1.

Pojam banke, vrste banaka i funkcje banaka

4 literaturi bankarski poslovi se naje"!e svtstavaju prema njihovim zajednikim osobinama& aktivne, pasivne i neutralne bankarske poslove. Aktivni bankarski poslovi su oni kod kojih se organizacija javlja kao poverilac svog klijenta +dunika,. Ugovor o kreditu je pismena isprava kojom se banka obavezuje da !e korisniku kredita staviti na raspolaganje odre)eni iznos novanih sredstava na odre)eno ili neodre)eno vreme, za neku namenu ili bez namene, uz istovremenu obavezu korisnika da vrati dobijeni novac uz ugovorenu kamatu, u vreme i na nain utvr)en ugovorom. %trogo je formalan. Ovim ugovorom se utvr)uju uslovi i iznosi davanja kredita, namena, rok... 5rediti se klasifikuju& a, prema roku vra!anja na kratkorone, srednjerone i dugorone6 b, prema obliku kredita koji se odobrava , na eskontni, lombardni, hipotekarni i krediti po teku!em raunu6 c,prema svrsi za koju se daju na poto"ake, proizvo)ake i krediti za osnovna i obrtna sredstva, d, prema osiguranju na persolnalne ili otvorene, i realni i pokrivene6 e,prema nainu uopotrebe na redovne ili stalne i vanredne ili sezonske6 f, prema tome ko je dunik n aindustrijske, trgovake, poljoprivredne, dravne i komunalne, g, prema nainu vra!anja na jednokratne i vi"ekratne 6 i h, prema kamatama na kamatne i beskamatne. Lombard je davanje kredita uz zalog. 4govorom o lombardu banka daje poveriocu kredit, s tim "to je poverilac duan da kod nje deponuje pkretne stvari kao obezbe)enje da !e uzeti kredit vratiti u roku. e stvari mogu da budu dragocenosti, uskladi"tena roba... 7akljuuje se u pismenoj formi. Relombard je posebna vrsta ugovora o lombardu. On se sastoji u tome "to banka koja je dala kredit komitentu zalogu stvari primljene od njega prenosi na drugu banku i od nje dobija novana sredstva, tj. sada banka obavlja lobardovanje. 4 tom sluaju komitent uzeta sredstva vra!a onoj banci kod koje se u zalogu nalaze njegove stvari. Eskont je prodaja odre)enih hartija od vrednosti njenom korisniku pre njegove dospelosti za naplatu, uz odbitak pripadaju!e kamate od dana eskontovanja do dana dospelosti. Hartije od vrednosti su obino& hartije, menice, ekovi... Reeskont predstavlja posebnu vrstu ugovora o eskontu. 5od reeskonta kao ugovorne strane javljaju se dve banke, s tim "to je jedna od njih ona banka koja je ve! zakljuila ugovor o eskontu, odnosno ona je vlasnik hartije od vrednosti po tom osnovu, a druga banka kupuje te hartije od banke koja je obavila eskontovanje.

Pojam banke - definicijama ekonomsko pravnog karaktera banka je preduzee koje profesionalno u vidu zanimanja uzima i daje kredite radi ostvarivanja dobiti, koja se sastoji iz kamatnih razlika, pri emu krug davaoca i primalaca kredita nije ogranien , posreduje u platnom prometu i prua usluge u poslovima HOV. Banka preuzima obavezu na jednoj pasivnoj strani dok na drugoj (aktivnoj) stie potraivanja. Banka na taj nain radi sa tudjim novcem. akodje banka prikupljeni novac dalje koristi za davanje kredita tre!im licima. U definiciji formalno pravnog karaktera banka je finansijska organizacija koja za predmet delatnosti ima zakljuivanje i izvr"avanje bankarskih poslova. anka je pravno lice i moe imati samo organizacioni oblik #kcionarskog dru"tva. $aziv banka potie od latinske rei banka "to znai sto ili klupa na kome su srednjovekovni italijanski menja!i obavljali svoje menjake poslove. "rste banaka Banke se mogu deliti po razliitim kriterijumima. %, obzirom na karakter delatnosti i mesto u bankarskom sistemu banke se dele na& 1.centralne (emisione) posebna finansijska ustanova u monetarnom sistemu jedne zemlje. Osnovna funkcija centralne banke je emisiona fukcija. 'entralna banka emituje novanice i gotov novac i reguli"e koliinu novca u opticaju. (ored toga centralan banka utvr)uje projekcije monetarne i kreditne plitike, stara se o odravanju likvidnosti komercijalnih banaka i drugih finansijskih organizacija, likvidnosti pla!anja prema inostranstvu i vr"i i druge poslove koje su joj zakonom poverene. i #.komercijalne ili poslovne za predmet svog poslovanja imaju zakljuivanje i izvr"avanje bankarskih ugovora i drugih bankarskih poslova. Ove banke se tako)e mogu razlikovati prema razliitim kriterijumima. % obzirom na karakter poslova kojima se bave komercijalne banke se naje"!e dele na slede!e vrste i to& *.op"te +univerzalne, -.hipotekarne ..zalone /.depozitne 0.za kreditiranje izvoza i osiguranje izvoznih poslova anke se mogu javiti i u $ organizacionoj formi bankarskog konzorcijuma, holding banke i drugim oblicima koji su dopu"teni pravom jedne zemlje. %unkcije banaka 1.Posredovanje u kreditiranju. $a jednoj strani banka uzima kredite1 a na && strani prikupljeni novac daje u obliku kredita klijentima. 'vo posredovanje ima samo (konomski karakter ne i pravni. Banka ne dovodi u vezu lica koja ulau novac sa licima kojima su potrebni krediti. Banka prima novac +od klijenata, uz kamatu ili bez nje u svoje ime za svoj raun i rizik uz kamatu i daje licima kojima je potreban. #.%unkcija nov!anog izravnjavanja i povezivanja ponude i tra)nje novca. (redstavlja %#B23$4 posudu za sredstva potrebna privredi, i deluje izravnjavaju!e na kratkorono $ i u odredjenoj meri na dugorono tri"te kapitala. *.Uslu)na funkcija Banke obavljaju i razne uslune poslove za svoje klijente kao "to su& usluge u obavljanju platnog prometa i druge usluge neutralnog karaktera. 'd svi+ usluga koje banke pruaju, usluge u platnom prometu i usluge u vezi sa efektima imaju najve!i znaaj. ,,Preduzetni!ka funkcija$ anke se pona-aju kao drugi trgovci, pa obavljaju i sopstvene poslove na osnovu kojih mogu dodatno da zarade. Banka ih ne obavlja za svoje klijente ve! ih vr"e samostalno na tri"tu radi zarade npr. poslovi kupovine i prodaje deviza, emisioni poslovi. &sl. #. ankarski poslovi, karakteristike pojam, vrste i

Pasivni bankarski poslovi su poslovi kod kojih se banka javlja kao dunik u odnosu na svoje poverioce. (od emisionim poslovima podrazumevaju se oni poslovi u okviru kojih ovla"!ena banka obavlja emisiju novanica, kovanog novca i hartija od vrednosti. 4 na"oj zemlji, ove poslove obavlja $B% i banke. &zdavanje obveznica 8 obveznica je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da !e licu naznaenom na obveznici, ili donosiocu, isplatiti

Bankarski poslovi u bankarskoj literaturi grupi"u se razliito, "to je rezultat razliitih shvatanja pojedinih autora.

odre)enog dana iznos naveden u obveznici. Banka moe izdati obveznice na tri naina& u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime i za tu) raun i u tu)e ime i za tu) raun. &zdavanje zalo)nica 8 bankarska zalonica je pismena isprava koja bankarska organizacija, hipotekarna banka, izdaje klijentu kada mu na osnovu njegovih nepokretnosti odobrava kredit. 7alonice glase na donosioca, imaju stalno ukama!enje, due rokove i neotkazive su, a za pokri!e imaju zaloene nepokretnosti, &zdavanje blagajni!ki+ zapisa 8 blagajniki zapis je kratkoroni papir i sredstvo za regulisanje koliine novca u opticaju i za regulisanje likvidnosti banaka. 5ratkoronost razlikuje blagajniki zapis od obveznice. Blagajniki zapis mogu da izdaju $B% i sve druge na"e banke. &zdavanje potvrda o deponovanim sredstvima 8 potvrda o deponovanim sredstvima je pisana isprava o deponovanim sredstvima bez namene kod banke, sa rokom vra!anja duim od jedne godine. (otvrdu o deponovanim sredstvima izdaje banka koja je primila novana sredstva. Ulog na -tednju je ugovor kojim lice koje raspolae novanim sredtvima +ulaga, predaje ova sredstva na uvanje bankarskoj organizaciji, uz njenu obavezu da mu ih uva i na njegov zahtev da mu isplati u eljenom iznosu, kao i da mu za kori"!enje tih sredstava isplati ugovorenu kamatu. 4log na "tednju moe da obavlja samo fiziko lice. 4log na "tednju moe da bude po vi)enju ili oroen.

izme)u drava. (ostoje tri vrste kliringa& jednostrani, dvostrani i vi"estrani. ankarske garancije 8 podrazumeva se pisani dokument kojim banka kao garant preuzima na sebe obavezu da !e obaviti pla!anje umesto dunika ako on to ne uini u odre)enom roku.

Pojam +artija od vrednosti (od hartijama od vrednosti, podrazumevaju se pismene isprave +ija je sadrina odre)ena zakonom i drugim propisima, koje u sebi sadre neko gra)asko1imovinsko pravo,a postojanje tog prava je u bliskoj vezi sa postojanjem same pismene isprave. 4 lanu -./. 7akona o obligacionim odnosima je definisana hartija od vrednosti kao pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je upisana na takvoj pismenoj ispravi njenom zakonitom imaocu. (od hartijom od vrednosti podrazumevaju se one isprave koje ispunjavaju slede!e uslove& *,.da su to pismene isprave6 -,.da je u tim ispravama oznaeno neko gra)ansko +lino, pravo i .,.da je postojanje i mogu!nost ostvarivanja tog prava tesno povezano sa postojanjem same isprave +hartije od vrednosti,. Hartija od vrednosti je uvek pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje prema njenom zakonskom imaocu da !e ispuniti obavezu upisanu u njoj. 5od ve!ine ovih hartija zahteva se da budu sastavljene u strogoj, zakonom odre)enoj formi, pa samim tim one moraju da sadre tano odre)ene elemente. Hartije od vrednosti moraju uvek u sebi da imaju i neko gra)ansko pravo, a mogu da glase na ime, po naredbi ili na donosioca. Hartije od vrednosti se ne smatraju novanice, po"tanske, taksene ili druge marke, kao ni isprave sainjene kao dokaz nekog potraivanja i legitimacije. Hartije od vrednosti odlikuje injenica da je pravo sadrano u ispravi tesno povezano da postojanjem hartije od vrednosti. 4 hartiji od vrednosti, kao pismenoj ispravi, je inkorporisano odre)eno pravo, koje se moe prenositi, po"to se i sama hartija od vrednosti prenosi +negocijabilnost,. ako se putem negocijabilnosti olak"ava prenos prava, bilo putem prodaje, zaloge i sl. Ovo iz razloga "to hartija od vrednosti spada u telesne pokretne 9 stvari, pa se sa njenim prenosom, kao pokretne telesne stvari, ostvaruju i prava iz hartije. ako se prava iz hartije, koja su naje"!e po svojoj prirodi obligaciono1pravne +naje"!e, i kao zahtev da se isplati odredeni novani iznos, ili zahtev da se uini neka inidba, imovinskog karaktera,, sjedinjuju sa pravom na hartiju, koje je po svojoj prirodi stvarno1 pravne prirode +i to kao pravo svojine ili pravo zaloge ,. $eki autori ukazuju na niz nedostataka zakonske definicije pojma hartije od vrednosti, koja je data u l. -./. 7akona o obligacionim odnosima, pa se istie da se kod hartija od vrednosti ne moe raditi o svakoj vrsti obaveze +ve! prvenstveno o onoj koja je imovinskog karaktera,. 4 principu su odre)ene da slue prometu imovinskih prava i najve!im delom taj je promet olak"an nainom kako se prenose. 4 tom pogledu razlikujemo& *. Hartije koje glase na donosioca, a to znai da se pretpostavlja da onaj koji hartiju poseduje ima pravo da njome, pa prema tome i pravom koje ona utelovljuje, i raspolae. (renose se prostom predajom.

Neutralni bankarski poslovi su bankarski poslovi kod kojih se banka ne pojavljuje ni kao poverilac, ni kao dunik. Ugovor o depozitu 8 kod sklapanja ugovora o depozitu banka se obavezuje da primi, a deponent da preda banci predmet depozita. (redmet depozita moe da bude novac +novani depozit,, hartije od vrednosti, predmeti od zlata i drugi plemeniti metali i sl. 5od novanog depozita banka je duna da deponentu plati odgovaraju!u kamatu, jer novana sredstva moe da koristi u prometu. 2 on moe biti po vi)enju ili oroen. Ugovor o sefu 8 je ugovor po kojem se banka obavezuje da !e korisniku staviti na raspolaganje sef za odre)eni period vremena, uz uslov da za to korisnik banci plati odre)enu naknadu. .evizni poslovi 8 podrazumevaju se poslovi koji se obavljaju u vezi sa obavljanjem platnog prometa sa inostranstvom. 7akonskim regulativama pod devizama smatraju se sva potraivanja po bilo kojoj osnovi koja glase na stranu valutu, bez obzira na nain raspolaganja +ek, menica, uputnica i dr.,, kao i sve vrste efektivnog strunog novca osim kovanog zlatnog novca. /lirin-ki poslovi 8 pod kliringom se podrazumeva obraun me)usobnih dugovanja i potraivanja koji se obavlja prebijanjem posredstvom neke bankarske organizacije, koje se u unutra"njem platnom prometu naziva kompenzacija. 4 me)uanrodnom platnom prometu kliring je nain pla!anja na osnovu koga uvoznici pla!aju svoja dugovanja, ili napla!uju svoja potrivanja preko odre)ene bankarske institucije, putem koje se prebijaju me)usobna dugovanja

-. Hartije po naredbi, glase na ime, ali uz dodatak ::po naredbi:: ispred imena, odnosno ::ili po njegovoj naredbi:: iza imena, "to znai da je to lice ovla"!eno da naredi da se obaveza ima ispuniti nekom drugom licu, ovaj opet da naredi da se to uini nekom tre!em licu itd. .. Hartije na ime +ili rekta1hartije, prenose se prema op"tim pravnim propisima, raznim ugovorima, nasle)em itd. (romet njima je utoliko otean, obzirom da se prenos mora dokazati. Hartijama od vrednosti ne smatraju se novanice, po"tanske, taksene i druge marke, kao ni isprave koje su sainjene kao dokaz nekog potraivanja +zakljunice, priznanice i dr.,. Hartije od vrednosti odlikuje injenica "to je pravo sadrano u ispravi tesno povezano sa postojanjem hartije od vrednosti. o istovremeno ukazuje da pravo iz hartije od vrednosti ne moe da se koristi bez njenog prezentiranja. Ovo naelo inkorporacije ima veliku praktinu primenu. Bitni sastojci hartija od vrednosti Hartije od vrednsti moraju sadravati odre)ene bitne sastojke, ba" iz razloga strogosti forme, sa upozorenjem zakonodavca da ove isprave, koje ne sadre sve bitne sastojke koje zahteva 7akon o obligacionim odnosima, ne mogu vaiti kao hartije od vrednosti. 3adi se o slede!im bitnim elementima& *. oznaenje vrste hartije od vrednosti6

4loga hartija od vrednosti je dvojaka i ogleda se u tome "to neke hartije od vrednosti slue kao sredstvo kredita, a neke hartije od vrednosti slue kao sredstvo robnog prometa. 4 platnom prometu hartije od vrednosti imaju "iroku primenu na osnovu injenice "to su se pokazale kao veoma efikasno sredstvo pomo!u koga se obavlja platni promet na brz, nesmetan i siguran nain, iskljuuju!i pri tom upotrebu gotovog novca. %igurnost u prometu pomo!u hartija od vrednosti postie se na taj nain "to one predstavljaju pismene isprave, sa tano odre)enom sadrinom, tako da je obaveza za dunika po toj hartiji tano odre)ena. ako je i poverilac mnogo sigurniji, jer dunik moe da ispuni obavezu samo onom licu koje mu podnese na uvid ispravu. "rste +artija od vredosti (ostoji vi"e vrsta hartija od vrednosti koja su poznata u pravnoj teoriji i te su podele date po razliitim kriterijumirna. ako se od strane nekih autora, govori o podeli hartija od vrednosti s obzirom& *. na prirodu inkorporisanog prava$ (odela hartije od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava6 1 stvarno pravne hartije od vrednosti su one koje u sebi sadre neko stvarno pravo, kao "to su pravo svojine ili zaloge. Ovo pravo se odnosi na pokretne stvari, a moe se odnositi i na nepokretne stvari, 1 obligaciono1pravne hartije od vrednosti su one koje u sebi sadre tranbeno1obligaciona pravo zakonitog poverioca u odnosu na dunika. u spadaju& menice, ek, kreditno pismo, trgovaka uputnica itd., 1 hartije sa pravom ue"!a se jo" nazivaju korporacijskim papirima i tu spadaju akcije koje izdaju akcionarska dru"tva. -. prema na!inu odre0ivanja imaoca prava$ 1 hartije od vrednosti na ime su one u kojima je korisnik isprave izriito oznaen u hartiji od vrednosti, mogu se prenositi samo putem gra)ansko1pravne cesije, pa je cirkulacija ovih hartija od vrednosti vrlo oteana, 1 hartije po naredbi su one kod kojih je njihov korisnik imalac prava oznaen u samoj ispravi. On nalogom moe da odredi neko tre!e lice kao korisnik hartije od vrednosti6 1 hartije na donosioca nemaju unapred odre)enog korisnika, ve! izdavalac hartije od vrednosti preuzima obavezu prema svakom licu prezentom ovih isprava ili ovakvih hartija od vrednosti postoji klauzula =plativo donosiocu>6 1me"ovite hartije od vrednosti postoje u sluajevima kada jedan deo hartije od vrednosti glasi na imeili po naredbi, a drugi deo glasi na donosioca. .. prema na!inu nastajanja prava$ 1 konstitutivne hartije od vrednosti su one kod kojih se sa izdavanjem stvara neko pravo sadrano u hartijama +menica,6 1 nekonstutivne hartije od vrednosti su one koje je prilikom izdavanja hartije inkorporirano pravo korisnika isprave koje je i pre postojalo + teretnica, skladinica, polisa transporta i dr.,.

-. firmi, odnosno nazivu i sedi"tu, tj. imenu i prebivali"tu izdavaoca hartije od vrednosti6 .. firmi, odnosno nazivu ili imenu lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi ili oznaenje da ona glasi na donosioca6 /. tanom oznaenju obaveze izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti6 0. mestu i datumu izdavanja hartija od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj i ;. potpisu izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimilu potpisa izdavaoca koje se izdaju u seriji. 7akon o obligacionim odnosima predvi)a, da se mogu posebnim zakonima 1 kao zakonima le< specijalis da pojedine hartije od vrednosti mogu odrediti i drugi bitni sastojci. 2sprava, koja ne sadri bilo koji od navedenih bitnih sastojaka, ne moe se smatrati hartijom od vrednosti. ako)e, i hartije od vrednosti koje su izdate u seriji, koje ne sadre bilo koji bitni sastojak nemaju pravno dejstvo. Prava i uloga +artija od vredosti

5od hartija od vrednosti postoje dve vrste prava i to& pravo na samoj hartiji i pravo koje proistie iz te hartije. (ravo na samoj hartiji uglavnom je stvarno pravo, tj pravo svojine, koje se ogleda u injenici "to imalac hartije od vredosti moe slobodno da raspolae sa njom. (rava koja proistiu iz hartija od vrednosti raznovrsna su i odgovaraju!im regulativama izriito predvi)ena za pojedine hartije od vrednosti.

/.

prema vezi u odnosu na osnovni posao$ 1 kauzalne hartije od vrednosti su one koje su neposredno vezane sa osnovnim poslom6 skladi"nica i ugovor o skladi"tenju, teretnice i dr., 1 apstraktne hartije od vrednosti su one kod kojih nije mogu!e utvrditi vezu izme)u hartije od vrednosti sa osnovnim poslovima +menica,.

1 kratkorone hartije od vrednosti su& komercijalni i blagajniki zapis, ek i 1 dugorone hartije od vrednosti su one kojima je rok dospe!a dui od godinu dana& akcije, obveznice i dr. 1. prema mestu izdanja i mestu ispunjenja$ 1 hartije od vrednosti u unutra"njem prometu i 1 hartije od vrednosti u me)unarodnom prometu. (ostoji i podela hartija od vrednosti prema na"im pozitivnim zakonskim normama. (ored toga, moe se govoriti i o vrstama hartije od vrednosti koju podelu daje 7akon o obligacionim odnosima*00* i 7akon o hartijama od vrednosti. ako se u smislu 7akona o obligacionim odnosima, pojavljuju& hartije na donosioca, na ime i po naredbi. 4 na"oj zemlji status hartije od vrednosti imaju slede!e isprave&

0.

prema karakteru potra)ivanja$ 1 novane hartije od vrednosti su one koje se odnose na novana potraivanja +menica, ek, akcija,6 1 robne hartije od vrednosti su one koje se odnose na robno potraivanje +teretnica, skladi"nica i dr.,.

;.

prema roku dospelosti&

2enica

menica, ek, skladi"nica, prenosivi tovarni list, teretnica, obveznica, akcija, blagajniki zapis, draavni zapis i

u zavisnosti od naina izdavanja i svojstava izdavaoca, zavisno od forme menice i zavisno od broja lica u menici Osnovna menina naela& naelo pismenosti, naelo inkorporacije, naelo fiksne menine obaveze, naelo menike strogosti, naelo samostalnosti menine obaveze i naelo neposrednosti menice. Bitni menini elementi su& oznaenje da je menica, napisano u slogu isprave, na jeziku na kome je sastavljena6 bezuslovan uput da se plati odre)ena suma novca6 ime onog ko treba da plati menicu+trasat,6 oznaenje dospelosti6 mesto gde se pla!anje treba obaviti6 ime onog kome se, ili po ijoj naredbi mora platiti sumu oznaana na menici +remitent,6 oznaenje dana i mesta izdavanja menice6 i potpis onoga ko je izdao menicu +trasant,. 3(/ Aek se HOV , kojom njen izdavalac nalae nekom licu da po predoenju eka iz njegovih sredstava koja se nalaze kod njega, isplati korisniku odre)enu sumu novca, ili da obavi prenos sa iro rauna izdavaoca eka na iro raun njegovog korisnika. Bice koje izdaje eka naziva se izdavalac +trieur ili trasant,. Banka kojoj je izdat nalog naziva se platilac +trasat, tire, , a lice kome se pla!a naziva se korisnik +remitent,. Aek je iskljuivo instrument platnog prometa, veoma je esto sredstvo pla!anja, moe da glasi i na ime i po naredbi, i na donosioca. 2zdavalac eka mora da ima svoj depozit u novcu, i mora da postoji obaveza da !e ekove koje izdaje trasant uredno ispla!ivati. Aek mora da sadri oznaenje da je ek6 bezuslovan uput trasatu1 banci da se plati odre)ena suma novca iz trasantovog pokri!a6 ime onog ako ek treba da plati6 mesto gde ek treba da se plati6 oznaenje dana i mesta izdavanja eka6 potpis onoga ko je izdao ek. (rema nainu odre)ivanja imaoca, prava , ekovi mogu da budu& na ime, ek po naredbi6 ek na donosioca6 sopstveni trasirani ek6 ek trasiran po sopstvenoj naredbi i rekta ek + ne po naredbi,. (rema nameni, odnosno upotrebi, razlikuju se ekovi& gotovinski, obraunski, barirani, banin, putniki, akreditivni, cirkularni , vizirani i vauer i dr.

(ojam i znaaj menice 8 menica je pismena isprava izdata po unapred utvr)enoj formi, kojom se izdavalac +trasant, obavezuje da !e drugom licu +remitentu, u odre)eno vreme i na odre)enom mestu isplatiti odre"enu sumu novca navedenu u menici, ili je to poziv drugom licu +trasatu, da obavi ovu isplatu. ?enicu, kao hartiju od vrednosti odlikuju slede!e osobine& a, ?enica je obligaciono1pravna hatrija od vrednosti 8 ima za sadraj trabinu, i to samo novani obligacioni prapir b, ?enica je na osnovu tri @enevske konvencije iz oblasti meninog prava, kao i 7akona o menici, hartija po naredbi 1 sa odre)enim izuzecima koja se tiu klauzule ::ne naredbi:: i mogu!nosti postojanja blanko idosamenta i indosamenta na donosioca c, ?enica je tipina apstraktna hatrija od vrednosti

d, ?enica je strogo formalna hartija od vrednosti 8 sa odre)enim izuzecima koji se tiu kategorije pretpostavljenih bitni elemenata menice e, ?enica je prezentaciona hartija od vrednosti

f, ?enica je HoV za iji je nastanak, prenos, ostvarivanje i prestanak prava iz nje neophodno postojanje meninog pisma. Vrste menice& 8 menice su razliito kvalifikovane i grupisane. $ajznaajnije podele menica su& u zavisnosti od meninih radnji, u zavisnosti od osnovnog posla zbog koga je menica izdata,

$aela ekovnog prava su& pismenosti, inkorporacije, fiksne obaveze, solidarnosti, strogosti, samostalnosti ekovne obaveze i neposrednosti. 3adnje koje se primenjuju su& izdavanje eka, indosiranje eka, davanje ekovnog jemstva+avala,, certifikacija eka i opozivanje eka. (45( CDEF. GEHIJ GEDKLMHINH LOPG GEHIQRS QJETR OJURTH LD PMIEVPUD LMHMPL WDEFR R WDEFHQLORS GJLEDKQROH OHJ R FHONPXRIHYD R RFIEZHIHYD WDEFHQLORS GJL[JIH.\JETD WDEFHQLORS GEHIH XRQD KDJ GEHIQJ] GJEDMOH FDTND OHJ R QJETD WHQOHELOJ] GEHIH R KDJ LP JWUDOMRIQJ] GEHIH UDKQD FDTND. ^JLMJUD KID ]EPGD GEHIQRS QJETR OJUD LD EHF[ROPUP GJ GEDKTDMP R GEDTH LIJUJU GEREJKR& 1.PMIEVPUD LMHMPM WDEFR OHJ GJLDWQRS QH LGD_R`RXHQ QHXRQ JE]HQRFJIHQRS MEaRZMH, OHJ R QJETD J LMHMPLP R GJL[JIHYP WDEFHQLORS GJLEDKQROH. bRQHQLRULORS JE]HQRFH_RUH, OJUD PXDLMIPUP QH WDEFR, JKQJLQJ P FHONPXRIHYP WDEF. GJL[JIH. cH JID GEHIQD QJETD, OHaD LD KH LP RTGDEHMRIQD. # PEDVPUD LD WDEF. GJL[JIHYD MU. FHONPXRIHYD R RFIEZHIHYD WDEFHQLORS GJL[JIH. dID QJETD LP GEDMDaQJ KRLGJFRMRIQD. \HUIHaQRUR RFIJER WDEF. GEHIH LP FHOJQR R MJ& 1cHOJQ J MEaRZMP SHEMRUH JK IEDK. R KEP]RS `RQHQLRULORS RQLMEPTDQHMH R 1cHOJQ J JW[R]H_RJQRT JKQJLRTH. ^JEDK FHOJQH, JIP JW[HLM ED]P[RZP R WEJUQR GJKFHOJQLOR HOMR, OHJ R eMHMPMR WDEFD, ^EHIR[QR_R J EHKP WDEFR, CDEFHQLOR JWRXHUR R PFHQLD. ^JEDK YRS, FH ED]P[RLHYD LMHMPLH WDEFR R WDEFHQLORS GJLEDKQROH OHJ R WDEF.GJL[JIH TJ]P LD GERTDYRIHMR R QJETD GERIEDKQJ], JKQJLQJ ]EHVHQLOJ] GEHIH. ^JK WDEFH GJKEHFPTDIH LD LMH[QJ R JE]HQRFJIHQJ MEaRZMD QH OJTD LD P JKEDVDQRT IEDTDQLORT MDETRQRTH, QH WDEFHQLORT LHLMHQ_RTH, GJ PQHGEDK PMIEVDQRT GEHIR[RTH, ME]PUD WDEFHQLORT MEaRZQRT THMDERUH[JT. f KD`RQR_RUR WDEFH GERLPMQH LP MER JLQJIQH GERQ_RGH& TDLMJ QH OJTD LD ME]PUD, GEDKTDM ME]JIHYH R QHXRQ ME]JIHYH. ^JK GJUTJT WDEFD GJKEHFPTDIH LD LMH[QJ R JE]HQRFJIHQJ MEaRZMD, QH OJTD LD, P JKEDVDQRT IEDTDQLORT MDETRQRTH QH WDEFHQLORT LHLMHQ_RTH, GJ PQHGEDK PMIEVDQRT GEHIR[RTH, ME]PUD WDEFHQLORT MEaRZQRT THMDERUH[JT. f KD`RQR_RUR LD IRKD JLQJIQR GERQ_RGR WDEFD& 1. TDLMJ R IEDTD ME]JIHYH #. GEDKTDM ME]JIHYH R *. QHXRQ ME]JIHYH. 6789: UD P GJXDMOP WR[H GRUH_H, H KHQHL LD EHFIR[J KJ ][JWH[QD D[DOMEJQLOD TEDaD. gHFIJU OJTGUPMDELOD MDSQJ[J]RUD PL[JIRJ UD FHTDQP GEHIR[H hPIDO QH RLMJT TDLMP R P RLMJ IEDTD= QJIRT GEHIR[JT OJUD JW[ROPUD WDEFHQLOP ME]JIRQP hPIDO R LIPKH=. ;<7=>79 ME]JIHYH QH WDEFR UD JKEDVDQ GEHIR[RTH WDEFD +EHFQE IELMD EJWD, SHEMRUD JK IEDKQJLMR, G[DTDQRMR TDMH[R, XDOJIR, TDQR_D, ..., R TJEH WRMR LMHQKHEKRFJIHQ, JKJWEDQ R ?@ABC ME]JIHYH UD JKEDVDQ GEHIR[RTH WDEFD6 MJ PONPXPUD QHXRQ P]JIHEHYH GJL[H, QHXRQ JWHINHYH MEHQLHO_RUH, JWDFWDVDYD RFIEZDYH JWHIDFH, . ^JLMJUHYD WDEFD POHFPUD KH UD MJ MEaRZMD, QH OJT GJLMJUR WDEFHQLOH ME]JIRQH, LR]PEQJ R KH QRUD GJK PMR_HUDT QDMEaRZQRS ERFROH P GJL[JIHYP. CDEFD TJEHUP JWDFWDKRMR& FHOJQRMJ JWHINHYD ME]JIRQD, FHZMRMP RQMDEDLH PXDLQROH QH WDEFR, GJZMJIHYD GEHIR[QROH R LMHQKHEKH WDEFD OJUR LD JKQJLD QH GJQHZHYD PXDLQROH, RQ`JETH_RUD FH UHIQJLM J LIRT XRYDQR_HTH WRMQRT FH EHK WDEFD. e JWFREJT QH OHEHOMDE MEaRZQJ] WDEFHQLOJ] THMDERUH[H, EHF[ROPUP LD L[DKDiD IELMD WDEFR&

1. ! "#$%& !' !(!, QH OJURTH LD JWHINH OPGJGEJKHUH JKEDVDQRS IELMH EJWH6 JWRXQJ LP PLOJ LGD_RUH[RFJIHQD +GJNJGERIEDKQR GEJRFIJKR, JWJUDQR TDMH[R, IPQH, R KE,. \H YRTH LD ME]PUD R `RQHQLRULORT KDERIHMRTH. #. !)!%&*+ ! " +,- !' !(!, QH OJURTH LD JWHINH GEJTDM OEHMOJEJXQRS R KP]JEJXQRS SHEMRUH JK IEDKQJLMR, aREH[QJ] QJI_H, KDIRFH, F[HMH R G[DTDQRMRS TDMH[H, OHJ R `RQHQLRULORS KDERIHMH. *. !.+*&! !(! LP OJTWRQH_RUH GEDMSJKQRS KID, ME]PUD LD R EJWJT R D`DOMRIJT. bf\jklmn Cngcl& 1. /*0&* 1 * %&-2*- 8 GERWHINHYD R GEJIDEH RQ`JETH_RUH J DTRMDQMRTH, OHJ R JKEDVRIHYD R GEHiDYD OPELH WDEFHQLOJ] THMDERUH[H. oP LD JWHINH R GEIH OJQMEJ[H P LTRL[P GEJQH[HaDYH ZMJ OIH[RMDMQRURS GEDKTDMH ME]JIRQD. #. &1+-3! 8 P GJLMPGOP ME]JIHYH LD GEROPGNHUP QH[JFR FH GJQPKP R MEHaYP, PGHEPUP LD GJ PQHGEDK PMIEVDQJT LRLMDTP, R FHONPXPUP LD MEHQLHO_RUD X[HQJIH WDEFD. *. %/** 1 * 0-/#*-3!8 QHOJQ ME]JIHYH PMIEVDQH UD _DQH R WEJU HO_RUH, GERTNDQH UH FHONPXQR_H, R GEDOJ EHXPQH LIRS PXDLQROH P ME]JIHYP JWHINH LD O[RERQ] R LH[KREHYD. ,. * )*0-3! * -%!&* 1 8 JWDFWDVPUD LID RQ`JETH_RUD QH JLQJIP OJURS LD JWHINH ME]JIRQH, R GEPaH RQ`JETH_RUD J JWHINDQJT ME]JIHYP, GJL[D LH[KREHYH. gJWQP WDEFP, GEDTH FHOJQLORT JKEDKWHTH, JLQRIHUP GEHIQH [R_H OJUH LP ED]RLMEJIHQH FH MD GJL[JID, OHJ R KEaHIH. n`DOMRIQP WDEFP JLQRIHUP WHQOD, GJZMHQLOH ZMDKRJQR_H, JLR]PEHIHUPiH KEPZMIH R KEaHIH. CDEFH LD JLQRIH OHJ HO_RJQHELOJ KEPZMIJ, R PGRLPUD P LPKLOR ED]RLMHE. CDEFH RTH LMHMPM R GEHIR[H WDEFD. D9@9E9 UD QHUIHaQRUR JGZMR GEHIQR HOM, OJURT LD PEDVPUD LMHMPL R JE]HQRFH_RUH WDEFD6 TJEH KH LHKEaR& QHFRI R LDKRZMD WDEFD, GEDKTDM GJL[JIHYH, JE]HQRFH_RUP R QHXRQ GJL[JIHYH, QHXRQ KJQJZDYH HOHMH, PL[JID FH LMR_HYD X[HQLMIH QH WDEFR, GEHIH R JWHIDFD X[HQJIH, LHLMHI R QHXRQ RFWJEH R QHK[DaQJLM JE]HQH WDEFD, PL[JID R OERMDERUPTD FH RTDQJIHYD KREDOMJEH WDEFD, QHXRQ JKEaHIHYH WDEFHQLORS LHLMHQHOH, QHXRQ JWUHINRIHYH GEHIR[H WDEFD R KEP]RS HOHMH, QHXRQ JWUHINRIHYH RQ`JETH_RUH LH WDEFD, R KE. ;<@FBGB>@ WDEFD LD PMIEVPUP& IELMH GJL[JIH R PL[JIR R QHXRQ YRSJIJ] JWHINHYH, IELMH MEaRZQRS THMDERUH[H OJURTH LD ME]PUD, QHXRQ R PL[JIR RFIEZHIHYH JWHIDFH RF FHONPXDQRS P]JIJEH, QHXRQ JWHINHYH `RQHQLRULORS MEHQLHO_RUH R GJL[JIH P IDFR LH EHKJT WDEFD. dgpq\l Cngcn LP& *. LOPGZMRQH -. PGEHIQR JKWJE .. QHKFJEQR JKWJE /. KREDOMJE. eMHMPMJT WDEFD GEDKIRVDQJ UD JLQRIHYD R KEP]RS JE]HQH WDEFD 1 HEWRMEHaH, OJTRLRUH FH [RLMRQ] R OJMH_RUP. f JOIREP WDEFHQLORS GJL[JIH GERLPMQR LP& 1 H<:>H9CB +KQDIQR, GJL[JIR 8 LP JQR GJL[JIR OJUR LD TJEHUP FHIE1ZRMR RLMJ]H KHQH R[R PWEFJ OHKH UD GJLHJ FHIEZDQ6 1 <:ACB +MDETRQLOR, GJL[JIR LP JQR OJUR LD TJEHUP FHIE1ZRMR P IEDTDQLOJT RQMDEIH[P OJUR UD PMIEVDQ P]JIJEJT. gJXQR GJL[JIR TJ]P WRMR& JWRXQR, PL[JIQR R GEJKPaDQR +EDGJEMQR,. IJBACB <:ACB GJL[JIR LP JQR OJUR LD FHONPXPUP WDF ROHOIRS PL[JIH R TJEHUP LD RFIEZRMR P IEDTDQLOJT RQMDEIH[P OJUR UD PMIEVDQ P]JIJEJT. K8G:FCB <:ACB H:8G:FB LP JQR GJL[JIR OJK OJURS OPGH_ R[R GEJKHIH_ G[HiHYDT PMIEVDQJ] RFQJLH QJI_H

FHKEaHIHUP GEHIJ KH JKPLMHQP JK P]JIJEDQJ] GJL[H R[R KH OPGJGEJKHUQD PL[JID RFTDQD. fL[JIQR EJXQR GJL[JIR TJ]P WRMR& *.8@ H<:89:> H<7>BL:> 8 LP JQR WDEFHQLOR GJL[JIR OJK OJURS UDKQH P]JIJEQH LMEHQH FHKEaHIH GEHIJ KH JKPLMHQD JK P]JIJEH R[R KH RLMR RFTDQR6 -.8@ =F:LC:> H<7>BL:> 8LP JQR WDEFHQLOR GJL[JIR OJK OJURS UDKQJ [R_D FHONPXR KIH GJL[H LH GEJLMJT GEDTRUJT, OJK OJURS UD UDKQJT OPGH_ H P KEP]JT GEJKHIH_, R[R OHKH JQHU OJUR G[HiH GEDTRUP FHKEaHIH GEHIJ KH P PMIEVDQRT IEDTDQLORT RQMDEI[RTH JKPLMHQD JK P]JIJEH R[R KH GEDPFTD P[J]P OPG_H R[R GEJKHI_H6 ..8@ HG@M7C:> H<7>BL:> N@ BN>7CE EO:F:<@ P LP JQR WDEFHQLOR GJL[JIR OJK OJURS OPGH_, PF G[HiHYD JKEDVDQD GEDTRUD, FHKEaHIH GEHIJ KH RFTDQR EJOJID RLGJEPOD, H GEJKHIH_ MHOJVD LMRXD GEHIJ RFTDQD P]JIJEH P L[PXHUDIRTH IDiD RLGJEPOD EJWD6 ,.78Q:C9CB H:8G:FB - LP JQR WDEFHQLOR GJL[JIR OJK OJURS PF G[HiHYD JKEDVDQD GEDTRUD P]JIJEQD LMEHQD LMRXP GEHIJ KH FHSMDIHUPKH LD P]JIJEQR GJL[JIR RFIEZD GED P]JIJEQJ] EJOH. ;<:=ER7CB (<7H:<9CB) J7<N@C8QB H:8G:FB QHLMHUP P JQRT L[PXHUDIRTH OHKH LD QDOH WDEFHQLOH JGDEH_RUH OJTWRQJIHYDT UDKQJ] KQDIQJ] R UDKQJ] EJXQJ] GJL[H EHKR JLMIHERIHYH QDOD ZGDOP[H_RUD, OJUH QRUD PLGD[H, H[R OJK OJUD GJLMJUR TJ]PiQJLM KH LD RLMH EDH[RFPUD. f JLMIHERIHYP WDEFHQLOJ] GJL[JIHYH PXDLMIPUP WEJODER R KR[DER. S<:Q7<B LP GEHIQH [R_H OJUH PF QHG[HMP JKEDVDQD GEDTRUD JWHINHUP GJL[JID GJLEDKJIHYH RFTDVP OPGH_H R GEJKHIH_H GER[R1OJT FHONPXRIHYH WDEFHQLORS OPGJGEJKHUQRS P]JIJEH. TBG7<B LP GJLEDKQR_R OJUR W. GJL[JID JWHINHUP P LIJUD RTD R FH LIJU EHXPQ. dQR QDTHUP GEHIJ KH JWHINHUP GJL[JID WEJODEH. UBC@C8BL8QB =7<BF@9B LP LGD_R`RXQR GEHIQR GJL[JIR, MU. EJXQR WDEFHQLOR P]JIJER OJUR LD LDERULOR QD DTRMPUP, H[R LD YRTH ME]PUD KJ EJOH KJLGD[JLMR.f WDEFHQLOJ GJL[JIHYD PIDKDQR LP rs1MRS ]JKRQH tt IDOH, H PID[D LP RS WHQOD LH _RNDT KH OJQMEJ[RZP ERFRO GJL[JIHYH. uRS XRQD& `RQHQLRULOR MDETRQLOR P]JIJER R JG_RULOR GJL[JIR. f LHLMHI )* - 0*0%*4 &!* 0%*4 $1+- LGHKHUP& 1VLEA7<8B 1 GEDQJLRIR P]JIJER J GEJKHUR LMHQKHEKQRS OJ[RXRQH MEaRZQJ] THMDERUH[H, OJUD FHONPXPUP GEHIQH [R_H GPMDT WDEFHQLORS GJLEDKQROH. bUPXDELRTH UD EDZDQ GEJW[DT OEDKRMQJ] ERFROH FHMJ ZMJ UD, QH KHQ RLMDOH `UPXDELH YD]JIH _DQH UDKQHOH _DQR KPaQRXOJ] RQLMEPTDQMH. 18F:H EO:F:<B 1 P]JIJER J RLMJIEDTDQJU GEJTDMQJU R MDETRQLOJU GEJKHUR MEaRZQJ] THMDE.OHJ R FHTDQR UDKQD WR[HQLQD HOMRID R GHLRID KEP]JT WR[HQLQJT GHLRIJT R HOMRIJT. 52*0%* $1+* LP P]JIJER J MDETRQLOJU GEJKHUR MEaRZQJ] THMDERUH[H OJURT P]JIJEQD LMEHQD LMRXP GEHIJ OPGJGEJKHUD JG_RUH JK KHQH FHONPXRIHYH P]JIJEH KJ KHQH PMIEVDQJ] P]JIJEJT. dG_RULOR P]JIJER TJ]P WRMR OPGJIQR R GEJKHUQR H FHONPXPUP RS GEHIQH [R_H GPMDT WDEFHQLORS GJLEDKQROH.