovena na liniji muslimanske ili ameri~ke dràvne politike na ovom prostoru? Dr [e{eq: Mislim da ta odluka nije na liniji ni muslimanske niti ameri~ke politike, ali ni srpske politike na Balkanu. Mislim da je ta odluka smi{qena u ciqu dobijawa vremena, da privremeno ostane status kvo, pa da se za godinu dana kompletno pitawe obnovi. Voditeq: Topovi, sre}om, miruju u Bosni i Hercegovini. Me|utim, kada je re~ o civilnim aspektima Dejtonskog sporazuma, stvari ne stoje onako kako je zacrtano; za Srbe ne vaì sloboda kretawa, Hrvati i muslimani ne pu{taju na slobodu na{e zatvorenike, na srpski pregovara~ki tim se konstantno vr{i pritisak. Ima li tome kraja? Dr [e{eq: Tome ne}e biti kraja dok se Srbi jednom definitivno ne suprotstave i ne kaù da niko ne moè da se me{a u wihove unutra{we poslove. To pre svega treba da uradi reìm u Beogradu, koji je za tako ne{to bio nemo}an od 1993. godine naovamo to je na{ problem. U Dejtonu je kreirana jedna dràva koja nikad nigde na svetu nije postojala i koja ne moè da postoji ni na Balkanu. Dejtonska Bosna i Hercegovina jednostavno ne moè da funkcioni{e. Najgore od svega, svima je bilo jasno u trenutku kreirawa Dejtonskog sporazuma da takvo jedno ~udovi{te od dràve ne moè biti sposobno za samostalan ìvot. Ta dràva ima dve mogu}nosti: ili da se razru{i, da nestane, da se podeli, ili da nekom dodatnom intervencijom pokori Srbe i na silu ih utera u zajedni~ku dràvu sa muslimanima, pod dominacijom muslimana. Amerikanci bi ~inili odlu~nije korake u tom pravcu da im se nije ispre~io problem Hrvata. Ni Hrvati ne pristaju, oni su samo formalno ukinuli Herceg-Bosnu, me|utim, ona i daqe funkcioni{e. Muslimansko-hrvatska federacija ne moè da opstane ni kao entitet u Bosni i Hercegovini, i to Amerikancima dodatno komplikuje stvari. Voditeq: Muslimani svojataju Bosnu i Hercegovinu, a Republika Srpska poseduje sve atribute dràve: ima svoju vojsku, policiju, pravosu|e... Dr [e{eq: Da, samo treba imati izvesnog strpqewa, treba oja~ati privredu i re{avati socijalne probleme. Voditeq: Me|unarodna zajednica nam ne pomaè, svega dva odsto me|unarodne pomo}i nam je stiglo. Dr [e{eq: Ne treba mnogo ni o~ekivati od inostranstva, moramo se uzdati u sopstvene snage i treba ~initi kqu~ne sistemske poteze na ekonomskom planu kako bi se iza{lo iz ove ekonomske krize. Zbog toga
806
vlast u Republici Srpskoj ne sme da kopira ekonomske modele Srbije i Crne Gore. Mora odlu~nije da krene u pravcu liberalizacije, mora da ukine uvozno-izvozne kontingente, sistem dozvola, dakle, da liberalizacijom ekonomske situacije stvori uslove da narod iza|e iz ekonomske krize. Na{e qude koji su sposobni, snala`qivi, treba osloboditi dràvnih stega, treba ih pustiti da slobodno deluju. Voditeq: Da li su Amerikanci zadovoqili svoje interese na ovom prostoru, kada je re~ o nekada{woj Jugoslaviji? Drugim re~ima, da li je novi svetski poredak pre{ao preko na{eg terena? Dr [e{eq: Ne, Amerikanci nisu zadovoqili svoje interese na Balkanu, wihov ciq je da se sa strukturom NATO pakta pribliè granicama Rusije. Srbija im tu smeta, Srbija je tradicionalni ruski saveznik i Amerikanci zbog toga èle da je svedu na {to mawu teritoriju, da je razdrobe, da vi{e nikada ne moèmo biti upori{te ruske politike na Balkanu. To je strategija koju Amerikanci sprovode. Zbog toga Amerikanci podràvaju sve srpske neprijateqe: i Slovence, i Hrvate, i muslimane, i [iptare, i, naravno, sve srpske izdajnike koji su spremni da se odreknu svojih nacionalnih interesa za qubav koju im nude Amerikanci, za qubav li~ne koristi. Naravno, takvih ima u Srbiji, Crnoj Gori, naàlost, i u Republici Srpskoj i toga moramo biti svesni. Me|utim, Amerikancima se ispre~uju mnoge druge pojave u me|unarodnim odnosima, u me|unarodnoj zajednici. Na neke od wih nisu ra~unali, neke su ih iznenadile, a neke su se mogle prognozirati i oni su znali da slede, ali se mo`da nisu dovoqno za to spremali. Rusija se mora suprotstaviti ameri~koj politici prodora NATO pakta na istok. Veliki problem Amerikanaca je Kina, wihova strategija po pitawu Kine nije uspela; Amerika ne}e jo{ dugo mo}i da kontroli{e Japan. Ameri~ki i nema~ki interesi u Evropi nisu sasvim podudarni, sve vi{e izbijaju razlike izme|u tih interesa, dolazi do negodovawa Engleske, Italije u pogledu nekih konkretnih poteza Amerike u Evropi, tako da komplikovawe evropske i ukupne svetske situacije Amerikancima delimi~no vezuje ruke. Nama, Srbima, najve}e olak{awe predstavqa unutra{wa pobuna u Albaniji i ona je poremetila Nemcima i Amerikancima mnoge planove. Voditeq: Nedavno je potpisan i ratifikovan Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima izme|u Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije, vi i va{a stranka ste ga podràli. Dr [e{eq: Da, mi smo imali mnogo primedbi. Vi ste, verovatno, ~uli ~itav niz tih primedbi. Na{i poslanici u Narodnoj skup{tini Republike Srpske su po tom pitawu o{tro govorili, na{i poslanici u Republi~koj skup{tini Srbije, a i u Saveznoj skup{tini smo istakli sve ono {to mislimo. Da je ovaj sporazum postignut 1991. ili 1992. godine, mi bismo ga sa ogromnim odu{evqewem prihvatili, podràli i sprovodili. Da je taj sporazum postignut i sa Republikom Srpskom Krajinom dok je ona postojala na celoj svojoj teritoriji, mi bismo bili odu{evqeni, a bili bismo da je postignut sa Republikom Srpskom pre nego {to je predata jedna tre}ina wene teritorije. Me|utim, mi smo morali da istaknemo da je na{e srce puno gor~ine zbog svega ovoga {to se de{avalo
807
proteklih godina, zbog oficijalne politike reìma u Beogradu i reìma u Podgorici prema zapadnim Srbima. Mi ne moèmo da zaboravimo blokadu na reci Drini, koja je skupo ko{tala Republiku Srpsku i mnoge druge poteze koji su sputavali oslobodila~ku borbu zapadnih Srba, koji su im oteàvali proces konsolidacije i o~uvawa postignutog. Me|utim, ovaj sporazum smo morali prihvatiti jer je veoma zna~ajan za srpski narod u celini, jer predstavqa otvarawe jedne nove perspektive i to je objektivno. Ovaj sporazum je posebno zna~ajan za Republiku Srpsku, jer stabilizuje wenu me|unarodnu poziciju, u~vr{}uje je na me|unarodnom planu. To je prvi me|unarodni sporazum koji je potpisala Republika Srpska. Republika Srpska nikako nije u istoj poziciji pre i posle potpisivawa, evo vam dokaza: vidite koliko Amerikanci negoduju, Karl Bilt optuùje Srbiju da je prekr{ila Dejtonski sporazum, mnogi drugi srpski neprijateqi na Zapadu i mnogi srpski neprijateqi na Balkanu su {okirani. Protestuju, negoduju, suprotstavqaju se i tako daqe. îm srpski neprijateqi dignu toliku galamu, mi treba da znamo da smo na pravom putu. Ovaj sporazum je zna~ajan jer i u samoj Republici Srpskoj u~vr{}uje patriotske snage i mislim da je u svim delovima Republike Srpske prihva}en kao veliko olak{awe. Bez obzira kakav je na{ stav prema reìmu u Beogradu mi, radikali, ne}emo imati mira dok ne oborimo taj reìm i ne preuzmemo vlast taj sporazum ipak predstavqa izvesno olak{awe za Republiku Srpsku, normalizuje odnose izme|u Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Podsta}i }e ekonomsku razmenu, ekonomsku saradwu, liberalizova}e reìm grani~nih prelaza, granice }e biti otvorene, sve to podrazumeva taj sporazum, to je veliko olak{awe i bez obzira na ideolo{ke razlike to moramo prihvatiti. Ko se u Republici Srpskoj suprotstavqa tom sporazumu? Samo onaj ko ne èli dobro srpskom narodu, onaj koji bi èleo da `rtvuje srpske interese, srpsku dràvnost i tekovinu oslobodila~ke borbe zarad svoje povre|ene li~ne sujete, nekih li~nih, iznenada probu|enih ambicija, poku{aja da sebe stavi u prvi plan. To je ono {to je veoma opasno. Protiv ovog sporazuma ne mogu biti iskrene srpske patriote. Protiv ovog sporazuma je koalicijaZajedno u Beogradu i oni koji iz Republike Srpske pomaù koaliciju Zajedno.Bilo je istaknutih politi~kih li~nosti iz Republike Srpske koji su podràli koalicijuZajedno i ove reìrane studentske proteste koje je reìrala CIA. To je i glavni studentski lider Miodrag Gavrilovi} ovih dana javno priznao u Nedeqnom Telegrafu: da su dobijali ve}e koli~ine novca iz inostranstva i da su najve}u koli~inu novca dobili od {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj Danijela Boajera. ûli ste verovatno za to. Ti isti iz Republike Srpske koji su podràvali proteste koalicije Zajedno sada se suprotstavqaju sporazumu. Moraju se normalizovati odnosi izme|u Republike Srbije, Crne Gore, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, bez obzira kakvi su reìmi ovde i tamo. Reìmi su jedno, a narod je drugo, dràva je drugo i mi se moramo navi}i da me|udràvni odnosi, dok imamo odvojene dràve, moraju funkcionisati bez obzira kakav je reìm u Beogradu, na Palama, u Podgorici.
808
Voditeq: Gospodine [e{eq, postavqa se pitawe ko }e gospodariti Dunavom u Isto~noj Slavoniji, Srbi ili Hrvati? Mislim da na{im qudima u tom prostoru predstoji gr~evita borba za opstanak. Dr [e{eq: Bojim se dugih izbegli~kih kolona iz Slavonije i Barawe, mislim da Srbi nikako ne bi smeli da prihvate hrvatske domovnice i ne bi smeli da iza|u na hrvatske izbore, na izbore po hrvatskom zakonu. Ako to urade, treba da znaju da }e izborni rezultati biti maksimalno falsifikovani i da su za Srbe unapred izgubqeni ti izbori. Tamo }e Amerikanci uraditi isto ono {to su uradili u Republici Srpskoj, samo {to ovde nisu uspeli da sprovedu svoju zamisao. Ovde su nai{li na adekvatan odgovor. Mi, radikali, smo bili `rtve tog odgovora. Ne àlimo zbog toga, nama je va`no da je opstala Republika Srpska. Bi}e dana za politi~ke megdane u Republici Srpskoj, za iskazivawe ko je boqi, ko je ja~i, najva`nije je da Amerikanci nisu uspeli da uspostave marionetski reìm. Setite se, yakovima su dovla~ili glasa~ke listi}e sa muslimanskih podru~ja, iz Evrope, Srbije, Crne Gore, i svi su bili protiv srpskih patriotskih stranaka u Republici Srpskoj. Ovde je vlast bila dobro organizovana da se tome suprotstavi. U Isto~noj Slavoniji i Barawi nema ko efikasno da se tome suprotstavi, da pametnim kontramerama parira ameri~koj zamisli. Zbog toga Srbi treba masovnim bojkotom da iskaù svoj stav, da spre~e odràvawe izbora, da razbiju bira~ke kutije na bira~kim mestima, da ne dozvole nikakvo glasawe, da spre~e izdavawe domovnica i da nastave sa masovnim demonstracijama. Da Amerikancima stave do znawa da se sa wihovom sudbinom ne mogu igrati, da im stave do znawa da }e iz Isto~ne Slavonije i Barawe oti}i svi ili da niko ne}e oti}i. Da bi Srbi ostali, moraju imati specijalni status ili bar da budu pod dugoro~nim me|unarodnim pokroviteqstvom. Voditeq: Ameri~ka administracija sa @akom Klajnom na ~elu pruà garancije Srbima na tom podru~ju, pre svega mislim na dvojno dràvqanstvo koje se nudi, potom na zajedni~ko ve}e op{tina. Dr [e{eq: Dvojno dràvqanstvo ni{ta ne zna~i, osim {to Hrvatima olak{ava da jednu po jednu srpsku porodicu postepeno proteraju stalnim {ikanirawima. Vidite {ta se desilo, i{la je zvani~na srpska delegacija u Zagreb, Hrvati su uhapsili dva ~lana te delegacije... Voditeq: Re~ je o gospodinu Vojinovi}u, ako se ne varam. Dr [e{eq: Znate, ne mogu im sva imena zapamtiti, te li~nosti se smewuju muwevitom brzinom, a jo{ nijednu zna~ajnu nisam uspeo da sagledam, da zapamtim. Od Gorana Hayi}a naovamo ne zna se ko je gori, nije ni bitno. Ali evo kako se pona{aju prema Srbima, prema onim Srbima koji su spremni da sara|uju sa Hrvatima. Kako bi se pona{ali prema iskrenim srpskim patriotama, onima koji nisu spremni da pognu glavu i da im sluè, da im liù pete u znak pokornosti moète zamisliti, kad ovim konstruktivnim Srbima, kako ih nazivaju, ove stvari prire|uju. Voditeq: Pripremaju}i se za ovaj razgovor prona{ao sam da ste nedavno traìli paso{, odnosno dràvqanstvo za sve srpske izbeglice koje se trenutno nalaze na podru~ju Savezne Republike Jugoslavije.
809
Dr [e{eq: Da. Mi neprekidno to zahtevamo, smatramo da svim Srbima treba dati srbijansko dràvqanstvo, odnosno dràvqanstvo Savezne Republike Jugoslavije; svima koji to èle, bez obzira gde su ro|eni i gde ìve. Vidite, to su Hrvati odavno uradili; oni su svim Hrvatima po Americi, Zapadnoj Evropi, Australiji, dali hrvatsko dràvqanstvo. âk i ovima iz Zapadne Hercegovine, tu iz Ora{ja, Vukosavqa. Svi Hrvati glasaju na hrvatskim izborima, dok se u Srbiji primewuju restriktivne mere. Za{to? Zato {to je reìm u Beogradu svestan da ako bi dao dràvqanstvo svim Srbima koji to traè, niko od wih ne bi glasao za vladaju}u partiju u Srbiji. Voditeq: Vi ste predsednik Skup{tine op{tine Zemun, va{ pretpostavqeni je dr Zoran \in|i}? Dr [e{eq: Kako mislite pretpostavqeni? Voditeq: Pa u upravnopravnom smislu, on je gradona~elnik... Dr [e{eq: On nikada meni ne moè biti pretpostavqeni. Pretpostavqeni moè biti samo onaj ko me dovede na izvesnu funkciju ili poloàj. Po{to su mene doveli srpski narod i gra|ani Zemuna na ovaj poloàj na kome sam sada, onda je meni srpski narod u Zemunu pretpostavqeni i niko vi{e. Voditeq: Niste se sreli sa gospodinom \in|i}em? Dr [e{eq: Sreo sam se, kako da ne. Sretnemo se na svakoj sednici Gradske skup{tine i svakog puta \in|i} doìvi pravi politi~ki nokaut. Voditeq: Kakav je va{ odnos prema liderima koalicije Zajedno? Dr [e{eq: To je jedna izdajni~ka koalicija koja smi{qeno deluje protiv srpskih nacionalnih interesa, ~iji su mentori u inostranstvu; oni su pla}eni iz inostranstva i vidite kako putuju po zapadnim zemqama po instrukcije, neprekidno poku{avaju izdejstvovati strano me{awe u na{e unutra{we poslove. Naàlost, reìm u Beogradu im je omogu}io da se razmahnu, prave}i mnoge gluposti, poput medijske blokade, me{etarewa sa nelegalnim izbornim zakonima, poku{aja otimawa odborni~kih mandata i tako daqe. Socijalisti su krivi {to je koalicija Zajedno na lokalnim izborima imala uspeha u jednom broju srpskih op{tina, srbijanskih op{tina, jer su insistirali na ve}inskom izbornom zakonu. Taj ve}inski izborni zakon ranije je redovno sluìo socijalistima, a sada se okrenuo protiv wih i on ne govori o pravom odnosu snaga u srpskom bira~kom telu. Pravi odnos snaga se pokazao na Saveznim izborima. Odmah posle tih izbora sam rekao: da sam na mestu socijalista, da sam imao takvu apsolutnu kontrolu nad medijima, finansijske izvore za kampawu, da sam imao sve poluge dràvne mo}i i uticaja u svojim rukama sve ispod 90 odsto glasova za mene bi bio katastrofalan poraz. Socijalisti i levi blok nemaju zbog ~ega da se raduju tim izbornim rezultatima. Koalicija Zajedno je izgubila pola miliona glasova u odnosu na 1993. godinu. Pet stranaka koalicije Zajedno: Dra{kovi}, \in|i}, Vesna Pe{i}, Ko{tunica i Mi}unovi} su 1993. godine imali 1.500.000 glasova, a sada su imali mawe od 1.000.000 30 odsto su izgubili. Srpski radikali su dobili 30 odsto glasova vi{e u odnosu na 1993. godinu; imali smo nepunih 600.000, a sada imamo nepunih 800.000 glasova mi smo jedini ostvarili
810
objektivan uspeh. Posle svih ovih doga|aja u Srbiji, nama autoritet raste, a sa koalicijom Zajedno mi ne moèmo da idemo. Mi èlimo da {to pre sru{imo socijaliste i Milo{evi}a sa vlasti, ali da mi do|emo na vlast, a ne da do|u oni koji su gori od socijalista. Voditeq: Da li se i{ta mewa naboqe nakon {to je koalicija \in|i}-Pe{i}-Dra{kovi} odnela pobedu u pojedinim gradovima u Srbiji? Dr [e{eq: Ne, oni su se zapleli kao pile u ku~ine. Wihova vlast je svuda krajwe neuspe{na, oni ne znaju da upravqaju. Jedino mi, radikali, demonstriramo sposobnost tamo gde smo osvojili vlast u Zemunu, i narod to poredi. Mi sre|ujemo stawe, zavodimo red, disciplinu u upravnim slu`bama Op{tine, pokre}emo akcije koje odmah donose korist. Po~eli smo izgradwu vodovoda od Batajnice do Ugrinovaca u duìni od 7,5 kilometara. Po~eli smo da parceli{emo op{tinsku zemqu i dodequjemo placeve gra|anima po najniìm cenama za stambenu individualnu izgradwu, izbeglicama dajemo po ceni od 15 dinara za kvadratni metar. Svim izbeglicama koje imaju novca mi stvaramo uslove da dobiju plac za ku}u po ceni od 2.000 maraka, pa ko ima ne{to para neka sam sebi zida. Parcelisa}emo sve dok ima zainteresovanih za placeve, dakle, jedino mi ne{to ~inimo, a oni samo grabe funkcije, poloàje i privilegije. Stalno kukaju da nema para nema kada su im apetiti preglomazni. Socijalisti su stra{nu gre{ku napravili {to im nisu dali te mandate 17. novembra, jer do danas bi se lideri koalicije Zajedno tako èstoko posva|ali i ve} bi se rasturili. Evo, ne mogu da se dogovore oko podele mandata u Saveznoj skup{tini, jer su napravili kqu~ pre izbora; desilo se da Dra{kovi} ima 16 mandata, \in|i} 2 mandata, Ko{tunica 2 mandata, Mi}unovi} 1 mandat, Pe{i}ka 1 mandat. Sada bi Dra{kovi} trebalo da se odrekne 6 mandata da bi \in|i} i Ko{tunica dobili po 2 mandata, ili neko od wih 4 mandata, ne mogu vi{e da se setim kakva im je kombinacija bila. I, naravno, nema ni{ta od dogovora. Dr [e{eq: Portparol demokrata Slobodan Jovanovi} pri~a da ste tajno stupili u koaliciju sa socijalistima. Dr [e{eq: To nije istina. Kada smo podràvali Slobodana Milo{evi}a, mi smo to radili javno, otvoreno, i svima smo mogli slobodno, mirno i ~asno u o~i da pogledamo. Dakle, celi srpski narod je znao za{to mi podràvamo Slobodana Milo{evi}a zbog nacionalne politike, zbog pomo}i zapadnim Srbima. Realno, ta pomo} je iz Srbije dolazila. Vi, Srbi koji ìvite zapadno od Drine ste svedoci, reìm iz Beograda i Milo{evi} su pomogli uspostavqawe Republike Srpske i oslobodila~ku borbu srpskog naroda. Me|utim, kada smo najvi{e pomagali i podràvali Milo{evi}a, mi smo kritikovali èstoko Socijalisti~ku partiju, svaki zakonski projekt u Republi~koj i Saveznoj skup{tini u Beogradu. Da je Milo{evi} nastavio da vodi onu politiku koju je imao do 1993. godine, mi bismo ga do kraja podràvali i nikad ga niko ne bi mogao oboriti sa vlasti, a ~im je promenio politiku 1993. godine, mi smo ga èstoko napali. Tu kod nas nema milosti. Kao {to je narod ranije znao za{to smo ga podràvali, znao je dobro i za{to smo ga napali. Mi nismo hteli sa socijalistima i kada smo imali celu Srpsku
811
Krajinu i celu Republiku Srpsku. Kako sada da u|emo u koaliciju sa socijalistima, kad je predata Srpska Krajina i tre}ina Republike Srpske? Mi to jednostavno ne moèmo. To {to nismo hteli sa koalicijom Zajedno, ne zna~i da smo mi uz socijaliste, mi smo samo procenili da je koalicija Zajedno jo{ gora od socijalista. Oni su mar{irali pod nema~kim i ameri~kim zastavama beogradskim ulicama, izazivali krvoproli}e u Beogradu; opet je jedan ~ovek poginuo, a ve}i broj qudi je te{ko povre|en. Mi smo protiv krvoproli}a u srpskom narodu, svima }emo da kaèmo sve {to mislimo otvoreno, u lice, pa neka se qute do mile voqe, ali ne}emo da prolivamo srpsku krv u me|usobnim srpskim politi~kim obra~unima za vlast, ne}emo da razbijamo po Beogradu. Mi kad idemo u zatvor, idemo uspravno, pevamo prkosne radikalske pesme rugalice, ne pi{emo molbe za pomilovawe, ne kumimo za milost. Vi{e volimo da na svojim ple}ima osetimo svu torturu reìma, nego da izazivamo bratoubila~ko krvoproli}e. Voditeq: Pozvani ste da prisustvujete godi{wem kongresu Nacionalnog fronta Francuske, me|utim, Ministarstvo inostranih poslova Francuske vam nije dalo vizu. Za{to? Dr [e{eq: Boje se mog dolaska u Francusku. Vidite, ja ho}u da putujem na zapad; neki su me progla{avali ratnim zlo~incem, ja ho}u da idem u Hag, a oni ne daju. Me|utim, ovde su razlozi vi{e unutra{we prirode, jer Nacionalnom frontu Francuske naglo raste popularnost, raste popularnost @an Mari Le Pena. Sada su dobili ~etvrti veliki grad u Francuskoj. I tamo se de{avaju uli~ni nemiri u kojima strani doseqenici protestuju. Levi~ari se sa wima solidari{u, a Le Pen je protiv afrikanizacije, islamizacije Francuske i zbog toga nam je srodan. Ube|en sam da je to glavni razlog {to su mi zabranili dolazak u Pariz. Voditeq: Da li }e se posledwi doga|aji u Albaniji odraziti na politi~ku situaciju u celom regionu? Nas, naravno, najvi{e zanima Kosovo. Dr [e{eq: Znate, nijednom narodu ne èlim nesre}u, ne èlim gra|anski rat, ali ovo {to se de{ava u Albaniji, nama Srbima je korisno, pa`wu stranih faktora skre}e sa na{e zemqe. Zatim, Albanija ne}e vi{e biti u mogu}nosti da bude odsko~na daska za izazivawe nemira i oruàne pobune na Kosovu i to je ono ~ime mi, Srbi, moramo biti zadovoqni. Voditeq: Kako sada razmi{qaju Ibrahim Rugova, Adem Dema}i, s tim da se sada promenio red stvari... Dr [e{eq: Mislim da su oni frapirani ovim {to se de{ava u Albaniji i da sada ne znaju koje poteze da povuku. Voditeq: Da li su srpski radikali odustali od linije KarlobagKarlovac-Virovitica-Ogulin? Dr [e{eq: Nikada srpski radikali ne}e odustati od te zapadne srpske granice i jednog dana }emo tu liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica kao srpsku granicu sigurno realizovati. Voditeq: Kada moèmo o~ekivati da Srbi ponovo pohoduju nekada{wi put AVNOJ-a, pa preko Drvara ku}i u Knin?
812
Dr [e{eq: Kada srpski radikali pobede i preuzmu vlast, pre svega u Srbiji, a i u svim drugim srpskim zemqama. I, naravno, kad se Rusija uspravi, stane na noge i ponovo bude velika i mo}na sila. Mi, srpski radikali, smo u Srbiji jedina politi~ka partija koja je rusofilska, koja otvoreno govori da su na{i jedini i iskreni prijateqi na istoku. Uostalom, ne samo u politi~kom, nego i u ekonomskom smislu: to je trì{te koje moè pomo}i oporavku na{e privrede. Mi u Evropi nemamo {ta da prodamo, osim golih sirovina koje Evropa otkupquje po najniìm mogu}im cenama i nas redovno ucewuje. Ko moè na{e proizvode da kupi? Pre svega Rusija, Ukrajina, Belorusija i druge isto~ne zemqe i mi smo orijentisani u tom pravcu. Zapad bi da nam prodaje zastarelu tehnologiju, da budza{to uzima na{e sirovine i da nas ucewuje oko odre|ivawa vrednosti te robe koju uzima. Setite se po kojim cenama smo nekada morali evropskom zajedni~kom trì{tu, kako se ono nekad zvalo, da prodajemo teletinu to je bilo ispod svake cene.Nije u pitawu proizvodna cena pa da se cenkamo ho}e li profit biti ovoliki ili onoliki, Evropi je to prodavano ispod cene. Voditeq: Gde se trenutno nalazi srpski nacionalni korpus, u kom politi~kom miqeu? Dr [e{eq: Srbi su u veoma te{koj situaciji, gotovo katastrofalnoj; od kada smo se oslobodili od Turaka, mislim da nam situacija nije bila teà. Srbi su se najkasnije probudili na Balkanu iz dogmatskog dremeà, oslobodili komunisti~ke svesti. Mi nismo imali sre}u da nas proces raspada biv{e Jugoslavije zatekne sa nekim ozbiqnim reìmom koji }e sve to uspe{no sagledati i povu}i prave poteze. Setite se kakav je haos bio u Beogradu, u kakvom je stawu bila Jugoslovenska narodna armija. Do kraja 1991. godine komunisti~ki generali predvo|eni Veqkom Kadijevi}em nisu dozvoqavali da se skida petokraka sa vojni~kih oznaka. Sve je to Srbima moralo nametnuti visoku cenu i ta cena je pla}ena. Sada moramo da se osvestimo, da shvatimo zbog ~ega smo do{li u ovaku situaciju i da analiziramo mogu}nost izlaska iz te situacije. To se moè raditi samo promi{qeno, staloèno, bez dodatnih emocija, bez li~nih hirova, bez li~ne sujete. Najgore {to se moè desiti jednom politi~aru je da sluì sopstvenoj sujeti. Voditeq: Nakon svega do{la je Republika Srpska. îni mi se da je to najve}i draguq u srpskoj oslobodila~koj tradiciji. Dr [e{eq: Vidite, jednu stvar moram iskreno da vam priznam: kada je krenula borba za slobodu srpskog naroda na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine, mnogi ko{marni oblaci i mnoge opasnosti su se nadvijali nad ovom srpskom teritorijom. Ja sam se u tom trenutku pribojavao, znao sam kakva su isku{ewa, ali nisam zadovoqan ukupnim rezultatom i ne mogu biti zadovoqan da sve ono {to je srpsko ne bude ~vrsto u srpskim rukama. Me|utim, ovo {to je postignuto ostavqa razloga za zadovoqstvo, pola teritorije Bosne i Hercegovine je u srpskim rukama... Voditeq: Sada je 49 odsto, fali jo{... Dr [e{eq: Fali jo{ dosta procenata, fali sve do Karlobaga to }emo posle. Sada treba sa~uvati ovo {to je u srpskim rukama i za {ta po813
stoje neki me|unarodni papiri. Kakvi su, takvi su postoje, i te{ko ih je sad na silu ru{iti, na silu mewati. Treba da sa~uvamo ovu teritoriju i da konsolidujemo ekonomiju to je sada kqu~no pitawe; da se suzbije kriminal, {pekulacije, korupcija, da se u~vrsti pravni poredak i da se liberalnim konceptom razvija ekonomija, da qudi iza|u iz socijalne bede, da se vrati optimizam narodu to je su{tina. Na ovakav na~in, indolentnim odnosom, to ne moè da se postigne, mora se biti hrabar u ekonomskim reformama. Voditeq: Koliko nam to Dejton dopu{ta? Koliki je maksimum koji mi moramo izvu}i iz dejtonskog dokumenta? Dr [e{eq: Sada{wi maksimum je teritorija koja je sada pod srpskom kontrolom. Ne sme se nigde popustiti, ova teritorija se mora ~vrsto dràti. Mora se nadoknaditi i ono ne{to vi{e od pola procenta i na tome se neprekidno mora insistirati. Ekonomija se mora razviti i tu se Dejton ne me{a, osim u onom politi~kom delu u kom se insistira da se ekonomija vezuje sa muslimanskom i hrvatskom, me|utim, to se moè lako ignorisati. Ali tamo gde je to u obostranom interesu treba trgovati, ne treba izbegavati, samo ne smemo dozvoliti da Srbe neko eksploati{e. Voditeq: Verujete li da }e ponovo do}i do rata u biv{oj Bosni i Hercegovini? Da li }e to Zapad dozvoliti? Dr [e{eq: To je mogu}e i Srbi na to moraju biti spremni, moraju imati spremno oru`je, moraju svoju vojsku srediti, osposobiti, transformisati. Promene koje su izvr{ene u srpskoj vojsci su na dobrom putu i idu u tom pravcu, ali ne sme se tu zaostajati, ne sme biti ni trenutka predaha. Postoji jedna grupa izuzetno sposobnih oficira koja je ve} preuzela komandne funkcije; neke od wih sam upoznao u ovom ratu, svedok sam da su izuzetno sposobni, recimo, qudi poputDragana Josipovi}a i sli~ni. Znate, nije pametno spomiwati imena, moè se desiti da nekoga propustim, pa }e mi posle biti krivo {to i wega ne pomenuh, ima ih zaista mnogo. Voditeq: Hrvati i muslimani se naoruàvaju. Program Opremi i obu~i funkcioni{e. Dr [e{eq: Jeste. O~igledno je iz toga da nam Amerikanci spremaju i tu varijantu i oni }e od we odustati samo ako Srbi budu dovoqno sna`ni. Mislim da je dobro {to je sada izglasan Zakon o smawewu vojne obaveze, nije bitno koliko }e u svakom trenutku biti vojnika pod oru`jem, smawen je broj vojnika regruta koji su neprekidno pod oru`jem, ali su oslobo|ena materijalna sredstva da se oni {to boqe naoruàju, i u tom pravcu je dobar ovaj sporazum koji je potpisan sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. Posle ovog sporazuma nemogu}e je zamisliti blokadu na Drini, u nekoj varijanti postoji, naravno, ali je mnogo mawa nego {to je bila pre ovog sporazuma. Voditeq: Pred nama je sada i implementacija tog sporazuma. Dr [e{eq: Wu treba ubrzavati, neprekidno treba prozivati reìm u Beogradu, ali i reìm na Palama. [ta su u~inili da se taj sporazum brè razvija?Ko ga ko~i? Mi, srpski radikali, }emo tu zaista biti o{tri,
814
kategori~ni i nemilosrdno }emo insistirati da nam se kaè {ta je novo postignuto. Evo, u Saveznoj skup{tini sam insistirao kod Milomira Mini}a i kod Nikole [ainovi}a {ta je sa prugom Bijeqina-Milo{evac? Voditeq: Kaù da }e po~eti da je rade. Dr [e{eq: Ho}e. Postavili su dve {ine i nekoliko eksera zakucali. Me|utim, sad su rekli da }e po~eti da je rade, ja }u ih neprekidno prozivati, pruga mora da se napravi, ona je zna~ajna za Republiku Srpsku. Voditeq: [ta ako se reìm na Drini opet zao{tri? Dr [e{eq: Srpski radikali }e sa svoje strane sve u~initi da do toga ne do|e. U najteìm okolnostima, kada smo bili progoweni, dizali smo svoj glas protesta. Setite se na{ih demonstracija u Loznici, mar{a na Drinu, nekoliko hiqada policajaca koji su bili spremni da nas zaustave i verovatno da nas pomlate. Me|utim, kad su videli kolika se masa qudi vaqa iz Loznice, odustali su i otvorili nam put da pre|emo preko mosta bez ikakvih smetwi. Dakle, {ta bude u na{oj mo}i, mi }emo u~initi da pomognemo Republici Srpskoj i zapadnim Srbima uop{te. Mi ih nikada ne}emo ostaviti na cedilu. Spremni smo, po`rtvovano, do zadweg daha da se borimo za na{u bra}u koja su danas u najteòj situaciji. Tako bismo se borili i ako bi neko ugrozio Srbe na Kosovu, Crnoj Gori, Srbe u Timo~koj krajini, u Ra{koj oblasti, Vojvodini, na bilo kom srpskom prostoru. Voditeq: Za septembar su najavqeni lokalni izbori. Me|unarodna zajednica mnogo polaè na te izbore i govori konstantno da su to najkomplikovaniji izbori koje je do sada me|unarodna zajednica organizovala. [ta moèmo o~ekivati od tih izbora? Dr [e{eq: To ne bi trebalo uop{te da budu komplikovani izbori, ali ih Amerikanci i OSCE komplikuju. Oni èle svojim manipulacijama da omogu}e pobedu muslimanima i Hrvatima u nizu srpskih op{tina, ili nekim potencijalnim srpskim kvislinzima koje stavqaju u za{titu. Sad ih raspoznajemo po{to se suprotstavqaju sporazumu sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. O~igledno su neki strani prsti ume{ani iza onih koji se suprotstavqaju tom sporazumu i oni su na ne~ijim uzdama. Amerikanci neprekidno odlaù te izbore nadaju}i se da }e stvoriti uslove za svoje me{etarewe, da }e Srbe zasko~iti bar u kqu~nim gradovima kao {to su Br~ko, Zvornik i neki drugi. Oni znaju da u Bawaluci i u centralnim gradovima, gde je kompaktna srpska etni~ka zajednica ìvela i pre i posle ovoga rata, ne mogu posti}i ne{to ozbiqno. Ali u onim gradovima koji su bili nacionalno me{oviti pred ovaj rat, gde je sad do{ao veliki broj srpskih izbeglica, Amerikanci traè na~ina da zasko~e Srbe i da stvore uslove da muslimani ili ponegde Hrvati preuzmu vlast. E, to im ne smemo dozvoliti. Mi, radikali, se spremamo za te izbore kad god se budu odràli. Ukoliko OSCE i nadaqe bude odlagao te izbore, Republika Srpska bi trebalo sama da ih raspi{e, jer onaj ko odlaè taj kr{i Dejtonski sporazum. Mi }emo na te izbore i}i sa konkretnim programom za svaku op{tinu u Republici Srpskoj; bori}emo se za lokalnu vlast, da sami preuzmemo vlast tamo gde narod bude spreman da radikalima ukaè poverewe.
815
Voditeq: Neke stvari su u kontradikciji. Recimo, dok me|unarodna zajednica insistira da se Hrvati i muslimani vra}aju na teritoriju Republike Srpske, dotle uporno zabrawuje preko svojih eksponenata muslimana i Hrvata na terenu da se Srbima omogu}i povratak svojim ku}ama. Na primer, kad do|u u Biha} ili Sanski Most, bivaju uhap{eni ili pretu~eni. Dr [e{eq: Muslimanima nije ciq da se Srbi vrate svojim ku}ama nego da i ovi koji su u Republici Srpskoj odu preko Drine. Wihov strate{ki ciq je islamska yamahirija na Balkanu a Amerikancima je, tako|e, ciq da se suzbiju svi srpski nacionalni interesi. Oni bi da uni{te Srbe, kao ozbiqan politi~ki i vojni faktor na Balkanu, tu su im interesi podudarni; ali Evropa se pribojava muslimanske dràve, to je o~igledno, i tu dolazi do nesklada izme|u ameri~kih i evropskih interesa. Voditeq: I Nemci postaju nervozni. Dr [e{eq: Nemci postaju nervozni jer wima treba Vojvodina, treba im ta takozvana Podunavska federacija koju su projektovali i, naravno, treba im slobodan put preko Balkana i kontrola nad Balkanom. Oni nisu zaokupqeni onim brigama koje imaju Amerikanci i ponegde im se interesi sudaraju. Voditeq: Gospodine [e{eq, mi smo pretresli celi set pitawa. Ima li ne{to da smo zaboravili? Dr [e{eq: Pa, ja nisam ni{ta zaboravio. Tu sam da odgovaram na va{a pitawa, a mislim da ima mnogo toga mimo tih pitawa, ali ja se uklapam u va{ koncept vo|ewa emisije. Ina~e, mi smo danas imali sednicu Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke Republike Srpske i to je povod mog dolaska. Ta sednica je mnogo ranije zakazana i no}as u jedan sat, posle uspe{no sprovedene operacije na ki~mi dr Nikole Popla{ena, dogovorili smo se po{to je sada sve u redu, onoliko koliko to moè da bude, da ipak krenem na taj sastanak u Bawaluku. Mi smo na tom sastanku razmotrili mnoga aktuelna politi~ka pitawa, odredili svoju strana~ku strategiju po pitawima daqe za{tite srpskih interesa i lokalnih izbora koji se pripremaju i koji se o~ekuju. Srpski radikali }e iza}i sa kompletnim listama u svim izbornim jedinicama i ista}i najboqe qude u stranci. Vi vidite da protiv srpskih radikala deluju mnogi politi~ki faktori i da mnogima smetamo, poku{avaju da nam pomute odnose u stranci, ali nikako ne}e uspeti. Mi ostajemo jedinstvena politi~ka partija u svim srpskim zemqama, koja ni{ta ozbiqno ne}e mewati u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom programu. Mi smo partija koja }e odoleti svim isku{ewima, savladati sve prepreke u ovoj svetoj srpskoj nacionalnoj borbi. Voditeq: Dakle, rascepa kod srpskih radikala nema? Dr [e{eq: Rascepa nema. Desi se ponekad da neko ode iz na{e stranke i mi, radikali, imamo stranku izrazito demokratskog karaktera. Svako moè sasvim slobodno da se u~lani u Srpsku radikalnu stranku i onoga trenutka kad smatra da ta stranka ne zadovoqava wegove politi~ke interese, ambicije, ciqeve moè da napusti tu stranku. Ima nekih qudi koji su nekoliko puta napu{tali Srpsku radikalnu stranku i to je tako|e
816
svedo~anstvo na{eg demokratskog karaktera. Recimo, Nikola [piri} je bio iskqu~en iz Srpske radikalne stranke 1995. godine, napravio je gre{ku u{av{i sa levi~arima u neku koaliciju, u Patriotski savez, kako su oni to nazvali, ne mogu se vi{e ni setiti. Iskqu~en je iz stranke. Onda je shvatio, priznao svoju gre{ku, prihvatio je, podneo molbu Centralnoj otaybinskoj upravi da bude vra}en u Srpsku radikalnu stranku. Centralna otaybinska uprava ga je vratila u stranku i opet je do{ao na istaknute politi~ke funkcije. âk je bio na{ kandidat za potpredsednika Republike, a onda opet posle izvesnog vremena napustio stranku. Problem je kad neko napusti stranku i po~ne drvqe i kamewe da baca na stranku u kojoj je do ju~e bio. On je sposoban ekonomista, profesor univerziteta, vredeo je na{oj stranci i mi to uvek moramo da priznamo. Nije problem {to je on napustio Srpsku radikalnu stranku, moè da se kaè pametan ~ovek napustio, nego je problem {to je on odmah formirao novu stranku, umislio je da politi~ki lider. Znate, de{avali su se takvi slu~ajevi i ranije, to je prirodno sada dok se politi~ke stranke razvijaju, dok su jo{ u povoju. Ali, ono {to je nama, radikalima, bitno, jeste {to smo zaista stranka otvorenog karaktera, {to otvoreno o svemu raspravqamo, {to vodimo neprekidni unutra{wi strana~ki dijalog i {to dijalogom dolazimo do konkretnih zakqu~aka, odluka, formulisawa ciqeva a onda se svim snagama ukqu~ujemo u realizaciju tih ciqeva. Mi smo stranka koja je uspela da opstane u najteìm okolnostima, progowena, maltretirana, mu~ena, bez ikakve podr{ke iz inostranstva. Mi smo iza{li iz srpskog naroda i objektivno iskazujemo deo du{e srpskog naroda. To je na{e kqu~no utemeqewe, zbog ~ega mi moèmo odoleti svim isku{ewima. U Republici Srpskoj smo opoziciona politi~ka partija i mislim da su to ve} na{i poslanici u Republi~koj skup{tini nebrojano puta pokazali. Tamo gde su strate{ki srpski interesi u pitawu, mi stajemo uz te interese. Ne polazimo od neke privremene, sitne strana~ke koristi; srpske nacionalne interese i interese dràve stavqamo iznad svega, otaybina iznad svega. Onda idemo na strana~ke sukobe, na strana~ka prepucavawa oko konkretnih politi~kih, ekonomskih i socijalnih pitawa. Sve ono {to nam se ne svi|a kod postoje}e vlasti mi kritikujemo, iznosimo pred sud javnosti, ali kad zatreba da se brane su{tinski dràvni interesi, mi stajemo uz te interese. Voditeq: Gospodine [e{eq, nadamo se najboqem, nadamo se da }e sada{wi nesporazumi koji postoje biti izgla|eni. Hvala vam {to ste bili gost... Dr [e{eq: Ne znam na koje nesporazume mislite? Voditeq: Rekli ste malopre oko potpisivawa sporazuma i tako daqe, mislim da... Dr [e{eq: Znate {ta, ako to nazivate nesporazumom, to treba dràvne strukture Republike Srpske da razre{e. Mi radikali smo rekli svoj stav i nemilosrdno }emo se boriti za sprovo|ewe tog stava: onaj ko {teti srpskim nacionalnim interesima mora}e da se odrekne u~e{}a u politi~kom ìvotu na najistaknutijim politi~kim funkcijama. Voditeq: Sigurno }e dràvno rukovodstvo to da re{i.
817
Dr [e{eq: Ne, to }e vaqda da re{ava Narodna skup{tina i narod Republike Srpske, i on se pita, ne moèmo sve prepu{tati rukovodstvu. Voditeq: Hvala vam {to ste bili na{ gost. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo. Voditeq: Po{tovani gledaoci, na{ gost ve~eras je bio dr Vojislav [e{eq, lider Srpske radikalne stranke i predsednik Skup{tine op{tine Zemun. Hvala vam na pa`wi i prijatno ve~e.
SATANISTI^KE IGRE AMERIKANACA

Srpski Radio Doboj, Republika Srpska, 23. mart 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, slu{ate program Srpskog Radio Doboja, na ultrakratkim frekvencijama 96,3 i 92,9 Mhz. Kao {to ste ve} mogli da ~ujete u na{im informativnim emisijama, danas su u studiju Srpskog Radio Doboja uvaèni predstavnici Srpske radikalne stranke. Dobar dan èlim dr Vojislavu [e{equ, predsedniku Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Dobar dan. Voditeq: Sa nama je i gospo|a Mirjana [ainovi}, predsednik Okru`nog i Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke. Dobro do{li i dobar dan i vama. Mirjana [ainovi}: Dobar dan. Voditeq: Gospodine [e{eq, posledwi put ste gostovali u programu Srpskog Radio Doboja u predizbornoj kampawi u jesen pro{le godine. Od tada je pro{lo skoro pola godine, a u me|uvremenu se mnogo toga desilo na doma}oj i stranoj sceni. Izbori su bili i pro{li. Kakva je va{a ocena izbornih rezultata u Republici Srpskoj i Saveznoj Republici Jugoslaviji? Dr [e{eq: Napokon smo u Republici Srpskoj postali parlamentarna politi~ka partija. Bili smo hendikepirani stranim me{etarewima u izbornom procesu u Republici Srpskoj. Amerikanci su u~estvovali u falsifikovawu izbornih rezultata, oni su yakovima doturali muslimanske glasove iz Federacije. Reìm iz Beograda je doturao la`ne glasove izbeglica iz kojih je proizilazilo da su upu}eni levim strankama. Reìm u Republici Srpskoj se dobro organizovao i znao da efikasno parira tim poku{ajima falsifikovawa izbornih rezultata. Na kraju se to slomilo o le|a Srpske radikalne stranke, tako da procenat i broj osvojenih poslani~kih mandata nije pokazateq prave snage Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj. Na{a snaga je mnogo ve}a, mislim da }e se to pokazati na onim izborima na kojima ne bude pabir~ewa glasa~kih listi}a van Republike Srpske, dakle, kad bude glasalo samo stanovni{tvo Republike Srpske. U svakom slu~aju, mi smo postigli dobar rezultat i zadovoqni smo. U Srbiji smo postigli jo{ boqe rezultate na saveznim izborima u odnosu na izbore iz 1993. godine ostvarili smo rast od 30 odsto, {to je fantasti~no u sada{wim uslovima. U uslovima apsolutne medijske blokade, neprekidnim reìmskim progonima imamo 200.000 glasova vi{e nego {to smo imali 1993. godine.
818
Voditeq: Kada su u pitawu izbori u Republici Srpskoj, pro{le jeseni ste rekli da bi uspeh Srpske radikalne stranke bio i da postanete parlamentarna stranka to se i dogodilo. Dr [e{eq: Mi smo to postigli i sada idemo daqe; jednu stepenicu smo presko~ili, i hteli bismo da budemo vladaju}a stranka. Voditeq: Ostao sam duàn na{im slu{aocima da dam obave{tewe da se i oni mogu ukqu~iti u na{ razgovor posredstvom telefona 42-158 i 41-975. Dr [e{eq i gospo|a [ainovi} su tu da odgovore na svako va{e pitawe. Zbog ~ega Srpska radikalna stranka nije pristupila koaliciji Zajedno, a zna se da su srpski radikali ve~iti protivnici vladaju}eg reìma u Srbiji? Dr [e{eq: Mi jesmo protivnici vladaju}eg reìma u Srbiji, èlimo da reìm Slobodana Milo{evi}a oborimo sa vlasti. @elimo da mi, radikali, do|emo na vlast, a ne da do|u jo{ gori od wih ameri~ki i nema~ki {pijuni. Zbog toga se nismo prikqu~ili koaliciji Zajedno. Nijedan ~astan, po{ten, pametan, istinski srpski patriota ne podràva koaliciju Zajedno. Ona je zloupotrebila ogromno narodno nezadovoqstvo levi~arskim reìmom i poku{ala je to nezadovoqstvo artikulisati u pogre{nom pravcu: mar{irawem pod nema~kim i ameri~kim zastavama, razbijawem po Beogradu, izazivawem krvoproli}a, i to je ono {to je slomilo snagu tog po~etnog spontanog narodnog bunta. Voditeq: Koliko srpski radikali imaju sledbenika u redovima beogradskih studenata i uop{te studenata u Srbiji? Dr [e{eq: Imamo mnogo sledbenika. Nedavno je sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i} bio gost na tribini na Fakultetu politi~kih nauka, koju su organizovali studenti. Prisustvovali su predstavnici svih opozicionih stranaka, bio je prepun amfiteatar, studenti su sa odu{evqewem pozdravili samo Aleksandra Vu~i}a i gromoglasnim aplauzima propratili mnoge wegove odgovore. Ogromna ve}ina studenata misli onako kako misle srpski radikali. Studenti koji su na ulicama su izmanipulisani; mnogi su toga svesni, ali izlaze zbog zabave. Studentsko rukovodstvo je potkupqeno, kao {to je uvek ranije bilo: i 1968, i 1991, i 1992. godine. Dobili su pare iz inostranstva. Miodrag Gavrilovi} je priznao da su od {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj, Danijela Boajera, dobili najve}u koli~inu novca. Voditeq: Kada }e do}i do svesrpskog ujediwewa? pita Zoran iz Doboja. Dr [e{eq: Prvi uslov je da Srpska radikalna stranka do|e na vlast u Srbiji, a i u svim srpskim zemqama. Drugi uslov je da ekonomski osnaìmo Srbiju i ostale srpske zemqe. Tre}i uslov je da sa~ekamo da se Rusija uspravi, da opet postane velika i mo}na sila i da uz wenu pomo} povratimo ovo {to je izgubqeno. Voditeq: Da li je do{lo do razbijawa blokade medija u Srbiji nakon preuzimawa vlasti od strane opozicije u ve}im gradovima? Dr [e{eq: Koalicija Zajedno se pona{a isto kao {to su se pona{ali socijalisti, ~ak su jo{ gori od socijalista u medijskoj sferi. Fi819
zi~ki su poku{ali da me spre~e da gostujem na Radio Uìcu, kako je izve{tavala Na{a borba. Negde oko 2.000 3.000 ih je bilo, tako pi{e Na{a borba, a mislim da ih je bilo mnogo mawe. Kad ta Borba laè laè svuda. Poku{ali su fizi~ki da me spre~e, dvojica su dobili batine, a ostali su se razbeàli i sa pristojne udaqenosti po~eli da pevaju: Ajmo, ajde svi u napad! a niko napasti ne smede. Bilo je i drugih slu~ajeva da su poku{ali da me spre~e da gostujem na lokalnim radio i TV stanicama, ali mi to probijamo i nastavqamo borbu protiv reìma i protiv izdajni~ke koalicije Zajedno. Voditeq: Kada su u pitawu mediji u Republici Srpskoj, da li ste zadovoqni onim {to... Dr [e{eq: Ne. Mi, radikali, nismo zadovoqni. Nisam u potpunosti odgovorio na prethodno pitawe. U Srbiji je do{lo do izvesnog otopqavawa; jo{ ima blokade u medijima, ali ne kao {to je bilo pre izbora. Sad se ~e{}e pojavqujemo, ~uje se poneka informacija o strana~koj aktivnosti, ali daleko je od onoga ~ime bismo bili zadovoqni. Mi nismo zadovoqni ni situacijom u Republici Srpskoj. Srpska radikalna stranka je slabo zastupqena na dràvnim medijima, na dràvnoj radio-televiziji. Na lokalnim radio i televizijskim stanicama situacija je vrlo razli~ita: negde je atmosfera liberalnija, komotnija, negde imamo mogu}nosti da organizujemo gostovawe, da govorimo narodu, da razgovaramo sa gra|anima, da odgovaramo na pitawa, a negde to jo{ uvek nije mogu}e. To, pre svega, zavisi od lokalnih garnitura na vlasti negde su qudi pametni, demokratski opredeqeni pa to omogu}avaju, a negde su kruti, doktrinarni, demagozi, dogmate, nasle|eni iz komunisti~kog perioda, strana~ki nepromeweni i oni nanose {tetu, pre svega, vlasti Srpske demokratske stranke takvim svojim pona{awem. Voditeq: Kako su pose}ene konferencije za {tampu Srpske radikalne stranke? Meni se ~ini da je svakog ~etvrtka konferencija za {tampu, da li se novinari odazivaju? Dr [e{eq: Dobro su pose}ene, dolazi veliki broj doma}ih i stranih novinara, ali prezentovawe konferencije za {tampu je opet razli~ito: dràvni mediji poku{avaju da izvuku samo ono {to je upereno protiv koalicije Zajedno i to plasiraju, a mediji koje finansiraju Amerikanci i drugi zapadwaci izvla~e ne{to suprotno iz na{ih saop{tewa nipoda{tavaju na{e izjave. Veoma su retki mediji koji korektno izve{tavaju, koji na profesionalan na~in izdvajaju one delove informacija koje su najinteresantnije {irokoj javnosti. Voditeq: Gospodine [e{eq, imate li podatke o zdravstvenom stawu potpredsednika Skup{tine Republike Srpske, dr Nikole Popla{ena? Dr [e{eq: Dr Nikola Popla{en se oporavqa posle preksino}ne operacije. U ~etvrtak nave~e je na prilazu Bawaluci imao teàk saobra}ajni udes zdrobqen mu je prvi lumbalni pr{qen. Prva pomo} mu je ukazana u bolnici u Bawaluci, a sutradan je helikopterom preba~en u Beograd radi hitne hirur{ke intervencije. Operaciju je obavio profesor Slavkovi}, najboqi stru~wak u Beogradu i Srbiji kada je u pitawu ki~ma. Operacija je uspela, ki~mena mo`dina je sa~uvana, tako da se Nikola
820
sluì i jednom i drugom nogom. Naravno, jo{ }e 10-15 dana biti vezan za krevet. Mi o~ekujemo da }e vrlo brzo da se vrati svojim redovnim aktivnostima. Desila se sre}a u nesre}i bez obzira na teìnu tog udesa i potencijalnu teìnu povrede i sve je na kraju dobro ispalo jer ne}e biti nikakvih te{kih posledica. Mora}e sada malo da se pri~uva, da se pripazi, ali kako je moglo lo{e da bude dobro se zavr{ilo. Voditeq: Ovo je program Srpskog Radio Doboja, na{i dana{wi gosti su dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i gospo|a Mirjana [ainovi}, potpredsednik Op{tinskog i Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke Doboj. Gospo|o [ainovi}, ~ime ste danas trenutno zaokupqeni, prvenstveno mislim na vas iz Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke Doboja? Kakve su va{e aktivnosti? Mirjana [ainovi}: Trenutno smo okupirani zdravqem na{eg predsednika dr Nikole Popla{ena; ~uli ste, sve je kako treba. Drugo, pripremamo skup{tinu stranke, to je izborna skup{tina koja }e se odràti 29. marta u maloj sali PBS-a Doboja. Na{a stranka je demokratska, iako drugi poku{avaju da kaù da smo ne{to drugo. Mi }emo na{im radom pokazati da smo prava demokratska stranka koja vodi ra~una o interesu svog naroda. Voditeq: Pre otprilike dva-tri meseca zabeleène su ~istke u pojedinim op{tinskim odborima Srpske radikalne stranke regije Doboj? Mirjana [ainovi}: Morate mi objasniti {ta to zna~i ~istke. Mene to pomalo podse}a na one boq{evi~ke izraze, kod nas toga nema. Ne znam na {ta mislite, morate mi konkretnije re}i, pa }u vam objasniti {ta se de{ava. Voditeq: Mislim na smenu pojedinih predsednika op{tinskih odbora u Derventi, Prwavoru ~ini mi se i sli~no. Mirjana [ainovi}: Mi smo demokratska stranka i tu nema nikakvih ~istki. Qudi koji èle da se pridràvaju na{eg statuta i programa, koji po{tuju strana~ku disciplinu, odluke vi{ih organa, mogu da budu u stranci. Ako rade za drugu stranku, logi~no je da ne mogu biti u Srpskoj radikalnoj stranci, samo je to u pitawu. Deklarisali su se kao qudi koji nisu radikali, èleli su da me{etare u Srpskoj radikalnoj stranci, me|utim, mi to ne dozvoqavamo. Samo istinski radikali mogu biti sa nama, samo oni za koje se podrazumeva po{tovawe Statuta, sprovo|ewe na{eg programa. Mi smo ozbiqna stranka i pretendujemo da uzmemo dobar deo vlasti u Republici Srpskoj i, ako bog da, u svim srpskim zemqama. Voditeq: Da li je sad sve leglo na svoje mesto i da li se ose}aju konkretni rezultati? Mirjana [ainovi}: Do smene predsednika op{tinskog ili mesnog odbora dolazi tako {to se sazove taj odbor i qudi nakon diskusije odlu~e da taj ~ovek bude smewen ako nije radio u korist Srpske radikalne stranke. Qudi se sami odlu~uju koga }e izabrati, nikakvih ~istki nije bilo. Voditeq: Pitawe za dr [e{eqa: kako procewujete stawe u Albaniji i wene posledice po Kosovo, s obzirom na ve~ne aspiracije Albanije prema Srbiji?
821
Dr [e{eq: Situacija u Albaniji je veoma komplikovana, mislim da su ume{ani strani prsti, da se sudaraju nema~ki i ameri~ki interesi i interesi nekih drugih velikih sila. Zatim, veliko je nezadovoqstvo naroda, velika je mr`wa i mislim da je o~igledna podela na severnu i ju`nu Albaniju. Mislim da }e to vrlo brzo da se odrazi na verskoj osnovi, jer u Albaniji ìvi veliki broj hri{}ana katolika i pravoslavaca oni nikada nisu bili u dobrim odnosima sa muslimanima. O~ekujem da sada{wa situacija u Albaniji poprimi crte jo{ ozbiqnijeg sukoba. Za nas, Srbe, ova situacija u Albaniji je korisna, iako se ja ne radujem nesre}i nijednog naroda. Konfuzija u Albaniji onemogu}ava poku{aj otvorenijeg incidenta na Kosovu i Metohiji, oruàne pobune i svega onoga na {ta su doma}e [iptare hu{kali Amerikanci i za {ta su Amerikanci traìli platformu u reìmu u Albaniji i wegovim aktivnostima na Kosovu. Voditeq: Danica iz Doboja pita: Kakvo je va{e mi{qewe o situaciji u Sremsko-Barawskoj oblasti i o nagove{taju mirne reintegracije u ustavni poredak nezavisne Hrvatske? Dr [e{eq: Situacija je krajwe lo{a, kriti~na, na putu smo da za odre|eno vreme definitivno izgubimo i tu srpsku teritoriju. Srbi tamo nemaju mnogo izlaza ako ostanu, prihvate domovnicu i iza|u na izbore, Hrvati }e ih u naredne dve godine sve proterati, u~ini}e im ìvot nemogu}im; ako ne ostanu, ~ekaju ih duge izbegli~ke kolone. Za one koji se nisu obezbedili, koji nemaju novca, u Srbiji je mogu} samo kolektivni sme{taj. Nema stanova, ku}a, nema mogu}nosti za re{avawe izbegli~kih problema. Mislim da bi bilo dobro da Srbi o~ajni~ki poku{aju da se izbore za ne{to {to je mogu}e na ovim svakodnevnim demonstracijama i da zahtevaju specijalni status i dugoro~no me|unarodno pokroviteqstvo. Treba da odbiju da iza|u na hrvatske izbore i da spre~e wihovo odràvawe, jer }e rezultati sigurno biti falsifikovani. Treba da odbiju hrvatske domovnice i da spre~e wihovo izdavawe na teritoriji Slavonije i Barawe. Voditeq: Da li }e status Srba u Sremsko-Barawskoj oblasti biti povoqniji ukoliko uspeju da se izbore za jedinstvenu srpsku oblast, a ne... Dr [e{eq: To bi bio neki minimalni zahtev, ali samo ako bude jedinstvena oblast; ako budu pod hrvatskom kontrolom i ako hrvatska vojska i policija budu dejstvovali, to im ni{ta ne vredi. Voditeq: Kada je u pitawu Republika Srpska, svedoci smo da muslimani gotovo svakodnevno nasilno poku{avaju pre}i me|uentitetsku granicu i nasilno okupirati pojedine delove Republike Srpske, posebno zone separacije. Kakav je va{ stav o tome? Dr [e{eq: Srbi to moraju po svaku cenu spre~iti, to se ne sme dozvoliti. Muslimani ne odustaju od namere da zauzmu celu Bosnu i Hercegovinu, a u tome ih podràvaju Amerikanci. Muslimani treba da znaju da ameri~ka podr{ka nije iskrena oni bi hteli kroz sve to da muslimani {to vi{e iskrvare, da se {to vi{e iscrpe, a jedini pravi saveznici do kojih Amerikanci drè su Hrvati. Voditeq: Slu{alac koji nam se javio kaè: U Sanyaku zeleni simboli ulaze u skup{tine op{tina, a zelena transverzala koju su trasirale stranke SDA i SPS je sve izvesnija. Molim za komentar gospodina [e{eqa.
822
Dr [e{eq: Da, kod nas o~igledno ne funkcioni{e pravni poredak. Ako se srpske zastave izbacuju iz Skup{tine op{tine Novi Pazar i unose strana~ke zastave SDA, onda to mnogo govori o sistemu u kome ìvimo, o reìmu u Srbiji. Ne postavqa se pitawe {ta rade tamo{wi muslimani, {ta radi Ugqanin i wegov SDA oni rade sve ono {to mogu da rade. Problem je u tome {to im se dozvoqava da se tako pona{aju, da odvajaju pazarsku op{tinu od ostatka Srbije. Sli~na je situacija i u Tutinu. Od zelene transverzale nema ni{ta, jer su Tutin i Novi Pazar jedine op{tine u Srbiji u kojima muslimani imaju ve}inu stanovni{tva. Voditeq: Br~ko je pitawe ìvota ili smrti za Republiku Srpsku. Va{e mi{qewe o tom gradu i problemima... Dr [e{eq: Slu{alac je u stvari rekao su{tinu: ako se izgubi Br~ko, propala je cela Republika Srpska. Br~ko se mora gr~evito braniti, ne sme se popu{tati. I Amerikanci su svesni da ovog puta ne bi bili u stawu da otmu Br~ko Republici Srpskoj bez ogromnog krvoproli}a, zato su to pitawe odloìli za godinu dana. U me|uvremenu }e poku{ati da iznutra destabilizuju Republiku Srpsku, da izazovu razdore, unutra{we sukobe, da je dovedu u jo{ teù ekonomsku situaciju i onda }e opet poku{ati, a ako ne uspeju, mogu}e je da }e opet za godinu dana prolongirati re{avawe statusa Br~kog. Voditeq: Republika Srpska i Savezna Republika Jugoslavija su potpisale 28. februara Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima koga su ratifikovale Republi~ka i Savezna skup{tina. Kakva je va{a ocena tog potpisanog dokumenta? Dr [e{eq: Taj dokument je veoma koristan za srpski narod u celini, a posebno za Republiku Srpsku. Zbog toga smo ga mi radikali podràli, zbog toga smo za wega glasali. Glasali smo i u Narodnoj skup{tini Republike srpske, i u Narodnoj skup{tini Srbije, i u Saveznoj skup{tini Savezne Republike Jugoslavije. Na sva ta tri skup{tinska zasedawa smo iskoristili priliku da kaèmo sve ono {to nas ti{ti, da gor~inu iz svog srca iznesemo u javnost, jer mi nikada ne}emo zaboraviti sve gre{ke reìma iz Beograda i Podgorice, sve lo{e postupke prema Srbima, prema Republici Srpskoj, blokadu na Drini koja je toliko {tete nanela, `rtvovawe zapadnih srpskih teritorija i sve {to se de{avalo. [ta taj sporazum zna~i za Republiku Srpsku? On je u me|unarodnopravnom smislu dodatno stabilizuje, to je prvi me|unarodni ugovor koji potpisuje Republika Srpska. U ekonomskom smislu taj sporazum formalno-pravno otvara mogu}nosti konkretnije saradwe, stvara uslove za ukidawe granice na reci Drini, uslove za uspostavqawe jedinstvenog privrednog prostara, carinske unije, a ve} imamo jedinstven valutnomonetarni sistem. Za Republiku Srpsku to mnogo zna~i na unutra{woj politi~koj sceni. Potpisivawe tog sporazuma ja~a svesne patriotske snage koje se bore za opstanak Republike Srpske, a slabi one politi~ke faktore koji su spremni da zarad svoje li~ne sujete, zarad svojih li~nih bolesnih ambicija, bace sve pod noge, pa i celu Republiku Srpsku. Taj sporazum treba neprekidno kontrolisati, treba pratiti wegovo sprovo|ewe uvek i kad se kasni u sprovo|ewu ili kad se neke stvari ne rade u skladu sa sporazumom, ili suprotno od sporazuma.
823
Voditeq: Nije li mo`da taj sporazum na neki na~in i prilika za vladaju}i reìm u Srbiji i Crnoj Gori da povrati poquqane pozicije? Dr [e{eq: Mislim da oni nikada ne mogu potpuno povratiti poquqane pozicije, mogu ih malo stabilizovati. Narod nema kratko istorijsko pam}ewe, narod sve pamti. Oni ra~unaju da }e im to povratiti malo {anse pred predstoje}e izbore. Ne treba napadati sporazum zato {to je on koristan i za reìm u Beogradu i Podgorici, on je koristan za srpski narod u celini, a posebno za Republiku Srpsku i treba ga podràti. To {to }e neku korist izvu}i Milo{evi} i srbijanski socijalisti, to je druga stvar, ali oni se nikada ne mogu oporaviti od ovog udarca koji su doìveli. Voditeq: Koje su prednosti potpisanog sporazuma za narod u Republici Srpskoj? Dr [e{eq: Ovaj sporazum daje op{tu formulaciju onoga {to se tek planira i ne mogu se konkretne prednosti izvu}i dok se ne po~ne detaqna realizacija sporazuma, a ona je mogu}a kroz ~itav niz drugih ugovora i podugovora, kroz ~itav niz konkretnih akcija. Nakon ratifikacije sporazuma odràn je jedan kra}i sastanak u Saveznoj skup{tini, kojem su prisustvovali: rukovodioci Savezne skup{tine, rukovodioci Republike Srpske, delegacija u kompletnom sastavu koju je predvodio dr Dragan Kalini} i dr Nikola Popla{en, kao potpredsednik Narodne skup{tine, {efovi poslani~kih grupa. Tada sam insistirao kod [ainovi}a i Mini}a da se po~ne napokon sa tom izgradwom pruge Bijeqina-Milo{evac, koja je na sva zvona ogla{ena 1993. godine u predizbornoj kampawi, a posle se apsolutno ni{ta nije radilo. Sada je vreme da se krene sa izgradwom pruge koja bi mnogo zna~ila za Republiku Srpsku. Wom bi se poja~ala ukupna trgovinska razmena, {to bi bilo korisno i za Srbiju. To nije pruga koja ne bi bila isplativa, to je pruga koja definitivno Republiku Srpsku povezuje sa Srbijom i Crnom Gorom. Voditeq: Slu{ateqka iz Doboja pita: Za{to nema Srpske demokratske stranke u Srbiji? Dr [e{eq: Srpska demokratska stranka je funkcionisala i u Srbiji, ali veoma slabo i nije bila u stawu da u startu na|e prave qude na koje bi se mogla osloniti. Qudi koji su u po~etku vodili Srpsku demokratsku stranku u Srbiji upropastili su je; tu je bio kwièvnik Radomir Smiqani} i jo{ neki, oni su se me|usobno sva|ali, izdavali kontrasaop{tewa. Sada se situacija malo stabilizuje i predsednik SDS u Srbiji je Velimir Brankovi}, direktor Galenika Holdinga. To nije ona Pani}eva Galenika, nego druga Galenika. Mi, radikali, s wim solidno sara|ujemo. Me|utim, to je stranka koja nije bila u stawu da izgradi strana~ku infrastrukturu, ju`no od Beograda gotovo da je i nema, u ponekom mestu u Vojvodini postoji op{tinski odbor, ali strana~ke aktivnosti su odavno zamrle, stranku su upropastili qudi koji su je svojevremeno vodili. Nekada je Brana Crn~evi}, kao kandidat SDS-a, bio poslanik na onim prvim izborima i nije u{ao u Narodnu skup{tinu, a kasnije je u{ao kao socijalista. Dakle, postoji stranka, ali je prili~no slaba. Voditeq: Gosti u programu Srpskog Radio Doboja i daqe su dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i gospo|a Mirjana [aino824
vi}, predsednik Okru`nog i Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke Doboj. Pitawa na{ih slu{alaca je sve vi{e. Dragana pita: Moète li objasniti ~iwenicu da je porasla dru{tvena disciplina i efikasnost lokalnih vlasti u Zemunu dolaskom srpskih radikala na vlast? Dr [e{eq: To se od nas i o~ekivalo. Mi, radikali, nismo lagali narod u predizbornoj kampawi ono {to smo obe}ali, to i realizujemo punom parom, re{avamo komunalne probleme i zavodimo red i disciplinu. Tako }e biti kad preuzmemo vlast u Srbiji, Republici Srpskoj ili u Crnoj Gori, u svim srpskim zemqama. Voditeq: Sigurno ne}ete u Muslimansko-hrvatskoj federaciji. Dr [e{eq: Mogu}e je da i tamo preuzmemo vlast, nemojte tu mogu}nost da iskqu~ujete, to je veoma velika verovatno}a. E, sad, da l }emo tamo nekog zate}i ili ne}emo, to je drugo pitawe, a vlast da preuzmemo to je vrlo mogu}e. Voditeq: Budu}nost ve{ta~ke tvorevine, kako su je nazvali Federacija Bosne i Hercegovine. Dr [e{eq: Ta tvorevina nema nikakvu budu}nost, to je pseudodràvna tvorevina, konstrukcija zapadwaka, pre svega, Amerikanaca, koja ne moè da ìvi, ne moè niko da je stavi u pogon. Propa{}e vrlo brzo. Evo, Hrvati su pod ameri~kim pritiskom morali javno da proklamuju da su ukinuli Herceg-Bosnu, ali je nisu ukinuli, ona i daqe funkcioni{e, vlast Muslimansko-hrvatske federacije se uop{te ne proteè na Herceg-Bosnu. To je neprirodna zajednica i ona se ne moè dugo odràti, vrlo brzo }e se raspasti. Voditeq: Na liniji imamo jednog od na{ih slu{alaca koji èli direktno da vam postavi pitawe, ja bih vas zamolio da stavite slu{alice. Halo, da li se ~ujemo? Slu{alac: Halo, dobar dan. Imam pitawe za dr [e{eqa. Moj otac je 1945. godine streqan zajedno sa Draòm Mihailovi}em u Beogradu i nedaleko od Beograda je sahrawen u zajedni~koj grobnici. Interesuje me da li dr [e{eq zna mesto na kom je moj otac sahrawen? Dr [e{eq: Ne znam gde je to mesto, vrlo malo biv{ih komunisti~kih oficira i funkcionera to zna, jedan od wih je Milo{ Mini}. îm preuzmemo vlast u Srbiji, mi }emo sprovesti istragu i utvrditi ta~no gde su sahraweni Draà Mihailovi} i wegovi saborci. Voditeq: Pre nekoliko dana se u {tampi pojavila informacija da je sru{en spomenik |eneralu Mihailovi}u. Da li znate pribli`nije podatke o tome ko je mogao biti po~inilac i da li }e se to uop{te re{iti? Dr [e{eq: Srpski pokret obnove je optuìvao JUL za to ru{ewe, pa se onda pojavqivao tra~ u novinama, u ovoj antisrpskoj {tampi, da su to uradili radikali itd. Ko god da je uradio zaista je za te{ku osudu, pre svega, {to je re~ o spomeniku koji je podignut velikanu srpske istorije. Mi smo kritikovali Srpski pokret obnove zbog na~ina na koji su to uradili, jer su na{li neki stari Titov spomenik, pa su samo glavu promenili, ali to je ura|eno na privatnom imawu i {to bi to nama smetalo. Mi tamo nismo odlazili i nikada to nismo dovodili u pitawe, ali ovo je je825
dan izaziva~ki destruktivni ~in, koji se nikako ne bi smeo tolerisati. Vide}emo da li }e policija utvrditi ko je to u~inio i koji je stav reìma prema ru{ewu ovog spomenika. Voditeq: Nije li opasno da pojedini Srbi ru{e spomenike pojedinim vojvodama, oficirima, a opet da jedan drugi deo Srba ru{i spomenike partizanima? Dr [e{eq: Mislim da ne sme da se radi ni jedno, ni drugo. Mi treba da uklonimo spomenike srbomrzaca, srpskih neprijateqa poput spomenika Stjepanu Filipovi}u u Vaqevu, koji je ~ak promenio ime u Stevan da bi srpski narod slao na klanicu. [to nije u svom Metkovi}u dizao ustanak, a ne u Srbiji. Zatim, Titove biste i spomenike, Kardeqeve, Borisa Kidri~a i drugih srbomrzaca. [to se ti~e Srba koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, bilo da su izginuli kao ~etnici ili partizani, sve te spomenike treba zadràti, treba omogu}iti da se podignu novi ako to porodica èli ili ukoliko je re~ o qudima koji to zaista zasluùju. Oni koji su poginuli kao partizani, ginuli su u uverewu da ~ine ne{to dobro za svoj narod, za svoju zemqu; uglavnom su to bili mladi qudi puni ideala, puni zabluda, naravno, ali nisu stigli da se ogre{e o svoj narod. Oni su izginuli u ratu. A ove lopuè, koje su posle 50 godina vladale i krv narodu sisale ne mogu biti isti kao oni koji su poginuli, i zato smo mi, srpski radikali, protiv bilo kakvog ru{ewa spomenika bilo kom Srbinu. Ima nekih grobova koji su van grobqa; mi smatramo da sve te grobove treba ukloniti i premestiti na grobqa gde im je mesto, po~ev{i od Titovog groba, grobova nekoliko narodnih heroja na Kalemegdanu, groba nekog turskog pa{e osvaja~a Rumelije, koji se tako|e nalazi na Kalemegdanu. Ne moè svako sebi da odre|uje grobno mesto. Recimo, u Beogradu neko kaè ja ho}u u svojoj ba{ti da budem sahrawen to ne ide. Postoji vaqda neka sanitarna inspekcija koja to treba da re{ava. Voditeq: Imamo jo{ jednog slu{aoca na liniji. Slu{alac: Halo, dobar dan. Samo da pozdravim vojvodu [e{eqa, sino} sam ga slu{ao na televiziji, a sada imam ~ast da ga ~ujem i na Radio Doboju. Hteo bih jo{ da mu kaèm da samo tako nastavi, mnogo ga cenim jer znam da ~ovek ima prave i istinske ose}aje koje srpski narod ima u du{i. Voditeq: Dr [e{eq, poznato je da srpski radikali ~esto i svakodnevno potenciraju ujediwewe svih Srba. Koji je najkra}i put za ujediwewe svih Srba u zemqi i dijaspori? Dr [e{eq: Najkra}i put je dolazak Srpske radikalne stranke na vlast prvo u Beogradu, pa onda i na Palama i u Podgorici. Mi, srpski radikali, nikada ne}emo odustati od osloba|awa svih sada okupiranih srpskih teritorija. To ne zna~i da bismo mi poveli narod u rat. Smatramo da treba konsolidovati ostatak srpskih zemaqa, ekonomski osnaìti, uspostaviti socijalnu pravdu i spremati se za povoqnu istorijsku priliku kada }emo uzeti ono {to je na{e, a sada nam je oteto, {to smo na bojnom poqu izvojevali pa su nam za zelenim stolom pritiscima i prevarama uzeli. Voditeq: Da bi se to postiglo, potrebna je sna`na srpska vojska. Dr [e{eq: Moramo imati sna`nu vojsku i policiju, snaàn dràvni aparat, dobar pravni poredak, a potrebna nam je jedna veoma sna`na Rusija.
826
Voditeq: Pro{le jeseni, kada ste gostovali kod nas, uputili ste dosta re~i kritike na ra~un biv{eg {taba Vojske Republike Srpske. U me|uvremenu je do{lo do reorganizacije... Dr [e{eq: Jesam li bio u pravu? Sve to {to se desilo u Glavnom {tabu srpske vojske govori da sam bio u pravu. Za neke sam mo`da suvi{e rano napao, ali nisam pogre{io, ispostavilo se da sam bio u pravu. Rukovodstvo Republike Srpske moralo je da izvr{i radikalnu smenu na ~elu Vojske i da dovede nove qude, uglavnom prekaqene borce, qude sa velikim ratnim iskustvom, qude koji nisu pod kontrolom ideolo{kih komesara iz Beograda. Voditeq: Po va{em mi{qewu, kakva je budu}nost Republike Srpske? Dr [e{eq: Budu}nost Republike Srpske vidim u prikqu~ewu Srbiji, nema druge povoqne varijante. Voditeq: Neko govori da bi matica srpska mogla biti ~ak i sa ove strane Drine. Dr [e{eq: To ne govore ozbiqni qudi, ne moè matica srpstva biti ovde. Matica srpstva je u Srbiji, glavni grad Srbije je Beograd, ne moè se matica pomerati, matica je tamo gde je reka naj{ira, najdubqa i gde najve}a koli~ina vode prolazi. Matica je tamo gde ìvi osam miliona Srba, a ne tamo gde ìvi milion i po. Voditeq: Slu{ateqka iz Doboja pita da li moè pristupiti Srpskoj radikalnoj stranci, s obzirom da je ona dete iz me{ovitog braka? Dr [e{eq: Naravno da moè! Mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo i ~lanove drugih nacionalnosti, veroispovesti, imamo srpske radikale muslimanske veroispovesti. Recimo, Sulejman Spaho iz Loznice, pripadnik ugledne i poznate muslimanske porodice, ~lan je Srpske radikalne stranke, zatim Fejzo Kamberi iz Gore, goranac, musliman po veroispovesti, ~lan je na{e stranke, Ma|arica Elvira Fekete, katolkiwa, ~lan je Srpske radikalne stranke. To su samo najpoznatija imena, ina~e imamo mnogo ~lanova i mi ne postavqamo pitawe koje su nacionalnosti, veroispovesti. Bitno je da prihvataju program Srpske radikalne stranke, da su spremni da se zaloè za wegovu realizaciju. Voditeq: Pribliàvaju se op{tinski izbori koji }e se odràti u septembru ove godine. Da li }e se nastaviti saradwa koja je uspostavqena izme|u srpskih patriotskih stranaka, pre svega, mislim na Srpsku radikalnu stranku i Srpsku demokratsku stranku? Dr [e{eq: Saradwa se nastavqa u smislu nekog strate{kog savezni{tva po pitawu za{tite srpskih nacionalnih interesa, dakle, kad je dràva u pitawu, onda smo mi tu, {to bi narod rekao kremen-kamen, postojani i ne popu{tamo nikada. âk smo mnogo ~vr{}i od SDS-a, ali unutra{wim, politi~kim, ekonomskim i socijalnim odnosima mi smo opoziciona politi~ka partija koja èstoko kritikuje Vladu Republike Srpske. Mogli ste da vidite, ako ste gledali direktne televizijske prenose, opau~imo po nekog ministra kad zasluì. Mi smo u pravom smislu re~i opoziciona stranka i delujemo tako u Narodnoj skup{tini, ali kada je u pitawu dràva, kada su u pitawu vitalni egzistecijalni nacio827
nalni interesi, onda smo deo jedinstvenog srpskog bloka, mi smo onda najtvr|i srpski nacionalisti i tu nema odstupawa. Tada nam nisu va`ni strana~ki interesi, va`na nam je otaybina iznad svega. Voditeq: U izbornim pravilima su ve{to skrivene i odre|ene smicalice za bira~e srpske nacionalnosti i postoji opasnost za eventualno utapawe Republike Srpske u unitarnu Bosnu i Hercegovinu. Da li }e u tom ciqu biti i daqe... Dr [e{eq: Suprotstavi}emo se bilo kakvom utapawu Republike Srpske u Bosnu i Hercegovinu. O~igledno je da Amerikanci pripremaju nove smicalice, jer im stare, na septembarskim izborima, nisu upalile. Zbog toga se odlaù lokalni izbori. Amerikanci }e krenuti na lokalne izbore onda kada pomisle da su sve pripremili da izreìraju izborne rezultate. Na svu sre}u, ti su izbori ~isto proporcionalni, a mi }emo insistirati da budu {to objektivnije sprovedeni. Insistira}emo da samo qudi koji do|u na glasa~ko mesto mogu glasati. Insistira}emo da izbori budu u jednom danu, a ne u dva dana; traì}emo da se glasa~ki listi}i broje odmah po zatvarawu bira~kih mesta. Voditeq: Zna~i, nema nikakvih yakova. Dr [e{eq: Da, da, bez ikakvih yakova. Ako opet do|u sa yakovima, te xakove treba spaqivati, treba ih cepati, ne sme se vi{e dozvoliti da bilo ko donosi yakove glasa~kih listi}a. Voditeq: Vi }ete na izbore i}i samostalno? Dr [e{eq: Na izbore izlazimo samostalno, nema potrebe za bilo kakvom koalicijom jer su izbori proporcionalni. Posle izbora, zavisi od rezultata, vide}emo, negde }emo formirati vlast, negde }emo ostati u opoziciji u zavisnosti od toga koliko nam je stranka jaka od op{tine do op{tine. Voditeq: Sada je 13 ~asova i 5 minuta. Cene}i va{e vreme, ja vam se zahvaqujem {to ste gostovali u na{em programu i pozivam vas da ponovo do|ete. Dr [e{eq: Hvala na pozivu. Kad slede}i put do|em u Doboj, sa zadovoqstvom }u do}i i kod vas. Voditeq: Hvala lepo. Na{i gosti su bili dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i gospo|a Mirjana [ainovi}, predsednik Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke Doboj.
DIPLOMIRANI ZATVORENIK
Studio 078, Lakta{i, 23. mart 1997. godine Voditeq: Dragi slu{aoci, srda~an pozdrav iz Studija 078. Moje ime je Cveta Kova~evi}, a pored mene u ovom trenutku sedi gospodin dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i prvi ~ovek Zemuna. Dobar dan i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao. Voditeq: Gospodine [e{eq, ju~e ste u Bawaluci bili na nekoliko televizija i u momentu sam pomislila da }u vas mo`da ugledati i na satelitskom programu.
828
Dr [e{eq: Bio sam gost na dve televizije: na dràvnoj i na lokalnoj privatnoj televiziji Simi}. Povod mog dolaska u Bawaluku nije gostovawe na televiziji nego sednica Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke Republike Srpske, koja je ju~e odràna. Ve} danas sam na putu za Beograd. Voditeq: Vra}ate se, dakle, u Beograd i u Zemun. [tampa mnogo pi{e o Zemunu, uglavnom, sve se svodi na to da se u Zemunu de{avaju ~uda. Da li moète ne{to da nam kaète o tome? Dr [e{eq: Mislim da se ne de{avaju ~uda. Vas i mnoge druge gra|ane mo`da ~udi {to su se radikali pokazali kao politi~ka partija koja drì do svojih predizbornih obe}awa. Mi u Zemunu radimo ono {to smo narodu u predizbornoj kampawi obe}ali, a ~udno je to {to niko od drugih politi~kih stranaka ne odràva obe}awe. Voditeq: Kaìte nam kako ide posao u Zemunu, ima li problema? Dr [e{eq: Problema ima mnogo. To su problemi lokalne samouprave, funkcionisawa lokalne infrastrukture, ali mi smo se uhvatili u ko{tac s tim problemima i za sada sa wima uspe{no izlazimo na kraj. Dosta toga smo uradili, sredili smo stawe u Op{tini, zaveli smo disciplinu, Op{tinu smo pretvorili u servis gra|ana, po~eli smo radove na strate{koj liniji vodovoda od Batajnice do Ugrinovaca, parceli{emo op{tinsku zemqu i dodequjemo je gra|anima po povoqnim cenama. Za izbeglice smo odredili cenu od 15 dinara za 1m2 ba{ na potezu izme|u Batajnice i Ugrinovaca. Ta dva naseqa prakti~no spajamo. Sve to ide brzim tempom na koji nije navikla op{tinska administracija, a ni gra|ani ranije nisu imali priliku da to doìve. Voditeq: Kaìte nam kako vam se ~ini Bawaluka, kakvi su va{i utisci o woj? Dr [e{eq: Bawaluka je veoma lep grad. Vi{e puta sam boravio ovde po~ev{i od 1971. godine kada sam prvi put bio na radnoj akciji. Bili smo sme{teni u Jokanovom parku; to je bilo posle bawalu~kog zemqotresa. Bio je to moj prvi susret sa Bawalukom i tada sam je mnogo zavoleo. Voditeq: Dragi slu{aoci, ovo je bio uvod u razgovor sa dr [e{eqom. Na{ telefon 832-078, kao i uvek, otvoren je za sve va{e pozive i pitawa. Ukoliko imate pitawa, pozovite 832-078. Jedno od najinteresantnijih pitawa u ovom momentu svakako jeste Sporazum o uspostavqawu specijalnih i paralelnih veza Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske. Sporazum je izazvao ~itav niz kontraverznih reagovawa, osporavawa, i sa jedne i sa druge strane Drine, {to je najinteresantnije. Da li moète to da prokomentari{ete? Dr [e{eq: Protiv ovog sporazuma su samo izdajnici srpskog naroda. Nijedan ~astan i pametan Srbin ne}e se tome suprotstaviti. Mi, radikali, smo u procesu ratifikacije tog sporazuma rekli sve svoje kriti~ke primedbe, ìgosali razne negativnosti koje je po~inio reìm iz Beograda u svojoj politici prema Republici Srpskoj. Nikada ne}emo zaboraviti `rtvovawe zapadnih srpskih teritorija, blokadu na Drini i sve ostalo lo{e {to se de{avalo. Ovaj sporazum je od ìvotnog zna~aja za Republiku Srpsku. On dodatno stabilizuje Republiku Srpsku i zato ga
829
je potrebno prihvatiti. To je me|udràvni sporazum. Ne sme strana~ka ideologija ili ne~ija povre|ena sujeta da bude razlog za odbijawe potpisivawa ratifikacije sporazuma. Voditeq: êsto se ~uje da u vezi sa tim sporazumom ima i politi~kog marketinga. Ima li toga? Dr [e{eq: Ima. Sve {to politi~ari rade vezano je za politi~ki marketing. Svaki potez koji povu~e neki politi~ar smi{qen je zbog toga da bi taj politi~ar privukao glasove na izborima. Ne treba se tome ~uditi, bitno je da se odredbe sporazuma sprovedu. Pre neki dan sam u Saveznoj skup{tini insistirao da se napokon krene sa prugom Bijeqina Milo{evac i sa drugim obe}awima koja proisti~u iz sporazuma, da se ukine granica na Drini, carinska kontrola itd. Voditeq: Ju~e ste u Bawaluci izjavili da }e srpski radikali podràti sve one politi~ke poteze koji su usmereni na ujediwewe srpskog naroda i teritorije. îni mi se da takvih poteza nema ba{ mnogo. [ta }ete uraditi da ne bude tako? Dr [e{eq: @estoko }emo napadati one koji spre~avaju proces ujediwewa srpskih zemaqa ili se indolentno prema wemu odnose. Na{ je ciq da osvojimo vlast. Onog trenutka kada radikali osvoje vlast u Beogradu krenu}e ubrzano re{avawe srpskih nacionalnih pitawa, krenu}emo ubrzano u pravcu ujediwewa. Nikakvih ko~nica vi{e ne}e biti, bar unutar srpskog naroda. Voditeq: Imala sam priliku da ~ujem sino}, dok ste gostovali na Televiziji Simi}, da }e u ponedeqak odbor va{e stranke traìti ostavku predsednice Biqane Plav{i} vezano za neslagawa oko sporazuma. Me|utim, jutros je objavqena vest da ja na Glavnom odboru Srpske demokratske stranke taj nesporazum, do kojeg je do{lo, izgla|en. Dr [e{eq: To su unutra{wi odnosi unutar Srpske demokratske stranke i mi se u to ne me{amo. Mi imamo tri konkretne zamerke Biqani Plav{i}. Imamo moralno pravo da zahtevamo wenu ostavku jer smo se èstoko borili u predizbornoj kampawi da ona bude izabrana za predsednika Republike Srpske. Odrekli smo se prava na sopstvenog kandidata da se ne bi srpsko bira~ko telo delilo po tom pitawu. Mi traìmo od Biqane Plav{i} da podnese ostavku zbog toga {to je u predizbornoj kampawi u Srbiji, i posle toga, izri~ito, javno podràvala i pomagala koaliciju Zajedno, {to je nedavno davala izjave u kojima je podràvala Zorana \in|i}a i Vesnu Pe{i}, i {to je javno izjavqivala da ne}e potpisati akt o ratifikaciji sporazuma sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. To su za nas tri razloga zbog kojih bi Biqana Plav{i}, ako u woj ima iole morala i qudskosti, podnela ostavku. Da li }e ona izgladiti svoje odnose sa vrhom Srpske demokratske stranke ili ne}e, to su unutra{wi problemi SDS-a, mi se u to ne me{amo. Voditeq: Da li je mogu}a obnova sukoba na prostorima na kojima ìvimo i sa koje strane Republici Srpskoj dolaze najve}e pretwe? Dr [e{eq: Najve}e pretwe Republici Srpskoj dolaze od strane Amerikanaca, pa onda Nemaca. [to se ti~e Hrvata i muslimana, oni nama sami po sebi nikada nisu bili bilo kakva opasnost; i sa wima bismo
830
iza{li na kraj da nije bilo intervencije NATO pakta predvo|enog Amerikancima. Amerikanci ne}e odustati od svoje namere da se uni{ti Republika Srpska. Vrebaju priliku da to sprovedu u nekoj fazi unutra{wih politi~kih kriza. Sistematski rade na produbqivawu jazova lokalisti~kog karaktera, na izazivawu obra~una u dràvnim strukturama. Zatim, rade na {irewu raznih vesti, glasina koje uznemiravaju narod i izazivaju nezadovoqstvo u uslovima u kojima zbog socijalne i ekonomske krize, nedovoqno efikasne borbe protiv kriminala, narod i ovako neprekidno gun|a, i nezadovoqan je ukupnom situacijom. Voditeq: Imamo slu{aoca na liniji. Halo, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Pitao bih gospodina [e{eqa da li }e on ako osvoji vlast u Republici Srpskoj da se ophodi lep{e prema borcima koji su najvi{e dali u ovom ratu, mislim na nekakve kompenzacije, na poboq{awe standarda ìvota boraca, porodica poginulih, invalida, najugroènijeg stanovni{tva koje je najvi{e dalo za na{u Republiku Srpsku? Dr [e{eq: Posebnu pa`wu }emo posvetiti porodicama palih boraca, invalidima iz ovoga rata, a i borcima uop{te. Po{to dràva nema dovoqno novca i zadugo ga ne}e imati, mi smo za to da se ubrzano dràvna imovina podeli porodicama palih boraca, invalidima ovoga rata i borcima koji su sve ove godine bili na prvim borbenim linijama i zbog toga su mnogo izgubili u materijalnom pogledu. To je pre svega poqoprivredno zemqi{te, {ume, u~e{}e u akcijama u fabrikama koje apsolutno treba privatizovati, s tim {to bi najve}i broj akcija dobili oni koji su u ovom ratu izgubili svoje najbliè, koji su upropastili svoje zdravqe ili su dugi vremenski period bili na frontu pa su zapostavili poslove od kojih ìve. Voditeq: Op{tina Zemun je od va{eg dolaska na ~elo ve} po~ela, na neki na~in, konkretnije da se brine o izbeglicama. Interesantan je na~in na koji vi poku{avate da re{ite probleme. Dr [e{eq: Naàlost, mi nemamo drugi na~in. Nemamo para, nemamo stanova, radnih mesta, ingerencije op{tinske vlasti su male, onda bar ono {to op{tina ima treba da bude dostupnije qudima. Tih 15 dinara po metru kvadratnom, koje dobijemo prodajom zemqi{ta, odmah ulaèmo u kanalizaciju, vodovod, u izgradwu trafostanica nema ~ekawa. Dakle, te pare opet idu za te qude; mi wima prakti~no poklawamo te parcele na kojima }e graditi ku}e. Ra~unamo, oni koji imaju ne{to para neka po~nu da zidaju. Tro{i}e gra|evinski materijal, ostalu opremu, podsta}i }e na taj na~in neke industrijske grane, svako od wih mora da zaposli najmawe tri-~etiri radnika. Ti radnici }e do}i do hleba, ne{to se de{ava, daje se neki privredni zamajac. Kamo sre}e da se tako ne{to uradi u celoj Srbiji. Voditeq: To je ono {to vi zovete oslawawe na sopstvene snage. Situacija ovde, u Republici Srpskoj, je malo druga~ija. Kod nas je oslawawe na sopstvene snage bitno, ali je veoma bitna i za Republiku Srpsku, za pokretawe kapaciteta, kao i svojevrsna pomo} donatora. Me|utim, ono {to je jasno re~eno u Republici Srpskoj i svima nama jeste da bez uspostavqawa zajedni~kih institucija nema obe}anih sredstava, bez kojih }e se industrija vrlo te{ko oporaviti.
831
Dr [e{eq: Tih obe}anih sredstava ne}e biti. Ako ne{to do|e, to }e biti mrvice. Amerikanci su slagali Ruse, Ukrajince, Poqake, Bugare, Ma|are, Rumune, slaga}e i nas. Prema tome, u to se ne smemo uzdati. Dr [e{eq: Rekli ste da je Amerika najve}a pretwa Republici Srpskoj. Kakve {anse ima Republika Srpska? Dr [e{eq: Ima dobre {anse. Mislim da se upravo nalazi u procesu unutra{we i me|unarodne stabilizacije, samo reìm treba da ~ini brè poteze u pravcu ekonomske obnove, uspostavqawa socijalne sigurnosti gra|ana i borbe protiv kriminala. To je sada glavna bitka koju treba dobiti. Mi, radikali, nismo zadovoqni brzinom kojom se pristupa re{avawu ovih problema. Voditeq: Vama je dobro poznata situacija na relaciji Pale-Bawaluka. [ta kaète za to? Dr [e{eq: To je jo{ jedna nesre}a koju poku{avaju da podgreju spoqni srpski neprijateqi. Nesporno je da je Bawaluka najve}i grad u Republici Srpskoj, i ako Republika Srpska postoji kao posebna dràva, sasvim je prirodno da Bawaluka bude prestonica. Mi, radikali, smo u svom programu odredili Bawaluku kao prestonicu, me|utim, dok se Republika Srpska potpuno ne odvoji od Muslimansko-hrvatske federacije, potrebno je da Pale ostanu kao privremena prestonica; nije pametno sada preme{tati prestonicu. îm se izvr{i potpuno odvajawe, ~im do|e do potpunog osamostaqewa, najprirodnije je da se prestonica preseli u Bawaluku, jer je kao grad idealna za dràvnu prestonicu. Voditeq: U zapadnom delu Republike Srpske, na nesre}u, mi se uvek delimo na isto~ne i zapadne, pa jo{ i na zapadnije, postoji svojevrsna zebwa: {ta ukoliko ne bude re{eno pitawe Br~kog, {ta ako se i daqe bude komplikovalo? Dr [e{eq: To je no` pod grlom Republike Srpske. Amerikanci su to smi{qeno ostavili. Smatrali su da to pitawe nije zrelo da bi se ove godine razre{ilo. Oni bi hteli da Br~ko pripoje Muslimansko-hrvatskoj federaciji, da nad wim uspostave me|unarodnu kontrolu, ali u svakom slu~aju da Republiku Srpsku preseku na dva dela. Republika Srpska mora po svaku cenu da se bori da sa~uva Br~ko. Ako Srbi izgube Br~ko, izgubili smo sve. Voditeq: Vi ste Srbima u Isto~noj Slavoniji rekli da ne uzimaju domovnice i ne izlaze na izbore, da se ne preseqavaju, dakle, da ostanu i da nastave da demonstriraju, da se prakti~no politi~kim sredstvima bore za svoj opstanak u Isto~noj Slavoniji. [ta biste rekli Srbima u zapadnom delu Republike Srpske ukoliko se desi to o ~emu smo malo~as govorili? Dr [e{eq: Mislim da to ne sme da se desi. Br~ko se mora braniti svim sredstvima. Ako nam neko uzme Br~ko, onda je sve propalo, vi{e nema {ta da se razmi{qa. Nisam ja rekao Srbima u Isto~noj Slavoniji i Barawi da ne uzimaju domovnice, rekao sam da ne treba uzimati domovnice jer to nije pametno. Znate, nije moja koà na {iqku nego wihova. Oni sami treba da procene {ta }e da urade u ovakvoj situaciji. Kada bih ja imao dovoqno stanova i radnih mesta u Zemunu, rekao bih do|ite svi i ìvite ovde, ali ja to nemam. Onaj ko ima ne{to para taj }e se sna}i kada pre|e pre832
ko Dunava, onaj ko nema taj }e oti}i u kolektivni sme{taj. Oni sami treba da donesu odluku {ta }e i kako }e. Govorim svoje mi{qewe, a ako to mi{qewe moè doprineti, tim boqe. Svako od wih treba da razmisli o tome i da izvede neki zakqu~ak kojim }e wegova sudbina biti predodre|ena. Voditeq: Kakve su va{e procene, {ta }e se desiti sa qudima u Isto~noj Slavoniji? Dr [e{eq: Moje procene nisu nimalo optimisti~ke. Amerikanci su odlu~ili da tu teritoriju predaju Hrvatima. Oni bi hteli da Srbi tiho iscure, a ne da idu masovno u izbegli~kim kolonama na traktorskim prikolicama. To je jedna od varijanti na koju su Amerikanci spremni, i ni{ta vi{e. Reìm u Beogradu je o~igledno potpuno otpisao celu Srpsku Krajinu. Voditeq: Da li ste ve}i optimista kada smo mi u pitawu? Dr [e{eq: Da, mnogo sam ve}i optimista, jer uvek je bila razli~ita pozicija Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Reìm iz Beograda je ~vr{}e kontrolisao Srpsku Krajinu, jer je reìm u Srpskoj Krajini uglavnom bio marionetski, a reìm u Republici Srpskoj je bio u stawu da se osamostali. To je mnogo doprinelo da se sa~uva Republika Srpska. Ina~e, da su marionete iz Beograda upravqale Republikom Srpskom, kao {to je bio slu~aj sa Republikom Srpskom Krajinom, mislim da bi Republika Srpska propala. Voditeq: Imamo slu{aoca na liniji. Halo, da li se ~ujemo? Slu{alac: Halo. Voditeq: Izvolite. Slu{alac: Postavio bih jedno pitawe [e{equ: da li zna ko mu vodi Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke u Lakta{ima? Dr [e{eq: Znam. Kakvo pitawe, takav i odgovor. Voditeq: Odgovor jednostavan i kratak. Imamo drugog slu{aoca na vezi. Halo. Slu{alac: Halo, da li se ~ujemo? Voditeq: Da, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Veliki pozdrav za dr [e{eqa i èleo bih mu postaviti pitawe: koliko Republika Srpska u narednom periodu u svojoj obnovi, razvoju i politi~kom osamostaqivawu moè o~ekivati rusku pomo}? Dr [e{eq: Rusija je o~igledno posledwih godina bitno promenila svoju spoqnopoliti~ku orijentaciju. Ruska diplomatija vi{e nije poslu{na Amerikancima kao {to je bila pod ministrom Kozirjevim. Ministar Primakov je po~eo da obnavqa tradicionalne prijateqske veze sa Srbijom i sa drugim narodima sa kojima ih je Rusija ranije imala. U samoj Rusiji situacija nije jo{ sasvim jasna, nije sasvim ~ista, Rusiji predstoje promene; mi strpqivo moramo sa~ekati da se te promene zavr{e i ube|en sam da }e one biti u patriotskom pravcu, da }e ruska pomo} srpskom narodu biti intenzivnija. I sada se Rusija angaùje po pitawima Republike Srpske, me|utim, nedovoqno, mnogo ispod na{ih o~ekivawa, na{ih potreba, ali u svakom slu~aju ruska pomo} je prisutna. To je ohrabruju}e. Voditeq: Imamo novi poziv. Halo, izvolite.
833
Slu{alac: Halo. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Postavio bih jedno pitawe gospodinu [e{equ: u op{tini Zemun na èlezni~koj stanici jo{ uvek postoji nacrtano slovo U, {ta misli sa zemunskim Hrvatima? Dr [e{eq: U Zemunu skoro da nema Hrvata. Ko je nacrtao slovo U, sada je te{ko na to pitawe odgovoriti. Ne bi me iznenadilo i da je neki Srbin. Najgore su beogradske usta{e srpske nacionalnosti, pravoslavne veroispovesti, okupqene u koaliciji Zajedno ve}ih usta{a od wih trenutno nemamo. Voditeq: Imamo jo{ jednog slu{aoca na vezi. Halo, dobar dan. Slu{alac: Halo, dobar dan. Voditeq: Izvolite, u programu ste. Slu{alac: Pre svega, pozdravila bih gospodina [e{eqa i molila bih ga da odgovori na moje pitawe: da li bi mogao do}i u Vukovar, ili neko od wih, da malo digne moral tom narodu? Drugo, {ta misli o potpisu gospo|e Biqane Plav{i} i Kraji{nika u Beogradu? Hvala puno i prijatno. Dr [e{eq: Mislim da gospo|ica Biqana Plav{i} nije potpisala, ako je re~ o ovom najnovijem sporazumu, potpisao ga je Mom~ilo Kraji{nik. Gospo|ica Biqana Plav{i} je zapretila da ne}e potpisati ni akt o ratifikaciji. Mi, radikali, smo to osudili. [to se ti~e Vukovara, kod mene ~esto dolaze qudi iz Vukovara; imamo i tamo Srpsku radikalnu stranku, dosta aktivista, imali smo mnogo i poslanika iz tog dela Srpke Krajine. Svima im kaèm ovo {to sam rekao ukratko sino} na televiziji i danas u va{oj radio-stanici. Ne znam koliko ima svrhe da odem tamo i da im kaèm bilo {ta, jer ja se opet vra}am, a oni ostaju. Te{ko je na svoja ple}a preuzeti toliki teret raznih sudbina, a nema sredstava da im pomognem. U ratu je bilo lak{e, u ratu smo okupili dobrovoqce, u ratu smo postigli veoma dobre rezultate, ali je problem lo{e dràvne politike iz Beograda, koja je sve ono {to je dobijeno na bojnom poqu stavila na kocku i izgubila. Voditeq: Kaìte nam {ta se de{ava na politi~koj sceni Srbije i Crne Gore? Ovde imamo obiqe informacija o trvewu, tako da kaèm. Dr [e{eq: Da, postoji veliki sukob izme|u socijalisti~kog reìma u Beogradu i socijalisti~kog reìma u Podgorici. Taj sukob je proiza{ao iz suprotstavqenih materijalnih interesa. Postoji sukob i u rukovodstvu Crne Gore sukob izme|u grupacije u vrhu Demokratske partije socijalista, koju predvodi Momir Bulatovi} i grupacije koju predvodi Milo \ukanovi}. Milo \ukanovi} je otvoreni separatista i tu vi{e nema nikakve sumwe, ali kakav }e biti ishod, vide}emo vrlo brzo. Za ponedeqak je najavqena sednica Glavnog odbora Demokratske partije socijalista. Reìm u Beogradu je bitno oslabqen proteklih meseci posle poku{aja otimawa poslani~kih mandata od 17. novembra u drugom krugu lokalnih izbora. Reìm je oslabqen, a koalicija Zajedno nije u stawu da ga obori na ulici i preuzme vlast. Srpska radikalna stranka naglo raste, i mi idemo u susret republi~kim parlamentarnim i predsedni~kim izborima na kojima imamo dobre {anse. Vide}emo kakav }e biti ishod.
834
Voditeq: Kaìte nam ne{to o pitawu Kosova, ali u kontekstu ovih zbivawa u Albaniji? Dr [e{eq: Pobuna uAlbaniji Srbima olak{ava sada{wu situaciju, ali taj predah moramo iskoristiti da definitivno sredimo stawe na Kosovu. Reìm u Beogradu ni{ta ne radi da bi se to stawe zaista sredilo, on se pona{a kao da vreme radi za wega, {to nije ta~no vreme ne radi ni za wega, ni za srpski narod, vreme radi samo za {iptarske separatiste. Voditeq: Da li ovo {to se de{ava u Albaniji koristi ili {teti kosovskim Albancima, wihovoj ideji? Dr [e{eq: Da, da, sigurno im {teti i dovodi u pitawe wihove separatisti~ke ambicije, prolongira po~etak realizacije plana. Ne verujem da bi sada [iptari smeli da krenu u otvoreni oruàni ustanak ako se nisu usudili kada su imali otvorenu podr{ku Albanije i kada su ih direktno nagovarali Amerikanci i drugi zapadwaci. Mislim da sada tako ne{to ne bi mogli da urade dok je Albanija pod pobunom, prakti~no u gra|anskom ratu. Voditeq: To je povoqna situacija za Srbiju. Dr [e{eq: Da, samo ne verujem da je ovaj reìm u stawu da iskoristi tu povoqnu situaciju i da definitivno re{i problem Kosova. To bismo samo mi, radikali, bili u stawu da re{imo. Voditeq: îni mi se da je àri{te krenulo od Slovenije, Hrvatske, preko Bosne i Hercegovine. Da li se to mo`da pomera prema jugu? Dr [e{eq: Pomera se Amerikanci i Nemci su hteli o~igledno i Srbiju da pretvore u ratno àri{te, ali nisu uspeli bez obzira koliko je narod nezadovoqan reìmom, a razloga za to nezadovoqstvo ima mnogo. Narod nije spreman da sledi koaliciju Zajedno i da mar{ira pod nema~kim i ameri~kim zastavama. Narod u Srbiji nije spreman na bratoubila~ki rat, i to je pokvarilo ameri~ke i nema~ke ambicije. To je pokvarilo i planove izdajni~ke koalicije Zajedno i svih onih srpskih izdajnika ili glupaka koji su ih podràvali. O~igledno je da se taj proces pomera na Bugarsku i na Albaniju, a mislim da najve}i ratni poàr preti Makedoniji; tamo ve} sada ima 40 odsto {iptarskog stanovni{tva koje je do zuba naoruàno. Makedonija gotovo da nema vojske a i policija je veoma slaba. Voditeq: Kada se na Balkanu de{avaju stvari poput ovih u proteklih 5-6 godina, da li je to najava svetske kataklizme? Dr [e{eq: Da li }e do}i do svetske kataklizme ili ne}e, to je ve} drugo pitawe. Mislim da je to u ovom trenutku malo verovatno, ali ne treba ni tu mogu}nost iskqu~iti. Uveren sam da }e se u narednom periodu Amerikanci zabaviti o svom jadu i da }e se teì{te me|unarodne konfrontacije premestiti na Daleki istok. Japan vreba priliku da se osamostali u odnosu na Ameriku, a Kina je sve ve}i izazov za Amerikance. Voditeq: Da li je prodor na Istok projekat Partnerstvo za mir? Dr [e{eq: Mislim da Amerikanci nastoje da Rusiju {to vi{e osakate, da je svedu na {to mawu meru i to je zamisao prodora NATO pakta na Istok da se Rusija opkoli sa svih strana.
835
Voditeq: Predstoje lokalni izbori u Republici Srpskoj, koji su mnogo puta zakazivani i otkazivani. Sada je ustanovqen neki definitivan termin, a to je polovina septembara ove godine; radikali se spremaju da u~estvuju na tim izborima. Da li moète da kaète ne{to u vezi sa tim? Dr [e{eq: Radikali se ve} intezivno spremaju i mi }emo imati liste kandidata u svim op{tinama na podru~ju Republike Srpske. Ponudi}emo narodu najboqe qude koje imamo, ima}emo svoj program za svaku op{tinu, konkretan radikalni program, i koristi}emo sva medijska sredstva u propagandnoj kampawi koja nam stoje na raspolagawu. Voditeq: Da li Srpska radikalna stranka pokriva celu Republiku Srpsku? Dr [e{eq: Da, u svim op{tinama koje su u srpskim rukama. Na oslobo|enoj teritoriji Srpska radikalna stranka ima svoje op{tinske odbore, nemamo samo u nekoliko op{tina ~iji su minimalni delovi samo pod srpskom kontrolom na teritoriji Republike Srpske. Zapravo, ve}i deo je okupiran i nalazi se u sastavu Muslimansko-hrvatske federacije. Dakle, u svim op{tinama, koje prakti~no funkcioni{u, radikali obavqaju svoje strana~ke aktivnosti i spremaju se za izbore. Voditeq: Kakve su va{e procene, mada je jo{ uvek rano da se govori o tome, vezano za rezultate na tim op{tinskim izborima? Dr [e{eq: Mi, radikali, smo optimisti. Bitno je spre~iti mogu}nost me{etarewa sa strane, falsifikovawe izbornih rezultata. Smatramo da bi se trebalo izboriti da na izborima u~estvuju samo oni koji ìve u tim op{tinama, da nema glasawa nigde van tih op{tina, to je najva`nije. Zatim, va`no bi bilo da izbori traju samo jedan dan, nema nikakve potrebe da budu dva dana i va`no je da se glasa~ki listi}i prebrojavaju odmah po zatvarawu bira~kih mesta. Naravno, o~ekujemo da }e sve stranke, to jest wihovi kontrolori, imati mogu}nosti da u~estvuju u celom izbornom procesu. Voditeq: Ukoliko se kod nas desi ono {to se desilo na lokalnim izborima u Srbiji, dakle, da opozicione partije dobiju lokalne izbore u nekom broju op{tina ili sredina, recimo u Lakta{ima, {ta }e se dogoditi, ho}e li biti nekih problema po pitawu funkcionisawa dràvnih struktura? Dr [e{eq: Ako u Lakta{ima pobede srpski radikali na lokalnim izborima ili bilo kojoj drugoj op{tini, mi o~ekujemo da }emo pobediti u dobrom delu op{tina, to nikakav poseban problem ne bi trebalo da predstavqa. U normalnim civilizovanim dràvama se ~esto desi da na lokalnom nivou vlast drè opozicione partije. To ne ometa funkcionisawe dràvnih struktura i saradwu lokalne vlasti sa republi~kom. Svako bi trebalo da radi sa svojim ustavnim i zakonskim nadle`nostima, sve bi trebalo normalno da funkcioni{e. Voditeq: Ne bi trebalo da zna~i blokadu. Dr [e{eq: Treba da se naviknemo da je i smena lokalne ili republi~ke vlasti prirodna, najprirodnija mogu}a stvar. Voditeq: Imamo slu{aoca na liniji. Slu{alac: Halo.
836
Voditeq: Halo. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Da li bi se gospodin [e{eq sloìo sa ministrom sporta Papovi}em koji izjavqujeda }e se praviti ledena dvorana za klizawe u Sarajevu, a penzioneri nisu primili penzije po pola godine, u~iteqi plate itd.? Dr [e{eq: Srpski radikali su protiv bilo kakvog ulagawa u tu vrstu infrastrukture sve dok se ne obezbedi pristojna isplata penzija, redovna isplata plata, de~jih dodataka, invalidnina, bora~ke pomo}i itd. U ovim uslovima, ako se zaista projektuje izgradwa ledene dvorane, smatram da je to glupost i da se od toga mora odustati, osim ako neko sa strane u to ulaè novac. Ako dràva ulaè novac, onda je to glupost. Za ovaj primer nisam ~uo, ali ako je istina, mogu kategori~ki da tvrdim da smo mi, radikali, protiv toga. Smatramo da sva raspoloìva sredstva treba ulagati u socijalno obezbe|ewe qudi i zidawe stambenih objekata, bez obzira gde se zidaju: na Palama, u Bawaluci, u bilo kom delu gde postoji pogodan teren za zidawe i da ti qudi, koji sazidaju krov nad glavom, imaju {ta da rade, bilo da obra|uju zemqu, bilo da rade u fabrici, bilo da se bave nekim privatnim aktivnostima. Voditeq: Imamo novog slu{aoca na liniji. Halo, dobar dan. Slu{alac: Dobar dan. @elim da postavim jedno pitawe gospodinu [e{equ: ako Srpska radikalna stranka pobedi ovde, u Krajini, odnosno u êlincu, da li }e stati na kraj ovim me{etarewima, ovom lopovluku, jer mi gra|ani êlinca znamo ko su ti qudi?Predsednik SDS-a je bog i batina za êlinac, on vedri i obla~i. Druga stvar, mnogo se krade, firme mnogo potkradaju, ovaj narod je nezadovoqan. Da li }e Srpska radikalna stranka ne{to pokrenuti tim povodom, ako dobije vlast u êlincu? Hvala. Dr [e{eq: Pona{a}emo se na isti na~in na koji se pona{amo u Zemunu: dovodi}emo sve u red, uni{tavati dràvni kriminal, korupciju, zavoditi disciplinu u op{tinskim slu`bama, ukidati privilegije. Sve ono {to radimo u Zemunu radi}emo i u bilo kojoj op{tini u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori gde budemo osvojili vlast. Voditeq: [ta mislite o de{avawima na liniji dodira na takozvanoj me|uentitetskoj granici? Dr [e{eq: Tu se de{avaju razli~ite stvari: cveta trgovina, {verc i to qudima donosi izvesnu zaradu. Ti qudi bi trebalo da budu oprezni i ne bi trebalo da rade ne{to {to je protiv interesa Republike Srpske. Ono {to je za nas najopasnije na liniji dodira jeste stalno nasrtawe muslimana da se naseqavaju na grani~ne linije, da ulaze duboko u Republiku Srpsku i to je novo potencijalno krizno àri{te. Srbi bi trebalo da budu efikasniji i odlu~niji u suprotstavqawu takvim nasrtajima, posebno na podru~ju op{tine Br~ko, gde }e takvi poku{aji biti najmasovniji. Voditeq: Imamo slu{aoca na vezi. Halo. Slu{alac: Halo, dobar dan. Dr [e{eq: ûjemo vas, izvolite. Slu{alac: Zovem iz Lakta{a, èlela bih da vam postavim jedno pitawe: da li je po propisima va{e stranke mogu}e, ili dozvoqeno, da ~la837
novi SDS-a koji su izba~eni iz stranke budu na ~elu Srpske radikalne stranke, odnosno, da ih gospodin Popla{en imenuje za prve qude stranke, bez obzira na to {to sa starim ~lanovima nije kontaktirao? Dr [e{eq: Kod nas se biraju predsednici op{tinskih odbora i ko }e biti izabran za predsednika op{tinskog odbora, mislim da je re~ o op{tinskom odboru, to ne zavisi od toga da li je ranije bio ~lan neke stranke ili nije. Zavisi samo od toga kakav je ~ovek u pitawu; da li je po{ten, moralan ili nije, da li je sposoban ili nije sposoban i to je stvar unutra{we strana~ke procene. Gospo|a nije rekla neku konkretnu zamerku po pitawu tih qudi. Ako je neko od wih iskqu~en iz Srpske demokratske stranke, to nije samo po sebi ne{to {to mora biti lo{e, treba znati zbog ~ega su iskqu~eni. Kad bih imao vi{e argumenata, druga~ije bih se izjasnio. Nije mi jasan stav gospo|e koja se javila u program, ali mi, radikali, smo otvoreni za svaku kritiku. Ako gospo|a ima konkretne primedbe na pona{awe ~elnika Srpske radikalne stranke, od lokalnih pa do vrha stranke, mi smo spremni da to saslu{amo, i ako su primedbe zasnovane na argumentima, mi }emo postupati prema tim primedbama. Ako nisu zasnovane na argumentima, onda, naravno, tako ne{to odbacujemo, ali samo po sebi nije bitno da li je neko bio ~lan neke druge stranke ili nije. Voditeq: Ponovo imamo slu{aoca na liniji. Halo, dobar dan. Slu{alac: Halo, dobar dan. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Slu{alac: âst mi je da pozdravim gospodina [e{eqa u na{oj sredini i hteo bih da ga pitam koliko je svesrpski korpus sada oja~ao ratifikacijom ovog sporazuma? Hvala. Dr [e{eq: Ratifikacijom ovog sporazuma su oja~ali Srbi kao narod. Ovaj sporazum mnogo donosi Srbima. îwenica da reìm iz Beograda i reìm sa Pala nisu vi{e u otvorenom neprijateqstvu govori mnogo. Sada, kada je potpisan ovaj sporazum, ne moè se vi{e desiti da iz Beograda krene inicijativa protiv Republike Srpske i wenog dràvnog rukovodstva, kao {to je to bio slu~aj u protekle dve ili tri godine. Mislim da su odnosi bili zategnuti od 1993. godine, od poku{aja bawalu~kog pu~a, jer je pu~ bio kreiran u Beogradu. Voditeq: Imamo jo{ jedan poziv. Halo, dobar dan, izvolite. Slu{alac: Halo, dobar dan. [ta misli [e{eq, {ta }e biti sa Isto~nom Slavonijom? Dr [e{eq: Ve} sam odgovorio na to pitawe. Prvo, nimalo nisam optimista i, naàlost, o~ekujem najgore. Mislim da Srbi treba gr~evito da poku{aju da se izbore za neki specijalni status pod me|unarodnim pokroviteqstvom i da ne bi smeli da uzmu domovnice i glasaju na hrvatskim izborima. Ako to urade, izborni rezultati }e biti falsifikovani i automatski }e sve izgubiti. Ovako, ako bojkotuju izbore i spre~e wihovo odràvawe, i ako spre~e izdavawe domovnica na teritoriji Isto~ne Slavonije i Barawe, onda jo{ mogu da vode diplomatsku borbu da se cenkaju, da se prepiru, da poku{avaju isposlovati neki boqi status. Bitno je dobiti i u vremenu dok se neke stvari na me|unarodnoj pozornici ne promene.
838
Voditeq: Imamo jo{ jednog slu{aoca na vezi. Halo, dobar dan. Slu{alac: Dobar dan. Pozdravio bih gospodina [e{eqa i nadovezao bih se na pitawe jedne gospo|e kojoj je gospodin [e{eq rekao da nema argumenata za qude koji vode op{tinski odbor. Da li je sada u Srpskoj radikalnoj stranci aktuelno da se hapse stari ~lanovi stranke i da li je to postao imiy da biv{i oficiri Udbe, komunisti i pristalice Ante Markovi}a vode Srpsku radikalnu stranku? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka jo{ nigde nikoga nije hapsila, niti imamo nameru da hapsimo, stranka ne sme da hapsi. Ne znam o ~emu se radi. U Srpsku radikalnu stranku su dobrodo{li svi ~asni, po{teni qudi i ne postavqamo pitawe ko je i u kojoj stranci bio ranije, ali o~igledno je ovde re~ o qudima koji se javqaju u program da bi ne{to ~a~kali; nikako neko da iza|e sa nekim argumentima. Ako imate ne{to lo{e da kaète za qude koji u va{im mestima vode Srpsku radikalnu stranku, onda kaìte, za{to se ustru~avate, a ne ovako, kao lisica oko ka{e da oble}ete te bili u ovoj stranci, te bili u onoj stranci. [ta ima veze u kojoj su stranci bili. Na{e strana~ko ~lanstvo se ne deli na stare i nove. Onoga trenutka kada je neko primqen u Srpsku radikalnu stranku, on ima ista prava kao i bilo koji drugi ~lan stranke ili osniva~, tu nema nikakve diskriminacije. Nigde se ne postavqa pitawe strana~kog staà u tim poslovima. Ako imate ne{to konkretno da kaète, da zamerite, onda kaìte, ali vidim da nemate. Ve} se tri slu{aoca javqaju insistiraju}i na sli~noj stvari, a nijedan da kaè ne{to opipqivo, ne{to konkretno. Voditeq: Kada smo ve} kod unutarstrana~kih tema, da li biste kratko prokomentarisali {ta se u stvari desilo ovde, u Bawaluci, sa Srpskom radikalnom strankom? Dr [e{eq: Ni{ta posebno se nije desilo. Dvojica qudi su napustili Srpsku radikalnu stranku, a to su Nikola [piri}, ~lan Centralne otaybinske uprave i potpredsednik Op{tinskog odbora iz Bawaluke, mislim da se preziva Bursa}. Nije nikakav problem kada neko napusti stranku ili kada neko do|e u stranku, problem je kada su neki qudi ~lanovi po nekoliko godina jedne stranke, onda proradi wihova sujeta o nekom, ~esto bezna~ajnom pitawu i napuste stranku, pa iz petnih ìla napadaju sopstvenu stranku, ali bez ikakvih argumenata. To je onda sme{no, to onda ne govori ni{ta o stranci koju napadaju, ve} o wima samima. Voditeq: Vi ste nekoliko puta bili zatvarani i u pro{lom sistemu, dok ste ìveli ovde, u Sarajevu, pa od Sarajeva naovamo. Kako se ose}a ~ovek kada iz javnog ìvota ode iza re{etaka? Dr [e{eq: [est puta sam bio u zatvoru i imam dve i po godine zatvorskog staà, ali nisu me uspeli prevaspitati, nisu uspeli ubiti voqu, odlu~nost, borbenost. Ne bojim se zatvora, spreman sam da idem jo{ toliko i vi{e od toga, naravno, zavisno od okolnosti, ali od svoje borbe nikada ne}u odustati. Voditeq: [ta ~ovek radi tamo za to vreme, ~itate li? Dr [e{eq: Odmah se suprotstavim zatvorskim vlastima, ne}u ni{ta da radim, odbijam bilo kakav posao. U Zenici sam {est i po meseci
839
zbog toga proveo u samici i to u o~ajnim uslovima {esnaest sati dnevno tri koraka napred tri nazad, ni sa kim ni re~i progovoriti, ni slova napisati, niti pro~itati itd. @iv ~ovek sve izdrì ako veruje u borbu koju vodi. Kod mene nikada nije dolazilo do sumwe u ciq te borbe i to me odràlo i u~inilo prkosnim. ôvek svaki trenutak samo}e iskoristi za razmi{qawe i to biva korisno za neki daqi rad. Trudio sam se da {to vi{e ~itam, kad god sam imao prilike za to, i to je razlog {to mogu da kaèm da za mene zatvor nije bilo izgubqeno vreme. To je bio jedan fakultet vredniji od Pravnog fakulteta. Voditeq: Imamo jo{ jedan poziv. Halo, dobar dan. Slu{alac: Halo, dobar dan. Zahvalio bih se na{em predsedniku koji nam je sve jako fino objasnio, ali u Lakta{ima to nije tako. Stari sam radikal koji je u prvoj partiji, u prvom odeqewu, to je radikalna stranka, i moj pokojni otac je bio u toj stranci. Ne mogu dozvoliti da qudi koji su izba~eni iz SDS-a do|u i vode Srpsku radikalnu stranku, a da na ~elo ne mogu do}i mladi qudi sa fakultetom zbog dekreta koji je do{ao od predsednika Popla{ena. Moram da kaèm predsedniku da u Lakta{ima ne}e imati uspeha ni izbliza kao {to je trebalo da bude. Toliko od mene, hvala. Dr [e{eq: Evo, vidite, opet nikakvog konkretnog argumenta. Argument protiv sada{weg rukovodstva, ili pojedinaca u wemu, da su do{li iz neke druge stranke i ovde izabrani na kqu~ne funkcije, a mi imamo strana~ke skup{tine po op{tinskim odborima, izbori se obavqaju na demokratskom principu. Svako moè biti predloèn, izabran, svako ima pravo glasa, naravno, kao i ~lan stranke. Oni koji ostanu u mawini moraju da prihvate voqu ve}ine i opet nema nikakvog drugog argumenta za te qude. To {to su pre{li iz druge stranke samo po sebi ni{ta ne govori. Voditeq: Meni se ~ini da }ete vi posle ovog razgovora morati u stranci te stvari... Dr [e{eq: Ne, ja }u ih odmah re{iti. Znate, dr Nikola Popla{en je imao teàk saobra}ajni udes u ~etvrtak uve~e i nalazi se u bolnici na ortopedskoj klinici u Beogradu. U petak oko pono}i zavr{ena je jedna teà operacija na wegovoj ki~mi, ali on }e se brzo oporaviti. Operacija je potpuno uspela i za 10-15 dana }e se vratiti svojim poslovima i radnim obavezama, ali ja }u mu skrenuti pa`wu da vidi {ta je to u Lakta{ima i da odrì sastanak sa svim ~lanovima stranke i da se to pitawe raspravi. Me|utim, o~igledno je da su u pitawu neki me|uqudski odnosi. Nema ni{ta konkretno da se kaè: lo{ je zbog toga i toga, ukrao je to i to, opqa~kao to i to, prevario ovoga, prevario onoga itd. Mada ne znam detaqe, jer ne mogu da se bavim ba{ svakim op{tinskim odborom na{e velike stranke koja deluje u svim srpskim zemqama, skrenu}u pa`wu dr Popla{enu da odrì sastanak sa svim ~lanovima stranke u Lakta{ima i da se to pitawe raspravi u demokratskoj atmosferi, da se qudi suo~e i da kaù sve {to imaju. Voditeq: Imamo novog slu{aoca na liniji. Dobar dan. Slu{alac: Halo, dobar dan. Pozdravio bih [e{eqa i pitao bih ga: ako radikali pobede u Republici Srpskoj, a nadam se da ho}e, kakav }e stav zauzeti po pitawu Bawaluke, kao glavnog grada Republike Srpske?
840
Dr [e{eq: Izjasnio sam se po tom pitawu jo{ na po~etku emisije, mo`da ste se kasnije ukqu~ili u program. Stav iz na{eg programa je da Bawaluka treba da bude prestonica Republike Srpske i zapadne Srbije uop{te dok se Republika Srpska potpuno ne prikqu~i Srbiji. Smatramo da prestonicu treba preseliti u Bawaluku onda kada se Republika Srpska potpuno formalno i pravno odvoji od Muslimansko-hrvatske federacije, dakle, kada se definitivno razgrani~i, kada ne bude imala nikakvu formalnu vezu sa wima. Do tada bi bilo veoma opasno preseqavati prestonicu sa Pala, opasno bi bilo za onaj deo Republike Srpske zbog wegovog osetqivog strate{kog poloàja. Voditeq: Ponovo novi poziv. Halo, dobar dan. Slu{alac: Hteo bih da kaèm predsedniku slede}e: najve}i deo qudi koji su pre{li iz SDS-a kod nas, u Srpsku radikalnu stranku, su oni koji nisu mogli ostvariti neki svoj li~ni interes u SDS-u, pa sada ho}e u Srpskoj radikalnoj stranci, to je jedno. Drugo, gde je na{ predsednik Nikola Popla{en? Vidite li {ta se de{ava sa Bawalukom i Krajinom? Moji radikali, koji su od prvog dana tu, popustili su zajedno sa predsednikom [e{eqom. Hvala. Dr [e{eq: Radikali nisu ni{ta popustili, nego meni izgleda da vi niste iz Srpske radikalne stranke, mo`da ste iz SDS-a pa vam je krivo {to su vas neki ~lanovi napustili. Sada poku{avate kroz ovu radioemisiju, ne mrzi vas ni drugi put da se javqate u program, da nam to podmetnete pred javno{}u kao neki obra~un u Srpskoj radikalnoj stranci. Kucate na pogre{na vrata. Ne moète na taj na~in izazivati razdore me|u srpskim radikalima, a da ste neupu}eni svedo~i i ~iwenica iz koje sam zakqu~io da vi niste ~lan Srpske radikalne stranke jer vi mislite da Nikola Popla{en ìvi na Palama. Nije istina, dr Nikola Popla{en ìvi u Bawaluci, gde mu je i porodica èna i troje dece. Najstarije dete }erka Jelena, studira u Novom Sadu i ona je pred zavr{etkom studija, a oba sina su mu ovde, u Bawaluci. Dr Nikola Popla{en je profesor Pravnog fakulteta u Bawaluci, ìvi u Bawaluci i to je wegovo definitivno opredeqewe, a na Palama je samo kada ima dràvni~ke obaveze, po{to je ujedno i potpredsednik Narodne skup{tine Republike Srpske. Ovim ste se folirali, vi uop{te niste ~lan Srpske radikalne stranke. Svaki ~lan Srpske radikalne stranke sigurno zna gde ìvi dr Nikola Popla{en, gde mu ìvi porodica, {ta radi, ~ime se bavi itd. Dr Nikola Popla{en nije ro|en u Bawaluci, naravno, ìveo je u Sarajevu pre ovoga rata, ali on je sada Bawalu~anin i ostaje definitivno da ìvi u Bawaluci, a samim tim zainteresovan je da Bawaluka bude prestonica. Ne samo da nema ni{ta protiv toga nego se i zalaè za preseqewe prestonice, ali stav na{e stranke je da se to uradi kada se definitivno odvojimo od Muslimansko-hrvatske federacije. Mislim da ne}emo dugo ~ekati na to odvajawe. Voditeq: Primi}emo jo{ jedan poziv, jer otvorena nam je telefonska linija, a onda }emo da privedemo kraju ovaj razgovor. Halo, dobar dan. Slu{alac: Halo, dobar dan.
841
Voditeq: Izvolite. Slu{alac: Pitawe za gospodina [e{eqa: {ta biste vi uradili sa qudima drugih nacionalnosti ako vi i va{a stranka pobedite u Republici Srpskoj, recimo, sa Slovencima, Hrvatima i sli~no? Hvala lepo i prijatno. Dr [e{eq: U Republici Srpskoj i na celom podru~ju Bosne i Hercegovine uglavnom je zavr{en proces etni~ke koncentracije. [to se ti~e qudi koji su ostali, a koji su druge nacionalnosti, oni su ako su lojalni dràvqani dobrodo{li u Republici Srpskoj i mi ne mislimo nikoga proterivati ako ispuwava svoje gra|anske du`nosti i svoje obaveze. Ako su ispuwavawem svojih gra|anskih du`nosti, a mu{karci mobilisawem u srpsku vojsku Republike Srpske dokazali svoj patriotizam prema Republici Srpskoj, onda su oni za nas gra|ani kao svi ostali gra|ani Republike Srpske, tu nikakvu razliku ne pravimo. Nismo mi nikakvi sekta{i i smatramo da je veroispovest privatna stvar svakog ~oveka, a mi, radikali, nismo qudi koji insistiraju na nekoj nacionalnoj diskriminaciji. Voditeq: Dragi slu{aoci, bilo bi ovo sve, {to se ti~e va{ih pitawa. Nama je ostalo jo{ nekoliko minuta da zavr{imo ovaj razgovor sa dr [e{eqom, predsednikom Srpske radikalne stranke i prvim ~ovekom Zemuna. Postavili smo ~itav niz pitawa i mi i slu{aoci; ima li ne{to {to nije pitano a {to ste vi èleli da kaète? Dr [e{eq: Po{to ja ovako u~estalo gostujem na raznim lokalnim radio i televizijskim stanicama u posledwe vreme, ~itav je niz pitawa na koje odgovaram, ~itav niz tema o kojima govorim, a nemogu}e je u okviru jednoga sata re}i sve. Trudio sam se da na{im slu{aocima odgovorim jasno, kratko, jezgrovito, bili oni zadovoqni ili ne mojim odgovorima. Voditeq: Nadam se da ste vi zadovoqni u~e{}em u na{em programu i, naravno, zahvaqujem se {to ste bili gost u Studiju 078. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
SLUÂJ BK
NTV Studio B, Utisak nedeqe, 23. mart 1997. godine Voditeq: Dobro ve~e, ja sam ta koja treba prva da vas pozdravi. Videli ste ve} Proti}a, dobro ve~e Milane. Proti}: Dobro ve~e. Voditeq: Svi su do{li, dobro ve~e, gospodine [e{eq. Dakle, tu je gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Da li vi{e volite da vas nazivaju gradona~elnik Zemuna ili predsednik Op{tine Zemun? Dr [e{eq: Ja sebe nikada nisam nazvao gradona~elnikom, jer to je pogre{na upotreba jednog pojma. U pitawu je funkcija predsednika Op{tine. Gradona~elnik postoji u zemqama u kojima se direktno bira gradski na~elnik na neposrednim izborima. Kod nas nije takav slu~aj. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Kod nas je to uvek nepravilna upotreba naziva.
842
Voditeq: Dobro, zna~i predsednik Op{tine Zemun. Dobro ve~e èlim Aleksandru Tijani}u. Ovog puta ste novinar, je li tako? Tijani}: Da, recimo. Voditeq: Dobro. Gospodine [e{eq, vi{e puta ste izjavili da je mesto Srpske radikalne stranke ili na vlasti ili u zatvoru. Pitawe je slede}e: {ta mislite, da li se napadima na koaliciju Zajedno i posledwim napadom na Biqanu Plav{i} stiè u zatvor ili se pre stiè na RTS? Dr [e{eq: Mislim da se stiè na vlast. Voditeq: Ih-ih... Dr [e{eq: Kada napadnemo konkurenciju i kada imamo dobre argumente, ti napadi nam stvaraju ve}e {anse da do|emo na vlast. Voditeq: Ih, hm... Dr [e{eq: Samo jednu stvar treba da imate u vidu, mi neprekidno kritikujemo i reìm i koaliciju Zajedno i vi{e prostora u svojim nastupima posve}ujemo kritici reìma. Problem je u tome {to na dràvnoj televiziji i drugim medijima pod kontrolom reìma imaju publicitet samo oni delovi na{ih izjava koji su protiv koalicije Zajedno, ili koji su relativno neutralni u odnosu na reìm. Voditeq: [ta vi ~inite da se... Dr [e{eq: Ono {to je protiv reìma ne moèmo da spre~imo... Voditeq: Recimo, da napravite test pa da jednog dana izjavite ne{to sli~no, da vidite da li }ete biti na dnevniku. Dr [e{eq: Taj dan kada ni{ta ne izjavim, onda nas nema na televiziji, nema nas u medijima. Voditeq: Zna~i, za po~etak je va`no da ste na televiziji? Dr [e{eq: Ne. Va`no je da mi istrajemo na svom programu, da ostanemo pri svojoj politici, a da se borimo da nam mediji budu {to dostupniji. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Nijedan na{ napad na konkurenciju nije smi{qen da se izborimo za boqi tretman u bilo kom mediju. Nikada se tako nismo pona{ali. Mi smo vodili svoju politiku i onda kada je to objektivno zna~ilo da }emo biti iskqu~eni sa svih medija jer smo se nalazili u takvoj fazi politi~kog delovawa. Voditeq: Ako moète da se setite, kada ste boqe spavali, kada ste imali boqe snove dok ste vodili politiku koja vas nije vodila na RTS ili dok vodite ovu politiku suprotno svemu tome? Dr [e{eq: Ja sam uvek dobro spavao. Ja i u zatvoru odli~no spavam. Meni je savest mirna. Voditeq: Hm... Pa da. Dr [e{eq: To je najva`nije. Vidite, vi se ~udite {to se Srpska radikalna stranka pojavquje na televiziji po malo, na ka{i~icu, minut, pola minuta. Nije vam bilo ~udno {to nas tri godine nije uop{te bilo na dràvnoj televiziji, a sada se kao desilo ne{to neverovatno, evo, ~ak i radikala ima na televiziji. Voditeq: Ne, ne ~udi me vi{e. Ako me ne{to ~udi onda me ~udi za{to.
843
Dr [e{eq: Ali ima i svih drugih stranaka na televiziji. Voditeq: Da. Vi }ete sti}i na televiziju samo pod uslovom da napadate koaliciju Zajedno. Dr [e{eq: Mi neprekidno napadamo televiziju ba{ zbog takve medijske blokade, napadamo ministarku informisawa, i to èstoko, napadamo ukupno stawe u medijima. Voditeq: Dobro. Milane, pitawe za vas: ukoliko bismo prihvatili da je gospodin [e{eq u pravu kada kaè da je mesto Srpske radikalne stranke ili na vlasti ili u zatvoru, {ta mislite da bi bilo boqe za Srbiju da su na vlasti ili u zatvoru? Proti}: To je te{ko pitawe. Ja sam ube|eni demokrata i mislim da nijedna stranka ne treba da bude u zatvoru, pa ni Srpska radikalna stranka, bez obzira koliko imam zamerki, rezervi prema politici i, naro~ito, pona{awu te stranke. Mada sam, kada je trebalo, i wima pomagao. Kada su se oni nalazili u te{kom poloàju, ni{ta mi te razlike nisu smetale da pritr~im i wima u pomo}. Svako ko ube|eno veruje u demokratske slobode i ko smatra da svi politi~ki ~inioci, sve politi~ke stranke treba da budu ravnopravne u politi~koj utakmici, ne sme da iskqu~uje nijednu. Srpska radikalna stranka u tom pogledu nije dobar primer. Boqe bi bilo da ste me pitali da li bih na taj na~in razmi{qao o Komunisti~koj partiji, pa ~ak ni o woj na takav na~in ne bih smeo da razmi{qam da bih ostao dosledan. Prema tome, ostaju moje velike rezerve i sumwe u politiku Srpske radikalne stranke, ali to svakako ne zna~i da ona ne treba da ima ravnopravan tretman sa svim ostalim politi~kim strankama i pravo da se izbori za svoj deo bira~kog tela. Voditeq: Dobro. Eskivirali ste odgovor. Proti}: Ne. Dr [e{eq: Ali sumwate, u sve treba sumwati, vaqda se slaèmo u tome. Naravno da treba u sve sumwati. Ali, kada idete sa optu`bom konstruisanom unapred, a nemate nijedan argument, onda se optu`ba svodi na insinuaciju. Voditeq: Dobro. Proti}: Ja sam samo hteo da... Dr [e{eq: Ne zaboravite jednu stvar: od svih sada{wih predsednika opozicionih stranaka u Srbiji ja sam najduè bio u zatvoru, osim mene jo{ samo Vuk Dra{kovi}, a ostali nikada u zatvoru nisu bili. Izvucite iz toga neki zakqu~ak. Voditeq: Dobro, mogli bismo da na|emo jo{ ne{to {to se desilo samo vama, ostalima nikada, ali nije va`no sada. To }emo drugom zgodom. Proti}: Ja sam samo hteo da dodam jo{ i to da, iskreno govore}i, ne bih voleo ba{ da Srpska radikalna stranka do|e na vlast. Voleo bih da u Srbiji do|e na vlast neka stranka koja bi zaista li~ila na nekada{wu Narodnu radikalnu stranku iz doba Nikole Pa{i}a i, da budem neskroman, mog pradede. Naàlost, Srpska radikalna stranka ima vrlo malo zajedni~kog sa ideologijom nekada{wih radikala. Voditeq: Gde vam se vi{e svi|a gospodin Tijani} na mestu ministra ili na mestu biv{eg ministra?
844
Proti}: Opet te{ko pitawe. Ne svi|a mi se na mestu ministra u ovakvim vladama niko, makar taj ~ovek bio i najsposobniji na svetu, zato {to smatram da je ovo reìm kojem nijedan pametan i po{ten ~ovek ne sme da pomaè, nego treba da ~ini sve {to moè da bi mu odmogao. Sva nesre}a koja nas je zadesila ovih posledwih nekoliko godina, da ne govorim o pola veka komunisti~ke diktature, pada na teret ovom reìmu. Prema tome, svaki onaj ko se drzne da takvom reìmu pomogne, ma kako tu svoju odluku obja{wavao, ogre{io se o interese naroda kome pripada, pa u su{tini, i o interese svoje dece. Voditeq: Verujem gospodine Tijani}u da }ete odgovoriti na ovo, ali ne bi bilo lo{e da prethodno odgovorite i na moje pitawe. Tijani}: êkajte, ne mogu na dva. Voditeq: Dobro, ajde prvo ovo, pa }u onda ja. Tijani}: Prvo moram da vam kaèm da mi se apsolutno ne dopada kada pitate drugog mu{karca gde mu se vi{e svi|am. Zna~i, manite me tih pitawa... Voditeq: Pa nisam vas pitala, pitala sam wega. Tijani}: ... da ja ne bih vas pitao kako vam se svi|a naslednica na poloàju ministra za informacije? Voditeq: [to se vi bunite protiv pitawa koje sam ja postavila, e, to }u da vas pitam. Tijani}: Pitajte ga kako mu se svi|a [e{eq, a ne ja. Voditeq: Ja ga pitam {ta ja ho}u. Tijani}: Dobro, u redu je, pitajte {ta ho}ete, ali nemojte mene da stavqate u taj kontekst. Znate {ta, ovo {to kaè uvaèni profesor Proti}, Milan St. Proti}, mi biramo na~in na koji }emo promeniti Srbiju. Na~in na koji on èli da promeni Srbiju, po mom sudu, jednako vodi u katastrofu kao i ovaj na~in kojim se Srbija danas vodi. Ako pristanemo na teoriju po kojoj svako ko bilo {ta radi danas, radi u korist Socijalisti~ke partije ili lidera dràve, to zna~i da treba svako da prekine bilo kakvu aktivnost. Sa istim obrazloèwem i lekar koji dobro radi svoj posao, i inèwer koji dobro radi svoj posao, i profesor ako dobro predaje svojim studentima, odràva reìm na vlasti. To ne moè tako da se gleda. Proti}: Da nije malo demago{ki? Tijani}: Pa dobro, vi to profesore tuma~ite kako god ho}ete, ja mislim da vlast mora da se mewa. Prvi stepen promene vlasti je podela vlasti, slabqewe ove vlasti i podela reìma, podela vlasti i uticaja. Sve drugo }e Srbiju odvu}i u haos gra|anskog rata, ~ije klice ovde postoje. I ja se za svoju decu jedino toga bojim i nisam spreman da pucam ni u koga da bih nekoga skinuo sa vlasti ili doveo na vlast. Ako ste vi ube|eni demokrata, dajte da se mi prvo dogovorimo oko toga, jer ja nisam spreman da platim bilo koju cenu da socijalisti si|u s vlasti. Neku cenu jesam, ali ovu cenu nisam. Toliko o tome, a vi pre|ite na svoje pitawe. Voditeq: Prelazim vrlo rado na svoje pitawe. Pretpostavqam da su se oni koji su do{li do tog kadrovskog re{ewa da vas pozovu u Republi~845
ku vladu za ministra informisawa vodili istim pitawima i kada su doveli gospo|u Milentijevi}. Verujem da su traìli najboqeg ~oveka koji moè da obavi taj posao. U ~emu vi vidite sli~nosti izme|u vas i Radmile Milentijevi}? [ta je zajedni~ko? Tijani}: Treba li vas da pitam gde vi vidite razliku? Voditeq: Ne, ja vas pitam, vi treba da odgovorite. Tijani}: Za{to treba da odgovorim? Voditeq: Kada neko pita, ovaj drugi odgovara ili kaè ne}u da odgovorim. Tijani}: Ja mislim da je to pitawe koje naprosto nema smisla. Ja sam novinar koji je privremeno bio ministar. Voditeq: Dobro. Tijani}: Gospo|a Milentijevi} nikada nije bila novinar, i to je osnovna razlika. Ja sam zalutao u vladu i nije ta~no da me je neko izabrao, ja sam bio nateran. Ali to je duga pri~a, koju sada ne bih pri~ao. Voditeq: Ko vas je naterao? Tijani}: Pre 7-8 meseci, bilo je leto, pro{lo leto, nije bila ovakva situacija, nije bilo protesta, u medijima je bila katastrofa i naprosto je neka grupa koja je imala izvesnog uticaja smatrala da treba probati iznutra da se neke stvari promene. Ja sam bio kompromis izme|u dve grupe. Me|utim, nisam mogao da radim. Ustanovio sam brzo da su mi ruke vezane. Dva meseca me nisu zvali ni na kakve koordinacije vlade, gde se zapravo donose odluke, i ~ekao sam prvi krupan povod da se povu~em a da organizacija iz koje sam oti{ao za ministra, a to je BK, nema direktne posledice. Na{ razlaz je bio oko su{tine protesta i oti{ao sam bez posledica po wih, a sa velikim posledicama za mene, jer svako od vas sada ima pravo da mi kaè ti si bio ministar, ti si kolaborirao sa reìmom. Vi, koji ste ~itali malo duè, znate za sedmogodi{wu praksu pisawa tekstova o prirodi ovog reìma. Voditeq: Dobro, ukratko, da li mislite da ste ne{to uradili, osim {to ste probali i niste uspeli? Imate li ne{to {to sebi pripisujete u delo? Tijani}: Nisam zadovoqan, iako mislim da sam neke qude prvi put uveo u zgradu vlade, razumete me. Prvi put su u{li qudi kojima su zabranili Radio Smederevo. Prvi put su do{li qudi koje je Vu~eli} otpustio sa Televizije Beograd. Prvi put je u{la Dana Dra{kovi}, kojoj nisu hteli da {tampaju novine. Dakle, izvolite, sedite. Voditeq: Ali samo nisu vra}ene? Tijani}: êkajte, moje ministarstvo, dok sam bio tamo, nije ni zatvaralo te stvari. Ja sam qudima objasnio ne znam ko vas zatvara, protestujem, pi{em pisma, tri puta sam govorio na sednici Vlade i svaki put sam ostao u mawini. Podràla me je grupa iz Nove demokratije. I nakon toga sam se spakovao i oti{ao. Voditeq: [ta mislite o kadrovskom re{ewu, recimo neko vas pita da li je dobro da, na primer, gospodin [e{eq bude imenovan za ministra inostranih poslova? Da li bi vam se to ~inilo korisnim i dobrim potezom? Tijani}: Da li bi mi se ~inilo dobrim potezom da vs neko imenuje za {efa JUL-a?
846
Mislim da gospodin [e{eq ima svoju poziciju u srpskoj unutra{woj politici. Meni puls potpuno dozvoqava da postoje i Srbi takvog mi{qewa. Me|utim, ja mislim da je apsolutno nemogu}e da [e{eq bude ministar inostranih poslova Srbije u ovakvoj Evropi. Mo`da pre pola veka ili pre 70 godina, ali u ovoj Evropi gospodin [e{eq ne bi mogao da radi kao ministar inostranih poslova Srbije. Voditeq: Vi ste sigurno upoznati, izvolite. Dr [e{eq: Vi se siti napri~aste o meni, da i ja ne{to kaèm o tome. Proti}: O sebi. Dr [e{eq: O sebi. Gospodin Tijani} izgleda nije dovoqno dugo bio ministar u Vladi Srbije, pa nije uspeo da sazna da Srbija nema ministarstvo inostranih poslova. Postoji Savezno ministarstvo inostranih poslova. Voditeq: Ne, ovo je, dobro. Dr [e{eq: [to se ti~e gospodina Tijani}a, ja razumem to da je on osetio potrebu da postane ministar. Mnogi qudi èle da budu ministri i razlikuju se samo u tome na koji }e na~in postati ministri. Gospodin Tijani} kaè da je bio u Vladi i da je imao problema sa reìmom. Gospodin Tijani} je i sam bio reìm dok je bio ministar u Vladi. Mo`da su wegove namere bila najboqe, ali me jedna stvar ~udi po{to znam da je gospodin Tijani} inteligentan ~ovek mi smo oduvek politi~ki protivnici, nikada nismo imali prilike javno da ukrstimo ma~eve, ali mislim da }e se i ta prilika ukazati ~udi me {to kao inteligentan ~ovek nije na spektakularan na~in oti{ao iz Vlade. Obrazloèwe da ne bi ugrozio kompaniju iz koje je do{ao u Vladu nije mi dovoqno prihvatqivo. Ta kompanija je ve} ugroèna, ali iz drugih razloga, ne zbog toga {to je gospodin Tijani} bio ministar u Vladi, pa napustio Vladu zbog neslagawa. O~ekivao sam, ako bude morao da ide iz Vlade, da }e to biti na jedan spektakularan politi~ki na~in, a ne tako tiho odlaèwe i za neko vreme nestajawe sa scene. Tijani}: Za spektakl ste vi zaduèni u srpskoj politici i ja to prepu{tam vama. Taj na~in vo|ewa politike uz pomo} spektakla i vatrometa drì Srbe ve~ito u stawu puberteta. Vi spektaklima i vatrometom ulivate la`nu sigurnost i la`ne mogu}nosti Srbima. Sve je lako, sve je dozvoqeno, a to nije ta~no. Vreme je da se neke stvari ovde rade ozbiqno. Dakle, da sam imao politi~kih ambicija, ja bih od svoje ostavke napravio vatromet. Ja nemam politi~ke ambicije, ja sam novinar i vratio sam se novinarstvu. Nisam ~lan nijedne stranke, nisam bio od kada su me isterali iz partije, pre 10-12 godina, i ne nameravam da u|em ni u jednu stranku. Ali neke stvari moraju da se rade ozbiqno, gospodine [e{eq. Dakle, ne moè se praviti vatromet od svega, kao {to vi mislite. Na taj na~in se Srbi drè u ve~itom pubertetu. Dr [e{eq: Samo jednu stvar treba da imate u vidu. Ja sada nisam spreman da ulazim u te pubertetske, predpubertetske ili postpubertetske analize. Tijani}: Izaberite {ta vam odgovara, sasvim mi je svejedno. Dr [e{eq: Ali, ima ne{to drugo, {to je veoma bitno.
847
Tijani}: Recite. Dr [e{eq: Gospodine Tijani}u, sami ste rekli da niste ~lan nijedne stranke, ali ste pristali da u|ete u vladu jedne stranke. Stavili ste se u slu`bu te stranke. Suvi{e je neuverqivo kada vi kaète da ste hteli da promenite tu vlast. Vi, kao pojedinac, tu vlast ne moète da promenite, prihvatili ste da budete jedan {raf u sistemu te vlasti, u wenoj ma{ineriji. U jednom trenutku ste videli da to nije ono {to bi vama bilo po voqi, {to bi zadovoqilo va{e ambicije i oti{li ste, a tu vlast niste ìgosali. Vi se jo{ uvek usteète da kaète istinu o toj vlasti, a upoznali ste je na samim izvorima. Tijani}: Ne usteèm se ja ni o toj vlasti ni o vama da kaèm istinu. Za vas kaù da niste samo jedan {raf nego da ste velika poluga vlasti. Dr [e{eq: Ja sam jedna krupna, stra{na poluga vlasti, ali dolaze}e vlasti, gospodine Tijani}u, ne ove sada{we. Od svih sam najvi{e u~inio da ova vlast bude poquqana, da bude razdrmana i da ve} bude pred kolapsom. Me|utim, imao sam jedno pitawe za gospodina Proti}a, koji je tako na brzinu rekao da sada{wa Srpska radikalna stranka nema ni{ta sli~nog sa ideologijom Radikalne stranke Nikole Pa{i}a. Interesuje me da li je do tog saznawa gospodin Proti} do{ao kao istori~ar, kao profesor, ili mu je deda pri~ao? Ako je do{ao kao istori~ar do tog saznawa, da li je on ta svoja saznawa i objavio u nau~nim radovima, da li je prou~avao Radikalnu stranku Nikole Pa{i}a? Ako su to dedine pri~e, onda, naravno, dedine pri~e su pri~e za pored ogwi{ta, a ne pri~e u ozbiqnim razgovorima. Proti}: Gospodine [e{eq, vi kao da meni ho}ete da pomognete ve~eras, ja sam doktorirao na ideologiji evropskog radikalizma. Zna~i, na pore|ewu izme|u uticaja, odnosno ideja evropskog radikalizma, naro~ito radikalne stranke u Francuskoj i na{ih radikala na kraju XIX i po~etkom XX veka. Prema tome, moja doktorska disertacija je Ideologija Narodne radikalne stranke i evropskog radikalizma. Dakle, nisu dedine pri~e, ja naàlost svog pradedu, a ne dedu dedu sam poznavao, ali pradedu nisam. Dr [e{eq: Vi ste rekli da je deda, pa sam se ja na to nadovezao. Proti}: Ne, pradeda. Dr [e{eq: Ja ne znam ni koliko vi imate godina, pretpostavqam da ste mladi. Proti}: Sada je svejedno. Prema tome, odgovor na va{e pitawe: moja najuà specijalnost je upravo ideologija radikalizma, pa ba{ zbog toga to i kaèm. Da sada ne ulazimo u to, moèmo jednom prilikom da se na|emo, pa da vam ja objasnim u ~emu su razlike izme|u nekada{we radikalne stranke i onoga {to vi danas predstavqate, a to je za neku drugu pri~u. Dr [e{eq: Gospodine Proti}u, radikalizam Radikalne stranke Nikole Pa{i}a nema nikakve veze sa francuskim radikalizmom. Radikalna stranka Nikole Pa{i}a je sledbenik ruskih narodwaka i jednim delom... Proti}: Uzmite vi moju doktorsku disertaciju, gospodine [e{eq, objavqena je u izdawu Akademije nauka, pa }ete videti sli~nost izme|u francuskih radikala i srpskih.
848
Dr [e{eq: Nemojte da ~itam va{u disertaciju. Gospodine Proti}u, za{to ja moram da ~itam va{u doktorsku disertaciju? Proti}: Zato {to ni{ta ne znate. Dr [e{eq: Ja ni{ta ne znam? Proti}: Ne znate. Dr [e{eq: Ja pro~itam, recimo, tekst najve}eg autoriteta iz domena istorijskih nauka kod nas, Vasilija Kresti}a, akademika, profesora Filozofskog fakulteta. Proti}: Je li se on bavio radikalizmom? Dr [e{eq: Molim vas, on napi{e na 10-15 {lajfni tekst o va{em nau~nom radu. Ne moram da ~itam va{e kwige, gospodine Proti}u, jer on je za mene... Proti}: Ako se uzdate u Kresti}ev sud, onda nastavite tako da mislite, ali to je na va{e veliko... Dr [e{eq: Ako bih ja po~eo da ~itam sve besmislene kwige koje su objavqivane posledwih decenija u na{oj zemqi... Proti}: Dobro, ba{ zbog toga va{a radikalna stranka tako izgleda, upravo {to ~itate Kresti}a. Dr [e{eq: Ona odli~no izgleda. Proti}: Nastavite, ne}ete daleko sti}i. Dr [e{eq: Nemojte da se uzbu|ujete, gospodine Proti}u, nemojte da padate u vatru. Vasilije Kresti} je najve}i ìvi autoritet iz domena istorijskih nauka u na{oj zemqi, i to je op{tepoznata ~iwenica. Nemojte da padate u vatru. On je analizirao va{e nau~no delo, ja nisam istori~ar po struci i ne moram da ~itam sve kwige, ali ~itam najva`nije kwige i najva`nije tekstove iz istoriografije. Na osnovu toga izvla~im zakqu~ke. Meni je dovoqno da pro~itam 15 strana teksta koji je Vasilije Kresti} napisao o va{em nau~nom delu i ne moram ni da ~itam va{e nau~no delo. Proti}: Ja vam samo kaèm zato... Dr [e{eq: Nemojte samo da se uzbu|ujete. Proti}: Nemojte da se ~udite {to imate toliko naopakih pojmova i procena, ni{ta drugo. Dr [e{eq: Molim vas, {to se ti~e Srpske radikalne stranke, ona je uspe{na. O tome svedo~i ~iwenica da imamo visok procenat glasova na izborima to je dokaz na{e uspe{nosti, a ne va{ stav o tome. Oku{ali ste se u politici, gospodine Proti}u, pa ste propali. Vi ste neuspe{an politi~ar. Proti}: Kako? Dr [e{eq: Prvo, bili ste u DEPOS-u, 1992. godine smo se videli na Okruglom stolu na dràvnoj televiziji. Proti}: Da. Dr [e{eq: U jednom trenutku sam vas naveo da nastupite protiv politike DEPOS-a, pa ste rekli ja se s tim ne slaèm. Je li tako? Potom ste bili u Demokratskoj stranci Srbije, pa ste je napustili, ali ste tvrdili da je upravo ta stranka naslednik Radikalne stranke Nikole Pa{i}a, da je ovakva, da je onakva. I u jednom trenutku ste napustili tu
849
stranku. Sada, kao biv{i ~lan stranke, potpisujete peticiju sa nekim sada{wim pobuwenim ~lanovima stranke i traìte smenu predsednika. Kako traìte smenu predsednika jedne stranke ~iji ~lan niste? Mene neke stvari iznena|uju, sa logi~kog aspekta, ja nisam stru~wak za istoriografiju... Proti}: Pa, to vam o~igledno nije ja~a strana. Dr [e{eq: Logika mi je najja~a strana. Proti}: To samo vi tako mislite i niko drugi. Dr [e{eq: Ovo va{e uzbu|ewe najboqi je dokaz da je meni logika ja~a strana. Voditeq: Gospodine [e{eq, da li volite da putujete? Dr [e{eq: Volim da putujem. Voditeq: Da li u posledwe vreme moète da putujete? Gde ste bili u inostranstvu posledwi put? Dr [e{eq: Bio sam pro{le godine dva puta u Rusiji, kako ne znate, to je bilo tako spektakularno. Voditeq: Jo{? Dr [e{eq: Bio sam u [paniji 1992. godine. Voditeq: Dobro, gde ste jo{ bili? Dr [e{eq: Putujem po Srbiji i svim srpskim zemqama. Voditeq: Ne to, samo po inostranstvu. Gde biste voleli da idete? Dr [e{eq: Gde bih voleo? Voditeq: A-ha. Dr [e{eq: Voleo bih da putujem u mnoge zemqe, ali nemam vremena. U nekoliko zemaqa mi ne daju da putujem. Voditeq: E, a koje su to? Dr [e{eq: To je Holandija. Hteo sam da se prijavim Ha{kom tribunalu, da kaèm evo, ako imate ne{to protiv mene, ja sam tu. Nisu smeli da me puste, boje se mog dolaska u Hag. I zabranili su mi ulazak u Francusku, Erve De [aret, isti onaj koji je onako lepo primio Vesnu Pe{i}, Vuka Dra{kovi}a i Zorana \in|i}a. Voditeq: [ta mislite, kome to treba da bude na ~ast ili na qagu vama ili wima? Da li treba da se stidi onaj ko dobija vizu ili onaj ko je ne dobija. Dr [e{eq: Meni na ~ast, a wima na qagu. Wih prima isti onaj ministar iste one vlade koja je bombardovala srpsku decu, srpske crkve i {kole, sela i gradove u Republici Srpskoj. Voditeq: Da... Dr [e{eq: Zna~i... Voditeq: Da li vam imponuje taj ose}aj kada podnesete molbu za vizu i dobijete negativan odgovor... Dr [e{eq: Da, to mi imponuje jer mi je... Voditeq: I kada vas tretiraju kao neku pojavu koja, ipak, kada ve} mora, postoji samo u Srbiji? Dr [e{eq: Erve De [aret je demonstrirao ovom odlukom koliko me se boji francuska vlada, reìm @aka [iraka. Me|utim, u ovom slu~aju nisu bili presudni spoqni momenti, presudni su bili unutra{wi:
850
ogroman rast popularnosti Nacionalnog fronta Francuske. @an Mari Le Pen je osvojio ~etvrti veliki grad u Francuskoj. Ide daqe. Nacionalni front Francuske je slede}a vladaju}a partija u Francuskoj. To je o~igledno. Francuska je ugroèna na sli~an na~in na koji je ugroèna Srbija. Voditeq: [ta biste privatno voleli da vidite u Parizu, nevezano za politiku? Dr [e{eq: Slu{ajte, ja sam dva puta bio u Parizu. [ta imam vi{e da razgledam Pariz. Hteo sam da idem na Kongres Nacionalnog fronta Francuske. Vama, koji mo`da niste putovali po svetu, ne{to zna~i oti}i u Pariz, meni je Pariz obi~an svakodnevni grad kao i mnogi drugi gradovi. Ja sam celi svet proputovao. Li~no sam se uverio da je zemqa okrugla, gospo|o, i nema potrebe da negde putujem da bih razgledao, ja putujem da bih obavqao posao. Voditeq: Dobro, ima ne{to {to ste ve} videli a {to volite, pa biste oti{li opet. Dr [e{eq: Ja se toliko intenzivno bavim politikom da nemam vremena za turisti~ka putovawa. Od kada su me proterali iz Crne Gore, 1994. godine, nisam nigde ni na odmor odlazio. Nemam vremena za odmor i nemam vremena za turizam. Putujem po potrebi. Pozvali su me dva puta u Rusiju, i{ao sam. Pozvali su me u Francusku, hteo sam da idem. Samoinicijativno sam hteo da idem u Hag. Prethodno sam ih zvao telefonom i nudio se ako me pozovu da do|em, nisu hteli da me pozovu. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Nisu smeli da me puste. Nigde vi{e nisam bio pozvan. Znate, nije bilo potrebe. Voditeq: Dobro, to vas i pitam. Dr [e{eq: Jo{ jednu vrlo va`nu stvar imam da vam razjasnim. Voditeq: Hajde. Dr [e{eq: Da li je neko druge pozivao? Da li je neka politi~ka partija pozivala nekoga iz koalicije Zajedno? Ne. Oni nemaju partnera me|u stranim politi~kim partijama istog tipa, iste ideologije, ne druè se sa wima, ne razmewuju iskustva. Oni idu na poziv stranih vlada... Voditeq: Mene samo u ovom trenutku zanima ko dobija vizu, a ko ne. Dr [e{eq: ...za obave{tajne poslove, za subverziju i tako daqe. To je veoma bitna razlika. Mene pozivaju partneri iz sli~nih politi~kih partija, a wih pozivaju ministri inostranih poslova i drugi dràvni~ki ~inovnici i daju im naloge kako daqe da deluju u Srbiji. Nije slu~ajno {to \in|i} svakih 15 dana putuje u Nema~ku ili Austriju. Voditeq: Dobro. Tijani}: Vojo, do|ite bre u Intervju gledalaca, ma pustite malo da do|emo do re~i. Je l vidite kako deluje Oqa na vas? Ona je ratni voditeq, ~im je gosti vide, po~nu da se sva|aju. Polako. Dr [e{eq: Gospodine Tijani}u, vidite, pita gospodina Proti}a o meni, pita vas o meni. Nisam ja predmet ve~era{weg razgovora. Ako jesam da sednem ispred vas, a ne da sedim sa vama ovde.
851
Tijani}: Moète. Voditeq: Nije nikakav problem. Dr [e{eq: Mislio sam da sednem ispred vas, pa da govorite o meni. Tijani}: Ako ste zavr{ili sa ovim turizmom, {ta ste hteli da pitate? Voditeq: Htela sam da vas pitam... Proti}: [ta najvi{e voli u Parizu? Voditeq: Da, {ta najvi{e volite u Parizu? Ali, ja bih to sada da presko~imo, kasnije }emo. Tijani}: Sve {to volim u Parizu ili goji, ili je zabraweno, ili je nemoralno. Voditeq: Dobro. Proti}: Zato je ve~iti i najlep{i grad na svetu. Voditeq: Da li biste dali, da ste u situaciji, garantno pismo, da li biste oti{li, recimo u francusku ambasadu i garantovali da }e vojvoda [e{eq biti dobar i da mu daju vizu, da }e se lepo pona{ati? Tijani}: Znate {ta, niko ne moè garantovati za gospodina [e{eqa da }e biti dobar, ~ak ni sam gospodin [e{eq. Zato {to... Dr [e{eq: Ja sam uvek dobar u svemu. Tijani}: Morali biste da mi date par adresa da se raspitam, znate. Dr [e{eq: Da}u vam posle emisije. Tijani}: Da ste bili dobri. Dr [e{eq: Da}u vam posle emisije notes. Tijani}: Zna~i da to tek treba proveriti, to su samo va{e tvrdwe, bojim se bez dovoqno osnova. Ima i druga~ijih pri~a, da ste bili lo{i. Dr [e{eq: Mora}ete da dokumentujete. Tijani}: I ja }u vama dati par telefona. Dakle, gospodin [e{eq je ~ovek inspiracije, wegova uàsna prednost nad svim srpskim politi~arima je u nekoliko stvari. Prvo, on je vi{i rastom od svih srpskih politi~ara i ima vi{i, ja~i glas. To wih pla{i jer im je priroda takva. Druga stvar, gospodin [e{eq je ~ovek trenutne inspiracije i kada oseti, strahovito dobro poga|a ukus najprose~nije mogu}e publike. Po{to je uvek i u stawu da snizi svoj kriterijum za pola koraka, niko ne moè da ga stigne. Ja ~ak mislim da on tvrdi da je rezultat wegove stranke wegov, on jeste wegov pripada wemu, ali nije wegov to je stawe srpske nacije, to je stawe srpskog duha. Zna~i, da nije wega, bio bi neki drugi [e{eq. Nije on êr~il i nije on Atila ili Aleksandar Makedonski, niti je Kara|or|e. Zna~i, stawe srpske nacije je takvo, zbog toga radikali u ovom trenutku imaju toliko, zato {to kod Srba postoje stvari koje pamte kao koko{ke {est sati. Ja ne mogu da mu oprostim jednu stvar gde je srpska granica? On to duguje srpskoj naciji. Gde je srpska granica? Nije tamo gde je govorio. Voditeq: Nemojte to. Tijani}: Ne, nije ovo ta vrsta emisije, razumete me. Evo na {ta mislim: za{to je pustio, ako je takav ratnik, da se Hrvati àle Ujediwenim nacijama na wegove pe{adijske jedinice radikala da su najbrà pe{adija na svetu, jer nisu mogli da ih stignu koliko su beàli. Trojica su u{la
852
u atletsku reprezentaciju. To mora da objasni ako ho}e da Srbi budu ozbiqan narod. Ali on jo{ uvek ne}e da Srbi budu ozbiqan narod. Tek ako se pribliì vlasti ili u|e u wu, onda }e po~eti ozbiqno. I tada }e re}i Srbima ~ekajte, pa morate da radite. Dosta vi{e ovoga sve je lako, tamo je Karlobag, bombardova}u London, imam re~ne podmornice. Onda kada se pribliì vlasti, re}i }e im ima da radite bre, od 8 do 17, kao {to je sada u Zemunu uveo strahovladu. Do sada je Srbe drào na letwem raspustu, pa privukao Srbe da kaù ovaj [e{eq je simpati~an. Pevaju spremte se, spremte ~etnici, a ovi ne da se spremaju, nego spremaju Zemun; tako da mi je veoma drago {to je dobio Zemun na upravqawe. Ako mogu da ispri~am... Voditeq: Vic? Tijani}: Nije vic. Kaù, da je Hitler ranije dobio pribor za slikawe, nikakvih pizdarija ne bi bilo tridesetih godina. [e{eq je zato dobio Zemun. Voditeq: Za{to psujete? Tijani}: Ne, rekao sam pizdarije. Voditeq: A-ha. Tijani}: Gde smo stali? Dr [e{eq: Stvarno, gospodine Tijani}u, otkud ta potreba da psujete pred jednom damom i pred ovolikim auditorijumom? Tijani}: Dobro. Mislim ... Dr [e{eq: Pali ste u vatru, a nije bilo nikakvog pravog razloga da padnete u vatru. Tijani}: Da, uvek, kada raspravqam o vama, ja padnem u vatru. Ali, dobro. Dr [e{eq: Vi }ete se setiti gde ste stali, da sada ja ne{to kaèm dok se vi setite, dok se malo presaberete. Tijani}: Evo, spreman sam da saslu{am par uvreda na svoj ra~un. Dr [e{eq: Uvreda? Ne bih ja vas uvredio ni za {ta na svetu, gospodine Tijani}u. Tijani}: Dobro. Dr [e{eq: Vi ste moj omiqeni lik me|u modernim srpskim novinarima i da vas nema, ja bih bio tuàn i àlostan. Gospodine Tijani}u, {to se ti~e granica, onaj ko je bio na vlasti mogao je da ih postigne ili ne postigne. Ja se za wih zalaèm i daqe i ja }u ih jednog dana ostvariti, to vam garantujem. Ako me pitate kako, mogu sve do tan~ina da vam objasnim. Ove va{e duhovite dosko~ice o borcima Srpske radikalne stranke, znate, nisu umesne. Nisu ni pristojne. Voditeq: [to ste se smejali? Dr [e{eq: Smejao sam se gospodinu Tijani}u, a ne onome {to on govori. Voditeq: A-ha. Tijani}: Dobro ste se izvukli. Dr [e{eq: [ta ja imam da se izvla~im, ja dominiram uvek gde god se pojavim, gospodine Tijani}u.
853
Tijani}: Izvla~ite se. Dr [e{eq: Posebno kada sam u va{em dru{tvu. Tijani}: Dobro, to }emo da saberemo na kraju. Dr [e{eq: To }emo da saberemo kada uporedimo one telefonske imenike. Voditeq: A ovo {to je rekao gospodin Tijani}, da je wegov utisak da vi uvek malo sniàvate prosek kada se obra}ate grupi sa malo niìm potrebama? Dr [e{eq: Molim vas, ja se obra}am srpskom narodu. Nemojte tako da nipoda{tavate deo srpskog naroda. Voditeq: Ne, vi ste rekli da je to srpski narod, mi nismo nipoda{tavali. Dr [e{eq: Uvek gre{e oni qudi koji teè izvesnom elitizmu intelektualnom, materijalnom. Voditeq: Da li je elitizam, recimo, ne govoriti ~oveku koji predsedava gradskom skup{tinom da je matora budala? Da li je to elitizam, ako se zahteva da se o tome govori? Dr [e{eq: Jeste. Evo, sada }u vam odmah objasniti za{to. Taj ~ovek je poku{ao da nama, odbornicima, uskrati na{a odborni~ka prava. Voditeq: Svejedno. Dr [e{eq: Nije svejedno. To je su{tina. Prava su su{tina, a ~ovek koji to uskra}uje na{ao se u ulozi Radomana Boòvi}a. Kakva je onda razlika izme|u Radoja Price i Radomana Boòvi}a? U konkretnoj ulozi nikakve razlike nije bilo. Voditeq: Samo se postavqa pitawe: da li se kaè matora budala? Dr [e{eq: Moè se traìti razlika ko je vi{e ukrao, gde je ko krao, ali to je bio na~in da se izborim za svoje pravo. Taj na~in je dozvoqen, dozvoqen je svuda u civilizovanom svetu. Onaj ko vam uskra}uje neko pravo... Voditeq: Da ga vre|ate? Dr [e{eq: ...mora da bude i vre|an. Mora da bude i napadnut. Da bi za{titili svoja gra|anska prava, qudi se fizi~ki obra~unavaju. Nikome ne}u dozvoliti da mi uskrati moja gra|anska prava i gde god imam mo}i, bori}u se za wih. Kada me veù lisicama, ja se i daqe borim. Ja ne pi{em pokajni~ka pisma iz zatvora, nego prkosno pevam antireìmske pesme. Voditeq: Volela bih, bilo bi zgodno da otpevate, kao {to ste prkosno pevali u zatvorskim danima. Dr [e{eq: Pozovite me u neku muzi~ku emisiju, pa }u vam otpevati. Voditeq: [to? Moè ovo da bude i muzi~ka emisija. Dr [e{eq: Ne moè ova emisija. Voditeq: Ajmo, prkosno jednu. Dr [e{eq: Nemojte ova emisija da bude muzi~ka. Voditeq: [to da ne? Dr [e{eq: Ne znam, ne}e se gospodin Proti} i gospodin Tijani} prijatno ose}ati. Voditeq: Ne, evo ako... Tijani}: Jeste, onda ja moram da pevam sa one strane.
854
Dr [e{eq: Mo`da }e mi gospodin Tijani} dvostruko vi{e zavideti jer znam lepo i da pevam. Voditeq: Ajde, prkosno da otpevate, pa da idemo na predloge. Da li ho}ete da u~inite to? Dr [e{eq: Ne. Kada me pozovete u muzi~ku emisiju. Tijani}: I meni ste li~ili na peva~a, na dobrog peva~a oduvek. Voditeq: Idemo na predloge pa }emo da vidimo, mo`da }emo uspeti da se izborimo za neku pesmu. Predlog broj 1: Savezna vlada. Predlog broj 2: Pro{le nedeqe ratifikovan je u oba parlamenta Sporazum o specijalnim odnosima Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske. To nije predlog ove nedeqe, pogledajte {ta je predlog. Pro{le nedeqe zasedao je Savet Beogradskog univerziteta sa zadatkom da se prihvati ostavka rektora Veli~kovi}a. Savet se odlu~io da ostavku primi bez diskusije. Predlog broj 3: Za ovu nedequ je govor profesora Beogradskog univerziteta, gospodina Nikole Tusi}a. Predlog broj 4: Studenti su samo pobedili. Predlog broj 5: Obe}ava da }e biti jo{ falsifikovanih pisama. Predlog broj 6: Slu~aj BK ili slu~aj Bogoquba Kari}a. Predlog broj 7: Posve}en je onim novinarima koji jo{ uvek smeju da pitaju. Ovo su bili predlozi za proteklu nedequ, vide}emo ih malo kasnije jo{ jednom. Gospodine Proti}u, kako vam se ~ini, na osnovu bilansa od preko tri meseca, na ne{to je do{la srpska opozicija ili nije do{la, to je opet va{e pravo da mi odgovorite. [ta nam sada vaqa ~initi, odnosno, {ta je ono {to bi srpska opozicija u ovom trenutku imala uzeti u pamet ili u obzir za svoje daqe poteze? Proti}: Prvi put smo do{li u takvu situaciju da ne zavisi apsolutno sve od reìma. Do sada, ukoliko je reìm povla~io poteze u svoju korist, ni{ta nije moglo da se uradi. Sada, posle ova tri meseca, vi{e ne zavisi sve od wih. Sada ne{to zavisi i od opozicije, dakle, opozicije okupqene u koaliciji Zajedno. Ukoliko koalicija Zajedno uspe da opstane kao celina i pripremi se ozbiqno za predsedni~ke i parlamentarne izbore krajem godine, bude ~vrsta u zahtevima kako te izbore treba odràti, ako bude insistirala na tome da predsednik Milo{evi} ne sme da se kandiduje tre}i put jer mu to Ustav Srbije izri~ito zabrawuje ~lanom 86 ta~ka 3. koja kaè, citiram: Jedno lice moè biti birano za predsednika Srbije najvi{e dva puta, a on je, kao {to znamo, ve} dva puta biran, onda mislim da postoji dobra {ansa u osloba|awu medija i ravnopravnosti u izbornoj trci da ovaj reìm bude na izborima poraèn, ukoliko se ne dese neke nepredvi|ene okolnosti. Ja se najvi{e pribojavam problema unutar koalicije. To ne zna~i da ja o koaliciji i o tim politi~kim strankama mislim sve idealno. Od samog po~etka svega ovoga uveren sam da je Srbija napola podeqena, da ne postoji tre}a strana i da jedna od tih strana mora da pobedi tu pomirewa nema. To sam oduvek mi855
slio, mislim to i sada, samo {to bi najboqe bilo da se taj sukob izvede mirnim i demokratskim putem, da na{a deca ne bi patila, da mi ne bismo imali jo{ jedno veliko isku{ewe. Bojim se da ovaj reìm ne pokazuje svoju istinsku nameru da po{tuje i priznaje demokratske oblike politi~ke utakmice, nego svaki put to zloupotrebqava na jedan ili na drugi na~in. Istovremeno sa otvarawem pitawa medija, okruglim stolovima, zakonom, {ta sve ja znam {ta su oni pomiwali u posledwe vreme, oni sputavaju BK televiziju iz ~ista mira. Na ovom primeru se o~ito vidi da kod wih nema dobre namere, nego ima samo èqe da se zamaù o~i, da se javnosti, pogotovo svetskoj, prikaù kao da se ovde ne{to de{ava, a da sa druge strane rade isto ono {to su radili i do sada. O~ito je da se ne vide nikakve promene na Radio Televiziji Srbije. Na drugoj strani imate, evo, da pomognem malo gospodinu [e{equ, da kaèm u wegovu korist jedan eklatantan primer: kada oduzimaju mandat Neboj{i ôvi}u u parlamentu Srbije, zbog toga {to je iskqu~en iz stranke, istovremeno zadràvaju biv{e ~lanove Srpske radikalne stranke, objediwene u neku stranku Prvi decembar. Dr [e{eq: I Demokratske stranke. Proti}: Dobro, ali ima i va{ih. Dr [e{eq: Ima 2-3 iz Demokratske stranke: Velimir Simonovi}, Radulovi} i jo{ jedan. Proti}: Oglu{avaju se o zahteve stranaka, na ~ijim listama su ti qudi birani, da budu zameweni drugim poslanicima. To su zloupotrebe parlamentarnog poretka. To su zloupotrebe politi~ke vlasti koje ne najavquju da mirna demokratska promena vlasti moè biti izvr{ena na elegantan na~in. Voditeq: Ukratko, koji su to uslovi od kojih opozicija ne bi smela da odustane pred slede}e izbore? Proti}: Po mom mi{qewu, pre svega, Milo{evi} ne sme da se kandiduje za predsednika. Voditeq: Dobro, Du{an Mitevi} je pro{le nedeqe u ovoj emisiji dao ekskluzivnu izjavu da se Milo{evi} ne}e kandidovati. Proti}: Vi verujete Mitevi}u? Voditeq: Ja verujem. Proti}: Ja ne verujem nikome dok ne budem video da je to tako. Logi~no bi bilo da predsednik unapred najavi da se povla~i, da krajem godine wegov mandat isti~e, da Srbija treba da u|e u jedno novo doba, s jednim novim predsednikom, da se u najmawu ruku odrì konferencija za {tampu ili ono {to se u svetu zove obra}awe naciji, gde bi predsednik najavio {ta se de{ava, u kakvu novu fazu Srbija ulazi u jednom sistemu koji je predsedni~ki, dakle, u kome je uloga predsednika ogromna. Posle 10 godina Milo{evi}a, u tom slu~aju, mi bismo ulazili u jedno sasvim novo doba, koje bi logi~no bilo da najavi novi predsednik. ûli smo samo od pojedinih sre}nika koji su imali priliku da sa wime razgovaraju da on namerava da se i daqe bavi politikom. To po mom uverewu zna~i da }e se kandidovati tre}i put, znaju}i wega i mentalitet wegove stranke, koji je u dubini du{e neokomunisti~ki, a to zna~i da ustave i zakone shvata kao
856
instrumente u svojim rukama. Oni }e ve} prona}i neko ustavno tuma~ewe. ûo sam neke ekvilibristike u tom pogledu kako }e oni izvesti da se on kandiduje tre}i put. Svima nama ovde prisutnima i dobrom delu gledali{ta jasno je da oni bez Milo{evi}a nemaju nikakve {anse. Zamislite izbore u kojima je Milo{evi} pasivan. Oni }e da izgube sa 0 ne}e ni cenzus pre}i. Jedanput sam rekao: kada bi se samo za jedan izborni ciklus promenile uloge, pa da opozicija ima na raspolagawu one instrumente uticaja na javno mwewe koje imaju oni, a da oni budu u ulozi u kojoj je opozicija, ne mislim samo na Zajedno nego i na druge opozicione stranke, oni cenzus nigde ne bi pre{li. Svi rezultati opozicije, pre svega koalicije Zajedno sa svim manama koje ta koalicija nosi, dokazuju da je srpsko bira~ko telo sazrelo i da bi pod odre|enim uslovima do kraja godine mogla da se o~ekuje promena vlasti. U tom slu~aju se ne slaèm sa gospodinom Tijani}em nije u Srbiji problem promena vlasti, u Srbiji je problem promena sistema vlasti. Nije bitno da li }e Milo{evi}a naslediti neko drugi, nego da niko vi{e nikada u ovoj zemqi nema takvu vlast i takvu neodgovornost kakvu ima on. To je su{tina stvari da nijedna stranka nikada nema tako ogromnu vlast kakvu imaju SPS i JUL, vi uop{te ne znate odakle ona dolazi, a nikakve odgovornosti nema. Pre nego {to smo u{li u emisiju ~uli smo od prisutnih nekoliko takvih pri~a, ja ne}u da ih prepri~avam, koje su potpuno nepojmqive po tome koliki stepen vlasti postoji kod nekih qudi koji ~ak i nisu u samom vrhu vlasti, nego su neki ambasadori ili poslanici po svetu, {ta sve smeju da rade bez ikakve odgovornosti. To je su{tina srpskog problema. Ako je koalicija Zajedno oli~ewe te promene u ovom trenutku, onda je to u redu. Posle toga u}i }emo u jedan period vrlo burnih i ~estih politi~kih promena, posle 50 godina do}i }e do trusne politi~ke situacije iz koje treba da iza|e jedna sasvim druga vizija, jedan sasvim druga~iji politi~ki mentalitet u ovoj zemqi. Voditeq: Gospodine [e{eq, imate li nameru da se kandidujete? Dr [e{eq: Ja nemam nikakvu nameru, Srpska radikalna stranka }e o tome odlu~iti. Za kog se ona kandidata opredeli, u~ini}u sve u wegovoj predizbornoj kampawi da on pobedi. Voditeq: A ko bi to mogao da bude? Dr [e{eq: Ja èlim da obavqam tu funkciju. Voditeq: Hm-hm... Dr [e{eq: Ali, o tome }e odlu~ivati najvi{e strana~ko rukovodstvo, a ja sam disciplinovan ~lan Srpske radikalne stranke. Za razliku od nekih drugih partija kod kojih su sve stvari unapred poznate, u kojima se qudi prse pred novinarima, daju izjave i ne konsultuju strana~ko rukovodstvo, u Srpskoj radikalnoj stranci je tako ne{to nemogu}e. Kada bih ja sada dao neku izjavu u tom pogledu, ne konsultuju}i strana~ko rukovodstvo, mo`da bih sutra bio smewen i iskqu~en iz stranke. Tijani}: Ma da, ma gotovo sigurno. U pravu ste, kaèm, organizacija stranke je takva da...
857
Dr [e{eq: Takva je organizacije stranke, ali jedna stranka ne moè da opstane bez unutarstrana~ke discipline. Mi smo stranku formirali sa izvesnim programom i na{ je ciq da taj program realizujemo, a ne da svako ostvaruje neke li~ne ambicije. Proti}: Unutar tih strana~kih diskusija, verovatno vi to vodite, ko se pomiwe kao kandidat u Srpskoj radikalnoj stranci. Dr [e{eq: Jo{ nije na dnevnom redu Centralne otaybinske uprave. Proti}: Jo{ je rano? Dr [e{eq: Jo{ razmatramo to pitawe i nije zauzet stav. Razgovarali smo da nije mo`da ni pametno da mi prvi iza|emo sa kandidatom. Proti}: Mene interesuje da li ima vi{e kandidata, da li se razmi{qa o imenima? Dr [e{eq: Gospodine Proti}u, mi smo jedina politi~ka partija u Srbiji u kojoj se predsednik bira tajnim glasawem na listi sa vi{e kandidata. To ne sme da radi Socijalisti~ka partija Srbije, to ne sme da radi JUL, to ne sme da radi Nova demokratija, to ne sme da radi Srpski pokret obnove, ni jedna od ove dve demokratske stranke to ne radi samo Srpska radikalna stranka. Proti}: Dobro, ko vam je bio protivkandidat na posledwim izborima, ba{ me zanima? Dr [e{eq: Na posledwim izborima protivkandidat mi je bila Maja. Proti}: Kertes? Dr [e{eq: Molim vas, ne znam je li ne{to duhovito u tome. Kertes nije ~lan Srpske radikalne stranke, ne razumem kako bi on meni bio protivkandidat? Kome je bio protivkandidat? Kertes je bio protivkandidat Slobodanu Milo{evi}u na izborima 1989. godine. On je ~lan Socijalisti~ke partije. Kako on moè da mi bude protivkandidat u Srpskoj radikalnoj stranci? Ne znam otkud vam to, je li vam to sada odjednom sinulo u glavi? Proti}: Sinulo odjednom. Dr [e{eq: Sinulo? Proti}: Da. Dr [e{eq: E, to je sada ve} problem psiholo{ke vrste, gospodine Proti}u. Proti}: Dobro. Dr [e{eq: Kada ne{to sine sine, a nema nekakve logi~ke podloge. [to se toga ti~e... Proti}: Vi ste za to stru~ni. Voditeq: Dakle, gospodine [e{eq, ima li nekog u va{oj stranci koga biste vi li~no... Proti}: Ko vam je bio protivkandidat, ne rekoste nam? Dr [e{eq: Maja Gojkovi} je bila jedan od protivkandidata, bio je Zoran Krasi} jedan od protivkandidata. Na prethodnim izborima bio je Tomislav Nikoli}. Tomislav Nikoli} je bio drugi, imao je veliki broj glasova i uveli smo novu strana~ku funkciju zamenika predsednika i on je tako|e najistaknutija strana~ka li~nost. Prema tome, kod nas je sve... Proti}: Demokratski.
858
Dr [e{eq: Demokratski, izrazito demokratski. Proti}: Hvala lepo. Voditeq: Dakle, gospodine [e{eq, ima li nekog u va{oj stranci koga biste vi li~no predloìli i kandidovali za predsednika? I rekli ti bi bio odli~an predsednik. Dr [e{eq: O tome }emo da raspravqamo na sednici Centralne otaybinske uprave u dogledno vreme. Voditeq: Hm-hm. Dr [e{eq: Mo`da ve} u aprilu mesecu. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Blagovremeno }ete biti obave{teni i va{a televizijska ekipa }e imati mogu}nosti da prisustvuje kompletnom toku rasprave... Voditeq: Odli~no. Dr [e{eq: ...za razliku od drugih stranaka koje vam ne dozvoqavaju, koje vas pozovu pa sa~ekate da predsednik stranke svoj govor pro~ita i onda zamole novinare da iza|u. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Kad god novinari do|u kod nas na sastanke ostanu do kraja, do mile voqe sve ~uju. Mi tajni te vrste nemamo. Voditeq: Postoji li neka li~nost, koja bi mogla da se pojavi kao kandidat koalicije Zajedno, iza koje biste vi stali u interesu Srbije? Dr [e{eq: Naravno, kada bismo mi mogli da glasamo za kandidata koalicije Zajedno. Znate, koalicija Zajedno je na{a konkurencija. Ne moè biti u interesu Srbije da pobedi kandidat na{e konkurencije. Voditeq: A ako je taj kandidat li~nost kojoj ne moète osporiti da bi bila dobra na ~elu Srbije? Dr [e{eq: Mo`da neku li~nost ne moèmo osporiti, ali moèmo pobediti. Ne mora svaka li~nost da se osporava. Voditeq: Zna~i, u svakom slu~aju... Dr [e{eq: Osporavate li~nost ako ima negativne karakteristike. Ima mnogo li~nosti koje nemaju negativnu karakteristiku. Recimo, ja sam bio protivkandidat Borislavu Peki}u, jednom od najve}ih srpskih kwièvnika svih vremena, na rakovi~kim izborima. Mi smo imali radio duel na Radiju B92. Nikada ni jednom re~ju nisam osporavao svog protivkandidata. Ja sam ga za sve vreme trajawa emisije hvalio i aktivno sam izlagao program Srpske radikalne stranke, a wega kao li~nost hvalio. To je i daqe jedan od pisaca ~ije kwige najvi{e volim da ~itam. Nisam ga osporavao kao li~nost. Nisam apsolutno ni{ta negativno mogao da kaèm za Borislava Peki}a. Voditeq: Mene samo to zanima. Dr [e{eq: Ako bilo ko iza|e sa kandidatom protiv koga nemam {ta li~no da kaèm, nemam li~nu zamerku, ja i ne}u iznositi li~nu zamerku. Ali, ako se pojavi kandidat za koga mogu kofer argumenata da ponesem, onda neka se ~uva. Puca}e sa svih strana, naravno, samo verbalno. Voditeq: Zna~i, u svakom slu~aju iskqu~ujete mogu}nost da, ma ko se pojavio, vi stanete iza wega i da kaète: ovo je odli~no re{ewe, nema veze {to je to na{ politi~ki konkurent, mi smo svi za ovog ~oveka?
859
Dr [e{eq: Ma ko da se pojavi kao kandidat koalicije Zajedno ne moè biti kandidat Srpske radikalne stranke. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: I ma ko da se pojavi kao kandidat Socijalisti~ke partije Srbije i levog bloka ne moè biti kandidat Srpske radikalne stranke. To vam mogu garantovati. Od mene traìte da prozivam konkretno li~nosti... Voditeq: Nisam ni traìla. Dr [e{eq: ...pre nego {to o tome najvi{i strana~ki organ odlu~i... Proti}: Da vas pitam ne{to? Dr [e{eq: Izvolite. Proti}: Kakav }e da bude va{ stav i stav va{e stranke ukoliko se Milo{evi}, ipak, kandiduje po tre}i put? Dr [e{eq: Mislim da je pravno apsolutno nemogu}e da se Milo{evi} kandiduje tre}i put. Ako se on zaista kandiduje tre}i put, onda mu izbori ne trebaju, onda moè da zavede otvorenu diktaturu, znate, tako se ru{i Ustav, a socijalisti su do sada ~esto ru{ili Ustav i zakone. I vi ste pomenuli primer otimawa poslani~kih mandata. Kada se otmu poslani~ki mandati i kada se uz wihovu pomo} donese bilo kakva odluka, ona je nelegalna, nelegitimna i sru{en je pravni poredak. Ako na taj na~in donosite odluke, onda vam izbori ne trebaju. Apsolutno je pravno nemogu}e da Slobodan Milo{evi} ponovo bude kandidat, jer je Ustav jasan. Ustav kaè da niko ne moè vi{e od dva puta biti izabran, a Ustav ne govori koliko }e wemu trajati mandat da li }e mu biti skra}en, ili ne}e, nekada mandat moè biti produèn. U uslovima ratnog stawa, ako izbori ne mogu da se odrè, predsedniku Republike moè biti produèn mandat. Voditeq: Dobro. Gospodine Tijani}u, da li je ta~no da se nalazite u {tabu za predsedni~ku kampawu Bogoquba Kari}a? Tijani}: Je li on kandidat? Voditeq: Hm-hm. Tijani}: Odakle znate? Voditeq: Pisalo je u novinama. Tijani}: Vi verujete novinama; tako je po~eo rat u ovoj zemqi, jer su qudi previ{e verovali novinama. Voditeq: Dobro, je li ta~no ili nije ta~no? Tijani}: Ja nisam ~uo od gospodina Kari}a da je decidirano odlu~io da }e se kandidovati. Ja mislim da on razmi{qa o tome. Mi smo se ~uli i vidimo se ponekad, mislim da }e ove nedeqe doneti kona~nu odluku. Pretpostavqam da }e se kandidovati i da }e to biti objavqeno ove nedeqe. Voditeq: Ukoliko dobijete ponudu da se ukqu~ite u tu kampawu svojim stru~nim savetima, da li }ete to prihvatiti? Tijani}: Znate {ta, ja sam 1993. godine pomalo savetovao \in|i}a, imam nekog iskustva u tome. Sada radim svoj list koji se zove Gra|anin, veoma sam zauzet oko toga. Ukoliko se Bogoqub bude kandidovao, ukoliko me bude zamolio da uradim neku vrstu supervizije kampawe, ja }u mu pomo}i. On je mene zaduìo kada sam ostao bez posla na Televiziji Po860
litika i dao mi je {ansu da napravim BK. Mi smo neka vrsta prijateqa, ako mogu da kaèm da sam prijateq sa ~ovekom koji ima milijardu dolara, i mislim da }u mu pomo}i u onoj meri koja ne}e o{tetiti integritet novina koje pravim, da bih ìveo od wih. Voditeq: Vi verujete da je Bogoqub Kari} ~ovek koji, van toga {to je va{ prijateq, moè biti na ~elu Srbije? Tijani}: Ja verujem da ~ovek koji do 41. godine zaradi milijardu dolara moè da radi svaki posao u ovoj zemqi. Voditeq: Dobro. Recite mi, mnogi su pri~ali o va{oj izjavi da ste siroma{an novinar; da li se to radom na BK Televiziji promenilo? Tijani}: Znate {ta, ponekad sumwam da ste vi biolo{ka k}erka velikog srpskog pesnika i duhovitog ~oveka. To je bila ironi~na izjava koja je trebalo da kaè da ja vi{e nisam ni mali novinar ni siroma{an novinar i da sam verovatno prvi novinar u Jugoslaviji koji je iskqu~ivo radom u novinama obezbedio sebi i svojoj porodici pristojnu egzistenciju. Dakle, to je bila ironi~na izjava. I molim vas da je vi{e ne koristite u tom tonu da li ste jo{ siroma{ni? Naravno da nisam. Ja sam pristojno zaradio rade}i u Kompaniji BK. Voditeq: Ho}emo li da pri~amo o tome {ta je na vas ostavilo utisak, a nije u mojim predlozima? Gospodine [e{eq, izvolite. Dr [e{eq: Mislim da me|u va{im predlozima nema atmosfere sa posledwe sednice Savezne skup{tine, redovne sednice, kada je birana Savezna vlada. Vi ste ovde predstavili likove ministara Savezne vlade, ali bilo bi veoma dobro da ste imali kameru na licu mesta, da se snimi sve ono. Voditeq: [ta je tamo na vas ostavilo utisak? Dr [e{eq: Atmosfera u kojoj je jednostavno bilo nemogu}e odbraniti program Vlade. Program je bio toliko slabo koncipiran, toliko slabo izloèn, zapravo pokazuje da Vlada i nema programa. Umesto da se vodi ozbiqna rasprava, vodila se rasprava u kojoj je taj program izvrgavan ruglu. Voditeq: Dobro, imate li jo{ neki utisak. Dr [e{eq: Mo`da bi to bilo pogodno za utisak nedeqe. Voditeq: Va{e mi{qewe, gospodine Proti}u? Proti}: Te{ko je prona}i neki konkretan utisak koji vi ovde niste naveli, ali ja sam malopre poku{ao ne{to o tome da kaèm, pa sada to malo {ire da obrazloìm. Moj osnovni utisak, ne samo ove nedeqe, nego i malo duè, jeste ta mimikrija vlasti da se jedno govori, a da se drugo radi i to istovremeno. Ova nedeqa je mo`da u tome bila eklatantan primer upravo zbog ove pri~e: sa jedne strane sa tim zakonom o informisawu, sa druge strane napadom na BK Televiziju. Ovog puta je to BK Televizija, pro{li put je bio Radio B92, pre toga je bio Studio B. Dakle, uvek se pri~a i pomiwe i meri sve u istom krugu, a donose se neki zakoni sve demokrati~niji od demokrati~nijeg, kao {to su nam izbori sve demokrati~niji i demokratskiji. Setite se izbora koje je gospodin [e{eq pomenuo 1989. godine. Svojevremeno su najavqivani kao najdemokratskiji izbori odràni od 1945. godine do sada, pa onda su svaki bili
861
sve demokratskiji. Takvi su ovde i zakoni. Sa druge strane, sloboda je u stvari sve mawa, osim onog dela slobode za koju smo se izborili na ulici {to obi~ni gra|ani, {to studenti. Naàlost, takvo je ovo doba u kome ìvimo nepravedno. I mlad svet i oni stariji moraju iz dana u dan hodawem, {etawem, iskazivawem neke neverovatne energije da se izbore za neki mali krug sopstvene slobode u kojoj }e mo}i da deluju normalno, bez pritiska i bez mimikrije koju name}e vlast, bez te dvoli~nosti koju nam name}e vlast. S jedne strane postoji pri~a o tome ko sve moè da bude zamenik Milo{evi}a kao kandidat SPS i JUL ekipe. Na kraju }e se sve svesti na to da je ipak Slobodan Milo{evi} nezaobilazan. Do}i }e od nekog odbora pismo, od nekog novog Mileta Ili}a, koji }e da pokrene celu inicijativu, kako to ve} ide, da se kandiduje tre}i put kao Tito, za doìvotnog predsednika. Sve je vi|eno u ovoj zemqi i to je u ovoj nedeqi jo{ jednom dokazano. To je pri~a, u krajwoj liniji, i sa Savetom Univerziteta. Opet ista pri~a, oni su promenili tu nekoliko ~lanova, sve gr|i od goreg, me|u wima ima qudi koji nisu ni zagazili na Beogradski univerzitet, a kamoli ga zavr{ili. Sede u Savetu, da im ne pomiwem imena, ali sa ove strane, koju je odredila Vlada. Ima ih poprili~no. Sve je to dokaz u kakvom neiskrenom, licemernom svetu ìvimo. Pre neki dan u novinama vidim naslov, odnosno ~lanak, o tome kako je jedan lekar, direktor bolnice, pobedio jednog akademika u trci za mesto predsednika Saveta Univerziteta. To je ta mimikrija. Ako nije Boòvi}, do}i }e neki drugi, na}i }e jo{ goreg, na{li su Radmilu; mislim da ni ta nije najgora, ima gorih i od we. Ne brinite se, na}i }e oni. Malopre smo razgovarali o ovom ministru prosvete on je bruka i sramota za ovu zemqu. Pre nego {to smo u{li u studio pomiwali smo neke od ambasadora ove zemqe bruka i sramota. Umesto da danas imamo boqe qude koji nas predstavqaju po svetu nego {to smo imali pre 100 ili pre 50 godina, danas imamo katastrofalno gore qude, koji ne govore strane jezike, koji ne umeju da se pona{aju, koji nemaju evropske ugla|enosti, koji nemaju kosmopolitski pogled na svet, koji se ne ose}aju prirodno u tim sredinama, koji ne razumeju {ta se u svetu de{ava. Taj svet nama moè da se dopada ili da se ne dopada, ali da bismo mogli da imamo tu procenu, ne{to bismo morali o wemu da znamo. To je moj osnovni utisak, koji se i ove nedeqe jo{ jedanput potvrdio. Voditeq: Gospodine Tijani}u, va{ utisak? Tijani}: Ja tako|e nemam ni{ta konkretno. Pomenuo bih jedan fenomen, mislim da je vrlo, vrlo zna~ajan. Ovi protesti su promenili ne{to u glavama qudi i ne bih se sloìo sa profesorom Proti}em, nisu bitno promenili odnos bira~kog tela. Neka povr{na analiza amatera istraìva~a, za razliku od dvojice doktora koji sede tu, pokazuje da socijalisti jo{ uvek imaju veliko bira~ko telo i da izbori koji slede ne}e biti nimalo laki. Predvi|am najteè izbore u posledwih 5-6 godina, ukoliko se organizuju. Mislim da }e se uslovi za medije naglo pogor{ati, da }e elektronski mediji po Srbiji listom biti ukinuti novim zakonom. Lokalne televizije, lokalne radio-stanice, regionalne radio-stanice, svi {tampani mediji ima862
}e velike probleme sa pove}awem takse, poreza, sa uvozom roto-papira. Na taj na~in }e reìm probati da kompenzira gubitak popularnosti zbog protesta od 100 dana, zbog ~iwenice da su uhva}eni sa rukom u izbornoj kutiji. Voditeq: Da li verujete da }e opozicija ovog puta ostati istrajna u tome da pod tim uslovima ne izlazi na izbore? Tijani}: Sve vreme upotrebqavate pogre{an izraz opozicija, i gospodin [e{eq je zvani~na opozicija. Voditeq: Mislim i na wega. Tijani}: Ali, ne moète govoriti o jedinstvenoj opoziciji. Voditeq: Ne, on je opozicija. Tijani}: Moète govoriti o koaliciji Zajedno ili o radikalima, kao o dvema najve}im opozicionim grupacijama, dakle, razli~ito }e se pona{ati. Mislim da bi i pored toga, ako koalicija Zajedno ne iza|e na izbore, gospodin [e{eq mo`da iza{ao na izbore. Mo`da bi u tome video {ansu da pokupi jo{ vi{e glasova, po{to je on prakti~an ~ovek. To zna~i da ne moèmo govoriti o jedinstvu opozicije. Ja nadaqe mislim: naàlost, ili na sre}u, da }e se i koalicija Zajedno vrlo te{ko odràti i da Milo{evi} takti~ki to miri{e i ima vrlo dobru igru. Dakle, ostavqa ih na miru da vidi koliko }e trajati savez izme|u Vuka, \in|i}a i Vesne Pe{i}, ra~una na neku vrstu pre}utne koalicije sa nekim drugim qudima. Voditeq: Vidi li on tu radikale? Tijani}: Nije iskqu~eno da se Milo{evi} obrati radikalima za neku vrstu politi~kog pakta u borbi, pre svega, protiv koalicije Zajedno, ili ako ona pukne, protiv \in|i}a, jer mislim da }e se \in|i} ozna~iti kao glavna meta. Voditeq: Mislite da taj pakt jo{ nije na dnevnom redu? Prema va{em utisku taj pakt jo{ nije sklopqen? Tijani}: Kako bih ja to znao, gospo|o? Voditeq: Prema va{em utisku? Tijani}: Mislim da jo{ nije, gospodin [e{eq igra samostalnu politi~ku igru u ovoj fazi, ali ukoliko vidi korist, uradi}e sve da bi se pribliìo vlasti. Dr [e{eq: Kakvu korist, gospodine Tijani}u? Tijani}: Ovoga puta mislim na bira~ku korist, a ne na materijalnu zna~i, da se pove}a broj glasa~a. Ne znam {ta ste vi mislili. Dr [e{eq: Samo sam hteo da budete decidirani i ni{ta vi{e. Tijani}: Bio sam decidiran. Voditeq: Da li postoji mogu}nost pakta? Dr [e{eq: Ne postoji nikakva mogu}nost pakta Srpske radikalne stranke sa strankama levog bloka i nikakva mogu}nost pakta Srpske radikalne stranke sa koalicijom Zajedno. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija koja je ostala dosledna svakoj svojoj izjavi, svakom svom javno proklamovanom stavu.
863
Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Jedino mi nikada nismo obmanuli narod ni po kom pitawu. Voditeq: Dobro, o tome }e narod na izborima, a mi da vidimo jo{ jednom predloge za proteklu nedequ, a onda se javite. Voditeq: Halo, dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Ja se dvoumim izme|u predloga broj 6 i broj 7. Voditeq: Dobro, i? Gledalac: Broj 6 je ostavio ve}i utisak na mene, jer ne mogu da verujem da postoje qudi kao {to je ministar prosvete. To su neki qudi, ja ne znam, mo`da za zoolo{ki vrt. Ali, po{to je sada daleko bitniji predlog broj 6, glasa}u za predlog broj 6. Voditeq: Dobro, hvala. Gledalac: Hvala najlep{e i pozdravite Milana Proti}a. Voditeq: Pozdravite ga sami, ~uje vas on. Gledalac: Hvala lepo. Prijatno. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, Qiqana ovde. Ja bih htela da glasam za predlog broj 3. Mislim da komentar nije potreban. @elim da pozdravim gospodina [e{eqa i ako moè da mi odgovori, da li za wega postoji neka televizija i bar jedne novine koje vrede? Da li za wega postoji, osim wegove, jo{ jedna stranka koja ne{to vredi? Voditeq: Dobro. Gledalac: Pozdrav i prijatno. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Ja se javqam iz Kostolca. Hteo bih da glasam za predlog broj 4 za studente. Mislim da za wih jo{ ima nade. Svi ostali predlozi su kao luk i voda. Treba da imamo poverewa u wih. Laku no}. Voditeq: Dobro, dovoqno. Hvala. Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Oqa, svoj glas ~istu desetku, dajem profesoru Nikoli Tusi}u za onu besedu o sramoti. Na{u prethodnu gledateqku hteo bih da ohrabrim, da se ne boji gospodina Vojislava [e{eqa, jer wegova zvezda je u silasku. On je u Rakovici osvojio 6.126 glasova. Voditeq: Dobro. Gledalac: U Zemunu 4.686 glasova. Voditeq: Dobro, verujem da je ovo diskusija za neku drugu zgodu. Gledalac: A za vas imam jedno pitawe. Voditeq: Dobro. Gledalac: Da li vi od va{e emisije pravite galeriju Tiso, ili je to nesvesno? Voditeq: Ne znam {ta da vam kaèm sada na to. Gledalac: Ni{ta, nekom drugom prilikom. Voditeq: Izvolite, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Glasam za predlog broj 6. Shvati}ete za{to kada se uskoro bude vratila BK Televizija i kada bude zamenila prvi program. Dozvoqavam sebi tu slobodu da odgovorim gospo|i Qiqani... Voditeq: Dobro, to sada ne moè.
864
Gledalac: Moè, moè. Voditeq: Ja vam kaèm da ne moè, nije vas pitala. Laku no}. Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, puno pozdrava vama i va{im gostima. Velika je dilema izme|u 1. i 7. utiska, ali glasam za 7. Zamolio bih medije da ubudu}e ministrima ne postavqaju pitawa direktno, nego pet dana unapred, da im kaù {ta }e ih pitati, da znaju {ta misle. Voditeq: Dobro. To odavno ve} i rade. Hvala vam. Laku no}. Gledalac: Prijatno. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, glasam za predlog broj 1. Pozdravqam gospodina [e{eqa i po{to ste ga prozvali da vam peva pesmu, neka peva Trla baba lan. Voditeq: Dobro, hvala, laku no}. Gledalac: Prijatno. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, Oqa, prvo bih vam poèleo sretan novi Utisak nedeqe. Voditeq: Hvala. Gledalac: Po{to po~iwe to da se vra}a kao {to je bilo, a ne onako... Voditeq: Dobro, ajmo na utisak. Gledalac: Utisak nedeqe, da vam kaèm ne{to, ne mogu da se odlu~im da li za vladu... Voditeq: Odlu~ite se. Gledalac: ...za ovu vladu koja sada vlada. Voditeq: Ni{ta vas ne ~ujem. Gledalac: I ja vas slabo ~ujem. Voditeq: Dobro, ho}ete li vi da kaète {ta je na vas ostavilo najja~i utisak? Ajmo s nekim drugim da probamo. Hvala vam. Voditeq: Izvolite, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e, da li se ~ujemo? Voditeq: Da. Gledalac: Pre nego {to glasam, mogu li da postavim pitawe gospodinu [e{equ? Voditeq: Prvo glasajte, pa onda. Gledalac: Glasam za Televiziju otvorenih o~iju i èlim im dug ìvot. Pitawe za [e{eqa: da li moè vlasnik BK Televizije da pomiri dva kuma i da im bude zajedni~ki kandidat? Voditeq: A-ha. Dobro, hvala. Gledalac: Prijatno. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, Adrijana ovde. Glasam za 1. predlog, iz razloga {to me podse}a na Ali Babu i 40 razbojnika. Naravno, wih je mnogo mawe, ali vrlo dobro kradu, kao da ih je 40. Toliko. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, ovde Milan iz Karlovca. Glasao bih za predlog broj 7.
865
Voditeq: Dobro. Za{to? Gledalac: To je sve, dovoqno govori predlog. Voditeq: Hvala, laku no}. Gledalac: Prijatno. Voditeq: Pri~amo o tome {ta je na vas ostavilo najja~i utisak, gospodine Tijani}u. Tijani}: Ima nekoliko stvari. @ao mi je {to se ovde nije na{la pri~a o NIN-u, jer mislim da je apsolutni nonsens da najuglednijim srpskim nedeqnikom zavlada neko ko je u starom NIN-u, dok sam ja bio unutra i Tirnani} i ta ekipa, pisao samo o JAT-u, koga smo nazvali stujart Toma Yayi}. On da sada zavlada u NIN-u! To je totalni apsurd. Voditeq: Jeste li se vi javili na konkurs? Dr [e{eq: Mislite da bi ovi drugi bili boqa varijanta? Tijani}: Ne govorim o tome, ali mislim da on ne moè da bude direktor NIN-a. Moè bilo ko iz te ekipe sem wega jer i s jedne i druge strane ima dobrih novinara. Dr [e{eq: Po{to sada ova ekipa koja je prevagnula, koju predvodi Toma Yayi}, spre~ava da se NIN vrati u okvire Kompanije Politika. Tijani}: Auuu! Dr [e{eq: A ova druga? Tijani}: Mislim da ste naseli na propagandu, to vam se retko de{ava, ali ovog puta ste naseli. Dr [e{eq: Ja nikada ne nasedam, gospodine Tijani}u. Tijani}: Ovog puta ste naseli na propagandu, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Ako mislite da je Veli~kovi}, ta varijanta koja bi... Tijani}: Ne pomiwem imena. Ho}u da kaèm da i sa jedne i sa druge strane ima dobrih novinara, ali Toma Yayi}, kako bih rekao, po svom mentalnom sklopu ne moè da bude direktor NIN-a, ma koliko se vama svi|a. Dr [e{eq: Ali ona grupacija u kojoj je Luka Mir~eta ne moè da bude grupacija za koju bi se po{ten ~ovek opredelio. Tijani}: Nemojte da me vu~ete za jezik, otkud vi znate za {ta bi se po{ten ~ovek opredelio? Vi ste politi~ar. Dr [e{eq: Setite se... Tijani}: Politi~ar je inkompatibilan sa tim. Dr [e{eq: Setite se uloge Luke Mir~ete oko onog studenta pre vi{e godina. Tijani}: Dobro, sve je u redu. Zna~i, ào mi je {to nema NIN-a. Apsolutni utisak nedeqe je slu~aj oko BK. Mislim da je reìm napravio kiks koji }e ga ko{tati. Srpska javnost je dobila jednu gravitacionu ta~ku za ovaj period, za koji }e se uhvatiti. Ovde se ne radi samo o BK, nego je u pitawu odbrana prava srpskih gra|ana na informaciju. Vi ste ve} javno preduze}e, ako BK nestane, vide}ete {ta }e biti sa elektronskim medijima. To nije borba za Bogoquba Kari}a ili za ovo ili ono, ovo je borba za pravo gra|ana Srbije na druga~iju informaciju. Da li je ona boqa ili lo{ija, profesionalnija ili ne, o tome se d raspravqati, ali ovo je borba za pravo srpskih gra|ana da postanu punoletni.
866
Voditeq: Recite mi, kakav je va{ komentar i odgovor onima koji vam postavqaju pitawe: kako je mogu}e da se BK otvorila, otvorila o~i tek onog trenutka kada ste vi oti{li sa BK? Tijani}: Ja ih zovem neznalicama, jer to nema nikakve veze sa mnom. Voditeq: [ta? Tijani}: Takozvana otvorena takozvana zatvorena BK. Su{tina odnosa i otvorenost BK je odnos izme|u vlasnika i predsednika Republike, a ne odnos izme|u... Voditeq: Vi ste tu samo figurirali? Tijani}: Nisam figurirao, naravno, nego me mrzi da vam pri~am jer nisam siguran da }ete shvatiti. Zna~i ja ve}... Voditeq: A-ha, nije za mene, lako }emo za mene... Tijani}: Pa, kako }ete... Voditeq: ...nego za gledaoce. Mislite li da sam ja pametnija od wih? Tijani}: Apsolutno to ne mislim, ali sam o~ekivao. Pred ove velike doga|aje, otprilike dve nedeqe, nisam radio ni jedan ni drugi posao, razumete me, iz raznoraznih razloga. Moram re}i da sam ostao u dobrim odnosima sa BK, da me zovu, da odem, navratim, u kontaktu sam i profesionalno sa wima. Voditeq: Verujem. [ta sada, ja kaèm verujem i vi se qutite. Tijani}: Ne, ne qutim se, samo kaèm. Evo, pre|ite na druge. Voditeq: Da. Hvala vam. Tijani}: Hvala. Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta je najja~i utisak za vas? Dr [e{eq: Prvo da obe}ate gospodinu Tijani}u da ga vi{e ne}ete dirati do kraja emisije, da mu malo lakne. Voditeq: Nisam ga dodirnula nijednom. Dr [e{eq: U nekim drugim okolnostima ja bih glasao za predlog pod ta~kom 4, ali se sada za to ne izja{wavam. Oko studentskog protesta je bilo suvi{e nerazumevawa. Meni je ào studenata koji }e da izgube ovu godinu zbog toga {to su bili izmanipulisani. Studenti su bili izmanipulisani 1968, 1991, 1992. godine. Uvek su studentski lideri izvla~ili neku korist. Oni koji su bili iskreni idealisti zaglavqivali su u zatvor, od Vlade Mijanovi}a naovamo. Mnogi kaù da su studenti progresivna snaga, da je to na{a budu}nost. U pitawu je zabluda. Studenti su mladi qudi kojima je najlak{e manipulisati. Gospodin Proti} bi mogao da zna da su na predratnom beogradskom univerzitetu najistaknutiji studentski politi~ki aktivisti bili komunisti ili qoti}evci. Oni koji su bili trezveniji, demokratskih pogleda, uglavnom nisu dolazili do izraàja, bar ne na univerzitetu. Ono {to je u ovom slu~aju posebno zna~ajno jeste ~iwenica da je glavni studentski lider Miodrag Gavrilovi} pre nekoliko nedeqa priznao u Nedeqnom telegrafu da su velike koli~ine novca lideri dobijali iz inostranstva, a da su najve}u koli~inu novca dobili od {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj Danijela Boajera. Voditeq: Bilo je u dnevniku u strana~koj hronici. Dr [e{eq: Mo`da je bilo, nije bitno, ali ja svoj glas u ve~era{woj emisiji dajem za predlog br. 6.
867
Voditeq: BK? Dr [e{eq: Da. Reìmski pritisak, sistematski pritisak na BK, ne samo na BK Televiziju nego na celu Kompaniju Bra}a Kari}. Interesantni su motivi. Jedan od motiva smo imali u ovoj emisiji: suàvawe medijskih mogu}nosti za prezentovawe nekog alternativnog politi~kog mi{qewa. Dok je gospodin Tijani} bio generalni direktor te televizije, ona je, po mom ukusu, bila politi~ki sterilna. Onog trenutka kada je po~ela da prerasta u televiziju u pravom smislu re~i oni su to nazvali Televizija otvorenih o~iju, moè da se nazove bilo kako postala je objektivnija, neuporedivo objektivnija. Postala je i smetwa reìmu; reìmu smeta svako onaj ko druga~ije misli. Nekada je Studio B bio glavna smetwa reìmu i reìm je sve u~inio da ga ugu{i. To se desilo po~etkom pro{le godine, u~inio je to Neboj{a ôvi}, koga sada neki poku{avaju da svrstaju me|u demokrate. Voditeq: Desilo se malo ranije, ali nije to sada na{a tema. Dr [e{eq: To su sukobi, uglavnom, u va{oj ku}i, u koje se ja nisam me{ao. Onog trenutka kada je reìm otvoreno krenuo na Studio B, mi, radikali, smo stali u za{titu koliko smo mogli. Hteli smo i vi{e, ali nije bilo razumevawa na{ih tada{wih opozicionih partnera. [ta je su{tina ovih reìmskih ataka na Kompaniju Bra}a Kari}? To je jedna od najmo}nijih kompanija, koja je izrasla u privatnom sektoru. Wena sudbina, weno stradawe, a stradawe je ve} po~elo, treba da predstavqa, po zamisli reìma, pouku za sve druge biznismene i za sve druge qude koji bi eventualno poku{ali da se osamostale i da se suprotstave, da misle druga~ije. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Sa druge strane, ja sam uvek uz onoga koga reìm progoni... Voditeq: Hvala. Dr [e{eq: ...jer sam vi{e puta bio progowen i znam {ta zna~i hajka. Voditeq: Da, znam i neke koji su uvek na va{oj strani kada vas reìm progoni, a trenutno nisu. Dr [e{eq: Slu{ajte jednu stvar, i gospodin Proti}, ako mislite na wega, u~estvovao je u protestnim ve~erima kada sam ja bio u zatvoru. Ja to cenim i po{tujem, i ovde mu obe}avam da ako se wemu slu~ajno desi da ode u zatvor, ja }u u~initi mnogo vi{e od toga, ne samo u~estvovati u protestnim ve~erima, nego i mnogo vi{e od toga. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: To je sada stvar i neke intelektualne, i akademske, i politi~ke solidarnosti sa progowenim. Srpska radikalna stranka nikada nije stajala uz reìm u slu~aju progona bilo kog pojedinca, bilo koje politi~ke grupacije, iz ideolo{kih razloga. Voditeq: Ja mislim da ste to rekli ve} devet puta u toku ove emisije, tako da verujem da je svima jasno. Dr [e{eq: Znam, ali vi upadate u re~, i provocirate moj komentar. Voditeq: Pri~ate stalno jedno isto. Dr [e{eq: Ja ne pri~am jedno isto, nego me vi upu}ujete na tu stranu. Voditeq: A-ha. Dobro.
868
Dr [e{eq: Govorim, izja{wavam se. Dakle, mislim da je trenutno u centru pa`we na{e javnosti i da je trenutno urgentno svim sredstvima javnog suprotstavqawa da branite jednu televiziju, jedinu koja je trenutno privatna i koja moè da zna~i mnogo u medijskom pogledu za sve one koji misle druga~ije od reìma. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Reìmu ne pada na pamet da dira Pink Televiziju, iako je to najgora, idiotska televizija, apsolutno najgora televizija koja je ikada postojala u Srbiji. Ali, reìm joj daje sve mogu}nosti. Ona nije legalna, nije registrovana, nije na konkursu dobila frekvenciju, ali je mezim~e reìma. Voditeq: Gospodine Proti}u, {ta je na vas ostavilo najja~i utisak? Proti}: Ja }u ipak da glasam za studente, bez obzira na sve, zato {to ne mislim da su oni izmanipulisani. Univerzitet nije pred rat bio pod najja~im uticajem komunista i qoti}evaca, pogotovo ne qoti}evaca, ve} Srpskog kulturnog kluba, iz kog je proistekla omladina Ravnogorskog pokreta. Dr [e{eq: Nisam govorio o univerzitetu nego o studentima. Voditeq: E, sada govori... Proti}: Moète malo da sa~ekate. Dr [e{eq: Niste me... Proti}: Sada malo sa~ekajte. Dakle, istorijske ta~nosti radi, studenti su vrlo ~esto i u na{oj istoriji i u svetskoj istoriji igrali dosta va`nu politi~ku ulogu, mada ne onu odlu~uju}u. Ovog puta oni su dokazali i uspeli da pobede, i to je ono ~emu se ja divim i pomalo zavidim. Pripadam generaciji koja je poraèna, pa onda kada vidim da klinci pobe|uju, onda su to me{ovita ose}awa, pomalo zavist {to nisam ja bio jedan od wih. Sa druge strane, ipak se divim mladim qudima koji naprave ~udo koje je trajalo vi{e od tri meseca. I boga mi, uzdrmali su same temeqe poretka, da on na kraju mora da odstupi i da u~ini ono {to su oni traìli, ma koliko to na kraju sve bilo bespredmetno i besciqno. Da li }e biti Veli~kovi}, ili sutra-prekosutra neki isti takav kao on, ili jo{ gori nije tako bitno. Ja sam vrlo skepti~an da }e do}i do istinske promene na Univerzitetu, ali je sama ~iwenica da sva ta propaganda u posledwih nekoliko godina, i turbo folk, i izolacija, i sve to ~ime su poku{ali klince da truju, ipak nije uspelo. Rodio se jedan duh koji je meni blizak, iako sam mnogo stariji od momaka i devojaka koji su tamo u~estvovali. Taj duh me ~ini radosnim i pomalo spokojnim, jer se nadam da }e kada oni budu do{li do toga da budu u naponu snage, ovde sve izgledati ipak malo druga~ije nego u ovoj na{oj prqavoj i prostoj realnosti. Voditeq: Imate li omiqenu doma}u rok grupu? Proti}: Imam. Voditeq: Koja je? Proti}: Ja sam mnogo voleo Elektri~ni orgazam, i mnogo sam voleo Ekatarinu, i naravno, mnogo sam voleo Idole, jer su Idoli moji {kolski drugovi. Voditeq: To jo{ traje, jo{ ih volite? Proti}: Da, apsolutno. To su qubavi koje nemaju kraja. Ne samo {to smo generacijski i po duhu sli~ni, po mentalitetu, iz istog kruga smo
869
proizi{li, Idoli su i moji {kolski drugovi i ja sam deo te generacije. U doba kada su oni napravili bum i iza{li na javnu scenu, oti{ao sam na studije u Ameriku i propustio glavno zezawe u gradu. Voditeq: Mislite na 1981. godinu? Proti}: Da, slao sam im pisma i poruke blago vama, vi se tamo zezate, a ja sam ovde zaglavio da radim neki bezvezni doktorat o radikalizmu u Srbiji i svetu. Dr [e{eq: Nije vaqda bezvezan, gospodine Proti}u? Nemojte. Proti}: Pro~itajte pa vidite. Dr [e{eq: Ne verujem da je bezvezan. Voditeq: Gospodine Tijani}u, imate li vi omiqenu doma}u grupu? Tijani}: Disciplina ki~me. Voditeq: Disciplina ki~me? Koje? Jeste li bili sada na koncertu? Tijani}: Ne, sramota me je da u|em. Voditeq: [to vas je sramota? Tijani}: Svi misle da sam do{ao po nekoga i deca beè. Voditeq: Gospodine [e{eq, imate li me|u va{im {kolskim drugovima nekog rokera? Dr [e{eq: Pa, ba{ me|u {kolskim drugovima nemam... Voditeq: Koja vam je omiqena doma}a rok grupa? Dr [e{eq: Mislim da jedan politi~ar, aktivni politi~ar, ne treba da se izja{wava za koji fudbalski klub navija, koja mu je omiqena rok grupa, koji mu je omiqeni peva~, peva~ica. Voditeq: [to? Dr [e{eq: Mislim da ne treba to da radi. Voditeq: A da li treba da slu{a muziku? Dr [e{eq: Treba da slu{a muziku, ja volim svu lepu muziku. Voditeq: Hm-hm. Dr [e{eq: I... Voditeq: Originalan odgovor. Dr [e{eq: Pa da, volim da slu{am i ozbiqnu muziku, volim i rok muziku, volim da slu{am i narodnu muziku, ~ak i novokomponovanu. Za razliku od mnogih pomodara, ja mislim da i me|u novokomponovanim pesmama ima mnogo lepih. Voditeq: Volite li sve {to vole mladi? Dr [e{eq: Ne, ne volim sve {to vole mladi i nikada nisam znao {ta to zna~i. Volim ono {to je lepo, ja sam esteta, a lepo je lepo, bez obzira na godine. Voditeq: Je li vam bilo lepo ovde ve~eras? Dr [e{eq: Bilo mi je veoma lepo, i svaku put mi je u Studiju B bilo lepo. Voditeq: To mi je drago. Dr [e{eq: Bez obzira {to imam mnogo primedbi, {to se ne slaèm sa vama, {to mislim druga~ije. Voditeq: Hvala vam {to ste bili moji gosti. Najja~i utisak protekle nedeqe je slu~aj BK ili Bogoquba Kari}a. Laku no}, vidimo se slede}e nedeqe.
870
PORNOGRAFIJA ILI PREDIZBORNA KAMPAWA

Otvorene o~i za Srbiju, TV BK, 24. mart 1997. godine Voditeq: Gospo|o Pe{i}, gospodo politi~ari, èlim vam svima dobro ve~e. Ovo nije samit lidera srpskih politi~kih partija, niti okrugli sto vlasti i opozicije. Mi èlimo da razgovaramo o medijima, o situaciji koja je nastala posle poku{aja da se zatvori BK Telekom, televizija kojoj gra|ani u posledwe dve godine najvi{e veruju. Po{tovani gledaoci, na{em pozivu odazvali su se gospo|a Vesna Pe{i}, predsednik Gra|anskog saveza Srbije... Pe{i}: Dobro ve~e. Voditeq: ...gospodin Svetozar Krsti}, potpredsednik Vlade Srbije i potpredsednik Izvr{nog odbora Nove demokratije... Krsti}: Dobro ve~e. Voditeq: ...gospodin Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove... Dra{kovi}: Dobro ve~e. Voditeq: ...gospodin Miroqub Labus, potpredsednik Demokratske stranke... Labus: Dobro ve~e. Voditeq: ...gospodin Risti}, predsednik Jugoslovenske levice... Risti}: Dobro ve~e. Voditeq: ...gospodin Du{ko Matkovi}, ~lan Izvr{nog odbora Socijalisti~ke partije Srbije... Matkovi}: Dobro ve~e. Voditeq: ...gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, i gospodin Vojislav Ko{tunica, predsednik Demokratske stranke Srbije. Ko{tunica: Dobro ve~e. Dr [e{eq: Je li trebalo da i ja kaèm dobro ve~e? Voditeq: Mogli ste. Interesuje me, gospodo, za{to Srbija ima toliko problema sa medijima? Dra{kovi}: @eleo bih ne{to da kaèm. Jo{ 5. marta 1997. koalicija Zajedno je predloìla dijalog izme|u parlamentarnih stranaka u Skup{tini Srbije, da bi taj dijalog bio obavezuju}i i vo|en u formi okruglog stola, da se razgovara, pre svega, o deblokadi medija, ali i o drugim temama od ~ijega re{ewa zavisi uspostavqawe, po prvi put, ravnopravnih demokratskih uslova za izbore. Ovaj sto je, vidim ovde ve~eras, okrugao, vidimo tu predstavnike... Voditeq: Nije ba{ okrugao... Dra{kovi}: ...parlamentarnih stranaka, osim jedne koja nije u Republi~kom parlamentu to je JUL. Dakle, i sto i razgovor ne odràvaju se u Republi~koj skup{tini. Boqe bi bilo da se ovaj razgovor odràva u Republi~koj skup{tini, ali ne verujem da }e do toga okruglog stola da do|e u Republi~koj skup{tini, uprkos ~iwenici {to je gospodin Milo{evi} u celini prihvatio Gonzalesov izve{taj. On se sada povukao na rezervni poloàj, sa kojega smi{qa nove podvale da bi i{ao u kontraofanzivu.
871
Osim toga, od po~etka reìm Slobodana Milo{evi}a po~iva na laì, sili, i pqa~ki. Sila i pqa~ka opstaju zahvaquju}i ~iwenici da su blokirani mediji i da narod ne moè da sazna istinu. Dakle, potka i osnova Milo{evi}eve vladavine jeste informativni mrak, sistem vladavine laì; sistem sistemati~nog zaglupqivawa naroda i skrivawa istine. Slobodan Milo{evi} }e dozvoliti sve pre nego da se deblokiraju dràvni mediji. U ime koalicije Zajedno èlim da izjavim da mi se ~ini da smo mi prerano obustavili svoje pi{taqke, svoje trube. Mi ih ponovo podmazujemo; bez ispuwewa ovih uslova, bez okrugloga stola, izbora ne}e biti. Na{ otpor ne}e biti pasivan, sa strane ne}emo stajati; ponovo }emo na ulice, ponovo }emo na trgove, jer to je izbor gospodina Milo{evi}a. Voditeq: Gospodine [e{eq... Matkovi}: Mislim, morali bi malo... Voditeq: Da, nema nikakvih problema. Dr [e{eq: Ja sam sada prozvan. Voditeq: Gospodine [e{eq, samo nas interesuje... Matkovi}: Ima{ vremena, ja sam pre toga prozvan. Voditeq: Samo trenutak, ja mislim... Matkovi}: Ravnopravni smo ovde da razgovaramo. Dra{kovi}: Vi niste ravnopravni. Voditeq: Samo trenutak gospodine, svi }emo imati re~, gospodine [e{eq, {ta mislite za{to... Dr [e{eq: Ja ne bih razgovarao o stolovima, ja bih radije o medijima, i konkretno o medijima. Mislim da postoje tri osnovna aspekta tog problema: sloboda medija kao informativnog sredstva, svojinsko pitawe u vezi sa medijima i konkretna medijska situacija u Srbiji. Mislim da mi imamo slobodu medija ako je re~ o {tampi, ali nemamo slobodu radio-televizijskog medija. Ono {to moè izgledati kao formirawe slobodnih medija, radio-difuznih medija, je privid koji deluje dok medij ne postane politi~an. Najboqi primer je BK Televizija. Dok je bila politi~ki sterilna, nikome nije smetala, onog trenutka kada je postala politi~ki angaòvana, do{la je na tapet reìma i reìm poku{ava da je ugu{i. Svojinsko pitawe je kqu~no pitawe medija. Na{ je problem {to je ogromna ve}ina medija u dràvnim rukama ili pod dràvnom kontrolom, kao Kompanija Politika. Kada smo traìli da to bude otvoreni dràvni medij, da bi se moglo prodati i tako privatizovati, nismo nai{li na razumevawe ni reìma niti opozicije. Oni koji su se izborili da Politika postane ovakva kompanija kakva jeste, doveli su do toga da je ona pod apsolutnom reìmskom kontrolom, a prividno nije dràvna. Zbog toga se mora {to pre privatizovati. Trebalo bi insistirati da se zakonom ograni~e dràvni mediji samo na dràvnu televiziju i dràvni radio, da ni{ta drugo ne sme biti u dràvnim rukama, da sve drugo mora biti privatno. Voditeq: Gospodine Matkovi}u, ja se izviwavam, da li se vi slaète sa time? Dr [e{eq: Nisam odgovorio na tre}e pitawe. Matkovi}: Molim vas da nas pusti da i mi pri~amo malo.
872
Dr [e{eq: Naravno. Nisam jo{ prekora~io dva minuta. Ne znam otkud tolika agresivnost ve} u startu. Opustite se malo, qudi, raskomotite se, malo se oraspoloìte. Evo, ~uli smo da se danas opet vidi BK Televizija {irom Srbije. To je vaqda razlog za na{e dobro raspoloèwe, a ne za lo{e. Voditeq: Mo`da zato svi èle da startuju odmah. Dr [e{eq: Ja nisam èleo, vi ste mene prozvali. Gospodin Dra{kovi} je èleo, pa je odmah krenuo. Ja sam se iznenadio {to ste odmah mene prozvali. Voditeq: @elimo da ~ujemo komentare sa svih strana. Gospodin Dra{kovi} na ovom ~elu, vi na tom, da malo ubrzamo, da ~ujemo svakoga. Dr [e{eq: Dozvolite da kaèm. [to se ti~e ovog tre}eg aspekta, konkretne medijske situacije, mislim da je sve vi{e podràvqewa u medijskoj sferi, a sve mawe otvarawa prostora za privatne medije. Naàlost, u podràvqewu medija u posledwe vreme u~estvuje i levi blok i koalicija Zajedno, i gotovo na identi~an na~in se odnose prema tome. Imamo iskustvo u Ni{u, Uìcu, u mnogim drugim gradovima. Mislim da to mora radikalno da se mewa, sistematski, a moè se promeniti iskqu~ivo kroz privatizaciju. Ta privatizacija bi se sprovela ukoliko dràva sa~uva kontrolu nad frekvencijama, ali u smislu prava wihove prodaje na javnoj licitaciji, na period od 5-10 godina. Sve ostalo mora biti sasvim slobodno i neregulisano od strane dràve u smislu programske orijentacije, u smislu dometa itd. Sve to treba da zavisi od trì{ta. Na taj na~in se jedino moè racionalno re{iti problem medija. Ti mediji su lo{i zato {to su pod va{om kontrolom, a bi}e dobri ako budu pod na{om kontrolom ta nas rasprava nigde ne moè odvesti. To je sja{i Kurta da uzja{e Murta, ali nema sistemskih promena koje moèmo posti}i iskqu~ivo kroz potpunu privatizaciju medija. Voditeq: Gospodine Matkovi}u, {ta vi mislite, za{to se toliko pra{ine diè oko medija u Srbiji? Matkovi}: Dobro, to je svakako va`no pitawe u periodu kada je pristala transformacija i tranzicija dru{tva. Velike su promene oko nas i u na{em dru{tvu. Naravno da su jedno od kqu~nih pitawa mediji. Odmah da kaèm da sam jako zadovoqan {to imam priliku da razgovaram u ovakvom sastavu, i to o temi za koju smo svi podjednako zainteresovani. Moram da kaèm da ono {to je gospodin Dra{kovi} rekao, taj epski pristup i prilaz je dobar kada nema druge strane da razgovara. Prema tome, ovo je jedan pristup koji je na samom po~etku ultimatum, na po~etku je diskvalifikacija. Ajmo da razgovaramo! Kaète da ste 5. marta 1997. dali ultimatum da mora da se razgovara za okruglim stolom. Prvo, ovo nije okrugli sto, drugo, mi smo ponudili panel raspravu koja obavezuje. Kvalitet panel rasprave je u tome {to je obavezuju}a, {to u~estvuju parlamentarne stranke i {to ona po{tuje institucije sistema. To {to vi predlaète okrugli sto, to je instrument koji u stvari ne po{tuje institucije sistema. I moèmo kroz institucije sistema da do|emo do rezultata, do daqe demokratizacije. To je jedini na~in da prona|emo re{ewe. Samo da vam kaèm, konkretan povod...
873
Voditeq: Koja je konkretna razlika izme|u panela i okruglog stola? Matkovi}: Objasnio sam konkretnu razliku. Voditeq: Zna~i, samo to {to... Matkovi}: Razlika je u tome {to okrugli sto ho}e da zaobi|e institucije sistema, i da se ide sistemom ultimatuma i nametawa. Panelom moèmo kroz raspravu, kroz izmene predsedavaju}eg svakih sat vremena, kroz internaconalnu verifikovanu praksu, da do|emo do re{ewa koja }e biti daqi stepen demokratizacije koja je nama svima potrebna. Demokratizacija i demokratija nije ~in, nego je proces. Samo da vam kaèm u vezi sa temom o kojoj ve~eras razgovaramo, BK Televizijom. Zna~i, ni jedna niti druga vlada se nisu u ovo me{ale. Savezno ministarstvo je dalo samo odgovaraju}e tuma~ewe i razja{wewe situacije, iznelo da treba tu sferu urediti do kraja. Treba da razgovaramo o medijima, i spreman sam da razgovaramo i ve~eras i da nastavimo razgovor, ali ovde se radi o zameni teza, gde je u su{tini nepo{tovawe ugovornih obaveza. U jednoj ve{ta~ki naelektrisanoj, ja bih rekao vikend halabuci, vi i ovi koji su vas podràvali, napravili ste preko vikenda atmosferu da se zbog nepo{tovawa ugovora sa RTS-om i sa PTT-om ograni~i medijski prostor, i nastane cela politi~ka zavrzlama. Voditeq: Nije pitawe ugovora. Matkovi}: Samo da kaèm jedno... Voditeq: [to se ti~e BK Televizije, to nema veze sa ugovorom. Matkovi}: Samo da zavr{im re~enicu, molim vas. Voditeq: Ja sam danas celo popodne govorio... Matkovi}: Vi vodite emisiju? Voditeq: Da. Matkovi}: Samo da vam kaèm ne{to, i ovaj problem ho}emo da re{avamo kroz institucije sistema. Zna~i, Javno preduze}e PTT Srbija je postupilo po nalogu suda, a ono }e ugovorne obaveze isterati, àliti se, 19 miliona treba da se plati. Danas je pla}ena obaveza prema televiziji. Na taj na~in moè da se desi i da se spusti lopta oko medijske pri~e, oko Kompanije Bra}a Kari} i wihove televizije. Voditeq: Da, ali sud je doneo odluku, privremenu meru, da repetitori BK Televizije moraju da rade, o tome je re~. Matkovi}: Jesu li pu{teni repetitori? Voditeq: Jesu, ali ceo vikend su bili nelegalno iskqu~eni. Matkovi}: Zna~i, postupqeno je po tome. Voditeq: Mislim, nema razloga da se iskqu~uju repetitori Matkovi}: Za{to nelegalno? Koliko puta je PTT insistirao da se izvr{e obaveze? Da ra{~istimo komercijalne stvari, ugovorne, a onda dièmo... Voditeq: Nikakvih problema tu nema. Matkovi}: Da generalizujemo problem na medijskom nivou, na socijalnom nivou, na nivou demokratizacije itd. Tako moèmo razgovarati. Dr [e{eq: Postoji metodolo{ki problem. Umesto da razgovaramo o medijima, mi razgovaramo o stolovima i {perplo~ama, panelima. Matkovi}: Nije, ovo je zamena teza.
874
Dr [e{eq: Nemojte o tome da razgovaramo. Matkovi}: [perplo~a i panel nije isto. Dr [e{eq: Dobro, ja sam napravio lapsus, nije bitno. Matkovi}: Ne, to nije... Dr [e{eq: Asociralo me je na {perplo~u. [to nam ne vratite ove poslani~ke mandate, pa da u~estvujemo, nego razgovarate sa Prvim decembrom? Matkovi}: To je stvar Skup{tine... Dr [e{eq: Ne, to je stvar... Matkovi}: Pa vi kaète da se stvari mewaju, mi }emo... Dr [e{eq: To je stvar po{tovawa zakona. Matkovi}: Pri~amo o medijima, o va{im poslanicima }emo razgovarati u Skup{tini Srbije. Dr [e{eq: A {to ve} niste, {to dve godine odbijate, gde je ta procedura? Matkovi}: Koliko godina? Dr [e{eq: Dve godine. Matkovi}: Nema veze, dve godine, to se razgovara... Dr [e{eq: Kako nema veze? Od 1995. godine. Labus: Moèmo li mi neki red ovde... Matkovi}: To se razgovara u Skup{tini Srbije. Moè, ali samo ne ultimatumima. Voditeq: Samo trenutak, gospodine Dra{kovi}u... Dra{kovi}: Moram da kaèm da ima nekih koji bi trebalo... Risti}: Mi moèmo i da pro{etamo dok zavr{ite stvari. Ako }e svako govoriti kada mu padne pa pamet, moèmo da pro{etamo. Dra{kovi}: Gospodine Risti}u, ima nekih koji bi trebalo da pocrvene kada pomenu re~ institucija sistema. Sa druge strane, nije mi jasno zbog ~ega vi reagujete ako sam pomenuo Slobodana Milo{evi}a, kada ne reaguje JUL, Milo{evi} je JUL-ov predsednik, a nije va{. Onda mi nije jasno na osnovu ~ega vi govorite. Matkovi}: Za{to vama nije jasno {to ja reagujem? Voditeq: Ja se izviwavam. Da krenemo, samo malo... Dra{kovi}: Vi ste stru~wak za uzgajawe pe~urki... Matkovi}: Ja sam stru~wak za proizvodwu ~elika, a vi ste stru~wak za proizvodwu demonstracija i nemira. Dra{kovi}: Naravno, naravno. Protiv vas sve vrste demonstracija, ali miroqubivih. Matkovi}: Vi miroqubivi? Dra{kovi}: Da. Matkovi}: Znate kako su va{i dolazili ispred mog stana, ispred moje dece, sa atmosferom lin~a. To ste vi napravili, gospodine Dra{kovi}u. Labus: Pustite da ~ovek vodi emisiju. Voditeq: Da ~ujemo gospo|u Pe{i}. Pe{i}: Htela sam samo jedno potpitawe da postavim, po{to ja veoma uvaàvam instituciju sistema. Mislim da je to veoma va`no da institucije, ne moramo da kaèmo sistema nego jedne dràve i dru{tva, funk875
cioni{u kako treba. Samo sam htela da postavim pitawe: za{to se odmah ne primeni Zakon o informisawu, koji ve} postoji? Kada sam u{la u Skup{tinu Srbije, dobro sam analizirala Zakon o informisawu. Prona{li smo izvesne mane, ja sam dala odre|ene amandmane. I na tom panelu je gospodin Pal [andor pomenuo da sam ja dala izvesne primedbe, a taj zakon u osnovi nije toliko lo{. Mogao je odmah da se primeni, zato {to u wemu stoji ~lan u kojem se kaè da informisawe treba da bude objektivno, blagovremeno i potpuno. Za{to moramo da ~ekamo panel da bi, recimo, Radio Televizija Srbije to odmah primenila? Matkovi}: [to ne do|ete na panel da nam to kaète? Pe{i}: Dobro, sada vam kaèm, ja mogu da do|em i na panel, ali za{to bi se na panelu reklo ne{to ako se vi pozivate na institucije sistema. Dra{kovi}: Boga mi, ne moè{ u ime koalicije Zajedno. Matkovi}: Ja je ne drìm za re~ da }e do}i na panel. Pe{i}: Ne, nije mi nikakav problem da do|em. Matkovi}: [to onda ne do|ete? Pe{i}: I volela bih da do|em, ali ja vam samo kaèm, u institucijama sistema i u Zakonu. Zakon moè odmah da se primeni. Vi ste se na to pozvali. Zna~i, odmah primenite Zakon. Dok mi sredimo ovaj zakon, dok vidimo da li }e uop{te biti tog zakona... [ta mi to ~ekamo? Za{to gubimo vreme? Za{to niste do sada primewivali Zakon, ako se pozivate na institucije... Matkovi}: Gde Zakon nije primewen konkretno? Pe{i}: Zakon nije primewen na Radio Televiziji Srbije, zato {to vi niti objektivno, niti blagovremeno, niti iscrpno obave{tavate, niti postoji stvarni protok informacija. Ako mi treba ve~eras da razgovaramo, moramo da se sloìmo da postoji problem. Ako ne vidite da postoji problem u vezi sa informisawem i sa medijima, onda je zaista nemogu}e razgovarati. Zna~i, moramo da se sloìmo da problem postoji. Matkovi}: Mogu}e je razgovarati. Voditeq: Gospodine Risti}u... Pe{i}: Ako problem postoji, primenite ono {to ve} postoji u Zakonu, i hajde da to uradimo odmah. To je institucija sistema... Matkovi}: êkajte, postavqeno mi je pitawe, jeste li ~uli gospo|u Pe{i}? Voditeq: Jesam, evo, zapamti}u pitawe. Matkovi}: Ja se izviwavam, samo da kaèm... Voditeq: Voleo bih da ~ujem gospodina Risti}a. Matkovi}: Problema ima, ali nisu u dimenzijama kao {to vi to posmatrate i gledate. Pe{i}: Ja se ne bavim dimenzijama, primenite Zakon. Matkovi}: Gde ga nismo primenili? Pe{i}: Nigde ga ne primewujete. Voditeq: Da li mislite da je sada{wi Zakon o informisawu dobar ili nije, ili treba doneti novi, kao {to je predloèno? Da li imamo problema sa ovim sada{wim Zakonom, kako vi ocewujete?
876
Risti}: Vidite, da li je Zakon dobar ili Zakon nije dobar, treba da bude rezultat razgovora izme|u svih onih koji o tome misle da treba da izraze svoje javno mi{qewe. Ta mi{qewa, pretpostavqam, bi}e veoma razli~ita i verovatno }e rezultat toga biti novi zakon. Taj novi zakon treba da bude rezultat dogovora izme|u svih zainteresovanih. Zato {to svi problemi koje mi sa medijima imamo u zemqi uglavnom proizilaze iz toga {to se kada su mediji u pitawu postupa samovoqno, postupa arbitrarno, a prema interesima koji se vezuju za pojedine politi~ke partije, pojedine politi~ke grupe, pojedine interese koji nisu samo partijski. Ima tu interesa raznih vrsta. Mi bismo poku{ali, ako moè, da se svi zajedno dogovorimo kako da izgleda demokratska zemqa. Jednostavno, Zakon o informisawu, kao i svaki drugi zakon, treba da se primewuje dok se drugi ne donese. On mora da se primewuje, to je jedna stvar. Druga stvar je da tako stoji i sa svim drugim zakonima. Mislim da nije politi~ki pametno u ovom ~asu primeniti sve zakone koje imamo, jer mi onda ve~eras ne bismo ovde sedeli, ne bismo mogli da razgovaramo sa ovih pet lepih kamera, ova televizija ne bi radila. To je ceo problem, u ovoj zemqi postoje televizije kao BK, koje su zna~ajan u~esnik i politi~kog i javnog ìvota, kulturnog i svakog drugog, ta televizija radi bez dozvole. To nas . je obavestilo Savezno ministarstvo pre neki dan. Voditeq: To nije ta~no. Risti}: Samo trenutak. Voditeq: To nije ta~no. Risti}: Mogu}e je, ali... Voditeq: Imamo sve dozvole i sve smo... Risti}: Ako Savezno ministarstvo za telekomunikacije kaè da nema dozvole i da se radi na tome da svi dobiju dozvole u okviru... Voditeq: Ja se izviwavam, ali danas je... Risti}: Nemojte se izviwavati, nego budite pristojni. Voditeq: Ja samo moram da kaèm... Risti}: Ako ja govorim, nemojte vi govoriti. Kada zavr{im... Voditeq: Stvar je u tome {to vi govorite ~iwenice o... Risti}: Mogu}e, ja mogu da ustanem i da odem. Matkovi}: Jeste li vi u~esnik u raspravi ili ste voditeq? Risti}: Ne razumem {ta je ovo. Voditeq: Ja sam direktno prozvan za BK Televiziju. Risti}: Nemojte, to nije lepo... Matkovi}: Ili se kvalifikujte za u~esnika... Risti}: Ja }u }utati, pa vi recite. Mislim da je pametno da se u ovoj zemqi prekine sa piraterijama, sa nasiqem, sa radom bez dozvola. Moram da vam kaèm da ja smatram, ako me pitate, {ta je politi~ki pogre{no, na primer, od strane Radio Televizije Srbije, {to svi ovi qudi, koji su ovde sada, nisu ve} mesecima redovno na toj televiziji. Mnogo bi se boqe znalo {ta je u wihovim stavovima prihvatqivo. Ovako je to sve seriozno. Vuk bez razloga do|e na televiziju, dohvati se gledali{ta i odmah govori re~enice koje moèmo pretpostaviti. Mislim da je on ~ovek koji bi mogao da kaè i stvari sa vi{e smisla, i da vi{e u~estvuje u di877
jalogu. Kada on govori, kako govori, {ta mene briga da na to odgovaram. To nema zna~aja. Treba da se razgovara. Trebalo bi da svi mediji budu, kako Vesna kaè, objektivni. Treba se izboriti da podjednako objektivni budu i tzv. dràvni mediji i tzv. nezavisni mediji. Ono {to ja moram da vam kaèm kao gledalac i kao umetnik ja sam ovde najmawe politi~ar od svih vas i poku{avam da to najmawe budem meni su svi ti mediji previ{e ostra{}eni, previ{e jednostrani, previ{e prikazuju samo jednu stranu medaqe, i ne pomaù mnogo da se konfuzija u glavama na{ih gledalaca, kakva god da je i koje god da je vrste, koje god da je politi~ke boje, sredi. Na{i gledaoci i gra|ani prosto zasluùju da imaju zaista nezavisne medije, mawe kontrolisane, i dràvne i tzv. nezavisne. Mislim da su oni svi zajedno previ{e kontrolisani. Moram da vam kaèm moje li~no mi{qewe, mislim da je ta kontrola mnogo uspe{nija kod nezavisnih medija nego kod dràvnih medija. Voditeq: Gospodine Labus, da li se vi slaète sa ovim? Labus: Mislim da treba da govorimo o su{tini, a su{tina je ovde spomenuta na jednom slu~aju, {to uvek, gde god je re~ o posebnom slu~aju, pobu|uje strasti. Radi se o BK Televiziji; to je izvanredan primer i o wemu moèmo i na~elno da govorimo. Vi imate dve strane, jedna je strana Ministarstvo, druga strana je BK Televizija, i jedna i druga strana su zainteresovane strane. Ako postoje institucije sistema, ta institucija se zove sud. I onda sud presudi ko je u pravu, ko nije u pravu. Da li je pla}eno, nije pla}eno. Kada funkcioni{u institucije sistema, kako vi to kaète, sud donese odluku ili privremenu meru i ta privremena mera se odmah izvr{ava. To naàlost... Risti}: To je i bilo. Labus: Molim vas, to, naàlost, nije izvr{eno odmah. Risti}: Pa danas je... Voditeq: Posle tri dana. Labus: To je ona stara pri~a o institucijama sistema, da li ove institucije sistema funkcioni{u ili ne? Ono {to mi iz koalicije Zajedno poku{avamo tri ili ~etiri meseca da vam kaèmo, to je da smo mi sa velikim razo~arewem konstatovali da institucije sistema ne funkcioni{u kako treba, i da narod mora da izvr{i pritisak na vlast da te institucije po~nu normalno da funkcioni{u. Sa druge strane, ako me pitate {ta je sa Zakonom i koji su osnovni razlozi svega ovoga Zakon uop{te nije lo{. To je opet pri~a o gra|anskim ili ustavnim pravima koja postoje. Na papiru sve postoji, u praksi se ni{ta ne primewuje. Problem je u objektivnosti. Problem je objektivnost televizija, novine ve} nisu toliki problem, posle }u da govorim za{to, i tu se slaèm sa gospodinom [e{eqom. Za{to je televizija problem? Televizija ne informi{e gledaoce objektivno i po{to ta su{tina Zakona o informisawu nije ostvarena, mi moramo da traìmo na~ine kako tu su{tinu da ostvarimo, ali ja sumwam da }e novi zakon to doneti. Ovaj zakon traì objektivnost. Da bi se do toga do{lo, mi moramo ve~eras da govorimo koji mehanizmi moraju da postoje i kako institucije sistema moraju da funkcioni{u da se to osnovno pravo gra|ana, da budu
878
objektivno obave{teni o svemu, po{tuje. Mislim da je to dana{wa tema, malo smo se u po~etku zaglibili, ali ja mislim da je to tema koju i na{i gledaoci i na{e stranke o~ekuju. Dra{kovi}: Labus, teraj svoje, ali nemoj govoriti da smo se zaglibili. Voditeq: Gospodine Krsti}u, kako vi vidite re{ewe po pitawu medija? Kako analizirati situaciju i na}i neki konsenzus oko koga moèmo da pri~amo? Krsti}: Pre svega, mi se danas nalazimo u oblasti medija, po{to je pitawe bilo gde smo u oblasti medija tamo gde smo i u ostalim sferama u dru{tvu. Naàlost, na niskom smo nivou i postoji potreba za sveobuhvatnom reformom koja bi bila i u ekonomskoj i u politi~koj sferi, pa i u oblasti medija. Mi u oblasti medija imamo problem da su nam mnogo boqi zakoni nego {to nam je praksa. Praksa u oblasti medija, posebno, u oblasti elektronskih medija, gde postoje vidqivi nedostaci konkurencije, je katastrofalna. U oblasti pisane {tampe, u oblasti drugih medija gde imamo izraènu konkurenciju situacija se ne{to popravila i to kao direktna posledica konkurencije. Nijedan zakon ne moè da popravi lo{u praksu. Mi nismo iscrpeli mogu}nosti koje postoje}a zakonska re{ewa nude i mi imamo dva relativno dobra zakona: savezni zakon o informisawu i republi~ki zakon o informisawu. Za vreme za koje su doneti, imaju savr{ena re{ewa i umnogome su prihvatili svetska iskustva. Voditeq: Za{to se onda priprema novi? Krsti}: Novi zakon se priprema verovatno da se iskoristi mogu}nost za wegovo dono{ewe, da bi se uspostavila i nova pravila u oblasti medija. Ona se mogu doneti i uspostaviti samo ukoliko se istovremeno budu donela sva tri zakona, i ima smisla doneti tri zakona istovremeno. Prvo, osnove saveznog zakona o informisawu iz koga bi se izveo onda i republi~ki zakon o informisawu i istovremeno zakon o radio-televiziji u kome bi se obavezno izvr{ilo i ure|ewe oblasti frekvencija, odnosno plan podele frekvencija, u kome bi se regulisao na~in na koji bi se vr{ila ta podela. Samim tim, utvrdila bi se pravila za omogu}avawe konkurencije i u oblasti elektronskih medija. Danas je u oblasti elektronskih medija apsolutni monopol u rukama Radio Televizije Srbije, posebno u oblasti televizije; tako da ta lo{a praksa koju imamo u oblasti Radio Televizije Srbije, kada je u pitawu informisawe, uti~e i na druge medije. Imamo iskrivqenu sliku kada su novine u pitawu, sredstva javnog obave{tavawa. Pokojni Du{ko Radovi} je to najboqe definisao, on kaè mi svi vidimo sve, samo mi vidimo samo jedno, a vi vidite samo drugo. Danas su nam mediji takvi, potpuno podeqeni, a, u stvari, gra|ani su jedino za{ti}eni ako mogu sasvim korektno, ta~no, objektivno i, {to je vrlo va`no, pravovremeno da budu informisani. Dr [e{eq: [ta zna~i podeqeni mediji? Pa i treba da budu podeqeni. Krsti}: Podeqeni kada su u pitawu informacije. Dr [e{eq: Moraju da budu podeqeni, uvek po svim pitawima moraju da budu podeqeni ne}ete vaqda jednoobrazne medije.
879
Matkovi}: Informacija je informacija nedeqiva, kako moè... Krsti}: Informacija mora da bude ta~na, objektivna i pravovremena. Ukoliko nije ta~na, objektivna i pravovremena, ona pogre{no obave{tava javnost. Kao kada imate zubara... Dr [e{eq: A {to ste protiv podeqenih medija? Krsti}: Ne, nisam protiv podeqenih medija, nego sam protiv toga da se daju jednostrane informacije. Voditeq: Gospodine Ko{tunica, da li vi mislite da je dobro imati podeqene medije ili u globalu imati medije koji objektivno izve{tavaju? Ko{tunica: Sigurno je da je prirodno da postoje razlike u stavovima, u pristupima, politi~kim pogledima, u pojedinim medijima, ali nije dobro da te razlike budu po cenu ne~ega {to se zove istina, {to se zove pravovremena i objektivna informacija. Kada je re~ o medijima, postoji pravo gra|ana na informisanost. To pravo podrazumeva da dobiju verodostojnu celovitu sliku stvarnosti, kakva ona jeste, a ne karikaturu stvarnosti. Mi, naàlost, u medijima koji su podeqeni na razli~ite na~ine, pre svega, dobijamo izopa~ene slike stvarnosti, a najizopa~eniju sliku stvarnosti dobijamo na dràvnoj televiziji. Problem je u tome, da uz sve razlike koje mogu postojati u pristupima pojedinih medija, u naglascima na pojedina pitawa, na pojedine politi~ke orijentacije, na bliskosti ovoj ili onoj politi~koj stranci, one moraju polaziti od toga da postoje zbog gra|ana. Ne postoje gra|ani zbog medija, ve} mediji postoje zbog gra|ana. Mislim da se u samom po~etku ove na{e rasprave nalazi na{a velika muka sa medijima; da parafraziram i malo izmenim naslov one poznate Danojli}eve kwige o muci sa re~ima. Mi imamo tu veliku muku sa medijima, da te muke sa medijima nema, ne bi bilo protesta, ne bi bilo demonstracija u Srbiji, ne bi bilo ù~i u ovoj raspravi koja se vodi za ovim stolom. Kako se ta muka sa medijima moè razre{iti? Vrlo jednostavno, po{tuju}i neke standarde koji vaè u demokratskom svetu. Znate, kada je re~ o medijima, postoje pravila, postoje regule, postoje zakoni koji omogu}avaju da gra|ani dobiju objektivnu, pravovremenu informaciju, da budu vaqano informisani. Na{ problem je u tome {to do tih zakona nismo do{li. @ivimo u jednom ~udnom vremenu, da kada se po{tuju pravila u nekim drugim oblastima, recimo, gra|ewe ku}a, ve} kako se to ~ini na kraju XX veka, mi imamo nakaradne, lo{e zakone. Tu se ne bih sloìo sa nekim u~esnicima ove rasprave, po~ev od gospo|e Pe{i}, gospodina Labusa, i nekih drugih. Mislim da zakon o kojem se u ovom trenutku raspravqa, nacrt zakona o javnom informisawu, nije dobar zakon. Labus: Ne govorimo o wemu. Mi o postoje}em zakonu govorimo. Pe{i}: Vojo, nisi razumeo. Ko{tunica: Ne, isto tako nije dobar ni postoje}i zakon. Pe{i}: On ne da nije dobar, nego nije ni primewen. Ko{tunica: Ja govorim o Nacrtu novog zakona. Pe{i}: Ne, niko nije govorio o Nacrtu zakona. Ko{tunica: Govorim i o prethodnom zakonu, mislim da jedan... Pe{i}: Nije primewen ni prethodni, to je poenta.
880
Ko{tunica: Nije primewen, i jedan i drugi su lo{i. Pe{i}: Naravno. Ko{tunica: Rekao bih da je Nacrt zakona jo{ lo{iji, iz jednostavnog razloga {to legalizuje monopol najmo}nijeg elektronskog medija, to je Radio Televizija Srbije, a ograni~ava slobodu nekih drugih, pre svega privatnih medija, kao {to je bio slu~aj sa va{om televizijom. To je osnovni... Voditeq: Dobro, o Nacrtu zakona razgovara}emo ne{to kasnije... Ko{tunica: Jo{ ne{to {to bih hteo da kaèm, i jedan i drugi nacrt zakona, pogotovo ovaj prethodni, jo{ uvek vaè}i, sadrì u sebi jednu odredbu, kao i Ustav Srbije, o tome da informisawe treba da bude objektivno i blagovremeno. To nije dovoqno. Treba u zakon uneti odre|ene garancije kojima }e se zaista obezbediti da informisawe bude objektivno i blagovremeno. Zakoni o tome }ute. Ostaju samo na toj frazi, koja ni{ta ne zna~i, koja prazno zvu~i. Da se u tom pogledu moè oti}i daqe, nave{}u primer, ne zakona nego ustava koji se pozabavio tim pitawem, to je Ustav [panije, donet posle raspada jednog autoritarnog reìma, koji vrlo jasno to pitawe re{ava, tako {to utvr|uje da sredstva javnog informisawa koja pripadaju dràvi, ili su neposredno ili posredno ekonomski zavisna od dràve, moraju biti nezavisna od dràve. Na koji na~in se obezbe|uje ta wihova nezavisnost od dràve, od vlade, od uprave? Tako {to u programima javne televizije, dràvne televizije, narodne televizije, koja mora biti na raspolagawu celom narodu, moraju biti zastupqene sve struje politi~kog mi{qewa. To nije slu~aj sa Radio Televizijom Srbije, to je potvrdio i gospodin Risti} iznose}i da nije tako. Za{to nije tako? To je pravo pitawe. Zato {to zakonima nije na vaqan na~in, preciznije, to pitawe regulisano. Ne kaèm da ne bi i onda bilo problema u sprovo|ewu tih zakona, ali ovi su zakoni jednostavno prazni. Doneti su sa mnogo re~i, najavqeni preko okeana, a zapravo ne donose ni{ta. Ima puno re~i o pravu na informisanost, o objektivnoj i blagovremenoj informaciji, ali svi }emo se setiti da je postojao ustav, donet u Sovjetskom Savezu 1936. godine, koji je imao ~itavu glavu o qudskim pravima, a zapravo, qudskih prava nije bilo na delu u Sovjetskom Savezu, osim ako pod qudskim pravima ne podrazumevamo prava onih koji su se nalazili u koncentracionim logorima. Dakle, mnoge stvari treba u~initi, treba po{tovati standarde koji vaè u svetu. Do tih standarda se ne moè do}i panel diskusijom u Skup{tini Srbije gde jedna strana diktira i pravila razgovora, i teme, i sve ostalo, ve} dogovorom svih stranaka. Kao {to je to bilo u svim biv{im komunisti~kim dràvama, od Poqske, ê{ke, Ma|arske, Bugarske, itd. To je pravi put da se u razgovoru i jednih i drugih, vlasti i opozicije, do|e do nekih regula koje vaè u demokratskom svetu. To uop{te nije komplikovano, ako se ho}e naravno. U ovoj zemqi se to nije smelo. Matkovi}: Ovo {to gospodin Ko{tunica pri~a, najpre ove aluzije vezane za [paniju i sistem u [paniji i ustav iz 1936. godine u Rusiji, to je potpuno neprimereno. Mi ne bismo sedeli ovde ve~eras da to ima ikakve veze sa na{om stvarno{}u i to odmah odbacujemo.
881
Druga stvar, ja se potpuno slaèm da moramo da pravimo daqe reforme i da ih ubrzavamo zbog toga {to smo izgubili 4-5 godina zbog sankcija. Postoji prostor da ubrzamo reforme. Tre}a stvar je ovo po{tovawe standarda demokratije, recimo, u medijskoj sferi, zapadnih zemaqa. Ja sam redovan gledalac i slu{alac CNN-a i BBC-a, zar mislite da postoje vi{i standardi u interpretaciji surovih interesa Amerike od na{ih medija u celini? Dajte da o tome razgovaramo, ali ovaj deo diskusije... Ko{tunica: Tamo ne postoje monopoli. Monopoli postoje u ovoj zemqi. Matkovi}: Izvinite, tamo je monopol ~vr{}i, ako gledate CNN... Ko{tunica: CNN nema nijednu partiju koja iskqu~ivo postoji u wegovim programima. Ovde imate jednu partiju sa dva lica, jedno se zove SPS a drugo JUL. Matkovi}: U taj deo se razumem jer to gledam ve} dve godine, svako ve~e. Samo da vam kaèm, iz ovog dela diskusije jedna stvar treba da se rezimira. Naravno, ne plediram da ja to radim u ime svih, ali jedna je stvar borba za vlast nedemokratskim sredstvima i podgrevawem pi{taqki, a druga je stvar na{a spremnost da neke stvari doterujemo, radimo. Ali re}i da je na{ medijski prostor zatvoren, da su na{e o~i zatvorene to su parole za neke qude koji nisu informisani i koji ne}e realno da re{avaju probleme. Srbiji su sada potrebni qudi koji ho}e realno da re{avaju probleme. Ajde da unapredimo ovo kroz novi zakon. Za{to kaète da ne vaqa novi zakon? êkajte novi zakon sa pojedinostima, moèmo da raspravqamo tamo gde treba. Labus: Dajte gospo|i Pe{i} re~. Matkovi}: Samo da kaèm ovo, ima}e vremena, tek smo po~eli da pri~amo. Kada je re~ o novom zakonu, ukqu~ite se da ga popravimo. To je radna verzija. Ajde svi da ga popravimo. Ko{tunica: Za{to vama nije palo na pamet posle {est godina... Matkovi}: Za{to vi unapred kaète ne vaqa i mrak je ma kakav mrak! Nigde nema ove medijske slobode, odnosno, retko gde ima. Evo, vi ste sami rekli oko novina. Pogledajte koliko ima televizijskih stanica 73 po Srbiji. Vi ste, neki, odustali, gospodin Dra{kovi} nije hteo da d intervju za RTS, dajte, izvolite. Do|ite na drugi kanal da razgovaramo. Pe{i}: Samo koncepcijski, ne}u da se raspravqam, nego sam htela samo da kaèm {ta u stvari ta koncepcija zna~i. Kada je re~ o osnovnim qudskim pravima, kao {to je re~ o slobodi izraàvawa, o pravu na pravovremenu informaciju, o tim nekim bazi~nim pitawima, problem je ovde to {to se tu uspostavqaju odnosi mo}i. Mi ne znamo kako tu situaciju da prevazi|emo. Neko ide sa pi{taqkom, neko poku{ava da vr{i pritisak, ali u jednom razumnom dru{tvu mora da postoji dobra voqa da se ta osnovna prava ~oveka, kao {to ste vi sami malopre rekli, re{e tako da tu ne postoje odnosi mo}i. Zna~i, ako je re~ o slobodi izraàvawa, o osnovnim pravima, ne moèmo ustanovqavati odnose mo}i. Mi se ve} {est godina borimo neprekidno oko iste stvari i uop{te ne znamo kako
882
da umilostivimo nekoga da prihvati jedan pravi~an i razuman okvir, kada je re~ o takvim stvarima kao {to je sloboda izraàvawa. Zna~i, tu su tri stvari najva`nije. Prvo, slobodni nazivi medija. To zna~i da sve ono {to je javno dobro: releji, frekvencije, zvu~ni signali, budu jednako dostupni kao i parkovi. Dràva raspisuje licitaciju, pojavquju se qudi, bez obzira koje su politi~ke orijentacije. Zna~i, to je prvi uslov da uop{te moèmo da govorimo o slobodnim medijima. Druga stvar je pitawe informisawa. Ono {to je kod nas strahovito zabriwavaju}e kada je re~ o informisawu, postoji velika nemogu}nost da se dopre do informacija koje se de{avaju u samoj vlasti. Primetila sam da u na{em politi~kom ìvotu postoji velika mogu}nost da svaka opoziciona stranka mora da odgovara na odre|ena pitawa. Me|utim, kada je re~ o nekim informacijama Ministarstva unutra{wih poslova, ne postoji du`nost da se daju informacije, jednostavno se ne daju. Tako da je o onome {to se radi na strani dràve, a mediji postoje najvi{e zbog toga da kontroli{u one koji su na vlasti, jednostavno do informacije ne moè da se do|e. Nave{}u vam jedan primer, pre izvesnog vremena, pre nekoliko godina... Risti}: Postoji Odbor za unutra{wu politiku Skup{tine... Pe{i}: Dozvolite da zavr{im. Za{to je va`no da se deo tajni kontroli{e. Na{i novinari, niti mediji, niti novine, ne mogu uop{te da do|u do informacije {ta se radi, {ta vlast radi. Recimo, bio je jedan slu~aj pre nekoliko godina, da je ~ovek koji se zove Veqko Yakula usred dana otet na ulici. Slu~ajno sam saznala o tom slu~aju, da je on otet. Novinari su po~eli meni da se obra}aju, ja sam rekla molim vas, obratite se Ministarstvu unutra{wih poslova. Kada se na{i mediji obrate Ministarstvu unutra{wih poslova, ~iji je ministar bio gospodin Sokolovi}, oni nikada nikakav odgovor ne dobiju, ni na faksove, ni na pitawa: {ta je bilo s ~ovekom, da li su oni upoznati s time, da li je otvorena istraga, kako napreduje istraga. Ne moè da se dobije nikakva informacija o vrlo va`nim stvarima, recimo, da je ~ovek otet na ulici. Problem je u tome da mediji moraju da dobiju informacije od odre|enih dràvnih slu`bi i da te informacije ne mogu za medije da budu zatvorene. Matkovi}: To je sasvim ta~no, ali nemojte tezu da gradite na Ministarstvu unutra{wih poslova. Pe{i}: Molim vas, sa~ekajte, to je ne{to {to je jako bitno. Labus: Moè na svakom ministarstvu, ne mora na unutra{wim poslovima. Matkovi}: Vi dobro znate, Ministarstvo unutra{wih poslova u svakoj zemqi je posebno. Pe{i}: Svi koji su na vlasti ministri, poslanici moraju jednako da budu qubazni i da budu otvoreni za sve medije i da daju informacije, a to kod nas nije slu~aj. Zna~i, stalno se ide okolo, traì se od ovoga, onoga, {ta misli. Kada je re~ o dràvi, od onih koji su na vlasti ne moèmo da dobijemo elementarne informacije. I kona~no, ono {to moè da se kaè o javnoj televiziji, zaista ona treba da bude {ampion. Kada smo re{ili ovo pitawe da svi imaju jednak pristup javnim dobrima kao {to su releji, da se to licitacijom iznajm883
quje, da se nikoga ne moè ticati ko je kakve orijentacije, nego da tu mora vladati slobodna konkurencija. Kada je re~ o javnoj televiziji, koju gra|ani pla}aju, bilo porezom, bilo pretplatom, ona zaista mora da informi{e gra|ane. Pored toga, {ta nam uop{te izbori zna~e, nije re~ samo o tome da se sve politi~ke snage jednako i uravnoteèno, prema snazi, pojavquju na javnoj televiziji. Mnogo je va`nije da gra|ani budu dobro informisani. Zna~i, ako ti ima{ gra|anina koji ne zna ni {ta se de{ava u zemqi, koji ne zna {ta se de{ava u inostranstvu, kakav je to uop{te bira~ sutradan? Za mene je ~ak mnogo va`nije da gra|ani budu dobro informisani, nego da se stranke pojavquju na televiziji. Kada je dobro informisan, on }e posle toga mo}i lak{e i da se opredeli i da ima svoja odre|ena gledi{ta. Na primer, vi ste pre neku godinu napravili jednu veliku furtutmu da se otvara pruga koja povezuje zapadnu Srbiju sa Bosnom. Matkovi}: Jeste, u duìni od 60 kilometara. Pe{i}: Molim vas, ho}emo da vidimo... Matkovi}: Da bi se vozila ruda, pre svega... Pe{i}: Da bi se stiglo, ne postoji niz tih poteza gde se posle toga potpuno izgubi bilo kakva informacija koja se koristi u ~isto propagandne svrhe. Drugo, ja postavqam pitawe: za{to bi gra|ani pla}ali pretplatu na televiziju od koje doìvqavaju da budu pquvani, da budu nazivani fa{istima, a pored toga vi iznajmqujete frekvencije ~ak i onakvim televizijskim ku}ama koje ~ine krivi~na dela, recimo, pornografija. Vi znate da po na{em krivi~nom zakonu jo{ moèmo da se dogovorimo da se to oslobodi, da ne bude krivi~no delo, ali vi dajete frekvencije ku}ama koje {ire pornografiju. Takve ku}e dobijaju frekvencije zato {to su bliske SPS-u, a druge, kao BK, koja je odskora po~ela da nas informi{e o nama samima, koja je prikazala tu~u na mostu, koja je po~ela da se bavi nekakvim informisawem do{la je pod kontrolu. Recimo, pornografija je krivi~no delo, ali to jednostavno nema nikakve veze. Zna~i, dozvoqavaju se krivi~na dela, i niko na to ne reaguje. Kada je re~ o informisawu gra|ana, to je najbitnija stvar. Morate da dozvolite javnu raspravu o va`nim pitawima, da moèmo u dru{tvu da otvorimo ta pitawa. Da li je to pitawe ekonomsko, da li je to pitawe Kosova sva va`na pitawa moraju da budu argumentovana, da na{i gra|ani ~uju relevantne argumente. Svega toga na toj televiziji nema. Za{to ja da pla}am televiziju tamo gde pri~aju koje{ta, da slu{am i ~udim se da li je uop{te mogu}e da takve stvari izgovaraju? Matkovi}: Gospo|o Pe{i}, vi pravite celu tezu ili na Ministarstvu unutra{wih poslova ili na pornografiji. To nije dobro. Ja bih da gledamo celinu... Pe{i}: Izvinite, to vre|a javni moral. To je krivi~no delo jo{ uvek. Mewajte Krivi~ni zakon. Matkovi}: Celinu medijskog prostora treba da gledamo, a vi samo gledate RTS. Dra{kovi}: Gospodine Miqanovi}u, ukoliko ga ne disciplinujete, ja }u oti}i.
884
Matkovi}: Vi mene ne moète disciplinovati, razgovaramo, pitala me je gospo|a Pe{i}... Pe{i}: Nisam ja vas ni{ta pitala, izvinite. Matkovi}: Rekli ste da se odnosi mo}i, odnosi snaga, na izborima uspostavqaju. Pe{i}: Slu~ajno ste vi tu, ne morate, niste du`ni da odgovarate, neka odgovaraju drugi. Voditeq: Gospodine [e{eq, izvolite. Dr [e{eq: Mene prvo iznena|uje to... Voditeq: Kako mislite da situaciju koja sada vlada prevladamo? Kako da organizujemo... Dr [e{eq: Mene prvo interesuje gde je gospo|a Pe{i} videla pornografiju. Ja prvi put ~ujem da na nekim na{im televizijama postoje pornografske emisije. Gde ste to gledali? Pe{i}: Ti nisi, gledala sam... Dr [e{eq: Ja nikada nisam gledao. Pe{i}: Niste gledali, po{to ne gledate televiziju. Labus: U novinama pi{e na posledwoj strani kada je. Dr [e{eq: Ja ne znam. Nikada u novinama nije pisalo pornografija. Labus: Jeste, u svim novinama, nije istina. Pe{i}: Pi{e i to. Dr [e{eq: Ja nikada nisam gledao, vi gledate taj pornografski program pa znate. Labus: îta novine. Dr [e{eq: To je razli~it pristup informisawu, nego sam ne{to drugo hteo da kaèm povodom ovog monopola. Nemojte, gospodine Matkovi}u, da izbegavate da se sloìte sa nama da postoji medijski monopol vladaju}ih partija. I da smo bili pune tri godine... Matkovi}: Na ~emu? Na celini medijskog prostora, ili na pojedinim... Dr [e{eq: êkajte, polako, na celini. Matkovi}: Ne postoji na celini. Dr [e{eq: Sa~ekajte malo. Sada }u vam objasniti da postoji. Matkovi}: Vi biste da kontroli{ete dràvnu televiziju bez izbora... Dr [e{eq: Gospodine Matkovi}u... Matkovi}: ...i bez odnosa snaga na izborima. Dr [e{eq: Od izbora 1993. godine do ovih izbora bili smo apsolutno blokirani na dràvnoj televiziji, na dràvnom radiju, u Kompaniji Politika, u Kompaniji Novosti. Od po~etka pro{le godine bili smo relativno blokirani na Studiju B i na BK Televiziji. Apsolutno smo bili blokirani na svim lokalnim radio i televizijskim stanicama u unutra{wosti Srbije. Posledwih mesec dana ne{to su se ohrabrili pa je mogu}e iznajmqivawe prostora na tim medijima. Tri godine apsolutne blokade, tri godine kako poku{avamo da se probijemo, da platimo emisiju, da u~estvujemo na bilo koji na~in bilo je nemogu}e. Upozora885
vali smo vas zaveli ste blokadu nad svim medijima, uspostavili potpuni monopol, ukinuli direktne televizijske prenose skup{tinskih sednica, uni{tili ste mogu}nost dijaloga u institucijama sistema, vo|ewa politike u institucijama sistema, i politika se preselila na ulicu. Za{to je ve~eras grozni~ava ova na{a rasprava, za{to je suvi{e ùstra, suvi{e polemi~na? Zato {to je ovo prvi put posle pet godina da je na nekoj televiziji mogu} dijalog izme|u opozicionih i vladaju}ih stranaka. Od onih izbora... Matkovi}: Nije ta~no, ne radi se o pet godina, doktore [e{eq. Dr [e{eq: Molim vas, pro{le ili pretpro{le godine bio je gospodin \in|i}, mene niste smeli da pozovete, jednom je bio gospodin Dra{kovi}. Mene nikada niste smeli da pozovete. Matkovi}: [to vas ne bismo smeli... Pe{i}: Ni mene nisu smeli da zovu. Matkovi}: Nama odgovara va{ pristup, otvoren... Dr [e{eq: Ajde. Matkovi}: Da razgovaramo o problemima. Evo za{to. Dr [e{eq: Nudili ste gospodinu Dra{kovi}u intervju na dràvnoj televiziji, on je odbio. Ja ne}u da odbijem. Dajte meni sat-dva... Dra{kovi}: To, pre svega, nije ta~no. Matkovi}: To je ta~no, vrlo ta~no. Dr [e{eq: Ja sada ne znam, evo, meni ne daju; neprekidno traìm dajte mi, ajde da se dogovorimo, koji god vam termin odgovara. Matkovi}: Vi imate medijski prostor. Krsti}: Problem medija se ne re{ava time {to neko dobije prava da d intervju. Dr [e{eq: Nemojte, molim vas, gospodine Krsti}u, va{a uloga je poznata i nemojte, molim vas, vi da mi govorite o medijima. Krsti}: Po ~emu, za{to ne bih ja mogao vama da govorim o medijima? Kakva je va{a uloga? Dr [e{eq: Ne moète vi ni o ~emu da govorite jer nemate moralnog osnova. Krsti}: Zbog ~ega? Dr [e{eq: Va{ poslanik Jokanovi} je no}u zakazivao sednicu Administrativnog odbora da bi Tomislav Nikoli} i grupa na{ih poslanika sa lisicama, ve} uhap{eni, oti{li u zatvor. Nemojte vi da govorite o bilo ~emu, gospodine Krsti}u. Krsti}: Za{to da ne govorim ni o ~emu? Odakle vama pravo da vi govorite? Dr [e{eq: Zato {to ste najprqaviji instrument ovog reìma. Krsti}: Vi ste najprqaviji, gospodine [e{eq. Vi ste najprqaviji sa celom va{om politikom od 1990. pa do sada. Matkovi}: Ako moèmo da popri~amo o prenosima iz Skup{tine. Voditeq: Naravno, samo da se vratimo na medije. Dr [e{eq: Molim vas, {ta je bitno? Upravqawe dràvnim medijima. Kaète imate ve}inu, slaèm se da treba da imate ve}inu u Upravnom odboru dràvne televizije, ali gde je mawina u tom Upravnom odboru? To je
886
problem. Za{to nije sastav Upravnog odbora dràvne televizije proporcionalan sastavu Narodne skup{tine? Vi imate ve}inu, jednog vi{e imate u Upravnom odboru dràvne televizije, to podrazumeva va{a ve}ina. Matkovi}: Vlast ne moè da ima ambiciju da bude idealna, mnogo je te{ko biti na vlasti. Dr [e{eq: Molim vas, mi poku{avamo da vas u~inimo idealnim pre nego {to vas sru{imo sa vlasti. Labus: Pustite nas da do|emo na vlast pa da odahnete. Matkovi}: Te{ko, morate da pobedite. Dr [e{eq: Nas ne morate da pu{tate da do|emo na vlast, mi }emo sami da je osvojimo. Voditeq: Gospodo, nastavi}emo razgovor... Dr [e{eq: Da zavr{im, stalno mi upadaju u re~. Molim vas, nikako da me za{titite, ja se ovde ose}am pomalo neza{ti}enim. Voditeq: Nemate razloga, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: [ta je sada bitno? Bitno je da ostvarite kontrolnu funkciju mawine u okviru onoga {to je dràvna svojina i da smawite u~e{}e dràve u kontroli nad medijima, i time se sve re{ava. Vi nas pozivate... Risti}: Nad kojim medijima? Matkovi}: Nad medijskim prostorom ili nad jednim medijem, vi biste da uzmete bar jedan medij. Pa, ne moè. Dr [e{eq: Ne bismo hteli da ga uzmemo... Ko{tunica: Vi ste ga uzeli, vi kontroli{ete ceo medij u tome je problem. Dr [e{eq: Vi ste ga uzeli, vi ste dobili na izborima... Matkovi}: [to ne do|ete na Drugi kanal, gospodine Ko{tunica. Ko{tunica: Molim? Matkovi}: [to ne do|ete? Ko{tunica: Svi va{i kanali su zatvoreni. Dr [e{eq: Gospodine Matkovi}u... Matkovi}: Nije ta~no. Hajdemo zajedno da napravimo korak napred. Ko{tunica: Nemojte da mi pri~ate. Dr [e{eq: Za{to meni ne ponudite, nudite Dra{kovi}u, nudite Ko{tunici, dajte... Matkovi}: Nudim i vama, do|ite. Dr [e{eq: Koliko mi dajete? Matkovi}: Do|ite na Drugi kanal. Dr [e{eq: Ho}u da do|em, koliko mi prostora dajete? Matkovi}: Za{to sada da se poga|amo u emisiji... Risti}: Ajmo principijelno, treba da do|ete, izvolite da razgovaramo. Dr [e{eq: Ho}u da do|em, ajde zakaìte emisiju na RTS-u i ja dolazim. Ko{tunica: Svi }e do}i na televiziju... Risti}: Ho}u li ja onda mo}i da do|em na BK? Stalno se pravimo kao da ni{ta ne znamo. Ja sam prvi put u ìvotu na BK Televiziji.
887
Ko{tunica: Ali zato vas stalno ima na televiziji... Dr [e{eq: Gospodine Risti}u, va{a stranka je tek nedavno postala parlamentarna, ima nas koji smo {est godina parlamentarna stranka, pa nismo uspeli pre Nove godine da stignemo na BK. Risti}: Da ne{to ra{~istimo. Molim vas, nemojte da pri~ate. Ja sam 20 godina na svim televizijama u Jugoslaviji, zato {to se takvim poslom bavim, ceo ìvot sam proveo na televiziji. Od kada sam predsednik JULa, jedanput sam u~estvovao u emisiji o pozori{tu na Studiju B... Ko{tunica: Koliko vas je bilo na Radio Televiziji Srbije za to vreme? Risti}: Ne, evo, ja ~etiri meseca nisam... Ko{tunica: O ~emu govorimo, program Radio Televizije Srbije se gleda u celoj Srbiji. Risti}: Radio Televizija Srbija {ta vam to govori? Ko{tunica: Koliko vas je bilo? Risti}: Prestanite, molim vas. Ko{tunica: U kampawi... Risti}: Ma, molim vas, {ta vam to govori, ~etiri meseca nisam bio na Radio Televiziji Srbije. Pe{i}: Mo`da ste na ledu. Risti}: Ne. Dra{kovi}: [ta mislite, da Srbija nosi crni flor? Risti}: Ne, nego ja ho}u da vam kaèm slede}u stvar... Pe{i}: Niste popularni. Risti}: Ho}u da vam kaèm slede}u stvar, da ova zemqa... Pe{i}: Mo`da niste u milosti. Risti}: Postoji jedan problem koji stoji druga~ije nego {to ga vi prikazujete ve~eras u ovoj emisiji: i na ulici, i u novinama, i ina~e, nije ova zemqa podeqena vertikalno koliko god vi poku{avali to da nametnete celoj zemqi. Ova zemqa je politi~ki podeqena horizontalno. U ovoj zemqi i me|u vama i na vlasti postoje qudi koji imaju druga~ije interese od ve}ine gra|ana ove zemqe. Interes ve}ine gra|ana ove zemqe jeste da se ove stvari o kojima govorimo reguli{u, da se ne sprovodi nikakva demokratizacija nego da odmah nastupi demokratija. Pe{i}: [ta su ~ekali? Risti}: Jugoslovenska levica zastupa veoma jednostavnu stvar, bez ikakvih postupnih pu{tawa na ovu televiziju, na onu televiziju, mene na BK, Matkovi}a na Studio B, [e{eqa na Prvi program, Dra{kovi}a na Prvi, Drugi, Tre}i program. Mora se sesti tamo gde to mora da se uradi, gde jedino moè da se uradi, a to je skup{tina; Savezna, Republi~ka, Gradska i Op{tinska. I da se sve stvari reguli{u, i da se toga svi drè. Dokle god... Dr [e{eq: Meni ne date da dovr{im svoje... Risti}: ...onaj ko izgubi izbore smatra da je jedini wegov na~in da reaguje na to da ne do|e u skup{tinu, ni{ta mi ne}emo uraditi. Pri~a}emo pri~e, galamiti, lupetati, praviti se pametni... Ko{tunica: Ko izgubi izbore, postoji politi~ki na televiziji, postoji taman toliko koliko ima snage, koliko je osvojio glasova. Risti}: Treba da bude, slaèm se.
888
Ko{tunica: Tako treba da bude, ali tako nije na Radio Televiziji Srbije. Oni koji su izgubili izbore, bez obzira {to su stranke koje ovde sede imale ve}inu u zbiru na republi~kim izborima 1993. godine wih jednostavno u programima dràvne televizije nema. To je kqu~na stvar. Kada se ta stvar reguli{e, na jedan ili na drugi na~in, onda ovakav razgovor ne}e biti vo|en. Voditeq: Gospodin Dra{kovi} je hteo da replicira. Dra{kovi}: Nisam hteo da repliciram, nego da kaèm neke osnovne stvari i da zamolim da mi ovde ve~eras pri~amo o su{tini, a ne da pri~amo o periferiji, o posledici; da vidimo gde je uzrok i kako re{iti celu stvar. Voditeq: Gde je uzrok? Izvolite. Dra{kovi}: îwenica je da je istorija dolaska ovog Milo{evi}evog reìma na vlast i odràvawa na vlasti, zapravo istorija kontrole nad medijima, pre svega nad dràvnom televizijom i nad ku}om Politika. Druga neosporna ~iwenica za svakog analiti~ara jeste da je istorija dosada{we vi{estrana~ke borbe u Srbiji za neku demokratizaciju i demokratiju zapravo borba za deblokadu medija. Od 9. marta 1991. godine pa naovamo, ~ak od 1990. godine, kada su prve politi~ke stranke osnovane, mi se borimo, pre svega, za deblokadu medija. I u tome smo uspeli na trenutak posle 9. marta 1991. godine. Situacija je sada medijski gora nego {to je bila ikada. Govoriti gde su ti primeri, zna~i pomalo biti i ne~astan ~ovek. Slobodan Milo{evi} je ovu zemqu uveo u rat, zahvaquju}i oru`ju koje je imao, a to je, pre svega, dràvna televizija i ku}a Politika. Razbio je zemqu, dva veka srpske istorije evo nas gde smo! Toliko je grobova, toliko je izbeglica, narod zapravo i ne zna na koje sve na~ine je dràvna televizija onesve{}ivala narod i bila wegov opijum. Samo da se setimo parola od 1990. godine o {vedskom standardu, mirotvorstvu, a da }e Vuk Dra{kovi} i SPO da zapo~nu rat. Kad je dobio izbore, sa dràvne televizije po~ela je druga pri~a, on je postao veliki borac za Veliku Srbiju. Sa te dràvne televizije se narodu sipaju laì o tajnim oru`jima @irinovskog, Teslinim oru`jima, o tome da }emo podeliti ceo svet, raznorazne vra~are nastupaju, ba{ profesionalne vra~are na dràvnoj televiziji. âk se... Voditeq: Kako re{iti taj problem? Dra{kovi}: Molim vas, gospodine, prvo da ustanovimo ono {to poku{ava da se zamaè, kao da toga nema, ~ak je ta dràvna televizija emitovala specijalne reportaè o jednom psu koji se toboè zvao SOP, Srpski oslobodila~ki pas. Po beogradskoj televiziji bilo je mogu}e da se stvori genetski pas u Bosni, dok je to Milo{evi}u, naravno, odgovaralo; ujeda samo neprijateqe, ali Srbina nikada ujesti ne}e. Od te pri~e i od takve televizije stiglo se dotle da kada je pala Krajina, po{to su ovde neki upu}eni u zbivawa, iako se bave pe~urkama i èlezom, kada su one velike kolone... Matkovi}: Ja se bavim pravim stvarima, za razliku od vas. Dra{kovi}: ...izbeglica kretale i ceo narod i{ao u ~ergare, {ef dràve je insistirao da se na nekoliko dana ukine TV Dnevnik, nekoliko dana narod ne}e ni primetiti da toga TV Dnevnika nema.
889
Kada je bio ovaj protest, ta dràvna televizija i dràvni mediji su sa lako}om lansirali la` u koju jo{ mnogi qudi veruju, da je ovaj ~ovek, koji sada govori i{ao u Ka~ani~ku klisuru, sreo se sa liderima albanske mafije koja trguje drogom, pa onda dobio pare da plati demonstrante, pa ~ak pare da kupi ona jaja kojim smo omalterisali ku}u sramote i laì u Takovskoj 10, tu TV Bastiqu kojoj smo dali najboqe ime. To je istina. [ta sada? [ta se ovde krije? Osnovna razlika izme|u panela i okruglog stola, koji je predloìla koalicija Zajedno, jeste {to u tom panelu stoji da }e se u~esnici panela u wegovom pravilniku zaloìti da se to pretvori u nekakve politi~ke obavezuju}e stavove, a okrugli sto je predloìla koalicija Zajedno kao instituciju, kao ono {to smo ve} videli, {to znamo da je bilo u Poqskoj, {to je bilo u Ma|arskoj, {to je bilo u celom isto~nom sistemu, da se dogovorimo ne o gubitku vlasti nego... Matkovi}: Bez izbora da uzme vlast. Pe{i}: Nisu mediji vlast. Matkovi}: To ne moè. Dra{kovi}: Mnogi u Srbiji zapravo i ne znaju {ta je to koalicija predloìla: okrugli sto, odluke obavezuju}e, na~in dono{ewa odluka konsenzus, op{ta saglasnost ili, ako nema tog konsenzusa, pristajemo ~ak i na dvotre}insku ve}inu. U~estvuju, pre svega, parlamentarne stranke i razgovor se vodi u Skup{tini Srbije, prenosi ga direktno dràvna televizija. O ~emu raspravqamo? O deblokadi medija, odnosno, mi jasno kaèmo, uravnoteènom pristupu parlamentarnih stranaka na dràvnim medijima, pre svega televiziji i pre svega u toku izborne kampawe. Socijalisti~ka partija }e kao partija koja ima ve}i broj poslanika, imati malo vi{e prostora. Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove }e imati otprilike podjednako prostora, ili ako prostor zauzme koalicija Zajedno, onda }e imati otprilike prostora na televiziji kao i Socijalisti~ka partija, jer im je pribliàn odnos snaga po broju glasova. Dr [e{eq: Koliko }e Demokratska stranka imati prostora? Mala stranka, ali... Dra{kovi}: Ovo su sada ozbiqne stvari, zaista. O ~emu daqe da se dogovaramo? Da se dogovorimo, dakle, o zakonu o finansirawu politi~kih stranaka, koji u ovoj zemqi nikada nije donet, niti je do{ao na dnevni red bilo kog parlamenta. Da se dogovorimo o veoma va`noj stvari, o formirawu jednog posebnog suda izbornog suda. Da se za tim okruglim stolom dogovorimo da najuglednije na{e sudije budu u jednom izbornom sudu, a da taj sud re{ava sve prigovore u toku izborne kampawe i eventualne prigovore posle zavr{etka izbora. Da se unapred saglasimo da }emo po{tovati odluke toga suda. Risti}: Prigovori su, koliko ja znam, ukinuti, nema vi{e prava na prigovore. Dra{kovi}: Govorimo o budu}im izborima, da bismo izbegli Milo{evi}eve institucije sistema i neke nove lex specialis-e. Te institucije sistema su pale na ispitu, da sve ovo {to se dogovorimo da bude aklamacijom prihva}eno u Skup{tini Srbije i preto~eno u odluku. Kada sve to qudski potpi{emo, od tada pa do izbora mora pro}i najmawe tri meseca. Koalicija Zajedno, koja je predloìla, obavezala se
890
da }e se tada, bez obzira ho}e li biti direktnih televizijskih prenosa ili ne}e, vratiti se u republi~ki parlament, i da }e odrediti svoje poslanike u saveznom parlamentu. Umesto svega toga, nema ~ak ni odgovora. U \i|ikovcu kod Sarajeva je obi~aj kada nekome po{aqe{ pismo da ti odgovori na pismo. Mi smo ovo pismo uputili na sve adrese niko nije ni odgovorio na pismo, a treba da u|u proizvo|a~i pe~urki u @eqezaru da pri~aju o... Matkovi}: Gospodine Dra{kovi}u, vi ste proizvo|a~ haosa. Pe{i}: [to ste tako neprijatni? Matkovi}: Ne, nisam neprijatan. Za{to vi mene prozivate zbog pe~urki, samo momenat... Voditeq: ûli smo predlog koalicije Zajedno, ja mislim da idemo sa blokom reklama, a onda posle toga }ete da dobijete... Trenutak, da odmorimo malo, da sti{amo strasti... Matkovi}: Ovde nema strasti, govorimo o gospodinu Dra{kovi}u. Voditeq: Matkovi}u, dozvolite blok reklama... Matkovi}: Ajde dobro, da i vi ne{to zaradite, da imate od ~ega da platite tamo onaj ra~un. Voditeq: Zaradi}emo mi, trudimo se. Pe{i}: [to ste toliko agresivni, gospodine Matkovi}u? Voditeq: Gledate specijalnu emisiju BK Televizije, kao {to vidite, u pauzi su i cigare zapaqene, razgovor se nastavqa. Dr [e{eq: [to je kr{ewe zakona. Voditeq: Verovatno, ali mi smo dobri doma}ini, idemo daqe. Gospodine Matkovi}u, ~uli ste predlog gospodina Dra{kovi}a, koalicija Zajedno je za dijalog. [ta vi moète na to da kaète? Dra{kovi}: Dijalog za okruglim stolom. Voditeq: Kakav je stav Socijalisti~ke partije Srbije? Ovo je prvi put da ~ujemo da Socijalisti~ka partija Srbije odgovara na direktne predloge koalicije Zajedno. Matkovi}: Naravno da }u re}i, samo prvo da kaèm da Dra{kovi} ima opsesiju i mentalni problem Slobodana Milo{evi}a, i u meri te opsesije gubi ose}aj za realnost i sposobnost za realno re{avawe problema u ovoj zemqi. Dr [e{eq: [to ste mu dali aboliciju? Da je on bio do kraja kao ja, ne bi imao opsesiju. Matkovi}: Gospodine [e{eq, sada ja pri~am, nemojte vi, ina~e }u ja vas da prekidam. Dr [e{eq: I vi ste mene prekidali malopre. Risti}: Je li to pitawe ili predlog, Vojo? Dr [e{eq: Opsesija dolazi sa abolicijom. Ja robijam do kraja i nisam opsesivan. Matkovi}: Jedan deo politi~kih i mentalnih potencijala gospodina Dra{kovi}a moè da sluì ovoj zemqi da neke realne probleme razre{imo na kvalitetniji na~in, da nije ove opsesije. To je prva stvar. Drugo, kaè da je istorija ovog reìma istorija kontrole nad medijima. Ne slaèm se, imamo puno argumenata oko toga. Daqe, mogu da idem
891
od argumenta do argumenta, ali ne}u da maltretiram skup, spreman sam da razgovaram o tome. Kaète da se borite za deblokadu. Iz svega ovog {to sam ~uo, pre svega od vas gospodine Dra{kovi}u, vi se borite za kontrolu nad celinom medijskog prostora. To bez realnog uvaàvawa, bez uvaàvawa realnog odnosa snaga, koji je uspostavqen preko izbora, ne moè. Prema tome, da kaèm jo{ oko va{eg predloga, i ovo da smo ne~asni ili da mene vi etiketirate oko pe~urki. U vreme sankcija proizvodio sam ~elik, uvozio koks mimo ameri~ke blokade, i radio i pe~urke da bih prehranio radnike, a vi ste pravili haos. Vi ne}ete sada da pomognete da skinemo od Evropske unije 4,3 odsto carine, pa da za toliko pove}amo na{e plate. Dra{kovi}: Vidite, to je primer manipulacije, upravo koalicija Zajedno... Matkovi}: I da zavr{im, vrati}emo se na tu temu. [to ne kaète medijski... Pe{i}: Rekli smo. Matkovi}: Ne, za{to ne kaète... Dra{kovi}: Nemojte. Matkovi}: Medijski prostor je takav da treba daqe na tome raditi, ali ne treba da bude prepreka da nam Evropska unija vrati status, da nam skinu ove carine. Narod zbog toga ne moè da ima ve}e plate. Labus: Televizija BK je bila razlog. Pe{i}: Evropska unija je stopirala te potencijale zato {to ste pokrali lokalne izbore, eto. Matkovi}: Mi nismo pokrali lokalne izbore nego dobili. Pe{i}: Pokrali ste lokalne izbore u ovim gradovima... Matkovi}: Vi ste samo u nekim gradovima pobedili. Traìli ste od mene da se izjasnim oko predloga. Svaki predlog zasluùje pa`wu, ovo je korak daqe. Me|utim, panel je korak i mera da razre{imo problem kroz instituciju sistema i finansirawa stranaka, i medijskog prostora, i izbornog sistema. Stvorili smo pravila igre koja su opet, kaèm, me|unarodno verifikovana, i po~eli da radimo na tome. Ako vi zaista ho}ete da re{avate i Zakon o informisawu, da razgovaramo o radnoj verziji. Gospodine Dra{kovi}u, panel je mehanizam da preko wega do|emo do re{ewa u Skup{tini, a vi ho}ete da okrugli sto zameni institucije sistema. I ovo je institucija sistema, da ih ispo{tujemo to treba svima nama. Voditeq: Da li su za vas prihvatqivi predlozi koalicije Zajedno, ovo {to gospodin Dra{kovi}... Matkovi}: Za mene su prihvatqivi predlozi tema o kojima treba da razgovaramo, prihvatqiv mi je razgovor kroz panel, jer je on institucija sistema, ali neka se pojasni da li je okrugli sto van institucije sistema. Ajde objasnite, ja sam objasnio razliku. Dra{kovi}: Kako da objasnim? Kaè jedna narodna yaba ti gluvome {aptati i slepome namigivati. Matkovi}: Ma nemojte. Dra{kovi}: Ja vam sve vreme govorim... Matkovi}: To se na mene ne odnosi. Dra{kovi}: Okrugli sto ima stav da }e sve to {to se dogovorimo...
892
Matkovi}: Niste sami ovde. Dr [e{eq: Imate li jo{ jednu prostoriju, pa da se podelimo u dve grupe da nastavimo... Dra{kovi}: [e{eq, postavqeno mi je pitawe. Dakle, o ~emu god se budemo dogovorili konsenzusom ili dvotre}inskom ve}inom, stav je da }emo aklamacijom prihvatiti odmah u Skup{tini Srbije, obavezujemo se unapred... Matkovi}: Do|ite na panel. Dra{kovi}: Ne. U panelu to ne... Matkovi}: A za{to ne, ajde realno, za{to ne? Dra{kovi}: Zato {to }e se u~esnici panela svojim politi~kim uticajem zaloìti da se to sprovede. Matkovi}: Nije ta~no, obavezuju}e je. Niste pro~itali, obavezuju}i su zakqu~ci. Dra{kovi}: Molim vas, u skladu sa Gonzalesovim izve{tajem okrugli sto... Matkovi}: Je li obavezno, predsedavao je Krsti}... Voditeq: Gospodine Labus, da li moète institucionalno da re{ite probleme medija? Odnosno, kakav je va{ predlog? Demokratska stranka je iza{la sa Predlogom zakona o informisawu, koji je druga~iji od ovog. Dra{kovi}: To nije predlog zakona o informisawu koalicije Zajedno. Voditeq: To je Demokratska stranka... Labus: Dve stvari moramo da se podsetimo. Ono {to je gospo|a Milentijevi} dobro uradila, to je da je ukazala na problem, ali ga je lo{e re{ila. Monopoli su problem, i weno re{ewe u borbi protiv monopola upravo uvodi monopolsku praksu. Vi suprotno radite u medijima, u informacijama, onemogu}avate konkurenciju. Zna~i, va{a televizija i svaka druga televizija koja moè da plati releje i prenosnu mreù mora da se vidi na celoj teritoriji Srbije i Jugoslavije. CNN o kojem je bilo re~i, moè da se vidi na svakoj ta~ki Zemqine kugle. Ako bilo kome u svetu kaète da samo na ~etvrtini teritorije moè jedna televizija da se gleda, to je ne{to {to niko ne}e mo}i da razume. Zna~i, morate da obezbedite svakoj televizijskoj ku}i, koja moè da plati pod komercijalnim uslovima, da se vidi na celoj teritoriji. I onda ide konkurencija. I ko moè, ko je dobar, on prolazi, ko nije tone. Pe{i}: Tu se slaèm. Labus: Drugi je problem sa novinama. Tu je trì{te mnogo konkurentnije, ali nije potpuno. Ako radite sa qudima koji izdaju novine, re}i }e vam da postoje dve ogromne stvari: prvo, postoje samo dve {tamparije u Beogradu koje su sposobne za visokotira`nu dnevnu {tampu Borbina i Politikina, ostale nisu i to je usko grlo; i drugo, {to je jo{ gore, postoji distributivna mreà, opet Borba i Politika, da vi ne moète slobodno da dostavqate novine po celoj teritoriji Srbije ili Jugoslavije. Zna~i, tu moraju postojati jednaki uslovi i za one koji prave novine i za one koji prave televizijske programe, i onda da po893
kaù ko je dobar, ko nije. Ko je dobar prolazi, ko nije propada. To je konkurencija. Za to nije dovoqno samo privatna svojina; i u privatnoj svojini postoje monopoli. Moraju da postoje pravila borbe protiv monopola, a ne da se uvode pravila za stvarawe monopola. Druga stvar je isto tako va`na, odnosi se na dràvnu televiziju koja je javno dobro. Sva javna dobra su pod posebnim reìmom i za mene dràvna televizija ima isti zna~aj kao {to ima i Narodna banka. Kao {to Narodna banka vodi ra~una o zdravqu novca, dràvna televizija mora da vodi ra~una o mentalnom zdravqu stanovni{tva, da daje pravu, objektivnu i pravovremenu informaciju. I tu postoje neki mehanizmi. Gospodin Ko{tunica je govorio... Matkovi}: Jeste li rekli i dràvna televizija, izviwavam se? Labus: Ne. Dràvna pogotovu, sve, ali dràvna posebno. Pe{i}: Zato {to je ona javna. Labus: Mi je svi pla}amo, ona posebno mora da vodi ra~una... Matkovi}: Svi moraju. Labus: Naravno da svi moraju, ali pustite da zavr{im sa dràvnom televizijom. Lako }emo mi sa privatnim televizijama koje ne daju dobru informaciju propa{}e, qudi ih ne}e gledati, ne}e biti reklama, i one }e same od sebe da propadnu. Kod dràvne televizije to nije tako. Iako je lo{a, mi moramo da pla}amo porez da se ona izdràva. Iako BK Televizija daje pare za ove releje, to opet ide dràvnoj televiziji. Tu ona pravila koja vrede za neutralnost Narodne banke treba da se primene da se bira upravni odbor i direktor televizije. Na po~etku rada republi~kog parlamenta imali smo mnogo boqu situaciju, koja nije bila dobra ali mnogo boqa nego danas. Nekada je skup{tina birala upravni odbor i direktora, pa je bar bila javna rasprava, pa ste mogli da kaète da li je dobra li~nost ili ne. Danas Vlada postavqa ~lanove upravnog odbora, Vlada bira direktora. Risti}: Grozno, kao u Francuskoj. Labus: Nemojte, pustite, nije u Francuskoj tako. To nije demokratski postupak... Risti}: Slaèm se. Labus: To ste vi pokazali. Ako neko moè ovde da kaè da je gospodin Milanovi} objektivan direktor televizije, ajde ako smete javno da tvrdite da je on objektivan, da vas ~uju na{i gledaoci. Pazite, to apsolutno nije ta~no. Jedan od na{ih velikih diplomatskih uspeha je trebalo da bude da se ti preferencijali skinu otvarawem okruglog stola. Mi smo tvrdili da }e se otvoriti okrugli sto. Onda je do{ao slu~aj Televizije BK i to je bio argument na{ih protivnika da se ovde ni{ta ne radi. Zbog vas je to propalo, i to morate gledaocima da kaète. Matkovi}: Argument BK je pokazala rasprava, ali nema veze. Voditeq: Interesuje me, gospodine Krsti}u, mogu li se regulisati ovi problemi da dràvna televizija kao javna institucija radi u interesu svih gra|ana i kako regulisati ovih 25 odsto {to se ti~e televizije, 20 odsto novina, kako {tampane novine brojati, {ta raditi, kako odlu~ivati, odre|ivati {ta je 20 odsto od ~ega?
894
Krsti}: Dozvolite, pre svega, da konstatujem da ve~era{wa rasprava pokazuje da zaista postoji preka potreba za dijalogom, i to je, verovatno, ne{to ~ega }emo svi biti svesni posle ove rasprave. Drugo, vezano za sadràj okruglog stola i panela; panel nema nikakve razlike osim terminolo{ke u odnosu na predlog koji je koalicija Zajedno uputila za okrugli sto. Na inicijativu Nove demokratije u Poslovnik panela je uneta obaveznost odluka, i to da se one donose konsenzusom. Dra{kovi}: Pokaìte. Krsti}: Pokaza}emo, ja naàlost nemam, ali dostavi}emo svim strankama, i ~lanicama koalicije Zajedno, i Demokratskoj stranci Srbije, i Srpskoj radikalnoj stranci, da u poslovniku stoji da se odluke donose konsenzusom i da su obavezuju}e. Toliko o tome. Dr [e{eq: Je li i Dereta glasao za taj poslovnik? Krsti}: Ne znam za {ta je ko glasao. Voditeq: O okruglom stolu }emo nekom drugom prilikom. Krsti}: Mi o tome imamo svoj stav. Kada je u pitawu javno informisawe, zaista, to je ono oko ~ega se nismo razumeli. Javno informisawe i mediji vr{e javnu slu`bu. Ko god vr{i javnu slu`bu, ima mnogo ve}u obavezu nego kada su u pitawu druge vrste poslova, bez obzira na poreklo kapitala. Ne moète zato {to vr{ite javnu slu`bu privatnim kapitalom da kaète da je ne}ete vr{iti u interesu svih gra|ana. To vas ne opravdava, poreklo kapitala ne moè da umawi profesionalnost obaveza. O tome zaista moramo voditi ra~una kada govorimo o medijima. Konkretno, kada je u pitawu ovaj Nacrt zakona i wegove inicijative vezane za ukidawe monopola, poku{alo se primenom nekih re{ewa Evropske unije, ali nedosledno, na jedan prostor koji trenutno nije pripremqen za takvu demonopolizaciju, jer postoji samo jedna vrsta monopola i ona je u oblasti, naàlost, Radio Televizije Srbije. Ukoliko bi se primenila neka re{ewa, kako je predloèno, i{lo bi se na ograni~ewe od 25 odsto. Moram da kaèm da 25 odsto ograni~ewa ne postoji u ~istom obliku ni u jednoj zemqi; da u Italiji postoje ograni~ewa na 25 odsto frekvencija koje se koriste na teritoriji cele dràve, jer dràva ima tri kanala koji pokrivaju celu teritoriju Italije. Berluskoni, kao privatnik, ima tri kanala koji tako|e pokrivaju celu teritoriju Italije. Re~eno je da ukupna pokrivenost frekvencija kojima se raspolaè u Italiji ne moè da bude ve}a od 25 odsto. Kod nas je ovo re{ewe zaista implemenitirano na jedan pogre{an na~in na na{ prostor, jer ono, u su{tini, gu{i konkurenciju u startu. Antimonopolske uredbe se javqaju onog trenutka kada se pojavi potreba da se ne~iji monopol ograni~ava. U ovom slu~aju bilo bi dobro da se postoje}i monopol Radio Televizije Srbije na neki na~in prevazi|e. Vi ste predloìli da se Drugi kanal prepusti opoziciji, ako sam dobro shvatio. To nije dobro re{ewe. Matkovi}: Da se otvori za politi~ke rasprave. Krsti}: Svi kanali moraju da budu otvoreni. Matkovi}: Jeste li vi u~estvovali u raspravi u Vladi, pa u radnoj verziji teksta itd...
895
Krsti}: Ja sam u~estvovao u radu panela i ne govorim druga~ije. Iznosim stavove Nove demokratije, vezano za ovaj Nacrt zakona. O radnoj verziji zakona o informisawu nije raspravqano u Vladi, ona je kao materijal Ministarstva informisawa... Dr [e{eq: Vi, koalicioni partneri, me|usobno to raspravite, nemojte nas optere}ivati. Voditeq: Da li Drugi kanal treba da se ustupi opoziciji, odnosno da li je to dobra podela? Ko{tunica: Mislim da to nije dobra podela, da to nije ne{to {to postoji u svetu. Svi kanali dràvne televizije moraju biti dostupni svima, ne mogu postojati monopoli. Ne mogu biti iskqu~ene jedne, a iskqu~ivo predstavqane druge politi~ke stranke. Mislim da je to jedino re{ewe koje odgovara na{im uslovima. U tom slu~aju opet bi se i{lo na vrstu getoizacije, kada je re~ o slobodi medija. Postojala bi sloboda kao {to je postojala nekada u Studiju B, kao {to postoji u nekoj drugoj televizijskoj stanici. To nije dobro re{ewe, pogotovo u zemqi u kojoj postoje ovakve napetosti izme|u vlasti i opozicije. Va`no je da ona televizija koja je najmo}nija bude u najdoslednijem smislu re~i narodna televizija. Na woj se moraju pojavqivati predstavnici svih politi~kih stranaka, sindikata, udruèwa, verskih zajednica. Mora se gra|aninu dati celovita slika stvarnosti, ne parcijalna slika stvarnosti. To je kqu~no, i onda svih ovih tenzija ne}e biti. Matkovi}: To vaì za sve medije, je li tako, to {to kaète da budu narodne... Ko{tunica: To vaì za dràvnu televiziju. Matkovi}: Da li vaì i za ostale? Ko{tunica: Drugi se bore na trì{tu. Matkovi}: Ko se bori na trì{tu? Oni {to ko{taju jedan dinar, je li tako? Ko{tunica: Ne bore se na trì{tu oni koji ko{taju jedan dinar, nego se bore na trì{tu brojne... Dr [e{eq: Treba otvoriti trì{te za elektronske medije sa jednim dinarom. Prodati frekvencije na licitaciji. Niste hteli da prodate nijednu frekvenciju. Dajte, prodajte frekvencije. Podelite frekvencije na dràvne, na regionalne, na lokalne. Odredite po~etnu cenu na licitaciji, odredite rok prodaje na 10 godina i prodajte. Risti}: Ne, Vojo, to treba da se dogovore svi zajedno. Dr [e{eq: To je su{tina. Risti}: Ajmo da se dogovorimo o tome, pravila treba uspostaviti. Ko{tunica: Pravila, to je ta~no {to gospodin Risti} kaè. Ta pravila se uspostavqaju za okruglim stolom. U ~emu je smisao okruglog stola, on je sasvim razli~it od onog o ~emu vi govorite. Nije va`no, na kraju krajeva, kako }e se zvati panel ili okrugli sto vaàn je smisao. Vi ste pre nekoliko minuta doslovno rekli: Napravili smo pravila igre koja su me|unarodno verifikovana. Onog ~asa kada ste ih napravili samo vi, kada ste ih vi propisali, to nisu pravila igre. Pravila igre su ono oko ~ega se svi dogovore. To je i koalicija Zajedno rekla i Demokratska stranka Srbije, opozicija u Srbiji to ponavqa od 1990. godine.
896
Risti}: Dobro, ako su pravila ista kao onda, u ~emu je problem? Matkovi}: Je li mislite na SPS? Ne SPS nego oni koji su u~estvovali na panelu, jer smo dogradili: sa obavezno{}u. Ko{tunica: Nema, znate {ta... Matkovi}: Bio sam tamo, znam {ta smo radili. Ko{tunica: Gospodine Matkovi}u, znate {ta je okrugli sto, znate {ta je bio okrugli sto u Poqskoj, ê{koj, Ma|arskoj, Bugarskoj. Matkovi}: Znam dobro. Ko{tunica: Prazan list papira. Predstavnici parlamentarnih stranaka koji sedaju za jedan sto, prvo se dogovaraju kako }e raditi, o ~emu }e raspravqati, utvr|uju na~ela, pravila zakona o medijima, televiziji, radio-difuziji, zakonu o politi~kim strankama, zakonu o finansirawu stranaka, Izbornom zakonu i jo{ nekim drugim zakonima. Raspravqaju o tome, na kraju krajeva, ne uvek uz neophodan publicitet javnosti. O ve}ini stvari moè se stru~no raspravqati u okviru ekspertnih komisija. Zatim, kada se odre|ena pravila ustanove, postoji obaveza da ona budu preto~ena u zakon. Matkovi}: Kroz Skup{tinu? Ko{tunica: Normalno. Matkovi}: U ~emu je razlika? Ko{tunica: Razlika je u tome {to ste vi ta pravila propisali, {to ste raspravu po~eli na taj na~in {to je gospo|a Milentijevi} tresnula iz Va{ingtona na konferenciju. Matkovi}: To je druga dimenzija. Dr [e{eq: Ostavite vi tu raspravu sa Deretom. Ko{tunica: To je najva`niji zakon u celoj pri~i, iz tog paketa politi~kih zakona. Gospo|a Milentijevi} ga je najavila na konferenciji za {tampu u Va{ingtonu, pa je onda taj zakon o informisawu jednostavno preto~en... Risti}: Sva{ta se najavquje iz Va{ingtona. Ko{tunica: Gospodine Risti}u, vi ste veliki patriota, predo~en prvo predstavnicima zemaqa ~lanica Evropske unije, pa tek onda ovda{woj javnosti. Vi ste, jednostavno, tu stvar pokrenuli. Te{ko se ona moè tako ispraviti, doterati na pravi na~in, ukoliko razgovor ne zapo~ne... Matkovi}: Ajmo na su{tinu, molim vas. Ko{tunica: Su{tina vam je, gospodine, prazan list papira. Jedan veoma vaàn zakon koji zaobilazite, pomenuo ga je Vuk Dra{kovi}, to je Zakon o finansirawu stranaka. Matkovi}: Stavqen je na dnevni red panela. Ko{tunica: Da se vidi kako su svih ovih godina politi~ke stranke bile finansirane. Dr [e{eq: Finansira se Dereta, Glamo~anin itd. Treba finansirati parlamentarne stranke. Voditeq: To je verovatno {ira tema, to }emo morati... Matkovi}: Za to je u Skup{tini zaduèn Administrativni odbor. Ko{tunica: To je smisao nekog...
897
Matkovi}: Ako mogu samo da pitam gospodina Ko{tunicu, ne vidim veliku razliku... Voditeq: Samo ukratko, ako moète. Dr [e{eq: U pakovawu, a emisija pro|e. Matkovi}: Interesuje me sadrìna, {ta je sada iza okruglog stola ili panela, ili razgovora, rasprava, itd. Da li idemo u Skup{tinu pa glasamo? [ta je? Ko{tunica: Moramo u Skup{tinu, ali ne na onaj na~in na koji je va{ razgovor zapo~eo ne pravilima koja vi odre|ujete, niti zakonom koji vi propisujete, ve} pravilima i na~elima o kojima }emo se svi zajedno dogovoriti. Matkovi}: Tako je, pa to pi{e u panelu. Ko{tunica: Tako nije bilo, izvinite. Matkovi}: Pi{e. Voditeq: Gospodine [e{eq, mene interesuje da li }e Srpska radikalna stranka... Matkovi}: Ko kaè da nije, zna~i da nije pro~itao... Dr [e{eq: êkajte, gospodine Matkovi}u... Voditeq: Interesuje me ho}e li Srpska radikalna stranka pod ovakvim uslovima u medijima, zna~i u ovakvoj situaciji, iza}i na predstoje}e republi~ke izbore, ili postoji ne{to o ~emu treba da se dogovorimo pre toga? Dr [e{eq: O tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke. Mi smo bili spremni da bojkotujemo i pro{le izbore kada su na nelegalan na~in, protivustavno, promenili Zakon o izbornim jedinicama. Koalicija Zajedno je saop{tila da wima najvi{e odgovara takav Zakon o izbornim jedinicama, i onda smo i mi morali da idemo. Za slede}e izbore ne znam; razmisli}emo, odlu~i}emo. Hteo bih da kaèm {to je mnogo va`nije za kraj ove rasprave, jer je ovo verovatno moje posledwe javqawe. Srpska radikalna stranka }e u~estvovati u svim oblicima rasprava me|u relevantnim politi~kim strankama, koje su zastupqene u parlamentu, ali ne sa onim koje su zastupqene kra|om mandata, kao Glamo~anin, Dereta ili Prvi decembar kako ste ih sve nazvali. Nemojte sve pare na wih da potro{ite, ostavite malo para i za parlamentarne stranke ako se donese zakon o finansirawu. Matkovi}: To u Skup{tini raspravqamo. Dr [e{eq: Da li }e se to zvati okrugli sto, panel, bilo kako da se zove, nije bitno, spremni smo da bezuslovno otpo~nemo raspravu. I boqe je da raspravqamo i da se sva|amo mi, predstavnici stranaka, pa da do|e i do incidentnih situacija, nego da se politika vodi na ulici, da qudi ginu. To je na{e osnovno opredeqewe. Drugo, reìm mora da pokaè dobru voqu, da odmah krene sa osloba|awem medija, a ne da kaète ajde da raspravqamo, pa kada se dogovorimo, onda }emo osloboditi. Krenite odmah. Organizujte na dràvnoj televiziji...
898
Matkovi}: Medijskog prostora, ~ega? Dr [e{eq: Medija. Dobro znam {ta govorim. Dajte organizujte ovakve okrugle stolove na televiziji, bar jednom nedeqno. Nemojte svaki dan da dajete saop{tewa Sini{e Vu~ini}a. Postoji 150 vanparlamentarnih stranaka, vi ste odabrali jednu koju je policija formirala i wu forsirate. Ispade da je to najva`nija stranka u Srbiji. Nema vi{e od 15 ~lanova, dao bih se zakleti, glavu na paw stavqam. I tre}a stvar, koja je veoma va`na, krenite {to pre sa privatizacijom, nemojte... Matkovi}: Evo, predlog zakona. Dr [e{eq: ...molim vas, papirologijom da... Risti}: Opozicija je prili~no protiv privatizacije, mora se polako, nije to tako lako. Dr [e{eq: Nemojte, gospodine Risti}u, nije sva opozicija ista. Postoji opozicija koja razume su{tinsku koncepciju privatizacije, a postoje oni koji ne znaju {ta to zna~i. Labus: On se to {ali. Dr [e{eq: Oni su za privatizaciju dok ne do|u do nekog oblika vlasti. îm se do~epaju, recimo, gradske vlasti, nije im vi{e do privatizacije. @ele Studio B u svojim rukama na isti na~in kao {to ste ga vi imali. Hajde da prodamo Kompaniju Politika. Vredi osamsto miliona maraka. Nemojte da je uzimaju ove va{e banke; Quba Mihajlovi}, koji je uzeo novac od izbeglica, ukrao dve tre}ine novca od izbeglica, sada kupuje Kompaniju Politika. Dajte, prodajte na trì{tu. Prodajte Kompaniju Politika koja vredi osamsto miliona maraka za staru deviznu {tedwu. Hajde od toga da po~nemo, da imamo ne{to konkretno u rukama. Voditeq: Ako moèmo da se dogovorimo svi po jednu re~enicu, da krenemo redom. Matkovi}: Ja bih samo rekao da smo spremni za razgovor. Sigurno da je ovakav razgovor korak napred. I da se vratim na temu, koja je u stvari i dovela do ove rasprave BK Televizija. Zna~i, zamena teze, treba da se plate ra~uni, a ja mislim... Voditeq: Svi su pla}eni. Matkovi}: Va{ je gazda veoma bogat ~ovek, nije mu te{ko da plati 19 miliona. To je su{tina pri~e o BK Televiziji. Ako ne plati, ponovo }e biti iskqu~ena. Medijski prostor u Srbiji je vrlo demokratski, ali moè da bude boqi. O tome treba daqe da razgovaramo. Voditeq: Hvala vam. [to se ti~e BK Televizije, sud je doneo odluku. Mi i daqe smatramo da sud treba da presu|uje. Matkovi}: @alili su se qudi, pa }emo da vidimo {ta }e da bude do kraja. Voditeq: BK Televizija i daqe radi, a papiri su tu, pa }emo videti. Gospodine Risti}u, izvolite, kako re{iti situaciju na kraju, kako medije dovesti u red? Risti}: Pravilima oko kojih se dogovore svi zainteresovani, na osnovu zakona koji treba doneti, na osnovu raznih predloga koji postoje, na osnovu kritike tih predloga, odlukom ve}ine koja u tome u~estvuje, na
899
razuman na~in i ne ~ekati vi{e da do|e smena s neba da to re{i. Mislim da ne}e do}i. Pro{li su meseci, jasno je da pomo} ne}e do}i spoqa, nikome se ni iznutra ne gine po ulicama vreme je da se svi lepo dogovore. Mislim da je veoma va`no da paralelno sa otvarawem dràvne televizije i dràvnih medija prema celom politi~kom spektru, za {ta sasvim o~igledno postoji spremnost, da se na sli~an na~in otvore i ostali mediji koji su veoma strogo kontrolisani, {to od opozicije, {to iz inostranstva. To je u interesu gra|ana, objektivnog informisawa i podizawa op{teg kvaliteta ìvota u ovoj zemqi. Voditeq: Ho}ete li o tome razgovarati sa koalicijom Zajedno, sa Srpskom radikalnom strankom i sa drugim strankama? Risti}: Evo, razgovaramo. Voditeq: Kao ve~eras? Risti}: Uvek smo hteli da razgovaramo, ja bih jako voleo reprizu ovog razgovora na dràvnoj televiziji. Dr [e{eq: Samo nam vratite mandate u Republi~koj skup{tini. To je isto kao da nam uzmete nov~anik pa kaète hajde da razgovaramo o lepom vremenu. Prvo vratite nov~anik, pa }emo razgovarati o lepom vremenu. Matkovi}: U Skup{tini }emo o tome. Dr [e{eq: Vratite nam poslani~ke mandate. Matkovi}: To nisu mediji. Voditeq: Gospodine Labus, izvolite. Labus: Formula je vrlo jednostavna. Pravilo je da se stvori nezavisna dràvna televizija, jer mi pla}amo svakog meseca porez za funkcionisawe dràvne televizije. Risti}: Nezavisna, od koga? Labus: Nezavisna od dràvne vlasti. Risti}: Mislite na vlast ove zemqe, ili na sve zemqe na svetu? Labus: Ja sam vrlo... Dr [e{eq: Nema~ka bi morala da ima tu... Labus: Ja sam vrlo jasan. Risti}: Zato i kaèm, {to je vrlo jasno. Ova dràva treba da ima svoju televiziju, potpuno mi je svejedno ko ima ve}inu u parlamentu. Ali taj ko ima ve}inu u parlamentu treba da ima glavnu re~ u dràvnoj televiziji. Labus: Ne. Dr [e{eq: Glavnu, ali ne i jedinu re~. Sada vi jedini imate tamo re~. Risti}: Slaèm se, glavnu re~, zato je dobio izbore. Dr [e{eq: Dajte proporcionalno... Labus: Mogu li ja da kaèm ono {to sam mislio? Risti}: Izviwavam se. Labus: A-ha. Dobro. Ba{ lepo. Za{to ste toliko sko~ili kada sam rekao da treba da bude nezavisna dràvna televizija? Verovatno postoji neki razlog. Risti}: Zato {to nije realno. Labus: A nije? Bi}e realno, ne bojte se. Mi }emo naterati vas da ona bude nezavisna. Verujte, bi}e.
900
Risti}: Ne}e, ne moè dràvna televizija da bude nezavisna od dràve. Labus: Ho}e, bi}e. Bi}e nezavisna od vlasti. Risti}: Onda nije dràvna televizija ako je nezavisna od dràve. Matkovi}: Natera}ete nas u Va{ingtonu da razgovaramo, je li tako? Labus: Molim vas, nezavisna od vlasti, a ne od dràve, zna~i, dràvna televizija koja radi u interesu svih gra|ana, nezavisna od vlasti, a ne pod kontrolom vlasti. Risti}: To je druga stvar. Labus: To moè da bude. To }ete videti, to }e biti napravqeno iako vama to ne odgovara. Dr [e{eq: Jedno potpitawe, gospodine Labus, po{to ste vi moj kandidat za novog gradona~elnika Beograda kada smenimo \in|i}a. Ho}ete li vi pristati da vratimo akcionarima Studio B? Labus: Da, sigurno. Dr [e{eq: Odmah da ga vratimo? Labus: Vrati}emo akcionarima. Dr [e{eq: Odmah }emo da smenimo \in|i}a, Labusa da dovedemo za gradona~elnika, da se vrati Studio B akcionarima. Labus: Vrati}emo ga akcionarima, ne brinite za to. Risti}: Re{en problem medija u Beogradu? Dr [e{eq: Samo Studija B. Dràvnu televiziju }emo posebno re{avati. Labus: Ovo wih o~igledno boli, zato ho}e da zaba{ure osnovnu ideju. Osnovna ideja je televizija nezavisna od vlasti, nezavisna u interesu gra|ana. Ostale televizije idu na trì{te, gra|ani su potro{a~i. Ako ho}e da kupe, ako je to u wihovom interesu kupi}e, ako nije u wihovom interesu ne}e kupiti, i oni su opet tu mera svih stvari. To je jednostavna formula i to }e biti u ovoj zemqi jer je tako u svim drugim zemqama. Voditeq: Gospodine Dra{kovi}u, izvolite. Dra{kovi}: Srpski pokret obnove je apsolutno za dijalog, ali u formi okruglog stola, kako je i predo~eno ovim predlogom upu}enim svim parlamentarnim strankama, kao i predsedniku Republike, predsedniku Skup{tine i predsedniku Vlade Srbije. Ukoliko ne bude tog dijaloga i u toj institucionalnoj formi, Srpski pokret obnove i koalicija Zajedno ne}e se pojaviti na predstoje}im izborima, ali }e se pojaviti ponovo na ulicama, da brane, odnosno, da se bore za deblokadu medija, da nateramo gospodina Milo{evi}a, a mi to ne èlimo, mi èlimo normalni put, da proizvede novi lex specialis, kako bi ispo{tovao drugi deo Gonzalesovog izve{taja, koji je on prihvatio. Da smo mi za okruglim stolom, ne bi bilo nikakve potrebe da se pravi buka oko ovog predloga, da sve radio-stanice, novine koje primaju pomo} iz inostranstva, {tampaju, da primaju pomo} iz inostranstva. Recimo, Srpski pokret obnove nikada nije primio nijedan list papira ni od koga, ni iz inostranstva, niti od ove dràve. Dakle, na tu odluku, na taj zakonski predlog, mi bismo mogli da pristanemo, ali pod uslovom da svaka informativno-politi~ka emisija dràvne televizije i dràvnog radija po~iwe i zavr{ava se,
901
i da Politika na naslovnoj strani {tampa, recimo, ovaj tekst mi smo glasila JUL-a, Socijalisti~ke partije Srbije, reìma koji je u crno zavio srpski narod, razbio dràvu, uveo sankcije, reìma... Matkovi}: Ne moèmo ozbiqno da razgovaramo. Dra{kovi}: ...koji nema nikakvu pomo} od bilo koga u svetu, pa smo zbog toga prisiqeni da deremo koù svojim gra|anima i da im na ime TV pretplate krademo novac preko ra~una za struju. Neka gra|ani procene da li je boqe primiti tehni~ku ili neku drugu pomo} iz inostranstva, {to ne optere}uje ni~iji buyet ovde, niti yep, ili je boqe dozvoliti sve jednoj druìni. Zamislite samo kada se napravi ra~unica koliko na{ nesre}ni narod ko{ta dràvna televizija, informativna slu`ba, propagandna slu`ba ovog reìma i policija. To je, zapravo, 80 odsto buyeta Republike Srbije. Kada ove stvari re{imo, a mogli bismo ih re{iti za okruglim stolom, jer na ovaj kontrapredlog oni bi povukli onaj glupi Milentijevi}kin predlog, i mi bismo veoma brzo do{li do dijaloga, ali ne moète vi voditi dijalog pod ultimatumom. Matkovi}: Vi pri~ate sebi. Dra{kovi}: To ne moè. Bojim se da }e ponovo biti lex specialis, da }e ovog puta narod Srbije, gra|ani Srbije, reagovati è{}e, jer Milo{evi} nije razumeo pi{taqke, a vidim da ni wegove pi{taqke ovde ve~eras nisu razumele pi{taqke. Voditeq: Gospodine Krsti}u, {ta predlaè Nova demokratija? Matkovi}: Vi ste o~igledno jedna od najve}ih pi{taqki u Srbiji. Mogu li ja samo da pitam gospodina Dra{kovi}a, izvinite? Voditeq: Dozvolite da gospodin Krsti} kaè, idemo redom, da dozvolimo svi da kaù, da zavr{imo. Krsti}: Nova demokratija podse}a da je informisawe jedna od najzna~ajnijih oblasti zbog toga {to se ti~e direktne primene qudskih prava i sloboda, i otud i toliko rasprave ve~eras o ovoj temi. Kada je u pitawu funkcionisawe javnih medija, posebno dràvne televizije, ona je dvostruko javna slu`ba: po funkciji i po oblicima prihoda iz kojih se finansira. Otuda je wena obaveza mnogo ve}a kada su u pitawu dràvni interesi, ona bez obzira na to ko vlada i koja je vladaju}a partija, mora da vodi dràvnu politiku i da pravi program koji je u interesu dràve i wenih gra|ana. Iz tih razloga je nemogu}e da se posmatra kao televizija bilo kojih dràvnih ~inovnika, bilo kojih pripadnika partija, i treba u tom pravcu napraviti pomak ne ~ekaju}i zakonska re{ewa. To je ono {to se moè uraditi bez zakona u okviru postoje}ih zakonskih re{ewa. Nova demokratija je mislila kada se pojavio Nacrt zakona, Radna verzija zakona o informisawu, da }e se to iskoristiti da se po usvajawu zakona sredi oblast medija, da se bitno popravi situacija kada su u pitawu elektronski mediji, da se uredno izdaju dozvole i da po~ne da funkcioni{e konkurencija i u oblasti elektronskih medija. Tako vidimo i ure|ewe odnosa i poloàja BK Televizije i svih drugih privatnih televizija. U tom smislu bi bilo veoma dobro da se zaista postigne konsenzus oko Zakona o informisawu. Nadam se da }emo se za okruglim stolom ili na panelu na}i da razgovaramo o konkretnim re{ewima ovog zakona.
902
Dr [e{eq: [ta }emo sa Deretom? Voditeq: Gospo|o Pe{i}, koji bi bio prvi korak u regulisawu problema medija? Krsti}: Da ga re{ite. Dr [e{eq: Ko da ga re{i? Vi ne date da se re{i, predsednik Administrativne komisije je va{ ~ovek. Krsti}: Nije na{ predsednik. Dr [e{eq: Kako nije Jokanovi}? Pe{i}: Zaista postoji velika razlika kada je u pitawu, ja ne kaèm dràvna nego javna televizija, zato {to tu televiziju pla}aju gra|ani, i to pod prinudom uz ra~un za struju. Takva televizija ima posebnu obavezu da na objektivan, blagovremen, potpun na~in, u celini izve{tava i informi{e gra|anstvo o svim va`nim dru{tvenim pitawima. Zna~i, imaju obavezu zato {to mi pla}amo tu televiziju i zato ona ne moè biti u istom statusu kao neka druga koja bi se mogla pojaviti, koje }e biti na trì{tu i pod konkurencijom. Ako gra|anin smatra da ta televizija ne vaqa, on }e da je iskqu~i; ona ne}e imati komercijalnu pomo} i bi}e na taj na~in eliminisana. Me|utim, kada je re~ o ovoj televiziji, zaista je vrlo va`no da to zovemo javnom, a ne dràvnom televizijom, jer mi to pla}amo. Ne postoji nekakav dràvni buyet iz koga se to pla}a, nego to gra|ani pla}aju. Ako je re~ o gra|anima, onda mora da se uspostavi op{ti interes na toj televiziji. Ne moè onaj ko je na vlasti da stavi nova vrata i da radi sa javnom televizijom koju mi pla}amo {ta god ho}e. To, jednostavno, nije mogu}e i na{ problem upravo jeste u tome {to partija na vlasti ima monopol na toj televiziji. O tom monopolu je re~ i kada se vra}amo na zakon koji je predloèn, wegova glavna mawkavost se sastoji upravo u toj neravnoteì. [ta se tu predlaè? Taj zakon poku{ava da spre~i monopol privatnog kapitala koji uop{te ne postoji, niti ga ima niti je on omogu}en, niti da se kupe frekvencije, niti releji zna~i, konkurencije nema, a tamo gde stvarno monopol postoji, a to je monopol partije na vlasti, uop{te ne dira nego se u~vr{}uje. I zbog toga sam ja zakqu~ila da ne postoji dobra voqa, nego postoji zamla}ivawe. Verovatno }e izbori biti ve} raspisani u julu mesecu, moèmo da primenimo direktno Ustav. Ne treba nam ~ak nikakav zakon da odmah primenimo Ustav. Sloboda informacije mora da bude slobodna, mora da postoji sloboda izraàvawa. To zna~i da javna televizija mora da ima uravnoteèn pristup politi~ke snage i mora da otvori javnu raspravu o svim bitnim pitawima. Mora da do|e do raskida sa jednopartijskom dràvom. Kada kaète dràva i partija na vlasti to je za vas dràva. To je nekada bilo tako; ovo je javna televizija, a naàlost, jo{ uvek je tako. Vi kada govorite uop{te o sistemu informisawa, traìte vlast. Pa nije vaqda televizija vlast? Morate da kaète da su to javna dobra; dràva mora da pomaè slobodu izraàvawa, da pruì sve mogu}nosti, jer to treba da bude op{ti interes. Naprotiv, vi to smatrate kao parcijalni interes kada sam ja na vlasti, blokiram medije; kad vi do|ete na vlast, vi blokirajte medije. To nije ispravan na~in rezonovawa. Ako je to javna televizija, ona mora da
903
radi u interesu celokupnog dru{tva, a ne u interesu samo jedne stranke. Mi taj monopol moramo da razbijemo, a ovaj zakon pokazuje da ne postoji takva intencija. Matkovi}: Radna verzija. Pe{i}: Znam, ali bi ve} radna verzija morala da pokaè dobru voqu. Matkovi}: Promenimo je. Pe{i}: Ako nema, ~ekajte, moèmo da je promenimo na panelu, ali opet ne znamo {ta se posle toga de{ava u Skup{tini. Matkovi}: Obaveznost. Pe{i}: U Skup{tini? Matkovi}: Pi{e. Niste pro~itali. Pe{i}: Ne pi{e tako. Pro~itala sam i tamo ne stoji da je obavezno da Skup{tina tako ~ini. Ne kaè se da Skup{tina tako mora, obavezuje se, ali ne zna se gde. Matkovi}: Ne, obavezno se ti stavovi zastupaju u Skup{tini. Dr [e{eq: Mo`da je to bio Deretin amandman. Pe{i}: Ne stoji. Ne stoji. Matkovi}: Ne, u Skup{tini mora da se glasa za stavove usvojene na panelu. Krsti}: Ako mogu da pomognem, s obzirom da se ne{to od politi~kih dogovora koji se... Pe{i}: To je vrlo neprecizno, ja sam pro~itala. Matkovi}: Evo, ja vam kaèm, precizno je. Pe{i}: Videla sam. Matkovi}: Ovo je javna re~, odgovornost za javnu re~. Pe{i}: Prema tome, formula je da javno dobro mora da sluì op{tedru{tvenom interesu, a kada je re~ o privatnim televizijama konkurencija. Svi resursi treba da budu jednako dostupni svima. Labus: To su dràvni... Pe{i}: Kada ti raspi{e{ licitaciju, nema nikoga ko moè da bude iskqu~en, ko da vi{e taj dobija. Konkurencija re{ava to pitawe. Kada je re~ o javnom dobru, ima da se postupa kao sa javnim dobrom. To je jasna formula i mislim da ne treba bilo {ta dodavati. Ko{tunica: Ono {to je ovoj zemqi potrebno jeste dijalog vlasti i opozicije, konsenzus o pravilima igre za jedne izbore, koji bi prvi put bili slobodni, po{teni, dakle, demokratski. Taj dijalog je odlagan 6-7 godina. To je ona vrsta dijaloga koja je postojala u drugim komunisti~kim zemqama 1989-1990. godine. Do{lo je do normalnih promena, prihva}ena su pravila igre, tenzije su smawene, partije su se smewivale na vlasti. Izgubiti vlast nije isto kao i izgubiti glavu. Samo ta vrsta pravila... Matkovi}: Je li garantujete to? Ko{tunica: Ja vam garantujem, gospodine, svojim pona{awem, nemojte me na taj na~in prozivati. Vi bi trebalo... Matkovi}: Nisam vas pitao, nego gospodina Labusa. Ko{tunica: Vi bi trebalo da kaète da li to garantujete svojim izjavama, svojim pona{awem. Matkovi}: Vaqda vidite iz na{eg pona{awa.
904
Ko{tunica: Ne, vidim ja pona{awe va{e partije svih ovih godina. Nasiqe se manifestuje na vi{e na~ina, primenili biste vi gore nasiqe da moète, ali niste u prilici, a videli smo na koji na~in ste drugu vrstu nasiqa primewivali... Matkovi}: To su pri~e... Ko{tunica: ...i samo vas okolnosti da komunizma nema u Kremqu, i da je Berlinski zid pao... Matkovi}: Jao... Ko{tunica: ...samo vas ta okolnost spre~ava da primenite golo nasiqe. Matkovi}: Vi meni da pri~ate o tome? Ko{tunica: Pri~am vam o tome zato {to je moja istorija i moja biografija, gospodine, druga~ija od va{e. Matkovi}: A {to ste vi druga~iji od mene? Ko{tunica: Jesam. Zato {to ste celog ìvota bili ne{to drugo. U~io sam ovde i na tradiciji ovog naroda, u~io sam u ovoj zemqi. Znam vrlo dobro kako to izgleda. Matkovi}: To su prevazi|ene floskule, to nema veze. Ko{tunica: Vi ste neprevazi|en egzemplar stanovi{ta koje ne}e da se mewa, a mora}e da se promeni. Matkovi}: Nije ta~no. Ko{tunica: Na onaj isti na~in na koji ste u jednom trenutku, na veliku {tetu ovog naroda, uz odlagawe i gubqewe mnogo ~ega, morali da priznate prosto ~iwenicu da ste krali 17. novembra, tako }ete u jednom trenutku morati da priznate ~iwenicu da je okrugli sto okrugli sto, da se pravila usvajaju na onaj na~in na koji se usvajaju u celom demokratskom svetu, i da kada jednom ta pravila budu usvojena, ne}e vi{e biti napetosti. Onda }e biti ravnopravni uslovi za sve, na kraju krajeva, bi}e svejedno ko je na vlasti, ko je opozicija. Nekada je lak{e biti u opoziciji, nego na vlasti. Matkovi}: To se vidi iz va{eg izlagawa o pravilima o radu panela. Ko{tunica: Da vam kaèm jo{ jednu stvar... Dra{kovi}: Neka pokaè tu obaveznost. Izvini. Ko{tunica: Naravno, ne{to o obaveznosti. To {to vi govorite jednostavno ne podrazumeva da }e pravila koja su usvojena u razgovoru za va{im panelom biti preto~ena u odgovaraju}e zakone. Pa`qivije pro~itajte to i vide}ete da se to moè izigrati. Matkovi}: Sada ~itam. Ko{tunica: Pogotovu... Matkovi}: U~estvovao sam u panelu. Dra{kovi}: [to kaè Voja Ko{tunica, mnogi qudi su ~uli da je obavezno. Evo pravila, neka neko pokaè da je obavezno, neka pokaè taj stav. Zna~i, imamo posla sa qudima koji ~ak i kada govore na televiziji ne govore istinu. Matkovi}: To govorite o sebi. Dra{kovi}: Gospodine, budite malo u~tiviji kada se odnosite... Matkovi}: U skladu sa vama, ja se prilago|avam. Prema tome, pratim va{u u~tivost.
905
Ko{tunica: Na kraju krajeva, da kaèm samo jednu re~enicu, od tih osnovnih pravila koje u jednom reìmu... Labus: U~esnici panela se obavezuju da }e se politi~ki zaloìti da se usvojeni zakqu~ci panela realizuju kroz odgovaraju}e institucije, to je 12. ta~ka. Dra{kovi}: [ta to zna~i? Labus: Zna~i, usvoje se zakqu~ci na panelu... Dra{kovi}: Ne zna~i ni{ta. Labus: Ne zna~i ni{ta i onda }emo se zaloìti... Ko{tunica: Oni koji su u~estvovali, zaloìli su se, ali oni drugi nisu hteli da... Dra{kovi}: Kod Milo{evi}a sud ne zna~i ni{ta, a kamoli ovo, formulacija tandara-mandara. To vi nosite... Matkovi}: Sproveli smo izmene pravila o panelu gde je obaveznost... Dra{kovi}: Ma ne, gospodine, cela zemqa, ovi koji su videli, videli su da ste slagali, evo nalaza i {ta daqe da pri~amo. Matkovi}: Ne. Voditeq: Gospodine [e{eq, po~eli smo od gospodina Matkovi}a, izvolite gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Nikako mi ne date da kaèm ne{to za ovim okruglim stolom ve~eras. Ja mislim... Dra{kovi}: Stvarno, Vojo, nikako da do|e{ do re~i. Matkovi}: Nije okrugao. Dr [e{eq: Nije okrugao? Ne znam je li panel {perplo~a, {ta je? Mo`da je ~amovina. Mislim da bi trebalo da pokaèmo dobru voqu. Dobra voqa, pre svega, zavisi od onih koji imaju neke poluge u rukama. U Zemunskim novinama mi smo pokazali dobru voqu; sve opozicione stranke imaju svoje strane u Zemunskim novinama. Gra|anski savez redovno koristi svoju stranu, Srpski pokret obnove izbegava; mo`da nema ko da im napi{e, Demokratska stranka izbegava da koristi, Demokratska stranka Srbije redovno koristi, Socijalisti~ka partija nekada iskoristi, nekada ne iskoristi, JUL redovno iskoristi; verovali ili ne, JUL redovno svoju stranu iskoristi. Voditeq: Ali su radikali stalno na naslovnoj strani. Dr [e{eq: Radikali imaju vlast. Imamo ve}inu, ali mi nemamo apsolutnu vlast. Labus: Ko pla}a te novine? Dr [e{eq: Iz buyeta op{tine... Labus: A-ha. Dr [e{eq: ...ne dobijamo ni dinara; sponzori, reklame i od prodaje. I celi se tira` proda. Moète da se uverite da u buyetu ni dinara nije predvi|eno za ovu godinu za Zemunske novine. Izmi{qajte vi {ta ho}ete, ali ni dinar iz op{tinskog buyeta ne dobijamo. Onog trenutka kada se novine ne bi mogle same izdràvati one bi se ugasile. Predlaèm da reìm pokaè dobru voqu, odmah u startu. Vratite direktne televizijske prenose skup{tinskih sednica odmah.
906
Matkovi}: Ajmo oko toga... Dr [e{eq: êkajte, nisam zavr{io, gospodine Matkovi}u, ne date mi da do|em do re~i. Matkovi}: Izviwavam se. Dr [e{eq: Vratite direktne televizijske prenose da pokaète dobru voqu. I da svi mi iz opozicije kaèmo evo vidite, ovaj reìm je pokazao dobru voqu, to cenimo, nastavqamo da razgovaramo o svim pitawima. Risti}: Mora da bi to bilo jako sumwivo. Dr [e{eq: Molim vas, jo{ jedan akt dobre voqe: dok se ne donese novi zakon o radio-difuziji, o frekvencijama, o televiziji, ne dirajte status kvo. Nemojte da gasite nijednu televiziju. Sada je Savezna vlada najavila da }e ugasiti svaku koja nema dozvolu. Nemojte da kaète da nisu sada platili, kao BK ra~un. Mo`da jesu, mo`da nisu ne znam, nisam gledao papire, ali ako nisu sada platili, nisu pla}ali ni ove dve godine. Nisu vam smetali dok su bili politi~ki sterilni. Nemojte sada da im se svetite kada su postali politi~ki angaòvani. Pustite ih da rade. Dok se ne donese novi zakon, nemojte da gu{ite nijednu televiziju u Srbiji. Matkovi}: Gde je to napisano? Labus: To je dobra voqa. Dr [e{eq: Traìm od vas dva akta dobre voqe, kao od vladaju}eg vrha. Risti}: Pa, je li uga{ena ova televizija? Dr [e{eq: êkajte, za{to ste tako netolerantni? Dra{kovi}: To je kao od hoye da traì{ slanine. Matkovi}: Ovo je za mene kompliment da sam netolerantan u diskusiji u odnosu na [e{eqa. Dr [e{eq: Nemojte, molim vas, dozvolite samo dva akta dobre voqe od strane vlasti. Mi, radikali, pokazali smo svoj akt dobre voqe kroz Zemunske novine. Mi druge medije nemamo. Neka koalicija Zajedno pokaè akt dobre voqe, dajte... Labus: Pokazali smo, Televizija B je nezavisna ve} mesec dana. Dr [e{eq: Molim vas, sa~ekajte, polako. Nije nezavisna. To i jeste problem {to ima jednostrana~ki upravni odbor, gospodine Labus. Pe{i}: Vojo, oti{li ste sa sednice. Dr [e{eq: Molim vas, nije istina. Pe{i}: Jeste, oti{li ste sa sednice. Dr [e{eq: Nije istina. Imate jednostrana~ki Upravni odbor. Dajte da se vrati akcionarima. Dra{kovi}: A {ta se, Vojo, emituje uve~e program ili odbor? Dr [e{eq: Nije to bitno. Gospodine Dra{kovi}u, primenite iste kriterije koje primewujete kada razgovarate sa Matkovi}em. Od Matkovi}a traìte ono {to nama ne date na Studiju B. Pe{i}: Predloèno je, za{to ste napustili sednicu? Dra{kovi}: Nije ta~no, Vojo, dobro zna{ da sam bio zato... Dr [e{eq: To {to je predloèno ni{ta mi ne zna~i, mene interesuje fakti~ko stawe.
907
Dra{kovi}: êkaj bre, dobro zna{ da sam bio za to da tvoja stranka ima ~lana u upravnom odboru. Dr [e{eq: Gospodine Dra{kovi}u, polako. Nije bitno ho}e li moja stranka imati ~lana u upravnom odboru, ili ne}e, bitan je princip. Neboj{a ôvi} je pro{le godine oteo akcionarima Studio B. Labus: Vratili smo. Dr [e{eq: Taj akt dobre voqe da se odmah Studio B vrati akcionarima kojima je otet... Dra{kovi}: Ho}emo. Dr [e{eq: ...i onda }ete da zaista iskreno èlite osloba|awe medija. Dra{kovi}: Ho}emo. Dr [e{eq: Izjasnite se i vi, gospodine Matkovi}u i gospodine Risti}u. Evo, koalicija Zajedno obe}ava da }e odmah vratiti Studio B akcionarima. Vratite i vi direktne televizijske prenose i garantujte da nijedna... Voditeq: Ovim moèmo i da zavr{imo. Da ~ujemo gospodina Matkovi}a, ho}e li TV prenosi skup{tinskih sednica biti vra}eni? Matkovi}: Samo da kaèm dve re~enice, gospodine Ko{tunica. Prvi put }e biti slobodni i po{teni izbori. Nije pro~itao izve{taj od Gonzalesa, koji kaè kakvi su bili izbori. Dr [e{eq: Kakav Gonzales, ja ne verujem Gonzalesu. Gonzales laè ~im zine. Nemojte, gospodine Matkovi}u. Matkovi}: Dobro, gospodine [e{eq, ja znam kome vi verujete. Dr [e{eq: Ne moè meni Gonzales biti kriterijum istinitosti. Matkovi}: Daqe, {est puta smo imali izbore... Ko{tunica: Ako su {est puta izbori bili po{teni i slobodni, za{to postoji Gonzalesov izve{taj? Za{to je pisan taj izve{taj? Nije vaqda jedina re~enica u tom izve{taju... Matkovi}: Evo vam rezultati izbora. Dr [e{eq: Molim vas, kada razgovarate o Gonzalesu da mene ne zovete u emisije. Osudio sam i vas {to ste zvali Gonzalesa i vlast {to su ga prihvatili. [ta }e nam Gonzales ovde? Matkovi}: Ajmo za ~as da razgovaramo o formi i su{tini. Su{tina je da postoji voqa za razgovorom, a vi razgovarate o formi, da li se zove ovako ili onako. Imamo pravila igre, izvolite, ako ho}ete da razgovaramo, ~ak i o formi. Pe{i}: Nismo ga zvali. Dr [e{eq: Oni su ga zvali, vi ste ga prihvatili. Pe{i}: I ja sam ih osudila zbog toga. Voditeq: Gospodine Matkovi}u, samo prenosi... Matkovi}: Gde u svetu postoji praksa... Labus: Svuda. Matkovi}: Ne postoje prenosi svih zasedawa skup{tine, nemate argumente. Dr [e{eq: A {to mi u ne~em dobrom ne bismo predwa~ili, kada smo ve} najboqa demokratska tekovina. Matkovi}: Ajmo da se dogovorimo, kada je od dràvnog interesa...
908
Dr [e{eq: Sve je od dràvnog interesa. Matkovi}: Od nacionalnog interesa. Dr [e{eq: Sve je od dràvnog interesa, svaki zakon. Matkovi}: Da zavr{im... Dr [e{eq: I vi ste meni upadali u re~, gospodine Matkovi}u. Matkovi}: Molim vas, kada su nacionalni interesi u pitawu, da se dogovorimo u Skup{tini oko televizijskih prenosa. Labus: U Poslovniku pi{e da postoje prenosi. Matkovi}: Evo, BK Televizija, va{ Studio B, neka prave prenos po ceo dan. Labus: Nije na{ Studio B. Nezavisan je. Dr [e{eq: Va{ je dok ga ne vratite akcionarima. Pe{i}: Nezavisna stanica. Dr [e{eq: Vi ste koalicija, radni~ko-seqa~ko-demokratska koalicija Zajedno, to ste vi. Imate jednostrana~ki upravni odbor. Matkovi}: Zna~i, spremni smo za razgovor, izvolite, da napravimo pravila igre. Evo akta dobre voqe. Voditeq: Da li RTS treba da prenosi sednice? Matkovi}: Pa je li ~ujete {ta vam govorim, RTS ima interes, kada je interes Srbije, kada je dràvni interes, neka se prenosi. Da vratimo narod radu, a ne da narod stalno teramo u politiku. Narod treba da sklonimo od politike, narod treba... Dr [e{eq: Jeste li, Vu~e, registrovani kao radni~ko-seqa~ko-demokratska koalicija Zajedno, i kao takvi iza{li na izbore? Dra{kovi}: Ne. Dr [e{eq: Osvojili ste vlast u Beogradu, i preuzeli Studio B. Voditeq: Evo, i gospodin Risti} ho}e ne{to da kaè. Risti}: Pitawe prenosa moè da reguli{e poslovnik... Labus: Poslovnik, i regulisano je. Risti}: ...Savezne skup{tine, Republi~ke skup{tine i svake skup{tine. Labus: Jeste li mewali poslovnik? Risti}: Savezne skup{tine... Labus: U starom pi{e da su prenosi obavezni. Ne, ne. Kada sam bio u Skup{tini... Risti}: Skup{tina je izglasala druga~ije. [ta sada zna~i ne, ne, ne? Vi }ete vikati, a ja ne}u zavr{iti re~enicu. Budite malo... Dr [e{eq: Onaj va{ Desimir To{i} je kumovao novom poslovniku... Risti}: Mislim da ne treba donositi poslovnik dok nisu prisutne sve parlamentarne stranke u Skup{tini. Dr [e{eq: To je najboqe. To je racionalno. Voditeq: Jo{ samo trenutak, da zavr{imo. Labus: Govorili smo o pravilima, i o Zakonu, i o propisima; postoji propis, postoji Poslovnik koji se dve godine nije primewivao, odnosno godinu i po, zbog ~ega smo mi iza{li iz Skup{tine. I sada se pravimo kao da ni{ta nije bilo, sve je u redu. Postoje zakoni, ajde, dajte predloge. Zakoni se ne po{tuju i to je problem u ovoj zemqi.
909
Matkovi}: Do|ite kod mene da vidite na koliko zakona radimo. Labus: Nemojte da vam ja do|em i gledam va{e ra~unice. Matkovi}: Slobodno do|ite. Labus: To bi bilo divno. Voditeq: Gospodine Risti}u, moè li da se uvede direktan TV prenos, da se koalicija Zajedno vrati? Gospodo, da zavr{imo. Risti}: Bilo bi lo{e da Savezna skup{tina sa prete`nom ve}inom koalicije levice donosi poslovnik bez 22 poslanika koalicije Zajedno. Savezna skup{tina nema nikakav interes da to radi. Savezna skup{tina }e mirno sa~ekati da koalicija Zajedno verifikuje svoje mandate. Zajedno sa Srpskom radikalnom strankom, sa celom levicom, sa svim onim malim strankama koje su tamo, done}e poslovnik koji tako|e treba da bude rezultat dogovora u Skup{tini. Kako je ta Skup{tina radila ukqu~uju}i i prenose, kada, pod kojim uslovima i na koji na~in? Poslani~ka grupa JUL-a ne misli da je na osnovu izdvojene odluke RTS Srbije i Crne Gore prekinuto sa praksom prenosa. Diskusija o tome kakvi prenosi, za{to prenosi, u kom trenutku, na koji na~in, po kojim pravilima treba da bude deo poslovnika, kao {to svi ostali problemi treba da budu deo zakona. Stalno vikati e, ja ne}u tamo da sedim i postavqati ultimatume, traìti da druga strana donese zakone kakve ja ho}u i poslovnik kakav ja ho}u, to nema jednostavno nikakvog smisla, i nema ni logike. Dra{kovi}: Ja èlim ne{to da kaèm. Risti}: Izvolite, do|ite u Skup{tinu, sedite da se razgovara. Dra{kovi}: Koalicija Zajedno se ne}e vratiti u Saveznu skup{tinu niti }e odrediti svoje mandate dok ne deblokiramo dràvne medije. Dràvne medije i ostale uslove za demokratske izbore moèmo posti}i kroz formu dijaloga, u institucionalnom obliku okruglog stola. Neko je ve~eras mo`da mislio da se ovde radi o terminolo{kom nesporazumu, i zaista bi bilo glupo da je terminolo{ki. Nije va`no da li je ma~ka bela ili crna va`no je da lovi mi{eve. Sve vreme su predstavnici levice govorili da panel ima stav da su odluke koje se donesu obavezuju}e. Kada se ovde pojavio papir, videli smo da pi{e da }e se u~esnici svojim politi~kim autoritetom zaloìti da to bude... Risti}: To ne pi{e. Dra{kovi}: Pro~itajte kako pi{e. Matkovi}: Ne, to ne pi{e. Dra{kovi}: Mora da pi{e ovako, mora da stoji: ove odluke su obavezuju}e, pa po postignutom konsenzusu, u roku od tri dana Skup{tina Srbije ih aklamacijom mora usvojiti na osnovu potpisa predsednika politi~kih stranaka, ukqu~uju}i i gospodina Milo{evi}a. Onda bismo mo`da razmislili je li to ono ili sli~no onome {to smo mi predloìli. Dok nema toga, dok postoji mogu}nost manipulacije, o~igledno je da mi imamo posla sa {ibicarima, koji èle da te navuku, a posle kaù da su se politi~ki zaloìli. U ovoj zemqi ne funkcioni{e ~ak ni sud. Ako nije ovako, stavite da je sve obavezuju}e kako sam rekao i kako predlaè koalicija Zajedno. Voditeq: Ako moète saètije da odgovorite, vreme je davno isteklo.
910
Dr [e{eq: Ne}e biti kratak. Krsti}: Nova demokratija predloìla je formirawe panela od strane Skup{tine, zna~i, kao instituciju i institucionalizovani oblik dijaloga. Dr [e{eq: Ja sam mislio da je Dereta predloìo. Krsti}: Kada je bila postizborna kriza u Srbiji povodom lokalnih izbora, ta inicijativa Nove demokratije nije prihva}ena. Kasnije je Republi~ka skup{tina na inicijativu Socijalisti~ke partije predloìla i usvojila instituciju panela, institucionalizovani oblik dijaloga. To je jedan od va{ih zahteva. Utvr|ene su teme o kojima }e se raspravqati na panelu. Na inicijativu Nove demokratije unete su dve odredbe: jedna je o tome da se odluke donose konsenzusom, a druga obaveznost odluka. Mi smo bili mawe sumwi~avi nego vi, smatrali smo da ova odredba u poslovniku obezbe|uje sprovo|ewe odluka panela konsenzusom, u institucijama. Namerno kaèm institucijama, zbog toga {to se sve odluke ne donose samo u Skup{tini nego bi po ovim temama koje smo imali bilo potrebno da se i druge institucije ukqu~e u eventualno dono{ewe nekih od ovih odluka. Mislim da bismo stvar prevazi{li na slede}i na~in: da vi predloìte za obaveznost formulaciju koja vama odgovara, imamo od tri uslova koja vi postavqate dva neosporna. Institucionalizovan je oblik jer je usvojila Skup{tina. Drugo, odluke se donose konsenzusom to nije sporno. Zadovoqila nas je ova forma obaveznosti, ali vi predloìte formu obaveznosti i formulaciju za obaveznost koja vas zadovoqava, i da onda otpo~nemo dijalog. Nadam se da }e gospodin [e{eq pitawe wegovog prisustva da re{i sa Socijalisti~kom partijom, pa da i on u~estvuje. Matkovi}: Mi smo preuzeli obaveznost, i ona je prisutna. Do|ite! Dr [e{eq: Kako ja da u~estvujem kada nisam republi~ki poslanik? Krsti}: Ne vi li~no, nego va{a partija. Dr [e{eq: Ho}ete li vi da re{ite pitawe sa Deretom? Krsti}: Nije to u obaveznosti Nove demokratije. Dr [e{eq: Kako, kada je va{ ~lan predsednik Mandatno-administrativne komisije? Krsti}: Ali on nije dobio jo{ nijedan zvani~an akt. Dr [e{eq: Kako nije, dvadeset puta smo podnosili? Krsti}: Nije dobio. Voditeq: Gospodo, ja vam se zahvaqujem {to te bili na{i gosti. Po{tovani gledaoci, videli ste kako se na momente vodio ù~an razgovor. Mislim da smo sada korak bliè bilo kakvom dijalogu, a pre svega da se sastanemo i da o svemu razgovaramo i na|emo re{ewe koje }e svima biti dobro. Na kraju, imam jo{ da pro~itam saop{tewe Kolegijuma BK Televizije, u kome se kaè... Risti}: Je li to deo ove emisije? Matkovi}: To vi pro~itajte u vestima posle. Ovo je emisija u kojoj treba da razgovaramo. Onda treba da nastavimo razgovor o saop{tewu. Nije u redu. Voditeq: Nema nikakvog problema. Matkovi}: Imate posle emisiju Naslovi, pa pro~itajte.
911
Voditeq: Gospodine, preko 200 pitawa je stiglo za vas, ja se nadam... Matkovi}: Prvo vi platite ra~une i nema iskqu~ewa televizije. Voditeq: Svi ra~uni su pla}eni. Ja se nadam da moèmo da zavr{imo ovako, gledaoci su traìli da ako moète odgovorite na pitawa, a preko 200 pitawa je stiglo. Moèmo li da dogovorimo za dva-tri dana novu emisiju? Risti}: Slaèmo se. Voditeq: Jesmo li se dogovorili za jo{ jednu emisiju? Dr [e{eq: [to se mene ti~e, ja jedva ~ekam. Pe{i}: Ja sam vrlo raspoloèna, tako|e. Dr [e{eq: Ali da ne zaboravi gospodin Matkovi} da mi je obe}ao dva sata na dràvnoj televiziji. Risti}: To nije rekao. Voditeq: Po{tovani gledaoci BK Televizije, ~uli ste, vrlo brzo }emo organizovati jo{ jedan panel na kojem }emo odgovoriti na va{a pitawa. Nadam se da ste uìvali dok ste gledali na{e lidere kako najzad razgovaraju za jednim istim stolom. Hvala {to ste bili sa nama. Prijatno.
MALA OÊKIVAWA OD VELIKOG BUYETA

Jutarwi program, STB, 26. mart 1997. godine Voditeq: Izbori za lokalnu vlast u Republici Srbiji odràni su 17. novembra 1996. godine. Naredna dva do tri meseca, uz mawe ili vi{e problema, formirana su op{tinska rukovodstva. U okviru gradskog programa Studija B, naro~ito u okviru programa Beograde, dobro jutro mi smo vam do sada predstavili nekoliko novoizabranih predsednika beogradskih op{tina. Na{ slede}i gost u studiju je gospodin Vojislav [e{eq, novoizabrani predsednik Op{tine Zemun. Dobar dan i dobro do{li u Studio B. Dr [e{eq: Dobar dan, boqe vas na{ao. Voditeq: Gospodine [e{eq, prema koracima koje je novo op{tinsko rukovodstvo Zemuna do sada preduzimalo, ~ini se da su najve}i problemi Zemuna iz komunalno-stambene oblasti. Dr [e{eq: Da, na{li smo prili~no nesre|enu situaciju: veliku potra`wu za stanovima i placevima za individualnu stambenu izgradwu i brojne nere{ene komunalne probleme, pre svega, probleme vodovoda, kanalizacije i asfaltnih puteva. Ubrzano smo po~eli da radimo na re{avawu tih problema, a uporedo smo sredili stawe i u op{tinskoj administraciji. Tako da Op{tina, ube|en sam, mnogo boqe funkcioni{e nego ranije, {to i sami gra|ani prime}uju. [to se ti~e tih stambenih problema, Op{tina ih ne moè brzo re{iti, jer ne zida nikakve stanove, niti u budu}nosti planira da ih zida. Zatekli smo oko 1.040 neotkupqenih op{tinskih stanova; mnogi od tih stanova nisu kori{}eni, bili su prazni. Nosioci stanarskog prava su ìveli negde u Evropi, Americi, Australiji. Odmah smo pozvali sve gra|ane koji na|u prazan op{tinski stan, a imaju porodicu, imaju decu i nemaju re{eno stambeno pitawe, da se usele u taj stan, da obaveste Op{tinu i da im Op{tina d re{ewe o dodeli stana.
912
Voditeq: Jeste li izdali neko re{ewe do sada? Dr [e{eq: Da, oko 160 re{ewa je do ju~e bilo izdato. Ju~e je bila sednica Izvr{nog obora, dodeqeno mo`da jo{ 10-20 stanova i na sutra{woj sednici Skup{tine op{tine podnosimo kompletnu informaciju kome je dodeqeno re{ewe i sa kojim obrazloèwem. Otpo~eli smo legalizaciju svih bespravno useqenih stanova. Svim porodicama koje su proteklih desetak godina, pa i vi{e, bespravno u{le u op{tinski stan, tamo ìve porodi~nim ìvotom, dakle, imaju decu i nemaju neki drugi stan, mi smo sada izdali re{ewe o trajnom kori{}ewu. Ide se na sklapawe ugovora i onda mogu ti stanovi da idu i u otkup. Nama je ciq da do po~etka leta re{imo kompletno pitawe op{tinskog stambenog fonda. Od ukupno 1.040, oko 500 stanova je ve} pregledano. Zatekli smo razne afere, postoji prava stambena mafija u Zemunu. Recimo, neka socijalna radnica je svoje {ti}enike sme{tala u stara~ke domove, u bolnice, a grabila wihove stanove. Neverovatne su se stvari de{avale. Voditeq: Ono {to je tako|e aktuelno u op{tini Zemun jeste izdavawe op{tinskih placeva, zapravo prodavawe op{tinskih placeva uglavnom izbeglicama. Od tog prikupqenog novca trebalo bi da se uradi vodovodna i kanalizaciona mreà. Dr [e{eq: To nije uglavnom izbeglicama, ve} svim gra|anima koji èle da kupe plac za individualnu stambenu izgradwu. To je jedan op{tinski resurs koji je do sada bio prakti~no neiskori{}en. Kori{}ewem, stavqawem u promet tog op{tinskog resursa mi ~inimo mnoge pozitivne stvari. Prvo, omogu}avamo qudima koji imaju ne{to malo novca da sami sebi podignu krov nad glavom. Taj novac ulaèmo u komunalnu infrastrukturu odmah, bez ikakvog ~ekawa. Podsti~emo sve vidove gra|evinske industrije, drvne industrije, jer svako ko zida ku}u tro{i}e gra|evinski materijal, stolariju i mnogu drugu opremu. Angaòva}e po tri-~etiri radnika za zidawe, pa }e qudi do}i do hleba na taj na~in. To je ekonomska injekcija ovoj posustaloj privredi. Naravno, cene tih placeva su razli~ite. U Ugrinovcima podsti~emo naseqavawe izbeglica i tamo su cene placeva 15 dinara po 1m2, {to je najjeftinije na podru~ju cele Srbije. To ne zna~i da su placevi samo za izbeglice, nego i za sve ostale gra|ane koji èle da ìve na tom podru~ju. Nama je ciq da spojimo Batajnicu i Ugrinovce u jedinstveno naseqe. Na taj na~in smo ve} re{ili probleme najavqene deponije u Ugrinovcima. Vi{e deponija ne moè da se napravi u Ugrinovcima i ja danas mogu da obavestim javnost da smo ono podru~je na kome su gradski urbanisti zami{qali novu deponiju isparcelisali, qudi su ve} po~eli da zidaju ku}e, a mi smo po~eli da nasipamo prilazne puteve i radimo na vodovodnoj mreì. U projektu je i trafo-stanica. Prema tome, neka traè drugo mesto za deponiju, mi smo pitawe deponije u Ugrinovcima prakti~no i radikalno re{ili. Imamo mnogo placeva i u drugim okolnim naseqima, tu je cena izme|u 20, 30 do 50 dinara, a, naravno, u centru Zemuna smo tako|e i{li na parcelisawe cena se kre}e od 100 do 400 dinara. Na Kalvariji je 400 di913
nara, Kalvarija je prakti~no zemunsko Dediwe, pa ko ima mnogo para neka izvoli. Ko èli da ìvi u ekskluzivnom nasequ mnogo }e da plati, a onaj ko nema para i}i }e tamo gde su placevi najjeftiniji i mi namerno idemo sa tako niskim cenama. Voditeq: Me|utim, ~ini se da izdavawe tih placeva nosi sa sobom malo problema. Se}amo se svi onog razgovora i susreta sa me{tanima sela Petrov~i}. Dr [e{eq: Nema nikakvih problema. Imali smo zborove gra|ana u svim selima, ti zborovi su trajali po dva-tri sata, nai{li smo na veliku dozu razumevawa. Objasnili smo kako }emo taj novac iskoristiti, gra|ani su najzadovoqniji {to se taj novac koristi za re{avawe pitawa vodovoda, negde kanalizacije i asfaltnih puteva. Neke druge politi~ke stranke, na{a opozicija u Zemunu, poku{ala je da nam organizuje provokacije na ovim zborovima gra|ana. Nisu uspeli, pa su se onda koncentrisali u Petrov~i}u, posebno aktivisti koalicije Zajedno koji su do{li iz svih okolnih naseqa, iz centra Zemuna, iz Novog Beograda, poku{ali da nam ometu taj skup, da ga onemogu}e raznim provokacijama, ~ak izazivawem fizi~kih incidenata. U tome su u~estvovali lokalni socijalisti, izvesni Vukadinovi}, koji je predsednik mesne zajednice, mislim Du{an Vukadinovi}. Na{li su zajedni~ki jezik napadaju}i srpske radikale. Mi smo ih pobedili svojim strpqewem, svojom uporno{}u i svojom duhovito{}u. [est sati je trajao zbor gra|ana i onda oni koji su nas najvi{e u startu napadali, koji su hteli fizi~ke sukobe da izazovu, sa nama su se grlili, a Kekac se sa mnom izqubio na okon~awu tog skupa i rekao da sam mu najdraì od svih srpskih politi~ara. Prema tome, i ono {to je va{a kamera na licu mesta zabeleìla, bio je jedan nespretan poku{aj da se srpski radikali isprovociraju, ali to ne ide. Mi }emo uraditi primarnu vodovodnu mreù na potezu od Batajnice do Ugrinovaca, radovi su ve} zapo~eli, ve} se kopa, ve} je prvih 700 metara cevi postavqeno od ukupno 7,5 kilometara i odmah kre}emo sa radovima od Sur~ina prema Jakovu, Boqevcima i Progaru, sa drugim krakom prema Be~menu i Petrov~i}u. Voditeq: Mnogo bure i velika pra{ina se podigla oko izdavawa Velikog ratnog ostrva. Dokle se stiglo sa konkursom? Dr [e{eq: Na konkurs su se prijavila tri pravna lica sa svojim ponudama; to }e sada direkcija Javnog preduze}a Poslovni prostor da razmotri i da se opredeli za najpovoqniju ponudu. Mi smo pre oko mesec dana podneli zahtev Direkciji za imovinu Republike Srbije za dobijawe saglasnosti da Ostrvo damo u dugoro~ni zakup i o~ekujemo svaki dan da stigne potvrdan odgovor. O~ekujemo da }e 1. maja novi zakupac Velikog ratnog ostrva u}i u posed. Re~ je o ~isto ekolo{kom programu koji podrazumeva da ne}e biti nikakve stalne izgradwe, nikakvih gra|evinskih radova na trajnim objektima, radi}e se iskqu~ivo objekti privremenog karaktera: sportski tereni, fudbalska igrali{ta, ko{arka{ki, rukometni, teniski tereni, trim staze. Re~ je o sre|ivawu plaè Lido, tu je dunavska voda naj~istija u celoj Evropi prema svim ispitivawima. Na{ je ciq da se za{titi ta gotovo nedirnuta ekolo{ka celina, da se stani{ta retkih ptica sa~uvaju u potpunosti.
914
Voditeq: Gospodine [e{eq, za kraj razgovora jo{ jedno pitawe: danas je na skup{tinskom zasedawu kao prva i glavna ta~ka usvajawe buyeta Grada za 1997. godinu i utvr|ivawe prihoda grada i gradskih op{tina; da li ste upoznati sa visinom predvi|enih sredstava za va{u op{tinu i kako uop{te Zemun stoji sa op{tinskim prihodima? Dr [e{eq: Zemun mnogo ne o~ekuje od tih buyetskih prihoda. Mi }emo najve}i broj na{ih problema re{iti novcem koji sami stvorimo. Pokazali smo da na podru~ju celog Beograda, kao op{tinska vlast, jedini smo u stawu da stvaramo novac. Taj novac }emo korisno upotrebiti na dobrobit gra|ana Zemuna: svaki dinar na najracionalniji na~in. Evo, ju~e su mi saop{tili u Skup{tini grada Beograda potpredsednik Izvr{nog odbora gospodin An|elkovi}, da je prvi projekat predvi|ao 21 milion dinara tro{kova ove vodovodne linije od Batajnice do Ugrinovaca. Mi smo sklopili ugovor vredan 5.600.000 dinara. Na{li smo najjeftiniju ponudu, sklopili smo dobar aran`man sa gradskim vodovodom i kanalizacijom i postigli ~etiri puta niù cenu od one koja je u startu projektovana. Dakle, {tedqivo raspolaèmo svakim dinarom i zbog toga mnogo ne brinemo. [to se ti~e gradskog buyeta, naàlost, opet se mnoge stvari naopako odvijaju. Jo{ nisu usvojene odluke o formirawu saveta Gradske skup{tine kroz koje bi prethodno trebalo da pro|e taj buyet, da se obavi prethodna rasprava. Otprilike druga ta~ka dnevnog reda je usvajawe buyeta, a ~etvrta ta~ka dnevnog reda je izbor skup{tinskih saveta. Naàlost, radi se naopako. Sa malo strpqewa, sa malo dobre voqe, sa malo vi{e radnog anga`mana, te su stvari mogle da se dovedu u red. [to se ti~e gradskog buyeta, o~igledno je da su opet neke stavke neracionalne, da se opet bacaju pare na neke besmislene stvari. Recimo, opet se finansira savez pionira ili kako se sada zove Dru{tvo prijateqa dece, mada niko ìv ne zna {ta radi ta organizacija. Zatim, predvi|aju finansirawe Udruèwa rezervnih vojnih stare{ina i sli~nih udruèwa gra|ana. Mi, radikali, smatramo da nijedno udruèwe gra|ana koje ne moè da se finansira od ~lanarina svojih ~lanova ne treba da postoji, a ne da pare iz gradskog buyeta idu za te stvari, umesto da idu za socijalne potrebe, da idu za ono {to bi bilo najracionalnije u sada{wem momentu. Voditeq: U svakom slu~aju, Studio B }e danas direktno prenositi sednicu Skup{tine grada i vide}emo kako }e pro}i taj predlog buyeta. Molim vas, samo kratko mi odgovorite na jo{ jedno pitawe: da sam ja stanovnik op{tine Zemun i da ho}u da do|em kod vas da me primite i da recimo, porazgovaramo o problemu, kada biste mogli da me primite? Dr [e{eq: Mogli biste da do|ete u avgustu mesecu. Svakog petka primim oko 160 gra|ana, ali moji termini su sada puni do avgusta meseca toliki je interes gra|ana da razgovaraju sa predsednikom Op{tine. Voditeq: Hvala vam puno na ovom razgovoru. Dr [e{eq: Hvala vama.
915
MRAK I MAGLA NA BALKANU

Otvoreni studio, Prvi program RTS, 26. mart 1997. godine Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci, ovo je Otvoreni studio Radio Televizije Srbije i prva u nizu debatnih emisija koje }e se ubudu}e redovno emitovati na Prvom kanalu Radio Televizije Srbije u istom terminu. Poziva}emo predstavnike najva`nijih politi~kih stranaka u Srbiji, da ~ujemo kakvi su wihovi stavovi o aktuelnim pitawima u na{oj Republici. Budu}i da su minulih nekoliko godina mediji bili naj~e{}i predmet me|ustrana~kih sporewa, ve~era{wa prva emisija Radio Televizije Srbije posve}ena je medijskoj slici Srbije. U tim godinama mediji su karakterisani kao objektivni i neobjektivni, zavisni ili nezavisni, profesionalni ili neprofesionalni itd. Zbog toga ve~eras èlimo da ~ujemo kakav stav o funkcionisawu, ulozi i zna~aju medija imaju politi~ke stranke u Srbiji. U studiju Radio Televizije Srbije su gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, gospodin Radivoje Lazarevi}, potpredsednik Nove demokratije, gospodin Neboj{a Popov, predsednik Politi~kog saveta Gra|anskog saveza Srbije, gospodin Qubi{a Risti}, predsednik Jugoslovenske levice i gospodin Du{ko Matkovi}, ~lan Izvr{nog odbora Socijalisti~ke partije Srbije. Gospodo, ja vam svima èlim dobro ve~e i dobro do{li u studio Radio Televizije Srbije. Po{tovani gledaoci, kao {to vidite tri stolice su prazne; Radio Televizija Srbije je uputila poziv i predsedniku Demokratske stranke Srbije gospodinu Vojislavu Ko{tunici, predsedniku Demokratske stranke gospodinu Zoranu \in|i}u i predsedniku Srpskog pokreta obnove gospodinu Vuku Dra{kovi}u. Od gospodina Vojislava Ko{tunice dobili smo faks, u kome on kaè da se ne moè odazvati pozivu za gostovawe u ve~era{woj emisiji jer smatra da bi relevantnim politi~kim strankama u Srbiji moralo biti zajam~eno da srazmerno svojoj snazi redovno budu zastupqene u informativnim emisijama Radio Televizije Srbije, a ne samo izuzetno, kao {to je to slu~aj u ve~era{wem terminu. Sli~an odgovor dobili smo i od gospodina Zorana \in|i}a, predsednika Demokratske stranke. Iz Srpskog pokreta obnove potvrdili su da }e u ve~era{woj emisiji u~estvovati ili gospodin Vuk Dra{kovi}, predsednik stranke, ili neko koga stranka odredi, tako da o~ekujemo da nam se u toku emisije ve~eras prikqu~i i predstavnik Srpskog pokreta obnove. Jo{ samo obave{tewe da se u ve~era{wu emisiju mogu ukqu~iti i gledaoci, posredstvom na{ih telefona, a brojevi su 324-9304, 324-9002 i 324-8968, pozivni broj za Beograd je 011, pozivni broj za Jugoslaviju 381. Posle svih ovih formalnosti, po{tovana gospodo, da pre|emo na temu. Ve~era{wa tema je medijska slika Srbije, kako vi vidite funkcionisawe, ulogu i zna~aj medija. Ko èli da otvori debatu? Dr [e{eq: Mislim da u Srbiji, naàlost, jo{ nemamo slobodne, nezavisne i objektivne medije u pravom smislu re~i. Mediji su uglavnom
916
instrumentalizovani i pod kontrolom reìma, {to zna~i da su dràvna televizija, dràvni radio, Kompanija Politika, Kompanija Novosti, Borba, i lokalni mediji u unutra{wosti, koji imaju status javnih ili dru{tvenih preduze}a, prinu|eni da sprovode voqu i politiku vladaju}ih levi~arskih partija. Sa druge strane, postoji grupa medija koji su instrumentalizovani od strane izvesnih zapadnih sila koje ih finansiraju. Wihova uloga je da se suprotstavqaju srpskim nacionalnim interesima i da s tog aspekta prave pometwu u Srbiji. Ni jedni ni drugi nisu objektivni, ni jedni ni drugi se ne sluè jezikom ~iwenica, ni jedni ni drugi ne insistiraju na nekim moralnim principima, ni jedni ni drugi ne vode ra~una o nepristrasnosti, ne vode ra~una o kvalitetnom informisawu. Postoji grupica medija, sasvim zanemarqiva, uglavnom su lokalnog karaktera, koja poku{ava ne{to objektivnije da se postavi u svemu ovome, ali nema pro|u. Ne mogu da se odrè samostalno u na{im uslovima u Srbiji, nemaju para iz inostranstva, a reìm im sputava mogu}nosti izja{wavawa, delovawa, po~ev od {tampawa pa preko nabavke papira, do ove prodajne mreè preko koje treba da se realizuje ono {to su uradili. [to se ti~e dràvnih medija, u posledwih sedam godina imali smo razli~itu situaciju: godine 1990, u vreme sloma komunizma i po~etkom demokratizacije Srbije mediji su po~eli da se osloba|aju, da otopqavaju, 1991, 1992. i 1993. su godine za koje se moè re}i da su u wima reìmski mediji i{li u pravcu velikog stepena objektivnosti, nepristrasnosti, kvaliteta informisawa, a onda 1993. godine dolazi do preloma, do zatvarawa, i to zatvarawe medija je trajalo intenzivno sve do predizborne kampawe 1996. godine. U jednom trenutku, recimo, Srpska radikalna stranka je bila apsolutno blokirana u dràvnim medijima. Tokom predizborne kampawe po~eli su na ka{i~icu da daju informacije o na{im aktivnostima, i to opet neobjektivno, jednostrano, uzimaju}i samo ono {to bi vladaju}im partijama odgovaralo iz na{ih govora, a sakrivaju}i ono {to im ne odgovara. Sada, posle novembarskih izbora, o~igledno je da se situacija unekoliko mewa. Koliko }e trajati te promene, ostaje da se vidi. Mi, radikali, nismo zadovoqni aktuelnim oblikom informisawa u Srbiji. Smatramo da se sve mora kvalitetno mewati, ali ne promenama zakona, jer mi u su{tini imamo dobar zakon o informisawu: {tampa je slobodna, svako moè da {tampa novine, i u to se reìm ne me{a, zabrana na svu sre}u nema. Ali problem je u zakonu o televiziji, problem je u zakonu o elektronskim medijima jer tu postoji monopol. Nije nimalo slu~ajno {to reìm uop{te nikada nije raspisivao konkurs za dodelu frekvencija. Na sve strane ni~u privatne televizije. Ti privatnici su bili u tako te{kom poloàju da su morali da se okanu svake politike i da se bave kulturnim, umetni~kim, sportskim i zabavnim programom beè od politike kao od ìve vatre. Za{to? Zato {to ih reìm namerno drì u takvoj situaciji da su uvek u nedoumici da li }e opstati ili ne}e. U svakom trenutku reìm im moè zavrnuti frekvenciju, moè ih ukinuti i oni vode ra~una da se ne zamere.
917
Sada se ne{to de{ava: po~elo je i to osloba|awe lokalnih medija, negde brè, negde slabije. Ono {to bih na kraju ovog prvog dela svog izlagawa istakao, jeste ~iwenica da ni reìm ni koalicija Zajedno ne odstupaju od poku{aja da monopolizuju medije i da ih podrede svojim strana~kim interesima. Gotovo da imamo identi~no iskustvo u raznim delovima Srbije i sa jednom i sa drugom grupacijom. To postaje ~ak toliko o~igledno, da smo morali na silu da se probijemo do Radio Uìca jer nam je koalicija Zajedno spre~avala ulazak u radio. Morali smo da se tu~emo, bukvalno da se tu~emo, da bismo ostvarili svoje pravo da u~estvujemo u unapred zakupqenoj emisiji. Poku{ali su fizi~ki da nas spre~e, naravno, nije trebalo mnogo da se tu~emo, dvojicu smo izmlatili ostali su se razbeàli. Ovo isti~em da bih informisao javnost kakvi sve tu problemi nastaju. Nismo se jo{ nigde tukli pred dràvnim medijima, ali smo imali mnogo problema zbog zabrawivawa emisija, zbog otkazivawa unapred najavqenih emisija itd. Dakle, sve u svemu, situacija u medijima nije nimalo dobra, nimalo povoqna, nimalo optimisti~na i mora ubrzano da se mewa. Voditeq: Za dolazak u Radio Televiziju Srbije niste morali ni sa kime da se tu~ete. Dr [e{eq: Znate {ta, ja pune tri godine nisam mogao ni da pro|em pored Radio Televizije Srbije, sada mi se ukazala prilika za koju sam se pomalo i sam izborio. Tu su Du{ko Matkovi} i Qubi{a Risti} koji su mo`da u tome pripomogli. Neko ve~e kada sam tri puta insistirao da obe}aju, mo`da je ne{to... Matkovi}: Stvari se ubrzano mewaju ~im ja pomaèm. Dr [e{eq: Mo`da se tu u me|uvremenu ne{to desilo. Samo ne zaboravite, nekada je na dràvnoj televiziji bilo mnogo emisija ovog karaktera. Voditeq: Kao {to ste ~uli na po~etku emisije, ve~eras je prva emisija ovog karaktera. Od sada pa nadaqe, svake nedeqe u ovom terminu ima}emo Otvoreni studio, debatne emisije sa aktuelnim temama. Gospodine Matkovi}u, izvolite. Matkovi}: @eleo bih najpre da izrazim zadovoqstvo {to je do{lo do ovakve emisije, iz dva razloga. ûli smo od vas ovu najavu, i èlim da je ponovim, da }emo imati priliku da jednom nedeqno na Prvom programu RTS-a razgovaramo o aktuelnim politi~kim temama sa najkompetentnijim politi~kim i ostalim sagovornicima u Srbiji. Drugo, ovo je nastavak razgovora koji smo imali preksino}, i moram da kaèm da se sastav ne{to promenio, odnosno gospoda iz Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpskog pokreta obnove nisu do{li iako su pozvani. Imali smo prilike da vidimo wihova saop{tewa, koja su u stvari dokaz krajwe nedemokratskog postupka iako te stranke imaju u svom prefiksu ili nazivu taj demokratski pristup. Oni nisu do{li da razgovaraju iako su uredno pozvani. âk smo se preksino} dogovorili da nastavimo razgovor. Od Srpskog pokreta obnove nismo ni dobili saop{tewe za{to ostali u~esnici nisu do{li. Mislim da to nije u redu i da to nije odraz po{tovawa prema gledali{tu i medijskom prostoru Srbije u celini.
918
Iskoristio bih priliku da pozovem strana~ke prvake da uprili~imo na RTS-u ili bilo kom drugom kanalu TV duel, pa da raspravimo u celini medijsku sliku u Srbiji. To je tema koja treba da nas uvede najpre u problematiku medija, a zatim da dodirnemo i ostale teme koje su aktuelne, po{to na{a politi~ka scena zahteva da otvorimo mnogo tema, da o mnogima od wih razgovaramo i da se o svima wima dogovorimo, nakon dijaloga o tome na koji na~in treba razre{avati oblast po oblast. Rekao sam, i èlim da ponovim, da demokratije nikada nije dosta, da demokratija nije jedan ~in, nego proces, i da svaki narod, svaka nacija treba u tome da pravi korak po korak. Po{to je gospodin [e{eq rekao da su mediji pod kontrolom reìma, ja bih rekao da mi najpre treba da sagledamo celinu medijskog prostora u Srbiji, a celina medijskog prostora je sigurno odraz jednog stawa i tome se mora pri}i selektivno. Ali kada je ukupan medijski prostor u pitawu, onda sam siguran da je prisutan visok stepen demokratije i da zaista u Srbiji moè slobodno da se kaè ono {to se misli. Razgovarali smo o toj temi i nastavqamo, pa }emo verovatno imati prostora i vremena da razgovaramo i pojedina~no o medijima. Gledano u celini, i za ovaj moj prvi pristup, moram da kaèm da se ne bi moglo re}i da su mediji pod kontrolom reìma. Dobro se se}am onih na{ih predizbornih nadmetawa u decembru i novembru 1990. godine, kada smo imali TV duele. Mislim da je ovakvim postupcima, kao {to su postupci nekih opozicionih partija ve~eras, uvo|ewem sankcija, me|unarodnim pritiskom, Srbija dovedena u jednu objektivno te{ku situaciju koja je morala da se odrazi i na medijsku situaciju. @elim da kaèm, u ime partije kojoj pripadam, da postoji spremnost da sednemo i razgovaramo. Dolazi do sve ve}e normalizacije ukupnog stawa iako i daqe imamo pritiske Evropske unije, Amerike itd. Me|utim, mi idemo korak po korak, s tim {to te korake moramo da ubrzavamo jer su nam reforme i promene neophodne, da bismo, ponavqam, kompenzovali ono vreme koje smo izgubili zbog sankcija. Voditeq: Hvala. Nadam se da predsednici politi~kih stranaka koje ste pomenuli gledaju ve~era{wu emisiju, i nadam se da }e se odazvati pozivu da slede}e nedeqe budu gosti. Gospodine Popov, vi imate re~. Popov: Ne znam koja je ovo po redu prva emisija u kojoj u~estvujem. U~estvovao sam u prvoj emisiji o pluralizaciji u Srbiji, pa onda u prvoj emisiji o izborima, pa u prvoj emisiji o predstavqawu stranaka; kasnije gotovo uop{te nisam u~estvovao u va{im programima, pa ne znam da li da budem optimista da }e ovo najzad biti ona prva serija, po~etak serije otvorenih razgovora. Voditeq: Imate razloga da budete optimista. Popov: Voleo bih da budem, ali iskustvo, naàlost, nije naro~ito pozitivno. Verujem da }e biti jasno, iz onoga {to budem kasnije rekao, zbog ~ega bih voleo da budem optimista. Nisam naro~ito sre}an {to u~estvujem na ovakvom mestu u razgovoru o ovoj temi, jer je o woj napravqena, po mom uverewu, ne~uvena zbrka. Poku{a}u da kaèm vrlo brzo kakva zbrka. Do{ao sam iz ose}awa gra|anske du`nosti da u~estvujem i dam svoj doprinos {ansi koja se otvara i koja }e mo`da zaista zna~iti otvarawe komu919
nikacija, pre svega u tom smislu da mediji prestanu da budu samo partijska stvar. To je ta tema koja nije prijatna, oko koje je stvorena velika zbrka kod nas kao da su mediji iskqu~ivo partijska stvar, a ne i sredstvo za izraàvawe interesa, mi{qewa i politi~ke voqe obi~nih gra|ana, i kao da nisu sredstvo putem kojeg oni mogu biti obave{teni o ta~nom stawu dru{tva i dràve u kojoj ìve. Naàlost, verujem da moèmo svi da konstatujemo da mi danas u Srbiji kao gra|ani ne moèmo da formiramo koliko-toliko objektivnu sliku o tome kakvo je, recimo, zdravstveno stawe nacije. Imamo uznemiruju}e podatke o tome da ponovo uzima maha tuberkuloza i druge bolesti siroma{nih dru{tava. Tu su posledice rata, dosta invalida, raznih oblika bolesti. Tu su problemi izbeglica o kojima se samo namah i prigodno raspravqa. Ne znamo ni ta~no stawe obrazovawa na{eg stanovni{tva. Povremeno se objavquju dosta pouzdani podaci o vrlo visokom procentu nepismenih, i to u onom klasi~nom smislu nepoznavawa elementarnih stvari iz obrazovawa, pa do onoga {to postaje sve ozbiqniji problem, ukoliko razmi{qamo o povratku u normalan svet, a to je pismenost za nove tehnologije i nove oblike komunicirawa. Daqe, ne znamo ni ta~no stawe privrede, a kamoli da znamo ta~no stawe u dràvi s vremena na vreme. Poneki skandal iz te sfere izbije u javnost, ali kada je re~ o televiziji, pre svega dràvnoj, ona vi{e sluì kao aparat, ideolo{ki aparat dràve, odnosno reìma, nego {to sluì kao sredstvo za izraàvawe mi{qewa gra|ana, za obave{tavawe gra|ana i kao sredstvo za kontrolu vlasti, {to je u demokratskim sistemima jedna od glavnih funkcija sredstava informisawa, medija uop{te. Ima jedna ~udnovata stvar. Mislim da je to blag izraz, biram re~i, naime, u naslovu na{eg ve~era{weg razgovora kaè se medijska slika Srbije. To moè da zna~i slika Srbije u medijima, a moè da zna~i i mediji u Srbiji. Moèmo i o jednom i o drugom da govorimo. Hteo bih da kaèm ne{to o jednom ~udnovatom fenomenu, naime, kada je re~ o slici Srbije u medijima, posle dosta dugog reprodukovawa jedne uglavnom negativne slike o Srbiji i Srbima, odjednom, jesenas, pojavile su se u nekim medijima, i to mawe u zemqi vi{e u inostranstvu, mawe tamne slike o Srbiji kao o zemqi u kojoj ìve qudi kojima je stalo do slobode, do demokratije, koji izgledaju razdragano, veseli, koji mesecima na ulicama pokazuju voqu za promenom ka boqitku u vlastitoj zemqi, a to na{a nacionalna televizija prikriva. Onda se po starom obi~aju krene u ideolo{ku ofanzivu prikazuju}i to kao ne{to {to ne vodi u pozitivne promene, nego kao da su u pitawu nekakvi izdajnici, nekakvi strani pla}enici, i sli~ne stvari, {to je sasvim daleko od objektivnog prikazivawa onoga {to se zbiva u vlastitoj zemqi. Mislim da je to ozbiqan problem o kojem verovatno postoje razli~ita mi{qewa me|u samim poslenicima javne re~i, pa i na televiziji, i nadam se da je ova emisija dovoqno prostrana da ~ujemo i mi{qewe vas sa televizije otkud to, kada bi se pretpostavilo da je u javnom interesu jedne zemqe da u svetu postoji pozitivna slika o woj, odjednom u woj najmo}niji mediji ponavqaju jednu staru ideolo{ku {emu o izdajnicima i falsifikuje objektivne informacije o onome {to se zbiva. Kao {to su falsifikovani izborni rezultati, ta920
ko se falsifikovalo i protestovawe protiv falsifikovawa izbornih rezultata. To je vrlo ozbiqan problem. Po{to mi ne}emo mo}i da odolimo da raspravqamo i o medijima kao partijskoj stvari, ja }u u~estvovati u toj debati, mada, kaèm, najvi{e me interesuje ova prva stvar koja je zanemarena u dosada{wim debatama, a to je izraàvawe mi{qewa gra|ana, wihovo pravo da izraàvaju mi{qewe i wihovo pravo da budu objektivno obave{teni, o ~emu se gotovo uop{te ne vodi ra~una, pogotovo kada je re~ o dràvnoj televiziji. Voditeq: Ja sam ve~eras voditeq ove emisije i ne prili~i mi da polemi{em sa gostima. Kao novinar ove ku}e smatram da Televizija Beograd nikada ni{ta nije falsifikovala i da je sigurno najprofesionalnija i najobjektivnija televizija u Srbiji. îwenice govore da na{a gledanost raste, da smo ipak najmo}niji i najugledniji medij u Srbiji. O Radio Televiziji Srbije moèmo govoriti u nekoj od slede}ih emisija sa nekim drugim sagovornicima, ja sam ipak ve~eras samo va{ doma}in i voditeq. Popov: Niste samo doma}in, vi ste ve} komentarisali ovo {to sam ja rekao. Mogu vam re}i da je mogu}e da va{a gledanost raste zbog toga {to qudi, ako ne gledaju, ne}e imati struju. Izgleda da je va`nije da televizijski program u|e u ku}e qudi, nego da imaju struju. Tu ima puno stvari, ali ako vi ho}ete na po~etku da presudite, onda ne znam ~emu vam serija otvorenog ekrana. Voditeq: Ne, ja ne presu|ujem, jednostavno, kao zaposlen u ovoj televiziji prirodno je da smatram da je ova televizija najboqa, kao {to verovatno svaki zaposleni u bilo kom mediju smatra da je wegov medij najboqi. Dr [e{eq: Ovde je objektivan samo sud drugih, a ne va{. Voditeq: Apsolutno. Matkovi}: Da nastavimo, pa }emo iskristalisati... Risti}: Ne razumem, u ~emu je problem? Neboj{a, pita{ ~oveka, ~ovek ti odgovori, a ti ga onda {amara{. U ~emu je problem? Popov: Ne {amaram ga. Risti}: Koji je to na~in, ovo su skandali koji po~iwu ovde... Popov: Izvini Risti}u, nemoj da uvodi{ te re~i. Risti}: Ne}u ja da uvodim ni{ta, daj da razgovaramo ozbiqno. Popov: To o {amarawu moè{ kod ku}e i negde drugde, izvini... Risti}: Ajde da govorimo ozbiqno o ovim stvarima, ~ovek se lepo izvinio i rekao da ne bi da u~estvuje u polemici, a ti ga proziva{ da ipak polemi{e. Popov: Ali on kaè da je ovo najobjektivnija televizija. Risti}: Ne, on kaè da misli, je li zabraweno misliti? Ne branim ~oveka, nemam pojma da li je on objektivan ili nije, ali prosto nema razloga da tako razgovaramo. Matkovi}: Ajmo mi wemu da ostavimo ulogu voditeqa, a mi da nastavimo. Popov: Prekora~io je ulogu voditeqa, molim vas lepo, ali u redu. Matkovi}: Dobro, rekao je svoje mi{qewe i...
921
Risti}: Pa na tvoje direktno pitawe, brate... Popov: Da. Risti}: Ba{ sam pre dve ve~eri protestovao zbog voditeqa koji poku{ava da se nametne kao partner u razgovoru. Popov: Zar to nije isto, ne? Risti}: Nije, pa ti si ~oveka prozivao da kaè svoje mi{qewe. Odjednom je zbog toga pogre{io. Voditeq: Ne moèmo da budemo partneri, ja sam va{ doma}in, vi ste gosti. Matkovi}: Vrlo rado bih uzeo re~, ali }u malo sa~ekati. Dr [e{eq: Ja bih davno uzeo re~, nego iz pristojnosti... Matkovi}: Da zavr{imo prvi krug i odmah se prijavqujem. Dr [e{eq: Ja ve} imam kritiku gospodinu Matkovi}u, gospodinu Popovu... Voditeq: Dobro, ispo{tova}emo, ali prvo da damo re~ gospodinu [e{equ, pa Popovu. Risti}: A ja da pro{etam u me|uvremenu? Voditeq: Ne, prvi krug... Dr [e{eq: Pu{a~i mogu da iza|u na pauzu. Voditeq: Kao doma}in odlu~io sam da re~ uzme gospodin Lazarevi}, a vas, gospodine Risti}u, ostavqam za kraj. Lazarevi}: Politi~ka situacija u na{oj zemqi, i zemqama u okruèwu, se normalizuje, istina sa jednim malim izuzetkom. Uveren sam da je postignuta gotovo potpuna saglasnost da je budu}nost ove zemqe u ~lanstvu Evropske unije i u saradwi sa najrazvijenijim zemqama sveta. Verujem da je postignut konsenzus da su neophodne strukturne reforme u oblasti ekonomije, koje }e doprineti i boqem radu medija. Verujem, tako|e, da je sazrelo saznawe da mi u republi~kom i u saveznom parlamentu moramo sve na{e propise prilagoditi standardima Evropske unije, a to automatski zna~i i da moramo Zakon o informisawu prilagoditi standardu najrazvijenijih zemaqa. Svedoci smo prve radne verzije zakona o informisawu. Sam predlaga~ je rekao da je to zaista samo prva radna verzija, i vi{e puta je to nagla{avao. Me|utim, kod nas su obi~no sve stvari crne ili bele. Malo je onih koji ho}e da shvate da je istina ponekad u sredini, u centru. Mi{qewe Nove demokratije je da ima dovoqno dobrih odredbi u ovom zakonu, ali da ima i onih koje mawkaju. O dobrim ne bih sada da govorim, govorio bih o onima ~ija re{ewa nisu u skladu sa najvi{im standardima. Tu pre svega mislim na vlasni{tvo u medijima, zatim, na prostirawe audio-vizuelnih signala. U pitawu su veliki nedostaci. Sada imamo zaista interesantnu situaciju: sam predlaga~ vi{e puta ponavqa da je to prva radna verzija, ali, isto tako, odmah posle te prve radne verzije ~uli smo brojne primedbe na wu. Me|utim, predlaga~ do dana dana{weg zaista ne usvaja nijednu od tih velikih primedbi, nego se i daqe vr{e promocije {irom Srbije. Dakle, verujem da je do{lo vreme da predlaga~ uzme u obzir sve ono {to se ~ulo u toku rasprave, prvenstveno mislim na parlamentarne politi~ke stranke, a onda i na udruèwa...
922
Dr [e{eq: A gde je bila ta rasprava? Lazarevi}: ... da onda donese neki novi predlog ili drugu radnu verziju, kako bismo mogli konkretnije da razgovaramo, i kako bismo mogli da damo izvesna poboq{awa. Matkovi}: U Srbiji... Lazarevi}: Nova demokratija smatra da su zaista sazreli uslovi da u na{oj zemqi kona~no otpo~nemo ne samo raspravu o Zakonu o informisawu, ve} i raspravu o Zakonu o izborima, i da treba otpo~eti raspravu o finansirawu politi~kih partija. Za nas nije mnogo va`no da li }emo takvu raspravu voditi za okruglim stolom ili u panel-diskusiji, va`no je da do|emo do najboqeg ciqa, ali uvek dajemo prednost ~iwenici da je obaveza i du`nost svih parlamentarnih politi~kih stranaka da grade i da {tite autoritet svog parlamenta. Voditeq: Hvala. Gospodine Risti}u, izvolite. Risti}: Moram odmah na po~etku da kaèm da je ovo ~isti skandal: sedimo ovde, pre dva dana smo se dogovorili javno pred gledaocima u studiju BK Televizije da je jedini na~in da se stvari poprave u ovoj zemqi da se razgovara. Meni uop{te nije interesantno da svako drugo ve~e dolazim na televiziju i da se znojim ovde i od reflektora i od teìne problema o kojima se razgovara, ali ako je tako dogovoreno i ako je tako re~eno, onda to treba ispo{tovati. Du{ko i ja smo se zaloìli da se Radio Televizija Srbije, koja mo`da nije ni planirala pre dva dana da ovakva stvar krene, odlu~i i kaè ajde, idemo pred javnost, neka svi iza|u, neka svi slobodno kaù {ta imaju da kaù. Ako se Radio Televizija Srbije izloìla tome da u sopstvenom studiju bude i o{tro kritikovana, mo`da i vre|ana kao posledwih meseci, ne razumem tu vrstu pona{awa pojedinih strana~kih prvaka. Oprostite, to je ili kukavi~luk ili prostakluk. Time ne mislim nikoga da vre|am, jednostavno, to tako ne moè. Ne moè se tako pona{ati ni u skup{tini. Zna~i, kada izgubim izbore, ne}u da do|em u skup{tinu, tamo gde sam ja~i tamo }u da tla~im naokolo, ko mi padne na pamet. U ovoj situaciji ne odobravam pona{awe qudi koji treba da imaju odgovornost, kona~no, imaju svoje bira~e, imaju qude koji zastupaju gledi{ta koja su wima sli~na, i moje po{tovawe prema takvim qudima kao {to su lideri koalicije Zajedno, koji su nas ovako ve~eras prevarili, vezano je samo za moje po{tovawe prema wihovim bira~ima, prema svom tom svetu u ovoj zemqi koji deli wihova uverewa. Oni su izgubili svako moje po{tovawe nakon ovoga. Slede}i put }u stvarno razmisliti sa kime }u da sednem za sto i da li }u da sednem za sto. Jer birati samo kada meni odgovara, kako mi odgovara kada treba da pravim promociju, halabuku oko BK Televizije, onda }u pristati da sednem sa Risti}em, Matkovi}em, sa [e{eqom, sa drugima, a onda kada mi nije zgodno, ne}u to ne moè. Ne znam, mo`da su wima rekli da se nisu dobro pokazali u tom razgovoru. Mo`da su procenili da nisu dovoqno uvreda sasuli svima koji nisu bili tu prisutni. Mo`da nisu opravdali ono {to se od wih o~ekivalo, pa misle da ve~eras ne treba da do|u. Sada }e, naravno, ponovo oti}i negde pa vikati, galamiti, pquvati, a ne}e da razgovaraju o stvarima koje su ozbiqne, i koje su, uveren sam, veoma blizu pametnog i
923
ozbiqnog razre{ewa. Ja tu vidim dva problema. Prvi problem je problem frekvencija o kojima je govorio [e{eq. Dràva je po~ela da ure|uje celu tu skandaloznu neure|enost pitawa frekvencija. Policija je uzela svoje. Vojska je uzela svoje. Meteorologija je uzela svoje. Svako je uzeo ono {to mu treba da bi se vr{ile osnovne funkcije. Ostali su frekventni opsezi koji zaista treba da se urede zakonom kao frekventni opsezi koji }e se deliti na konkursu, koje }e neka komisija na osnovu nekih projektnih predloga poveravati pojedinim televizijama, ili }e ih jednostavno prodavati. Svaka od varijanti je prihvatqiva ako reguli{e tu oblast i ukoliko svi znaju pravila. Ne volim situaciju u kojoj je Radio Televizija Srbije u poziciji monopoliste koji }e ostalima deliti frekvencije po zakonu, kako je to do sada bilo. Zaista mislim da to treba da radi Ministarstvo za telekomunikacije na osnovu jasnog pravila regulisawa u skup{tini dogovorenom i propisanom iz ~ega proizilaze i finansijske konsekvence i pla}awe toga, i kori{}ewe telekomunikacionih mreà, i repetitora, i svega ostalog. Mislim da se ta stvar mora hitno i direktno re{iti onako kako se dogovore o tome zainteresovane strane. Za{to ne dozvoliti svima koji ho}e da prave televiziju, da je prave i politi~ke stranke koje ho}e politi~ki uticaj na taj na~in, i dràva, i ministarstva, i reìm itd. To je jedan problem. Mi nemamo nikakvog razloga da budemo sre}ni i zadovoqni ukupno{}u onoga {to zovemo medijskom slikom Srbije, u oba smisla o kojima je Neboj{a govorio. Neboj{a je u pravu. Mislim da je na{a situacija veoma te{ka i mislim da je potreban ogroman napor da se ona popravi. Mediji su zakrvqeni, novinari ostra{}eni, lo{a praksa traje deset godina, od vremena po~etka ru{ewa na{e biv{e zemqe Jugoslavije, u ~ijem raspadu su novinari toliko pripomogli da je danas neprijatno i se}ati se toga. Ta praksa se na izvestan na~in nastavqa. Novinari prvi nisu spremni da budu objektivni, po{teni, direktni i jednostavni tuma~i stvarnosti i zbivawa. Ne bih tu po{tedeo ni novinare takozvanih reìmskih medija, a naro~ito ne novinare takozvanih nezavisnih medija. Moram re}i da je kontrola i nad jednima i nad drugima takva da ne sluì na ~ast wihovim profesijama. Oni nisu u stawu da organizuju sopstvena udruèwa u kojima bi se na{li zajedno qudi razli~itih mi{qewa, razli~itih pogleda na stvari, gde bi se tako|e odgovorilo kodeksu svoje profesije, a istovremeno da mogu svi zajedno da se odbrane ukoliko postoji pritisak od strane politi~ara, partija, gazda, od onih koji pla}aju itd. Po mom mi{qewu, to je prvi uslov da novinari, i mladi i stari, i oni koji iza sebe imaju biografiju, i oni koji je tek sti~u, stvore za sebe pre svega jedan ambijenat, jedan svet u kom }e mo}i da rade svoj posao na pristojan i bezbedan na~in. Nije ni ta oblast na{eg ìvota po{te|ena onoga {to imamo u celom spektru dru{tvenog ìvota: i harizma, i koristoqubqa, i svega onoga {to to ~ini moralno prili~no neprihvatqivim. Drugi nivo tog problema jeste da politi~ke partije, dràva, opozicija, svi redom treba da se pobrinu da za{tite novinare od sopstvenih pritisaka, i da time za sve nas, gra|ane, gledaoce, ~itaoce, otvore prostor u kojem se lak{e di{e i gde se moè vi{e verovati novinama. Na{
924
prose~an gra|anin vi{e nikome ne veruje kada su mediji u pitawu, ili veruje samo onome {to je sa istomi{qeni~kog stanovi{ta wemu upu}eno. To je neprihvatqiva situacija. Moramo da dobijemo medije koji }e zaista objektivno informisati gra|ane o na{oj stvarnosti. I novine i televizije mogu da imaju politi~ku odvojenost i usmerewa, ali moraju da otvaraju prostor i druga~ijim mi{qewima, i moraju pre svega da govore istinu. Sada nemamo situaciju u kojoj se bilo ko ustru~ava da do kraja govori istinu. Stvar je podeqena na na~in koji nije prihvatqiv, jer u takvoj javnoj slu`bi, javnom poslu kao {to je komunicirawe sa javno{}u putem medija, ja mislim da obe strane, i novinari i politi~ki faktori, moraju da se pobrinu da zajedni~ki stvore prihvatqivu situaciju, radi budu}nosti ove zemqe i radi sre}e gra|ana. To je za mene temeqni problem. Sve ostalo su propaganda i pri~e. Mi u ovoj zemqi imamo ogromnu prevlast opozicione {tampe nad tzv. reìmskom {tampom, imamo desetine... Popov: Ozbiqno? Risti}: Ozbiqno, ja mogu da nabrojim desetine i desetine listova, i dnevnih, i ilustrovanih, i nedeqnih i sli~nih, koji bombarduju javnost jednostranom slikom u pristojnim tiraìma. Sa druge strane postoji, kada je {tampa u pitawu, nekoliko listova koji se {tampaju u veoma malom tiraù, koji se bore da prikaù druga~iji ugao gledawa na ~itav taj problem od onog koji se masovno pojavquje u takozvanoj opozicionoj {tampi. Politika se bori da odrì svoju istorijsku ulogu u na{oj kulturi, da ostane list koji je tradicionalno bio na vrhu kvaliteta, uvek vezan za dràvu, za interese naroda. Politika je, uostalom, novina u Srbiji koja je uvek bila i po definiciji glavni list. Ne treba im zameriti {to poku{avaju da tu ulogu i daqe zadrè. Kada su televizije u pitawu, monopol Radio Televizije Srbije postojao je jo{ u godinama od kada je televizija osnovana kod nas, sve do nedavno kada je na ozbiqan na~in kontekstirana, uzdrmana. Sada postoji mnogo televizija i ukoliko ne{to ne èli da se gleda, jednostavno se ugasi, ne gleda se, ili se gleda ne{to drugo. Postoji ve} nekakav balans i zaista... Dr [e{eq: Dràvna televizija ugasi ako nisu dobre... Risti}: Jeste, ali ako je kvalitetna, ja sam malo duè govorio, izviwavam se. Kasnije }u... Voditeq: Gospodin Matkovi} je hteo repliku. Dr [e{eq: Ne, ja sam prvi hteo. Voditeq: Izvolite. Dr [e{eq: Gospodin Matkovi} je rekao da kod nas ne postoji monopol nad medijima, da mediji nisu pod reìmskom kontrolom. To jednostavno nije ta~no. Glavni mediji su pod potpunom reìmskom kontrolom dràvni radio i televizija. Slaèm se da oni treba da budu pod reìmskom kontrolom, ali ne potpunom, ne apsolutno. Ta kontrola mora da bude proporcionalna broju poslanika u Republi~koj skup{tini. To je vaqda najobjektivnije merilo, pa da se tako sazda upravni odbor dràvnog radija i dràvne televizije.
925
Matkovi}: Kako da napravimo proporcionalnost ucenama i nedolascima? Dr [e{eq: Ne, nismo mi do{li ovde da pravimo proporcionalnost, evo, do{ao je gospodin Lazarevi}... Matkovi}: Ne, evo... Dr [e{eq: ... ali vi niste rekli zbog ~ega treba da do|e, ili je pogre{io studio. Mo`da je hteo da ide u drugi, Studio B, studio dva, kako se zove studio za Tre}i kanal, mo`da je tamo rasprava o u~lawewu u Evropsku zajednicu. Mi smo do{li ovde da razgovaramo o medijskoj slici Srbije, je li tako? Lazarevi}: Vi ne moète tamo skoro do}i. Dr [e{eq: Ne sekirajte se vi ni{ta {ta ja mogu, a {ta ne mogu. Iza mene stoji jedna ozbiqna politi~ka stranka, a vi sada vrebate kome }ete se prika~iti za slede}e izbore, gospodine Lazarevi}u. Krenite jednom sami na izbore, da vi probate za ne{to da se izborite. Mi smo dokazali da moèmo. Voditeq: Gospodine [e{eq... Matkovi}: Samo repliku... Dr [e{eq: Da, da. Gospodine Matkovi}u... Voditeq: U ~emu je poenta? Dr [e{eq: Rekao sam vam, ve} tri godine nas nikako nije bilo na dràvnoj televiziji. Drugo, rekli ste da smo neki dan raspravili. Raspravili smo za pitawe BK Televizije. Matkovi}: Jeste. Dr [e{eq: Dok je BK Televizija bila politi~ki sterilna televizija, imala je predajnike dràvne televizije, imala je po{tanske predajnike, niko joj nije nigde stajao na ùq, bila je u privilegovanom poloàju. îm je postala politi~ki angaòvana, ~im je po~ela da zastupa i politi~ka stanovi{ta koja nisu reìmska, odjednom problemi na sve strane. Nemojte mi re}i da je bila druga~ija situacija oko ugovora za iznajmqivawe releja pre nego {to se ovo desilo nije bila. Ali ja imam jo{ primera. Recimo, u predizbornoj kampawi Srpska radikalna stranka je zakupila osam jedno~asovnih emisija na Televiziji Palma. Emitovane su dve emisije, uo~i emisije dràvna televizija je iskqu~ila predajnik Televiziji Palma. Sutradan su nam raskinuli ugovor, vratili nam pare, izviwavali se, i tako je to zavr{eno. Osam emisija smo zakupili, s te{kom mukom smo do{li do tih para, gospodine Matkovi}u. Dakle, to je isto primer kakva je situacija. Matkovi}: Do para se veoma te{ko dolazi. Dr [e{eq: Neko dolazi lak{e, neko dolazi teè. Jovan Glamo~anin dolazi vrlo lako. On je savezni buyet toliko opteretio da se i sada neki... Matkovi}: Ne znam dobro Jovana Glamo~anina, ali mislim da je nekada bio u va{oj stranci, mogao je... Dr [e{eq: Bio je nekada... Matkovi}: ... da izve`ba. Dr [e{eq: Druga~ije je to bilo dok je on bio u na{oj stranci, gospodine Matkovi}u. Po~eo je da ve`ba kada ste ga vi uzeli pod svoje. Matkovi}: Ne, ne, ne verujem. Od vas izve`bani odlaze.
926
Dr [e{eq: Ne odlaze od nas izve`bani. Mi smo vrlo {tedqiva stranka. Ako aludirate na ove cevi o kojima smo govorili, kada sam oborio cenu... Matkovi}: Ne, to nema veze. Dr [e{eq: Ne znam na {ta onda aludirate, izjasnite se do kraja. Matkovi}: To je dokaz da se pona{ate fer, po{tujete ugovoreno, i treba... Dr [e{eq: I ako se cewkam oko toga, i ako sam uspeo da oborim... Matkovi}: Generalizujete to na svoju ukupnu politi~ku aktivnost, bilo bi sjajno... Dr [e{eq: To nema veze sa strankom, to je u zemunskoj op{tini. Prvi projekat, priznali su nam ju~e u Gradskoj skup{tini, prvi projekat za ovaj vodovod bio je 21 milion dinara, ja sam ga sveo na 5. 600.000 zahvaquju}i tome {to sam se sa vama cewkao oko cena, {to sam se cewkao sa vodovodom, {to sam na{ao neke druge izvo|a~e itd. Lazarevi}: A to vam je tema ve~eras? Dr [e{eq: Da se vratim na ono o ~emu sam govorio. Matkovi}: Mogu li da odgovorim? Dr [e{eq: êkajte samo da vam... Matkovi}: Pa, replika je bila. Dr [e{eq: Stalno me vu~ete u neke sporedne pravce, moram sve da vam razjasnim. Matkovi}: Nije mi to tako te{ko da vas odvu~em u sporedne pravce. Dr [e{eq: Za{to, imamo dva sata na raspolagawu. Matkovi}: Idemo na temu medija pod kontrolom dràve. Dr [e{eq: Ako je gospodin Risti} govorio 30 minuta, vaqda ja mogu 10. Risti}: Nije 30, molim vas, nije. Dr [e{eq: Mogu li ja sada da nastavim? Matkovi}: Replika je ograni~ena. Dr [e{eq: Postoji ~itav niz primera da su mediji pod reìmskom kontrolom ovi mediji u dràvnoj ili navodno dru{tvenoj svojini. Evo vam jo{ jednog primera: iz dana u dan je na dràvnoj televiziji, u Politici, u drugim medijima pod reìmskom kontrolom, Radikalna stranka Nikola Pa{i}, Sini{a Vu~ini}. Gospodine Popov, jeste li vi nekada ~uli da postoji ta stranka, da je ona negde delovala u politi~kom ìvotu, osim {to se pojavquje u dràvnim medijima? Popov: I on je vojvoda. Dr [e{eq: On je vojvoda za brawe kukuruza, ali to je vojvoda srbijanske policije, znate. Voditeq: Treba i on da bude prisutan, pa da objasnite. Dr [e{eq: Mene ne bi iznenadilo i da ga dovedete. Ali je problem... Matkovi}: Ali je kulturno da bude prisutan, pa da mu se obra}amo. Dr [e{eq: êkajte, gde da bude prisutan? Nemojte qudi, polako, ~ekajte, on je vaqda javna li~nost, vi ste ga u~inili javnom li~no{}u. Javna li~nost mora da trpi da wegovo ime pomiwu u odsustvu. Ne moèmo mi sada da se ustru~avamo da pomiwemo javne li~nosti.
927
Daqe, gospodin Risti} kaè da su i novinari krivi za situaciju u kojoj se nalazimo ovakvi su, onakvi su. Nije to problem, novinari su onakvi kakve ih je Bog stvorio i kako su ih oblikovali i dru{tvo i dru{tvena situacija u kojoj ìve i rade, problem je u medijima {to nema slobodne konkurencije na trì{tu, {to postoje monopoli i {to je onda novinar u situaciji da se prilago|ava konkretnom stawu. Da je stawe druga~ije, i proces prilago|avawa bi bio druga~iji. Ovde sada nema razloga da okrivqujemo novinare. De{ava se... Risti}: Ne, ima razloga da im se udvaramo. Dr [e{eq: ... novinar bez ikakve kvalifikacije postaje urednik, glavni i odgovorni urednik. Upropastili su nas novinari bez fakulteta. Znate, takvi vode glavnu re~. Oni nisu izu~ili etiku, nisu izu~ili mnoge druge kategorije koje su veoma va`ne u obavqawu novinarskog posla, ali napreduju po sistemu poslu{nosti. Princip negativne selekcije je i tu prisutan. Imam primedbu na izlagawe gospodina Popova. Vidite, va{a koalicija, koalicija Zajedno, osvojila je vlast u ve}em broju op{tina u Srbiji, ali redovno se pona{a... Matkovi}: Nije u ve}em broju, u odre|enom broju. Dr [e{eq: Dobro, recimo u tridesetak, to je ve}i broj, neo~ekivano je toliko, ali eto, malo im je i{ao naruku ve}inski izborni zakon, nije bitno. Matkovi}: Nije to ve}i broj. Risti}: Vi{e od Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Vaqda }emo na jesen imati nove izbore po proporcionalnom principu, ako se prihvati zakonski projekat Srpske radikalne stranke, pa }e se onda videti prava snaga svake stranke i na lokalnom nivou. Redovno se ta koalicija pona{a na isti na~in kao i levi~arske partije. Evo, imamo primer Studija B protivzakonito je formiran Upravni odbor, jednostrana~ki Upravni odbor. Popov: Kakve veze sada ima Studio B? Dr [e{eq: êkajte, vi ste ~lan koalicije Zajedno. Popov: Kakve to veze ima sa onim {to sam ja govorio? Dr [e{eq: Ima veze, va{a koalicija ni{ta ne ~ini tamo gde moè da oslobodi medije. Popov: Ne, mi razgovaramo o onome {ta je ko od nas rekao o ovoj temi. Dr [e{eq: Ne, ja polazim od onoga {ta ste vi rekli. Popov: [ta sam rekao o Studiju B? Ni{ta. Dr [e{eq: Ne mogu da ponavqam va{e re~i, niste vi, ja vam dajem primer i kontriram onome {to ste vi rekli. Popov: A {ta sam rekao o Studiju B? Dr [e{eq: Molim vas, za{to biste vi ne{to rekli o Studiju B kada sam ja tu da kaèm, gospodine Popov. Popov: Ne, ali za{to onda replicirate meni, pri~ajte vi iz svoje glave. Dr [e{eq: Repliciram vama jer iznosite jednostranu sliku. Ja }u vam odmah dati primer da kod nas, srpskih radikala, nije tako. Tamo gde
928
mi vladamo, nema zatvorenih medija. Vi, sa jedne strane, ~itate lekciju reìmskim strankama i tu ste potpuno u pravu. Podràvam vas, gospodine Popov, kada vladaju}em levi~arskom bloku iznosite primedbe. Skoro su vam sve bile na mestu. Ali sada vas pozivam da tamo gde kao stranka imate mogu}nosti da mewate stawe da ga odmah mewate, a ne da se pona{ate na isti na~in kao vladaju}e partije. Eto vam primera Studija B; eto vam primera {ta je va{a koalicija uradila u Naisu, tamo su, tako|e, zapretili vlasniku televizije, da }e mu ako mi ne otkaè unapred zakupqenu emisiju, odmah ukinuti televiziju. I {ta }e, jadnik, morao je da otkaè. Pa su onda otkazali u Trsteniku, tako|e dràvna lokalna televizija, javno preduze}e. Popov: Pobogu ~ove~e, tri sata si govorio na trsteni~koj televiziji... Dr [e{eq: Polako, gospodine Popov. Popov: Ne, ne, bio sam vrlo strpqiv do ovog trenutka. Dr [e{eq: Malo strpqewa. Popov: To moè da bude beskrajna pri~a neistinitih ~iwenica. Dr [e{eq: Nije beskrajna, nije ta~no. Popov: Govorio si tri sata na trsteni~koj televiziji, a ve} u prvom izlagawu... Dr [e{eq: Ne govorim o tome, o ne~em drugom govorim. Popov: Govori{ o tome da ovi koji su sada dobili vlast... Dr [e{eq: Gospodine Popov, ja vama persiram sve vreme, pona{ajte se pristojno. Na{e stranke jesu netrpeqive jedna prema drugoj, ali to ne zna~i da li~na mr`wa mora da prevlada u na{im me|usobnim odnosima. Popov: Nije u pitawu nikakva mr`wa, nego ne trpim neistinu. Dr [e{eq: Traìm od vas samo pristojno pona{awe, ja vama persiram, odnosite se prema meni sa uvaàvawem. Popov: Ne, ne mogu da slu{am neistinu. Dr [e{eq: Celog ìvota slu{ali ste neistine, gospodine Popov, nagovorili ste se neistina i sada unapred kaète... Popov: Ne moram da slu{am bar vas. Drugom prilikom }e{ mi re}i koje su neistine u pitawu. Dr [e{eq: Dobro, gospodine Popov. Voditeq: Da ostavimo to. Dr [e{eq: Moram da ispri~am, ovo je vrlo interesantan slu~aj. Popov: Kako, na trsteni~koj televiziji si ju~e govorio. Dr [e{eq: Ne govorim o tome. Popov: Znam, ali rekao si da zavode monopol. Utisak nedeqe [e{eq opet na ekranu. Dr [e{eq: Na trsteni~koj... Sada ne mogu od gospodina Popova da kaèm. Popov: Ne moè{ govoriti neistinu preda mnom. Dr [e{eq: Nije neistina, gospodine Popov. Popov: Utisak nedeqe [e{eq opet na Studiju B, a pri~a o monopolu.
929
Dr [e{eq: Gospodine Popov... Popov: Pa koji je to monopol? Dr [e{eq: Saslu{ajte primer iz Trstenika. Popov: BK, RTS... Dr [e{eq: Saslu{ajte samo primer iz Trstenika. Popov: Bi}e izbora, hvala bogu, bi}e [e{eqa... Dr [e{eq: Hvala bogu. Mo`da }ete se i vi negde pojaviti. Primer Trstenika je veoma vaàn, gospodine Popov. Popov: Tri sata... Matkovi}: Gospodine [e{eq, ajmo zajedno... Dr [e{eq: êkajte da kaèm, zaboravi}u, ja sam zaboravan ~ovek, gospodine Matkovi}u. Molim vas, dozvolite mi... Matkovi}: Ne, ja }u zapamtiti i podseti}u vas, to je primer za monopol. Dr [e{eq: Upadate mi u re~, ja nikome nisam upadao u re~. Voditeq: Ja }u vas za{tititi ve~eras, ali sada da damo re~ gospodinu Matkovi}u. Dr [e{eq: Primer Trstenika: zakazan je televizijski duel sa Rakom Radovi}em, {to je potvrdio direktor televizije, glavni i odgovorni urednik, narodu objavqen odre|eni termin, a u me|uvremenu je emisija zabrawena pod izgovorom da je Raki Radovi}u zabrawen ulazak u Televiziju Trstenik. Naravno, ne{to drugo je bilo zabraweno, ne{to drugo nije bilo po voqi. Takav na~in... Matkovi}: A ko je zabranio? Dr [e{eq: Zabranila je koalicija Zajedno, koja vlada u Trsteniku, i ~iji je ~ovek i direktor i glavni i odgovorni urednik trsteni~ke televizije. Popov: [e{eq govori tri sata na televiziji na kojoj neko ima monopol. Dr [e{eq: Molim vas, to je bilo ranije, gospodine Popov, posle je do{lo do zabrane. Voditeq: ûli smo {ta je bilo u Trsteniku. Dr [e{eq: Veoma je va`no to {to je bilo u Trsteniku. Voditeq: Izvolite, gospodine Matkovi}u. Matkovi}: Drugi krug je krenuo sa replikama i ja mislim da bi bilo dobro i logi~no da malo prokomentari{emo ono {to smo rekli u prvom krugu. Ja bih tu èleo da kaèm... Dr [e{eq: Sada }emo redovno jedni drugima upadati u re~, tako je krenulo. Matkovi}: Pa dobro, mo`da moèmo i da upadamo. Voditeq: Ja sam odgovoran za va{u za{titu ve~eras. Dr [e{eq: Ko }e onda {tititi gospodina Matkovi}a? Matkovi}: Neko izme|u ostalih od nas pet {titi}e i mene, je li tako? Zna~i, stali smo kod medija i monopola. Prvo, ja stalno govorim o celini medijskog prostora i u tom delu nad celinom medijskog prostora ne prihvatam ocenu o monopolima. Mislim da ona nije zasnovana na ~iwenicama. Daqe, malopre sam rekao da je te{ko napraviti odre|enu pro930
porcionalnost sa nekim u~esnicima na politi~koj sceni Srbije, koji stalno idu na ultimatume. Te{ko je onda napraviti dogovor i organizovati jedan normalan... Dr [e{eq: Kada je Srpska radikalna stranka i{la na ultimatume? Matkovi}: Mislim da bi bilo lepo da saslu{ate, jer trenutno nisam mislio na vas. Niste se vaqda prepoznali u ovome {to sam rekao. Dr [e{eq: Objasnite onda za{to nas tri godine nije bilo na televiziji. Matkovi}: Dobro, ne moram sada sve vama obja{wavati. Mnogo qudi slu{a ovo, narod me je sigurno shvatio. Dr [e{eq: Ajde objasnite, ali narodu nije jasno za{to nas nije bilo. Matkovi}: Preksino} smo razjasnili ovo oko BK Televizije. Potro{ili smo skoro dva sata i to razjasnili, da su preko vikenda napravili gu`vu, da je jedan komercijalni ugovorni problem dignut na nivo medijskog problema. Pokazali smo da to nije ta~no. Argumentima smo vratili stvar tamo gde joj je mesto, a onda su zlonamerni, ne samo iz Srbije nego i iz Evropske unije, to iskoristili da nam ostave one carine i ovakav inferioran pristup Evropskoj uniji; i to su carine od 4,3-7 odsto koji idu na u{trb plata qudi koji rade u Srbiji. Zna~i, to je celina slu~aja BK Televizije i to smo pre neku no} razmotrili. Gospodin Popov je rekao da ima ose}awe gra|anske du`nosti, i to je ono {to mi se svi|a u wegovom izlagawu. @eleo bih da apelujem na gospodina Popova da to projektuje na celinu koalicije Zajedno, koja nije imala ose}aj gra|anske du`nosti i lepog vaspitawa pa da sedne sa nama ovde da se obratimo narodu kako smo se dogovorili pre neku no} da idemo da razgovaramo o medijskoj slici na RTS-u. Rekao bih ne{to vezano za izlagawe gospodina Popova. On kaè da ne znamo zdravstveno stawe nacije i ne znamo stawe privrede. Za{to sa tim ~iwenicama ne upoznate i me|unarodnu javnost, da bi oni shvatili koliko su doprineli tome da imamo zdravstvene probleme koje nismo imali pre 15 godina. To je jedna stvar. A druga, kaète da ne znate stawe u privredi Srbije. Stawe u privredi Srbije je izuzetno te{ko, a te{ko je, pre svega, zato {to smo imali sankcije. Drugo, {to nam nakon suspenzije, nelegitimno, sileyijski drè spoqni zid sankcija. Onda ukidawe sankcija nije legalno. Bez obzira {to me|unarodni kapital zna da }e ovo biti najprofitabilnije trì{te u narednih pet godina, ne mogu ovde da ulaù jer im Amerikanci ne dozvoqavaju drè}i spoqni zid sankcija. Ovo mogu slobodno da kaèm, jer je u firmu u kojoj radim u{lo 150 miliona dolara stranog kapitala. To su neke stvari koje sam hteo da kaèm vezano za prvi krug. Voditeq: Gospodin Risti} je otvorio pitawe uloge politi~kih stranaka, politi~ara i novinara. Sada imamo paradoks u odnosu na ostale zemqe sveta: svugde se mediji bave strankama i politi~arima, u Srbiji se posledwih sedam godina iskqu~ivo stranke i politi~ari bave medijima. Zbog ~ega paradoks postoji kod nas?
931
Risti}: Mislim da je u pitawu nesre|ena situacija. Malopre sam rekao da treba da prestanu svi razgovori o medijima i da po~nu razgovori o ìvotu, o problemima, o ekonomiji, o politici, o stvarnom ìvotu qudi. A ne stalna pri~a o tome... Dr [e{eq: A ko je kriv {to nije ure|ena situacija vlast ili opozicija? Risti}: Mislim da je uvek vlast kriva, slaèm se, i kritikujem vlast, kritikujem dràvu zato {to ona nije imala kada to da re{i. Re{avala je na na~ine... Lazarevi}: Mislim da je i vlast kriva, ne moè da se kaè: vlast je kriva. Dr [e{eq: Nema ko drugi da bude kriv. Risti}: Naravno, ja samo poku{avam... Matkovi}: Gospodine [e{eq, ne moè da bude samo vlast kriva. Uz ovakvu opoziciju mo`da moè da samo vlast bude kriva... Dr [e{eq: Ovakva opozicija moè biti kriva {to odavno nije promenila vlast. Ona samo za to moè biti kriva. Risti}: Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Za ono {to je pod kontrolom vlasti ne moè biti kriva opozicija. Matkovi}: Za to ona nije kriva, nego nije dovoqno kvalitetna. Dr [e{eq: Pa sada... Risti}: Gospodine [e{eq, vlast je, naravno, kriva zato {to smatram da svaka vlast treba da se ose}a odgovornom za ono {to se doga|a u dràvi dok... Dr [e{eq: Za sve {to se de{ava. Risti}: Jasno, normalno. To je jedna normalna odgovornost vlasti pred gra|anima. Ja time ne obja{wavam za{to vlast ne postupa kako treba savr{eno i ta~no u odnosu na taj problem, a kada bi trebalo da obja{wavam, onda bih to obja{wavao na razne na~ine. Dr [e{eq: Mogu li samo da postavim jedno potpitawe, jedno kratko potpitawe? Risti}: Nemojte, samo da zavr{im ovo. Ta stvar zaista mora da se uredi, da se makne s puta svima nama. Ne moè se stalno potezati pitawe medija kao tobo` kapitalno pitawe koje re{ava problem ko }e dobiti izbore, ko }e biti na vlasti. Mi znamo ulogu medija u izborima, znamo koliko je to va`no, ali, definitivno, nije najva`nije. Najva`nije je ose}awe qudi u trenutku kada se opredequju za pojedine programe, za pojedine qude, poverewe koje imaju u te qude i u te programe. Naravno, za to je neophodno da postoji otvorena situacija u kojoj svi mogu da iznesu ravnopravno svoje programe, u kojoj svi mogu da pokaù ko su, {ta su, kada je politika u pitawu, kada su izbori u pitawu itd. Izbori su kod nas posledwih godina pre~esto, jednostavno zbog situacije u kojoj se ~itava zemqa nalazi tolike godine. Pod takvim pritiscima, i spoqnim i unutra{wim, mi stalno imamo situaciju da se politi~ke stranke i politi~ari koji se bave tim poslom bore za mikrofon, za kameru. Malo tu ima prostora da se ostave mediji, da tako kaèm, da rade svoj posao, a da politi932
~ari svoje programe smisle ozbiqnije, da se obrate svojim bira~ima na ozbiqniji na~in, da ne zloupotrebqavaju taj mikrofon i te kamere za preterivawa, vre|awa, gubqewe vremena i politizaciju svake stvari koja postoji na svetu. Pravo da vam kaèm, mislim da je sada ozbiqan trenutak za saradwu svih qudi koji se bave politikom u ovoj zemqi i svih partija da se neke jednostavne stvari jedanput re{e. Kaè Voja [e{eq da treba da se formira upravni odbor na osnovu snage parlamentarnih stranaka u Skup{tini. Ako neka stranka ima ve}inu, ja nemam nikakvog razloga da se sa time ne sloìm. Pitam se zbog ~ega to nije bilo tako. Nisam se bavio time, mislim da je Voja [e{eq potpuno u pravu. Zaloì}u se da upravni odbori budu tamo gde je dràva vlasnik medija, kao kad su u pitawu javna preduze}a... Dr [e{eq: U stvari, ja sam gre{io {to sam vi{e napadao vas nego SPS, vi ste tu mo`da i realniji. Trebalo je obrnuto, vi biste mo`da ve} to stawe na medijima popravili. Risti}: Imamo predlog za koaliciju? Dr [e{eq: Nije predlog. Risti}: Te{ko }emo to mo}i. Dr [e{eq: Nije predlog za koaliciju, nego vas ne mogu prepoznati, gospodine Risti}u. Setite se koliko je va{a stranka u predizbornoj kampawi bila zastupqena u informativnim emisijama dràvne televizije, a koliko Srpska radikalna stranka. Nije li vam bilo ne{to ~udno u toj zastupqenosti? Risti}: Jeste, bilo mi je ~udno. Pro~itali ste u novinama da sam ja u toku predizborne kampawe, u toku izbora i svih skandala posle izbora, kao predsednik Jugoslovenske levice, veoma konkretno i jednostavno rekao da smatram da je protiv interesa Jugoslovenske levice i koalicije levih snaga to {to predstavnika lidera opozicionih stranaka nema na televiziji iz drugog razloga, ne onog zbog kojeg vi kaète ili zbog kojeg lideri koalicije Zajedno protestuju. Dr [e{eq: Mnogi bi propali da su ~esto na televiziji. Risti}: Smatram da je bilo neophodno... Dr [e{eq: Ali va{a je gre{ka {to nisu propali, jer ih niste pu{tali na televiziju. Risti}: Ne, to nije na{a gre{ka, oprostite, televizija ima svoju logiku, radi onako kako misli da je najboqe, bori se za svoj program, tako|e. Unutar svega toga mi nemamo uticaj na televiziju, tako da ne moèmo da kaèmo da televizija gre{i {to ne prikazuje sve ono {to gra|ani treba da vide, {ta su pravi programi, {ta su prave stvari koje zastupaju lideri opozicije. Umesto toga, televizija je mistifikovala sve lidere kao nekakve apstraktne li~nosti koje toboè zastupaju jedan jedinstven i jednostavan program. Matkovi}: Nama nedostaju jo{ 2-3 emisije da sa wima razgovaramo, do{li bismo do potpune demistifikacije. Risti}: Ja sam javno traìo... Dr [e{eq: [ta }e biti demistifikovano? Mislite za nas, radikale, ili...
933
Matkovi}: Ne, mislim pre svega na ostale. Risti}: Ne, ja mislim na sve, nemojte da mislite da ja mislim na politi~are. Dr [e{eq: Molim vas, nemojte, ima 20 emisija, ni{ta se ne sekirajte. Risti}: Ne govorim sada samo o liderima opozicije. Mislim da svi politi~ari u ovoj zemqi treba da se izloè sudu javnosti, da ih javnost vidi, da kaù {ta stvarno misle, kako misle, {ta su u stawu da artikuli{u, {ta su u stawu da kaù. To je zadatak svih televizija. Dr [e{eq: Kasnimo sedam godina. Risti}: Naravno, kasnimo i 25 godina. Voditeq: Gospodin Popov je imao najmawe prostora do sada, gospodine Popov, izvolite. Popov: Meni je ponekad neprijatno kada slu{am koliko se neki u~esnici razgovora qute zato {to su odsutni neki o~ekivani u~esnici razgovora. Meni ne pada na pamet da iko od vas treba da bude odu{evqen {to sam slu~ajno ja do{ao na razgovor. Ali me zaista ~udi koliko vremena ste uloìli da govorite o odsutnima, izraàvaju}i neku qutwu {to wih nema. Kakvi su aran`mani, ja ne znam, koji su razlozi... Matkovi}: Jeste li gledali preksino} na{u emisiju? Pred dva miliona qudi da... Popov: Jedan deo. [to ne dopustite, ja }u jo{ dva minuta i gotovo, vrlo brzo }u ja da kaèm. Nisam vam upadao u re~. Matkovi}: Izvolite. Popov: Pitate za{to ne govorim o informacijama koje idu u svet o stawu zdravqa, privrede. Ako mi dozvolite da se malo ~udim, ja ne razlikujem informacije za svet i za zemqu. Ne razlikujem interne od informacija uop{te. Ja mislim da je kqu~no pitawe sudbine gra|ana ove zemqe i ~itave zemqe upravo ta~na informacija o tome gde se danas nalazimo u svim onim stvarima koje sam pomiwao. Me|utim, za Qubi{u Risti}a, koliko sam ga razumeo, u stvari, i nema problema; frekvencije }e se brzo re{iti, to je ~isto tehni~ko pitawe. Risti}: Ne, ja se zalaèm da se re{i {to pre. Popov: Kada je re~ o novinarima i politi~kim strankama, i to se d nekako re{iti, a ne kaè{ ni{ta, Qubi{a, o tome da mi ipak ìvimo u jednom sistemu koji su{tinski nije promenio partijski karakter dràve. I odatle se izvode monopoli na televiziju i na mnoge druge stvari, na strate{ki va`ne privredne objekte i druge stvari. Upravo je ta politika, koja odràva modifikovani sistem partijske dràve, dovela do vrlo ozbiqnih posledica po ìvot gra|ana. îwenice koje se ti~u ìvota gra|ana, najvi{e se skrivaju podizawem temperature oko toga koliko koja stranka treba da se pojavquje na televiziji, oko toga koliko }ete vi govoriti na BK, Studiju B, na ovoj televiziji. Partijska dràva je donekle modifikovana; onoliko koliko je ona modifikovana, toliko su modifikovani i monopoli na medijima. Ne moè biti jednak problem status novinara koji se nalaze u raznim malim redakcijama lokalnih listova i onih koji su na dràvnoj televiziji, kada se samo jednim potezom pera preko hiqadu qudi otka~i iz televizije. To je ozbiqan problem. Ne
934
moè se pre}i preko toga kako je po~iwao ovaj rat, vestima o sedmoro mrtvih kod Pakraca, kada je ustanovqeno da to nije istina. Svi prelaze preko toga. Kompromituje se profesija, mediji, nacija, dràva. Matkovi}: Rat nije po~eo u Pakracu. Popov: Nemojte vi meni obja{wavati gde je po~eo rat. Ja govorim o vesti, ja ne govorim o tome gde je po~eo rat. Matkovi}: Ne obja{wavam vama, nego onima koji nas gledaju. Pakrac nema veze sa po~etkom rata. Popov: Ne dajte da slu~ajno budu zavedeni onim {to ja kaèm. Matkovi}: Rat definitivno nije po~eo u Pakracu. Popov: Nisam ni rekao da je definitivno po~eo... Matkovi}: Rekli ste da je rat po~eo u Pakracu. Popov: Ne, na po~etku rata... Dr [e{eq: Rat je po~eo u Borovu Selu. Popov: ôvek zna gde je po~eo rat, ali za{to ste tako nestrpqivi? Dr [e{eq: Pobrkao si godine 1991. godine. Popov: Upravo sam hteo da zavr{im ono {to sam imao da kaèm, onda vi ispravqajte sve ono {to mislite da je neispravno. Matkovi}: Zato {to sam za dijalog, a ne za monolog, gospodine Popov. Popov: To nije nikakav dijalog, vi... Matkovi}: Za{to? Popov: Zato {to ne vodite dijalog sa mnom, nego skre}ete pa`wu gledaocima da nije ta~no {to onaj tamo pri~a. To nije dijalog, ali vi }ete meni drugi put objasniti {ta je dijalog. Dobro, ja ne èlim da se mnogo sporim, pogotovo ukoliko se o~ekuje da }e ove stvari biti re{ene u nekom drugom... Voditeq: Upravo je to pitawe gledaoca, gospodin Strahiwa @ivovi} iz Beograda, evo pitawa za sve: Kako bi svako od vas ponaosob uredio medijski prostor u Srbiji? Uloga medija, zna~aj medija i wihovo funkcionisawe. Popov: Najjednostavnije je da se iskqu~i mogu}nost da samo jedna televizija bude gledana na ~itavoj teritoriji to je tako|e monopol. Trebalo bi da bar dve televizije mogu biti dostupne svim gra|anima, da svakom gra|aninu budu dostupne radio-stanice koje moè da bira. Ne moète u svim ku}ama Srbije da ~ujete ~ak ni Radio Beograd, a kamoli b-92. Imovno stawe gra|ana trebalo bi da bude takvo da svako moè da kupi bar dva-tri lista, da se informi{e; ja stalno govorim da je najva`nije da gra|anin bude informisan o realnom stawu, kao i o mogu}nostima promene tog stawa. To je vrlo jednostavno urediti, samo pod jednom pretpostavkom: da do|e do promene partijskog poretka u ovoj dràvi, odnosno da pre|emo prag parlamentarizma kao jedina zemqa koja to nije pre{la; dokle god ga ne pre|emo, ne moè se ni to srediti. Matkovi}: Evo, razgovaramo ve} drugi put o tome, imamo Ustav, zakone, radnu verziju ovog zakona. Treba do}i do nacrta, pa do teksta zakona, da se medijski prostor uredi u skladu sa savremenim, modernim tokovima, potrebom protoka informacija itd. Mi imamo specifi~an medij935
ski prostor, na po~etku sam govorio o celini medijskog prostora. U okviru tog medijskog prostora treba razlikovati, s jedne strane, konkurenciju na trì{tu koja postoji; moèmo to da dokumentujemo primerima 73 lokalne televizije, dnevnih ili nedeqnih listova, koji retko gde u svetu postoje u tolikom broju i sa tolikim stepenom slobode izraàvawa, ~ak nekada ne samo izraàvawa nego izno{ewa neistina. Mislim da tu treba, sa druge strane, uvaìti specifi~nosti dràvnih medija, {to je slu~aj svuda u svetu. Naveo sam primer CNN kao izuzetan, eklatantan primer interpretacije dràvnih interesa. To ~ak nije slu~aj u zemqama koje su mnogo mawe razvijene nego {to je Amerika. To treba, naravno, imati u vidu. Ina~e, mislim da treba napraviti odre|enu proporcionalnost, zastupati odnose politi~kih snaga kojih smo mi svesni, i svi u Srbiji, ali treba daqe korake da napravimo kroz institucije. Razgovarali smo o panelu, treba da razgovaramo o panelu i ve~eras, o obaveznosti panela i realizacije onog {to se na panelu dogovori. To je, recimo, prostor gde moèmo da sednemo da razgovaramo i dogovorimo se i o upravnim odborima u kontekstu zakona. Tamo ima nekoliko tema koje su dogovorene, isto i medij, i izborni zakoni, finansirawe. I samo da kaèm gospodinu Popovu, vezano za ovo {to mi je malopre rekao, da ni ja ni ovaj prostor ovde nije pogodan za plasirawe va{e intelektualne dominacije. Popov: îje? Matkovi}: Va{e, malopre ste meni rekli da }u ja vama kasnije objasniti o dijalogu. Ja nemam potrebe vama da obja{wavam o dijalogu, ja va{ akademski nivo znam. To je argument za ovu va{u intelektualnu prepotenciju. Mislim da to nije u redu. Ja ho}u da razgovaramo na jedan sasvim normalan na~in... Dr [e{eq: Evo, ja }u mu objasniti. Matkovi}: Wemu ne treba obja{wavati. Samo da kaèm, malopre ste rekli medijska... Popov: Vi se usu|ujete da govorite o ne~ijoj prepotenciji? Matkovi}: Intelektualnoj... Popov: Znam, ali... Matkovi}: Za{to se ne bih usudio vama da kaèm? Ravnopravan sam u~esnik u dijalogu. Popov: Jeste, ali vi ste oli~ewe prepotencije. Matkovi}: Ne. Mo`da za vas, zadrìte to za sebe, neka bude. Popov: Dobro. Matkovi}: Samo da kaèm, malopre ste rekli, vezano za informacije, gospodine Popov. Popov: Ja bih rado zadrào za sebe da je to privatna stvar. Matkovi}: Informacije, rekli ste malopre, jedne za doma}i teren, a druge za me|unarodni. Popov: Jeste. Matkovi}: Informacija je celovita. Ja tu kategoriju razumem, ali samo da vam dam jedan primer: gledao sam u toku ovih demonstracija skoro svako ve~e na CNN kako prenosi i kako prezentira doga|aje u Srbiji,
936
gledao sam ~lanove Demokratske stranke, koji su sada odbornici u Skup{tini grada, da se srpskom narodu, koji su Srbi u Srbiji, u Ni{u obra}aju na engleskom jeziku da bi to CNN preneo. Ako su to informacije, ako je to na~in komunicirawa, onda to zaista nije u redu. Ja sam vama malopre rekao da ste sigurno u poziciji, kao koalicija Zajedno, da u ovim va{im razgovorima i kontaktima prenesete da ima problema u zdravstvenoj sferi u Srbiji zbog toga {to su sankcije, spoqni zid sankcija itd. To je bila poruka mog malopre|a{weg obra}awa. I drugo, rekli ste, vezano za falsifikovawe izbornih rezultata u Srbiji. Postoji izve{taj, postoje realni rezultati i lokalnih i saveznih izbora, a postoje odre|eni prostori gde je bilo propusta, ali re}i falsifikovawe izbornih rezultata, ako ste mislili na celinu, onda nije korektno. Ni sa aspekta istine niti rezultata, ni gra|ana koji su glasali. Ako mislite na falsifikovawe izbornih rezultata u Beogradu, onda je potpuno deplasirano {to to kaète. Ako mislite na Ni{ i propuste, prihvatam da je bilo propusta, ali istovremeno vam kaèm da je bilo stra{no puno propusta i od strane koalicije Zajedno, postoje listi}i koje sam ja li~no gledao u Ni{u, od strane koalicije Zajedno. Popov: I oni kradu! Matkovi}: Kako bih ja ipak zadrào nivo, ne}u da pri~am, ali bilo je falsifikovawa izbornih rezultata. Popov: Zna~i koalicija Zajedno je krala, a vi falsifikovali, to ho}ete da kaète. Matkovi}: Falsifikovawe izbornih rezultata, naravno, ne da ho}u nego sam rekao. Popov: Niste rekli, vi ho}ete da budete otmeni pa niste rekli. Sada ste rekli. Zna~i... Matkovi}: Dobro, nije mi te{ko da budem otmen u ovakvom dru{tvu. Voditeq: Sada je red na gospodina Ra{u Pavlovi}a, izvolite. Lazarevi}: Ostali smo du`ni odgovor na pitawe gledaoca: kako urediti medijski prostor u Srbiji? Naravno, zakon imamo. Dr [e{eq: To nije Ra{a Pavlovi}. Voditeq: Izvinite, Ra{a Lazarevi}. Lazarevi}: Mislimo da nije dobro doneti... Dr [e{eq: Po{to tako brzo mewaju koalicije, mo`da... Risti}: Pustite ~oveka da kaè, Vojo, nemojte. Lazarevi}: Naravno, nije dovoqno samo doneti Zakon o informisawu u Republici Srbiji. Mi u Novoj demokratiji smatramo da je neophodno doneti tri zakona u paketu; zakon o osnovama informisawa, mislim na savezni zakon koji postoji i oko koga nema velikih sporova, ali ima nekih prevazi|enih odredbi, jer se taj zakon u nekim odredbama odnosi i na prethodnu Jugoslaviju; potrebno je istovremeno doneti zakon o informisawu u Srbiji, a isto tako i zakon o Radio Televiziji Srbije. Ovom prilikom bih malo vi{e posvetio pa`we Zakonu o Radio Televiziji Srbije. Dràvnu televiziju treba izmestiti u javnu sferu i dràvna televizija bi trebalo da bude lider u informisawu. Svakako da se slaèm sa predlozima koji govore da zastupqenost politi~kih stranaka
937
u Upravnom odboru Radio Televizije Srbije treba da bude adekvatna wihovoj snazi u parlamentu, ali se ne slaèm da taj upravni odbor treba da bude sastavqen samo od predstavnika politi~kih stranaka. Mislim da je dragoceno prisustvo i predstavnika nacionalnih institucija Srpske pravoslavne crkve, Akademija nauka, univerziteta, zatim nevladinih organizacija itd. Mo`da bi trebalo doneti poseban zakon o nastupu gospodina [e{eqa, po{to wemu o~igledno nije dovoqno ovoliko prostora. Dr [e{eq: Lex specialis. Lazarevi}: Moè i lex specialis. Zaista moram da odgovorim na wegovu primedbu vezanu za Novu demokratiju, na{e pojavqivawe i wegovo nepojavqivawe. Neki gra|ani su me pitali, u stvari dali su mi odgovor za{to Srpske radikalne stranke nije bilo vi{e na programima radio televizija, i dràvne i privatnih. Oni su sami konstatovali da je to mo`da zato {to se predstavnici Srpske radikalne stranke nisu pojavqivali, ve} ste se vi pojavqivali sami, pa su pomislili da stranka i ne postoji i da vi tu predstavqate... Dr [e{eq: Da, videli su da ste vi jedna mo}na stranka koja cela moè da stane u dve policijske marice. Lazarevi}: Videli su gra|ani da smo mi jedna evropski orijentisana politi~ka stranka... Dr [e{eq: Jedna mo}na stranka. Lazarevi}: ... nove politi~ke generacije, stranka koja ima prohodnost i u Evropi i u svetu, stranka koja ne suàva svoj prostor delovawa na jednu op{tinu gde stanuje celo rukovodstvo... Dr [e{eq: Ne, vi ste toliko mo}na stranka, ali vam samo fale glasa~i. Lazarevi}: ... ali vi niste ve~eras tema, nego samo usput. Dr [e{eq: Imate prohodnost u svetu, imate koalicione partnere, imate ministre, samo glasa~e nemate. Ali {ta }ete, ne moè ~ovek sve imati. Lazarevi}: @ao mi je {to sam reagovao, ali kaèm vam, niste mi vi ve~eras tema, ja sam veoma... Dr [e{eq: Meni je veoma drago. Lazarevi}: Ja sam veoma koncentrisan i èlim da ve~eras razgovaramo o ovoj {iroko postavqenoj temi medijskoj slici Srbije, i predlaèm da i voditeq ubudu}e vodi ra~una jer imamo jo{ malo vremena do kraja. Dakle, da odgovaramo na pitawa gledalaca ili da govorimo zaista o medijskoj slici Srbije, a da ne govorimo o izborima i o nekim stvarima koje nisu na dnevnom redu ve~eras. Izne}u jednu ~iwenicu koju ste i sami rekli, da }emo imati priliku da predstavnici stranaka... Dr [e{eq: Ili stranaca. Risti}: I stranaca, isto. Dr [e{eq: Stranaca, to je boqe. Gonzales, recimo, brzi Gonzales da do|e. Lazarevi}: Evo, mo`da bismo mogli da ~ujemo i predstavnika neke demokratske evropske zemqe... Matkovi}: Imamo mi brzih Gonzalesa i u Srbiji.
938
Voditeq: Koliko }ete vremena imati ve~eras da govorite o ve~era{woj temi ne zavisi od mene, nego zavisi od vas. Izvolite, gospodine [e{eq. Pitawe kako urediti... Dr [e{eq: Za razliku od sagovornika, ja bih bio veoma konkretan pre{ao bih na su{tinu. Mislim da je va`no da se prvo defini{e jedan dràvni radio i jedna dràvna televizija sa vi{estrana~kim upravnim odborom, ~ija struktura mora proporcionalno da odgovara sastavu Narodne skup{tine. Pogre{no je ubacivati predstavnike drugih institucija jer je to uvek sredstvo manipulacije. Kad god smo imali predstavnike drugih institucija u nekim telima, koja su vr{ila, pre svega, politi~ku kontrolu, a upravni odbor dràvne televizije bi prevashodno vr{io politi~ku kontrolu, kontrolu objektivnosti, ravnopravnosti, zastupqenosti itd, uvek su ta druga tela i wihovi predstavnici bili sredstvo manipulacije. [tampa nije problem, {tampu svako slobodno moè da izdaje. Problem je mo`da samo distribucija, ali onaj ko {tampa treba da se bavi i problemom distribucije, bar nije bilo zabrana na tom planu. Sve frekvencije bi trebalo podeliti na republi~ke, regionalne i lokalne, i prodati ih na javnom konkursu na odre|eno vreme, onome ko da vi{e novca. Elektronska frekvencija je prirodno dobro, prirodno bogatstvo jedne dràve i jednog naroda; kao rudnik zlata, recimo, kao rudnik ugqa, kao neka reka sa ~istom vodom, kao plodna zemqa, to je isto i frekvencija. Zlo~in je prema svom narodu i dràvi nekome besplatno davati frekvenciju, poklawati, a kod nas se samo na taj na~in do sada dobijala frekvencija privilegovani su imali pravo na wu. Frekvencija mora da se prodaje, a onaj ko emituje program mora da ima komercijalan program, da bi iz toga izvukao zaradu. Druga~ije ne ide. To je princip koji je prisutan u civilizovanom svetu i koji mi moramo preneti. Ako vodimo isprazne politi~ke rasprave, da li nekome da damo frekvenciju zato {to je lo{ ili dobar, a drugome da ne damo iz istih ili sli~nih razloga, onda mi nikada ovaj problem ne}emo re{iti. Bitno je da imamo desetak republi~kih televizija, mo`da moèmo imati hiqadu lokalnih frekvencija. Ako i u najmawem selu u Srbiji postoji dovoqno bogat ~ovek da otvori televizijsku stanicu, za{to ne bi imao svoju televiziju? Sve mora biti kontrolisano na taj na~in {to }e se precizno znati koje su to raspoloìve frekvencije, ima}emo ih pred sobom toliko je mogu}e republi~kih, toliko je mogu}e regionalnih frekvencija, toliko lokalnih. Po~etna cena svake od wih je toliko i toliko. I evo vam sredstva da obogatite penzijski fond. Eto na~ina. Ko nema para da plati frekvenciju, podrazumeva se da nema para ni da kupi skupu televizijsku opremu. Ako ima para za opremu, mora imati para i za frekvenciju. Tro{kovi frekvencije su sastavni deo tro{kova pokretawa televizije. To je su{tina. Ako stvari na taj na~in re{ite, sve ste probleme re{ili. Dràva nema potrebe da se me{a u program. Za{to bi se dràva me{ala u program? Za{to ona ometa program koji je protiv wenih interesa? Ja se ne bih bavio politikom ako ne bih mogao svojim argumentima da kontriram bilo Sorosovom {pijunu koji ovde {tampa novine, bilo kom politi~aru koji tr~i po ameri~koj ili nema~koj ambasadi, koji radi pro939
tiv svog naroda. Ja bih tog momenta prestao da se bavim politikom. Za{to se onda toga bojati? Neka, neka finansiraju, neka i stranci kupe frekvencije, neka emituju. Uostalom, to se ne moè spre~iti. Vidite kako je ta satelitska tehnologija razvijena, ne moète vi spre~iti da neko gleda strani program. Sada su Amerikanci po~eli da nam emituju televizijski program na srpskom jeziku. Televizijska emisija Glas Amerike je na srpskom jeziku. To se ne moè spre~iti. I za{to bi se spre~avalo? Pametna vlast moè kontrirati. Ube|en sam da }e radikalska vlast sigurno biti pametna vlast. Mi }emo sve pustiti, neka govore {ta ho}e, neka pri~aju, neka emituju. Matkovi}: Sada je u Zemunu provera, eksperiment. Dr [e{eq: U Zemunu smo pokazali... Matkovi}: Tek je po~etak. Dr [e{eq: Molim vas, evo, podneli smo... Matkovi}: Na Zemunskim novinama ne moèmo generalizovati... Dr [e{eq: Evo, traìmo frekvenciju za radio i za televiziju. Matkovi}: Da vidimo. Dr [e{eq: Dajte frekvenciju pa }ete videti. Matkovi}: Meni }e biti interesantno nakon tri godine vladavine radikala u Zemunu da li }e te novine biti... Dr [e{eq: Kakve tri godine, trista godina }e radikali vladati. Matkovi}: U Zemunu? Dr [e{eq: Da, i u Zemunu i u Srbiji, svuda. Matkovi}: Vide}emo da li }e Zemunske novine biti iste. Dr [e{eq: Molim vas, Zemunske novine svima pruàju {ansu neko je iskoristi, neko ne iskoristi. Zemunske novine su primer koji treba da slede drugi. Nemamo mi jo{ dovoqno novinara da bismo imali kvalitetne tekstove, ali imamo dobru voqu i maksimalnu otvorenost. Pogledajte sutra novi broj Zemunskih novina, vidite {ta sve o meni pi{e Op{tinski odbor Srpskog pokreta obnove, i kakvim sve re~ima te da sam fa{ista, te da sam ovakav, onakav. [ta me briga, meni je bitno da sam ja svestan da nisam to {to oni kaù da jesam, a uveren sam da to niko ozbiqan u ovoj Srbiji ne misli. Prema tome, neka pi{e. [to bi onda to mene vre|alo, nema nikakvog razloga. Voditeq: Pitawe za gospodina Popova i gospodina Risti}a... Risti}: Nisam ja odgovorio na ovo pitawe. Voditeq: Izvolite, ja se izviwavam. Risti}: Ne}u dugo, samo dve-tri re~enice, ja sam to ve}, prakti~no, malopre rekao. Zaista mislim da to treba re{iti po zakonu, da treba takav zakon napraviti koji }e biti prihva}en od strane jedne skup{tine ili okruglog stola, panela, pod uslovom da su odluke obavezuju}e. Dr [e{eq: I da nema Derete. Risti}: Da je konsenzus u pitawu, i vaqda se i Dereta, i on je poslanik... Dr [e{eq: To i jeste problem, {to vi tvrdite da je i on poslanik. Matkovi}: Ja stalno moram da ponavqam: to }emo da re{imo u skup{tini.
940
Dr [e{eq: Onda nema dijaloga u panelu. Risti}: Samo u skup{tini. Me|utim, ne moè se urediti medijski prostor ukoliko su motivi zapravo druga~iji, ukoliko se uz pomo} pitawa medijskog problema poku{ava re{avati ne{to drugo {to se ina~e ne moè re{iti takvom jednom raspravom kao {to je rasprava o medijima. Ne èlim da teìnu celog problema minimiziram, Neboj{a, pogre{no si me razumeo; ja mislim da je to veoma te{ko i veoma komplikovano. Treba doneti zakon koji je pametan i koji ne}e proizvesti jo{ gore posledice. Ovo {to [e{eq govori oko frekvencija, prodavawa frekvencija, {to je proizvod razli~itih iskustava, nije dovoqno ni samo to da neko ima para da kupi. Dr [e{eq: To je najboqa varijanta. Risti}: Mogu}e, ja ne kaèm da nije... Dr [e{eq: Ako nema dobru televiziju, propa{}e mu televizija. Risti}: Jeste, trebalo bi da qudi to razmotre sa raznih stanovi{ta, da iznesu razna mi{qewa o tome i da procene. Postoje velike demokratske zemqe koje ograni~avaju broj televizijskih kanala; u Engleskoj, ne znam, postoje tri-~etiri kanala. Mi{el kaè da ima ~etiri licence izvolite konkuri{ite, ovima damo, ovima ne damo, ovima uzimamo posle godinu dana, ne rade ono {to su rekli da }e da rade... Dr [e{eq: Pojedinac, firma, ne moè imati vi{e od ~etiri frekvencije. Risti}: Ne, ali ukupno ima ~etiri kanala. Dr [e{eq: Lokalnih kanala ima bezbroj po Engleskoj, cela Engleska je ispresecana. Mo`da i mi ne bismo imali vi{e od ~etiri centralne... Risti}: Na celoj teritoriji zemqe treba omogu}iti prenos, recimo, {to je glavna kritika na predloèni nacrt zakona. Sve su to stvari o kojima treba razgovarati za stolom, za panelom, u foteqama, ili gde god ho}ete na ledini, ali treba razgovarati, a ne da se stalno manipuli{e time da li se razgovara ili se ne razgovara. To je prva stvar. Druga stvar je da mi imamo mogu}nost da stvorimo konsenzus oko ostalih stvari, ako politi~ke stranke pokaù ono o ~emu si malopre govorio, Vojo, da se ne pla{e druga~ijih mi{qewa, da im ne smeta {to qudi iznose sasvim suprotna uverewa o stvarima, da mogu da ponekad iskoriste zadrtost tih uverewa ili wihovu nerealnost za svoje politi~ke interese, zastupaju}i svoja mi{qewa. Ako qudi jednostavno prestanu da se gledaju preko rovova, {anaca, ni{ana i ako sednu ~e{}e da razgovaraju i gledaju jedni druge kao qude, po{tuju}i pre svega bira~e koji su glasali za te qude, onda }emo do}i do toga da je i sa novinara skinut teret. Nisam ja malopre govorio protiv novinara, govorio sam u korist novinara, da im skinemo taj... Dr [e{eq: Ima jedan dobar na~in, vratite direktne televizijske prenose skup{tinskih sednica, tog trenutka }ete imati boqu situaciju. Risti}: Apsolutno, moram da ti kaèm da je mi{qewe poslanika... Matkovi}: Jesmo li razgovarali preksino}, ne treba da ponavqamo. Dr [e{eq: Treba da ponavqamo sve dok ne vratite direktne prenose. Risti}: Vojo, nepotrebno ponavqa{.
941
Matkovi}: Jesmo li rekli kako bismo napravili model televizijskih prenosa skup{tinskih sednica? Risti}: Poslani~ka grupa JUL-a u Saveznoj skup{tini je listom za to da se vrate prenosi, ali na osnovu dogovora u kojem }e u~estvovati sve parlamentarne stranke. Dr [e{eq: Ako oni ne}e da uzmu mandate, ne moraju. Mi}unovi} ho}e, za{to Mi}unovi}u ne date wegov mandat? Matkovi}: Predloìo sam u preksino}woj raspravi, da ponovim, jer je veoma va`no pitawe prenosa iz skup{tine. Zna~i, predlog je da sednemo i da se dogovorimo, ja predlaèm panel kao institucionalizovani model razgovora, dogovora koji bi se preneo u skup{tinu. To zna~i... Dr [e{eq: Mi ho}emo, ali samo nam vratite na{e mandate, ni{ta vi{e. Matkovi}: Samo da vam kaèm, gospodin [e{eq me sve vi{e podse}a sa ovim mandatima... Risti}: Opomenite gospodina [e{eqa da bude ozbiqan. Matkovi}: Ne, ali on me sve vi{e podse}a na problematiku i na fenomen \ekne. Rekli smo da }emo u skup{tini da raspravqamo, da re{imo, da se dogovorimo itd. Dr [e{eq: Vidite sada, ovo je kao kada ~oveku izvuku nov~anik u autobusu, i on uhvati onoga ko mu je izvukao nov~anik yeparo{a, a on mu obja{wava razmisli}emo, razgovara}emo, mo`da sutra, mo`da }u ti vratiti, ali nikako onaj nov~anik da vrati. Evo, vi nikako da vratite mandate, razmisli}ete, razgovara}emo, vide}e se. Matkovi}: To je problem za Skup{tinu Srbije. Dr [e{eq: To je op{ti dràvni problem Srbije. Risti}: Ko vam je uzeo mandate, molim vas? Dr [e{eq: Evo ko Socijalisti~ka partija Srbije. Matkovi}: Prenosi... Risti}: Ne znam da su... Dr [e{eq: Niste jo{ stigli da se u~lanite u Skup{tinu Srbije. Risti}: Mi nismo Republi~ka skup{tina, mada glasovi kruè da je to na{a poslani~ka grupa, ja ne znam ko je. Dr [e{eq: Ne bi me iznenadilo... Risti}: Ne znam, to su neke stvari koje... Dr [e{eq: Po{to niste na direktan ulaz u{li u Republi~ku skup{tinu, mo`da ste nekim sporednim putem, ne zna se, nejasna je situacija. Matkovi}: Ja sam u Republi~koj skup{tini i rekao sam da je to problem za Republi~ku skup{tinu. Dr [e{eq: Nisam ja napao Matkovi}a, ne bih ga napao dok mi ne isporu~i sve cevi za vodovod. Matkovi}: Bi}e isporu~ene kada platite, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Sve pla}am uredno. Matkovi}: To se zna, dogovor je pla}awe i roba. I samo sam hteo da kaèm oko prenosa iz skup{tine; predlog je da one stvari koje su od nacionalnog interesa budu kompletno televizijski preno{ene, da se sa ostalih sednica, kao {to je praksa u normalnom civilizovanom svetu
942
prave izve{taji skup{tinske hronike, a televizije, govorim za dràvnu televiziju, a televizije koje imaju interes kao BK Televizija, Studio B, neka instaliraju i neka prenose, ako imaju programski komercijalni interes, ceo dan prenos iz skup{tine. Dr [e{eq: Nije dobro. Matkovi}: Pa dobro, treba... Dr [e{eq: Direktni televizijski prenosi su za na{ narod koji je pola veka bio pod diktaturom demokratije... Matkovi}: Tri nedeqe sam sedeo u skup{tini, jedna ta~ka dnevnog reda je bila. Dr [e{eq: Koja je to ta~ka bila? Matkovi}: Jedna ta~ka dnevnog reda. Dr [e{eq: Koja? Matkovi}: Bila je jedna ta~ka dnevnog reda. Dr [e{eq: Kada smo obarali vladu [ainovi}a, je li ta? Matkovi}: Nije obarawe [ainovi}a. Dr [e{eq: Nego koja? Matkovi}: Bila je neka sasvim druga tema. Dr [e{eq: Nije bila bezna~ajna tema ~im se toliko dugo raspravqalo. Matkovi}: Bila je politi~ka promocija. Dr [e{eq: Za{to se bojite politi~ke promocije? Risti}: Ko se boji, brate... Matkovi}: Ne bojimo se, ali izvrgava ruglu politi~ki sistem skup{tine. Dr [e{eq: Molim vas, gra|anin koji ne}e da gleda, promeni kanal. Risti}: U redu, ta~no, ajde da se dogovorimo o tome. Dr [e{eq: Evo, da se dogovorimo, a Matkovi} ne da. Risti}: Kako... Dr [e{eq: Gospodin Risti} i ja bismo se brzo o tome dogovorili. Matkovi}: Matkovi} predlaè, a da o tome otvorimo raspravu gde treba... Dr [e{eq: [to ovde ne vaqa ta rasprava? Stalno se pozivate na emisiju na BK Televiziji. Ne gleda se BK Televizija tako {iroko kao ova dràvna ni od kada su joj ukqu~ili predajnike. Matkovi}: Zato sam ponovio predlog. I ponovi}u vam predlog oko panela upravo zato {to se BK Televizija svuda ne gleda, ali o tome }u kasnije verovatno imati prilike da kaèm. Voditeq: Pitawe Dragana Mitrovi}a iz Kragujevca za sve vas: Da li postoji u svetu prava objektivna televizija? Mislim da je pitawe zanimqivo, budu}i da govorimo o medijima, o objektivnosti, nepristrasnosti, profesionalizmu. Dr [e{eq: Kome je upu}eno pitawe? Voditeq: Za sve. Dr [e{eq: Evo, ja }u da odgovorim. Voditeq: Vi ste sada govorili, evo, gospodin Lazarevi}. Dr [e{eq: Dobro.
943
Lazarevi}: U svetu postoje, kao i kod nas, dràvne i privatne televizije. Mislim da nema nezavisnih televizija. Zalaèmo se za to da u na{oj zemqi imamo jedan dràvni kanal i mnogo privatnih televizija i da postoji trì{te ne samo u ekonomiji nego i u oblasti medija. Voditeq: Gospodine Popov, da li u svetu postoji prava objektivna televizija? Popov: Naravno da ne postoji, i zato qudi gledaju vi{e programa razli~itih televizija i ~itaju razli~ite novine. U Srbiji nemamo mogu}nosti da gledamo razli~ite televizije, osim ove koja je prikop~ana na struju. Risti}: Uh-uh-uh. Popov: Pa da. Matkovi}: Ja bih... Popov: A {to: uh-uh-uh? Pobogu, qudi! Risti}: Zato {to ne vidi{, ko }e te tretirati ozbiqno kada ovako pri~a{? Popov: Je li to ta~no? Risti}: Za sada je ovako, a slede}i put ko }e ozbiqan da razgovara sa tobom, ~ove~e? Pored tolike popularnosti raznih kanala, ~iwenica je da se oni ne vide svuda, a da treba da se vide. Popov: Zna{ {ta, ti razgovaraj sa kime god ho}e{, ja nisam do{ao ovde na privatni razgovor ni sa tobom niti sa Matkovi}em. Risti}: Vodimo mi 20 godina privatne razgovore pa nije bilo koristi. Matkovi}: Mogu li ja da odgovorim na ovo pitawe? Popov: To je jedina televizija koja se moè videti na teritoriji cele Srbije. Matkovi}: Smatram da televizija, televizijska stanica, a imam iskustva, gledam i ZDF, verovatno mi neki iz Demokratske stranke prave dru{tvo, i BBC... Dr [e{eq: Koji? Matkovi}: Nisu do{li, sada nema smisla da ih pomiwem. Dr [e{eq: Kako nema smisla ako su javne li~nosti? Kakve su to predrasude? Matkovi}: Zna se ko je... Voditeq: Molim vas, gospodine [e{eq, da zavr{i gospodin Matkovi}. Matkovi}: Ho}u da kaèm i CNN, i BBC, i ZDF i RTL, imam priliku da gledam i generalizuju}i to gledawe mislim da ne postoji televizija kod koje nisu prisutne dve stvari: odnos snaga i interes. E, sada moèmo da raspravqamo u kom trenutku... Voditeq: Gospodine Risti}u... Risti}: Ne, ja mislim da je pitawe retori~ko, gledalac koji to pita zna kako stoje te stvari i mislim da sve televizije zastupaju odre|ene interese. Nekada su to samo pare kod komercijalnih televizija, nekada je to politika kod televizija koje se bave politikom, nekada je to zgodna me{avina jednog i drugog za interese koji ho}e da se ispune. Neophodno je da postoji minimum koji je standard u tome da se ne laè, da se ne krivo944
tvori stvarnost, da se gledaocima d bar ono {to je osnovno, a to je ta~na vest. Komentari iza toga, razni na~ini da se svoji stavovi prenesu, zavise od pameti, ve{tine, lukavosti, pokvarenosti, svega onoga {to ulazi u taj posao. Ali osnovna je stvar da vesti budu ta~ne. Osnovno je da vesti budu na vreme, da se ne radi selekcija vesti koja je jednosmerna, a kod nas je to slu~aj ponekad i sa dràvnom, ponekad i sa tzv. opozicionim televizijama. Gledaocu je odmah jasno {ta ta televizija ta~no ho}e da kaè, a {ta ho}e da sakrije. Ja sam apsolutno protiv toga. Smatram da sve televizije treba da donesu ta~ne vesti, da ih donesu pravovremeno, da ne sakrivaju vesti koje su va`ne. Za sve ostalo neka potro{e sate, neka potro{e dane i nedeqe na izno{ewu politi~kih stavova do kojih im je stalo, a vesti neka budu ta~ne. To je osnovno. Voditeq: Evo pitawa za vas, Milan... Dr [e{eq: Nisam odgovorio na ovo pitawe. Sada me namerno zaobilazite. Voditeq: Nije vaqda da sam vas zaobi{ao, izvolite. Dr [e{eq: Mislim da ne postoji apsolutno objektivna televizija, ali zato treba da postoji konkurencija. Tamo gde postoji konkurencija, postoji objektivno informisawe. A to objektivno informisawe nikada ne moè biti vezano za jedan medij. Kod nas je godinama sprovo|ena tendencija unifikacije medija umesto da se vr{i disperzija. To je problem. Moramo i}i da disperziju. Matkovi}: Gospodin [e{eq po drugi put odgovara na isto pitawe. Dr [e{eq: Nije istina. Matkovi}: Prvi ste se javili da odgovorite na ovo pitawe. Moram da primetim. Dr [e{eq: Nije istina, javio sam se, ali mi nije dozvolio voditeq. Matkovi}: Prvi ste se javili. Dr [e{eq: Nije istina. Kako ste postali zaboravni, gospodine Matkovi}u. Matkovi}: Dobro. Dr [e{eq: Ko je u pravu sada? Ko je u pravu, gospodin Matkovi} ili ja? Izjasnite se. Voditeq: Prvi je odgovorio gospodin Lazarevi}. Dr [e{eq: Ko je u pravu od nas dvojice? Voditeq: Ne, niste govorili. Dr [e{eq: Zna~i, ja sam u pravu. Bezbroj puta sam ja u pravu, uvek sam u pravu. Voditeq: Pitawe za gospodina Risti}a, Milan Mu~alov iz Zrewanina: Za{to je lokalna televizija u Zrewaninu ukinuta? Risti}: Otkud ja znam? Voditeq: Pitawe je na vas naslovqeno. Risti}: Stvarno ne znam ni{ta o televiziji u Zrewaninu. Dr [e{eq: Ja bih znao da je mene pitao. Voditeq: Gospodine [e{eq, sada ja govorim. Risti}: Tamo je koalicija Zajedno na vlasti, ili koalicija Vojvodina ne znam. Neka wih pitaju, {ta ja imam sa time.
945
Voditeq: Pitawe je za vas, gospodine Popov, Branko Jankovi} iz â~ka: Za{to Radio â~ak ne prenosi u 15 ~asova Novosti dana, ili u 6 sati izjutra Dnevnik radio-programa Beograda? Popov: Verovatno se jo{ nisu dogovorili sa Radio Televizijom Srbije. Tu su neki uslovi nedovoqno jasno definisani. Voditeq: Pi{e da se prenose programi Radio Slobodne Evrope. Pitawe za vas, gospodine [e{eq: Da li u Zemunu privatne radio-stanice smeju da predstavqaju neke druge stranke sem radikala? Milan Savi} iz Beograda. Matkovi}: Ko je na vlasti u â~ku? Dr [e{eq: êkajte, gospodine Matkovi}u, pitawe je za mene. U Zemunu ne postoji nijedna privatna radio-stanica. Naàlost, ne postoji. Voditeq: Gospodin Milan Savi} iz Beograda, pitawe za gospodina Popova i gospodina Risti}a: Da li je televizija, misli se na Radio Televiziju Srbije, imala uticaj na stvarawe gra|anske dràve? Popov: Gde? Voditeq: U Srbiji. Popov: Mo`da }e imati, za sada nije imala. Voditeq: Miroslav @ivkovi} iz Beograda. Gospodine Risti}u... Risti}: Mislim da nije naro~ito jasno pitawe, na koju gra|ansku dràvu misli, {ta zapravo zna~i to pitawe? Voditeq: Da li je televizija, misli se na Radio Televiziju Srbije, imala uticaj na stvarawe gra|anske dràve, verovatno dràve Srbije, kao dràve gra|ana? Risti}: Da. Trebalo bi da ima, ne znam da li je imala. Voditeq: Kako na{i politi~ari tuma~e {to se na medijima predstavqaju samo opozicione stranke koje su u parlamentu? Za{to druge vanparlamentarne stranke ne mogu da dobiju termine na televiziji? Evo, mislim da je to vi{e pitawe vezano za Radio Televiziju Srbije. Matkovi}: To je pitawe odnosa politi~kih snaga. Dr [e{eq: Zato {to nisu relevantne, onaj ko nije u stawu da u|e u parlament nema razloga ni da bude zastupqen. Voditeq: Radio Televizija Srbije, kao {to znate, pokrenula je strana~ku hroniku u kojoj najvi{e prostora dobijaju parlamentarne stranke, i wima je posve}ena hronika... Dr [e{eq: I Sini{a Vu~ini}. Voditeq: Gospodine [e{eq, mi nismo skup{tina, mi smo televizija i procewujemo... Dr [e{eq: Kako ste od 150 vanparlamentarnih stranaka ba{ wega odabrali, i da on uvek hvali sve poteze Socijalisti~ke partije i vladaju}eg levog bloka? Voditeq: To morate sa gospodinom Vu~ini}em da raspravite. Dr [e{eq: [to ja s wim da raspravqam, ja vas pitam. Voditeq: Pitawe za sve prisutne u studiju: za{to je slab prijem Srpske Televizije na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije? Matkovi}: To je Srpska Televizija sa Pala? Voditeq: Da.
946
Matkovi}: Ako je prijem slab, svakako treba uloìti napore, pogotovo posle ovog sporazuma, da taj prijem bude boqi. Mislim da se zaista zaloìmo i da vidimo... Voditeq: Imamo jo{ 8 minuta do kraja, pitawe za sve goste u studiju: kada }e da pre|u na posao, umesto {to razgovaraju u studiju? Matkovi}: Ako se ti~e posla, evo ja da kaèm, ja sam na poslu sigurno 10-12 sati dnevno, u èlezari gde radim. Prema tome, imamo kontinuiranu proizvodwu i radim svoj posao koji mi je prevashodna preokupacija. Risti}: Mislim da gledalac misli na posao oko poboq{awa ukupne slike medija. Voditeq: Verovatno. Matkovi}: Ajmo mi prvo da kaèmo pojedina~no da li ne{to doprinosimo i radimo, a onda o poslu u Srbiji, ve} smo pri~ali {ta treba raditi. Risti}: Jeste... Dr [e{eq: Ja mislim da je i ovo {to radimo posao, mo`da nam se ve~eras nisu pojavili ùqevi na rukama, ali ipak je bio naporan posao. Risti}: Da, ali ~iwenica je da treba napraviti sve da se stvori situacija za dijalog i da se novi zakon o informisawu uskladi sa politi~kom voqom svih parlamentarnih stranaka i da on {to pre bude u skup{tini donesen, ako treba i na panelu ili okruglom stolu, obavezuju}em i uz konsenzus. To bi bio posao. Za sada moramo da razgovaramo o tome, pa da do|emo do tog delovawa. Voditeq: Pitawe za gospodina Matkovi}a: Za{to se qutite {to nisu prisutni predstavnici koalicije Zajedno u studiju? Matkovi}: Bio je dogovor da se na|emo da razgovaramo, bilo bi dobro, i zalagali su se za to da krenemo korak po korak da razre{avamo probleme. I sigurno je jedan od instrumenata i ovaj razgovor ve~eras. Voditeq: Boìdar Radovan sa Zlatibora pita sve goste u studiju: Da li su oni tu zbog gledalaca ili zbog sebe i propagirawa svojih politi~kih programa? Matkovi}: I zbog gledalaca i zbog politi~kih programa. Dr [e{eq: I zbog propagirawa politi~kih programa. Sve {to radi jedan politi~ar, radi u nameri da na slede}im izborima osvoji {to vi{e glasova. To je svrha bavqewa politikom. Matkovi}: Wegova stranka. Dr [e{eq: Samo {to se neki stide da to otvoreno kaù, a neki otvoreno kaù. Voditeq: Pitawe za vas, gospodine [e{eq. Slobodan Cvetkovi} iz Ni{a: Za{to branite BK Televiziju koja nikada nije bila nezavisna, ve} je prvo podràla SPS, a danas koaliciju Zajedno? Dr [e{eq: Za mene je to, pre svega, pitawe pravnog poretka i svojinsko pitawe. Nije prvi put da Srpska radikalna stranka brani televiziju ~ijim programom nije bila zadovoqna. Ve} sam rekao, to je bila politi~ki sterilna televizija, ali je nastala u jednom vremenu i sada je pod pritiskom moè da strada zato {to nije po voqi reìma. Smatram
947
da je zbog toga treba za{tititi. Treba regulisati, naravno, sve odnose u medijskoj sferi po pitawu frekvencija, ali dok se ne re{i pitawe frekvencija jednim ozbiqnim, promi{qenim zakonom, treba sa~uvati status kvo. Za{to bi neko bio ugu{en selektivno pre dono{ewa tog zakona, a neko ne? Risti}: Vojo, vlada je vrlo jasno rekla da nijednu televiziju nije zabranila niti je ukinula program. Dr [e{eq: Bilo je najava o zabrani te televizije. Risti}: Ja ne znam, ali ono {to je saop{teno to je da nema dozvole, a niko nije rekao da }e biti ukinuta. Dr [e{eq: Nijedna televizija nema dozvolu. Risti}: Odli~no, i to je re~eno izme|u ostalog. Dr [e{eq: Za{to bi onda jedna bila ukinuta? Matkovi}: Nakon dva sata rasprave preksino}, ja sam jedanput... Dr [e{eq: Sada stvari idu u tom pravcu da ne}e biti ukinuta, je li tako? Matkovi}: Gospodine [e{eq, vra}ate problem BK Televizije kao da ima nekog gu{ewa. Radi se o nepla}awu, o komercijalnim stvarima. Dr [e{eq: Samo ne{to da vas pitam. Da li je ta televizija do mesec dana unazad sve obaveze pla}ala, pa naglo prestala da pla}a? Matkovi}: To smo raspravili. Risti}: Ma ne, to ste... Dr [e{eq: Koliko godina postoji ta televizija? Voditeq: Samo malo, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Odjednom se sada pojavio problem eventualnog nepla}awa nekih obaveza; oni tvrde da pla}aju. Risti}: Potpuno ste u pravu. O~igledno nisu pla}ali ni ranije. Onda pitajte biv{eg direktora PTT o tome, {to mene pitate. Treba da... Dr [e{eq: Ako nisu pla}ali ranije, zna~i, zna se, gospodine Risti}u; hvala vam {to ste to rekli. Matkovi}: Pravda je spora, ali dosti`na, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Dok nisu bili politi~ki problemati~ni, mogli su i bez pla}awa. Onog trenutka kada su postali politi~ki problem, pitaju ih {to nisi pla}ao, {to nisi ovo, {to nisi ono? Matkovi}: Ne, nije tako. Risti}: Ma kakav politi~ki problem. Voditeq: Imamo jo{ 2 minuta do kraja. Matkovi}: Imamo poruku na kraju. Voditeq: Imate po 15, 20, 30 sekundi; va{e poruke za kraj emisije. Gospodine Popov, izvolite. Popov: Meni bi bilo drago ukoliko se nastavi serija otvorenih razgovora o stawu u na{oj zemqi. Pre svega, kako gra|ani ìve i ~emu se nadaju. Ja verujem da ovo {to se jesenas doga|alo, od novembra pa do ovih dana, predstavqa znak pozitivne promene. Oni koji su smatrali da je gra|anin apstrakcija, doìveli su da se on napokon pojavio i na ulicama, pojavio se i u bira~kim kutijama, sada je u mnogim op{tinama na vlasti. Mislim da oni koji su orijentisani na parlamentarnu demokratiju, gra948
|anske slobode, imaju razloga da budu optimisti. Koalicija Zajedno je samo jedan poku{aj da se stvori nova vladaju}a ve}ina. Nisam siguran da }e uspeti, naro~ito zbog toga {to vladaju}a partija i daqe pokazuje veliku sposobnost da razbija stvarawe nove vladaju}e ve}ine, {to ~ini i u razgovorima koji se vode ovih dana. Ali ja se nadam da je primarna misija, misija medija pre svega informisawe gra|ana o realnom stawu i wihovom ìvotu. Izvinio bih se gospodinu Matkovi}u zbog one upadice o dijalogu, ja volim dijalog i znam {ta je dijalog, ali, naàlost, ne mogu ba{ da vam se izvinim, mogu da vam objasnim za{to sam tako reagovao. Ja dobro pamtim va{ govor iz juna 1991. godine kada ste pozivali sa jednog mitinga na obra~un sa drugim mitingom. Matkovi}: Nije juni, mart. Popov: Pardon, izvinite. Matkovi}: Da pomognem malo. Popov: Malo sam stariji pa treba... Voditeq: Ja se izviwavam, imamo jo{ minut... Matkovi}: Treba vam, o~igledno, pomo}i. Popov: Treba, za tu drugu pomo} izdrìte, uzdrìte se oko te druge pomo}i. Matkovi}: @elim da pokaèm jednu dozu humanizma prema vama. îm to pomiwete, gospodine Popov, samo ja vama da kaèm... Popov: Vi da ste human ~ovek koji poziva na lin~, a pri~ate o humanizmu, to je vrhunsko licemerje, zbog kojeg ~ovek nema èqe da razgovara sa vama. I posle se ~udite {to neko ne dolazi na razgovor. Matkovi}: îm vi pomiwete 1990, 1991, to govori o vama, a ne o meni. I drugo, ako govorite o lin~u, pravili ste atmosferu lin~a nekoliko puta u posledwih nekoliko meseci. âk i ispred ku}a qudi gde deca ìve i stanuju. Popov: Da, da. Matkovi}: Mislim da vam je jasno, nema potrebe daqe da vam pri~am. Voditeq: Budu}i da nemamo vi{e vremena, ja se izviwavam... Dr [e{eq: Ne}ete, vaqda, nas ostaviti bez posledwe re~enice? Lazarevi}: Po 30 sekundi. Voditeq: Ja se izviwavam, i slede}e nedeqe imate emisiju. Po{tovani gledaoci, ponovo }e biti Otvoreni studio, uputi}emo poziv svim relevantnim politi~kim strankama u Srbiji. Nadamo se da }e tada svi biti prisutni u studiju. Tema }e biti ili Zakon o svojinskoj transformaciji ili Zakon o finansirawu politi~kih stranaka, u svakom slu~aju, tema koja interesuje i politi~ke stranke i {iroku javnost. Gospodo, ja vam se zahvaqujem {to ste bili ve~eras gosti Radio Televizije Srbije. Vama, po{tovani gledaoci, hvala na pa`wi i prijatno ve~e.
949
FATAMORGANA VELIKE ALBANIJE

Alternativa, TV Art kanal, Aleksinac, 27. mart 1997. godine Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci, ja sam Qubi{a Dimi}, a ovo {to ve~eras èli da vam ponudi Art kanal jeste novoustanovqena emisija Alternativa. Ciq je, kao {to i sam naslov govori, da o razli~itim temama progovorimo na ne{to druga~iji na~in, da otvorimo medijski prostor za druga~ija promi{qawa, vi|ewa, stavove, inicijative, sudove od privrede, ekonomije, politike do sporta, kulture, obrazovawa, informisawa i sli~no. Mi nismo idiotska televizija u izvornom smislu te re~i, zna~i, imamo svoj informativno-politi~ki program. Na{ ve~era{wi gost je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, gradona~elnik Zemuna i poslanik u saveznom parlamentu. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u studio Art kanala. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Okolnost da je gospodin [e{eq prvi gost na{e emisije je slu~ajnost. Uveren sam, po{tovani gledaoci, da delim va{e mi{qewe da nismo mogli na}i medijski atraktivniju li~nost za sagovornika. Gospodine [e{eq, da li se slaète sa konstatacijom da ste medijski veoma prijem~ivi? Dr [e{eq: To uvek drugi procewuju, ja samo znam da godinama nisam uspevao da se probijem na medije, a po~etkom ove godine stvari su osetno krenule naboqe. Sve je vi{e lokalnih radio i televizijskih stanica gde je mogu}e gostovawe i opozicionim politi~kim predstavnicima. Sve je vi{e lokalnih radio i televizijskih stanica koje su donedavno insistirale iskqu~ivo na umetni~kom, zabavnom ili filmskom programu, beàle od politike, a sada uvr{}uju i politi~ke emisije u svoj programski sadràj, {to je dobro. Dolazi do izvesnog otvarawa i u dràvnim medijima; nadam se da }e se taj proces nastaviti i da se vi{e ne}e nikada ponoviti situacija iz 1994, 1995. ili 1996. godine. Voditeq: Koliki }e nam informativni domet ve~eras biti, na po{tovanim gledaocima je da prosude, ali to umnogome zavisi od wih. Naime, po principu otvorenog studija, odnosno u ovoj na{oj kontakt-emisiji, za wih su rezervisane dve telefonske linije na koje mogu gospodinu [e{equ i direktno da postave pitawe, brojevi telefona su 873-771 i 874-982. Po{tovani gledaoci, o~ekujemo va{a pitawa. Gospodine [e{eq, moram priznati da je ovo moje prvo pitawe imalo malo ozbiqniji predumi{qaj. U javnosti postoji uverewe da prili~an broj na{ih javnih li~nosti taj status ne nosi ba{ najsre}nije i najspretnije; sa jedne strane imamo odre|en broj povoqnosti koje taj status omogu}ava, a sa druge strane izuzetnu odgovornost za javno izre~enu re~. [ta vi, kao javna li~nost, o tome mislite? Dr [e{eq: Mislim da su javne li~nosti pod dvostrukom lupom javnosti. Ne samo da javnost posmatra wihovo pona{awe i oslu{kuje wihovu re~, nego ~itavim svojim ìvotom moraju da svedo~e o visokom stepenu moralnosti, principijelnosti, doslednosti i po{tewa. Narod je veoma osetqiv ukoliko do|e do odstupawa od onoga {to se smatra moralno950
{}u, etikom u pravom smislu re~i. Javne li~nosti treba da vode ra~una o odjeku koji u javnosti izaziva svaka wihova re~; politi~ari pogotovu, svaki nastup, svaki postupak kod politi~ara sra~unat je u ciqu pridobijawa glasa~a. Uspe{nost politi~ara se meri po broju glasova osvojenih na izborima, uspe{an politi~ar svakim gestom, postupkom privla~i nove glasa~e, a neuspe{an politi~ar nepromi{qeno{}u ih odbija. Na na{oj politi~koj sceni postoje politi~ari koji beè od televizije, {to bi narod rekao ko |avo od krsta. Oni nisu u stawu da komuniciraju sa narodom, sa javno{}u. Postoje politi~ari koje, ako ste im ozbiqan protivnik, samo treba da pustite na televiziju sigurno propadaju jer se ne snalaze u medijima, a postoje oni koji se dobro snalaze i koji medijsko prezentovawe pametno iskori{}avaju u korist svoje stranke, i takve politi~are poku{avaju da sklone {to daqe od televizije. Voditeq: Ve} smo na terenu medija i medijskih sloboda, ve} u toku dana{weg dana na na{e deùrne telefone stigla su brojna pitawa i moram da primetim da se najve}i broj wih odnosi upravo na medijsku sliku Srbije. Gospodine [e{eq, ~ini se da je trenutno problem medija najve}i politi~ki problem u Srbiji, da li se slaète sa tim? Dr [e{eq: To nije najve}i politi~ki problem, ali je najupe~atqiviji. Kroz problem medija se ogledaju svi ostali problemi: ekonomski, socijalni, priroda vlasti u Srbiji, stepen postignute demokratije, stepen postignute slobode. Karakteristi~no za Srbiju je da smo mi dvaput prevalili isti put od relativno slobodnih medija do odsustva bilo kakve slobode, pa opet kroz proces osloba|awa prema jednom vi{em stepenu slobode, ko zna dokle }emo sti}i, nadam se da }emo i}i do kraja. U vreme sloma komunizma, ne samo u Srbiji nego i u celoj Isto~noj Evropi, 1990. godine, do{lo je do postepenog otvarawa medija. Dràvna televizija je sve do pred kraj 1990. godine bila blokirana, ali svi ostali mediji su se osloba|ali, pogotovo {tampa. Godine 1991. i 1992. imali smo relativno povoqnu situaciju na medijima bili su objektivniji, otvoreni za sve politi~ke partije, naravno, parlamentarne i ozbiqne politi~ke partije. U tom periodu dolazilo je do dijaloga i taj dijalog je spre~avao ispoqavawe politi~kih strasti na ulici. Kada postoji mogu}nost da politi~ari razmene mi{qewa, da se èstoko me|usobno suprotstave, sukobe, da sevaju varnice, narod onda prati pona{awe politi~ara i opredequje se, ali je i svestan da neko zastupa wegove politi~ke te`we i stavove, da svoje misli i svoja ose}awa prepoznaje u re~ima i mislima svojih politi~ara. Kada su mediji apsolutno blokirani, kada se iskqu~e direktni televizijski prenosi, kada se politi~ki proces suzbija, onda se on prenosi na ulicu, izbija svom èstinom u uli~nim sukobima i tada dolazi do velike opasnosti, pre svega, za ìvote gra|ana, ali i za stabilnost jedne zemqe. Od 1993. godine naovamo imali smo fazu zatvarawa medija i do{li smo do apsolutne medijske blokade politi~kih stranaka. To je bilo o~igledno pred izbore 1996. godine, a i u toku predizborne kampawe. Od po~etka ove godine dolazi do izvesnog otvarawa medija i odmah je situacija u dru{tvu mawe napeta, sno{qivija, narod trezvenije razmi{qa, posmatra. Nove navija~ke strasti se bude, ali se gubi gor~ina i mr951
`wa koju izaziva odsustvo bilo kakvog dijaloga, koju izaziva potpuna podela dru{tva na one koji su za i one koji su protiv reìma, bez ikakvih unutra{wih nijansi. Nijanse su veoma va`ne u politi~kom ìvotu. Voditeq: Gospodine [e{eq, izgleda da se ipak najve}a buka diè oko takozvanih elektronskih medija, to sigurno nije slu~ajno. Dr [e{eq: Oni su najsavremeniji, najsavr{eniji, imaju najve}i uticaj u javnosti, najprivla~niji su za javnost, to je civilizacijski domet XX veka. [tampa, plakati i leci su propagandno sredstvo XIX veka. Sto godina je razlike izme|u ta dva propagandna sredstva i nije nimalo slu~ajno {to je televizija na prvom mestu, radio, pa tek onda {tampa. Na {tampu se malo ko i osvr}e. Voditeq: Na{ gledalac Branko Petrovi} tvrdi da je BK Televizija izdata jednom ruskom gra|aninu, a nakon toga Amerikancu, on pita: Da li je to CNN na mala vrata poku{ao da u|e u Jugoslaviju? Dr [e{eq: Ako je ne{to prodato, ja pretpostavqam da je prodato za pare. Bogoqub Kari} je po povratku iz Amerike saop{tio da je prodao 49 odsto akcija Televizije, {to je jedan privla~an na~in dovo|ewa stranog kapitala, jer strani kapital ne preuzima apsolutnu kontrolu nad medijem koji kupuje; 49 odsto je dobar postotak za sve ostale medije, a i u privredi bi zna~io mnogo. Me|utim, malo ko je zainteresovan da kupuje do 49 odsto. Svi poku{avaju da kupe bar 51 odsto jer to donosi mogu}nost odlu~ivawa. Smatram da nema razloga da se pla{imo uvla~ewa stranog kapitala u Srbiju, mislim da taj proces treba podsta}i, pa i u medijskoj sferi. Kao politi~ar polazim od toga da se radikali ne boje nijedne ideologije, nijedne politi~ke opcije, mislimo da imamo toliko dobru argumentaciju da smo u stawu da se nosimo sa svima wima. Oni koji nemaju pogodnu argumentaciju, oni koji se usteù od zastupawa svojih ideolo{kih obrazaca i politi~kih shvatawa, koji su nesigurni u svoju ideologiju, oni se boje svake nove ideje. Voditeq: Gospodine [e{eq, da li su ti svojinski odnosi, ta vlasni~ka struktura unapred nekakva zapreka za objektivniju i nepristrasniju ure|iva~ku politiku? Dr [e{eq: Bez privatizacije i u medijskoj sferi nema nepristrasne i objektivne ure|iva~ke politike. Kada se izvr{i privatizacija, mora se, naravno, zadràti jedna centralna dràvna televizija i jedna centralna radio-stanica, to dràva mora uvek imati na raspolagawu u dràvnom interesu. U slu~aju vanrednog stawa, ratne opasnosti, elementarnih nepogoda, dràva mora imati sredstvo preko koga }e se obra}ati narodu, pa makar u tom trenutku iskqu~ivala sva druga medijska sredstva. U izvesnom stepenu mora postojati dràvni monopol, a sve ostalo mora biti privatizovano i kad se privatizuje, onda ide na trì{te, onda se suo~ava sa konkurencijom. Nema boqeg sredstva da se postigne objektivnost i kvalitet od konkurencije; konkurencija je ne{to najva`nije u svim sferama ìvota: i u privredi, i u obrazovawu, i u kulturi, u zdravstvu. Voditeq: Srpska radikalna stranka je i sa medijskom blokadom i bez we i daqe zna~ajan politi~ki faktor na na{oj politi~koj sceni?
952
Dr [e{eq: Ne samo da je Srpska radikalna stranka veoma zna~ajan ~inilac, nego je sve zna~ajniji. U uslovima najteè medijske blokade, od 1993. godine, od prethodnih izbora, do 1996. godine mi smo napredovali za 30 odsto glasova u odnosu na ukupno bira~ko telo. Imali smo novih 200.000 glasova, a moète misliti koliko bi to bilo upe~atqivije i boqe da nismo bili pod medijskom blokadom, da nisu ukidani direktni televizijski prenosi i da je Srpska radikalna stranka mogla u pravom smislu re~i da do kraja pokaè ono {to zna, za {ta je sposobna, i da je spremna da vlada dràvom. Voditeq: Gledalac iz @itkovca pita: Da li srpski radikali imaju dovoqno sposobnih, zvu~nih i pametnih imena da popune vladu? Dr [e{eq: Sigurno da imamo. Imamo najzvu~nija, najpametnija imena, po~ev{i od Milovana Radovanovi}a iz Aleksinca, preko Zorana Krasi}a, Dragoquba Stamenkovi}a iz Ni{a, pa do qudi koji su koncentrisani u drugim gradovima, a u Beogradu da ne pomiwem Tomislava Nikoli}a, Maju Gojkovi}, Aleksandra Vu~i}a, Dragana Todorovi}a, Stevu Dragi{i}a, Milorada Mir~i}a, êdomira Vasiqevi}a i druge. Znate, Srpska radikalna stranka je trenutno jedina politi~ka partija koja je prepoznatqiva po veoma dobrim i sposobnim kadrovima, nijedna druga partija se sa nama ne moè nositi po tom pitawu. Kada bih vas sada pitao iz vladaju}ih partija koje su najzna~ajnije politi~ke li~nosti, mo`da biste nabrojali dvojicu-trojicu i stali kad biste procewivali wihove sposobnosti i vrednosti. Kada bih vas pitao da iz stranaka koalicije Zajedno nabrojite najzna~ajnije politi~ke li~nosti, rekli biste imena predsednika tih stranaka, mo`da po jo{ jednog, ili dva ~lana i onda biste stali jer ih nema vi{e. Kada je re~ o Srpskoj radikalnoj stranci, mi smo izgradili, odnegovali, razvili ~itav niz istaknutih politi~ara, sposobnih qudi, i {to je najva`nije mladih qudi, ~asnih i po{tenih, moralnih, koji su u stawu sutra da vladaju Srbijom i da se uhvate u ko{tac sa svim problemima srpskog naroda i da zemqu i narod izvedu iz ekonomske krize i socijalne bede, da za{tite srpske nacionalne interese, da razvijaju demokratiju i slobodarske principe. Voditeq: Gospodine [e{eq, ve} ste delom anticipirali moje slede}e pitawe. Ono se odnosi na skora{we promene u rukovodstvu Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke. U javnosti se taj potez razli~ito tuma~i. Dr [e{eq: Tu nije bilo nekih bitnih promena. Do{lo je do izvesnih rotacija, ali to nije ne{to posebno zna~ajno i ne znam kako se to tuma~i u javnosti u Aleksincu. U Srpskoj radikalnoj stranci je to prirodan proces, qudi obavqaju jednu funkciju, pa se pomeraju na drugu i na woj pokaù ono {to znaju, ono {to su u stawu da urade, ali tu nema nikakvih posebnih kadrovskih problema. Kada ih imamo, mi to saop{timo javnosti, mi to ne krijemo, ali to je prava retkost u Srpskoj radikalnoj stranci, jer kroz ove tri godine èstokih reìmskih pritisaka, torture i progona mi smo uspeli da veoma dobro o~istimo sopstvene strana~ke redove. Svi oni lakomi, pohlepni, slabi, nesposobni su otpali, a Srpska radikalna stranka je ostala na naj~vr{}im kadrovima, najsposobnijim, naj~asnijim i najpo{tenijim qudima.
953
Voditeq: Ja bih, kada smo ve}... Dr [e{eq: Ne znam {ta sam to anticipirao iz va{eg pitawa. Voditeq: Pa upravo to, pomenuli ste gospodina Radovanovi}a kao izuzetno sposobnog. Dr [e{eq: Setite se koliko je godina Milovan Radovanovi} u Republi~koj skup{tini jedan od najistaknutijih, najsposobnijih poslanika. Dok je bilo direktnih televizijskih prenosa uspe{no je zastupao politiku i program Srpske radikalne stranke. Pokazao se kao izvanredan stru~wak, nije bilo pravnog pitawa koje on nije znao da do kraja razloì, da se suprotstavi vladi, da se suprotstavi aktuelnim ministrima. To je ~ovek na koga mnogo ra~una Srpska radikalna stranka. Voditeq: To pitawe smo pojasnili, a ja bih vas zamolio da se jo{ malo zadrìmo na lokalnom terenu. Primetio sam da kod aleksina~kih radikala postoji jedna zanimqiva pojava. Medijski prisutni ili ne, oni imaju izuzetno stabilno bira~ko telo, vama su verovatno ti podaci poznati, ali dozvolite, radi na{ih gledalaca, da to malo ilustrujemo: na republi~kim izborima 1993. godine imali su 17 odsto glasova i 8 odborni~kih mandata u Skup{tini op{tine, u sazivu od 1992. godine, na minulim saveznim izborima 21,5 odsto i isti broj odbornika. Kako komentari{ete ovakve rezultate? Dr [e{eq: Mislim da su ti rezultati solidni i mi se na republi~kim izborima na jesen nadamo jo{ boqim rezultatima. Srpska radikalna stranka je pokazala unutra{wu stabilnost, mi smo jedina politi~ka partija koja ni{ta bitno nije mewala u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, kulturnom i socijalnom programu. Mi smo partija koja pre svega drì do istine, koja se ne boji bilo kome u lice da kaè svoje mi{qewe, koja je postala pravi moralni bi~ u Srbiji, koja progoni sve ono {to je lo{e i ne~ove~no. Mi, srpski radikali, postali smo uzdanica srpskog naroda. Kome narod na jesen da poveri vlast u Srbiji? Isprobao je vlast levog bloka i ta vlast je pokazala {ta je u stawu, pokazala je da je nesposobna, a srpski narod je shvatio da se koaliciji Zajedno vlast ne sme poveriti. Zna~i, nema kome da se poveri osim Srpskoj radikalnoj stranci. Voditeq: Mnogo gledalaca je uputilo pitawa vezana za Program Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka, koliko je meni poznato, do sada nije mewala svoja osnovna programska na~ela. [ta je u pitawu, odre|eni konzervativizam, partijska mobilnost ili ne{to tre}e? Dr [e{eq: Nema tu nikakvog konzervativizma, mi smo samo usavr{avali svoj program. Onaj isti program s kojim smo krenuli 1990. godine razradili smo u poznati radikalski program u sto ta~aka. Objavili smo ga pro{le godine u 120.000 primeraka, a onda u predizbornoj kampawi skra}enu verziju tog programa u 300.000 primeraka. Taj program smo neprekidno zastupali preko radija, televizije, kroz {tampu, u svim na{im skup{tinskim nastupima i kada sad pitate prose~nog gra|anina Srbije koji strana~ki program najboqe poznaje, svi }e vam re}i da je to Program Srpske radikalne stranke. Kada ih pitate za program drugih politi~kih stranaka, ne}e znati da vam odgovore. Druge politi~ke partije se poznaju samo po wihovim liderima, a ne po programu. Kada je re~
954
o srpskim radikalima, na prvom mestu je na{ program, pa tek onda lideri, pa tek onda politi~ke vo|e. Pitali ste me za neke kadrovske rotacije u Aleksincu. Vidite, one su kod nas prirodne, sutra na kongresu partije moè Tomislav Nikoli} biti izabran za predsednika, moè biti izabrana Maja Gojkovi}, a ja da se povu~em na neku drugu funkciju, ali ostajem da radim u stranci i nastavqam daqe, jer na{e je zajedni~ko delo ovo {to rade srpski radikali i svi izgaramo za to na{e zajedni~ko delo. Me|usobno smo razvili dobre odnose, prijateqstva, saradwu, ispomagawa, me|usobnu solidarnost, i niko na{u ~vrstinu i unutra{wu strana~ku stabilnost ne moè dovesti u pitawe. Voditeq: Da li je Srpska radikalna stranka nacionalna ili nacionalisti~ka stranka? Dr [e{eq: I nacionalna i nacionalisti~ka, tu nema nikakve dileme. Mi smo nacionalna politi~ka partija i nacionalisti~ka, mi se ponosimo svojim nacionalizmom.Mi nismo {ovinisti, ne mrzimo nikoga osim otvorenih neprijateqa srpskog naroda. Nacionalizam je ideologija XXI veka. Evropa XXI veka bi}e Evropa nacija i nacionalizama, moramo se suprotstaviti ameri~kom diktatu. Vidite {ta se de{ava u Evropi, Francuskoj. Sada{wi reìm u Francuskoj je uàsnut naglim prodorom @an Mari Le Pena i Nacionalnog fronta Francuske. U Rusiji je sve vi{e patriotskih partija i patriotske snage sve vi{e narastaju. Nacionalizam to je patriotizam, to je qubav prema svome narodu i svojoj dràvi. [ovinizam je mr`wa, to je jedna psihopatolo{ka kategorija kada je mr`wa bezrazlo`na, kada je mr`wa zasnovana na predrasudama. I kada smo u ratu, mi, radikali, mrzimo svog neprijateqa dok ga ne pobedimo, ~im ga pobedimo mi se prema wemu odnosimo humano, dobronamerno i nemamo razloga da ga vi{e mrzimo. Nije nimalo slu~ajno {to u ovom ratu niko nije nijednog srpskog radikala uspeo da prozove za bilo kakav ratni zlo~in. Poku{avali su, izmi{qali razne stvari, ali nigde ni{ta nema. Voditeq: Sr|an iz Para}ina pita: Da li je zauvek izgubqena Republika Srpska Krajina za srpski narod? Dr [e{eq: Kada bih mislio da je Republika Srpska Krajina zauvek izgubqena za srpski narod ja bih ovog trenutka prestao da se bavim politikom. Mene na politi~koj sceni odràva iskrena vera da }emo jednog dana biti u stawu da povratimo sve srpske zemqe, da ujedinimo sve srpske teritorije u jedinstvenu srpsku dràvu. Mislim da to moèmo mirnim putem da ostvarimo kada se promeni konstelacija snaga velikih sila. Voditeq: Gospodine [e{eq, nisu li ovakva promi{qawa na temu nacije, re{avawa nacionalnih pitawa, retrogradna na pragu XXI veka? Dr [e{eq: Nikako nisu retrogradna. Setite se, sto godina srpski narod je sawao svoju slobodu, èleo svoju slobodu i tada su mnogi mislili da je to nemogu}e, pa su se lakomi potur~ili, prepolovio se srpski nacionalni korpus po svim delovima Srbije, po svim delovima srpskih zemaqa. I danas ima onih koji smatraju ne moè to, kako }e to, Amerika je velika sila. Polako, vreme ~uda stvara, vreme sve mewa, a nada se ne sme gubiti, ne sme se gubiti vera i mora se ostati odan sopstvenom narodu.
955
Voditeq: Milica iz Aleksinca pita: Da li dr [e{eq dozvoqava da se Vojvodina odvoji od Srbije i da postane autonomija? Dr [e{eq: Ne, nikakve autonomije ne bih dozvolio. Voditeq: Veoma je aktuelno i u Programu Srpske radikalne stranke pitawe ravnomernog regionalnog razvoja. Najzad, to je jedan koncept koji je moderan i u svetu. Dr [e{eq: Da, mi se zalaèmo za regionalni razvoj i on ne treba da zna~i politi~ku decentralizaciju. On podrazumeva ekonomsku decentralizaciju i ravnomeran regionalni razvoj, koji je mogu}e posti}i samo slobodnom trì{nom privredom. Tu dràvni intervencionizam nije ni poèqan niti produktivan. Regionalni ekonomski razvoj obezbe|uju qudi koji se opredequju za ona zanimawa i za onu privrednu delatnost koju sami èle i koja im na trì{tu pruà najboqe uslove za ostvarivawe profita. Ravnomeran regionalni razvoj ne podrazumeva regionalizaciju Srbije, kao {to neki masonski krugovi u Beogradu propovedaju i {to proteìraju preko politi~ke delatnosti izvesnih demokratskih stranaka, kako sebe nazivaju. Voditeq: Zoran Cvetkovi} iz Aleksinca pita: Da li su istinite pri~e da vojvo|anski seqaci iz drugih op{tina ho}e svoje ìto da prodaju Op{tini Zemun jer imaju poverewa da }e im sve biti ispla}eno na vreme i po dogovorenoj ceni? Dr [e{eq: Moram priznati da je to ta~no. Me|utim, zemunska op{tina ne moè ba{ mnogo da im pomogne. Qudi su dolazili iz raznih delova Vojvodine i sa punim poverewem smo razgovarali sa wima i rekli im da mi jednostavno nemamo mogu}nosti da to radimo. Iz susednih op{tina, iz sela koja se grani~e sa zemunskom op{tinom, narod pokre}e inicijativu za prikqu~ewe zemunskoj op{tini. U selu Kupinovu 80 odsto punoletnih stanovnika je potpisalo peticiju da se selo Kupinovo pripoji zemunskoj op{tini, sli~na akcija se vodi u A{awi, De~u, [imanovcima, Novoj Pazovi, Novim Banovcima, ~ujem i u Starim Banovcima. Neverovatno je koliko su qudi zainteresovani da se prikqu~e zemunskoj op{tini, gledaju}i kako se neke stvari pokre}u iz mrtvila, a neke stvari na koje se ~ekalo po 20-30 godina mi ubrzano re{avamo. Jutros sam obilazio trasu novog vodovoda u duìni od 7,5 kilometara izme|u Batajnice i Ugrinovaca to je od strate{kog zna~aja za Zemun, obilazio sam put koji pravimo do novog naseqa u Busijama. Celo jedno naseqe koristimo za nastawivawe izbeglica, parceli{emo zemqu po najjeftinijim cenama i dodequjemo izbeglicama, sada im pravimo prilazni put, dovodimo im vodovod i treba ~etiri trafo-stanice da uradimo. Narod vidi da se stvari u Zemunu kre}u ubrzano, vidi kako funkcioni{e op{tinska vlast i qudi iz susednih op{tina, koji su nasloweni na Zemun, stalno nastoje da se pripoje. Mi }emo prihvatiti tu inicijativu. Ona zavisi od Vlade Srbije i Republi~ke skup{tine, ali mi }emo traìti saglasnost za tako ne{to. Voditeq: Jedan od mojih poznanika koji je trenutno u aktuelnoj gradskoj vladi Ni{a re~e: To je kao kad se oèni{, prvih par dana je lepo, a onda do|u one prozai~ne stvari, komunalije, besparica i sli~no.
956
Dr [e{eq: U Ni{u je to tako jer ne znaju da rade. Imao sam prilike da sa wima razgovaram, i sa @ivkovi}em sam imao televizijski duel koji je trajao dva sata. Oni ne znaju da rade i ne èle da rade, oni su vlast sve vreme shvatali kao privilegiju i poku{avali odmah u startu da izvla~e neku materijalnu korist ili propagandnu korist. Vlast, pre svega, zna~i da ~ovek koji je obavqa mora da zasu~e rukave i da radi, na{ radni dan je od jutra do mraka, petkom primam po 160 gra|ana, nekada i do tri sata no}u, svi termini su mi popuweni do 15. avgusta. Zbog toga narod pravi ogromnu razliku izme|u op{tina u kojima vlada Srpska radikalna stranka i op{tina u kojima je pobedila koalicija Zajedno, a i op{tina u kojima vladaju socijalisti i levi blok. Voditeq: Zoran Cvetkovi} pita: Da li u Zemunu, gde vlast drè radikali, dolazi do poslovnih kontakata op{tinskog rukovodstava sa aktuelnim stranim ulaga~ima? Dr [e{eq: Da, imali smo nekoliko kontakata. Postoji mogu}nost da Veliko ratno ostrvo iznajmimo stranim ulaga~ima radi izgradwe golf terena i drugih sportskih objekata. Veliko ratno ostrvo je poznato po jednoj od najlep{ih plaà na celom Dunavu i sigurno naj~istijoj vodi koju Dunav ima u Evropi. Imali smo jo{ stranih ulaga~a zainteresovanih za ulagawa na podru~ju zemunske op{tine. Nudimo im najboqe uslove i mislim da smo pred realizacijom nekoliko ozbiqnih projekata. Voditeq: Da li to zna~i da se na indirektan na~in pridruùjete ne ba{ skora{woj inicijativi aktuelnog ministra ekologije dr Jordana Aleksi}a oko Ratnog ostrva, verovatno vam je to poznato? Dr [e{eq: ûo sam da on ima vikendicu na Velikom ratnom ostrvu koja je bespravno podignuta, pa se upla{io da mu je ne poru{imo kada damo Veliko ratno ostrvo u zakup. On }e morati vikendicu da ukloni, Veliko ratno ostrvo treba da bude centar za zabavu i rekreaciju svih gra|ana Beograda i gra|ana sa {ireg podru~ja grada, a oni koji su mislili da mogu imati neke velike privilegije na Velikom ratnom ostrvu grdno su se prevarili. Ono mora biti dostupno svim gra|anima. Pregovaramo sa vojskom da se od maja meseca izgradi pontonski most da bi gra|ani lako mogli do}i do plaè Lido. Tako|e smo u pregovorima da se ta plaà uredi, poboq{a i da se na woj stvore uslovi za letovawe u pravom smislu re~i. Nama je ciq da {to vi{e Beogra|ana, ne samo Zemunaca, ovo leto provede u Beogradu na plaì Lido, a ne da se tro{e po skupim odmarali{tima na moru u inostranstvu. Mi moramo narodu pruìti zadovoqstvo i uslove za odmor nadohvat ruke, a to je i dvostruko korisno za zemqu u celini. Strogo insistiramo na ekolo{kim uslovima tog projekta, tog programa koji }emo prihvatiti. Konkurs je okon~an i sada smo u fazi razmatrawa podnesenih prijava, strogo vodimo ra~una o ekolo{kim uslovima. Strogo }emo voditi ra~una da se sa~uvaju stani{ta retkih ptica i nedirnuta prirodna sredina u nekim delovima ostrva. Voditeq: O oblasti socijalne politike smo ve} govorili. Ve}i broj penzionera postavqa pitawe kada }e se re{iti problem redovne isplate penzija?
957
Dr [e{eq: Kada srpski radikali do|u na vlast. Nemam drugog na~ina da im odgovorim. Sada{wa vlast je vi{e puta obe}avala penzionerima i postavqala rokove do kojih }e im isplatiti zaostale penzije. Ta obe}awa nije odràla, a mi, srpski radikali, }emo odràti. Ne mogu da licitiram i zamajavam penzionere praznim obe}awima da }e im penzije biti hiqadu maraka, dve hiqade maraka, kako to rade neki neozbiqni politi~ari, ali im mogu garantovati da }emo ujedna~avati penzije i da nijedan dràvni funkcioner ne}e dobiti platu dok se za taj mesec ne isplate penzije, de~ji dodaci, invalidnine, socijalna pomo} i ostalo {to dolazi u domen socijalnih davawa. Voditeq: U domen socijalnih davawa spada i pitawe gledateqki koje su se predstavile kao skup majki sa troje dece. @ele da ~uju va{e mi{qewe o isplati de~jih dodataka i wihovom ka{wewu. Dr [e{eq: Za to je odgovorna Vlada Srbije. De~ji dodaci kasne oko osam-devet meseci, koliko znam. Mi smo danas imali sednicu Skup{tine op{tine Zemun i usvojili smo odluku da se iz ovogodi{weg buxeta dodeli 300.000 dinara porodicama sa maloletnom decom slabijeg imovnog stawa. Mi }emo raspisati javni konkurs i te pare }emo podeliti u obliku jednokratne pomo}i, a kada se sagleda ta pomo} po jednom detetu ona iznosi vi{e od ukupnih godi{wih primawa na ime de~jih dodataka za to dete. Postigli smo u{tede tako {to smo skinuli razne parazite sa op{tinskog buyeta. Skinuli smo organizaciju Saveza boraca, Udruèwe rezervnih vojnih stare{ina, Savez mladih, bulumentu raznih drugih udruèwa gra|ana. Sve smo to poskidali i stvorili rezervu novca koju }emo podeliti porodicama sa maloletnom decom koje su slabog imovnog stawa, zna~i 300.000 dinara, 200.000 dinara dobi}e ratni invalidi ovoga rata i deca palih boraca i 100.000 dinara fizi~ki hendikepirana lica. To }emo im podeliti u obliku jednokratne pomo}i, a i to ne{to zna~i u uslovima kada se od Op{tine nisu ni~emu mogli nadati u ovoj nov~anoj nesta{ici i te{koj ekonomskoj krizi. Voditeq: Pomenuli ste Savez boraca, mislim da je svuda u svetu prisutno poneko udruèwe ratnih veterana... Dr [e{eq: Jeste, mi nemamo ni{ta protiv, nemamo ideolo{kih predrasuda. Smatramo da treba da postoje udruèwa boraca i ostale dru{tvene organizacije i udruèwa gra|ana, ali treba da se finansiraju iz sopstvenih ~lanarina, a ne da budu na dràvnim jaslama koliko para, toliko muzike. Ko èli da ima udruèwe, on treba neki dinar da izdvoji za to udruèwe. Voditeq: [ta je sa borcima iz posledweg rata? Dr [e{eq: Bez obzira o kojim se borcima radi, za udruèwa ne dajemo ni{ta, ali za invalide dajemo. Dakle, za rawenike iz ovoga rata dajemo, za ratne vojne invalide, za decu palih boraca; boqe wima da damo pare, nego da finansiramo dru{tvene organizacije i udruèwa koja na reìjske tro{kove potro{e sav taj novac. Voditeq: Kako pove}ati natalitet kada se majkama ne pruàju osnovni uslovi za ra|awe i podizawe dece? pitawe koje su tako|e potpisale majke sa troje dece.
958
Dr [e{eq: Natalitet se moè pove}ati ve}om dràvnom brigom za decu, a u uslovima ove socijalne i ekonomske krize dràva malo mari za to. Mi, radikali, tome bismo davali primat. Poru~ujem sada{wim i potencijalnim majkama, i uop{te bra~nim parovima, da ako budu ~ekali da im se svi uslovi koje su zamislili za ra|awe dece ostvare, onda nikada ne}e do~ekati. Decu treba ra|ati, a tamo gde ima za jedno dete na}i }e se i za dvoje, gde ima za dvoje na}i }e se i za troje. Boqe je imati vi{e dece, pa makar ona bila i u oskudici, neka i me|u wima bude neke konkurencije. Znate, dok sam imao samo jednog sina, bio je razmaèn ne}e da jede, pa mu nudi ovo, pa ne}e ono; sada, kada imam troje dece, postoji konkurencija, sada nema koliko sam imao za jednoga, pa je ve} malo druga~ije. Deca su zdravija kada ih ima nekoliko; kada porodica ima samo jedno dete ono je razmaèno, nesposobno za ìvot, stalno ga teto{u, previ{e je ne`no. Kada je vi{e dece u porodici, onda su ona zdravija, sposobnija za ìvot, u~e se od malih nogu da je ìvot stalna borba. Boqe je imati vi{e dece, pa makar i oskudica bila ve}a, nego ~ekati neke uslove da bi se ra|ala deca idealni uslovi se nikada ne stvaraju. Razume se da nisam u tako te{koj situaciji kao ve}ina porodica u Srbiji, ja ipak imam platu saveznog poslanika i od svoje plate izdràvam osam ~lanova porodice. Zna~i, opet se ubrajam u one koji imaju ~etiri ~lana porodice i mislim da }u ih imati vi{e jer to i èlim. Voditeq: Gospodine [e{eq, ve} smo iscrpli prvi blok pitawa, iza nas je ve} ~itav jedan sat ovih alternativa. Uzgred, toliko smo i planirali za ovu emisiju. Iz reìje mi javqaju da je mnogo pitawa stiglo za vas, pa da po~nemo odmah sa slede}im. Penzionerka iz Aleksinca pozdravqa dr [e{eqa i èli mu dobrodo{licu u na{ grad i drago joj je da je takav kakav jeste. Imamo pozdrav voditequ i pohvale Art kanalu na izboru gosta od gledaoca iz Malo{i{ta kod Ni{a. Na ovom prostoru jedna od glavnih tema su me|upartijski odnosi i aktuelna previrawa na srpskoj politi~koj sceni. Goran iz Aleksinca pita: Kakav je odnos radikala prema koaliciji Zajedno? Dr [e{eq: Koalicija Zajedno je na{ politi~ki protivnik i na{ je ciq da ih pobedimo. Mi pred sobom imamo dva zadatka, da {to pre pobedimo socijaliste, JUL i Novu demokratiju, dakle, koaliciju levog bloka i koaliciju Zajedno, da levi blok oborimo sa vlasti, a da spre~imo da koalicija Zajedno do|e na vlast. Svojevremeno smo poku{avali neke oblike saradwe sa opozicionim partijama, ali se pokazalo da je to nemogu}e jer su nas svaki put izigrali, svaki put prevarili i svaki put poku{ali da nas nasamare. Setite se na{ih prvih poku{aja saradwe krajem 1993. i po~etkom 1994. godine. Posle republi~kih izbora imali smo dogovor opozicionih stranaka o jedinstvenom nastupu prema socijalistima po pitawu nekih funkcija u Republi~koj skup{tini i po pitawu zastupqenosti u Ve}u republika Savezne skup{tine. Na glasawu su socijalisti prekr{ili taj dogovor, a \in|i} i Dra{kovi} su se solidarisali sa socijalistima i odstupili od dogovora opozicionih partija. Zatim, imali smo tehni~ku koaliciju sa Ko{tunicom i \in|i}em na lokalnom nivou, \in|i} je to prekr{io, posle i Ko{tunica. Imali smo
959
dogovor o paralelnom parlamentu, a to su druge opozicione stranke pokvarile jer su poku{ale, po nalogu stranih obave{tajnih slu`bi, da lansiraju tezu preko paralelnog parlamenta da su nacionalne mawine u Srbiji ugroène i da su wihova prava obezvre|ena i negirana. To jednostavno nije istina, zbog toga je propao paralelni parlament. Sve je o~iglednije me{awe stranih sila, posebno Amerikanaca i Nemaca, u na{ politi~ki ìvot. O~igledno je da je Zoran \in|i} otvoreni nema~ki agent koji je naneo stra{nu sramotu srpskom narodu mar{iraju}i pod nema~kim i ameri~kim zastavama. Od 1944. godine naovamo niko kroz Srbiju nije mar{irao pod nema~kim zastavama; prvi je to uradio Zoran \in|i}. Jedan opravdan narodni protest koji se desio od novembra naovamo na taj na~in je dezavuisao, na taj na~in ga je zapravo uni{tio. Narod je shvatio da se sa takvim politi~arem ne moè i}i napred i da takav politi~ar ne moè biti perspektiva Srbije; sa Zoranom \in|i}em i koalicijom Zajedno nije mogu}a neka ozbiqnija politi~ka saradwa. Voditeq: Ve} ste odgovorili na prvi deo pitawa Milana âkara iz Aleksinca, koji pita: Da li je na pomolu nova koalicija srpskih radikala sa socijalistima i da li }e gospodin [e{eq da se kandiduje za predsednika Srbije? Dr [e{eq: Nikada nije bilo koalicije izme|u radikala i socijalista. Mi, radikali, podràvali smo Slobodana Milo{evi}a 1991, 1992, do polovine 1993. godine kada je Slobodan Milo{evi} vodio ispravnu nacionalnu politiku. Mi smo uvek nagla{avali da wega podràvamo kao predsednika zbog nacionalne politike, zbog odbrane zapadnih Srba i zapadnih srpskih zemaqa, ali da smo otvoreni politi~ki protivnici Socijalisti~ke partije i da èlimo {to pre da ih oborimo sa vlasti. Kada smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em, mi nismo hteli sa socijalistima u vladu i naravno, nije na pomolu nikakva koalicija sa socijalistima. To jednostavno ne dolazi u obzir, jer se mi toliko razlikujemo po svojim programskim opredeqewima, po svojoj politici. [to se ti~e funkcije predsednika Republike Srbije, Srpska radikalna stranka }e imati svog kandidata. Ko }e biti na{ kandidat odlu~i}e Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke, i ko god bude na{ kandidat, ja }u ga svesrdno podràti i u~ini}u maksimum u wegovoj predizbornoj kampawi da bi pobedio. Ako on pobedi, pobe|uje Srpska radikalna stranka i realizuje se na{ program kroz tu funkciju, ukoliko je mogu}e da se jedan strana~ki program realizuje kroz funkciju predsednika Republike. Naravno, me|u nama nema surevwivosti i na koga god padne izbor Centralne otaybinske uprave ima}e moju potpunu podr{ku. Ako me pitate {ta ja èlim, ja èlim da budem presednik Republike Srbije i tu nema nikakve sumwe, ali se kao disciplinovani ~lan stranke povinujem odluci najvi{ih strana~kih organa. Voditeq: Svoje politi~ke ambicije nikada niste ni krili. Dr [e{eq: Nepo{teni qudi koji se bave politikom kriju svoje politi~ke ambicije i kaù da ih politika ne interesuje, vlast ih ne interesuje, samo to i to da se ostvari nije ta~no. Ne bih se bavio politikom da nemam politi~kih ambicija, samo bi se lud ~ovek bavio politikom a
960
da nema li~nih politi~kih ambicija. Lekar bave}i se medicinom poku{ava ne{to da postigne, i nau~nik koji se bavi naukom poku{ava ne{to da postigne, i sportista kada se bavi sportom poku{ava neki vrhunski rezultat da postigne. Tako i politi~ar, koji se bavi politikom, poku{ava da postigne neki vrhunski domet u politici. Voditeq: Moram da primetim da su vas mediji ve} promovisali kao predsedni~kog kandidata. Dr [e{eq: Naga|a se o tome, naga|a se i o mnogim drugim kandidatima, ali vide}emo. Za{to gubiti strpqewe, ima jo{ dosta do izbora, izjasni}e se Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke. Mo`da }emo po tom pitawu i}i i na vanredni Otaybinski kongres, pa }emo videti. Za{to bismo ùrili? Voditeq: Po tom pitawu, zna~i, nikakva ekskluzivna informacija za Art kanal? Dr [e{eq: Nema ni{ta ekskluzivno, sve je do kraja otvoreno. Stranka se jo{ nije izjasnila, a ja sam otvoreno rekao da èlim. Voditeq: Za{to radikali nisu u~estvovali u demonstracijama koje su organizovali Vuk Dra{kovi} i Zoran \in|i}? pita Ran|elovi}. Dragi{a Mileti} iz @itkovca pita: Za{to gospodin [e{eq nije u{ao u Koaliciju, bez obzira na politi~ke stavove, jer bi sa Koalicijom uspeo da sru{i SPS? Dr [e{eq: Nismo u~estvovali u demonstracijama, pre svega jer su to organizovale druge politi~ke organizacije, a mi smo konkurencija. Nije na{ ciq da koalicija Zajedno uspe, na{ je ciq da koalicija Zajedno {to pre propadne, jer ako oni budu uspe{ni propadosmo mi. Kako ja mogu da pomaèm konkurenciju? Kada trgovac prodaje paprike na pijaci, on ne hvali robu prodavca preko puta nego hvali svoju robu. Ne mogu ja da hvalim robu nekog drugog politi~ara kada imam mnogo verodostojnih argumenata da mu negiram politi~ku poziciju, ja }u upotrebiti te argumente. Dra{kovi} i \in|i} su zloupotrebili opravdani bunt naroda koji je izbio iz raznoraznih razloga, zbog ekonomske krize, socijalne bede, proma{ene nacionalne politike, poku{aja otimawa odborni~kih mandata, medijske blokade i ~itavog niza drugih razloga. Oni su to iskoristili u strana~ke svrhe i to nije problem, svaki politi~ar teì da iskoristi u strana~ke svrhe neku objektivnu dru{tvenu situaciju koja mu se nametne i koja mu je nadohvat ruke. Oni su to zloupotrebili, dezavuisali su qude no{ewem ameri~kih i nema~kih zastava, izazivaju}i nasiqe na beogradskim ulicama, razbijawem. Opet je jedan ~ovek poginuo, mnogo je qudi te{ko povre|eno, stvorila se nova mr`wa u narodu, a mi, radikali, smo protiv mr`we. Mi èlimo {to pre da pobedimo socijaliste, ali mirnim demokratskim izborima, a ne uli~nim nasiqem. Nema te vlasti koja je toliko dragocena da bismo za wu qudsku krv prolivali. Kada treba da se brani otaybina, kada treba da se gine, radikali su u prvim redovima, a u unutra{wim politi~kim borbama ne sme da se gine, i mi ~inimo sve {to je sada u na{oj mo}i da ta mr`wa splasne. Mo`da }e mi neko zameriti {to ponekad poku{avam da budem previ{e duhovit u nekim javnim su~eqavawima. To radim namerno, da splasne ten961
zija, da narod vidi da smo svi qudi od krvi i mesa i da imamo i pozitivne i negativne osobine. Kada se onako na{alimo i nasmejemo, onda spla{wava tenzija, nestaje mr`wa, a onda moèmo da se prepucavamo do mile voqe. Mi, radikali, smo poznati kao odlu~ni, energi~ni politi~ari koji ne prezaju ni od jedne politi~ke bitke. Za{to nismo hteli u koaliciju sa strankama iz koalicije Zajedno? Na{ ciq jeste da sru{imo socijaliste sa vlasti, ali koalicija Zajedno je jo{ gora varijanta od socijalista. Srbija nam nikada ne bi oprostila da smo sa koalicijom Zajedno uzeli vlast i da smo pustili koaliciju Zajedno da vlada, pa da Nemci i Amerikanci odmah zaposednu Srbiju. Koalicija Zajedno se izjasnila o autonomiji [iptara na Kosovu, pa se izja{wava za autonomiju Vojvodine i to za striktnu autonomiju, kao po Ustavu iz 1974. godine, zna~i, prakti~no, za odvajawe Vojvodine od Srbije. Mi to ne moèmo da radimo. Ne mrzim ja socijaliste toliko da bih uni{tio Srbiju da wih skinemo sa vlasti. Srbija je suvi{e dragocena, vlast se mewa, vlast je prolazna, nijedna vlast nije do zore osvanula, {to bi na{ narod rekao. Voditeq: Gospodine [e{eq, zasigurno ste jedan od è{}ih kriti~ara aktuelne vlasti, ali kako na{ narod kaè ni |avo nije crn ko {to qudi vele. Pretpostavqam da u ovom reìmu me|u socijalistima ima ~asnih qudi, ali i dobrih, promi{qenih dru{tvenih, politi~kih i ekonomskih poteza. Dr [e{eq: Me|u socijalistima ima ~asnih qudi, ima ih i u koaliciji Zajedno. Na{ je ciq da sve te ~asne i po{tene qude privu~emo. [to se ti~e promi{qenih poteza od strane vlasti, odavno ih nije bilo i mi ne o~ekujemo promi{qene poteze sada{we vlasti. Da su oni vukli promi{qene poteze ne bi i{li na potpunu medijsku blokadu, na ukidawe direktnih televizijskih prenosa, odavno bi obavili privatizaciju, uni{tili bi dràvni kriminal i mafiju u Srbiji, i{li bi na uspostavqawe socijalne pravde. Dali bi prioritet isplatama penzija, de~jih dodataka i stalnih vidova socijalne pomo}i u odnosu na neke funkcionerske privilegije, sredili bi dràvne finansije, sredili bi stawe u zdravstvu, {kolstvu. Prosvetne radnike bi izjedna~ili po kategorijama sa radnicima u dràvnim organima uprave i napravili bi ~itav niz drugih poteza. Oni rade stihijski, bez koncepta, ne povla~e odlu~ne i radikalne poteze, ova vlast vlada po inerciji, od danas do sutra, nema trajnog programa. Nedavno smo imali program Konti}eve vlade u Skup{tini, 28 strana programa, a nigde nijedne ozbiqne ta~ke, gomila fraza, lepih èqa i raznih obe}awa. To nije ozbiqan politi~ki program, nema nigde koncepta kako ne{to posti}i. Voditeq: Sada stoji ~iwenica da aktuelna vlast ima u skup{tinama, i Saveznoj i Republi~koj, korektiv vlasti. Dr [e{eq: Ima korektiv vlasti, ali taj korektiv ne moè da bude efikasan bez televizijskih prenosa, kada narod ne zna {ta se de{ava ni u Saveznoj, ni u Republi~koj skup{tini. Direktni televizijski prenosi su za celi narod bili jedna {kola demokratije, narod se u~io kako funkcioni{e dràva, narod to jo{ ne zna, nije imao ko da mu objasni. Ne mogu svi qudi biti diplomirani pravnici, pa da znaju kako funkcioni{e dràvna vlast.
962
Voditeq: Ana Obradovi} pita za budu}nost Kosova, Jugoslav Pejkovi} iz Luàna pita: Kada bi se dr [e{eq na{ao na ~elu dràve, kako bi re{io trajno problem Kosova? Dr [e{eq: Da bi se re{io problem Kosova nije dovoqno biti na ~elu dràve, potrebno je da Srpska radikalna stranka postane vladaju}a partija. Mi, radikali, jedini imamo ozbiqan program za Kosovo oko 25 kucanih strana koje smo objavili jo{ 1995. godine i taj program bismo na Kosovu sproveli. Prvo bismo proterali sve albanske dràvqane sa Kosova, ima ih vi{e od 300.000, zaveli red, uspostavili funkcionisawe dràvne uprave, uni{tili korupciju, {vercerske kanale, trgovinu drogom, devizama, oru`jem i tako daqe. Forsirali bismo otvarawe novih rudnika ugqa, rudnika ostalih ruda, otvarali termocentrale i sav novac usmeravali na energetiku i Srbija bi mogla na osnovu kosovskog ugqa da postane glavni izvoznik struje u Evropi. Imamo ~itav niz drugih segmenata na{eg programa, ukqu~uju}i i to da bismo formirali pet ~etni~kih divizija od po hiqadu boraca koje bismo rasporedili u Pri{tini, Gwilanu, Kosovskoj Mitrovici, Pe}i i Prizrenu. Dodatne pare ne bismo koristili, zna~i, ono {to dràva odvaja za buyet takozvane pokrajine, buyet Kosova, bilo bi dovoqno da se ovo isfinansira. [ta bi radili ti na{i ~etnici na Kosovu? To bi sve bili dobrovoqci, iskusni borci iz ovoga rata, koji su pro{li kroz razne bitke i ~eli~ili se na frontu. Mi bismo uzeli ru~no sklepano naoruàwe iz Republike Srpske, to su kamioni sa dodatnim oja~awem u ~eli~nim {titovima, ugra|enim te{kim mitraqezima, protivavionskim trocevcima. Tehnika deluje kao iz filma Pobesneli Maks. Ti na{i ~etnici bi pustili bradu do pojasa, ukrstili redenike, pripasali sabqe i do zuba naoruàni mar{irali bi kroz Kosovo sa tim kamionima i svom tom borbenom tehnikom i preko mo}nih razglasa pu{tali na sav glas ~etni~ke pesme, pa da vidite kakav bi bio red na Kosovu. Da onda vidimo ho}e li neko da iza|e u teroristi~ke napade. Jednom su [iptari ~uli da su do{li radikalski dobrovoqci u neku {umu ispod [ar-planine, tamo prema Brezovici, pa mesecima nisu smeli da idu u kra|u drva. Znate, [iptar kada vidi slabost nasr}e do kraja, u ~oporu je snaàn, krvoèdan, a kada oseti snagu, mawi je od makovog zrna. E, tu snagu Srbiji garantuju srpski radikali. Voditeq: Da li je na{ usud militantno re{ewe problema na Kosovu? Dr [e{eq: Nije to militantno re{ewe. To je jedino racionalno re{ewe, ono spre~ava rat. Amerikanci [iptare godinama guraju u oruànu pobunu. Da umesto ovih 1.500.000 [iptara imamo 1.500.000 muslimana, mi bismo odavno imali krvavi rat. Za{to? Zato {to su muslimani srpskog porekla, imaju srpske borbene osobine i rat je sa wima gadan. [iptari ne bi imali svoju dràvu da im je velike sile nisu poklonile posle balkanskih ratova. To je drugi mentalitet i treba znati postupati sa tim mentalitetom. Od [iptara nema goreg gospodara, a na{ narod kaè nema ni boqeg sluge, samo mu treba pokazati snagu i odlu~nost, a ova vlast je neodlu~na. Kada su {iptarski separatisti komunisti vladali na Kosovu, a kada bi neki [iptar u op{tini trebalo da ne{to postigne,
963
recimo, da mu se neki zahtev usli{i, morao je da ponese 4.000-5.000 maraka da podmiti [iptara separatistu komunistu, op{tinskog funkcionera, da mu posao zavr{i. A sada, kada vladaju srpski socijalisti, [iptari za 100-200 maraka sve zavr{avaju, sada im je boqe nego {to je bilo unazad 10 godina; e, to bismo mi promenili. Tamo gde vladaju radikali nema korupcije, u korenu je sasecamo, zavodimo red i disciplinu, po{tujemo slobode i prava gra|ana, ne diramo demokratiju, razvijamo je daqe. Demokratija pre svega podrazumeva demokratsku proceduru i disciplinu. Voditeq: Da li vi ra~unate na kooperativnost albanskog stanovni{tva na Kosovu i... Dr [e{eq: Naravno. Voditeq: ... legalnih stranaka? Dr [e{eq: Pustite to koje su stranke legalne, koje nisu, mislim da se nijedna nije uredno registrovala u Ministarstvu pravde, gde se ina~e vr{i registracija politi~kih partija. Re}i }u vam jedan karakteristi~an primer: kada smo Tomislav Nikoli} i ja bili u gwilanskom zatvoru, jednog dana smo {etali unutar zatvorskog kruga i ~uli kako policija tu~e jednog [iptara. Ja sam odmah iz zatvorskog dvori{ta po~eo da vi~em, da psujem za{to tuku ~oveka, lako je tu}i vezanog, sa lisicama na rukama. Demonstrativno smo prekinuli {etwu i odjednom iz svih zatvorskih }elija koje su bile okrenute prema zatvorskom {etali{tu [iptari, koji se do tada ìvi nisu ~uli, po~e{e da aplaudiraju i skandiraju Vojo vojvodo. Kada bi radikali krenuli kroz Kosovo, najvi{e bi [iptari skandirali i aplaudirali Srpskoj radikalnoj stranci, garantujem vam. Voditeq: Qubi{a iz Aleksinca pita: Kao poslanik zalagali ste se za uvo|ewe kartice za izlazak iz zemqe. Da li mislite da Srbiju zatvorite kao Enver Hoya ili kao ostali iz Isto~nog bloka koji su bili totalno zatvoreni, bez prava izlaska iz zemqe? Dr [e{eq: Prvo, to nije uvo|ewe kartice nego uvo|ewe izlazne takse, ali morate da se setite {ta je sadrào taj radikalski predlog. Mi smo traìli da se uvede taksa za izlazak iz zemqe, a zauzvrat gra|anin bi imao pravo da uveze robe u vrednosti do hiqadu maraka bez pla}awa carine. Jer, kada vam dràva za ne{to napla}uje taksu, onda ona obavqa za vas neki posao, onda vam pruà neku uslugu. Recimo, pla}ate sudsku taksu jer sud za vas ne{to radi, pla}ate administrativnu taksu jer se obra}ate administrativnom organu, pla}ate izlaznu taksu i dràva vam omogu}ava da uvezete robe do hiqadu maraka bez pla}awa carine. Socijalisti su uzeli samo prvi deo na{e ideje, uveli su taksu, a gra|anima nisu ni{ta dali zauzvrat i gra|anin pla}a taksu ni za {ta. To je besmisleno. Drugo, ako mislite da je mogu}a neka vlast u kojoj se ne pla}aju porezi i takse, onda se grdno varate. Neke stranke mo`da obe}avaju ukidawe poreza i taksi, mi ih ne}emo ukidati, ali }emo ih racionalizovati, sve{}emo na minimum, smawi}emo poresku stopu. Nama nije ciq da smawujemo broj poreznika stalnim pove}awem poreza, nego smawivawem poreske stope da pove}amo broj poreskih obveznika. Automatski, dràva }e imati vi{e para nego kada se privatni sektor gu{i.
964
Voditeq: Da li je odre|eni sudija u sudstvu duàn da uo~i svake presude odlazi u Beograd da bi dobio instrukcije, ili je duàn da samostalno odlu~uje o presudi? pita Jankovi} Slavomir. Dr [e{eq: Sudija ne sme nikoga da konsultuje o presudi. On mora da sudi po zakonu i po savesti, a kod nas je u sudovima haos. Sudovi su najvi{e korumpirana dràvna institucija. Kao predsednik Op{tine susre}em se sa gra|anskim parnicama koje traju po 17 godina, mora se uspostaviti mnogo ja~a kontrola sudstva i moraju se sudovi obavezati na blagovremeno dono{ewe presuda. U prvom stepenu maksimalni rok bi trebalo da bude 6 meseci. Kao {to postoji ograni~ewe u krivi~nom postupku, mora postojati ograni~ewe i u gra|anskoj parnici, bilo ko da je u~esnik u sporu. Ograni~i se prvi stepen do 6 meseci, pa onda jo{ 3 meseca za drugostepenu sudsku instancu i koji sudija to ne moè da postigne, treba da napusti sudstvo. Ima mnogo mladih pravnika koji su spremni da usko~e na wihova mesta. Sada je reìm pokrenuo aferu oko Radivoja Lazarevi}a, predsednika Privrednog suda u Beogradu, ina~e famoznog predsednika Gradske izborne komisije. Na{li su mu kriminal, a taj kriminal je postojao i ranije. Nisu ga dirali dok nije zabrqao oko Gradske izborne komisije, ali koji god sud ~a~nete, ube|en sam da }ete na}i veliki kriminal. Zaplewenu robu kradu, zapleweni novac kradu, podmitqivi su; nema tog krivi~nog dela koje kada uradite niste u stawu da razre{ite potkupquju}i sudiju i tuìoca to je uàs. Kod nas sudstvo zapravo ne postoji, potrebna je o{tra radikalna reforma uz ova ograni~ewa i sudija kome u toku godine vi{a sudska instanca poni{ti odre|en broj presuda mora napustiti sudstvo. Odredi}e mu se norma za godinu dana za dono{ewe prvostepenih presuda i ako se odre|eni procenat obori na vi{oj sudskoj instanci, on mora da napusti sudstvo. To je objektivan kriterijum. Voditeq: Zna~i, gospodine [e{eq, kriterijum u~inka ali i... Dr [e{eq: Sudijska funkcija mora biti nezavisna i ne sme se me{ati nijedan dràvni organ, a sve sudske presude se moraju objaviti i moraju se pove}ati sudske takse da se gra|ani ne bi parni~ili zbog bezveznih stvari. Gra|ani su nekad spremni za sitnicu da tr~e na sud i to treba izbe}i. Voditeq: O~ito da takvo pitawe spada u korpus dilema oko funkcionisawa dràve, odnosno, podele na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku vlast. Kako to kod nas funkcioni{e? Dr [e{eq: To kod nas ne funkcioni{e. Voditeq: Za{to? Dr [e{eq: Zato {to jo{ nisu ukinuti elementi partijske dràve. Evo, ja sam se u to uverio. êtiri puta mi je ve} su|eno, od 1990. godine naovamo, za izmi{qene krivice, i sudije nisu sudile po savesti nego po nalozima vladaju}e partije. Voditeq: Na{ anonimni slu{alac postavqa jedno pitawe u tom kontekstu: Da li }e i kada politika napustiti sudstvo da ne bi stradali nedu`ni apoliti~ni gra|ani koji nisu poltroni stranaka? Dr [e{eq: Kada Srpska radikalna stranka do|e na vlast. Ja sam vam izloìo kako }emo reformisati sudstvo izvr{i}emo kodifikaciju
965
pravnih normi, kodifikaciju sudskog postupka. U na{oj zemqi skoro 50 zakona sadrì krivi~nopravne odredbe {to savezni, {to republi~ki, to je nepodno{qivo. Krivi~na dela moraju biti koncentrisana u jednom zakonu, zakon o krivi~nom postupku, zakon o izvr{ewu krivi~nih sankcija to vam je krivi~nopravni kodeks, a ne da rasprostrete krivi~nopravne odredbe po ~itavom nizu zakona. Moramo izvr{iti kodifikaciju gra|anskog prava, bez kodifikacije nema modernog sudstva. Vidite kakav je haos u Americi. Amerika je jo{ uvek veoma bogata zemqa pa moè da podnese taj haos, ali te{ko onome ko u Americi pravdu traì na sudu, toga opeqe{e advokati, uni{te ga. Mi to moramo spre~iti. Mi to moèmo spre~iti tako {to }emo propisati da kao {to u krivi~nom postupku gra|anina ne moète dràti vi{e od 6 meseci u istrazi, mora mu se saop{titi presuda, mora se su|ewe okon~ati, tako i u gra|anskoj parnici rok 6 meseci. Nema te gra|anske parnice koja se ne moè zavr{iti za 6 meseci. Kada imate ro~i{te, umesto da vam sudija zakaè za mesec i po dana ili dva ili tri meseca slede}e ro~i{te, on mora slede}e nedeqe zakazati novo ro~i{te, da se postupak ubrzano odvija. Voditeq: Ovog trenutka setih se re~i uglednog profesora Najdana Pa{i}a jo{ iz 70-ih godina, kada je govorio da zemqa sa preko dva miliona zakona ne moè da ra~una na to da ima pravnu sigurnost. Dr [e{eq: Sumwiva mi je ta formulacija ugledni profesor Najdan Pa{i}. To je bio najve}i apologeta komunisti~kog reìma, nije on govorio 70-ih godina o pravnoj sigurnosti pod Titovom komunisti~kom diktaturom, znate, to je pomalo sme{no. Kakva je pravna sigurnost tada postojala? Ja sam bio osu|en na osam godina zatvora zbog neobjavqenih tekstova antikomunisti~kog i nacionalisti~kog sadràja... Voditeq: Izviwavam se, govorimo o nau~noj... Dr [e{eq: Nije tada bilo nauke, nemojte. Ja sam se tada bavio naukom i znam kroz {ta sam prolazio. Onaj ko je tada objavqivao kwige, taj nije imao pojma o nauci. To je apologetsko-dogmatska marksisti~ko-lewinisti~ka {kola mi{qewa, koja je daleko od nauke. Voditeq: Nadam se da }emo posle kra}eg informativno-propagadnog bloka na}i veselije teme za razgovor. Dr [e{eq: @ivot nam nije ne{to mnogo veseo i te{ko je na}i veselije teme. To {to smo nasmejani ne zna~i da smo veseli. Voditeq: Vreme za ovu na{u emisiju odavno smo probili, no, po{to pristiù brojna pitawa na{ih gledalaca, predlaèm da bez nekakve podele po segmentima, {to kra}e odgovorimo na postavqena pitawa. Odre|en broj se odnosi na aktuelna previrawa na crnogorskoj politi~koj sceni. Petar Mitrovi} pita: Da li je ~estitka Bulatovi}u znak privla~ewa socijalistima? Dr [e{eq: Sigurno da nije, jer srpski radikali su radosni i zadovoqni {to je u sukobu unutar crnogorskog reìma, unutar vladaju}e partije, Demokratske partije socijalista Crne Gore, prevagu odnela ona struja koja se zalaè za zajedni~ku dràvu sa Srbijom i svim drugim srpskim zemqama. Tu struju predvodi Momir Bulatovi}. Suprotna struja je otvoreno separatisti~ka, ogrezla u kriminalu i wu predvodi Milo \u966
kanovi}. Vi se se}ate kakva su iskustva nas, srpskih radikala, pod reìmom Mila \ukanovi}a, kada su nas proterivali iz Crne Gore. Meni su dve godine zabrawivali ulazak u Crnu Goru, A}ima Vi{wi}a su 5 meseci dràli u zatvoru, u jednom trenutku svih osam na{ih poslanika su izbacili iz Narodne skup{tine Crne Gore i na druge na~ine su sputavali na{u strana~ku delatnost zato {to smo patriotska politi~ka partija. Od ìvotnog interesa Srbije i srpskog naroda je da Crna Gora ostane uz Srbiju, da ostane u srpskom korpusu. Uostalom, mi preko Crne Gore imamo jedini izlaz na more i to je veoma, veoma va`no. Milo \ukanovi} ima otvorenu podr{ku Amerikanaca i on je otvoreno nagove{tavao otcepqewe Crne Gore, progla{avao ve} novu crnogorsku valutu perper i neke posebne politi~ke i pravne mere. Voditeq: Borko pita: Da li je nekada bio prijateq sa princom Aleksandrom Kara|or|evi}em i da li se se}a 1989. godine u Parizu? Dr [e{eq: Nikada nisam bio prijateq sa princom Aleksandrom Kara|or|evi}em. Se}am se 1989. godine, u Parizu sam imao pet predavawa na pariskom univerzitetu za Srbe koji ìve u Francuskoj. Sa princom Aleksandrom Kara|or|evi}em sam se samo jednom u ìvotu sreo u oktobru 1989. godine u Londonu, kada sam i shvatio da u tom ~oveku ni~eg srpskog nema. On nije znao ni re~i srpskog jezika, zanosio se nekim svojim li~nim ambicijama. Okruèn je Qoti}evcima i oni su mu savetnici, oni su ga naterali da pravi pogre{ne politi~ke poteze. Voditeq: Zoran iz Aleksinca pita: Kako gospodin Vojislav [e{eq odre|uje ulogu Draè Mihailovi}a u Drugom svetskom ratu i na koji na~in bi povratio srpske zemqe izgubqene u ovom ratu? Dr [e{eq: Draà Mihailovi} je veliki srpski nacionalni junak, iskreni patriota, borac protiv fa{izma, koji je izdan od strane zapadnih saveznika, pre svega Vinstona êr~ila. êr~il je vlast u Srbiji i biv{oj Jugoslaviji prepustio komunistima i Titu. Srpske zemqe moèmo da vratimo i mirnim putem, potrebno je da se ispune tri uslova. Prvi uslov, da Srpska radikalna stranka do|e {to pre na vlast u Srbiji i svim drugim srpskim zemqama. Drugi uslov je da srpske zemqe {to pre objedinimo, obnovimo ekonomiju, uspostavimo socijalnu pravdu, demokratiju. Tre}i uslov, da se Rusija {to pre oporavi i stane na noge, da opet bude velika imperijalna sila. Tada }e do}i do nove ravnoteè u Evropi i svetu tako da mi moèmo uz rusku pomo} i mirnim putem da povratimo ono {to je srpsko. Rusija jednostavno moè da trguje. Voditeq: Slobodan iz Kru{evca pita: Kakav je stav Srpske radikalne stranke o pitawu partizani ~etnici? Dr [e{eq: Srpski radikali smatraju da su i partizani i ~etnici bili borci za slobodu svoga naroda i nije nimalo slu~ajno {to su ~etnici bili qudi doma}ini, qudi u zreloj ìvotnoj dobi, dakle, qudi sredwih godina koji su znali trezvenije da misle o ìvotu, o istoriji, o sudbini svoga naroda, a partizani su uglavnom okupqali omladinu, zabludelu omladinu. Nije nimalo slu~ajno, na beogradskom univerzitetu pred
967
Drugi svetski rat me|u politi~ki angaòvanim studentima su bili samo komunisti ili Qoti}evci. Omladina je spremna da sledi neke svoje unutra{we impulse. Sa druge strane, na{ narod je bio u velikoj zabludi, s obzirom da je komunizam dolazio iz Rusije, a na{i qudi nepismeni, polupismeni, priprosti mislili su da iz Rusije dolazi ne{to dobro. Slu{ali su bajke kao se u Rusiji ìvi izvanredno, kako su postignuti ogromni rezultati i tako daqe. Otre`wewe je zapravo bilo veoma gorko, na{i qudi nisu znali da je Rusija pro{la kroz strahote komunisti~ke diktature uz milionske `rtve. Ti mladi qudi, koji su se u iskrenoj veri da se bore za slobodu i budu}nost svoga naroda `rtvovali, zasluùju na{e po{tovawe. U Srbiji i u drugim srpskim zemqama je mnogo grobnica mladih partizana koji su se borili veruju}i u svoje ideale mi to po{tujemo. Zlo~inci su bili na ~elu Tito, Kardeq i kompanija, wihove sluge. Te Titove sluge me|u srpskim komunisti~kim funkcionerima osakatile su Srbiju. Oni su uvek podràvali svaki Brozov antisrpski potez Petar Stamboli}, Draà Markovi} i mnogi drugi. Voditeq: Pa dobro, gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Svetozar Vukmanovi}-Tempo, Ko~a Popovi}. Voditeq: Ko je nama kriv {to mi u Srbiji nismo imali nekog poput Bakari}a? Dr [e{eq: U Srbiji nismo ni mogli imati Bakari}a, jer je komunisti~ki reìm bio antisrpski. Qudi koji su se ne{to ozbiqno pitali nisu bili Srbi: Tito, Kardeq, Bakari}. Me|u srpskim funkcionerima nije bilo tako zna~ajnih kadrova. U jednom trenutku je izgledalo da je to Rankovi}, ali on je uvek bio ispod Kardeqa, ispod Bakari}a. Dok je sluìo Titu, dok je bio koristan, Tito ga je trpeo, a kada je malo po~eo da misli svojom glavom, otpisan je. Sa Kardeqom se sukobio 1961. godine, a posle pet godina je ve} potpuno bio slomqen. Voditeq: Da li je na{a sudbina i danas, 50 godina nakon tih doga|awa, da se delimo na partizansku i ~etni~ku decu? Dr [e{eq: Ne, to nije na{a sudbina i ne sme da bude na{a sudbina mi smo to prevazi{li. Vidite, u mojoj porodici otprilike pola mu{karaca je bilo u partizanima, a pola u ~etnicima, ali se bar nismo me|usobno ubijali. U nekim drugim mestima su se me|usobno zakrvili i najvi{e je srpske krvi prosuto od bratske ruke. U selu u kojem mi je majka ro|ena do 1943. godine svi su bili ~etnici, svi redom, bez ijednog izuzetka, a 1943. godine kada je kapitulirala Italija svi su pre{li u partizane. To je sudbina celog srpskog naroda, ta deoba koju moramo prevladati. Komunizam je ve} mrtav kao ideologija, te komunisti~ke zablude mi Srbi smo odavno razotkrili i ne smemo im se vra}ati. Moramo osveìti svoje tradicije. Nisu ni svi ~etnici bili idealni, bilo je samoniklih ~etni~kih odreda, takozvanih gibani~ara, kako ih je narod nazivao. Oni nisu priznavali ni Draù Mihailovi}a, ni vrhovnu komandu; i{li su po selima, napijali se, maltretirali, ponegde ubijali civile i tako daqe. Znate, ne smemo da idealizujemo ni{ta, da je kojom sre}om ~etni~ki pokret pobedio, sve bi bilo druga~ije. Imali bismo veliku Srbiju, malu Hrvatsku i malu Sloveniju. Srbija bi obuhvatala sve srpske zemqe, to bi
968
bila istorijska posledica. Ovako, Englezi i Amerikanci su predali vlast Titu i komunistima, onda smo imali poluvekovnu komunisti~ku diktaturu, izrazito antisrpski usmerenu, koja nam je mnogo zla nanela i treba nam mnogo vremena da se oporavimo od tih zala. Voditeq: Nacionalno pitawe se ne re{ava svakog meseca i svake godine. Dr [e{eq: Imali smo nekoliko izvanrednih prilika koje nismo iskoristili. Prvo nas je upropastio kraq Aleksandar Kara|or|evi} {to je u{ao u Jugoslaviju uprkos protivqewu Nikole Pa{i}a, Vojvode Mi{i}a i drugih istaknutih Srba onoga vremena. Potom nas je upropastio knez Pavle Kara|or|evi} {to je omogu}io formirawe Banovine hrvatske, onda nas je upropastio Du{an Simovi} 27. marta dràvnim udarom koji je izazvao Hitlera da napadne Jugoslaviju mnogo pre nego {to je mo`da planirao, mnogo pre nego {to je Jugoslavija morala da u|e u Drugi svetski rat. [ta bi nam falilo da smo tek 1944. godine u{li u Drugi svetski rat. Bio je proma{aj i {to su komunisti vladali od 1944. i 1945. godine, pa se nismo sna{li kao narod 1990. godine, kada reìm u Beogradu nije hitro reagovao na novonastale istorijske okolnosti. Jo{ su bili optere}eni nekim jugoslovenskim zabludama, zajedni~kim ìvotom sa Slovencima i Hrvatima. Dakle, splet mnogih negativnih okolnosti nas je doveo do ovoga gde smo sada, ali ne smemo o~ajavati, jo{ ima nade, jo{ nije sve izgubqeno. Dok ima nade mi, Srbi, kao narod postojimo. Moramo da se borimo smisao ìvota je stalna borba. Onaj ko se bori, taj ima {anse i da pobedi; onaj ko odustane od borbe, onaj ko se preda, taj nikada ne moè pobediti. Voditeq: Vaqda ne treba da o~ajavamo ni mi novinari. Pitawe anonimnog gledaoca: Da li je [e{eq za to da treba streqati novinarku Svetlanu Luki}, Dragana Bugurovi}a, novinare Studija B? Dr [e{eq: Kada sam ja uop{te rekao da treba streqati nekog novinara? Voditeq: Jonovi} Slavoqub pita: Ko i kako finansira Srpsku radikalnu stranku? Govori se da ima i inostranih izvora. Dr [e{eq: Nemamo nikakvih inostranih izvora finansirawa. Bilo je priloga koje su na{i iseqenici s vremena na vreme donosili u stranku, ali to su suvi{e sitna nov~ana sredstva. Srpska radikalna stranka se finansira iskqu~ivo od ~lanarine, mi smo jedina politi~ka partija u Srbiji koja napla}uje ~lanarinu 5 dinara godi{we, ali se ona naplati. Sada imamo oko 90.000 registrovanih ~lanova, to je 450.000 dinara, odnosno vi{e od 100.000 maraka godi{we na ime ~lanarine. Prikupi se poneki dobrovoqni prilog, ne{to smo zaradili i prodajom strana~kih kwiga, beyeva, kaseta, strana~kih novina i od toga smo finansirali predizbornu kampawu. Voditeq: Radmila iz Aleksinca pita: Da li }e Srpska radikalna stranka sprovesti akciju ispitivawa porekla imovine svih onih koji su doveli do propasti dràvnih preduze}a i postali vlasnici privatnih firmi, a radnike ostavili na ledu? Dr [e{eq: Ne moè da se ispituje poreklo imovine. Ako je neko po~inio krivi~no delo, mora mu se dokazati to krivi~no delo, ne smemo
969
~oveka dovoditi u situaciju da dokazuje da nije kriv. Onaj ko tvrdi da je kriv mora i da dokaè da je zaista kriv to je presumpcija nevinosti bez koje se moderan pravni poredak ne moè zamisliti. Oni koji su negirali pravni poredak i osnovne pravne principe, poput komunista, fa{ista i sli~nih, oni su traìli od ~oveka da dokazuje da je nevin. U staqinisti~kim ~istkama ~ovek je morao da dokazuje da je rekao ne{to {to zaista nije rekao, kod Tita se dokazivalo poreklo imovine i neke druge stvari. Ako mi nekoga gonimo sudski, mi kao dràva, uz pomo} javnog tuìoca moramo da dokaèmo da je kriv. Voditeq: [ta [e{eq misli, kakva je sudbina Roma? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ima veoma blagonaklon odnos prema Romima, ili Ciganima, mislim da nijedan naziv nije uvredqiv. Mi smo to pokazali na primeru Zemuna, ve} smo neke stvari u~inili za Udruèwe Roma u Zemunu. I{li smo zvani~no na wihov Ciganski bal, pa smo bili na jednom velikom koncertu. Sada idemo sa projektom da za wihovo naseqe uradimo kanalizaciju u Ba~kom Iloviku, ili u Ciganskim rupama, kako se to u svakodnevnom govoru kaè. Mi imamo simpatija, to su dobri qudi koje je beda i tu`na istorijska sudbina naterala da ìve ìvotom kakvim ìve, ali Srbe od Roma nikada nije glava zabolela, uvek su delili na{u sudbinu. Simpati~ni su kao qudi, u svojoj bedi i nema{tini su veseli. Znate, neke stvari moèmo nekada da zameramo, ali nema bezgre{nih qudi. Kakav je ko ~ovek, to ne zavisi od wegovog porekla, nego od karaktera. Voditeq: Milo{ pita:[ta gospodin [e{eq misli o muslimanskoj religiji, kao rastura~u srpske dràve? Dr [e{eq: Muslimanska religija je veoma opasna religija. Opasna je zbog toga {to je agresivna i nepomirqiva sa drugim veroispovestima. Naravno, nemam ni{ta protiv da neko propoveda svoja religiozna ose}awa ako je uz to lojalan gra|anin Srbije. Znate {ta, ja ne volim ni pravoslavne fundamentaliste, ja sam religiozan ~ovek, ali umereno religiozan. U mojoj ku}i se uvek slavila krsna slava, Boì}, Vaskrs, ja postim na Badwi dan i Veliki petak, ali se uàsavam verskih fanatika, pa makar bili i pravoslavni. Verski fanatici su veoma opasna stvar. Islamska religija pruà naj{ire tlo za razvoj verskih fanatika, zbog toga je opasna, previ{e je iskqu~iva. Ako ~ovek na umeren na~in ispoveda svoju veroispovest, za{to bi to meni smetalo. Voditeq: Sli~ne stavove je imao i Ru`di. Qubi{a Jeleni} pita: Da li [e{eq misli da su bira~i zaboravili da je iskqu~ivo on sa svojom strankom 1992. godine ostavio SPS na vlasti, iako oni nisu bili apsolutni pobednici izbora? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je ponosna na svoju ulogu iz 1992. godine. Mi smo podràli Slobodana Milo{evi}a na predsedni~kim izborima, da ga mi nismo podràli on bi pao, ali ne zaboravite, tada bi pobedio Milan Pani}, Srbija bi odavno propala. îm je Slobodan Milo{evi} po~eo da mewa svoju nacionalnu politiku, mi smo ga napali. Milo{evi} je pravio gre{ke pod pritiscima, a Milan Pani} je unapred izdajnik, on je nudio da rasproda sve srpske zemqe za qubav Amerikana970
ca i wihove milosti. Nije bilo druge, nismo mogli mnogo da biramo Pani} ili Milo{evi}. Mi se ponosimo {to smo tada podràli Milo{evi}a. Da je Milo{evi} do danas ostao na politi~koj liniji koju je sledio 1991. i 1992. godine, mi bismo ga i danas podràvali i nikada ga niko ne bi oborio sa vlasti. Mi nismo iz neke li~ne ili strana~ke koristi podràvali Milo{evi}a, nego iz patriotskih razloga, a {to se socijalista ti~e, posle izbora 1992. godine nismo hteli sa wima u koaliciju. Rekli smo sa vama nikad ne}emo u koaliciju jer se razlikujemo po programu, ideologiji. Vi ste nesposobni, ali evo vam {ansa, imate relativnu ve}inu, omogu}i}emo vam da formirate mawinsku vladu, a mi }emo biti najo{triji kriti~ari va{e vlade. Dali smo im 100 dana da pokaù poboq{awe ekonomske i socijalne situacije. Posle 100 dana situacija je bila jo{ gora. Odràli smo obe}awe i sru{ili vladu Nikole [ainovi}a. Dakle, uvek smo po{teno nastupali pred narodom, nikada ni{ta nismo slagali; uvek smo otvoreno govorili {ta mislimo. Mi nismo prikriveno {urovali sa socijalistima, kao stranke iz koalicije Zajedno ~as \in|i}, ~as Dra{kovi}, ~as ovaj, ~as onaj. Kod nas je sve bilo principijelno i otvoreno, mi nemamo ~ega da se stidimo, moèmo da se ponosimo svakom fazom svoje uloge u modernoj srpskoj istoriji. Voditeq: Kako bi izgledali izbori da su zajedno nastupili [e{eq, Vuk, Mi}unovi}, \in|i} i Pe{i}? pita anonimni gledalac. Dr [e{eq: Lako je odgovoriti kako bi izgledali izbori, ali te{ko Srbiji kada bi koalicija Zajedno do{la na vlast. Kako bi izgledala Srbija onda? Vidite, ne mogu da vladaju u Ni{u, ve} su grad uveli u haos. Kako je tek u Beogradu? Gde god su osvojili lokalnu vlast gori su od socijalista. Gori bi bili i na nivou Srbije, ne znaju da vladaju, a suvi{e su gladni privilegija i materijalnog bogatstva. Ono {to su komunisti pokrali za 50 godina, koalicija Zajedno bi za godinu-dve dana, to je mnogo ve}a opasnost. Voditeq: Gospodine [e{eq, ve} smo iscrpli i drugi sat ove na{e emisije, sve predvi|ene termine smo probili, vi{e nemamo ni tehni~ke mogu}nosti za produèwe emisije. Zamoli}u vas da {to kra}e odgovorite na slede}a pitawa. Ran|elovi} Rodoqub pita: Sastav Savezne vlade u kojoj je 15 Crnogoraca i 5 Srba komentar Vojislava [e{eqa. Dr [e{eq: Mislim da nije takav odnos, ima vi{e Srbijanaca nego Crnogoraca sve su to Srbi. Nije problem u sastavu Savezne vlade, problem je nekompetentnosti ministara. Naàlost, nije bilo direktnog televizijskog prenosa, pa gra|ani nisu mogli da ~uju {ta su srpski radikali rekli o toj vladi. Mi smo Vladu èstoko kritikovali i program i wen sastav. Od ove vlade ne o~ekujemo ni{ta dobro, ni{ta pozitivno, mislimo da je poprili~no nesposobna, ~ak nesposobnija od prethodnog sastava. To iz koje srpske zemqe je Srbin, ako je dobar Srbin, to nije bitno. Voditeq: Srbin jesam, Srbijanac nisam, isto se odnosi na Srbe u Krajini. Ko je prodao Knin? Dr [e{eq: Reìm iz Beograda. Nije ga prodao, nego ga je predao. Knin se mogao sa~uvati. Da smo mi, radikali, vladali, sa~uvali bismo ga. Reìm iz Beograda je povla~io lo{e poteze, napravio je konfuziju u
971
Srpskoj Krajini, omogu}io kriminalcima da se do~epaju vlasti i u jednom momentu je popustio pred ameri~kim pritiscima. Amerikanci su naterali reìm iz Beograda da preda Knin. Nas ne bi mogli da nateraju. Voditeq: Da li mislite da osvojite vlast mirnim putem ili na neki drugi na~in i za{to ste protiv uli~nih re{avawa problema, kad i sami znate da su mediji i sudovi poltroni vladaju}e stranke? pita Slobodan iz Kru{evca. Dr [e{eq: Iskqu~ivo mirnim putem èlimo da osvojimo vlast. Ne èlimo nijedna kap srpske krvi da se prospe u procesu radikalskog osvajawa vlasti. Mi èlimo na vlast da do|emo voqom naroda. Ako nemamo dovoqno glasova na izborima, zna~i da nisu sazreli uslovi za na{ dolazak na vlast. Mi nismo protiv uli~nih oblika politi~ke borbe ako su to mirne demonstracije, mirni mitinzi bez nasiqa, bez prolivawa krvi, bez razbijawa. Ako se primewuje nasiqe, onda smo protiv toga i protiv smo toga da se ulicom dolazi na vlast. Vlast koja se osvoji na ulici nikada nije dobra vlast, nije demokratska, nije uspe{na, uvek je gora varijanta od one prethodne. Voditeq: Da li ste bliì idejama Vuka Dra{kovi}a ili Slobodana Milo{evi}a? pita anonimni gledalac. Dr [e{eq: Apsolutno sam daleko od ideja Vuka Dra{kovi}a. Bili smo bliski kada smo mislili isto po svim nacionalnim pitawima, tada smo se i okumili. Vuk Dra{kovi} je nekada bio veliki istaknuti srpski nacionalista, a sada je okrenuo }urak naopako. [to se ti~e Slobodana Milo{evi}a, nekada smo imali bliske ideje 1988, 1989. bio sam jedan od istaknutih aktivista onog masovnog pokreta Srba, koji je Milo{evi}a osnaìo na vlasti. Bio sam jedan od organizatora mitinga po Vojvodini, onog prvog mitinga u Novom Sadu. Tada je mene i Matiju Be}kovi}a prozivala novosadska autonoma{ka televizija za organizaciju tog mitinga. Naravno, moja uloga nije bila najistaknutija, ali nije bila ni bezna~ajna. Sa Slobodanom Milo{evi}om sam se slagao i 1991. i 1992. godine dok se on zalagao za zapadne Srbe i dok je vodio ispravnu nacionalnu politiku. Kada je tu politiku promenio, mi smo se politi~ki sukobili. Voditeq: Ako do|e do privatizacije, da li bi mogla da se kupe preduze}a od qudi koji nisu na vlasti? pita anonimni slu{alac. Dr [e{eq: Mi, radikali, smatramo da privatizacija mora da se vr{i prodajom qudima koji imaju pare da kupe preduze}a po trì{noj vrednosti. Voditeq: Kako bi re{io pitawe sive ekonomije? pita Joca iz Aleksinca. Dr [e{eq: Mi, radikali, to pitawe ne bismo re{avali, mi bismo to legalizovali. U Zemunu idemo sa legalizacijom takozvane sive ekonomije. U pretpro{lom broju Zemunskih novina objavili smo konkurs za 460 lokacija za kioske i druge privremene objekte, legalizovali smo preko 300 ve} postoje}ih kioska, koje su qudi nelegalno podigli. Za 5. april spremamo konkurs za jo{ 500 lokacija za kioske. Podsti~emo inicijativu qudi, oni }e legalizovati sivu ekonomiju, pla}a}e dràvi neku mese~nu taksu, ima}e krov nad glavom, ne}e se smrzavati za uli~nom tezgom i
972
dràva }e imati koristi. Ako otvorimo 500 kioska, zna~i 1.000 qudi }e imati platu, odnosno 1.000 porodica }e do}i do hleba. Umesto da dolaze u dugim redovima kao socijalni slu~ajevi i traè pomo}, mi im stvaramo uslove da sami sebi pomognu. To je su{tina liberalnog koncepta. Sada ne moèmo izgra|ivati neke velike privredne gigante, fabrike, zapo{qavati hiqade i hiqade radnika, ali moèmo snala`qivim qudima pruàti {ansu da sami sebi obezbede hleb. Voditeq: Postoji li doza revan{izma za one koji ne misle kao vi? pita Slobodan iz Kru{evca. Dr [e{eq: Kod srpskih radikala nema revan{izma. Kada smo osvojili i preuzeli op{tinsku vlast, smenili smo funkcionere, naravno, to je su{tina osvajawa vlasti. Me|utim, nismo dirali nijednog op{tinskog slu`benika ako je savesno obavqao svoj posao. Svi op{tinski na~elnici su ostali na svojim mestima, osim jedne na~elnice, koju smo uhvatili u konkretnom kriminalu pokrala je novac Op{tinske izborne komisije. Izvesna Radmila [aki} je smewena, suspendovana, otpu{tena i protiv we smo podneli krivi~nu prijavu. Svi ostali obavqaju svoj posao. Bilo je nekih rokada kada smo sagledali da je neko sposobniji, on je napredovao, nigde nismo postavili pitawe da li su ~lanovi Socijalisti~ke partije ili nisu, kakva im je ideologija, veroispovest. Qude delimo na one koji rade dobro i one koji rade lo{e, tako bismo radili i u celoj Srbiji. Voditeq: O~ito, iz ovih va{ih re~i mogu da zakqu~im, da se iz politi~kih klin~eva moè iza}i bez onog obaveznog sudijskog brojawa. Dr [e{eq: Moè, naravno. Mi, radikali, volimo da u|emo u politi~ki klin~ u skup{tini, u èstoku politi~ku borbu, a kod nas nema mr`we; mi posle te sednice razgovaramo normalno sa svojim politi~kim protivnicima, kao sa qudima, bez obzira kroz {ta smo pro{li. Mi ne mrzimo nikoga, nama je ciq da pridobijemo i socijaliste, i wihove glasa~e, i glasa~e koalicije Zajedno. Na{ je ciq da pridobijemo sve Srbe i sve gra|ane Srbije, a ne da ih odbijamo i da je Srbija stalno u nekim podelama, u nekim unutra{wim trvewima, u nekim unutra{wim sukobima. U narodu ne sme biti sukoba, politi~ke partije treba da se sukobqavaju, a narod da gleda. Zbog toga insistiramo na direktnim televizijskim prenosima, na okruglim stolovima i ostalim poqima politi~ke konfrontacije. Voditeq: Nadam se, gospodine [e{eq, a uveren sam da i na{i gledaoci dele to mi{qewe, da je na{a ve~era{wa emisija potvrdila va{e re~i. Dr [e{eq: Mislim da je o~igledno da srpski radikali ne mewaju ni{ta u svojoj politici, da u toj politici istrajavaju, ali da ne odustajemo da svakome u lice kaèmo {ta mislimo, argumentovano, a ne samo nekim frazama i floskulama. I ova emisija je mogla da pokaè da kod nas, radikala, nema mr`we. Voditeq: Usud ovakvih emisija je da se jednom moraju zavr{iti, a da ostane hrpa pitawa na koja nismo stigli da odgovorimo. Za kraj, gospodine [e{eq, da li smo mi ovde u studiju ili na{i gledaoci propustili da vam postavimo neko pitawe na koje biste vi èleli da odgovorite?
973
Dr [e{eq: ûjem da ste propustili mnoga pitawa i da su telefoni i daqe zvonili. Ja vam predlaèm da u dogledno vreme organizujete gostovawe Tomislava Nikoli}a, zamenika predsednika Srpske radikalne stranke. To }e biti prilika da se odgovori na ona pitawa na koja ve~eras nismo stigli dati odgovor zbog nedostatka vremena. Voditeq: U svakom slu~aju, na po~etku emisije sam napomenuo da je ovo na{a prva Alternativa. Gospodine [e{eq, hvala vam najlep{e na razgovoru i hvala vam {to ste bili gost u na{em studiju. Dr [e{eq: Bilo mi je veliko zadovoqstvo. Voditeq: Po{tovani gledaoci, hvala na pa`wi.
DIJALOG TOTALNO NEPOMIRQIVIH

Dijalog nepomirqivih, Radio Novosti, 30. mart 1997. godine Voditeq: Nedeqa je, 23 sata i 10 minuta. Slu{ate Radio Novosti i Dijalog nepomirqivih. U Dijalogu nepomirqivih ve~eras je trebalo da nastupe dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i odskora, od 2. decembra 1996. godine, gradona~elnik Zemuna. Wemu je trebalo da se suprotstavi dr Vesna Pe{i}, predsednik Gra|anskog saveza Srbije. Kako gospo|a Pe{i} nije otkazala svoje u~e{}e u ovoj emisiji, mi je jo{ uvek o~ekujemo. Gospodinu [e{equ èlimo dobro ve~e i dobrodo{licu u studio Radio Novosti. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Dijalog, kao i pro{log puta kada nam je izostao sabesednik, ostaje na monologu, odnosno, dijalog }u voditi ja sa gospodinom [e{eqom. Srpska radikalna stranka sa dr [e{eqom na ~elu, rekli smo, pobedila je u jednoj posebno zna~ajnoj beogradskoj op{tini. Radi se o Zemunu, koji je oduvek bio posebna gradska jedinica. Gospodine [e{eq, stolujete u zdawu biv{eg zemunskog Magistrata, podignutog 1886. godine, koji je u neorenesansnom stilu podigao zemunski inèwer Dragutin Kapus. Ove podatke isti~em namerno, jer su Zemun uvek gradili svi wegovi ìteqi. Od Petra Markovi}a do odlaska Nenada Ribara, zemunski gradona~elnici su pomirqivo prihvatali ulogu jednog od predsednika gradskih op{tina. Nekako se spontano dogodilo da je zna~ajan broj Zemunaca prihvatio vas kao gradona~elnika. Koliko vas to obavezuje, a koliko se tim ~inom realizuju obaveze koje ste zacrtali u predizbornim kampawama i izneli svojim sugra|anima, odnosno bira~ima na koje ste ra~unali? Dr [e{eq: Prvo bih napravio jednu ispravku. Zgradu Magistrata smo zatekli praznu. Op{tinske slu`be su sme{tene u zgradi ne{to novijeg datuma, koja se nastavqa na zgradu Magistrata, a zgrada Magistrata se ne koristi od kada se iz we iselila jedna banka, jo{ pre 5-6 godina. Odmah smo krenuli u adaptirawe zgrade. Prizemqe i prvi sprat izdajemo kao poslovni prostor, a planiramo da na ogromnom tavanskom prostoru otvorimo zemunsku televiziju, ukoliko uspemo sve da reguli{emo oko frekvencija, na {ta ina~e op{tina po zakonu ima pravo.
974
Ne bih rekao da su radikali spontano pobedili u zemunskoj op{tini. Mi smo u Zemunu pobedili planski. Koncentrisali smo sve svoje snage u Zemunu, i da smo mogli toliko da uloìmo u predizbornu kampawu u svim drugim op{tinama u Srbiji, mislim da bismo u svim op{tinama osvojili vlast. Po{to nismo imali novca i po{to smo bili pod apsolutnom medijskom blokadom svih reìmskih medija, ukqu~uju}i i medije va{e ku}e, bili smo osu|eni na propagandno delovawe po uzoru na obrasce iz XIX veka. Koncentrisali smo snage u zemunskoj op{tini ra~unaju}i da }emo tu uspeti da osvojimo vlast, pa da onda ta op{tina bude ogledni primerak za celu Srbiju, ogledna op{tina u kojoj }emo pokazati koliko znamo, koliko smo sposobni, kako }e izgledati Srbija kada radikali uskoro zavladaju. Ni{ta nismo zacrtali. Svoj program smo predstavili narodu i sada ga ubrzano realizujemo. U tome smo uspeli, o ~emu svedo~i dobar glas koji se {iri kroz narod {irom Srbije i kroz sve srpske zemqe. Jedini smo koji moèmo da kaèmo da smo ve} ne{to konkretno uradili i da to pokaèmo narodu. U utorak }emo pozvati predstavnike va{e kompanije, va{e novinare, jer idemo u obilazak vodovoda koji gradimo na osnovnom, primarnom pravcu od Batajnice do Ugrinovaca. Ve} je postavqeno dva kilometara cevi, a radovi se nastavqaju daqe. Treba da bude postavqeno ukupno sedam i po kilometara. Pokaza}emo i novo naseqe Busije koje smo projektovali i do koga ve} pravimo prilazni put. Sve to radimo u uslovima hroni~ne finansijske nesta{ice, parama koje smo sami stvorili stavqaju}i u pogon do sada neiskori{}ene op{tinske resurse. Voditeq: Na{ telefon 324-615 otvoren je za pitawa slu{alaca. Veliki broj pitawa stigao je pre po~etka emisije. Samo pomiwawe gostiju koji su pozvani da ve~eras budu zajedno ovde u studiju, izazvalo je interesovawe. Iz reìje mi upravo javqaju da imamo prvog slu{aoca na vezi. Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. @elim gospodinu [e{equ da ~estitam na izboru za predsednika u op{tini Zemun, i èlim mu da na slede}im izborima ima vi{e op{tina. Imala bih konkretno pitawe za gospodina [e{eqa, ào mi je {to se gospo|a Pe{i} nije odazvala va{em pozivu, ali dobro. Molila bih gospodina [e{eqa, ako bi mogao da mi da konkretan odgovor u vezi sa statusom penzionera. On se u vi{e navrata zalagao za boqi poloàj penzionera, ~ak je u verbalnom duelu u Skup{tini, sa poslanicima i odgovornim qudima, rekao da }e penzionerima pre svih biti ispla}ena wihova primawa. Penzioneri ne traè takve ustupke, ali vi{e nema granice izdr`qivosti. Svedok ste da mi primamo na 3-4 nedeqe pola penzije, i to sa umawewem. Jutros sam primila penziju od 350 dinara. Komunalni tro{kovi su 150 dinara, 200 dinara struja, to je 350 dinara, bez telefona. Molim vas, odgovorite mi, po{to ste vi doktor nauka, kako i od ~ega da ìvim, o lekovima ne}u ni da pri~am. Mislim da nisam jedina, da je nas mnogo, da ne kaèm na stotine hiqada i vi{e, jer od milion i po penzionera, koliko nas ima, 10 odsto, ka975
ko statistika kaè, ima posebne penzije a ovo drugo je sve u istom ko{u. Ja vas molim da bez odlagawa, mi vas cenimo i po{tujemo, u~inite ne{to konkretno, ali odmah, bez odlagawa, jer mi ovo vi{e ne moèmo da istrpimo, nemamo od ~ega da ìvimo. Infostan preti tu`bama, {aqe ih i traì 100 odsto kamate na kamatu. Zna~i, ako dugujem 150 dinara, moram da dam 300 dinara. Distribucija isto preti iskqu~ewem struje, a tako|e i telefona. O ishrani i lekovima ne mogu ni da govorim. O le~ewu u privatnoj praksi mogu samo da sawam. Voditeq: Gospodine [e{eq, ~uli ste na{u slu{ateqku. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka neprekidno, sa svom ozbiqno{}u, tretira pitawe penzionera i wihovog nezavidnog poloàja. Penzije opet kasne skoro puna tri meseca. Evo, tek ju~e, ili prekju~e, po~ela je isplata prvog dela januarske penzije, a ta penzija je morala biti podeqena penzionerima do 31. decembra. Dakle, zaka{wewe od puna tri meseca. To je zaista skandalozno. Me|utim, da bi se to promenilo, potrebno je da se promeni vlast u Srbiji. Mi, radikali, ni{ta ne moèmo da uradimo, osim da to javno kritikujemo, podràvaju}i penzionere i zahtevaju}i hitno re{avawe wihovog lo{eg statusa. Ni{ta ne moèmo konkretno da uradimo dok ne osvojimo vlast. Ako osvojimo vlast, mi ne obe}avamo, poput nekih neozbiqnih politi~ara, da }e odmah svi penzioneri imati penzije 1.000, 2.000 maraka itd. Mi ne moèmo da garantujemo visoke penzije. Penzije }e biti onolike koliko dràva ima para da im isplati. Ali, mi garantujemo ujedna~ene penzije do odnosa 1:2 najve}a penzija da bude dva puta ve}a od najmawe. To je ono {to je program Srpske radikalne stranke predvideo. Dakle, sve izuzetno visoke penzije }emo ukinuti i ujedna~iti socijalni poloàj penzionera, jer penzija nije radna nego socijalna kategorija. Drugo, mi garantujemo narodu, garantujemo penzionerima, kada srpski radikali do|u na vlast, da }e se penzije redovno ispla}ivati i da nijedan dràvni funkcioner ne}e dobiti platu dok se za taj mesec ne isplate sve penzije penzionerima, svi de~ji dodaci, materinski dodaci, socijalna pomo}, invalidnina itd. Voditeq: Hvala gospodinu [e{equ {to je odgovorio na{oj slu{ateqki. Pitawa je mnogo i mi }emo poku{ati da u toku emisije odgovorimo na jo{ neka. Stiglo je pitawe studenta Du{ana Milovanovi}a Da li postoji mogu}nost da se [e{eq ponovo ujedini sa Vukom Dra{kovi}em i iz igre izbaci Zorana \in|i}a i Vesnu Pe{i}? Ovo pitawe nije postavqeno zbog odsustva gospo|e Pe{i}, da slu{aoci ne pomisle da imamo problem zbog toga, nego se qudi interesuju. To su pitawa koja su stigla pre po~etka emisije. Pa, gospodine [e{eq, imate li èqu da odgovorite na ovo pitawe? Dr [e{eq: Da bi se iz igre izbacili Zoran \in|i} i Vesna Pe{i} nije potrebno ujediwavawe Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove, Vuka Dra{kovi}a i mene. Srpski radikali su kategori~ki protiv Zorana \in|i}a, i mi }emo podràti sve one koji predloè wegovo smewivawe sa funkcije predsednika Skup{tine grada Beograda. Ili,
976
spremni smo da idemo u saradwu sa svima onima koji bi sledili srpske radikale u tom predlogu, jer se Zoran \in|i} pokazao krajwe nesposobnim, na stranu to {to je o~igledno nema~ki agent i {to radi sve protiv interesa srpskog naroda. On uop{te ne radi ono {to je wegov posao, niti ga to interesuje, niti za to ima znawa i sposobnosti. On vitla po Evropi, po svetu, zamajava narod la`nim, praznim obe}awima, a u Gradskoj skup{tini vlada haos. Voditeq: Hvala vam na ovom odgovoru, iz reìje mi javqaju da imamo jo{ jednog slu{aoca na vezi. Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Htela bih da pozdravim gospodina [e{eqa i da ga pohvalim kao jednog pametnog ~oveka, da ga podrìm u svim wegovim stavovima. Htela bih da mu postavim pitawe. Konkretno, imam informacije da gospodin [e{eq u op{tini Zemun, u kojoj je pobedio, {to mi je posebno drago jer sam i ja isto iz op{tine Zemun prijavqena sam u toj op{tini, redovno prima stranke, sve koje imaju neke probleme, gra|ane, nije bitno ko su i {ta su. Ali htela bih da pitam u vezi sa televizijom, u vezi sa Zemunskim novinama. Da li je mogu}e u ovom trenutku otvoriti televiziju, s obzirom na ovu situaciju u kojoj se nalazimo, da li je mogu}e ostvariti takav projekat? Jako bih to volela i podràvam ga u tome. Da li misli, ja sam na neki na~in novinar, bavim se novinarstvom, da }e re{iti pitawe nas koji se bavimo stvarima koje su vezane za radio i televiziju? Kako }e re{iti problem nezaposlenih novinara, nezaposlenih tehni~ara, producenata itd? Da li }e zapo{qavati qude kao {to smo mi, bez obzira na, da tako kaèm, godine starosti itd? Hvala vam. Dr [e{eq: Op{tina u svom buyetu nema novca za finansirawe javnih glasila. Mi smo izbacili Zemunske novine iz buyeta za ovu godinu. Ranije su one dobijale izvestan, rekao bih, simboli~an iznos. Izbacili smo ta sredstva iz buyeta. Novine moraju same da se finansiraju, kao {to bi i televizija morala. Smatramo da ono medijsko sredstvo, bilo da je re~ o {tampi, radiju ili televiziji, koje ne moè samo da opstane na trì{tu, ne zasluùje ni da postoji. Zemunske novine se finansiraju od iznajmqivawa oglasnog prostora i od prodaje. Novine su po grafi~kom izgledu kao Nin, {tampaju se u istoj {tampariji u {tampariji Grme~a, a neka specijalna izdawa su i{la u ABC {tampariju, i prodaju se po ceni od 3 dinara. Te novine, dakle, idu po onoj ceni koja je u {tampariji odre|ena samo za tro{kove {tampawa. Bitno je da se iz prodaje novina izvu~e onaj iznos kojim se plati {tampawe, a svi ostali tro{kovi se pla}aju od iznajmqivawa reklamnog prostora. Formira}emo televiziju u koju }e u}i privatni kapital. Javno }e se prodavati akcije, i svi }e mo}i da ih kupe, kroz kupovinu akcija mo}i }e da upravqaju tom televizijom proporcionalno svom vlasni~kom udelu. Televizija mora da bude komercijalna, bi}e zemunska, naravno. Po~e}e kao strogo lokalna televizija. Mora biti komercijalna i mora ostvariti komercijalni efekat. Ako taj efekat ne ostvari, ona mora da se ugasi i da propadne.
977
[to se ti~e novinara, ako uspemo sa pokretawem televizije, raspisa}emo javni konkurs i primi}emo novinare. Dakle, tu ne}e biti va`ne godine starosti niti }emo insistirati na radnom iskustvu proverava}e se sposobnost. Nas interesuje samo kvalitet. Mogu vam garantovati da niko, apsolutno niko, ne}e biti zaposlen preko veze. Ne}emo praviti balast u toj televiziji, kao {to rade drugi u svojim ku}ama, pa onda posle ne znaju kako da iza|u na kraj sa ogromnim brojem zaposlenih, me|u kojima ima malo kvalitetnih. Polaga}emo samo na kvalitet. Voditeq: Iz reìje javqaju da je ponovo slu{alac na vezi. Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Pre svega da pozdravim va{eg gosta, gospodina [e{eqa. @ao mi je {to gospo|a Pe{i} nije tu. Imam za gospodina [e{eqa dva pitawa, koja bi mogao da prokomentari{e. Pre novembarskih izbora javno je poru~ivao i najavqivao svoju pobedu nad koalicijom Zajedno. [ta je, po wegovom mi{qewu, osnovni razlog {to nije pobedio koaliciju na lokalnim izborima {to u unutra{wosti, {to u Beogradu? I drugo pitawe, interesuju me republi~ki izbori, koja je to novina, u odnosu na pro{le izbore, sa kojom }e Srpska radikalna stranka iza}i da bi, eventualno, ponovo dobila glasove bira~a? [ta ste uradili u vezi sa mandatima koje je Srpska radikalna stranka u skup{tini izgubila, odnosno, koji su joj oteti od strane Poslani~ke grupe Radikalne stranke Nikola Pa{i}? Toliko. Jo{ jednom vas pozdravqam. Dr [e{eq: Nisu nama mandate u Republi~koj i Saveznoj skup{tini oteli iz Radikalne stranke Nikola Pa{i}, nego nam je otela Socijalisti~ka partija, odnosno, stranke levog bloka, oteo nam je reìm. Mi ne odustajemo od zahteva da nam se ti mandati vrate. To je za nas jak argument da reìm i daqe kr{i zakon, da ga flagrantno kr{i, jer zakon je po tom pitawu krajwe jasan i decidiran. Na ovim izborima ve} smo pobedili koaliciju Zajedno, ne onako ubedqivo kako smo èleli, ali }emo ubedqivije da ih pobedimo na slede}im izborima. Kada pogledate izborne rezultate, vide}ete da radikali imaju razloga i da trijumfuju. Ako ove izborne rezultate uporedimo sa prethodnima, iz 1993. godine, vide}emo da je procenat glasova Srpske radikalne stranke pove}an za 30 odsto, i da imamo 200.000 novih glasova, a svim strankama iz koalicije Zajedno procenat glasova je smawen za 30 odsto, i imaju pola miliona glasova mawe nego {to su imali 1993. godine. Pa, vi sada izvucite zakqu~ak ko je tu bio uspe{niji. Za slede}e izbore mi jedini imamo konkretan program, poznati radikalski program u 100 ta~aka koji smo u {tampanom obliku distribuisali narodu. Imamo za sobom konkretne rezultate radikalske vladavine u op{tini Zemun, a isto tako i na{e pozitivno politi~ko pona{awe u toku i nakon ovih nemira koji su se desili u Srbiji. Imamo na{u istrajnu kritiku levi~arskog reìma i na{e nemirewe sa koalicijom Zajedno, koja je o~igledno instrument zapadnih sila protiv srpskog naroda. To su sna`ni argumenti, tri sna`na dodatna argumenta sa kojima idemo na, pretpostavqam, jesewe republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore.
978
Voditeq: Gospodine [e{eq, temu smo odredili pre po~etka emisije, i ova ve~era{wa emisija nosi naziv Gde smo. Do sada je bilo dosta razgovora i u okviru medija koji su sada ne{to pospe{ili svoju aktivnost u tom smislu. Ve~eras ste i nama ovde, u studiju, skrenuli pa`wu da vas pre tri godine nismo tako rado pozivali Dr [e{eq: Ne pre tri godine, nego pune tri godine ste apsolutno blokirali Srpsku radikalnu stranku i na va{em radiju i u va{im novinama. I nije re~ o radom ili neradom pozivawu. Voditeq: Imam jo{ pitawa na koja bih htela da ~ujem od vas ve~eras odgovor. Koliko ste spremni da u~estvujete u o~uvawu materijalnih, duhovnih, intelektualnih vrednosti iz pro{losti i sada{wosti? Nai{la sam na ne{to {to me je veoma obradovalo u posledwem broju Zemunskih novina podatak da }e se u Zemunu aktivirati obaveza stanara, zakupaca i korisnika drevnih i reprezentativnih zdawa u centru da sami brinu o wihovom izgledu, da }e biti utvr|eni posebni uslovi za wihovo odràvawe, pa ko ne bude mogao da ih ispo{tuje, mora}e da traì lokacije koje }e ga finansijski mawe optere}ivati, ovde mislim na veoma zapu{ten ceo Beograd. Dr [e{eq: To su, pre svega, zgrade koje su pod za{titom dràve spomenici kulture. Voditeq: Staro jezgro Zemuna. Dr [e{eq: Nije to celo staro jezgro Zemuna, to su zgrade koje su pod za{titom dràve, kao spomenici kulture, i onaj ko eventualno stanuje u wima ili ih koristi kao poslovni prostor, te zgrade se uglavnom koriste kao poslovni prostor, mora da ih odràva, mora da ih ~uva. Sa druge strane, postoji obaveza vlasnika svih gra|evinskih objekata da wihovi objekti budu u pristojnom stawu, kako ne bi naru{avali estetski izgled grada. To je republi~ki zakon propisao. Voditeq: Znamo da taj zakon postoji, me|utim, malo kada je primewivan, i kada god nije primewivan, uvek je uvaàvano veoma lo{e materijalno stawe privreda je u lo{em materijalnom stawu, novca za odràvawe nema. Ovaj propis, koji je svuda u svetu primewivan, ~ini mi se da bi doneo najvi{e rezultata. Dr [e{eq: Znam, ali onda moraju neki privredni objekti da se preme{taju iz centra grada u prigradska naseqa, tamo gde ne}e posebno biti poklowena pa`wa wihovom estetskom izgledu. U centru Zemuna imamo slu~aj biv{eg Sama~kog hotela i sli~nih objekata koji su u ru{evnom stawu i nagr|uju ~itav izgled grada. To jednostavno ne moè da se toleri{e. Zato traìmo mogu}nosti da se taj deo grada, to je centar, ulep{a na taj na~in {to }e se na}i uspe{niji, sposobniji zakupci da uzmu u zakup taj prostor koji }e mo}i da adaptiraju, prilagode i svojim potrebama i potrebama grada kao celine. Do sada smo imali slu~ajeve da neki zakupci neracionalno koriste i op{tinski i poslovni prostor, ~ak su neke delove poslovnog prostora pretvarali u stanove i koristili nenamenski, davali ih u podzakup, i ìveli parazitski, ne ulaù}i ni jednog jedinog dinara u odràvawe prostora. Mi smo i zgradu Magistrata zatekli u o~ajnom stawu: krov je potpuno uni{ten, proki{wava ve} odavno, a cela zgrada je ruinirana.
979
Voditeq: Do{la nam je Vesna Pe{i}. Iako smo emisiju po~eli bez wenog prisustva, evo, gospo|a Pe{i} je u me|uvremenu stigla, tako da razgovor nastavqamo onako kako smo i planirali. Gospo|o Pe{i}, pitawa je dosta. Pred po~etak emisije vladalo je veliko interesovawe za gostovawe i vas i gospodina [e{eqa. Ovde su neka pitawa koja bih vam odmah postavila, a kasnije }emo govoriti i o temi koju smo planirali za ovo ve~e. Jedno od pitawa glasi: da li gospo|a Pe{i} smatra da stanovni{tvo iz Albanije koje je naseqeno na Kosmetu treba proterati? Ne znam za{to je vama upu}eno ovo pitawe. Nemawa Karan, u~enik, pita: Za{to je gospo|a Pe{i} u toku rata pozivala na dezerterstvo, i za{to svojim stavovima izdaje srpski narod? Zna~i, radi se o va{em politi~kom stanovi{tu, koje je, o~igledno, izazvalo dosta interesovawa. Pe{i}: Htela bih najpre da se izvinim va{im slu{aocima. Ja nisam u stvari zakasnila, nego sam mislila da emisija po~iwe u 23.30. Zna~i, u pitawu je bila zabuna, nisam namerno zakasnila. @ao mi je {to nisam stigla na vreme. Ne razumem ovo prvo pitawe, o kakvom proterivawu je re~? Verovatno su neke komisije ranije ustanovqavale koliko ima Albanaca na Kosovu koji nemaju na{e dràvqanstvo. Znam da je to tada bila cifra od oko 5.000, ali ne znam da li je posle toga neko to egzaktno utvrdio. Moè da se proveri koliko ima qudi koji nemaju dràvqanstvo. Zna~i, to je ne{to {to nije ustanovqeno ni pre 10 godina, mada su postojale nekakve komisije koje su bile za to nadle`ne. Prema tome, ne znam da li je to ta~no. Bilo je govora o nekim velikim ciframa. Nisam nigde uspela da potvrdim tu veliku cifru, a sigurno je da oni koji nemaju dràvqanstvo imaju potpuno drugi status. Strani dràvqani mogu ako ne{to ~ine, a nemaju status izbeglice, da budu proterani. Ali ta cifra o kojoj se govorilo verovatno nije ta~na. [to se ti~e izdaje srpskih nacionalnih interesa, ja to doìvqavam kao {alu. Jer, kada se pogledaju rezultati onih koji su vodili srpsku politiku posledwih 7 godina, pa da kaèm i 10 godina, moèmo da vidimo da su ti rezultati porazni. Srpski narod je potpuno unesre}en i raseqen, a sa druge strane, nisu uspeli da naprave solidno integrisanu dràvu, ono {to je najva`nije za jednu naciju. Prema tome, ako se pogledaju ti rezultati, oni izgledaju jako bedni, i ja sam se uvek protivila politici koja ne ide na prvu najva`niju stvar, a to je da svaka nacija treba da stvori jednu normalnu, ~vrstu i integrisanu dràvu. Jo{ uvek od toga nema ni{ta. Veliki broj qudi je stradao. Ako pogledamo, recimo, koliko je suparni~ka strana postigla, onda moèmo da vidimo koliko je ta politika bila pogre{na. Ako pogledamo koliko je gospodin Tu|man u svojoj nacionalnoj politici uspeo, to je zaista neverovatno. Prvo, uspeo je da napravi samostalnu Hrvatsku, uspeo je da ona bude priznata u ovim republi~kim granicama, zatim, priznawe tih istih granica dobio je od Slobodana Milo{evi}a i jo{ je uspeo da se otarasi i da protera srpsku nacionalnu zajednicu iz Hrvatske, koja je na neki na~in tamo bila i izvesna pretwa, ali, tako|e, i ìvela preko 400 godina u Hrvatskoj. Sada su svi oni ovde.
980
Prema tome, kada se pogledaju ti rezultati, ja bih volela da se onda malo ozbiqnije razmisli o tome ko je izdavao i ko je uop{te razumeo srpske nacionalne interese. Dr [e{eq: Mogu li ja ne{to da primetim? Gospo|a Pe{i} kaè da ima samo 5.000 albanskih dràvqana na na{oj teritoriji. Pe{i}: Ne znam, samo momenat. Dr [e{eq: Zvani~ni podaci pokazuju da ih ima 300.000, i ti podaci su objavqeni jo{ negde krajem osamdesetih godina. Pe{i}: Ne, nikada nisu objavqeni. Dr [e{eq: Oko 300.000 albanskih dràvqana ìvi na teritoriji Kosova. Oni nikada nisu imali izbegli~ki status, nego su uz pomo} biv{e vlasti na Kosovu i Metohiji odmah dobijali ku}e, dobijali stanove, zemqu, iako je to bilo protivustavno i protivzakonito, iako jo{ uvek po na{im zakonima stranac ne moè da sti~e pravo svojine nad nekretninama. [to se ti~e neuspe{nosti aktuelnog reìma u Srbiji da za{titi srpske nacionalne interese, mogao bih se sloìti sa gospo|om Pe{i}. Ali gospo|a Pe{i} se nije samo suprotstavqala tom reìmu, gospo|a Pe{i} i wena stranka su potpomagali srpske neprijateqe u ovoj borbi. Kako? Va{ slu{alac ve} je primetio pozivawem na dezerterstvo, i to nije ono {to je bilo najgore. Najgore je bilo {to je gospo|a Pe{i} priznavala zahteve srpskih neprijateqa u ovom ratu koji je vo|en i Hrvata i muslimana. Ona i ve~eras kaè da su Srbi proterani iz Hrvatske. Nije problem {to su Srbi proterani iz Hrvatske, oni su iz Hrvatske proterani jo{ 1991. godine, problem je {to su Srbi proterani iz Republike Srpske Krajine, a to nije Hrvatska. Vesna Pe{i} je neprekidno govorila da je to Hrvatska. To nikada nije bila Hrvatska. Pe{i}: Znate {ta, ja }u odmah da dam kontraargumente za to. Neko ko ho}e da vodi jedan narod mora da ume da planira dva dana unapred. Strate{ki plan koji je napravqen bio je nerealan. Srpski narod je gurnut u rat, posle je ostao neza{ti}en, i prakti~no je sluìo da potpomogne samo jednu vlast, {to se i dan-danas pokazuje. Taj nerealni plan, taj... Dr [e{eq: Reìm u Beogradu je bio nesposoban da to izvede do kraja, ali vi ste pomagali srpskim neprijateqima pozivawem na dezerterstvo. Pe{i}: Nisam pomagala ni~im, nisam pozivala ni na kakvo dezerterstvo. Dr [e{eq: Pozivali ste na dezerterstvo, tvrdili ste da je Knin bio hrvatski grad i pre nego {to je to bila, kako kaète, danas Hrvatska Pe{i}: Pa jeste Hrvatska. Dr [e{eq: I kaète danas da je to dokaz da je Hrvatska, {to je zaista u sastavu hrvatske dràve. Vi ste govorili da je to Hrvatska i kada Knin nije bio u sastavu hrvatske dràve, dok je postojala Republika Srpska Krajina. Pe{i}: Zato {to sam znala da }e biti Hrvatska, zato {to sam mogla da predvidim.
981
Dr [e{eq: A ko vam je to rekao, gospo|o Pe{i}? Pe{i}: Odmah }u da vam kaèm kako sam to znala. Ukoliko se prave odre|eni strate{ki planovi, onda prvo mora da se vidi da li ima{ nekog saveznika u svemu tome, mora{ da prora~una{ tako da ono {to radi{ ima izvesnu verovatno}u. Ako ne{to nema nikakvu verovatno}u, onda zna~i da je neko hoh{tapler u toj celoj stvari. O~igledno je da takva verovatno}a nije postojala. U onom momentu bile su kori{}ene snage JNA, koje su bile daleko ja~e, i napravile su one krp~i}e od Republike Srpske Krajine. Zna~i, potpuno nepovezane teritorije koje strate{ki nisu bile pogodne. Posle toga mora{ da predvidi{ da }e se ratna sre}a preokrenuti. Tako se i desilo. Odre|ene me|unarodne snage su pomogle Hrvatima da se naoruàju, obu~ili su ih. Zna~i, ako neko ne{to ~ini, mora da zna ko su mu saveznici. Ako nema tih saveznika, onda }e biti vrlo te{ko da se dugoro~no ne{to postigne. Tako se i pokazalo. Budu}i da mi nismo uspeli da obezbedimo saveznike za tu ideju, a to zaista niko nije mogao, u na{oj istoriji se niko tako nije pona{ao, sigurno da to uop{te nije bilo realno. Praviti takve planove nerealisti~ne, na ra~un drugih qudi, to je ne{to {to ja smatram izuzetno nepo{tenim, a niti su branili te qude, niti ih sada tretiraju na na~in koji je dostojan ~oveka. To su neka nevidqiva bi}a koja za nas uop{te ne postoje. Dr [e{eq: Jeste li vi putovali u Zagreb u toku ovog rata, gospo|o Pe{i}? Pe{i}: Da. Dr [e{eq: Putovali ste i u Sarajevo? Pe{i}: Ne, tek kada je rat bio gotov. Dr [e{eq: U Sarajevo ste putovali dok jo{ nije bio gotov rat. Pe{i}: Ne, bio je gotov rat. Dr [e{eq: Ne, ne, nije bio gotov rat. Pe{i}: Bio je gotov rat. Dr [e{eq: A u svemu ovome, kada je re~ o saveznicima, saveznik ne mora da bude neka konkretna dràva. Saveznik moè da bude i vreme. Pe{i}: Pa saveznik. Dr [e{eq: Sa~ekajte malo, imajte malo strpqewa. Je l ùrite? Ja vas ~ekam 35 minuta u studiju, i toliko sam se obradovao kada sam vas video, odmah sam prekinuo emisiju, a vi sada Pe{i}: Dobro, dobro. Dr [e{eq: ... stalno ne{to ùrite. Obe}ali su nam neograni~eno vreme ukoliko razgovor bude interesantan. Nema razloga za ùrbu. Saveznik moè da bude i vreme. Taj saveznik nije iskori{}en. Reìm je bio nesposoban, reìm nije znao na vreme da se izvu~e sa vojskom iz Slovenije. Reìm je dozvolio da se ta vojska uputi bez municije da zauzima pograni~ne karaule na podru~ju Slovenije. Sve su to gre{ke. Reìm nije na vreme evakuisao kasarne iz Hrvatske. Pe{i}: Pa {to ste podràvali takav reìm, gospodine [e{eq, sa takvim gre{kama? Dr [e{eq: Trenutak, molim vas. Pa {ta treba, da uni{tim dràvu do kraja, da rasturim dràvu?
982
Pe{i}: Koju dràvu? Dr [e{eq: Tu dràvu, Srbiju. Pe{i}: Za{to bi se rasturala dràva Srbija, govorili ste o Sloveniji. Dr [e{eq: Pa rasturali ste je, gospo|o Pe{i}. Pe{i}: Ja rasturala Srbiju? Dr [e{eq: Sa~ekajte malo. U to vreme jo{ nije postojala Slovenija. Vi tretirate Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju kao ne{to {to je ravnopravno, kao ne{to {to je objektivno uvek postojalo. Slovenija tek sada postoji kao dràva, nikada ranije nije postojala, a vi ste uvek bili spremni da je prihvatate kao ne{to {to je ravno Srbiji. U tome je problem. Posle milion godina postojawa ~ove~anstva i posle 10.000 godina pisane istorije tek sada Slovenija postoji kao dràva. Pe{i}: Kakve to veze ima... Dr [e{eq: To je veoma va`no. Pe{i}: ... da li je Slovenija postojala ili nije postojala? Dr [e{eq: Vi ste Sloveniju i 1980, i 1989, i 1991. tretirali kao ne{to ravnopravno Srbiji. Pe{i}: êkajte, molim vas! Dr [e{eq: Sa~ekajte, polako, polako. Pe{i}: Povodom Slovenije... Dr [e{eq: Polako samo. Pe{i}: ... koliko ja znam, gospodin Milo{evi} je isterao Sloveniju i rekao Slovenija moè da ide. Dr [e{eq: Nije je isterao, u tome i jeste problem, {to je nije isterao. Pe{i}: U julu mesecu 1991. godine povukli su izdajni~ku JNA, povukli i oslobodili Slovence da sluè vojsku. Molim vas Dr [e{eq: [ta je trebalo zadràti vojsku u Sloveniji? [ta je trebalo na silu terati Slovence da ostanu sa nama u zajedni~koj dràvi? Da li je to trebalo? Zna~i, izdajni~ki Pe{i}: Ako ja nisam tretirala... Dr [e{eq: ... izdajni~ki potez moè da bude {to na vreme nije vojska povu~ena iz Slovenije. Pe{i}: To je bilo izdajni{tvo. Voditeq: Gospo|o Pe{i}, jedno pitawe. Dr [e{eq: Molim vas, nisam zavr{io. Voditeq: Izvolite. Dr [e{eq: Gospo|a Pe{i} mi je upadala u re~, ja woj nisam. Sve ovo je zapravo nastavak mog komentara koji sam zapo~eo nakon {to je ona odgovorila na pitawe. [to se ti~e zapadnih Srba, oni su sami oslobodili svoju teritoriju uprkos naporima JNA. Ja sam 2. maja 1991. godine predvodio mar{ Srba na Plitvice, u kome je Jugoslovenska narodna armija postavila sedam barikada koje smo mi ili probijali ili zaobilazili kroz {umu, planinskim stazama. Svedok sam da je armija bila suprotstavqena nastojawima srpskog naroda. Ona je u{la u rat tek onda kada su Hrvati po~eli da ubijaju wene vojnike, da opkoqavaju kasarne.
983
Armija je spasila Hrvate opkoqene u Borovu Selu jo{ ve}e pogibije od one koju su doìveli. Ona je posle dva sata borbe upala u Borovo Selo, razdvojila Srbe od Hrvata i spasila preostale Hrvate, koji umalo da budu svi uni{teni. Mi smo imali na{e dobrovoqce koji su se istakli u tim borbama, pa moète iz toga izvu}i zakqu~ak da sam veoma dobro informisan. Kada je Armija napadnuta, u{la je u rat, ali to je ve} bilo duboko u leto 1991. godine. Do tada je skoro sva teritorija Republike Srpske Krajine bila oslobo|ena. Pe{i}: I ko je rukovodio, izvinite, tom JNA? Dr [e{eq: Sa~ekajte malo, malo strpqewa. Pe{i}: Pa pitam. Dr [e{eq: Reìm iz Beograda je rukovodio Jugoslovenskom narodnom armijom. Pe{i}: Jeste, vi ste tada podràvali taj reìm. Dr [e{eq: Jeste, po~eo sam ga podràvati onda kada je po~eo Pe{i}: Kada je brqao. Dr [e{eq: ... kada je reìm po~eo da ratuje za zapadne Srbe, kada ste vi i va{i sada{wi koalicioni partneri delili letke i pozivali na dezerterstvo vojnike i rezerviste Jugoslovenske narodne armije. Pe{i}: Ja ne znam za te letke. Nisam nikakve letke imala da delim, niti sam ih delila. Dr [e{eq: Dobro, gospo|o Pe{i}, dok ste vi podràvali srpske neprijateqe, i dok ste tvrdili da je to Hrvatska Pe{i}: Nisam podràvala nikoga. Dr [e{eq: ... i priznavali hrvatske avnojevske granice, mi smo ~inili sve {to je u na{oj mo}i da se pomogne zapadnim Srbima. Znate, ~ovek moè ne{to da poku{a, pa da ne uspe i da opet ima izvesnu moralnu satisfakciju u~inio je sve {to je mogao u datim okolnostima, ali nije uspeo. Pe{i}: Pogre{no ste ~inili i uni{tili ste Srbe. Dr [e{eq: To nije bilo pogre{no. Pe{i}: To nije sporno, jer su rezultati... Dr [e{eq: To nije bilo pogre{no. Da je ovde bio konsenzus oko mobilizacije... Pe{i}: ... rezultati su o~igledni. [to se vi ne izvinite tom narodu? Dr [e{eq: Nemojte, molim vas, vi ste rasturali Srbiju, vi ste 9. marta rasturali Srbiju. Kada je reìm vodio ispravnu politiku, vi ste rasturali Srbiju u dosluhu sa srpskim neprijateqima. Pe{i}: Jao! Voditeq: Budite qubazni... Dr [e{eq: I jo{ jedna stvar. Kako to, gospo|o Pe{i}, da va{ Gra|anski savez neprekidno sledi politiku Amerikanaca i drugih zapadnih sila? [ta god su Amerikanci postavili kao svoj zahtev srpskom narodu, vi ste podràli. Pe{i}: Ja? Nijedan.
984
Dr [e{eq: Nikada nijedne kriti~ke re~i niste izgovorili o ameri~koj politici. Pe{i}: Apsolutno nije ta~no, apsolutno nije ta~no to {to govorite. Dr [e{eq: Sa~ekajte, kako nije ta~no? Pe{i}: Znam, ali nemam vremena da sto godina slu{am... Dr [e{eq: Sa~ekajte. Slu{ajte bar 50 godina, mlada ste èna, pa sa~ekajte malo, malo strpqewa. Pe{i}: Prvih 50 kwiga mogu da ~itam. Dr [e{eq: Mogu vam ja sve te kwige sa posvetom pokloniti... Pe{i}: Dobro. Dr [e{eq: ... da ~itate, i to bi vam bila najpametnija duhovna investicija. Pe{i}: Jeste, kada bude do{lo do 100 kwiga, onda }u da po~nem da ~itam. Dr [e{eq: Kako to da ste svaki antisrpski potez ovde podràli? Kako to da su va{i gosti bili Gliksman, Levi, Lang i ostali? Pe{i}: Mislim da su svi va{i potezi bili apsolutno antisrpski. Tu su rezultati i to je... Dr [e{eq: Dobro, posle }emo razgovarati o mojim potezima. Sada razgovaramo o va{im potezima, gospo|o Pe{i}. Pe{i}: Mislim da su va{i potezi antisrpski. Dr [e{eq: U kom slu~aju sam potpomogao neku antisrpsku akciju? Pe{i}: Sve su to antisrpske akcije. Dr [e{eq: Koja je to antisrpska akcija? Pe{i}: Sve koje ste vi pomagali su bili antisrpski... Dr [e{eq: Koja je antisrpska akcija? Pe{i}: Znate {ta o vama misle izbeglice ne mogu da vas smisle. Dr [e{eq: A {to vi malo ne porazgovarate sa tim izbeglicama? Pe{i}: U ku}i mi ìve izbeglice, pa znam {ta misle. Dr [e{eq: Ma pustite vi to. [to niste oti{li u Republiku Srpsku nekada? [to niste oti{li u Republiku Srpsku Krajinu? [to tamo niste razgovarali s tim narodom? Pe{i}: Razgovaram stalno, svaki dan. Dr [e{eq: Kada ste bili u Republici Srpskoj, gospo|o Pe{i}? Bili ste u Sarajevu, bili ste kod Izetbegovi}a. Pe{i}: Nisam nigde putovala. Dr [e{eq: Bili ste kod Izetbegovi}a u Sarajevu, a niste bili u Republici Srpskoj. Zar to nije najboqi dokaz? Voditeq: Javqaju nam iz reìje da imamo slu{aoca na vezi, mi }emo ovo u produètku nastaviti. Halo... Dr [e{eq: Slu{alac je odustao. Voditeq: Izgleda da je odustao od ~ekawa. Pe{i}: Pa nije mogao vi{e da izdrì. Voditeq: Gospo|o Pe{i}, iako od svoje pojave na politi~koj sceni zastupate, mnogi misle, anacionalno politi~ko stanovi{te, naizgled slu~ajno, a kaù da nije ni{ta slu~ajno, na{li ste se u koaliciji ~iji je
985
nacionalni program izrazito okrenut ka onim problemima o kojima smo malo~as na~eli temu. Posle tri meseca borbe za priznavawe izbornih rezultata, moète li nam re}i {ta je ta borba prakti~no donela? [ta je posle svega ovoga {to je izneto u toku dijaloga izme|u gospodina [e{eqa i vas, dovelo do rezultata koji su pome{ali va{a stanovi{ta? Zna~i, stanovi{ta dveju stranaka koje su imale, ili tri stranke ra~unaju}i tu i Demokratsku stranku Srbije, koje su imale... Dr [e{eq: Demokratski centar, stalno zaboravqate taj Demokratski centar, i on je u koaliciji Zajedno. Jo{ uvek su u koaliciji Zajedno. Voditeq: I Demokratski centar, ako vi kaète. Prema tome, to su stranke koje su imale veoma jake nacionalne programe, naravno, razli~ite od onih koje je nudila Srpska radikalna stranka. Na koji na~in ste na{li kompromis i {ta sada sledi? Pe{i}: Znate {ta, moram da kaèm da je meni li~no dosadilo ovo etiketirawe o nekakvoj anacionalnosti. Prvo, zaista ne znam ni {ta zna~i biti anacionalan. Mo`da mogu da pretpostavim da pojedini qudi imaju izraèniji nacionalni ose}aj, neko mo`da mawe izraèn. [ta uop{te zna~i anacionalan? Zaista ne razumem {ta to zna~i. Ima nekih qudi koji ne izraàvaju svoju pripadnost naciji tako {to }e da se deru, {to }e da vi~u: ja sam veliki Srbin, ja sam ovo, ono. Ja nemam potrebe za tim. Ne zna se da neko u mojoj familiji nije bio Srbin. Ro|ena sam u Grockoj, svi su mi ro|eni u Srbiji. Ne znam za{to bih ja stalno urlala, kao {to to mnogi ~ine, da sam Srpkiwa, i nikada nisam bila anacionalna. Uvek sam ìvela ovde, oboàvam Srbiju. Borim se za tu Srbiju. Sigurno da volim svoj narod. Ne znam za{to se stalno potencira neka anacionalnost. Stvarno ne znam {ta to zna~i. Dr [e{eq: Kako onda pristajete da je deo te Srbije u sastavu Hrvatske danas? Pe{i}: Ja molim da mi vi sada ne postavqate pitawe. Mislim da znam {ta je Srbija i znam da je Kraqevina Srbija... Dr [e{eq: [ta je Srbija i dokle je Srbija? Pe{i}: Ja znam gde su granice Srbije. Dr [e{eq: Gde su? Kaìte, gospo|o Pe{i}. Pe{i}: A onaj ko to ne zna, kao da ne zna gde mu je telo. Oni koji nisu iz Srbije, kao {to ste vi... Dr [e{eq: Gde su granice? Pe{i}: Vi i ne znate gde je Srbija. E, to je ono. Dr [e{eq: Gospo|o Pe{i}, vi nemate pojma. Pe{i}: Ne znate gde je Srbija. Dr [e{eq: Prva srpska dràva je formirana tamo gde je moj otac ro|en, a vi to ne znate. Pe{i}: Jeste, pre 600 godina i pre... Dr [e{eq: Pre koliko? Kaìte. Pe{i}: Da vam kaèm: nemojte vi iz Hercegovine nama da pri~ate gde je Srbija. To je stvarno àlosno. Verovatno... Dr [e{eq: E, to je problem.
986
Pe{i}: ... verovatno imate taj kompleks i zato morate neprekidno da se derete. Dr [e{eq: Odsustvo istorijske svesti i poznavawa istorijskih ~iwenica. Pe{i}: A sada da odgovorim... Dr [e{eq: [to se derawa ti~e, vaqda ste vi poznati po tom derawu, vi se neprekidno derete, i to na gradskim trgovima, i tvrdite da ste demokrata. Pe{i}: Ja kaèm da derawe o srpstvu nije potrebno. Prema tome, moèmo da presko~imo to. Dr [e{eq: Ne moèmo to da presko~imo. To je kqu~ni problem: {to vi ne znate dokle je Srbija. Pe{i}: Mislim da ste se malopre bunili {to sam vam upadala u re~. Dr [e{eq: Sada ja vama upadam u re~. Pe{i}: Pa sada vi upadate u re~, evo... Dr [e{eq: Prihvatili smo takav na~in razgovora, gospo|o Pe{i}, morate da ga trpite. Pe{i}: Evo, ja ne}u vi{e. Dr [e{eq: Posle pola sata ja }u re}i da ne}u vi{e. Ali recite, gde su granice Srbije? Pe{i}: Molim vas, da vam odgovorim na pitawe {ta je postignuto ovim protestima. Prvo, po mom mi{qewu, desio se jedan apsolutni skandal. Iako je SPS javno priznao izborne rezultate i za Beograd, odjedanput su doneli potpuno histeri~nu, luda~ku odluku da po~nu da prekrajaju izborne rezultate lokalnih izbora u odre|enim, pre svega ve}im gradovima. Ti protesti su, po mom mi{qewu, bili izuzetno zna~ajni zato {to se prvi put pojavila èqa da ba{ na tom eminentnom demokratskom pitawu na{i gra|ani poloè ispit i ustanu da odbrane svoju politi~ku voqu. Uvek sam smatrala da je strahovito va`no za odrastawe jednoga naroda da brani ba{ politi~ku voqu. Tu se, verovatno, gospodin [e{eq i ja ne slaèmo, zato {to je moj ideal nacije politi~ka zajednica. Samo politi~ka zajednica zaista predstavqa moderni pojam nacije. Predsednik Milo{evi} nije imao toliko hrabrosti da i posle dugotrajnih protesta, koji su, po mom mi{qewu, naravno, bili nepotrebni jer nije bila potrebna ta kra|a, zove OEBS da presudi oko lokalnih izbora, nego smo preko lex specialisa usvajali OEBS-ov izve{taj, {to je gotovo fantasti~no. Zna~i, gra|ani su ipak, na neki na~in, makar i takav, odneli pobedu, op{tine su konstituisane prema onom kako su bira~i i glasali. Mislim da je to vrlo zna~ajno, i da je to ne{to {to sigurno ne moè da se izbri{e i da se kaè: evo, toga uop{te nije bilo. Voditeq: Iz reìje javqaju da imamo slu{aoca na vezi. Izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, puno pozdrava gostima. Imam pitawe za oba gosta u vezi sa ovom privatizacijom. Po{to }e privatizacijom biti obuhva}eno sve, {ta tu dobijaju penzioneri ~ijim parama je napravqeno puno objekata. Zna~i, penzioneri su izgra|ivali ovu Jugoslaviju kakva je987
ste, a sada treba da pla}aju nekim vau~erima, a ne znam samo ~ijim }e parama da pla}aju ako prime 300 dinara penziju. Nemaju dovoqno ni za elementarne potrebe. Drugo, pro{le godine, ba{ ovako u prole}e, bila je skup{tina nekih 15 dana. Voditeq: Je li to drugo pitawe? Slu{alac: Da, drugo pitawe. Na toj skup{tini bila su prisutna gospoda iz svih stranaka, i jedna jedina ta~ka dnevnog reda bili su penzionerski problemi. Doneta je odluka, sa ministrom Radi}em na ~elu, ne znam da li se gospodin [e{eq toga se}a, da se isplate zaostale penzije sa kamatama i {ta ja znam, pa se nekih 15 dana pregovaralo na koji na~in, kako, {ta... Voditeq: Postavite pitawe, izvinite. Slu{alac: To jo{ ni dan-danas nije ura|eno. Sada se ide na neko smawivawe penzija. Mislim da penzija... Voditeq: Molim vas, postavite pitawe. Slu{alac: Pitam {ta je ura|eno? To je pitawe, gospo|o ili gospo|ice, oprostite. Voditeq: Sve je u redu. Slu{alac: Pitawe je {ta je ura|eno u pro{loj godini. Dato je obe}awe u Skup{tini. U stvari to je obaveza, na kraju krajeva, prema nama starima, da se retroaktivno isplati dug penzionerima. Za{to, po ~ijoj kazni, mi primamo sa po tri nedeqe zaka{wewa i ovo pola penzije? Kako mi da opstanemo? Kojim novcem }emo otkupqivati nekakve vau~ere ili deonice po ovoj privatizaciji? Molim vas, ima li neko da uop{te misli na ovu sirotiwu i na ovu starost? Jesmo li mi ovo zasluìli od ove Jugoslavije? Voditeq: Hvala vam, gosti }e poku{ati da odgovore na pitawa. Dr [e{eq: Ovaj reìm ve} sedam godina sistematski izbegava da sprovede privatizaciju. Privatizacija je zapo~eta po jednom veoma lo{em obrascu koji je svojevremeno inaugurisao jo{ Ante Markovi}, a vlast kao da se trudila da se takvom privatizacijom sam pojam privatizacije ogadi narodu. Onda je 1995. godine, poznatim \in|i}evim zakonom, sve vra}eno u prvobitno stawe, pa su qudi koji su imali u preduze}ima po 60 odsto akcija, dakle radnici, sve izgubili, a wihove akcije svedene su na 3-4 odsto. Tu je izvr{en èstoki udar na pravni poredak, a to se pomalo zaboravqa, ~ak i u opozicionim redovima. To je, po mom mi{qewu, mnogo gori udar na demokratiju i na Ustav, na pravni poredak, nego kra|a izbornih rezultata na novembarskim izborima. Sada reìm ponovo kre}e sa procesom privatizacije. Gledali smo taj projekat, razgovarali sa ministrom Bekom koji je vanstrana~ki ~lan Vlade. Ne mogu da hvalim taj wegov projekat, ali mogu da kaèm da je to do sada najboqi projekat sa kojim je reìm iza{ao u javnost i da smo spremni da o wemu razgovaramo. Naravno, imamo ~itav niz primedbi i sugestija koje }emo saop{titi u javnoj raspravi i u skup{tinskim debatama. Ali taj projekat ne predvi|a vau~ere i ne predvi|a dodelu deonica. Taj projekat predvi|a prodaju, odnosno kupovinu deonica. To je ono {to je u svemu ovome dobro, ukoliko ta prodaja bude uspe{na, a problem
988
je {to nije oro~ena i {to jo{ nisu uzeti u obzir neki trì{ni mehanizmi, niti je predvi|eno da se deonice prodaju i za staru deviznu {tedwu. Oni to ostavqaju samo za ono {to se ne proda u prvoj fazi privatizacije, pa posle to moè da ide i za staru deviznu {tedwu, {to je pogre{no, jer stara devizna {tedwa mora da se tretira kao gotov novac. A {to se penzionera ti~e, reìm je u predizbornoj kampawi obe}ao da }e do Nove godine isplatiti sve zaostale penzije. To nije bio sastanak svih stranaka niti skup{tinska odluka, nego odluka Vlade Srbije koja nije sprovedena. Obe}awe nije ispuweno. Penzije opet kasne skoro puna tri meseca, kako smo ve} konstatovali na po~etku ove emisije. Pe{i}: Ja sam bila u Skup{tini kada smo doneli odluku da se penzionerima retroaktivno isplati odre|ena koli~ina novca, mislim da je to bilo oko 600 miliona, ne mogu sada ta~no da se setim, i da su mnogi od nas, poslanika, ve} tada ukazivali da je to najobi~nija la`, da to nikada ne}e biti ispla}eno. Pitali smo odakle }e uop{te da na|u ta sredstva. Naravno, oni su rekli da }e u roku od dve godine, ~ini mi se, u roku od 24 meseca da to isplate. Me|utim, do sada nisu ni{ta od toga isplatili. Ve} je i onda bilo vrlo sumwivo. Nisu mogli da daju ni jedan jedini konkretan odgovor odakle }e da na|u sredstva za to. Zna~i, to je bilo zamajavawe, la`. Pokazalo se da za sve ovo vreme nije ni{ta ispla}eno i ne verujem da }e biti i{ta ispla}eno. [to se ti~e zakona o privatizaciji, ja bih se tu sloìla sa gospodinom [e{eqom. Ina~e sam veliki protivnik retroaktivnih zakona... Dr [e{eq: Je l to ]in|i}ev zakon? Pe{i}: ... koji su se toliko uvreìli da u Skup{tini Srbije nema gotovo nijednog zakona koji donosimo a da nije retroaktivan. Svako ko je pravnik, razume da je to ne{to {to se apsolutno ne moè dozvoliti ~ak ni iz op{tih dru{tvenih interesa. Ne mogu zakoni da budu retroaktivni. Prvo, to zna~i potpunu nesigurnost gra|ana, poslovawa, itd. Jeste, ta~no je da je 1990. godine izvestan deo privatizacije bio obavqen, a onda je prakti~no sve obustavqeno. Sada je donet novi zakon. Mislim da je to ono {to je najvi{e problemati~no. Dr [e{eq: Nije jo{ donet, sprema se. Pe{i}: Dobro, sprema se nacrt zakona i predlog koji je sada na raspravi. Ono {to mi se ~ini da je problem sa tim zakonom jeste to {to on ne pravi nikakav ambijent oko sebe. Ne verujem da moèmo da napravimo uspe{nu privatizaciju ako je, recimo, zemqa spoqa potpuno blokirana. Ne moèmo da idemo na prestrukturaciju ako ne moèmo da dobijemo odre|ene investicije, ili ako ne znamo gde }emo da na|emo novac. [ta se kod nas de{ava: povu~e se jedan, recimo, reformski potez, drugi izostanu, i kao i nekada za vreme Tita, i sve ovo vreme sve na{e reforme propadaju zbog toga {to se ne sprovode u celini. îni mi se da u ovom zakonu stoji na jednom mestu, koliko sam ga ja gledala, da jedan deo od upla}ivawa u fondove za razvoj, nekih 25 odsto, treba da ide u penzione fondove. [ta to zna~i konkretno, ne mogu da protuma~im, ali jedino {to mogu to je da zaista sau~estvujem u ovome {to je gospo|a penzionerka rekla, jer zaista je velika sramota da na{i stari qudi
989
nemaju bezbednu starost, nego ìve kao obi~ni prosjaci. Verujem da }e, kada se promeni jedan potpuno neefikasan privredni sistem, koji nije umeo da rukuje ni penzionim fondovima niti drugim stvarima, jedno od prvih pitawa biti stabilizacija penzionih fondova. Po na{em programu, trebalo bi napraviti, kako smo mi ra~unali, i ne{to mawe raspone u penzijama nego {to su sada. Dr [e{eq: Imao bih samo jo{ jednu primedbu. Evo, u ovom Dijalogu nepomirqivih konstatovali smo da se gospo|a Vesna Pe{i} i ja slaèmo sigurno u jednom pitawu, a pretpostavqam da }emo se sloìti i u jo{ jednom, u proceni ovog \in|i}evog zakona, da je to u svakom slu~aju bio udar na pravni poredak. Pe{i}: Ne znam da li je to \in|i}ev zakon. Dr [e{eq: \in|i} ga je predloìo u Republi~koj skup{tini, to je bila inicijativa poslani~ke grupe Demokratske stranke, koju je sam \in|i} obrazlagao, ako se se}ate. Pretpostavqam da }emo se sloìti u jo{ jednom pitawu da Srbija treba da bude zaista i fakti~ki ure|ena, kako je to propisano Ustavom, kao dràva gra|ana, da svi gra|ani treba da budu ravnopravni, i s obzirom da je Srbija definisana kao dràva gra|ana, da bi u praksi morala da bude takva. Nadam se da se slaèmo u tome. Pe{i}: Ma sigurno. Dr [e{eq: I onda, ~udi me kako podràvate autonoma{ke zahteve iz Vojvodine, kako ste u stawu da u|ete u koaliciju sa Koalicijom Vojvodina, kako uop{te moète da nastupate sa projektom vojvo|anske autonomije. Ako imamo dràvu gra|ana, {ta }e nam onda autonomije, {ta }e nam autonomni statusi. Autonomnim statusima se gubi princip dràve gra|ana. Pe{i}: To je sada potpuno drugo pitawe. Nadam se da moèmo da idemo daqe. Moèmo o tome i kasnije. Mislim da je to potpuno druga tema. Dr [e{eq: Ovu smo temu razjasnili. Pe{i}: Autonomija uop{te ne naru{ava princip gra|ana. Postoje gra|anske dràve u kojima imate autonomije. Ne moète pore}i da je Austrija gra|anska dràva, da su u woj svi gra|ani ravnopravni. Dr [e{eq: Na primer? Pe{i}: Pa recimo, u Austriji imate Tirol. Ne mora da zna~i da }e se ukinuti jednakost gra|ana, time {to bi bile uspostavqene odre|ene autonomije. Dr [e{eq: Na koji Tirol mislite? Pe{i}: Pa na Ju`ni Tirol. Dr [e{eq: Ju`ni Tirol je u Italiji, nije u Austriji. Pe{i}: Pa dobro, u Italiji. Ili da uzmemo Belgiju koja je, tako|e, sastavqena od dve nacionalne zajednice, ali se po{tuje gra|anski princip. Zna~i, ne mora da... Dr [e{eq: Ali nije federalno ure|ena dràva i nemaju teritorijalnu autonomiju. Pe{i}: Federalno jeste ure|ena. Dr [e{eq: Molim vas polako, polako... Pe{i}: Jeste federalno ure|ena.
990
Dr [e{eq: Polako. Da razmotrimo ovo pitawe Vojvodine. Kako Vojvodina moè da ima autonomni status ako tamo ìvi ve}ina Srba? Vi se zalaète za autonomiju. Pe{i}: Kakve to veze uop{te ima? Ne moraju, pazite... Dr [e{eq: Molim vas, {ta zna~i to autonomija? Pe{i}: Evo, gospodine, zato {to autonomije uop{te ne moraju da izrastaju po etni~kom principu, ~ak sam veliki protivnik da se stvaraju autonomije po tom principu. Autonomije mogu da izrastaju iz raznih drugih razloga: istorijskih, recimo, da neki deo ima odre|ene potencijale, da je poqoprivredni, da ima odre|ene kulturne karakteristike... Dr [e{eq: [to onda [umadiju ne pripojite vojvo|anskoj autonomiji? Pe{i}: Ne znam, moè i tako da bude, {to da ne? Uop{te nema nikakvih problema. Voditeq: Pre po~etka emisije stiglo je pitawe o odnosu gostiju prema Koaliciji Vojvodina. Iz reìje mi javqaju da imamo slu{aoca na vezi, molimo na{e goste da odgovore i na prethodno pitawe. Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Veliki pozdrav gostima u studiju, posebno gospodinu [e{equ. Voditeq: Hvala lepo. Slu{alac: Gospodine [e{eq, moram da vam kaèm, mada ne bih htela da se drugi politi~ari naqute, da ste vi najpametniji ~ovek na politi~koj sceni. I najotvoreniji. Svi|a mi se kako lepo, iz glave govorite. Pored telefona je jedna penzionerka, ali ja ne}u o penzijama. Dosta su oko penzija plakali, a da pla~em ne vredi. Pitala bih za de~ji dodatak koji nam duguju osam meseci od pro{le godine i tri meseca od ove. Dr [e{eq: Deset meseci, koliko ja znam. Pe{i}: Predloìla bih da gospodin [e{eq nekako povu~e onaj svoj zakon za koji je glasao. Rekla sam mu i u pro{loj emisiji da pla}amo televizijsku pretplatu uz struju i da je gospodin Komrakov jedina institucija koja ima sigurnu platu 490 miliona su dobili. Dr [e{eq: A kako da pla}amo televizijsku pretplatu? Pe{i}: Znate {ta, ja predlaèm da i oni budu malo nesigurni, isto kao {to su i deca, kao {to su i penzioneri. Ne vidim nikakvog razloga da oni imaju tako sigurne plate, a da deca ostaju uskra}ena. Predloìla bih da veèmo uz struju i de~ji dodatak. Ja bih to vi{e volela. Va`nije mi je da deca ostvare svoja prava nego da oni budu toliko sigurni, a svoj posao, kao {to znate, uop{te ne obavqaju kako treba. Jedini koji nemaju nikakvu brigu ni oko penzije, ni oko plata, ni oko de~jeg dodatka su oni. Zato mislim da je to privilegija koja je potpuno beslovesna, a koju ste vi pomogli. Malopre je \in|i} ne{to pogre{io, a vidim da ste i vi gre{ili u va{im Dr [e{eq: To nije ta~no, gospo|o Pe{i}. Pe{i}: ... nastupawima, i vrlo je àlosno {to ste to potpomogli. Dr [e{eq: Vi nikada niste iza{li sa zakonskim projektom da se od ra~una za struju odbija na svako dete jedan nov~ani iznos. To bi bio iz991
vanredno dobar zakon, mi, radikali, bismo ga sigurno podràli. Dakle, porodicama koje imaju jedno dete da se odbije toliki i toliki procenat, sa dvoje dece toliki i toliki, sa troje dece toliki i toliki itd. Uostalom, to bi bilo u skladu sa programom Srpske radikalne stranke za podsticawe nataliteta u Srbiji. Smatramo da takvim materijalnim olak{icama treba podsticati qude da imaju {to vi{e dece. Pe{i}: Pa {to niste predloìli, nego ste stavili taksu na brojilo. Dr [e{eq: Molim vas, pa mi bojkotujemo rad Skup{tine ve} odavno. [to se ti~e takse na brojilo, postavqa se pitawe treba li da postoji ta taksa ili ne. Mi smo jo{ 1993. godine rekli da smo spremni za ukidawe takse, ukoliko jo{ postoje stranke koje }e to da podrè. Imali smo zakonsku inicijativu da se potpuno ukine ta taksa i da dràvna televizija ide na trì{te. Pe{i}: A prethodno ste izglasali... Dr [e{eq: Molim vas, glasalo se... Pe{i}: Opredelite se, jeste li glasali ili niste? Dr [e{eq: Sa~ekajte, malo strpqewa. Nemojte... Pe{i}: êkajte, odgovorite mi, jeste li glasali ili niste? Dr [e{eq: Gospo|o Pe{i}, sa~ekajte, {to ste tako nestrpqivi? Pe{i}: Nisam nestrpqiva, nego kaèm da ste glasali. [to sada da se prepiremo oko ne~ega... Dr [e{eq: Nemojte, ni mawe stranke ni ve}eg nestrpqewa. Nemojte gospo|o Pe{i}, polako... Pe{i}: Dobro, ne}emo o tome. Ne moèmo sada da pri~amo o zlo~inima. Dr [e{eq: Moè i o zlo~inima. Pe{i}: Dobro, zato kaèm ne}emo se vre|ati. Dr [e{eq: Za{to bi to mene vre|alo? Ako vi kaète da sam ja zlo~inac, ja bih se time ponosio, nemojte vre|ati. Voditeq: Ja molim goste da malo... Dr [e{eq: Samo ovo da kaèm, dobro, omaklo se gospo|i Pe{i}, ja se ne qutim. Nije bitno. Voditeq: Izvolite, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Taksa na televiziju se uvek pla}ala, od kada postoji televizija u Srbiji. Ali, pla}ala se na jedan skupqi na~in: inkasant je i{ao od vrata do vrata i napla}ivao, pa je 1 odsto i{ao i wemu za uslugu, nekada je 3-4 puta morao na jedna vrata da pozvoni, da zakuca, da bi naplatio taksu. Skup{tina Srbije je 1993. godine donela zakon. Dakle, kada ve} postoji taksa, spreman sam da razgovaramo o wenom ukidawu, i podrà}emo ukidawe takse. Imali smo predlog zakona 1993. godine da se ukine taksa, ali dok postoji taksa ni{ta nema pametnije nego da se pla}a uz ra~un za struju. Za{to bi inkasant i{ao posebno od vrata do vrata kada je ovako jeftinije. Nije problem kako se pla}a, problem je {to je Vlada Srbije cele 1994, 1995, 1996. do neba dizala cenu struje i visinu takse. Da je danas taksa na televizor 1 dinar ili 2 dinara, niko se ne bi qutio. Ali taksa na televizor je vi{e od 20 dinara, pa se jo{ pla}a taksa za rudnike, taksa za èleznicu, verovatno ima jo{ ne{to, a narod to sve onda kolokvijalno naziva taksom za televiziju.
992
Pe{i}: Ne, ja mislim da je problem ne samo u tome {to se jednoj instituciji omogu}ava takva sigurnost, za razliku od velike nesigurnosti svih drugih gra|ana sem Radio Televizije Srbije, nego je re~ o tome da je nepravedno da se to vezuje za struju. A ovaj inkasant, koji ne moè da dolazi, obi~no je to bio po{tar koji je donosio pretplatu, bar ja znam da smo tako pla}ali. Dr [e{eq: Pa, je li bio po{tar? Pe{i}: Kod mene je to bio po{tar, nije bio nikakav poseban Dr [e{eq: U Beogradu su to... Pe{i}: Evo zbog ~ega: ja kao gra|anin mogu da to jednostavno ne platim, mogu da nemam televizor, mogu da budem siroma{na, mogu da nemam ni{ta. Ima qudi koji nemaju ni radio ni televiziju, ali ako imaju struju, oni to moraju pla}ati. Ja, recimo, mo`da nemam ni jedno ni drugo u ku}i. Mo`da neko nema televiziju, a mora da plati tu taksu, ~ak i ako ne koristi, ni{ta od toga. Prema tome, to je ne{to {to ne moè da se veè tako kao {to vi predlaète, zato {to naru{ava slobodu ~oveka da, recimo, nema ni radio ni televiziju. Dr [e{eq: To nije ta~no. Pe{i}: Zna~i, to je jedna vrsta prinude i ograni~ava slobodu ~oveka da on odlu~uje sam o tome. On moè da baci kroz prozor i radio i televizor, {ta }e mu to. Dr [e{eq: Ali on ne pla}a taksu na gledawe... Pe{i}: Pla}a. Dr [e{eq: ... nego na mogu}nost gledawa, gospo|o Pe{i}. To je taksa. Pe{i}: Ali on ne}e, dozvolite da ima to pravo. Dr [e{eq: Ma, molim vas. Pe{i}: Znam, dozvolite, recimo da ranije stvarno nije bilo tako. Ako imate televizor i radio, se}ate se, bili su i kontrolori, vi ste mogli da ih pozovete da vam zape~ate televizor. Zna~i, nemate televizor i ne pla}ate pretplatu. Sa kupovinom televizora odmah je stizalo Radio Televiziji da vam dostave pretplatu. I to je bila nekakva sloboda. Zna~i, kupi{ televizor i pla}a{ pretplatu, kada ga nema{, kada ga zape~ati{, ne pla}a{. Dr [e{eq: Prvo, to je moglo nekada, dok nije bilo uvoza televizora iz inostranstva. Sada je to prakti~no nemogu}e, jer se ogroman broj televizora uvozi, a skoro nijedan se ne proizvodi u na{oj zemqi. Sa druge strane, vi pla}ate ~itav niz drugih taksi, a niko vas ne pita da li koristite pravo koje iz toga proisti~e. Da li }ete vi to pravo koristiti ili ne}ete, to je va{a stvar. Ovde moèmo samo principijelno da se sloìmo... Pe{i}: Pravo jeste jedno li~no pravo. Dr [e{eq: ... da se taksa potpuno ukine. Pe{i}: Apsolutno. Dr [e{eq: Ali dok postoji ta taksa, moraju svi da je pla}aju. Pe{i}: Naravno da moraju. Dr [e{eq: Za{to bih ja uredno pla}ao, a vi ne. Pe{i}: Ne, ne. Svi mi uredno pla}amo zbog toga {to bi nam ukinuli struju.
993
Dr [e{eq: Molim vas, dràva mora na neki na~in, sve dok postoji taksa, prinuditi gra|anina da pla}a. Kako }e ga prinuditi na najefikasniji na~in, a ovaj na~in je efikasan. Ovde je problem {to je suvi{e veliki iznos takse. Godine 1993. kada je zakon usvojen, taksa je bila u bezna~ajnom iznosu. Nije bila ni dinar dana{wi, mo`da ni deset para. Problem je {to je sada taksa vi{a od 20 dinara. Da je taksa sada 1-2 dinara... Pe{i}: Ja mislim da je problem... Dr [e{eq: Samo je visina takse problem. Pe{i}: Mislim da je problem i u tome {to... Dr [e{eq: A drugo, moèmo raspravqati o statusu dràvne televizije, o programskoj {emi, o na~inu upravqawa itd. Sve je to druga~ije. Pe{i}: Visina i na~in, to je vezano, da, ali tu onda gra|ani zaista ne ostvaruju ba{ nikakav uticaj. Prema tome, pla}aju ne{to {to moè da bude protiv wihovih interesa. Dr [e{eq: I po tom pitawu se potpuno slaèm, ali treba formirati vi{estrana~ki upravni odbor. Televizija mora svima biti otvorena. Struktura upravnog odbora treba da odgovara strukturi Narodne skup{tine. Sve je to u redu, ali ovde je problem ne na~in naplate, nego visina takse. Pe{i}: Mislim da je problem ba{ na~in naplate... Dr [e{eq: êkajte, vidite sada... Pe{i}: ... jer ne moè da se vezuje za struju. Dr [e{eq: Za{to ne moè da se vezuje za struju kada se i struja pla}a dràvi? Pe{i}: Neka stiè ra~un onima koji imaju televizore i radio aparate, eto. Dr [e{eq: To nije ra~un za uslugu, jer se ne meri koliko ko gleda taj program. Ne meri se. Da je ra~un za uslugu, moralo bi da se meri. Pe{i}: To je meni usluga. Dr [e{eq: Vama bi se merilo 8-9 sati dnevno, po{to vi gledate i u pono}nim ~asovima, pa znate i za neke programske sadràje za koje ja ne znam. Pe{i}: Dobro je {to imam televizor, ali ima qudi koji nemaju. Dr [e{eq: Molim vas, mo`da neko ne gleda nikako dràvnu televiziju, mo`da gleda samo privatnu televiziju. Pe{i}: Pa za{to bi onda uop{te pla}ao to? Dr [e{eq: Slaèm se da taksu treba ukinuti. Pe{i}: [to da pla}a? Onda se slaèmo. Dr [e{eq: Dok postoji, ovo je najboqi na~in naplate. Pe{i}: Dobro, to je drugo pitawe. Slaèm se da se ukine. Dr [e{eq: Da li se se}ate na{eg zakonskog projekta da se ukine taksa? Pe{i}: Zna~i, slaèmo se slu~ajno. Dr [e{eq: Da li se se}ate da smo to imali na dnevnom redu? Pe{i}: Naknadno. Dr [e{eq: Ne, uporedo s tim.
994
Voditeq: U toku je Dijalog nepomirqivih u kom dr Vesna Pe{i}, predsednik Gra|anskog saveza i dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i gradona~elnik Zemuna poku{avaju da, svako sa svoga stanovi{ta, sagledaju akutno stawe u politi~kom, civilizacijskom, verskom, religijskom, istorijskom, socijalnom, kulturnom i tradicijskom nivou sredine u kojoj ìvimo. U studio je pre po~etka emisije stigao veliki broj pitawa. Neka od wih smo na~eli u prvom delu razgovora. Me|utim, namera nam je da ovom prilikom ~ujemo komentar o nekim temama vezano za sada{wost i za budu}nost. Iz reìje mi javqaju da imamo slu{aoca na vezi. Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, ovde Nenad Vukovi}, u~enik Zemunske gimnazije iz Novog Beograda. Pozdravqam goste u studiju, a posebno gospo|u Pe{i}. Istakao bih wenu stranku kao jednu od najboqih stranaka trenutno u Srbiji, posebno zbog ~iwenice da se 7 godina, zna~i od 1990. godine, od po~etka vi{estrana~ja u Srbiji, zalaè za antinacionalisti~ku politiku. Postavio bih joj pitawe u vezi sa aktuelnom verifikacijom sporazuma izme|u Beograda i Pala, izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske. Da li }e taj sporazum ugroziti nezavisnost Bosne i Hercegovine i kako }e uticati na razvoj srpskog naroda, na razvoj srpske svesti? Kakav }e stav zauzeti koalicija Zajedno u vezi sa tim sporazumom, ukoliko do|u na vlast ove godine? Pe{i}: Mislim da je ovo dobro pitawe. U programu Gra|anskog saveza stoji da veze izme|u Republike Srpske i Jugoslavije treba da se razvijaju na dobrobit, pre svega, srpskog naroda u Republici Srpskoj. Zna~i, mi se prema tome odnosimo sa du`nom pa`wom. Po na{oj proceni, Srbi su u velikoj meri bili zloupotrebqavani, a to vi{e ne smemo da dozvolimo. Ti dogovori i sporazumi treba da budu u korist srpskog naroda u Republici Srpskoj, posebno u pogledu kulturnih i drugih veza. Kulturne veze su izuzetno va`ne. Meni se ~ini da je i ovog puta bila u pitawu politika. Socijalisti su opet poku{ali da prave razdor u rukovodstvu Republike Srpske. îni mi se da je u pitawu ista strategija, a to je da se vlada uz pomo} pravqewa razdora: pravi se razdor u Republici Srpskoj, pravi se razdor u Crnoj Gori, i onda se na tim razdorima izvla~e poeni za opstanak na politi~koj vlasti. Dakle, ne radi se za dobrobit qudi koji ìve tamo, nego se radi za dobrobit jednog odre|enog reìma. To je moje stanovi{te, a mislim da bi, svakako, trebalo {to vi{e razviti te veze. Ne mislim da je ovaj sporazum lo{. Koliko sam ga videla, on se u svom uvodnom delu zakliwe u Dejton, u Bosnu i Hercegovinu, prema tome, nema tamo ni~ega {to bi uznemirilo, posebno mislim na me|unarodnu javnost. Tu ima nekoliko kr{ewa Dejtonskog sporazuma. Specijalne veze su predvi|ene i mislim da sm sporazum, koji je ve} potpisan, nije doveo ni do kakvih poreme}aja u tom pogledu. Ali, naravno, pitawe je koliko je to stvarna briga ili je posredi èqa da se odre|eni protivnici uni{te, a da se dovedu na vlast oni koji podràvaju reìm. Dr [e{eq: Imao bih ovde jednu primedbu. Mislim da se reìm iz Beograda direktno me{ao i izazivao razdor u rukovodstvu Republike
995
Srpske u vreme èstokog sukoba izme|u civilne i vojne vlasti. Reìm je drào stranu instrumentalizovanim crvenim generalima iz Han Pijeska, i kada je vlast u Republici Srpskoj zavr{ila taj obra~un i posmewivala, napokon, te generale koji su se odmetnuli tri godine i nisu nikoga ìvog slu{ali osim Beograda, i koji su radili protiv Republike Srpske, konsolidovala je svoje pozicije. Ovo {to se de{ava sada sa Biqanom Plav{i} nije diktirano iz Beograda niti je re~ o nekom razdoru. Tu se odmetnula Biqana Plav{i} kao pojedinac i nema nikakvog uticaja, nikakvih upori{ta u dràvnim i politi~kim strukturama Republike Srpske. Ona je sada prakti~no potpuno izolovana u Bawaluci. Ogla{ava se preko sredstava javnog informisawa, odràva sastanke sa predstavnicima zapadnih sila, ali prakti~nog politi~kog uticaja u Republici Srpskoj nema. Pona{a se kao sujetna devojka koja poku{ava da za{titi ono {to joj niko u stvari i ne ugroàva. Ovaj gledalac je dao lepu karakterizaciju Gra|anskog saveza stranke gospo|e Pe{i}. Mislim da je to jedna veoma lepa stranka. Mogao bih o woj da pri~am sve u superlativima, ali ima samo jednu manu nema glasa~a, nema upori{te u javnosti. Postavio bih ja jedno dodatno pitawe gospo|i Pe{i}: kako je to uspelo wenoj stranci Gra|anskom savezu i kako je to svojevremeno uspevalo Paro{kom sa wegovom Narodnom strankom, pa Vojislavu Ko{tunici sa Demokratskom strankom Srbije, Du{anu Mihajlovi}u sa Novom demokratijom, da koriste politi~ku snagu i uticaj Srpskog pokreta obnove i da se na wegovim ple}ima do~epaju poslani~kih mandata? Op{te je poznato da nijedna od ove ~etiri stranke na izborima ne bi ni{ta uradila samostalno da nisu imali tu pokreta~ku ma{inu u Srpskom pokretu obnove i Vuku Dra{kovi}u. Podsetio bih gospo|u Vesnu Pe{i} da je na izborima 1992. godine wena stranka imala mawe glasova nego stranka Mirka Jovi}a, a 1993. godine je postala parlamentarna jer im je Vuk Dra{kovi} poklonio dva poslani~ka mandata. Neprekidno im tako poklawa. Na koji vi to na~in ube|ujete Vuka Dra{kovi}a da vam daje te mandate, a on ih deli na sve strane, {akom i kapom? I sada, evo, na ovim izborima je poklowen mandat. Ovoga puta je, izgleda, \in|i} od svog resursa dao i Dragoqubu Mi}unovi}u da bude poslanik u Saveznoj skup{tini. Taj mehanizam me interesuje. Smatram da je to va{a velika sposobnost da tako izmanipuli{ete Vuka Dra{kovi}a. Divim vam se zbog te sposobnosti, ali bih èleo, ako moète, da to i objasnite javno. Pe{i}: Mislim da nije potrebno da se vi sada ne{to posebno zabriwavate za Vuka Dra{kovi}a niti da verujete u moju veliku manipulativnu sposobnost. Nikada se nisam nudila niti sam poku{avala da bilo kim manipuli{em. Verovatno da je do te koalicije do{lo 1993. godine zbog toga {to je Gra|anski savez, kao {to je malopre slu{alac i rekao, stranka koja je dràla do, pre svega, moralnog digniteta na{eg naroda. Mi smo sami sebi rekli da je ovo te{ko vreme, i stvari }emo posmatrati tako da nemamo nijednu mrqu, da qudima ne moè da na{kodi. îni mi se da takva pozi996
cija sti~e sve vi{e ugleda i mislim da ovakvo ocewivawe Gra|anskog saveza kao stranke nije vi{e sasvim ta~no, da sve vi{e qudi veruje u na{u stranku i da su videli da smo mi bili u pravu. Mi smo vodili ispravnu politiku i kona~no su rezultati to potvrdili. U histeriji koja je vladala, rekli smo pa ~ekaj, daj da razmislimo malo, daj da vidimo da li je ovo strate{ki dobro, da li je ovo uop{te dobro. Ako si u jednom momentu stao da razmisli{, odmah si bio izop{ten. Ja sam rekla neka izop{tavaju, ali ja se svog razuma odre}i ne}u. Preko medija je podignuta histerija i vi{e nije bilo mogu}e da analizira{ poziciju i da razmisli{ malo da li je mo`da boqi ovaj ili onaj potez. Ko god bi stao, bio bi ekskomuniciran. Mislim da je to vreme pro{lo, da ulazimo u jedan dugi novi period kada }e se upravo ceniti to {to vodimo racionalnu politiku u na{u korist. îni mi se da smo do sada vodili politiku stalno na na{u {tetu. Ja kaèm da nismo ni maloumni ni nesposobni, i da je vreme da probamo da se dogovorimo da vodimo politiku u na{u korist a ne tu|u. Ispada da su svi boqe pro{li od nas, gra|ani nemaju poverewa i kaù da im je svejedno ko je uop{te na vlasti. Zato {to ne vide gde poti~e razum u ovom dru{tvu. Nema tog izvora gde se uliva neki razum. Mi se ve} {est godina, svi zajedno iz opozicije, borimo sa reìmom da se naprave ta elementarna pravila igre, koja svako normalno dru{tvo moè da prihvati. Ali za to mora da postoji odre|eni razum, a mi ne moèmo nigde da ga na|emo. Mislim da je Gra|anski savez uvek bio poèqan partner, jer je simbolizovao upravo razumnu komponentu. Nismo mi morali da manipuli{emo, ni onda ni sada. Mislim da }emo ubudu}e imati daleko ve}i uticaj nego {to smo do sada imali. Dr [e{eq: Imam jo{ jedno dodatno pitawe: ako Gra|anski savez toliko insistira na moralnoj komponenti, ako toliko drì do morala, kako je onda bilo mogu}e da u|ete u koaliciju sa Zoranom \in|i}em, koji je protivnik svakog morala. Izjavio je na sastanku Glavnog odbora Demokratske stranke, da onaj ko èli moral, treba da ide u crkvu da ga traì, da ga ne traì u Demokratskoj stranci. Kako je mogu}e da vi tako moralni sklopite koaliciju sa nekim ko je protivnik elementarnog morala? Pe{i}: Pustite, mislim da nije re~ o ovome o ~emu vi sada govorite. Ja razumem Zorana \in|i}a... Dr [e{eq: Ho}ete da kaète da je Zoran \in|i} moralan? Pe{i}: Ne. Ne mogu da procewujem, ja nisam do sada imala iskustva s wegovom nemoralno{}u. To nije moje iskustvo. Dr [e{eq: Ali, ne moète da kaète da je moralan? Pe{i}: Ne poznajem ga toliko dobro da bih mogla da tvrdim... Dr [e{eq: Dobro. Pe{i}: Svakako je ~ovek od re~i i ~ovek s kojim moète vrlo dobro i racionalno da se dogovorite, koji je otvoren za argumentaciju. Dr [e{eq: Dobro. Pe{i}: Ono o ~emu je on govorio, ~ak sam i ja to isto govorila u jednom momentu. Dr [e{eq: Ho}ete li vi sada, kao qudi od re~i, da podrìte kandidaturu Vuka Dra{kovi}a za predsednika?
997
Pe{i}: Na{ dogovor je da SPO ima pravo da kandiduje... Dr [e{eq: Koga god èli da kandiduje? Pe{i}: Ne koga god èli... Dr [e{eq: Ho}ete li Vuka Dra{kovi}a? Pe{i}: ... ali smo o~ekivali, bilo je najavqeno da se... Dr [e{eq: Za{to onda Zoran \in|i} izbegava da otvoreno podrì Vuka Dra{kovi}a? On kaè sada se mi borimo za medije, sada se borimo za uslove, posle }emo videti. Pe{i}: Pa, ja ne znam sada... Dr [e{eq: Srpski pokret obnove ima pravo da postavi kandidata, ali posle }emo mi o tome razgovarati. To je ve} malo nekorektno. Pe{i}: Mislim da je to bio dogovor, da je ta kandidatura bila o~ekivana. Drugo, mi smo toliko puta razgovarali o tome da }e se Vuk kandidovati, za mene to nije nikakvo iznena|ewe. Dr [e{eq: Za{to onda Demokratska stranka javno to ne podrì? Kako }e... Pe{i}: Evo, ve~eras je Vesi} javno podrào tu kandidaturu. Dr [e{eq: Nije podrào. Pe{i}: Pa jeste. Dr [e{eq: Nije, nemojte. Ako je to bila podr{ka... Pe{i}: Pa jeste, kako da nije. Ja sam tako videla. Dr [e{eq: Onda, da sam na mestu Vuka Dra{kovi}a, rekao bih hvala, nemojte me vi{e nikada podràvati. I jo{ jedno... Pe{i}: Dobro, znate {ta, nema potrebe da vi ovde pravite intrige u koaliciji Zajedno. Dr [e{eq: Nema tu intriga. Sa~ekajte malo. Pe{i}: Htela sam samo da objasnim za{to je \in|i} rekao da je moral za crkvu. Pre godinu dana imali smo nekakav ~udan razdor u Gra|anskom savezu, iako smo vaìli za qude koji se dobro slaù. Ta neka druga linija, koja je bila u Gra|anskom savezu, ~inila mi se preterano moralisti~ka. Zna~i, nije re~ o moralu, moral je ne{to {to je jako va`no, ali moralizam nije ne{to {to je zgodno u politici. Nekako smo se razi{li u tome zato {to sam ja smatrala da je sada, kada je rat zavr{en, normalno da se u|e u politi~ku borbu, da se uzmu realnosti u obzir. Drugi su smatrali da mi treba da idemo kao nekakvi popovi, prosvetiteqi, da idemo okolo da morali{emo qudima... Dr [e{eq: Kao Srpska liberalna stranka? Pe{i}: Zna~i... Ne bih èlela nikoga da vre|am. Dr [e{eq: Nije uvreda ako nekome kaète da podse}a na popa. Pe{i}: Ne volim to. Mislila sam da je na{a du`nost... Dr [e{eq: Kada se kaè da podse}a na lopova, hoh{taplera, laòva, onda je uvreda. Kada neko podse}a na popa ili svetiteqa, onda to nije uvreda, nemojte. Pe{i}: Pa dobro, ali da ne pomiwemo Srpsku liberalnu stranku, nije potrebno. Ne me{ajmo je u razgovor. Dr [e{eq: Dobro, ne bih ja nikada vre|ao... Pe{i}: Zna~i, re~ je o jednom moralisti~kom...
998
Dr [e{eq: Nadam se da kod vas nije bilo falsifikovawa glasa~kih listi}a, kao na \in|i}evim izborima u Demokratskoj stranci. Pe{i}: Nikada nisam ~ula da je bilo falsifikovawa listi}a. Dr [e{eq: Kako niste ~uli, pa nadomesite wegovu ulogu, kako... Pe{i}: To ste ovog momenta izmislili. Dr [e{eq: O tome se u Gradskoj skup{tini raspravqalo. Jeste li gledali Utisak nedeqe i tamo se raspravqalo. Voditeqka je postavila pitawe kako je Vesi}: falsifikovao glasa~ke listi}e? I sada vi kaète da sam ja to izmislio na licu mesta. Znate, ja nisam ~ovek koji izmi{qa, nisam ma{tovit ~ovek. Pe{i}: Ne, ne, izmi{qate, vi izmi{qate! Kako niste ma{toviti? Toliko ste bili ma{toviti, gospodine [e{eq, da ste od nekog Romanova u [paniji, nekog hoh{taplera, primili nekakvo ordewe... Dr [e{eq: Kako da ne primim odlikovawe kada mi ga daje? Pe{i}: Primili ste odlikovawe jednog hoh{taplera. Vidite da imate nevi|ene ma{te. Dr [e{eq: Znate li koliko ja volim odlikovawa? Nemojte da govorite tako, to je Srpski pokret obnove lansirao. Pe{i}: Neki put mislim da ste vi jako naivni podse}ate na neko dete. Dr [e{eq: Romanova Dolgorukog je Srpski pokret obnove prvi lansirao na srpskoj politi~koj sceni. Ne zaboravite, Mihajlo Markovi}, tada{wi poslanik Srpskog pokreta obnove, onda... Pe{i}: êkajte, ali ovaj Romanov koga ste vi proglasili... Dr [e{eq: Pa, to je taj. Mihajlo Markovi} je rekao da je od Nemawi}a, ja nisam govorio da je Nemawi}. Pe{i}: Vi ste naivni i to ste odmah poverovali. Dr [e{eq: Pa, dokazano mu je poreklo i krvno srodstvo sa Romanovima. Pe{i}: Sva{ta. Dr [e{eq: Ko{tanu sr` su mu nosili na ispitivawe u London. Ali, ne zaboravite, Borivoje Borovi}, visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove je konzul... Pe{i}: îji? Dr [e{eq: ... tog Romanova Dolgorukog ovde u Beogradu. Zvani~ni konzul wegov, a vi to izgleda ne znate. Ne{to bih drugo pitao. Kada vi drìte do morala, kako je mogu}e da ste uvek pristajali uz najve}e srpske neprijateqe. Prvo... Pe{i}: Kakve neprijateqe? Dr [e{eq: Sada }u vam re}i. Sa~ekajte malo, strpqewa. Uz UJDI Branka Horvata. Pe{i}: Ne. Dr [e{eq: Pa onda, uz reformiste Ante Markovi}a. Sada, kada ste imali ove mitinge i demonstracije, podràvali su vas i Ibrahim Rugova... Pe{i}: Jaooo, nikada se Ibrahim Rugova nije javio. Dr [e{eq: Molim vas, Adem Dema}i je dolazio u Beograd da sa vama razgovara i da vam d podr{ku.
999
Pe{i}: Nije nikada sa mnom razgovarao. Dr [e{eq: Nije sa vama li~no, ali, molim vas... Pe{i}: Ama, ni sa kim nije razgovarao. Dr [e{eq: Nemojte, molim vas! Pe{i}: Ama... Dr [e{eq: Dao je izjavu u Na{oj borbi da je bio u Beogradu i razgovarao sa vama. To je Na{a borba objavila. Pe{i}: Pitam se samo kako vas nije sramota da se druìte sa onim Le Penom koji je slao u Hrvatsku zenge i naoruàvao... Dr [e{eq: To nije istina. Pe{i}: Kako nije istina? Dr [e{eq: Nije istina. Vi izmi{qate. Pe{i}: Ama, to je najve}a sramota, ja da to uradim? To je sramota jedna. Dr [e{eq: Le Pen je ponos Francuske i veliki je srpski prijateq. On se jedini javno suprotstavio u~e{}u francuske avijacije u bombardovawu Republike Srpske. Pe{i}: U Hrvatskoj su bili i wegovi dobrovoqci. Dr [e{eq: To nije istina. Pe{i}: U zengama su bili. Dr [e{eq: To ste vi izmislili. Pe{i}: U zengama. Dr [e{eq: To ste vi izmislili. Voditeq: Imamo slu{aoca, dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, pored telefona je stari opozicionar i va{ verni slu{alac, bez obzira {to su vas godinama smatrali za reìmsku stanicu. Dr [e{eq: Zar nije bila reìmska stanica? Slu{alac: Jeste. Dr [e{eq: Ma kakvi, nije bila reìmska stanica. Slu{alac: Molim vas, ho}ete biti qubazni, slu{alac ovog radija je svetiwa, demokratija je zavladala u Srbiji, pa vas molim, gospodine [e{eq, da me saslu{ate. Dr [e{eq: [ta }u onda ja ovde ako je zavladala demokratija? Slu{alac: Htela sam da pozdravim va{e goste, gospo|u Pe{i} i gospodina [e{eqa. Prvo da postavim pitawe gospodinu [e{equ: vi svoju stranku deklari{ete kao opozicionu, pa sam htela da vas pitam da li je vama ve}i problem koalicija Zajedno ili reìm gospodina, druga Slobodana Milo{evi}a? Nisam sasvim sigurna, znate, morate da se opredelite, da bi narod znao {ta vi definitivno mislite. Imam dva sina koji se druè sa mladi}ima koji su ~lanovi va{e stranke, koji su izvanredni drugovi i nisu neprijateqi, pa bih èlela da ti mladi qudi znaju {ta vi ho}ete i kakvo je va{e definitivno opredeqewe. Toliko za vas. Gospo|i Pe{i} sam htela da zahvalim za svih onih 88 dana koje smo proveli zajedno, za svu wenu energiju. Pe{i}: Meni to nedostaje. Slu{alac: Da, i meni jako nedostaje. Voditeq: Imate li pitawe?
1000
Slu{alac: Htela sam da je pozdravim, da joj se zahvalim i da kaèm da je ve~eras u Utisku nedeqe gospodin \or|evi}, Bora ôrba, rekao da ako koalicija Zajedno ostane zajedno, da }e to biti ko namazan puter na hleb, i glatko }e dobiti izbore. Mislim da je to neka poruka gospodina \or|evi}a. Vesna, pozdravqam vas. Voditeq: Hvala vam. Dr [e{eq: Kada namaète puter na hleb, pa vam ispadne iz ruke, uvek padne na onu stranu koja je namazana. Zna~i da pada na glavu. Prema tome, ako se ne{to ispusti... Pe{i}: [to je to glava? Dr [e{eq: To je glava jer je na vrhu. Pe{i}: To je namazano, to je ravno, {to je glava? Dr [e{eq: Na vrhu, to je glava, to je vrh. Pe{i}: To je ravno. Dr [e{eq: Glava je vrh, ali to je jedan parlamentaran ravan krov, gospo|o Pe{i}. Ravan krov je ipak krov, je li tako? Moè da se nadzi|uje, moè da se stavi jo{ ne{to preko toga. Pe{i}: Dobro, hvala. Dr [e{eq: [to se ti~e va{e radio-stanice, ona je pune tri godine bila apsolutno reìmska i reìmska je i danas. Reìm je po~eo malo da popu{ta, tako da se... Voditeq: Gospodine [e{eq, vi sedite ve~eras u toj radio-stanici. Dr [e{eq: Sa~ekajte malo, {to se bojite kritike ako je argumentovana. Sa~ekajte da ~ujete imam li neke argumente, pa ako su slabi, onda ih opovrgavajte, ako su jaki, onda }utite i trpite. To {to smo se ve~eras gospo|a Pe{i} i ja ovde pojavili ne zna~i da ste vi prestali da budete reìmski, nego da je reìm malo popustio kada su mediji u pitawu. Vaqda je shvatio da je apsolutnom kontrolom samom sebi naneo {tetu. Najvi{e je protiv socijalista bio onaj monopol na dràvnim medijima: neprekidno ponavqawe wihovih propagandnih ideolo{kih floskula u dugom nizu, i odsustvo svakog opozicionog reagovawa na takve wihove stavove. Kada je re~ o koaliciji Zajedno, za{to bih se ja opredeqivao? Za mene je koalicija Zajedno konkurencija. Nije moj ciq da konkurencija uspe, da pobedi. Ako konkurencija uspe, ja propadam. Ja sam i protiv reìma i protiv koalicije Zajedno, to su mi politi~ki protivnici. Svaki wihov uspeh za mene je negativan. Svaka wihova gre{ka za mene je pozitivna, otvara {ansu Srpskoj radikalnoj stranci. Borimo se da {to pre oborimo sa vlasti Socijalisti~ku partiju, sve levi~arske stranke: JUL, Novu demokratiju, ali se borimo i da spre~imo da koalicija Zajedno do|e na vlast. Za nas nema neke bitne razlike izme|u levi~arskih stranaka i koalicije Zajedno. Kada je re~ o nacionalnom pitawu koalicija Zajedno je jo{ gora, ~ak i o pitawu slobode medija u nekim slu~ajevima koalicija Zajedno se pokazala mnogo gorom i od reìma. Pe{i}: To je to. Dr [e{eq: Tamo gde vladaju na lokalnom nivou tako|e su gori od socijalista. Tu imam ~itav niz konkretnih dokaza.
1001
Pe{i}: Rekla bih samo da je slu{ateqka na jedan vrlo fin na~in htela da kaè da je utisak mnogobrojnih gra|ana, a i moj li~ni, da nekako uvek postoji veza izme|u Srpske radikalne stranke i reìma. Dr [e{eq: Koja veza? Pe{i}: Bili ste u koaliciji, ne formalnoj nego neformalnoj, zato {to su navodno vodili dobru srpsku politiku. Kad god wima ne{to zagusti, evo srpskih radikala da ih vade. Dr [e{eq: Kako ih sada vadimo? Pe{i}: Evo i sada. Dr [e{eq: Kako, da ~ujemo? Pe{i}: Evo, tako {to predsednik Milo{evi} planira da se prebaci na mesto predsednika... Dr [e{eq: Savezne Republike Jugoslavije. Pe{i}: ... Jugoslavije, i ho}e da ra{~isti stvar u DPS-u, jer mu se ~ini da nisu ba{ svi wemu dovoqno lojalni i dovoqno verni. Ko }e prvi da prisko~i u pomo} predsedniku Milo{evi}u nego opet Srpska radikalna stranka. Zna~i, kad god za{kripi, tu je Srpska radikalna stranka. Dr [e{eq: Da li vam je to argument? Imate li jo{ neki? Pe{i}: Ali svaki put, nema nijedne situacije kada je reìm u {kripcu... Dr [e{eq: Dajte jo{ neki argument. Pe{i}: Kad god su bile demonstracije, svaki put ste dali podr{ku reìmu. Drugo, izmi{qate da smo se vi|ali sa Rugovom, sastajali sa Dema}ijem. To su sve same izmi{qotine. Vi u stvari... Dr [e{eq: Zna~i, Dema}i laè, gospo|o Pe{i}? Pe{i}: Ne, on se sa nama nikada nije video... Dr [e{eq: Pa ~ekajte, on je dao izjavu u Na{oj borbi da je... Pe{i}: ôvek ima prava... Dr [e{eq: Molim vas, ne sporim ja va{e pravo da se s wim sretnete, ali {to onda negirate? Pe{i}: Pa mogu se i sresti, mene nije sramota da se sretnem. Dr [e{eq: Ne bi vaqda taj Adem Dema}i lagao? On je nama politi~ki protivnik, ali ga cenim i po{tujem. On je 27 godina... Pe{i}: Kada je on vama rekao... Dr [e{eq: U Na{oj borbi je objavqeno... Pe{i}: ... da se sreo? Dr [e{eq: ... da se sreo, da je nekoliko puta putovao u Beograd. Pe{i}: To nije istina. On je davao ovde izjavu... Dr [e{eq: Gospo|o Pe{i}, on je 27 godina robijao kao Titov zato~enik. Pe{i}: Kaèm vam da izmi{qate, da je u novinama tvrdio... Dr [e{eq: Zbog toga ga cenim i po{tujem, on ne bi lagao. Pe{i}: Ovog ~asa, izmislili ste ovog ~asa da je bilo u novinama. Dr [e{eq: U novinama je bilo. Pe{i}: Vi kako zinete, tako laète. Dr [e{eq: Pokaza}u vam da je bilo u novinama.
1002
Voditeq: Ovo je dijalog totalno nepomirqivih. Dr [e{eq: U vezi sa \in|i}evim zakonom i po pitawu gra|anske dràve... Pe{i}: Pa {to laète? Dr [e{eq: Da ja odgovorim na ovo {to je rekla gospo|a. Prvo, kada je re~ o demonstracijama i gra|anskom protestu, moram da kaèm da je sve vreme wihovog trajawa Srpska radikalna stranka neprekidno ponavqala da je protest gra|ana opravdan, da nije samo motivisan otimawem odborni~kih mandata u drugom izbornom krugu nego nacionalnom, ekonomskom i socijalnom politikom reìma, odsustvom demokratije, blokadom medija, progonom opozicije itd. Neprekidno smo insistirali da gra|ani imaju prava na sve oblike mirnih demonstracija i protesta. âk kada je reìm poku{ao napraviti razliku izme|u studenata i koalicije Zajedno rekli smo da je protest koalicije Zajedno legitiman, a politi~ki protest studenata nije. Oni kao studenti mogu da idu u sindikalni protest, a ne u politi~ki. Pe{i}: Dobro, zovite ga sindikalnim, nema veze. Dr [e{eq: Nije bitno. Pe{i}: Oni su ga nazvali Studentski protest. Nisu ga nazvali politi~kim nego studentskim, zna~i, moèmo ga nazvati i sindikalnim. Dr [e{eq: Dakle, rekli smo da je protest koalicije Zajedno legitiman. Osu|ivali smo koaliciju Zajedno zbog nasiqa... Pe{i}: Kakvog nasiqa? Dr [e{eq: ... ru{ewa po Beogradu. Tukli ste gra|ane na ulicama, Pe{i}: Koje gra|ane? Dr [e{eq: Mnoge koji misle druga~ije pretukli ste na ulicama. Razbijali ste... Pe{i}: To je potpuno neta~no. Dr [e{eq: ... javne objekte po Beogradu. Pe{i}: Koji su to gra|ani bili pretu~eni? Dr [e{eq: Demolirali ste zgradu Politike, demolirali ste zgradu dràvne televizije. Pe{i}: Pa nemojte, sme{no je da je jajima demolirano... Dr [e{eq: Kakva jaja, jaja su do{la tek posle. I jaja sam vam podrào, gospo|o Pe{i}, ali vam kamewe nisam podrào, jer jaja nisu opasna... Pe{i}: Da kaèm ne{to, to je jednostavno... Ko je naru~io kamewe? Dr [e{eq: Kada pogodite jajetom nekoga u glavu, ne}e mu glava stradati. Pe{i}: Eto, to je taj bezobrazluk zbog koga... Dr [e{eq: Molim vas, pustite te uvrede. Pozivali ste na oru`je, na pu{ke, na ustanak... Pe{i}: Ko je pozivao, ja pozivala na oru`je? Dr [e{eq: Ne, nego lideri koalicije Zajedno, lideri koalicije Zajedno, gospo|o Pe{i}. Pe{i}: Niko nije pozivao na oru`je. Dr [e{eq: Neki lideri koalicije Zajedno.
1003
Pe{i}: Niko na oru`je nije... Dr [e{eq: Pa gledali smo na televiziji, nemojte. Pe{i}: Pa fino {to vi verujete televiziji, znam da vi radite za taj reìm i za tu televiziju. Dr [e{eq: Gledali smo na televiziji izjave. Nemojte... Pe{i}: A, to ste na televiziji videli. Dr [e{eq: Pa to nije montirano, to nije moglo da se montira. Pe{i}: Kako da se ne montira? Dr [e{eq: To? To ne moè da se montira. I za{to ste mar{irali pod nema~kom zastavom, gospo|o Pe{i}? Kako ste mogli da osramotite Srbiju mar{iraju}i danima pod nema~kom zastavom? [to se ti~e Mila \ukanovi}a, nije nimalo slu~ajno da vi uvek podràvate nekoga ko vodi antisrpsku politiku: podràvate Liberalni savez, koaliciju Narodna sloga Slavka Perovi}a, sve srpske neprijateqe i protivnike vi podràvate. Pe{i}: Izvinite, za{to su oni srpski neprijateqi? Dr [e{eq: Sa~ekajte, molim vas. Zato {to su hteli da odvoje Crnu Goru od Srbije. Pe{i}: Za{to je Kilibarda srpski neprijateq? Dr [e{eq: Zato {to se slizao sa liberalima koji smatraju da postoji posebna crnogorska nacija i da Crna Gora treba da postoji kao nezavisna dràva. Pe{i}: Jeste li vi àndar? Za{to vi iz Hercegovine napadate kao àndar? Dr [e{eq: Molim vas, Hercegovina je bila prva srpska dràva, gospo|o Pe{i}, prva srpska dràva Zahumqe... Neka slu{alac malo sa~eka, moram da odgovorim u vezi sa Crnom Gorom. [to se ti~e Mila \ukanovi}a... Pe{i}: Ja vi{e ni{ta ne}u pri~ati, evo jedan sat je... Dr [e{eq: Gospo|o, ja sam vas 35 minuta ~ekao uporno, strpqivo, znaju}i da }ete vi do}i vi uvek dolazite. Pe{i}: Malo kra}e. Dr [e{eq: Dolazite na dnevni red, mo`da. Kada je re~ o Milu \ukanovi}u, godinama s wim vodimo ogor~enu borbu, prozivamo ga za kriminalne afere i smatramo da je glavni kriminalac u Crnoj Gori. Iznosili smo niz nepobitnih dokaza. Proterao me je zbog toga sa porodicom i najbliìm saradnicima 1995. godine iz Crne Gore. Pe{i}: To je ba{ bio Momir Bulatovi}. Dr [e{eq: Ne, nego Milo \ukanovi}. Pe{i}: Boga mi, ja se se}am da je bio Momir Bulatovi}. Dr [e{eq: Momir je samo dao... Pe{i}: Momir! Dr [e{eq: Molim vas, ko je bio {ef policije? Pe{i}: Momir je, boga mi, dao izjavu i on je organizovao sve to. Dr [e{eq: Pustite vi to. Znam ja dobro ko je sve organizovao. A}ima Vi{wi}a su hapsili zbog izjava koje je dao o Milu \ukanovi}u u Narodnoj skup{tini. Tada je \ukanovi} maltene u piyami do{ao u Narod1004
nu skup{tinu da kaè da }e A}im biti uhap{en. Obe}ao mu je zatvor zbog govora u Narodnoj skup{tini i A}im je odrobijao punih pet meseci. Meni su dve godine zabrawivali ulazak u Crnu Goru. Svih osam na{ih poslanika je brutalno izba~eno iz Narodne skup{tine Crne Gore. Nisu mogli me|u wima da na|u nekog izdajnika poput Glamo~anina, pa su svih osam brutalno izbacili. Sada se vi ~udite {to sam ja protiv Mila \ukanovi}a. Pe{i}: Ali volite Momira, kada je on dao izjavu, znam kada ste bili... Dr [e{eq: Dozvolite, gospo|o Pe{i}, po{to postoji Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori, a ne postoji Gra|anski savez, da sam bar malo... Pe{i}: Ne postojite vi{e vi ni tamo. Dr [e{eq: Molim vas, postojimo. Pe{i}: Ne. Dr [e{eq: Imamo vi{e procenata nego {to ste vi imali kada ste sami 1993. godine iza{li na izbore. Imamo i sada oko 4 odsto na ovim izborima, koji su falsifikovani, posle svih tih udara, i opet imamo vi{e nego {to ste vi ikada ovde sami osvojili. Vi nikada vi{e od pola procenta niste imali. Mirko Jovi} vas je tukao 1992. godine, ne zaboravite. Dozvolite, ipak sam vi{e od vas informisan o odnosu snaga i o situaciji u Crnoj Gori. Ako Bulatovi} vodi politiku zajedni~ke dràve sa Srbijom, onda u ovom kqu~nom i odsudnom trenutku zasluùje na{u podr{ku u obra~unu sa crnogorskim separatistima. Pe{i}: Prvo, vi ste poverovali da je sukob ba{ oko toga. Tajno, uvek ide ista formula. Vlast predsednika Milo{evi}a se izjedna~ava sa dràvom i sa srpskim interesima. Dr [e{eq: Nema to nikakve veze. Pe{i}: To je gotovo sme{no, nije uop{te re~ o nekakvom otcepqewu Crne Gore, nego je re~ o nekim stvarima... Dr [e{eq: Gospo|o Pe{i}, vas Slobodan Milo{evi} nikada nije uhapsio, a mene je ~etiri puta hapsio i drào u zatvoru. Prema tome, iz toga izvucite zakqu~ak ko je za wega ozbiqniji protivnik vi ili ja. Pe{i}: Dobro, to nema veze. Ja samo kaèm {ta vi radite, da ste vi uvek u dosluhu sa wima i kad god im ustreba, Srpska radikalna stranaka je uvek tu. Dr [e{eq: U dosluhu? Pe{i}: Da. Jeste. Dr [e{eq: Kada smo u zatvoru, tada smo naj~e{}e u dosluhu... Pe{i}: E, jeste, u dosluhu ste. Dr [e{eq: Kada nas zatvorski straàri nadziru dok spavamo. Pe{i}: Jeste. Odmah ste svakom prilikom tr~ali da pomognete wima. Voditeq: Izvolite. Slu{alac: Ba{ dugo ~ekam. Voleo bih da postavim pitawe gospodinu [e{equ. Voditeq: Nemojte samo op{irno, molim vas, po{to su i gosti ve} dugo ovde u studiju.
1005
Slu{alac: Ne, sigurno ne}u. Hteo bih da malo prokomentari{em pitawe predsednika Srbije. Voditeq: Budite qubazni, postavite pitawa, jer nemamo dovoqno vremena. Iz reìje mi javqaju da su i druge linije zauzete. Slu{alac: Koga gospodin [e{eq predlaè za predsednika Srbije i ho}e li se on kandidovati? Ako ne}e on, koga predlaè? [ta se doga|a sa Crnom Gorom, Milom \ukanovi}em? Sa \in|i}em stvar je jasna. Molio bih vas da odgovori gospodin [e{eq, koga izuzetno cenim, {ta se to dogodilo pod zastavom koja je bila za prosperitet Srbije? Voditeq: Hvala. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka }e sigurno imati kandidata, koga }e podràti, za predsednika Republike Srbije. Ko }e biti taj kandidat, odlu~i}e Centralna otaybinska uprava, mo`da ve} i na slede}oj sednici. Taj kandidat }e biti kandidat svih srpskih radikala koji }e ga svesrdno podràti. [to se ti~e Slobodana Milo{evi}a... Pe{i}: Verovatno }e biti gospodin [e{eq. Dr [e{eq: Ne zna se to. Pe{i}: Zna se. Dr [e{eq: Za razliku od drugih stranaka, Srpska radikalna stranka ima ~itav tim sposobnih qudi, afirmisanih u javnosti, itd. Pe{i}: Za to znam, ba{ bih volela da se iznenadim. Dr [e{eq: Moète vrlo lako da se iznenadite na razli~ite na~ine, gospo|e Pe{i}. Pe{i}: Ne}e biti tako, ne}e biti iznena|ewa. Voditeq: Gospo|o Pe{i}, imate li ne{to da odgovorite na{em slu{aocu? Pe{i}: Nemam ni{ta da mu odgovorim. Zahvaqujem se {to se javio. Pitawe je bilo postavqeno [e{equ, povodom ove kandidature, nije meni. Dr [e{eq: Da. A sa tih osnova... Voditeq: Pitawe Crne Gore i pitawe \in|i}a tako|e je postavqeno. Dr [e{eq: Gospo|a Vesna Pe{i} i ja smo se sloìli oko \in|i}a. Pe{i}: Nismo se sloìli, nismo se nikada sloìli oko toga. Voditeq: Pitawa je dosta, idemo na jedno ukqu~ewe i da lagano emisiju privodimo kraju. O~igledno je da su gosti ve} na mnogo pitawa odgovorili. Dr [e{eq: Malopre ste rekli da smo mi umorni nismo, gospo|a Vesna Pe{i} i ja smo veoma sveì i orni za razgovor. Voditeq: Ako ste sveì i orni za razgovor, onda }emo ostati ovde jo{ neki sat ako ustreba, jer slu{alaca je mnogo. Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, hteo sam da postavim neka pitawa za Vesnu Pe{i}. Recimo, otkud to da ba{ ona bude kandidovana za Nobelovu nagradu za mir, i ako moè da prokomentari{e izjavu svog biv{eg muà oko bombardovawa Srba. Gospodina [e{eqa sam hteo da pitam kakva je uloga generala Mladi}a u padu Krajine i kakav je wegov odnos i odnos Srpske radikalne stranke prema Mladi}u?
1006
Pe{i}: Da}u vrlo kratak odgovor. Ta kandidatura je do{la iz @eneve, verovatno zbog toga {to sam se od po~etka zalagala da se sukobi u biv{oj Jugoslaviji re{e pregovorima, a ne ratom. Mislila sam da je to boqe i za nas, i za sve druge, da je rat najgora kombinacija. Da je bilo razuma pregovori bi bili mogu}i, i qudi su trebali vrlo otvoreno da sve te probleme, kojih je bilo u to vreme, poku{aju da re{e mirnim putem. Zna~i, to je verovatno bio razlog zbog kojeg sam ja kandidovana. [to se ti~e mog biv{eg muà, on ne ìvi u Jugoslaviji od 1991. godine. Ne znam {ta on misli i {ta predlaè, prema tome, nemam razloga da odgovaram na to pitawe. Dr [e{eq: Kada je re~ o padu Srpske Krajine i Ratku Mladi}u, mislim da Ratko Mladi} u to nije ume{an. Zapadne delove Srpske Krajine predao je general Mile Mrk{i}. On je po zadatku iz Beograda upu}en da za {to kra}i rok i sa {to mawe borbe preda Srpsku Krajinu. Srpska Krajina je predata po sporazumu koji je reìm iz Beograda prethodno postigao sa Amerikancima. Reìm iz Beograda je u tom pogledu do kraja obmanut. Obe}awa koja su zauzvrat dali Amerikanci su pogaèna. [to se ti~e generala Ratka Mladi}a, imao sam veoma mnogo primedbi na wegovo pona{awe u ovom ratu. Me|utim, on je sada smewen. Wemu preti hap{ewe od me|unarodnih snaga i ja se zato s wim solidari{em. Apsolutno sam protiv wegove isporuke Ha{kom tribunalu. Jo{ jedna ta~ka na{eg apsolutnog neslagawa sa koalicijom Zajedno jeste zahtev da se Radovan Karayi}, Ratko Mladi} i svi drugi Srbi, koji su na ameri~kim i drugim zapadwa~kim spiskovima zlo~inaca, isporu~e u Hag. To je jedan od razloga {to mi nikada ne moèmo u koaliciju sa Zajedno, niti moèmo koaliciju Zajedno podràti u wihovim politi~kim nastojawima. Ima nekih dodirnih ta~aka u ekonomskoj i socijalnoj sferi, u borbi za unutra{wa demokratska prava, slobode itd., i to je gra|anima o~igledno, ali postoje neka kqu~na strate{ka pitawa oko kojih sporazum nikako nije mogu}. Onaj ko traì isporuku ili Radovana Karayi}a, ili Ratka Mladi}a, ili bilo kog drugog Srbina, Ha{kom tribunalu, na{ je ogor~eni politi~ki protivnik i tako definitivno ostaje. Dakle, dok se vodi potera za Ratkom Mladi}em, ja ne}u nijedne lo{e re~i o wemu da kaèm. Onog trenutka kada on bude slobodan, kada se bude slobodno kretao, kada bude mogao da u~estvuje u javnom ìvotu, onda }u re}i sve {to imam protiv wega, a imam mnogo toga. Pe{i}: Na{e je stanovi{te da se ni gospodin [e{eq ne slaè sa ratnim zlo~inima. To niko ne moè da brani. Ko ih je vr{io, da li su Hrvati, Srbi, muslimani? Svako ko u~ini zlo~in, bilo ratni, bilo drugi, mora za to da odgovara. Mislim da oko toga moèmo da se sloìmo. îwenica je... Dr [e{eq: Postavqa se pitawe gde da odgovara? Pe{i}: Upravo sam ja to htela da kaèm. Dr [e{eq: Da li Srbi smeju Srbina da isporu~e? Pe{i}: Prvo, to Srbi Srbina, Hrvat Hrvata, ili ovog, onoga, uop{te nije bitno. Ako su neki qudi ~inili, a verovatno da jesu, na sve tri strane odre|ene zlo~ine, u ratu se to de{ava, onda mislim da bi taj pri1007
tisak, kada je re~ o Ha{kom tribunalu i isporu~ivawu, mnogo popustio kada bi na{i sudovi po~eli malo da se bave tim pitawem. Mene ~udi {to se na{i sudovi nikada nisu zainteresovali za to pitawe. Bilo je jedno su|ewe koje je bilo vi{e sprdwa nego su|ewe. Me|utim, mnogo bi boqe bilo ukoliko bismo na ta pitawa sami odgovorili. Nema razloga da se na to pitawe ne odgovori, nema razloga da se od toga pravi neka tabu tema. Na{i sudovi su mogli ta pitawa da ispituju, onda bi se taj pritisak smawio. Drugo, na{i bi qudi mogli samostalno da u~estvuju u tome, da ocene koliko ima istine, koliko ima laì, da budu sami akteri svega toga, a ne da se prave mistifikacije kako je izdao Srbin Srbina, ovoga, onoga. Nema to veze, va`no je da li je neko ~inio zlo~ine ili nije, i neka sudovi po~nu da rade. Dr [e{eq: Ali, da li da isporu~ujemo Srbe Ha{kom tribunalu? Pe{i}: Ne moèmo. Evo u ~emu je problem! Po mom mi{qewu, to nije fer, zbog toga {to na{e stanovni{tvo, qudi koji ìve ovde, nemaju priliku da u~e ne{to o tome, oni nisu pripremqeni za tu temu. Zato i kaèm da na{i sudovi moraju da rade, da bismo imali odre|eno stanovi{te o tome. Dr [e{eq: Gospo|o Pe{i}, kada bi va{a koalicija do{la na vlast, da li biste vi isporu~ili nekog Srbina Ha{kom tribunalu, bilo koga? Pe{i}: Ponavqam ono {to sam vam rekla prvo bih pokrenula na{e sudstvo... Dr [e{eq: Ali ako vam zatraè, ultimativno vam zatraè? Pe{i}: Ne moè niko ni{ta ultimativno da traì. Dr [e{eq: Pa evo, sada ultimativno traè. Pe{i}: Ne traè. To uop{te nije istina. Ne traè ultimativno, ne}e uop{te da traè. Gde su ti? Dr [e{eq: Kaù da se spoqni zid sankcija ne}e ukinuti dok se... Pe{i}: To je najmawe {to se spomiwe. Dr [e{eq: To se naj~e{}e spomiwe. Spoqni zid sankcija Amerikanci... Pe{i}: Ama najmawe, najre|e... Dr [e{eq: Amerikanci spoqni zid sankcija vezuju za Ha{ki tribunal. Pe{i}: Pored toga, da vam kaèm ne{to, to je Milo{evi} potpisao, to je, kao {to znate, saradwa sa Ha{kim tirubnalom. Dr [e{eq: Jo{ nikog nije isporu~io. Pe{i}: êkajte, on je to potpisao. Zna~i... Dr [e{eq: On je potpisao saradwu, ali jo{ nijednog Srbina nije isporu~io. Pe{i}: Pored toga, to je i obaveza preko Ujediwenih nacija. Dr [e{eq: Vuk Dra{kovi} je nekoliko puta ponovio na mitinzima va{e koalicije da bi isporu~io Srbe Ha{kom tribunalu. Pe{i}: Predsednik Milo{evi} je potpisao Dejtonski sporazum i saradwu sa Ha{kim tribunalom. Ako mu to nije odgovaralo, ako ne}e ni{ta da ispuni, on nije morao to da potpi{e.
1008
Dr [e{eq: Tamo ne stoji klauzula o isporuci. Pe{i}: Tamo stoji... Dr [e{eq: Oni su postigli saglasnost o saradwi i on je ovde otvorio kancelariju Ha{kog tribunala, ali nije se obavezao na isporuku, jo{ uvek se nije obavezao. To ne zna~i da ja mislim da se on nikada ne}e obavezati. Pe{i}: Ne znam, ne znam da li se obavezao. Ne mogu da kaèm ta~nu formulaciju. Dr [e{eq: Nemam poverewa u wega, ali jo{ uvek nije nikog izru~io, ali vi ste se obavezali. Pe{i}: Nisam se ja nikom ni{ta obavezala. Dr [e{eq: Va{a koalicija, gospo|o Pe{i}. Pe{i}: Smatram... Dr [e{eq: Prvo, Vuk Dra{kovi} je neprekidno na mitinzima ponavqao da }e se Srbi isporu~ivati Ha{kom tribunalu svi sa poternica. Pe{i}: Ne Srbi, uvek se govorilo da svi oni koji su ~inili ratne zlo~ine treba da... Dr [e{eq: Molim vas, da li }e se isporu~ivati Ha{kom tribunalu? Pe{i}: I od toga, ako je neko normalan, ne moè da odustane. Dr [e{eq: Zoran \in|i} je dao intervju u decembru mesecu, sa~ekajte malo... Pe{i}: êkajte, ja sada... Dr [e{eq: Zoran \in|i} je dao intervju u decembru mesecu za nema~ki [pigl, u kome je izjavio da ako on do|e na vlast, a ako se Ratko Mladi} i Radovan Karayi} pojave na teritoriji Srbije, da }e ih odmah uhapsiti i isporu~iti u Hag. To je Zoran \in|i} izjavio nema~kom [piglu. Pe{i}: Ne znam. Nisam ~ula da je to izjavio, ali ako je izjavio, to je me|unarodna obaveza koja nije vezana samo za Dejtonski sporazum zato {to su Ha{ki tribunal, kao {to znate, osnovale Ujediwene nacije. Dr [e{eq: Ali mi nismo ~lanica Ujediwenih nacija. Pe{i}: Jesmo. Dr [e{eq: Kako kada nas tamo nema? Pe{i}: Jesmo, mi smo samo skrajnuti na vrlo ~udan odnos, ali nismo izba~eni. Dr [e{eq: Skrajnuti? Pe{i}: Nije to ba{ tako jednostavno. Dr [e{eq: Ostavqeni smo da se pu{imo sa strane. Pe{i}: Sada treba da se zapitamo kakva nam je bila diplomatija i kakva nam je bila politika. Dr [e{eq: Ne, to govori o Ujediwenim nacijama, a ne o politici ove zemqe. To govori o prirodi Ujediwenih nacija. Pe{i}: Ne, ne, izvinite vi. Mogu samo da kaèm da je ve{tina politike i da ne do|e{ u takvu situaciju. Dr [e{eq: To je ta~no. Pe{i}: Ali, ako tako neko vodi politiku, a vi biste jo{ gore vodili nego Milo{evi}, mi bismo verovatno bili izba~eni i sa Balkana.
1009
Dr [e{eq: Ali ako je neko unapred zamislio da vam rasturi dràvu? Pe{i}: Nije ni{ta unapred zami{qeno. Dr [e{eq: Zami{qeno je da se rasturi dràva. Pe{i}: To su paranoi~ne ideje takvih qudi. Dr [e{eq: Zami{qeno je, zami{qeno. Zami{qeno je da se rasturi dràva, nije slu~ajno... Pe{i}: Nije. Koja dràva? Dr [e{eq: SFRJ. Nisu slu~ajno Nema~ka i Vatikan... Pe{i}: Mnogo ste je branili, se}am se. Dr [e{eq: Nisu slu~ajno Nema~ka i Vatikan prvi priznali nezavisnost Hrvatske u vreme... Pe{i}: Vi ste bili jedan od najve}ih razbija~a te dràve. Dr [e{eq: Ja sam bio protiv te dràve. Pe{i}: Pa {ta sada ho}ete, {to se onda àlite i pomiwete Vatikan? Dr [e{eq: Malo strpqewa. Pe{i}: êkajte, za{to Vatikan, kada ste je vi razbijali? Dr [e{eq: Kao pojedinac ni{ta nisam mogao da razbijam. Pe{i}: Kako niste mogli, zna~i, razbijali ste je. Nemojte vi{e pomiwati Vatikan. Dr [e{eq: Samo malo strpqewa. Problem je pravni aspekt: priznali su nezavisnost Hrvatske u avnojevskim granicama u trenutku dok centralna vlast iz Zagreba nije kontrolisala sve delove te teritorije, {to je direktno kr{ewe me|unarodnog prava. Svojim politi~kim ciqevima, svojim politi~kim zalagawem, nisam kr{io me|unarodno javno pravo, ali ovim aktom o priznawu i Nema~ka i Vatikan su ga prvi prekr{ili, pa onda sve ostale zapadne zemqe za wima. Pe{i}: Mislim da niste u pravu. Ako se odre|ene teritorije dobiju oru`jem, ne moraju biti pravno priznate. Po me|unarodnom pravu rat nije sredstvo kojim se re{avaju odre|eni sukobi. Dr [e{eq: Hrvatska pre tog rata nije postojala kao nezavisna dràva. Pe{i}: Prema tome, mislim da niste u pravu kada kaète da je to kr{ewe me|unarodnog prava. Ne znate da je Ha{ki tribunal institucija. Dr [e{eq: Pa ko je kr{io me|unarodno pravo na po~etku rata? Kaìte mi ko je prekr{io me|unarodno javno pravo? Pe{i}: Mislim da su ga mnogi prekr{ili, ako ozbiqno razgovaramo o tome. Dr [e{eq: Ko? Pe{i}: Kada je re~ o pravu na samoopredeqewe, to je vrlo ~udno pravo, koje je trebalo i u ono vreme da se re{ava u Ujediwenim nacijama, postoji odre|ena procedura. Zato sam se ja i borila da ne do|e do rata, zato {to sam mislila da su svi jednostrano povla~ili poteze, ne slu{aju}i uop{te onog drugog. Dr [e{eq: Ko? Pe{i}: Svi akteri u jugoslovenskoj krizi, svi. Niko onog drugog nije hteo da ~uje...
1010
Dr [e{eq: Nije ni to ta~no. Pe{i}: ... nego su ~inili jednostrane poteze ne ra~unaju}i {ta }e onom drugom da se desi. Tako je i do{lo do te eskalacije. Naravno, tu ura~unavam i Slovence, i Hrvate, i sve druge. Dr [e{eq: Ujediwene nacije priznaju pravo na samoopredeqewe samo kolonijalnim narodima. Pe{i}: Ne, ne. Dr [e{eq: Kolonijalizovanim. Pe{i}: Nije to ta~no, vi niste stru~wak za me|unarodno pravo, moè... Dr [e{eq: Veoma sam dobar stru~wak. Predavao sam na univerzitetu Me|unarodne odnose. Pe{i}: Moè, ima i drugih, imate i Pakistan, i Indiju, itd; imate niz dràva ~ije ure|ewe uop{te ne spada u kolonijalno... Dr [e{eq: Slu{ajte, mo`da i nisam najboqi stru~wak, ali boqeg u Beogradu jo{ nisam sreo, ukqu~uju}i onog va{eg Vojina Dimitrijevi}a... Pe{i}: Ih, ne}e biti da ste... Dr [e{eq: ... koga sam kao doktor pobedio na odbrani doktorske disertacije. Pe{i}: Ne}e biti da ste boqi stru~wak od Vojina Dimitrijevi}a. Dr [e{eq: Jesam. Pe{i}: To je zaista sme{no. Dr [e{eq: Sada }u vam odmah razjasniti. [ta je sme{no? Sme{no je kada verujete u pogre{ne qude, gospo|o Pe{i}. Pe{i}: To je sme{no. Dr [e{eq: To je sme{no. Nigde u Ujediwenim nacijama nema definisanog prava na samoopredeqewe. Ono je ~isto deklarativno, politi~kog karaktera nigde ga nema u pravnim aktima. Drugo, centralna vlast ima pravo i oruànom silom da gu{i pobunu u provincijama. Pe{i}: Postoji procedura. Dr [e{eq: To je me|unarodno pravo, i nijedna dràva ne moè biti priznata, jer Hrvatska pre izbijawa rata nije postojala. Ovaj rat je bio gra|anski rat, a onaj ko je priznavao nezavisnost Hrvatske u avnojevskim granicama, u~estvovao je u rasturawu jedne me|unarodno priznate dràve. Pe{i}: U kojoj ste vi... Dr [e{eq: I, po me|unarodnom pravu... Pe{i}: [to da ne rasturaju oni kada i vi rasturate? Dr [e{eq: Pustite, ja sam politi~ar, ja se zalaèm... Pe{i}: Znam, ali vi rasturate. [to onda nekoga krivite kada ste vi rasturali. Dr [e{eq: Stanite, gospo|o Pe{i}, ne moète... Pe{i}: Ma ne, za{to vi{e da pri~amo o wima kada ja pri~am sa vama, za{to bih pri~ala o wima? Dr [e{eq: Molim vas, ja sam znao da nema ni~eg zajedni~kog, da je nemogu} zajedni~ki ìvot sa Hrvatima i Slovencima i bio sam protiv zajedni~kog ìvota.
1011
Pe{i}: Meni je to sme{no, kakva je to argumentacija uop{te? Pa eto, onda ste rasturali. Dr [e{eq: Sa~ekajte malo. Ali ovde se napravio pravni presedan, stra{an, od rimskog prava naovamo nedozvoqen. Pe{i}: Ne, imate slu~aj Indije i Pakistana, uop{te to nije nikakav presedan. Dr [e{eq: [ta imate kod Indije i Pakistana? Pe{i}: Isto tako, potpuno isti ... Dr [e{eq: [ta ima? Pe{i}: ... slu~aj kao {to je bio i ovde. Dr [e{eq: Nije ta~no. Pe{i}: Bio je gra|anski rat... Dr [e{eq: Nije ta~no. Pe{i}: ... kao {to je bio i kod nas. Dr [e{eq: Nije ta~no. Nije bilo gra|anskog rata. Pe{i}: Bio je, kako da ne? Bio je prvo dvo~lana federalna... Dr [e{eq: Bio je rat izme|u Indije i Pakistana? Pe{i}: Ajde da se ne upu{tamo u problem Indije i Pakistana po{to je suvi{e kasno, idemo na neke druge teme. Dajte malo... Dr [e{eq: Indija je okupirala isto~ni Pakistan i proglasila Banglade{. Indija ga je okupirala. Pe{i}: Banglade{ je priznat. Dr [e{eq: Priznat je posle, kada se povukla indijska vojska. Pe{i}: Pa naravno. Dr [e{eq: Ovde Hrvatska nije kontrolisala delove svoje teritorije, jednu tre}inu teritorije koja joj je priznata. To apsolutno nije bilo mogu}e. Voditeq: ûli smo u nekoliko navrata dijagnozu akutnog politi~kog stawa. Koliko je u predstoje}oj predizbornoj trci mogu}e zaobi}i neke od osobina vezanih za mentalitet ~oveka sa ovih prostora i izbe}i autoritarnost vo|stva? [ta zna~i pot~iwavawe ène u politi~kom ìvotu? Svojim primerom ste pokazali da niste samo nemo}na èna, naprotiv, u ova tri ili ~etiri protekla meseca izrasli ste, kako mnogi kaù, u na{u ~eli~nu ledi? Pe{i}: Mislite o mentalitetu, a ne autoritetu? Mislim da mnoga istraìvawa, koja su socijalni psiholozi vr{ili kod nas, zaista pokazuju da na skali autoritarnosti postoji dosta visoka autoritarnost me|u na{om populacijom. Ali ja to ne bih uzimala tako ozbiqno, zato {to mislim da je to mo`da i prirodno za ovaj deo sveta. Drugo, mo`da ta merewa ne pokazuju autoritarnosti u nekim drugim zemqama. Kada bi se to komparativno pogledalo, verovatno bismo stajali ne{to vi{e. Mentalitet nije neka kategorija koja mene ne{to posebno brine. Ne mogu da kaèm da sam kao èna imala nekih problema od kada se bavim politikom. Politikom sam se bavila i ranije, koliko je bilo mogu}e u nekada{wem reìmu. Ne vidim da meni u politici smeta to {to sam èna. Niti mi neko zamera, niti mi neko brani, niti me neko osporava u politici zato {to sam èna. îni mi se da tu vrstu autoritarnosti ja nisam uop{te susrela i nisam sa wom imala problema.
1012
Drugo je to {to mo`da ve}ina qudi kod nas misli da politikom treba da se bave mu{karci, a ne ène. Mo`da je to rasprostrawenije stanovi{te, ali ja nisam imala problema. Niko mi nije to stavqao kao nekakvu zamerku, niti mi je neko rekao da idem da kuvam umesto da se bavim politikom. Ne, to nije bio nikakav problem u mom ìvotu. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, pomaè bog vojvodi. @elim mu da {to pre sedne u predsedni~ku fotequ. Pro~itala sam da je nedavno izjavio da je mason pod pravoslavnim krstom. To je ne{to u vezi sa raskolom wega i A}ima Vi{wi}a. Da li je to ta~no? Dr [e{eq: Prvo, nije bilo nikakvog raskola sa A}imom Vi{wi}em. A}im Vi{wi} je podneo ostavku na funkciju predsednika Srpske radikalne stranke za Crnu Goru zbog lo{ih izbornih rezultata. Naravno, ti lo{i izborni rezultati su prevashodno bili diktirani objektivnim okolnostima delovawa Srpske radikalne stranke, koja je pretrpela stra{an teror reìma u Crnoj Gori, pre svega, li~ni teror Mila \ukanovi}a. Ali, bilo je i krivice kod ~elnih qudi na{e stranke u Crnoj gori. Bilo je nekih unutra{wih sukoba, razmirica i sli~no. A}im Vi{wi} je u subotu na sednici Centralne otaybinske uprave podneo konsekvence takvog stawa, podneo ostavku na tu funkciju, ali ostao je ~lan rukovodstva na{e stranke i ~lan predsedni~kog kolegijuma. Sada je za novog predsednika na{e stranke za Crnu Goru izabrana Gordana Bulatovi}, pa bih se nadovezao na prethodno pitawe gospo|e Pe{i}. I Srpska radikalna stranka je apsolutno za punu ravnopravnost polova u politi~koj sferi. U na{oj stranci imamo dosta èna politi~ara i poslanika, i u Republi~koj i u Saveznoj skup{tini, ~ak procentualno vi{e nego bilo koja druga stranka. Evo, sada je predsednik na{e stranke za Crnu Goru èna. Kada je re~ o ovoj drugoj insinuaciji, nikada nisam bio pripadnik nikakve masonske organizacije i ogor~eni sam politi~ki protivnik masona. Protivnik sam bilo kakvih konspirativnih organizacija. Sve ono {to je tajno i konspirativno meni smeta, meni je neprihvatqivo. Voditeq: Da li ste ikada tako ne{to izjavili? Dr [e{eq: Ne, ne. Nikada nisam bio nikakav mason, pa ni pravoslavni. Apsolutno sam protiv toga i mislim da masonske loè moraju biti zabrawene. Sve {to je tajno mora do}i pod udar zakona. Sve {to je tajno ima neke sumwive ciqeve, jer za{to bi ina~e bilo tajno? Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, pored telefona je Dejan iz Beograda. Hteo bih za po~etak da pozdravim va{e goste i sve u studiju. Imam pitawe za gospo|u Vesnu Pe{i}: kakav je wen odnos sa Danicom Dra{kovi}, po{to znam da je u po~etku bio izuzetno lo{. Za{to je odlazila u Bosnu kod gospodina Alije Izetbegovi}a, gde im je i gospodin Haris Silajyi} drào zdravicu, a nikada nije oti{la kod predsednika srpskog naroda? Pe{i}: Nismo uop{te i{li... Slu{alac: I tre}e pitawe, bi bilo... Voditeq: Na kog ste predsednika mislili?
1013
Slu{alac: Na gospo|u Vesnu Pe{i}, ne znam ta~no da li je ona bila ili weni predstavnici, uglavnom, znam sigurno da su bili tamo. Mislim da se nikada nisu sastali sa predstavnicima srpskog naroda. Hteo sam da pitam za{to wena stranka nije protestovala kada je do{lo do pada Krajine? Gospodina [e{eqa bih pitao {ta misli o fondaciji Soros, ili kako se sada to zove, Fondu za otvoreno dru{tvo? Toliko. Pe{i}: Mislim da je prvo pitawe bilo, ne mogu da se setim {ta je bilo. Voditeq: [to je va{a stranka odlazila u... Pe{i}: Ne, bilo je ne{to pre toga. Ne mogu da se setim {ta je pitao. Voditeq: Pitao je o va{em odnosu sa Danicom Dra{kovi}. Pe{i}: Da, Danica Dra{kovi}. Dr [e{eq: Kako da zaboravite Danicu Dra{kovi}? Pe{i}: Prvo pitawe se odnosilo na Danicu Dra{kovi} i moje odnose s wom. Nikada nisam bila s wom u lo{im odnosima. Recimo, 1993. godine kada su ona i Vuk bili uhap{eni, ja sam mnogo u~inila da organizujem one proteste, alarmirala sam me|unarodnu javnost da se oni puste iz zatvora. Prema tome, ja sam uvek s wom bila u prijateqskim odnosima. Nismo se nikada posva|ale i ne znam odakle uop{te takva pri~a. [to se ti~e ovog odlaska u Sarajevo... Voditeq: Obilazaka srpskog naroda. Pe{i}: To je bilo, pre svega, na poziv Srpskog nacionalnog vije}a, mi smo bili... Dr [e{eq: Srpskih kvislinga zna~i... Pe{i}: To nisu srpski... Dr [e{eq: ... koji sluè Izetbegovi}u. Pe{i}: To su Srbi koji ìve u Sarajevu, ne kvislinzi, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Srpski kvislinzi koji sluè Izetbegovi}u. Pe{i}: Za vas su to srpski kvislinzi, a za mene su Srbi. To je razlika izme|u nas dvoje. Sramota je to {to sada govorite. Dr [e{eq: I Paveli} je imao Besarevi}a, svog doglavnika. Pe{i}: To nije istina. Dr [e{eq: Jeste, jeste. Pe{i}: Vas ne zanimaju Srbi iz Zapadne Slavonije, to je velika sramota. Dr [e{eq: Zanimaju, zanimaju. Pe{i}: Uop{te vas ne zanimaju. Prema tome, to nije bio poziv Alije Izetbegovi}a nego Srpskog gra|anskog vije}a. I{li smo upravo da se raspitamo i vidimo kakva je wihova situacija. Otvoreno }u re}i da nisam i{la kod gospodina Karayi}a zato {to se nisam slagala sa onim {to on radi. Bilo je potpuno besmisleno ga|ati i bombardovati Sarajevo 4 godine, i ne znam za{to je uop{te to radio. Kada se pogleda rezultat, to je budala{tina da ne moè biti ve}a. Ne slaèm se sa tim da se prave nepotrebne `rtve, da se ga|a jedan grad 4 godine, da nas iskqu~uju iz me|unarodne javnosti i da dobijemo etiketu
1014
zlo~inaca. [ta se desilo sa tim Sarajevom? Je l to nije bila glupost? Treba da ~ini{ ono {to je pametno, ono {to je razumno, ono {to ti ide u korist, a ono {to ti ide na {tetu, to ne treba da se radi. Mislim da nema razloga da to ne kaèm potpuno i otvoreno va{em slu{aocu, niti imam razloga da to krijem. Bilo je jako pogre{no {to je on radio. I tre}e pitawe se odnosilo na, evo, vidite, sada je ve} kasno... Dr [e{eq: Imali ste samo dva pitawa. Pe{i}: Ne, mislim da je bilo tri. Dr [e{eq: Tre}e pitawe je bilo za mene. Pe{i}: A je l te, e pa fino. Ja mislim da je bilo i tre}e pitawe, neka bude po va{em. Dr [e{eq: Ali za mene je bilo, nagla{eno je tako. Pe{i}: Da. Dr [e{eq: Dao bih prvo jednu primedbu na odgovor gospo|e Pe{i}. Kaè da nije i{la... Pe{i}: Nemojte stalno zapiwati za mene, odgovorite, molim vas, na svoje pitawe. Dr [e{eq: Pustite, moja pitawa nisu toliko interesantna. Kaè da nije i{la u Republiku Srpsku zato {to se nije slagala sa Radovanom Karayi}em, ali je i{la u Sarajevo. To onda zna~i da se slagala sa Alijom Izetbegovi}em. Pe{i}: U Srpsko gra|ansko vije}e. Dr [e{eq: Pustite, mogli ste da idete i u Srpsko gra|ansko vije}e u Republici Srpskoj. Pe{i}: Tamo nije nikada bilo... Dr [e{eq: Kako nije? Pe{i}: Nije ga bilo. Dr [e{eq: Kako nije? Pe{i}: Nije ga bilo. Gde je? Kako, kada ga nema? Dr [e{eq: Ima tamo pet-{est stranaka koje misle kao i vi. Pe{i}: Ma nema. Dr [e{eq: Kako nema? Sada su na izbore izlazili. Pe{i}: Znam onog @ivanovi}a, upoznala sam se... Dr [e{eq: E, pa eto @ivanovi}, a niste i{li u Republiku Srpsku. Pe{i}: A znate kada se on pojavio? On se pojavio tek posle rata. Dr [e{eq: Nije ta~no, pojavio se jo{ 1991. godine. Pe{i}: On se pojavio tek posle rata. Dr [e{eq: Pojavio se jo{ 1991. godine, ja sam ga 1991. godine upoznao, gospo|o Pe{i}. Naravno, ne poznajem ga tako dugo kao vas, vas poznajem ve} 15 godina i vrlo ste mi simpati~ni kao li~nost, moram da vam to kaèm. Pe{i}: Vas se ne ti~e gde idem. Ja sam objasnila svoje stanovi{te. Dr [e{eq: Nemojte da se sada qutite, ja ho}u da vas pohvalim, vi ste mi politi~ki protivnik i èlim da vas {to pre politi~kim sredstvima porazim, da vas pobedim. Ali... Pe{i}: Normalno, ne}ete uspeti, vi sami sebe neprekidno poraàvate.
1015
Dr [e{eq: ... ne kao li~nost. Ne mogu ja vas sada da nipoda{tavam, ili, ne daj boè, uvredim. Ja vas cenim i po{tujem. [to se ti~e Soros fondacije, to je institucija za subverzivno delovawe protiv naroda koji se suprotstavqaju uspostavqawu novog svetskog poretka i na isti na~in Soros fond deluje u Srbiji, Bugarskoj, Belorusiji, Rusiji i u drugim zemqama. Pe{i}: Hrvatskoj. Dr [e{eq: Nemam informacija, nisam odavno bio u Hrvatskoj, gospo|o Pe{i}, pa nemam informacija da je to tako i tamo. Pe{i}: îtali smo u novinama da je reakcija na Soros fond, o kojem vi govorite, ista u Hrvatskoj Dr [e{eq: Ne znam u kojim ste vi to novinama pro~itali, ja ne ~itam hrvatske novine. Pe{i}: Mislim da je o tome bilo u Na{oj borbi. Dr [e{eq: Ne ~itam ni Na{u borbu, to je... Pe{i}: To su na{e novine. Dr [e{eq: îtao sam to {to je izjavqivao Adem Dema}i, posle sam prestao. Pe{i}: Ne bih se stidela da ~itam i hrvatske novine. Nije to bitno. Voditeq: Gospo|o Pe{i}, bilo je jo{ jedno pitawe, ne{to vezano za Krajinu. Dr [e{eq: Nisam zavr{io o Sorosu fondu. Voditeq: Izvolite. Dr [e{eq: Moram da kaèm da je politi~ki stav Srpske radikalne stranke prema Soros fondaciji potpuno jasan. Mi smo protivnici Soros fondacije, ali smo protiv toga da se Soros fondaciji i bilo kakvoj sli~noj fondaciji zabrawuje delovawe na teritoriji na{e zemqe. Ko god je spreman da unese novac u Srbiju i da finansira bilo {ta, osim ako nije re~ o ubijawu qudi ili direktnom ugroàvawu li~nih individualnih prava gra|ana, mi smo za to da ga unese. Smatram da nema te politi~ke koncepcije koju Soros moè milijardama dolara platiti ako je antisrpska, a da je srpski radikali svojom ideologijom, svojom programskom platformom, svojim politi~kim stavovima, ne mogu poraziti. Nema apsolutne mo}i novca u politici ako imamo elementarnu demokratiju u dru{tvu. Pe{i}: Htela bih da kaèm da je ovo jedan prili~no bezobrazan napad na fondaciju Soros, zato {to nijedna, ni po kriterijumu... Dr [e{eq: Kako bezobrazan, gospo|o Pe{i}? Pe{i}: Evo zbog ~ega... Dr [e{eq: Ovoliko komplimenata izreknem na va{ ra~un, a vi meni bezobrazan. Pe{i}: Zato {to je Soros podelio mnogo lekova bolnicama, ~ak su se lekari stideli kada je bio ukidan, pa su se odricali toga od straha. Ho}u da mi gospodin [e{eq kaè {ta je to po wegovom kriterijumu antisrpski, kada je Sowa Liht bilo {ta antisrpski izjavila, {ta je to antisrpski u~iweno? Ni{ta od svega toga nema. Dr [e{eq: Evo sada }u, ali povucite ovaj izraz bezobrazan.
1016
Pe{i}: Evo povla~im, zato {to ja ne volim da govorim grube re~i. Dr [e{eq: Dobro. Pe{i}: Zato sam uvek spremna da se izvinim ako mi se tako ne{to omakne. Nije mi te{ko. Dr [e{eq: Kako se meni nikada ne omakne? Pe{i}: Soros je u~inio mnogo dobrih dela, mnogo izbeglica pomogao, opskrbio mnogo qudi, prema tome, nije dobro da se govori da je to ne{to antisrpski. To je ne{to {to {iri u na{em narodu potpuno nezdravu paranoi~nu crtu. Gospodin [e{eq stalno ho}e da mi budemo bolesni qudi. Vaqda mi umemo da se odbranimo od svakog, vaqda nismo maloumni. Ne smemo da promolimo nos u svet, jer }e nas odmah tamo, u tom svetu, pojesti, odmah }e nas uni{titi. Za{to se stalno stvara taj strah od sveta? Vaqda smo mi pametni qudi koji umeju da upravqaju dràvom, da vode svoje poslove i {tite svoje interese. Za{to bismo bili stalno u tom strahu? Mislim da to nije dobro. Bilo je jo{ jedno pitawe. Ipak se dobro se}am. Posle Bleska sam oti{la u Zapadnu Slavoniju, da vidim kakva je tamo situacija. Nije sada vreme da pri~am {ta sam videla tamo i kako je to bilo. Da li vi verujete da mi je moja sestra, koja ne moè da hoda, istog dana kada su se pojavili u Siminoj ulici u Crvenom krstu, rekla tr~i. Ja na pijacu, kupim 15 kila jabuka, i {ta smo sve posle toga ~inili? U Gra|anskom savezu... Dr [e{eq: Koliko jabuka, gospo|o Pe{i}? Pe{i}: Da vam kaèm, oti{la sam istog ~asa, najbrè {to sam mogla, po 15 kila sam... Dr [e{eq: Petnaest kila jabuka? Pe{i}: Tamo nije bilo vi{e od desetak qudi. Ne èlim nikome da se pravdam. Posle toga smo imali akciju za odno{ewe cigareta, hrane i novca. Imamo grupu 484, sramota me je da o tome govorim. Ali, volela bih da vidim koliko su pojedini qudi nekada otvorili svoj nov~anik ne{to dali, koliko su ne~ega organizovali da pomognu tim qudima. Volela bih, ako bismo se jedanput na{li na tom terenu, pa da se uporedimo. Voditeq: Gospo|o Pe{i}, slu{alac je pitao za{to niste protestovali kada je pala Krajina? Pe{i}: [ta da protestujem, to je bio dogovor i {ta ima da se protestuje. Dr [e{eq: Gospo|a Pe{i} govori o nekim strahovima Srpske radikalne stranke. Neprekidno isti~em, i ona mi moè biti svedok kada je reìm poku{ao da zabrani Soros fondaciju ovde, i zabranio, pa je posle dozvolio pod novim nazivom, da je Srpska radikalna stranka bila javno protiv toga i protiv smo bilo ~ije zabrane, osim zabrane onih koji deluju konspirativno, oru`jem, terorizmom itd. Ne bojimo se Zapada, ali ho}emo Zapadu u lice da kaèmo sve {to mislimo i Zapad nas zbog toga mrzi ne udvaramo mu se. A kada je re~ o Soros fondaciji... Pe{i}: Ne znam za{to bi se neko uop{te nekom udvarao ili govorio ne{to u lice, da li je to diplomatija?
1017
Dr [e{eq: Sada sam vas saslu{ao do kraja. Branite Soros. Neprekidno }u se zalagati da mu se omogu}i slobodno i nesmetano delovawe ovde i da unese {to vi{e para. Pomagao je, ali to je bilo davawe samo u propagandne svrhe. Pe{i}: U pitawu je 15 miliona dolara. Dr [e{eq: Kojih 15 miliona dolara? Pe{i}: Samo toliko. Dr [e{eq: [to nije dao vi{e novca za medikamente, nego je dao za ove antisrpske medije? Pe{i}: Koje antisrpske medije? Dr [e{eq: Najprqavije novine koje su ikada izlazile u Srbiji, Na{u Borbu i Dnevni telegraf finansira Soros. Pe{i}: Ne, nisam ~ula za Dnevni telegraf. Ni ne znam da su neke novine antisrpske, mislim da ih ne bi tako nazvala. Dr [e{eq: Najprqavije novine koje su ikada izlazile u Srbiji. Pe{i}: Na{a borba antisrpske novine? To su najboqe dnevne novine koje mi imamo. Izvinite. Dr [e{eq: Pa eto, u tome i jeste problem, {to vi ono {to je najgore smatrate najboqim. Pe{i}: Ne znam koje su za vas najboqe novine: Ve~erwe novosti Ekspres politika, Politika? Dr [e{eq: Ma kakve Ve~erwe novosti. Pe{i}: To su dobre novine. Dr [e{eq: Kod nas nema dobrih novina, ali je Na{a borba najgora. Pe{i}: To su najboqe dnevne novine, boqih nema, i morate da je ~itate jer boqih nema. Dr [e{eq: Najgore novine. îtam sve zato {to sam politi~ar, moram da ~itam sve. Pe{i}: Boqih nema, to su najboqe dnevne novine. Dr [e{eq: Sve su lo{e, ali je Na{a borba najgora. Voditeq: Bio je ovo Dijalog nepomirqivih, mojih gostiju dr Vesne Pe{i}, predsednika Gra|anskog saveza Srbije i dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke i sada{weg gradona~elnika Zemuna. Da li su dve krune Stevana Prvoven~anog, jedna dobijena od rimskog pape a druga od Svetog Save, ostale i postale trajno i tragi~no obele`je srpskog naroda. Ne{to od toga bilo je i u ovom ve~era{wem dijalogu. Gostima hvala {to su ve~eras na{li vreme da do|u u na{ studio, a slu{aoce pozdravqamo. Laku no}.
TELEVIZIJA ZATVORENIH OÎJU

Danas, Televizija BK, 31. mart 1997. godine Voditeq: Gospodo, ja bih vas zamolio da u prvom izlagawu koristite dva minuta i da nam kaète {ta va{a stranka iznosi kao predlog za poboq{awe Zakona o informisawu. Gospodine Labus, izvolite.
1018
Labus: Hvala lepo. Mi smo pro{le nedeqe razgovarali ovde, za okruglim stolom, i izneli smo na~elne primedbe u vezi sa Zakonom o informisawu. Ve~eras imamo priliku da govorimo o konkretnim stvarima. Mislim da tu treba nekoliko stvari posebno ista}i. Jedno pitawe je pitawe cenzure da li po novom zakonu postoji ili ne postoji cenzura? Drugo pitawe je pitawe sistema za osnivawe glasila da li je to sistem dozvola ili nije sistem dozvola? Tre}e pitawe je pitawe monopola i ravnopravnih uslova. O wemu smo ne{to malo vi{e govorili pro{log puta, ali mislim da ima prostora da i danas govorimo. êtvrto pitawe je pitawe uslova pod kojim moè nekom listu ili nekoj radio ili televizijskoj stanici da se odbije dozvola za emitovawe programa. Za dva minuta je te{ko pro}i kroz ta ~etiri su{tinska pitawa, te ~etiri su{tinske grupe pitawa. Za dva minuta mo`da bih ne{to malo vi{e mogao da kaèm prvo o cenzuri, onda o monopolima. Ono {to je dobro u predlogu ovog zakona, to je da se u ~lanu 1. zabrawuje cenzura, i to je dobro re{ewe. Me|utim, to nije sprovedeno kroz ceo zakon. Ako ta~no pratite daqe kako idu ~lanovi, vide}ete da ~lan 11. na mala vrata ponovo uvodi cenzuru, jer pre nego {to se jedan list ili radio-stanica osnuje, odnosno dobije dozvolu za osnivawe, mora da se podnese predlog o ure|iva~koj koncepciji. Na osnovu toga dobija se dozvola i upisuje se u registar. Me|utim, ako promeni koncepciju, onda mora da se bri{e iz registra i da se upisuje ponovo, s tim {to, ovde se kaè: Nadle`ni organ ceni da li je do{lo do promene koncepcije ili nije. Nadle`ni organ to je Ministarstvo informacija, to je velika mo} koja je data Ministarstvu informacija. Uzmite primer Politike (ja sam nau~io da ~itam novine ~itaju}i Politiku), to je bio tradicionalno dobar list. On je posledwih godina promenio koncepciju. Mnogi ga vi{e ne ~itaju. Sada je postao glasilo vladaju}e partije. Mawe se prodaje. Onda su oni promenili koncepciju i sada je polovina lista posve}ena sportu, ~ituqama, feqtonima. To zna~i da ako Ministarstvo informacija sprovede ovaj zakon, ono mora da traì od Politike da bri{e svoju registraciju i da promeni ime ili neke druge oznake, da traì da se ponovo osnuje taj list jer vi{e nema onu koncepciju koju je imao pre nekoliko godina. Normalno je da se mewa ure|iva~ka politika, normalno je da listovi izlaze na trì{te. Ako poku{aju sa jednom ure|iva~kom politikom pa to ne ide, onda oni ili promene urednika, promene ure|iva~ku politiku da se vidi kako }e se sna}i na trì{tu. Me|utim, po zakonu to zna~i da oni moraju ponovo da se registruju. Ako se sami ne registruju, ministarka informacija, odnosno Ministarstvo za informacije, ima ovla{}ewe da bri{e takav list ili takvu radio-stanicu iz registra i to je veliko pravo. Mislim da taj deo mora vrlo pa`qivo da se formuli{e. Ono {to je dobro u ~lanu 1. jeste da se kaè da nema cenzure. U ~lanu 11. se to pa`qivo formuli{e. Diskreciona prava Ministarstva za informacije treba da se smawe i da list fakti~ki ne moè da se ukine. List, naravno, ima obavezu da po{tuje pravni poredak zemqe, bezbednost zemqe i sve ono {to je ovde napisano, ali ako promeni ure|iva~ku koncepciju, sme{no je traìti da mora da se preregistruje.
1019
Drugo pitawe je pitawe monopola. O tome sam govorio, ne znam da li imam vremena da ponovo o tome govorim. Su{tina je da je ovo trì{te informacija, da je to trì{te koje zahteva utakmicu i da na trì{tu postoje privatne i dràvne ku}e, i wihov poloàj je razli~it. Svi mi pla}amo porez za dràvnu televiziju, ~ak i oni koji nemaju televizor, ili ga ne gledaju, ~im su prikqu~eni na struju, oni pla}aju porez. Kod privatnih televizija, gledalac ako ho}e gleda, ako ne}e ne gleda taj program, i izme|u jednih i drugih televizijskih ku}a mora da postoji konkurencija. Zna~i, ne mogu da postoje monopoli. Zakon je naro~ito lo{ jer ograni~ava gledanost televizijskih programa na jednu ~etvrtinu teritorije. Mislim da su svi i pro{log puta rekli da to nije u redu. Drugo pitawe je da li neko ima tri ili ~etiri televizijske ku}e na celoj teritoriji Jugoslavije, a niko drugi vi{e ne moè da ih ima, onda je on monopolista. Ali sada, po{to postoji samo jedna televizijska ku}a na teritoriji cele Jugoslavije i niko drugi ne moè da pokrije celu teritoriju, zbog konkurencije treba dopustiti i drugima da se gledaju na celoj teritoriji. Toliko za po~etak, ali ostalo je jo{ va`nih pitawa. Voditeq: Do}i }emo verovatno i do wih, pa }emo naknadno da se ukqu~imo. Gospodine Lazarevi}u, kakav je stav Nove demokratije o Zakonu o informisawu. Ho}ete li ga vi podràti ovakav kakav je, ili... Lazarevi}: Iako Jugoslavija ima kompletirano zakonodavstvo o pitawu medija, da podsetimo: 1990. godine usvojen je savezni Zakon o sistemu informisawa, zatim 1991. godine Zakon o informisawu u Srbiji, 1993. godine Zakon o informisawu u Crnoj Gori, 1991. godine Zakon o radio-difuziji i Radio Televiziji Srbije mislim da ne moèmo biti u potpunosti zadovoqni tim zakonima. Ovo isti~em posebno, jer je i na pro{lom okruglom stolu bilo dilema da li su ti zakoni dovoqni i da li je wihov jedini problem u ~iwenici da se oni ne mogu uspe{no primeniti. Najve}a zamerka tim zakonima je ~iwenica da oni nisu uspeli da izdignu najkrupnije medije u sferu javne slu`be i nisu uspeli da stave u ravnopravan poloàj dràvne i privatne medije. Do{la je nova ministarka, verujem sa dobrom èqom i nadom da }e predloìti jedan nov zakon koji }e uspeti da prihvate sve parlamentarne politi~ke stranke u Srbiji. Pojavila se prva radna verzija i ona je izazvala burne reakcije. Naàlost, kod nas je uvek situacija takva da s jedne strane postoje mnoge politi~ke stranke koje govore da tu nema nikakvih ozbiqnih primedbi, a sa druge strane, mnoge politi~ke stranke su sklone da kaù kako je ta radna verzija zakona o informisawu ne{to najcrwe {to je napisano u posledwih 50 godina na ovom prostoru. U Novoj demokratiji smatramo da ima i dobrih i lo{ih strana. O dobrim ne}u, bi}u vrlo konkretan, jer ste vi sami postavili pitawe na ~emu }emo insistirati u ovom zakonu. Mislimo da nema nikakvog opravdawa u ~iwenici da se jedan privatni medij ne moè ~uti i ne moè videti na celoj teritoriji. Obaveza je ovog zakona da izjedna~i dràvne i privatne medije. Tako|e smatramo da ne sme biti nikakvih ograni~ewa kada je u pitawu {tampa i da je neophodno da se stvori mogu}nost da se sva {tampa moè kupovati i proizvoditi na celoj teritoriji. Slede}a velika primedba, a o woj se najmawe go1020
vori, mislimo bez razloga, jeste ~iwenica da bi mo`da dodeqivawe frekvencija trebalo izuzeti iz obaveza vlade, odnosno izvr{nog organa. Mislimo da bi mnogo boqe bilo da to ~ini neka skup{tinska institucija ili skup{tinski savet. Voditeq: Sastavqena na kom nivou? Lazarevi}: Sastavqena na republi~kom nivou, ako se radi o zakonu o informisawu. Voditeq: Prema odnosu snaga u parlamentu? Lazarevi}: Naravno, to je ve} slede}e pitawe. [to se ti~e upravnog odbora na koji mislite, Nova demokratija smatra da u upravni odbor ne treba da u|u samo predstavnici politi~kih stranaka po wihovoj snazi, po broju poslanika, ve} naprotiv, da u upravni odbor treba da u|u i predstavnici nacionalnih institucija: Srpske pravoslavne crkve, Akademije nauka, Univerziteta, a isto tako i nevladinih organizacija. Voditeq: U upravni odbor koji }e dodeqivati frekvencije? Lazarevi}: Ne samo frekvencije nego koji }e... Voditeq: ...kontrolisati rad celog sistema informisawa. Lazarevi}: Jasno. Mo`da je i najve}a primedba u ~iwenici da opet parcijalno poku{avamo da re{avamo pitawe medija. Dakle, sada }emo doneti zakon o informisawu u Srbiji, ali mislimo da bi bilo mnogo boqe da sve ove zakone donesemo u paketu. Voditeq: Gospodine Kova~evi}u, Srpski pokret obnove je imao mnogo zamerki na ovaj zakon. Kakav je stav sada? Kova~evi}: Da, mi smo imali dosta zamerki na zakon, ali pre svega na na~in kako je zakon prezentiran, jer je kroz takvu prezentaciju zakona u potpunosti ignorisan na{ zahtev za organizovawe okruglog stola. Zatim, i dràvna televizija je poku{ala da organizuje neki od okruglih stolova na kome bi se razmatralo to pitawe. Me|utim, i tu je opet do{lo do odre|enih prekr{aja pravila zbog kojih Srpski pokret obnove nije u~estvovao na dràvnoj televiziji. Radi se o tome {to dràvna televizija treba da bude embrion pravog okruglog stola i da se pozovu samo parlamentarne partije iz srpskog parlamenta, a ne i JUL, pri ~emu moram da kaèm da nema nikakvog problema {to u ovoj diskusiji u~estvuje i JUL. Ovo je privatna televizija; privatna televizija moè da zove koga ho}e, ali dràvna televizija na tako ozbiqne razgovore kao {to su razgovori o slobodi medija mora da zove samo parlamentarne stranke srpskog parlamenta. Vulin: Dakle, vi niste bili samo zbog JUL-a. Kova~evi}: Da, samo zbog JUL-a, i mi smo u toku emisije uputili telefaks gospodinu Komrakovu, koji je obe}ao da }e ga pro~itati, {to nije u~inio, u kome su izneti na{i razlozi zbog kojih ne u~estvujemo na tom okruglom stolu na dràvnoj televiziji. Zna~i, mesto za dono{ewe takvog zakona, za razmatrawe ne samo predloga gospo|ice Milentijevi} ve} i svih drugih predloga, je okrugli sto sa obavezuju}im odlukama. Tek ukoliko bi se takav okrugli sto organizovao, mogu}e je uz paket zakona o informisawu doneti i jedan paket zakona koji }e omogu}iti ravnopravne uslove na narednim izborima, mo1021
gu}e je uop{te govoriti o izborima ove godine. U protivnom, ne}e biti izbora, bi}e ponovo protesta na ulicama, bi}e ponovo pi{taqki, truba i to }e biti pravi izbori, ali to }e onda biti samo na{i izbori. Voditeq: Zna~i, nikakve rasprave o ovom zakonu nema dok se ne postignu uslovi, dakle, mnogo {iri... Kova~evi}: Bez okruglog stola nema razloga da se detaqno raspravqa o ovom zakonu. U wemu postoji jedna mala zamka, jedan mali mamac, mala udica svi su se uhvatili za tih 25%, a to je podmetnuto samo da bi se qudi nalepili i o tome raspravqali, a potom }e to biti izba~eno. Mnogo krupnija stvar, kao {to je na~in dono{ewa zakona, isti~e u prvi plan odsustvo okruglog stola. Voditeq: Gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Moram prvo da izrazim àqewe {to nisu do{li u~esnici prethodnog okruglog stola na va{u televiziju. Tako smo se bili dogovorili. Voditeq: I obe}ali su Dr [e{eq: I obe}ali su. Me|utim, neki su doìveli politi~ki nokaut na prvoj sesiji pa ih danas nema. Dobro, ne}emo vr{iti specifikaciju o tome koji su vi{e poraèni koji mawe, to su wihove stranke ve} procewivale. Nije bitno, ovo je razgovor izme|u qudi, smatram da su stranke slale kompetentne predstavnike. Da~i}: Oti{li su u inostranstvo na oporavak. Dr [e{eq: Nekada su im qudi iz druge ili tre}e linije kompetentniji za raspravu na ovu temu nego oni iz prve linije. [to se ti~e ovog okruglog stola, bojim se ove na{e rasprave, ili panel, ili {perplo~e kakve ste sve nazive koristili, bojim se da }emo neke stvari ponavqati iz pro{le emisije. Mi smo se o tom pitawu ve} izjasnili, posebno o ovom zakonskom projektu koji je u pripremi i sa kojim je Vlada Srbije iza{la u javnost. Mi, srpski radikali, rekli smo da je to jedan retrogradan zakon, da vra}a unazad u odnosu na postoje}e stawe i da se taj zakon bazira na pogre{nom konceptu informisawa, konceptu ~iji ciq nije osloba|awe informativnog sistema, nego wegovo podvo|ewe pod kontrolu, a kontrolisano informisawe ne moè biti demokratsko informisawe. Ovo je ciqno informisawe, i u sistemu ciqnog informisawa mi }emo neprekidno vapiti za slobodnim i objektivnim informacijama. Ovaj zakon, ovako projektovan, ne bi smeo biti izglasan. Ako bude izglasan, ima}emo mnogo vi{e problema sa informisawem nego {to smo do sada imali, bi}e mnogo vi{e mogu}nosti institucionalne kontrole, blokade i monopolizma. Monopolizam gu{i informativni sistem u Srbiji. Monopoli postoje. Mi nemamo slobodno informisawe. Nezavisno je nemogu}e da postoji, uvek je medij od nekog zavisan, zavisan od svog vlasnika, i treba od nekog da bude zavisan, jer medij kao takav ne moè da postoji nezavisno od voqe vlasnika, od onoga ko wime upravqa. Me|utim, nemamo objektivno i slobodno informisawe, i to je ono {to nas onemogu}ava u realizaciji jednog demokratskog projekta dru{tva. Kako se moè posti}i nezavisno, odnosno slobodno i objektivno informisawe?
1022
Potpunom privatizacijom, a to je mogu}e samo u varijanti da ostane jedna dràvna televizija, jedan dràvni radio i da sve drugo bude privatno, da se zabrani dràvnim organima da imaju druge medije. Nemojte da se smejete, gospodine Vulin. Vulin: Sme{kam se. Dr [e{eq: Sme{kate se? Ne}e uvek biti ovakva situacija u kojoj }e va{a stranka biti vladaju}a i imati sve pod svojom kontrolom. Vulin: Ja se samo sme{kam. Dr [e{eq: Dobro bi bilo da se vladaju}e stranke prema opoziciji pona{aju onako kako bi èlele da se vlast prema wima ophodi u slu~aju da one postanu opozicione. Ako to usvojimo u politi~kom ìvotu, onda }emo imati demokratske uslove politi~ke borbe. Dok vlast ne shvati da mora koncept svog odnosa prema opoziciji prilago|avati i mewati, mi }emo imati stalne probleme sa medijima. Naravno, Srpska radikalna stranka nije pristalica nikakvog revan{izma. Mi se dosledno drìmo tog principa da se prema opoziciji, tamo gde mi vladamo, odnosimo onako kako bismo èleli da se vlast odnosi prema nama tamo gde smo mi jo{ uvek opozicija. Upozoravam vas da bi bilo pametno da o tome povedete ra~una. Vulin: Dobro je da sam za vlast, za gospodina nisam ni u parlamentu. Kova~evi}: U srpskom niste. Dr [e{eq: Za mene ste u parlamentu, jer imate poslanike u Saveznoj skup{tini. Vulin: To je ta~no. Dr [e{eq: Mogu sada da postavim pitawe: da li biste vi kao samostalna stranka osvojili te mandate ili ne? To je sada drugo pitawe, mo`da za neku drugu raspravu. Me|utim, ako je Srpski pokret obnove sebi dozvolio da poklawa poslani~ke mandate, {to to ne bi i Socijalisti~ka partija, uslovno re~eno. Kova~evi}: Veliki smo, jaki smo. Dr [e{eq: Jeste, poklonili ste Novoj demokratiji, poklonili ste Gra|anskom savezu, ranije Narodnoj stranci, neprekidno nekome poklawate. Lazarevi}: Opet imaju vi{e od vas. Dr [e{eq: Nemaju. Lazarevi}: Imaju. Dr [e{eq: Nemaju, gre{ite. Mi imamo 39, oni imaju 37. Vi ne znate da brojite, izgleda, vi znate samo novac da brojite, vi iz Nove demokratije. Lazarevi}: Nemate 39, imate samo 34. Dr [e{eq: To {to ste vi otimali, to }ete jednog dana skupo pla}ati, ni{ta se vi ne sekirajte. Voditeq: Gospodine [e{eq, ho}e li Srpska radikalna stranka podràti, odnosno da li uop{te moè da se raspravqa o zakonu, o poboq{awima ovog zakona, ili jednostavno ceo zakon ovakav kakav je... Dr [e{eq: Mi smo spremni da razgovaramo o svim zakonskim projektima koje reìm iznese u javnost i koje u javnost iznesu relevantne
1023
opozicione partije. Za nas su relevantne opozicione partije sve parlamentarne stranke, bez obzira na koji su na~in to postale, da li su se samostalno izborili za te mandate ili su im mandati pokloweni, kao Novoj demokratiji i Gra|anskom savezu. Me|utim, da bismo mi sa nekim vodili dijalog, on mora prvo da nam vrati ono {to nam je oteo, i opet moram da ponovimo da su nam socijalisti oteli {est poslani~kih mandata u Republi~koj skup{tini. Ako èle dijalog sa Srpskom radikalnom strankom, oni moraju vratiti ono {to je na{e i {to je o~igledno oteto. Da~i}: Jesu li oni pre{li u SPS? Dr [e{eq: Nije bitno gde su pre{li. Da~i}: A nije bitno? Dr [e{eq: Kada neko napusti Socijalisti~ku partiju, vi ga u roku od 24 sata razduìte, hitno zakazujete sednicu Odbora za administrativna i mandatna pitawa i to na licu mesta sprovedete, bez ikakve rasprave. Da~i}: Mi smo vladaju}a stranka. Dr [e{eq: Molim vas, kada je re~... Da~i}: Va{e unutarpartijske stvari... Dr [e{eq: To nisu unutarpartijske stvari. Vi namerno kr{ite zakon, jer su vam ti mandati potrebni da biste imali privid legitimiteta skup{tinskih odluka, jer ne moète do kraja verovati Novoj demokratiji. îm se pojavi prvi koji Novoj demokratiji ponudi vi{e novca nego {to ste vi u stawu da joj date, ona }e oti}i. E, onda vam trebaju glasovi... Da~i}: To je va{ problem {to qudi ne ostaju kod vas. Mi imamo apsolutnu ve}inu u parlamentu Srbije. Dr [e{eq: Molim vas, pustite vi to, gospodine Da~i}u, kako ste onu iz In|ije, kako se zvala... Labus: Kozba{i}. Dr [e{eq: ...Anicu Kozba{i}, kako ste ôvi}a razduìli, kako ste preko no}i razduìli Vu~eli}a i sve ostale. Vi primewujete zakon kada vama odgovara. Da~i}: Ta~no, to su na{e unutarpartijske stvari. Dr [e{eq: Znam, ali vi ste taj zakon proneli kroz skup{tinu kada je vama odgovaralo, a kada vam ne odgovara, vi ne primewujete zakon. To je su{tina. Voditeq: Gospodine [e{eq, da se vratimo na pitawe zakona. Dr [e{eq: E, sada, ima jo{ jedna stvar. Ne zaboravite da smo mi, srpski radikali, pro{li kroz period stra{ne policijske represije, izdràli smo to. Da li }ete vi jednog dana, ako se, ne daj boè, u va{em slu~aju ponovi ova na{a istorija, da li }ete vi izdràti? Zapitajte se. Dobro bi bilo da niko ne pro|e kroz ono kroz {ta je pro{la Srpska radikalna stranka. Ne èlim ni JUL da pro|e kroz to kroz {ta su pro{li srpski radikali. Vulin: Hvala lepo. Dr [e{eq: Pitawe je ko bi od wih ostao ~lan te partije i ko bi izdrào, ko bi odoleo isku{ewima. Voditeq: Gospodine [e{eq, dozvolite da ~ujemo i druga mi{qewa i da se drìmo ograni~ewa od dva minuta.
1024
Dr [e{eq: Meni su upali u re~ i odmah smo otvorili dijalog, a ja sam kao istaknuti pristalica radikalne demokratije uvek spreman na dijalog. Mene gospodin Vulin inspiri{e, u stvari, a ne smeta mi i ne quti me. Voditeq: Gospodine Petrovi}u, kako Demokratska stranka Srbije gleda na zakon? Petrovi}: Rekao bih na samom po~etku da pitawe informisawa nije samo pitawe od interesa politi~kih stranaka, da je to pitawe od interesa za celokupni na{ narod; zna~i, to nije strana~ko pitawe, to je dràvno pitawe od interesa za ceo na{ narod. Da je to tako i da tu stawe nije dovoqno dobro govore protesti koji su se posledwih nekoliko meseci odràvali u Srbiji desetine i desetine hiqada qudi je protestovalo. To nisu bili strana~ki protesti. Oni su bili upu}eni jednom neobjektivnom, pristrasnom informisawu Srbije. Zna~i, to je jedna ~iwenica koju treba imati u vidu. Umesto da se traì jedno re{ewe, da se smawe politi~ke tenzije u na{em dru{tvu, da se traì re{ewe kroz neophodan dogovor vlasti i opozicije putem institucije okruglog stola, ponu|en je jedan zakonski projekat koji suàva medijski prostor, ~iji ciq, rekao bih, nije re{ewe osnovnih pitawa informisawa, {to se vidi iz ovih nekoliko posledwih meseci. Jasno je da je osnovno pitawe u ovom trenutku pitawe dràvne televizije i wene ure|iva~ke koncepcije. Bez pitawa dràvne televizije, wenog koliko-toliko objektivnijeg preno{ewa politi~kih doga|aja u Srbiji, ne samo politi~kih stranaka u Srbiji ve} wene celokupne ure|iva~ke politike, ne}e se razre{iti pitawe informisawa. Ovaj zakon otvara sasvim druga pitawa, odnosno, kod wega se vidi namera zakonodavca da ograni~i rad privatnih televizija i to u vreme kada su se pojedine privatne televizije otrgle od kontrole vladaju}eg reìma u Srbiji i po~ele objektivno da prenose politi~ke doga|aje. Ve} je ovde u va{oj pro{loj i ovoj emisiji izneto u diskusiji mnogo primera koji pokazuju tu tendenciju zakona da ograni~ava i suàva medijski prostor u Srbiji. Rekao bih da se kroz pitawe informisawa u Srbiji pokazuje su{tina jedne politike. To je politika koja interes vlasti stavqa iznad interesa naroda. To je politika koja nije poistovetila sudbinu naroda sa sudbinom vlasti. Takva politika je dovela do toga da na{ narod izgubi poverewe u dràvu, da izgubi poverewe u dràvne institucije, a to se u ovom konkretnom primeru reflektuje i kroz dràvnu televiziju. To je ne{to {to je na {tetu na{ih dràvnih i nacionalnih interesa. Razgovor je neophodan, ali razgovor izme|u vlasti koja je spremna na dogovor, koja je spremna da po{tuje neke osnovne principe objektivnog informisawa, i taj razgovor preko institucije okruglog stola treba da dovede do toga da se reguli{u odnosi izme|u opozicije i vlasti i u vezi sa pitawem informisawa. Voditeq: Gospodine Vulin, da li Jugoslovenska levica stoji iza ovog predloga gospo|e Milentijevi}? Vulin: [to se Jugoslovenske levice ti~e, mi stvarno èlimo da izrazimo svoje zadovoqstvo {to je uop{te do{lo do dono{ewa zakona, do inicijative. Ovo je jedna od retkih prilika da mogu da ~ujem da je to inicijativa i da je to prva verzija. Svi su se na to obru{ili kao da je to ve}
1025
gotova stvar, ve} izglasano. Ovo je zaista prvi tako vaàn zakon koji se pojavio ne samo u medijima nego je bukvalno dat i politi~kim strankama, koje nisu jedine pametne i relevantne u ovoj zemqi, kao i novinama, redakcijama, gra|anima. Dato je svima da se vidi kakav je to zakon, pa da na osnovu toga grade svoje mi{qewe. To je prva radna verzija koja u na~elu ima svojih mana. Naravno, mi uvaàvamo i ovo {to je ovde re~eno i mnoge druge kritike, ali mislimo da ima i dobrih strana. O dobrim stranama, {to kaète, ne treba govoriti, to je malo nepravedno, znate. Niko ne}e da govori o dobrim stranama, svi govorimo o lo{im, ali ajde da i mi pri~amo tako. Dakle, stvarno mi je drago {to je to ipak svima dato na uvid i ne vidim za{to bi stranke sebi uzimale stalno tu privilegiju da samo one pri~aju o ne~emu. One }e doneti taj zakon, ali dobro je da oslu{nu bira~ko telo, i dobro je da oslu{nu stanovni{tvo ove zemqe, kako ono di{e i {ta uop{te misli o tom zakonu, i kako }e to sve izgledati. To mi se dopada. îwenica je da zakon svojim prvim stavom ukida cenzuru i da cenzure vi{e nema... Voditeq: To je u Ustavu... Vulin: ...niti mislim da je i ranije postojala. Ako dozvolite da zavr{im, hvala lepo. Dakle, sve je to ve} ranije postojalo, to je dobra stvar. Mislim da bi bilo jako va`no da se ve} jednom na vrlo jasan na~in kaè {ta je to odgovornost medija, dakle, odgovornost konkretnog novinara, konkretnog urednika, a {ta je odgovornost sagovornika. Pitawe je da li novinar treba da bude odgovoran za ono {to pri~a sagovornik u nekom tekstu ili na televiziji, ili to treba on sam da procewuje. Mi{qewa sam da novinar ne treba da odgovara ni na koji na~in, da je wegovo da ~oveku postavi pitawe, a kako }e on odgovoriti, to je wegova stvar. Tako|e mislim da je vrlo va`no zakonom regulisati odgovornost za uvrede, za klevete koje se nanose javnom re~i i to po skra}enom, hitnom postupku. Vidite, veliki je tu problem kada vas neko okleveta preko novina. Vi ga tuìte i za {est meseci dobijete ili ne dobijete neku moralnu ili materijalnu satisfakciju. Dr [e{eq: To moè u sistemu gde postoje sudovi, ali kod nas nema sudova. Vulin: Ne bih se sloìo sa time. Dr [e{eq: Kod nas nema sudova. Vulin: Ne moète nikako napadati na~ela... Da~i}: Ima, vi ste bili osu|eni. Vulin: Sudovi i te kako postoje. Dr [e{eq: Ba{ zato je to meni dokaz da nema sudova, zato {to sam bio osu|en. Vulin: Znate kako, profesore, sasvim je korektno slu{ati, ja sam se sme{kao, je li tako? Vi se ne sme{kate, vi meni upadate u re~. Dr [e{eq: I vi ste meni upadali u re~. Ve} ste zaboravili. Vulin: Sme{akao sam se. Ho}u ne{to da kaèm, poku{avam... Voditeq: Izvolite. Vulin: Hvala. Dakle, osnovno je da se mora do}i do toga da sudovi to re{avaju po kratkom postupku, a ne za {est meseci, ako i tada re{e.
1026
Dr [e{eq: Onda to mogu da rade preki sudovi. Vulin: Da li morate opet? Dr [e{eq: Moram. Vulin: Za{to? Dr [e{eq: Ako }ete po kratkom postupku, preki sudovi to za~as re{avaju. Vulin: Ja razumem za{to vi imate problem sa time jer ste vi naj~e{}e bili na optuèni~koj klupi u vezi sa tim pitawem. Potpuno vas razumem za{to biste to usporili {to kasnije, to boqe. Dr [e{eq: Ja se ne àlim zbog toga, gospodine Vulin. Vulin: Super, nemojte se àliti, to je va{e pravo. Ja ne èlim da mi neko sudi, zato se trudim da pazim {ta govorim, pazi}u i ovaj put, naravno. Dakle, vra}amo se mi tre}i put na ovo moje legendarno pitawe. Mislim, stvarno, da to treba {to brè da prolazi kroz institucije sistema. To nije nepoznato, i u Zapadnoj Evropi postoje takvi primeri, to je sasvim logi~na i opravdana stvar, iz prostog razloga da onaj ~uveni tra~, ona kleveta ne bi ostala dugo vremena. Da to ne bude predizborni {tos po kome }ete dobiti izbore, treba odmah i {to pre demistifikovati qude koji kleve}u i qude koji politiku shvataju kao podmetawe i sli~no. Za pitawe privatnih medija i okruglih stolova postoji parlament. Ne vidim razlog za{to bi Socijalisti~ka partija Srbije, jednostavno, blanko ustupila svoju ve}inu u skup{tini i ne vidim razlog da se o svemu tome razgovara samo sa dvotre}inskom ve}inom ili konsenzusom. Izvinite, na taj na~in se favorizuju stranke, kao na primer stranka gospodina [e{eqa, jer }e na taj na~in uvek mo}i da ide izme|u jedne i druge strane, prakti~no }e odre|ivati sudbinu Srbije. Izvinite... Dr [e{eq: Za{to bi se na{a stranka favorizovala kada je na{a stranka najprincipijelnija u svim tim pitawima? Vulin: Nisam siguran. Vidite za{to se favorizuje. Zato {to niko od nas ne}e mo}i da postigne dvotre}insku ve}inu. To je apsolutno jasno i na osnovu ovog okruglog stola. Sa druge strane, o konsenzusu nema govora, ne moè... Dr [e{eq: Onda govorite o favorizovawu onih stranaka koje insistiraju na dvotre}inskoj ve}ini, a radikali nikada nisu taj zahtev postavili. Vulin: Niste me dobro razumeli. Ja se slaèm sa time, u pravu ste, niste to nikada postavili, to je ta~no. Me|utim, ukoliko se sve odluke donose dvotre}inskom ve}inom ili konsenzusom, to zna~i da su rezultati pro{lih izbora ni{tavni. Podseti}u vas da ste u svojoj koaliciji vrlo lako napravili koaliciju na osnovu rezultata pro{lih izbora. Zna~i, za vas su ti rezultati dobri, za nas nisu; na{i nisu validni, va{i su validni. Kada po|emo od toga, dolazimo do zakqu~ka da }e uvek neko tre}i da varira izme|u dva velika suprotstavqena bloka i na taj na~in usmerava}e sudbinu Srbije, a bojim se da gra|ani nisu nikome poklonili to poverewe. Svilanovi}: Uz jedan dobar zakon nadam se da je mogu} konsenzus.
1027
Vulin: Nisam ~uo da je u posledwih par godina ili u posledwih par dana bilo lepe re~i za ono {to je levica predloìla: uop{te nisam ~uo ni jedne jedine lepe re~i, a vaqda je bilo i ne{to dobro svih ovih godina. Voditeq: Gospodine Svilanovi}u, ho}e li Gra|anski savez Srbije podràti ovaj zakon, koliko su velike zamerke, da li moète, uop{te, da izvla~ite koje su ta~ke sporne ili vi isto kao i Srpski pokret obnove zahtevate neke preduslove da biste mogli da raspravqate o tome? Svilanovi}: Zakon je u celini neprihvatqiv. Ono {to smo dobili od gospo|e Milentijevi} je ne{to {to ne moè da prihvati nijedna od relevantnih stranaka koje sebe jo{ uvek nazivaju opozicionim, pored toga {to su osvojile deo vlasti na posledwim lokalnim izborima. Prema tome, ja mogu samo da kaèm nekoliko stvari koje bodu o~i {to bi se reklo a to je, recimo, ta antimonopolska odredba. Podsetio bih da imamo Ustav, mo`da nije idealan i ja imam ozbiqne zamerke na wegovu sadrìnu, ali bih podsetio na odredbe koje se odnose na to da su svi oblici ravnopravni. Za{to bismo imali antimonopolsku odredbu koja govori o tome da jedna televizija ne moè da pokriva vi{e od 25% teritorije zemqe. Imamo odredbu o tome da je trì{te jedinstveno. Kako je trì{te informacija jedinstveno ako ne dozvoqavate svima koji imaju informaciju da je pod jednakim uslovima ponude na trì{tu? To je, recimo, jedna odredba, i ja bih ilustrovao zna~aj te odredbe. Sme{no je {to se govori o potrebi da se ograni~i monopol privatnih medija, privatne televizije, isto kao {to bi bila sme{na situacija u kojoj bi neko proizveo jugi} i rekao da je s obzirom na na{e puteve, a imaju}i u vidu italijanske norme i wihov automobil, recimo, Ferari od 3.000 kubika, potrebno ugraditi ograni~ewe snage u jedan automobil kao {to je jugi} zato {to su to uradili Italijani. To pozivawe na uporedna re{ewa, pritom iskrivqavawe tih re{ewa, nekorektno citirawe tih re{ewa, ne{to je na {ta smo mi navikli. Dakle, potpuno je neprihvatqivo ovo {to je u zakonu sadràno. Osim toga, podsetio bih na odredbu obeleàvawa medija koji primaju stranu pomo} i pitao sve koji znaju kako su kapitalni objekti ove zemqe gra|eni, da kaù da li na tim objektima postoje table od ~ijih para je to sagra|eno, da se podsetimo odakle je novac za najva`nije kapitalne objekte u ovoj zemqi, da se podsetimo, osim toga, evo, imamo Politiku, da li se ona izdràva od tiraà, da li se crvena Borba izdràva od tiraà? Pa naravno da se ne izdràva. Treba obeleìti te medije i re}i da vidimo koliko NIS daje, koje su poreske olak{ice, na koji na~in opstaju ti mediji? Da~i}: [to se vi ose}ate toliko prozvani zbog toga? Ose}ate se pogo|enim? Svilanovi}: Ose}am se prozvanim zato {to mislim da je na~in na koji se poku{ava da se na mala vrata uvede obeleàvawe svega ovoga {to u ovoj zemqi deluje relativno slobodno kroz ovakvu jednu odredbu... Da~i}: Nisu u pitawu stranke nego mediji, {to se vi pla{ite toga? Svilanovi}: Ne, u pitawu su mediji, pre svega. Da~i}: Nije sramota primati pomo} iz inostranstva.
1028
Svilanovi}: Naravno da nije sramota primati pomo} iz inostranstva, ali bih voleo jednak tretman, jednaki ar{ini moraju biti za sve. Da~i}: Samo to ne treba kriti. Kada to ve} u inostranstvu ne kriju, za{to vi to ovde krijete? Svilanovi}: Da vidimo koliko je to Politika u~estvovala u tiraù i koliko je finansirala tira`? Da~i}: Niko u ovoj zemqi ne krije bilo koji dràvni... Svilanovi}: Ne, postoji odredba i zbog toga insistiramo na jednakosti svih koji u~estvuju u prometu. Da~i}: Vi ho}ete pare iz inostranstva, ali vas je sramota da se to zna. Svilanovi}: Nije ta~no da nas je sramota, ho}emo da se zna za sve objekte... Da~i}: Dobro, po{to ste rekli da vi kao relevantna stranka... Svilanovi}: Naravno da smo relevantna stranka, i to je ne{to {to ste videli i na posledwim izborima. Podsetio bih gospodina [e{eqa na pri~u o poklowenim mandatima. Nekome vlast pokloni izbore, nekome pokloni op{tinu, nekome neko drugi... Dr [e{eq: A kome je to poklonila vlast? Ja se samo se}am izbora iz 1993. godine, kada je Mirko Jovi} imao vi{e glasova od Gra|anskog saveza. To su jedini izbori... Svilanovi}: Mirko Jovi} je imao vi{e glasova, gde je Mirko Jovi} danas? Dr [e{eq: Nije bitno. Nije mu Srpski pokret obnove poklonio svoje mandate, vama je poklonio i ve{ta~ki vas odrào u ìvotu. Svilanovi}: Nije mu poklonio mandate, a ja mislim da Srpski pokret obnove i Demokratska stranka imaju ozbiqne argumente {to su u koaliciji sa Gra|anskim savezom. To se, pre svega, odnosi na kompetentnost stranke i to se pokazalo i na ovim izborima. Dr [e{eq: Vi ste jedna odli~na stranka, lepa stranka, samo imate jednu manu narod ne}e za vas da glasa. Svilanovi}: Interesantno je da nekako ho}e u koaliciji sa ostalim strankama. Da~i}: Mo`da neki drugi narod. Dr [e{eq: Mo`da bi bila boqa varijanta da idete na ameri~ke izbore. Svilanovi}: Naravno da bi bila odli~na varijanta kada bismo imali standard koji imaju Amerikanci. Dr [e{eq: Ube|en sam da biste na ameri~kim izborima imali vi{e glasova od Mirka Jovi}a, ali nije ni to sigurno. Svilanovi}: Od Mirka Jovi}a svakako, ali verujem da bismo imali vi{e i od va{e stranke. Dr [e{eq: Nije ni to sigurno. Za Mirka Jovi}a bi glasali qoti}evci, vi ne biste imali... Voditeq: Gospodine Da~i}u, ~uli ste, izvinite... Svilanovi}: Zamolio bih vas za malo strpqewa da zavr{im pri~u koju sam zapo~eo. S obzirom na upadice...
1029
Da~i}: Po{to je te{ko biti na vlasti, mi kao najve}a stranka ne moèmo da do|emo do re~i. Svilanovi}: To su bile neke od glavnih primedbi na ovaj zakon. Ono {to mi poru~ujemo gospo|i Milentijevi}, to je da ovaj papir moè da zgu`va i baci u ko{, i verovatno bi dobro u~inila kada bi krenula sa tim papirom. Da sada otpo~nemo razgovor na temu Radio Televizije Srbije koja jeste centralni problem slobode medija. Da vidimo kuda ide 25 dinara puta 2.500.000 doma}instava u Srbiji. Recimo, da 2.000.000 doma}instava pla}a pretplatu, to je 50.000.000 dinara mese~no, a na godi{wem nivou to je, u valuti koja je ovde svima najmilija, sto pedeset miliona maraka. Vulin: Kome je to najmilija valuta, nemojte tako. Svilanovi}: Meni se ~ini da je najmilija ve}em delu, prema tome, kuda ide taj novac, kuda ide sto pedeset miliona maraka? Osim toga, po podacima koje je sama RTS emitovala, oni imaju vi{e od 30% svojih prihoda od reklama. Da~i}: [to se vi onda bunite kada mi vas pitamo gde je novac koji vi dobijate iz inostranstva? Svilanovi}: Vrlo interesantno, samo bih voleo da mi kaète o kom novcu govorite, koji je to novac koji mi primamo iz inostranstva, kada ste vi to ustanovili da Gra|anski savez prima neke pare iz inostranstva? Da~i}: Ja sam govorio o celom korpusu tzv. nezavisnih asocijacija, o medijima za koje se finansirawe iz inostranstva uop{te ne krije. Za{to biste se vi stideli? Svilanovi}: Ne, vi ste govorili o medijima. Zatim, u vezi sa ovim... Da~i}: Vi kao relevantna stranka, izgleda, imate ovde monopol. Svilanovi}: ... narodnim peva~ima kao glavnom kulturnom trendu. Dr [e{eq: [to vam smetaju narodni peva~i? Svilanovi}: Dobijamo informativni program u kojem postoje samo prijateqi reìma, kao {to je gospodin [e{eq, kao {to je koalicija Zajedno, i postoji... Da~i}: Mo`da treba Nenad da do|e? Dr [e{eq: Nemojte da napadate narodne peva~e. Svilanovi}: To je identifikovawe dràve i vladaju}e stranke na dràvnoj televiziji, to je ne{to potpuno neprihvatqivo. Dràva je jedno, vladaju}a stranka je ne{to drugo. Nedopustivo je da dràvna televizija ima komercijalne programe i da se finansira jo{ i od reklama. Za{to se bar taj deo kola~a ne ostavi privatnim medijima? Dr [e{eq: Napadajte onda reìmski monopol, napadajte Ivicu Da~i}a, socijaliste, nemojte dirati narodne peva~e. Svilanovi}: Takav jedan medij, govorimo o kvalitetu programa koji se daje... Dr [e{eq: Molim vas, ako je narodna muzika lo{ kvalitet, nemojte... Svilanovi}: Takav jedan medij bi morao da ponudi gra|anima sliku dru{tva, to je ono {to Radio Televizija Srbije ne nudi. Na toj televiziji ne postoje opozicione stranke, osim kao fa{isti~ke, kao ru{ila~ke,
1030
ne postoje gra|ani, osim kao fa{isti koji ru{e i uni{tavaju imovinu ove dràve. To je ono {to mi imamo. Prema tome, cela pri~a o medijima je samo koska koja je o~igledno ba~ena svima nama da je glo|emo, da razgovaramo o jednom zakonu koji uop{te to nije, o zakonu koji ru{i Ustav ove zemqe, zakonu koji uni{tava ono {to mi ve} imamo u zakonima. Da~i}: Meni je drago da smo mi doìveli da vi branite Ustav Srbije i Jugoslavije, dràve koju vi uop{te niste priznali, osim kada ste u~estvovali na izborima. Svilanovi}: Mi je sve vreme branimo od onih koji je najvi{e ugroàvaju, a najvi{e je vi ugroàvate. Voditeq: Gospodine Da~i}u, od vas kao predlaga~a zakona o~ekujemo da }ete braniti zakon. Da~i}: Nismo mi predlaga~i zakona. Labus: Ovde niko ne brani zakon. Dr [e{eq: Ko je predlaga~ zakona? Da~i}: Ministarstvo za informacije. Dr [e{eq: To je va{e ministarstvo, vaqda. Da~i}: Da, ali ne ministarstvo partije. Dr [e{eq: Jeste li vi vladaju}a stranka? Vulin: Vi stalno poistove}ujete partiju i dràvu. Dr [e{eq: êkajte! Da~i}: Gospodine [e{eq, nismo mi u dilemi kao ovi ostali ovde da li su vlast ili opozicija, malo su vlast, malo su opozicija. Nije lako biti vlast. Evo, ja posledwi ovde dobijam re~, iako smo stranka koja je najve}a. Dr [e{eq: Je li vama te{ko da budete na vlasti? Moète malo da odmorite, mi jedva ~ekamo, ne}e nam biti te{ko da vladamo. Voditeq: Najboqe da ~ujete sva mi{qewa, pa onda da... Dr [e{eq: Gospodin Da~i} je svima upadao u re~ i mora}e to da podnese. Da~i}: Apsolutno nisam nikada bio protiv polemike. Voditeq: Dozvoli}emo da gospodin Da~i}... Da~i}: Uostalom, gospodin [e{eq, Mirko i ja smo u~estvovali na tzv. okruglim stolovima jo{ 1992. godine u vladi Milana Pani}a itd. Razgovaralo se sa mnogo vi{e stranaka... Dr [e{eq: Ali tada ste bili u koaliciji sa Demokratskom strankom, koja je imala svog ministra u vladi sa vama. Je li tako bilo? Da~i}: Peri{i} je bio ministar. Dr [e{eq: Tako je. Tada ste bili koalicioni partneri. Da~i}: Dali ste mi odli~an {lagvort, ali na to }u se vratiti kasnije. Na samom po~etku èlim da kaèm da se, imaju}i u vidu poziv BK Televizije, Socijalisti~ka partija Srbije, odnosno Du{ko Matkovi}, kao ~lan Izvr{nog odbora, odazvao tom pozivu i u~estvovao u pro{lom razgovoru, koji je bio prethodnog ponedeqka, u ciqu vo|ewa nekog dijaloga. BK Telekom je u otvorenom pismu Du{ku Matkovi}u najavio tu`bu protiv gospodina Matkovi}a zbog politi~kih stvari i optu`bi koje je on navodno izneo protiv BK Televizije. Ne èlim da ulazim u sadràj me|u1031
sobnih pisama i ne èlim da ulazim u ono {to je bilo u prethodnoj emisiji, ali èlim da kaèm da takav na~in zaista odudara od cele ove namere da se vodi dijalog, da se izri~u razli~ita politi~ka mi{qewa. To je jedan od razloga {to sam pitao na po~etku za{to nema u~esnika. Ne znam da li je to bila su{tina onog prethodnog razgovora. @elim samo da kaèm da je gospodin Matkovi} rekao da je, po wegovom mi{qewu, u pitawu spor zbog razli~itih tuma~ewa ugovora ko kome duguje u odnosu izme|u BK Televizije, RTS, PTT, itd., o ~emu je javnost bila obave{tena iz raznih izvora. On tu nije rekao ni{ta novo i nema razloga za bilo kakve politi~ke insinuacije koje proizilaze iz ovog pisma, gde se govori da navodno postoji neki {tab za ukidawe BK Televizije. Mislim da dràva zaista nije do{la na tako slabe grane da bi formirala {tab za ga{ewe BK Televizije. Ovaj podatak i ovo {to se desilo ne ide u prilog, ~ini mi se, zajedni~koj èqi svih ovde prisutnih da se vodi politi~ki dijalog. Voditeq: Ostavimo da sud odlu~i o tome, tako da }emo to... Da~i}: To mo`da govori o ne~emu drugom, {to je mnogo va`nije, a to je da se BK Televizija tim potezom stavqa na jednu politi~ku stranu, da nije televizija otvorenih, nego zatvorenih o~iju sama ih je sebi zatvorila. Mo`da namiguje pomalo na desnu stranu, ali to je wen problem. [to se ti~e ovih tema o kojima razgovaramo, èlim da kaèm samo u nekoliko re~enica da je su{tina... Voditeq: Ovo da ne ra~unam u onih dva minuta? Da~i}: Apsolutno. Socijalisti~ka partija Srbije, Jugoslovenska levica i Nova demokratija su na ovim izborima dobili vi{e glasova od svih vas ovde prisutnih zajedno. Svilanovi}: Na na~in kojim je pokazala... Dr [e{eq: Da je Srpska radikalna stranka imala sve medije pod svojom kontrolom kao {to ste vi imali, da smo imali takve izvore finansirawa kakve ste vi imali, sve ispod 90% za nas bi bio poraz. Da~i}: Gospodin [e{eq je osvojio ne{to malo mawe glasova nego va{a koalicija Zajedno. Dr [e{eq: Ja sam morao da idem pe{ke od sela do sela da drìm tribine. Vi ste imali neograni~en broj emisija na televiziji, nemojte, molim vas. Da smo imali onakav monopol u medijima, ne bismo imali ispod 90% glasova. Da~i}: Nije va`no, ho}u da kaèm slede}u stvar... Labus: Jo{ ste uhva}eni u kra|i. Da~i}: Posle svih izbora od 1990. godine naovamo osnovni alibi opozicije je bila kra|a. Kako je mogu}e da se uzastopce de{avaju kra|e na izborima i pored svih zapisnika i 1990, 1992, 1993. Dakle, neko mora biti veliki politi~ki majstor da ukrade ili neko mora biti toliko glup da to ne vidi. Sa druge strane... Labus: Uhva}eni ste. Da~i}: Sa druge strane, {to se ti~e izve{taja OEBS-a, ako na to mislite, izve{taj OEBS-a je... Svilanovi}: Mislimo na ono {to se videlo u izjavama sudija koji su zastupali ove slu~ajeve, u zapisnicima i ono {to je sudskim odlukama...
1032
Da~i}: Gospodine, vi ste, kao relevantna stranka, morali da prihvatite... Svilanovi}: Niste zadovoqni onim {to ste dobili? Da~i}: [to se ti~e izve{taja OEBS-a, on je rekao za nas nekoliko va`nih stvari. Prvo, da su izbori bili demokratski i fer. Drugo, da su na izborima pobedile koalicija SPS, JUL i Nova demokratija. Tre}e, da je u nekim sredinama pobedila koalicija Zajedno. êtvrto, da se sve nepravilnosti moraju re{avati kroz institucije sistema. Vulin: [to je i ura|eno. Da~i}: I apsolutno nemam {ta da dodam. Svilanovi}: Kroz institucije sistema ni{ta nije ura|eno, a to {to vi govorite da je u nekim op{tinama pobedila koalicija Zajedno, da je to ne{to sitno, treba da znate da u wima ìvi vi{e od ~etvrtine stanovni{tva. Da~i}: [to se ti~e... Voditeq: Da dozvolimo gospodinu Da~i}u da zavr{i ovaj prvi krug o pitawu zakona, a onda }emo da pro{irimo temu. Da~i}: Ja zaista po{tujem veli~inu i snagu Gra|anskog saveza i molim da on to po{tuje u vezi sa Socijalisti~kom partijom Srbije, jer smo tu negde po veli~ini i snazi. Kada je re~ o Zakonu o informisawu, osnovno je opredeqewe da se jo{ vi{e afirmi{e princip slobode medija, dakle, da se jo{ vi{e afirmi{e ustavni princip zabrane politi~ke cenzure, ali da se istovremeno koordinira sa principom koji je vezan za princip slobode jo{ od univerzalne Deklaracije o pravima ~oveka i gra|anina, dakle, principom odgovornosti za neistinitost informacija. [to se ti~e primedbi, ovo je prva radna verzija i mislim da je i gospo|a Vesna Pe{i} pro{li put rekla da smatra da ni postoje}i zakon nije lo{, da je on dobar. Pa za{to to onda niste govorili ranije da ne moramo da donosimo novi zakon? Svilanovi}: Mi sve vreme govorimo o pona{awu odgovornih urednika medija. Da~i}: [to se ti~e osnivawa medija, antimonopolske klauzule, i jo{ nekih detaqa koji }e tek biti predmet rasprave, mislim da nema razloga da o tome na tako dramati~an na~in razgovaramo, jer je u toku javna rasprava, bi}e verovatno i druga verzija; o tome }e se raspravqati na panelu. Dr [e{eq: Sa Deretom na panelu. Da~i}: Raspravqa}e se u raznim udruèwima, uostalom, i sve politi~ke stranke }e dati svoje mi{qewe. Me|utim, ne{to je drugo ovde sporno: stalno se govori o tome da je koalicija Zajedno, mada ja mislim da je boqe nazvati koaliciju Zajedno koalicija ni za {ta, jer se tu ne zna ko se za{ta zalaè, da je koalicija Zajedno protiv u~e{}a na panelu i protiv diskusije, ako se to ne zove okrugli sto. Ni 1992. godine se nije zvao okrugli sto. Mi sada pri~amo o su{tini èli li neko dijalog ili ne èli, i o ~emu. Ako èlimo dijalog, apsolutno nije bitno kako }e se ne{to zvati, va`no je da se po{tuju...
1033
Labus: Obavezuju}e... Da~i}: Da bude obavezuju}e, da se odluke donose na na~in kako se u~esnici dogovore, i tre}e, da se po{tuju institucije Republike. Dr [e{eq: I rezultati izbora. Da~i}: Naravno, a da se u~esnici odre|uju na osnovu rezultata izbora od 1993. godine. Svilanovi}: Bez JUL-a. Vulin: Mi se ne guramo na taj va{ okrugli sto. Da~i}: To zna~i da Socijalisti~ka partija Srbije ne treba da u~estvuje na ovom okruglom stolu zato {to u~estvuje Gra|anski savez, jer je on u~estvovao na izborima 1993. godine? Svilanovi}: Jeste. Da~i}: Nije, u~estvovao je DEPOS. Svilanovi}: A koje su stranke ~inile DEPOS? Da~i}: Za{to onda u~estvujete vas dvojica ako ne moète da se dogovorite? Kova~evi}: A {to vas trojica iz koalicije... Da~i}: Gospodine Kova~evi}u, ja sam ~uo da Vuk Dra{kovi} nije do{ao zato {to ne èli da na okrugle stolove do|e Zoran \in|i}, ne zbog JUL-a. Prema tome, to su va{e unutra{we stvari. Dr [e{eq: A zbog ~ega \in|i} ne dolazi? Labus: Nemojte to, molim vas, dajte da govorimo o temi. Da~i}: Pitajte ove druge. Kova~evi}: Molim vas, lepo se kaè kada bude do{ao zamenik va{eg zamrznutog predsednika, gospodin [ainovi}, do}i }e i Vuk Dra{kovi}. Da~i}: Malopre ste rekli da je JUL u pitawu. Kova~evi}: Ne, to ako nema JUL-a. Dr [e{eq: Gospodine Kova~evi}u, teè bi bilo iza}i na kraj sa [ainovi}em nego sa Da~i}em. Kova~evi}: Najboqi uslov je da nema JUL-a. Da~i}: Kqu~no je pitawe da li se èli dijalog ili se ne èli. Moje je mi{qewe da koalicija Zajedno namerno podsti~e navodno èqu da se raspravqa na okruglom stolu, koji je u su{tini istovetan kao panel, ali sa èqom da Socijalisti~ka partija Srbije odbije u~e{}e, da bi ona bila optuèna za neizlaèwe u susret dijalogu... Dr [e{eq: Da li bi Dereta i{ao na okrugli sto? Da~i}: ...da bi bila optuèna za opstrukciju politi~kih dogovora itd. Su{tina je, ~ini mi se, u tome {to neke opozicione stranke ne èle uspe{an zavr{etak dijaloga. Zaista me raduje {to danas razgovaramo o konkretnim stvarima, o pitawima prve radne verzije zakona. Mi do sada, ~ini mi se, nismo o tome razgovarali. Vodile su se na~elne rasprave i ovo je jedan korak napred. Dr [e{eq: Da~i}u, jedno potpitawe. Da~i}: Mislim da je zaista potrebno da se o tome vodi rasprava i na RTS-u i na ostalim medijima; ne mislim da je su{tina samo u dràvnim medijima. Uvek je samo koalicija Zajedno smatrala da su problem dràvni mediji. [ta je sa drugim medijima koji se finansiraju iz javnih
1034
prihoda? Po ~emu ste vi pokazali u prvim danima svoje vlasti da ste napravili korak napred {to se ti~e Studija B. Jeste li napravili vi{estrana~ki upravni odbor? Jeste li uveli emisije gde }e biti ravnopravno zastupqena Socijalisti~ka partija Srbije? Kada se govori o medijima, kako je i Ziman Graf rekao, radi se samo o tome ko vi{e èli da zloupotrebqava medije u svoju korist. Mislim da su sve teme za razgovor otvorene onako kako se u~esnici razgovora dogovore, tu ne bi trebalo da bude nikakvih problema. Voditeq: Upravo }e BK Televizija to potpomo}i. Dr [e{eq: Gospodine Da~i}u, jedno potpitawe: da li Socijalisti~ka partija namerava do kraja da iskqu~uje Srpsku radikalnu stranku iz okruglih stolova, panela, kako god da nazovemo? Mi se unapred slaèmo sa svakim nazivom, nije nam to bitno. Bitno je da se vodi dijalog. Ho}ete li do kraja da nas iskqu~ujete iz tog institucionalnog dijaloga tako {to }ete nam otimati poslani~ke mandate? Mislite li da mi moèmo do}i sa Deretom da raspravqamo za panelom? Da~i}: Niko ne èli da bilo koga iskqu~uje iz rasprave. Dr [e{eq: Kako, pa nas iskqu~ujete. Da~i}: Rasprava je, gospodine [e{eq, za sve otvorena, i ko god se nalazi u parlamentu moè u woj u~estvovati. @elim na samom kraju da kaèm da mi se ~ini da... Dr [e{eq: Vi kr{ite zakon i ho}ete da mi po{tujemo to kr{ewe. Voditeq: Gospodine [e{eq, dozvolite. Da~i}: Vi jeste na vlasti u op{tini Zemun i ja razumem da se pomalo navikavate da se pona{ate sa pozicija vlasti, ali to je daleko od vlasti u celoj Republici. Prema tome, saslu{ajte malo ono o ~emu se govori. Dr [e{eq: [to ne odgovorite na direktno pitawe? Da~i}: [to se ti~e koalicije Zajedno, mislim da je su{tina u tome {to se ne moè doneti zakon koji }e omogu}iti da se dobiju izbori bez izbora na bilo kakvom okruglom stolu. Labus: To niko ne traì. Da~i}: Mislim da vi to traìte. Labus: Ako vi deblokirate medije, vi gubite izbore odmah. To je to. Da~i}: Zato {to na izborima nikada ne moète pobediti. U tome je stvar. Kova~evi}: Vi ste izbore dobili zahvaquju}i blokiranim medijima i zahvaquju}i kra|i na izborima. Da~i}: Kojoj kra|i? Kova~evi}: Ho}ete da vam kaèm da... Voditeq: Gospodo, u ovom prvom krugu smo razgovarali o Predlogu zakona, molim vas da odslu{amo blok reklama, a posle toga }emo da nastavimo sa pitawima gledalaca i da ra{~istimo sve ovo {to je ostalo nera{~i{}eno. Nastavqamo na{u specijalnu emisiju o situaciji u medijima. Poku{a}emo sada {to je vi{e mogu}e da odgovorimo na pitawa gledalaca. Gledateqka iz Beograda, Vesna Dini}, pita gospodina Da~i}a: Za{to je ukinut Dnevnik Crne Gore?
1035
Da~i}: U pitawu je, dakle, odnos izme|u RTS-a i Televizije Crne Gore. Mislim da zaista nema nikakvih razloga da se ta stvar politizuje. Zajedni~ko je opredeqewe i Socijalisti~ke partije Srbije, i na{eg saveza sa JUL-om i Novom demokratijom, i Demokratske partije socijalista Crne Gore, zajedni~ki ìvot u demokratskoj federativnoj dràvi Saveznoj Republici Jugoslaviji, dràvi ravnopravnih republika i gra|ana. Voditeq: Pitawe za gospodina Vulina: Da li je mogu}e da reporteri dràvne televizije nisu uspeli da na|u nijednog gra|anina koji podràva demonstracije? Verovatno se misli na ove demonstracije koje su bile u periodu iza nas. Vulin: Verovatno. Znate, kad god je RTS izlazio na ulice, onda su im qudi koji nisu mislili da je RTS u pravu, odnosno da su wihovi izve{taji pravilni i ta~ni, pravili dosta problema, pa verujem da nije bilo previ{e mogu}nosti za komunikaciju. Ako vi kontroli{ete kasete RTS-a, ja to ne kontroli{em, to radi glavni urednik, to je wegov problem, a nije moj. Me|utim, znate kako je, ja isto tako nisam uspeo da pro~itam ni u jednom mediju, koji je uslovno da kaèm opozicioni, po{to bih ja wih pre svrstao u medije koji su desno orijentisani, ~ija je ure|iva~ka politika desni~arska, to je wihova stvar, naravno, ja protiv toga nemam ni{ta, nisam pro~itao nijednu lepu stvar o Jugoslovenskoj levici, SPS-u i Novoj demokratiji za sve ove godine. Pa je li mogu}e da se ni{ta lepo nije desilo, je li mogu}e da ni{ta dobro nisu uradili za sve ove godine? Ja ne verujem u to, jer u suprotnom ne bi dobijali toliko glasova. Voditeq: Kaè gospodin Vladimir Jankovi} da bi voleo da zna kakva bi bila televizija gospodina [e{eqa. Dr [e{eq: Ve} sam govorio i na na{em pro{lom skupu ovde da bi trebalo da bude jedna dràvna televizija, koja bi imala vi{estrana~ki upravni odbor, srazmerno proporcionalan sastavu Narodne skup{tine Republike Srbije. Morala bi da bude otvorena za sve stranke prema wihovoj politi~koj snazi. Da~i}: Bio bi i Dereta upravo unutra. Dr [e{eq: Ne bi bio Dereta, jer Dereta nema nikakvog zakonskog osnova da bude poslanik Narodne skup{tine, i vi zaboravqate da je nelegalno da se sve odluke Narodne skup{tine donesu uz Deretin glas i glas drugih qudi koji ne mogu po zakonu da budu poslanici. Vi kr{ite zakon, stvarate jednu nelegalnu politi~ku situaciju u dràvi. Da~i}: Va{a televizija bi sigurno bila privatna. Dr [e{eq: Na taj na~in ste doneli Zakon o izbornim jedinicama na saveznom nivou i time ste savezne izbore u~inili nelegalnim i nelegitimnim. Da~i}: Vi ste u~estvovali na tim izborima, osvojili ste mandate... Dr [e{eq: U~estvovali smo, u~estvova}emo opet. Ne sekirajte se vi ni{ta, mi }emo u~estvovati na svim izborima, jer mi ne}emo propustiti nijednu {ansu da vam zadamo politi~ki udarac, i nijednu {ansu koja nam se ukaè da pobedimo na izborima.
1036
Da~i}: A va{a televizija bi sigurno bila privatna? Dr [e{eq: Sa~ekajte malo, gospodine Da~i}u, da odgovorim na ovo pitawe koje je ovako ve{to sastavqao gospodin Aleksandar Tijani}, nemojte da ga razo~aramo. Vidite da nam je lepo rasporedio sva pitawa i dozvolite mi da odgovorim. Jedva sam mu pro{li put iz yepa izvukao ~etiri strane pitawa koja je za mene spremao, a vi sada ne dozvoqavate ni na jedno da mu odgovorim. Sa~ekajte malo, strpite se, ima jo{ dugo do kraja emisije. Da~i}: Mislio sam da vam odmah vratim. Dr [e{eq: Sa~ekajte malo, strpqewa malo. Bitno je da se podele frekvencije, da se prvo klasifikuju na republi~ke, regionalne i lokalne, da se podele na javnom konkursu i da se plate. Frekvencije su narodno dobro, jedno dràvno dobro. One su kao rudnik ugqa ili rudnik zlata. Ne moète dati... Labus: To nema veze sa pitawem, ajde da odgovaramo na pitawa i da skratimo izlagawe. [ta pravimo od ovog stola? Dr [e{eq: Sa~ekajte malo, {to ste izgubili ìvce, gospodine Labus; quqaju vam se pozicije u Gradskoj skup{tini. Pona{ate se gore... Labus: Izgubio sam ìvce zato {to treba da razgovaramo o zakonu, a mi o svemu razgovaramo samo ne o zakonu. Dr [e{eq: ...od socijalista u Gradskoj skup{tini. Labus: Jedan sat vas slu{am kako pri~ate... Dr [e{eq: Gubite ìvce. Labus: ...a nijednu re~ o zakonu niste rekli. Ajde da pri~amo o zakonu. Dr [e{eq: Gubite ìvce, gospodine Labus, to nije dobro u politici. Onaj ko gubi ìvce, gubi na izborima, gubi pozicije, gubi sve. Malo strpqewa. Labus: Ajde da pri~amo o zakonu. Dr [e{eq: Malo strpqewa, nemojte ìvce da gubite. Voditeq: Gospodine Labus, to je na{a realnost, to su na{e politi~ke stranke. Labus: Nisu sve takve. Dr [e{eq: Bitno je, dakle, da se privatizuju sve televizije u Srbiji, da postoji slobodna konkurencija. Kada su televizije privatne, konkurencija }e ih ~initi vi{e ili mawe objektivnim. Koje su objektivnije opsta}e, koje izgube odre|enu dozu objektivnosti propa{}e. To je veoma va`no, to je najva`nije u medijskoj sferi. Voditeq: Pitawe za gospodina Kova~evi}a: kako se boriti protiv cenzure? Kova~evi}: Vrlo jednostavno ne sme da postoji cenzura. Cenzura je postojala u Srbiji jo{ u XIX veku, jo{ u doba Obrenovi}a, tako da cenzura ne sme opet da postoji. U Ustavu je cenzura zabrawena. Nema nikakve potrebe da se bilo {ta drugo radi. Me|utim, ne radi se o cenzuri, radi se o medijima koji vr{e selekciju informacija, izostavqaju glavne doga|aje to su dràvni mediji, mediji pod kontrolom Socijalisti~ke partije, to su dirigovani mediji, to su mediji koji nisu sredstva javnog
1037
informisawa, niti sredstva informisawa uop{te, nego najobi~nija propagandna sredstva, propagandna sredstva jedne jedine politi~ke partije i wenih eventualnih koalicionih partnera. Tu je problem, nije problem u cenzuri. Da~i}: Kada vas ~ovek slu{a, pomislio bi da ste zaista slobodoumni kao stranka. Kova~evi}: Ja to, naravno, jesam, gospodine Da~i}u, za razliku od vas. Da~i}: Srpska re~, kojoj u zaglavqu stoji da su slobodne novine, su najneslobodnije novine. Dr [e{eq: Ja mislim da su to vrlo dobre novine, zato {to sam u wima pro~itao najvi{e podataka o sada{wem gradona~elniku Beograda Zoranu \in|i}u. Ja sam zahvalan... Kova~evi}: Jeste li imali intervju? Dr [e{eq: Imao sam i nekoliko puta intervju. Zahvalan sam Srpskoj re~i jer mnoge stvari ne bih znao, gospodine Da~i}u, o Zoranu \in|i}u... Da~i}: Apsolutno. Dr [e{eq: ...da nisam pro~itao u Srpskoj re~i. Nemojte da napadate Srpsku re~. Voditeq: Gospodine [e{eq, nemojte vi da pitate gospodina Da~i}a, jer, evo, ima puno pitawa gledalaca. Da~i}: Zato i mi pratimo Srpsku re~, zato {to znamo da je wen direktor u stvari pravi vo|a koalicije Zajedno, jer koaliciju Zajedno vodi sjaj zvezde Danice. Voditeq: Gospodine Da~i}u, za{to Vlada Srbije ne po{tuje zakon o raspisivawu konkursa o dodeli frekvencija? U Republici Srbiji zadwi konkurs je bio 1994. godine. Da~i}: Mislim da je republi~ki ministar Radmila Milentijevi} ve} saop{tila da }e uskoro biti raspisan novi konkurs za raspodelu frekvencija. Mislim da je gospodin Labus, ne znam ko jo{, i gospodin Lazarevi}... Dr [e{eq: Kada je bio raspisan stari konkurs? Da~i}: Rekao je da treba celom ovom problemu pri}i kompleksno, {to zna~i da i Zakon o sistemima veza, odnosno o na~inu raspodele frekvencija, treba razmatrati. Gospodin Labus je bio veoma konkretan kada je re~ o pitawu oduzimawa, odnosno brisawa iz registra, zbog promene ure|iva~ke politike. Mislim da se tu ne radi o promeni politike, o nameri da se sankcioni{e promena politi~ke orijentacije, nego da se mewa programska orijentacija u smislu da li je to zabavni program, sportski, muzi~ki itd. Ali to je veoma va`no jer, na primer, ameri~ka federalna komisija za komunikacije na dve ili mo`da sada na pet godina obnavqa dozvole za elektronske medije. Dakle, ne treba na to gledati kao na neku vrstu represije. Zaista je potrebno da se na{a zakonska regulativa unapredi u skladu sa najdemokratskijim re{ewima Evrope i sveta. Ponekad mislim da bismo mi iz nekog na{eg neznawa, ako bismo i pogledali neki evropski zakon, odmah mislili da je to manipulacija SPS-a, ne znaju}i da je to zakon koji postoji u Evropi.
1038
Dr [e{eq: To zna~i da bi Pinku trebalo da se ukine frekvencija? Labus: Znate {ta, mi imamo gospo|u Milentijevi} kao ministra za informacije i po ovom tekstu zakona ona je ovla{}ena da bri{e glasila iz registra ako promene ure|iva~ku politiku. Mi znamo ko je gospo|a Milentijevi}, znamo kako se u pro{losti pona{ala, mi ne moèmo da o~ekujemo da }e ona u budu}nosti... Da~i}: Ona je bila u vladi Milana Pani}a sa va{im kolegom Miodragom Peri{i}em. Labus: Ona ne moè druga~ije da se pona{a ni u budu}nosti. Bitno... Dr [e{eq: Dva ministra ste imali, i \uki}a... Labus: To je situacija koja je jasna. Vi moète slobodno da me prekidate, ali gospo|a Milentijevi} ne moè da ima tu vlast da ona odre|uje da li se neka ure|iva~ka politika mewa ili se ne mewa i da ona bri{e glasila. To je prosto nemogu}e. Da~i}: Gospodine Labus, ja sam govorio o na~inu izdavawa dozvola za rad elektronskih medija, dakle, o toj vrsti federalna komisija... Labus: To je ne{to drugo, pazite, elektronski mediji su ne{to drugo. Da~i}: Prema tome... Labus: Ono je javno dobro, i po{to je ograni~eno, mora da se zavede red. Da~i}: I wima u svim dràvama raspolaè dràva. To je normalno. Labus: Ta~no je to, i prva regulativa te vrste je bila u Americi kada su morali da komuniciraju sa brodovima. Onda je to primeweno na radio-talase, i to se zna, ali to je druga vrsta regulative. Nemam ni{ta protiv toga, to mora da bude javno, to treba da radi vlada, to treba da ide po konkursu i svi ravnopravno da u~estvuju. Da~i}: Tu smo se usaglasili. Labus: To u pro{losti nije bilo tako. Pitam vas, po{to u pro{losti nije bilo tako, da li vi meni dajete neku garanciju da }e u budu}nosti biti ne{to druga~ije. Ako vi moète da mi garantujete ne~im konkretnim da }e biti druga~ije u budu}nosti, ja mogu da vam poverujem, ako kaète da je u pro{losti bilo tako kako je bilo, sutra }e biti boqe, ja nemam na~ina da verujem. Da~i}: Dosada{wi zakon nije na ovakav na~in regulisao pitawe frekvencija, prema tome... Labus: Pa ni ovaj ne reguli{e... Da~i}: Ne taj, ali drugi zakon, koji tako|e treba da bude na dnevnom redu, a to je zakon o sistemima veza. Zaista bi morao da se pozabavi... Voditeq: Pitawe za gospodina Vulina: Da li znate u kojim se zemqama prinudno pla}a TV pretplata? Vladan iz Jagodine. Vulin: Ne znam za{to smatrate da je to... Da~i}: Za{to smatrate da je to izuzetak? Vulin: Sa~ekajte. [to se ti~e TV pretplate i svega ostalog, znate, u ovoj zemqi, koja je doìvela sve to {to je doìvela, bilo je sasvim logi~no i sasvim normalno da se za tako va`nu stvar kao {to je nacionalna mreà, a to nije mala stvar, upla}uje na neki na~in pretplata. Koliko ja znam, u Engleskoj se upla}uje pretplata za dràvnu televiziju i to je legitimno i normalno pravo svake nacionalne mreè, jer, znate, naci1039
onalna mreà ima obavezu koju nemaju privatne komrecijalne TV stanice, a to je da prvenstveno vode ra~una i o nekomercijalnim delovima programa, kao {to je ozbiqna muzika, kao {to je obrazovawe, kao {to je sport i tome sli~ne stvari. Moram jo{ jednu stvar ovde da pojasnim, ne zbog gospodina Labusa, wemu je to jasno, naravno, samo je pitawe da li èli to da kaè zbog na{ih gledalaca, koji su, u krajwoj liniji, na{i glasa~i pa su zbog toga najva`niji na svetu, a to je da kada govorimo o programskoj orijentaciji, jako je va`no da se registrujete, da kaète bavi}emo se informacijama ili bavi}emo se estradom. Dr [e{eq: Zbog koga je to va`no? Vulin: Va`no je zbog toga {to su mediji komercijalni kao i sve druge stvari. Dr [e{eq: Zbog ~ega je ovo va`no? Vulin: Sa~ekajte da zavr{im, ja se trudim da neku logi~nu stvar sastavim, verujem da vi kao profesor slu{ate svoje studente, sada saslu{ajte mene. Dr [e{eq: Ali upadam im u re~ potpitawem kada zabrqaju i poku{avaju da skrenu sa teme. Vulin: Ja vam nisam student, je li tako, i onda }ete mi dopustiti da zavr{im. Dolazim ispred Jugoslovenske levice pa }ete me kao wihovog predstavnika i slu{ati. Da~i}: On misli da je jo{ u marksisti~koj {koli. Vulin: Dakle, slede}a stvar, a to je vrlo va`no... Dr [e{eq: Nije u marksisti~koj {koli, vaqda je to zavr{io, nemojte tako. Voditeq: Dozvolite... Vulin: Naravno da }e dozvoliti. Ne moète registrovati firmu koja se bavi uvozom automobila i preradom jaja. Morate da vodite ra~una... Labus: Vi sada delatnost registrujete, to je jedno, a informatika je delatnost koju registrujete, a drugo je proizvodwa automobila. Vulin: Izvinite, nije tako, estrada i politika nisu isto, i vi morate lepo re}i da ste informativno-politi~ki list, ili ste samo informativni, ili ste samo politi~ki, ili ste samo estradni list. To je jako va`no razlikovati. Labus: Jako va`no? Vulin: Jeste, kako nije va`no. Labus: Stra{no va`no. Vulin: Kako nije va`no, jer vidite, na osnovu toga }e se, ako ni{ta drugo, pogotovo ako je u pitawu televizija, jednog dana procewivati kadrovi, procewivati i sve tehni~ke pretpostavke koje morate da imate. Labus: Zavisi da li prave narodne ili zabavne pesme. Labus: Izvinite, ko je traìo da se registruju zabavne ili narodne pesme? Pa vi kaète... Vulin: Govorimo jesu li informacije ili estrada. BK ne bi mogla da bude informativna ku}a da nema, ne znam, mobilne kamere, da nema ~itavu tehniku.
1040
Labus: To je. Vulin: Kako mislite to da sprovodite. Zna~i, uze}ete... Labus: Kada registrujete, morate uzeti kamere ovo je za narodnu muziku, ovo je za informativni program. Vulin: Nemojte karikirati, molim vas. Labus: Pa ne, to je tako. Vulin: Vi to vrlo dobro razumete, nego dopustite da i na{i gledaoci saznaju. Postoji velika razlika izme|u televizijske ku}e koja }e snimati informativni program i televizijske ku}e koja to ne}e raditi. Postoji ogromna, ogromna razlika i zbog komercijalnog... Labus: To samo zbog vas, zbog kontrole medija. Vulin: Kakve kontrole medija? Labus: Samo zbog kontrole medija, ina~e zbog drugih... Vulin: Govorimo uop{teno o televiziji. Labus: Ako govorimo o ovom zakonu, zakon sam kaè da pod odre|enim uslovima ne mogu da se daju dozvole, da se mora {tititi ustavni poredak, teritorijalna celokupnost, sloboda i prava gra|ana i da nema raspirivawa nacionalne, rasne i veske netrpeqivosti. Sve ostalo je dozvoqeno. I nema nikakve veze da li se bavi informativnim programom, da li peva narodne ili zabavne pesme. Apsolutno nema nikakve veze. Vulin: Mi smo ovde do{li da kaèmo izvolite, vrlo je va`no. Mi smo ovde do{li da kaèmo... Labus: Va`no je samo da ho}ete da kontroli{ete, onda je va`no... Vulin: Ne, i te kako je va`no, ovde smo do{li upravo zbog toga da razgovaramo o tom predlogu zakona. Mi pri~amo upravo o tome. Svilanovi}: Mogu da primetim da je pitawe ostalo bez odgovora. Vulin: Nije ostalo bez odgovora. Svilanovi}: Jeste, ostalo je bez odgovora. Vulin: Mi smo rekli, ja sam rekao, koliko znam, da sam ovde zbog gledalaca, nisam zbog vas. Svilanovi}: Pitawe je bilo vrlo konkretno: gde se nalaze... Voditeq: Samo da zavr{i, gospodine Vulin, pa moète vi postaviti... Vulin: Ne, ja sam vrlo jasno rekao... Labus: Da li to zna~i da se na strujomer pla}a pretplata, pla}a se porez... Vulin: Nigde na svetu ne postoji da se opozicija tako pona{a kao... Da~i}: Recite mi kako se sada finansira Studio B? Ho}ete li ga finansirati iz gradskog buyeta? Vulin: Naravno, 11 miliona... Da~i}: Kako vi punite gradski buyet, od ~ega? Labus: Ali nije na struju. Da~i}: Ali opet, to su javni prihodi od gra|ana. Prema tome, nemojte da budete takvi, kada je vama u interesu, onda je u redu, a kada vas poga|a, onda to nije u redu. Prema tome, treba biti uvek... Vulin: To treba re{iti za okruglim stolom. Ako je u redu za va{u koaliciju, u redu je i za na{u.
1041
Labus: Ajde da pove}amo, 25 dinara je malo, 50 dinara, zato {to Studio B... Vulin: Predloìte to u skup{tini i glasajte. Voditeq: Pitawe za predstavnika Nove demokratije: da li ste za to da svaka nacionalna mawina ima po jednu frekvenciju za radio i televiziju? Lazarevi}: Mislim da ne bi trebalo to tako precizirati. U svakom slu~aju, zakonom treba predvideti mogu}nost da i nacionalne mawine dobiju svoju frekvenciju i da imaju svoj radio i svoju televiziju. Naravno, zakon mora biti jednak za sve, tako i za predstavnike nacionalnih mawina. Dakle... Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta vi mislite o ovome, interesuje me samo... Dr [e{eq: Ovo je jedan birokratski... Voditeq: Da ~ujemo predstavnika Nove demokratije do kraja. Gospodine Lazarevi}u... Dr [e{eq: Zavr{ila je Nova demokratija. Lazarevi}: Ne delimo gra|ane na predstavnike nacionalnih mawina, predstavnike naroda, naprotiv, za Novu demokratiju su gra|ani Srbije jednaki pred zakonom. Voditeq: Gospodine [e{eq, interesuje me... Dr [e{eq: Ovo je opet jedan birokratski koncept koji zastupa i Nova demokratija. Kada se privatnici, privatne firme ili pojedinci prijavquju na konkurs, onda jednostavno treba da im se omogu}i da televizijski program emituju ili na srpskom jeziku, ili na ma|arskom, ili na {iptarskom, ili na bilo kom jeziku na kome oni èle ako postoji odgovaraju}i procenat stanovnika koji ìvi u ovoj zemqi i kojima je to materwi jezik. Dakle, ne postavqa se pitawe uop{te da li je to televizija nacionalne mawine ili nije. Ako taj jezik moè biti u slu`benoj upotrebi u op{tinama gde ìvi vi{e od 6 odsto pripadnika nacionalnih mawina, onda moè i privatna televizija da bude na tom jeziku; ne samo jedna, pa da se zove televizija te i te nacionalne mawine, moè ih biti vi{e, moè biti lokalna, moè biti regionalna. Petrovi}: Su{tina tog problema nije u mawinama. Problem je u tome {to ovaj narod nema pravo na objektivno informisawe. Dr [e{eq: Su{tina je u svojinskim odnosima, u svojini. Ako }emo i}i na privatizaciju medijske sfere, ima}emo i objektivnost, ima}emo slobodnu konkurenciju i ne}e biti pod kontrolom reìma. Ako idemo na ovaj birokratski, dràvni koncept, onda }e uvek sve biti pod kontrolom reìma i reìm }e imati mogu}nost za manipulaciju. Petrovi}: Su{tina je u tome da dràvna televizija sluì celokupnom narodu, osnovnim interesima naroda. Nije su{tina u tome da se kaè da se televizija stavqa na jednu ili drugu stranu. Televizija treba... Dr [e{eq: Nije to bilo pitawe, pitawe je bilo da li nacionalne mawine mogu imati televiziju na svom jeziku? Za{to ne bi imale, ako ispuwavaju formu ili imaju pojedinca koji se prijavi na konkurs i kupi frekvenciju. Vulin: Obaveza je dràve da im obezbedi, imale su i do sada...
1042
Voditeq: Gospodine Lazarevi}u... Lazarevi}: Gospodin [e{eq treba da slu{a {ta i drugi qudi ovde pri~aju, a ne, do{ao je sa spremqenim odgovorima... Da~i}: On ne voli da odgovara. Lazarevi}: ...da radio ili TV stanica bude, recimo, kao Velika Srbija, gde ne samo da nema predstavnika drugih politi~kih stranaka nego nema nijedne druge li~nosti sem predsednika Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Znam, ali to su strana~ke novine, za{to bi bilo predstavnika drugih stranaka? Lazarevi}: Slaèm se, ali je logi~no isto tako da ako u jednoj sredini ìvi... Dr [e{eq: Ima sada, prvo, bio je @ivkovi}, gradona~elnik Ni{a, koji je poraèn u jednom interesantnom televizijskom duelu pa je to objavqeno. Sada }e biti Vesna Pe{i}, mo`da }ete biti i vi iz Nove demokratije, ali vama }emo neke kriminalne afere da... Da~i}: Po{to je te{ko ne{to re}i posle eksperta za nacionalne mawine kao {to je gospodin [e{eq, onda ho}u samo da istaknem jo{ vi{e ono {to je on rekao. Dr [e{eq: Ja sam me|unarodno priznat ekspert za nacionalne mawine. Vulin: To je sigurno. Da~i}: Apsolutno. Da, gospodin \in|i} je sada svratio do Haga ne znam {ta }e on tamo? Dr [e{eq: Ko je i{ao u Hag? Da~i}: \in|i}, izgleda da je krenuo. Labus: Ne ide. Dr [e{eq: Mo`da ide na Pale kod vola na ra`wu, mo`da }e zbog vola da se odgovara u Hagu. Da~i}: U na{oj zemqi postoji preko 2.000 registrovanih glasila, od ~ega je preko 100 glasila na jezicima nacionalnih mawina, 10 televizijskih i radio programa je na jezicima nacionalnih mawina koje ure|uju qudi pripadnici tih mawina. I zaista, ovakvo pitawe treba i mora da posluì samo kao {lagvort da se jo{ vi{e unaprede ta re{ewa, jer mi smo i pored svega, {to mnogi èle da predstave na{u zemqu u svetu onakvom kakva nije po pravima koja imaju nacionalne mawine, na mnogo vi{em nivou nego {to su to one zemqe iz kojih nam se upu}uju ponekad kritike. Petrovi}: Kriterijum je broj, to je kriterijum demokratske procedure. Ima toliko politi~kih stranaka u Srbiji... Da~i}: Dobro, imate li neko pitawe za relevantnu politi~ku stranku? Petrovi}: Da li je to odraz su{tine ravnopravnosti politi~kih stranaka u Srbiji? Dr [e{eq: [to sada Tijani} nije pripremio i neko pitawe za Demokratsku stranku Srbije, to me interesuje? Da~i}: Ili za Gra|anski savez kao relevantnu stranku. Voditeq: Gospodine Labus, za vas pitawe: Da li moèmo o~ekivati da se uvede taksa za ~asopis Politika po uzoru na TV pretplatu?
1043
Labus: To se na{ gledalac {ali, nema takse kada su dràvni mediji u pitawu. Mi pla}amo porez i onda mora da bude pod posebnom kontrolom, i dràvni medij mora da obezbedi svoju neutralnost i da efikasno koristi svoja sredstva. Prema tome, nema te takse. Voditeq: Za gospodina Da~i}a: Da li bi bila potrebna pomo} iz inostranstva da se ne iznose pare iz zemqe? Kova~evi}: Nisu li pare ve} odneli.... Da~i}: Ne razumem pitawe. Voditeq: Zna~i, da li medijima treba pomo} iz inostranstva da se pare ne bi iznosile iz zemqe? Da~i}: [to se ti~e pomo}i iz inostranstva, ja sam ve} malopre rekao da su mnogi na{i tzv. nezavisni mediji dobili pomo} iz inostranstva i to nije nikakva tajna. Ne znam za{to se ovde neko uzbu|uje zbog toga. Stvar je u tome {to Evropski savet i Evropski parlament javno objavquju te podatke i to oni ne smatraju lo{im. Druga je stvar {to se neki na{i mediji, neki na{i politi~ari, ovde toga stide, a svaki ~as tr~e u inostranstvo kako bi do{li do neke finansijske pomo}i. Da se u na{oj zemqi od tih velikih para, koje su do{le za nezavisne medije, napravio barem jedan nezavisan medij, onda bi medijska slika mo`da bila potpuno druga~ija. Opozicija ima potpuno pogre{an koncept o tome {ta je to nezavisnost medija. Po wihovom mi{qewu, nezavisnost medija meri se iskqu~ivo merom nezavisnosti od vladaju}e stranke i apsolutne zavisnosti od opozicionih stranaka. Ne vidim nijedan argument kojim bi pobili ove na{e tvrdwe. Labus: Ma nemojte, molim vas! Da~i}: U svim... Labus: Ma ajde ozbiqno da razgovaramo. Da~i}: Mi ozbiqno razgovaramo. Uzmite pitawe Studija B, Upravnog odbora Studija B. Uzmite primer interese... Labus: Kaìte ozbiqno {ta ste mislili, nisam smatrao da ste ovo ozbiqno rekli, ali da vidimo koji je va{ argument u tome. [ta je ozbiqan... Da~i}: Kojim ste vi konkretnim politi~kim potezom, tamo gde ste pobedili na izborima za lokalnu samoupravu, pokazali da ste zaista za slobodu medija? Jeste li formirali vi{estrana~ke odbore? Labus: Ajde o pomo}i da razgovaramo. Dr [e{eq: Nisu demokrate krive {to ne znaju da vladaju tamo gde su osvojili lokalnu vlast, nemojte tako da ih napadate. Labus: Stvari stoje ovako... Da~i}: Ba{ zato su izgubili. U skoro svim op{tinama gde su pobedili na pro{lim lokalnim izborima, sada su izgubili, jer su oni sami sebi najve}a antipropaganda. Dr [e{eq: Vi, socijalisti, ste najve}i krivci {to ste im negirali izborne rezultate od 17. novembra. Da~i}: Na ve}ini radio-stanica u Srbiji, gde ste vi pobedili na lokalnim izborima, sada se u tri sata prenosi Glas Amerike, Deutsche Welle itd...
1044
Labus: [to da se ne prenosi? Da~i}: ...a ne prenosi se Dnevnik Radio Beograda. Labus: A {to da se prenosi, Radio Beograd se ~uje na celoj teritoriji, za{to da se prenosi? Da~i}: Nema problema... Labus: Ko ho}e da ~uje Radio Beograd, on na|e frekvenciju i slu{a Radio Beograd. Da~i}: Nema problema. Dakle, za vas je, meni je drago {to ste ovo rekli, za vas su va`niji Glas Amerike i Deutsche Welle nego glas Srbije. I ba{ zbog toga... Labus: Dozvolite, postoji jedna fabrika za proizvodwu roto-papira, a to je Matroz. Dok su trajale sankcije i dok je na snazi bila zabrana uvoza papira, niko od nas nije mogao da pokre}e novine osim onih {to su bili na vlasti. Da~i}: Koji ste to vi? Labus: Demokratija. Nismo imali papir zato {to ste papir iz Matroza mogli dobiti samo vi za svoje listove poput Politike, crvene Borbe i sl. i to se dobijalo po cenama... Da~i}: Gospodine Labus, da li vi znate da je Komitet za sankcije Ujediwenih nacija papir jedino izuzeo od sankcija, roto-papir za nezavisne medije, ~ak ni lekovi nisu uzeti, ali je roto-papir za nezavisne medije izuzet od sankcija. Labus: Ne, nije ta~no, morali smo da dobijmo dozvolu. Nije ta~no, nismo mogli da do|emo do papira. Do papira je dolazila samo zvani~na {tampa i to po cenama daleko niìm od svetskih cena. To je bilo va{e ravnopravno novinarstvo i ravnopravni uslovi. Onda su sve novine koje su izlazile, a nisu bile u dobrim odnosima sa vla{}u, morale da pi{u Komitetu za sankcije da ih oslobodi, i ta je birokratska procedura trajala mesecima, i svaki {leper je morao da se... Da~i}: I Komitet ih je oslobodio... Labus: Normalno. Da~i}: ...a nije oslobodio kiseonik za bebe u Bawaluci. Labus: Jeste, nemojte... Da~i}: Nije oslobodio lekove. Labus: Lekovi su bili tako|e oslobo|eni od sankcija. Nemojte prodavati jeftinu propagandu. Ako ho}ete da budete od pomo}i... Da~i}: Nije to jeftina propaganda, gospodine Labus... Labus: Ajde ozbiqno da razgovaramo. Danas imamo situaciju da ovde kod nas sve novinske ku}e nisu pod jednakim uslovima, mora da se zna ko od Vlade dobija pomo}, ko dobija iz inostranstva. Ja sam za to da se svuda zabeleì... Da~i}: Apsolutno. Labus: Da se i po jedne i po... Da~i}: Da li je neko protiv toga? Labus: Jeste. Vi samo govorite o jednoj stvari. Da~i}: Ko, ko je protiv? Vulin: Podrazumeva se da preduze}ima pomaè Vlada.
1045
Labus: Ono {to se dobija od Vlade pomo}, mora posebno da se nazna~i, ono {to se dobija iz inostranstva, mora da se nazna~i da je to iz inostranstva, to mora da u|e u zavr{ne ra~une svakog preduze}a i da se zna... Da~i}: Apsolutno. Svaka direktna pomo} treba da se... Labus: Dozvolite da zavr{im. Da~i}: Normalno. Labus: Jako je va`no pitawe. Da~i}: Zavr{ili ste. Labus: Moraju da budu ravnopravni uslovi. Ko god dobije pomo}, ona mora da bude nazna~ena u zavr{nom ra~unu, da se napravi nezavisna revizija, da se zna... Da~i}: Niko nije protiv. Labus: Zna~i, da na Politici pi{e: ovaj list pomaè Vlada. U redu, da se zna da ovaj list pomaè Vlada. Da~i}: Gospodine Labus, ako èlite, nezavisni mediji treba da budu javna kontrola nad drugim... Labus: Pod kontrolom javnosti... Voditeq: Gospodine Labus, gospodine Da~i}u, malo da spustimo loptu, nema potrebe... Da~i}: U Americi su mediji ~etvrta vlast. Oni su javna kontrola nad u~esnicima politi~kog procesa. Labus: Ali i nad wima postoji kontrola. Da~i}: Nezavisni mediji treba da budu nezavisni i u odnosu na vlast i u odnosu na opoziciju. Kada ste vi u Na{oj borbi videli komentar protiv koalicije Zajedno? Da li je to ikada objavqeno? Svilanovi}: Bilo je, kako da ne, to je potpuno neta~no. Da~i}: Mora da je taj suspendovan... Dr [e{eq: Ja se se}am da je bilo komentara. Kada je izglasan onaj \in|i}ev zakon o reviziji privatizacije, tada se i Na{a borba suprotstavila. To je bio toliko katastrofalan zakon da ni Na{a borba nije mogla da pre}uti. Je li tako bilo? Da~i}: To je bilo pre tri godine. Voditeq: Pitawe za gospodina Vulina: kakva je razlika izme|u dràvne i privatne televizije? S tim pitawem bismo i da zavr{imo emisiju. Vulin: Velika je razlika izme|u dràvne i privatne televizije. Ba{ ovo {to sam govorio dràvna televizija ne treba da vodi ra~una samo o komercijalnim, samo o profitnim pitawima, moè da vodi ra~una o stvarima koje ina~e nisu zanimqive, komercijalne. Svilanovi}: Neka ostavi taj prostor. Vulin: Mora iz toga da se finansira. Treba da vodi ra~una i o tome. Dobro, ho}ete li onda da Studio B finansira Skup{tina grada, ho}ete li da ukinete sve reklame na wemu? Svilanovi}: Naravno, onog dana kada SPS ukine reklame i mi }emo ih ukinuti. Vulin: RTS isto moè da kaè da }e ukinuti reklame kada ukine Studio B, nemojte da se... Sa~ekajte lepo da sada ja objasnim, vi }ete...
1046
Svilanovi}: Potpuno su neravnopravni uslovi o kojima vi govorite. Voditeq: îm vi govorite o tome da }ete vi to da uradite, zna~i, vi smatrate da je medij va{. Vulin: Dakle, to je prva i osnovna razlika izme|u privatne i dràvne televizije pitawe profita i pitawe shvatawa svojine i dru{tva. Dràvni medij ima ogromnu obavezu i ogromnu ulogu u ~uvawu nacionalnih vrednosti, na ~uvawu frekvencija koje su joj date na upotrebu, u kori{}ewu onoga {to jeste nacionalno blago, kao {to je ovde re~eno. Tu se potpuno slaèm i tako jeste, i drugo, dràvni mediji i te kako mogu da vode ra~una o interesima nacionalnih mawina, dakle, o interesima svih gra|ana Srbije. Jer prizna}ete da ne}e... Dr [e{eq: Kako onda dràvna televizija bez konkursa moè da daje frekvencije nekima po sopstvenom naho|ewu? Vulin: Vi meni kaète da je jako va`no u politici galamiti, ja mislim da je jako dobro biti kontrolisan, tih, miran. Ja ne mislim da su gledaoci mislili da se mnogo mawe... Dr [e{eq: Ja sam ~ovek koji se najvi{e kontroli{e u Srbiji. Voditeq: Gospodin [e{eq... Dr [e{eq: Ovog puta nisam siguran da biste i jedan ispit poloìli, gospodine Vulin. Da~i}: A vi ne biste bili profesor u toj {koli. Voditeq: Gospodo, dozvolite da ~ujemo gospodina Vulina. Gospodine Vulin, jeste li priveli kraju va{ odgovor. Vulin: Pravo da vam kaèm ja }u jo{ i poku{ati da privedem kraju, a s obzirom da su i ve~eras tenzije... Da~i}: Ali ovo je dijalog, za{to beàti od dijaloga? Svilanovi}: I va{a televizija vodi ra~una o svim gra|anima. Vulin: Apsolutno. Neboj{a Popov, koji je pre dva-tri dana gostovao na dràvnoj televiziji, bio je progla{en fa{istom. Svilanovi}: On je do{ao, on je bio... Dr [e{eq: On je bio predstavnik koalicije Zajedno. Ja sam bio nezadovoqan {to je do{ao samo Neboj{a Popov, ali on je bio predstavnik koalicije Zajedno. Vulin: Postoji u tome razlika. Voditeq: O tome }ete govoriti verovatno na drugoj televiziji. Dr [e{eq: Jo{ jedna stvar je ovde interesantna. Vulin: Da poku{am ja visoko ce. Kako se finansira televizija, isto je tako... Dr [e{eq: Dok nas je reìm napadao da smo fa{isti, imao je podr{ku koalicije Zajedno, ~ak su stranke iz koalicije Zajedno predwa~ile u etiketama, sada kada je me~ka zakucala na wihove kapije, onda... Voditeq: Divim vam se kako ste uporni, iskoristi}u ovu pauzu da vam se zahvalim {to ste bili gosti BK Televizije. Nadam se da su na{i gledaoci ve~eras imali {ta da ~uju i vide na na{em kanalu. Nadam se da }e... Da~i}: Pozivam da se ovaj dijalog nastavi i u institucijama Republike, i na panelu, i na raznim drugim mestima, na RTS-u, na svim medijima...
1047
Dr [e{eq: Je li na panelu sa Deretom da se nastavi? Da~i}: To }ete... Voditeq: O tome }ete, gospodo, da raspravite na drugim medijima koji vas budu pozivali. Da~i}: Nadam se i BK. Voditeq: BK }e vas pozvati jo{ neki put, sigurno. Dolaze izbori, na{i gledaoci imaju prava da znaju {ta politi~ari u ovoj zemqi misle i kako misle da je vode daqe. Po{tovana gospodo, hvala vam {to ste bili na{i gosti. Po{tovani gledaoci, gledajte i daqe BK Televiziju.
DOMA]I IDIOTI PO STAROGR^KOM UZORU

Radio Vaqevo, 2. april 1997. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, dobar dan. Sada je ta~no 17 ~asova i 10 minuta. U narednih sat i pedeset minuta na{ gost bi}e dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Sude}i po rezultatima posledwih izbora, politi~ki rejting dr [e{eqa i Srpske radikalne stranke je u usponu. U svakom slu~aju, mi{qewa o dr Vojislavu [e{equ su podeqena od onih koji ga vole i podràvaju do onih koji ga ne vole i te{ko da nalaze da je wegova politika u bilo ~emu dobra. No, svaki javni nastup dr [e{eqa je zanimqiv i ja o~ekujem da }e tako biti i ovo dana{we gostovawe. @elim vam dobrodo{licu u na{ studio. Dr [e{eq: Hvala. Voditeq: Va{a stranka je izdvojila znatan novac za Radio Vaqevo, za va{e gostovawe u na{em programu. Znamo da gostujete i na drugim lokalnim i regionalnim stanicama. Da li to zna~i da je Srpska radikalna stranka otpo~ela predizbornu kampawu za izbore koji se o~ekuju na jesen ili postoje neki drugi razlozi za va{e pojavqivawe na lokalnim i regionalnim radio-stanicama? Dr [e{eq: Za nas kampawa neprekidno traje. Ovog puta na{a stranka je iznajmila emisiju na Radio Vaqevu i vas ~udi {to iznajmqujemo emisiju, ali vas nije ~udilo {to tri godine nismo mogli ni da iznajmimo ni da platimo emisiju. Poku{avali smo, ali nam niste dozvoqavali. To je ve} dokaz da malo popu{ta ta politi~ka atmosfera u Srbiji, da popu{taju stege u javnim medijima. Me|utim, sama ~iwenica da moramo da platimo nije kompliment. Bio bi red da sve radio-stanice organizuju svim politi~kim strankama, wihovim predstavnicima, emisije, kontaktprograme, razgovore sa gra|anima i sve ostalo. Takva bi bila situacija da imamo normalno stawe u medijskoj sferi. Naàlost, to stawe jo{ nije normalno. [to se Srpske radikalne stranke ti~e, na{a kampawa traje neprekidno. Izme|u dva izborna procesa ona se odvija bez zastoja i sve {to politi~ar radi kroz svoje svakodnevne aktivnosti, radi razmi{qaju}i kakvog to odraza moè imati na slede}e izbore. Voditeq: Vi ste bili na na{em programu u jednoj pla}enoj emisiji. Dr [e{eq: Da li se se}ate kada je to bilo? Voditeq: Mo`da pre dve godine. Dr [e{eq: Pre tri godine, meni se ~ini.
1048
Voditeq: Mogu}e je. Pratili smo va{e nastupe ovde u Vaqevu, pratimo aktivnosti va{e stranke. Dr [e{eq: Mo`da i tri i po godine. Voditeq: Zaista sada ne moèmo procewivati. Gospodine [e{eq, uskoro }e predsedni~ki izbori. Vi }ete po svemu sude}i biti predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke. To je Gradski odbor va{e stranke u Novom Sadu predloìo, Odbor u Kragujevcu i drugi {umadijski odbori. O~ekuje se jo{ odluka Centralne otaybinske uprave. Pretpostavimo da budete kandidat i da budete izabrani, {ta }e biti va{i prvi poslovi, kao predsednika Srbije? Dr [e{eq: Jo{ se ne zna ko }e biti kandidat Srpske radikalne stranke na predsedni~kim izborima. Postoji inicijativa unutar Srpske radikalne stranke da to budem ja, ali ne bih smeo ni{ta da prejudiciram. O tome }e se izjasniti Centralna otaybinska uprava na svojoj sednici za koju pretpostavqam da }e se odràti negde u drugoj polovini aprila meseca. Ko god bude kandidat Srpske radikalne stranke na predsedni~kim izborima, zastupa}e na{ strana~ki program, i svi mi iz rukovodstva i kompletno ~lanstvo Srpske radikalne stranke maksimalno }emo se angaòvati u wegovoj predizbornoj kampawi. Na{ kandidat }e na izborima zastupati nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni, kulturni program srpskih radikala. Taj program, poznati radikalski program u 100 ta~aka, i pro{le godine smo publikovali u 120.000 primeraka, pa posle u skra}enom izdawu u jo{ 300.000 primeraka. Mislimo da je javnosti taj program u potpunosti poznat, a uostalom, mi smo jedina politi~ka stranka u Srbiji koja od po~etka do danas nikada ni{ta bitno nije mewala u svojim programskim opredeqewima. Imali smo vi{e prilike i ranije da zastupamo taj program na radiju, televiziji, na svojim mitinzima, u skup{tinskim debatama, na razli~ite na~ine. U svakom slu~aju, to je program za{tite srpskih nacionalnih interesa, demokratizacije srpskog dru{tva u politi~kom smislu, liberalizacije ekonomije, potpune privatizacije, privatne inicijative i slobodne konkurencije, efikasne socijalne za{tite ugroènih slojeva stanovni{tva i slobode u kulturnoj sferi, maksimalne slobode, ali uz verifikaciju kulturnih vrednosti na trì{tu, kao i svih drugih vrednosti. Voditeq: Jedan, verovatno, predsedni~ki kandidat tako|e je izjavio da }e se glavna borba voditi u drugom krugu izme|u kandidata levice i kandidata koalicije Zajedno. Vas u tome ne pomiwu. Dr [e{eq: Koji je to predsedni~ki kandidat izjavio? Voditeq: Gospodin Vuk Dra{kovi} je izjavio da }e se u drugom krugu ozbiqna borba voditi izme|u kandidata koalicije Zajedno i kandidata levice. Dr [e{eq: U predizbornoj kampawi, tokom svih izbornih procesa koje smo u Srbiji imali od 1990. godine do danas, Vuk Dra{kovi} se isticao neumerenim obe}awima, pretencioznim prognozama, a na wegovu veliku àlost, redovno je u tome omanuo. Uvek je pogre{no prognozirao, uvek je davao obe}awa koja nije mogao da ispuni. To nam je vrlo jak argument da i ovog puta pretpostavimo da od wegove prognoze ne}e biti ni{ta.
1049
Uostalom, gospodin Dra{kovi} ne moè da bude siguran da }e ga wegovi koalicioni partneri podràti u predizbornoj kampawi, a kamoli narod u Srbiji. Vidite da ve} ima ko~nice od Zorana \in|i}a. \in|i} }e mu praviti velike smetwe. Mi ve} naziremo kakav }e biti stav Zorana \in|i}a. Zoran \in|i} }e Dra{kovi}u praviti smetwe sve do uo~i samih izbora. Re}i }e rano je jo{ da se postavi kandidat, pa nemamo ni{ta protiv da to bude Srpski pokret obnove, ali da to bude neki drugi kandidat, a ne Vuk Dra{kovi}, jer on nema {ansi itd. îtav niz argumenata \in|i} }e iznositi protiv Dra{kovi}a, stvara}e se sve napetija situacija u wihovim me|usobnim odnosima, a pred same izbore }e onda re}i ajde neka bude i Dra{kovi}. Me|utim, kampawa }e ve} uveliko pro}i, za sve }e biti kasno. Koalicija koja je sazdana na trulim, nezdravim odnosima, ne moè dugo opstati i ne moè predstavqati alternativu za Srbiju. Voditeq: Va{i politi~ki protivnici, gospodine [e{eq, kaù da ste i vi davali olako obe}awa i pre svega ta linija... Dr [e{eq: Koja to? Voditeq: Linija zapadnih srpskih dràva, ViroviticaKarlovacKarlobag, kaù da to... Dr [e{eq: Prvo, ja nisam davao nikakva obe}awa, to je realno srpska etni~ka istorijska granica. Po ~emu je etni~ka? Po tome {to na svim tim prostorima ìvi srpski narod sve do Karlobaga, do Ogulina, pa ~ak i daqe, srpske Moravice i zapadno od Ogulina. To je istorijska i politi~ka granica srpskog naroda, koja je Srbiji garantovana uz vi{e ili mawe odstupawa Londonskim paktom iz 1915. godine. Naàlost, rukovodstvo Srbije posle Prvog svetskog rata, pre svega regent Aleksandar, napravilo je stra{nu gre{ku polakomili su se za ve}im komadima teritorije, stvorili Jugoslaviju i upropastili ono {to je bilo srpsko i {to je Srbima garantovano. Srpska radikalna stranka èli da povrati srpske granice i nikada od toga ne}emo odustati. Nismo davali neumerena obe}awa, jer do sada jo{ nikada nismo bili vladaju}a stranka. Samo vladaju}a stranka ima {ansu da realizuje obe}awa, a mi nismo obe}avali sutra }emo do}i na vlast, imamo toliko glasova da moèmo socijalistima unapred dati milion glasova fore itd. Voditeq: Gledao sam pre neko ve~e emisiju Utisak nedeqe, kada vas je Aleksandar Tijani} po~iknuo da vi kaète da }e sve biti u redu, {to se ti~e privrede, penzija i socijalnog davawa, radikali }e to srediti za ~etiri meseca, a onda kada dobijete vlast u Zemunu, vi zavedete strogu disciplinu i kaète da se sve mora posti}i samo radom. Znamo i va{ odgovor tada... Dr [e{eq: Sve }e se pod radikalskom vla{}u postizati radom. Bez rada nema ni{ta, a disciplinu }emo zavesti upravo takvu kakvu zavodimo u Zemunu. Ovoj zemqi nedostaje pre svega disciplina disciplina qudi iz vrha reìma, oni nisu disciplinovani, pa onda svih pora dru{tva. Mi znamo kako se red zavodi i to smo dokazali na zemunskom primeru. [to se ti~e Aleksandra Tijani}a, znate, nije on relevantan za ozbiqne politi~ke rasprave. On se jadnik nedequ dana spremao za taj televizijski nastup, imao je ~etiri strane pitawa u yepu. Nekih 46 pitawa
1050
i primedbi je pripremio sa timom qudi oko sebe, boje}i se è{}eg obra~una sa mnom. Vi ste videli kako sam se ja non{alantno pona{ao. Nije Tijani} za mene neki protivnik na kome bih ja sabqu krvavio. Dovoqno je da iznesem nekoliko dosko~ica i on je potpuno raspame}en. Videli ste kako je praskao, kako je besneo u emisiji, pokazao visoki stepen nervoze, ~ak po~eo da psuje. Nije mu, dakle, ta priprema bila dovoqna. Ina~e, slede}i put, kada smo se na{li na BK Televiziji, na brzinu sam {~epao ta wegova pitawa, pogledao i izvrgao ih ruglu tamo, na licu mesta, po~eo sam da ih i{~itavam. Tamo je raznih gluposti bilo, sve {to mu je padalo na pamet za kafanskim stolovima, ali za ozbiqnu politi~ku raspravu te gluposti ne mogu biti argument. Voditeq: Gospodine [e{eq, ~ini nam se da postoji inflacija predsedni~kih kandidata, da }e mnogo qudi biti u trci. Dr [e{eq: ûjem da se neko odavde iz Vaqeva pojavio, ko se redovno prijavquje na sve izbore Predrag Vuleti}. Sada je formirao novu partiju, ~ujem da se zove Liberalno-demokratska partija Srbije. Bio je i kandidat na rakovi~kim poslani~kim dopunskim izborima, kada sam ja pobedio, kada sam sm imao vi{e glasova nego svi ostali kandidati zajedno. Ja sam imao, recimo, 6.000, a Predrag Vuleti} 40 glasova. Uvek se mora na}i neki [e}eroski, ali on je bar imao duha, pa su qudi voleli da ga gledaju. Jedan starac, dobri~ina, znao je da pri~a na sebi svojstven na~in, a celoj Srbiji se to svi|alo. Kada vam se pojavi neko ko je s Marsa pao, pa po~ne da lupeta razne gluposti, on tako|e sluì za zasmejavawe javnosti i to nije lo{e. Me|utim, degradira se sama funkcija kandidata ozbiqnih politi~kih stranaka, a reìm je to smi{qeno proizveo nipoda{tavaju}i do kraja kriterijume za prijavu kandidata. Recimo, da bi neko bio kandidat za predsednika Rusije, mora da prikupi milion glasova, a kod nas je dovoqno 100 glasova da se bilo ko prijavi kao kandidat na predsedni~kim izborima. Ne bi me iznenadilo da ovog puta bude bar 500 kandidata na izborima, da gra|ani na bira~kom mestu prelistavaju svesku u kojoj su imena tih kandidata. Voditeq: Mi smo pre podne objavili broj telefona putem kojeg bi slu{aoci mogli da vam postavqaju pitawa, i posle 15 minuta neko je blokirao telefon. Moè biti da je to iz nehata, ali neke ~iwenice govore da je mo`da neko hteo da spre~i kontakt slu{alaca sa vama. Kome bi to moglo da odgovara? Dr [e{eq: êsto se to de{ava {irom Srbije, ali ja ne volim da naga|am. Kada nemam ~vrste dokaze, kada nemam konkretne dokaze, ja onda ne optuùjem nikoga. To odgovara svim qudima koji pripadaju konkurenciji. Konkurencija moè biti u vladaju}em bloku levi~arskih partija ili u koaliciji Zajedno. Mo`da je neko i sam, na svoju ruku, to uradio iz ~iste pakosti. Voditeq: U svakom slu~aju, stiglo je puno pitawa za vas, re}i }emo ponovo da je na{ telefon 221-586 i da slu{aoci mogu da se jave. Mi }emo ih kasnije pozvati da ih ukqu~imo u program ukoliko oni to èle. Sada bih vas zamolio da nam ukratko defini{ete situaciju u kojoj se nalazi na{ narod i na{a dràva.
1051
Dr [e{eq: U Srbiji se produbquje politi~ka, ekonomska i socijalna kriza. Mi jo{ uvek nemamo razvijenu demokratiju, ekonomija nam je u kolapsu, a socijalna beda vlada na sve strane. U tim uslovima reìm je pravio mnogo nepromi{qenih poteza, i u nacionalnoj politici, i u ekonomskoj, i u socijalnoj, kulturnoj, i ti lo{i potezi su proizvodili negativne posledice. Zbog tih posledica ispa{ta celi narod, svi gra|ani Srbije. Reìm je bio suvi{e samouveren krenuv{i u apsolutnu medijsku blokadu opozicionih stranaka, posebno Srpske radikalne stranke kao najopasnijeg konkurenta u borbi za vlast. Krenuv{i na potpunu monopolizaciju, reìm je po~eo da kreira informacije i da lansira te la`no kreirane informacije. U nedostatku druga~ijeg pogleda na svet, u jednom trenutku reìm je po~eo sam da veruje u onu istinu koju je sopstvenim snagama proizveo. To ga je uquqkivalo u nekoj la`noj mreì iluzija i iracionalizma. Reìm se sve vi{e odvajao od realnosti i to mu se grdno osvetilo. Mi smo upozoravali reìm kada su ukidani direktni televizijski prenosi, upozoravali smo, pre svega, Socijalisti~ku partiju da ukidaju ostatke demokratskih procesa u institucijama i da }e im se zbog toga politika odvijati na ulicama. Naàlost, na{e prognoze su se ostvarile. Krajem pro{le godine, kada je reìm po~eo da otima odborni~ke mandate opozicionim strankama, buknulo je narodno nezadovoqstvo, izlilo se na ulice skoro svih srpskih gradova. Moralo je jednom do}i do izliva tog nezadovoqstva. Nama je krivo {to se taj izliv desio u trenutku kada je koalicija Zajedno iza{la na ulice, jer su wima najvi{e odborni~kih mandata oteli. Otimali su i radikalima, ali ne u toj meri. Za{to? Zato {to je koalicija Zajedno zloupotrebila taj opravdani bunt naroda. Zato {to je nanela stra{no ponièwe Srbiji mar{iraju}i pod nema~kim i ameri~kim zastavama. Zato {to je koalicija Zajedno izazivala uli~ne obra~une, sukobe, krvoproli}e. Opet je jedan ~ovek poginuo, mnogo qudi je te{ko povre|eno itd. Postoji jo{ ne{to {to je lo{e i {to se zanemarilo u dosada{wim raspravama. Koalicija Zajedno je u sve to u{la bez ikakvog koncepta, dozvolila je me{awe stranih sila, prizivala neprekidno me{awe stranih sila. Naravno, tu krivicu snose i socijalisti, jer socijalisti su traìli da do|e Gonzales, da do|u predstavnici Evropske zajednice i sve ostalo {to je nanelo veliku politi~ku {tetu Srbiji. Koalicija Zajedno, u nedostatku ozbiqnijeg koncepta tih uli~nih protesta i otvorenim pokazivawem da je proteìraju zapadne sile, potro{ila je ogromnu energiju naroda. Sada treba da pro|e mnogo vremena da se ta energija bunta i protesta opet obnovi. Ne{to sli~no se desilo i 1991. i 1992. godine, ogromna energija je potro{ena, a qudi koji su se nalazili na ~elu tog bunta nisu bili u stawu da bunt pravilno usmeravaju, da ga artikuli{u i da proizvedu neke pozitivne efekte. Voditeq: [ta biste vi u~inili da ste bili na wihovom mestu? Dr [e{eq: Znao bih vrlo dobro {ta bih u~inio. Bilo bi to mnogo teè u tom momentu, jer Srpska radikalna stranka nema podr{ku zapadnih sila, neprijateqa srpskog naroda, nije instrumentalizovana, tako da reìm u obra~unu sa Srpskom radikalnom strankom nikada nije birao
1052
sredstva, radikale bi odmah premlatio, strpao u zatvor itd. Ali mi bismo to osmislili. Prvo, ne bismo dozvolili da do|e do uli~nih sukoba, ne bismo dozvolili da do|e do krvoproli}a. Ne bismo razbijali po Beogradu. Ne bismo ~inili ni{ta {to bi izazivalo kontraefekat. Voditeq: Ko je, po va{em mi{qewu, kriv za izazivawe nereda, krvoproli}a? Dr [e{eq: Kriva je, pre svega, koalicija Zajedno... Voditeq: Za{to? Dr [e{eq: ...ali kriv je i reìm. Evo, sada }u vam re}i za{to. Prvo, koalicija Zajedno je po~ela da razbija u prvim danima demonstracija, otvoreno je pozivala na oru`je, na krvoproli}e, na pu{ke, na bombe. Sve smo to gledali. I razbijali su. Razbili su zgradu Kompanije Politika, dràvnu televiziju i jo{ neke objekte po Beogradu. Prebijali su mirne prolaznike na ulici, razbijali automobile itd. [ta je tu krivica reìma? Kada je do{lo do prvih incidenata, reìm je skr{tenih ruku to posmatrao. Reìm je morao da po{aqe policiju kada je do{lo do prvog nasiqa. Policija je morala da zavede red. Reìm mesec dana nije reagovao. Kasnije, kada su demonstracije postale mirne, kada nije bilo nasiqa, kada nije bilo razbijawa, onda je reìm slao policiju da besmisleno, u dugim kordonima, stoji danono}no na ulicama. Reìm je bio zbuwen, izgubio je glavu i nije znao kako da se pona{a u takvoj situaciji. Daqe, socijalisti su napravili veliku gre{ku {to su zakazivali onaj kontramiting 24. decembra 1997. godine. U takvim uslovima nije trebalo zakazivati kontramiting. Koalicija Zajedno je napravila jo{ ve}u gre{ku zato {to su weni lideri 23. decembra 1997. godine davali uputstva kako da se opkoqavaju socijalisti~ki mitinga{i, levi~arski mitinga{i opkolite ih sa ove strane, opkolite ih sa one strane. Sve smo to gledali, je li tako? Oruàni obra~uni su po~eli 24. decembra ujutru. Bande razbojnika su sa~ekivale te jadne unezverene qude, koji su dolazili iz unutra{wosti autobusima, koje je organizovala Socijalisti~ka partija. Znate, ako smo mi iskrene pristalice demokratije, za{to onda da spre~avamo mitinge i demonstracije drugih stranaka. Ako na{a stranka insistira da ima pravo na mitinge i demonstracije, za{to bismo mi spre~avali druge stranke. Vidite, ovi levi~ari koji su sada demonstrirali protiv Le Pena u Francuskoj 50.000-100.000 qudi, koliko ih je bilo, do{li su iz cele Evrope. Oni su izazivali nasiqe na ulicama, a ne Le Pen. Oni su navodno borci za demokratiju, a tuku politi~ke protivnike i poku{avaju da ih pobiju. Kakvi su to onda borci za demokratiju? Ovde su te qude po~eli maltene da tuku od èlezni~ke stanice, od autobuske stanice. Svuda. Ja sam sa prozora sedi{ta Srpske radikalne stranke gledao kako napadaju jednu grupu qudi i tuku, besomu~no tuku, i to nije vaqalo. Izazvalo je stra{nu mr`wu u Srbiji. Voditeq: To sa stranim zastavama je opredeqewe da se bude uz Evropu, zapadni deo sveta. Dr [e{eq: Je li i Nema~ka napredni deo sveta? Je li Nema~ka Evropa? Nama je iz Nema~ke uvek samo zlo dolazilo. U Prvom svetskom ratu pola mu{kog stanovni{tva Srbije je izginulo pod nema~kom ~i1053
zmom. U Drugom svetskom ratu, {to od nema~ke ruke, {to od ruke nema~kih saveznika, izginulo je vi{e od milion Srba. I sada nema~ke zastave treba da nosimo to je dodvoravawe Nemcima. Vidite sada kako u javnost cure informacije o nema~koj zaveri o povratku u Podunavqe. Voditeq: Kaè se da je Nema~ka sada jedna od najdemokratskijih dràva u Evropi. Dr [e{eq: Prvo, to nije ta~no. Jednostavno nije ta~no da je Nema~ka najdemokratskija dràva u Evropi. Nema~ki narod nema smisla za demokratiju. Nema~ka je kroz svoju filozofsku misao uvek razvijala apologetiku dràve i autokratske metode slavila. Demokratija se ra|ala i nicala negde drugde, u Francuskoj, u Engleskoj, a ne u Nema~koj. Nema~ka je uvek bila pojam diktature. Koji je projekat Nemaca povratak u Podunavqe? Nemci snuju o tzv. Podunavskoj federaciji, da sve dràve koje su nekada pripadale Austrougarskoj stavi pod svoju kontrolu. Nema~ka razmi{qa o povratku folksdoj~era u Vojvodinu. To su nema~ke ambicije. Nema~koj je potrebna demokratija samo dok je korisna, kao, uostalom, i Amerikancima. Nema tog crnog, mra~nog reìma na svetu koji Amerikanci ne}e podràti ako je to wima korisno, a tamo gde im nije korisno, glume da su borci za demokratiju. Vidite, wima smeta situacija u Srbiji, koja jo{ nije demokratska, nije onoliko koliko bismo mi èleli, ali ipak osnovne klice demokratije su se zametnule. Ve} imamo relativnu slobodu: mislimo slobodno, govorimo slobodno, moèmo da kaèmo ono {to mislimo, moèmo da {tampamo novine kakve god èlimo itd. Nismo zadovoqni stepenom demokratije, ali u odnosu na Titovo vreme neuporedivo je boqe. Amerikanci su podràvali tog istog Tita, koji je vodio izrazito antisrpsku politiku, i tada im nije smetalo {to nema demokratije u Srbiji. Uostalom, Amerikancima ni danas ne smeta {to u Saudijskoj Arabiji nema ni d od demokratije, {to je to najmra~nija diktatura ovog sveta. Ni{ta im ne smeta {to u Kuvajtu nema demokratije. Za wih je sada Husein zlo~inac, diktator, tiranin, zato {to im nije po voqi, ne sledi wihove interese. U Saudijskoj Arabiji je jo{ gori reìm, neuporedivo gori nego u Iraku. U Iraku je reìm sekularan, odvojena je vera od dràve, a Saudijska Arabija je mra~na, najmra~nija zemqa danas. Voditeq: Svakako, ali Sadam Husein jeste diktator. Dr [e{eq: On jeste diktator, ali ja vam kaèm da je u Saudijskoj Arabiji jo{ gora situacija. U arapskom svetu nema demokratske dràve. Voditeq: Pomenuli ste malopre medije; svidela mi se jedna va{a izjava, naime, da su trenutno dràvni mediji boqi, korektniji od privatnih medija. Dr [e{eq: Ja nisam tako rekao. Voditeq: Niste? Dr [e{eq: Rekao sam da su takozvani nezavisni mediji mnogo gori od dràvnih medija. I nemojte vi da prevodite moje re~i na ono {to ja nisam ni mislio. Voditeq: Nisam ni stigao do kraja da kaèm. Dr [e{eq: Dobro, vi ste rekli korektniji ja to nisam rekao. Rekao sam da su gori ovi drugi, {to ne zna~i da dràvni mediji nisu lo{i.
1054
Dràvni mediji su daleko od dobroga, jo{ uvek su vrlo lo{i. Jo{ uvek nisu objektivni. Jo{ uvek samo na ka{i~icu pu{taju opozicione stranke i cenzuri{u ono {to im nije po voqi, posebno kada je re~ o dràvnoj televiziji i radiju. Me|utim, ovo {to su Na{a borba, Dnevni telegraf, Blic, to je ne{to najprqavije {to je ikada na Balkanu {tampano. To je neuporedivo gore od dràvnih medija. Recimo, na dràvnim medijima nas uglavnom ignori{u ili nas cenzuri{u, a u ovim medijima, u Na{oj borbi, pogotovo u Blicu, izmi{qaju ne{to {to nikada nismo rekli, ili izmi{qaju doga|aje, izmi{qaju ~iwenice. Nema {ta im ne pada na pamet. Kleve}u, laù. Zbog toga su neuporedivo gori, ali to ne zna~i da su dràvni mediji dobri. Dràvni mediji su daleko od dobroga. Voditeq: Hteo sam da kaèm ne{to, s obzirom da nastupate po dràvnim radio-stanicama u unutra{wosti, smatrao sam da cenite te radio-stanice, da vam je stalo da se tu pojavite. Dr [e{eq: Ja cenim sve radio i televizijske stanice, ali nastupam i po dràvnim, i po dru{tvenim, i po privatnim, svuda gde mi se ukaè prilika. Negde me spre~avaju jo{ uvek negde socijalisti, negde koalicija Zajedno. Koalicija Zajedno je è{}a u tom spre~avawu, pa smo morali dvojicu da premlatimo u Uìcu jer su poku{ali fizi~ki da me spre~e da u|em u uì~ku radio-stanicu. Otkazivali su neke emisije u Ni{u, Trsteniku, u drugim mestima. Voditeq: Poku{avam da kaèm da kada va{i ovde imaju konferencije za novinare, svaki doga|aj je propra}en od Radio Vaqeva. Kada ste vi na nekom mitingu ovde, to isto biva propra}eno. Hteo sam samo to. Dr [e{eq: Nije ba{ uvek tako bilo. Voditeq: Jeste, gospodine [e{eq, u posledwih nekoliko godina sigurno. Dr [e{eq: Ja znam da mi od jeseni 1993. godine nikada nije uspevalo da iznajmim termin na Radio Vaqevu, iako smo nekoliko puta poku{avali. âk i u predizbornoj kampawi pro{le godine smo poku{avali nije i{lo, a sa te{kom mukom prikupimo novac kojim pla}amo emisije. Hteo sam jo{ ne{to da vam kaèm. Negde jo{ uvek ne moèmo da se probijemo na lokalne medije, negde uspevamo, ali moramo da platimo. Pla}amo po skupoj ceni naj~e{}e, a ima mesta gde uspevamo da organizujemo ovakve emisije i bez pla}awa. Evo, sada }u vam re}i u Ba~koj Palanci na radiju i televiziji bez ijednog dinara, u Temerinu bez ijednog dinara, na Televiziji Nais u posledwe vreme bez pla}awa, itd. Dakle, ima sada i onih lokalnih radio-televizijskih stanica u kojima je ta situacija normalizovana. Bilo bi sasvim normalno da meni neka radio i televizijska stanica pla}a nastup, a ne da ja wih vu~em za rukav i da nudim novac. Voditeq: Kako to moèmo, gospodine [e{eq, kada nemamo ni za plate? Dr [e{eq: To je sada druga stvar. Voditeq: To nije druga stvar, to je vrlo va`na stvar. Dr [e{eq: To je druga stvar, naravno, programi treba da se komercijalizuju. Da ste druga~ije nastupili, recimo, u predizbornoj kampawi,
1055
mogli ste akumulisati dovoqno novca da imate za plate, moète na celu godinu da oro~ite novac u banci i da imate za celu godinu da normalno ispla}ujete plate. Bojali ste se... Voditeq: Zakon nas obavezuje da besplatno damo termine. Dr [e{eq: Neke termine ste morali da date besplatno, ali ste ostale termine mogli da dajete u zakup. Voditeq: Prodavali smo ko se javio, javio se. Dr [e{eq: Niste se ba{ mnogo trudili u tome. U svakom slu~aju, sve treba da ide na trì{te, i radio i televizijske stanice treba da se komercijalizuju i svako treba da ima onoliko novca koliko sam zaradi. To je princip Srpske radikalne stranke. Mi smo protiv toga da se bilo koji medij finansira iz dràvnog buyeta, osim dràvne televizije i dràvnog radija jednog centralnog dràvnog radija i jedne centralne dràvne televizije. Evo, recimo, u Zemunu imamo Zemunske novine. Nijednog dinara iz buyeta ne dajemo za Zemunske novine to je op{tinsko glasilo. Mi smatramo da Zemunske novine treba da izlaze dok mogu same da se finansiraju. Onog momenta kada ne mogu same da se finansiraju, treba da se ugase. Trì{te je sredstvo verifikacije bilo kakve vrednosti. Voditeq: Vidim, vi im dajete po jednu stranicu za JUL, za Srpski pokret obnove, za SPS. Dr [e{eq: Srpski pokret obnove, Socijalisti~ka partija i Srpska radikalna stranka po dve strane dobiju u svakom broju. Da li taj prostor one iskoriste ili ne iskoriste, to je wihova stvar. Voditeq: To ne pla}aju, to dobijaju besplatno? Dr [e{eq: To ni{ta ne pla}aju, to dobiju besplatno. Mawe stranke, kao {to su dve demokratske stranke, JUL i Gra|anski savez imaju po jednu stranu u svakom broju novina potpuno besplatno. I uop{te im se ne me{amo u to {ta }e da objave na svojim stranama. Napadaju radikale, napadaju mene li~no, svakakve izraze upotrebqavaju to nama ne smeta. Mi smo stranka izrazito demokratskog karaktera, sledimo liberalnu tradiciju u politici i ni{ta nam ne smeta. Voditeq: Da se vratimo malo na{oj dru{tvenoj stvarnosti. Vi ste konstatovali da je ona lo{a i da su promene neophodne. To kaù i drugi, ~ak i pripadnici vladaju}e stranke govore o tome i lideri koalicije Zajedno. Dakle, promene su neophodne. Za{to vi smatrate da }e se narod opredeliti za koncept promena koje daje Srpska radikalna stranka, a ne za SPS i koaliciju Zajedno? Dr [e{eq: Ne bi se moglo re}i da ja smatram, ja se nadam. Ja èlim da ubedim narod da je koncept koji nudi Srpska radikalna stranka najboqi, najprimereniji, najkorisniji i da najbrè i najefikasnije moè Srbiju izvesti iz politi~ke, ekonomske i socijalne krize, da moè za{tititi srpske nacionalne interese. Ja se trudim da to dokaèm validnom argumentacijom. Ne beìm od su~eqavawa sa bilo kojim drugim politi~kim protagonistom, zastupnikom bilo kakve druge politi~ke opcije. Drugi beè, videli ste, na BK Televiziji smo imali emisiju u kojoj su bili lideri skoro svih stranaka, moè se re}i da je to bio prvi krug razgovora; ve} u drugoj emisiji su se razbeàli. Doìveli su fijasko u pr1056
voj emisiji. U drugu emisiju su doveli nièrazrednu postavu i emisija je izgubila privla~nost, emisija je izgubila onaj kvalitet koji je imala u prvoj varijanti. Dakle, postoje lideri politi~kih stranaka koji beè od su~eqavawa politi~kih stavova, od izlagawa argumentacije, od ukr{tawa verbalnih ma~eva, polemi~kih ma~eva. A srpski radikali nikada od toga nisu beàli. Mi smatramo da je na{a argumentacija, politi~ka argumentacija, toliko kvalitetna da se moèmo nositi sa bilo kojim drugim konkurentom na politi~koj sceni. Voditeq: U ~emu je, gospodine [e{eq, uspe{nost ove vladaju}e stranke da ona pobe|uje do sada na izborima, uprkos tome {to nam je stawe ovakvo kakvo jeste? Dr [e{eq: Levi~arske stranke, posebno socijalisti, busali su se u prsa posle novembarskih izbora, posle 3. novembra, kako su dobili ogroman broj glasova, milion i po, slavili neumereno itd. Ja sam tada izjavio: da sam bio na wihovom mestu, da smo mi radikali imali na raspolagawu sve medije, da smo imali apsolutnu medijsku kontrolu, da smo dràli opoziciju pod potpunom blokadom, da smo imali gotovo neograni~ene finansijske izvore, sve ispod 90% glasova mi bismo smatrali katastrofalnim porazom. U uslovima u kojima je delovala Socijalisti~ka partija, ona nije ostvarila neke mnogo vredne rezultate. To je ~iwenica. Ne zaboravite, Srpska radikalna stranka je tri prethodne godine bila pod apsolutnom medijskom blokadom, kontrolom, progowena, mu~ena, weni su ~elnici hap{eni, maltretirani. Uprkos svemu tome mi smo ostvarili rast u broju glasova od 30%, 200.000 novih glasova u odnosu na decembar 1993. godine, na prethodne izbore. Koalicija Zajedno, svih pet stranaka iz koalicije Zajedno imale su pad od 30%; oni su svi zajedno imali 1993. godine milion i po glasova, a u novembru pro{le godine mawe od milion. Pa vi uporedite te rezultate. Zamislite kakva bi situacija bila da je Srpska radikalna stranka sve ove tri godine imala na raspolagawu dràvnu televiziju i sve ostale medije, da nisu ukidani direktni televizijski prenosi, dakle, da smo imali potpunu mogu}nost izraàvawa svojih politi~kih stavova, da smo imali slobodu politi~kog delovawa. Voditeq: Da li biste se druga~ije pona{ali da ste imali pod kontrolom dràvnu televiziju, dràvni radio? Dr [e{eq: Pona{ali bismo se kao u Zemunskim novinama. Svim opozicionim strankama dali bismo adekvatan prostor. Mi se prema opoziciji u Zemunu pona{amo upravo onako kako bismo èleli da se reìm pona{a prema nama, radikalima, tamo gde smo mi u opoziciji. Poku{avamo navesti i druge da se tako pona{aju. Me|utim, ne uspevamo. Tamo gde vlada, koalicija Zajedno kopira socijaliste, ~ak su na mnogim mestima jo{ gori od socijalista. Recimo, u Beogradu, Uìcu, u Ni{u. Voditeq: Primetio bih da se u svom nastupu pona{ate smirenije nego u nekim ranijim nastupima. Da li zato {to dolaze predsedni~ki izbori i predsedni~ki kandidat treba da ima... Dr [e{eq: Ni to nije ta~no. Pro{li put, kada sam gostovao u va{oj radio-stanici, na isti na~in sam govorio. Uvek sam smiren u nastupima, naravno, druga~ije je kada u|ete u verbalnu polemiku sa politi~kim pro1057
tivnikom. Tamo nekada uspeva i onaj ko ima sna`niji glas. Kada drìm mitinge, tako|e treba na drugi na~in komunicirati sa javno{}u. Nekada nam do|u provokatori iz drugih stranaka na mitinge, pa moram sa wima verbalno da se nosim dok ih ne pobedim. Voditeq: Kao posledwi put u Vaqevu. Dr [e{eq: Kao posledwi put u Vaqevu; a videli ste, ako ste bili prisutni, kako sam ih efikasno pobedio. îm sam zavr{io miting, oti{ao sam me|u wih da pokaèm i na taj na~in da pobednik nema nameru da progoni niti da mrzi pobe|ene. Voditeq: [ta biste kod sebe kao politi~ara istakli kao najboqe osobine, a gde biste se korigovali? Dr [e{eq: Rekao bih da je to doslednost, iskrena uverenost u ispravnost onoga {to zastupam. Uostalom, Srpska radikalna stranka je poznata po svojoj principijelnosti, po{tewu, dràwu do ~asti i obraza. Mislim da smo iskreni uvek bili, da smo uvek govorili ono {to zaista mislimo i da smo uvek radili onako kako govorimo. To narod prepoznaje. Srpski narod zna da ga nikada nismo slagali. Mogu qudi da nas vole ili da nas ne vole, ali politi~ki protivnici moraju da nam priznaju da smo uvek iskreni. Voditeq: A da li biste ne{to korigovali? Dr [e{eq: Nema {ta bitno da se koriguje, mi smo ìvi qudi, samo se idiot nikako ne mewa. Mi radikali se mewamo tako {to se usavr{avamo, {to se poboq{avamo, {to smo sve boqi i boqi i sve uspe{niji. To se vidi po napretku na{e stranke; setite se kako je bilo 1990. i 1991. godine, a sada smo izrasli u jednu politi~ku partiju koja ima prepoznatqive kadrove. Jedini imamo pred sobom vladu koja sutra moè da vlada Srbijom, jer imamo Tomislava Nikoli}a, Aleksandra Vu~i}a, Maju Gojkovi}, Dragana Todorovi}a, Stevu Dragi{i}a, êdomira Vasiqevi}a, Milorada Mir~i}a, Zorana Krasi}a, Milovana Radovanovi}a, Jorgovanku Tabakovi} itd., mogao bih da vam nabrajam pola sata. Voditeq: Mogu li ja da dodam Aleksandra Stefanovi}a? Dr [e{eq: Aleksandar Stefanovi} nije ~ovek iz te prve ekipe najsposobnijih, ali on je veteran Srpske radikalne stranke, ~ovek koji ima velike zasluge, ~ovek koji je odan Srpskoj radikalnoj stranci i ~ovek ~ije je mesto i uloga nesporno u Srpskoj radikalnoj stranci. Ja ne mogu sada da hvalim Aleksandra Stefanovi}a kao ~oveka koji je spreman sutra da bude ministar ili neki visoki dràvni funkcioner, ali on je ~ovek koji je koristan Srpskoj radikalnoj stranci, po{ten ~ovek i ~ovek koji ima velikih zasluga za Srpsku radikalnu stranku, {to mi nikada ne moèmo zaboraviti. Voditeq: Malopre ste pomenuli da Srpska radikalna stranka ima kadrove koji sutra mogu da preuzmu vladu, dakle, da budu ministri. U slu~aju da Srpska radikalna stranka osvoji vlast, ima ve}inu u skup{tini, formira vladu, kakva bi Srbija bila? Da li bi to bila stabilna dràva sa mirnim razvojem od vi{e decenija, ili bi bila stalno u nekim napetostima, u stalnim sukobima sa ovima, sa onima, na ivici rata? Ima takvih mi{qewa o vama.
1058
Dr [e{eq: Srbija pod vla{}u srpskih radikala bila bi najstabilnija Srbija. Pogledajte {ta se de{ava u Zemunu, u Zemunu se radi, vlada disciplina, red. Ve} imamo prve ozbiqne rezultate. Gradimo vodovod na duìni 7,5 km koji je od strate{kog zna~aja za zemunsku op{tinu. Gradimo nova naseqa. Mi smo zasukali rukave. To {to se de{ava u Zemunu prenelo bi se na celu Srbiju. To vam je o~igledan primer. Dok se ovi drugi zamajavaju glupostima, politi~kim raspravama, mi radimo. Mi stvaramo, mi nemamo nikakvih ideolo{kih predrasuda, mi ne progonimo politi~ke protivnike. U Op{tini nikoga nismo otpustili zbog toga {to pripada nekoj drugoj politi~koj partiji, {to je druge veroispovesti, {to mu je razli~ita ideologija od na{e. Nikoga. Cenimo samo rad. Voditeq: Da li je Zemun ogledna op{tina? Dr [e{eq: Da, mi smo tako i najavili, Zemun je ogledna op{tina za Srpsku radikalnu stranku. Voditeq: Mogli bismo da po~nemo sa pitawima. Dr [e{eq: Ako vam je deblokiran telefon. Voditeq: Ovo smo dobili u toku dana i zabeleìli, ali i nova pitawa stiù: Za{to gospodin [e{eq na svakom koraku kritikuje koaliciju Zajedno? Radovan Mati} iz Mionice. Dr [e{eq: Ja kritikujem sve ostale politi~ke stranke, koalicija Zajedno je za nas konkurencija, kao {to nam je konkurencija levi blok Socijalisti~ka partija, JUL i Nova demokratija. Nije na{ ciq da oni uspeju, da koalicija Zajedno uspe, da pobedi. Na{ je ciq da oni propadnu. Jer ako oni budu uspe{ni, mi propadosmo, ako oni propadnu, mi }emo uspeti. Zbog toga kritikujemo konkurenciju. Koristimo sve negativnosti i slabosti koje prona|emo kod konkurenata. Pa neka i oni kod nas traè, samo kod nas ne nalaze slabosti, kod nas treba da izmi{qaju nekakve gluposti. Nemaju validnih argumenata protiv nas, mi protiv wih imamo. I ciq nam je da ih pobedimo. Voditeq: Za{to je gospodin [e{eq u vreme protesta zahtevao od svog ~lanstva da po{tuje institucije sistema, iako je isti taj sistem wega kao predsednika stranke dva puta hapsio, u skup{tini slao miliciju na wega, uzeo glasove Srpskoj radikalnoj stranci, i da li on takvim postupkom traì da ~lanstvo po{tuje postoje}i sistem? Dr [e{eq: ^lanstvo Srpske radikalne stranke po{tuje Ustav i zakone. Mi smo stranka legitimiteta i legaliteta. Mi èlimo da se {to pre promeni vlast u Srbiji, da {to pre oborimo Socijalisti~ku partiju i levi blok, ali èlimo da se to radi iskqu~ivo mirnim demokratskim putem na parlamentarnim izborima, a ne na ulici, uz nasiqe i krvoproli}e. Stra{na bi nesre}a i tragedija zadesile Srbiju kada bi se dozvolilo da se opet vlast mewa na ulici. Mi smo protiv krvoproli}a, nema te vlasti koja je vredna jednog ìvota. Kada je otaybina u opasnosti, pokazali smo da nismo kukavice. Skoro da nema fronta na kom se nisam pojavio na prvim borbenim linijama. U ovom ratu sam za dlaku izbegao smrt: dva puta na Poqinama kod Sarajeva, jednom me je maqutka proma{ila za pola metra, jednom snajperski metak, jednom sam pogo|en metkom na Iliyi kod Sarajeva. Jednom sam za dlaku izbegao smrt od usta1059
{kog bojlera punog eksploziva ba~enog iz aviona poqske avijacije u Vukovaru itd. Vi{e od 160 ~lanova Srpske radikalne stranke iz Srbije i Crne Gore poginulo je u ovom ratu dobrovoqno se bore}i za slobodu i spas zapadnih srpskih zemaqa. Pokazali smo, dakle, da nismo kukavice. Ali ovde, u Srbiji, ne}emo da se prospe nijedna kap srpske krvi. To je maltene radikalska zakletva. I na tome istrajavamo. Onaj ko je spreman da proliva srpsku krv, nema ~asne namere i ne treba ga podràvati. Voditeq: Da li je potrebno mewati nazive ulica koje nose imena heroja iz Drugog svetskog rata? Dr [e{eq: Ne}emo dirati sve nazive, to su qudi koji su se borili za jednu ideju, iskreno ube|eni da se bore za slobodu svoga naroda. I mi to po{tujemo. Naravno, neke ulice }e nositi i imena ~etni~kih junaka. Tu }emo ih izmiriti. Dakle, jedna }e ulica nositi ime partizanskog junaka, druga ~etni~kog junaka. Nisu ni svi ~etnici bili idealni, i me|u wima je bilo lo{ih qudi koji su obrukali ~etni~ko ime i zakletvu. Ali oni koji su bili najistaknutiji, koji su bili hrabri, po{teni, ispravni borci za slobodu srpskog naroda, zasluùju da im se oda po~ast. Naravno, promeni}emo nazive ulica koje nose imena nekih Titovih zlikovaca, one bulumente koja je upropa{}avala Srbiju. Promeni}emo imena ulica koje sada nose nazive po nekim Hrvatima, Slovencima i drugim srpskim neprijateqima. To ne moè da ostane. Kada je re~ o Srbima, mi zaista nemamo ideolo{kih predrasuda. Nesre}a spoqa podmetnuta, poput Drugog svetskog rata, ne sme vi{e nikada da se ponovi. Ja sam vrlo rano uspevao da sagledam tu nesre}u. Znate, u mojoj porodici je otprilike pola mu{karaca u toku Drugog svetskog rata bilo u ~etnicima, a pola u partizanima. Moja porodica je imala sre}u da se nisu me|usobno klali i tukli kao {to je bilo u nekim drugim slu~ajevima. U selu gde mi je majka ro|ena do 1943. godine svi mu{karci listom su bili ~etnici. Od septembra 1943. godine, od kapitulacije Italije, svi su pre{li u partizane. Dakle, vrlo rano, jo{ kao dete sam slu{ao mnoge pri~e o ratnim iskustvima, o tragediji koja je zadesila Srbe itd. Mislim da smo mi ve} to poravnali. Gde se god danas deklari{ete kroz Srbiju kao ~etnik, qudi vas ne gledaju popreko. Na|e se neka zatucana budala koja ponegde reaguje sik}e mr`wom i sli~no, ali to je zanemarqivo. A i onog ko se deklari{e kao levi~ar, partizan-potomak, iz partizanske porodice, qudi ne gledaju popreko. Nema mr`we u tom smislu. Ne smemo dozvoliti da nam se mr`wa obnavqa kroz strana~ke rasprave. Mi, strana~ki predstavnici, treba da se suo~avamo u parlamentu i da razne te{ke re~i razmewujemo, pa nekada i da do|e do incidentne situacije, a narodu treba omogu}iti da nas posmatra i da se opredequje. Ne sme to seme rasprave i mr`we da se unese u narod. Srbiju je mr`wa do sada vi{e puta upropa{}avala. Voditeq: Da li vam se ~ini da je posle ovih silnih zbivawa do{lo do tog neèqenog razdora u narodu, da se narod ipak malo delio i da je netrpeqiv? Dr [e{eq: U jednom trenutku da. Me|utim, narod se osvestio, otreznio se. U jednom trenutku je izgledalo da sve ide u pravcu gra|anskog ra1060
ta, te{kog sukoba, krvoproli}a. Ali sada narod shvata, vidi, narod se otreznio posle one nema~ke zastave, narod je otreznilo nasiqe, pogibije, razbijawe, o~igledno strano me{awe u na{e unutra{we poslove. Pa onaj idiot Miodrag Gavrilovi}, glavni lider studentskih protesta, sam je pre 15 dana pri~ao u Nedeqnom telegrafu da su studentske vo|e dobijale velike koli~ine novca iz inostranstva, da su najvi{e novca dobili od Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj. Jadni roditeqi odvajaju od usta, {aqu decu na {kolovawe u Beograd, a oni dangube, smrzavaju se na beogradskim ulicama mesecima, ne bi li jednog Zorana \in|i}a, o~igledno nema~kog agenta, doveli na vlast. Otre`wewe je do{lo. Evo, sada su imali izbore za studentski parlament i zaprepasti}ete se kada vam kaèm da su predstavnici Studentskog protesta poraèni na tim izborima. Imali su mawe od 50% osvojenih mandata, iako su oni dràli kutije u svojim rukama, iako su se oni sluìli falsifikatima kojima se sluè socijalisti na parlamentarnim izborima. Voditeq: Rekao bih, gospodine [e{eq, da vi imate gvozdenu logiku, zdravu, ali da biste se mogli malo korigovati u va{oj direktnosti kada govorite o politi~kim neistomi{qenicima ili protivnicima. Dr [e{eq: [ta da se korigujem? Ima li negde... Voditeq: Recimo, da je de~ko idiot, da je \in|i} nema~ki {pijun... Dr [e{eq: Pa jeste, pazite, {to se ti~e Zorana \in|i}a, to je o~igledno, to je vi{e nego o~igledno. Malo-malo, pa tr~i u Nema~ku po nove instrukcije. Vaqda je to o~igledno. On nam je podmetnuo to mar{irawe pod nema~kom zastavom, kakvi su vam jo{ dokazi potrebni? Zapu{ten Beograd, zapu{tena Skup{tina grada, ni{ta se ne radi, haos op{ti, on putuje po svetu, on ide kod Kinkela. A {to se ovoga ti~e, ne iznena|uje me {to je bilo potkupqivawa, {to je uzimao novac od ameri~ke obave{tajne slu`be ovaj Miodrag Gavrilovi}, ali je kompletan idiot kada je to javno priznao. On se hvali kako je primao taj novac, pa zar nije idiot? Ajde, kako biste ga vi nazvali? Voditeq: Nesmotren. Dr [e{eq: Mogao sam da kaèm budala... Voditeq: Ja bih rekao nesmotren. Dr [e{eq: ... ali to bi ve} bio uvredqiv izraz. Kada se kaè idiot, onda to nije uvredqiv izraz. Znate, u staroj Gr~koj idiotima su nazivali qude koji ne znaju da se bave politikom. To je izvorno zna~ewe re~i idiot, zna~i, izraz nije uvredqiv. Mogao sam komotno da kaèm budala, pa da i onda ne preteram, ali eto, ja ne koristim te uvredqive izraze. Voditeq: Mogli ste da kaète, recimo, nesmotren. Dr [e{eq: Nije u pitawu nesmotrenost. Nesmotren je ~ovek kada u prolazu nekog odgurne pa se izviwava, to je nesmotrenost. A kada neko uzme novac od strane obave{tajne slu`be to nije nesmotrenost. Jo{ javno prizna i hvali se kako je dobio taj novac. Misli da je lepo biti strani {pijun. îtao je, izgleda, pogre{nu vrstu {pijunskih romana, ili gledao pogre{nu vrstu {pijunskih filmova. Voditeq: Citirali ste malopre Aristotela, da je on qude koji se ne zanimaju za politiku smatrao idiotima...
1061
Dr [e{eq: Ja nisam citirao Aristotela. Kaèm vam da je to bilo u staroj Gr~koj uobi~ajeno, nije to Aristotelov termin. To je mnogo pre Aristotela bilo. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: To je jednostavno gr~ki izraz za qude koji ne znaju da se bave politikom. Voditeq: Hteo sam da vas pitam, ako biste vi... Dr [e{eq: To je nekoliko vekova pre Aristotela bilo prisutno u gr~koj kulturi. Voditeq: Ako biste vi odre|ivali ministra za informisawe, da li biste dopustili privatnim radio-stanicama da se bave ozbiqnim dru{tvenim pitawima, da ne budu takve kakve jesu? Dr [e{eq: Ne samo da bih im dozvoqavao nego bi imale potpunu slobodu da se bave ~ime god ho}e. Wihovo bi bilo da kupe frekvenciju, a sve bismo frekvencije podelili na centralne, regionalne i lokalne. Znala bi se cena svake frekvencije i frekvencije bi se davale na pet ili deset godina, nije bitno. Frekvencija bi se pla}ala. Frekvencija je nacionalno dràvno dobro kao rudnik. Ako ho}ete da eksploati{ete jedan rudnik, morate dràvi da platite licencu. E, tako morate da platite i za frekvenciju. Novac od frekvencije moè komotno da ide u penzijski fond. A ne ovako, niko nije legalno dobio frekvenciju za privatnu radio ili televizijsku stanicu, nicale su one i bez dozvola, ali reìm je strogo vodio ra~una da se ne bave politikom. One koje se nisu bavile politikom, koje su emitovale muziku, filmove, nisu imale glavoboqe. One koje bi po~ele da se bave politikom, reìm ih je odmah zaustavqao. Voditeq: E, to sam vas pitao zato {to ste vi u jednom razgovoru nazvali takve radio i televizijske stanice idiotskim. Dr [e{eq: Jeste, sve {to ne zna da se bavi politikom ili beì od politike je idiotsko po izvornoj gr~koj definiciji. Voditeq: Prethodno pitawe koje sam pro~itao postavio je Milan To{i} iz Vaqeva. On je napisao da je bio i ostao ~lan Srpske radikalne stranke, ali ne}e po{tovati sve naredbe svog lidera. Imamo jo{ jedno pitawe: Za{to je gospodin [e{eq ~estitao gospodinu Bulatovi}u na odbrani Milo{evi}eve diktature? Dr [e{eq: U isto vreme mi postavqate dva pitawa, koja nisu ni u kakvoj vezi. Prvo, {to se ti~e tog To{i}a iz Vaqeva... Voditeq: Isti ~ovek je to postavio. Dr [e{eq: ... on je bio ~lan Srpske radikalne stranke, ne znam da li je jo{ uvek, u jednom trenutku je bio predsednik Op{tinskog odbora, a onda je wegov sin upao u neku kriminalnu aferu, ucewivala ga je policija, pa je on povukao neke poteze protiv stranke. Kroz sve to je pokazao da je ~ovek na svoju ruku, i to kakve on izjave daje, to nas na kraju krajeva i ne interesuje. On ne zasluùje da bude funkcioner Srpske radikalne stranke i u Srpskoj radikalnoj stranci ne obavqa nikakvu funkciju, a obi~ne ~lanove mi ne iskqu~ujemo zato {to neku strana~ku disciplinu ne uvaàvaju. [ta sada da traìmo, imamo preko 100.000 ~lanova, kako da traìmo da to budu sve uniformisani qudi besmisleno je.
1062
[to se ti~e Momira Bulatovi}a, u pitawu je jedna ozbiqna bitka od ~ijeg ishoda zavisi sudbina na{e dràve. Ja navijam otvoreno za onu stranu koja se zalaè za zajedni~ku dràvu Srbije i Crne Gore i ostalih srpskih zemaqa. To je trenutno Momir Bulatovi}, a Milo \ukanovi} je otvoreni separatista i glavni kriminalac u Crnoj Gori. Za wega ne mogu nikako biti. Za{to sam se otvoreno izjasnio za Momira Bulatovi}a? Zato {to smatram da Srpska radikalna stranka jo{ uvek ima zna~ajan uticaj u Crnoj Gori i da }e to na neki na~in podsta}i na{e ~lanove i simpatizere da zauzmu isti stav. Ta~no je da }e to donekle privremeno da oja~a Milo{evi}a, ali ne mogu ja da budem protiv svega onoga {to ja~a Srbiju zato {to }e to trenutno malo da oja~a i Milo{evi}a. Setite se, Srpski pokret obnove je bio nekada najnacionalisti~kija partija u Srbiji. A kada je Milo{evi} krenuo nacionalnim putem, postao otvoreni nacionalista, Srpski pokret obnove se promenio za 180 stepeni i sada je izrazito anacionalna stranka. Je li tako, je li to ~iwenica? Samo iz inata prema Milo{evi}u. Vaqda oni misle da ako i oni budu nacionalisti, to }e oja~ati Milo{evi}a. [ta me briga. Voditeq: Beàli su od rata. Dr [e{eq: Molim vas, {ta me briga koga }e to oja~ati. Ja sam za Srbiju, ja sam da Srbija bude jaka. Ako }e neki politi~ar usput iz toga izvu}i neku opipqivu korist, nije bitno, mi }emo se onda unutar Srbije truditi da ga oborimo sa vlasti. Ali {ta }emo ako wega pobedimo, a Srbija propadne? [ta }e nam ta pobeda onda? Voditeq: Slede}e pitawe glasi: Da li gospodin [e{eq namerava da krene na put po Evropi kao i neki ~elnici koalicije Zajedno? Dr [e{eq: Kao ~elnici koalicije Zajedno sigurno ne nameravam wihovim stopama. Vidite, ti ~elnici koalicije Zajedno nemaju nijednog partnera me|u evropskim politi~kim partijama sa kojima ostvaruju prijateqsku saradwu, sa kojima razmewuju posete, iskustva itd. Oni ostvaruju kontakte sa ~inovnicima stranih vlada, sa ~inovnicima obave{tajnih slu`bi, sa servisima za vo|ewe specijalnog rata protiv Srbije. Ja bih shvatio da \in|i} ide u Nema~ku da poseti Demohri{}ansku partiju ili Socijaldemokratsku partiju i sa wima razmewuje mi{qewe. On ide, dogovara se sa dràvnim funkcionerima, sa Kinkelom iz Liberalne stranke koja nema nikakve veze sa \in|i}em i nemaju nikakve me|ustrana~ke relacije. Dobija uputstva {ta da radi u Srbiji, protiv srpskog naroda, za interese Nema~ke. Mi uspostavqamo kontakte sa srodnim politi~kim strankama koje imaju pozitivan stav prema srpskom narodu. Tako smo uspostavili kontakte sa Liberalno-demokratskom partijom Rusije, Nacionalnim frontom Francuske, Nacionalnim savezom Slova~ke itd. Ja sam pro{le godine dva puta putovao u Rusiju, ove godine je trebalo da putujem u Francusku, ali mi je zabranila francuska vlada, boje se, dakle, mog dolaska to je o~igledno. Imam nameru da putujem jo{ ponegde, ali sve to zavisi od obaveza koje }u imati u zemunskoj op{tini i obaveza u predizbornoj kampawi. Na{a politi~ka aktivnost je pre svega orijentisana prema Srbiji. Nemamo nameru da se kandidujemo na nema~kim izborima.
1063
Voditeq: Stranke sa kojima ste uspostavili kontakte nisu bogzna koliko uticajne, nisu vladaju}e stranke u svojim dràvama. Dr [e{eq: Jo{ nisu vladaju}e, ali su veoma uticajne. Vi bi trebalo da znate da su vrlo uticajne. Evo, Le Pen je osvojio ~etvrti veliki grad u Francuskoj, Vitrol. Voditeq: Nije to bogzna {ta. Dr [e{eq: Drì Tulon, drì jo{ dva velika grada, kako nije bogzna {ta? Voditeq: Koliko ima velikih gradova? Dr [e{eq: Nema ba{ mnogo, koliko vi mislite, jer Francuska je prili~no centralizovana. Nema mnogo velikih gradova, a Francuska ima skoro {ezdeset miliona stanovnika. Ne zaboravite, u Francuskoj je ve}inski izborni zakon, u trenutku kada Le Pen dostigne kriti~nu ta~ku, onda }e listom sve mandate da pokupi, a popularnost mu je u naglom usponu. Uostalom, kao i popularnost Srpske radikalne stranke u Srbiji. Voditeq: Naredno pitawe: Ako gospodin [e{eq bude izabran za predsednika, da li }e poku{ati i uspeti da vrati nepravedno zakinute penzije? Dr [e{eq: Da. Odmah }emo normalizovati isplatu penzija i ujedna~iti penzije. Ja ne mogu sada garantovati neke ogromne iznose penzija, 1.000-2.000 maraka, kao {to to rade neki neozbiqni politi~ari. Garantujem da nijedan dràvni funkcioner ne}e dobiti platu dok se za taj mesec ne isplate sve penzije, svi de~iji dodaci, invalidnine, socijalna pomo} i ostali oblici socijalnih davawa. Voditeq: Kolike su sada plate u Zemunu? Dr [e{eq: Najve}a plata u Op{tini je 2.000 dinara, a najmawa 500 dinara, plus radni sta`, plus topli obrok. Zatekli smo plate sprema~ica 200 dinara, a funkcionerske plate su bile 3.800 dinara, mo`da i ve}e. Mi smo smawili, skoro prepolovili funkcionerske plate, a vi{e nego udvostru~ili plate sprema~ica. Doveli smo sve u odnos 1:4 najve}a plata je ~etiri puta ve}a od najmawe. To je princip za koji se mi zalaèmo u celoj dràvnoj upravi. Ova pove}awa koja smo postigli u platama postigli smo samo na osnovu unutra{wih u{teda. Smawili smo materijalno-tehni~ke tro{kove, krao se kancelarijski materijal, kralo se sve {to se stiglo. Recimo, na{li smo u magacinu rezervne delove za automobile koje Op{tina nikada nije imala u svom voznom parku. Kome je {ta trebalo, nabavqao je preko op{tinskog ra~una. Zahvaquju}i tim u{tedama mi smo najslabije pla}enima podigli plate. Nije ni 500 dinara plata od koje se moè komotno ìveti, ali ako se na to doda novac za topli obrok, koji sada iznosi 360 dinara, to je ve} ne{to. ôvek ve} ima {ta da unese u ku}u. Tamo gde se zavede red, uvek se na|e na~ina da se postignu u{tede i da te u{tede budu u prilog zaposlenima. Tamo gde nema reda tamo se krade, tamo se otima, tamo se raznosi, i tamo po{teni qudi propadaju. Voditeq: Kasne li plate u Zemunu, po{to ste vi upu}eni? Dr [e{eq: Svakog 5. i 20. se ispla}uje po pola plate i to je za situaciju u Srbiji dobro. Zna~i, 5. aprila }e biti ispla}en drugi deo plate za mart. Mnogo je boqe nego u ve}ini firmi u Srbiji.
1064
Voditeq: Kaè se da su placeve u Zemunu dobijale izbeglice, da su oni imali prednost. Dr [e{eq: Niko nije imao prednost, ko god se javio na konkurs, mi smo mu obezbedili plac po najniìm cenama. Mi smo usmeravali izbeglice na novo naseqe Busije, izme|u Ugrinovaca i Batajnice i evo, danas smo tamo zavr{ili probijawe puta. Postavqamo vodovodne cevi, ve} smo postavili 2,5 km na jednom strate{kom vodovodnom pravcu. Cena je bila 15 dinara za kvadratni metar, veoma jeftino i veoma povoqno. Nama je ciq da ti qudi koji su ostali bez krova nad glavom, ako imaju neki dinar, uloè u podizawe novog doma, a nikakvu diskriminaciju nismo pravili. Nama su svi Srbi isti, svi gra|ani Srbije i sve izbeglice, nikakvu razliku ne pravimo. Voditeq: Ja se izviwavam {to }emo prelaziti s teme na temu, pitawa su postavqali razli~iti qudi. Kako je gospodin [e{eq, kao Srbin, doìveo otkrivawe spomenika Serdar Janku uz himnu Hej Sloveni, jer je gospodin Bulatovi} otkrio spomenik uz pomenutu himnu ratniku koji se nije borio pod petokrakom? slu{ateqka je zaprepa{}ena tim ~inom. Dr [e{eq: Ja mislim da postoji mnogo zabluda u na{em narodu povodom himne Hej Sloveni. To nije komunisti~ka himna. To je stara himna, iz pro{log veka. Bila je veoma popularna u Srbiji, a nikada ranije nije bila zvani~na himna, ali se izvodila kao himna i na sveslovenskim kongresima. Naravno, ta himna nije adekvatna Srbiji ni Saveznoj Republici Jugoslaviji, kao zajedni~koj dràvi Srbije i Crne Gore, niti je naziv Jugoslavija adekvatan. Mi radikali se zalaèmo da se to promeni. Nema kod nas mr`we prema himni Hej Sloveni. Setite se, Tito se decenijama trudio da zameni tu himnu, da ubaci neku drugu, ve{ta~ku. Naravno, mnogo bi lep{e bilo da se izvodila himna Boè pravde ili himna Onamo namo, to je bila zvani~na crnogorska himna do kraja Prvog svetskog rata. Pod tom himnom bi bilo najprimerenije odati po~ast Serdaru Janku Vukoti}u, armijskom generalu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, velikom srpskom junaku. Ali dobro je da smo do~ekali napokon da se jedan lep spomenik podigne Serdaru Janku i nije toliko bitno koja je himna izvo|ena, ali krajwe je vreme da se ta himna promeni, zaista. Mi radikali smo nekoliko puta istupili sa inicijativom da se himna Boè pravde, stara srpska himna, uvede kao zvani~na himna i Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Naravno, mi smatramo da u perspektivi treba promeniti naziv Savezne Republike Jugoslavije u Srbiju, odnosno Veliku Srbiju. Voditeq: Jedan slu{alac pita: Vidi li gospodin [e{eq celokupno stawe izme|u Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore? Dr [e{eq: Mislim da je problem u Crnoj Gori sukob izme|u patriota i separatista. Ja navijam za one koji drè patriotsku liniju, bez obzira na to kakva im je ideologija. Posle }u se ja truditi da ih ideolo{ki i politi~ki porazim na izborima, a sada je bitno da se sa~uva zajedni~ka dràva. Jer ako se sada odvoji Crna Gora, vi{e je niko ne vrati u Srbiju.
1065
Voditeq: Slu{ateqku koja redovno prati de{avawa u okviru Srpske radikalne stranke, kao i izjave gospodina [e{eqa, zanima da li }e Srpska radikalna stranka osnovati koaliciju sa JUL-om, i da li je istina da }e na predstoje}im izborima za predsednika gospodin [e{eq biti kandidat i JUL-a? Dr [e{eq: To apsolutno nije istina. Ni sa kim ne}emo u predizbornu koaliciju, a ako budem kandidat, bi}u iskqu~ivo kandidat Srpske radikalne stranke na izborima. Prerano je da se o tome govori, ne smemo ni prejudicirati stav Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke. Vide}emo kroz mesec i po dana ko }e biti na{ kandidat. Voditeq: Odbacujete li mogu}nost da se dogodi ne{to u politi~kom ìvotu Srbije i da Srpska radikalna stranka ipak sa nekim stupi u koaliciju? Potpuno ste sigurni da }ete sami i}i na izbore? Dr [e{eq: Na izbore }emo sigurno i}i sami, a posle izbora }emo videti. Ako budemo ulazili u neku koaliciju, to moè biti samo ona koalicija u kojoj }emo mi biti ve}inski partner da mi odre|ujemo osnovni koncept vlade, a ne da budemo ne~iji prilepak, da nekoga sledimo, da imamo neke li~ne materijalne koristi, kao Nova demokratija, recimo, a da nas nije briga za koncepciju vladine politike, da nas nije briga za program, za posledice i sli~no. Voditeq: Od politi~kih stranaka koje sada deluju u Srbiji, sa kojom biste mogli posle izbora da napravite koaliciju, pod uslovom da vi budete glavni? Dr [e{eq: Mi se sada trudimo da pobedimo sve te stranke i da nam koalicija nije potrebna. Vi ho}ete sada da vam se ja izja{wavam, pa da eventualno proteìram neku od tih stranaka. Ne, mi ho}emo sami da pobedimo. Hteli smo mi pro{le godine u koaliciju sa Ko{tunicom i Demokratskom strankom Srbije, ali to jednostavno nije bilo mogu}e jer je Ko{tunica sedeo na dve stolice i na kraju propao. Sada mu se stranka raspada i od toga o~igledno nema ni{ta. Voditeq: Da li ne{to preduzimate na planu poboq{awa standarda penzionera, to ste obe}avali u predizbornoj kampawi, i da li preduzimate ne{to na poqu zapo{qavawa mladih qudi? Dr [e{eq: Ne moèmo da popravqamo standard penzionera jer jo{ nismo vladaju}a stranka. Rekao sam koji bismo princip sledili. [to se ti~e mladih qudi u zemunskoj op{tini, mi neprekidno na tome insistiramo, otvaramo sve mogu}nosti za privatnu inicijativu. Recimo, nedavno smo objavili konkurs i rasporedili 460 lokacija za kioske. To je idealno za qude koji tek po~iwu da se bave nekim poslom, nekim biznisom, zanatstvom, uslu`nim delatnostima itd. Sada pripremamo novi konkurs za otprilike 500 lokacija i po~iwemo proces legalizacije bespravno podignutih privremenih objekata kioska i drugih monta`nih objekata i ve} imamo oko 300 zahteva. Dakle, otvaramo mogu}nost za privatnu inicijativu. Mi nemamo slobodna radna mesta, Op{tina ne moè da zapo{qava mlade qude, ali stvaramo mogu}nosti da sami otpo~nu ne{to. Neko ima malo novca, pa }e biti inicijator, pa }e biti investitor, a neko drugi otvara mogu}nost zaposlewa; 500 kioska, to je 1.000 radnih mesta, to je ve} 1.000 porodica sa hlebom. To je jedna na{a varijanta sa kojom nastupamo.
1066
Voditeq: Sada su u Srbiji dati predlozi za ova dva zakona: zakon o transformaciji dràvnog vlasni{tva i zakon o informisawu. Vi ste bezrezervno za privatizaciju u Srbiji, pa kako gledate na ovaj zakon? Dr [e{eq: U petak }e biti rasprava na dràvnoj televiziji, mene su pozvali i tada }u do kraja da izrazim stav Srpske radikalne stranke o tom zakonu. Mi smo ve} rekli da je ovo najboqe {to je do sada Socijalisti~ka partija ponudila javnosti, wena vlada. Imamo mnogo primedbi, mnogo }emo kriti~kih re~i izre}i, smatramo da bi koncept Srpske radikalne stranke neuporedivo bio boqi i uspe{niji. Polazimo od stava da je i najgora privatizacija boqa od nikakve privatizacije. Naàlost, onim \in|i}evim zakonom ve} je jednom poni{tena privatizacija, to je zakon iz 1994. godine; na \in|i}evo insistirawe sve je vra}eno u prvobitno stawe i evo, izgubili smo tri pune godine. Mo`da smo i tri decenije kroz te tri godine izgubili. Voditeq: Mogu vam re}i da se obi~an svet pomalo pribojava privatizacije, jer qudi sada, kada rade kod privatnika, vide da to nije nimalo ruì~asto, da je prili~no haoti~no. Dr [e{eq: Jeste, ali reìm je tu mnogo kriv jer je stra{no pritisnuo privatnike ogromnim porezima i taksama, doprinosima. Smawuje se krug privatnika i onda je na trì{tu mnogo ve}a ponuda radne snage nego potra`wa. Mi treba da dovedemo stvari u red tako {to }e biti mnogo ve}a potra`wa za radnom snagom, pa umesto da privatnik ucewuje radnika, radnik }e ucewivati privatnika. Kada se desila takva situacija u Nema~koj, Nemci su po~eli da uvoze radnu snagu, jer su toliko radnici ucewivali privatnike da su uvozom radne snage poku{avali to u neki sklad dovesti. Voditeq: Ovaj predlog zakona o informisawu je deo opozicije odbio, {ta vi kaète? Dr [e{eq: Ja mislim da je ovaj zakonski projekat besmislen i da je restriktivan u odnosu na postoje}e stawe. Nije bilo nikakve potrebe da se ba{ sada mewa Zakon o informisawu. Treba mewati Zakon o televiziji, mi imamo sada relativno dobar Zakon o informisawu. Kod nas zabrane novina nije bilo u posledwih 7 godina, osim {to su jednom poku{ali da zaplene Veliku Srbiju kada smo objavili Protokole sionskih mudraca, ali to je bilo bezuspe{no od celog tiraà zaplenili su samo 3 primerka. Voditeq: Milovan Petrovi} iz Lajkovca moli profesora [e{eqa da prokomentari{e mogu} predlog jednog broja saveznih i republi~kih poslanika da se odbornicima, republi~kim i saveznim poslanicima ne verifikuju mandati nakon 60 dana od dana izbora, osim u slu~ajevima teè bolesti i sli~no. Da li ste razumeli? Dr [e{eq: Ne znam, mo`da za one koji... Voditeq: Koji ne verifikuju svoje mandate 60 dana od dana izbora. Dr [e{eq: Ali takva mogu}nost ne postoji u zakonu. Mislim da je to jednostavno besmisleno, svaki poslanik ili svaki odbornik je sasvim slobodan da dolazi na skup{tinske sednice ili ne dolazi, da prihvati verifikaciju ili ne. Kada je re~ o poslanicima, wegova partija moè da
1067
mu oduzme mandat i poveri nekom drugom, po{to takva zakonska mogu}nost postoji i u republi~kom i u saveznom zakonu. Kada je re~ o odbornicima, to ne moè ni partija da uradi. Voditeq: Da li ste vi odustali od zahteva da se grupa poslanika koji su se otcepili od vas, formirali svoju poslani~ku grupu... Dr [e{eq: Oni nama ne treba da se vra}aju, mi ih ne}emo. Mi ho}emo samo na{e mandate nazad i neprekidno na tome insistiramo i ne damo mira socijalistima. Socijalisti ih drè ve{ta~ki, jer im nije mnogo pouzdana Nova demokratija. Nova demokratija ima sve ve}e apetite, to su qudi koji samo traè pare. Vi znate kakav je Du{an Mihajlovi}, uostalom, on je odavde, va{ Vaqevac. Vi znate da samo grabi sve {to stigne, da pqa~ka, da otima, da ga samo pare interesuju i ni{ta drugo. Nema principa, nema ideologije. A koliko se ogrebao usput kroz investicije, koliko je ugradio svoj yep kroz sve te investicije? To bi trebalo malo da prou~avamo. Voditeq: Slede}e pitawe je: Za{to gospodin [e{eq u svojstvu predsednika Skup{tine op{tine Zemun prodaje tamo{we seoske utrine, kada to nije wegovo privatno vlasni{tvo? Dr [e{eq: Mi nismo prodavali seoske utrine, mi smo prodavali utrine koje su u vlasni{tvu Op{tine Zemun. I to nisu one utrine koje su vra}ene selima po zakonu od pre nekoliko godina, to su utrine koje su ostale u vlasni{tvu Op{tine i predvi|ene za individualnu stambenu izgradwu. Nalaze se u gra|evinskoj zoni, utrine iz gra|evinske zone nisu vra}ane seqacima. Tu su jasne zakonske odredbe. Voditeq: Vi ste po niskim cenama prodali to gra|evinsko zemqi{te qudima da bi oni koji imaju novac... Dr [e{eq: Ne}e to zemqi{te nigde da se odnese, nego }e na wemu da se grade ku}e, da mu se pove}a vrednost. Nacionalno bogatstvo kroz to raste. Voditeq: Ovo pitawe Bogoquba Pavlovi}a iz ûruga nema mnogo smisla: [ta gospodin [e{eq misli o sve ~e{}oj pojavi politi~kih grafita pronema~kog sadràja na ulicama Vr{ca, Novog Sada, pa ~ak i Zemuna, i {ta je pozadina toga? Dr [e{eq: To neko organizovano radi, o~igledno deluje nema~ka obave{tajna slu`ba, o~igledno se Nemci ponovo spremaju da zakora~e na Balkan. Ima}emo mi jo{ mnogo problema sa Nemcima. Voditeq: Obe}ali ste pre nekoliko godina da }ete se, ukoliko vas izaberu za predsednika Srbije, zalagati za uvo|ewe nacionalnih penzija, ne znam da li je izraz dobar, i kako biste sankcionisali klevetu na medijima? Dr [e{eq: Mi radikali nismo za nacionalne penzije. Mi }emo ukidati postoje}e nacionalne penzije, a uvodi}emo penzije za majke petoro i vi{e dece. Bez obzira da li imaju radni sta` ili nemaju, dodeqiva}emo tzv. materinske penzije da bismo oja~ali natalitet. @ena koja rodi petoro dece ima}e penziju kao da ima puni radni sta`. Voditeq: Koliko je to realno izvodqivo, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Izvodqivo je, izvodqivo. Voditeq: Mislim na ovu situaciju...
1068
Dr [e{eq: Kada ukinemo nacionalne penzije i preusmerimo ih na materinske penzije, odmah smo re{ili problem. Voditeq: Ja, pravo da vam kaèm, ne znam koliko ima onih koji dobijaju nacionalnu penziju i da li bi bilo dovoqno da se te penzije ukinu da bi majke imale... Dr [e{eq: [to se ti~e kleveta, znate, kada se okleveta obi~an gra|anin, onda treba zakonske mere da budu stroge, da se klevetniku vi{e nikada ne desi da tako ne{to uradi. Ali kada je re~ o javnim li~nostima, oni moraju da podnesu sve {to se kaè na wihov ra~un. Voditeq: Kao Nikola Pa{i}. Dr [e{eq: Kao Nikola Pa{i}. Ja kao politi~ar, recimo, sve mogu da otrpim. Mene su klevetali, lagali, nema {ta nisu izmi{qali za mene, a ja se uvek na tako ne{to nasmejem. Nema te klevete ili uvrede koja me zaista moè naqutiti ili uvrediti, jer nije istinita. Samo istina moè ~oveka da pogodi. Voditeq: Da li ste ikada do{li u situaciju da kaète pobogu, za{to ovi qudi zvi`de na mene, za{to sva{ta dobacuju, za{to me, recimo, ne vole ili mrze? Dr [e{eq: Jesam, ja odmah znam zbog ~ega. Recimo, kada smo imali miting u Vaqevu, do{lo je stotiwak SPO-vaca, mo`da ih je i vi{e bilo. Zvi`dali su mi, mrzeli su me, dobacivali razne uvrede. Ja sam se na sve to smejao i uspeo sam da ih nadja~am, wihovi zvi`duci nisu bili dovoqni, bio sam i duhovitiji od wih. Na svako wihovo dobacivawe znao sam ispravno da reagujem, i prosto sam ih razoruào. Ja ih razumem. Oni se ne mogu radovati uspehu Srpske radikalne stranke, mi smo konkurencija ako mi uspemo, oni propadaju, ako oni uspeju, mi propadamo. U politi~kom ìvotu je sve to dozvoqeno, pod uslovom da nema nasiqa i krvoproli}a. Neka zvi`de, wihovo je pravo da zvi`de. Ja se nikada ni na koga nisam qutio {to mi je zvi`dao i {to mi dobaci tako ne{to, ja se nasmejem. Posle mitinga si|em i pro|em pored toga, nekada se i rukujem i tako. Kod mene nema mr`we, a èlim da nema mr`we ni kod drugih. Voditeq: Dakle, vi sebe smatrate... Dr [e{eq: Rekli su mi malopre, bili su lo{i uslovi na putu pa sam do{ao knap pred emisiju u Vaqevo, da je neka grupa iz koalicije Zajedno pro{la, da su zvi`dali. Bilo je tu nekoliko na{ih momaka, bio je Aleksandar Vu~i}, oni su se nasmejali samo simpati~no. Jednom je jedna grupa do{la iz centra Beograda u Zemun, pro{la pored Op{tine, ja iza{ao na op{tinski balkon na prvom spratu, balkon moje kancelarije, ja ma{em wima, poneko od wih ma{e meni, neko dobaci: Crveni vojvoda, neko dobaci ovo, neko ono za{to bi to meni smetalo? U politici su to dozvoqene stvari, i u civilizovanim zemqama svuda postoje, za{to bi to kod nas bio izuzetak? Voditeq: A {ta mislite, koliko je moral obavezan u politi~kom delovawu? Dr [e{eq: Moral je veoma vaàn. Politi~ar koji èli da uspe, mora da se drì moralnih principa. Zna~i, ne sme se lagati, ne sme se klevetati, ne sme se krasti. To su kqu~ne stvari.
1069
Voditeq: Platon je napisao, tu sigurno ne gre{im, da dràva koja ne podsti~e i ne ohrabruje svoje podanike na moralno pona{awe, ne zasluùje da postoji. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Kada biste vi bili na ~elu dràve, kako bi to izgledalo? Dr [e{eq: Mi radikali bismo dali sopstveni moralni primer. Dràli bismo se Kantovog kategori~kog imperativa: postupaj tako da princip tvoje voqe istovremeno moè vaìti kao zakon za sve qude. [to ne èli{ drugome, ne dozvoqavaj ni sebi. Voditeq: Moè li politi~ar sebi da dopusti dobrodu{nost, da bude dobrodu{an? Dr [e{eq: Uspe{an politi~ar mora da bude dobrodu{an. Mora da bude nepomirqiv u principijelnim stvarima, mora da bude dobrodu{an, ne sme da mrzi. Mr`wa u politici je pogubna, pre svega, za onoga ko mrzi, a ne za predmet mr`we. Politi~ar mora biti {iroke du{e, tolerantan, mora biti obrazovan, mora voleti decu. Politi~ar mora biti po{ten, ~astan, smiren. Voditeq: Vi ste relativno mlad ~ovek, ro|eni ste 1954. godine. Dr [e{eq: Nisam vi{e mlad. Voditeq: Relativno mlad. Dr [e{eq: Ja bih voleo da sam mlad, ali nisam vi{e mlad. Voditeq: Politi~ari zrelost dostiù... Dr [e{eq: ~etrdeset tri godine. Voditeq: Va{ otac je bio, ako me dobro sluì pam}ewe, èlezni~ar. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Dakle, imate radni~ko poreklo. Kada ste shvatili da biste ne{to mogli da napravite u politici, ne{to zna~ajno? Dr [e{eq: Oduvek me je interesovala politika. Uz oca sam jo{ kao osnovac po~eo da ~itam list Politika, voleo sam da ~itam kwige, iz istorije prevashodno. Kao osnovac sam najvi{e voleo istoriju od svih predmeta. Politika me je vrlo rano zainteresovala. Voditeq: Kaète da ste se u mladosti interesovali za politi~ka zbivawa. Da li ste posebno cenili nekog politi~ara, da biste, recimo, danas èleli da se pona{ate kao on i da imate rezultate kao taj politi~ar? Dr [e{eq: U na{oj srpskoj istoriji najzna~ajniji politi~ari su Nikola Pa{i} i Milan Stojadinovi}. Razli~iti su kao li~nosti i svaki je veoma sposoban na svoj na~in. Nikola Pa{i} je bio za jedno vreme u kome nije bilo radija, u kome nije bilo televizije, primer veoma uspe{nog politi~ara, mudrog, staloènog, pametnog, promi{qenog. U nekoj drugoj fazi, Milan Stojadinovi} je bio izuzetno sposoban politi~ar. Istorija na{eg naroda bi bila sasvim druga~ija da ga knez Pavle Kara|or|evi} nije uklonio sa mesta predsednika vlade i proterao iz zemqe. Voditeq: Ivana Andri} iz Vaqeva kaè da u Zemunu ima 25% hrvatskog stanovni{tva i pita {ta je gospodin [e{eq, kao predsednik Op{tine, preduzeo s tim u vezi, s obzirom na to da se zalaè za etni~ki ~iste sredine?
1070
Dr [e{eq: Nije ta~no da u Zemunu ìvi toliko Hrvata. Nema ih ni 2-3% i uglavnom je re~ o Hrvatima koji ìve u me{ovitim brakovima i lojalni su dràvqani Srbije. U Zemunu u posledwih 4-5 godina nismo imali nikakvih incidenata u tom pogledu. Ono ekstremnih Hrvata {to je bilo, pripadnika HDZ-a, oni su u prvoj godini rata ve} odmaglili iz Zemuna. Voditeq: Pro~itao sam, ~ini mi se u dana{wim novinama, obrazloèwe za va{u predsedni~ku kandidaturu Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Novom Sadu, u kome se kaè da bi va{im dolaskom na mesto predsednika dràve bilo re{eno pitawe nacionalnih mawina. Dr [e{eq: Da, bilo bi re{eno na veoma principijelan na~in. Nacionalne mawine bi imale sva gra|anska prava i slobode, punu ravnopravnost, ukoliko su wihovi pripadnici lojalni dràvqani Srbije. Recimo, u Op{tini Zemun imamo zaposlenih pripadnika drugih nacionalnosti ima nekoliko Hrvata i pripadnika drugih nacija. Mi uop{te ne postavqamo pitawe ko kojoj naciji pripada. Cenimo samo rad, ni{ta vi{e. Drugo, u Sur~inu, recimo, ìvi izvestan broj katolika koji sebe smatraju Hrvatima. Oni nisu pravi Hrvati, to su uglavnom poreklom Buwevci i [okci, koji su jo{ u vreme Marije Terezije i ranije pokatoli~eni, i onda ih je komunisti~ki reìm tretirao kao Hrvate i ostalo je tako po statistikama. U Boqevcima ìve Slovaci, i mi nikakvu razliku nigde ne pravimo. Sada je Skup{tina op{tine Zemun donela odluku da se za ovu godinu iz buyeta izdvoji, to smo danas uplatili i sutra }emo ostatak uplatiti, 300.000 dinara za pomo} verskim zajednicama. Srpska pravoslavna crkva je dobila za crkvu u Batajnici 100.000 dinara, za crkvu u Zemun Poqu 100.000 dinara to su nove crkve koje se tek grade, za obnovu manastira Fenek 50.000 dinara, za kapelu na grobqu u Boqevcima 15.000 dinara, Katoli~ka crkva za kapelu u Sur~inu 15.000 dinara, a slova~ka protestantska crkva za kapelu u Boqevcima 20.000 dinara. Mi smo svim verskim zajednicama iz buyeta za ovu godinu dali finansijsku pomo}, proporcionalno broju stanovnika u zemunskoj op{tini. Mislimo da je to primer na{e principijelnosti i doslednosti. Uostalom, u celoj Srbiji je tako: ako je re~ o Hrvatima, svi oni koji su bili antisrpski orijentisani, zatrovani, pripadnici HDZ-a, usta{ki opredeqeni, odavno su ve} oti{li. Ostali su oni koji nemaju drugu otaybinu osim Srbije. Uglavnom je re~ o Buwevcima i [okcima. Ne treba mi wih sada na silu da teramo da se tako izja{wavaju, ali treba podsta}i istorijska istraìvawa, da se pokaè odakle su u stvari. Moè se za svaku porodicu utvrditi odakle je poreklom i da se jednostavno ti qudi oslobode, da se sasvim normalno ose}aju, jer wih niko ne ugroàva. U zemunskoj op{tini, evo, ve} ~etiri meseca radikalske vlasti, nismo imali ni jedan jedini incident na nacionalnoj osnovi, a mnogi su pla{ili pripadnike nacionalnih mawina kada do|u radikali, pobi}e, {ikanira}e, maltretira}e, progoni}e itd. Ni{ta od toga nije istina. Mi radikali smo neprekidno i u predizbornoj kampawi govorili ko je lojalan dràvqanin Srbije, nema ~ega da se boji, bi}e uvek ravnopravan i uvek }emo {tititi wegova prava. Znate, nije nimalo slu~ajno {to sam
1071
trenutno me|u zemunskim i beogradskim Ciganima, Romima (kako ho}ete, i jedan i drugi naziv za mene su normalni i ne mislim da ijedan treba da vre|a ~oveka), najpopularniji politi~ar. Wih ima i pravoslavaca i muslimana, i sa {iptarskim imenima, nije bitno, nesre}a ih, istorija ih gurnula na razne koloseke. Prvi predsednik op{tine koji je do{ao na Ciganski bal bio sam ja, pomogao sam im oko nekih manifestacija. Sada treba da im uradimo kanalizaciju u tzv. Ciganskim rupama to je jedno naseqe gde je ve}a koncentracija Roma u Zemunu, gde ìve u vrlo lo{im uslovima. Do leta }emo da uradimo tu kanalizaciju, da im se bar malo ìvot poboq{a. Tretiramo ih kao sve ostale gra|ane. Voditeq: Dobro ve~e, ho}ete li se predstaviti? Slu{alac: Dobro ve~e. Ja sam Mira iz biv{e Krajine, pozdrav svima u studiju, a posebno drugu Vojislavu [e{equ. Presre}na sam {to ~ujem wegov glas. On je bio na{a jedina nada, mi smo ga svi voleli, sav srpski narod u Krajini. On je za nas bio najve}i lider, jedan veliki Srbin. Sve {to je rekao da }e se desiti sa Krajinom, tako je bilo. Me|utim, mi smo narod ne znam kojeg reda. Vi{e ni{ta nemam. Vi{e nemamo koga {ta da pitamo. Jedina nada je dr Vojislav [e{eq. âst mi je da ga pitam {ta }e da bude sa nama? [ta se de{ava? Da li ima kakve nade da se vratimo? Koga da pitamo za na{u sigurnost? Da li ima nade za nas, qude iz Krajine? Dr [e{eq: Ni najve}em neprijatequ ne bih savetovao da se vra}a pod hrvatsku vlast. Kada bih mislio da vi{e nikada ne}emo povratiti sve zapadne srpske zemqe, do granice KarlobagOgulinKarlovacVirovitica, ja bih ovog trenutka prestao da se bavim politikom. Uveren sam da postoje vrlo ozbiqne {anse da mi to vratimo. îm se promeni ravnoteà snaga me|u velikim silama, ~im Rusija stane na noge i bude opet velika i mo}na imperija, ona se mora vratiti na Balkan. Tada moè i trgovati sa zapadnim silama oko pojedinih teritorija. Nas Amerikanci mrze, nas, Srbe, zato {to smo istorijski ruski saveznici na Balkanu. Voditeq: Da li treba mi sami ne{to da u~inimo? Dr [e{eq: Mi treba sada ovde da pomognemo svim tim izbeglicama i prognanim Srbima da im se ubrzano d srbijansko dràvqanstvo, dràvqanstvo Savezne Republike Jugoslavije, kako bi se lak{e ukqu~ili u normalan ìvot. Vidite, u Zemunu na konkretnom primeru pokazujemo kako im pomaèmo ovim placevima po najjeftinijim cenama. Sa druge strane, 5. aprila trebalo bi da raspi{emo konkurs za dodelu jednokratne pomo}i iz op{tinskog buyeta, ukupno 600.000 dinara. Od toga je 300.000 za decu lo{eg imovnog stawa i decu bez roditeqa, 200.000 za rawenike ovog rata i 100.000 za fizi~ki hendikepirane osobe slepe, obolele od cerebralne paralize, distrofi~are i druge. Nikakvu razliku ne}emo praviti izme|u dràvqana SRJ i izbeglih i prognanih lica. Svi koji su do 1. marta 1997. godine bili prijavqeni na teritoriji op{tine Zemun, mogu da se prijave za dodelu te jednokratne pomo}i. Evo, sada organizujemo i aukciju slika, 14. aprila 1997. godine, i sav novac koji obezbedimo prodajom slika tako|e ide za rawenike ovog rata, za ratne vojne invalide. Organizujemo opet i prodaju nekih kwiga koje smo zatekli u Op{tini Zemun vi{e pravimo jedan cirkus, jednu javnu manifestaciju prodajom Titovih i Kardeqevih kwiga.
1072
Voditeq: Ko su pisci? Dr [e{eq: Tito, Kardeq i kompanija. Prodajemo sve te kwige po 10 dinara komad, ali pravimo duhovitu atmosferu qudi kupe, pa makar posle bacili te kwige, a mi }emo opet nekoliko hiqada dinara sakupiti pa podeliti sirotiwi, onima kojima je najpotrebnije. Dovijamo se na razne na~ine da pomognemo qudima. U Republi~kom komesarijatu za izbeglice ~ujem da stiù neke monta`ne ku}e iz inostranstva za pomo} izbeglicama. Rekao sam da }emo u op{tini Zemun besplatno dati zemqu za sve te monta`ne ku}e, koliko god bude, samo da qudi dobiju krov nad glavom. Ni{ta drugo. Kada ~ovek ima krov nad glavom, lak{e se snalazi, pa }e neko trgovati, pa }e neko raditi ovo, ono, ìvot ide daqe. Kada on ima gde decu da smesti, to je najva`nije. Voditeq: Zahvaqujem na{oj slu{ateqki. Imamo hrpu pitawa, ja se bojim da ne}emo sti}i na sve da odgovorimo, a vi ste, gospodine [e{eq, kasnili 10 minuta, mi }emo to nadoknaditi, ne}emo da snosite... Dr [e{eq: Deset minuta kasnije smo po~eli emisiju, ja sam bio u va{em studiju u 17 ~asova i 2 minuta, ali dok sam se popeo gore... Voditeq: Dobro, imamo nekog na vezi. Slu{alac: Dobro ve~e. Qiqana @ivkovi} iz Vaqeva. Voditeq: Izvolite. Slu{alac: Imam jedno pitawe za gospodina Vojislava [e{eqa u vezi sa onim {to je rekao o doslednosti rada Srpske radikalne stranke i da nije ni{ta bitno promeweno od po~etka wegovog rada. S obzirom da je dobio titulu ~etni~kog vojvode, da je bio predsednik, ili jo{ uvek jeste, Srpskog ~etni~kog pokreta i da je wihov ~etni~ki pozdrav Za kraqa i otaybinu interesuje me kako obja{wava svoje komentare u vezi sa kraqem? Dr [e{eq: Kojim kraqem? Slu{alac: Kraqem. Dr [e{eq: Kojim kraqem? Slu{alac: Prestolonaslednikom Kara|or|evi}em. Dr [e{eq: Jedno je biti princ prestolonaslednik, a drugo je biti kraq. Taj koga vi nazivate kraqem nikada ne}e biti kraq, zato {to ne zna srpski jezik, ni~eg u wemu srpskog nema, pasao je travu na beogradskom aerodromu, a uneredio se u Dowoj Tre{wevici kod Topole. Taj ne moè da bude kraq. O wemu imam najgore mogu}e mi{qewe. Nekoliko sati sam proveo sa wim u razgovoru 1989. godine u Londonu i video sam da taj ~ovek nema ni moralne ni qudske kvalitete za jednu tako va`nu funkciju. Nikada mi radikali nismo bili za monarhiju, a ni Srpski ~etni~ki pokret. Jeste u Drugom svetskom ratu ~etni~ki pozdrav bio S verom u Boga, za kraqa i otaybinu! me|utim, tada je postojao neki kraq, taj kraq je pred kraj Drugog svetskog rata izdao Draù Mihailovi}a i naredio ~etnicima da pre|u u partizane. Taj kraq je pomogao Titu da se na relativno legalan na~in do~epa vlasti, jer je preneo svoja kraqevska ovla{}ewa na namesnike predvo|ene [uba{i}em, a ti namesnici su omogu}ili Titu da preuzme vlast na legalan na~in. Mi Srbi nikada nismo imali sre}e sa kraqem. Uostalom, mi smo narod koji je najvi{e kraqeva ubio u svojoj istoriji.
1073
Voditeq: Kraq Petar I Kara|or|evi}? Dr [e{eq: Kraq Petar Kara|or|evi} je do{ao na krvavi presto. Neki kaù u wegovo vreme je cvetala demokratija. Nije istina. U wegovo vreme je vladala tajna policijska organizacija Crna ruka. Apis je bio glavni faktor u dràvi, Apis je neprekidno bio u sukobu sa Nikolom Pa{i}em. Nikola Pa{i} je bio u sukobu sa kraqem Petrom zato {to je traìo da se ukine Crna ruka, da se elimini{e Apis iz tajnog politi~kog ìvota. Voditeq: Da li ste to negde napisali, da li ste to saop{tili nekom skupu istori~ara? [ta kaù istori~ari na to? Dr [e{eq: To je op{tepoznata ~iwenica me|u istori~arima. Uzmite sve kwige iz tog perioda, uostalom, moète ~itati kwige jednog istori~ara koji mnogo ceni i po{tuje kraqa Petra Kara|or|evi}a Dragoquba @ivojinovi}a, on je napisao kwigu u tri toma o kraqu Petru Kara|or|evi}u, pa }ete videti. Taj kraq Petar je bio liberalnih shvatawa, on je bio pristalica republike. Radikali su 1903. godine hteli da uvedu republiku i kraq Petar je ve} bio spreman da do|e u Beograd za prvog predsednika republike, a onda se usprotivila Rusija; Rusija je bila protiv republikanskog ure|ewa i onda je ta solucija otpala. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Otuda pomisao kod Dragoquba Mi}unovi}a i Demokratske stranke 1990. godine da princa Tomislava kandiduje za predsednika republike. Voditeq: Princ Tomislav to nije prihvatio. Gde se osoba iz provincije moè obratiti za prijem kod gospodina [e{eqa? pita Petar Petrovi} iz Vaqeva. Dr [e{eq: Moè da se javi Slu`bi protokola Op{tine Zemun, da se zakaè taj razgovor. Ja svakog petka primam po 160 qudi, nekada do tri sata ujutro. Moram odmah da vam kaèm, do polovine avgusta svi termini su popuweni, toliki je interes gra|ana! Voditeq: Kod vas je kao u stomatolo{kim ambulantama. Dr [e{eq: Nije tolika gu`va u stomatolo{kim ambulantama, kod mene je gu`va jer jo{ nisam po~eo da vadim zube. Voditeq: Halo, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, budite pozdravqeni svi u studiju, a profesor Vojislav [e{eq ponajvi{e. Voditeq: Hvala. Imate pitawe? Slu{alac: Da, imam pitawe. Da mu se prvo zahvalim {to je do{ao u na{e Vaqevo, drugo, vama svima koji ste ga primili u Radio Vaqevu, do~ekali, i ostalo. Ukoliko bude na{ profesor [e{eq izabran za predsednika Srbije, da li }e biti neke boqe situacije sa ovim penzijama, sa ovim socijalnim, platama i zaposlewem mladih radnika? Voditeq: Hvala vam. Slu{alac: Da vam kaèm, imam te{ku socijalu u ku}i, 1956. sam godi{te, razbolela mi se }erka koja ima 20 godina. Odem lekaru sa wom, on mi da 4-5 recepata, traìm lekove po dràvnim apotekama, nigde ih ne1074
ma, u privatnoj apoteci jedan lek ko{ta 160 dinara. Odem da ga naplatim u socijalnom, a tamo mi kaù da sam donela vi{e nego {to imaju danas u blagajni i da taj lek nije na listi. Vratim se ku}i bez lekova, i nemam {ta da joj dam da pojede. Sin mi je do{ao iz vojske pro{le godine i nema zaposlewa. Vodi se na birou, bez ikakve je pomo}i. Voditeq: Gospo|o, verujemo da vam je te{ka situacija, vi ste postavili nekoliko pitawa gospodinu [e{equ, on }e vam odgovoriti. Dr [e{eq: Jedno od pitawa je da li }e se promeniti stvar ako budem izabran za predsednika Republike. Nije to dovoqno. Da bi se stvari bitno, radikalno promenile u Srbiji, i na ekonomskom i na socijalnom planu, potrebno je da Srpska radikalna stranka pobedi na parlamentarnim izborima, da formiramo vladu. Vlada je nadle`na za ~itav niz ovih pitawa o kojima je govorila gospo|a. Predsednik Republike nema takva ovla{}ewa. Voditeq: Jo{ jedno pitawe: Koga od postoje}ih politi~kih figura sa doma}e politi~ke scene po{tujete i cenite? Dr [e{eq: Ja po{tujem sve qude, ali ~im osetim neku slabu ta~ku, ja na wu nasr}em i poku{avam je iskoristiti da bih pobedio. Nije moje da hvalim pripadnike drugih stranaka. Voditeq: Konkurenciju. Dr [e{eq: Moje je da traìm wihove slabosti, da konkurenciju upropastim, a ne da je potpomaèm. Voditeq: Za{to radikali beè od nacionalnih mawina kako slu{alac tvrdi najve}i broj glasova Srpska radikalna stranka dobila je od wih? Slu{alac je Go{a Najdenovi} iz Mionice. Dr [e{eq: Ja mislim da mi ne beìmo od nacionalnih mawina, ali naàlost, najve}i broj glasova nismo dobili od nacionalnih mawina. @elimo da pridobijemo nacionalne mawine da glasaju za Srpsku radikalnu stranku ve} na slede}im izborima svojim pametnim, tolerantnim politi~kim stavom, svojim dobrim programom, svojom principijelno{}u. Voditeq: Kako je mogu}e da odbornika Srpske radikalne stranke ima vi{e u Zemunu nego u celoj Srbiji? Da li je ta~no da ako dr Vojislav [e{eq bude predsednik Srbije, ne}e mo}i da putuje ni u jednu stranu dràvu, odnosno ne}e mo}i da dobije vizu ni za jednu stranu dràvu? Dr [e{eq: To nije ta~no, i rekao sam ve} da sam pro{le godine dva puta putovao u Rusiju i tamo bio veoma, veoma lepo do~ekan. Mogu da putujem i u druge zemqe, ali ja nemam mnogo vremena za putovawa. Postoje zemqe koje mi zabrawuju ulazak, to su do sada samo Francuska i Holandija. [to se ti~e... Voditeq: Da li imate vi{e odbornika u Zemunu nego u celoj Srbiji? Dr [e{eq: To nije ta~no. Imamo najvi{e odbornika u Zemunu, ali smo se tamo najvi{e koncentrisali u predizbornoj kampawi. Bili smo pod apsolutnom medijskom blokadom, nije nas bilo na radiju, na televiziji, prepe{a~ili smo, bukvalno, Srbiju i u mnogim selima u vaqevskom kraju dràli smo javne tribine, u nedostatku drugih propagandnih sredstava. I sve svoje snage smo zato koncentrisali u jednu op{tinu. Da smo
1075
imali mogu}nosti da kroz celu Srbiju sprovedemo takvu kampawu kakvu smo imali u Zemunu, mi bismo osvojili vlast u celoj Srbiji. Tako smo ubedqivo pobedili u Zemunu. Nismo imali novca, nismo imali propagandna sredstva na raspolagawu. Voditeq: Imamo jo{ nekog na vezi. Dobro ve~e. Predstavite se i moète pitati ne{to gospodina [e{eqa. Slu{alac: Dobro ve~e. Zoran Jefti}. Pozdrav za sve u studiju i pitawe za ~etni~kog vojvodu: do kada }e da reklamira i propagira Slobodana Milo{evi}a u Srbiji? Dr [e{eq: Ja nikada nisam reklamirao i propagirao Slobodana Milo{evi}a. Podràvao sam ga do polovine 1993. godine, dok je Milo{evi} vodio ispravnu nacionalnu politiku i branio zapadne srpske zemqe. Kada je promenio tu politiku, èstoko sam ga napao i Srpska radikalna stranka je krenula u energi~an obra~un. U tome se ni{ta nije promenilo. Mi èlimo {to pre da oborimo sa vlasti Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju Srbije, ali ne sluè}i interesima zapadnih sila i ne po cenu krvoproli}a u Srbiji. Nema te vlasti koja je toliko vredna da bi se srpska krv za wu prolivala. Mi èlimo da oborimo socijaliste i Milo{evi}a sa vlasti, a da na vlast do|u srpski radikali, da Srbiji bude boqe, a ne wih da obaramo da bi do{la koalicija Zajedno da Srbiji bude gore. To je bitna razlika. Voditeq: Ako bi vam se ukazala prilika da uli~nim demonstracijama, protestima u nekom odre|enom vremenskom periodu osvojite vlast, da li biste to u~inili? Dr [e{eq: Mi ne}emo da osvajamo vlast uli~nim protestima. Ja ne mogu sada da prognoziram {ta se sve u Srbiji moè desiti, ali èlimo da se vlast u Srbiji osvaja samo demokratskim parlamentarnim izborima, nikako druga~ije. Voditeq: Jo{ jedan slu{alac pita: Da li dr Vojislav [e{eq ostaje pri svojoj izjavi od pre par godina, a izjava se odnosi na granicu KarlovacKarlobagVirovitica? Dr [e{eq: Da, nikada mi radikali ne}emo odustati od te zapadne srpske granice. Voditeq: Aleksandar Andri} iz Vaqeva pita gospodina [e{eqa: Kada ve} potencira na demokratiji, za{to je na silu izbacio ~lana Srpske radikalne stranke sa teritorije grada Beograda, a na odboru je izglasan ostanak pomenute li~nosti u stranci? Dr [e{eq: Ko je u pitawu? Voditeq: Spor je nastao jer je taj ~ovek gospodinu [e{equ rekao da radi za Milo{evi}a. Ne znam ko je u pitawu. Dr [e{eq: Ko je taj ~ovek? Voditeq: Da li ste imali nekog uticajnog ~lana u Beogradu koji je oti{ao, koga ste vi eliminisali iz stranke? Dr [e{eq: Ne. U posledwe vreme u Beogradu niko zna~ajan nije eliminisan iz stranke. Podneo je ostavku biv{i predsednik Srpske radikalne stranke za Crnu Goru, A}im Vi{wi}, ali to je zbog lo{ih izbornih rezultata u Crnoj Gori. Morao je da povu~e te konsekvence. Sada on
1076
daje neke izjave protiv stranke. Umesto da se okrene sebi i svojim slabostima, on poku{ava da ih na|e u drugima. Ali {ta da se radi, ima i takvih qudi. Voditeq: Za{to Srpska radikalna stranka najmawe govori o u~esnicima rata od 1991 do 1995. godine, kada ima mnogo udela u tom ratu i u~e{}a boraca? to je slede}e pitawe. Dr [e{eq: Mi radikali najvi{e o tome govorimo, a tamo gde imamo lokalnu vlast, najvi{e i radimo. Rekao sam vam ve}, sada spremamo na ime jednokratne pomo}i da podelimo invalidima ovog rata 200.000 dinara, organizujemo i aukciju slika ~iji }e kompletan prihod biti podeqen invalidima rata. To su veoma vredne slike i ima ih 50-60 najmawe, me|u wima i dve slike koje vrede po vi{e od 10.000 maraka. Jedna Kowovi}eva, druga Pe|e Milosavqevi}a. Ta aukcija }e biti 14. aprila u Zemunu. Nadamo se da }emo sve te slike prodati i novac odmah podeliti rawenicima. Voditeq: Sneàna To{i} iz Vaqeva moli gospodina [e{eqa da obrazloì za{to ga je napustio gospodin Risti} iz Crne Gore? Dr [e{eq: Nema nikakvog Risti}a, verovatno A}im Vi{wi}. Rekao sam to ve}. Voditeq: Novo pitawe za vas: Gospodin [e{eq je govorio da kada bi on uticao na obra~une penzija, ne bi dozvolio enormne razlike. Sada je situacija takva da pojedini penzioneri primaju ~ekove sa iznosima ve}im od 1.000 dinara, a drugi ne mogu da preìve. Kakav je wegov stav o tome i da li }e on ne{to preduzeti u vezi sa tim pitawem? Dr [e{eq: Stav je Srpske radikalne stranke da odnos izme|u najve}e i najmawe penzije bude 2:1. Zna~i, najve}a penzija moè samo dva puta biti ve}a od najmawe. Ali iznos penzije iskqu~ivo zavisi od godina radnog staà, a ne od plate koju je neko primao. Voditeq: Rada Petrovi} iz Vaqeva, ~ula je da }e pivare u Vaqevu i Apatinu biti zatvorene zbog otvarawa nove i savremene pivare u Loznici, {to zna~i otpu{tawe hiqade radnika. Nastavak pitawa je vaàn: Da li gospodin [e{eq zna ne{to o tome, da li je to istina i kakav je wegov stav prema otpu{tawu radnika s posla? Dr [e{eq: Ne znam u kakvoj su situaciji konkretno pivare u Vaqevu i Apatinu, ali ne verujem da je mogu}e da te pivare budu zatvorene zato {to se otvara pivara u Loznici. Ja mislim da sve pivare moraju biti privatizovane i da se sve moraju boriti samostalno za svoje mesto pod suncem u uslovima slobodne konkurencije. Koja proizvodi boqe pivo, ta opstaje, koja proizvodi lo{e pivo, ta propada. Koja ima dobru organizaciju rada, ta opstaje, koja ima lo{u organizaciju rada, ta propada. Koja ima dobro rukovodstvo opstaje, probija se na trì{tu, koja ima lo{e rukovodstvo propada. Dakle, to su jedini principi koje priznajemo mi, srpski radikali sve na trì{te. Voditeq: Poznavaju}i ono {to govorite i ono {to zastupate, ovo pitawe tako|e nema puno smisla, ali ho}u da ga kaèm: Kada bi na listi za predsednika Republike bili Vuk Dra{kovi} i Zoran \in|i}, za koga bi se odlu~io da glasa Vojislav [e{eq?
1077
Dr [e{eq: Za Zorana \in|i}a sigurno ne bih to garantujem. A u vezi sa ostalim pitawima ne}u da se izja{wavam. Voditeq: Pre biste za kuma glasali? Dr [e{eq: Molim vas, ja ne mogu da hvalim konkurenciju, ali za Zorana \in|i}a ni mrtav ne bih mogao da glasam, jer ga smatram krajwe ne~asnim, nekarakternim ~ovekom i stranim {pijunom {to je dokazano. Voditeq: Javio se jo{ jedan slu{alac: Pozdrav za gospodina [e{eqa i molba da postavi pitawe, ukoliko je u mogu}nosti, na Skup{tini: za{to se ne priznaje radni sta` majkama koje su rodile tre}e dete u ratu i 1991. godine, bez obzira na to {to je zakon donet sredinom 1992. godine, u periodu kada su te majke bile na porodiqskom odsustvu? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka se zalagala u Skup{tini prilikom dono{ewa takvog zakona da se svim majkama za svako dete prizna dve godine radnog staà. Voditeq: Jefti} iz Uba pita: Da li gospodin [e{eq vidi izlaz iz krize i zna li za{to nema novca u opticaju? Dr [e{eq: Izlaz iz krize postoji, i on je jasno odre|en Programom Srpske radikalne stranke. Novca ima u opticaju, ali nije pravilno raspore|en. Neko ga ima na pretek, a neko ga nema dovoqno. Mora se {to pre ukinuti Slu`ba za platni promet, ona manipuli{e novcem, ona blokira uspe{ne firme, otima im novac, potpomaè po politi~kim nalozima neuspe{ne. Ta slu`ba je ve{ta~ka, ne postoji ni u jednoj normalnoj dràvi, i treba kod nas {to pre da se ukine. Platni promet mora da se obavqa iskqu~ivo kroz poslovne banke, a da bude pod kontrolom Narodne banke, samo pod kontrolom, i da ne moè niko jednoj firmi otimati novac i preusmeravati ga bilo gde. Voditeq: Da li znate zbog ~ega va{a stranka u Vaqevu nije aktivnija? Dr [e{eq: Imali smo mi mnogo problema u Vaqevu i te probleme nismo krili. Od kada smo formirali Srpsku radikalnu stranku, nekako nije i{lo dobro, imali smo lo{a kadrovska re{ewa. Voditeq: Mewali ste predsednika Okru`nog odbora. Dr [e{eq: Nije problem {to smo mewali, problem je {to nikako nismo uspeli da na|emo pravo, dobro re{ewe. Sada poku{avamo da konsolidujemo tu situaciju i Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, direktno je zaduèn da radi sa odborom Srpske radikalne stranke za Kolubarski okrug. Skoro svakog vikenda je u Vaqevu, drì tribine po okolnim selima, po okolnim op{tinama i polako sre|ujemo situaciju u Srpskoj radikalnoj stranci. Uveren sam da }emo imati vrlo dobru situaciju pre slede}ih izbora. Voditeq: Kada }e Srpska radikalna stranka predloìti ukidawe raznih da`bina na elektri~no brojilo? Gospodin Mandi} je ~uo da neki gradovi u ju`noj Srbiji dobijaju besplatno struju pa pita: Da li radikali imaju hrabrosti da napla}uju struju onima koji je besplatno kriste? Dr [e{eq: Nema grada u Srbiji koji besplatno dobija struju, ali ima privilegovanih potro{a~a to su neke firme koje imaju jaka upori{ta u reìmu i wima se toleri{e, gleda im se kroz prste kada duè vreme ne pla}aju ra~une za struju. [to se tih da`bina ti~e, nije problem
1078
{to se one pla}aju uz ra~un za struju, problem je wihov iznos. Taksa za televiziju je vi{e od 20 dinara to je problem. Da je to, recimo, dinar ili dva, niko se ne bi bunio, a 20 dinara je ve} ne{to, ~ovek prera~unava koliko kilograma hleba moè da kupi za te pare. Preveliki su iznosi, mi smo protiv toga. Voditeq: U Vaqevu ovih dana ekipe Elektrodistribucije iskqu~uju struju onima koji duguju preko 300 dinara, a takvih je zaista puno. Neki znaju, pa kaù ne smete da iskqu~ite, neki pozajmquju pa plate, nekima se iskqu~i. Da li je takav slu~aj i u Zemunu i {ta vi kao predsednik Op{tine... Dr [e{eq: U Zemunu nema takve selekcije i nemamo takvih masovnih iskqu~ewa struje gra|anima. Mislim da je to pogre{no, mislim da bi trebalo da se iskqu~uju najve}i potro{a~i, firme koje ne pla}aju. Najve}a dugovawa Elektrodistribuciji su upravo dugovawa tih mo}nih velikih firmi, a ne gra|ana. [ta gra|ani potro{e: za grejawe, za kuvawe, za osvetqewe, za televiziju, za radio i tako. To je bezna~ajno u odnosu na ono {to tro{e velike firme. Jo{ se niko nije usudio da nekoj velikoj firmi iskqu~i struju, a mi smatramo da bi trebalo iskqu~iti svima koji ne mogu da plate ra~une. Problem dugovawa velikih firmi spre~ava razvoj na{e energetike, otvarawe novih termocentrala, hidrocentrala, osavremewivawe starih itd. Voditeq: Dopustite, gospodine [e{eq, da se na nekoliko trenutaka vratimo na ono pitawe na{ih granica, na{ih qudi koji su morali da do|u ovamo iz Republike Srpske Krajine, delom iz Republike Srpske. Vi kaète da ne odustajete od granica KarlovacViroviticaKarlobag. Rekli ste malopre da jedan od va`nih uslova da se to ostvari jeste da Rusija ponovo na|e svoje interese na Balkanu, da se vrati na Balkan. Ali da li treba mi ne{to da u~inimo u tom smislu, u me|uvremenu? Dr [e{eq: U me|uvremenu treba da sa~uvamo i ujedinimo preostale srpske zemqe. Da ekonomski osnaìmo zajedni~ku dràvu, da uvedemo socijalnu pravdu, da oja~amo demokratske institucije i demokratske politi~ke procese. Treba da budemo spremni za trenutak kada nam se ukaè {ansa da povratimo ono {to je na{e. U Evropi }e sigurno biti velikih, velikih tumbawa. Voditeq: Da li }e insistirawe na tim granicama navu}i gnev mo}nog sveta na nas, ho}emo li opet morati... Dr [e{eq: Insistirawe na tim granicama ne}e navu}i nikakav gnev. I ovako je gnev preteran, ne moè biti ve}i gnev nego {to je sada. Nemogu}e ga je poja~ati. Voditeq: Da li vi vidite smisao va{eg bavqewa politikom izvan tog nacionalnog korpusa? Dr [e{eq: Ne. Nacionalni korpus je sastavni deo na{eg op{teg politi~kog korpusa. Bez nacionalnog nema ni politi~kog, ni ekonomskog, ni socijalnog, ni kulturnog. Bez nacionalnog nema demokratije. Znate, ako propadne Srbija, {ta }e nam onda demokratija, ili ako se Srbija svede na Beogradski pa{aluk, kakva nam je onda korist od demokratije? Kakva je svrha te demokratije? Kakav je ciq te demokratije?
1079
Voditeq: Kada bi sutra neko rekao da vi ne moète vi{e da se bavite politikom, moète da budete profesor politi~kih nauka na univerzitetu u Pri{tini, Beogradu, ali ne moète da se bavite vi{e strankom, borbom za vlast, da li biste to osetili kao veliki gubitak? Dr [e{eq: Celog ìvota sam se suprotstavqao i prkosio onima koji su poku{avali da mi ne{to zabrane. Kada mi neko poku{a ne{to zabraniti, to je za mene toliki izazov da moram prkositi svim sredstvima. Spreman sam na razne `rtve, ali prkosim do kraja. Zabrane ne podnosim. Zabrawivali su mi da budem univerzitetski profesor, zabrawivali su mi kwige, zabrawivali su mi paso{, dràli me u zatvoru {est puta sam ve} bio u zatvoru, uvek zbog politike. Nikada nisam popu{tao. Voditeq: Da li ste vi veruju}i ~ovek? Dr [e{eq: Da. Ja sam vernik, ja sam umereno religiozan ~ovek. Ne podnosim verske fanatike. Mislim da verski fanatici nisu normalni qudi, da su uvek opasni. Ne samo ako su islamski ili katoli~ki, ni pravoslavne verske fanatike ne podnosim. Ima i takvih, takvi su sledili Qoti}a u Drugom svetskom ratu. Ja sam umereno religiozan ~ovek, zna~i, neprikosnoveno verujem u Boga, ali nisam pristalica svih crkvenih dogmi. [to bi rekao Dekart sumwam, dakle, postojim. @elim sve da razmotrim, da razmislim o svemu. Voditeq: Kakav je va{ stav prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, prema najistaknutijim predstavnicima na{e crkve, po~ev od patrijarha Pavla? Dr [e{eq: Prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi imamo jedan veoma dobar odnos. Mi smo i crkveni qudi, ali, naravno, apsolutno smo protiv svakog me{awa crkve u strana~ku politiku i svake zloupotrebe crkve od politi~kih stranaka. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi ima i onih qudi koji zloupotrebqavaju svoju sve{teni~ku mantiju, poput vladike Atanasija ili Artemija, ili poput ovog Qube iz Vaqeva itd. Oni zloupotrebqavaju sve{teni~ku mantiju u politi~ke svrhe i nanose {tetu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu. Voditeq: [ta mislite o na{im qudima koji su do{li u odre|eno stawe rezignacije zbog previ{e manipulacija, zbog previ{e obmana na na{oj politi~koj sceni, zbog odre|enih, kako da kaèm, nekvalitetnih politi~kih dijaloga? Ima qudi koji su rezignirani i koji se povla~e, ne}e na izbore itd. Dr [e{eq: Ja mislim da su razo~arani i rezignirani qudi koji su sledili pogre{ne partije. Oni koji su sledili Srpsku radikalnu stranku uglavnom nisu ni razo~arani ni rezignirani. Danas su vi{e nego ikada ube|eni u ispravnost svog opredeqewa, i danas vi{e nego ikada veruju u uspe{nost politike Srpske radikalne stranke, u opravdanost wenog programa. Voditeq: Dobro, priveli bismo razgovor kraju, nadoknadili smo i vreme koje smo izgubili na po~etku. Dr [e{eq: Nismo jo{ punih 10 minuta. Voditeq: Vi ste velikodu{an ~ovek. Dr [e{eq: Pokloni}emo to Radio Vaqevu kada vam se ùri da zavr{ite emisiju.
1080
Voditeq: Zaista ne... Dr [e{eq: Jeste li se mo`da umorili? Voditeq: Ne, nisam se umorio, bilo mi je prijatno da razgovaram sa vama, ja se nadam da su i na{i slu{aoci mogli da ~uju od vas puno toga. Za kraj, zamolila me je koleginica da vas pitam zbog ~ega ène u va{oj blizini tako li~e jedna na drugu va{a supruga Jadranka li~i na potpredsednicu va{e stranke Maju Gojkovi}, pa i ova gospo|a iz Kragujevca nekako li~i na wih, je li to ne{to... Dr [e{eq: Ja bih rekao da se sve lepe ène otimaju za moje dru{tvo. A kod èna najvi{e cenim ènstvenost, pamet, po{tewe, iskrenost i, pre svega, materinski instinkt. Najlep{a je ona èna koja je postala majka, koja se trudi da bude dobra majka. [to èna ima vi{e dece, to je lep{a. Voditeq: Dragi slu{aoci, bio je ovo razgovor sa gospodinom dr Vojislavom [e{eqom, predsednikom Srpske radikalne stranke. Ja gospodinu [e{equ zahvaqujem {to je bio gost na{e emisije. Ne}emo drugi put ~ekati da pro|u 2-3 godine, koliko je proteklo od na{eg posledweg susreta ovde. Ako se neko osetio povre|enim tokom na{eg razgovora... Dr [e{eq: Neka plati termin, pa neka odgovara preko va{eg radija. Voditeq: Mi smatramo da dr [e{eq nije bio zlonameran, on je velikodu{an ~ovek, vernik kao {to je i sam rekao. Ja vam, gospodine [e{eq, èlim sve najboqe u ìvotu, nema razloga da ne èlim uspeh i va{oj Srpskoj radikalnoj stranci. Dr [e{eq: Hvala vam, i vama sve najboqe. Voditeq: Prijatno.
DOSLEDNOST I POLITI^KA DOSLEDNOST

Ve~eras slobodni, TV Politika, 3. april 1997. godine Voditeq: Tema ve~era{we emisije je javna re~. Pozdravqam goste gospodina Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, i gospodina Aleksandra Vulina, potpredsednika Direkcije JUL-a. U studiju su, kao i uvek u emisiji Ve~eras slobodni, studenti Beogradskog univerziteta, najve}im delom sa Fakulteta politi~kih nauka. Ja vas pozdravqam. Nadam se da }e ve~era{wi razgovor biti zanimqiv i da }ete se ukqu~iti i vi. Dogovoreno? Na po~etku emisije treba da kaèm da je ve~eras tre}a stolica prazna, na woj je trebalo da sedi javna li~nost Isidora Bjelica. Me|utim, gospodina Vojislava [e{eqa smo kasno obavestili o promeni prvobitne liste gostiju i zbog toga on na to nije pristao. Mi se izviwavamo Isidori Bjelici, gostima, gledaocima Televizije Politika i gospodinu [e{equ. Dr [e{eq: Moram ne{to da kaèm odmah na po~etku... Voditeq: Da... Dr [e{eq: Protestujem protiv takvog va{eg pona{awa, krajwe je neprimereno, krajwe je nepristojno. Zakazali ste emisiju u kojoj se govori o odgovornosti za javnu re~, a vi ve} u startu demonstrirate neverovatnu neodgovornost, ~ak drskost da ne upotrebim neki drugi izraz.
1081
Opet dezinformi{ete javnost, a to vam nije prvi put. Ova emisija je bila zakazana, bar je meni tako javqeno, u sastavu: Vladimir [tambuk, Ratko Boòvi} i ja. Zatim ste me obavestili o jednoj promeni, na tu promenu sam pristao. Promena je bila umesto Vladimira [tambuka gospodin Vulin. Iz iste su partije, u istom su rukovodstvu, to mi nije smetalo. A onda se iznena|ujem ~itaju}i u novinama imena drugih li~nosti. Tako ne moè, morate jednom da se nau~ite pristojnom pona{awu. Voditeq: U redu je. Niste... Dr [e{eq: I sada dezinformi{ete javnost da ja nisam pristao. Nije ta~no vi ste zabrqali. Voditeq: U redu je. Dr [e{eq: Izvinite se gledaocima zato {to ste vi zabrqali. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Izvinite se i Isidori Bjelici, izvinite se svima ostalima. Mislim da ste tu ve} pali na ispitu odgovornosti za javnu re~. Voditeq: Ho}emo li da zavr{imo emisiju? Dr [e{eq: [to se mene ti~e, niste morali ni po~eti, ali ja vam moram re}i... Voditeq: Da, ali ne}ete sada propustiti priliku... Dr [e{eq: Prvo moram da vam kaèm istinu, da vam je kaèm u lice, i da kaèm i gledaocima koje ste ve} u startu poku{ali obmanuti. Hteli ste da predstavite da sam ja imao ne{to protiv Isidore Bjelice. Ja nemam ni{ta ni protiv koga, ali morate se... Voditeq: Moèmo li sada da pozovemo Isidoru Bjelicu da do|e u emisiju? Dr [e{eq: Ne moète je pozvati. Opet ho}ete nepristojno da se pona{ate. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Kako sada da pozivate u emisiju? Voditeq: Hm-hm... Dr [e{eq: Emisiju morate korektno da zakazujete... Voditeq: U redu je. Dr [e{eq: ...a ne da iznena|ujete u~esnike u toj emisiji. Voditeq: Moèmo li sada da po~nemo? Dr [e{eq: Izvinite se jo{ jednom gledaocima. Voditeq: Moèmo li sada da po~nemo, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Mi smo ve} po~eli. Mi smo na vrlo efektan na~in po~eli da raspravqamo o odgovornosti za javnu re~. Voditeq: Ta~no. Ja se vama zahvaqujem na tom uvodu. Na po~etku bih èlela da priupitam gospodina Vulina... Vulin: Da i ja kaèm ne{to. Voditeq: Politi~ki govor, javna re~, vaì kao politikolo{ka i kao sociolo{ka, kao kulturolo{ka kategorija. Vi ste politi~ar iako ste student. Gde se svrstava va{ politi~ki govor? Vulin: Moj politi~ki govor? Znate, ~iwenica je da je nekada, mnogo ranije, u politici postojala zaista gomila floskula koje se nisu mogle po{teno ni razumeti. Vi se se}ate, to je bilo u SK, je li tako?
1082
Dr [e{eq: Komunisti uveli novi govor... Vulin: U svakom slu~aju, tada je to postojalo; vi se dobro se}ate toga, vi{e nego ja. Se}am se kako je to izgledalo, otprilike sa dnevnika. Zaista se ni{ta nije moglo razumeti, postojale su neke uobi~ajene floskule koje su ozna~avale neke termine potpuno nepotrebno. Naime, nekada je ~itava jedna re~enica ozna~avala jednu stvar, na primer kretawe, pa }emo u skladu sa ovim ili onim. Sada se politi~ki govor izgubio u tom smislu da ga moèmo ba{ prepoznati kao politi~ki govor. Danas politi~ki govor vi{e prepoznajemo kao neku vrstu poku{aja da se biranim re~ima kaù ina~e poznati termini, poznate stvari, i da se na taj na~in komentari{u odre|ene pojave u dru{tvu, politi~ke ili neke druge. [to se konkretno ti~e mog izraàvawa u politici, ja se ne bih mogao svrstati ni u kakve prave politi~ke na~ine izraàvawa, jer mislim da se potpuno ispravno trudim da govorim onako kako ina~e govorim. Mislim da politika ne zasluùje da sada ima neke druge, posebne re~i, najva`nije je da mene svi razumeju. Ne pravim se pametan, i ne frqam se stranim izrazima i svi razumeju ono {to ho}u da kaèm. Trudim se da to bude sa {to mawe zavijawa, uvijawa, da to bude ba{ onako kako jeste. Tako da ne bih mogao na}i neku pamet... Voditeq: Gospodine [e{eq, va{ politi~ki govor? Dr [e{eq: Ja bih uop{te o politi~kom govoru ne{to rekao Voditeq: [ta mislite o va{em govoru i govoru va{ih neistomi{qenika? Dr [e{eq: ... o mom li~nom politi~kom govoru i politi~kom govoru Srpske radikalne stranke. Postoje dva tipa politi~kog govora politi~ki govor koji je uobi~ajen u demokratskim zemqama i politi~ki govor pod diktatorskim reìmima. Politi~ki govor pod diktatorskim reìmima je sterilan, insistira na novim re~ima, na novim terminima, novim pojmovima, floskulama, kako je rekao gospodin Vulin. Politi~ki govor u demokratskim sistemima je obi~an svakodnevni govor. Politi~ar ne sme svojom re~ju da odska~e od re~i naroda kojem pripada. Taj govor mora da bude prirodan, mora da sadrì svakodnevne izraze. Mora da bude {to jednostavniji. Mora svima da bude razumqiv. Ne sme sadràti previ{e stranih izraza. Ja nisam neki jezi~ki ~istunac da smatram da bi iz jezika trebalo proterati sve strane izraze, nemogu}e je to. Istorijski, civilizacijski razvoj je u~inio legitimnim mnoge strane izraze, ali u tome se mora imati izvesna mera. Ono {to odlikuje Srpsku radikalnu stranku i {to je razlikuje od drugih politi~kih partija na srpskoj politi~koj sceni, jeste to {to mi jednostavno{}u svog nastupa, otvoreno{}u, iskreno{}u, jednostavnim re~ima, svima razumqivim, dominiramo u odnosu na svoju politi~ku konkurenciju. Vulin: Dobro. Dr [e{eq: Gospodine Vulin, ne{to se stalno me{koqite, nije mi jasno, malopre ste imali jednu aluziju, a sada se ne{to me{koqite... Vulin: Da dominirate nad svima nama, znate...
1083
Dr [e{eq: Naravno da dominiramo, gospodine Vulin. Vulin: [to niste onda na vlasti kada dominirate? Dr [e{eq: Gospodine Vulin, to {to nismo na vlasti je splet izvesnih istorijskih okolnosti, znate, jo{ nije ni do{lo do promene vlasti nakon pada komunisti~kog sistema u na{oj zemqi, a vi ste na vlasti ne zahvaquju}i izbornim rezultatima, nego zahvaquju}i nekim drugim faktorima. Vulin: To nije ta~no. Dr [e{eq: I malopre ste rekli da se ja se}am kako je to bilo, a i vi bi trebalo da ste to nau~ili na fakultetu. Studirate pravo? Vulin: Pravo. Dr [e{eq: Koja ste godina, druga? Vulin: Tre}a. Dr [e{eq: Ve} ste tre}a godina? Vulin: Bogami. Dr [e{eq: Nije mogu}e. Vulin: Jeste li videli? ûdite se ne{to? Dr [e{eq: Imate dvadeset pet godina, trebalo je odavno da zavr{ite Pravni fakultet. Vulin: Ne, naàlost, dvadeset ~etiri godine. Dr [e{eq: Dvadeset pet godina. Vulin: Dvadeset ~etiri. Voditeq: Politi~ki govor, gospodine [e{eq, molim vas... Dr [e{eq: Vi ste 1972. godi{te, gospodine Vulin. Vulin: U oktobru dvadeset ~etiri, ra~unajte. Dr [e{eq: Ja sam u va{im godinama ve} bio doktor nauka. Vulin: Jeste, i ~lan partije. Prema tome, nemojte sada na mene skakati. Dr [e{eq: Molim vas, gospodine Vulin, vodite malo ra~una o tome, ipak se neka pristojnost sti~e i obrazovawem, sti~e se nekim civilizacijskim dostignu}ima i tako daqe. A to {to ste lo{ student nije ne{to ~ime se moète hvaliti. Vulin: Znate kako, sada, oko toga da li sam lo{ ili dobar student... Dr [e{eq: Trebalo je odavno da zavr{ite fakultet. Ako ve} niste uspeli, nemojte da se qutite na onoga ko je u tome mnogo uspe{niji. Vulin: Molim vas, ne. Vidite, profesore, {to se toga ti~e, ja nikakve primedbe na va{e obrazovawe nisam pravio. Dr [e{eq: Onda saslu{ajte profesora da vam kaè ono {to ima, pa onda vi nastavite. Vulin: Pa, profesore... Dr [e{eq: Upadate mi u re~, gospodine Vulin, ja jo{ nisam zavr{io, a vi mi upadate u re~. Vulin: To da li sam lo{ ili nisam lo{ student, to kaù moji profesori, znate, moj prosek je... Dr [e{eq: Slu{ajte, profesori vas slabo vi|aju na fakultetu, nikako da stignete da poloìte neki ispit. Vulin: Za posledwi ispit koji sam poloìo dobio sam desetku, moj prosek je 9,90. Dakle, samo je pitawe mog usmerewa da li ho}u ili ne}u, znate.
1084
Dr [e{eq: Gospodine Vulin, ~ovek treba prvo da se dokaè u osnovnoj profesiji koju obavqa. Niste se dokazali, jer studirate mnogo vi{e nego {to je zakonom i statutom fakulteta propisano. Vulin: Ta~no, ali o svom tro{ku. Dr [e{eq: Zauzimate mesto nekome drugome ko bi bio mnogo efikasniji. Vulin: Ne zauzimam nikome mesto, stoga {to nisam na teretu dràve, nego na moj ra~un... Dr [e{eq: Ali ako èlite da se predstavite kao ozbiqna politi~ka li~nost, onda morate u osnovnoj profesiji da pruìte neke adekvatne rezultate. Znate, niste vi ro|eni politi~ar, bogom dani, pa da se odmah plasirate na politi~koj sceni, postiète neke rezultate i tako daqe. Vulin: Pustite, profesore, pustite da o tome sudi partija koja me je delegirala da sedim ovde i razgovaram sa vama. Dr [e{eq: O tome sudi javnost, ne moète vi da priznajete samo sud va{e partije. Vulin: A javnost... Dr [e{eq: To je bilo nekada, u Titovo vreme. Vulin: Je l da? Dok ste vi priznavali sud te iste partije... Dr [e{eq: Ne, ja nisam priznavao sud, ja sam se... Vulin: Kako niste priznavali? Dr [e{eq: Molim vas, ja sam se suprotstavio toj partiji kada je bilo veoma opasno, kada se zbog toga i{lo u zatvor, kada se gubio posao, kada su kwige zabrawivali... Vulin: Dobro... Dr [e{eq: ... kada niko ìv nije mogao sawati da }e komunizam... Vulin: [to ste se u~lanili u tu partiju uop{te? Dr [e{eq: Sa~ekajte malo. Vulin: [to ste se u~lanili? Dr [e{eq: Strpqewa malo. Vulin: [ta je to... Dr [e{eq: Strpqewa malo. Vulin: Ne, ào mi je, {ta vam je to trebalo? Dr [e{eq: U~lanio sam se u tu partiju jer ima jednu veoma opasnu ideologiju. Vulin: Hm-hm. Dr [e{eq: Ta opasna ideologija zasnovana je na socijalnoj demagogiji. Vulin: Hm-hm. Dr [e{eq: Puna je verbalnih ideolo{kih postulata o socijalnoj pravdi, o pravi~nosti, o demokratiji, o slobodama i tako daqe. I bio sam zadojen tom marksisti~kom ideologijom kroz celi obrazovni sistem. Vulin: Hm-hm. Dr [e{eq: Onog trenutka kada sam po~eo da mislim svojom glavom, po{to sam zavr{io te {kole, suprotstavio sam se. Pobunio sam se 1981. godine, kada je to bilo veoma opasno i kada niko nije mogao ni sawati da }e tako brzo da propadne komunizam u celoj Evropi.
1085
Vulin: Toliko vam je trebalo da vidite da ta partija ne vaqa. Dr [e{eq: Trebalo mi je dosta vremena. Trebalo je da nau~im. Nije to ba{ tako jednostavna ideologija. Vi je niste ni prou~ili. Niste stigli taj predmet da polaète. Vulin: Znam, ma ne... Voditeq: Moèmo li sada da postavimo jedno pitawe? Da li javna re~ podrazumeva doslednost, gospodine [e{eq? Molim vas, sada da odgovaramo ukratko, imamo mnogo pitawa. Dr [e{eq: Prvo treba razmatrati efekat koji se èli posti}i javnom re~ju. Voditeq: Da li je vama re~ sredstvo ili normativ koji po{tujete? Dr [e{eq: Javna re~ je sredstvo da se postigne izvestan ciq. Voditeq: Za ostvarewe ciqa. Dobro. Dr [e{eq: I mora se prvo sagledavati taj ciq. Ako vam je ciq da uspete u politici, recimo, onda morate voditi ra~una da ne laète, da ste istinoqubivi, da insistirate na pravdi i pravi~nosti, da raspolaète ~iwenicama, podacima, da ne govorite ni{ta napamet, da ne obmawujete qude. Voditeq: Doslednost se, dakle, podrazumeva. Me|utim, pazite {ta je pitawe: koliko je politi~ki biti dosledan u nekim stavovima? Dr [e{eq: ôvek koji èli da uspe u politici, mora biti politi~ki dosledan. U na{em dru{tvu jo{ postoji jedna predrasuda koja poti~e iz komunisti~kog perioda: da je dobar politi~ar samo onaj ko je u stawu da izmigoqi u svakoj situaciji, da se izvu~e iz opasnosti, da se nikada ne izja{wava, da nikada ne rizikuje itd. Pravi, uspe{an politi~ar je onaj politi~ar koji ve} u startu zna {ta ho}e, koji je u startu promislio dobro svoje ciqeve, veruje u te ciqeve i bori se da ih realizuje. Naàlost, na na{oj politi~koj sceni ima veoma malo takvih primera. Voditeq: Jeste li vi dosledni u va{im stavovima? Dr [e{eq: Da, naravno. Ja sam i poznat po toj doslednosti. Voditeq: Jeste. Naravno. Jeste li vi produèna ruka vladaju}e partije, kako vas unisono optuùje srpska opozicija? Dr [e{eq: To je besmisleno. Prvo, nije re~ o srpskoj opoziciji, jer Srpska radikalna stranka je srpska opozicija, jo{ uvek. Mi èlimo da {to pre prestanemo da budemo opozicija i {to pre postanemo vladaju}a partija. Voditeq: Jo{ malo, sada ste... Dr [e{eq: Jeste. Najve}a smo, pojedina~no, partija u opoziciji. Nikada nismo bili sredstvo u rukama levi~arskog reìma, Socijalisti~ke partije, levog bloka, ili bilo ~ije sredstvo. Voditeq: Niste bili sredstvo? Dr [e{eq: Evo vam dokaza. Voditeq: Ali ste bili u savezu. Dr [e{eq: Nismo bili ni u savezu, nije istina. Mi smo podràvali Slobodana Milo{evi}a samo zbog nacionalne politike koju je vodio do 1993. godine. Otvoreno smo o tome govorili. Voditeq: Dobro.
1086
Dr [e{eq: Ni{ta nije bilo kri{om. Ni{ta nije bilo sa zadwom namerom. Voditeq: I u svim kqu~nim situacijama podràli... Dr [e{eq: U kqu~nim situacijama, kada je to bilo u interesu srpskog naroda. Voditeq: Logi~no. Dr [e{eq: I za sve ono za {ta smo ranije glasali, glasali bismo i danas. Ne moète da na|ete nijedan primer da smo za ne{to glasali a da se danas zbog toga kajemo... Voditeq: U redu. Dr [e{eq: ... da smo ne{to javno podràli, pa da smo shvatili da nismo bili u pravu. Voditeq: Ali vi ste sa drugim politi~kim partijama bili u savezu. Dr [e{eq: Da je Slobodan Milo{evi} Voditeq: I sa drugim ste bili. Dr [e{eq: Sa~ekajte, malo strpqewa. Da je Slobodan Milo{evi} do danas ostao na istim pozicijama, mi bismo ga i danas podràvali. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Nikada niko ne bi mogao da ga obori sa vlasti. îm je promenio politiku, mi smo ga napali. Voditeq: Hm-hm... Dr [e{eq: Druge opozicione stranke su bile u koaliciji sa socijalistima. Demokratska stranka je imala dva ministra u vladi sa socijalistima: Miodraga Peri{i}a, sada{weg \in|i}evog potpredsednika, i \uki}a, koji je bio ministar inostranih poslova, a sada vodi resor inostranih poslova u Demokratskoj stranci. Oni su spremni to da zaborave. Bilo im je korisno, a sada to zaboravqaju; sada tvrde da su oni jedina dosledna opozicija. Voditeq: Savezi nisu ni{ta ~udno, savezi su, naravno, potrebni na politi~koj sceni. Me|utim, evo, govorite da niste u savezu sa vladaju}om strankom. Ovih dana se govori da je na pomolu savez izme|u radikala i Srpskog pokreta obnove. I znate zbog ~ega? Dr [e{eq: Ko to govori? Voditeq: Evo zbog ~ega, pi{u novine... Dr [e{eq: Koje novine? Voditeq: Kaù, vi{e puta ste vi|ani ovih dana... Dr [e{eq: Vi ~itate pogre{ne novine. Voditeq: Ja ~itam sve novine. Dr [e{eq: Na pogre{nim insistirate. Voditeq: Dobro, nije sada va`no. Dr [e{eq: Koje novine pi{u? Voditeq: Vi{e puta ste vi|ani ovih dana sa Danicom Dra{kovi}. A Danica danas najavquje Zajedno odvojeno. Prokomentari{ite tu situaciju. Dr [e{eq: Vi imate dva elementa, iz kojih sasvim proizvoqno izvodite zakqu~ak. Voditeq: Ne, pitam.
1087
Dr [e{eq: Zakqu~ak koji ne moè da se bazira na ta dva elementa. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Vi|en sam nekoliko puta sa Danicom Dra{kovi}, ajde da vidimo gde sam vi|en. Vi|en sam u Gradskoj skup{tini, jer sam u~estvovao u wenom radu kao odbornik i {ef odborni~ke grupe. Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: A Danica Dra{kovi} je bila kao funkcioner Srpskog pokreta obnove, jedan je od glavnih lidera koalicije Zajedno. Voditeq: Jasno. Dr [e{eq: I kao kandidat za ~lana jednog skup{tinskog odbora, jedne skup{tinske komisije ili saveta, kako se to zove nije ni bitno. Voditeq: Dobro. Vulin: Za promenu ulica. Dr [e{eq: I drugi put sam vi|en na prijemu koji je Aleksandar Tijani} priredio u restoranu Solo, povodom izlaska prvog broja lista Gra|anin. Voditeq: Sada reklamirate list Gra|anin. Dr [e{eq: Molim vas, ~ekajte, vi ste pomenuli to, i moram da vam razjasnim. Tu sam vi|en sa Danicom Dra{kovi}. Ja se sa Danicom Dra{kovi} poznajem vi{e od 15 godina. Mi smo u kumovskim odnosima. Na{i li~ni odnosi nikada nisu dolazili u pitawe. Mi smo uvek imali korektne li~ne odnose s moje strane prema Vuku Dra{kovi}u i Danici i s wihove strane prema meni. Mi smo politi~ki protivnici, na javnoj sceni na{e stranke su u sukobu i svi na{i sukobi su iskqu~ivo politi~ke prirode. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Ali kod mene nema mr`we, pretpostavqam da ni kod wih nema mr`we. Voditeq: Ali vidite, kada su Vesnu Pe{i} predloìli za Nobelovu nagradu za mir Dr [e{eq: Dozvolite da vam odgovorim na ovo pitawe, samo malo, dozvolite. Voditeq: Recite. Dr [e{eq: Vama smeta {to ja normalno razgovaram sa Danicom Dra{kovi}. Voditeq: Ko je rekao da smeta, naprotiv. Dr [e{eq: Vi pitate sada da li je na pomolu savez. Za{to bi bio na pomolu savez? Kako je mogu} taj savez? Gledajte, Srpska radikalna stranka Voditeq: Zna~i, nije mogu}. Dr [e{eq: ... je izrazito nacionalna politi~ka partija koja ne odstupa ni od jedne ta~ke svog nacionalnog programa, a Srpski pokret obnove je anacionalna partija. Srpski pokret obnove je jo{ 1990, 1991. godine za 180 stepeni promenio svoju nacionalnu politiku. Voditeq: Hm-hm. Dr [e{eq: Mi smo protiv okruglog stola u Va{ingtonu, Srpski pokret obnove je za. On samo insistira na kvalitetu u~esnika i ni na ~emu drugom. Nema tih dodirnih ta~aka...
1088
Voditeq: Nema, je l tako? Dr [e{eq: ... na kojima biste mogli da konstrui{ete savez. A to ne zna~i da se ne moèmo slagati po jednoj ta~ki, recimo, po tome da Zorana \in|i}a treba {to pre smeniti jer je nesposoban kao predsednik Gradske skup{tine. I Danica Dra{kovi} najavquje... Voditeq: Ko to odlu~uje? Dr [e{eq: ... da vi{e tako ne moè da ide. Voditeq: Za \in|i}a Danica Dra{kovi} to najavquje? Dr [e{eq: Videli ste sada u ovom intervjuu koji je dala za Radio B92, kaète da ~itate sve novine ~udi me da to niste ~itali... Voditeq: Novine, a to je radio. Dr [e{eq: Molim vas, dana{we Vreme je objavilo kompletan tekst wenog intervjua. Voditeq: Nisam, ja sam... Dr [e{eq: Zna~i, ne ~itate novine. Voditeq: Da, da, da. Dr [e{eq: Ili ~itate pogre{ne novine. Voditeq: Pogre{ne. Dr [e{eq: Kompletan wen intervju je danas objavqen. Voditeq: Dobro. Kada su predloìli Vesnu Pe{i} za Nobelovu nagradu za mir, vi nastupate sa predlogom: boqe predloìti Danicu Dra{kovi} za Nobelovu nagradu za mir. Dr [e{eq: Za{to da ne? Po kriterijumima kojim se rukovode oni koji su predlagali Voditeq: Znate, nekoliko tih ~inilaca je bilo, zbog toga pitam... Dr [e{eq: Po kriterijumima onih koji su predlagali Vesnu Pe{i}, Danica Dra{kovi} to neuporedivo vi{e zasluùje. Sa druge strane, Danica Dra{kovi} je ozbiqna politi~ka li~nost. Ima realnu politi~ku mo} kojom raspolaè, jer je istaknuti funkcioner jedne ozbiqne opozicione politi~ke partije koja na izborima postiè 700.000-800.000 glasova i kada sama iza|e. A Vesna Pe{i} je bezna~ajan politi~ar, ona ima jednu malu stranku koja cela moè u jedan kombi da stane. Ona se kao karakonyula natovarila na vrat Srpskom pokretu obnove i uz wegovu pomo} dobija na poklon poslani~ke mandate. Vesna Pe{i} je na izborima na koje je sama iza{la sa svojom strankom, 1992. godine, imala mawe glasova nego Mirko Jovi}. Voditeq: Hm-hm... Dr [e{eq: Gde ona ima ~lanstvo? Ovde u Beogradu glume da imaju ~lanstvo, jer imaju neke medije na raspolagawu, i druge stranke ih tretiraju kao sebi ravne partnere. Ja to nikada nisam mogao da shvatim. Nisam mogao da shvatim Vuka Dra{kovi}a za{to uvek ima potrebu da neke neozbiqne politi~ke stranke, koje ne mogu opstati u politi~kom ìvotu, na svojoj grba~i vu~e i poklawa im poslani~ke mandate. To je prvo uradio sa Milanom Paro{kim i wegovom Narodnom strankom poklonio je dva mandata. Prvom prilikom Paro{ki je odmaglio sa ta dva mandata. Onda je lansirao, svojevremeno, Demokratsku stranku Srbije Vojislava Ko{tunice, poklonio mu mandate i tako ga odrào u politi~kom
1089
ìvotu. Pa je onda vukao na svojoj grba~i Novu demokratiju, poklonio im {est poslani~kih mandata; u prvoj prilici oni su se prodali socijalistima i oti{li. Sada je na isti na~in na svojoj grba~i izvukao i Vesnu Pe{i} i Gra|anski savez, i wima poklonio poslani~ke mandate. Voditeq: Je li to vama ào Vuka Dra{kovi}a? Dr [e{eq: Nije mi ào, nego me ~udi to. To je neracionalno politi~ko pona{awe. Voditeq: Jeste li mu ukazali na to? Dr [e{eq: Ja neprekidno o tome javno govorim, a i wemu kaèm privatno. Voditeq: Li~no. Dobro. Dr [e{eq: Mislim da je on napokon shvatio da nije slu~ajno do{lo do ove izjave Danice Dra{kovi}... Voditeq: Zajedno odvojeno. Dr [e{eq: ... da ubudu}e na izbore treba svako da izlazi samostalno. Za{to jedna partija da vu~e za sobom neku drugu partiju? Sve ono {to nije sposobno da samo opstane u politi~kom ìvotu, treba da propadne. To je prirodan politi~ki proces, a ne da se stranke ve{ta~ki odràvaju u ìvotu i da glume da su zaista ozbiqne, da iza wih stoje glasa~i. Voditeq: Gospodine [e{eq, ovih dana ste dali podr{ku, odnosno uputili telegram-~estitku Momiru Bulatovi}u, koji se svojevremeno di~io time da je li~no naredio da vas povijenog u ~ar{av izvezu iz Crne Gore. A}im Vi{wi} izjavquje u novinama da on vama to zamera i da je zbog toga iza{ao iz Srpske radikalne stranke. Govorim o doslednosti. Dr [e{eq: Gospo|ice Kova~evi}, pa zar bi mene sa mojih 120 kilograma mogao neko u ~ar{avu da iznese? Nema tog ~ar{ava koji se ne bi pocepao. Voditeq: Moè {atorsko krilo. Dr [e{eq: Nije bilo ni {atorskog krila, nije ga bilo pri ruci. Nosilo me je {est policajaca. Voditeq: Svaka ~ast. Dr [e{eq: Na svojim juna~kim rukama kroz srpsku Boku. Kao vladiku Rada {to su nekada nosili. Voditeq: Nosili vas? Pa dobro, a sada o telegramu podr{ke. Dr [e{eq: Telegram podr{ke... Voditeq: O doslednosti govorimo. Dr [e{eq: Naravno da sam dosledan. Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: Na{ je ciq da se sa~uva zajedni~ka dràva Srbije i Crne Gore i spremni smo da podrìmo svakoga ko radi na odràwu te zajedni~ke dràve. Voditeq: [ta je va`niji ciq, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Uop{te nije bitno, slu{ajte. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Mene je Milo{evi} hapsio dva puta 1990. godine, ja sam pola predizborne kampawe 1990. godine proveo u zatvoru. Moja stranka je bila zabrawena, van zakona. Milo{evi} mi je svojevremeno sedam kwiga zabranio, zato {to sam u tim kwigama pisao i govorio istinu. Ali ja sam
1090
ga podràvao cele 1991, 1992, do polovine 1993. godine. Za{to? Zato {to je to bilo u interesu Srbije i srpskog naroda u celini. Milo{evi} je tada pomagao zapadne srpske zemqe. Milo{evi} se borio za opstanak zapadnih srpskih zemaqa. Ne mogu ja kroz svoju politi~ku aktivnost da razmi{qam o tome {ta mi je nekada neko naào u~inio. Voditeq: Jasno. Dr [e{eq: Ne mogu kao politi~ar samo da se svetim e, ti si mi to uradio, sada }u ti ja napakostiti. Zna~i, da rasturim i Srbiju i Crnu Goru da bih neku svoju li~nu pravdu isterao? Voditeq: Ni slu~ajno. Dr [e{eq: Ube|en sam da se Bulatovi} odavno pokajao zbog tog gesta, ali taj slu~aj je sproveo Milo \ukanovi}... Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: ... a Bulatovi} je javno preuzeo na sebe odgovornost. Znam i podatke kako je sve to i{lo. Voditeq: Dobro. Recite mi za ovaj odlazak A}ima Vi{wi}a. Normalno je da se stranke i raspadaju i cepaju, postoje frakcije i tako daqe. Iz svih stranaka na politi~koj sceni Srbije su i odlazili i formirali druge stranke; iz Srpske radikalne stranke je oti{ao jedan poslani~ki klub u jednoj skup{tini, nekoliko u drugoj, evo, A}im Vi{wi} sada. Da li su sva ta cepawa i koliko oslabila Srpsku radikalnu stranku? Dr [e{eq: Nema tu nikakvih cepawa. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Prvo, A}im Vi{wi} je podneo ostavku na sednici Centralne otaybinske uprave, zbog lo{ih rezultata na{e stranke u Crnoj Gori. Neprirodno je da Srpska radikalna stranka u Srbiji postigne 19% glasova, a u Crnoj Gori 2-3%. Voditeq: Za{to mislite da je neprirodno? Dr [e{eq: Neprirodno je zato {to na{a stranka ima istu politiku, isti program i u Srbiji i u Crnoj Gori. [ta onda moè biti uzrok poraza? Konkretno rukovodstvo u Crnoj Gori. Mi smo i u Crnoj Gori imali mitinge. Voditeq: Mo`da mentalitet? Dr [e{eq: Nije u pitawu mentalitet. Slu{ajte, vi{e Crnogoraca ìvi u Srbiji i u Beogradu nego u samoj Crnoj Gori. Mi wihove glasove i ovde osvajamo i tamo. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Skoro svi [umadinci su poreklom Crnogorci, i tako daqe, nema tu... Voditeq: A da li Crnogorci glasaju za radikale? Dr [e{eq: ... nema tu razlike u mentalitetu. Problem je u na{em strana~kom rukovodstvu u Crnoj Gori. Ono je sva{ta proìvelo proteklih nekoliko godina kao posledicu svog antireìmskog delovawa, svog protivqewa reìmu. I proterani su iz Narodne skup{tine, i A}im je hap{en, meni su dve godine zabrawivali ulazak u Crnu Goru, itd. Ali do{lo je i do nekih unutra{wih sukoba, rasprava, do napete situacije. Svih osam na{ih poslanika u Narodnoj skup{tini Crne Gore oduprlo se
1091
poku{aju potkupqivawa od strane reìma. Tamo nisu mogli da na|u novog Jovana Glamo~anina ili Du{ana Bo{kovi}a, ove otpadnike iz Savezne skup{tine koji su se prodali za novac. Svih osam su ostali ~vrsti. Isterali su ih svih osam iz Narodne skup{tine, ali onda je me|u wima do{lo do trvewa. Sve zbog li~ne sujete. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Jedan od glavnih koji je takve odnose forsirao bio je A}im Vi{wi}, i to nam je upropastilo ina~e dobre {anse na izborima u Crnoj Gori. Voditeq: I za Crnu Goru. Dr [e{eq: Imali smo na mitinzima i tamo po 10.000-15.000 qudi u nekim mestima: u Pqevqima, Podgorici, Nik{i}u, i tako daqe. Voditeq: Moèmo li primetiti da jedino Jugoslovenska levica do sada nije imala te rascepe, odlaske iz Jugoslovenske levice. Vulin: Naravno. Mi nismo imali nikakvih rascepa i ne o~ekujemo da }e ih u budu}nosti biti. Mi smo vrlo ~vrsti. Voditeq: Na koji na~in obja{wavate tu kompaktnost? Vulin: Na dva na~ina. Prvo, mi postojimo ne previ{e dugo, mi smo formirani 1993. godine. Me|utim, mnoge druge stranke su se po~ele od samog po~etka rasturati, praviti nekoliko frakcija i nekoliko partijskih organizacija. Mi to nismo. Znate, mi imamo dosta ~vrstu ideologiju, imamo vrlo jasne stavove o tome {ta ho}emo, a {ta ne}emo. Oko toga se okupqamo, oko toga se ujediwujemo. I zato nema razloga da se prave bilo kakve frakcije, iz prostog razloga {to mi nemamo jo{ uvek taj problem ni sa birokratizacijom stranaka, niti problem sa nekakvim gajewem razli~itih sujeta koje }e se povre|ivati ukoliko dobiju ili izgube neki poloàji. Tako da ne treba to ni o~ekivati, a znam da bi mnogima bilo ào zbog toga. Voditeq: Postoje li nekakva pitawa u vezi sa kojima bi Srpska radikalna stranka i Jugoslovenska levica mogle sara|ivati na ovaj na~in o kojem govori gospodin [e{eq? Vulin: Znate, na{i programi su dijametralno suprotni, mi smo levica, oni su desnica, i nema razloga da se mi oko ne~ega dogovaramo i sara|ujemo, iz prostog razloga {to je sistem vi{epartijski. Mislim, nema potrebe. Jedini slu~aj kada bismo mogli sara|ivati to je, ja verujem, da do|e do neke agresije spoqa, da neko napadne ovu zemqu, ali tada ni stranke ne bi bile vi{e toliko zna~ajne. Voditeq: Da govorimo o izgovorenoj re~i, o izjavi. Jednom prilikom ste izjavili da su vam radikali zgadili ideje desnice i da ste zbog toga levi~ar. Vulin: Ne, to je bio... Voditeq: To su izgovorene re~i. Vulin: Sa~ekajte, ne. To je bio odgovor na pitawe, mnogi kaù kako nisu levi~ari zbog JUL-a. Ja isto tako mogu da kaèm. Mene ne zanima kakva je desnica uop{te, ni ko je desnica uop{te me ne zanima, ali mnogi, eto, misle da su radikali personifikacija desnice, pa shodno tome, ako su oni takvi, onda ovi ne}e biti nikada desni~ari. Ja sam levi~ar ne zbog Srpske radikalne stranke, ja sam levi~ar zbog sebe.
1092
Voditeq: Da li ja mogu da primetim da gospodin [e{eq i Aleksandar Vulin imaju ne{to zajedni~ko, konkretno, recimo, u nastupu prema studentima. Molim vas da sada pogledate na{ prvi prilog. Prilog: ... dakle, kada je do{lo do tih sukoba, primewen je minimum, ja verujem, minimum sile koja je u tom momentu bila potrebna. I znate pri~e o tome da se na minus 10 stepeni ne vade vodeni topovi. Pa {ta su trebali toplu vodu da stavqaju? Prilog: ... do tada mirna atmosfera podgrejala se kada je iz skup{tinskog zdawa iza{ao poslanik Vojislav [e{eq. Dr [e{eq: Ja }u vam majku jebati. (Uzvici: Pederu! Pederu!) Voditeq: Evo nas u studiju. Imate li komentar? Dr [e{eq: Istorijski snimci, naravno da imam komentar. Prvo, napravili ste opet jednu gre{ku zbog svog nekorektnog nastupa i u ovoj emisiji. Rekli ste da je to odnos prema studentima. To jednostavno nije ta~no. To je odnos prema ruqi koja me je napala kada sam izlazio sa svog radnog mesta, iz Narodne skup{tine. Voditeq: Hm-hm... Dr [e{eq: U toj ruqi je bilo i studenata i bilo je raznoraznih... Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: Tu su bili i oni kriminalci, onaj Boìlovi}, koji su osu|eni na 10, 15 godina zatvora zbog ubistva prodava~ice u zlatari, na Terazijama vaqda. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Ta ruqa me je napala. Ga|ali su me kamewem, vre}ama punim vode i drugim predmetima. Ja sam prelazio preko ulice i i{ao prema parkingu Narodne skup{tine. Oni su mene napali. Kada me napadne do pet qudi, ja se branim sam. Do pet qudi sam u stawu sm da savladam. Voditeq: To ste do sada vi{e puta izjavili. Dr [e{eq: Moram i ovoga puta. Voditeq: Ali vi nosite pi{toq. Dr [e{eq: Sa~ekajte malo. Evo, do{ao sam danas kod vas bez ikakvog oru`ja. Voditeq: Zna~i, ne bojite se ve~eras? Dr [e{eq: Ja vrlo retko nosim oru`je. Vrlo retko. Nosim onda kada smatram da }e mi biti potrebno. Evo, ni{ta nemam kod sebe. Voditeq: A da li ste ikada upotrebili to oru`je, zbog ~ega mislite da je potrebno? Dr [e{eq: Upotrebio sam ga i tada i to je bila upotreba oru`ja. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Bilo je dovoqno da potegnem pi{toq da se ruqa razbeì. Ruqu ~ine kukavice, psihopate. Ruqu ~ine qudi sa mnogo li~nih frustracija. Svaki od wih pojedina~no je kukavica. U ~oporu se ose}a mo}nijim, i kada oseti slabost, onda je spreman da nasr}e do kraja, onda gazi, onda uni{tava.
1093
Voditeq: Na kakvu ruqu ste mislili? Dr [e{eq: Me|utim, kada oseti snagu, onda beì. Oni su svi 20-30 metara pobegli od mene kada sam ja potegao pi{toq. Pobegli su. Kao {to se desilo i kada su poku{ali da me spre~e da u|em u Radio Uìce. Fizi~ki su poku{ali da me spre~e da gostujem u unapred zakazanoj emisiji. Dvojica su dobili batine, ostali su se razbeàli. Na{a borba je pisala da ih je bilo 2.000-3.000. Naravno, Na{a borba uvek preteruje, uvek izmi{qa, ali bilo ih je mnogo. Voditeq: Da li i to podrazumeva politi~ki nastup, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: To je tako|e politi~ki nastup. Ja ne dam da bilo ko ugrozi moja gra|anska prava. Moje je gra|ansko pravo da na glavni ulaz napustim zgradu Narodne skup{tine, da pre|em preko ulice, i da idem svojim poslom, da ne dozvolim da me neko ugroàva. Ja se nikada ne}u bojati da iza|em na ulicu. Ja svuda izlazim, i kada su bile ove demonstracije studenata. Voditeq: Jeste li bili na ulici kada su bile demonstracije studenata? Dr [e{eq: Jesam. Dolazili su jednom u Zemun, pro{li ispred Op{tine, iza{ao sam na balkon svoje kancelarije na prvom spratu, ja mahao wima, oni meni, a neko dobaci: Crveni vojvoda!. Voditeq: Je li mo`da neko od studenata ovde mahao gospodinu [e{equ? Da li ih ima? Dr [e{eq: Nije bitno, mo`da nisu ni bili. Ovde vam je suvi{e mali broj studenata. Vi mislite da je to duhovito, ali nije. Znate, morate malo voditi ra~una o stilu. Voditeq: Nije, ma kakvi... Dr [e{eq: Morate malo voditi ra~una o nivou emisije, vaqda smo se sastali da ozbiqno razgovaramo? Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: Ali to je ~iwenica koje je svesno nekoliko hiqada qudi, o tome je {tampa pisala. Voditeq: Da, da. Dr [e{eq: Oni dobace: Crveni vojvodo to je wihovo pravo. Ja im opet mahnem, nasmejem se. Ali kada me neko fizi~ki napadne, ja se branim. I uvek }u se braniti. Nikada ne}u dozvoliti da neko ugroàva moja gra|anska prava, pravo na ìvot i slobodu kretawa, nikada to ne}u dozvoliti. Voditeq: Zna~i, ne razumem... Dr [e{eq: A nikada nisam ugroàvao ta prava drugih. Nikada ne moète na}i u mojoj biografiji da sam napao slabijeg od sebe, da sam iz ~ista mira bilo koga napao fizi~ki. Voditeq: Zna~i da vama institucije sistema nisu potrebne, vi sami sebe branite? Dr [e{eq: Onda kada zakaù institucije sistema. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Da su ovde radile institucije sistema kako treba, oni bi odstranili tu ruqu ispred Narodne skup{tine kada poslanici izlaze. Za{to niste ne{to drugo pitali?
1094
Voditeq: Evo, sada }e biti drugo, sa~ekajte. Dr [e{eq: Vidite, gospo|ice Kova~evi}, za{to se ne upitate {to su skoro svi ostali poslanici izlazili iz Skup{tine sporednim izlazom? Voditeq: Jesu? Dr [e{eq: Jesu. To je poniàvaju}e za narodne poslanike. Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: Mi predstavqamo narod. Oni su se upla{ili i odmaglili na sporedni izlaz. Ja }u uvek iza}i na glavni izlaz. Uvek, dok sam narodni poslanik. Voditeq: Na javnu re~ opet, gospodine Vulin... Dr [e{eq: Ima jo{ ne{to {to nam niste dozvolili da raspravimo. Voditeq: Recite. Dr [e{eq: Prvo ste vi sugerisali da u JUL-u nije bilo nikakvih sukoba, nikakvih raskola... Voditeq: Nije bilo odlazaka. Dr [e{eq: Jeste, jeste, bilo je, kako da ne. JUL je pravni sledbenik, naslednik Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju. Vulin: Nije, Savez komunista Pokret za Jugoslaviju... Dr [e{eq: Malo sa~ekajte, malo strpqewa, ja sam }utao dok ste vi govorili. Vulin: Ne, ne... Dr [e{eq: Prvo, JUL je nastao ujediwavawem Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju sa jo{ 23 bezna~ajne politi~ke partije. Vulin: Dvadeset dve. Dr [e{eq: Dvadeset dve bezna~ajne politi~ke partije, koje nikada ni{ta nisu predstavqale u politi~kom ìvotu. To je bila odsko~na daska za JUL. Gledajte sada kako se to razvijalo: prvo je to bila generalska partija sa generalom Mirkovi}em na ~elu, pa je on smewen. Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: Zatim je do{ao Dragomir Dra{kovi}, pa je i on morao da ode. Oni sada napadaju rukovodstvo JUL-a. I general Mirkovi} i Dragomir Dra{kovi} su nezadovoqni. Pa ste se otarasili Zorana î~ka, koji vam je bio glavni ideolog jedno vreme, i tako daqe. Dakle, to se de{ava i u JUL-u. Za{to javnost nije temeqito o tome informisana? Zato {to je najve}i deo medija pod kontrolom JUL-a. Voditeq: Hm-hm. Dr [e{eq: Mediji su dirigovani. Kompanija Politika je dirigovana. Tri godine srpskih radikala u pozitivnom kontekstu apsolutno nije bilo u va{im glasilima, ni na radiju, ni na televiziji. Voditeq: Dobro, pozdravqate li promenu sada? Dr [e{eq: Ni{ta ne pozdravqam. Konstatujem... Voditeq: Dobro, konstatujete. Dr [e{eq: ... da su sada stvari malo boqe i podno{qivije, ali nije to jo{ onako kako bi moralo da bude. Voditeq: Bi}e. Dr [e{eq: Vi sada mewate temu razgovora. Zna~i, to je razlog iz koga moè neko ste}i pogre{an utisak da je u JUL-u sve...
1095
Voditeq: Idealno? Dr [e{eq: ... stabilno, da je idealno... Vulin: Jeste. Dr [e{eq: Me|utim, nije. Voditeq: Recite vi sada, gospodine Vulin. Vulin: Savez komunista Pokret za Jugoslaviju, kao i sve ostale politi~ke organizacije koje su u{le i formirale Jugoslovensku levicu, samostalnu politi~ku organizaciju, jo{ uvek postoji sa punim subjektivitetom. Predsednik je, vi ga poznajete, Ratko Krsmanovi}. Bili ste sa wime... Dr [e{eq: Pa ~ekajte, oni su julovci vaqda? Vulin: Oni su ~lanovi Jugoslovenske levice, koalicioni ~lanovi. Dr [e{eq: Oni su sastavni deo. Vulin: Sa~ekajte da objasnim. Dakle, Savez komunista Pokret za Jugoslaviju... Dr [e{eq: Kao Savez pionira nekada u Socijalisti~kom savezu. Vulin: Vidite, ne moè... Voditeq: Ne moète Savez pionira... Vulin: Savez komunista Pokret za Jugoslaviju je samostalna politi~ka organizacija koja je kolektivni ~lan Jugoslovenske levice, i tu nikakve dileme, nikakvih razmi{qawa nema. Je l tako? Dakle, predsednik je Ratko Krsmanovi}, predsednik Republi~kog odbora Martinovi}. Dakle, to i daqe sve postoji, sa~ekajte... Dr [e{eq: Ja ~ekam sve vreme, za{to ste tako nervozni? Polako. Vulin: Nisam nervozan, poznajem vas toliko, boga mu. Dakle... Dr [e{eq: Ja se prema vama pedago{ki odnosim, ja èlim da vi nau~ite. Vulin: Nemojte, molim vas. Dr [e{eq: Ja èlim da nau~ite. Voditeq: Sigurno, to je u redu. Vulin: Nemojte, zaboga, nemojte, molim vas, dobar sam i ovakav kakav sam. Voditeq: Vi ste bili jedan od prodekana, koliko se se}am, dakle, ne samo student. Vulin: Eto vidite, odli~no. Profesor Dragomir Dra{kovi}... Dr [e{eq: I za 2,5 godine sam zavr{io fakultet. Voditeq: Svaka ~ast. Vulin: Svaka ~ast. Dr [e{eq: A gospodin Vulin ne moè ni za 5-6 godina. Vulin: Ja sam vama zahvalan na va{im o~inskim sugestijama, ali, hvala bogu, niste mi otac. Neka, hvala. Dr [e{eq: Dobro. Vulin: [to se ti~e, opet, tog studirawa, sve je stvar moje odluke i moje slobodne voqe, moj je prosek 9,90 za ove tri godine; da ho}u, to bih uradio. Voditeq: Gospodin [e{eq ima 10,00. Vulin: Svaka ~ast, on je doktor nauka, ja nisam, nisam hteo. Da sam hteo, bio bih. Znate, ~ovek moè posti}i sve {to ho}e, i molim vas, nemoj1096
te mi braniti profesora Dragomira Dra{kovi}a od mene. Znate kako vam je Dragoqub Dra{kovi} rekao u ovom studiju: Izvla~i vam se }ilim~e, pazite, izvla~i vam se }ilim~e. Prema tome, pustite vi profesora. Dr [e{eq: Kako izvla~i, kada stranka stalno ja~a? Vulin: Pa, kaète nama koji... Dr [e{eq: Gospodine Vulin, da smo mi imali sve ono {to ste vi imali u predizbornoj kampawi, ne bismo ispod 90% glasova osvojili. Vulin: Mi imamo 20 poslanika. Mi smo zadovoqni. Dr [e{eq: Za{to niste sami krenuli na izbore, pa da vidimo koliko je tu va{ih a koliko socijalisti~kih. Vulin: Znate {ta, postoji levi blok. Dr [e{eq: Vi kao Vesna Pe{i} {to je uzjahala na Vuka Dra{kovi}a, tako ste vi na socijaliste. Vulin: A, ne}ete nas posva|ati sa Vesnom Pe{i}. Mi imamo 180 op{tinskih odbora i 150.000 ~lanova i vrlo dobro znate da smo na lokalnom nivou dobili 14% ukupnog bira~kog tela, gde smo samostalno iza{li i imamo vlast u sedam op{tina. Dr [e{eq: Postoji jedna ~iwenica koja je ovde bitna i koja demantuje i vas i Oliveru Kova~evi}. Vi ste tako|e imali problema u Crnoj Gori, mnogo ve}ih. Prvo, niste uspeli da organizujete Jugoslovensku levicu u Crnoj Gori. Vulin: To nije ta~no. Dr [e{eq: Drugo, odmetnuo vam se Savez komunista Pokret za Jugoslaviju u Crnoj Gori, i javno nastupa protiv Jugoslovenske levice. Vulin: Nije tako, samo deo Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju je iza{ao. Dr [e{eq: Pa deo, delovi uvek izlaze. Vulin: Ne, izvinite... Dr [e{eq: Koliki je taj deo nije bitno. Ali to demantuje Oliveru Kova~evi} koja tvrdi da je kod vas sve sjajno, da nema unutra{wih raskola, rasprava, rascepa. Vulin: Pa sigurno ima mawe unutra{wih rasprava ili bilo kakvih rasprava nego u svim ostalim politi~kim strankama. Voditeq: Ne, pitamo ga samo, ne navijamo, pitamo neka objasni. Dr [e{eq: Malo navijate, priznajte. Malo. Voditeq: Moram, mla|i je, student je. Vulin: Sumwa. Voditeq: Moram, student je, mla|i je, nemojte zameriti. Dr [e{eq: Ja bih navijao samo za dobre, odli~ne studente. Vulin: Je l da? Voditeq: Pa dobro, 9,90 nije lo{e, gospodine [e{eq. Vulin: 9,90. Dr [e{eq: Mo`da ima 10,90 ko zna, pustite to. Vulin: Ho}emo da se kladimo, je l moè ve~era? Dr [e{eq: Nemojte. Vi ste student, ne mogu sa studentom da se kladim, posle morate da pla}ate ve~eru. Zavr{ite fakultet, pa onda. Vulin: Je l ho}ete ili ne}ete? Da je vama do toga, vi ne biste sedeli ovde.
1097
Dr [e{eq: Do ~ega? Vulin: Pa do toga da moram da imam fakultet. Dr [e{eq: Ne, slu{ajte, ja vas po{tujem kao ~oveka. Vulin: Kao politi~ara. Dr [e{eq: Ovde je me|u nama toliko studenata, o~ekivao sam da }e i oni u~estvovati u ovom razgovoru. Voditeq: Izvolite, molim vas, ima li neko pitawe? Dr [e{eq: Ja po{tujem svakog ~oveka kao li~nost. Vulin: Morate da po{tujete organizaciju kojoj pripadam. Dr [e{eq: Ali dijalog vodimo kao politi~ki konkurenti. Vulin: Hm-hm. Dr [e{eq: Onda je prirodno da ja traìm sve va{e slabe strane i da ih iznosim pred sud javnosti. Vulin: Ne, nije u tome pitawe. Dr [e{eq: Ako ste vi bili student, po~eli da studirate kao redovni student... Vulin: Tako je. Dr [e{eq: ...i niste na vreme zavr{ili fakultet, to je stra{an nedostatak za vas kao politi~ara. Voditeq: Nemojte, molim vas, sada o studentima, vratimo se na javnu re~. Molim vas, gospodine Vulin, izjava va{eg predsednika, molim vas... Vulin: Imate sli~nosti sa mojom mamom, i moja mama... Dr [e{eq: Vidite kako vam je lepo, kad god ste ovako politi~ki ugroèni u ovom dijalogu, tu je gospo|ica Olivera da vas spasava mewa temu razgovora. Vulin: Gde sam ugroèn? Za{to vi mislite da sam ja ugroèn na bilo koji na~in? Voditeq: Ja sam voditeq, a od vas, gospodine [e{eq, svi traè pomo} za spasavawe. Znate kako, vi vaìte za veoma argumentovanog, ozbiqnog politi~ara, sa vama ne moè da se nosi svako. Dr [e{eq: Ja sam veoma dobronameran prema gospodinu Vulinu. Vulin: Ja ne prime}ujem da sam ne{to bogzna kako ugroèn. Dr [e{eq: Ja sam veoma dobronameran, priznajete li to? Voditeq: Za javnu re~ va{eg predsednika Qubi{e Risti}a da se posle pobede opozicije u Beogradu treba spremiti za obra~un sa ~etnicima vi ste izjavili da se ta izjava moè shvatiti iskqu~ivo politi~ki, budu}i da predsednik Risti} smatra da opozicija zastupa stavove retrogradne ideologije koja podrazumeva vra}awe monarhije. Kakva je to izjava? Vulin: Vidite, idemo od po~etka. Voditeq: Da li to zna~i da gospodin [e{eq ne spada u ovu opoziciju? Gospodine [e{eq, jeste li vi monarhista? Dr [e{eq: Ne. Mislim da niko ozbiqan u Srbiji nije monarhista. Vulin: E, u tome se slaèmo. Voditeq: Dobro, zna~i, gospodin [e{eq ne spada... Vulin: Da prvo odgovorim na ono {to ste rekli kada su studenti u pitawu, znate, ja sam komentarisao upotrebu sile od strane milicije, koja nije i{la samo prema studentima, nego i prema onima koji su blokira1098
li Brankov most i odbili da se pomere kada je to milicija od wih traìla. Svuda na svetu kada milicija kaè pomeri se, vi se pomerite. Nije u tome bio problem. Problem je bio vi{e u licemerju koje je mene jako nerviralo, a to je da su svi mogli hladnokrvno da bace bombu na na{u direkciju ili da traè da se kaè sramota je za ovaj narod {to oni jo{ nisu pobijeni, da Vuk Dra{kovi} mrtav hladan iza|e i kaè: pohapsiti ~itavo rukovodstvo Jugoslovenske levice, ~itavu Jugoslovensku levicu, i da sve bude u redu. Voditeq: Vi to nikada ne biste rekli. Vulin: Ne, u ìvotu, niti sam rekao to za koga. Dakle, sve je u redu, sve moè: za{to ih ne pohapse, za{to ne pobacati bombe na wih. A kada do|e do intervencije milicije, tog momenta svi se pona{aju kao da je to uradio, ne znam, kao da je to uradila neka strana sila, kao da je to neka potpuno druga dràva. Jo{, znate, kada se borite za svoje ideje, vi morate o~ekivati da se neko drugi bori protiv vas, ina~e borba ne bi imala smisla. Borbe onda nema. Vi se borite za ono u {ta verujete, neko drugi se bori zato {to ne misli da ste vi u pravu. Nerviralo me je samo to licemerje vo|a, koji se po pravilu sklone, uvek izvuku svoja cewena tela, a posle izjavquju kako su meci zvi`dali oko wih dok su beàli u kolima. Odakle im kola kada su i{li pe{ke, to mi uop{te nije bilo jasno. I taj nesretni narod ostane tamo, meni je zaista ào svakog ko je na bilo koji na~in povre|en i na strani milicije i na strani demonstranata. Iskreno mi je ào zbog toga, jer ja znam {ta zna~i biti povre|en, nije ni meni mane {to se povreda ti~e. Bilo mi je ào tih qudi, a ào mi je zbog wihovih vo|a koji se hladnokrvno uvek sklone u stranu, a onda posle toga lamentiraju nad sudbinom onih koji su ostali bukvalno da wih brane. I to je u tom kontekstu, bilo je re~eno ironi~no, kaè vodeni topovi. Pa znate, ja sam se zaista za~udio oko toga, ni{ta vi{e. Voditeq: Gospodine [e{eq, rekli ste da niste monarhista. Radikalna stranka je bila u po~etku monarhisti~ka? Dr [e{eq: Mi smo imali jasan stav u vezi sa tim pitawem da je komunisti~ki reìm na jedan neprimeren na~in ukinuo monarhiju, i zalagali smo se da se narod na referendumu odlu~i da li je za monarhiju ili republiku. Ako se se}ate mog prvog televizijskog nastupa, jo{ ispred Srpskog ~etni~kog pokreta, 1990. godine na dràvnoj televiziji, tada sam istu tezu zastupao: da se narod na referendumu izjasni. Me|utim, mnoge su se stvari u me|uvremenu promenile, taj potencijalni prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} te{ko se kompromitovao nekim lo{im potezima: shvatili smo da od toga nema ni{ta i prestali smo da se zalaèmo za referendum. Smatramo da je to definitivno stvar pro{losti. Imao sam druge dve primedbe koje su va`nije. Kada je re~ o upotrebi policije u vreme ovih gra|anskih protesta, mislim da je ona bila krajwe pogre{na. Dok su demonstranti razbijali po Beogradu, izazivali uli~ne sukobe, tu~e, razbijali javne objekte, policije skoro da nije nigde ni bilo, nije intervenisala. Kada su demonstracije poprimile miran tok, onda je policija upotrebqavana na besmislen na~in, da blokiraju pojedine ulice, da danono}no drè tu blokadu, da se smewuju u kordonima itd. To je
1099
besmisleno. To je izrugivawe toj policiji. Ako mi do|emo na vlast, policija nikada ne}e stajati u kordonima. Policija }e reagovati samo onda kada do|e do nasiqa i razbijawa, i ni u jednoj drugoj varijanti. Besmisleno je koristiti policiju na neki od ovih pogre{nih na~ina. Voditeq: Dobro. Izvinite, molim vas, da se vratim na monarhiju. Gospodine [e{eq, vi ste vojvoda. Kakav ste vi vojvoda bez kraqa? Dr [e{eq: Prvo, vojvode sa kraqem nemaju nikakve veze. Voditeq: Nikakve? Dr [e{eq: U êtni~kom pokretu Draè Mihailovi}a bilo je mnogo republikanaca. Bilo je i monarhista i republikanaca. Predsednik Draìnog Nacionalnog komiteta bio je Dragi{a Vasi}, ina~e predsednik Republikanske partije Jugoslavije. @ivko Topalovi}, predsednik Socijalisti~ke partije Jugoslavije, bio je tako|e istaknuti lider Ravnogorskog pokreta, i mnogi drugi qudi republikanskih usmerewa. Komunisti su posle rata od ~etni{tva, koje je predstavqalo borbu za slobodu, i samo to, stvarali posebnu ideologiju i pripisivali joj neka monarhisti~ka obele`ja. Naravno, me|u u~esnicima je bilo i mnogo monarhista, i pozdrav je bio Za kraqa i otaybinu jer je zemqa tada bila monarhija. Ali izvorna ~etni~ka kokarda nema krune. Izvorna ~etni~ka kokarda je dvoglavi beli orao Nemawi}a sa ukr{tenim ma~evima i sa mrtva~kom glavom na grudima. Mi smo za Srpsku radikalnu stranku uzeli taj izvorni simbol, samo {to smo zamenili mrtva~ku glavu krstom sa ~etiri ocila. Ni{ta drugo. U ovim modernijim vremenima ta mrtva~ka glava ba{ ne bi bila uputna za politi~ko kori{}ewe, ali ona je imala svoj smisao i svoju svrhu u vreme prvih ~etni~kih boraca, kada je sluìla za zastra{ivawe neprijateqa. Voditeq: Govorimo o javnoj re~i. Dozvolite da vidimo jo{ jedan prilog, pa da prokomentari{emo. Moè li? Dr [e{eq: Naravno da moè. Prilog: ... Pre nego {to nastavimo, ja bih rekao da kao predsedavaju}i imam ovla{}ewe da opomenem one govornike koji se ne drè Poslovnika, posle dve opomene da im oduzmem re~, a posle toga da ih iskqu~im iz ove sale. Dr [e{eq: Jesi pametan. Ti da iskqu~i{, budalo jedna matora. Ajde tre}a opomena sada, budalo matora. Ajde. Ako ja imam zakonski osnov i ugrabim priliku da jeftino kupim jaja na pijaci, ne moè se onda desiti posle godinu-dve da mi prodavac jaja do|e i kaè: Vrati mi ona jaja jer sam ti ih jeftino prodao, ili doplati. (Kraj priloga) Prilog: \in|i}: ... Pod uslovom da... Dr [e{eq: Ako, ovi va{i misle da ste vi ne{to duhovito rekli. \in|i}: Ne, ja sam samo previzirao. Nije mi bila namera to, izviwavam se. Dr [e{eq: Recite im da nije bilo ni{ta duhovito. \in|i}: Nije bilo duhovito. (Kraj priloga)
1100
Voditeq: Gospodine [e{eq, upotreba ovih re~i to nazivawe pogrdnim izrazima, {ta to predstavqa u politi~kom dijalogu? Dr [e{eq: Prvo, videli ste lepo kako sam matirao Zorana \in|i}a u ovom drugom dijalogu. A prvi dijalog... Voditeq: Ne znam ja sada to... Dr [e{eq: Prvi dijalog je nastao u vreme jedne te{ke zloupotrebe od strane predsedavaju}eg Gradske skup{tine na prvoj sednici, na konsultativnoj sednici. Voditeq: Ali te re~i... Dr [e{eq: Sa~ekajte malo. Malo strpqewa, kuda ùrite? Voditeq: Jo{ 10 minuta do kraja emisije. Dr [e{eq: Ja imam vremena do pono}i, {to se mene ti~e nikuda ne ùrim. A vi ste koncipirali emisiju. Voditeq: Ali ne}e vas videti gledaoci. Dr [e{eq: Molim vas, ako ste postavili pitawe, dozvolite da odgovorim i ne sugeri{ite mi odgovor. Voditeq: Izvolite. Dr [e{eq: Radoje Prica je sve vreme zloupotrebqavao svoju funkciju predsedavaju}eg. Obmawivao je javnost i odbornike u pogledu nekih odluka koje nisu ni izglasane, poku{avao da spre~i radikale da u~estvuju u raspravi. To nismo mogli dozvoliti. Pona{ao se kao Radoman Boòvi}, i na{ odnos prema wemu je bio kao prema Radomanu Boòvi}u. Na tre}oj sednici, kada se situacija promenila i kada su demokrate shvatile da ne mogu sa radikalima brutalnim metodama iza}i na kraj, sve je normalizovano. Sve je i{lo normalno. Nije bilo nikakvih incidentnih situacija. A ovde on preti da }e nekoga izbaciti. Kako on da nekoga izbaci? Prvo, on nema pravo bilo koga da izbaci. Po kom osnovu da on izbacuje? Kaè prva opomena, pa druga opomena. Posle druge opomene sam ga provocirao da donese i odluku o izbacivawu nije smeo. Videli ste. Voditeq: Da. Dr [e{eq: I morao sam, iskoristio sam uvredu. Hteo sam da ga isprovociram i odustao je. Kapitulirao je. Voditeq: Moè li se tu govoriti o zloupotrebi javne re~i? Dr [e{eq: Nije to zloupotreba, to nije zloupotreba. Voditeq: O rejtingu? Dr [e{eq: Molim vas, kada se borite za gra|anska prava, onda morate da budete uporni u toj borbi. Mnogi prime}uju sada neku razliku u izjavama srpskih radikala u odnosu prema reìmu, razliku u odnosu na ono kako smo nastupali 1994, 1995. i 1996. godine. Normalna je ta razlika. Kada nas reìm tu~e, hapsi, progoni, sputava, onemogu}ava, mi koristimo najteè re~i. Mi prkosimo. Kada se malo normalizuje situacija, na{ re~nik je sasvim druga~iji. Mi se borimo za opstanak. Vidite jo{ ne{to. Taj Qubi{a Risti}, predsednik JUL-a, pretio je obra~unima sa ~etnicima itd. Jeste li kod wega primetili jednu promenu? Kada smo imali televizijsku emisiju na dràvnoj televiziji i na BK, skoro potpuno se sa mnom slagao u nekim politi~kim procenama. To ne zna~i da smo mi radikali bezgre{ni, da ne moèmo da napravimo gre{ku.
1101
Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Evo, re}i }u vam jedan konkretan primer. Voditeq: îje gre{ke? Dr [e{eq: Na{e, recimo. Voditeq: Recite. Dr [e{eq: Nedavno sam napao Qubomira Mihajlovi}a, direktora Komercijalne banke, jer sam do{ao do podatka da je krajem 1995. godine mewao ve}u koli~inu deviza koje su stigle iz inostranstva za izbeglice, po kursu 1:1, u oktobru mesecu kada je marka ve} vredela 2,8 dinara. To je ~iwenica i zbog toga sam ga napao. Qubomir Mihajlovi} me je pozvao telefonom i pokazao mi da je on zaista mewao po tom kursu, ali da je usput jo{ ve}u koli~inu novca dao na ime humanitarne pomo}i. Objasnio mi je da u Komercijalnoj banci nije mogao protivzakonito da mewa devize po crnom kursu, ali je on na{ao na~ina da to nadoknadi izbeglicama. Ja sam mu rekao da }u prvom prilikom koja mi se ukaè to re}i. Za{to? Nisam ja bezgre{an ~ovek, samo je Bog bezgre{an po definiciji; svi smrtnici su gre{ni, ali mi otvoreno o tome pri~amo. Gledajte sada, postavqa se pitawe: ko je kriv? Kriv je opet reìm, zato {to ima raskorak izme|u zvani~nog i crnog kursa. Devize su roba kao svaka druga roba. Devize moraju da budu na trì{tu, da wihova vrednost zavisi od zakona ponude i potra`we. Kada reìm ve{ta~ki pravi disproporciju izme|u zvani~nog i stvarnog kursa, onda dolazi do ovakvih situacija. U ovom konkretnom slu~aju ustanovili smo da prakti~no zloupotrebe nije bilo. Ali bilo je mnogo drugih zloupotreba na drugim mestima, jer je reìm stvarao takvu situaciju. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Ja otvoreno priznam desilo se to, i odmah razjasnim kako je do{lo do toga i sve ostalo. Ali i kada kritikujem, kritikujem bez mr`we. Mr`we nema nikakve. Voditeq: Dobro, dogovoreno. Kada ve} govorimo o tim izjavama, se}ate se one va{e izjave u Skup{tini Jugoslavije, kada ste rekli onoj èni da se obrati ìgolo klubu? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Da li se nekad, ne}u da kaèm pokajete zbog takve izjave, ali razmi{qate li o tome kako }e to uticati na va{ rejting? Jer, definitivno, posle te izjave va{ rejting na listi politi~ara je prili~no opao, prema nekoliko istraìvawa, upravo zbog takve izjave. Dr [e{eq: Ni to nije ta~no. Prvo, pozivate se na veoma lo{a istraìvawa koja su uglavnom falsifikovana. Recimo, moralo se desiti da umre urednik u redakciji lista Nin, koji je ure|ivao rubriku anketirawa javnog mwewa, pa da nama radikalima odjednom sko~i rejting. Uglavnom su to falsifikovani rezultati. Jedna jedina agencija koja je objektivno prilazila tom poslu je Agencija MF. [to se ti~e te situacije iz 1992. godine, vi gre{ite, te godine smo mi, radikali, imali najboqi rejting. Tada smo dobili najvi{e glasova na izborima. A onaj ko ulazi u politi~ku borbu, mora da zna da onaj ko se ma~a lati od ma~a moè i poginuti.
1102
Ta gospo|a je iza{la za skup{tinsku govornicu i rekla, mrtva hladna, da ja wu ugroàvam. Kako je ugroàvam? Svojim re~ima. Svojim insistirawem na izvesnim principima. I ona kaè da ja ugroàvam. [ta drugo da joj na to kaèm? Ako je ugroèna za{to se meni obra}a, kakve veze wen ose}aj ugroènosti ima sa mnom? Neka ide tamo gde se re{avaju ti problemi. Znate, ona mora da vodi ra~una o svojim re~ima, ona ulazi u politi~ki obra~un i sluì se neadekvatnim kategorijama, neadekvatnim izrazima, i mora da vodi ra~una kakve }e to posledice imati. Sa druge strane, mi radikali smo pristalice apsolutne ravnopravnosti polova. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: A to {to smo za ravnopravnost polova, zna~i da nijedan pol ne sme biti proteìran u politi~koj borbi. Voditeq: Apsolutno. Dr [e{eq: Pre neki dan sam imao duel sa Vesnom Pe{i} na Radio Novostima, koji je trajao dva i po sata. Ja sam bio srda~an i pre duela i posle duela sa wom. Mi se znamo jo{ iz disidentskih vremena. Ali u politi~koj borbi ona se pona{a kao li~nost, kao ~ovek. Za mene je i èna ~ovek. Ravnopravan, potpuno ravnopravan; prema tome, mora da snosi posledice svojih poteza u politi~koj borbi. Voditeq: Kao ~ovek vas molim da najavim EPP. Molim vas. Ja se izviwavam studentima, ovo je sam kraj emisije, bez pitawa ne moèmo da zavr{imo emisiju. Dr [e{eq: Mora}ete da zakaète novu emisiju. Voditeq: Vidite kako je zanimqivo. Vulin: Izgleda da bih i ja mogao da kaèm dve-tri. Dr [e{eq: Nema smisla, pozvali ste ve}i broj studenata a niste im uop{te dali da u~estvuju u emisiji. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja ili vi? Dr [e{eq: Vi. Voditeq: Molim vas. Dr [e{eq: Vi ste voditeq emisije. Vulin: Bogami, ako vi nastavite da se raspravqate, ja sam ovde potpuno... Voditeq: Pitawe za vas, gospodine Vulin, po{to jo{ studirate, da li ste se u posledwe vreme ose}ali kao student? Vulin: Ne, bogami, od kako sam... Voditeq: Ukratko. Vulin: Pa kaèm, ne mogu vam re}i sa da ili ne. Otkako sam po~eo ozbiqnije da se bavim politikom, ne, sve mawe. Voditeq: Kaù da }e vam biti te{ko da privedete studije kraju zbog toga {to }ete na Pravnom fakultetu morati da se izborite s tvrdim profesorskim jezgrom Gra|anskog saveza Srbije. Da li bi vam bilo lak{e da su umesto wih radikali? Vulin: Ne bi, ne bi sigurno. Ra~unam na demokrati~nost i jednih i drugih.
1103
Voditeq: Vi ste komentator na Radio Indeksu, odnosno na istom radio-programu na kome je komentator i radikal Aleksandar Vu~i}. Da li je to toliko ~vrsta veza izme|u JUL-a i radikala da ne bi bilo ~udno da do|e i do kumstva? Vulin: Ne, ne ènim se ni ja, koliko znam ni Vu~i} se ne èni, tako da ostaje... Dr [e{eq: Aleksandar Vu~i} bi mogao uskoro da se oèni, ali ja se nadam da budem kum. Voditeq: A, vi, je l tako? Vulin: Ja, bogami, nisam ni{ta planirao u vezi sa tim pitawem, mada... Dr [e{eq: Aleksandru Vu~i}u je vreme da se oèni zavr{io je fakultet, uspe{an je politi~ar, nemojte da prozivate Aleksandra Vu~i}a, na{eg generalnog sekretara. Voditeq: Ne prozivamo gospodina Vu~i}a. Ko vam je najboqi partijski drug, gospodine Vulin? Vulin: Unutarpartijski ili partijski? Voditeq: Va{ partijski drug. Vulin: Vu~i} je stvarno dobar momak, nadam se da mu ne}e praviti probleme. Dr [e{eq: Nije vaqda Vu~i} ~lan va{e partije, da vam je partijski drug? Voditeq: Vidite {ta }ete sve saznati u ovoj emisiji? Dr [e{eq: Samo se vi ne sekirajte. Vulin: Zna i Aleksandar, znam i ja, znaju i ovde prisutni. Dr [e{eq: Aleksandar Vu~i} je vrlo pouzdan ~lan Srpske radikalne stranke. Vulin: To je ta~no, zato ga i cenim. Voditeq: Pitawe za gospodina [e{eqa: ko koga imitira u politi~kom nastupu vi @irinovskog ili @irinovski vas? Dr [e{eq: Mislim da nema nikakvog imitirawa, da smo i jedan i drugi prili~no originalne politi~ke li~nosti, i uspe{ni u realizaciji svoje originalnosti. Voditeq: Kaù da niste bili stra{no razo~arani kada ste prilikom nedavnog dobrovoqnog davawa krvi ustanovili da su i neka va{a krvna zrnca crvene boje. Dr [e{eq: Ne, pa sva moja zrnca su crvene boje, ali sa plavi~astim odbqeskom. Aristokratskim plavi~astim odbqeskom. Voditeq: Molim, dakle tako. Vulin: Plemi}. Dr [e{eq: O~ekivao sam vi{e krvi da mi izvade, znate, ja sam traìo da izvade duplu dozu, ali nisu hteli. Voditeq: [ta biste vi{e voleli da vozite kroz Beograd, autobus ili tenk? Dr [e{eq: Ne bih kroz Beograd vozio tenk, ali ako me pitate {ta vi{e volim kao prevozno sredstvo vi{e volim tenk od autobusa. Lep{e se ose}am u tenku.
1104
Voditeq: Da vozite. Dr [e{eq: I vrlo ga dobro vozim. Voditeq: Nedavno ste izjavili da ste po{tovalac folk muzike, ko vam je omiqena peva~ica? Dr [e{eq: Smatram da politi~ar ne treba da se izja{wava za koji fudbalski klub navija i ko su mu omiqene estradne li~nosti, ali ja volim svaku dobru muziku pa i narodnu, mislim da i me|u novokomponovanim narodnim pesmama ima dosta lepih. Voditeq: Da li u ku}i jo{ ~uvate zar|ale ka{ike? Dr [e{eq: Ne, te sam ka{ike nao{trio i spremne su za upotrebu. Voditeq: [ta ste teè podneli odlazak Radomana Boòvi}a iz Skup{tine ili Margit Savovi} iz Vlade? Dr [e{eq: Te{ko mi je to {to je Vlada ostala bez ijedne dame, Vlada se tako olako otarasila najlep{eg ministra i mislim da trenutno nemaju nikakvu adekvatnu zamenu za tog lepog ministra. [to se ti~e Radomana Boòvi}a, moram priznati da mi mnogo nedostaje u politi~kom ìvotu. Voditeq: Zabeleìli smo. I na kraju, kaù da je Toma Nikoli} najzgodniji i najmuèvniji ~lan Srpske radikalne stranke. Da li se zbog toga ose}ate pogo|enim ili vam je drago zbog va{eg prijateqa? Dr [e{eq: Drago mi je da on ima takav rejting u javnosti, ali po na{em strana~kom statutu predsednik je naj naj, pa onda zamenik predsednika. Vulin: Ovo nije demokratski. Voditeq: Po statutu? Dr [e{eq: [to se ti~e ove {armantnosti... Voditeq: Ovo nije bilo po statutu, ovo je bilo po istraìvawu. Dr [e{eq: Naravno. [alimo se. Voditeq: Veliko hvala na ve~era{wem razgovoru. Hvala, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo. Voditeq: Hvala, gospodine Vulin. Vulin: Ba{ da sam pri~ao nisam. Dr [e{eq: Gospodine Vulin, vi ste jo{ mlad student, ima}ete prilike u ìvotu. Vulin: Bi}e tu prilike. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Do vi|ewa.
FI]OM NA TRKE
Otvoreni studio, RTS, 4. april 1997. godine Voditeq: Dobro ve~e, ovo je druga emisija Radio Televizije Srbije pod nazivom Otvoreni studio, u koju smo pozvali predstavnike relevantnih politi~kih stranaka u Republici da javno suo~e svoje mi{qewe o najva`nijim stvarima i najva`nijim pitawima na{eg dru{tva. Pro{le nedeqe govorili smo o medijskoj slici Srbije. Ve~eras govorimo o budu}oj vlasni~koj slici na{e Republike, i to povodom Radne
1105
verzije zakona o svojinskoj transformaciji, koja je pro{log ponedeqka ponu|ena javnosti. Zakon je ura|en u okviru novoosnovanog resornog ministarstva, a u wegovoj izradi u~estvovali su stru~waci sa Pravnog, Ekonomskog fakulteta, Ekonomskog instituta u Beogradu i, naravno, ministarstva Vlade Republike Srbije. Predvi|eno je da javna rasprava traje mesec dana, a nakon toga o~ekuje se da }e zakon o svojinskoj transformaciji biti usvojen u maju. Ve~eras smo u studio pozvali: u ime predlaga~a ministra novoosnovanog Ministarstva za vlasni~ku i ekonomsku transformaciju Milana Beka i predstavnike politi~kih stranaka mr Nikolu [ainovi}a potpredsednika Socijalisti~ke partije Srbije, Bori{u Vukovi}a ~lana direkcije Jugoslovenske levice, Svetozara Krsti}a potpredsednika Nove demokratije, dr Bojana Dimitrijevi}a ekonomskog savetnika predsednika Srpskog pokreta obnove, dr Jovana Rankovi}a ~lana Ekonomskog odbora Demokratske stranke Srbije, mr Aleksandru Po{arac potpredsednika Gra|anskog saveza Srbije i dr Vojislava [e{eqa predsednika Srpske radikalne stranke. Za razliku od prve emisije, u ve~era{woj }e u~estvovati i predstavnici Srpskog okreta obnove i Demokratske stranke Srbije. Pozivu se nije odazvala jedino Demokratska stranka, a wen potpredsednik Miroqub Labus obavestio je na{u redakciju da Demokratska stranka ne}e u~estvovati u emisiji Otvoreni studio dok RTS ne promeni, kako se navodi u faks-poruci, neobjektivnu ure|iva~ku politiku. I da vas podsetim, po{tovani gledaoci, telefoni na koje moète postavqati pitawa su: 324-93-04 i 324-90-02, pozivni broj za Beograd je 011. Predlaèm da po~nemo. Prvo pitawe bi trebalo da bude upu}eno ministru Beku. Iskustva zemaqa u tranziciji pokazuju raznolike puteve i modele privatizacije, a svi oni imaju osnovnu nameru ili uverewe da u~ine privredu efikasnijom. Razlikuju se putevi kako do}i do toga i izgleda da je osnovni uzrok tome razli~ito ekonomsko i politi~ko nasle|e tih dràva. Ova radna verzija, koju ste vi predloìli, polazi od na{e specifi~nosti. Koji su jo{ principi uvr{teni u zakonski tekst? Beko: Osnovni principi ovog zakona proisti~u iz ciqa koji ste jednim delom i vi formulisali unapre|ewe ekonomske efikasnosti samih preduze}a, a namera nam je da sprovo|ewem ovog zakona dobijemo jasnu vlasni~ku sliku i da imenom i prezimenom u Srbiji znamo ko je vlasnik preduze}a. To }e se sprovesti ovim zakonom i tri i po miliona gra|ana na{e zemqe posta}e vlasnici otprilike 4.000-4.500 preduze}a. Osnovni princip ovog zakona je wegova sveobuhvatnost. Odredbama zakona predvi|eno je da svi koji su stvarali dru{tvenu svojinu sada imaju pravo da postanu weni vlasnici. Na taj na~in }e u sprovo|ewu ovog zakona svoje mesto na}i zaposleni i biv{i zaposleni, kao i penzioneri i naslednici prvog naslednog reda koji li~nim radom to pravo nisu stekli u dràvnim i dru{tvenim preduze}ima, u javnim ustanovama, u javnim preduze}ima, u dru{tveno-politi~kim organizacijama, asocijacijama privrede, komorama, sindikatima itd.
1106
Mislim da je danas, kada na{a ekonomija po~iwe da se ukqu~uje u ekonomije razvijenih zemaqa, bitno da sprovedemo jednu celovitu reformu, a na{im gra|anima damo polaznu osnovu koja }e materijalizovati to wihovo pravo koje su stekli ovih godina stvaraju}i dru{tveno, nacionalno bogatstvo. Time }emo wima omogu}iti da na jedan fer i po{ten na~in sutra, kada kapital bude po~eo da igra dominantnu ulogu u na{oj ekonomiji kroz dividende preduze}a, za ~ije }e se sudbine direktno vezati, ostvare, materijalizuju i stabilizuju svoje prihode tokom slede}ih godina. Iz toga je proistekao drugi vaàn princip javnost ovog zakona, pa smo obavezali sva preduze}a, u svakom delu vlasni~ke transformacije, da obave{tavaju ministarstvo i javno mwewe najmawe jednom nedeqno i najmawe u jednom dnevnom listu. Ministarstvo je ovim zakonom dobilo obavezu da na isti na~in, u jednom dnevnom listu jednom nedeqno obave{tava javnost o vlasni~kim transformacijama u svim preduze}ima u Srbiji gde se to odvija. I pruàmo mogu}nost gra|anima da tim informisawem imaju mogu}nost horizontalnog kretawa i samostalnog odlu~ivawa u kom preduze}u }e realizovati svoje pravo. Pravi~nost ne moè da bude zastupqena ako nije na {irokoj i pravednoj osnovi. Zbog toga smo izvr{ili procenu dana{weg dru{tvenog i dràvnog kapitala i podelili je sa brojem qudi koji }e u~estvovati u raspodeli dràvnog i dru{tvenog bogatstva. Do{li smo do cifre od 14.000 maraka, koju }e svaki gra|anin iz pomenutih grupa dobiti ve} samim ~inom upisa u odabranom preduze}u; 14.000 besplatnih maraka u dinarskoj protivvrednosti u akcijama izabranog preduze}a idu svakom gra|aninu ove zemqe onog trenutka kada ih bude upisao. Ako bude otpla}ivao deonice, ste}i }e dodatnih 6.000 maraka. Time smo postigli vrlo {iroku demokratsku osnovu, i mislim da }e interes svih zaposlenih gra|ana biti da wihova preduze}a u|u u vlasni~ku transformaciju. Oro~enost je vaàn princip ovog zakona. Svaka faza, odnosno krug transformacije, ima svoje vreme trajawa. Postoje tri kruga u preduze}u i nakon toga tri kruga u akcijskom fondu, gde }e se ste}i sve akcije koje budu preostale nakon tri kruga u preduze}u. Vreme je ograni~eno 2040 dana. Svaki slede}i krug mora da po~ne u ta~no predvi|enom vremenu. To }e omogu}iti da se preduze}a transformi{u maksimalno u roku od godinu dana, a u akcijskom fondu akcije bi za mawe od godinu dana dobile svoje vlasnike. Akcije koje ne budu prodate, zavr{i}e na berzi. Nadam se da }e ovo biti dobra polazna osnova i da }e na{a ekonomija sa ovakvom startnom pozicijom, i transparentnom i jasnom vlasni~kom strukturom, lak{e komunicirati sa zainteresovanim partnerima i u inostranstvu i u zemqi. Da bismo ispo{tovali i princip javnosti, opredeqewe Vlade je da zna~ajne zakone prvo iznese na javnu raspravu i dobije o wima adekvatna mi{qewa, pa da ih onda ugradi u zakon, ako bude videla da ona dominiraju. Pre dve nedeqe mi smo izneli zakon na javnu raspravu, kao {to ste rekli, i do danas obavili veliki broj razgovora sa politi~kim strankama. Meni je drago da je ve~eras ovde i gospodin Dimitrijevi} iz SPO-a, ~ija
1107
je stranka rekla da ne}e u~estvovati u razgovoru na ovu temu. Vidim da su odustali od tog stava, pozdravqam to i drago mi je. Sa svim ostalim strankama sam ve} imao zadovoqstvo i priliku da razgovaram i da razmenimo stavove. Javna rasprava }e se zavr{iti nakon isticawa mesec dana. Sumira}emo te rezultate, ugraditi ih u zakon da dobijemo {to boqi zakon u interesu svih gra|ana ove zemqe, i drago mi je ako }e javna diskusija dovesti do boqih re{ewa. Odre|ena pitawa, a pogotovo ovako zna~ajna kao {to je vlasni~ka transformacija jedne zemqe, predstavqaju jednu od najva`nijih dràvnih odluka. Mislim da zavre|uje jedan op{ti konsenzus i da prevazilazi politi~ke programe pojedinih stranaka, i tim pre verujem da }emo kvalitetnom diskusijom na kraju dobiti dobar zakon. Voditeq: Hvala vam, ovo je dobra polazna osnova, kako re~e ministar, za nastavak razgovora. Predlaèm da u ovom prvom krugu razgovora utvrdimo da li postoji konsenzus kada je re~ o principima kojima su se rukovodili predlaga~i ove radne verzije zakona. Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Po~eo bih izlagawe pohvalom, samo da se ministar ne uobrazi zbog toga. Mislim da je ovo do sada najozbiqnije sa ~ime je vlast iza{la u javnost. Za ovih sedam godina raznoraznih rasprava o procesu privatizacije nismo imali dokument o kome vredi razgovarati, o kome vredi ozbiqno razgovarati. Me|utim, mi, srpski radikali, imamo niz ozbiqnih primedbi. One su koncepcijske prirode, pre svega, su{tinske prirode. Mislimo da treba prvo definisati ono {to se u svojinskom smislu transformi{e. To su dràvna i dru{tvena svojina, i tako je to i u ovom zakonu re~eno. Ovaj zakon polazi od pojma dru{tvene svojine kao od ne~ega {to realno postoji, jer tako pi{e u Ustavu. Me|utim, u ustavu moè da pi{e i da qudi hodaju naglava~ke, ali to u praksi te{ko moè pro}i. Dru{tvena svojina ne postoji. Dru{tvena svojina je prikriveni oblik dràvne svojine. Ako nigde u svetu ne postoji, ne treba da postoji ni kod nas, i to treba otvoreno re}i. Treba, zatim, odrediti titulara svojine. Ko je taj ko prodaje? Ono {to je problem u ovom zakonu je {to odluku o prodaji samostalno donose preduze}a u dru{tvenoj i dràvnoj svojini. Dakle, roba sama odre|uje svoju namenu. Recimo, kao kada bi kow odlu~io da sam sebe proda na pijaci. To je roba. Nemam nameru da budem podrugqiv, nego da budem {to plasti~niji. Ne moè preduze}e da odlu~uje nego wegov vlasnik. I mora najpre da se utvrdi vlasnik. Ko je vlasnik preduze}a? Ko je vlasnik dru{tvenog preduze}a? To ne mogu biti radnici. Ne slaèm se sa ministrom Bekom da su radnici koji su radili u tim preduze}ima stvarali to preduze}e. To nije ta~no. To moèmo ispitati sa aspekta postoje}ih, nepokrivenih dràvnih obaveza. To su strani krediti i unutra{wa devizna {tedwa. Dakle, time su stvarana ta preduze}a. Radnici su imali privilegovani poloàj {to su radili ba{ u preduze}u koje je uvek dobro stajalo i koje je ispla}ivalo dobre plate, ili su bili u lo{em, podre|enom poloàju jer su bili u nekim lo{im, slabijim preduze}ima. Radnici koji su imali privilegije, pa su neprekidno radili u dobrim firmama, po konceptu ovog zakona imaju prevashodnu mogu}nost da
1108
u~estvuju u privatizaciji tih dobrih firmi. Uglavnom su te dobre firme dobro poslovale zahvaquju}i monopolskom poloàju, zahvaquju}i ~iwenici da su bile proteìrane od strane reìma. U principu nemam ni{ta protiv podele akcija, deonica, svim gra|anima na razli~ite na~ine, uz ovaj popust koji je predvi|en u prvom krugu prema projektu ministra Beka, ili u tre}em krugu, ili u petom krugu, nije bitno. Ono {to je najvrednije, {to ima pro|u na trì{tu, ne sme da pro|e kroz ovaj prvi krug za koji se zalaè Vlada kroz projekat ministra Beka. U prvom krugu mora se prodavati ono {to je najvrednije, najprivla~nije na trì{tu, za gotov novac. Nije gotov novac samo onaj koji se na licu mesta odbroji, gotov novac je i kada se prebije sa stranim dugovima i kada se ne{to proda za staru deviznu {tedwu. Imam utisak da vlast u na{oj zemqi staru deviznu {tedwu neozbiqno tretira. Ona se mora tretirati kao gotov novac i mora imati prioritet. Kada neko vadi novac iz nov~anika na licu mesta, isto je kao kada ima {tednu kwiìcu sa starom deviznom {tedwom. Ako se sada izvr{i privatizacija na ovaj na~in, onda ne}e imati ~ime da se pokrivaju strani dugovi, a te dugove dràva ne moè optpla}ivati, nema od ~ega; pogotovo ne}e imati kada se zavr{i privatizacija. Od poreza se oni ne mogu ispla}ivati. Mislim da bi se s tim i gospodin [ainovi}, koji je stru~wak za ta pitawa, sloìo. Od poreza nema vra}awa stare devizne {tedwe. Stara devizna {tedwa se mora vra}ati od privrednih rezultata. Najjednostavniji na~in da se vrati jeste da im se kaè imamo 4.500 dru{tvenih preduze}a, vrednost je odre|ena, tolika, tolika i tolika, izvolite, mi ne moèmo da vam vra}amo dugove, uzmite preduze}a na ime tih dugova; da}emo vam ta preduze}a sa popustom 20-30% pod uslovom da u roku od 10 godina ne smawujete broj zaposlenih. Drugo, ono {to je najprivla~nije trebalo bi da se proda za staru deviznu {tedwu; postoje firme, recimo, iz informativnog sektora, iz nekih drugih sektora, neke firme koje su prika~ene za sve koji se razumeju u ekonomiju. U drugoj fazi izvr{iti privatizaciju firmi koje ne}e niko da kupi na trì{tu, onda wihove akcije podeliti. Mogu da se podele potpuno besplatno, onda nije potreban ni popust. Va`no je da se odredi neki titular koji }e snositi odgovornost za uspe{nost rada i poslovawa, za profit, za ukupne ekonomske efekte, i u skladu sa time se pona{ati. To je ono {to bi bio ispravniji pristup po mi{qewu Srpske radikalne stranke. Me|utim, mi opet polazimo od toga da je boqa bilo kakva privatizacija od nikakve privatizacije. Moramo bar unapred posti}i konsenzus, kakva god privatizacija da se sprovede, da bude nemogu}e da se opet pojavi neki Zoran \in|i} sa svojim projektom vra}awa u prvobitno stawe sa aspekta socijalne demagogije ili ~ime je sve to opravdao. Onda se gubi pravni poredak. Mi smo imali najja~i udar na pravni poredak upravo dono{ewem tog famoznog \in|i}evog zakona iz 1994. godine, kojim je poni{tena ranija privatizacija. Radnici su imali 60-70% vlasni{tva u pojedinim firmama, jednim potezom je to smaweno na 3-4%. Time se uni{tilo svako poverewe naroda u efekte privatizacije. Sada }e qudi sa strahom ovo posmatrati, ne}e imati poverewe, ne}e tr~ati da kupuju akcije, i prvi krug, po mojoj proceni, bi}e neuspe{an.
1109
Sam postupak raspolagawa novcem, koji se dobija od privatizacije, tako|e potvr|uje da je re~ o dràvnoj svojini. Postoje tri dràvna fonda u koje ide novac, ukqu~uju}i i Fond trì{ta rada. Kod nas je trì{te rada dràvno trì{te. Ne znam za{to bi na trì{te rada i{ao novac od privatizacije. Ne razumem to. Razumem kada ide u Fond penzijskog i invalidskog osigurawa. Pre svega, novac treba da ide tamo kada se ove druge dràvne obaveze izmire, dakle, obaveze prema inostranim kreditima i obaveze prema staroj deviznoj {tedwi. Najprimerenije je da ostatak novca ide u penzijski fond, da se onda raspore|uje mo`da i za zdravstvo, za {kolstvo itd., {to su dràvne obaveze, {to zadugo ne}e biti mogu}e finansirati iskqu~ivo iz buyeta. Kada se stekne titular vlasni{tva, vlasni{tvo mora biti neprikosnoveno. Gde je ta garancija da opet ne}e do}i neki \in|i}ev zakon o povratku u pre|a{we stawe? Ovaj zakon ne pruà garanciju. On mora da po~iva na konsenzusu svih stranaka da je tako ne{to nemogu}e. Kada se promeni vlast u Srbiji, koja god nova partija do|e na vlast, da to ostane neprikosnoveno, da ne bismo svaki put ispo~etka vr{ili novu privatizaciju. Voditeq: Hvala najlep{e, verovatno }e o tome biti re~i u nastavku. Gospo|o Po{arac, koji su osnovni principi privatizacije i onoga {to stoji u predlogu radne verzije zakona? Po{arac: S obzirom da sam ja ekonomista po profesiji, a i predstavnik Gra|anskog saveza, moram da izrazim zadovoqstvo {to je na{a vlada posle sedam godina shvatila da je privatizacija ne{to {to mi ne moèmo da izbegnemo i {to ovim predlogom zakona priznaje da je privatna svojina najefikasniji oblik svojine. Iskustvo svih razvijenih zemaqa pokazuje da samo one zemqe ~ija je privreda bazirana na privatnom vlasni{tvu mogu biti uspe{ne i prosperitetne. Me|utim, i mi imamo veoma ozbiqne primedbe na projekat ovog zakona. S obzirom da mi kasnimo sedam godina, da su druge zemqe u tranziciji ve} uveliko odmakle u procesu privatizacije, sada imamo {ansu da sva ta pozitivna iskustva iskoristimo i da izbegnemo gre{ke koje su pravile te zemqe. Dakle, to dosada{we iskustvo pokazuje da postoje neka ~etiri pravila kojih se u privatizaciji treba dràti. Jedno pravilo je da privatizacija mora biti obavezna. Po ovom zakonu ona nije obavezna. Tu postoje nekakve nedoumice oko tuma~ewa jednog ~lana Ustava Srbije. To se moglo izbe}i tako {to bi se uvaìo Savezni ustav koji takvu odredbu o ravnopravnosti svih oblika svojine ne sadrì. Dakle, druga primedba se odnosi na to da privatizacija mora biti brza. Konsultovala sam se sa mojim kolegama ekonomistima. Ne slaèm se sa ministrom Bekom kada on kaè da }e se ovaj proces privatizacije po zakonu brzo zavr{iti. On bi mogao da potraje duè od te jedne ili dve godine. Zatim, privatizacija mora da bude op{ta. Po projektu ovog zakona mi vidimo da }e se po posebnom programu Vlade privatizovati dobar deo dràvnog i dru{tvenog kapitala. To su strate{ka preduze}a, to su velika preduze}a, preduze}a koja su nelikvidna, ~ini mi se, duè od godinu dana, u kojima je gubitak ve}i od jedne polovine trajnog kapitala. S obzirom na stawe u na{oj privredi, to je zaista veliki deo dru{tvenog
1110
kapitala. Po posebnom programu Vlade privatizova}e se celokupni javni sektor. To je dràvna svojina koja po procenama ~ini vi{e od 40% na{eg ukupnog kapitala. Kona~no, privatizacija mora da bude pravi~na. Ovaj zakon to ne omogu}ava. Iz ovog zakona o privatizaciji pravo da u~estvuju u procesu privatizacije nije dobilo, ne mogu ta~no da izra~unam, otprilike dva i po-tri miliona qudi. Ako pogledamo koliko je punoletnih gra|ana u na{oj zemqi, koliko ima onih koji imaju pravo da u~estvuju u ovom procesu privatizacije, to je po procenama nadle`nog ministarstva oko tri i po miliona qudi, dakle, dva i po-tri miliona qudi je iskqu~eno iz ovog procesa to su poqoprivrednici. Svi veoma dobro znamo da su poqoprivrednici svojevremeno kroz tzv. makaze cena dobrim delom u~estvovali u inicijalnom formirawu dràvnog, a kasnije dru{tvenog kapitala. Zatim, iskqu~eno je gotovo 800.000 nezaposlenih qudi koji ho}e da rade. Struktura nezaposlenih pokazuje da vi{e od 40% traì posao duè od tri godine, dakle, oni koji ho}e da rade, ali za wih jednostavno zbog ove ekonomske krize nema posla. Iskqu~eni su i qudi koji su oti{li iz dru{tvenog i dràvnog sektora. U odnosu na 1989. godinu zaposlenost u dràvnom i dru{tvenom sektoru smawena je za gotovo 400.000 qudi. To su qudi koji su dobili otkaz ili su sami oti{li iz preduze}a, koji imaju radni sta` u dràvnim i dru{tvenim firmama, koji su ne videv{i nikakvu perspektivu u postoje}im preduze}ima krenuli da ne{to sami rade. Dakle, to su sve qudi koji bi morali biti ukqu~eni u proces privatizacije. Ovaj zakon ne re{ava problem denacionalizacije niti problem restitucije, odnosno nadoknade za oduzetu imovinu i, ono o ~emu je gospodin [e{eq govorio, ne re{ava problem deviznih {tedi{a. Do 1986. godine potro{eno je oko {est milijardi maraka deviznih u{te|evina. Mislim da je to neka procena za Saveznu Republiku Jugoslaviju. Najve}i deo tog kapitala kroz veoma povoqne kredite sa negativnom kamatnom stopom dat je tada{wim dru{tvenim preduze}ima. Jedan deo dobilo je stanovni{tvo kroz kredit za trajna dobra, pre svega, kroz kredite za stanove. Postoji potreba da vratimo poverewe {tedi{a u dràvu i u banke, i ovo je jedna sjajna prilika da to i ostvarimo. Bez {tedwe nema investicija, bez investicija nema ekonomskog rasta. Mislim da zakonodavac o tome zaista mora da vodi ra~una. Sa stanovi{ta ciqeva koje privatizacija treba da postigne, to je pre svega pove}awe efikasnosti poslovawa preduze}a i poslovawa ukupne ekonomije, dominantno insajderski, kako se to stru~no kaè, privatizacija kroz interno deoni~arstvo, pri ~emu ja smatram da radnici treba da dobiju deo kapitala, ali je pitawe koji je to deo. Da li treba da bude dominantno deoni~arski? Iskustva zemaqa u tranziciji pokazuju da to nije efikasan oblik privatizovawa i da on ne vodi pove}awu efikasnosti poslovawa preduze}a iz raznoraznih razloga. Sa ekonomskog aspekta, o tome mogu kasnije govoriti. Ovaj zakon, kako je planiran, ne omogu}ava razvoj finansijskog trì{ta. Nema trì{ne ekonomije bez trì{ta kapitala, odnosno fi1111
nansijskog trì{ta bez trì{ta rada, trì{ta dobara i usluga. Odgovornost je Vlade da u~ini sve i da iskoristi i ovaj zakon da se kod nas konstitui{e finansijsko trì{te. Htela bih da kaèm da zakon propisuje veoma sloènu tehni~ku proceduru, da podrazumeva perfektnu informisanost u~esnika u procesu privatizacije o stawu u razli~itim preduze}ima, da otvara velika pitawa. Ako u jednom malom mestu ima mnogo onih koji }e u~estvovati u privatizaciji kapitala, {ta }e se desiti, kako }e i gde upisivati akcije? Recimo, li~no ho}u da upi{em akcije PTT ili Naftne industrije, kada }e to biti privatizovano, pod kojim uslovima? Treba {tampati tri i po miliona akcijskih kwiìca. Zaista je ta procedura veoma sloèna i bojim se da }emo mi, kao gra|ani, biti u neravnopravnom poloàju {to se informisanosti ti~e. Bez obzira na to {to }e biti objavqene informacije u novinama, mi moramo imati informacije o tome koja su preduze}a uspe{na, jer ja }u hteti da u~estvujem ili da dobijem taj poklon samo u onom preduze}u koje }e mo}i da za godinu-dve ili tri, kada se prestrukturira, obezbedi dividendu, odnosno da ja imam prihod od tog kapitala. Voditeq: Gospodine Rankovi}u, va{ stav o principima o kojima je govorio ministar Beko. Rankovi}: Pre svega, moram da kaèm da se moji stavovi u velikoj meri podudaraju sa stavovima gospodina [e{eqa. U wegovom izlagawu sam prepoznao mnoge svoje ideje o kojima sam na raznim mestima pisao ili ih izjavqivao. Zbog toga se unapred izviwavam ako u svom izlagawu budem ponavqao ono {to je on rekao. Mi imamo dve glavne primedbe u vezi sa konceptom novog zakona iz kojih se moè izvu}i vi{e primedbi. Prva se odnosi na polazne pretpostavke, a druga na kvantificirawe iznosa besplatne dodele dela dru{tvenog kapitala i prodaje sa popustom. Gospodin Beko je u vezi sa polaznim pretpostavkama rekao da radnici treba da dobiju besplatno 14.000 maraka i da kupe jo{ 6.000 maraka sa popustom. Partija koju ja zastupam je suprotnog mi{qewa. Polazne pretpostavke su veoma uske, dakle, zanemareni su ostali potencijalni korisnici, a to su vlasnici deviznih {tednih uloga, doma}i i strani investitori, kreditori i potpuno prazni penzioni fondovi, kao {to je gospo|a Po{arac rekla, biv{i vlasnici koji traè obe{te}ewe time {to }e biti ukqu~eni u raspodelu dela dru{tvenog kapitala za od{tetu, za obe{te}ewe. Druga primedba, kvantificirawe, je ne{to sa ~ime se ne slaèmo zbog toga {to ako bi tri i po miliona qudi dobilo besplatno po 14.000 maraka, ukupno besplatno dodeqeni dru{tveni kapital trebalo bi da iznosi pedeset milijardi maraka. Ako se tome doda jo{ jedna tre}ina onoga {to }e biti prodato sa popustom, onda ovaj zakon pretpostavqa da dràva raspolaè sa osamdeset milijardi dru{tvenog kapitala. A stvarnost je druga~ija. Ve} vi{e godina isti~emo da dràva raspolaè sa oko dvadeset pet milijardi dru{tvenog kapitala. Po{arac: Dolara ili maraka? Rankovi}: Maraka. Drugo, svake godine gubici su sve ve}i. Za posledwe tri godine izgubqeno je deset milijardi maraka. Zvani~no, samo pro1112
{le godine je izgubqeno oko ~etiri i po-pet milijardi, a nezvani~no pro{le godine gubici iznose deset milijardi maraka, nisu iskazani zbog toga {to su obaveze prema inostranstvu ostale nepromewene. Imamo najve}e gubitke u proteklih 50 godina, a dru{tveni kapital je porastao za nekih trideset pet milijardi dinara, {to je apsurdno. To je zbog toga {to iznos od dvadeset tri milijarde obaveze prema kreditorima, od ~ega je iznos od osamnaeset-devetnaest milijardi obaveza prema inostranim kreditorima, uop{te nije revalorizovano nego su zadràni zbog toga {to posledwih 14 meseci kurs nije promewen. Dakle, to je stvarna situacija. Zbog toga smo mi za jedan drugi koncept, a to je da se pro{iri krug korisnika, da korisnici ne budu samo radnici nego da budu i stari vlasnici, ako dràva uop{te misli da ih obe{teti, ako ne, onda treba da budu obe{te}eni bar delimi~no; zato smo i predloìli jedan procenat devizne {tedwe, a mi prema deviznim {tedi{ama imamo obavezu od 6, 8 milijardi maraka sa pripisanim kamatama za 1996. godinu. Prema stranim kreditorima imamo obavezu od sedamnaest milijardi maraka, ne ra~unaju}i kamate koje }e biti pripisane, zna~i, moè da bude i devetnaest milijardi to raste kao kvasac. Dobro je rekao gospodin [e{eq dràva nema odakle da vrati. Prema tome, ili da prepusti preduze}a ili da ih proda stranom kapitalu i da jednostavno kaè mi nismo u stawu da za 10, 20 godina vratimo svoje dugove, dajte da se dogovorimo. Svi znamo da ima 1.500.000 penzionera i da se penzije pla}aju iz buyeta. Mese~ni iznos penzija je sada pre{ao milijardu dinara, to je tri stotine miliona maraka, a penzije su umawene za 40% zato {to dràva nije u stawu da iz buyeta servisira penzije. Penzioneri dobijaju 60% od svojih penzija prolongirawem roka pla}awa i reducirawem... Voditeq: Da li bih mogao da vas zamolim, ako sam vas dobro razumeo, izlaète koncept Demokratske stranke Srbije o... Rankovi}: Ne, to su prigovori na ovaj koncept zakona. Voditeq: Da vas zamolim da ostavimo koncept za drugi krug. Rankovi}: Ne, to su samo prigovori. Pazite, za{to mi traìmo da se pro{iri krug korisnika ili da dràva ove potencijalne korisnike ne servisira na ovaj na~in nego na drugi. Na ovaj na~in izgleda da samo radnici treba da dobiju i svi trezveni ekonomisti izve{}e zakqu~ak da je ovaj koncept sra~unat, da se radi o demago{kom pristupu i privla~ewu voqe radnika onoj stranci koja u stvari donosi zakon. Ne moèmo se oteti utisku da ovom zemqom sada upravqa SPS, i on je taj preko koga odgovaraju}e resorno ministarstvo donosi ovo, bez obzira {to je gospodin Beko neutralan, odnosno, da kaèm, nezavisan. Zbog svega {to smo rekli, smatramo da krug korisnika treba da se pro{iri. Ako se pro{iri, onda nema {anse da se d toliko popusta 20.000 maraka, odnosno besplatno 14.000, a ~ak i da se ne pro{iri raspoloìvi krug, dru{tveni kapital je mnogo mawi. Dok se za dve godine izvr{i privatizacija, taj kapital }e biti prepolovqen s obzirom na sada{wi tempo godi{wih gubitaka. Ovu privatizaciju oteàva okolnost {to veliki broj preduze}a, pogotovo dru{tvenih preduze}a, mogu ~ak da kaèm 90% dru{tvenih preduze}a, radi sa gubicima. Takva preduze}a treba da procene svoju imovi1113
nu kako je to predvideo pravilnik, a tada }e znati da je vrednost koja je bazirana na likvidacionoj ceni veoma niska, skoro bezna~ajna, i da }e ona jo{ vi{e reducirati privatizaciju. Da bi privreda oìvela, da bi vredela vi{e, treba i obrtnog kapitala. Bez obrtnog kapitala i bez pove}awa obima proizvodwe ne moèmo izvu}i preduze}a iz zone gubitka. Ta preduze}a ne}e vredeti vi{e i mi ih moèmo prodati ili dodeliti besplatno, ali svi koji dobiju akcije, ne}e mo}i nikada ostvariti dividendu. Meni neko da ponudi Zastavu, ja je ne bih uzeo. [ta }e mi, ne mogu da je uposlim, treba stotine milijardi dodatnog obrtnog kapitala da bi se pokrenula. Osim toga, treba imati u vidu da je zakon predvideo da preduze}a koja su nelikvidna, koja su sa gubicima, padaju pod udar posebnog tretmana, posebne procedure, a ja vam kaèm da }e to biti tri ~etvrtine dru{tvenih preduze}a. Prema tome... Voditeq: O tome }emo verovatno kasnije kada budemo jo{... Rankovi}: Upravo zbog toga ne verujem u uspeh ovakvog zakona. Voleo bih da on uspe, voleo bih da do|e do privatizacije, smatram da bi to bilo svrsishodno. To zastupam ve} puno godina, ~ak sam i radio sa gospodinom [ainovi}em u jednoj komisiji koja je donosila prethodni zakon, ali u ovaj zakon ne verujem. Voditeq: Stav Srpskog porketa obnove. Dimitrijevi}: Izne}u svoj stav, pri ~emu }u, naravno, ponoviti neke od argumenata svojih prethodnika iz opozicionih stranaka. Poku{a}u da dam dodatne argumente. Mislim da je ovaj model privatizacije, koji je odabran u ovom zakonu, najlo{iji od svih modela koji su na raspolagawu. Lo{iji model od ovoga je jedino tzv. divqa ili spontana privatizacija, koja je trenutno na delu u Srbiji. Iskustva isto~noevropskih zemaqa to govore. Prema tome, ako bismo uzeli princip gospodina [e{eqa da je potrebna bilo kakva privatizacija, onda je ovo jedino boqe od te divqe privatizacije. Evo nekoliko argumenata da ovaj zakon nije pogodan kada je o osnovnim principima re~. Pre svega obaveznost, ~ak i da imate idealan model privatizacije, ukoliko nije obavezan, to je mrtvo slovo na papiru. Nema nikakvog razloga za mnoga preduze}a da se upuste u proces privatizacije. Argument je bio ravnopravnost razli~itih oblika svojine. Da}u samo jedan kontraargument. Svojevremeno su mnoga dru{tvena preduze}a jednim potezom pera preko no}i pretvorena u dràvna preduze}a. Ako je moglo iz dru{tvenih u dràvna, za{to ne moè iz dru{tvenih u privatna? Sa druge strane, ako se ide u privatizaciju, to zna~i da se priznaje da je privatna svojina u prednosti u odnosu na dru{tvenu svojinu, jer ina~e se ne bi i{lo u privatizaciju. Drugo pitawe je sporost. âk da se idealno realizuje ovaj zakon, potrebno je dve ili tri godine da se izvr{i privatizacija. Me|utim, s obzirom na pad dru{tvenog proizvoda, industrijske proizvodwe, stopu nezaposlenosti, na{u poziciju u pogledu poslovnog rizika i svega ostalog, s obzirom na ~iwenicu da kasnimo 10 godina za zemqama Isto~ne Evrope, trebalo je da izaberemo, ukoliko smo èleli istinsku privatizaciju, najbrì model, a to je model vau~erske privatizacije.
1114
Dozvolite mi da budem slikovit: to je kao jedna trka u kojoj mi kasnimo 10 krugova iza svih drugih zemaqa Isto~ne Evrope, i onda u trku ulazimo sa fi}om, a svi drugi imaju BMV motore. Ovo je najsporiji zakon i mi ne moèmo fi}om da se trkamo sa drugim zemqama. To je jednostavno ~iwenica. Voditeq: Da li polazimo sa istog mesta odakle su i oni po{li? Dimitrijevi}: Utoliko pre, mi zaostajemo 10 krugova. Prema tome, kqu~ni argument je da izaberemo najbrì mogu}i model. Daqe, pitawe pravednosti. Tu je gospo|a Po{arac dosta toga rekla. Zna~i, dva i po-tri miliona gra|ana je ve} u prvom krugu u nepovoqnoj poziciji u odnosu na sve druge, tako da je princip sveobuhvatnosti time naru{en. Ministar Beko je rekao princip sveobuhvatnosti; on podrazumeva da svi uzmu u~e{}a. Me|utim, o~igledno }e biti favorizovani oni koji rade u preduze}ima. Samo jedan argument, a ja }u posle poku{ati da dam jedan primer. Ja sam ovih dana ra~unao sa nekim svojim kolegama, da bi radnici otkupili akcije, potrebna je u najpovoqnijoj varijanti mese~na rata od 50100 maraka. Imaju li radnici, sa prose~nim platama od 150170 maraka, novca da otkupquju akcije, ~ije }e prose~ne rate biti 50100 maraka mese~no, da bi postali vlasnici. Bojim se da }e u tom slu~aju biti jako slabi efekti privatizacije u prvom krugu, pa ~ak i u onim narednim krugovima, i da }e se ovaj model u krajwoj liniji pretvoriti u podràvqewe kapitala. Ako ne bude rezultata u prvom krugu i budu slabi efekti u drugom krugu, a ne}e biti mnogo interesenata da kupuju, sve te akcije zavr{i}e u dràvnom fondu. Ako }e to i}i na berzu, za{to odmah ne bude vau~erska privatizacija i besplatna podela ve}eg dela kapitala, da u XXI vek ne ulazimo sa dràvnom svojinom. Pitawe stare devizne {tedwe je tako|e pitawe od kqu~nog zna~aja. Ako mi ne vratimo staru deviznu {tedwu i ne ispunimo svoje obaveze prema biv{im vlasnicima, mi ne}emo vratiti poverewe u bankarski sistem. Bez poverewa u bankarski sistem nema {tedwe, bez {tedwe nema novca za novi razvoj. Bez novog razvoja nema novih radnih mesta. Isto~noevropske zemqe radile su metodom poku{aja i gre{aka. Ve}ina wih je u po~etku po{la ovim putem: Poqska, ê{ka, Ma|arska, me|utim, sve su posle godinu ili dve napustile ovaj model. Poqska je krenula posle dve godine na model masovne privatizacije, kao i Ma|arska, Rumunija, Bugarska. Za{to, kao pametni qudi, da se ne u~imo na tu|im gre{kama, umesto da ponavqamo wihove gre{ke i da ponovo idemo putem kojim su oni pro{li i koji su, naravno, davno napustili. Dozvolite mi da zavr{im sa jo{ dva stava. îni mi se da ovaj zakon, ~ini se i Srpskom pokretu obnove, ima dve namene: jedna unutra{wa, a duga spoqna namena. Unutra{wa namena je da to bude jedan dobar propagandni potez u predizborne svrhe. Naravno, moè se jo{ mnogo o tome govoriti. I druga je da se poboq{a, popravi imiy sa me|unarodnim pregovara~ima, finansijerima, me|unarodnim monetarnim fondom itd. Samo po sebi to nije lo{e, naro~ito popraviti imiy, me|utim, da bi se to uradilo, mora se popraviti imiy na radikalan na~in, a to zna~i mnogo efikasnijim oblicima i modelima privatizacije.
1115
Voditeq: Gospodine Krsti}u, stav Nove demokratije o osnovnim ciqevima i principima privatizacije? Krsti}: Nova demokratija je imala prilike da u~estvuje u pripremama za izradu ove radne verzije zakona i dobar deo re{ewa koje je Nova demokratija javno iznela u svom programu, objavqenom ta~no pre dve godine, unet je u sadrìnu ovog zakona. Naàlost, nisu uneta sva re{ewa i zbog toga je ovaj zakon mawkav. Ja }u izneti koji su to ciqevi koje je Nova demokratija postavila pred sebe kada je utvr|ivala predlog i model privatizacije. Prvo, privatizacija ima za ciq da obezbedi podizawe nivoa efikasnosti, ali i promenu privredne strukture u celini. Drugo, u na{im uslovima mora da se obezbedi razduìvawe dràve. Dràva ovakva kakva je danas zaduèna, ne}e biti dobar partner, naro~ito ne moè da bude dobar garant potencijalnim ulaga~ima. Tre}e, svi gra|ani, u trenutku kada se jedan sistem mewa i prelazi u drugi, moraju da budu u pribli`no ravnopravnom poloàju. Mi, naàlost, ovim zakonom nedovoqno ~inimo kada su u pitawu sve te tri stvari. Kada je u pitawu opredeqewe za potpunu promenu privredne strukture, kada se samo zapo~iwe sa privatizacijom, a dolaze nam mnogo teì zadaci, ona se ne ostvaruje ovim konceptom iz prostog razloga {to je velika zastupqenost radnika u privatizaciji. Radnici sutra ne}e biti zainteresovani da promene organizacionu strukturu svojih preduze}a, da promene upravqa~ku strukturu, verovatno ni da podiù nivo efikasnosti, jer }e se morati suo~iti sa eventualnim smawivawem broja radnika i sli~no. Iz tih razloga Nova demokratija se zalagala za kombinovane modele privatizacije, ali gde se pojavquje veliki broj drugih gra|ana, gde radnici imaju po osnovu svog ranijeg doprinosa ve}e u~e{}e u privatizaciji, ali ne ovoliko preovla|uju}e kako je sada. Kada je u pitawu razduìvawe dràve, Nova demokratija se zalaè, pre svega, da se dràva razduì prema starim deviznim {tedi{ama, prema ranijim vlasnicima, wihovim naslednicima i prema inostranim kreditorima. Koncept za koji se zalagala Nova demokratija, koji je prihva}en od strane ministra Beka, jeste da se stara devizna {tedwa izuzme iz banaka i da se kao prate}i dokument posebno tretira. Ukoliko ne iskoristimo mogu}nost da se kroz privatizaciju razduìmo za staru deviznu {tedwu, ve} to pretvorimo u razduìvawe dràve kroz poreze, to }e zna~iti da }e na{i porezi biti veliki, pa samim tim inostrani ulaga~i ne}e ni dolaziti u zemqu koja unapred obe}ava da }e im oduzimati vi{e poreza nego {to to rade druge zemqe. Iz tih razloga mi smo za varijantu da se dràva razduì za staru deviznu {tedwu, da se razduì prema stranim vlasnicima i wihovim naslednicima i prema inostranim poveriocima za kredite za koje je dràva garant. To se moè posti}i na na~in koji je predloìo gospodin [e{eq: odredi se nominalna dràvna svojina u tom iznosu i uputi se na prodaju. Nova demokratija u svom modelu, a predloì}e da se to uradi ovde, razdvojila je tzv. malu i veliku privatizaciju. Mala privatizacija podrazumeva brzu prodaju onoga {to je veoma interesantno na trì{tu
1116
i za {ta }emo dobiti gotov novac, odnosno potraìvawa prema dràvi i konvertovawe uloga. Ona podrazumeva prodaju malih preduze}a, poslovnih objekata, benzinskih stanica i sli~no. U prvom krugu prednost treba da imaju doma}i gra|ani i stare devizne {tedi{e. U drugom krugu da imaju prednost inostrani poverioci, odnosno inostrani kreditori. Kako je te{ko razduìti ranije vlasnike i wihove naslednike ta~no za ekvivalent koji im je uzet, Nova demokratija predlaè da se to preto~i u nov~ani ekvivalent i da se na taj na~in izvr{i razduìvawe. Sve ovo {to sam rekao nije daleko i od ovog modela zakona i moè se ugraditi u wega ukoliko se uvede obaveznost postupka privatizacije. Ako budemo stavili ovo {to imamo sada, autonomiju preduze}a u ovolikoj meri kolika je sada, a imamo tako zna~ajnu ulogu ministarstva za privatizaciju, odnosno za vlasni~ku transformaciju, onda }emo se suo~iti sa time da privatizacija ne}e i}i èqenom brzinom. Ukoliko ne postignemo dovoqno dobru brzinu, mi }emo kaskati i daqe za zemqama u tranziciji i umesto prvog mesta, gde smo bili na kraju osamdesetih i po~etkom devedesetih godina, i daqe }emo biti u zape}ku. Zaista imamo potencijala da budemo perjanica me|u zemqama u tranziciji, imamo druga~ije navike na{ih poslovnih qudi i menayerskih timova, pa i radnika, i to moramo da iskoristimo time {to }emo nadoknaditi vreme brzom privatizacijom. Da bi bila brza, ona mora da bude obavezna, uz veliku ulogu ministarstva za privatizaciju i mora da bude javna. Nijedan postupak u ovom sloènom pitawu ne moè da bude van uticaja javnosti i van kontrole javnog mwewa. U ovom zakonu ima dobrih elemenata; mi smo se, konkretno, zalagali za licitaciju u svim vidovima, i to je najboqi oblik kada je u pitawu direktna prodaja. Ukoliko bismo se opredelili za tu varijantu, onda bismo nesumwivo mnogo vi{e u~inili na pribliàvawu i konsenzusu politi~kih partija. Smatramo da je zbog osetqivosti ovog pitawa, koje imamo danas, taj konsenzus neophodan, da nam se ne bi desio slu~aj \in|i}a ili bilo kog drugog koji bi sutra, kroz pet godina, predloìo da se ne{to {to je danas ura|eno vrati u prvobitno stawe. Voditeq: I ovaj razgovor je poku{aj dolaska do nekog konsenzusa. Kako JUL gleda na privatizaciju? Vukovi}: JUL posmatra privatizaciju u sklopu programa reforme dru{tva, koji je neophodno sprovesti. Takva reforma dru{tva treba da po~iva na reformi privrede, a reforma privrede ima nekoliko segmenata. Jedan od wih je svojinska transformacija, koja niti je jedina niti je sama sebi ciq. Uvo|ewe trì{nog privre|ivawa i normalno restrukturacija privrede, liberalizacija spoqnotrgovinskog reìma, sanacija bankarskog sistema i sve ono {to }e u~initi da na{a privreda postane mala otvorena trì{na privreda to je koncept za koji se zalaèmo. Predlog zakona, u stvari, nacrt koji je na javnoj diskusiji, ocewujemo kao veliki korak u tom pravcu. Ono {to je za JUL bitno, to je da se wime {tite interesi radnika koji su zaposleni u dru{tvenom i dràvnom sektoru. Kada je re~ o pravi~nosti, moèmo razgovarati prakti~no i sa filozofskog stanovi{ta i tu postoje odre|ena objektivna ograni1117
~ewa. Ono {to moramo imati u vidu, to je da na{a situacija 1997. godine, kada ovaj zakon treba da po~ne da se primewuje, uop{te nije ni pribli`no identi~na situaciji u Poqskoj ili ê{koj 1989. i 1990., kada su one otpo~ele proces privatizacije. Nama niko nije otpisao 50% spoqnog duga, nemamo nikakav program. Nije otpisano 50%, ali je kroz Londonski i Pariski klub izvr{en odre|en otpis duga, isto kao i u Ma|arskoj. Sada ne postoji spremnost ni Me|unarodnog monetarnog fonda ni Svetske banke da u|u sa nama u zakqu~ivawe stand bu aran`mana, niti da, recimo, pregovaraju o restrukturaciji socijalne infrastrukture. Mala je spremnost me|unarodnog kapitala da ovog momenta u|e u proces privatizacije pod pretpostavkom da je prvi krug zavr{en. Dakle, to su objektivne ~iwenice. Postoje i unutra{wa ograni~ewa. Ako èlimo da sve one koji bi mogli da se alimentiraju iz procesa privatizacije stavimo u jedan red, po ovome {to smo ~uli od profesora Rankovi}a ispada da ne moèmo sve zadovoqiti. Wegova procena i re|awe svih ovih iznosa pokazuje da o~igledno postoji neka diskrepancija. Dakle, za JUL je bitno da se za{tite interesi radnika na pravi~an na~in. O tome treba raspravqati i do}i do pravih re{ewa. Drugo, da se na|e re{ewe za staru deviznu {tedwu. To je ne{to {to postoji u programu JUL-a. Za to se mi zalaèmo i to je jedna od na{ih osnovnih primedbi. Da li se moè kroz privatizaciju re{iti pitawe spoqnih dugova prema svim na{im poveriocima, to je sa stanovi{ta JUL-a problemati~no. Prvo treba zavr{iti pregovore sa poveriocima i videti da li postoji mogu}nost otpisa, reprograma itd., i videti da li je mawa ekonomska cena jedne akcije. Ne treba da unapred donosimo odluku, a nemamo jo{ elemente da vidimo da li je to prava opcija, koja daje najboqe rezultate za ukupan privredni razvoj i poboq{awe standarda stanovni{tva. To je jedan od elemenata koji moramo imati u vidu i to nama govori da je najrealnije da probamo da re{imo ako ne ceo problem stare devizne {tedwe onda makar wegov ve}i deo kroz proces privatizacije, odnosno svojinske transformacije. I posledwe na ~emu JUL insistira to je transparentnost svih faza procesa svojinske transformacije od prvog kruga u preduze}u do posledweg tre}eg kruga u fondovima. Voditeq: Gospodine [ainovi}u, kakav je stav Socijalisti~ke partije Srbije? [ainovi}: Socijalisti~ka partija Srbije svojim poloàjem u parlamentima, i republi~kom i saveznom, odgovara za celinu ekonomske situacije u zemqi, za celokupno zakonodavstvo i koncept daqeg razvoja zemqe. Zato bih ja rekao par re~i u weno ime. To je tema koja je danas ovde deo celovite ekonomske reforme. Godine koje su iza nas su godine blokade, te{kog odricawa radi jasnih dugoro~nih ciqeva. Sada smo u poziciji, jer su sankcije iza nas, da je pred nama normalan izlazak u svet, pred nama je 1997. godina, kao godina celovitih reformi. Na {ta tu mislim? Ovde su gospoda pomenula va`ne elemente koji su neizbe`na celina tih reformi. Na{i odnosi sa inostranstvom, jugoslovenski spoqni dug,
1118
Pariski i Londonski klub, odnosi sa Monetarnim fondom i Svetskom bankom, obaveze prema wima, kao {to znate, bile su predmet razgovora koji su u toku i mi smo imali ve} nekoliko rundi razgovora sa tim kreditorima. Osnovni pristup tome je refinansirawe dugova, otpis jednog dela potraìvawa u skladu sa pravilima tih me|unarodnih asocijacija i definisawe reda na{ih me|unarodnih obveza prema realnoj ekonomiji zemqe. Zato postoje pravila tih asocijacija koja vaè i za nas. Slede}a, kao {to je ovde re~eno, vrlo va`na obaveza je obaveza prema {tedi{ama stare devizne {tedwe. Zbog ovolikih godina odricawa i velikog socijalnog tereta imamo unutra{we dugove i obaveze. U vezi sa pitawem socijalnih obaveza u bankarskom sistemu imamo dubioza. Celina tog problema se moè re{iti samo ako se sa suprotne strane stavi celokupan ekonomski potencijal zemqe, koji se moè realizovati u potpunoj otvorenosti zemqe prema svetu, u zdravom ekonomskom i politi~kom ambijentu zemqe. Mi smatramo da celinu te reforme realizujemo drè}i sve vreme stabilnu unutra{wu ekonomiju. To {to ve} dugo imamo stabilan kurs u te{koj ekonomskoj situaciji u kojoj se na{a zemqa nalazi, ogroman je rezultat velikog odricawa i strategijske politike. U tim uslovima sve vrednosti su realne, i doma}e i vrednosti stranog ulaga~a koji dolazi u zemqu sa stabilnim kursom. Mi }emo tu strategiju razviti potpuno i pored ovog zakona. Vi }ete uskoro imati prilike da vidite i druge zakone i propise ili, da tako kaèm, mere ekonomske politike. Tu }e biti zakon o deviznoj {tedwi, koji se naslawa na ovaj koncept, koji, naravno, mora posebnim zakonom da reguli{e ovo pitawe, ali se potpuno naslawa na realnu imovinu i na realne izvore alimentacije devizne {tedwe. Naravno, ne naslawa se na fiskalni kapacitet, jer je jasno da ova zemqa ne moè da podnese {est milijardi poreza kojim bi vratila taj dug, ali jedan deo fiskalnih obaveza je mogu}, pre svega da se odgovori onom delu obaveza prema tzv. malim {tedi{ama i onom delu koji ima socijalnu pravdu i elementarnu obavezu da se dinami~ki realizuje. U tom ambijentu se odvija i ova va`na tranzicija, kako se zove, zna~i, odvija se vlasni~ko prestrukturirawe na{ih preduze}a. Na{ koncept se sastoji u tome da je u centru preduze}a i zaposleni u preduze}u. Ovo ne moè da bude formalni akt. Negde smo u zakonu napisali, doneli dekret i sada smo dru{tveni, pa }e dekret da se sprovede u najkra}em roku i mi }emo onda da budemo privatni to su procesi. Mi smo se opredelili da ovaj koncept umesto formalne obaveznosti ima jak ekonomski motiv. Po{to se svi ovde zalaète, i mi se zalaèmo za trì{nu privredu, to je u svim trì{nim privredama najve}i motor promena. Mi bismo èleli da u tim promenama i u otvorenosti jugoslovenske privrede prema doma}em i prema stranom kapitalu niko ne presko~i one koji su svojim ogromnim odricawima sve vreme sankcija ~uvali preduze}a i privrednu strukturu Jugoslavije od raspada. Pravo na prioritet pripada, pre svega, onima koji su u tome u~estvovali, zna~i, zaposlenima u preduze}u i onima koji su ceo svoj radni vek proveli grade}i na{a preduze}a penzionerima. Molim vas da ne pojednostavqujemo situaciju, niti su na{a preduze}a nastala idili~no, niti su postala takva bez
1119
velikog unutarweg odricawa, bez velikog stru~nog potencijala, otvorenosti na{e zemqe prema svetu. Jedan surovi dokaz takve strukture je to {to je ovoliko godina sankcija na{a ekonomija uz ogromne `rtve i gubitke izdràla i nije se raspala. Sada, kada gledamo ra~une, profesor Rankovi} je to lepo rekao, posle pet iscrpquju}ih godina u kojima smo mi godi{we gubili po polovinu dru{tvenog proizvoda, to je dva i po dru{tvena proizvoda taj gubitak niko ne moè da presko~i. Otvarawem na{e ekonomije prema svetu dobija se efekat opruge. Zna~i, ono {to je pritisnuto pod sankcijama, u meri u kojoj ima realan trì{ni pristup svetskom trì{tu, moè relativno brzo da odsko~i u roku koji i autor zakona predvi|a kao rok za privatizaciju. To zna~i da mi ra~unamo sa ekspanzijom na{e ekonomije. Moète videti preduze}a koja su do ju~e ili do pro{le godine stajala sa modernim kapacitetima i dobi}ete fatalan ekonomski rezultat. Posle samo jedne godine rasta proizvodwe kwigovodstvo pokazuje drugu sliku. Zalagali smo se da se odluka o ulasku u ovaj proces donese u preduze}u, ne zato {to èlimo da ostavimo prostor da neko to izbegne, trì{ne neminovnosti su neminovnost i pitawe je samo da preduze}e napravi koncept, jasan koncept, da ga izloì svojim zaposlenima. Vi ste ovde rekli da treba sve da bude javno, ja se sa time potpuno slaèm. U preduze}u mora da se zna {ta se ho}e i kada se odlu~uje. Dr [e{eq: Za{to preduze}e da odlu~uje o tome? Po kom osnovu? [ainovi}: Mi dolazimo, gospodine [e{eq, na ovaj na~in do vlasni~ke strukture. Ne moèmo re}i {ta je starije koko{ka ili jaje. Dr [e{eq: Zna~i, preduze}e je vlasni{tvo zaposlenih. [ainovi}: Ako vi podràvate ovakav put da do|emo do vlasnika, onda ne moèmo re}i da nema po~etka jer nema vlasnika. Mi na ovaj na~in dolazimo do vlasnika. Kada zaposleni u~estvuju u odlu~ivawu, oni }e biti svesni, ja sam ube|en, da odlu~uju o svojoj sudbini i o poslovnom konceptu {ta }e sutra biti. Brojna preduze}a sada su kapitalizovana, kao {to je profesor Rankovi} rekao, jedan deo akcija }e biti nominalan ako preduze}e ne doìvi nikakav razvoj. Akcije gube vrednosti u najmodernijim ekonomijama. Ovako imamo priliku da u|emo u otvorenu borbu, u jednu trì{nu utakmicu, da osloweni na svoje iskustvo i na vitalnost na{e ekonomije do|emo u narednom periodu do efekata koji su ovde predvi|eni. Privatizacija je ulagawe kapitala, motiv razvoja. Dokapitalizacija, kako sam ja bar razumeo ministra Beka, je ovde jedan od osnovnih motiva i modela koji dolaze dan iza sprovo|ewa ovog zakona, jer sav taj kapital ostaje u preduze}u. U me|uvremenu fondovi, koji su ovde pomenuti, treba da obezbede osnovne funkcije. Jedino je potpuno precizan penzioni fond, svi ste to ovde rekli, ja se sa vama potpuno slaèm. Fond za trì{te rada sluì da omogu}i prekvalifikaciju i finansira prestrukturirawe zaposlenih sutra{wim postupkom. Fond za razvoj treba da plasira kapital kroz bankarski sistem i da podstakne one razvojne ciqeve za koje smo se opredelili.
1120
Ovde je re~eno da i Vlada ima svoj koncept, jer i sami ste rekli da je stihijska privatizacija nedopustiva, jer se velika ekonomska strategija ne moè prepustiti sama sebi. Ube|en sam da smo na po~etku jednog procesa koji ima mnoge rizike, koji }e postavqati pitawa kroz svoj tok, ali mislim da moèmo obezbediti napredak na{e ekonomije na principima koje sam spomenuo, a to nam je osnovni ciq. Voditeq: Hvala. Gospodin [e{eq je traìo repliku. Dr [e{eq: Mislim da se vladaju}e partije opet zanose apologetikom proleterijata. To vodi socijalnoj demagogiji i po cenu odustajawa od ekonomske racionalnosti. Moderne ekonomije ne priznaju radnika kao samoupravqa~a. Moderne ekonomije priznaju radnika samo kao najamnog radnika. Va{a teza da je radnik ne{to ulagao u preduze}e je bez ikakve osnove. Nije ulagao. Radnik je primao platu. Podrazumeva se da je ta plata bila na osnovu trì{ne cene rada. Ako nije primao po trì{noj ceni rada, onda ste mu zakidali na neki drugi na~in, ali on nije postajao vlasnik fabrike. Vi se vra}ate samoupravqa~kom konceptu po kome oni u preduze}u odlu~uju ho}e li se privatizovati i na koji na~in, da odre|uju koncept privatizacije. To je besmisleno. To }e ekonomski dotu}i preduze}a, a ne}e izazvati pozitivne efekte, nikakve. To je sigurno. Mislim da se u ve~era{woj raspravi iskristalisao jedan novi koncept oko koga bi trebalo traìti konsenzus, koncept od dva kruga privatizacije. U prvom krugu trebalo bi izvu}i novac iz privatizacije, efektivni novac za vra}awe stranih dugova i vra}awe stare devizne {tedwe. Sva tri oblika predstavqaju izvla~ewe konkretnog novca, efektivnog novca, jer dràva mora vra}ati dugove. Ne postoji drugi na~in. Ako propusti priliku da kroz privatizaciju vrati strane kredite i staru deviznu {tedwu, vi{e ih nikada ne}e vratiti. U razgovorima sa ministrom Bekom, ministar je pomenuo vra}awe dugova kroz poslovni prostor. Preduze}a koja raspolaù poslovnim prostorom moraju da se privatizuju, je li tako? Kroz ovaj akt o privatizaciji, kroz ovaj zakon, ne}e biti ni poslovnog prostora. To bi bio prvi krug. Drugi krug se odnosi na ono {to ne moè da se proda na trì{tu, {to ne moè da se zameni za strane dugove, {to ne moè da se zameni za staru deviznu {tedwu. To bi trebalo da se privatizuje po sistemu vau~era, ali ne vau~era koji }e se deliti radnicima, jer onaj ko je danas zaposlen je privilegovan. [ta je sa nezaposlenima? [ta je sa onima koji rade na crno? Za{to ih nazivate sivom ekonomijom? Oni su glavni stvaraoci. U ve}ini preduze}a danas se glumi rad, a vi znate kako se iz buyeta ili preko slu`be za platni promet me{a taj novac od uspe{nih se prebacuje neuspe{nima, zatvaraju se rupe itd. [ainovi}: Gospodine [e{eq, ako mi dozvolite, nemojte prednost ra~unati za slabost. Rekao sam vam da su ravnopravni svi potezi velike ekonomske reforme pa i stara devizna {tedwa. A dugovi... Dr [e{eq: Po sada{wem zakonskom projektu stara devizna {tedwa je predvi|ena tek za tre}i krug, zna~i, kada uop{te ne uspe privatizacija. Vi nipoda{tavate staru deviznu {tedwu.
1121
[ainovi}: Ne, nikako. Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa je gotov novac, ali ono sa ~ime se ne bih sloìo sa ve}inom u~esnika u raspravi je da kroz ovu privatizaciju treba sprovoditi restituciju, odnosno denacionalizaciju. Nekada sam mislio kao i vi, da to treba da se radi, da treba da se vra}a, i Srpska radikalna stranka je 1990, 1991. godine bila pristalica vra}awa. Me|utim, kada smo dubqe u{li u taj problem, kada smo razmotrili su{tinu, shvatili smo da je to nemogu}e iz vi{e razloga. Stvorio bi se haos u Srbiji. Prvo, vra}a se ne{to {to je zakonom otimano u periodu od 1945. do 1950. i neke godine. Vra}eno je ono {to je oteto administrativnim merama, 100.000 hektara zemqe vra}eno je seqacima. Stvoren je haos. Ta zemqa je uglavnom rasprodavana, {to je uzrokovalo pad cena zemqe, a ekonomski efekat nije postignut. Bilo je pravi~no da se vrati, jer je administrativnim merama uzeto. Ostalo je uzeto Zakonom o nacionalizaciji, zakonima o agrarnoj reformi itd. Zakonima o agrarnoj reformi, mo`da profesor Rankovi} zna boqe, vi{e od milion hektara je podeqeno seqacima bezzemqa{ima. Ako se vra}a, mora i to da se vrati. Ne}ete vaqda da seqacima bezzemqa{ima posle pola veka uzimamo zemqu. To ne moè. Onda bi se zemqa morala vratiti folksdoj~erima. Onda bi se zemqa ko zna kome vra}ala. Najgore je {to ne postoji evidencija {ta je kome uzeto. U Op{tini Zemun nismo uspeli da na|emo evidenciju ni {ta je sve crkvi uzeto. Zna~i, da bi nekome moglo biti vra}eno jer ima dokaze, a nekome ne bi moglo jer nema dokaze. Moralo bi se dokazivati uz dva svedoka {ta je kome oteto, kao {to je nekada bora~ki sta` dokazivan. To je nemogu}e i iz drugih razloga, razloga pravne prirode. Pro{lo je vi{e od 20 godina, a u modernim pravnim porecima postoji institut apsolutne zastarelosti. Apsolutna zastarelost nastupa kada pro|e vi{e od 20 godina. Ako ubijete ~oveka, ne moète odgovarati posle 20 godina. Ako vas uhvate posle 20 godina, ne moè vas sud osuditi apsolutna zastarelost. Apsolutna zastarelost mora i u ovome da postoji, ina~e bi se stvorio haos. Najlak{e je obe}avati, dok je neka stranka opoziciona ili neka stranka koja i nema {ansi da postane vladaju}a vrati}emo svima. [ta se moè vra}ati? Moè se vra}ati imovina. Nije to {to je oteto ono najteè. Oteti su ìvoti, a ìvoti se ne mogu vratiti. Taj proces nacionalizacije, otimawa, eksproprijacije, kako je sve to nazivano posle Drugog svetskog rata, mora se tretirati kao jedna istorijska stihija, elementarna nepogoda. Desilo se, protutwalo, nekome odnelo glavu s ramena, nekome otelo imovinu. Ako se sada poku{ava vratiti u prvobitno stawe, nema te vlasti koja to moè sprovesti. Apsolutno je nemogu}e. Jednima vratiti, a drugima ne vratiti to je nova nepravda. Ako bi se sada donosio zakon o povra}aju, imao bi iste posledice kao \in|i}ev zakon, jo{ katastrofalnije. To {to je \in|i} uradio zakonom sa retroaktivnim vaèwem, socijalisti su oberu~ke prihvatili. Iskoristili su \in|i}evu spremnost na kooperativnost i ostali su ~istih ruku jer su na \in|i}wev ra~un i{le sve negativne posledice. U ovom trenutku bi do{lo do katastrofalnih posledica. Ko bi uspeo sve da dokaè. Sada se kompenzira \in|i}ev efekat. Ne moè da se kompenzira. On je toliko
1122
negativan da se vi{e ni~im ne moè kompenzirati. Sedam godina je propu{teno, obavqena privatizacija vra}ena je u prvobitno stawe, izgubqeno je poverewe naroda. Nemogu}e je ispraviti te negativne posledice \in|i}evog zakona. Nemojte zbog toga da ùrimo. Lako je obe}ati restituciju, odnosno denacionalizaciju, ali je gotovo nemogu}e sprovesti. Zato je boqe ne obe}avati ne{to {to nije realno mogu}e ostvariti. Voditeq: Jo{ dve prijavqene replike gospodin Dimitrijevi} i ministar Beko. Beko: Zahvaqujem se, gospodine Dimitrijevi}u. Mislim da je va`no da dam odgovor na jedno pitawe koje sam ve~eras u vi{e navrata ~uo. Odre|en broj ve~era{wih kritika odnosi se na vra}awe onoga {to je dràva du`na starim deviznim {tedi{ama i inostranim poveriocima. Gospodine Rankovi}u, rekli ste da vrednost dru{tvenog kapitala nije velika. Ne slaèm se sa va{om procenom zato {to bi onda samo vrednost telekomunikacija, kao dela PTT sistema, iznosila 15% ukupnog dru{tvenog kapitala. Nije tako. Mi imamo zama{no nacionalno bogatstvo. Rankovi}: Ja ne bih dao ni toliko koliko je po kwigama. Beko: Evo, ima}emo uskoro priliku, vide}emo koliko vrede telekomunikacije i na{a dru{tvena imovina, s obzirom na to da }e svako preduze}e koje ulazi u transformaciju morati da dostavi agenciji vrednost dru{tvenog kapitala. Podaci }e biti javni i objavqivani u {tampi zajedno sa obave{tewima koja preduze}a ulaze u transformaciju. Ako bismo krenuli da vra}amo sve te dugove i sve te obaveze, pitam vas, iz kojih sredstava }e biti obezbe|eno {est i po milijardi maraka za stare devizne {tedi{e i dodatnih sedamnaest milijardi maraka za inopoverioce. Ako uzmemo u obzir da je ukupna nov~ana... Dr [e{eq: Mogu li ja da vam kratko odgovorim? Beko: Molim vas, da zavr{im, a onda }u rado saslu{ati sve {to imate da kaète. Dr [e{eq: Ali ovo mi je pitawe posebno interesantno? Beko: Dopustite, gospodine [e{eq, ima}ete prilike, siguran sam, meni je interesantno da ~ujem sve {to vi mislite ve~eras. Ako bismo krenuli da prodajemo, gde je taj kapital i na koji }emo na~in to uraditi? Rekli ste da su li~ni prihodi zaposlenih minimalni i da ne omogu}avaju kupovinu nekih akcija. Ne razumem, gospodine Dimitrijevi}u, koje su to akcije, jer mi besplatno dajemo 14.000 maraka, a pruàmo i mogu}nost da qudi kupuju svoje akcije naknadno. Dimitrijevi}: Proisti~e iz teksta zakona. Beko: Ne proisti~e. Po{to je ukupna nov~ana masa, koja je danas u dràvi u opticaju, ekvivalent jedne milijarde dolara i imamo jo{ toliko u ke{u, gde su onda te pare kojima }emo obezbediti da se u ovom inicijalnom krugu, prvom krugu, obezbedi vra}awe stare devizne {tedwe i vra}awe duga inopoveriocima. Tog kapitala nema, a mi moramo da u|emo u ekonomske reforme. Preduslov za to je stvarawe transparentne vlasni~ke strukture. Mi{qewa smo da je ovo dobra polazna osnova. Ne slaèm se sa vama, gospodine [e{eq, da radnici nisu stvarali vrednost preduze}a. Radnicima nije obezbe|eno da iskqu~ivo privatizuju svoja
1123
preduze}a, nego horizontalno mogu da se kre}u i u druga preduze}a. Ako ve} nema kapitala kojim dràva moè da obe{teti i {tedi{e i inopoverioce, onda neko u ovoj dràvi mora da ga stvori. Da bismo dobili motivaciju za stvarawe i stekli poverewe onih koji su stekli vlasni~ke udele, radnici }e svojim radom stvoriti u budu}nosti mogu}nost da ova dràva ispuni svoje obaveze. Slaèm se da }e ekonomska integracija ove dràve sigurno obavezati dràvu da vrati sve svoje inostrane dugove. Slaèm se da je vra}awe devizne {tedwe gra|ana jedan od prioriteta ove zemqe, ali nemojte vi da ih branite ako oni to ne}e. Ja sam sa wima razgovarao. Dr [e{eq: Koga da branim? Beko: [tedi{e. Ja sam sa wima razgovarao pre dva dana u Vladi, bili su tamo... Dr [e{eq: Sa kojim {tedi{ama? Beko: Deviznim {tedi{ama, 10 ~lanova razli~itih udruèwa {tedi{a bili su u Vladi... Dr [e{eq: Prvo, udruèwa deviznih {tedi{a nisu devizne {tedi{e. Beko: Udruèwe deviznih {tedi{a Dr [e{eq: To prvo razdvojite. Beko: Objediwuju veliki broj deviznih {tedi{a. Dr [e{eq: To nije istina. Beko: Dopustite, saslu{a}u vas na kraju. Oni su rekli da devizne {tedi{e ho}e da budu obe{te}ene onako kako su svoje uloge i doneli devizama i u gotovini. Ako im se pruì mogu}nost da i na neki drugi na~in kompenzuju te svoje uloge, to }e biti slobodno pravo i izbor onih koji to prihvataju. Mi treba da ponudimo, a oni da to pravo realizuju ako ho}e. Zbog toga smo i u ovaj zakon ugradili pravo {tedi{ama da u~estvuju u akcijskom fondu Srbije, gde }e se ste}i sve akcije nakon prvog, drugog i tre}eg kruga, a tu }e dolaziti ne samo neprodate akcije ili talog, kako sam ~uo u nekoliko navrata, nego i svi odustanci od kupovine. Neko }e èleti, a ne}e mo}i da kupi, i bi}e vi{e kapitala u preduze}u koji ne}e oti}i i ne}e biti podeqen kroz onih 14.000 maraka. Oni }e tu ostvariti svoje pravo ako ga èle, a ako ne èle, nama ostaje da stvarawem vi{ka vrednosti u toku slede}e godine damo mogu}nost da se ti {tedni ulozi vrate. Oni su svesni i spremni da ~ekaju i daqe ako dràva ukazuje na izvore za vra}awe te devizne {tedwe. Jedino sugeri{u da bi bilo pametno, dobro i korektno prema wima da se obezbedi jedan iznos, koji su procenili na dvesta pedeset miliona dolara, koji }e vratiti najmawe devizne uloge onima koji su najugroèniji, i to je apsolutno prvi prioritet. Dràva }e se time pozabaviti. Nije direktna nadle`nost Republi~ke vlade da stvara program vra}awa devizne {tedwe, ali mi to ose}amo kao svoju obavezu i zbog toga smo na sednici Vlade u sredu, ove nedeqe, uputili inicijativu Saveznoj vladi da zajedno u~estvujemo u tom poslu i da Republi~ka vlada ponudi najboqe {to moè, a isto tako da u vra}awe stare devizne {tedwe ukqu~imo ono sa ~ime dràva raspolaè. To je dràvni kapital, koji nije ovde obuhva}en na na~in kako ste govorili, go1124
spodo, dràva je tu titular, dràva je tu vlasnik, ona odlu~uje o svom kapitalu. Kada ga stavi u promet, raspolaga}e i onim {to bude rezultat tog prometa. To i jeste izvor takvog finansirawa. Mi }emo ponuditi, gospodine [e{eq, i poslovni prostor kojim raspolaèmo, koji je u svojini Republike, kao jedan od izvora takvih sredstava. Ja znam da je jedan lokal u gradu prodat, vama sam to pri~ao, u centru grada, za vrlo visok iznos, impresivno visok iznos. Postoje vlasnici takvih sredstava koji su raspoloèni da ulaù u ne{to ~vrsto i motivisani su za ulagawe. Takva sredstva nas interesuju. Dr [e{eq: Zna~i ima para? Rekli ste da nema. Beko: Ima, odre|eni agregati para, ali ne kod velikog broja qudi. Ja bih isto tako hteo, dolazim iz uspe{nog privatnog preduze}a, nikada ranije nisam radio u dràvnoj upravi... Dr [e{eq: Moè li jedno pitawe? Beko: Sva pitawa su dopu{tena, naravno. Ako ve} startujemo sa {irokim ekonomskim reformama i ukqu~ivawem u me|unarodnu zajednicu, da ipak damo nakon svih ovih godina iscrpqenosti zbog sankcija, rata u okruèwu, pravo gra|anima, zaposlenim radnicima. Pri tom, obuhva}eni su ne samo trenutno zaposleni nego svi oni koji su bili ikad zaposleni u preduze}ima sa dru{tvenom i dràvnom imovinom. Dajemo im pravo da i oni budu, kako kaù, mali kapitalisti i sa ne~im da startuju, a da sutra dobiju dividende od svega toga. Dr [e{eq: Mogu li ja sada da postavim dva pitawa? Rankovi}: Ne, izvinite, samo jedno pitawe. Dimitrijevi}: Ja sam ustupio re~ ministru, a da kaèm ne{to, da se vratim na neke stvari koje su bile. Prvo, mislim da je lo{ redosled poteza u reformi ako je ovo godina reformi. Mi treba neke druge stvari da uradimo da liberalizujemo spoqnu i unutra{wu trgovinu, da normalizujemo odnose sa me|unarodnim institucijama, pa tek onda da stvorimo trì{te kapitala, berzu koju nemamo. Kada pripremimo tu osnovnu strukturu, treba u}i u proces privatizacije i doneti zakon o privatizaciji. To moè da bude i paralelno, ali ako smo hteli opet radikalnu i celovitu reformu, onda je trebalo doneti paket reformskih zakona, pa tek onda krenuti. Dozvolite samo, to je prva stvar koju tu treba re}i. Odgovorno vam tvrdim da za ovaj predloèni model privatizacije MMF ne}e dati ni centa zato {to je to potpuno neefikasan model, koji ne garantuje nikakvo su{tinsko prestrukturirawe. Standardni programi MMF-a su mnogo radikalniji i mnogo druga~ije usmereni. Prema tome, ne}ete zadobiti poverewe, kada budete pregovarali sa MMF-om, predlaù}i ovakav zakon. Ako to ve} èlite, predloìte mnogo radikalniji zakon. Gospodin [ainovi} je rekao da u ovom zakonu postoji jak ekonomski motiv za privatizaciju. Iskustva isto~noevropskih zemqa pokazuju da je insajderska privatizacija stajala u mestu i da je minimalno privatizovano. Setite se samo 1992, 1993. godine kada smo imali razornu hiperinflaciju, bilo je veoma atraktivno privatizovati jer je onda vrednost preduze}a bila vrlo mala. Prema tome, ne postoje jaki ekonomski motivi za ovakav oblik privatizacije i zbog toga ona mora da bude obavezna.
1125
To je re~eno, ali jo{ jednom treba primewivati. Ne}e insajderska privatizacija stvoriti motive za prestrukturirawe preduze}a. Za{to? Vlasnici ostaju radnici i direktori. Svako èli da se zadrì u firmi u kojoj jeste, da ostane da radi tu gde jeste i direktor da ostane tu gde jeste. Nema nikakvih unutra{wih podsticaja za prestrukturirawe, koje je kqu~ni problem privrede, ve}i ~ak i od privatizacije. To je iskustvo pokazalo. Ni{ta se ne mewa u efikasnosti upravqawa. Kona~no da kaèm, gospodin [ainovi} je rekao da SPS odgovara za celinu ekonomske situacije u zemqi. Molim vas, da li to zna~i da odgovara za stopu nezaposlenosti koja je 50% i koja je najvi{a u Evropi? Da li odgovara za mawak u penzionom fondu od ~etiri-pet milijardi dinara u ovom trenutku? Da li odgovara zato {to je na listi euromanija? Na{a zemqa je od 122 mesta na 116. po nivou sigurnosti rizika ulagawa. Hrvatska, uprkos svemu {to je imala, nalazi se na 80. mestu. Kako opravdati ~iwenicu da Hrvatska, u kojoj je vo|en rat, stoji boqe od Srbije u tom rejtingu? Da li za sve to odgovara? Kada je u pitawu kredibilitet, moè li se verovati predlaga~u i Vladi da moè da realizuje ovaj program posle svega {to je u~iweno? Za{to to nije uradila daleke 1989, 1990. godine. Ne èlim da budem advokat gospodina \in|i}a, istini za voqu treba re}i, ali zakon o privatizaciji je i{ao paralelno sa revalorizacijom. Zna~i, prvo revalorizovati pa odmah privatizovati. Me|utim, SPS je prihvatila samo revalorizaciju, a nije prihvatila predlog o privatizaciji. Voditeq: Molim vas, ve} pre{iroko idemo... Dimitrijevi}: Dobro, evo ja zavr{avam sa ovom serijom primedbi. Rankovi}: Samo jedno pitawe gospodinu Beku, da odgovori, molim vas. [ainovi}: Ja se izviwavam, ali morao bih sada da kaèm... Rankovi}: Insistirate da odgovorite. Za{to radnicima, ako ih toliko favorizujete, ne date pravo da odmah prodaju besplatne deonice koje dobiju? Beko: Zato {to, gospodine Rankovi}u, te deonice, s obzirom na ekonomske okolnosti, okruèwe, ne}e donositi dividende, {to je primarni motiv svakom vlasniku akcija, pa bismo hteli da ga za{titimo, u vremenu od slede}e dve godine, da sa~uva te akcije za vreme u kome }e one postati profitabilne, a ne da ih otu|uje po vrlo niskim cenama, gotovo bezna~ajnim cenama, zbog toga {to danas ne donose dividendu. Rankovi}: Wihovo pravo je da odmah prodaju, oni ne}e da ~ekaju. Beko: U tome se, gospodine Rankovi}u, razlikujemo po mi{qewu, a meni je drago da sam imao priliku... Rankovi}: Bi}emo, nadam se, ìvi pa }emo videti. Beko: Dopustite samo da vam kaèm da je meni drago {to sam imao prilike da upravo ovaj stav proverim razgovaraju}i sa radnicima na terenu, u organizaciji Saveza sindikata Srbije, u Kru{evcu, i oni se sa time slaù. Rankovi}: Radnik ho}e platu, sigurnu platu. Penzioner ho}e penziju, sigurnu penziju.
1126
Po{arac: Htela bih da kaèm da je ministar veliki optimista. Ja nisam takav optimista kao on, da }e ove akcije, osim u nekim preduze}ima, brzo po~eti da daju dividende. Na{a privreda se nalazi u veoma lo{em stawu. Mi smo jo{ uvek na nivou industrijske proizvodwe. Sada su mewani ovi ponderi, po bilo kom sistemu, starom ili novom pondaracionom, jo{ uvek imamo industrijsku proizvodwu koja je 60% mawa u odnosu na nivo industrijske proizvodwe iz 1989. godine. To su podaci. Mi imamo ogroman vi{ak nezaposlenih qudi, qudi koji ho}e da rade, koji bi trebalo da rade, koji se formalno nalaze na spisku zaposlenih u firmama, a za wih nema posla. Ono {to nama treba jeste taj proces strukturnog prilago|avawa. Me|unarodne finansijske institucije, kada se budemo vratili u wih, traì}e program strukturnog prilago|avawa. Ne bi trebalo da imamo iluzije da je to ne{to {to }e i}i brzo. Proces strukturnog prilago|avawa traje 510 godina, ali ga treba zapo~eti odmah. Ono {to mi moramo da uradimo, ne znam {ta je Vlada ~ekala do sada i {ta jo{ ~eka, je liberalizacija, op{ta ekonomska liberalizacija, unutra{wa i spoqna, i demonopolizacija. Mi imamo izuzetno monopolizovanu poqoprivrednu strukturu. Za{to? Ono {to mi moramo da imamo, to je program za razvoj privatnog sektora za mala i sredwa preduze}a. Samo tako mi }emo mo}i vi{ak zaposlenih da apsorbujemo iz dru{tvenih i dràvnih firmi. Nema drugog na~ina da to uradimo, uz istovremeno prestrukturirawe dràvnih i dru{tvenih firmi. Mi imamo privrednu strukturu koja je neefikasna, neprofitabilna, privrednu strukturu koja pravi gubitke. Nemojmo imati iluzije da samo treba da podignemo proizvodwu i da }emo postati ponovo efikasni, da }emo se oporaviti i nastaviti da rastemo. Gde je trì{te za te proizvode? Mi moramo da proizvodimo ono {to moèmo da prodamo i na ~emu moèmo da zaradimo, profitiramo. To je zdrava ekonomija. Dakle, mi moramo pod hitno da normalizujemo na{e odnose sa Me|unarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom. Fond ne daje velike pare, ali Fond daje zeleno svetlo drugim investitorima da oni mogu da ulaù kod nas. Profesor Rankovi} zna, ja sam radila studiju o tome kako obezbediti obrtni kapital za preduze}a, na{a preduze}a imaju stra{an nedostatak obrtnog kapitala. To se ne moè re{iti mekim buyetskim ograni~ewima, tako {to }e dràva jeftine kredite selektivno davati ovome ili onome preduze}u, odràvati socijalni mir. Ne. Iskustva zemaqa u tranziciji pokazuju da nema strukturnog prilago|avawa bez tvrdog buyetskog ograni~ewa, nema posebnih, preferencijalnih kredita osim za sektor poqoprivrede, ali to je sada ve} pitawe agrarne politike. Mi to moramo da radimo brzo, mi moramo imati kredibilan socijalni program, realan socijalni program za radnike koji }e ostati bez posla. Vra}am se na pitawe kapitala. Molim vas, mi moramo da iskoristimo ovaj proces privatizacije da oformimo banku za obnovu i razvoj i reinvestiramo taj kapital u projekte koji }e obezbediti zaposlenost, gde }e radnici primati plate i mo}i normalno da pla}aju doprinose za penzijsko i invalidsko, zdravstveno i osigurawe od nezaposlenosti. Ne}ete re{iti problem finansirawa penzija, koji je ogroman, sloèn program
1127
i zahteva poseban program reforme penzijskog i invalidskog osigurawa u ovoj zemqi, ne}ete ga, dakle, re{iti time {to }ete jedan deo kapitala dati da se isplate penzije. To }e, mo`da, omogu}iti isplatu penzija dvatri meseca. Ali {ta }emo posle toga? Ponovo }e se sve vratiti na staro. Opet }emo imati problem sa visokim poreskim optere}ewima, sa neizdrìvo visokim poreskim optere}ewem, koje zna~ajno prevazilazi fiskalni kapacitet na{e privrede. Ponovo }emo imati problem sa izmirivawem javnih obaveza buyetskih potro{a~a i ostalih potro{a~a u javnom sektoru. Dolazimo onda do problema fiskalnog prilago|avawa. Ono {to nama treba jeste brza, sveobuhvatna, odlu~na, zaista odlu~na ekonomska reforma. Ako propustimo ovo vreme, ako partija na vlasti propusti ovo vreme, zaista }e snositi veliku istorijsku odgovornost. [ainovi}: Dali ste mi izvanredan {lagvort na ovo {to je gospodin Dimitrijevi} rekao. Dr [e{eq: Ja sam sada na redu. Nemojte tako. [ainovi}: Vi ste samo sa suprotne strane objasnili ono {to sam ja èleo da kaèm. Ta~no je da je Socijalisti~ka partija nosila teret odgovornosti sve ovo vreme. Ta~no je da je u vreme nevi|ene krize nosila odgovornost da sa~uva zemqu, i sa~uvala ju je. Rekao sam da smo izgubili pod embargom i pod tim nevi|enim teretom 2,5 dru{tvena proizvoda, i nemojte me zato prozivati. Mi smo potpuno svesni tog tereta. To gubimo zato {to neke mo}ne sile i danas vr{e pritisak na ovu zemqu. Vi govorite o kredibilitetu ove zemqe, a va{i lideri kod istih tih sila, ba{ danas, ovu istu zemqu ogovaraju i ru{e kredibilitet. Nemojte da ovo vitalno, ekonomsko, razvojno pitawe iz teku}ih politi~kih razloga prebri{emo politi~kim floskulama. Nemogu}e je imati prvo trì{te kapitala pa posle kapital. Govorio sam vam o istovremenosti reforme i potpuno se slaèm sa vama, gospo|o, ta energi~na reforma koja pokriva celinu ekonomskog fronta je jedina alternativa. Osnovni ciq je razvoj. Mi samo tako moèmo da oìvimo ovu mo}nu privredu i postignemo ciqeve koje èlimo. Voditeq: Gospodine Vukovi}u, samo odgovor na pitawe o liberalizaciji. Dr [e{eq: Obe}ali ste mi i sada mi ne date re~. Vukovi}: Rekao bih ne{to o liberalizaciji i uop{te o reformi. Mislim da se svi oko toga slaèmo da je reforma neophodna, jer }e ona predstavqati {ok-terapiju za na{u privredu i za ceo socijalni aspekat; pacijent kada treba da dobije {ok-terapiju, wega prvo oporave, podignu mu imunitet, pa ga tek onda podvrgnu {ok-terapiji. Prema tome, ja se ne bih sloìo da }e sa nama najvi{e da diskutuju o transformaciji, nego }e to Svetska banka, jer to je jedno od strukturalnih pitawa, pa }e Svetska banka na tome... Slu~ajno sam pre godinu dana bio u delegaciji u Parizu i znam ko je insistirao na tome, vi izgleda imate druge informacije, na~elnik je na tome posebno insistirao i koliko ja znam, to su pitawa kojima se bavi Svetska banka. Ako vi kaète da je pitawe prestrukturacije vlasni{tva jedno pitawe koje se moè re{iti u trenutku, to je verovatno teorijski izvo1128
dqivo, ali mo`da ne danas i ne u ovoj zemqi. Mo`da u nekoj drugoj zemqi, ali ne znam nijednu da je to uradila, i danas u Poqskoj, koju ste spomiwali, 20% dràvnih preduze}a jo{ nije privatizovano. Prema tome, to je... Dimitrijevi}: Kod nas 80% nije privatizovano, kod wih 20%. Vukovi}: êga? Po{arac: Kapitala. Dimitrijevi}: Kod wih samo 20% preduze}a nije privatizovano, a kod nas 80%... Vukovi}: Gospodine Dimitrijevi}u, nisu bili pod sankcijama. Dimitrijevi}: Bez obzira na sankcije mi smo mogli da imamo privatizaciju. Vukovi}: Ne, ne. Dimitrijevi}: Za{to da ne? Voditeq: Pustimo gospodina Vukovi}a da zavr{i. Vukovi}: Kre}e se sa jednim od elemenata reforme, a to je svojinska transformacija, ostali }e uslediti veoma brzo. Dakle, i liberalizacija, i sprovo|ewe antimonopolskog zakona, i ostali elementi koji su neophodni. Treba stvoriti neke pretpostavke, koje sve nisu u mo}i prisutnih stranaka i Savezne i Republi~ke Vlade. One zavise od jo{ nekih faktora koji su izvan sfere ekonomije; nalaze se u drugim sferama. Ekonomskim merama ili zakonom ne moèmo dovesti do toga da se te pretpostavke steknu. Verovatno postoje neki drugi segmenti vo|ewa ra~una o nacionalnom interesu i nekim drugim stvarima, koje }e jednog momenta dovesti do toga da re{imo na odgovaraju}i na~in i ova pitawa uz podr{ku neophodnih faktora. Mislim da ne bih bio za to da mi zarad privatizacije `rtvujemo neke na{e interese i da odjednom kapital potekne. Ja ne verujem ba{ u to, nego postoje... Po{arac: Koje interese? Vi ste onda protiv privatizacije. Vukovi}: Ne, JUL je za privatizaciju, za reformu dru{tva, ali da se ne `rtvuju neki nacionalni intersi koji su za nas jako bitni, mo`da za vas nisu. Po{arac: Koje nacionalne interese? Krsti}: Vrati}u se direktno na tekst zakona o kojem razgovaramo. Ovde zaista nismo govorili kao advokati ni starih deviznih {tedi{a, ni onih ranijih vlasnika, ni wihovih naslednika, ni penzionera. Nova demokratija smatra da ozbiqna dràva mora da se razduì, mora da izvr{i svoje obaveze prvo prema penzionerima. Problem penzija se ne}e re{itu kroz ovo, ali mora u~initi napor. Ne}e staru deviznu {tedwu re{iti kroz u~e{}e u privatizaciji, ali mora da pruì mogu}nost gra|anima da biraju ho}e li u~estvovati u privatizaciji, pa se na taj na~in izmiriti, ili ~ekati da u narednih 15 godina dobiju jednu petnaestinu i uredno servisirawe. To je ono o ~emu govorimo. Kada su u pitawu raniji naslednici, nesumwivo da }e to biti veoma te{ko, i pitawe je da li je izvodqivo. Dràva mora i to u~initi i pokazati dobru voqu. Mewa se sistem, uvodimo privatnu svojinu, mislimo da je pravedno da se vrati onima kojima je to mogu}e vratiti, onima koji su sa~uvali papire. Mislimo da je jedino mogu}e u nov~anoj... Dr [e{eq: A koji nisu pomo}u dva svedoka, kao za bora~ke penzije.
1129
Krsti}: Oni koji nisu, naàlost, ne}e mo}i da dokazuju sa dva svedoka. Dr [e{eq: Mogu sa dva svedoka. Krsti}: Ukoliko se bude utvrdio nov~ani ekvivalent, onda je to posao koji bi nesumwivo doprineo vra}awu poverewa u dràvu. Bez vra}awa poverewa u dràvu, ozbiqnih reformi ne}e biti, niti gra|ana sa verom u dràvu, a naro~ito inostranog kapitala, bez koga mi ozbiqne reforme u ekonomskoj sferi ne}emo mo}i da izvr{imo. Nismo preveliki optimisti, ne o~ekujem veliku navalu inostranog kapitala, ali ono {to moramo da uradimo je da stvorimo uslove da taj kapital ovde bude siguran, i da mu ponudimo podjednake uslove kao {to ima u zemqama u kojima ve} posluje. Kapital nije zainteresovan za vlasni{tvo onoliko koliko mi mislimo, wega interesuje profit. On ho}e da bude siguran ulaga~ i da ostvaruje veliki profit, a to }e mo}i u zemqi koja je sigurna, koja ima male poreze i transparentnu privredu koja se lako ukqu~uje u me|unarodnu robnu razmenu. Beko: Vi se, gospodine Krsti}u, zapravo zalaète, kada je stara devizna {tedwa u pitawu, da ona iz akcijskog fonda dobije pravo ve} u prvom krugu u preduze}ima. Krsti}: Tako je, da dobije i u prvom i u drugom krugu, a ono {to ste vi predvideli, to je da bude izuzeta iz banaka, da ne optere}uje poslovne banke. Bez sanirawa poslovnog bankarstva, mi ne}emo mo}i da uradimo nijedan od ovih poslova. Voditeq: Jedna replika i dva pitawa dr [e{eqa, samo... Dr [e{eq: Vrlo kratko, ja sam najkra}e govorio danas. Voditeq: Jedno upozorewe, emisija traje do 10.30 ~asova, o~igledno ne}emo mo}i sve da... Dr [e{eq: Ve~eras sam najmawe pri~ao i bio sam vrlo precizan, morate priznati. Moè da se produì emisija. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Krajwe sam precizan i vrlo koncizan. Prvo, primedba gospodinu [ainovi}u, koji je rekao da neki strana~ki lideri trenutno u Americi naru{avaju finansijski kredibilitet Srbije. Mislim da je va{a primedba opravdana, me|utim, trebalo bi da imate u vidu da je me|u tim strana~kim liderima i va{ koalicioni partner Du{an Mihajlovi} iz Nove demokratije. On je krenuo da raspravqa o Srbiji po Americi i da pregovara u ime srpskog naroda, mada ga niko nije ovlastio. [ainovi}: Vi znate na koga sam ja mislio na lidere koalicije Zajedno. Dr [e{eq: Vaqda ste mislili i na Du{ana Mihajlovi}a, on je oti{ao da pregovara sa [iptarima pod ameri~kim pokrovitreqstvom. Prvo raspravite sa va{im koalicionim partnerom, a va{e primedbe ovim drugim strankama su opravdane. Mislim da neke opozicione stranke insistiraju na apologiji studenata, a levi~arske vladaju}e stranke na apologiji radnika. U centar pa`we treba staviti gra|anina, a ne postavqati pitawe da li je radnik, da li je student, da li je seqak, da li je zanatlija, bilo ~ime da se bavi. Re~ je o nacionalnom bogatstvu.
1130
[ainovi}: Ko je o studentima pri~ao? Dr [e{eq: Nije sada, nego ja samo pravim pore|ewe sa levi~arskim strankama koje ve~eras insistiraju na apologiji radnika. Nije to primedba sagovornicima za ovim okruglim stolom, nego op{ta politi~ka primedba. Gra|anin treba da bude u centru pa`we, a re~ je o raspodeli nacionalnog bogatstva, o wegovoj privatizaciji. Do sada je to nacionalno bogatstvo smatrano dru{tvenom svojinom i delom dràvnom svojinom. U su{tini je dràvna svojina. Sada je re~ o wegovoj raspodeli. Ne{to se prodaje; to {to se prodaje svaka ~ast ako se proda. Samo ja ne verujem da se na ovaj na~in moè prodati. Ne{to se deli besplatno. Ako se nacionalno bogatstvo deli besplatno, onda ne moè da se deli radnicima koji ve} imaju privilegiju da imaju radni odnos, nego se mora podeliti gra|anima. Po{arac: Gra|anima, tako je. Oni moraju da imaju prioritet. Dr [e{eq: Ne mogu da imaju prioritet. Gra|ani moraju da budu u prvom planu. Me|u ravnopravnim gra|anima oni imaju prioritet. Onda nisu ravnopravni. Dr [e{eq: Nije ta~no. Onaj ko ve} ima privilegiju da radi u naftnoj industriji ili drugoj mo}noj firmi, sada ima i dodatnu privilegiju da ima prednost prilikom otkupa deonica, ima popust. Ne mogu imati prioritet. Ve} imaju jednu privilegiju, ne sme iz te privilegije da sledi nova privilegija. Svima mora biti podjednako dostupno jer je re~ o nacionalnom bogatstvu. I, gospodine ministre, nemojte da nam se pozivate na to razgovarali ste sa radnicima. Radnici ne razumeju koncept ovog va{eg zakona. Ogromna ve}ina radnika ne razume. Ja to garantujem. Da bi neko razumeo koncept ovog zakona, mora imati ekonomsko ili bar pravni~ko obrazovawe. Ovo je ve} suvi{e stru~an zakon da vi nama kaète da to razumeju radnici sa kojima ste razgovarali. To je radio i Milan Pani}, razgovarao je on tamo sa radnicima, pa je pokrao Galeniku. U po~etku ih je zamajavao sa dividendama koje su nekoliko meseci ispla}ivane, sada je sve obustavqeno. Dozvolite onome ko postane vlasnik akcija da sa wima raspolaè. Nemojte ga vi ~uvati od wega samoga. Pa naravno da ne mogu do kraja svi ostati vlasnici akcija, neki }e jedva ~ekati da ih se otarase, to je prirodan proces. Neki ne razumeju {ta su te akcije, ne razumeju {ta su dividende, nisu zainteresovani da se time bave. Dozvolite im da prodaju svoje akcije odmah, pa makar za gajbu piva. Onaj ko razume, ko zna {ta to zna~i, on }e ih kupovati. Neka ih kupuje u nekim slu~ajevima i budza{to, ali to je nama garancija da }e on znati da raspolaè, da unapre|uje proizvodwu, da postane lokomotiva ekonomskog razvoja. Ako vi ~uvate radnike od wih samih tako {to ne date da prodaju dobijene akcije, jer mislite da znate boqe od wih {ta je wihov interes, onda vi vra}ate samoupravqawe na mala vrata. Onda su radnici u istom onom poloàju kao u samoupravnom periodu, koji se pokazao ekonomski krajwe neefikasan. Ne samo neefikasan nego katastrofalan. Pozivate se na udruèwe deviznih {tedi{a. Ta udruèwa deviznih {tedi{a nisu legitimni zastupnici deviznih {tedi{a. Nemojte se na
1131
wih pozivati. Moè ih biti 1.000, ali dovoqno je 10 potpisa da svaki ludak registruje udruèwe deviznih {tedi{a. Oni nisu nikakav argument u ozbiqnoj raspravi. Vi uvodite tu i socijalni momenat prvo da se isplati onima koji imaju najmawe uloge. Treba prvo isplatiti onima koji imaju najve}e uloge, posle je lako onima sa malim ulozima ispla}ivati u devizama. Kada imate nekoga sa sto miliona maraka ili sa nekoliko miliona maraka, ne moram ni da ulazim sada u strukturu devizne {tedwe, on }e potr~ati da pretvara svoju staru deviznu {tedwu u akcije dobrih firmi. Kada na taj na~in smawite dug sa {est i po milijardi maraka na milijardu maraka, onda }ete mo}i re}i evo, mogu}e je da se svima vrati devizna {tedwa. Time osloba|ate banke. Nemogu}e je da kada gra|anin do|e u banku na {alter i traì svoju deviznu {tedwu da banka kaè da ne moè da isplati i da nastavi normalno da posluje, to je nemogu}e. Tog trenutka banka mora da se zatvori. To je su{tina. Kako ovo postavqate, ovo vodi u novi haos. Moramo da beìmo od haosa. Da bismo pobegli od haosa, moramo se dràti pravnih i ekonomskih principa. Ako se drìmo socijalne demagogije, onda }emo sve upropastiti. Tamo gde se politi~ari rukovode socijalnom demagogijom, nema ekonomskog prosperiteta. Socijalna demagogija ide kroz penziju, kroz invalidninu, kroz de~ji dodatak, kroz socijalnu pomo}. Tamo treba re{avati socijalne probleme, a ne uvoditi ih u deoni~arstvo, ne uvoditi ih u obaveze dràve prema raznim kategorijama gra|ana ili poverilaca. Ako i tu uvodite socijalna pitawa, onda nema izlaska iz toga. Odustanite od toga, idite strogo racionalno. Dajte u prvom krugu da se ide sa starom deviznom {tedwom. Evo vam konkretan primer kako moè. Samo Kompanija Politika prema proceni iz 1992. godine vredi osamsto miliona maraka. Dodajte jo{ tome Kompaniju Novosti, Borbu, dodajte sve lokalne medije u Srbiji koji su u dràvnoj i dru{tvenoj svojini, wih prodajte za staru deviznu {tedwu. Dve milijarde maraka }ete likvidirati. Vi se iz ideolo{kih razloga bojite toga, to je su{tina. Za{to se bojite? Ako imate jaku argumentaciju, moète podjednako uspe{no nastupati na dràvnim medijima i na privatizovanim medijima. Jaka argumentacija je uvek jaka argumentacija. Onaj ko ima jaku argumentaciju, ne boji se politi~kih posledica. Imate druge stvari koje su vrlo privla~ne, koje se mogu odmah privatizovati za {est milijardi maraka. Voditeq: Izviwavam se, imamo jo{ 10 minuta vremena. Krsti}: Imam repliku, s obzirom da je pomenut gospodin Mihajlovi}, predsednik Nove demokratije. Skup na koji gospodin Mihajlovi} putuje sutra, odràn je u istom ili sli~nom sastavu i u istoj organizaciji i u Beogradu. Nova demokratija je u~estvovala na tom skupu u Beogradu. Ne radi se o politi~kom skupu nego o akademskom, i to je poku{aj uspostavqawa dijaloga. Dr [e{eq: Molim vas, slu{ao sam saop{tewe Socijalisti~ke partije koja tvrdi da samo izdajnici idu na taj skup. Je li tako, gospodine [ainovi}u? Krsti}: Za razliku od vas, gospodine [e{eq. Voditeq: Ne moèmo to sada da...
1132
Po{arac: Nije to tema. Krsti}: Vi koji patite od ksenofobije, vi li~no i va{a stranka koju vodite, naàlost po va{u stranku toliko uspe{no... Voditeq: Nije to, nemojte sada... Dr [e{eq: Raspravite to sa socijalistima, koji kaù da su samo izdajnici pristali da idu u Ameriku da raspravqaju o Kosovu. Krsti}: Vi, gospodine [e{eq, niste pristali, vas nisu zvali, vi ste odlu~ili da ne idete. Dr [e{eq: Oni znaju unapred da mi ne}emo i}i, da ne bismo nikada i{li. Krsti}: Nova demokratija u~estvuje u svim poku{ajima uspostavqawa dijaloga i re{avawa problema, najteìh problema za Srbiju, a Kosovo je jedan od najteìh problema, i normalizacije odnosa sa svetom. Dr [e{eq: [to sada zvani~no ne odgovorite na saop{tewe Socijalisti~ke partije? Krsti}: Ne ose}amo se prozvanim, gospodine [e{eq. Voditeq: Ovo je okrugli sto. Krsti}: Ako vi negde vidite sebe, vi odgovarajte na sve {to ose}ate da treba da odgovorite. Voditeq: Ostalo nam je jo{ 10 minuta. Dr [e{eq: Ja se slaèm da to nije tema, ali to je prvo pomenuo gospodin [ainovi}. Morao sam da prozovem Novu demokratiju. Rankovi}: Ja nisam u~estvovao u drugom krugu, samo sam postavio pitawe. Prvo, za nas je glavni ciq ne samo privatizacija nego da preduze}a rade, jer radnika ne interesuje prazan papir koji ne odbacuje dividendu nego radno mesto i plata. Penzionera ne interesuje prazan papir, koji nema dividendu, nego penzija i redovna penzija. Zbog toga mi zastupamo ideju da se iskoristi ovo sa ~ime zemqa raspolaè, koliko je mogu}e, optimalne neke relacije, da budu zadovoqeni svi delimi~no, da bar delimi~no devizna {tedwa bude sanirana, da penzioni fondovi dobiju nekakav kapital da mogu da... Po{arac: Kapital, a ne ke{. Rankovi}: Dabome, kapital, da oni raspolaù sa time, da se delimi~no razduìmo prema inostranstvu, da ostavimo jedan deo dru{tvenog kapitala nekom fiducijaru koji }e upravqati sa tim kapitalom, da ostavimo vreme da se vodi debata o tome da li }e se namiriti biv{i vlasnici ili ne. Mo`da ne}e, kako kaè [e{eq, ali ostavimo jedan deo kapitala, jednu milijardu ili dve milijarde maraka da moèmo da ih isplatimo. U takvom kontekstu, dakle, mi smo zastupali tezu da se raspoloìvi kapital segmentira. Jedan deo za deviznu {tedwu, jedan deo za otplatu inostranih dugova, ostatak }emo vra}ati na drugi na~in: otpisima, reprogramirawem itd. Devizna {tedwa moè da se re{i na drugi na~in, jedan deo. Dajte koncesiju stranoj banci, potpi{ite ugovor da }e Narodna banka za 20 godina otplatiti deviznu {tedwu, taj deo. Oni }e servirati za pet minuta i to sa 10%, jer }e do}i kapital koji je izbegao unutra, ako je siguran. Prema tome, nama je va`no da obezbedimo obrtni kapital da firme mogu da rade. Niko ne}e imati nijednog dinara koristi ukoliko firme ne rade. Ako se
1133
podeli ovako, onda je jedino mogu}e da podelite besplatno 100% kapitala i da date qudima da prodaju odmah. Kupi}e jeftino oni koji imaju para, i firme }e raditi. [to vi da brinete odakle wemu pare da radi? Gospodin ministar je bio u kontradikciji, kaè da nema para, a onda odjednom sa druge strane proda}e se, ima para. Mi tvrdimo da ima pet-{est milijardi, od kojih je deo {tekovan u slamaricama, a najve}i deo je iznet u inostrane banke. Nikada niko ne}e dobiti nijedan dinar, niko ne}e uloìti niti kupiti patrqke od ovih paketa akcija. Pustimo neka qudi kupe ako imaju pare, neka ne dobiju badava, i onda }e se raditi. Voditeq: Da li ose}ate obavezu da odgovorite na ne{to od svega ovoga? Beko: Ne, ja sam ve} ranije rekao da se ne slaèm. Kapital koji sam pomiwao da je raspoloìv, selektivno je opredeqen, on }e i}i za ono {to je najatraktivnije u ovom dru{tvu. Mislim da Telekom ima svoju vrednost, jedan broj preduze}a sli~an Telekomu ima svoju vrednost. Slaèm se da Politika, gospodine [e{eq, ima svoju vrednost. Ona je napravila svoj zakon o vlasni~koj transformaciji. Mislim da ti lokali i gradsko gra|evinsko zemqi{te... Dr [e{eq: Politika sama za sebe napravila? To i jeste problem. Beko: Po tre}inama je podeqeno. Dr [e{eq: I to pre va{eg zakona? Beko: Da. Tako da ne mislim da je... Dr [e{eq: To i jeste problem. Beko: Tako da ne mislim da akcije preduze}a u ovom trenutku imaju tako zna~ajnu motivacionu osnovu da se neki ogroman kapital slije, kao {to misli gospodin Rankovi}. To je pitawe vremena. Mi se slaèmo da je potrebna jedna duboka ekonomska strukturna reforma i da }e ovaj zakon imati smisla samo ako bude pra}en i ostalim reformskim prilago|avawima. Svideo mi se komentar Demokratske stranke na sastanku koji smo imali pre par dana, gde su oni rekli da imaju odre|enih primedbi i izneli su svoje primedbe, ali su zakqu~ili da ako bude pra}en ekonomskim reformama, ovakav kakav jeste, ako bude dosledno sproveden, on }e biti sasvim u redu. Voditeq: Ostalo je samo jo{ par minuta. Dimitrijevi}: Po{to je bilo re~i o alternativnim programima, ja }u u roku od jednog minuta re}i kako je u programu koalicije Zajedno zami{qena privatizacija. Prvo, za ovaj proces predvi|en je rok od jedne godine. Drugo, u prvom krugu treba da se proda sve {to moè da se proda, a onda sledi besplatna vau~erska privatizacija. I tre}e, pare od privatizacije treba dati u razvojnu banku, koja }e otvarati mala i sredwa preduze}a i nova radna mesta. Po{arac: Samo da kaèm gospodinu [ainovi}u, Gra|anski savez ne ogovara, Gra|anski savez uvek argumentovano govori i zalaga}e se u Va{ingtonu za ukidawe spoqnih sankcija. Proces privatizacije je uvek poku{aj da se usklade i zadovoqe razli~iti interesi, i zato je to i komplikovan i sloèn proces. Ovaj zakon delimi~no zadovoqava neke interese, s tim {to neke stavqa u povoqniji poloàj. Potrebno je da se zadovoqi maksimalni mogu}i broj tih interesa, da bi se postigao konsenzus koji je
1134
neophodan za sprovo|ewe jednog ovakvog zakona. Me|utim, jedno istraìvawe, koje je radio poznati evropski ekonomista na{a zemqakiwa, govori o insajderskoj, dominantnoj privatizaciji sa radni~kim deoni~arstvom. Ona kaè da su nedostaci ti {to radnici u takvim firmama èle da dele velike plate, a ne da se investiraju, da nivo zaposlenosti zadrì iznad optimalnog... Voditeq: Minut je pro{ao, izvinite, molim vas. Ostajemo du`ni gledaocima koji su postavqali pitawa. Moram da kaèm da }e sva ova pitawa biti prosle|ena nadle`nom ministarstvu kao... Dr [e{eq: Pitawa su nama upu}ena, a ne nadle`nom ministarstvu. Voditeq: Naàlost, mi smo se raspri~ali ovde tako... [ainovi}: @eleo sam da kaèm da se u mnogim va{im ve~era{wim kritikama nalazi veliki deo odgovora. Kada do|emo do su{tine ekonomije, ovo {to je rekao gospodin Rankovi}, kao da smo opet u nekoj istoj komisiji. Nemogu}e je izvr{iti privatizaciju odmah i sve prodati odmah, a obezbediti i vreme i rokove o kojima ste vi govorili. To se svodi na to da moramo da imamo jasan i celovit koncept. Svodi se na to da moramo da odgovorimo u roku koji se meri mesecima. U Saveznoj skup{tini trebalo bi na}i zakon o staroj deviznoj {tedwi. Kada se u Republi~koj skup{tini na|e ovaj zakon o privatizaciji, da se koncept koji je Savezna vlada napravila za odnos sa Londonskim i Pariskim klubom u~ini dostupnim, i da se na taj na~in stvori ambijent koji daje celinu reforme. Posle duge krize i ekonomske izolacije, mi smo zemqa kojoj je potreban radikalan ekonomski oporavak, i to je osnovni ciq. Zato nije mogu}e prepisati modele iz 1989. godine iz Poqske, ê{ke. Osnovni ciq je da izvr{imo prestrukturirawe, pa i vlasni~ko, da bi do{ao kapital. To vi govorite, nemojte nam to sada stavqati na du{u kao slabost. Ne vredi se filozofski nadmudrivati {ta je starije koko{ka ili jaje. Jedino je mogu}e energi~no otvoriti proces, i to je ciq Socijalisti~ke partije. Voditeq: Kratak zakqu~ak gospodina ministra, po{to je on po~eo. Krsti}: Molim vas, ja }u pre ministra, kratko. Ako smo se sloìli da je o pitawu privatizacije neophodan konsenzus, bitno bismo se pribliìli konsenzusu ukoliko se u ravnopravan poloàj stave svi punoletni gra|ani i izvr{i se, pored u~e{}a radnika u privatizaciji, vau~erska podela u drugom krugu. O tome bi trebalo ozbiqno razmisliti i zaista bismo napravili veliki korak ka konsenzusu. Beko: I ve~era{wa diskusija je interesantna i sluì upravo tome da mi dobijemo... Dr [e{eq: Konstruktivna. Beko: Sigurno, sluì tome da mi na kraju ovog procesa javne diskusije dobijemo {to boqi zakon. Daleko od toga da pretendujemo da je ovo najboqe {to moè da se ponudi. ûli smo interesantne predloge, a i sami }ete mo}i da prosudite o iskrenosti zakonodavca kada bude ponudio novu verziju nakon zavr{etka javne diskusije. Sve ovo ve~eras je dobro-do{lo. Voditeq: To bi bilo sve u ve~era{woj emisiji Otvoreni studio Radio Televizije Srbije. Gledajte nas ponovo slede}e nedeqe. Hvala na pa`wi i hvala gostima na u~e{}u u emisiji.
1135
SADR@AJ
Nova vlast novi obi~aji ............................................................................... Mediji pod kontrolom lokalnih "bosova" ................................................ Pod tu|u zastavu za {aku dolara .................................................................. I mrtve du{e na bira~kim mestima ............................................................ Ne}emo ih taknuti, sami }e umaknuti ........................................................ Iz samice za vo|u desnice .............................................................................. Ko {i{a Vuka? ................................................................................................... 1309 poqubaca ...................................................................................................... Ko reìra blokadu beogradskih mostova? ................................................ Novi izbori na pomolu .................................................................................... Broj bira~a po èqi biranih ....................................................................... Dobro do{li u Zemun ...................................................................................... Ponovo se ra|aju Zemunci .............................................................................. In medias res pqunuo sam lopova ................................................................ Ukradu ideju pa je upropaste .......................................................................... Ratne pobede i pregovara~ki porazi .......................................................... Tito na licitaciji ............................................................................................ [ota uz ritam saksofona ................................................................................ Pripravni~ka vlast u Ni{u .......................................................................... Slobodni zidari ru{e po Beogradu ............................................................ Srpstvo na listi za odstrel .......................................................................... Pad morala uspon kriminala ..................................................................... Ujed zmije pentagramske .................................................................................. Jedini nau~no dokazani Srbin ...................................................................... Vlast zakona, a ne zakon vlasti ..................................................................... Devize za stare autobuse .................................................................................. Kampawa po metodama XIX veka ................................................................... Radikalski program u sto ta~aka .................................................................. Prvi kriterijum moral ................................................................................ Dru{tvena svojina je Kardeqevska zabluda .............................................. Bu|ewe iz demokratskog dremeà ................................................................ Sramota i ponos ostaju deci i unucima ...................................................... Sveo bi Srbiju na Adu Ciganliju ................................................................ Gospoda lopovi .................................................................................................... Beskrajna je samovoqa ovog reìma ............................................................ Po principu poslu{nosti u susret propasti .......................................... Dejtonski nesporazum ....................................................................................... Satanisti~ke igre Amerikanaca ................................................................. Diplomirani zatvorenik ................................................................................ Slu~aj BK ............................................................................................................. Pornografija ili predizborna kampawa .................................................. Mala o~ekivawa od velikog buyeta ......................................................... Mrak i magla na Balkanu ................................................................................ Fatamorgana velike Albanije ...................................................................... Dijalog totalno nepomirqivih .................................................................... Televizija zatvorenih o~iju ........................................................................... Doma}i idioti po starogr~kom uzoru.......................................................... Doslednost i politi~ka doslednost............................................................. Fi}om na trke...................................................................................................... 1136 5 34 84 92 119 145 169 209 234 253 291 323 346 353 373 392 406 430 446 503 522 538 554 573 584 599 610 622 646 657 688 705 718 733 762 789 804 818 828 842 871 912 916 950 974 1018 1048 1081 1105

Da Sve Srpsko Bude Kao Zemunsko

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Da Sve Srpsko Bude Kao Zemunsko

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

DA SVE SRPSKO BUDE KAO ZEMUNSKO

Srpska radikalna stranka Beograd 2000.

NOVA VLAST NOVI OBI^AJI

MEDIJI POD KONTROLOM LOKALNIH BOSOVA

POD TU\U ZASTAVU ZA [AKU DOLARA

I MRTVE DU[E NA BIRA^KIM MESTIMA

NE]EMO IH TAKNUTI, SAMI ]E UMAKNUTI

IZ SAMICE ZA VO\U DESNICE

KO RE@IRA BLOKADU BEOGRADSKIH MOSTOVA?

NOVI IZBORI NA POMOLU

BROJ BIRA^A PO @EQI BIRANIH

DOBRO DO[LI U ZEMUN

PONOVO SE RA\AJU ZEMUNCI

IN MEDIAS RES PQUNUO SAM LOPOVA

UKRADU IDEJU PA JE UPROPASTE

RATNE POBEDE I PREGOVARA^KI PORAZI

[OTA UZ RITAM SAKSOFONA

PRIPRAVNI^KA VLAST U NI[U

SLOBODNI ZIDARI RU[E PO BEOGRADU

SRPSTVO NA LISTI ZA ODSTREL

PAD MORALA USPON KRIMINALA

UJED ZMIJE PENTAGRAMSKE

JEDINI NAU^NO DOKAZANI SRBIN

VLAST ZAKONA, A NE ZAKON VLASTI

DEVIZE ZA STARE AUTOBUSE

KAMPAWA PO METODAMA XIX VEKA

RADIKALSKI PROGRAM U STO TA^AKA

PRVI KRITERIJUM MORAL

DRU[TVENA SVOJINA JE KARDEQEVSKA ZABLUDA

BU\EWE IZ DOGMATSKOG DREME@A

SRAMOTA I PONOS OSTAJU DECI I UNUCIMA

SVEO BI SRBIJU NA ADU CIGANLIJU

BESKRAJNA JE SAMOVOQA OVOG RE@IMA

PO PRINCIPU POSLU[NOSTI U SUSRET PROPASTI

SATANISTI^KE IGRE AMERIKANACA

PORNOGRAFIJA ILI PREDIZBORNA KAMPAWA

MALA O^EKIVAWA OD VELIKOG BUYETA

MRAK I MAGLA NA BALKANU

FATAMORGANA VELIKE ALBANIJE

DIJALOG TOTALNO NEPOMIRQIVIH

TELEVIZIJA ZATVORENIH O^IJU

DOMA]I IDIOTI PO STAROGR^KOM UZORU

DOSLEDNOST I POLITI^KA DOSLEDNOST

You might also like