INTERNET TEHNOLOGIJE

dr Nenad Jovanovi Raunarstvo i informatika - Blace

1
N. Jovanovi, 2007.

WAN TEHNOLOGIJE

2
N. Jovanovi, 2007.

 Telekomunikacioni provajderi nude usluge zasnovane na:

komutaciji paketa; U mrezama s komutiranjem paketa, pomenuti resursi nisu rezervisani vec se koriste na zahtev i zato nekad moraju da ekaju, to dovodi do smanjenja brzine protoka, kasnjenja komutaciji vodova; U mreama s komutiranjem vodova, neophodni resursi koji obezbeuju komunikaciju izmedju dva krajnja sistema(privremena memorija, propusna moc linka) ostaju rezervisani tokom celog vremena trajanja komunikacione sesije.
3
N. Jovanovi, 2007.

4
N. Jovanovi, 2007.

ADSL

5
N. Jovanovi, 2007.

Uvod DSL (Digital Subscriber Line) ili xDSL predstavlja familiju tehnologija koje omoguavaju prenos digitalnih podataka putem ica lokalne telefonske mree. ADSL - Asimetrina digitalna pretplatnika linija,predstavlja vid DSL-a

6
N. Jovanovi, 2007.

xDSL tehnologije obuhvataju i sledee

HDSL - High Data Rate Digital Subscriber Line predstavlja prvu DSL tehnologiju koja upoljava visoke frekvencije bakarnih upredenih parica. Razvijena je za prenos podataka i glasa preko T1 linije. SDSL - Symmetric Digital Subscriber Line predstavlja E1 DSL varijantu. Koristi jedan par bakarnih parica sa maksimalnim dometom od 3 Km. Karakterie ga simetrini prenos i od i ka korisniku (upstream and downstream), ali i to da ne moe da koegzistira sa prenosom glasa jer zauzima kompletni opseg. IDSL - ISDN Digital Subscriber Line predstavlja, prosto, DSL preko postojee ISDN strukture.
7
N. Jovanovi, 2007.

 RADSL - Rate-Adaptive Digital Subscriber Line predstavlja, ustvari, varijaciju ADSL tehnologije. RADSL modem je u stanju da prilagodi odlaznu (upstream) brzinu u zavisnosti od duine i kvaliteta veze izmeu DTE i DCE a sve u cilju odravanja stabilne dolazne (downstream) brzine. VDSL - Very-high-bit-rate Digital Subscriber Line omoguuje vee brzine prenosa od HDSLa. VDSL2 -Very-high-bit-rate Digital Subscriber Line 2 predstavlja najnoviji DSL standard i dalje pospeuje VDSL karakteristike u korist servisa kao to su televizija visoke definicije (HDTV) i interaktivno igranje.
8
N. Jovanovi, 2007.

 Symmetric High-speed Digital Subscriber Line (G.SHDSL) predstavlja proirenje SDSL tehnologije. PDSL - Powerline Digital Subscriber Line predstavlja skup tehnologija koje koriste elektrinu mreu za prenos podataka. UDSL - Uni-DSL je DSL tehnologija razvijena od strane kompanije Texas Instruments i podrava brzine od 200Mbps. Etherloop - Ethernet Local Loop predstavlja DSL sledee genracije. Kombinacijom Etherneta i DSLa mogue je postii brzine od 6Mbps na daljinama od 21 000 stopa.

9
N. Jovanovi, 2007.

ADSL Karakteristika koja razlikuje ADSL od ostalih oblika DSL tehnologija je ta da je protok podataka u jednom smeru vei nego u drugom. Ovo ini ADSL najzastupljenijom bradband uslugom koja se nudi malim korisnicima.

10
N. Jovanovi, 2007.

 ADSL koristi dva odvojena frekvencijska spektra, upstream i downstream. Opseg za PSTN je posebno odvojen.

11
N. Jovanovi, 2007.

 Upstream opseg za smer od raunara ka udaljenoj mrei Downstream - opseg za smer od udaljene mree ka raunaru

12
N. Jovanovi, 2007.

Modulacije
ADSL koristi dve vrste modulacija:
CAP (Carrierless Phase/Amplitude Modulation ) i DMT (Discrete Multitone Technology )

CAP je bio de facto standard za ADSL prikljuke sve do 1996. godie. Meutim, DMT je izabran za prve ITU-T ADSL standarde, G.992.1 i G.992.2 odnosno G.dmt i G.lite.

13
N. Jovanovi, 2007.

CAP vs DMT
CAP je kodna tehnika srodna kvadratnoj amplitudnoj modulaciji (QAM). CAP je, ustvari, QAM bez nosioca. QAM je nain kojim se informacije penju na liniju ogranienog frekventnog spektra, u ADSL sluaju to je bakarna ica. QAM deli jedan signal na 16 korienjem i fazne i amplitudne modulacije.

14
N. Jovanovi, 2007.

CAP vs DMT, nastavak DMT deli kompletan propusni opseg na veliki broj pod-kanala jednake irine koji se nazivaju pod-nosioci (subcarriers). 1,104 Mhz se deli na 256 kanala od po 4,13125 KHz. Prvih 6 kanal se rezervie za telefoniju, dok se kanali iznad 250 ne koriste zbog gubitaka.
15
N. Jovanovi, 2007.

CAP vs DMT, nastavak DMT nadgleda promenu kvaliteta u kanalima tako ograniavajui granulaciju na 32 Kbps nasuprot CAP-u ija je granulacija 340 Kbps. Konekcije se agregiraju na PPP nivou te se podaci prenose protokolom tunelovanja na sloju 2 (L2TP) do provajdera, najee putem optikog sistema prenosa.
16
N. Jovanovi, 2007.

ADSL standardi
Naziv standarda ANSI T1.413-1998 Issue 2 ITU G.992.1 ITU G.992.2 ITU G.992.3/4 ITU G.992.3/4 Annex J ITU G.992.3/4 Annex L ITU G.992.5 ITU G.992.5 Annex L ITU G.992.5 Annex M Uobiajeni naziv ADSL ADSL (G.DMT) ADSL Lite (G.Lite) ADSL2 ADSL2 RE-ADSL2 ADSL2+ RE-ADSL2+ ADSL2+ Nizvodna brzina 8 Mbit/s 1.5 Mbit/s 1.5 Mbit/s 12 Mbit/s 12 Mbit/s 5 Mbit/s 24 Mbit/s 24 Mbit/s 24 Mbit/s Uzvodna brzina 1.0 Mbit/s 1.0 Mbit/s 0.5 Mbit/s 1.0 Mbit/s 3.5 Mbit/s 0.8 Mbit/s 1.0 Mbit/s 1.0 Mbit/s 3.5 Mbit/s

17
N. Jovanovi, 2007.

Oprema Potrebna su dva ADSL ureaja, povezana na razliite krajeve lokalnog kola tj. upareni su: ATU-C i ATU-R.

18
N. Jovanovi, 2007.

 ATU-C - ADSL Terminal Unit On transmituje simpleks kanale visoke brzine downstream, istovremeno primajui i aljui dupleks kanale niske brzine. ATU-C ureaji mogu biti samostalni ili montirani sa ostalim ureajima u rek (rack).
19
N. Jovanovi, 2007.

 ATU-R - ADSL Remote Terminal Unit Je obino zaseban ureaj koji prima downstream podatke i transmituje odgovarajue dupleks podatke (DSL modem)

20
N. Jovanovi, 2007.

ADSL transrisiver Je ureaj koji slui za povezivanje jednog ili vie raunara na telefonsku liniju, da bi omoguio korienje ADSL servisa.

21
N. Jovanovi, 2007.

DSLAM je ureaj koji se nalazi u telefonskim centralama i koji deli DSL pretplatnike linije koristei tehnike multipleksiranja.

22
N. Jovanovi, 2007.

DSL filter Je niskofrekvencijski filter koji se instalira ispred telefonskih i drugih analognih ureaja da bi spreio interferenciju takvih ureaja i ADSL servisa koji se nalaze na istoj liniji.

23
N. Jovanovi, 2007.

Instalacija
Instalacija je jednostavna jer se vei deo posla obavlja u centrali. Filter se montira na telefonski prikljuak. Na filter se prikae telefonski aparat i ADSL mreni ureaj a on dalje na PC.
24
N. Jovanovi, 2007.

LAN na ADSL Mogue je PC konfigurisati kao proxy koji deli ADSL pristup raunarima u LAN-u. Bolja opcija je korienje rutera, ali neto komplikovanija. Potrebno je definisati IP adrese za raunare u LANu posle ega e uredno ruter NATovati saobraaj. Koriene P2P zahteva port forwrding.
25
N. Jovanovi, 2007.

26
N. Jovanovi, 2007.

ISDN

27
N. Jovanovi, 2007.

Istorija
ISDN - Integrated Services Digital Network Standardizovan prema preporukama CCITT i ITU Baziran na tehnologiji koja je razvijena tokom 1970-ih, sa ciljem da rei problem prenosa digitalnih veza preko postojeih bakarnih vodova CCITT je 1984. definisao ISDN kao mreu koja obezbedjuje digitalnu komunikaciju od kraja do kraja
28
N. Jovanovi, 2007.

Istorija
Nekada je to moralo ovako .

29
N. Jovanovi, 2007.

Istorija
Veci deo komutacionih sistema (telefonskih centrala) i prenosnih sistema izmedju centrala je digitalizovan. Medjutim, pretplatnicki deo mreze je ostao analogan.

30
N. Jovanovi, 2007.

Istorija
Uvodjenjem ISDN-a i pretplatnicki deo mreze je postao digitalan, i to koriscenjem postojecih bakarnih parica.

31
N. Jovanovi, 2007.

Prednosti ISDN
Analogna linija je u stanju da podri samo jedan komunikacioni ureaj u jednom trenutku Najvea pouzdana prenosna brzina je oko 28.8 Kbps ISDN moze da podri vise ureaja u isto vreme(raunar,fax,telefon) brzine do 128 Kbps

32
N. Jovanovi, 2007.

Prednosti ISDN

33
N. Jovanovi, 2007.

Prednosti ISDN
Glavne prednosti ISDN-a su: Velika prenosna brzina (128 Kb/s) Brzo uspostavljanje veze (2-3 sekunde) Visok nivo pouzdanosti digitalnog prenosa Sve to uz korienje postojeih komutatora i oienja

34
N. Jovanovi, 2007.

ISDN nudi:
Znatno bolji kvalitet govorne komunikacije u odnosu na klasino telefoniranje 64 kbit/s digitalnu komunikaciju, ime se ostvaruje brz prenos podataka, fajlova, faksa, kao i relativno dobar kvalitet video konferencije Sa korisnike strane, jedinstven pristup razlicitim komunikacionim mreama za prenos govora, slike, teksta i podataka metodom komutacije kola i paketa

35
N. Jovanovi, 2007.

ISDN kanali B (bearer - nosilac) kanal D (data - informacioni) kanal

36
N. Jovanovi, 2007.

B kanal Moze se koristiti za prenosenje podataka ili digitalizovanog govora Omoguava tri vrste transfer moda:
komutaciju kola komutaciju paketa semipermanentnu vezu.

37
N. Jovanovi, 2007.

D kanal Koristi se za prenos signalizacije po zajednickom kanalu, pri emu se pod signalizacijom podrazumevaju poruke koje se razmenjuju izmeu terminala i mree radi uspostave veze, njene kontrole i raskidanja Ree se koristi i za prenos podataka.

38
N. Jovanovi, 2007.

Signalizacija pre i posle

39
N. Jovanovi, 2007.

Tipovi ISDN Bazni pristup 2B + D Primarni pristup 30B + D

40
N. Jovanovi, 2007.

Bazni pristup Sastoji iz dva 64 Kb/s B kanala i jednog 16 Kb/s D kanala tj. 128+16 Kb/s Namenjen rezidencijalnim korisnicima i manjim preduzeima jer omoguava simultani prenos govora i podataka korienjem vie razliitih terminala.

41
N. Jovanovi, 2007.

Primarni pristup Sastoji iz trideset 64 Kb/s B kanala i jednog 64 Kb/s D kanala za signalizaciju, tj 1920+64 KB/s Namenjen za velike korisnike npr. velika preduzeca

42
N. Jovanovi, 2007.

ISDN Servisi Bearer servisi (sluzbe nosioca) Teleservisi Supplementary servisi (dodatne usluge)

43
N. Jovanovi, 2007.

Dodatni servisi
Usluge identifikacije broja:
- Direktno biranje - Visestruki pretplatnicki broj - Identifikacija pozivajuceg pretplatnika - Zabrana identifikacije pozivajuceg pretplatnika - Identifikacija pozvanog pretplatnika - Zabrana identifikacije pozvanog pretplatnika - Identifikacija zlonamernog poziva - Podadresiranje

44
N. Jovanovi, 2007.

Dodatni servisi
Usluge pre uspostavljanja veze:
- Bezuslovno preusmjeravanje poziva - Preusmjeravanje poziva u slucaju da je pozvani zauzet - Preusmjeravanje poziva u slucaju da se pozvani ne javlja - Skretanje poziva

Usluge posle uspostavljanja veze:

- Poziv na cekanju - Drzanje veze - Zavrsetak poziva na zauzetom pretplatniku - Prenosivost terminala
45
N. Jovanovi, 2007.

Dodatni servisi
Usluge za vise korisnika:
- Konferencijska veza

Usluge za posebne grupe korisnika:

- Zatvorena grupa korisnika

Usluge vezane za tarifiranje:

- Informacija o ceni komunikacije

Usluge dodatnog transfera informacija:

- Signalizacija od korisnika do korisnika

46
N. Jovanovi, 2007.

Konfiguracija korisnickog pristupa

47
N. Jovanovi, 2007.

Konfiguracija korisnickog pristupa

NT1 - Network Terminal Mrezni zavrsetak NT2 - uvodi se ukoliko se izmeu korisnika i mreze postavlja neki meukomutacioni sistem LAN, PABX ... TE1 - oprema koja podrzava standardni ISDN interfejs: digitalni telefon, digitalni faks...

48
N. Jovanovi, 2007.

Konfiguracija korisnickog pristupa TE2 - ne- ISDN oprema

TA (Terminal adapter) kao i modem slui za prenos podataka

49
N. Jovanovi, 2007.

Referentne tacke Interfejsi

T referentna tacka /T interfejs/ - razgraniava terminalnu opremu korisnika (NT2, TE1 i TE2) od opreme koja predstavlja zavretak mree S referentna taka /S interfejs/ - razgraniava terminalnu opremu korisnika od zavretka mree S/T referentna taka /S/T interfejs/ - koristi se ukoliko nema NT2
50
N. Jovanovi, 2007.

Referentne tacke Interfejsi

R referentna tacka - interfejs izmeu terminal adaptera TA i ne-ISDN terminalne opreme U referentna taka - interfejs izmeu mrenog zavretka NT1 i mree (pretplatnike ploe u centrali)

51
N. Jovanovi, 2007.

Frame Relay

52
N. Jovanovi, 2007.

Frame Relay Veoma popularan servis zasnovan na komutaciji paketa Frame Relay ima mnogo prednosti u odnosu na Point-to-Point, naroito ako je potrebno povezati vie udaljenih lokacija.

53
N. Jovanovi, 2007.

 Glavni ruter treba da ima dva serijska interfejsa i dva odvojena CSU. Pitanje je ta se deava kada kompanija ima desetak udaljenih lokacija. Ili sto.

54
N. Jovanovi, 2007.

 Frame Relay mree obezbeuju vie mogunosti i pogodnosti nego point-topoint veze. Da bi to postigli Frame Relay protokoli su mnogo detaljniji. Frame Relay mree su mree sa vie pristupnih taaka.

55
N. Jovanovi, 2007.

56
N. Jovanovi, 2007.

Frame-switching service Kako oprema telekomunikacionog provajdera prosleuje jedan okvir do jedne lokacije drugi do druge itd. Frame Relay se naziva servis sa komutacijom paketa, odnosno kako Frame relay radi na sloju 2 servis sa komutacijom okvira. Svaki okvir sadri adresno polje koje se zove DLCI (data-link connection identifier).
57
N. Jovanovi, 2007.

 Termini DCE i DTE imaju drugaije znaenje. Ovde Frema Relay switch predstavlja DCE a korisnikov ruter DTE. DCE obezbeuje usluge, a DTE trai usluge. Na sledeoj slici prikazane su veze sa kraja na kraj.

58
N. Jovanovi, 2007.

Data-Link Connection Identifier

59
N. Jovanovi, 2007.

 Logika putanja izmeu para rutera se zove virtualno kolo (VC - virtual circuit) i predtsavljena je sa tri paralelne linije. Kada R1 treba da prosledi paket do R2, on enkapsulira paket sloja 3 u Frame Relay zaglavlje i trailer i alje okvir.

60
N. Jovanovi, 2007.

 Frame Relay kreira logike putanje izmeu dva Frame Relay DTE. Ta logika veza se zove VC. VC funkcionie kao point-to-point veza. R1 ima jednu fiziu vezu odnosno dva virtualna kola.

61
N. Jovanovi, 2007.

CIR
Svi korisnici dele kapacitet Frame Relay mree. Zbog toga je uveden koncept CIR (committed information rate). Svaka VC ima CIR koji je garantovan od strane provajdera. O CIR-u se moe razmiljati kao o propusnom opsegu point-to-point veze, stim to je ovo minimalna garantovana vrednost.
62
N. Jovanovi, 2007.

ATM - Asynchronous Transfer Mode

63
N. Jovanovi, 2007.

UVOD ATM je mrezna arhitektura za komutaciju paketa sa virtuelnim kolima. ATM podrzava vise modela usluga, ukljucujuci usluge konstantne, promenljive, raspolozive i neraspolozive bitske brzine. ATM se koristi za prenos podataka, govora i videa.
64
N. Jovanovi, 2007.

 ATM obezbeuje servise sloja veze podataka koji rade preko SONET linka. SONET definie prenos signala i enkodovanje i omoguava prenos podataka velikom brzinom preko optikog kabla. Kada se koristi ATM, ruter se konektuje na ATM servis kroz pristupni link na ATM switch unutar mree servis provajdera. Osnovni koncept izmeu Frame Realy i ATM je isti.
65
N. Jovanovi, 2007.

 Naravno postoje razlike izmeu Frame Relay-a i ATM-a.

Prvo, ATM koristi SONET koji omoguava funkcije sloja 1. Druga razlika je da ATM ne prosleuje okvire ve elije.

66
N. Jovanovi, 2007.

ATM elija
ATM elija je fiksne duine od 53 bajta. ATM elija se sastoji od zaglavlja dugog 5 bajtova i 48 bajtova korisnog sadraja. Zaglavlje sadri dva polja koja zajedno lie na DLCI za Frame Relay za identifikaciju svake VC. Ova dva polja su:
VPI (Virtual Path Identifier) i VCI (Virtual Channel Identifier).

ATM switch prosleuje elije na osnovu VPI/VCI.

67
N. Jovanovi, 2007.

68
N. Jovanovi, 2007.

ATM koncepti
Virtuelna kola(VC) elije fiksne velicine Male veliine paketa Statiko multipleksiranje Integrisani servisi Razliite brzine i veliine mree

69
N. Jovanovi, 2007.

ATM arhitektura Opsta arhitektura ATM-a je organizovana u tri sloja:

ATM fizicki sloj (ATM physical layer), ATM sloj (ATM layer) ATM adaptacioni sloj (ATM adaptation layer ili AAL).
70
N. Jovanovi, 2007.

AAL (ATM adaptacioni sloj) ATM adaptacioni sloj (AAL) priblino je analogan transportnom sloji Interneta i prisutan je samo na ATM ureajima koji se nalaze na krajevima ATM mree

71
N. Jovanovi, 2007.

ATM sloj
ATM sloj se nalazi u srcu ATM arhitekture. ATM sloj definie strukturu ATM elije i znaenja polja unutar elije. ATM elija se sastoji od 53 bajta, prvih 5 bajtova elije ini ATM zaglavlje a preostalih 48 bajtova ine ATM koristan teret.

72
N. Jovanovi, 2007.

 VCI (Virtual Channel Identifier)- Identifikator virtuelnog kanala. Pokazuje virtuelni kanal kome pripada elija. Kao i u veini mrenih topologija koje koriste virtuelna kola, VCI se prenosi od linka do linka. Ovo polje zauzima 16 bita. VPI(Virtual path identifier)-Identifikator virtuelnog puta-staze. Sadri adresu virtuelnog puta za end-toend konekciju. Ovo polje zauzima 8 bitova.

73
N. Jovanovi, 2007.

 PT (Payload type)-Vrsta korisnog tereta Pokazuje vrstu korisnog tereta koji sadrzi elija. Ima vise vrsta korisnog tereta podataka, vise vrsta korisnog tereta za odrzavanje i vrsta korisnog tereta slobodne celije. Ovo polje zauzima 3 bita. CLP (Cell loss payload) Bit prioriteta gubitka elije Izvor moe da ga uspostavi da bi se napravila razlika izmeu saobraaja visokog i niskog prioriteta. Ako doe do zaguenja i ATM komutator mora da odbacuje elije, on moze da upotrebi taj bit kako bi prvo odbacio saobracaj niskog prioriteta. Zauzima 1 bit.

74
N. Jovanovi, 2007.

 HEC(Header error control) Bajt za kontorlu greke zaglavlja. Bitovi za otkrivanje greaka koji tite zaglavlje elije. Ovo polje zauzima 8 bitova. GFC(Generic flow control ) Generika kontrola toka. Kontolie da ne doe do prelivanja podataka dozvoljavajui razliitim ATM ureajima da se dodaju na isti mrezni interfejs. Ovo polje zauzima 4 bita.
75
N. Jovanovi, 2007.

 Pre nego sto izvor moze da pocne sa slanjem elija odredistu, ATM mrea mora da uspostavi virtuelni kanal (VC) od izvora do odredita. Virtuelni kanal nije nita vie od virtuelnog kola. Svaki VC je putanja koja se sastoji od niza linkova izmedju izvora i odredista.

76
N. Jovanovi, 2007.

 Identifikator virtuelnog kanala (VCI) se pridruuje svakom linku na VC-u. Kad god se uspostavi ili ukine moraju da se auriraju VC tabele. Ako se koriste trajni VC-ovi, nema potrebe za njihovim dinamikim uspostavljanjem i ukidanjem.

77
N. Jovanovi, 2007.

ATM fizicki sloj

ATM fizicki sloj je na samom dnu familije ATM protokola i bavi se naponima, tajmingom bitova i pravljenjem okvira na fizikom medijumu. Dobar deo fizikog sloja zavisi od fizikih karakteristika linka.

78
N. Jovanovi, 2007.

Fizike karakteristike linkova:

Multimode Fiber: 100 Mbps 155 Mbps SONET STS-3c, 155 Mbps Single-mode Fiber: 155 Mbps STS-3c, 622 Mbps Plastic Optical Fiber: 155 Mbps Shielded Twisted Pair (STP): 155 Mbps Coax: 45 Mbps, DS3, 155 Mbps Unshielded Twisted Pair (UTP) UTP-3 (phone wire) at 25.6, 51.84, 155 Mbps UTP-5 (Data grade UTP) at 155 Mbps DS1, DS3, STS-3c, STM-1, E1, E3, J2, n T1
79
N. Jovanovi, 2007.

 Ako fiziki sloj ima strukturu okvira, onda je odgovoran za generisanje i izdvajanje okvira. Termin okvir treba razlikovati od okvira sloja veze podataka(odnosno Etherneta), koji se koristi u prethodnom tekstu.

80
N. Jovanovi, 2007.

IP preko ATM-a
Na slici prikazana je ATM okosnica sa etiri ulazne/izlazne take za Internet saobracaj. Svaka ulazno/izlazna tacka je ruter. ATM okosnica moe da se prostire prko citavog kontinenta i moe da ima desetine, ak stotine ATM komutatora. Veina ATM okosnica ima VC izmeu svakog para

ulaznih/izlaznih tacaka.

81
N. Jovanovi, 2007.

 Interfejsu svakog rutera koji se povezuje sa ATM mreom bie potrebne dve adrese, na dosta slian nacin kao sto su IP raunaru potrebne dve adrese za Ethernet interfejs: IP adresa i MAC adresa. Slino tome, ATM interfejs e imati IP adresu i MAC adresu.
82
N. Jovanovi, 2007.

 Ako na primer, datagram treba da se poalje preko ATM mree na slici, u najprostijem sluaju, ATM mrea izgleda kao jedan logicki link-ATM meusobno povezuje ta cetiri rutera bas kao sto Ethernet moze da se upotrebi da poveze etiri rutera. Ruter u kom datagram ulazi u ATM mreu zovemo ulazni ruter, a ruter sa koga datagram napusta mreu zovemo izlazni ruter.
83
N. Jovanovi, 2007.

Pitanja
1. 2. 3. 4. 5. 6. Servisi zasnovani na komutaciji paketa? Servisi zasnovani na komutaciji vodova? ta je DSL, a ta ADSL? Nabrojati i opisati bar tri xDSL tehnologije? Koje modulacije koristi ADSL? ta je ATU-C , a ta ATU-R?

84
N. Jovanovi, 2007.

Pitanja
11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. ADSL transrisiver? ADSL filter? Koja je osnovna funkcije ISDN-a? Prednosti ISDN-a? ISDN kanali? Bazni ISDN? Primarni ISDN? ISDN servisi? ta je Feame Relay? ta je DLCI, a ta VC?
85
N. Jovanovi, 2007.

Pitanja
21. ta je CIR? 22. ta je ATM? 23. ta je slino, a ta razliiti izmeu ATM i Frame Relay? 24. ta je SONET? 25. ATM adresiranje? 26. ATM arhitektura? 27. ta je AAL5? 28. ATM elija? 29. ta je VCI, a ta VPI kod ATM elije?
86
N. Jovanovi, 2007.

30. Dopuniti sliku?

87
N. Jovanovi, 2007.

Pitanja 31. Dopuniti sliku

88
N. Jovanovi, 2007.