Galatima - Komentar - A.T.Jones & E.J. Waggoner

E. J. Waggoner & A. T.
Jones
GAIAJIMA ICSIAICA KCMJAII
MMXII
E. J. Waggoner & A. T. Jones
GAIAJIMA ICSIAICA KCMJAII

Naslov originala:
Glad Tidings
By Ellet Joseph Waggoner
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad
Preveo sa engleskog:
Branko R. uri
Pesme prepevao:
Zvonimir Kosti Palanski
tampa:
Eurodrim, Beograd
Drugo izdanje
Novi Sad, 2012.
Elektronska verzija knjige Galatima Poslanica Komentari
besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite
da nabavite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs
(+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com
(+381) 064/40-29-428
Ellet J. Waggoner & Alonzo T. Jones
GAIAJIMA ICSIAICA
KCMJAII
Novi Sad, 2012
NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog
zaveta preuzeti su iz prevoda Emilijana arnia, dok su starozavetni
tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.
SADRA}
IE IZDAVAA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
IREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
I IC . ]. WAGGCI
!VOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1. IRAVO ]EVANEL}E: CTKRIVEN}E ISUSA IRISTA . . . . . 13
2. IVOT IRISTOVOM VEROM. . . . . . . . . . . . . . . . . 33
3. ISKUPL}ENI OD PROKLETSTVA . . . . . . . . . . . . . . . 5o
4. !SVO}ENI KAO SINOVI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
5. IUH INI DA SPASEN}E BUDE LAKO. . . . . . . . . . . 115
o. SLAVA KRSTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13o
II IC A. J. ]CS
IOUKE IZ GALATIMA IOSLANICE . . . . . . . . . . . . 1o3
Materijal je 1900. godine prvi put objavila izdavaka kua PACIFIC
PRESS PUBLISHING CO. Oakland, Cal. New York. Kansas.
Pred Vama je revidirana verzija koja se prvi put pojavila 1972. godine,
takoe u izdanju izdavake kue PACIFIC PRESS.
7
IE IZDAVAA
Ova kompilacija komentara Galatima poslanice sastoji se iz dva
nesrazmerna dela jednog opirnijeg iji je autor E. J. Waggoner, i
drugog manjeg koji je potpisao A. T. Jones. U oba sluaja se radi o
sakupljenim materijalima koji su ova dvojica plodnih pisaca i vesnika
izuzetno dragocene vesti objavljivala u asopisima i publikacijama
tokom niza godina.
Dok u prvom delu imamo sistematsku studiju gde se razmatra
stih po stih Poslanice Galatima, poslednjih dvadesetak stranica koje
sadre Jones-ova nadahnuta razmiljanja, fokusirana su na one klju-
ne stihove i arina mesta oko kojih su nastale mnoge kontroverze u
hrianstvu.
Oigledno je da se radi o dva autora i dva vesnika, ali jednom
svetom delu i jednoj misiji, jednoj vesti koja je univerzalnog karaktera,
namenjena ne samo vernicima jedne denominacije, pa ak ne u prvom
redu vernicima, ve svakoj dui i svakom pripadniku ove generacije
koja obamire u mraku neznanja u pogledu Bojeg karaktera karak-
tera u kojem su na boanski savren nain kombinovani Njegova pra-
vednost i Njegova milost.
Treba znati da su Jones i Waggoner potpuno nezavisno, svaki za
sebe, dolazili do svojih zakljuaka i da sticajem okolnosti nisu imali
mnogo prilika da neposredno i blisko sarauju, pa ipak njihova vest
odie jedinstvom duha, usklaenou u obrazlaganju poruke i velikim
arom ljubavi koja ne ostavlja itaoca ravnodunim. Sve to govori u
prilog injenici da je ovaj oganj mogao biti zapaljen samo na onom
nebeskom svetom ognju koji potie od Bojeg Duha.
8
IREDGOVOR
Gotovo pukim sluajem, otkrio sam redak primerak knjige koja se
teko vie moe nai. Re je o delu Radosne vesti, autora E. J. Waggo-
ner-a koje je lealo u jednoj privatnoj biblioteci sve do 1938. godine. Ne
znajui nita o autoru, niti o okolnostima pod kojima je knjiga nastala,
osetio sam kako mi se srce udno zagreva dok sam itao ispisane redove.
Znao sam da je nehotian susret sa ovom zaista sjajnom knjigom obele-
io poetak nove epohe u mom ivotu. Plaei se da moda vie nikada
neu biti u prilici da vidim jo jedan primerak, izmolio sam pristanak za
prekucavanje celog tiva na mojoj pisaoj maini, koju sam za tu svrhu
doneo u biblioteku. Prekucavao sam stranicu po stranicu sa najdirljivijim
tekstovima, i bio sam srean to e to blago sada biti zauvek sauvano.
Nikad nisam uspevao da shvatim ta zapravo znai Pavlovo pismo
Galatima, sve dok nisam pronaao Radosne vesti. Ono to me je u Ga-
latima muilo, bio je naizgled nepomirljiv sukob izmeu Zakona i vere.
Znao sam da Pavle u svojim pismima istie Zakon kao svet, pravedan i
dobar (vidi Rimljanima 7,12). Meutim, u Galatima on kao da protivre-
i samom sebi. Prividan raskorak i nesaglasje inili su da se oseam zbu-
njeno. Veina komentara na Poslanicu Galatima koje sam itao bili su ili
lieni duha, ili otvoreno usmereni protiv Zakona. Galatima poslanica je
bila izvan domaaja mog poimanja (razumevanja). To je znailo da sam
lien onog oseanja ljubavi i odanosti Hristu koje je Pavle tako oigled-
no poznavao. Kako bih, poput njega, mogao da se hvalim krstom sa
tako zbunjujuim pojmovima o onom to Poslanica Galatima govori.
Radosna vest je progovorila mom srcu, na nain kako je to jo
samo par knjiga uspelo u mom ivotu. Jasna, koncizna, potresna, ova
knjiga zasluuje svoj naslov.
Tek kasnije nauio sam poneto od pieve biografje i okolnosti
koje su pratile ovu poruku. Otkrio sam da je poruka ove knjige praktino
doslovno zapisana studija koju je u obliku propovedi Waggoner lino iz-
govorio pred okupljenim propovednicima u Mineapolisu, krajem 1888.
Neko ko je imao priliku da neposredno uje ove neobino sna-
ne teme, odmah je prepoznao njihovu vrednost i zapisao sledee rei:
9
Bog je u Svojoj velikoj milosti poslao najdragoceniju poruku preko
E. J. Waggoner-a. Ova vest trebalo je da pred svetom jo vie istakne
raspetog Spasitelja, kao rtvu za grehe celog sveta (Ellen. G. Whi-
te, Svedoanstvo za propovednike, 91). Za vreme izlaganja ove vesti,
ona je rekla: Dr. Waggoner nam je govorio bez okolianja. Dragocena
svetlost se nalazi u njegovim reima... Ja elim da primim svaki zrak
svetlosti koju mi Gospod alje, pa ak i kad ona stie preko Njegovih
najponiznijih orua... Vidim lepotu istine u propovedanju pravde Hri-
stove u njenom odnosu prema Zakonu tako kako nam je ovaj predmet
izloio doktor (Waggoner) (Ellen G. White, Manuscript 15, 1888).
Jo od prvog sluajnog susreta sa ovom knjigom, sanjam o tome da
ovaj moj dananji svet dobije priliku da se upozna s njom, emu bih i ja
dao svoj mali doprinos. Za to su postojale odreene prepreke. Dr Wag-
goner je esto koristio staru englesku verziju biblijskog teksta koja je bila
u upotrebi od 1881. godine (English Revised Version). Veina dananjih
italaca nije spremna da prihvati jezik onog vremena, pa sam zbog toga
zamenio ovu verziju jednom modernijom (Revised Standard Version),
koja se u znaenju uglavnom podudara sa onom starom verzijom. Na
pojedinim mestima je Waggoner-ova reenica sloena. Iako je njegov stil
pisanja neobino jasan i jezgrovit u poreenju s drugim autorima iz 19.
veka, pokuao sam da ga obuem u dananje literarno ruho. Neki oi-
gledni i ponovljeni detalji uklonjeni su na takav nain da to nije uticalo
na osnovnu misao ili naglasak iz originala. Neki pasusi koji nisu bitni za
uenje o pravednosti kroz veru, odstranjeni su kao nevani sa dananjeg
stanovita. Svaki napor i velika brinost uloeni su da bi se ouvalo origi-
nalno znaenje i smisao Waggoner-ove poruke o pravednosti kroz veru.
Na ovom mestu bi moda trebalo da se posluim reima C.S.
Lewis-a, koje je on posvetio neizgovorenim, a zapisanim propovedima
George Macdonald-a; u ovom sluaju, ja ih od srca primenjujem na
Waggoner-ove Radosne vesti: Oduevljen sam to savremenom i-
taocu mogu da ponudim blago za koje verujem da e obogatiti njegov
ivot, kao to je obogatilo moj.
Robert J. Wieland
Ellet J. Waggoner
GAIAJIMA ICSIAICA
KCMJAII
I DEO
12
!VOD
Veoma je uobiajeno, kada se pie o bilo kojoj biblijskoj knjizi, da
se malo prostora posveti onome to se zove uvod. No, bolje je odmah
uvesti itaoca u sadraj same knjige i dopustiti mu da sam doe do
razumevanja, to e postii ukoliko je paljiv i predan prouavanju, jer
knjiga sama o sebi otkriva sve to o njoj treba znati. O nekom oveku
saznajemo vie u linom razgovoru s njim, nego sluajui tua zapaa-
nja o njemu. Zato emo odmah prei na prouavanje Pavlove Poslanice
Galatima.
Kada bi svi prouavali Bibliju kao to treba, savesno i u molitve-
nom duhu, poklanjajui panju svakoj rei i primajui je kao da dolazi
direktno od Boga, ne bi bilo potrebe za bilo kojom drugom verskom
knjigom. Sve to bi pored Biblije bilo napisano, imalo bi svrhu samo
kao podsticaj da se jo vea panja obrati direktno na rei iz Svetih
spisa. Sve to tei da zameni Bibliju ljudskim miljenjem, i to navodi
ljude da se oslone na sadraj napisanog ili izgovorenog bez proverava-
nja Biblijom i njenog daljeg prouavanja, vie je nego beskorisno.
Neka Bog uini da ova studija, kao mali doprinos u prouavanju
Njegove rei, svakog itaoca dovede do odluke da se bolje upozna sa
celokupnim sadrajem Biblije, koja mu moe dati mudrost za spasenje.
E. J. Waggoner
13
1. IRAVO ]EVANEL}E:
CTKRIVEN}E ISUSA IRISTA
Galatima 1,1-5:
Pavle, apostol ne od ljudi, niti posredstvom nekog o-
veka, nego posredstvom Isusa Hrista i Boga Oca koji ga je
vaskrsao iz mrtvih, i sva braa koja su sa mnom, crkvama u
Galatiji: blagodat vam i mir od Boga Oca naega, i Gospoda
Isusa Hrista koji je dao samoga sebe za nae grehe, da nas
izbavi od sadanjeg zlog sveta po volji Boga i Oca naega,
kome slava u sve vekove. Amin.
Prvih pet stihova su pozdravi u kojima se sadri celo Jevanelje.
Da nita drugo od Spisa ne postoji sem ovoga, bilo bi to dovoljno da
spase svet. Ako ovaj mali odlomak budemo prouavali sa takvim a-
rom i uzdizali ga tako kao da nita drugo od Jevanelja ne postoji, u
njemu emo nai vrst oslonac za svoju veru, nadu i ljubav. Dok bude-
mo itali rei poslanice, neka Galati nestanu iz vida i neka svako pri-
mi Boji glas, posredstvom Njegovog apostola, kao da se njemu lino
danas obraa.
Apostol znai onaj koji je poslan. Njegov autoritet je srazmeran
autoritetu Onoga koji ga alje, kao i njegovom poverenju u taj uzvie-
niji autoritet i silu. Jer onaj koga je Bog poslao govori Boije rei (Jo-
van 3,34). Tako je bilo sa Pavlom. On je govorio sa autoritetom, a rei
koje je izgovarao, Bog mu je predao kao zapovest (vidi 1. Kor. 14,37).
itajui ovu njegovu ili bilo koju drugu poslanicu u Bibliji, treba da
iskljuimo svaku mogunost uticaja apostolove line nesavrenosti ili
nekih njegovih predrasuda. Svaki pisac zadrava svoju individualnost,
jer Bog upravo zbog toga i bira razliite ljude za razliite poslove. To je,
meutim, Boja re, sve u svemu.
Svi, a ne samo apostoli, imaju ovlaenje da govore kao rei (kao
prorotvo eng. prev) Boje (1. Petr. 4,11). Svi koji su u Hristu, nova
14
\AATMA IOSANCA IOMNTA!
su stvorenja, pomirena s Bogom kroz Isusa Hrista; a svi koji su pomi-
reni dobili su re i slubu pomirenja, i kao ambasadori Hristovi prekli-
nju druge da se pomire s Njim (vidi 2. Kor. 5,17-20). Ova injenica bi
trebalo da otkloni svako obeshrabrenje i svaki strah kod onih koji nose
Boju poruku. Ambasadori zemaljskih vlasti imaju autoritet koji pra-
ti mo njihovih kraljeva ili vladara, iji su oni predstavnici. Hriani
predstavljaju Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima.
Celokupno uenje Jevanelja je zasnovano na Hristovom Boan-
stvu. Apostoli i proroci su do te mere bili obuzeti ovom istinom, da
ona iskri svuda u njihovim spisima. Isus Hristos je slika nevidljivo-
ga Boga (Kolo. 1,15). On je odsjaj njegove slave i odraz njegovoga
bia
1
(Jevr. 1,3). On je u poetku bio s Bogom i bio je Bog, pre nego
to je svet sazdan Jovan 1,1; 17,5. On je pre svega i sve u njemu ima
svoje postojanje (sve stvoreno u njemu se odrava eng. prev) (Kolo.
1,17)
Isus Hristos i Bog Otac koji ga je vaskrsao iz mrtvih (vidi Gal.
1,1), povezani su na ravnopravnoj osnovi. Ja i Otac jedno smo (Jovan
10,30). Oni obojica sede na jednom prestolu Jevrejima 1,3; Otkrive-
nje 3,21. Savet mira je meu Njima obojicom Zaharija 6,12.13. Isus je
bio Sin Boji celog Svog ivota (oduvek), iako je po telu bio od semena
Davidovog. No, vaskrsenjem iz mrtvih, koje se dogodilo silom Duha
svetosti, Njegov odnos prema Bogu, kao Sina prema Ocu, pred svima
je potvren Rimljanima 1,3.4. Ova poslanica (Galatima) nosi isto
obeleje autoriteta kao i samo Pavlovo apostolstvo.
Blagodat vam i mir od Boga Oca naega. Ovo su rei Gos-
podnje i zato one znae mnogo vie od ljudskih rei. Bog ne daje ispra-
zne komplimente. Njegova re stvara; tako ovde imamo jedan oblik
stvaralake rei.
Bog kae: Neka bude svetlost
2
, i nastaje svetlost. Tako je i u
ovom sluaju: Neka bude blagodat (milost) i mir u vama, i tako biva.
Bog je poslao milost i mir, donosei pravednost i spasenje svim ljudi-
ma da, ak i tebi, ko god da si; takoe i meni. Kada itate ovaj trei
1 On odraava slavu Boju i nosi peat njegove prirode eng. prev.
2 Jer on ree, i postade, on zapovedi, i pokaza se Psalam 33,9 prim. prev.
15
I!AVO |VANJ CTK!VNJ ISUSA I!STA
stih, ne inite to tako kao da je on deo neke fraze koju nalae bonton,
ili kao uobiajeno izraavanje pozdrava, nego kao stvaralaku re koja
vama lino donosi sve blagoslove obuhvaene mirom Bojim. Nama su
namenjene iste rei koje je Isus izgovorio eni: Oproteni su ti gresi
idi s mirom. (Luka 7,48.50)
Ovaj mir i ova blagodat dolaze od Hrista, koji je dao samoga sebe
za nae grehe (Gal. 1,4). A svakome od nas dana je blagodat po meri
Hristovoga dara (Efes. 4,7). To je blagodat koja je u Hristu Isusu
(2. Tim. 2,1). Dakle, znamo da je Hristos darovan svakome od nas.
injenica da ljudi ive dokazuje da im je Hristos darovan, jer je On i-
vot, i ivot bee svetlost za ljude (Jovan 1,4). Ova ivotodavna svetlost
obasjava svakog oveka (Jovan 14,6; 1,4.9). U Hristu se sve stvoreno
odrava (Kolo. 1,17), i to je tako jer Bog, koji nije potedeo svog
sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas (Rimlj. 8,32), ne moe
a da nam s Njim ne daruje i sve drugo. ...Njegova boanska sila da-
rovala (nam je) sve to slui ivotu i pobonosti (2. Petr. 1,3). Hristos
je dat svakom oveku, to znai da svaki pojedinac dobija Njega celog.
Boja ljubav grli ceo svet, ali se ona takoe obraa i svakom ponaosob.
Majinska ljubav nije podeljena izmeu njene dece tako da svako dobi-
ja po treinu, etvrtinu, ili petinu od nje. Svako njeno dete je predmet
njene potpune panje i celokupne ljubavi. Koliko to vie vai za Boga
ija je ljubav savrenija od ljubavi svake majke! Isaija 49,15. Hristos je
svetlost sveta, Sunce pravde. Ta svetlost, meutim, nije izdeljena na
ljudske grupe i naseobine. Ako je neka soba puna ljudi savreno osvet-
ljena, onda svaka prisutna osoba uiva u punini svetlosti koja obasjava
celu prostoriju, kao i kada niko drugi osim te osobe ne bi bio prisu-
tan. Dakle, Isusov ivot obasjava svakog oveka koji dolazi na svet. U
svakom srcu koje veruje Hristos stanuje u Svojoj punini. Ako posejete
seme u zemlju, nai ete kasnije mnogo semena od kojih svako ima
podjednako mnogo ivota kao i ono prvo seme.
Hristos nas je otkupio. Kako esto ujemo da neko kae: Ja
sam toliko grean, da se bojim da me Gospod nee prihvatiti! ak i
neki koji dugo ispovedaju hriansku veru, esto sa aljenjem eznu da
dobiju kakav dokaz da ih Bog prihvata. Ali, Bog nikome nije dao po-
16
vod za takvu sumnju. Naa prihvaenost je zauvek potvrena. Hristos
nas je otkupio i platio cenu.
Zato ljudi idu u prodavnicu da bi neto kupili? Zato to im je
potrebno to to kupuju.
Ako je neko platio cenu za robu, koju je prethodno pregledao tako
da zna ta kupuje, hoe li se trgovac brinuti da li e kupac prihvatiti
robu? Ako prodavac ne isporui robu, kupac e pitati: Zato mi nisi
dao ono to mi pripada? Nije Isusu svejedno da li Mu se mi voljno
predajemo ili ne. On sa beskrajnom enjom eka sve due koje je ku-
pio Svojom sopstvenom krvlju. Jer je Sin oveiji doao da potrai i
spase ono to je propalo (izgubljeno Karadi) (Luka 19,10). Bog
nas je izabrao u Njemu (Hristu) pre postanja sveta i tako uinio da
budemo prihvaeni u Ljubljenome. (Efes. 1,4.6 eng. prev)
Zato je Hristos Sebe dao za nas? Da nas izbavi od sadanjeg zlog
sveta. (Gal. 1,4)
Jedan ovek je, kau, bio poznat po svom agresivnom tempera-
mentu. esto bi upadao u stanje besa, a krivicu je bacao na ljude oko
sebe koji su ga razdraivali. Niko meu njima, govorio je, ne moe biti
pravedan. Zato je odluio da ostavi svet i postane pustinjak.
Odabrao je peinu u umi koja je sada bila njegov novi dom, da-
leko od svakog ljudskog stanita. Ujutro je uzeo svoj krag i poao do
izvora da zahvati vodu, kako bi skuvao neto za jelo. Stena preko koje
je voda tekla bila je obrasla mahovinom i klizava, tako da je krag koji
je ovek postavio nekoliko puta skliznuo, a zahvaena voda se prosula.
Konano, pustinjakovo strpljenje bilo je iscrpljeno. Uzviknuvi:
E videemo, dal nee da stoji na mestu!, on je krag podigao i tako
ga snano spustio na povrinu stene, da se ovaj polomio u parampar-
ad. Sada nije bilo nikoga koga bi okrivio osim sebe samoga. To ga je
navelo da shvati da nije svet oko njega, nego svet u njemu onaj koji ga
goni da grei.
Gde god da poemo, mi nosimo taj svet (to zlo sadanjeg nara-
taja Galatima 1,4 - eng. prev) sa sobom. Imamo ga u svom srcu kao
teak teret koji satire. Shvatamo da kad elimo da inimo dobro, zlo se
projavljuje u nama Rimlj. 7,21. Ono je uvek prisutno to sadanje
17
zlo (ili zlo sadanjeg narataja), sve dok, dovedeni do oajanja, ne po-
viemo Ja nesrean ovek! Ko e me izbaviti od tela ove smrti? (Rim.
7,24 eng. prev)
ak je i Hristos imao teka iskuenja u pustinji, daleko od ljudskih
naseobina. Sve nas to ui da kaluerski i pustinjaki nain ivota nije
deo Bojeg plana. Boji narod je so zemlji; a so mora da se izmea sa
supstancom koju treba da sauva od kvarenja.
Osloboenje nam je stiglo i ono je nae. Hristos je poslat da
otvori() oi slijepcima, da izvede() sunje iz zatvora i iz tamnice koji
sjede u tami (Isaija 42,7). Prema tome, On uzvikuje: Sloboda!, svima
koji su zarobljeni u tamnici. Onima koji su zatoeni On objavljuje da
su vrata tamnice otvorena Isaija 61,1. Svim robovima On poruu-
je: Iziite! (Is. 49,9). Svako ko to eli, moe radosno da uzvikne: O
Gospode! ja sam sluga tvoj sin slukinje tvoje; raskovao si s mene
okove moje. (Psalam 116,16)
To je tano, verovali mi ili ne. Mi smo Boje sluge, iako zadrava-
mo pravo odbijanja, pa ak i tvrdoglavog, da Mu sluimo. Ako samo
poverujemo, ve imamo pobedu koja je pobedila svet 1. Jovanova
5,4; Jovan 16,33. Poruka koja nam se upuuje jeste da je na rat zavr-
en i da se nae bezakonje oprostilo. (Is. 40,2 eng. prev)
Moj greh, o blaene li pomisli,
moj greh, ne delom, nego u celini,
na krst je Njegov pribijen i ja ga ne nosim vie.
Hvali, o duo, moja, slavi Gospoda na visini!
Boja volja. Ovo osloboenje je po volji Boga i Oca naega
(Galatima 1,5). Volja Boja je naa svetost (posveenje) 1. Sol. 4,3.
On hoe da se svi ljudi spasu i dou do spoznaje istine 1. Tim. 2,4.
On sve ini shodno savetovanju svoje volje (Efes. 1,11). Da li vi to
propovedate univerzalno spasenje?, pitae neko. Ono to mi propo-
vedamo jeste tano ono to Biblija ui, a to je da se pokaza blagodat
Boija koja spasava sve ljude (Titu 2,11 Karadi). Bog je ostvario
spasenje za svakog oveka i to mu daje kao Svoj dar; ali, veina ovaj dar
18
s prezrenjem odbija. Na sudu e se otkriti da je potpuno spasenje dato
svakom oveku, a da su svi koji e na kraju biti izgubljeni, svojevoljno
odbacili ono na ta su samim roenjem imali pravo.
Boja volja je, dakle, neto emu se valja radovati, a ne neto to se
mora samo podnositi. Iako podrazumeva i patnju, ona je za nae dobro
i predviena je kao sredstvo kojim e se za nas ostvariti prekomerno
i neizmerno, veno izobilje slave (Rimlj. 8,28; 2. Kor. 4,17). Moemo
rei zajedno sa Hristom uivam da inim volju tvoju Boe moj. (Psa-
lam 40,8 eng. prev)
Ovde se nalazi uteha koja dolazi od poznavanja Boje volje. On
eli nae osloboenje iz ropstva grehu; zato moemo da se molimo sa
potpunim pouzdanjem i zahvalnou jer ovo je pouzdanje koje ima-
mo u njega: da nas slua ako ta molimo po njegovoj volji. I kad znamo
da nas slua kad to molimo, znamo da stvarno imamo ono to smo od
njega iskali. (1. Jov. 5,14.15)
Neka je slava Bogu za ovo osloboenje! Sva slava Njemu samom
pripada, bez obzira da li ljudi to priznaju ili ne. Odati Bogu slavu, ne
znai dodati Mu, dodeliti Mu neto, nego prepoznati i priznati stvar-
nu injenicu. Mi Mu odajemo slavu tako to priznajemo da je sva sila
Njegova. On nas je stvorio; nismo sami od sebe nastali (Psalam 100,3
eng. prev)
Sila i slava su povezani, kao to uimo iz Gospodnje molitve. Kada
je Isusu Svojom silom pretvorio vodu u vino, kazano nam je da je u
tom udu On objavio Svoju slavu (vidi Jovan 2,11). Tako dakle, kada
odajemo slavu Bogu, mi time priznajemo da sva sila od Njega potie.
Mi ne spasavamo sami sebe, jer u nama nema snage. Kada priznajemo
da sva slava pripada Bogu, neemo sebi doputati hvalisavo matanje
ili bilo kakvo samouzdizanje.
Poslednje objavljivanje venog Jevanelja, koje kae da je doao
as Bojeg suda, sadri i zapovest koja nalae: Bojte se Boga i po-
dajte mu slavu (Otkr. 14,7 Karadi). Tako i poslanica Galatima,
koja Bogu daje slavu, predstavlja odgovor na zahtev venog Jevanelja
i njegovo ispunjenje. Ona je bez sumnje poruka za poslednje dane. Ako
je budemo prouavali i ako posluamo ono emu nas ui, moemo da
19
ubrzamo dolazak vremena kada e se zemlja napuniti poznanja slave
Gospodnje kao to je more puno vode. (Avakum 2,14)
Galatima 1,6-9:
udim se da se tako brzo odvraate od onoga koji vas je
pozvao Hristovom blagodau, na drugo evanelje, koje nije
drugo evanelje, samo ima nekih koji vas zbunjuju i ele da
izvrnu evanelje o Hristu. Ali ako vam ak i mi, ili aneo sa
neba propoveda evanelje razliito od onoga koje smo vam
mi propovedali, neka bude proklet. Kao to smo pre kazali i
sad opet velim: ako vam ko propoveda evanelje koje se razli-
kuje od onoga to ste primili, neka bude proklet.
Apostol sada uranja u samo sredite problema. Njegov duh kao
da je u plamenu; sa naotrenim perom u ruci on pie kako moe samo
neko ko snano osea teret za due koje srljaju u propast.
Pavlova braa bila su u smrtnoj opasnosti i on nije mogao da trai
vreme na suvine komplimente. Morao je odmah da pree na problem,
obraajui im se to je mogue jasnijim i direktnijim reima.
Ko poziva ljude? Veran je Bog koji vas je pozvao u zajednicu svo-
ga Sina, Isusa Hrista, Gospoda naega (1. Kor. 1,9). A Bog svake bla-
godati, koji vas je u Hristu pozvao u svoju venu slavu (1. Petr. 5,10).
Jer je za vas to obeanje, i za vau decu, i za sve daljne koliko god ih
pozove Gospod Bog na (Dela 2,39). Oni koji su blizu i oni koji su
daleko to ukljuuje sve ljude na ovom svetu. Prema tome, Bog zove
svakoga. (Meutim, nee svi da dou!)
Da li je Pavle na sebe mislio kao na onog ko je Galatima uputio poziv,
o koji su se oni kasnije ogluili? Samo jedna pomisao bie dovoljna da nas
ubedi koliko je takva mogunost bez osnova. Sam Pavle kae da je duhov-
ni pad rezultat ovekovog uspenog pokuaja da uenike povede za so-
bom (vidi Dela 20,30); on je, kao sluga Hristov, bio poslednji ovek koji bi
ljude vukao za sobom. Moe da bude mnotvo usta, ali je glas samo jedan.
Odvojeni od Boga. S obzirom na to da su braa Galati bili odvo-
jeni od Boga koji ih je pozvao, i kako je Bog Onaj koji milostivo poziva
20
ljude, jasno je da su vernici u Galatiji napustili Gospoda. Manje je va-
no kada se pridruite oveku ili ga napustite, ali od ivotne je vanosti
da budete s Bogom.
Mnogi misle da su sigurni samim tim to su lanovi dobrog
(uglednog) drutva koje ini ovu ili onu crkvu. No, jedino to je vred-
no u celoj stvari, jeste: Da li sam u zajednici s Gospodom? I da li hodam
u Njegovoj istini? Ako je neko sjedinjen s Bogom, On e ubrzo nai
svoje mesto meu Bojim narodom; jer oni koji nisu Njegov narod
nee dugo tolerisati revne Boje sledbenike u svojim redovima. Dok je
boravio u Antiohiji, Varnava je podsticao brau da odlunim srcem
ostanu u Gospodu (Dela 11,22.23). To je sve to je bilo neophodno.
Ako tako inimo, sigurno emo vrlo brzo nai Boji narod.
Oni koji su naputali Gospoda bili su bez Boga u svetu, u meri
u kojoj su se odvojili od Njega. No, oni na koje su se ove rei pre svega
odnosile, bili su neznaboci, ili pagani Efescima 2,11.12. Dakle, braa
Galati vraala su se nazad na paganstvo. Ne bi ni moglo biti drugaije,
jer hrianin se neminovno vraa natrag, na onaj svoj ivot od kojeg je
bio izbavljen, kad god izgubi svoj oslonac u Gospodu. Nema beznade-
nije pozicije nego kada je ovek bez Boga.
Drugo jevanelje. Kako je mogue da postoji drugo jevan-
elje? Pravo Jevanelje je sila Boja na spasenje svakome ko veruje
(Rimlj. 1,16). Sam Bog je sila, i odvojiti se od Njega znai odvojiti se od
Hristovog Jevanelja.
Nita ne zasluuje da se nazove Jevaneljem ukoliko ne nudi spa-
senje. Ono to ne nudi nita sem smrti, ne moe se zvati Jevanelje
dobra vest, ili radosna vest. Obeanje smrti ne odgovara defniciji
Jevanelja. Da bi bilo koje lano uenje prolo, ono mora makar da se
pretvara da je put ivota; drugaije ne bi moglo da prevari ljude pred
kojima se predstavlja. Galati su bili zavedeni da napuste Boga, posred-
stvom neega to im je obeavalo ivot i spasenje, ali silom koja nije
bila Boja. To drugo jevanelje bilo je samo ljudsko. Varka je nita. Ma-
ska nije ovek; tako ni ovo drugo jevanelje, na koje su braa Galati
bili namamljeni, nije bilo nita drugo nego jedno izopaeno jevanelje,
falsifkat, varka, nikako ne ono pravo Jevanelje. Pitanje koje sledi je:
21
ta je onda pravo Jevanelje? Da li je to ono koje je Pavle propovedao?
Ili ono koje su drugi propovedali?
Kao to je Isus Hristos za nas Boja sila i nema drugog imena po-
sredstvom kojeg bi se spasenje moglo ostvariti, tako isto moe postoja-
ti samo jedno istinsko Jevanelje. Ono koje je Pavle govorio Galatima,
kao i Korinanima: Isus Hristos i to raspeti ono isto Jevanelje koje
su propovedali Enoh, Noje, Avram, Mojsije i Isaija. Za njega svedoe
svi proroci, da e njegovim imenom dobiti oprotaj grehova svako ko
veruje u njega. (Dela 10,43)
Ako bi ma koji ovek, pa ak i aneo sa neba, propovedao neto
suprotno od onoga to su govorili Pavle i proroci, naao bi se pod pro-
kletstvom. Ne postoje dva standarda za ispravno i pogreno. Ono to
bi danas donelo prokletstvo, imalo bi iste rezultate kakvi su se mogli
videti i pre pet hiljada godina. Nain spasenja bio je isti u svim epo-
hama. Jevanelje propovedano Avramu (Galatima 3,8) bilo je istinsko
i aneli su bili poslati da mu ga saopte; takoe, proroci starog doba
propovedali su ovo isto Jevanelje 1. Petr. 1,11.12. Ako bi Jevanelje
koje su propovedali ljudi od starina bilo neko drugo jevanelje u od-
nosu na ono koje je Pavle objavljivao, onda bi i ti starozavetni ljudi bili
pod prokletstvom.
Ali, zato da neko bude proklet zbog toga to iznosi drugaije je-
vanelje? Zato to je takav sredstvo pomou kojeg drugi dospevaju u
prokletstvo, zavedeni da veruju u varku i grade svoje spasenje na ono-
me to je nitavno. Poto su Galati naputali Boga, njihova vera se sve
vie uzdala u ono to je bila navodno ljudska sila, to jest njihova sop-
stvena mo za spasenje. Meutim, nijedan ovek ne moe drugoga da
spase (vidi Psalam 49,7.8). Da je proklet ovjek koji se uzda u ovjeka
i koji stavlja tijelo sebi za miicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo
(Jer. 17,5). Onaj ko drugoga zavodi u stanje prokletstva, naravno, i sam
e biti proklet. Proklet da je koji bi zaveo slijepca s puta (5. Mojs.
27,18). Ako je tako u sluaju kada neko fziki slepog oveka navede da
se ovaj spotakne, koliko se onda to jo vie odnosi na onoga koji prou-
zrokuje da se jedna dua spotakne na svoju venu propast! Obmanuti
ljude lanom nadom na spasenje ta bi moglo da bude pogubnije od
22
ovoga? To je isto kao kada bi prevarili nekoga da zida kuu nad bezda-
nom jamom.
Aneo s Neba. Meutim, da li postoji takva mogunost da an-
eo s neba doe i propoveda neto to nije pravo Jevanelje? Svakako,
iako to ne bi bio aneo koji je skoro siao s neba. Jer i sam satana
uzima vid svetlog anela. Nije onda nita veliko kad se i njegove sluge
pretvaraju u sluge pravednosti (2. Kor. 11,14.15). To su oni koji se
predstavljaju kao duhovi mrtvih i koji kau da donose nove vesti iz car-
stva koje je s one strane groba. Svi oni bez izuzetka propovedaju neko
drugo jevanelje koje nije Hristovo. uvajte ih se. Dragi moji, ne ve-
rujte svakom duhu, nego proveravajte duhove jesu li od Boga (1. Jov.
4,1). Ako li ko ne govori u skladu sa zakonom i svedoanstvima, to je
zato to u njemu nema svetlosti (Is. 8,20 eng. prev). Niko ne mora
da bude prevaren sve dotle dok ima Boju re. U stvari, nemogue je
da neko bude prevaren sve dok se dri rei Boje.
U prva tri stolea crkva je bila proeta paganstvom, i uprkos re-
formacijama, mnogo je jo paganskog ostalo. To je bio plod ugaanja
ljudima (vidi Galatima 1,10). Biskupi su mislili da e ostvariti uticaj na
neznaboce, poputajui u nekim odreenim jevaneoskim principi-
ma. Rezultat je bio kvarenje crkve.
Samoljublje je uvek u osnovi svakog napora da se postigne usklae-
nost s ljudima, kako bi se oni odobrovoljili. Biskupi su eleli (verovatno e-
sto i sami nesvesni) da povedu uenike za sobom Dela 20,30. Da bi dobili
ugled i ast u narodu, morali su da naprave kompromise i izopae istinu.
Ovo isto uinjeno je i u Galatiji. Ljudi su izopaili Jevanelje. Ali,
Pavle je nastojao da ugodi Bogu, a ne oveku. On je bio Boji sluga i
Bog je bio jedini do ijeg zadovoljstva je Pavlu bilo stalo. Ovaj princip
pokazuje se kao taan u bilo kojoj vrsti posla. Uposleni radnici koji
pokuavaju da dobiju odobravanje i pohvalu samo od strane ljudi, nee
biti lojalni radnici, jer e raditi dobro samo kad ih drugi gledaju, dok
e zabuavati kada ih niko ne nadzire. Zato Pavle apeluje: Robovi, slu-
ajte u svemu svoje telesne gospodare, ne u pritvornosti (ne kao pod
prismotrom eng. prev) kao oni koji ljudima ugaaju to god inite,
inite iz due kao da inite Gospodu. (Kolo. 3,22-24)
23
Postoji sklonost da se otra ivica istine ublai, kako se ne bi izgubi-
la naklonost bogatih i uticajnih osoba. Koliko njih je uguilo sopstveno
ubeenje u strahu od gubitka para ili poloaja! Neka svako od nas za-
pamti rei: Kad bih jo ljudima ugaao, Hristov sluitelj ne bih bio
(Gal. 1,10). Ovo, meutim, ne znai da treba da budemo kruti i neu-
ljudni. To, takoe, ne znai da emo namerno uvrediti bilo koga. Bog
je ljubazan i prema nezahvalnima i onima koji su daleko od svetosti.
Moramo da budemo lovci na ljude (sposobni da zadobijamo ljude) i
to onim manirima koji su nebom odobreni. Sve to treba da pokaemo
jeste privlanost Raspetoga u svoj Njegovoj ljupkosti.
Galatima 1,10-12:
Da li ja sad ljude uveravam ili Boga? ili nastojim da ugo-
dim ljudima? Kad bih jo ljudima ugaao, Hristov sluitelj ne
bih bio. Dajem vam, naime, na znanje, brao, da evanelje,
koje sam vam ja propovedao, nije ljudsko; jer ga ne primih
od oveka, niti sam od oveka bio pouen, nego otkrivenjem
Isusa Hrista.
Jevanelje je boansko, ne ljudsko. U prvom stihu apostol kae da
ga nije ovek poslao, pa zato i nije njegova briga da oveka uini zado-
voljnim, ve samo Hrista. Sada postaje sasvim jasno da je poruka koju
nosi sveta i da potie s neba. Po roenju i vaspitanju, Pavle je bio protiv-
nik Jevanelja. Obraen je tako to je zauo glas s neba. Sam Gospod mu
se obratio jo dok je bio proet ubilakom mrnjom protiv Bojih svetih.
Nema dve osobe koje su imale isto iskustvo obraenja. Ipak, u
svim iskustvima ove vrste zapaaju se isti opti principi. Imajui u vidu
rezultat, svako ko se obrati mora da proe kroz ono kroz ta je Pavle
proao. Moda neije iskustvo nee biti tako upeatljivo za druge, ali
ako je istinsko, ono mora da bude otkrivenje koje dolazi s neba, kao
to je to bilo u Pavlovom sluaju. A sinovi e tvoji svi biti naueni od
Gospoda (Is. 54,13). Svaki ko je uo od Oca i nauio dolazi k meni
(Jovan 6,45). A vi u vama ostaje pomazanje koje ste od njega primili
i nije vam potrebno da vas ko pouava. (1. Jov. 2,27)
24
Ne inite greku, zakljuivi da to ini izlinom potrebu za ove-
kom kao sredstvom u prenoenju Jevanelja. Gospod je postavio apo-
stole i proroke, uitelje i druge sluitelje u crkvi (1. Kor. 12,28). Boji
Duh je taj koji u svima njima deluje. Bez obzira preko koga ovek prvi
put uje istinu, on treba da je primi kao poruku koja dolazi direktno
s neba. Sveti Duh osposobljava one koji ele da tvore Boju volju, da
raspoznaju ta je istina im je uju; i oni je i prihvataju, ne na osnovu
autoriteta oveka preko kojeg im je istina dola, nego na osnovu Bojeg
autoriteta, jer je On Bog svake istine. I mi moemo da budemo isto
tako sigurni u istinu koju drimo i propovedamo, kao to je to Pavle
bio.
Kada god neko naglaava ime nekog uvenog i uvaenog skolara
(teologa), da bi time opravdao svoje verovanje, ili dao znaaj onome u
ta eli da ubedi svog sluaoca, moete biti sigurni da on sam ne po-
znaje istinu koju ispoveda. To to govori moe biti istina, ali on sam za
sebe nije ubeen u to. Svako ima privilegiju da spozna istinu Jovan
8,31.32. Kad neko prihvati istinu kao neto to mu dolazi direktno od
Boga, ni deset hiljada puta deset hiljada velikih imena onih ljudi koji bi
stali na stranu istine, ne bi doprinela njenoj vrednosti ni koliko jedno
zrnce, kao to, s druge strane, poverenje u tu istinu ni najmanje ne bi
bilo naeto ako bi se protiv nje udruili svi veliki umovi ovog sveta.
Zapazite da Pavlova poruka nije samo otkrivenje dobijeno od Hri-
sta, nego otkrivenje (samog) Hrista. Ne radi se samo o tome da je
Hristos neto rekao Pavlu, ve se Hristos otkrio Pavlu. Tajna Jevanelja
je Hristos u verniku, nada slave Koloanima 1,25-27. Samo tako isti-
na moe da bude obznanjena. Hristos nije neko ko stoji podalje i stav-
lja pred nas pravedne principe koje mi moramo da sledimo; On Sebe
utiskuje u nas, uzima nas pod Svoje i ini da se Njegov ivot otkriva u
naim smrtnim telima, kada Mu se mi predamo. Kada se ovaj ivot ne
ispoljava, onda nema nita od propovedanja Jevanelja. Isusov ivot
se otkrivao u Pavlu da bi ovaj mogao da Ga propoveda meu nezna-
bocima. Njegov posao nije bio da pria o Hristu, nego da propoveda
Hrista samog. Jer mi ne objavljujemo sebe same nego Hrista Isusa
Gospoda. (2. Kor. 4,5)
25
Bog eka i ezne da Hrista otkrije u svakom oveku. itamo o lju-
dima koji nepravednou zadravaju (gue, zatakavaju eng. prev)
istinu; i da ono to se moe saznati o Bogu njima je poznato; Bog im
je objavio; u svemu to je Bog stvorio Njegova vena sila i boanstvo
mogu se jasno sagledati (Rimlj. 1,18-20). Isus je istina Jovan 14,6.
On je, takoe, sila Boja (1. Kor. 1,24) i sam Bog (Jovan 1,1). Prema
tome, Hristos je istina koju ljudi gue. On je Boja Re data svim
ljudima, a ujedno i sila pomou koje oni ovu re mogu da sprovedu u
delo (vidi 5. Mojs. 30,14; Rimlj. 10,6-8).
Meutim, u mnogim ljudima Hristos je do te mere uguen (za-
takan) da Ga je teko prepoznati. Sama injenica da oni ive dokazuje
da ih Hristos voli i da bi ih spasao. Ali, On mora strpljivo da eka vre-
me kada e oni primiti re i kada e, na taj nain, Njegov savreni ivot
biti otkriven u njima.
To se moe ve sada dogoditi u ivotu svakog oveka ko eli ovo
iskustvo, bez obzira na to koliko je on grean i unien. Bogu ini zado-
voljstvo da ostvari ovo delo u svakom oveku.
Galatima 1,13-17:
Vi ste svakako uli za moj nekadanji nain ivota u ju-
dejstvu, da sam preko mere gonio crkvu Boiju i razarao je,
pa sam u judejstvu prevaziao mnoge svoje vrnjake u svom
narodu kao preterani revnitelj za svoja otaka predanja. Ali
kada se svide onome koji me je izabrao od utrobe moje ma-
tere i koji me je pozvao svojom blagodau, da otkrije svoga
Sina u meni da ga ja objavim meu mnogobocima, nisam
se odmah posavetovao sa ljudima, niti sam otiao gore u Je-
rusalim onima koji su pre mene bili apostoli, nego odoh u
Arabiju, pa se opet vratih u Damask.
Zato je Pavle proganjao crkvu tako neumoljivo i revnosno, poku-
avajui da je uniti? On nam objanjava da je to bilo prosto zato to
je revnovao za tradiciju svojih otaca. Pred Agripom on kae: I ja sam
sa svoje strane mislio da treba sasvim neprijateljski da postupim protiv
26
imena Isusa Nazareanina. To sam i uinio u Jerusalimu; dobivi ovla-
enje od prvosvetenika zatvorio sam u tamnicu mnoge od svetih, a
kad su ih ubijali, ja sam bio za to. Mnogo puta sam ih po svim sinago-
gama kanjavanjem prisiljavao da hule; razjaren preko svake mere na
njih gonio sam ih ak do tuih gradova. (Dela 26,9-11)
Svu tu mahnitu revnost za otaku tradiciju Pavle je smatrao rev-
novanjem za Boga. (Dela 22,3)
Izgleda gotovo neverovatno da neko ko kae da slui pravom Bogu
moe da gaji tako pogrene ideje o Njemu i da pretpostavlja kako On
uiva u takvoj vrsti slube. Ipak je ovaj ogoreni i nemilosrdni progoni-
lac hriana mogao da kae nakon mnogih godina svog potonjeg isku-
stva: Brao, ja sam sa potpuno istom saveu iveo sluei Bogu do
ovoga dana (Dela 23,1). Iako je pokuavao da uutka rastue osvedo-
enje koje je ga je sve vie obuzimalo, dok je kao svedok prisustvovao
strpljivom podnoenju muka i snanom svedoanstvu koje su ostav-
ljali umirui hriani, Savle nije svesno ubijao svoju savest. Naprotiv,
pokuavao je da odri dobru savest. Farisejska nauka bila je tako dubo-
ko ukorenjena u njegovom umu, da je bio uveren u to da su ova nova
i udna osvedoenja delo nekog zlog duha, i da je njegova dunost da
se tome suprotstavi. Dakle, ubeenje koje je dolazilo od Duha Bojeg,
za neko vreme inilo je samo da se njegovo revnovanje protiv hriana
udvostrui. Od svih ljudi na svetu, Savle, samopravedni farisej, bio je
ovek sa najmanje simpatija prema hrianstvu. On je bio mlad ovek
u usponu, na koga su jevrejski vladari mnogo polagali, verujui da je
upravo on neko ko e dati bitan doprinos u obnovi jevrejske nacije i
religije, do one veliine koja je postojala u prolim vremenima. Pred
Savlom se pruala blistava budunost, posmatrano iz ovozemaljske
perspektive. Meutim, ono to je mislio da mu je dobitak, to je poeo
da smatra gubitkom Hrista radi, zbog kojeg je sve izgubio Filibljani-
ma 3,7.8.
Judaizam, meutim, nije bio Boja i Hristova religija. Bila je to ljud-
ska tradicija. Mnogi ine veliku greku smatrajui judaizam religijom
Starog zaveta. Stari zavet ne nauava judaizam nita vie nego to Novi
zavet nauava romanizam. Religija Starog zaveta je religija Isusa Hrista.
27
Kada je Pavle bio u judaizmu, on zapravo nije verovao Stari zavet
koji je svakodnevno itao i sluao, jer ga nije razumeo; da jeste, spre-
mno bi prihvatio Hrista. Jer jerusalimski stanovnici i njihove starei-
ne ne prepoznae ovoga Isusa, nego ga osudie i tako ispunie proroke
rei koje se itaju svake subote. (Dela 13,27)
Tradicija predaka vodila ih je u krenje Bojih zapovesti Matej
15,3. Bog je rekao o jevrejskom narodu: Ovaj narod me potuje usna-
ma, a srce je njihovo daleko od mene. Uzalud me potuju uei nauke
koje su ljudske zapovesti (stihovi 8 i 9). Isus nije imao ni jednu re
osude za Mojsija i njegove spise. On kae Jevrejima: Jer da ste verovali
Mojsiju, verovali biste i meni; jer je on o meni pisao (Jovan 5,46). Sve
to su knjievnici itali i zapovedali iz njegovih spisa trebalo je uva-
avati; njihov primer, pak, trebalo je izbegavati, jer oni nisu potovali
Spise. Hristos je o njima rekao da vezuju teka i nesnoljiva bremena
i meu na ljudska plea, a sami svojim prstom nee da ih pomaknu.
(Mat 23,4)
To nisu bile zapovesti Boje, jer zapovesti njegove nisu teke (1.
Jov. 5,3); one, takoe, nisu bile od Hrista, jer je breme njegovo lako
(Mat. 11,30). Ovi uitelji judaizma nisu pred novoobraenima iznosili
rei Biblije niti bilo koji od njenih delova, niti su pokuavali da od njih
naprave sledbenike Mojsijevih Spisa. Daleko od toga! Oni su ih zavo-
dili daleko od Biblije, a njena uenja zamenjivali su ljudskim zapove-
stima. To je bilo ono to je izgradilo Savlov duh.
Na svom putu za Damask, diui pretnjom i ubistvom, Savle je
sprovodio odluku Sinedriona koji mu je dao pun autoritet da vee i
sprovede sve hriane, kako mukarce, tako i ene. Meutim, iznenada
se i sam naao zarobljen, ne od ljudske ruke, ve od svemone sile Bo-
je. Tri dana posle toga Bog kae Ananiji, poslavi ga da Savlu vrati vid:
Jer mi je on izabrano orue da iznese moje ime pred mnogoboce.
(Dela 9,15)
Koliko dugo pre ovog dogaaja je Savle bio izabran Boji vesnik?
On sam odgovara: izabrao od utrobe moje matere (Gal. 1,15). On
nije prvi o kojem itamo da je od roenja izabran za svoje ivotno delo.
Setite se Samsona Sudije 13. Jovan Krstitelj bio je imenovan. A njegov
28
karakter i ivotni poziv bili su opisani u mesecima pre njegovog roe-
nja. Gospod je rekao Jeremiji: Prije nego te sazdah u utrobi, znah te;
i prije nego izide iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih
te (Jer. 1,5). Neznaboaki car Kir, bio je po imenu prozvan sto godina
pre nego to se rodio, a njegov deo posla u Bojem velikom planu bio
je ve ispisan, ekajui na Kirovo pojavljivanje Isaija 44,28; 45,1-4.
Ovo nisu izolovani sluajevi. Vai za sve ljude, koliko i za Solunja-
ne, da ih je Bog od poetka izabrao za spasenje, posveenjem Duha i
verom u istinu (2. Sol. 2,13 eng. prev). Na svakome je da ovaj poziv
i izbor potvrdi. Onaj koji hoe da se svi ljudi spasu i da dou u po-
znanje istine (1. Tim. 2,4), isto tako odredio je svakome njegov posao
(Marko 13,34). Dakle, Onaj koji Sebe nije ostavio neposvedoenog,
ak ni kada je re o neivoj prirodi, imae ljude, kao najuzvienija ze-
maljska stvorenja izala iz Njegove ruke, koja e voljno svedoiti za
Boga kako to samo mogu ljudi obdareni razumom.
Svi su ljudi izabrani da svedoe za Boga i svakome je pokazan nje-
gov posao. Kroz ceo ivot Duh se bori sa svakim ovekom, ne bi li ga
naveo da da svoj pristanak i bude upotrebljen u onom poslu za koji
ga je Bog pozvao. Samo e veni sud pokazati koliko divnih prilika
su ljudi nemarno proerdali. Savle, surovi progonitelj, postao je silan
apostol. Ko moe da pretpostavi koliko bi dobra nastalo da su se ljudi,
iji ogroman uticaj navodi druge samo na zlo, pokorili uticaju Svetog
Duha? Ne mogu svi biti apostol Pavle; ali istina je da je svako, prema
mogunostima koje mu je Bog dao, izabran i pozvan da svedoi za
Boga, i ta istina e dati ivotu jedno sasvim novo znaenje.
Kako je to divna, radosna, a uz to i uzviena misao koja nam pada
na pamet dok posmatramo ljude koji hodaju pored nas: svakome od
njih Bog je lino poverio jedan naroit posao koji oni treba da obave
u toku svog ivota! Svi su oni sluge najuzvienijeg Boga, svakome je
dodeljena naroita sluba. Morali bismo strogo da se uvamo da ni u
najmanjoj sitnici ne spreimo nekoga u vrenju njegove nebom odre-
ene dunosti.
Poto je Bog taj koji svakome odreuje posao, svako mora od Nje-
ga da primi uputstva, a ne od oveka. Zato treba da se uvamo od toga
29
da diktiramo drugima ta je njihova dunost. Bog to moe i njima da
objasni kao to je objasnio nama, a ako njega ne posluaju, nee biti
nita spremniji da posluaju ni nas, ak i onda kada ih savetujemo u
dobrom pravcu. Nije na oveku koji hoda da upravlja svoje korake
(Jer. 10,23 eng. prev), a jo manje da upravlja korake drugog oveka.
Oslanjanje na savet oveka od krvi i mesa. Apostol Pavle nije
odlazio u Jerusalim prve tri godine nakon svog obraenja. Zatim je
proveo u ovom gradu ne vie od petnaest dana i video samo dvojicu
apostola. Braa su ga se plaila i nisu mu isprva verovala da je on sada
uenik. Oigledno je da Pavle nije primio Jevanelje od bilo kog ove-
ka.
injenica da Pavle nije pitao krv i telo, sadri znaajne pouke
za nas. Njemu to mu nije bilo neophodno da bi stekao sigurnost, jer je
imao re Gospodnju. No, takav sluaj kakav je njegov nikako nije neto
uobiajeno, neto na ta se mnogi ugledaju. Na primer, neko proita
neto u Bibliji i onda mora da pita drugoga za miljenje pre nego to se
usudi da to verom prihvati. Ako niko od njegovih prijatelja ne veruje,
on e se plaiti da poveruje u to to je proitao. Ukoliko njegov pastor,
ili neki biblijski komentator objasni ovaj tekst na jedan nain, onda on
to tako prihvata. Telo i krv odnose pobedu nad Duhom i Reju.
Zapovest (Boja) mora biti tako jasna, da svaki izgovor zbog tra-
enja miljenja drugih ljudi u pogledu njenog znaenja uini potpuno
besmislenim. Sada se namee pitanje: Mogu li ja to sebi da priutim?
Nee li me to kotati prevelike rtve? Najopasnije telo i krv koje
neko moe da pita je njegovo sopstveno. Nije dovoljno biti nezavisan
od drugih; u pitanjima istine, svako mora da bude nezavisan od sebe
samog. Uzdaj se u Gospoda svijem srcem svojim, a na svoj razum ne
oslanjaj se. (Prie 3,5)
Papa je neko ko sebi pripisuje pravo na mesto savetodavca koje
zakonito pripada samo Bogu. Ljudi koji od sebe ine papu tako to sle-
de svoj sopstveni savet, zapravo jednako gree kao i oni koji drugima
odreuju ta e da ine ili veruju. Ovi prvi su jo podloniji prevarama
nego drugi, koji slede papu radije nego sebe same. Ako treba slediti
papu, onda je daleko doslednije da to bude rimski papa, jer on ima
30
mnogo vie papskog iskustva nego bilo ko drugi. Meutim, nijedan
od njih nije potreban, jer imamo Boju re. Kada Bog govori, mudro
je smesta posluati, bez ikakvog prethodnog traenja saveta, ak ni od
sopstvenog srca. Boje ime je Savetnik (Isaija 9,6) i On je divan u sa-
vetu. Posluajte Ga bez oklevanja!
Pavle nije gubio vreme. Mislio je da slui Bogu kada je progonio
crkvu, i im je saznao za svoju greku promenio je svoj stav i pravac
svog delovanja. Ugledavi Isusa iz Nazareta, prepoznao Ga je kao svog
Gospoda i odmah povikao: Gospode, ta hoe da inim? Bio je spre-
man za svoje pravo mesto u slubi i to istog trena. Da li to isto mogu svi
iskreno da kau: Hitim, i ne zateem se uvati zapovijesti tvoje (Psa-
lam 119,60). Putem zapovijesti tvojih trim, jer si rairio srce moje.
(Psalam 119,32)
Pavle kae da je Hristos otkriven u njemu, kako bi mogao da Ga
propoveda meu neznabocima, to jest, paganima. U 1. Korinanima
12,2 itamo: Znate da ste, kada ste bili mnogoboci, dozvoljavali da
vas vuku nemim idolima, kako su vas i odvlaili. Zapazite da su Ko-
rinani bili neznaboci i da su to prestali da budu kada su postali hri-
ani!
Simeon kaza kako se Bog najpre pobrinuo da izmeu mnogobo-
aca uzme narod za svoje ime (Dela 15,14). Jakov se obratio vernicima
u Antiohiji i u drugim mestima kao onima koji se od mnogoboaca
obraaju Bogu (stih 19). Boji narod je odvojen od mnogoboaca, ali
je, odvojivi se, prestao da bude neznaboaki narod. Avram, otac Izra-
ilja, uzet je izmeu neznaboaca. Tako e sav Izrailj biti spasen, poto
ue punina od mnogoboaca Rimlj. 11,25.26.
Bog se podjednako starao za obraenje neznaboaca pre tri hilja-
de godina, kao to se i sada stara. Njima je Jevanelje propovedano pre
prvog Hristovog dolaska, kao i nakon ovog dogaaja. Preko mnogih
orua i posrednika, Bog je Sebe obznanio u svakoj naciji. Jeremija je na
poseban nain izabran kao prorok neznaboaca ili pagana. Prije nego
te sazdah u utrobi, znah te; i prije nego izide iz utrobe, posvetih te; za
proroka narodima postavih te (Jer. 1,5). Jevrejska re na mestu gde je
prevedeno kao narodima, vrlo je slina onoj koja oznaava pagane.
31
Neka niko ne misli da je Bog svoju istinu ograniio samo na jednu
naciju, bilo da je re o Jevrejima ili neznabocima. Jer nema razlike
izmeu Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve
koji ga prizivaju. (Rimlj. 10,12)
Novoobraeni propoveda. im se obratio, Pavle je odmah
propovedao Isusa (Dela 9,20). Zar to nije udesno da je on istog asa
bio u stanju da propoveda i to sa silom? Zaista, udo je kad bilo ko od
ljudi propoveda Hrista; ali ne mislite da je Pavle sve to znanje dobio
trenutno, bez prethodnog prouavanja. Zapamtite da je on celog svog
ivota bio predani istraiva Spisa. Pavle koji je bio napredniji od svih
svojih savremenika, istovremeno je bio tako dobro upoznat sa Bibli-
jom, kao to jedan kolarac zna tablicu mnoenja. No, njegov um bio
je zaslepljen tradicijom otaca, koja je takoe inila veliki deo njegovog
vaspitanja. Slepilo koje ga je snalo u trenutku kada ga je nebeska sve-
tlost obasjala na putu za Damask, dobro je ilustrovala slepou njego-
vog uma. Isto tako, krljut koja je spala s njegovih oiju kada je Ananija
doao da s njim govori, ukazivala je na svetlost Rei koja je u njemu
zasjala novom snagom, rasprujui tamu tradicionalizma.
Moemo biti sigurni da, dok je boravio u Arabiji, on nije sve vre-
me proveo iskljuivo u prouavanju i razmiljanju, s obzirom na to da
je propovedanje bilo njegov ivot. On je bio veoma surov progonitelj,
ali sada kada je toliko bogatstvo milosti dobio od Boga, smatrao je sve
proteklo vreme izgubljenim, jer ga nije koristio da bi tu milost drugima
objavljivao. Zato je i govorio: Teko meni ako ne propovedam evan-
elje (1. Kor. 9,16). Propovedao je u sinagogama u Damasku odmah
nakon svog obraenja i pre nego to je otiao u Arabiju. Zato je sasvim
prirodno zakljuiti kako je on propovedao Jevanelje i Arapima. Tamo
je mogao da govori slobodno, bez protivljenja na koje je uvek nailazio
meu Jevrejima, pa zbog toga njegov rad nije mnogo ometao njegovo
razmiljanje o jednom novom svetu koji se upravo otvarao pred njim.
Galatima 1,18-24:
Zatim, posle tri godine, odoh gore u Jerusalim da upo-
znam Petra, te ostah kod njega petnaest dana. A nekog dru-
32
gog od apostola nisam video, sem Jakova brata Gospodnjeg.
to vam pak piem, evo pred Bogom govorim da ne laem.
Zatim dooh u krajeve Sirije i Kilikije. A Hristovim crkvama
u Judeji bio sam lino nepoznat. One su samo sluale: na
nekadanji gonilac sada propoveda veru koju je nekada ruio,
te slavljahu Boga na meni.
Neka niko ne gleda na onoga ko se protivi Jevanelju kao na ne-
popravljivu osobu. Oni koji se suprotstavljaju treba da s krotou budu
naueni, jer ko zna nee li im Bog dati pokajanje za poznanje istine?
Neko bi mogao da kae o Pavlu: On je imao jasnu svetlost kao i
svako drugi; imao je svaku moguu priliku; ne samo da je uo nadah-
nuto Stefanovo svedoanstvo, nego je sluao i ispovesti mnogih umiru-
ih muenika. On je tvrdovrati bednik od koga je beskorisno oekivati
bilo kakvo dobro. Ipak, taj isti Pavle postao je najvei propovednik
Jevanelja, kao to je ranije bio najvei i najogoreniji progonilac iste
te nauke.
Da li postoje oko vas estoki protivnici istine? Ne borite se protiv
njih i ne prekorevajte ih. Neka sva gorina i borbenost ostanu na nji-
hovoj strani, a vi se drite za Boju re i molite se. Moda nee mnogo
proi i Gospod kojeg sada rue, bie proslavljen u njima.
Proslavljanje Boga. Kako je razliito bilo Pavlovo iskustvo u
odnosu na iskustvo onih kojima je pisao: Ta zbog vas se huli na ime
Boije meu mnogobocima (Rimlj. 2,24). Svako ko tvrdi da ide za
Bogom, treba da bude sredstvo koje e doprineti da se slava odaje Nje-
govom imenu. Ipak, mnogi ine da se na njega huli. Kako emo postii
da se Njegovo ime proslavi? Tako neka zasvetli vaa svetlost pred lju-
dima, da vide vaa dobra dela i proslave Oca vaega koji je na nebesi-
ma (Mat. 5,16). To je ivot verom u Hrista.
33
2. IVOT IRISTOVOM VEROM
Mnogi ovu knjiicu itaju ne iz radoznalosti, da bi videli ta neka
druga osoba misli o Poslanici Galatima, nego da bi nali pomo u ra-
zumevanju onog dela Biblije o kojem je bilo tako mnogo rasprava u
prolosti. Sa svakom takvom osobom voleo bih lino da porazgovaram
pre nego to nastavim dalje.
Svaki deo Spisa povezan je sa drugim delovima; im dobro naui-
mo jedan predmet, usvajajui ga kao deo sebe, on nam otvara nova po-
lja saznavanja i pomae nam u daljem prouavanju, kao to nam sva-
ki zalogaj hrane koji pojedemo i koji postaje sastavni deo nas samih,
pomae da nastavimo sa radom, kako bismo zaradili nasuni hleb za
naredni dan. Ako, dakle, nastavimo da na ispravan nain prouavamo
Poslanicu Galatima, otvaraju nam se vrata za razumevanje cele Biblije.
Put k znanju je toliko jednostavan da ga zbog toga mnogi preziru.
To je kraljevski put koji je svima otvoren.
Sine moj ako primi rei moje i zapovesti moje pohra-
ni u sebi, da pazi uho tvoje na mudrost, i da srce svoje usred-
sredi na razumevanje; da, ako ezne za znanjem, i ako glas
svoj, koliko god moe, snano podigne, traei da razume;
kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustrai; tada e
razumeti ta znai potovati i poznavati Gospoda (tada e
razumeti strah Gospodnji i nai e znanje o Bogu). Jer Gos-
pod daje mudrost, iz njegovijeh usta dolazi znanje i razume-
vanje. (Prie 2,1-6 kombinovani englesko-srpski prevod)
Bog se u snu pokazao Solomonu i obeao mu da e mu dati mu-
drost; ali, dokono snevanje nije bilo ono to mu je donelo mudrost.
Solomon nije nastavio da spava, da bi se nakon toga probudio kao naj-
mudriji ovek koji je ikad iveo na svetu. On je toliko udeo za zna-
njem da je, iako mu je ono u snu objavljeno, svakodnevno radio da bi
ga dostigao.
34
Ako elite da razumete Boju re, prouavajte je. Nijedan ovek
na svetu ne moe da vam da svoju mudrost. Neko e vas moda uputiti
da bi vam olakao i skratio put, savetujui vas kako i gde da radite. Ali,
sve to neko zna, on to mora sam za sebe da postigne. Ako ste nekim
putem proli vie od hiljadu puta, znate svaku krivinu i u svom umu
moete da sagledate celu njegovu duinu. Isto tako, ako ste kroz neki
deo Spisa prolazili iznova i iznova, na kraju ete biti kadri da ga jednim
pogledom sagledate u celini, istovremeno ne gubei iz vida nijedan
njegov detalj. Kad doete dotle, onda ete videti u tom tekstu ono to
vam niko na svetu ne bi moga rei.
Galatima 2,1-3:
Posle, nakon etrnaest godina odoh opet, gore u Jeru-
salim sa Varnavom, uzevi sa sobom i Tita. Odoh pak po ot-
krivenju i izloih im evanelje koje propovedam meu mno-
gobocima, i posebno onima uglednima, da ne trim ili da
nisam trao uzalud. Ali ni Tit, koji je bio sa mnom, kao Grk
nije bio prisiljen da se obree.
Nakon etrnaest godina, ako sledimo prirodan narativni tok,
znai etrnaest godina nakon posete koja se pominje u Galatima 1,18,
koja se dogodila tri godine posle Pavlovog obraenja. Ova nova poseta
se, dakle, desila sedamnaest godina posle njegovog obraenja, ili oko
51. godine to se poklapa sa vremenom kada je odran prvi sabor u Je-
rusalimu, zabeleen u Delima 15. Drugo poglavlje Galatima poslanice
govori o onome to je bio predmet tog sabora, kao i o svemu drugom
to je poteklo sa ovog skupa.
U prvom poglavlju nam je reeno da su neki ometali brau, izno-
sei im izopaeno Jevanelje Hristovo, podmeui im lano jevanelje
umesto pravog. U knjizi Dela apostolska 15,1 itamo da neki ljudi do-
oe iz Judeje, pa uahu brau: ako se ne obreete po mojsijevskom
obiaju, ne moete se spasiti. To je bilo drugo Jevanelje koje zapra-
vo nije drugo - jer postoji samo jedno - nego je ono brai podmetnuto
kao istinsko Jevanelje.
35
VOT I!STOVOM V!OM
Pavle i Varnava ne bi dopustili novo propovedanje, ali su ga trpeli
da bi istina evanelja ostala za vas (Gal. 2,5). Apostoli su imali ne
malu raspru i prepiranje s njima (Dela 15,2). Rasprava se vodila oko
pravog i lanog jevanelja.
Poricanje Hrista. Jedan kratak pogled na iskustvo crkve u Anti-
ohiji kojoj je ovo novo jevanelje doneto, pokazae da je ono na najdi-
rektniji nain poreklo Hristovu silu u delu spasenja.
Jevanelje je najpre njima propovedano od strane brae koja su se
rasprila za vreme progonstva, nakon Stefanovog pogubljenja. Ova bra-
a su, stigavi u Antiohiju, propovedala radosnu vest Gospoda Isusa. I
ruka Gospodnja bee s njima, i veliki broj poverova, te se obrati Gospo-
du (Dela 11,20.21). U crkvi su kao lanovi bili proroci i uitelji; i dok
su se svi oni molili i postili, Sveti Duh je odvojio Varnavu i Savla za
posao za koji ih je On odredio Dela 13,1-3. Tamonja crkva imala je
mnogo iskustva u delu Bojem. Bili su upoznati sa glasom Svetog Duha.
A sada, nakon svega, ovi ljudi kau: Ako se ne obreete po moj-
sijevskom obiaju, ne moete se spasiti. To je bilo isto kao da su rekli:
Sva vaa vera u Hrista i sva svedoanstva Duha, nita ne vrede bez
znaka obrezanja. Znak obrezanja bez vere, uzdignut je iznad vere u
Hrista bez ikakvog spoljanjeg znaka. Novo jevanelje bilo je najdi-
rektnija uvreda za istinsko Jevanelje i jasno poricanje Hrista.
Nije udo to Pavle naziva lanom braom one koji su se uunjali
(prikrali danski prevod) sa ovim uenjem.
Galatima 2,4.5:
To zbog tajno uvedene lane brae koja su se uvukla da
uhode nau slobodu koju imamo u Hristu Isusu, da nas zaro-
be. Ovima nismo popustili ni za asak niti smo im se potini-
li, da bi istina evanelja ostala za vas.
Ova lana braa su govorila da ako se ne obreete po mojsijev-
skom obiaju, ne moete se spasiti, ili bukvalno prevedeno: Ako se ne
obreete nemate silu (pravo) da budete spaseni. Oni su spasenje na-
inili isto ljudskim predmetom, koje zavisi iskljuivo od ljudske sile.
36
Oni nisu znali ta obrezanje u stvari predstavlja. Jer nije Judejin onaj
koji je to samo spolja, i nije pravo obrezanje ono koje je spolja na telu,
nego, Judejin je onaj koji je to iznutra, i pravo obrezanje je u srcu, u
duhu, a ne u slovu. Takvoga ne hvale ljudi nego Bog. (Rimlj. 2,28.29)
U Avramovom ivotu postojalo je razdoblje kada je on vie slu-
ao glas svoje supruge, Sare, nego glas Boji, pokuavajui da ispuni
Boja obeanja snagom sopstvenog tela (vidi 1. Mojs. 16). Rezultat je
bio greka rob umesto naslednika. Onda mu se Bog ponovo javio
bodrei ga da hodi pred Njim celim srcem i da ponovo prihvati Njegov
zavet. Kao podsetnik na njegovu greku i na injenicu da telo nita
ne pomae, Avram je primio znak obrezanja, odseeno pare tela. To
je trebalo da pokae da u telu... dobro ne obitava (Rimlj. 7,18) i da
se Boja obeanja mogu ispuniti samo odstranjivanjem greha koji su
u telu. Mi smo, naime, obrezanje, mi koji Duhom Boijim sluimo,
Hristom Isusom se hvalimo i ne uzdamo se u telo. (Filib. 3,3)
Avram je bio istinski obrezan kada je primio Duha kroz veru u
Boga. Pa i znak obrezanja dobio je kao peat pravednosti koju je ste-
kao verom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani ve-
ruju, da se i njima to urauna u pravednost (Rimlj. 4,11). Spoljanje
obrezanje nikada nije bilo neto vie od spoljanjeg znaka za pravo
obrezanje srca. Ako je ovo drugo nedostajalo, onda je znak bio obina
prevara; ali, ako je postojalo pravo obrezanje srca, onda je znak mogao
i da se izostavi. Avram je otac svih koji kao neobrezani veruju (Rimlj.
4,11). Lana braa su zamenila stvarnost ispraznim znakom. Za njih
je ljuska bez jezgra znaila daleko vie nego jezgro bez ljuske.
Isus je rekao: Duh je ono to oivljava a telo nita ne pomae. Rei
koje sam vam ja rekao, duh su i ivot su (Jovan 6,63). Narod u Antio-
hiji i Galatiji verovao je u Hrista za svoje spasenje; a sada je doao neko
ko je eleo da ih navede da veruju u telo i oslanjaju se na njega. Oni
im nisu rekli da mogu slobodno da gree... O, ne, to nikako! Naprotiv,
rekli su im da moraju da dre Zakon! Ipak, po njihovom, oni to moraju
postii sami, svojom snagom; moraju sami da stvore pravednost, bez
Hrista. Obrezanje stoji kao jednakost dranju Zakona. Meutim, pravo
obrezanje je Zakon upisan u srce, delovanjem Svetog Duha. Ova lana
37
VOT I!STOVOM V!OM
braa su htela da vernici prihvate i veruju u spoljanju formu obrezanja
kao zamenu za delovanje Svetog Duha. Ono to je dato samo kao znak
opravdanja kroz veru, postalo je znak samopravednosti. Lana braa
elela su da ih obreu radi opravdanja i spasenja. Meutim, srcem se
veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje (Rimlj. 10,10).
I sve to nije po veri (to ne proizilazi iz vere koja iz srca dolazi
eng. prev), greh je (Rimlj. 14,23). Prema tome, svi ljudski napori da se
sopstvenom snagom dri Boji Zakon, ma kako ti napori iskreni bili,
nikada nee dati rezultate osim u jo veoj nesavrenosti i grehu.
Kada je ovo pitanje stiglo u Jerusalim, Petar je rekao onima koji bi
da se opravdaju svojim sopstvenim delima umesto verom u Hrista: to,
dakle, sad kuate Boga time to hoete da nametnete uenicima na vrat
jaram, koji ni nai oevi ni mi nismo mogli da ponesemo? (Dela 15,10)
To je bio jaram ropstva, kako ga je Pavle svojim reima opisao, go-
vorei o lanoj brai koja su se uunjala da uhode nau slobodu koju
imamo u Hristu Isusu, da nas zarobe (Gal. 2,4). Hristos daje slobodu
od greha. Njegov ivot je savreni zakon slobode.
Posredstvom Zakona dolazi poznanje greha (Rimlj. 3,20), ali
ne i sloboda od greha. Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta, i
pravedna, i dobra (Rimlj. 7,12) zato to daje znanje o grehu, time to ga
osuuje. To je putokaz koji pokazuje put, ali nam ne daje silu da idemo
tim putem
1
. On moe da nam kae da smo zali s puta, a jedino Isus
Hristos moe da nas osposobi da tim putem koraamo. Greh je ropstvo.
Slobodni su samo oni koji dre zapovesti Boje (vidi Psalam 119,45), a
zapovesti se mogu drati samo verom u Hrista Rimljanima 8,3.4.
Dakle, ko god navodi ljude na uzdanje u Zakon radi dobijanja
pravednosti bez Hrista, taj zapravo stavlja jaram na njih i baca ih u
ropstvo. Kada je ovek zakonom osuen i baen u tamnicu, on se ne
moe osloboditi iz lanaca pomou istog zakona koji ga dri u tamnici.
To nije krivica zakona. S obzirom na to da se radi o dobrom Zakonu,
on ne moe da kae za krivca da je nevin.
Apostol je naglasio da je on trpeo lano uenje koje je zavodilo
brau Galate, da bi istina evanelja ostala za vas (Gal. 2,5). Samo po
1 Ne nosi nas tim putem bukv. prev.
38
sebi je jasno da ovo pismo ne sadri nita sem Jevanelja i to u njego-
vom najubedljivijem obliku. Mnogi su ga, pak, pogreno razumeli i
zato nemaju od njega nikakve koristi, jer su mislili da ono predstav-
lja smo povod za prepiranja o zakonu (Titu 3,9), protiv ega je sam
Pavle upozoravao brau.
Galatima 2,6.7:
to se tie onih koji su vaili kao ugledni, ma kakvi
da su nekad bili, meni je sve jedno; Bog ne gleda ko je ko,
meni, naime, ti ugledni nisu nita dodali, nego, naprotiv, kad
su videli da je meni povereno evanelje za neobrezane kao
Petru za obrezane

Dela apostolska kau da je u Antiohiji odreeno da Pavle i Varna-
va, i jo neki s njima, idu gore do Jerusalima i rasprave ovaj problem.
Meutim, Pavle kae u Galatima 2,2, da je on po otkrivenju tamo
iao. On nije poao na ovaj put prosto samo zato to su to drugi prepo-
ruili, ve je isti Duh pokrenuo obe strane, i njega i brau u Antiohiji.
Nije on otiao da naui istinu Jevanelja, nego da je odri; ne da sazna
ta je zapravo Jevanelje, nego da prenese prisutnima ta je propove-
dao meu neznabocima. Oni koji su vaili za vane linosti na tom
saboru, nisu nita doprineli onome to je ve imao. On nije primio Je-
vanelje od bilo kog oveka, pa zato nije imao potrebu za bilo kakvim
ljudskim svedoanstvom koje bi potvrdilo istinitost Jevanelja koje je
propovedao. Kada Bog progovori, svaki ljudski in davanja dozvole za
ono to je Bog rekao, predstavlja krajnju drskost. Bog je znao da brai
u Jerusalimu treba ovakvo svedoanstvo. Takoe, i novoobraenima je
trebala sigurnost da oni koje je Bog poslao govore rei Boje, i da svi
govore jedno. Njima je bila neophodna potvrda da je istina jedna, i da
je Jevanelje samo jedno, isto za sve ljude, kao to je jedan Bog kome
su se obratili, za razliku od mnogih bogova kojima su ranije sluili.
Jevanelje nije magija. Ne postoji nita na ovom svetu to bi
oveku moglo da dodeli milost i pravednost, i ne postoji nita to bi
ovek mogao da uradi da bi sebi ili drugima doneo spasenje. Jevane-
39
VOT I!STOVOM V!OM
lje je sila Boja za spasenje, a ne sila ljudska. Svako uenje koje ljude
navodi da se verom oslanjaju na bilo ta neku sliku, izvajani lik, ili
ma ta drugo, ili da veru polau na bilo koje sopstveno delo ili napor,
ak i kada bi taj napor bio usmeren na najpohvalnije ciljeve bilo bi
to izopaavanje Jevanelja, odnosno lano jevanelje. U Hristovoj cr-
kvi danas nema sakramenta koji bi nekom svojom maginom silom
primaocu dodelio naroitu meru milosti; meutim, postoje dela koja
ini ovek, koji veruje u Gospoda Isusa Hrista i koji je na osnovu toga
opravdan i spasen, kao izraz takve vere. Jer ste posredstvom vere bla-
godau spaseni, i to nije od vas, Boiji je dar; ne od dela, da se niko ne
pohvali. Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra
dela, koja je Bog unapred pripravio da u njima ivimo (Efes. 2,8-10).
To je istina Jevanelja i ono za ta se Pavle zauzimao Jevanelje za
sva vremena.
Nema monopola na istinu. Nema oveka na svetu koji ima mo-
nopol na istinu, tako da bi najpre njemu morao da doe svako ko tu
istinu eli. Istina je nezavisna u odnosu na ljude. Ona je od Boga; to je
tako jer je istina sam Hristos (Jovan 14,6), koji je svetlost slave Boje
i oblije bia Njegovog (Jevrejima 1,3). Ko god je dobio istinu morao
je dobiti od Boga, a ne od oveka, ba tako kako je bilo i u Pavlovom
sluaju. Bog moe, i to ini, da upotrebi oveka kao orue ili kanal, ali
On sam je Izvor i Darodavac. Ni broj ljudi, ni njihova slavna imena
nita od svega toga ne moe da odredi istinu. Ona nije nita monija
niti je privlanija kada je zastupaju deset hiljada prineva, nego to bi
bila kada je dri jedan jedini skromni radnik ili ratar. Takoe, nema
nikakvog sigurnog dokaza da deset hiljada ljudi ima istinu, a da onaj
jedan nema samo zato to su oni u veini. Svaki ovek na ovom svetu
moe posedovati istinu u onoj meri u kojoj je spreman da je prihvati i
koristi se njome; ne vie od toga Jovan 7,17; 12,35.36. Onaj ko eli da
imitira papu, tako to e pomiljati da ima monopol na istinu i terati
ljude koji ele istinu da dolaze k njemu, onaj ko misli da proizvoljno
moe da manipulie s istinom, otkrivajui je na jednom mestu i jed-
noj grupi ljudi, a spreavajui njeno obznanjivanje na drugom mestu
i drugoj grupi ljudi takav gubi svu istinu koju je nekad imao (ako ju
40
je ikad zaista imao). Istina i papstvo ne mogu zajedno da postoje na
jednom mestu; istinu nema ni papa, niti bilo koji ovek sa papskim
nazorima. im ovek primi istinu, on prestaje da bude papa. Ako bi
se rimski papa obratio i postao Hristov uenik, istog asa bi napustio
papsku stolicu.
Kao to nema oveka koji bi imao monopol nad istinom, isto tako
ne postoje odreena mesta gde bi ljudi morali da odu, ukoliko ele da
nau istinu.
Braa u Antiohiji nisu morala da idu u Jerusalim da bi nauila isti-
nu ili da bi saznala da li je to to su imala bila prava istina. injenica da
je istina najpre bila objavljena u nekim mestima, ne dokazuje da se ona
samo tu moe nai, pa ak ni to da se uopte moe nai na tom mestu.
U stvari, poslednja mesta na svetu gde bi trebalo ii radi saznavanja
istine, jesu mesta gde je nekad davno istina bila najpre propovedana
Jerusalim, Antiohija, Rim, ili Aleksandrija.
Papstvo se delimino podiglo i na ovoj ideji. Pretpostavilo se da se
istina u svojoj istoti morala nalaziti u mestima na kojima su je aposto-
li, ili bar neki od njih, propovedali, i da svi ljudi moraju tu da je trae.
Postojala je takoe pretpostavka da ljudi u ovim gradovima sigurno
znaju vie od onih koji su u unutranjosti ili na selu. Dakle, od svih bi-
skupa koji su u poetku bili meusobno jednaki, ubrzo je dolo do toga
da se oni koji su bili u unutranjosti, seoski biskupi (chorepiscopoi),
tretiraju kao drugorazredni, za razliku od onih koji su imali slubu u
gradovima. Kada se taj duh uvreio, sledei korak bio je neminovan
borba izmeu gradskih biskupa za primat. Sukobi su trajali sve dok se
Rim nije izborio za mesto najvie sile.
Isus je, meutim, bio roen u Vitlejemu, najmanjem mestu meu
tisuama Judinijem (Mihej 5,2), a gotovo ceo Svoj ivot proveo je u
malom gradu sa tako loom reputacijom da je ovek u kojem nije bilo
lukavstva, za njega rekao: Moe li iz Nazareta da bude neto dobro?
(Jovan 1,45-47). Zatim je Isus boravio u bogatom gradu, Kapernaumu,
ali uvek je bio poznat kao Isus iz Nazareta. Nebo nije nita dalje od
nekog seoceta, pa ak ni od usamljene kolibe na ledini, nego od najra-
skonijeg grada, ili vladianskih dvorova. Bog koji je visoki i uzvieni,
41
VOT I!STOVOM V!OM
koji ivi u vjenosti, kojemu je ime sveti stanuje s onim ko je skrue-
na srca i smjerna duha. (Is. 57,15)
Pojava nita ne znai. Bog gleda na to kakav je ko ovek, a ne na
ugled koji ga prati. Ugled esto zavisi od oiju onih ljudi koji gledaju na tog
oveka, od onoga to im on prikazuje od sile i mudrosti koju mu je Bog
podario. Bog ne pridaje vanost ni jednom zvaninom poloaju. Nije polo-
aj to to daje autoritet, ve autoritet daje pravi poloaj. Mnogi siromani i
ponizni ljudi koji pored svog imena nikad nisu imali neku uglednu titulu, u
Bojem poretku su zauzeli uzvieniju poziciju, sa autoritetom veim od bilo
kojeg kraljevskog. Autoritet je nesputano prisustvo Boga u ljudskoj dui.
Galatima 2,8:
Jer onaj koji je osposobio Petra za apostolstvo meu
obrezanima osposobio je i mene za mnogoboce.

Boja re je iva i aktivna Jevrejima 4,12. Kakva god da je ak-
tivnost u jevaneoskom delu, ako je ona uspena, onda od Boga potie.
Isus proe inei dobro... jer je Bog bio s njim (Dela 10,38). On je
za Sebe rekao: Ja ne mogu da inim nita sam od sebe (Jovan 5,30).
Otac, koji ostaje u meni, on ini dela (Jovan 14,10). Petar je govorio o
Njemu kao o oveku od Boga potvrenog... silama, udima i znacima
to je Bog preko njega uinio (Dela 2,22 kombinovani prevod engle-
ski-arni). Uenik nije vei od svog gospodara. Zato su Pavle i Var-
nava prepriavali na sastanku u Jerusalimu: kolike je znake i uda Bog
preko njih uinio meu mnogobocima (Dela 15,12). Pavle je izjavio
da se trudio da svakog oveka predstavi kao zrelog
2
u Hristu. Za to se
i trudim borei se shodno njegovoj delotvornoj sili koja u meni silno
deluje (Kolo. 1,28.29 kombinovani prevod engleski-arni). Istu
tu silu i najponizniji vernik moe da ima jer Bog je taj to ini u vama
da elite i da delate kako je Njemu ugodno (Filib. 2,13). Isusovo ime
je Emanuilo, Bog s nama. Bog koji je bio s Isusom uinio je da On
proe inei dobro. On se ne menja; prema tome, ako zaista imamo
Isusa, Bog je s nama, i mi emo prolaziti inei dobro.
2 U arnievom i Vukovom prevodu stoji: savrenog u Hristu prim. prev.
42
Galatima 2,9.10:
I kad su poznali blagodat koja mi je dana, Jakov, i Kifa,
i Jovan, koji su vaili kao stubovi, dadoe meni i Varnavi de-
snice u znak zajednice, da mi idemo k mnogobocima, a oni
k obrezanju; samo da se seamo siromanih, to sam se ba i
trudio da inim.
Braa koja su bila u Jerusalimu pokazala su svoju povezanost s Bo-
gom tako to su prepoznala blagodat koja... je dana Pavlu. Oni koji su
pokrenuti Duhom Bojim, uvek e biti brzi da prepoznaju delovanje
Duha u drugima. Najpouzdaniji dokaz da neko ne zna nita iz linog
iskustva o Svetom Duhu, jeste taj to nije u stanju da prepozna Njegovo
delovanje. Drugi apostoli su imali Svetog Duha i prepoznali su da je
Bog odabrao Pavla za naroiti posao meu neznabocima. Iako je nje-
gov nain rada bio drugaiji od njihovog, jer mu je Bog dao drugaije
darove za njegov drugaiji, naroiti zadatak, oni su mu dragovoljno
pruili desnu ruku Zajednice, napominjui mu samo to da se sea si-
romanih u sopstvenom narodu, to sam se ba i trudio da inim.
Savreno jedinstvo. Zapamtite da nije bilo razlike u miljenju
meu apostolima, niti u crkvi, kada je re o tome ta je Jevanelje.
Bilo je lane brae, to je tano; ali, s obzirom na to da su bili lana
braa, oni i nisu bili deo crkve, Hristovog tela, koje su inili istinska
braa. Mnogi hriani po imenu, iskrene osobe, pretpostavljaju da je
gotovo nuno da u crkvi postoje razlike. Ne mogu svi da vide na isti
nain, glasi uobiajeno pravdanje ovakvog stava. Oni pogreno itaju i
shvataju Efescima 4,13, na taj nain kao da nam je Bog dao darove koji
treba da nam poslue do vremena dok svi ne doemo do jedinstva u
veri. Ono to zapravo Re ui, jeste da u jedinstvu u veri i poznanju
Sina Bojeg, svi mi dolazimo do savrenog oveka, do pune mere
Hristovoga rasta.
3
Samo je jedna vera (stih 5), vera Isusova, kao to
3 U engleskoj verziji koju Waggoner koristi, u Efescima 4,13 stoji: Dok svi mi ne
dospemo, u jedinstvu vere (ili u jedinstvu u veri) i u poznanju sina Bojeg, do mere
stasa koji predstavlja puninu Hristovu. Dakle, cilj radnje (dospevanja) je mera stasa
koji predstavlja Hristovu puninu, a sredstva pomou kojih se to ostvaruje su jedin-
43
VOT I!STOVOM V!OM
je samo jedan Gospod; i svi koji nemaju tu veru, neminovno moraju
biti izvan Hrista.
Istina je re Boja, koja je ujedno i svetlost; samo slep ovek ima
problem da vidi svetlost koja sija. To to neko nikad u svom ivotu nije
video nijedno nono svetlo osim onog od svee, ni najmanje ga nee
spreiti da sijanje elektrine sijalice prepozna kao svetlost, istog trena
kad je opazi. Postoje, svakako, razliiti nivoi znanja, ali nikada i nika-
kve protivrenosti u tim razliitim nivoima. Sva istina je jedinstvena
(predstavlja jedinstvenu celinu).
Galatima 2,11-13:
A kad Kifa doe u Antiohiju, usprotivio sam mu se u
lice, jer je zasluio osudu. Jer pre no to su doli neki od Ja-
kova on je jeo s bivim mnogobocima, a kad oni dooe,
ustuknu i odvajae se bojei se onih iz obrezanja. I dvoliahu
s njim i ostali Judeji, tako da je njihovo dvolienje povuklo i
Varnavu.
Petar je, meutim, nainio greku, i to u vitalnoj taki uenja. On
nije bio nepogreiv. Smerno je prihvatio ukor koji mu je dao Pavle, kao
ponizan i iskren hrianin, kakav je inae bio. Ako bi postojalo neto
poput glave crkve, onda bi to pre bio Pavle umesto Petra, bar prema
ovom odlomku koji prouavamo. Pavle je poslan neznabocima, a Pe-
tar Jevrejima; Jevreji su, pak, inili samo mali deo crkve; obraenici iz
neznabotva su ih brojem ubrzo nadmaili, tako da se njihovo prisu-
stvo jedva primeivalo. Svi ti hriani bili su uglavnom plodovi Pavlo-
vog rada i prirodno su se ugledali na njega vie nego na druge, tako
da je Pavle mogao da kae kako ga pritiska svakodnevna briga za sve
crkve (2. Kor. 11,28). No, nepogreivost nije ovekova osobina, i Pavle
stvo vere i jedinstvo poznavanja Sina Bojeg. U pogrenoj ideji koju Waggoner
pominje, a koju i danas mnogi gaje, ispada kao da smo osueni na nejedinstvo u veri i
razlike u poznanju Sina Bojeg, a da su nam Boji darovi dati da vremenom (koje se
oduilo i ne obeava uspeh ako se ovako nastavi, nego naprotiv, sve vee raslojavanje
i razilaenje), malo po malo, prevladavamo razliitosti, koje e jednog dana nestati
prim. prev.
44
nikad nije tvrdio da je poseduje. Najvei ovek u Hristovoj crkvi nema
pravo da gospodari nad onim ko je najslabiji. Isus je rekao: jer je jedan
va uitelj, Hristos, a vi ste svi braa (Mat. 23,8 eng. prev). Petar nas,
takoe, upozorava: Pokoravajte se jedni drugima. (1. Petr. 5,5)
Petar je na saboru u Jerusalimu rekao kako su neznaboci primi-
li Jevanelje posredstvom njegovog propovedanja: Bog, koji poznaje
srca, posvedoio je za njih, kad im je dao Duha Svetoga kao i nama, i
nije postavio nikakve razlike izmeu nas i njih, ve je oistio njihova
srca verom (Dela 15,8.9). Zato? Zato to je poznavao srca i znao da
su svi zgreili i tako su lieni slave Boije i za njih nema druge
nade osim da se opravdavaju za badava njegovom blagodau na
osnovu iskupljenja u Hristu Isusu (Rimlj. 3,23.24). Ipak, poto mu je
Bog sve ovo pokazao, nakon to je bio svedok darivanja Svetog Duha
istim tim neznabocima u istoj meri kao i Jevrejima koji su poverovali,
posle obroka koji je jeo s novoobraenima iz paganstva i poto je verno
branio svoj stav, posle jasnog svedoenja na saboru da Bog ne pravi
razliku izmeu neznaboaca i Jevreja, i na kraju, neposredno nakon to
je i on sam pokazao da ne pravi razliku (delei obrok s njima) Petar je
najednom, po dolasku nekih ljudi za koje je verovao da nee odobriti
takvu slobodu, poeo da pravi razliku! Ustuknu i odvajae se bojei se
onih iz obrezanja. Bila je to, kako je Pavle nazvao, neiskrenost (dvoli-
nost); tu se nije radilo samo o greci kao takvoj, ve je pretila opasnost
da uenici budu zbunjeni i zavedeni. Strah je umesto vere za trenutak
preuzeo kontrolu nad Petrom.
Suprotno istini Jevanelja. Talas straha kao da je preao preko
vernika jevrejskog porekla jer dvoliahu s njim i ostali Judeji, tako da
je njihovo dvolienje povuklo i Varnavu. Naravno, oni nisu ili pravo
po evaneoskoj istini (stih 14). Meutim, nije in dvolienja bio naj-
vea uvreda za istinu Jevanelja. Bilo je to, u odreenom smislu, javno
odricanje od Hrista, ba poput onoga kada je Petar zgreio, savladan
iznenadnim strahom. Svi smo mi mnogo puta u ivotu zgreili na isti
nain i poinili ovaj isti greh, da bismo sebi dopustili da sednemo na
sudijsku stolicu; jedino to smemo, to je da zapazimo injenicu i razu-
memo prirodne posledice kao upozorenje za nas same.
45
VOT I!STOVOM V!OM
Galatima 2,14:
Ali kad sam video da ne idu pravo po evaneoskoj isti-
ni, rekoh Kif pred svima: kad ti kao Judejin ivi mnogobo-
aki a ne judejski, kako moe da prisiljava mnogoboce da
ive judejski?
Moemo videti kako su Petar i ostali svojim postupkom praktino
porekli Hrista, iako ne s namerom. Bilo je to pitanje opravdanja i spase-
nja spasavaju li se ljudi jedino verom u Hrista, ili spoljanjim forma-
ma. Bilo je dato jasno svedoanstvo da je spasenje mogue iskljuivo
verom; a sada, kada se otvorilo ovo pitanje, u isto vreme dok su lana
braa i dalje propagirala svoje zablude, ak su i ona odana braa najed-
nom potpala pod lo uticaj i poela da diskriminiu vernike obraene iz
neznabotva, zato to nisu bili obrezani. Oni su im na taj nain zapravo
govorili: Ako se ne obreete ne moete se spasti. Njihov postupak je
slao poruku: Mi takoe sumnjamo da vera u Hrista jedino ima silu da
spase; zaista verujemo da spasenje zavisi od obrezanja i dela zakona;
vera u Hrista je dobra, ali ima jo neto to se mora uiniti; ona nije
sama po sebi dovoljna. Takvo poricanje jevaneoske istine Pavle nije
mogao da podnese. Odmah je udario u sam koren problema.
Galatima 2,15.16:
Mi smo po roenju Judeji a ne grenici iz mnogoboa-
ca, ali znajui da se ovek ne opravdava delima zakona, nego
samo verom u Isusa Hrista (samo vjerom Isusa Hrista Ka-
radi), poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo oprav-
dani verom u Hrista a ne delima zakona, jer na osnovu dela
zakona niko nee biti opravdan.
Da li je Pavle mislio da oni, kao Jevreji, nisu bili grenici? Nipoto,
jer odmah zatim on dodaje da su oni poverovali u Hrista za opravda-
nje. Oni su samo bili grenici jevrejskog, a ne neznaboakog porekla.
Sve ono ime bi se mogli hvaliti kao Jevreji, trebalo je uraunati kao
46
gubitak, Hrista radi. Nita im nije pomagalo sem vere u Hrista; i ako
je to tako, onda je oigledno da i grenici neznaboci mogu isto tako
neposredno da budu spaseni, verom u Hrista, bez prolaenja kroz mr-
tve forme koje nikako nisu pomogle Jevrejima, i koje su im u velikoj
meri date zbog njihovog neverovanja.
Istinita je re i dostojna da je svi prime: Hristos Isus doe na svet
da spase grenike od kojih sam prvi ja (1. Tim. 1,15). Svi su zgreili
i postali krivci pred Bogom; ali isto tako svi, bez obzira na rasu i kla-
su, mogu da prihvate spasenje, govorei: Ovaj prima grenike i jede s
njima (Luka 15,2). Obrezani grenik nije nita bolji od neobrezanog;
grenik koji je lan crkve, nije nita bolji od od onog napolju. Grenik
koji je proao kroz obred krtenja, ni najmanje nije bolji od grenika
koji nikad nije ispovedao veru. Greh je greh, i grenik je grenik, sve-
jedno da li je u crkvi ili izvan nje. Ali, Bogu hvala, Hristos je rtva za
nae grehe, kao i za grehe celog sveta. Ima nade za neobraene lano-
ve crkve, kao i za grenike koji nikad nisu prizvali Hristovo ime. Isto
Jevanelje koje je propovedano svetu, treba da se propoveda crkvi, jer
postoji samo jedno Javanelje. Ono slui tome da obrati grenike iz
sveta, kao i one koji su lanovi crkve. Istovremeno, ono obnavlja one
koji su istinski u Hristu.
Znaenje rei opravdan jeste uinjen (stvoren) pravednim. La-
tinska re za pravednost je justitia. Biti opravdan znai biti pravedan.
Onda dodajemo nastavak fy
4
, kao prevod latinske rei koja znai
nainiti, uiniti, i tako dobijamo izraz koji se podudara sa onim
jednostavnijim uiniti pravednim
5
.
Zakon Boji je pravedan (vidi Rimljanima 7,12; 9.30; Psalam
119,172). Pavle je tako visoko cenio Zakon, da se za dobijanje praved-
nosti koju Zakon trai, ali je ne daje, oslanjao samo na Hrista:
Jer, to zakonu bee nemogue, jer mu je telo oduzi-
malo snagu , Bog je osudio greh u telu, poslavi, zbog greha,
4 U engleskom: justify [dastifaj] opravdati; Slino kao pure purify (ist oisti-
ti), ili clear clarify (jasan uiniti jasnim, pojasniti) prim. prev.
5 Kod nas je to mogue uporediti sa predmetkom, tj. prefksom o u rei oistiti
uiniti istim, ili osvetiti uiniti svetim, dakle, opravdati znai uiniti pravednim
47
VOT I!STOVOM V!OM
Sina svoga u telu jednakom telu greha, da bi se pravda zakona
ispunila u nama, koji hodimo ne po telu nego po duhu. (Ri-
mljanima 8,3.4 Bakoti)
Zakon koji objavljuje svim ljudima da su grenici ne moe da ih
opravda, osim ako bi proglasio da greh vie nije greh, a to ne bi bilo
opravdanje nego protivrenost.
Da li da na to poviemo: Uklonimo onda taj Zakon! Uporni
prestupnici Zakona bi rado uklonili Zakon koji ih proglaava krivima.
Meutim, Boji Zakon ne moe da bude ukinut, jer je on ivot Boji
i Njegov karakter. Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta, i
pravedna, i dobra (Rimlj. 7,12). Kada itamo zapisani Zakon, u nje-
mu nalazimo svoju jasno izloenu dunost . Ali, mi tu dunost nismo
ispunili. Zato smo krivi.
tavie, nema ni jednog ko ima dovoljno snage da odri Zakon,
jer su njegovi zahtevi uzvieni. To to niko ne moe da bude opravdan
zakonskim delima nije krivica Zakona, nego je problem u ljudima. Ve-
rom primite Hrista u srce, i tu e takoe biti i pravednost Zakona, kao
to psalmista kae: Hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj
meni u srcu (Psalam 40,8). Neko ko odbacuje Zakon zato to on ne
naziva zlo dobrim, isto tako odbacuje i Boga jer On ni u kom sluaju
ne pravda krivoga (2. Mojs. 34,7 eng. prev). Ali Bog e ukloniti kri-
vicu i na taj nain e od grenika uiniti (napraviti, stvoriti) pravedni-
ka, to je u skladu sa Zakonom.
Mnogo se gubi zbog pogrenog zapaanja preciznog Biblijskog
izraza. U originalu, u stihu 16, pominje se vera Hristova (Galatima
2,16), ba kao to se u Otkrivenju 14,12 pominje vera Isusova. On je
zaetnik i usavritelj nae vere (Jevr. 12,2 eng. prev). Vera, dakle,
potie od propovedi, a propoved biva Hristovom reju (Rimlj. 10,17).
Hristos je Re. Meru vere koju je Bog svakom dodelio (Rimlj. 12,3),
On daruje tako to je svakom oveku podario Hrista.
Nema dakle nikakvog razloga da se bilo ko ali kako je njegova
vera slaba. Takva osoba najverovatnije nije prihvatila i upotrebila ono
to joj je dato kao dar, jer ne postoji neto kao slaba vera. ovek moe
48
da bude slab u veri, u smislu da pokazuje strah da se osloni na veru;
ali vera je sama po sebi jaka kao i Boja Re. Sam Hristos je pravednost.
On je pobedio svet. On jedini ima snagu da to uini. U Njemu je sva
punina Boja, jer je Zakon, to jest Sam Bog, u Njegovom srcu. Samo
je On odrao Zakon i samo On moe savreno da dri Zakon. Stoga,
samo Njegovom verom ivom verom, to jest, Njegovim ivotom u
nama i mi bivamo uinjeni pravednima.
To je sasvim dovoljno. On je Stena isprobana (Is. 28, 16 eng.
prev). Vera koju nam On daje, isprobana je i potvrena vera, i nee nas
izneveriti u borbi. Nama nije reeno da pokuamo da inimo ono to je
On inio, niti da razvijamo veru do onog nivoa na kom je On bio, nego
jednostavno da uzmemo Njegovu veru i dopustimo joj da u ljubavi
deluje, istei nae srce. Ona e to uiniti!
A svima, koji ga primie, dade mo da postanu deca Boija,
onima to veruju u njegovo ime (Jovan 1,12). To jest, svi koji su po-
verovali u Njegovo ime, primili su Ga. Verovati u Njegovo ime znai
verovati da je On Boji Sin; a verovati u tu istinu dalje znai da je On
doao u telu, ljudskom telu, naem telu; jer Njegovo ime je Gospod s
nama.
Verujui tako u Hrista, mi smo opravdani verom Hristovom, jer
On tada lino stanuje u naem srcu, sprovodei Svoju veru. Svaka ze-
maljska i nebeska vlast u Njegovim je rukama. Kad to priznamo, mi
Mu time jednostavno dajemo pristanak da primeni Svoju silu na nain
kako On to inae ini, preko svake mere... silom koja deluje u nama.
(Efes. 3,20 eng. prev)
Galatima 2,17:

Ako se pak mi traei da budemo opravdani u Hristu
i sami naemo kao grenici, da li u tom sluaju Hristos slui
grehu? Daleko od toga.
Isus Hristos je Svetac i Pravednik (vidi Dela 3,14). On se pojavio
da uzme nae grehe i u Njemu greha nema (1. Jov. 3,5 eng. prev).
Ne samo da greha ne uini (1. Petr. 2,22), nego nije znao greha (2.
49
VOT I!STOVOM V!OM
Kor. 5,21). Zato nije mogue da bilo koji greh doe od Njega. On ne
dodeljuje greh. U mlazu koji tee od Hristovog srca preko Njegovih ra-
njenih rebara, nema ni traga bilo kakve neistote. On nije sluga grehu,
odnosno, On ne slui niijem grehu.
6
Ako se u nekome ko je traio (i ne samo traio, nego i naao) pra-
vednost kroz Hrista, posle svega naao greh, to je zato to je ta osoba
pregradila tok, uinivi da se tekua voda pretvori u stajau. Ona nije
omoguila da Re slobodno tee i da se proslavi. Gde nema aktivnosti,
tu je smrt. Niko za to nije kriv osim oveka. Neka niko ko ispoveda hri-
anstvo ne govori da je iveti bez greha nemogue jednom hrianinu,
zakljuujui to na osnovu svojih sopstvenih nesavrenosti. Sasvim su-
protno, nemogue je za pravog hrianina, onog ko sasvim veruje, da
ivi bilo kakav drugi ivot, osim onaj bez greha. Kako emo mi, koji
smo umrli grehu, i dalje u njemu iveti? (Rimlj. 6,2). Niko, ko je od
Boga roen, ne ini greha, jer njegovo seme ostaje u njemu; i ne moe
da grei, jer je od Boga roen (1. Jov. 3,9). Zato ostajte u njemu. (1.
Jov. 2,28)
Galatima 2,18.19:
Jer ako ja ponovo zidam ono to sam jednom sruio,
sebe prikazujem kao prestupnika. Jer ja sam posredstvom za-
kona umro zakonu da Bogu ivim.
Ako hrianin satre i uniti svoje grehe posredstvom Hrista, a po-
tom pone ponovo da izgrauje te iste grehe, ponovo postaje prestu-
pnik kojem je potreban Hristos.
Ne zaboravite da apostol ovde govori o onima koji su poverovali u
Hrista i bili opravdani Njegovom verom. U Rimljanima 6,6 Pavle kae:
To znamo, da je na stari ovek raspet s njim, da bi greno telo bilo
obesnaeno (uniteno eng. prev), da mi vie ne robujemo grehu.
Ono to je uniteno jeste telo greha, a uniteno je iskljuivo po-
sredstvom prisustva samog Hristovog ivota. To greno telo uniteno
je da bismo mi bili slobodni od njegove sile, tako da ne moramo vie
6 Ne podrava niiji greh prim. prev.
50
da mu sluimo. Ono je uniteno u ime svakoga od nas, jer je Hristos u
Svom sopstvenom telu ukinuo neprijateljstvo (Efes. 2,14) grenikov
telesni um. Nai gresi, nae slabosti, bili su na Njemu. Za svaku duu,
pojedinano, pobeda je ostvarena, a neprijatelj je razoruan. Nama
ostaje samo da prihvatimo pobedu koju je Hristos zadobio. Pobeda nad
svakim grehom je ve stvarnost. Naa vera u to ini da ona postane
stvarna i u naem linom ivotu. Gubitak vere ostavlja nas izvan stvar-
nosti, a staro telo greha se ponovo pojavljuje. Ono to je verom bilo
uniteno, ponovo je obnovljeno neverstvom. Zapamtite da ovo unite-
nje tela greha (grenog tela), iako ga je Hristos ostvario za svakog ove-
ka, ipak ostaje lina stvar u sadanjem ivotu svakog pojedinca.
Mnogima se dopada ideja: Ja sam umro Zakonu, ali tako to je
oni razumeju kao da je Zakon umro. To ni u kom sluaju ne vai. Kako
ovek umire Zakonu? Primajui njegovu punu kaznu smrt. On je
mrtav, ali Zakon koji je njega usmrtio i dalje postoji, spreman, kao i
uvek, da na smrt osudi svakog drugog kriminalca. Zamislite sada da
kriminalac, koji je pogubljen zbog stranih zloina, nekom udesnom
silom ponovo bude vraen u ivot; nee li on za Zakon i dalje biti mr-
tav? Naravno da hoe. Nita od onoga to je uinio, zakon vie nee
pominjati. Ali istog trena kada ponovo uini neki zloin, zakon e ga
ponovo pogubiti, ali sada kao drugog oveka. Ustao sam iz smrti na
koju me je Zakon osudio zbog mog greha, ali sada hodam ivei no-
vim ivotom (Rimlj. 6,4) ivotom Bojim. Kao Saul, i ja sam duhom
Bojim postao drugi ovek. (1. Sam. 10,6)
Galatima 2,20:
S Hristom se razapeh. Tako ne ivim vie ja, nego Hri-
stos ivi u meni. A to sad ivim u telu, ivim verom u Sina
Boijeg (ivim verom Sina Boijeg grki original, Karadi,
KJV), koji me je zavoleo i sebe predao za mene.
Meutim, ako nismo razapeti s Njim, Njegova smrt i Njegovo va-
skrsenje nisu nam ni od kakve koristi. Ako je Hristov krst odvojen od
nas i izvan nas, ak i kad bi nas odvajao jedan trenutak u vremen-
51
VOT I!STOVOM V!OM
skom ili jedna dlaka u prostornom smislu, za nas bi to bilo isto kao da
Hristos uopte nije bio razapet. Ako ljudi hoe da gledaju razapetog
Hrista, oni moraju da svoj pogled uprave nagore; tu, na podignutom
Golgotskom krstu, rairene ruke obuhvataju sve, od izgubljenog do ob-
novljenog raja, i grle itav greni svet. Hristovo raspee nipoto nije
samo jedan dan u istoriji. On je Jagnje zaklano od postanja sveta
(Otkr. 13,8). Stradanje sa Golgote nee se svriti sve dok u svemiru po-
stoji i najmanji greh ili grenik. ak i sada Isus nosi grehe celog sveta,
jer su u Njemu sve stvari sadrane (Kolo. 1,17 eng. prev). Kada na
kraju bude prinuen da odsee one koji su nepovratno utonuli u zlo
i iji je kraj u ognjenom jezeru, muenje koje e oni podneti nije nita
vee od onoga to je na krstu podneo Hristos kojeg su odbacili.
Hristos je nae grehe u Svom sopstvenom telu izneo na krst
7
(1.
Petr. 2,24). On je bio uinjen kletvom nas radi (Gal. 3,13 eng. prev),
time to je obeen na drvo. On nije na krstu nosio samo slabosti i grehe
celog oveanstva, nego i prokletstvo zemlje. Trnje je simbol prokletstva
(vidi 1. Mojs. 3,17.18). Hristos je nosio krunu od trnja. Svaki, pa i naj-
manji trag prokletstva, naao se na Hristu koji je pristao da sve to nosi.
Kad pogledamo na palo, grehom ranjeno, jadno ljudsko bie, tre-
ba da vidimo i Hrista, Bojeg Pomazanika, koji je za njega razapet.
Hristos na krstu sve nosi, pa i greh tog jadnog oveka. Ako ostane u
svom neverovanju, on bi na kraju mogao da oseti svu teinu tog sati-
rueg bremena. Ako pak poveruje, bie osloboen tereta. Hristos nosi
grehe celog sveta na krstu. Zato, gde god da se greh nae, moemo biti
sigurni da je tamo i Hristov krst.
Greh je lina stvar. On se nalazi u ovekovom srcu. Jer iznutra
iz ljudskog srca izlaze zle misli, blud, krae, ubistva, preljube, lakom-
stva, zloe, prevare, raspojasanost, zavist, hula, oholost, bezumlje.
Sva ova zla izlaze iznutra i ine oveka neistim (Marko 7, 21-23).
Srce je prijevarno vie svega i opako; ko e ga poznati? (Jer. 17,9).
Greh prirodno postoji u svakom vlaknu naeg bia. Roeni smo u nje-
mu i na ivot je greh, tako da on ne moe da bude uzet od nas a da
to istovremeno ne predstavlja i oduzimanje naeg ivota. Ono to mi
7 Drvo kako stoji u nekim prevodima prim. prev.
52
je potrebno jeste osloboenje od mog linog greha, ne samo onog koji
sam poinio, nego i onog koji stanuje u mom srcu, od greha koji pred-
stavlja moj celokupan ivot.
Moj greh sam ja lino uinio; on je nastao u meni i ne mogu da ga
odvojim od sebe samog. Treba li da ga bacim na Gospoda? Da, tako je,
ali kako? Mogu li da skupim sve svoje grehe u aku i bacim ih daleko od
sebe, tako da se oni nau na Njemu? Ako bih makar za dlaku mogao da
odvojim sopstveni greh od sebe, bio bih siguran, bez obzira na to ta bi
s njim posle bilo, jer se on vie ne bi u meni nalazio. U tom sluaju mo-
gao bih i bez Hrista. Jer ako ne bi bilo greha na meni, onda ne bi imalo
znaaja gde e se on nai. Bio bi daleko od mene, a ja bih bio ist. Me-
utim, nita to je u mojoj moi da inim, ne moe da me spase. Zato
su svi moji napori da se odvojim od svojih greha potpuno beskorisni.
Prema tome, svako ko hoe da nosi moje grehe, najpre mora da
doe tu gde sam ja, mora da ue u mene. To je upravo ono to Hristos
ini. Hristos je re, i svakom greniku koji opravdava svoje grehe tako
to govori da ne zna ta Bog od njega trai, On odgovara: Nego ti je
vrlo blizu ova rije, u ustima tvojima i u srcu tvojem, da bi je tvorio
(vidi 2. Mojs. 30,11-14). Zato, kae On, Ako svojim ustima ispove-
di da je Isus Gospod i poveruje u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz
mrtvih, bie spasen (Rimlj. 10, 9). ta je to to mi moemo da prizna-
mo, kada je re o Gospodu Isusu? Priznaj istinu da je On blizu tebe, ak
u tvojim ustima i u tvom srcu, i veruj da je on tu vaskrsnut iz mrtvih.
Vaskrsli Spasitelj je raspeti Spasitelj. Kao to je vaskrsli Spasitelj u srcu
grenika, tako je i raspeti Spasitelj tu, u njegovom srcu. Da nije tako, ne
bi bilo nade ni za koga. ovek moe da veruje da je Isus bio razapet pre
dva milenijuma, a da opet umre u svojim gresima. Meutim, onaj ko
veruje da je Hristos razapet i da je vaskrsao u njemu, taj ima spasenje.
Sve to ovek treba da ini da bi bio spasen jeste da veruje istinu;
to jest, da prepozna i prizna injenice; da vidi stvari onakvim kakve
one zaista jesu i da ih potvrdi svojim otvorenim priznanjem. Ko god
veruje da je Hristos razapet u njemu, vaskrsnut u njemu, i da sada ivi
u njemu, spasen je od greha; i ostaje spasen dokle god se dri te vere.
Ovo je jedino pravo ispovedanje vere.
53
VOT I!STOVOM V!OM
U desetom poglavlju Rimljanima, kao to je ve reeno, uimo
da Hristos preko Svetog Duha dolazi svakoj dui, kao uvek prisutni
pomonik koji se u nevoljama brzo nalazi (Psalam 46,1 eng. prev).
On dolazi greniku da bi mu dao svaki podsticaj i neophodnu pomo
za obraenje od greha ka pravednosti. On je put, istina i ivot (Jovan
14,6). Nema drugog ivota sem Njegovog. Ali, iako On dolazi svakom
oveku, Njegovu pravednost ne otkrivaju svi u svom ivotu; neki ne-
pravednou zadravaju istinu. (Rimlj. 1,18)
Pavlova nadahnuta molitva kae da moemo da budemo ojaani
monom silom Duha Bojeg, u unutranjem oveku, da se Hristos
vaom verom useli u vaa srca... da budete ispunjeni do sve punoe
Boije. (vidi Efescima 3,16-19)
Hristos je razapet u greniku, jer gde god su greh i prokletstvo,
tu je i Hristos da ih ponese. Sve to je sada greniku potrebno jeste da
bude razapet sa Hristom; da dopusti da Hristova smrt bude njegova
sopstvena smrt, kako bi se ivot Hristov otkrio u njegovom smrtnom
telu. Vera u svojoj beskrajnoj sili i Boja uzvienost koja se moe videti
u svim delima koje je stvorio, svakoga e osposobiti da prisvoji ovu
istinu. Seme ne nie, ako ne umre (1. Kor. 15,36). Ako penino
zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako umre, donosi
mnogo roda (Jovan 12,24). Dakle, onaj ko je s Hristom razapet, istog
asa poinje svoj ivot kao druga osoba. Tako ne ivim vie ja, nego
Hristos ivi u meni.
Ali, Hristos je bio razapet pre vie od osamnaest vekova
8
, zar ne?
Svakako. Kako onda moe biti da su moji lini gresi bili na Njemu? Ili,
kako je mogue da sam ja sada razapet s Njim? Pa, mogue je da ne
shvatamo sve detalje u vezi s ovom injenicom, ali to ne menja samu i-
njenicu. Ako se setimo da je Hristos ivot, tavie veni ivot koji bee
u Oca a nama se javi (1. Jov. 1,2), moda emo i shvatiti poneto od
toga. U njoj bee ivot, i ivot bee svetlost za ljude. On je istinita sve-
tlost, koja osvetljava svakog oveka, koji dolazi na svet. (Jovan 1,4.9)
Telo i krv (to jest, ono to oi mogu da opaze) ne mogu da objave
Hrista, Sina Boga ivoga (vidi Matej 16,16.17). to oko ne vide, i uho
8 Danas, pre vie od devetnaest vekova prim. prev.
54
ne u, i u ljudsko srce ne doe, ugotovi Bog onima koji ga ljube.
A nama je Bog otkrio posredstvom Duha (1. Kor. 2,9.10.). Niko bez
posredstva Svetog Duha ne moe Gospodom da nazove Drvodelju iz
Nazareta, ma kako da je s Njim prethodno bio upoznat 1. Kor. 12,3.
Preko Svog Duha, On je lino prisutan i moe da doe svakom ove-
ku na svetu, a istovremeno da ispuni i ceo svemir, to Isus u telu ne bi mo-
gao. Zato je bilo bolje da On ode i da poalje Uteitelja. I on je pre svega i
sve u njemu ima svoje postojanje (i u Njemu se sve odrava eng. prev)
(Kolo. 1,17). Isus iz Nazareta bio je Hristos u telu. Re koja je bila u po-
etku i ija sila sve odrava, ona je Pomazanik Boji Hristos. Hristova
rtva, onoliko koliko se ovog sveta tie, datira od postanja tog istog sveta.
Prizor na Golgoti bio je prikaz onoga to se odvijalo od kada greh
postoji, i to e se odvijati sve dok ne bude spaseno i poslednje ljudsko
bie koje eli da se spase Hristos koji nosi grehe celog sveta. On ih i
sada nosi. Jedna smrt i jedno vaskrsenje bili su dovoljni za sva vreme-
na, jer govorimo o venom ivotu. Stoga nije neophodno da se rtva
ponavlja. ivot koji je predat, namenjen je za svakog oveka gde god se
on nalazio. Svako ko verom prihvati Hristovu rtvu, ima sve privilegije
koje iz nje proizilaze.
Hristos je iveo kroz Oca (Jovan 6,57 eng. prev). Njegova vera
u re koju Mu je Otac dao bila je takva da je nekoliko puta sa vrstim
uverenjem ponovio kako e, poto umre, trei dan ustati. U toj veri
On je i umro, govorei: Oe, u ruke tvoje predajem duh svoj (Luka
23,46). Vera koja Mu je donela pobedu nad smru, takoe Mu je obez-
bedila i potpunu pobedu nad grehom. Istu tu veru On ispoljava i u
nama dok, opet verom, boravi u naem srcu; jer Isus Hristos je isti
jue i danas i doveka. (Jevr. 13,8)
Ne ivimo mi, nego je Hristos taj koji u nama ivi i koristi Svoju
veru da nas oslobodi od sotonske sile. A ta (mi) da radimo? Dopu-
stimo Mu da ivi Svoj sopstveni ivot u nama. Imajte u sebi istu misao
koju Hristos Isus ima (Filib. 2,5). Kako da Mu dopustimo? Jednostav-
no tako to emo Ga priznati kroz ispovedanje.
Koji me je zavoleo i sebe predao za mene Kako je to lian i
prisan odnos! Svaka dua na ovom svetu moe da kae: (On) me je
55
VOT I!STOVOM V!OM
zavoleo i sebe predao za mene. Pavle nije vie iv, ali rei koje je na-
pisao jesu. One su vaile za Pavla, ali nita manje ne vae za bilo koju
drugu osobu. To su rei koje Duh stavlja u naa usta, ako smo voljni da
ih primimo. Celokupan dar koji je u Hristu, svakome je pojedinano,
dakle i meni, darovan. Hristos nije razdeljen, nego Ga svaka dua dobi-
ja kao celinu, kao da nema nijedne druge osobe na svetu. Svako dobija
puninu svetlosti koja sija. To to milioni ljudi ive pod suncem koje
ih obasjava, ne uskrauje mi puninu njegove svetlosti; ja je dobijam u
svom njenom sjaju. Nita vie ne bih dobio ni da sam jedina osoba na
svetu. Tako je i Hristos Sebe dao za mene, kao da sam jedini grenik
koji hoda ovom zemljom. Isto vai i za svakog drugog grenika.
Kada posejete zrno ita, od njega dobijate mnogo istih zrna, od
kojih svako u sebi ima isti ivot i u istoj meri kao i ono prvo zrno. Tako
je i sa Isusom Hristom, pravim Semenom (Klicom). Da bismo i mi
postali pravo seme, On je umro za nas, dajui svakome ponaosob pu-
ninu Svog ivota. Hvala Bogu za njegov neiskazani dar. (2. Kor. 9,15)
Galatima 2,21:
Blagodat Boiju ne odbacujem; jer ako pravednost do-
lazi posredstvom zakona, onda je Hristos uzalud umro.
Kad bismo mogli da sami sebe spasemo, onda bi Isusova smrt bila
uzaludna, jer bi spasenje bilo neto to se mora zaraditi. Ali, mi ne
moemo sami sebe da spasemo. Hristos nije uzalud umro. Spasenje se
nalazi samo u Njemu. On je kadar da spase sve koji kroz Njega dolaze
Bogu. Neko se mora spasti, jer bi inae Njegova rtva bila besmislena.
Meutim, ona nije uzaludna. Obeanje je sigurno: Kad poloi duu
svoju u prinos za grijeh, vidjee natraje (videe svoje seme eng.
prev), produljie dane, i to je Gospodu ugodno napredovae njego-
vom rukom. Vidjee trud due svoje i nasitie se. (Isaija 53,10.11)
Ko hoe (Otkrivenje 22,17) moe da se spase. Poto Hristos nije
umro uzalud, uvajte se i vi da ne primite naprazno blagodat Boiju.
(2. Kor. 6,1)
56
3. ISKUPL}ENI OD PROKLETSTVA
Iskupljeni od kletve. Poto su primili Jevanelje, Galati su bili
zavedeni od strane lanih uitelja koji su im izneli drugo jevanelje,
koje je zapravo bilo falsifkovano, jer postoji samo jedno Jevanelje za
sva vremena i za sve ljude.
Falsifkovano Jevanelje saeto je u ovim reima: Ako se ne obre-
ete po mojsijevskom obiaju, ne moete se spasiti. Iako danas nema
dileme oko toga da li je obrezanje uslov spasenja, spor oko naina spa-
senja dobio je drugu formu, koja je i te kako aktuelna ljudska dela ili
iskljuivo Hristos.
Umesto da napada njihovu greku i pobija ih argumentima, apo-
stol poinje jednim iskustvom koje dobro ilustruje predmet u ii spo-
ra. U svom kazivanju on pokazuje da je spasenje u potpunosti plod
vere, to jest, ni najmanje se ne moe pripisati delima, i to je istina koja
vai za sve ljude. S obzirom na to da je Hristos okusio smrt za svakog
oveka, svako ko je spasen mora da ima Hristovo lino iskustvo smrti,
vaskrsenja i novog ivota.
Hristos u telu ini ono to Zakon ne moe Galatima 2,21; Ri-
mljanima 8,3.4. Meutim, sama ta injenica svedoi u prilog praved-
nosti Zakona. Ako Zakon ne bi bio ispravan, Isus ne bi ispunio njegove
zahteve. On pokazuje pravednost Zakona tako to ispunjava, odnosno
ini ono to Zakon trai, i to ne samo za nas, nego i u nama. Blagodat
Boju ne odbacujem (Gal. 2,21). Ako pravednost dolazi preko Zako-
na, onda je Hristos uzalud umro.
Ako tvrdimo da je Zakon ukinut, ili da je mogue napraviti kom-
promis kada je re o njegovim zahtevima i na taj nain ih obezvrediti,
onda je to isto kao da kaemo da je Hristos uzalud umro. Dopustite da
ponovimo, pravednost nikako ne moe da doe posredstvom Zako-
na, ve samo posredstvom Hristove vere. No, injenica da pravednost
Zakona ni pod kojim uslovima ne moe da se dobije naim trudom
i naporima, ve samo raspeem, vaskrsenjem i ivotom Hristovim u
nama, pokazuje beskrajnu veliinu i svetost Zakona.
57
ISKUJN O !OKTSTVA
Galatima 3,1:
O nerazumni Galati, ko je opinio vas kojima je Isus
Hristos pred oima naslikan kao raspeti
Gle, poslunost je bolja od rtve i pokornost od pretiline ovnuj-
ske. Jer je neposlunost kao grijeh od aranja, i nepokornost kao suje-
vjerstvo i idolopoklonstvo (1. Sam. 15,22.23). Tvrdoglavost i pobuna
predstavljaju odbacivanje Boga. Onaj ko odbacuje Boga, stavlja se pod
kontrolu zlih duhova. Svaki oblik idolatrije je sluba avolu. to mno-
goboci rtvuju, demonima prinose na rtvu (1. Kor. 10,20). Tu nema
neutralnog terena. Hristos kae: Ko nije sa mnom, protiv mene je, i ko
ne sabira sa mnom, rasipa (Mat. 12,30). To jest, neposlunost, odbaci-
vanje Gospoda, delo je antihrista. Braa Galati bili su, kao to smo ve
videli, odvojeni od Boga; kao posledica, neizostavno je dolo idolopo-
klonstvo na koje su se ponovo vratili, iako toga moda nisu bili svesni.
Zatita od spiritizma. Spiritizam je samo drugo ime za veti-
arenje i vraanje iz davno prolih vremena. Re je o prevari, ali ne
o prevari u onom smislu kako to mnogi ljudi zamiljaju. U njoj ima
stvarnosti. Prevara je u tome to spiritisti kau da komuniciraju s du-
hovima mrtvih osoba, dok zapravo razgovaraju sa duhovima avol-
skim, jer mrtvi ne znaju nita (Prop. 9,5). Biti spiritistiki medijum
znai dobrovoljno sebe dati pod kontrolu demona.
Ima samo jedna zatita od ovoga vrsto oslanjanje na Boju Re.
Onaj ko olako uzima Boju Re, liava sebe zajednitva s Bogom i stavlja
se pod sotonin uticaj. Ako se vrsto ne dri Boje Rei, ak i da najstro-
e osuuje spiritizam, ovek e pre ili kasnije da bude zaveden jednom
snanom prevarom lanim Hristom. Ljudi e moi da odole iskuenju
koje e doi na sav svet, samo ako su u bliskom odnosu sa Bojom reju
Otkrivenje 3,10. Po duhu koji sada dejstvuje u sinovima nepokor-
nosti (Efes. 2,2). Ovaj duh je duh sotonin, duh antihristov; a Hristovo
Jevanelje, koje otkriva pravednost Boju, jedina je zatita od njega.
Hristos razapet pred nama. Isus je bio tako ivo predstavljen
Galatima dok im je Pavle propovedao o Njemu, da je to bilo kao da je
58
razapet pred njihovim oima. Doarana slika bila je tako stvarna da su
oni praktino mogli da vide raspetog Hrista. Nije to bila samo Pavlova
govornika vetina i njihova sposobnost imaginacije. Sveti Duh im je,
preko Pavla, omoguio da Ga vide kao raspetog Spasitelja.
Ovo iskustvo Galata nije neto to je samo njima svojstveno. Hri-
stov krst je i danas prisutan. Izraz: Doite u podnoje krsta, nije pra-
zna fraza, nego poziv koji moe bukvalno da se shvati i na koji isto tako
moe da se odgovori.
Ne poznaje stvarnost Jevanelja niko ko svojim oima nije video
raspetog Hrista, i ko nije u stanju da u svemu, gde god se okrene, vidi
Hristov krst. Neka oni koji se rugaju ovome, ne zastrae druge koji vide
ovu stvarnost; kao to slepac koji ne vidi suneve zrake i porie njihovo
postojanje, ne bi trebalo da sprei one koji sve to vide, da priaju o nji-
hovoj slavi i lepoti. Mnogo je onih koji mogu da svedoe o tome da ima
neto mnogo vie od stilske fgure u reima apostola Pavla, kada kae
da je Hristos bio razapet pred oima Galata; i oni su imali isto to isku-
stvo. Neka Bog uini da ovo prouavanje Galatima poslanice, pre nego
to doemo do kraja, poslui kao sredstvo da se jo mnoge oi otvore!
Galatima 3,2:
elim samo ovo da doznam od vas: jeste li primili Duha
na osnovu dela zakona ili time to ste uli propoved o veri?
Pitanje: Jeste li primili Duha na osnovu dela zakona ili time to
ste uli propoved o veri?, doputa samo jedan odgovor. Oni su Duha
primili sluajui u veri (eng. prev). Duh se daje onima koji veruju
Jovan 7,38.39; Efescima 1,13. Pitanje takoe pokazuje da su Gala-
ti primili Svetog Duha. Nema drugog naina da se pone hrianski
ivot. Niko ne moe rei: Isus je Gospod, sem u Duhu Svetome (1.
Kor. 12,3). U poetku, Duh se podizao nad vodom, dajui ivot i aktiv-
nost svemu stvorenom, jer bez Duha nema kretanja, nema ivota. Ne
silom ni krjepou nego duhom mojim, veli Gospod nad vojskama
(Zaharija 4,6). Jedino Boji Duh moe savreno da ispuni Boju volju.
Njega ne dovodi u duu nita to ovek moe da uini, kao to ni mr-
59
ISKUJN O !OKTSTVA
tav ovek ne moe da proizvede ivotni dah koji bi ga vratio u ivot i
osposobio ga da se mie. Oni kojima je Pavle uputio ovo pismo, videli
su svojim oima razapetog Hrista i prihvatili su Ga posredstvom Duha.
Da li ste Ga i vi tako videli i prihvatili?
Galatima 3,3:
Zar ste tako nerazumni? Poeli ste Duhom, a sad svr-
avate telom?
Izraz nerazumni je slab u ovom sluaju! Neko ko nema silu ni da
zapone posao, misli da moe da ga zavri! Onaj ko nema snage da za-
korai, pa ak ni da stoji sam na svojim nogama, smatra da u sebi ima
dovoljno snage da zavri trku! Ko ima tu mo da sam sebe oivi? Niko.
Nismo doli na ovaj svet tako to smo sami sebi dali ivot. Raamo se
bez snage. Dakle, sva snaga koja se u nama ispoljava, dolazi s nekog
drugog mesta. Ona nam je darovana. Tek roena beba predstavnik je
oveka
1
. Sva snaga koju ma koji ovek na svetu ima sam po sebi, jeste
ona koju je imao na svom roenju kada je prvi put zaplakao, sa svojim
prvim dahom. Pa ak ni to nije njegova snaga.
Isto je tako i u duhovnom svetu. Po svojoj volji on nas je rodio
istinitom reju (Jakov 1,18). Mi ne moemo da ivimo pravednim i-
votom jednako kao to nismo u stanju da sami sebe stvorimo. Delo
koje je zapoeo Sveti Duh, silom istog Duha mora i da se nastavi, sve
do konanog svretka. Postali smo, naime, Hristovi sauesnici, samo
ako poetak pouzdanja do kraja vrsto odrimo (Jevr. 3,14). Uzdajui
se ba u to, da e Onaj koji je zapoeo dobro delo u vama dovriti to do
dana Hrista Isusa (Filib. 1,6). Samo On je u stanju da to uini.
Galatima 3,4.5:
Zar ste tako mnogo uzalud prepatili? Ako je stvarno
uzalud bilo. Koji vam, dakle, daje Duha i ini udesa meu
vama, ini li to zbog dela zakona ili to ste uli propoved o
veri?
1 Rodio (se) ovek na svet Jovan 16,21 prim. prev.
60
Ova pitanja otkrivaju da je iskustvo Galata bilo duboko i istinsko,
kao to se moe oekivati od onih pred ijim oima je Hristos razapet.
Duh im je bio dat, uda su bila uinjena meu njima, ak i preko njih,
jer su darovi Duha pratili dar Duha. Kao rezultat ivog Jevanelja
koje je delovalo meu njima, oni su podnosili i progonstvo; Svi koji
ele da ive pobono u Hristu Isusu bie gonjeni (2. Tim. 3,12). Ovo
ini sluaj jo ozbiljnijim. Delili su Hristove muke, a ipak su se odvojili
od Njega. To odvajanje od Hrista, od Kog pravednost jedino moe da
doe, bilo je praeno neposlunou Zakonu istine. Oni su neosetno
ali neizbeno krili Zakon u koji su gledali oekujui od njega spasenje.
Galatima 3.6:
Kao to je i Avraam poverovao Bogu i urauna mu se
u pravednost.
Pitanja postavljena u stihovima 3, 4 i 5 sadre u sebi i odgovor.
Duh je bio podaren i uda su bila uinjena, ne zahvaljujui delima Za-
kona, nego sluanjem u veri, to jest, poslunou verom, jer vera do-
lazi od sluanja Boje Rei Rimljanima 10,17. Tako su Pavlovi napori
i poetna iskustva Galata, bili u potpuno istoj ravni sa iskustvom koje
je imao Avram, ija je vera uraunata u pravednost. Zapamtimo da su
lana braa, koja su propovedala drugo jevanelje, odnosno lano
jevanelje o pravednosti kroz dela, bili Jevreji koji su Avrama nazivali
svojim ocem. To to su bili deca Avramova bio je razlog za njihovo
hvalisanje, a kao dokaz svog porekla isticali su svoje obrezanje. Meu-
tim, upravo je ono na ta su se oslanjali kao na dokaz da su Avramovo
potomstvo, bio dokaz da to nisu; jer verova Avram Bogu i to mu je
bilo uraunato kao pravednost. Avram je imao pravednost koju je ste-
kao verom, pre obrezanja (Rimlj. 4,11). Poznajte, dakle, da su Avraa-
movi sinovi oni koji su od vere (Gal. 3,7). Avram nije bio opravdan de-
lima (vidi Rimljanima 4,2.3), nego je vera u njemu stvorila pravednost.
Isti problem jo uvek postoji. Ljudi znakom zamenjuju sutinu,
meaju sredstvo i cilj. Oni vide kako se pravednost ispoljava u dobrim
delima, pa stoga zakljuuju da dobra dela donose pravednost. Praved-
61
ISKUJN O !OKTSTVA
nost do koje se dolo verom, dobra dela uinjena bez delanja, njima
izgledaju kao neto sasvim nepraktino i nestvarno (izmiljeno). Oni
sebe smatraju praktinim osobama i veruju da jedini nain da stvar
bude obavljena, jeste da je obave sami. Prava istina je, meutim, da su
sve takve osobe krajnje nepraktine. ovek koji je bez ikakve snage,
nita ne moe da uini, ak ni toliko da se podigne da bi popio lek koji
mu se nudi. Svaki savet da pokua da se podigne, krajnje je neprak-
tian. Samo u Gospodu je snaga i pravednost Isaija 45,24. Predaj
Gospodu put svoj, i uzdaj se u njega, on e uiniti. I izvee kao vidjelo
pravdu tvoju, i pravicu tvoju kao podne (Psalam 37,5.6). Avram je
otac svih, I samo onih, koji veruju za pravednost. Jedino praktino
reenje jeste da verujemo, kao to je i Avram inio.
Galatima 3,7.8:
Poznajte, dakle, da su Avraamovi sinovi oni koji su od
vere. A Pismo je predvidelo da Bog opravdava mnogoboce
na osnovu njihove
2
vere, pa je unapred objavio Avraamu: U
tebi e biti blagosloveni svi narodi.
Ovi stihovi trae mnogo itanja. Njihovo ispravno razumevanje
bie zatita od mnogih greaka. Nije ih teko razumeti; samo se drite
onoga to oni kau, i imaete njihovo znaenje.
a) Kao prvo, ovaj stih pokazuje da je Jevanelje bilo propovedano
barem od Avramovih dana.
b) Sam Bog ga je propovedao. Zato je ono bilo pravo i jedino Je-
vanelje.
c) Bilo je to isto ono Jevanelje koje je Pavle propovedao. Dakle,
mi nemamo nikakvo drugo Jevanelje osim onog koje je Avram imao.
d) Jevanelje se danas ni u emu ne razlikuje od onoga u Avramo-
vo vreme. Bog zahteva isto to je i onda zahtevao, i nita vie od toga.
tavie, Jevanelje je i onda propovedano neznabocima, jer
Avram je bio neznaboac, ili drugim reima, paganin. Odgojen je kao
2 Re njihove ne stoji u originalu; kada se tekst ita bez nje onda se smisao reenog
podudara sa stihom u Galatima 3,16, gde pie da se opravdamo verom Hristovom a
ne naom verom prim. prev.
62
paganin, jer Tara otac Avramov... sluae drugim bogovima (Isus Na-
vin 24,2), i bio je paganin sve dok mu nije propovedano Jevanelje. Pre-
ma tome, propovedanje Jevanelja nije neto to je obeleavalo samo
Petrovo i Pavlovo doba. Jevrejska nacija je odvojena izmeu pagana,
i jedino je propovedanje Jevanelja neznabocima dovelo do toga da
Izrailj bude podignut i spasen (vidi Rimlj. 11,25.26). Samo postojanje
Izrailja kao naroda, oduvek je bilo, a i danas je dokaz da Gospod eli
da spase ljude meu neznabocima. Kao ispunjenje ove Boje namere,
Izrailj i danas postoji.
U svemu reenom moemo uoiti da apostol vraa Galate (a i nas)
na ono prvobitno vrelo, na mesto gde je Sam Gospod propovedao Je-
vanelje nama, neznabocima. Nijedan neznaboac nije se mogao na-
dati spasenju ni na jedan drugi nain, niti posredstvom bilo kog dru-
gog jevanelja, osim Jevanelja kojim je Avram spasen.
Galatima 3,9.10:
Na taj nain oni koji veruju primaju blagoslov zajedno
sa vernim Avraamom. Jer koji ine dela zakona pod kle-
tvom su; napisano je, naime: Neka je proklet svako ko ne
ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona da to ini.
Zapazite blisku vezu izmeu ovog i prethodnog stiha. Avramu je
Jevanelje propovedano reima: U tebi e biti blagosloveni svi naro-
di. Re paganin ili neznaboac, kako stoji u Revidiranoj standar-
dnoj verziji Pisma, ima isti koren kao i re narodi, u osmom stihu, i
dolazi od iste grke rei. Ovi blagoslovi su plod pravednosti kroz Hri-
sta, kao to uimo u Delima 3,25.26: Vi ste sinovi proroka i saveza koji
je Bog sklopio sa vaim ocima govorei Avraamu: U tvom potomstvu
bie blagosloveni svi narodi na zemlji. Bog je prvo vama podigao svo-
ga slugu i poslao ga da vam donese blagoslov time to e svakog od
vas odvratiti od zlih dela vaih. S obzirom na to da je Bog propove-
dao Jevanelje Avramu, reima: U tvom potomstvu bie blagosloveni
svi narodi na zemlji, svi koji poveruju u Jevanelje bie blagosloveni
zajedno s vernim Avramom. Ni za jednog oveka nema drugog bla-
63
ISKUJN O !OKTSTVA
goslova osim onog koji je Avram primio, a Jevanelje koje je njemu
propovedano, jedino je Jevanelje za sve ljude pod nebom. Isusovo ime
, u koje je Avram verovao, spasava. Jer nema drugoga imena pod ne-
bom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti (Dela 4,12). U Njemu
imamo izbavljenje, kroz krv Njegovu, i oprotaj grehova (Kolo. 1,14
eng. prev). Oprotaj grehova sa sobom donosi sve druge blagoslove.
Kontrast: Pod kletvom. Zapazite otar kontrast izmeu de-
vetog i desetog stiha. Oni koji veruju primaju blagoslov, dok su oni
koji ine (oslanjaju se na eng. prev) dela zakona pod kletvom.
Vera donosi blagoslov. Dela donose prokletstvo, ili bolje rei, ostav-
ljaju oveka pod prokletstvom. Kletva je izreena nad svakim, jer ko
ne veruje ve je osuen, to nije verovao u ime jedinorodnoga Sina
Boijeg (Jovan 3,18). Vera otklanja kletvu.
Ko je pod kletvom? Svi koji ine (oslanjaju se na eng. prev)
dela zakona. Obratite panju na to da se ne kae svi koji ispunjavaju
Zakon, pod kletvom su, jer bi to bila protivrenost u odnosu na Ot-
krivenje 22,14: Blaeni su oni koji tvore zapovesti njegove; oni imaju
pravo na drvo ivota, i da uu na vrata u grad (eng. prev). Blago
onima kojima je put ist (bez krivice eng. prev), koji hode u zakonu
Gospodnjem. (Psalam 119,1)
Dakle, zakon dre oni koji su od vere; jer koji su od vere, oni su
blagosloveni, a blagosloveni mogu da budu samo oni koji ispunjavaju
Zakon. Oni verom dre Zakon. Jevanelje je suprotno ljudskoj prirodi,
pa mi, stoga, postajemo izvritelji Zakona, ne izvravanjem, nego vero-
vanjem. Ako smo radili da zadobijemo pravednost, na delu bi bila samo
naa grena ljudska priroda, pa zato ne bismo bili nita blii pravednosti,
ve naprotiv, jo dalji od nje. Verujui u skupocena i najvea obeanja
mi postajemo, uesnici u Boijoj prirodi (2. Petr. 1,4), i tada su sva naa
dela uinjena u Bogu. ta emo, dakle, rei? Mnogoboci, koji nisu teili
za pravednou, postigli su pravednost, i to pravednost od vere, a Izrailj,
teei zakonu pravednosti, nije dostigao taj zakon. Zato? Zato to nije
nastojao da ga dostigne verom, nego delima; spotakoe se na kamen spo-
ticanja, kao to je napisano: Evo postavljam na Sion kamen spoticanja
i stenu sablazni, i ko u njega veruje nee se postideti. (Rimlj. 9,30-33)
64
Ono to kletva predstavlja. Niko ne moe paljivo i promiljeno
da ita Galatima 3,10, a da ne uoi kako prokletstvo proizilazi iz kre-
nja Zakona. Neposlunost Bojem Zakonu sama je po sebi prokletstvo,
jer Stoga, kao to je posredstvom jednoga oveka greh uao u svet, a
grehom smrt, tako je smrt prela na sve ljude, jer su svi zgreili (Rimlj.
5,12). Greh ima u sebi smrt kao svoj sastavni deo. Bez greha smrt ne bi
bila mogua, jer alac smrti je greh (1. Kor. 15,56). Jer svi koji se na
dela Zakona oslanjaju, pod kletvom su (Gal. 3,10 eng. prev). Zato?
Zato to je Zakon kletva? Nipoto. Zakon je sam po sebi svet, i zapovest
je sveta, i pravedna, i dobra (Rimlj. 7,12). Zato su onda svi koji se osla-
njaju na dela Zakona pod kletvom? Zato to je pisano: Neka je proklet
svako ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona da to ini.
Dobro zapamtite oni nisu prokleti zato to tvore Zakon, nego
naprotiv, zato to ga ne ispunjavaju. Dakle, vidimo da oslanjanje na
dela Zakona, ne znai ispunjavanje Zakona. Ne, ne! Zato je stremlje-
nje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Boijem za-
konu, niti moe (Rimlj. 8,7). Svi su pod kletvom, i oni koji misle da
mogu da umaknu svojim sopstvenim naporima i delima, ostaju u tom
stanju. Kako je kletva neistrajavanje u svemu onome to pie u Zako-
nu, blagoslov mora biti savrena poslunost Zakonu.
Blagosiljanje i proklinjanje. Gle, iznosim danas pred vas bla-
goslov i prokletstvo. Blagoslov, ako uzasluate zapovijesti Gospoda
Boga svojega, koje vam ja danas zapovijedam; A prokletstvo, ako ne
uzasluate zapovijesti Gospoda Boga svojega nego siete s puta, koji
vam ja danas zapovijedam, te poete za drugim bogovima, kojih ne
poznajete (5. Mojs. 11,26-28). Ovo je iva re Boja koja se obraa
svakome od nas lino. Jer zakon izaziva gnev (Rimlj. 4,15), ali gnev
Boji dolazi samo na decu neposlunosti Efescima 5,6. Ako istin-
ski verujemo onda nismo osueni, jer nas vera dovodi u saglasnost sa
Zakonom, koji je ivot Boji. A ko zagleda u savren zakon istine i u
njemu ostane, ne bude zaboravni slua nego izvrilac dela, taj e biti
blaen u svom delu. (Jakov 1,25)
Dobra dela. Biblija ne omalovaava dobra dela. Naprotiv, uzdie
ih. Istinita je re i elim da to vrsto zastupa, da se oni to veruju u
65
ISKUJN O !OKTSTVA
Boga staraju da prednjae u dobrim delima. Ovo je dobro i korisno
ljudima (Titu 3,8). Osuda protiv onih koji neveruju glasi: Ni za kakvo
dobro djelo valjani (Titu 1,16). Timotije je bio ohrabren da zapoveda
bogatima na ovom svetu da ine dobro, da se bogate u dobrim deli-
ma, da budu dareljivi na optu korist (1. Tim. 6,17.18). Apostol Pavle
se molio za sve nas da ivite dostojno pred Gospodom i da mu u sve-
mu budete ugodni, plodonosni u svakom dobrom delu (Kolo. 1,10).
Dalje, dato nam je uverenje da nas je Bog stvorio (sazdao) u Hristu.
za dobra dela da u njima ivimo. (Efes. 2,10)
On je sam pripremio ova dobra dela za nas, uinio ih je i sauvao
za sve koji veruju u Njega Psalam 31,19. Odgovori Isus i ree im:
ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,29).
Dobra dela su zapoveena, ali mi ne moemo da ih inimo. Njih moe
da ostvari samo Onaj ko je dobar, a to je Bog. Ako se nae iole dobra
u nama, onda je to Boje delo koje On u nama ini. Ne moe se oma-
lovaiti nita to je Njegovo delo. A Bog mira, koji je krvlju venoga
saveza izveo iz mrtvih velikog pastira ovaca, Gospoda naega Isusa, da
vas usavri u svakom dobru, da inite njegovu volju, tako da on ini u
nama ono to je ugodno pred njim posredstvom Isusa Hrista, kome
slava u sve vekove. Amin. (Jevr. 13,20.21)
Galatima 3,11.12:
A da se kod Boga niko ne opravdava zakonom, jasno
je, jer Pravednik e iveti od vere. A zakon nije od vere, nego
Ko ih izvri ivee u njima .
Ko je pravedan. Kada itamo stih koji se esto citira: Onaj ko
je pravedan kroz veru, ivee (Gal. 3,11 eng. prev), neophodno je da
imamo jasnu predstavu o tome ta re pravedan znai. King Dejms
verzija
3
ima odgovor: Pravednici e verom iveti. Biti opravdan ve-
rom znai biti uinjen tj. stvoren pravednim, posredstvom vere. Svaka
nepravda je greh (1. Jov. 5,17), a greh je bezakonje (prekraj Zakona
3 King James Version autorizovani engleski prevod Biblije iz 1611. Godine. Prevod
je delo etrdeset sedam prevodilaca, koje je kralj Dejms i angaovao da prevedu Sve-
to pismo sa originalnih jezika na kojima je ono pisano prim. prev.
66
eng. prev) (1. Jov. 3,4). Prema tome, svaka nepravda je prekraj Zako-
na i isto tako, svaka pravda je poslunost Zakonu. Iz ovoga vidimo da
je pravedan, odnosno opravdan ovek, neko ko u poslunosti izvrava
Zakon, a biti opravdan znai biti uinjen izvriteljem Zakona.
Kako postati pravedan. Ponaanje ispoljeno u ispravnim de-
lima je cilj koji se mora postii, a merilo za to je Boji Zakon. Za-
kon izaziva gnev (Rimlj. 4,15), zato to su svi zgreili (Rimlj. 3,23)
i gnev Boiji (dolazi) na nepokorne sinove (Kolo. 3,6). Kako emo
postati oni koji ispunjavaju Zakon i tako umai gnevu, ili kletvi? Od-
govor je: Onaj ko je pravedan kroz veru, ivee. Kroz veru, a ne kroz
dela, postajemo izvritelji Zakona! Jer srcem se veruje za pravednost
(Rimlj. 10,10). U Bojim oima niko nije opravdan Zakonom. Zato?
Zato to e pravednik iveti verom. Ako pravednost od dela dolazi,
onda nije od vere; Ako je pak po blagodati, onda nije po delima, jer
inae blagodat ne bi vie bila blagodat (Rimlj. 11,6). A onome koji
radi plata se ne rauna po milosti nego po dugu. Onome pak koji ne
radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbonika, njegova vera se ura-
unava u pravednost. (Rimlj. 4,4.5)
Ovde nema izuzetka, niti polovinosti. Nije reeno da e neki od
pravednika iveti verom, ili da e iveti verom i delima; jednostavno
pravednik e verom iveti. To dokazuje da pravednost ne dolazi od
ljudskih dela. Svi pravednici su iskljuivo verom uinjeni (stvoreni)
pravednima i isto tako, verom, oni se odravaju u pravednosti. To je
zato to je Zakon svet. Njegovi zahtevi su neto daleko vie od onoga
to ovek moe da ostvari. Dakle, mi verom primamo Gospoda Isusa,
a onda On ivi Svoj savreni Zakon u nama.
Zakon nije od vere. Zakon se ne oslanja na veru (Gal. 3,12
eng. prev). Naravno, ovde se radi o Zakonu koji je zapisan u knjizi, ili
na kamenim ploama, svejedno gde. Zakon jednostavno kae: ini
to, ili: Ne ini ovo. Ko ih izvri ivee u njima (12. stih arni).
To je jedini uslov pod kojim Zakon nudi ivot. Dela, i samo dela to
je jedino to moe da se preporui Zakonu. Kako su ta dela postignuta
njega ne zanima pod uslovom da su ona prisutna. Meutim, niko
nije udovoljio zahtevima Zakona, pa zato niko ne moe da se proglasi
67
ISKUJN O !OKTSTVA
njegovim izvriteljem; to jest, niko svojim ivotom ne moe da posve-
doi savrenu poslunost.
Ko ih izvri ivee u njima. Ali, ovek mora da bude iv da bi
ih izvrio! Mrtav ovek ne moe nita da uini, a oni koji su mrtvi u
svojim prestupima i gresima (vidi Efes. 2,1) ne mogu da ine pravdu.
Hristos je jedini u kojem se nalazi ivot, jer On Sam je ivot, i samo
On moe da ostvari, i ostvario je, pravdu Zakona. Kada Ga priznamo i
primimo, umesto to Ga se odriemo i potiskujemo u stranu, On tada
u punini ivi Svoj ivot u nama, tako da to vie nismo mi, nego Hristos
koji u nama ivi. Njegova poslunost u nama, ini nas pravednicima.
Naa vera se uraunava u pravednost samo zato to ona prisvaja ivog
Hrista. Verom mi predajemo svoje telo da bude hram Boji. Hristos,
iva Stena, zatvoren je u naem srcu koje je sada postalo Boji presto.
Tako ivi Zakon koji je u Hristu, postaje na ivot, jer iz (srca) izlazi
ivot. (Prie 4,23)
Galatima 3,13.14:
Hristos nas je iskupio od kletve zakona time to je on po-
stao kletva za nas, jer je napisano: Neka je proklet svako ko visi
na drvetu, da Avraamov blagoslov doe na mnogoboce u Hri-
stu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha.
Sutinsko pitanje. U ovoj poslanici nema spora oko toga da li
treba ili ne treba potovati i posluati Zakon. Nigde se ne tvrdi da je
Zakon ukinut, ili da je promenjen, niti da je izgubio neto od svoje
sile. U Poslanici nema nagovetaja za bilo ta slino. Pitanje nije da li
treba da drimo Zakon, nego kako da ga drimo. Opravdanje, kao in
stvaranja pravednika, istie se kao neophodnost. Pitanje glasi: Verom
ili delima? Lana braa ubeivala su Galate da moraju da postanu
pravedni svojim sopstvenim naporima. Pavlu je Duh pokazao da su svi
takvi pokuaji beskorisni i da je njihov rezultat samo jo vre steza-
nje lanaca kletve oko grenika.
Pravednost kroz veru u Isusa Hrista ponuena je svim ljudima, u
svim vremenima, kao jedina istinska pravednost. Lani uitelji hvalili
68
su se Zakonom; meutim, krei ga, oni su inili da se huli na ime
Boje i da se ono sramoti. Pavle se hvalio Hristom. On je pravednou
Zakona, koja je ostvarena preko Hrista, omoguio da se Boje ime pro-
slavlja u njemu.
alac greha. Iz poslednjeg dela trinaestog stiha jasno se vidi da
je smrt o kojoj se ovde govori, zapravo prokletstvo Neka je proklet
svako ko visi na drvetu. Hristos je bio uinjen kletvom nas radi i zato
je morao da visi na drvetu, to jest, da bude razapet. Meutim, greh
je uzrok smrti. Stoga, kao to je posredstvom jednoga oveka greh
uao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prela na sve ljude, jer su svi
zgreili (Rimlj. 5,12). alac smrti je greh (1. Kor. 15,56). Ako ovo
poveemo sa 10. stihom (Gal. 3,10), dolazimo do njegove sutine, a to
je da je svako ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona
mrtav ovek. Znai, neposlunost je smrt.
Tada pouda zane i raa greh, a uinjeni greh raa smrt (Jakov
1,15). Greh sadri u sebi smrt, a ljudi izvan Hrista su mrtvi zbog svo-
jih prestupa i grehova (Efes. 2,1). Nita ne znai to to oni izgledaju
kao da su puni ivota. Hristove rei glase: Ako ne jedete tela Sina
oveijeg i ne pijete krvi njegove, nemate ivota u sebi (Jovan 6,53).
A koja sladostrasno ivi iva je mrtva (1. Tim. 5,6). To je iva smrt
telo smrti, koje egzistira (vidi Rimljanima 7,24). Greh je prestup Za-
kona. Plata za greh je smrt. Kletva je, stoga, smrt koja se krije ak i u
najprivlanijem grehu. Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu
to je napisano u knjizi zakona da to ini. (Gal. 3,10)
Otkup od kletve. Hristos nas je iskupio od kletve zakona. (Gal.
3,13). Neki su povrno razumeli ove rei i euforino pourili da uzviknu:
Ne moramo da drimo Zakon, jer nas je Hristos iskupio od njegove
kletve. Po njima ispada kao da nas je Hristos iskupio od kletve poslu-
nosti Zakonu. Ovim osobama itanje Pisma ne donosi nikakvu korist.
Kletva je, kao to smo ve videli, rezultat neposlunosti: Neka je proklet
svako ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona da to ini.
Prema tome, Hristos nas je iskupio iz neposlunosti Zakonu. Bog je po-
slao Svog Sina u telu jednakom telu greha, greha radi. da bi pravedni
zahtevi Zakona u nama bili ispunjeni. (Rimlj. 8,3.4 eng. prev)
69
ISKUJN O !OKTSTVA
Neko bi lakomisleno mogao da kae: U tom sluaju, svi smo
ispravni; ta god da uinimo pravedno je pred Zakonom, jer smo isku-
pljeni. Tano je da smo svi iskupljeni, ali ne prihvataju svi ovo iskuplje-
nje. Mnogi za Hrista kau: Neemo da ovaj vlada nad nama, odbijajui
Boji blagoslov od sebe. Iskupljenje je za sve. Svi su otkupljeni. Svi smo
otkupljeni dragocenom krvlju Hristovim ivotom, tako da svi mogu da
budu, ako ele, slobodni od greha i smrti. Ova krv otkupila nas je od...
sujetnog naina ivota, koji vam je od vaih otaca predan. (1. Petr. 1,18)
Zastanite i razmislite ta to znai. Neka se ova objava svom svojom
snagom uree u vau svest: Hristos nas je iskupio od kletve zakona,
odnosno, od naeg neuspeha da ostanemo na svim njegovim praved-
nim zahtevima. Greh nam vie nije potreban! Hristos je isekao uad
greha koja su nas vezivala, tako da sada ne ostaje nita nego da prihva-
timo Njegovo spasenje, kako bismo bili konano slobodni od svakog
greha koji nas salee. Ne treba vie da troimo vreme svog ivota na e-
njiva oekivanja boljeg ivota i na uzaludnu potragu za neostvarenim
eljama. Hristos ne ohrabruje lane nade, ali prilazi zarobljenicima
koji ame u grehu i klie im: Sloboda! Vrata vae tamnice su otvore-
na, izaite! ta bi jo trebalo da se kae? Hristos je ostvario kompletnu
pobedu nad sadanjim zlim svetom: grenom ulnom poudom, pou-
dom oiju i ponosom ivota (vidi 1. Jov. 2,16) sve je On to pobedio
i naa vera u Njega ini da Njegova pobeda bude naa pobeda. Treba
samo da je prihvatimo.
Hristos uinjen kletvom za nas. To da je Hristos umro za bez-
bonike (Rimlj. 5,6), jasno je svakom ko ita Bibliju. On je predan
za nae grehe (Rimlj. 4,25). Nevini je stradao za krivce, Pravednik za
nepravedne. Ali on bi ranjen za nae prijestupe, izbijen za naa be-
zakonja; kar bjee na njemu naega mira radi, i ranom njegovom mi
se iscijelismo. Svi mi kao ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim
putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas (Isaija 53,5.6). Smrt
je dola kroz greh. Smrt je prokletstvo koje je dolo na sve ljude, jer
svi su zgreili. Ako je Hristos uinjen kletvom nas radi (Gal. 3,13
eng. prev), sledi da je On, takoe, uinjen grehom nas radi (vidi 2.
Kor. 5,21). On je nosio nae grehe u Svom telu (1. Petrova 2,24 eng.
70
prev) na drvo. Zapazite da su nai gresi bili u Njegovom telu. Nije to
bilo neto to je On spolja preuzeo i stavio na Sebe. Nai gresi nisu
samo fgurativno poloeni na Njega, nego su bili u Njegovom telu. On
je uinjen kletvom radi nas, uinjen grehom radi nas i, kao posledica
toga, podneo je smrt za nas.
Nekima ova istina izgleda odvratno. Grcima je ona bila ludost,
Jevrejima kamen spoticanja. Nama, meutim, koji se spasavamo, ona
je sila Boja (vidi 1. Korinanima 1,23.24). Ne zaboravite da je On no-
sio nae, a ne Svoje grehe u Svom telu, jer On nikada nije zgreio. Isto
Pismo, koje nam kae da je uinjen grehom radi nas, uverava nas u to
da On nije znao greha (2. Kor. 5,21). Isti tekst koji nam govori da je
Hristos nosio nae grehe u Svom telu, ne proputa da nam saopti da
On greha ne uini (1. Petr. 2,22). injenica da je mogao da ponese
nae grehe sa Sobom i u Sebi, tako to je sutinski uinjen grehom
nas radi, mada nikad nije uinio nikakav greh, slui na Njegovu venu
slavu, kao i na nae veno spasenje od greha. Svi gresi svih ljudi bili su
na Njemu, pa ipak, niko nije otkrio ni trag greha koji bi bio Njegov. Ni-
kakav greh se nikada nije ispoljio u Njegovom ivotu, iako je sve grehe
oveanstva preuzeo na Sebe. Poto ih je primio na Sebe oni su nestali
kao da su progutani silom Njegovog beskonanog ivota, koji je tako
ujedno progutao i smrt. On moe da nosi greh, a da ga on istovremeno
ne dotie. Mi smo iskupljeni Njegovim velianstvenim ivotom. On
nam taj Svoj ivot daje, da nas oslobodi od svake mrlje greha koji se
nalazi u naem telu. Hristos je za vreme svoga ivota u telu krepkim
jaukom i suzama prineo molitve i usrdna moljenja onome koji ga je
mogao spasti smrti, i bi uslian za svoju bogobojaznost (Jevr. 5,7). Ali
On je umro! Niko nije oduzeo ivot od Njega. On ga je sam predao,
da bi mogao da ga ponovo uzme Jovan 10,17.18. Uad smrti bila su
razvezana, jer im nije bilo mogue da Ga zadre (vidi Dela 2,24). Za-
to smrt nije mogla da zadri Hrista, iako se On dobrovoljno predao
njenoj vlasti? Isus je bio u svim stvarima nainjen poput brae (eng.
prev), koji je u svaemu iskuan, kao i mi (Jevr. 2,17; 4,15). Poto sam
od sebe nije mogao nita da ini (vidi Jovan 5,30), molio se Ocu da Ga
sauva i da ne dozvoli da bude savladan, ime bi pao pod vlast smrti.
71
ISKUJN O !OKTSTVA
Njegova molitva je bila usliena. U ovom sluaju ispunile su se rei:
Jer mi Gospod Gospod pomae, zato se ne osramotih, zato stavih elo
svoje kao kremen, i znam da se neu postidjeti. Blizu je onaj koji me
pravda; ko e se preti sa mnom? (Is. 50,7.8). iji Ga je to greh muio,
za koji se molio da od njega bude osloboen? Svakako ne Njegov, jer
On greha nije imao. Bio je to moj i tvoj greh. Na greh je ve pobeen,
savladan. Ostaje nam da se borimo sa ve pobeenim neprijateljem.
Kada pristupate Bogu u ime Isusovo poto ste sebe predali Njegovoj
smrti i Njegovom ivotu
4
, tako da ne izgovarate uzalud Hristovo ime,
jer On ivi u vama treba jo samo da zapamtite da je svaki greh bio na
Njemu i jo uvek je na Njemu, kao i to da je On pobednik. Istog trena
e vam se iz grla oteti rei: Hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz
Gospoda naega Isusa Hrista (1. Kor. 15,57). Ali hvala Bogu koji nam
svagda daje pobedu u Hristu i na svakom mestu preko nas iri miris
svoga poznanja. (2. Kor. 2,14)
Otkrivenje krsta. Drvo nas dovodi do neiscrpnog predmeta,
predstavljenog u Galatima 2,19.20 i 3,1 veno prisutnog krsta.
1) Otkup od greha i smrti ostvaren je preko krsta (vidi Galatima
3,13).
2) Jevanelje se sastoji od krsta. Ono je sila na spasenje svakome
ko veruje (Rimlj. 1,16), a nama koji se spasavamo Hristov krst je
sila Boja. (1. Kor. 1,18 eng. prev)
3) Hristos je otkriven palim ljudima samo kao Onaj koji je raza-
pet i koji je vaskrsao. Nema drugog imena pod nebom danog ljudima,
preko kojeg se moe dobiti spasenje Dela 4,12. To je dakle jedino to
Bog stavlja pred ljude, jer ne eli da ih zbuni. Hristos, i to raspeti (vidi
1. Kor. 2,2), je sve to je Pavle eleo da zna. To je, takoe, sve to svaki
ovek treba da zna. Jedina stvar koja oveku treba je spasenje. Ako to
dobije, onda dobija i sve drugo. Spasenje sa nalazi samo na Hristovom
krstu. Zato Bog nita drugo ne stavlja pred ljudske oi; daje im tano
ono to im je potrebno. Bog je pred oima svakog oveka sasvim jasno
prikazao Isusa Hrista kao razapetog, tako da nema izgovora ni za koga
ko e na kraju biti izgubljen i ko nastavlja da ivi u grehu.
4 Poistoveujui se s Njegovom smru i Njegovim ivotom prim. prev.
72
4) Hristos je prikazan pred ljudima kao raspeti Iskupitelj; i kako
je ljudima trebalo spasenje od kletve, Isus je postavljen kao Onaj koji
nosi kletvu. Gde god da postoji prokletsvo, tu je i Hristos da ga nosi.
Ve smo videli da je Hristos nosio i da jo uvek nosi nae prokletstvo
koje je palo i na zemlju, jer je On nosio krunu od trnja, a kletva izre-
ena nad zemljom glasila je: Trnje i korov e ti raati (1. Mojs. 3,18).
Dakle, sve to je stvoreno, to danas uzdie pod kletvom, otkupljeno je
Hristovim krstom Rimljanima 8,19-23.
5) Hristos je na krstu nosio kletvu. On je bio uinjen kletvom radi
nas, i to je prikazano time to je visio na drvetu. Krst je simbol ne samo
prokletstva, ve i osloboenja od kletve, jer je to krst Isusa Hrista, Po-
bednika i Oslobodioca.
6) Gde je prokletstvo? Ah, a gde nije? I slep ovek moe ga videti
ako samo prihvati svedoanstvo svojih vlastitih ula. Nesavrenost je
prokletstvo. O, da! To je prokletstvo. Nesavrenstvo je na svemu to se
nalazi na ovoj zemlji. ovek je nesavren, pa ak i najfnija biljka koja
iz zemlje raste, nesavrena je u odreenom smislu. Nae neizvebane
oi ne vide tu nesavrenost i to samo po sebi pokazuje da ima mesta
za unapreenje i da je ono apsolutno neophodno. Kada je Bog stvorio
zemlju, sve je bilo veoma dobro, ili, kako bukvalni prevod jevrejskog
izraza kae: krajnje (u najveoj moguoj meri) dobro. Ni sam Bog
nije mogao da vidi nikakvu mogunost za unapreenje. Meutim,
sada je drugaije. Batovan razmilja i naporno radi, pokuavajui da
usavri voe i rastinje koje gaji. Kad najbolje to zemlja iz sebe daje nosi
na sebi tragove prokletstva, ta onda rei za vornovato, zakrljalo ra-
stinje, iskvareno voe, sasuene listove i otrovne korovske biljke? Svuda
prokletstvo prodire zemlju (vidi Isaija 24,6).
7) Treba li zbog toga da budemo obeshrabreni? Ne. Jer nas Bog
nije odredio za gnjev, nego da dobijemo spasenje kroz Gospoda na-
ega Isusa Hrista (1. Sol. 5,9 kombinacija Karadi-arni). Iako
je kletva svuda uoljiva, ipak postoji ivot; ovek je takoe iv. Kletva
je, pak, smrt. Nijedan ovek i nijedno od Bojih stvorenja ne moe da
podnese smrt i opet da bude ivo. Smrt ubija. Ali, Hrist je Onaj to
ivi; umro je, pa ipak je iv i to za venost Otkrivenje 1,18. On jedini
73
ISKUJN O !OKTSTVA
moe da podnese kletvu smrt i da se, na osnovu Svojih sopstvenih
zasluga, ponovo vrati u ivot. To je taj ivot koji danas postoji na zemlji
i u oveku, uprkos kletvi, jer je Hristos umro na krstu. Svaka vlat trave,
svaki list u umi, svaki bun i drvo, cvet i plod, ak i hleb koji jedemo
sve to nosi peat Hristovog krsta. Peat raspetog Hrista nalazi se i
na naem sopstvenom telu. Znaci krsta su na svakom koraku. Propo-
vedanje krsta Jevanelja, sila je Boja otkrivena u svemu to je On
stvorio. To je sila koja dejstvuje u nama (vidi Efescima 3,20). Poreenje
Rimljanima 1,16-20 sa 1. Korinanima 1,17.18 jasno pokazuje da se
dokazi Hristovog krsta nalaze u svim delima koje je Bog nainio, ak i
u naim telima.
Ohrabrenje protiv oajanja. Jer me opkolie zla nebrojena;
stigoe me nepravde moje, da ne mogu gledati; ima ih vie nego kose
na glavi mojoj, srce me moje ostavi (Psalam 40,12). Ne samo da s pu-
nim pouzdanjem moemo da vapimo k Bogu iz dubine, ve je Bog
u Svojoj beskrajnoj milosti tako postavio stvari da je i sama ta dubina
izvor pouzdanja. injenica da smo ivi uprkos tome to se nalazimo u
dubini greha, dokaz je da je Sam Bog, u licu Isusa Hrista koji je na kr-
stu, pored nas da nas izbavi i spase. Dakle, posredstvom Svetog Duha
sve, pa ak i ono to je pod kletvom, propoveda Jevanelje. Naa lina
slabost, umesto da bude uzrok nae obeshrabrenosti, postaje garancija
naeg iskupljenja, ukoliko verujemo Gospodu. Od nas slabih nainje-
no je neto jako. Ali u svemu tome mi nadmono pobeujemo po-
mou onoga koji nas je zavoleo (Rimlj. 8,37). Zaista Bog nije ostavio
sebe bez svedoanstva meu ljudima. Ko veruje u Sina Boijeg ima
svedoanstvo u sebi. (1. Jov 5,10)
Blagoslov u prokletstvu. Hristos je nosio prokletstvo kako bi
blagoslov doao na nas. Njegova smrt je za nas ivot. Ako dragovoljno
nosimo Hristovu smrt
5
u svom telu, i Hristov ivot e se, takoe, po-
kazati u tom istom naem smrtnom telu 2. Kor. 4,10. On je tako na-
injen da bude greh nas radi, da bismo mi mogli da budemo uinjeni
pravednou Bojom u Njemu 2. Kor. 5,21. Blagoslov koji mi prima-
mo kroz to to On nosi kletvu, jeste blagoslov osloboenja od greha.
5 Hristovo umiranje bukv. prev.
74
Kako je prokletstvo dolo zbog prestupa Zakona (vidi Galatima 3,10),
blagoslov mora da se sastoji u naem odvraanju od greha (Dela 3,26).
Hristos je podneo prokletstvo, upravo greh i smrt, da Avraamov bla-
goslov doe na mnogoboce u Hristu Isusu. (Gal. 3,14)
Avramov blagoslov je, kako je to Pavle objasnio u drugoj posla-
nici, pravednost kroz veru: Kao to i David naziva blaenim oveka
kome Bog uraunava pravednost bez dela: Blaeni su kojima su beza-
konja oprotena i gresi pokriveni. Blaen je ovek kome Gospod greh
ne uraunava. (Rimlj. 4, 6-8)
On, dalje, pokazuje da ovaj blagoslov poiva na neznabocima
koji veruju, u istoj meri kao i na Jevrejima koji veruju, jer je Avram
primio blagoslov pravednosti jo dok je bio neobrezan da bi bio otac
svih koji veruju. (stih 11)
Blagoslov je sloboda od greha, kao to je prokletstvo injenje gre-
ha. Kao to ukazuje na krst, kletvi je isto tako Bogom dano da objav-
ljuje blagoslov. To to fziki ivimo, iako smo grenici, daje nam sigur-
nost da je za nas ostvareno osloboenje od greha. Dok je ivota ima i
nade, kae poslovica, jer je sam ivot nada.
Hvala Bogu za tu blagoslovenu nadu! Blagoslov je doao na sve
ljude; jer kao to je za prestup jednoga dola osuda na sve ljude, tako
je i pravdom Jednoga, kao besplatan dar dolo na sve ljude opravdanje
ivota (Rimlj. 5,18 kombinacija KJV-arni). Bog koji ne gleda ko
je ko, blagoslovio nas je u Hristu... svakim duhovnim blagoslovom na
nebesima (Efes. 1,3). Nae je da taj blagoslov uvamo. Ako neko nema
ovaj blagoslov, to je zato to nije prepoznao dar, ili ga je svojevoljno
odbacio.
Zavren posao. Hristos nas je iskupio od kletve zakona, od
greha i od smrti. On je to uinio time to je on postao kletva za nas.
Tako smo postali slobodni od svake nunosti da greimo. Greh ne
moe vie da vlada nad nama ako istinski i bezrezervno prihvatamo
Hrista. To je bila sadanja istina u danima Avramovim, Mojsijevim,
Davidovim i Isaijinim, kao to je i danas. Vie od sedam stotina go-
dina pre nego to je na Golgoti podignut krst, Isaija, koji je svedoio
o onome to je razumeo, jer je njegov lini greh bio oien ivim
75
ISKUJN O !OKTSTVA
ugljenom sa Bojeg oltara, kae: A on bolesti nae nosi i nemoi nae
(tuge nae eng. prev) uze na se... Ali on bi ranjen za nae prijestupe,
izbijen za naa bezakonja; kar (kazna eng. prev) bjee na njemu na-
ega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo.... Gospod pusti
(poloi eng. prev) na nj bezakonje svijeh nas (Is. 53, 4-6). Rasuu
kao oblak prijestupe tvoje, i grijehe tvoje kao maglu; vrati se k meni,
jer sam te izbavio (Is. 44,22). Mnogo pre Isaijinog vremena, David je
napisao: Ne postupa s nama po grijesima naim, niti nam vraa po
nepravdama naim.... Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje
od nas bezakonja naa. (Psalam 103,10.12)
U mir, naime, ulazimo mi koji smo poverovali, jer su bila svr-
ena dela otkako je udaren temelj sveta (Jevr. 4,3). Blagoslov koji
primamo je Avramov blagoslov. Mi nemamo drugi temelj osim onaj
na kojem su zidali apostoli i proroci, gde je Sam Hristos ugaoni ka-
men Efescima 2,20. Bog nam je obezbedio potpuno spasenje. Ono
nas eka od trenutka kad smo doli na svet. Mi ne oslobaamo Boga
od nekog tereta, odbacujui Ga, niti Mu dodajemo posao time to Ga
prihvatamo
6
.
Obeanje Duha. Hristos nas je otkupio da bismo mogli da
...posredstvom vere primimo obeanog Duha (Gal. 3,14). Ne inite
greku u itanju ovog stiha, kao da se kae: da posredstvom vere pri-
mimo obeanje Duha. Nije to ono to je ovde reeno, i nije to pravo
znaenje zapisanih rei, to e dokazati i jedna kratko izloena misao.
Hristos nas je otkupio i tu injenicu dokazuje dar Duha, jer On je jedi-
no venim Duhom sebe prineo bez krivice Bogu (Jevr. 9,14 kom-
binacija KJV-Karadi). to se Duha tie, mi ne bismo znali da smo
grenici, a jo manje bismo znali za otkupljenje, da nas On ne osvedo-
ava za greh i za pravdu Jovan 16,8. Duh je taj to svedoi, jer Duh je
istina; Ko veruje ima svedoanstvo u sebi (1. Jov. 5,6.10). Hristos
je razapet za svakog oveka. To je, kako smo ve videli, pokazano i-
njenicom da smo svi pod kletvom, a jedino Hristos na krstu sam nosi
6 eli se rei da je Bog preko Hrista ve ostvario spasenje za nas, bez ikakvog naeg
udela. Ono to treba da usledi, i u emu je neophodna naa saradnja, jeste dragovoljno
prihvatanje ostvarenog spasenja, i to verom koja nas isti od greha, u jednom procesu
koji se obavlja paralelno, u Svetinji nad svetinjama i u naem srcu prim. prev.
76
prokletstvo. On posredstvom Duha boravi na zemlji, meu ljudima.
Vera nas osposobljava da prihvatimo svedoanstvo ovog Svedoka i da
se radujemo u onome to posedovanje Duha sa sobom donosi.
Zapamtite sledee: Avramov blagoslov dolazi na nas da bismo
mogli da primimo obeanje Duha. Ali taj isti blagoslov dolazi samo
preko Duha. Prema tome, blagoslov nam ne donosi samo obeanje da
emo primiti Duha. Mi ve imamo Duha zajedno sa blagoslovom. Po-
sedujui blagoslov Duha (to jest, pravednost), sigurni smo u primanje
onoga to je Duh obeao pravednima, a to je veno nasledstvo. U bla-
goslovu koji je dat Avramu, Bog njemu obeava naslee. Duh je zaloga
(garancija) svih dobara.
Duh kao garancija nasledstva. Svi Boji darovi sadre u sebi
obeanje za neto jo vie. Uvek ima neto jo vie to sledi. Boja na-
mera, kako je to otkriveno u Jevanelju, jeste da sve darove skupi i obu-
hvati u Jednom u Isusu Hristu, u kom smo i mi postali naslednici...
u njemu ste i vi, poto ste (ili kada ste prim. autora) uli istinitu re,
evanelje svoga spasenja, i poverovali, zapeaeni obeanim Svetim
Duhom, koji je kapara naeg nasledstva do izbavljenja njegove ot-
kupljene tekovine (vlasnitva), na hvalu njegove slave. (Efes. 1,11-14
kombinacija KJV-arni)
O ovom nasledstvu emo kasnije jo govoriti. Za sada je dovoljno
rei da se radi o nasleu koje je obeano Avramu, ija deca mi postaje-
mo verom. Nasledstvo pripada svima koji su deca Boja verom u Isusa
Hrista. Duh koji obeleava i potvruje na status sinova i keri, ujedno
je obeanje, kapara i prvi plod tog nasledstva. Oni koji prihvate Hristo-
vo slavno osloboenje od kletve Zakona ne osloboenje od posluno-
sti Zakonu, jer poslunost nije prokletstvo, nego je, naprotiv, neposlu-
nost Zakonu prokletstvo iz kojeg nas Hristos izbavlja takvi ve sada, u
daru Duha, oseaju ukus sile i blagoslova onog sveta koji e doi.
Galatima 3,15-18:
Brao, ljudski govorim: niko ne ponitava ni ljudski pu-
nopravni testament, niti mu to dodaje. A obeanja su reena
Avraamu i njegovom potomstvu. Ne kae: i potomcima, kao
77
ISKUJN O !OKTSTVA
mnogima, nego kao jednom: i tvom potomku, koji je Hri-
stos. Nego ovo velim: zakon, koji je postao posle etiri stotine
i trideset godina, ne ponitava zavet koji je Bog pre potvrdio,
niti unitava obeanja. Jer ako nasledstvo dolazi od zakona,
ne dolazi vie od obeanja; Bog ga je, meutim, obeanjem
darovao Avraamu.

Jevanelje o sveoptem spasenju propovedano je Avramu. On je
poverovao i primio blagoslov Pravednosti. Svi koji veruju, blagoslo-
veni su zajedno s Avramom koji je poverovao. Oni koji su od vere,
deca su Avramova. Obeanja su data Avramu i njegovom potomstvu.
Ako nasledstvo dolazi od zakona, ne dolazi vie od obeanja; Bog ga
je, meutim, obeanjem darovao Avraamu. Obeanje koje je nama
dato, isto je ono koje je primio Avram obeanje nasledstva u kojem
mi uestvujemo kao njegova deca.
I Njegovom potomstvu (semenu, izdanku u drugim prevodi-
ma). Ovo nije igra rei. Radi se o stvarima od ivotnog znaaja. Po-
stoji borba oko naina spasavanja: samo preko Hrista, nekim drugim
putem, ili kroz Hrista i jo nekim dodatnim sredstvom. Mnogi ljudi
zamiljaju da se mogu spasti tako to e sami sebe nainiti dobrima.
Opet, mnogi drugi smatraju da je Hristos dragoceni dodatak, dobar
Pomonik koji asistira u njihovim naporima. Trei su voljni da Hristu
prepuste prvo, ali ne i jedino mesto. Takvi sebe smatraju dovoljno do-
brim da zauzmu drugo mesto. Posao, po njima, obavlja Gospod ali i
oni. Meutim, na tekst iskljuuje mogunost svakog slinog pokuaja
samouzdizanja i prisvajanja nezasluene asti. Ne semenju (izdanci-
ma), nego Semenu (Izdanku); ne mnogima nego Jednom. I tvom
potomku, koji je Hristos. Hristos je jedan.
Ne dve linije. Duhovno seme moemo da uporedimo sa tele-
snim (fzikim) semenom koje je pripadalo Avramu. Kao suprotnost
duhovnog stoji telesno i telesna deca, osim ako ona u isto vreme nisu
i duhovna deca, to je naravno mogue. Ova prva, telesna, nemaju ni-
kakvog uea u duhovnom nasledstvu. Mogue je da ovek, dok hoda
ovim svetom u svom telu, bude potpuno duhovan. tavie, on takav
78
mora da bude, inae nije dete Avramovo. Koji su u telu, ne mogu da
ugode Bogu (Rimlj. 8,8). Meso i krv ne mogu da naslede carstvo Bo-
ije (1. Kor. 15,50). Postoji samo jedna linija Avramovih duhovnih
naslednika, samo jedan skup prave duhovne dece, i to su oni koji su
od vere, oni koji su primili vlast da budu sinovi Boji, time to su
verom primili Hrista.
Mnogo obeanja u jednom. Dok je re Seme jednina, re
obeanja data je u mnoini. Bog nema ni za jednog oveka nita vie
od onoga to je ve obeao Avramu. Sva Boja obeanja se nalaze u
Hristu, u kojeg je Avram verovao. Jer koliko god ima Boijih obe-
anja, u njemu su da. Zato i govorimo: Amin, preko njega, Bogu na
slavu. (2. Kor. 1,20)
Obeano naslee. To jedno to je obeano, u emu se nalaze i
sva druga obeanja, predstavlja celokupno naslee, to se jasno vidi iz
stihova u Galatima 3,15-18. esnaesti stih nam kae da je Zakon, koji je
doao etiristo trideset godina nakon to je dato i potvreno obeanje,
ne moe da poniti obeanje. Jer ako nasledstvo dolazi od zakona,
ne dolazi vie od obeanja; Bog ga je, meutim, obeanjem darovao
Avraamu (Gal. 3,18). ta predstavlja ovo obeano nasledstvo, postaje
jasno ako uporedimo citirani stih sa Rimljanima 4,13: Jer obeanje
Avraamu ili njegovom potomstvu da e on biti naslednik sveta, nije
dolo posredstvom zakona, ve posredstvom pravednosti u veri. Iako
se sadanje nebo i zemlja uvaju za oganj za dan suda i propasti bez-
bonih ljudi... kada e se vatrom zapaljena nebesa raspasti i zaarene
stihije rastopiti, mi na osnovu njegovog obeanja oekujemo nova
nebesa i novu zemlju, u kojima pravednost obitava (2. Petr. 3,7.12.13).
To je nebeska domovina koju su traili Avram, Isak i Jakov.
Nasledstvo bez prokletstva. Hristos nas je iskupio od kletve
Zakona da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha (Gal.
3,13). Ovo obeanje Duha, kako smo videli, obuhvata i posedovanje
cele obnovljene zemlje iskupljene od prokletstva; jer e i sama tvo-
revina biti osloboena ropstva propadljivosti za slobodu slave dece
Boije (Rimlj. 8,21). Zemlja e ponovo izai iz Bojih ruku, nova i
obnovljena, u svakom pogledu savrena, i kao takva bie predata u na-
79
ISKUJN O !OKTSTVA
slee oveku 1. Mojsijeva 1,27.28.31. ovek je zgreio i navukao na
sebe prokletstvo. Hristos je preuzeo svu teinu kletve, kako onu koja je
pala na oveka, tako i onu koja je pritisla sve drugo to je Bog stvorio.
On je otkupio zemlju iz prokletstva, da bi ona mogla da bude veno u
posedu onih koji je nasleuju, kako je i bilo predvieno na poetku.
Takoe, On je otkupio oveka, kako bi i on mogao biti u stanju da uiva
svoje veno naslee. Ovo je sutina Jevanelja. A blagodatni dar Bo-
iji je veni ivot u Hristu Isusu, Gospodu naem (Rimlj. 6,23). Ovaj
dar venog ivota ukljuen je u obeanju nasledstva, jer je Bog obeao
Avramu i njegovom semenu, da e im dati zemlju u dravu vjenu
(1. Mojs. 17,8). To je nasledstvo pravednosti, jer obeanje po kojem
Avram treba da nasledi svet, dato je i primljeno je na osnovu praved-
nosti kroz veru. Pravednost, veni ivot, kao i mesto na kojem e veno
iveti sve je to obuhvaeno obeanjem; to je sve to se moe poeleti i
dati. Otkupiti oveka a ne dati mu mesto gde e da ivi, bio bi nepotpun
posao. Ovo dvoje delovi su jedne celine. Sila kojom smo otkupljeni ista
je ona sila kojom je sve stvoreno, kojom e zemlja i nebo biti obnovlje-
ni. Kada sve bude svreno, nita vie nee biti prokleto. (Otkr. 22,3)
Zaveti obeanja. Zavet i obeanje su isto. To se jasno vidi u Ga-
latima 3,17, gde Pavle tvrdi da ponititi zavet znai obezvrediti obea-
nje. U 1. Mojsijevoj 17 itamo da je Bog nainio zavet s Avramom, da
e mu dati hanansku zemlju kao veni posed. Galatima 3,18 kae da
mu je Bog tu zemlju dao posredstvom obeanja. Boji zaveti s ljudima
ne mogu biti nita drugo do obeanja koja im On daje, jer ko mu je
neto prvo dao, da bi mu bilo vraeno? Sve je, naime, od njega, kroz
njega, i za njega. (Rimlj. 11,35.36).
Posle potopa Bog je uinio zavet sa svakom zveri na zemlji, i sa
svakom pticom; ali ptice i zveri nisu nita obeale zauzvrat 1. Mojsi-
jeva 9,9-16. One su, jednostavno, primile milost iz Boje ruke. To je sve
to i mi moemo da uinimo da primimo. Bog nam kao dar obeava
sve ono to nam treba, i mnogo vie od onoga to traimo, ili pomilja-
mo. Mi njemu dajemo sebe, to jest, nita; i On nam daje Sebe, to jest,
sve. Sve tekoe dolaze od toga to, ak i kada je ovek voljan da prizna
Gospoda, on poinje da se pogaa s Njim. Pokuava da bude na ravnoj
80
nozi s Njim, da napravi posao jednake razmene dobara u kojoj e on
i Bog biti u istoj ravni. Meutim, ko god ima posla s Bogom, mora to
da ini u Njegovim okvirima, odnosno, na osnovu injenica: 1. mi smo
nita i nemamo nita, 2. On je sve, poseduje sve i daje sve.
Zavet potvren (ratifkovan). Zavet (to jest, Boje obeanje da
e ljudima dati celu zemlju, obnovljenu i osloboenu od prokletstva),
Bog je pre potvrdio (Gal. 3,17). Hristos je Garant Novog zaveta koji
ima veno vaenje. Jer koliko god ima Boijih obeanja, u njemu su
da. Zato i govorimo Amin preko njega, Bogu na slavu (2. Kor. 1,20).
U Njemu smo zadobili naslee (vidi 1. Petrova 1,3.4), a Sveti Duh prvi
je rod tog naslea; posedovanje Svetog Duha to je zapravo Sam Hri-
stos koji boravi u naem srcu posredstvom vere. Bog je blagoslovio
Avrama, govorei: U tvom semenu bie blagosloveni svi narodi na ze-
mlji, a to je ispunjeno u Hristu, koga je Bog poslao da nas blagoslovi i
odvrati od naih greha Dela 3,25.26.
Boja zakletva je potvrdila zavet uinjen s Avramom. Obeanje i
zakletva Avramu postali su vrst temelj nae nade i naa velika uteha.
Oni su sigurno i pouzdano sidro (Jevr. 6,19), jer zakletvom se Hri-
stos, koji svagda ivi (Jevr. 7,25), postavlja kao Garant i zaloga. On
sve odrava Svojom reju sile Jevrejima 1,3. U Njemu se sve stvari
sadre (Kolo. 1.17 jedan od engleskih prevoda). Stoga se i Bog,
elei da u veoj meri pokae naslednicima obeanja nepromenljivost
svoje odluke, posluio zakletvom (Jevr. 6,17). U ovome je naa uteha i
nada, kada nas ispunjava oseanje sigurnosti i misao da imamo pouz-
dano sklonite od greha. Bog je zaloio Svoje sopstveno postojanje, a
to znai i ceo univerzum, naega spasenja radi. Kakav je samo siguran
i vrst temelj za nau nadu poloen u Njegovoj plemenitoj Rei!
Zakon ne moe da obezvredi obeanje. U daljem prouavanju
ne zaboravite da su zavet i obeanje ista stvar, i da oni podrazumevaju
darivanje obnovljene zemlje Avramu i njegovoj deci. Takoe imajte na
umu da obeanje podrazumeva stvaranje pravednika od svih ljudi koji
su poverovali, jer samo e pravednost ispunjavati novu zemlju i novo
nebo. Sve je to ve postignuto u Hristu, u kojem je obeanje potvreno.
Dalje, niko ne ponitava ni ljudski punopravni testament, niti mu to
81
ISKUJN O !OKTSTVA
dodaje poto je jednom potvren (Gal. 3,15 kombinacija arni-
KJV). Koliko li to vie vai kada je re o Bojem testamentu!
Zato, s obzirom da je savrena i vena pravednost osigurana te-
stamentom nainjenim s Avramom, potvrenim u Hristu i Bojom
zakletvom, nije mogue da Zakon, koji je izgovoren etiri stotine i tri-
deset godina kasnije, unese bilo kakvu promenu. Nasledstvo je Avra-
mu dato kroz obeanje. Meutim, ako bi se stvari tako odvijale da na-
kon etiri stotine i trideset godina nasledstvo mora da se dobije na neki
drugi nain, onda bi obeanje bilo bezvredno, a testament ili zavet
bio bi nevaei. To bi, dalje, znailo obaranje Boje vladavine i okona-
nje Njegovog postojanja, jer je On zaloio Svoje sopstveno postojanje
kao garanciju da e Avramu i njegovom semenu dati naslee i praved-
nost koja je neophodna da bi se obeano naslee dralo u posedu. Jer
obeanje Avraamu ili njegovom potomstvu da e on biti naslednik
sveta, nije dolo posredstvom zakona, ve posredstvom pravednosti u
veri (Rimlj. 4,13). Jevanelje je bilo tako potpuno i celovito u danima
Avramovim, kao to je uvek bilo i kao to e uvek biti. Nisu bili mogui
nikakvi dodaci niti promene u njegovim odredbama ili uslovima, posle
Boje zakletve Avramu. Nita se ne moe izuzeti iz njega takvog kakvo
je, niti se od ma kog oveka moe zahtevati neto vie od onoga to je
zahtevano od Avrama.
Galatima 3,19.20:
ta e onda zakon? On je odreen posredstvom anela,
rukom jednog posrednika, pa je poradi prestupa dodat dok
ne doe potomak kome je obeanje dano. Posrednika
7
pak
nema tamo gde je samo jedan, a Bog je jedan.
emu onda Zakon? (Gal. 3,19 eng. prev). Apostol Pavle postav-
lja ovo pitanje da bi jo vie istakao mesto Zakona u Jevanelju. Pitanje
je vrlo prirodno. Ako je nasledstvo u celini zasnovano na obeanju, a
potvreni testament ili zavet ne moe da bude promenjen (nita mu se
7 Posrednik, pak, znai da ima vie od jedne strane; a Bog je jedan glasio bi pre-
vod sutine ovog dela stiha, kako stoji u KJV prim. prev.
82
ne moe dodati niti se ta od njega moe oduzeti), zato je bilo potrebno
da Zakon doe etiri stotine i trideset godina nakon toga? emu onda
Zakon? ta on tu trai? Kakva je njegova uloga? Od kakve je koristi?
Dodat je zbog prestupa (Gal. 3,19 eng. prev). Zakon je uz
to uao da prestup bude jo vei (Rimlj. 5,20); drugim reima, da
bi greh posredstvom zapovesti postao preko svake mere grean
(Rimlj. 7,13). Dat je u uslovima ispoljavanja najveeg velianstva koje
uliva strahopotovanje, to je bila opomena deci Izrailjevoj da svojim
neverovanjem sebe stavljaju u opasnost da izgube obeano nasledstvo.
Oni nisu, za razliku od Avrama, verovali Gospodu; a sve to ne pro-
izilazi od vere, greh je (Rimlj. 4,23 eng. prev). Meutim, naslee je
obeano posredstvom pravednosti koja je od vere (Rimlj. 4,13 eng.
prev). Stoga, neverovanje Jevreja nije moglo da primi ovo obeanje.
Dakle, Zakon je izgovoren da bi ih ubedio da nemaju onu praved-
nost koja je potrebna za posedovanje nasledstva. Jer, iako pravednost
ne dolazi od Zakona, ona mora biti posvedoena od Zakona (Rimlj.
3,21). Ukratko, Zakon je dat da bi im pokazao da nemaju veru i da
zbog toga nisu prava deca Avramova, te da su zbog toga na dobrom
putu da izgube obeano naslee. Bog bi stavio Svoj Zakon u njihova
srca, kao to ga je stavio u Avramovo srce, da su samo verovali. No,
kada su pokazali neverovanje, iako su i dalje tvrdili da su naslednici
obeanja, postalo je neophodno da im se na najupeatljiviji nain stavi
do znanja da je njihovo neverovanje greh. Zakon je izgovoren radi gre-
ha, ili, to doe na isto, zbog neverovanja naroda.
Samopouzdanje je greh. Izraelski narod bio je pun samopouz-
danja, ali i neverovanja u odnosu na Boga, to se najbolje videlo u nji-
hovom gunanju protiv Bojeg vostva i u pretpostavci da su u stanju
da ine sve to Bog od njih zahteva, kako bi doveli do ispunjenja Njego-
vih obeanja. To je isti onaj duh koji su ispoljili i njihovi potomci, kada
su pitali: ta da radimo da bismo inili dela Boija? (Jovan 6,28).
Bili su takve neznalice u pogledu Boje pravednosti da su mislili kako
mogu da uspostave svoju pravednost kao onu koja je ravna Njegovoj
Rimljanima 10,3. Dok ne uvide svoj greh, obeanje im nee biti ni od
kakve koristi. Eto zato je bilo neophodno da se objavi Zakon.
83
ISKUJN O !OKTSTVA
Sluba anela. Nisu li to sve slubeni duhovi poslani da slue
onima koji e naslediti spasenje? (Jevr. 1,14). Koja je to sluba koju su
hiljade anela morale da obave na Sinaju, ne moemo da znamo. Ono
to znamo jeste da aneli gaje duboko interesovanje za sve to se tie
oveka. Kada su postavljeni temelji zemlje, svi sinovi Boji klikovahu
(Jov 38,7). Mnotvo nebeskih vojski pesmom je izraavalo pohvalu,
kada je objavljeno roenje Spasitelja oveanstva. Ova bia izobilna
snagom stoje pred prestolom Cara nad carevima i ekaju da ispune
Njegovu elju, sluajui glas rijei njegove (Psalam 103,20 ). inje-
nica da su oni bili prisutni kada se davao Zakon, pokazuje da je to bio
dogaaj od najvee vanosti i znaaja.
Rukom jednog posrednika (kroz jednog Posrednika eng.
prev). Zakon je sa Sinaja dat narodu, kroz (preko) jednog Posred-
nika. Ko je bio taj posrednik? Postoji samo jedan odgovor: Jer Bog je
jedan i jedan je posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek Isus Hristos (1.
Tim. 2,5). Posrednik, pak, znai da ima vie od jedne strane; a Bog je
jedan (Gal. 3,20 eng. prev). Bog i Isus Hristos su jedno. Hristos je
istovremeno i Bog i ovek. U posredovanju izmeu Boga i oveka, Isus
Hristos predstavlja Boga oveku, ali i oveka Bogu. Jer Bog je u Hristu
pomirio svet sa Sobom (2. Kor. 5,19). Nema i ne moe biti ni jednog
drugog posrednika izmeu Boga i oveka. Nema spasenja ni u jednom
drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, pomou
kojeg moramo biti spaseni (sigurno jesmo spaseni). (Dela 4,12 KJV)
Hristovo delo Posrednika. ovek je odlutao od Boga i pobunio
se protiv Njega. Svi mi kao ovce zaosmo (Is. 53,6). Nai gresi po-
stavili su se kao prepreka koja stoji izmeu nas i Njega Isaija 59,1.2.
Stremljenje tela (telesan um eng. prev) neprijateljstvo (je) prema
Bogu; jer se ne pokorava Boijem zakonu, niti moe (Rimlj. 8,7). Hri-
stos je doao da uniti to neprijateljstvo i da nas pomiri s Bogom; jer
On je mir na (vidi Efescima 2,14-16). Jer je Hristos jednom (za-
uvek eng. prev) umro za grehe, pravednik za nepravednike, da nas
privede Bogu (1. Petr. 3,18). Kroz Njega mi imamo pristup Bogu
Rimljanima 5,1.2; Efescima 2,18. U njemu telesan um, onaj buntovni
um, biva odstranjen, a na njegovo mesto postavlja se um Duha, da bi
84
se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila na nama (u nama grka
verzija teksta, Karadi, KJV) koji ne ivimo po telu nego po duhu
(Rimlj, 8,4). Hristov posao je da spase ono to je izgubljeno, da ob-
novi sve to je srueno, i da ujedini to to je bilo razdvojeno. Njegovo
ime je Gospod s nama. Ako je On u nama, onda smo mi uinjeni
uesnici(ma) u Bojoj prirodi. (2. Petr. 1,4)
Hristova uloga Posrednika nije ograniena ne neko odreeno
razdoblje. Biti Posrednik znai mnogo vie od onog to se obino po-
drazumeva. Hristos je bio Posrednik i pre nego to se greh pojavio na
svetu, i bie Posrednik kad u svemiru vie ne bude nikakvog greha, pa
ni potrebe za oprotajem. U Njemu se sve stvari odravaju. On je
oblije (otisak bukv. prev) Oevog bia. On je ivot. Samo u Njemu
i kroz Njega, Boji ivot tee ka svemu stvorenom. On je, stoga, Sred-
stvo, Medijum, Posrednik, Put, kojim svetlost ivota dolazi i proima
ceo svemir. On nije postao Posrednik padom oveka u greh, nego je
to bio od venih vremena. Niko, ne samo ovek, ve nijedno stvoreno
bie, ne moe da doe Ocu osim kroz Hrista. Nijedan aneo ne moe
da stoji u boanskoj prisutnosti, za razliku od Hrista. Nikakva nova
sila nije bila razvijena, nikakva nova mainerija, da se tako izrazim,
nije morala da se stavi u pogon, kada je greh uao u svet. Ona sila koja
je stvorila sve, samo je nastavila svoje delovanje, sada kroz Boje mi-
losre, kako bi se ponovo zadobilo ono to je bilo izgubljeno. U Hristu
je sve sazdano; zato u Njemu imamo otkup, kroz Njegovu krv (vidi
Koloanima 1,14-17). Sila koja proima i odrava univerzum, ista je
ona sila koja nas spasava. A onome koji svojom silom, to dejstvuje u
nama, moe da uini preko svega i iznad svega to mi itemo ili misli-
mo, njemu slava u Crkvi i u Hristu Isusu u sva pokolenja od venosti
do venosti; amin. (Efes. 3,20.21)
Galatima 3,21.22:
Da li je prema tome zakon protivan Boijim obeanji-
ma? Daleko od toga. Da je, naime, dan zakon koji je u sta-
nju da oivi, onda bi pravednost stvarno bila od zakona. Ali
Pismo je sve zatvorilo pod greh, da se na osnovu vere u (u
85
ISKUJN O !OKTSTVA
nema u originalu i drugim prevodima, to bitno menja smi-
sao) Isusa Hrista da obeanje onima koji veruju.
Da li je prema tome zakon protivan Boijim obeanjima? Daleko
od toga. Da je tako ne bi bio postavljen rukom Posrednika, Hrista, jer
sva su Boja obeanja u Njemu 2. Korinanima 1,20. Zakon i obeanje
sjedinjeni su u Hristu. Moemo znati da Zakon nije bio, niti e biti pro-
tiv Bojeg obeanja, iz injenice da je Bog dao i jedno i drugo. Takoe,
znamo da davanje Zakona nije unelo nikakav novi element u zavet, jer
je ovaj ve bio prethodno potvren, tako da mu se vie nita nije moglo
ni dodati ni oduzeti. Ipak, Zakon nije beskoristan, jer ga Bog inae ne
bi dao. Nije svejedno da li ga drimo ili ne, jer sve to je u njemu Bog
zapoveda. I pored toga, on nije protiv obeanja i ne unosi nikakav nov
element u njega. Zato? Prosto zato to je Zakon obuhvaen obeanjem
(nalazi se u njemu). Obeanje Duha ukljuuje i sledee: Dau svoje
zakone u njihov um i napisau ih na njihovim srcima (Jevr. 8,10). To je
upravo ono to je Bog uinio za Avrama, kada mu je dao zavet obreza-
nja. Proitajte Rimljanima 4,11; 2,25-29; Filibljanima 3,3;
Zakon uveliava obeanje. Zakon je pravednost, kae Bog: Po-
sluajte me koji znate pravdu, narode, kojemu je u srcu zakon moj (Is.
51,7). Dakle, pravednost koju Zakon zahteva jedina je pravednost koja
moe da nasledi obeanu zemlju. Ona se dobija ne preko dela Zako-
na, nego kroz veru. Pravednost Zakona nije neto to moe da ostvari
ljudski napor u nastojanju da se vri Zakon, ve je ostvaruje vera (vidi
Rimljanima 9,30-32). Zato, to je vea pravednost koju Zakon trai,
utoliko je vee obeanje Boje. On je obeao da e dati ovu uzvienu
pravednost svakom ko veruje. Da, ak se i zakleo! Kada je, dakle, Za-
kon izgovoren na Sinaju, na gori usred ognja, oblaka i mraka, glasom
velikim, uz zvuke trube Boje, praene stranim zemljotresom koji je
izazvalo prisustvo Boga i Njegovih anela, sve je to imalo da doara
nepojmljivu veliinu i uzvienost Bojeg Zakona. Ovaj dogaaj bio je
udesno otkrivenje neizmerno velikog obeanja Bojeg, svima koji su
se seali Boje zakletve date Avramu; jer svu pravednost koju Zakon
zahteva, On je zakletvom obeao da e dati svakom ko Mu veruje. Jaki
86
glas kojim je Zakon izgovoren, bio je snaan glas koji s vrhova planina
objavljuje dobre vesti o Bojoj milosti koja spasava (vidi Isaija 40.9).
Boje zapovesti su obeanja; neophodno je da to budu, jer On zna da mi
u sebi nemamo sile! Bog trai samo ono to daje. Kad kae: Ne ini!
8
,
to moemo primiti kao Njegovo uveravanje da e nas On, ako Mu samo
budemo verovali, sauvati od greha protiv kojeg nas upozorava.
Pravednost i ivot. Da je, naime, dan zakon koji je u stanju da
oivi, onda bi pravednost stvarno bila od zakona (stih 21). Ovo poka-
zuje da je pravednost ivot; ne samo formula, ili mrtva teorija, dogma,
nego ivotvorno dejstvo. Hristos je ivot, prema tome, On je naa pra-
vednost. Zakon ispisan na kamenim ploama ne moe da podari ivot,
kao to to ne moe ni kamen u kojem je isklesan. Sve njegove norme
su savrene, ali uklesana mrtva slova ne mogu da se preobraze u delo,
u akciju. Onaj ko prima Zakon samo kao slovo, on ima slubu koja
donosi osudu i smrt (vidi 2. Kor. 3,9). Ali, Re postade telo. U Hri-
stu, ivoj Steni, Zakon postaje ivot i mir. Primajui Njega kroz slubu
Duha, imamo ivot i pravednost koju Zakon odobrava.
Ovaj dvadeset prvi stih pokazuje da je davanje Zakona imalo za
cilj da istakne znaaj obeanja. Sve okolnosti koje su pratile objavu Za-
kona glas, truba, zemljotres, vatra, oluja, gromovi i munje, granica
ivota i smrti oko planine sve nam to govori da zakon gradi gnev
(Rimlj. 4,15) za decu neposlunosti (Efes. 2,2 eng. prev). Sama i-
njenica da gnev koji Zakon stvara, pada iskljuivo na decu neposluno-
sti, potvruje da je Zakon dobar, i da onaj ko ih izvri ivee u njima
(Gal. 3,12). Da li je Bog eleo da obeshrabri ljude? Nipoto. Zakon se
mora drati, a strahote Sinaja demonstrirane su da vrate one koji su ih
gledali, nazad na Boju zakletvu, koju je On dao etiri stotine i trideset
godina ranije i koja vai za sve ljude u svim vekovima, kao sigurnost da
se pravednost dobija preko raspetog i veno ivog Spasitelja.
Kako uimo da oseamo svoju potrebu. Isus je rekao o Utei-
telju: I kada on doe, dokazae svetu da ima greha, i pravednosti, i
suda (Jovan 16,8). O Sebi samom On kae: Nisam doao da pozovem
pravednike nego grenike na pokajanje (Luka 5,32). Lekar nije po-
8 U engleskom stoji: Nee initi! prim. prev.
87
ISKUJN O !OKTSTVA
treban zdravima nego bolesnima (Marko 2,17). ovek mora da oseti
svoju potrebu pre nego to prihvati pomo; mora da spozna svoju bo-
lest pre no to primeni lek.
Isto tako, obeanje pravednosti bie potpuno zanemareno od stra-
ne onog ko ne shvata da je grenik. Stoga, prvo to Uteitelj Sveti Duh
ima da uradi, jeste da osvedoi ljude u njihovu grenost. Zato Pismo je
sve zatvorilo pod greh, da se obeanje
9
kroz veru Isusa Hrista moe
dati onima koji veruju (Gal. 3,22 eng. prev). Posredstvom zakona
dolazi poznanje greha (Rimlj. 3,20). Onaj ko zna da je grenik, na do-
brom je putu da to i prizna; a Ako priznamo svoje grehe, on je veran
i pravedan da nam oprosti grehe i oisti nas od svake nepravednosti
(1. Jov. 1,9). Tako Zakon u rukama Duha postaje aktivno sredstvo koje
pomae da se ljudi dovedu do poloaja gde e prihvatiti obeanje u
njegovoj punini. Niko ne mrzi oveka koji mu je spasao ivot, tako to
mu je ukazao na smrtnu opasnost. Naprotiv, spaseni e biti zahvalan
i odnosie se prema svom dobroinitelju kao prema prijatelju koji za-
sluuje doivotnu zahvalnost i stalno seanje na njegovo delo. Isto tako
e Zakon doivljavati osoba koja je ula i prihvatila njegov glas upo-
zorenja i zahvaljujui tome utekla od gneva koji se pribliavao. Ona e
zajedno sa Psalmistom klicati: Mrzim isprazne misli, ali Zakon Tvoj
ljubim. (Psalam 119,113 eng. prev)
Galatima 3,23:
A pre no to je dola vera mi smo bili uvani pod zako-
nom i zatvoreni za veru koja je imala da se otkrije.
Zapazite slinost izmeu stihova 8 i 22. Pismo je sve zatvorilo
pod greh, da se obeanje
8
kroz veru Isusa Hrista moe dati onima
koji veruju (stih 22). A Pismo je predvidelo da Bog opravdava mno-
9 Korieni prevod KJV doslovno je preveden na srpski u drugom delu stiha. Jedino
su ubaene crtice umesto zareza jer se tako bolje naglaava sutina reenog u samom
stihu kao i ovoj knjizi, a to je: Bog je obeao da e ljudi dobiti neophodnu pravednost
kroz Isusovu veru. Dakle stih se moe parafrazirati: Pismo je sve zatvorilo pod greh,
da se obeanje pravednosti kroz veru Isusa Hrista, moe dati onima koji veruju.
prim. prev.
88
goboce na osnovu njihove vere, pa je unapred objavio Avraamu: U
tebi e biti blagosloveni svi narodi. (stih 8). Vidimo da je Jevanelje
propovedano pomou istog sredstva (Pisma), koje je zatvorilo ljude
pod greh. Isti glagol zatvoriti koji se tu (u dvadeset drugom stihu)
koristi, upotrebljen je i u dvadeset treem stihu (u pasivu). Naravno,
osoba koja je zatvorena pod Zakonom, zapravo je u zatvoru. U ljud-
skom poretku, kriminalac je pritvoren im ga zakon sustigne. Boji
Zakon je sveprisutan i uvek delotvoran; zato je ovek zatvoren istog
trena kad pogrei. U tom poloaju se nalaze svi ljudi na svetu jer su
svi zgreili. Nema pravednoga ba ni jednoga.
Oni koji su neposluni, a kojima je Hristos propovedao u danima
Nojevim, bili su zatvoreni 1. Petr. 3,19.20. Ali oni su, kao i svi drugi
grenici, bili zatoenici nade (Zah. 9,12 eng. prev). Bog je prini-
kao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju.Da uje
uzdisanje sunjevo, i odrijei sinove smrtne (one koji su odreeni za
smrt eng. prev) (Psalam 102,19.20). Hristos je dat da bude zavet
narodu, videlo narodima, da otvori oi slepcima, da izvede sunje iz
zatvora i iz tamnice koji sede u tami. (vidi Is. 42,6.7)
Dozvolite mi da iz linog iskustva progovorim i obratim se onome
ko jo uvek ne zna za radost i slobodu Gospodnju. Jednog dana, ako ve
niste, bolno ete biti osvedoeni u sopstveni greh. To e biti delo Bojeg
Duha. Moda ste pre toga bili puni sumnje i sitniavog duha, spremni na
odgovor i samoodbranu, ali tada neete imati ta da kaete. Neete imati
nikakvu sumnju u Boje postojanje i stvarnost prisustva Svetog Duha, i
nee biti potrebni nikakvi dodatni argumenti da vas u to uvere; znaete
da je Boji glas progovorio vaoj dui i osetiete se kao starozavetni Izra-
iljci kada su preklinjali: Neka ne govori Bog, da ne pomremo (2. Mojs.
20,19). Tada ete znati ta znai biti zatvoren u tamnici iji zidovi ne
samo da vas spreavaju da pobegnete, nego kao da su sve blii jedan dru-
gom, ostavljajui vam sve manje mesta; kao da e vas uguiti. Prie o lju-
dima koji su ivi sahranjeni sa tekim kamenom koji je odozgo poloen
na njih, dobro ilustruju ovo stanje u kojem se nalazite, dok teke kamene
ploe Zakona mrve va ivot; kao da neka mramorna ruka istiskuje i-
votne sokove iz vaeg srca. Tada e vam veliku radost doneti saznanje
89
ISKUJN O !OKTSTVA
da ste zatvoreni samo iz jednog razloga da prihvatite obeanje kroz
veru Isusa Hrista. im se vrsto uhvatite za to obeanje, shvatiete da je
ono klju koji otvara sva vrata vaeg Dvorca Sumnje
10
. Vrata tamnice
irom e se otvoriti, a vi ete uzviknuti: Dua se naa izbavi kao ptica
iz zamke lovake; zamka se raskide, i mi se izbavismo. (Psalam 124,7)
Pod Zakonom, odnosno pod grehom. Pre nego to je dola
vera bili smo zatvoreni pod Zakonom, za veru koja je trebalo da se
kasnije otkrije. Znamo da sve to nije po veri, greh je (vidi Rimlja-
nima 14,23); Zato, biti pod Zakonom isto je to i biti pod grehom.
Boja milost donosi spasenje od greha, tako da kad verujemo Boju
milost, vie nismo pod Zakonom, jer smo osloboeni od greha. Oni
koji su pod Zakonom, dakle, prestupnici su Zakona. Pravednici nisu
pod njim, nego hode u njemu.
Revidirana standardna verzija pominje nastojnika (uvara
11
)
na mestu gde King Dejms prevod kae uitelj. Nemaki i skandinav-
ski prevodi koriste re koja oznaava upravnika popravnog doma.
Grka re pedagogos nama je poznata i glasi pedagog. Pe-
dagogos je bio oev rob koji je pratio gospodareve sinove do kole i
starao se da deca ne izostaju. Ako bi ona pokuala da pobegnu, on bi
ih vraao nazad. Imao je vlast ak i da ih prutom kanjava kako bi ih
vratio na pravi put. U nekim sluajevima ova re je protumaena kao
uitelj, mada grki original nema takav smisao, ve bi na tom mestu
bolje odgovarale rei nastojnik, nadzornik ili uvar. Onaj ko je
pod ovim uvarem, iako naizgled slobodan, sutinski je lien slobode,
kao da je u tamnici. Stvar je u tome da su svi koji ne veruju pod gre-
hom, zatvoreni, pod Zakonom i zato se Zakon ponaa kao njihov
nastojnik ili uvar. Zakon je taj koji im ne dozvoljava da odu. Krivci
ne mogu da uteknu svojoj krivici. Iako je Bog milostiv i alostiv, On
ne pravda krivog 2. Mojs. 34,6.7. To jest, On nee lagati tako to e
zlo nazvati dobrim. Meutim, On se postarao za nain na koji krivac
moe da se oslobodi svoje krivice. Tada Zakon vie nee da ograniava
njegovu slobodu i on e moi da hoda slobodan u Hristu.
10 Autor ima na umu jednu od mnogobrojnih metafora upotrebljenu u poznatom
delu Poklonikovo putovanje prim. prev.
11 Slino prevodi i Vuk Karadi prim. prev.
90
Sloboda u Hristu. Ja sam vrata (Jovan 10.9). On je takoe i
tor za ovce, kao i Pastir. Ljudi zamiljaju da su slobodni kada su izvan
tora, i obrnuto, da je njihova sloboda ograniena kada uu u tor; me-
utim, istina je sasvim suprotna. Hristov tor je prostrano mesto, dok
neverovanje vodi u teskobnu tamnicu. Grenik moe da ima samo
uzan opseg miljenja. Slobodan mislilac je, pak, onaj ko razume sa
svima svetima... ta je irina, i duina, i visina, i dubina, i poznati Hri-
stovu ljubav koja prevazilazi nae saznanje (Efes. 3,18.19). Izvan Hri-
sta nalazi se ropstvo. Samo je u Njemu sloboda. Ljudi su izvan Hrista
u zatvoru, uhvaeni u ua grijeha svojih. (Prie 5,22)
Sila greha je Zakon (1. Kor. 15,56). Zakon objavljuje da je ovek
grenik i ini da on postane svestan svog stanja. Jer kroz zakon dolazi
poznanje grijeha, a greh (se) ne uraunava kad nema zakona (Rimlj.
3,20; 5,13). Zakon zaista formira zatvorske zidove oko grenika. Oni
ga pritiskaju i ine da se osea nelagodno, podstiui u njemu ose-
anje grenosti, do te mere da mu izgleda kao da ovaj teret istiskuje i
sam ivot iz njegove due. Dok preduzima grevite napore da utekne,
zapovesti pred njim stoje kao nepremostivi zidovi. Na koju god stranu
da krene, nailazi na zabrane koje mu govore: U meni ne moe nai
slobodu, jer si zgreio. Ako nesrenik pokua da sklopi prijateljstvo
sa Zakonom i obea da e ga drati, nita mu nije bolje zbog toga, jer
njegov greh i dalje ostaje. On ga podstie i navodi da krene jedinim pu-
tem na kom moe da nae spasenje obeanje (pravednosti) verom
Isusa Hrista. U Hristu je on uinjen pravednou Bojom. U Hristu je
savreni Zakon slobode. (Jakov 1,25)
Zakon propoveda Jevanelje. Sve stvoreno govori o Hristu,
objavljujui Njegovu spasonosnu silu. Svaki deli ovekovog bia vapi
za Hristom. Ljudi to ne shvataju, ali Hristos je enja svih naroda
12

(Agej 2,7 eng. prev). Samo On moe da zadovolji enju svih to
ive (Psalam 145,16 eng. prev). Samo u Njemu se moe nai olaka-
nje za nemir i udnju sveta.
12 Danii je ovde pogreno preveo sa doi e izabrani iz svih naroda, i napuniu
ovaj dom slave, verovatno mislei na druge ljude; meutim, ove rei se odnose na
Hrista koji je ispunio hram Svojom slavom, dok je bio na zemlji u telu. On je dugo
ekana enja ili elja svih naroda prim. prev.
91
ISKUJN O !OKTSTVA
Hristos, u kojem se nalazi mir (Jer je On mir na), trai one koji
su zabrinuti i optereeni, i poziva ih da dou k Njemu. Svako od nas
ima enje koje niko na svetu ne moe da zadovolji. Dakle, jasno je da
Zakon budi i izotrava ovekovu savest. Na taj nain, grenik je doveden
do spoznaje svog stanja. Zakon nastavlja da ga podbada, ne dajui mu
mira, i zatvara pred njim svaki drugi izlaz, tako da na kraju ovek mora
da pronae jedina vrata koja pred njim stoje otvorena vrata sigurnosti.
Hristos je grad utoite u koji mogu da uteknu svi koje goni osvetnik
prolivene krvi. Oni e tu sigurno naii na dobrodolicu. Samo u Hri-
stu grenik moe da nae olakanje od Zakona i njegovog bia, jer je u
Hristu pravda Zakona ispunjena, a preko Njega, ispunjena je i u nama
Rimljanima 8,4. Zakon nikom nee dozvoliti da se spase ako nema
pravednost od Boga na osnovu vere (Filib. 3,9) vere Isusa Hrista.
Galatima 3,25.26:
A poto je vera dola, nismo vie pod pedagogom. Ve-
rom u Isusa Hrista sad ste svi sinovi Boiji.
Vera, dakle, potie od propovedi, a propoved biva Hristovom re-
ju (Rimlj. 10,17). Kad god ovek primi Boju re, re obeanja koja
sa sobom donosi puninu Zakona, i vie se ne bori protiv nje nego joj
se pokorava, dolazi mu vera. Jedanaesto poglavlje Jevrejima kae da je
vera dola jo na poetku. Jo od Aveljevih dana ljudi su nalazili oslo-
boenje verom. Vera moe da doe sada, danas. U zgodno vreme usli-
ah te i u dan spasenja pomogoh ti. Evo sad je najpoeljnije vreme, evo
sad je dan spasenja (2. Kor. 6,2). Zato, kao to govori Duh Sveti: Da-
nas ako ujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaa srca. (Jevr. 3,7.8)
Galatima 3,27:
Jer svi vi koji ste u Hrista krteni u Hrista ste se obu-
kli.
Ili ne znate da smo svi mi, koji smo krteni u Hrista Isusa, u nje-
govu smrt krteni? (Rimlj. 6,3). Svojom smru nas je Hristos oslobo-
92
dio od kletve Zakona; ali mi moramo da umremo s Njim. Krtenje je
sjedinjenje (poistoveivanje) sa Njegovom smru (Rimlj. 6,5). Usta-
jemo s Njim da hodimo u novom ivotu (vidi Rimlj. 6,4), Hristovom
ivotu Galatima 2,20. Obukavi se u Hrista, mi smo jedno s Njim.
Potpuno smo poistoveeni Njim. Na identitet izgubljen je u Njego-
vom. esto se kae za onoga ko je obraen: Toliko se promenio, da ga
ne prepozna! Vie nije isti ovek. Pa i nije. Bog ga je obratio u drugog
oveka. Zato, biti jedno s Hristom znai imati pravo na sve na ta On
ima pravo pravo na nebeska prostranstva gde je Hristov presto. Iz
tamnice greha on je uzdignut do Bojeg prestola. Ovo, naravno, podra-
zumeva da je krtenje za tu osobu neto to ona doivljava kao stvar-
nost, a ne samo kao spoljnu formu. Nije to samo krtenje uranjanjem u
vodu koje je vidljivo, ve krtenje u Hrista, uranjanje u Njegov ivot.
Kako nas krtenje spasava? Grka re za krtenje znai uro-
niti u neto, utonuti. Tako se kae da grki kova krtava (uranja)
svoje usijano gvoe da bi ga ohladio; domaica krtava svoje posue
u vodu, kako bi ga oprala. Iz istog razloga ljudi krtavaju svoje ruke
u vodu. Da, svaki ovek onog vremena esto se krtavao, sa svakim
odlaskom u baptisterijum, to jest bazen u kojem su ljudi mogli celi da
zarone u vodu.
Biti krten u Hrista to pokazuje u kakvom odnosu mi treba
da stojimo prema Hristu. Moramo biti progutani i izgubljeni iz vida,
sakriveni u Njegovom ivotu. Od sada, samo Hristos je taj koji e se
videti, tako da nisam vie ja, nego Hristos; jer tako smo mi krtenjem
u smrt zajedno s njim sahranjeni (Rimlj. 6,4). Krtenje nas spasava
kroz vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih (1. Petr. 3,21), jer smo u Nje-
govu smrt krteni, da bismo, kao to je Hristos vaskrsnut iz mrtvih
Oevom slavom, i mi na isti nain iveli novim ivotom (Rimlj. 6,4).
Pomireni s Bogom Hristovom smru, mi smo spaseni Njegovim i-
votom (Rimlj. 5,10). Dakle, krtenje u Hrista nije samo forma, nego
injenica koja nas spasava.
Ovo krtenje je odgovor dobre savesti Bogu (1. Petr. 3,21). Ako
nema dobre savesti prema Bogu, onda nema hrianskog krtenja. Da-
kle, da bi neko bio krten, on mora biti dovoljno odrastao da bi imao
93
ISKUJN O !OKTSTVA
zrelu savest po odreenom pitanju. Mora da ima svest o grehu, a tako-
e i o oprotaju kroz Hrista. On mora da poznaje ivot koji se otkriva,
i mora voljno da preda svoj stari ivot greha, u zamenu za novi ivot
pravednosti.
Krtenje se ne sastoji u uklanjanju telesne neistoe (1. Petr.
3,21), ne u spoljanjem ienju, ve u ienju savesti i due. Otvoren
je izvor za greh i za neistotu (Zahar. 13,1). Ovaj izvor je krv Hristova.
Njegov ivot tee kao reka od Bojeg prestola i usred njega je Jagnje za-
klano (vidi Otkrivenje 5,6). Isti mlaz potekao je iz probodenih Hristo-
vih rebra, dok je bio na krstu. Kada je kroz venog Duha Sebe prineo
Bogu (Jevrejima 9,14), iz Njegovog tela potekla je krv i voda Jovan
19,34. Hristos je zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju, da je po-
sveti, oistivi je vodenim kupanjem i reju (Efes. 5,25.26). Bukvalan
prevod glasi: Oistivi je vodenim kupanjem u rei. Time to je sa-
hranjen u vodi, u ime Oca, Sina i Svetog Duha, savesni vernik ukazuje
na svoje prihvatanje vode ivota, Hristove krvi, koja isti od svakog
greha, kao i na to da se on predaje Bogu da bi od tog trenutka iveo od
svake rei koja izlazi iz Bojih usta. On tada nestaje, a jedino to se vidi
jeste Hristov ivot koji se ispoljava u njegovom smrtnom telu.
Galatima 3,28.29:
Nema vie ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobod-
njaka, nema vie ni muko ni ensko; jer ste svi vi jedno u
Hristu Isusu. Ako ste pak vi Hristovi, onda ste Avraamovo
potomstvo, naslednici po obeanju.

Nema razlike. Ovo je kljuna ideja Jevanelja. Svi su jednaki
grenici, i svi su spaseni na isti nain. Oni koji bi da prave razliku za-
snovanu na nacionalnosti, tvrdei da je ipak neto drugaije kada je re
o Jevrejima u odnosu na neznaboce, mogu da nastave sa pravljenjem
razlika po polnoj osnovi, tako to e tvrditi da ene ne mogu da budu
spasene na isti nain i u isto vreme kao mukarci. Postoji samo jedan
nain. Sva ljudska bia, bez obzira na rasu ili uslove u kojima ive, jed-
naka su pred Bogom. Jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu, a Hristos
94
je Jedan. Ne kae: i potomcima, kao mnogima, nego kao jednom: i
tvom potomku, koji je Hristos (Gal. 3,16). Samo je jedan Izdanak
(potomak), ali On obuhvata sve koji su Hristovi.
Kada smo se obukli u Hrista, mi smo zapravo obukli novoga o-
veka (novu prirodu eng. prev) koji je prema Bogu stvoren u istinitoj
pravednosti i svetosti (Efes. 4,24). On je u Svom telu ukinuo neprija-
teljstvo, telesni um, da od te dvojice naini u sebi jednog novog ove-
ka (Efes. 2,15). Jedino je On pravi ovek, ovek Isus Hristos. Izvan
Njega nema pravog ljudskog roda. Mi dolazimo u savrenog oveka
samo kada stignemo do pune mere Hristovog rasta (Efes. 4,13 eng.
prev). Kada se navri vreme, Bog e sve sakupiti u Jednom Hristu. Po-
stojae samo jedan ovek i Njegova pravednost, kao to je i Izdanak
jedan. Ako ste pak vi Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, na-
slednici po obeanju. (stih 29)
Hristos je Izdanak. To je jasno. Ali Hristos ne ivi za Sebe. On
je zadobio nasledstvo, ne za Sebe, ve za Svoju Brau. Njegov cilj je
da ponovo sastavi (objedini eng. prev) sve to je na nebesima i na
zemlji, u njemu (u Hristu) (Efes. 1,10). On e konano staviti taku
na podele svake vrste, kao to to ve ini u onima koji Ga prihvataju.
U Hristu nema podela na osnovu nacionalnosti, klase i poloaja. Hri-
anin misli o svakom drugom oveku Englezu, Nemcu, Francuzu,
Rusu, Turinu, Kinezu ili Afrikancu jednostavno kao o oveku, pre-
ma tome i moguem nasledniku Bojem, kroz Hrista. Ako je taj drugi
ovek, bez obzira na to koje je rase ili nacije, jo i hrianin, onda je
veza izmeu njih uzajamna, pa zbog toga jo i vra. Nema vie ni
Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema vie ni muko ni
ensko; jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu.
Ovo je razlog zato je nemogue da hrianin uestvuje u ratu. On
ne zna za razliku u pogledu nacionalnosti i smatra sve ljude svojom
braom. Hristov ivot je njegov ivot, jer je on jedno s Hristom. Bilo bi
isto tako nemogue za njega da se bori u ratu, kao to bi i za Hrista bilo
nezamislivo da izvue ma i bori se u samoodbrani, kada su ga napali
rimski vojnici. Dvojica hriana ne mogu da se bore jedan protiv dru-
gog, kao to ni Hristos ne moe da se bori protiv Sebe samog.
95
ISKUJN O !OKTSTVA
Meutim, mi sada ne raspravljamo o ratu, ve samo objanjava-
mo apsolutno jedinstvo izmeu vernika koji su u Hristu. Oni su jedno.
Samo je jedan Izdanak, i to je Hristos. Mogu da budu milioni pravih
vernika, ali u Hristu i samo u Njemu oni su jedno. Svaki ovek ima svoju
individualnost, ali u svakom pojedinanom sluaju radi se samo o ispo-
ljavanju jedne od faza Hristove individualnosti. Ljudsko telo ima mnoge
udove i svi se oni razlikuju po sebi. Ipak, postoji savreno jedinstvo i
sklad u svakom zdravom telu. Meu onima koji su se obukli u novog
oveka, koji su obnovljeni kroz spoznaju, po slici Onoga koji stvara tog
novog oveka, nema Grka ni Judejina, obrezanja i neobrezanja, varvari-
na, Skita, roba, slobodnjaka, nego je sve i u svima Hristos. (Kolo. 3,11)
etva. U Hristovom objanjenju prie o kukolju i itu, reeno
nam je da dobro seme (ili izdanci, klice) to su sinovi carstva (Mat.
13,38). Ratar ne bi dozvolio da se upa kukolj koji raste pored ita, jer bi
u ranoj fazi vegetacije bilo teko uvek razlikovati tetnu od korisne bilj-
ke, i neke vlati ita bi sigurno bile unitene. Zato on kae: Ostavite neka
oboje rastu zajedno do etve; i u vreme etve rei u eteocima: skupite
prvo kukolj i sveite ga u snopove da se spali, a penicu snesite u moju
itnicu (Mat. 13,30). ito se prikuplja tek prilikom etve. To svako zna.
Meutim, ono to ova pria naroito istie jeste da se u vreme e-
tve zrno potpuno prepoznaje. Ukratko, seme se naliva u vreme etve.
etva eka da se seme u potpunosti pokae i da sazri.
etva je kraj sveta (Mat. 13,39). Dakle, vreme kada e doi po-
tomak (izdanak eng. prev) kome je obeanje dano (Gal. 3,19), jeste
kraj sveta vreme da se ispuni obeanje o novoj zemlji. Zaista nije
mogue da Izdanak, ili Seme doe ranije.
Proitajte sada Galatima 3,19 i obratite panju na to da je Zakon
izgovoren zbog greha, dok ne doe potomak kome je obeanje dano.
ta moemo da nauimo iz ovoga? Zakon koji je izgovoren na Sinaju,
bez ikakve, ak i one najmanje promene, sastavni je deo Jevanelja i
mora se izlagati u okviru Jevanelja, sve do drugog Hristovog dolaska,
to jest, do kraja sveta. Dok ne proe nebo i zemlja, nee ni jedno iota
ili jedna crtica od zakona nestati (Mat. 5,18). A ta nakon toga, kad
nebo i zemlja prou, a novo nebo i nova zemlja nastanu? Tada nee biti
96
neophodan pisani oblik Zakona koji je zabeleen u knjizi, da bi iz njega
ljudi propovedali grenicima, ukazujui im na njihove grehe. Zakon e
biti u srcu svakog oveka Jevrejima 8,10.11. Da li to znai da e biti
uklonjen? Nipoto. On e biti neizbrisivo urezan u srce svakog poje-
dinca, napisan ne mastilom, nego Duhom ivoga Boga.
Izraz Izdanak odnosi se na svakog ko pripada Hristu. Znamo
da Hristovo obeano naslee jo nije dolo u svojoj punini. Isus Hri-
stos, boravei na zemlji, nije primio Svoje obeano nasledstvo, kao to
nije ni Avram. Hristos ne moe doi u posed nasledstva, dok to ne
bude sluaj s Avramom, jer je obeanje Avramu i njegovom semenu.
Gospod preko Jezekilja govori o nasledstvu i to u vreme kada David
nije vie imao svog naslednika na zemaljskom prestolu; prorok govo-
ri o zbacivanju vavilonskog, persijskog, grkog i rimskog carstva, i to
sledeim reima: skini tu kapu i svrzi taj vijenac....Unitiu, unitiu,
unitiu ga, i nee ga biti, dokle ne doe onaj kome pripada, i njemu u
ga dati. (Jezek. 21,31.32)
Dakle, Hristos sedi na prestolu Svoga Oca, i dalje eka dok njego-
vi neprijatelji ne budu postavljeni kao podnoje njegovih nogu (Jevr.
10,13). On e uskoro doi. Oni koje Boji Duh vodi, sinovi su Boji i
sunaslednici Hristovi, tako da Hristos ne moe da ue u Svoje nasled-
stvo dok to ne budu mogli i oni. Jedan je Izdanak; On se ne deli. Kada
doe da izvri sud i da pogubi one koji su izabrali svoj put, govorei:
Neemo da ovaj zavlada nad nama (Luka 19,14), pojavie se u svojoj
slavi i svi aneli s njime, onda e sesti na presto slave svoje. (Mat. 25,31)
Tada e izdanak biti dovren, a obeanje ispunjeno. Do tog vre-
mena Zakon e verno izvravati svoj zadatak, da podstie i probada
savest svakog grenika ne dajui mu mira, sve dok se ne poistoveti s
Hristom, ili Ga potpuno ne odbaci. Da li prihvata uslove? Hoe li
prestati da se ali na Zakon koji te spreava da utone u samrtni san?
Hoe li da prihvati njegovu pravednost u Hristu? Onda, kao Avra-
movo seme i kao naslednik, u skladu s obeanjem moe da se raduje
svojoj slobodi od greha, pevajui:
Dete sam Carevo, dete Carevo! Sa Isusom, mojim Spasiteljem za-
jedno, dete sam Carevo!
97
4. !SVO}ENI KAO SINOVI
Galatima 4,1.2:
Velim pak: dok god je naslednik maloletan, nita se ne
razlikuje od roba, mada je gospodar svega, nego je pod starate-
ljima i upraviteljima sve do roka koji je otac unapred odredio.
Treba svima da bude jasno da podela na poglavlja ne menja pred-
met o kojem se govori. Tree poglavlje se zavrava iskazom o tome
ko su naslednici, a etvrto nastavlja sa objanjenjem kako postajemo
naslednici.
U Pavlovo vreme, iako je dete moglo da bude naslednik itave imo-
vine, ono nije imalo puno od toga, sve dok ne dospe u odreene godine,
a dotle je u pogledu raspolaganja imovinom bilo izjednaeno sa slugom
(ili robom). U sluaju da naslednik ne doivi te (zrele) godine, on prak-
tino nikad ne bi uao u posed svog nasledstva. Dakle, to se tie bilo
kakvog udela u nasledstvu, on bi ceo svoj ivot proiveo kao sluga.
Galatima 4,3-5:
Tako i mi, kad smo bili maloletni, bili smo zarobljeni
svetskim stihijama, a kad je dola punina vremena, posla Bog
svoga Sina, roenog od ene
1
, koji je bio pod zakonom, da isku-
pi one koji su pod zakonom da mi primimo usinovljenje.
Ako pogledamo peti stih, videemo da se re deca odnosi na
uslove u kojima se nalazimo pre nego to primimo usinovljenje.
Predstavljen je na poloaj u kojem smo bili pre otkupljenja od kletve
Zakona, to jest, pre nego to smo se obratili. Ovde se deca ne spomi-
nju u smislu Boje dece koja se razlikuju od one koja pripadaju svetu.
Re je o deci o kojoj apostol govori u Efescima 4,14: Da ne budemo
1 Roen od ene i roen pod zakonom Bakotiev i Savremeni srpski prevod
prim. prev.
98
vie mala djeca, koju ljulja i zanosi svaki vjetar nauke, u lai ovjeijoj,
putem prijevare (Karadi). Ukratko, odnosi se na nas dok smo jo
bili neobraeni, po prirodi deca gneva, kao i ostali. (Efes. 2,3)
Kad smo bili maloletni (deca) bili smo zarobljeni svetskim sti-
hijama. Jer sve to je na svetu, grena ulna pouda, pouda oiju i
razmetanje zemaljskim blagom (ponos ivota Karadi, KJV), nije
od Oca, nego od ovoga sveta. A svet i elja za njim prolazi (1. Jov.
2,16.17). Prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo je prema Bogu (Jakov
4,4). Hristos je doao da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta. Upo-
zoreni smo da nas ko ne zarobi flosofjom i sujetnom prevarom po
ljudskom predanju, po svetskim stihijama, a ne po Hristu (Kolo. 2,8).
Robovanje svetskim stihijama posledica je ivota po duhu (u skladu
sa stremljenjima) ovoga sveta, u poudama naeg tela i ispunjavanju
elja tela i uma, poto smo po prirodi deca gneva (Efes. 2,1-3 engle-
ski prevod). To je isto ropstvo koje je opisano u Galatima 3,22-24, pre
no to je vera dola, kada smo bili uvani pod zakonom i zatvoreni,
dakle pod grehom. To je stanje ljudi koji su bez Hrista, otueni od
izrailjskog drutva, bez udela u obeanim zavetima, nemajui nade, i
bez Boga u svetu. (Efes. 2,12)
Svi ljudi mogui naslednici. Bog nije odbacio ljudski rod. Prvi
stvoreni ovek nazvan je sin Boji (Luka 3,38), prema tome, svi ljudi
mogu se nazvati naslednicima. Pre no to je vera dola, svi smo lutali
odvojeni od Boga i bili smo pod Zakonom, uvani pod strogim gos-
podarem, zatvoreni; sve to imalo je za cilj da nas navede da prihvatimo
obeanje. Kako je to blagoslovena stvarnost da Bog ak i bezbone, one
to su u ropstvu greha, rauna kao Svoju decu, zalutalu i zabludelu, ali
ipak decu! Bog je sve ljude uinio prihvaenim u Ljubljenom (Efes.
1,6 eng. prev). Ovaj probni ivot dat je kao ansa da Ga upoznamo
kao Oca i da postanemo pravi sinovi i keri. Meutim, ako se ne vrati-
mo Njemu, pomreemo kao robovi greha.
Hristos je doao onda kad je dola punina vremena. To je para-
lelan iskaz u odnosu na onaj u Rimljanima 5,6: Jer je Hristos, dok smo
mi jo bili slabi, u odreeno vreme umro za bezbonike. Hristova smrt
slui onima koji sada ive i onima koji su iveli pre nego to se On otkrio
99
ISVOJN KAO SNOV
u telu, u Judeji, kao to je sluila i ljudima koji su iveli u vreme Njego-
vog raspea. Na ljude te generacije ova rtva nije imala nita vei efekat.
Ona je prineta jednom za sve ljude i za sva vremena, prema tome, imala
je podjednak uinak u svakom razdoblju. Kad je dola punina vreme-
na ovde se misli na vreme koje je najavljeno u proroanstvima koja
govore o pojavljivanju Mesije. Meutim, otkup vai za sve ljude, u svim
vremenima. On je unapred odreen, pre nego to je sazdan svet, ali se
otkrio na kraju vremena (1. Petr. 1,20). Da je po Bojem planu Hristos
trebalo da se otkrije u ovom veku, ili tek u poslednjoj godini pre svret-
ka vremena milosti, to ne bi nita promenilo u pogledu Jevanelja. On
svagda ivi i uvek je iveo, isti jue i danas i doveka. Kroz venog
Duha je On samog Sebe prineo za nas (vidi Jevrejima 9,14), tako da je
Njegova rtva jednako prisutna i delotvorna u svakom vremenu.
Roen od ene. Bog je poslao Svog Sina, roenog od ene,
dakle istinskog oveka. On je preiveo i propatio sve bolesti i nevolje
kroz koje ljudi prolaze. Re postade telo (Jovan 1,14). Hristos se uvek
predstavljao kao Sin oveji, poistoveujui se tako sa celom ljudskom
rasom, i to za sva vremena. Veza jedinstva nikad nee biti pokidana.
Kao roen od ene, Hristos je morao biti roen pod Zakonom,
jer je to stanje celog oveanstva. U svim stvarima je On trebalo da
bude nainjen kao i braa, da bi bio milostiv i veran Prvosvetenik u
onim stvarima koje se tiu Boga, kako bi uinio neophodno pomire-
nje, zbog greha naroda (Jevr. 2,17 eng. prev). Sve je na Sebe preuzeo.
A on bolesti nae nosi i nemoi (tuge eng. prev) nae uze na se (Is.
53,4). On uze nae slabosti i ponese bolesti (Mat. 8,17). Svi mi kao
ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj
bezakonje svijeh nas. (Is. 53,6)
On nas iskupljuje tako to doslovno dolazi na nae mesto i preuzi-
ma teret sa naih lea. Onoga koji nije znao greha Bog je uinio grehom
za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boija. (2. Kor. 5,21)
On je postao ovekov Zamenik u punom znaenju ovih rei i do
mere koju retko koji ovek razume. To jest, On se tako potpuno poi-
stoveuje sa nama da sve to nas dira ili utie na nas, dodiruje Njega i
utie na Njega. Ne ja, nego Hristos (vidi Gal. 2,20). Mi bacamo svoje
100
brige na Njega kada se ponizimo do nitavila, to i jesmo, i preputamo
da na teret preuzme iskljuivo On.
Sada shvatamo kako to da je On doao da iskupi one koji su pod
zakonom. On je to uinio na najpraktiniji i najrealniji mogui nain.
Neki misle da ovaj izraz znai da je Hristos oslobodio Jevreje od obave-
ze prinoenja rtava, ili bilo koje obaveze dranja zapovesti. Ali, ako su
samo Jevreji bili pod zakonom, onda je Hristos doao da iskupi samo
Jevreje. Moramo priznati da smo, ili smo bili pre nego to smo povero-
vali pod zakonom; jer nikog drugog Hristos ne iskupljuje, osim one
koji su pod Zakonom. Biti pod zakonom, kao to smo ve videli, znai
biti osuen na smrt od strane Zakona, kao prestupnik. Hristos nije do-
ao da zove pravednike nego grenike na pokajanje (Mat. 9,13). Za-
kon, meutim, ne osuuje nikoga sem onih koji su mu odgovorni i koji
treba da ga dre. S obzirom na to da nas Hristos iskupljuje od osude
Zakona, sledi da nas On iskupljuje za ivot poslunosti istom Zakonu.
Da mi primimo usinovljenje. Ljubazni, sad smo deca Boja
(1. Jov. 3,2). A svima, koji ga primie, dade mo da postanu deca Bo-
ija onima to veruju u njegovo ime (Jovan 1,12). Ovde je dat sasvim
drugaiji smisao rei deca, u odnosu na onaj koji se nalazi u Galatima
4,3 gde se misli na stanje u kojem smo bili narod nepokoran, sino-
vi laljivi, sinovi koji nee da sluaju zakona Gospodnjega (Is. 30,9).
Verujui u Hrista, primili smo usinovljenje i sada smo opisani kao
posluna deca koja se ne upravljaju po preanjim poudama, koje
ste imali u svom neznanju (1. Petr. 1,14). Hristos je rekao: Oduev-
ljeno inim tvoju volju, Boe moj; Tvoj je Zakon u mom srcu (Psalam
40, 8 eng. prev). Dakle, kao na Zamenik, On bukvalno zauzima nae
mesto, ne u smislu da nas prosto zamenjuje, nego tako to ulazi u nas,
i ivi Svoj ivot u nama i za nas. To neminovno znai da je Zakon u
naem srcu onda kada smo primili usinovljenje.
Galatima 4,6.7:
A poto ste sinovi, posla Bog u vaa srca Duha Sina svo-
ga koji vie: Ava, Oe. Stoga nisi vie rob, nego sin; a ako si
sin, onda si i naslednik kroz Boga.
101
ISVOJN KAO SNOV
O, kakva radost i kakav mir dolaze u nae srce zajedno sa Svetim
Duhom koji tu nalazi svoje stalno prebivalite! On nije gost, nego jedi-
ni vlasnik naeg srca! Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir
s Bogom posredstvom Gospoda naega Isusa Hrista, tako da se radu-
jemo ak i u stradanjima, imajui nadu koja nas nikad nee razoarati,
jer se Boija ljubav ve (izobilno eng. prev) izlila u naa srca Duhom
Svetim koji nam je dat. (Rimlj. 5,1.5). Sada moemo da volimo kao
to Bog voli, jer uestvujemo u Njegovoj boanskoj prirodi. Sam Duh
svedoi s naim duhom da smo deca Boija. (Rimlj. 8,16)
Kao to postoje dve vrste dece, tako postoje i dve vrste robova.
Kao deca gneva, ljudi slue grehu, a ne Bogu. Hrianin je takoe
sluga sluga Boji; meutim, on slui na sasvim drugaiji nain od
onog na koji robovi greha slue sotoni. Karakter sluge zavisi od gospo-
dara kojem on slui.
U ovom poglavlju re rob se uvek odnosi, ne na Boje sluge,
nego na robove greha. Izmeu robova greha i sinova Bojih ogromna
je razlika. Rob nita ne poseduje i nema vlast nad samim sobom. To je
ono to ga razlikuje. Suprotno tome, sinu koji je roen kao slobodan
data je vlast nad svim to je stvoreno, kao to je bilo na poetku, zato
to je on sjedinjen s Bogom. Kada je bludni sin otiao od oeve kue,
on nije bio bolji od roba (vidi Gal. 4,1), jer je radio najnie poslove. U
tom stanju se vratio svome domu, sa oseanjem da ne zasluuje bolje
mesto od sluge. Ali, otac ga prima kao sina, iako je on prokockao sva
svoja prava koja su mu kao sinu pripadala.
I mi smo proerdali svoje pravo da se zovemo sinovi. Rasuli smo
svoje nasledstvo. Meutim, Bog nas ponovo prima kao punopravne
sinove i keri u Hristu. Daje nam ista prava i privilegije koje ima Hri-
stos. Iako je Isus sada na nebu, s desne strane Bogu, iznad svakog
poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i nad svakim imenom koje se
naziva ne samo na ovom svetu nego i u buduem (Efes. 1,21), On deli
Svoje nasledstvo sa nama. Ali Bog, koji je bogat u milosti, zbog svoje
velike ljubavi kojom nas je zavoleo, jo dok smo bili mrtvi u svojim
prestupima, oiveo nas je Hristom. i s njim nas vaskrsao i posta-
vio na nebesima u Hristu Isusu (Efes. 2,4-6 kombinacija prevoda
102
arni-KJV). Hristos je jedno s nama u naim sadanjim patnjama,
kako bismo mi bili jedno s Njim u Njegovoj sadanjoj slavi. On uzvisi
poniene (Luka 1,52). ak i sada On siromaha podie iz praha, i iz
bunjita uzviuje ubogoga da ga posadi s knezovima, i daje im da na-
slijede prijesto slave (1. Sam. 2,8). Nijedan kralj na zemlji nema tako
velik imetak niti toliku vlast, kao najsiromaniji radnik koji poznaje
Boga kao svog Oca.
Galatima 4,8:
Ali tada, ne znajui Boga vi ste ropski sluili bogovima
koji po prirodi to nisu.
U svom pismu Korinanima, apostol Pavle je rekao: Znate da ste,
kada ste bili mnogoboci, dozvoljavali da vas vuku nemim idolima
(1. Kor. 12,2). Tako je bilo i sa Galatima. Oni su bili idolopoklonici i
robovali su uniavajuem sujeverju.
To je isto ono ropstvo koje je u prethodnom poglavlju opisano
reima: Zatvoreni pod Zakonom (Gal. 3,23). U ovom ropstvu nalazi
se svaka neobraena osoba. U drugom i treem poglavlju Rimljani-
ma kae se da nema razlike; jer svi su zgreili (Rimlj. 3,12 eng.
prev). Jevreji koji nisu poznavali Gospoda iz linog iskustva, bili su
u istom ropstvu ropstvu greha. Ko tvori greh od avola je (1. Jov.
3,8). Nego to mnogoboci rtvuju, demonima prinose na rtvu, a ne
Bogu (1. Kor. 10,20). Ako ovek nije hrianin, on je idolopoklonik;
tu nema neutralnog terena. Ako hrianin padne, on ponovo postaje
idolopoklonik.
Mi smo nekada iveli po duhu ovoga sveta, po vladaru vazdunih
sila, po duhu koji sada dejstvuje u sinovima nepokornosti (Efes. 2,2).
Jer smo i mi nekad bili nerazumni, nepokorni, lutalice, robujui ra-
znim poudama i nasladama, provodei ivot u zloi i zavisti, omrznu-
ti, mrzei jedan drugoga (Tit. 3,3). Ropski (smo) sluili bogovima
koji po prirodi to nisu (Gal. 4,8). to je okrutniji gospodar, to je tee
ropstvo. Koji bi jezik mogao da opie strahotu ropstva u kojem smo
prinueni da sami sebe unitavamo i izopaujemo?
103
ISVOJN KAO SNOV
Galatima 4,9:
Sada pak, poto ste poznali Boga, ili jo bolje: poto je
Bog vas poznao, kako moete da se opet vraate na slabe i
bedne stihije, kojima hoete opet iznova ropski da sluite?
Nije li udno to to se ljudima dopadaju lanci? Hristos je objavio
zarobljenima slobodu i sunjima da e im se otvoriti tamnica (Is.
61,1). On je sunjima rekao: Izidite! onima koji su u mraku: Pokaite
se! (Is. 49,9). Ipak, neki od onih koji su posluali ove rei i izali napo-
lje, videvi svetlost Sunca pravde i okusivi sladost slobode, ponovo
se okreu nazad i vraaju u svoju tamnicu. Oni ele da budu okovani u
stare lance, ak ih i miluju, upregnuti u ropski jaram dok okreu rvanj
greha. Ljudi mogu da zavole najodvratnije stvari, ak i samu smrt. To
je zaista ivopisna slika ljudskog iskustva.
Galatima 4,10.11:
Pazite na dane, i mesece, i vremena, i godine. Bojim se
za vas, da se za vas nisam uzalud trudio.
Za nas je ovo jednako opasno kao i za Galate u njihovo vreme
2
.
Ko god se uzda u sebe, zapravo se klanja delima svojih ruku umesto
2 Autor ovde oigledno misli na povratak Galata na njihovu raniju pagansku praksu
u kojoj su se, sluei svojim bogovima (vidi Galatima 4,8), strogo drali odreenog
kalendara, forme i rituala, i to uporeuje s naim dananjim oslanjanjem na sopstvena
dela (to takoe predstavlja naputanje vere u Hrista i povratak u idolopokloniko
oboavanje samoga sebe). Ova Vagonerova ideja jo se bolje vidi u tekstu jedne nje-
gove prepiske, gde on kae:
Da bi se dokazalo da je Pavle video svetkovanje dana od odmora kao opasno, esto
je citiran stih Gal. 4,10; bez obzira na ovo, isti pojedinci navode da 14. glava Rimljani-
ma poslanice dokazuje da je savreno svejedno da li e dan od odmora biti svetkovan;
ti ljudi ne vide da ovakva tumaenja ine da Pavle bude u kontradikciji sa samim
sobom. Ali ako se poveu stihovi 9-11 videe se da Galati pre njihovog obraenja nisu
bili Jevreji nego pagani; i da ovi dani, vremena, meseci i godine nisu iz levitskog zako-
na ve oni koji se odnose na sujeverne obiaje dok su bili pagani. Pogledajte naglasak
koji Pavle stavlja na rei opet iznova, u stihu 9. prim. prev.
104
Bogu, i to je podjednako stvarno idolopoklonstvo, kao u sluaju kada
ljudi prave kamene kipove ili slike i klanjaju im se. oveku je tako lako
da se osloni na svoju nazovi domiljatost, svoju sposobnost da se sam
o sebi brine, kao to mu je lako i da zaboravi da su misli, ak i onih
najmudrijih ljudi, uzaludne, jer nema druge sile osim Boje. Mudri
da se ne hvali mudrou svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom,
ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim.Nego ko se hvali, neka se
hvali tijem to razumije i poznaje mene da sam ja Gospod koji inim
milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod. (Jer.
9,23.24)
Galatima 4,12-20:
Budite kao to sam ja, jer sam i ja kao to ste vi, brao,
molim vas. Vi mi niste nita naao uinili. A znate da sam
vam prvi put zbog telesne slabosti propovedao evanelje, i
iskuenje, koje je za vas bilo na mom telu, niste prezreli niti
ste pljuvali iz odvratnosti, nego ste me primili kao Boijeg
anela, kao Hrista Isusa. Pa gde je to vae blaenstvo? Sve-
doim vam, naime, da biste kad bi bilo moguno izvadili
svoje oi i meni dali. Jesam li vam postao neprijatelj zato to
vam istinu govorim? Oni ne revnuju dobro za vas, nego ele
da vas odvoje od evanelja, da vi revnujete za njih. Dobro je,
meutim, svagda revnovati u dobru, a ne samo kad sam ja
kod vas, deco moja, koju opet s mukom raam, dok se Hri-
stos ne uoblii u vama. A eleo bih da sam sad kod vas, pa da
izmenim svoj glas, jer sam u nedoumici zbog vas.
Bog i Isus Hristos su poslali apostola Pavla. On je objavljivao po-
ruku od Boga, a ne od ljudi. Delo je bilo Boje. On je bio samo ponizno
orue, zemljani sud koji je Bog odabrao kao sredstvo irenja Svog
slavnog Jevanelja milosti. Zato se Pavle nije oseao uvreenim kada
je njegova poruka bila zanemarena, ili ak odbaena. Vi mi niste nita
naao uinili (ni najmanje me niste povredili eng. prev), kae on.
Pavle nije alio trud koji je uloio u Galate; nije smatrao da je njegovo
105
ISVOJN KAO SNOV
vreme bilo izgubljeno. Meutim, plaio se za njih, kako njegov posao
ne bi bio uzalud u pogledu njihovog dobra.
ovek koji iz dubine due moe da kae: Ne nama, Gospode, ne
nama, nego imenu svojemu daj slavu, po milosti svojoj, po istini svo-
joj (Psalam 115,1), ne moe da oseti linu povreenost, kada njegova
poruka nije prihvaena. Ako bi ispoljio razdraljivost zato to se nje-
govo uenje omalovaava ili prezrivo odbacuje, pokazuje ili da je zabo-
ravio da je to Boja Re koju je on samo preneo, ili je tu Re pomeao,
odnosno zamenio sa svojim sopstvenim reima.
U prolosti, ovaj lini ponos dovodio je do progonstva koje je
osramotilo crkvu koja je nosila hriansko ime. Ljudi su propovedali
izopaenu nauku, da bi odvukli za sobom uenike. Kada njihove rei i
obiaji nisu bili uvaavani, oni su se ponaali kao uvreeni ljudi, spre-
mni da izvre svoju osvetu nad takozvanim jereticima. Jedna posve-
ena osoba esto mora sebe da pita: Kome ja sluim? Ako slui Gos-
podu, onda e biti zadovoljna time to je prenela poruku koju joj je Bog
dao, ostavljajui osvetu Bogu kome osveta i pripada.
Pavlovo telesno oboljenje. Od sporadinih iskaza koji se mogu
proitati u ovoj Poslanici, moemo da sklopimo predivan istorijski mo-
zaik. Poto ga je fzika slabost (bolest) prinudila da ostane u Galatiji,
Pavle je propovedao Jevanelje u ispoljavanju Duha i sile (1. Kor. 2,4
eng. prev), tako da su ljudi videli Hrista raspetog meu sobom. Poto
su ga prihvatili, oni su bili ispunjeni silom i radou Svetog Duha. Nji-
hova radost i blaenstvo u Gospodu bili su javno posvedoeni, a kao
posledica toga, oni sami su morali da prou kroz progonstvo. Meu-
tim, oni su to smatrali kao nita. Uprkos Pavlovoj slaboj pojavi (upo-
redi 1. Korinanima 2,1-5 i 2. Korinanima 10,10), primili su apostola
kao Bojeg linog glasnika, zbog radosne vesti koju im je doneo. Tako
su visoko cenili bogatstvo ove milosti koju je on pred njima otkrivao,
da bi rado dali i svoje oi samo da nadomeste Pavlov nedostatak.
Pavle pominje sve ovo da bi Galati mogli da vide odakle su pali i
da bi razumeli apostolovu iskrenost. On im je jednom rekao istinu, i
oni su se obradovali; nije mogue da im je on sada postao neprijatelj,
samo zato to je nastavio da im govori istinu.
106
Meutim, ova lina nota sadri jo neto. Ne treba da mislimo
kako je Pavle ovde apelovao na njihovo saoseanje, kada je pomenuo
svoje nevolje i veoma neprijatne okolnosti pod kojima je radio. Daleko
od toga. On ni za trenutak nije gubio iz vida cilj zbog kojeg je pisao;
naime, eleo je da pokae da telo nita ne pomae (Jovan 6,63) i da
sve dobro dolazi od Svetog Duha Bojeg. Galati su poeli Duhom (vidi
Gal. 3,3). Pavle je u fzikom smislu bio nieg rasta i naizgled slabog
tela. Dalje, patio je od neke bolesti koja je bila u zamahu, u vreme kada
ih je prvi put sreo. Pored svega, on je propovedao Jevanelje sa takvom
silom da niko nije mogao da ne vidi prisustvo Onoga ko je, iako nevid-
ljiv, u stvarnosti bio s njim. Jevanelje nije od ljudi, ve od Boga.
Galatima je ono obznanjeno posredstvom tela, pa ipak, oni nisu
dugovali telu nijedan od blagoslova koji su primili. Kakvo slepilo, ka-
kva zaluenost ih je morala snai kad su pomislili da mogu svojim
naporima da usavre ono to je samo Boja sila mogla da zapone u
njima! Jesmo li mi nauili ovu lekciju? Pa gde je to vae blaenstvo (U
ta se pretvorilo vae zadovoljstvo eng. prev)? (Gal. 4,15)
Svako ko je bar jednom upoznao Gospoda, zna da je poznanstvo
s Njim prava radost. Za oekivati je da e novoobraeni ovek imati
ozareno lice i radosno svedoanstvo. Tako je bilo i sa Galatima. Me-
utim, sada je njihovo zahvaljivanje ustupilo mesto prepirkama i me-
usobnim borbama. Prvobitna radost i toplina prve ljubavi postepeno
su odumirali. Tako nije trebalo da bude. A put je pravedniki kao
svijetlo vidjelo, koje sve vema svijetli dok ne bude pravi dan (Prie
4,18). Pravednici ive verom. Kada se ljudi okrenu od vere, ili pokua-
ju da je zamene delima, svetlost nestaje. Isus je rekao: Ovo sam vam
govorio, da moja radost bude u vama i da se vaa radost ispuni (Jovan
15,11). Izvor ivota nikad ne presuuje. Njegove zalihe se ne smanjuju.
Ako naa svetlost tamni, ako se naa radost pretvara u natmurenost, i
monotono ponavljanje, moemo znati da smo skrenuli sa puta ivota.
Galatima 4,21-27:
Kaite mi, vi koji elite da budete pod zakonom, zar ne
ujete zakona? Napisano je, naime, da je Avraam imao dva
107
ISVOJN KAO SNOV
sina: jednoga od robinje, a drugoga od slobodne. Ali onaj od
robinje roen je na telesan nain, a onaj od slobodne na
osnovu obeanja. Sve je to slikovito reeno: ove dve ene to
su dva saveza; jedan od Sinajske gore, koji raa za robovanje,
i to je Agara. Jer Sinajska gora je u Arabiji; ona odgovara sa-
danjem Jerusalimu, koji robuje sa svojom decom. Gornji Je-
rusalim, meutim, slobodan je i on je naa mati. Napisano je,
naime: Razveseli se nerotkinjo koja ne raa, klikni i uzvikni
ti koja ne trpi poroajne muke; jer ostavljena ima vie dece
nego ona koja ima mua.
Koliko njih vole puteve za koje svi osim njih samih vide da e ih
odvesti pravo u smrt! Kada bi samo njihove oi bile otvorene da vide
posledice koje ih ekaju na kraju njihovog puta na kojem istrajavaju,
izabirajui kratkotrajno uivanje greha pre nego pravednost i dugo-
venost. Biti pod Zakonom Bojim znai biti osuen kao grenik,
okovan u lance i osuen na smrt. Ipak, pored Galata milioni su poka-
zali da vole takvo stanje i mnogi jo uvek to ine. Kada bi takvi samo
uli ta Zakon govori! tavie, nema razloga da ne uju, jer Zakon go-
vori kao kad gromovi grme. Ko ima ui neka slua. (Mat. 11,15)
On kae: Isteraj robinju i njenog sina; jer robinjin sin nee na-
slediti sa sinom slobodne (Gal. 4,30 kombinacija arni-Karad-
i). On izrie smrt svima koji nalaze zadovoljstvo u slabim i bednim
stihijama ovog sveta. Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu to
je napisano u knjizi zakona da to ini (Gal. 3,10). Jadni rob mora
biti isteran napolje u krajnju tamu; onde e biti pla i krgut zuba
(Mat. 25,30). Jer, gle, ide dan, koji gori kao pe, i svi e ponositi i svi
koji rade bezbono biti strnjika, i upalie ih dan koji ide, veli Gospod
nad vojskama, i nee im ostaviti ni korijena ni grane. Stoga Pamtite
zakon Mojsija sluge mojega, kojemu zapovjedih na Horivu za svega
Izrailja uredbe i zakone (Malahija 4,1.4). Svi koji su pod Zakonom,
svejedno da li se zovu Jevreji ili neznaboci, hriani ili pagani svi
su oni sotonino roblje, baeni u ropstvo prestupa i greha, i moraju da
budu isterani napolje. Zaista, zaista, kaem vam, da je svaki ko
108
grei rob greha. A rob ne ostaje u kui doveka; sin ostaje doveka
(Jovan 8,34.35). Hvala, dakle, Bogu za Njegovo usinovljenje.
Lani uitelji hteli su da ubede brau da e postati Avramova deca,
a time i naslednici obeanja, odvraanjem od svesrdne vere u Hrista i
oslanjanjem na dela koja sami mogu da ostvare. Sva telesna deca nisu
deca Boija, nego deca obeanja smatraju se kao pravo potomstvo (Ri-
mlj. 9,8). Od dva Avramova sina, jedan je roen po telu, a drugi je, po
obeanju, roen od Duha. Verom i sama Sara dobi silu da zatrudni,
iako je ve bila i suvie stara, zato to je smatrala vernim onoga koji joj
je obeao (Jevr. 11,11 kombinacija KJV-arni).
Agara je bila egipatska robinja. Sinovi robinje takoe su bili robo-
vi, ak i kad su njihovi oevi bili slobodni ljudi. Tako je i Agara svog
sina mogla da rodi samo za ropstvo.
Meutim, mnogo pre nego to je Ismail, dete-rob, roen, Gospod
je jasno naglasio Avramu da e njegov roeni i slobodni sin, kojeg e
imati sa svojom slobodnom enom Sarom, naslediti obeanje. Tako to
radi Svemogui.
Ove dve ene to su dva saveza (zaveta). Dve ene, Agara
i Sara, predstavljaju dva zaveta. itamo da je Agara gora Sinaj, koja
raa (decu) za robovanje. I kao to Agara moe da rodi samo robove,
tako isto Zakon, upravo onaj Zakon koji je Bog izgovorio na Sinaju,
ne moe da stvori slobodne ljude. On ne moe nita drugo osim da ih
dri u ropstvu. Zakon donosi gnev, jer kroz Zakon dolazi poznanje
greha
3
(Rimlj. 4,15; 3,20). Ljudi su pod Sinajem obeali da e drati
Zakon koji im je predat. Meutim, oni u sebi nisu imali snage da ga
ispune.
Gora Sinaj raa decu za robovanje (Gal. 4,24 eng. prev), jer
njihovo obeanje da e sebe uiniti pravednicima svojim sopstvenim
delima, nije dalo rezultat niti e to ikad moi.
Zamislite ovu situaciju: ljudi su bili u ropstvu greha. Nisu imali
snage da raskinu njegove lance. Izgovaranje Zakona nije nita prome-
nilo u pogledu njihovog poloaja. Ako je ovek u zatvoru zbog zloina,
on ne dobija slobodu tako to e sluati paragrafe zakona koje e mu
3 Svest o grehu prim. prev.
109
ISVOJN KAO SNOV
neko itati. itanje zakona koji ga je smestio iza brave, samo e uiniti
njegovo zatoenitvo jo bolnijim.
Znai li to da ih je sam Bog doveo u ropstvo? Ni u kom sluaju.
On nije traio od njih, niti ih je na bilo koji nain podsticao da uine
onaj zavet na Sinaju. etiri stotine i trideset godina pre tog vreme-
na On je uinio zavet sa Avramom, koji je bio dovoljan da ispuni sve
ciljeve. Taj zavet bio je potvren u Hristu, i zato je bio Zavet odozgo
(vidi Jovan 8,23). Bog je obeao pravednost kao besplatan dar koji On
Sam daje posredstvom vere, i on ukljuuje sve narode. Sva uda koja je
Bog uinio da bi oslobodio decu Izrailjevu iz egipatskog ropstva, bilo
je samo pokazivanje Njegove sile da njih, ali i nas, oslobodi iz ropstva
greha. Da, osloboenje iz Egipta bilo je slika ne samo Boje sile, nego i
Njegove elje da ih izvede iz tamnice greha.
Dakle, kada je narod doao do Sinaja, Bog ih je jednostavno
uputio u ono to je upravo uinio i onda je rekao: A sada ako dobro
uzasluate glas moj i uuvate zavjet moj, biete moje blago mimo sve
narode, premda je moja sva zemlja (2. Mojs. 19,5). Na koji je On to
zavet mislio? Svakako na onaj koji je ve bio na snazi na Svoj zavet
dat Avramu. Da su samo drali Boji zavet, da su odrali veru i verovali
Njegovim obeanjima, bili bi Boje naroito blago (eng. prev). Kao
vlasnik cele zemlje, On je mogao da uini za njih ono to je obeao. i-
njenica da su oni u svojoj samodovoljnoj urbi preuzeli celokupnu od-
govornost na sebe, ne znai da ih je Bog naveo da naprave takav zavet.
Da su deca Izrailjeva koja su izala iz Egipta hodala stopama vere
naega oca Avraama (Rimlj. 4,12), nikad se ne bi hvalili da mogu da
dre Zakon sa Sinaja, Jer obeanje Avraamu ili njegovom potomstvu
da e on biti naslednik sveta, nije dolo posredstvom zakona, ve
posredstvom pravednosti u veri (Rimlj. 4,13). Vera opravdava. Vera
stvara pravednika. Da su ljudi imali Avramovu veru, oni bi imali i pra-
vednost koju je on imao. Na Sinaju bi Zakon, koji je objavljen radi
prestupa (eng. prev), bio stavljen u njihova srca. Ne bi bilo potrebe da
ih bude njegovi gromovi, kako bi postali svesni svog stanja. Bog nikada
nije oekivao od njih, kao to ni sada od nas ne oekuje, da dostignu
pravednost kroz Zakon koji je objavljen na Sinaju. To potvruje sve to
110
je sa Sinajem povezano. Ipak, Zakon je istina i on se mora drati. Bog
je ljude oslobodio iz Egipta da bi uvali zapovijesti njegove, i zakone
njegove pazili (Psalam 105,45). Mi ne dobijamo ivot tako to drimo
Zapovesti, nego nam Bog daje ivot da bismo mogli da ih drimo kroz
veru u Njega.
Dva paralelna zaveta. Govorei o Agari i Sari, apostol kae:
ove dve ene to su dva saveza. Ova dva zaveta (ili saveza) postoje i
danas. Ona nisu vremenski odreena, ve se odnose na stanje u kojem
se ljudi nalaze. Neka niko ne laska sebi da ne moe da bude pod starim
zavetom zato to je njegovo vreme prolo. Starozavetno vreme je prolo
samo u smislu to ste u prolom vremenu izvravali volju mnogo-
boaca time to ste iveli u raskalanostima, poudama, pijanenjima,
pirovanjima, pijankama i bezbonom idolopoklonstvu. (1. Petr. 4,3)
Razlika koja ovde postoji, ista je kao i razlika izmeu slobodne
ene i robinje. Agarina deca, ma koliko da ih ima, robovi su. Sarina
deca su, naprotiv, uvek slobodna. Dakle, zavet sa Sinaja dri u rop-
stvu sve one koji su vezani njime, dok Zavet koji dolazi odozgo donosi
slobodu ne slobodu od poslunosti, nego slobodu od neposlunosti
Zakonu. Sloboda nije izvan Zakona ve u njegovim okvirima. Hri-
stos oslobaa od prokletstva koje predstavlja krenje Zakona, kako bi
blagoslov mogao da doe na nas. Taj blagoslov je poslunost Zako-
nu. Blago onima kojima je put ist, koji hode u zakonu Gospodnjem
(Psalam 119,1). Biti blagosloven znai biti slobodan. Hodiu slobod-
no, jer traim zapovijesti tvoje. (Psalam 119,45)
Razlika izmeu dva zaveta ukratko se moe objasniti na sledei
nain: u sinajskom zavetu sami smo morali da imamo posla sa Zako-
nom, dok u zavetu koji je odozgo imamo Zakon u Hristu. Prvi sluaj
predstavlja smrt za nas, jer je Zakon otriji od svakog maa sa dve o-
trice, i mi nismo u stanju da se borimo s njim, a da to nema fatalni is-
hod po nas. U drugom sluaju imamo Zakon u ruci Posrednika (Gal.
3,19 eng. prev). U prvom sluaju re je o onom to mi moemo da
uinimo; drugi sluaj podrazumeva ono to Boji Duh moe da uini.
Zapamtite da u celoj Poslanici Galatima nema govora o tome da
li treba ili ne treba da se dri Zakon. Jedino pitanje koje se postavlja
111
ISVOJN KAO SNOV
je: Kako emo ga drati? Da li e to biti nae sopstveno delo, pri emu
nagrada vie nije pitanje milosti, nego duga (zaraene plate), ili to tre-
ba da bude Boje delo u nama, koje obuhvata oboje da hoemo i da
inimo ono to je Njemu ugodno?
Gora Sinaj protiv gore Sion. Kao to postoje dva zaveta, postoje
i dva grada, povezana sa zavetima. Sadanji Jerusalim pripada starom
zavetu i gori Sinaj. On nikada nee biti slobodan, ali e biti zamenjen
Bojim Gradom, nebeskim Jerusalimom, koji treba da sie s neba
Otkrivenje 3,12; 21,1-5. To je grad koji je Avram oekivao, grad koji
ima vrste temelje, iji je graditelj i tvorac Bog (Jevr. 11,10). Uporedite
ovo sa Otkrivenjem 21,14.19.20.
Mnogi polau svoje najvee, pa ak i sve svoje nade, u sadanji Je-
rusalim. Za takve do dananjeg dana ostaje isto pokrivalo pri itanju
Staroga saveza i ne podie se (2. Kor. 3,14). Oni zapravo trae goru Si-
naj i stari zavet, da bi se spasili. Meutim, tu se spasenje ne moe nai.
Jer vi niste prili gori koja se moe opipati i koja je zaarena od vatre,
ni tmini, ni pomrini, ni oluji, ni zvuku trube, ni glasu rei ... Nego ste
prili Sionskoj gori i gradu Boga ivoga, nebeskom Jerusalimu... i po-
sredniku novoga saveza, Isusu, i krvi kropljenja, koja govori bolje nego
Aveljeva krv (Jevr. 12,18-24). Ko god se Bogu klanja sa licem okre-
nutim ka Novom Jerusalimu i samo s tog mesta oekuje blagoslov, on
trai novi zavet, goru Sion i slobodu; jer Gornji Jerusalim... slobodna
je. Od ega je slobodna? Slobodna je od greha; i s obzirom na to da je
ona naa mati, ona nas ponovo raa i tako sada postajemo slobodni
od greha. Da li to znai slobodni od Zakona? Da, svakako, jer Zakon
ne osuuje one koji su u Isusu Hristu.
Meutim, ne dajte da vas iko vara praznim reima, govorei vam
da odsad slobodno moete da gazite nogama Zakon, koji je Sam Bog
objavio u tako zastraujuem ispoljavanju Svog velianstva na Sinaju.
Pristupajui drugoj gori, Sionu, to jest, Isusu koji je Posrednik novog
zaveta i Njegovoj krvi kropljenja, mi postajemo slobodni od greha, od-
nosno, od prestupanja Zakona. Podnoje Bojeg prestola na Sionu je
Njegov Zakon. Od ovog prestola sevaju iste munje, uju se isti gromovi
i glasovi (vidi Otkrivenje 4,5; 11,19) kao i sa Sinaja, jer je re o istim
112
Zakonu. Meutim, to je presto blagodati (milosti) (Jevr. 4,16). Zato,
uprkos gromovima, moemo smelo da pristupamo ovom prestolu, si-
gurni da emo od Boga dobiti milost. Takoe, nai emo neophodnu
blagodat za vreme kad nam ona zatreba, milost koja e nam biti od
pomoi u asovima iskuenja koja e nas mamiti na greh, jer posred
prestola, od Jagnjeta koje je zaklano (v. Otkrivenje 5,6), tee reka vode
ivota, donosei nam direktno iz Hristovog srca zakon Duha ivota
(Rimlj. 8,2). Mi pijemo tu vodu, kupamo se u njoj, i tu nalazimo oi-
enje od svih svojih greha.
Zato onda Bog nije ljude doveo odmah i pravo do gore Sion, gde
su mogli da nau Zakon kao ivot, nego su najpre morali da dou pod
Sinaj, gde ih je jedino smrt ekala?
To je sasvim prirodno pitanje na koje je lako odgovoriti. To je bilo
zbog njihovog neverovanja. Kada je Bog izveo izrailjski narod iz Egip-
ta, imao je nameru da ih vodi put gore Sion, i to najkraim moguim
putem. Poto su preli Crveno more, zapevali su pesmu koja je bila
delo nadahnua; jedan njen deo glasi: Vodi milou svojom narod,
koji si iskupio, vodi krjepou svojom u stan svetosti svoje... Odvee
ih i posadie ih na gori naljedstva svojega, na mjestu koje si sebi za
stan spremio, Gospode, u svetinji, Gospode, koju su tvoje ruke utvrdile
(osnovale eng. prev) (2. Mojs. 15,13.17). Da su nastavili da pevaju
ovu pesmu, vrlo brzo bi stigli do Siona; jer koje iskupi Gospod, vratie
se i doi e u Sion pjevajui, i vjena e radost biti nad glavom njiho-
vom (Is. 35,10). Razdvajanje Crvenog mora bilo je dokaz za to (vidi
Isaija 51,10.11). Naalost, oni su brzo zaboravili Gospoda i poeli su da
gunaju, iskazujui svoje neverovanje. Iz tog razloga, Zakon je poradi
prestupa dodat (Gal. 3,19). To to su stigli do Sinaja umesto Siona,
bila je njihova greka, rezultat njihovog neverovanja.
Pored svega, Bog Sebe nije ostavio bez svedoanstva o Svojoj ver-
nosti (doslednosti). Na sinajskoj gori Zakon je bio u ruci istog Posred-
nika, Isusa, kome takoe dolazimo i kada pristupamo drugoj gori, Si-
onu. Iz stene na Horivu, a to je Sinaj, potekao je mlaz vode ivota; ova
voda ima svoj izvor u Hristovom srcu (vidi 2. Mojs. 17,6; 1. Kor. 10,4).
Tu su oni opet imali stvarnost koja je simbolino predstavljena gorom
113
ISVOJN KAO SNOV
Sion. Svako ko bi se tu (pod Sinajem) obratio Bogu, video bi Njegovu
neskrivenu slavu, onako kako je to Mojsije video, i bio bi tom istom
slavom preobraen i osposobljen za slubu pravednosti, umesto slube
osuenja. Doveka je milost Njegova; iznad oblaka gneva iz kojih se-
vaju munje i biju gromovi Zakona, nalazi se Lice sa kojeg blista slava,
Sunce pravednosti iji zraci ine dugu obeanja.
Galatima 4,28-31:
A vi ste, brao, deca obeanja kao Isaak. Ali kao to je
nekada onaj to se rodio na telesan nain gonio onoga koji
je na duhovan nain roen, tako biva i sada. Nego ta kae
Pismo: Odbaci (isteraj Karadi) robinju i njenog sina; jer
robinjin sin nee naslediti sa sinom Slobodne. Zato, brao, mi
nismo deca robinje, nego one slobodne.
Ovde se nalazi uteha za svaku duu! Ti si grenik, ili u najboljem
sluaju neko ko se trudi da bude hrianin, i drhti od straha od ovih
rei: Isteraj napolje roba! Shvata da si rob, da greh ima vlast nad
tobom i da te vezuju uad loih navika. Mora nauiti da se ne plai
kada Gospod govori, jer On izrie mir, ak i kad je to izgovoreno gla-
som gromova! to je uzvieniji ovaj glas, to je vei mir koji on donosi.
Ohrabri se!
Sin robinje je ono to se naziva telom i telesnim delima. Meso
(telo) i krv ne mogu da naslede carstvo Boije, niti raspadljivost na-
sleuje neraspadljivost (1. Kor. 15,50). Ali Bog kae: Isteraj robinju
i njenog sina. Ako si voljan da dopusti da Njegova volja bude ostva-
rena u tebi kao to je na nebu (Mat. 6,10), On e videti kako se tvoja
telesnost (tvoje telo bukv. prev) i njena dela izgone napolje, a ti e
biti osloboen ropstva propadljivosti za slavnu slobodu dece Boi-
je (Rimlj. 8,21 eng. prev). Zapovest koja te toliko plai, samo je glas
koji zapoveda zlom duhu da izae napolje i da vie ne ulazi u tebe. Ovaj
glas objavljuje ti pobedu nad svakim grehom. Primi Hrista verom i
imae silu da postane dete Boje, naslednik carstva koje se ne menja
i ne prolazi, nego traje veno, zajedno sa svojim narodom.
114
Stojte, dakle, vrsto (Gal. 5,1). Gde da stojimo? U slobodi
Hristovoj, koji se radovao Zakonu Gospodnjem jer je on bio u Nje-
govom srcu (vidi Psalam 40,8
4
). Jer te je zakon Duha ivota u Hristu
Isusu oslobodio od zakona greha i smrti (Rimlj. 8,2). Stojimo jedino
pomou vere. U ovoj veri nema ni traga od ropstva. Nju ini savre-
na sloboda sloboda due, sloboda misli, kao i sloboda delovanja. Ne
samo da nam je data sposobnost da drimo Zakon, ve nam je dat i
um koji nalazi zadovoljstvo u tome. Mi se ne pokoravamo Zakonu zato
to ne vidimo drugi nain da izbegnemo kaznu; opet bi to bilo ropstvo
koje frustrira (razdrauje bukv. prev). Upravo iz tog ropstva nas Boji
zavet oslobaa.
Suprotno ovakvom ropstvu, prihvaeno Boje obeanje ini da u
nas bude stavljen um Duha, kako bismo najvee zadovoljstvo mogli
nai u poslunosti svim zahtevima Boje Rei. Dua je slobodna kao
ptica kad se vine iznad planinskih vrhova. Slavna je to sloboda dece
Boje pred kojima se prostire sva irina, i koja ne moraju da budu nad-
zirana, nego im se moe verovati gde god da se nau, jer svaki njihov
korak predstavlja delovanje i pokret Bojeg svetog Zakona. Zato se
zadovoljavati ropstvom pored tako neograniene slobode koja je vaa?
Vrata tamnice su otvorena; izaite napolje na Boju slobodu.
4 Engleski prevod kae: S oduevljenjem (radosno) inim volju tvoju Boe moj;
Zakon je Tvoj u srcu mom. prim. prev.
115
5. IUH INI DA SPASEN}E BUDE LAKO
Galatima 5,1:
Hristos nas je oslobodio za slobodu. Stojte, dakle, vr-
sto i ne potinjavajte se opet ropskom jarmu.
Veza izmeu etvrtog i petog poglavlja je tako bliska da je teko
shvatiti zato na ovom mestu uopte postoji podela na poglavlja.
Sloboda koju Hristos daje. Kada se Hristos otkrio u telu, Nje-
gov zadatak je bio da oglasi zarobljenima slobodu i sunjima da e
im se otvoriti tamnica (Is. 61,1). uda koja je inio bila su praktine
ilustracije Njegovog osnovnog zadatka. Jedno takvo udo, moda naj-
upeatljivije od svih, sada emo prouiti:
A kad je uio u subotu u jednoj sinagogi, gle, onde je bila ena
koja je osamnaest godina imala duha, izazivaa bolesti (duh slabosti
eng. prev), i bila je zgrena te nije mogla da se sasvim ispravi. Kada je
Isus vide, dozva je i ree joj: eno, osloboena si svoje bolesti. I stavi
ruke na nju, pa se odmah ispravi i slavljae Boga. (Luka 13,10-13)
I kad se licemerni stareina sinagoge alio zato to je Isus uinio
ovo udo u subotu, On je podsetio da bi svako od prisutnih razvezao
svog vola ili magarca na ovaj dan, izveo ga iz tale i odveo do vode. Za-
tim je dodao: A ovu Avraamovu ker, koju je satana svezao evo, osa-
mnaest godina, zar nije trebalo osloboditi ove sveze u subotnji dan?
(stih 16)
U ovom sluaju postoje dva momenta koja su u ovoj prilici vredna
pomena: a) enu je vezao sotona, i b) ona je imala duh slabosti, ili
odsustvo snage.
Sada obratite panju na to koliko je ovo precizan opis naeg stanja
u kojem smo bili pre nego to smo sreli Hrista.
1) Sotona nas je vezao, zarobio da (inimo) njegovu volju (2.
Tim. 2,26). Svaki koji ini greh, rob je grehu (Jovan 8,34), i ko tvori
greh od avola je (1. Jov. 3,8). Bezbonika e uhvatiti njegova beza-
116
konja, i u ua grijeha svojih zaplee se (Prie 5,22). Greh je ue kojim
nas sotona vezuje.
2) Mi imamo duh slabosti i ni na koji nain ne moemo da se
ispravimo , ili oslobodimo lanaca kojima smo vezani. Dok smo mi jo
bili slabi (bez snage eng. prev) (Rimlj. 5,6), Hristos je umro za nas.
Ove dve rei, bez snage, prevod su potpuno iste rei koja je prevede-
na kao slabost (Luka 13,11), u prii o eni koju je Isus izleio. Ona je
bila bez snage. To je nae stanje.
ta Isus ini za nas? On uzima nau slabost i za uzvrat nam daje
Svoju snagu. Jer mi nemamo prvosvetenika koji ne moe saoseati
sa naim slabostima (Jevr. 4,15). On uze nae slabosti i ponese nae
bolesti (Mat. 8,17). On je postao sve to smo mi, da bismo mi mogli
postati sve to je On. On je roen pod Zakonom
1
, da iskupi one koji
su pod Zakonom (Gal. 4,4.5). On nas je oslobodio od kletve tako to
je Sam uinjen kletvom nas radi, da bi blagoslov mogao da doe na
nas. Iako nije znao za greh, On je bio uinjen grehom radi nas, da mi
u njemu postanemo pravednost Boija. (2. Kor. 5,21)
Zato je Isus oslobodio ovu enu od njene slabosti? Da bi ona mo-
gla slobodno da hoda. Svakako ne da bi nastavila da svojevoljno ini
ono to je ranije bila prinuena da ini. Zato On nas oslobaa od gre-
ha? Da bismo iveli slobodni od greha. to se tie slabosti naeg tela,
mi nismo u stanju da inimo pravednost koju trai Zakon. Da bi nas
ojaao, trebalo je da doe Hristos, u telu i sa silom koja nadvlauje to
telo. On nam daje Svoj moni Duh, kako bi pravednost Zakona bila
ispunjena u nama. U Hristu, mi hodimo ne po telu, nego po Duhu.
Nismo u stanju da kaemo na koji nain On to ini; samo On zna kako
se to deava, jer samo On raspolae silom. Meutim, mi moemo da
znamo da je to stvarnost.
Dok je ena o kojoj govorimo jo bila povijena i nesposobna da
se ispravi, Isus joj je rekao: eno, osloboena si svoje slabosti (Luka
13,12). Osloboena si to je svrena radnja. Upravo to isto On kae
nama. Svakom zatoeniku On objavljuje slobodu.
1 Na ovom mestu u Vukovom prevodu stoji: pokoren zakonu, to ne odgovara naj-
bolje duhu onoga to Pismo, a i Vagoner ele da kau prim. prev.
117
IU N A SASNJ BU AKO
ena nije mogla da se sasvim (nikako eng. prev) ispravi; ipak,
na Hristovu re, ona je odjednom postala uspravna. Ona to nije mogla
da uini, a ipak je uinila. Ono to je za ljude nemogue, mogue je
Bogu. Gospod prihvata sve koji padaju, i ispravlja sve pognute (Psa-
lam 145,14). Vera ne stvara injenice. Ona se samo hvata za njih. Nema
nijedne jedine due koja je pognuta pod bremenom greha, koje je soto-
na privezao na njena lea, a da tu duu Hristos ne podie. Sloboda pri-
pada svakoj takvoj osobi. Ona samo mora da je upotrebi. Neka poruka
bude jasno nadaleko objavljena! Neka svako ljudsko stvorenje uje da je
Hristos dao slobodu svakom robu. Hiljade njih radovae se ovoj vesti.
Hristos je doao da ponovo zadobije ono to je bilo izgubljeno. On
nas iskupljuje od kletve, ili tanije, iskupio nas je. Prema tome, kada
nas oslobaa, On nam daje slobodu koja je postojala jo pre nego to je
kletva dola. oveku je bilo dato da bude kralj itave zemlje. Nije samo
prvostvoreni ovek uinjen kraljem, ve celo oveanstvo. Kad Bog
stvori ovjeka, po obliju svojemu stvori ga. Muko i ensko stvori ih,
i blagoslovi ih, i nazva ih ovjek (i nazva ih Adam, to jest, ovek eng.
prev), kad bie stvoreni (1. Mojs. 5,1.2). Potom ree Bog: da naini-
mo ovjeka po svojemu obliju, kao to smo mi, koji e biti gospodar
od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od
svijeh ivotinja to se miu po zemlji.I stvori Bog ovjeka po obliju
svojemu, po obliju Boijemu stvori ga; muko i ensko stvori ih. I bla-
goslovi ih Bog, i ree im Bog: raajte se i mnoite se, i napunite zemlju,
i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih
i od svega zvjerinja to se mie po zemlji. (1. Mojs. 1,26-28)
Kada je Bog stvorio oveka, sve je stavio pod njegove noge (Jevr.
2,8). Tano je da sada ne vidimo da je sve potinjeno oveku. Ali Isusa
za malo (za kratko vreme eng. prev) uinjenog manjim od anela
vidimo slavom i au ovenana za smrtnu patnju (zbog samrtne pat-
nje koju je podneo eng. prev), da bi po milosti Boijoj za sve okusio
smrt (Jevr. 2,9). Tako On iskupljuje svakog oveka od prokletstva koje
je znailo gubitak vlasti nad zemljom. Kruna podrazumeva carstvo, a
Hristova kruna je ona koju je ovek imao, kada je bio postavljen nad
svim delima Bojeg stvaranja. Vaskrsli Hristos je (kao ovek u telu)
118
samo malo pre Svog vaznesenja na nebo rekao: Meni je dana sva vlast
na nebu i na zemlji. Zato idite (Mat. 28,18.19). To znai da nam je ista
vlast, koja je jednom bila izgubljena kroz greh, sada vraena kroz Njega.
Hristos je kao ovek okusio smrt za nas i preko krsta nas iskupio
od kletve. Ako smo s Njim razapeti, s Njim smo, takoe, i podignuti, i
postavljeni s Njim na nebesima, tako da je sada sve pod naim nogama.
Ukoliko ne znamo za ovo, to je samo zato to nismo dozvolili Duhu da
nam sve to otkrije. Oi naeg srca treba da budu prosvetljene Duhom,
kako bismo mogli da znamo kakva je nada na koju vas je pozvao, kakvo
je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva meu svetima. (Efes. 1,18)
Onima koji su umrli i vaskrsli zajedno s Hristom, upuuje se pod-
sticaj: Stoga neka ne caruje greh u vaem smrtnom telu da (vas ne
primora da eng. prev) sluate njegove poude (Rimlj. 6,12). U Hri-
stu mi imamo autoritet nad grehom, tako da on ne moe vie da vlada
nad nama.
Kad nas je oprao od naih greha u Svojoj sopstvenoj krvi, On
nas je uinio carevima i svetenicima Bogu i Ocu svome (Otkr. 1,5.6
eng. prev). Slavna je to vladavina! Slavna sloboda! Sloboda od sile
prokletstva, iako smo okrueni njime! Sloboda od ovog sadanjeg zlog
sveta, od poude tela, elje oiju i ponosa ivota! ak ni princ sila koje
su u vazduhu (Efes. 2,2 eng. prev), ni vladari ovog mranog sveta
(Efes. 6,12), ne mogu imati vlast nad nama! To su sloboda i autoritet
koje je Hristos posedovao kada je rekao: Odlazi, sotono! (Mat. 4,12),
i avo je morao odmah da Ga ostavi.
To je takva vrsta slobode, da nas nita na nebu ili na zemlji ne moe
prinuditi da inimo neto protiv svoje volje. Bog to nee ni da pokua,
jer je naa sloboda od Njega. Niko drugi, pak, nije u stanju da nad nama
vri prinudu. To je vlast koja vlada nad stihijama, tako da nam one slue
umesto da nas kontroliu. Nauiemo da svuda raspoznajemo Hrista i
Njegov krst, tako da kletva nee imati nikakvu silu nad nama. Nae e
zdravlje brzo procvasti, jer e se Hristov ivot otkriti u naim smrt-
nim telima. Tako slavnu slobodu nijedan jezik ne moe da opie.
vrsto, dakle, stojte! (Galatima 5,1) Rijeju Gospodnjom
nebesa se stvorie, i duhom usta njegovijeh sva vojska njihova... Jer on
119
IU N A SASNJ BU AKO
ree, i postade; on zapovjedi, i pokaza se (Psalam 33,6.9). Ista re koja
je stvorila zvezdane rojeve, sada nama govori: vrsto stojte! To nije
zapovest koja nas ostavlja bespomonima kao to smo bili pre nego to
je izgovorena; ona u sebi samoj nosi izvrenje dela koje je zapoveeno.
Nebesa nisu sama sebe stvorila, ve su nastala reju Gospodnjom. Do-
pustite im da vas ona poue. Podignite gore oi svoje i vidite; ko je to
stvorio? ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i
velike radi sile njegove i jake moi ne izostaje nijedno? (Is. 40,26). On
daje snagu umornome, i nejakome umnoava krjepost. (Is. 40,29)
Galatima 5,2:
Vidite, ja Pavle, kaem vam: ako se obreete, Hristos
vam nee nita pomoi.
Treba znati da je ovde u igri mnogo vie od samog obrednog ina
obrezanja. Ovu Poslanicu, koja toliko toga ima da kae o obrezanju,
Gospod je sauvao za nas, jer sadri poruku Jevanelja za sva vremena,
iako pitanje obrezanja nije gorua tema naeg vremena.
Danas je glavno pitanje kako dobiti pravednost spasenje od gre-
ha i nasledstvo koje dolazi zajedno s njom. Stoji injenica da se ona
jedino moe dobiti verom primanjem Hrista u srce, doputajui Mu
da On ivi Svoj ivot u nama. Avram je imao ovu Boju pravednost,
koja se ostvaruje verom Isusa Hrista, i Bog mu je dao obrezanje kao
znak koji potvruje tu injenicu. Ovaj znak imao je naroiti znaaj
za Avrama, jer ga je neprekidno podseao na njegov neuspeh, kada
je pokuao snagom svog tela da ispuni Boja obeanja. Zapis o ovim
dogaajima ima istu svrhu, kada je re o nama. On pokazuje da telo
nita ne pomae (Jovan 6,63), i da se stoga ne treba na njega oslanjati.
Sama injenica da je Hristos bio obrezan nije Mu donela nikakvu pred-
nost. Pavle je, takoe, bio obrezan, a iz praktinih razloga naloio je i
Timotiju da se obree Dela 16,1-3. Meutim, Pavle nije drao svoje
obrezanje, kao ni bilo koje drugo spoljanje obeleje, kao neto vredno
(vidi Filibljanima 3,4-7), i kada mu je predloeno da obree Tita, kao
uslov bez kojeg se ne moe dobiti spasenje, on to nije prihvatio.
120
Ono to je bilo dato da bude samo znak za ve postojeu injenicu
(stvarnost), naredne generacije shvatile su kao sredstvo kojim se ta i-
njenica stvara. Prema tome, u ovoj Poslanici obrezanje vai kao simbol
za sve vrste dela koja ljudi preduzimaju u nadi da e zadobiti praved-
nost. To su dela telesna, kao suprotnost delovanju Duha.
Istaknuta je istina da, ako ovek ma ta ini sa nadom da e tako
biti spasen, odnosno ako se nada da e spasenje ostvariti svojim sop-
stvenim delima, onda njemu Hristos... nee nita pomoi. Ukoliko
nije prihvaen kao sveobuhvatni Iskupitelj, Hristos u tom sluaju nije
uopte prihvaen. Ovo znai da, ako Hristos nije prihvaen zbog ono-
ga to On jeste
2
, onda je On odbaen. On ne moe biti neto drugo
osim to to jeste. On ni sa kim i ni sa im ne deli Svoj status Spasitelja.
Stoga, lako je uoiti da, ako se neko obrezuje sa nadom da e time pri-
miti spasenje, on na taj nain pokazuje da je lien vere u Hrista, kao
potpunog i jedinog Spasitelja oveanstva.
Bog je obrezanje dao kao znak vere u Hrista. Jevreji su to izopa-
ili i pretvorili u zamenu za veru, tako da, kada se Jevrejin hvali svo-
jim obrezanjem, on zapravo istie svoju sopstvenu pravednost. Ovo
nije omalovaavanje zakona, ve ljudske (ne)sposobnosti da ga ispuni.
Kada se podvlai da nijedan ovek nije u stanju da se priblii savr-
enstvu Zakona, onda se time velia slava Zakona, njegova svetost i
njegovi uzvieni zahtevi. Pravednost Zakona moe biti naa samo u
Hristu. Pravo obrezanje je sluenje Bogu u Duhu, radost u Hristu Isusu
i neoslanjanje na telo Filibljanima 3,3.
Galatima 5,3.4:
I ponovo svedoim svakom oveku koji se obrezuje
da je duan da izvri sav zakon. Odvojili ste se od Hrista vi
koji se zakonom opravdavate, otpali ste od blagodati.
Eto, povikae neko, ovde se nalazi dokaz da je Zakon neto to
treba izbegavati, jer Pavle kae da oni koji se obrezuju moraju da izvre
sav Zakon; on ih upozorava da se ne obrezuju.
2 Zbog onoga to je Njegova misija prim. prev.
121
IU N A SASNJ BU AKO
Ne budi tako nagao, prijatelju moj. Udubi se malo vie u rei ovog
teksta. Obrati panju na formulaciju treeg stiha u King Dejms verziji:
On je dunik celokupnom zakonu. Shvatie da problem nije u Zako-
nu, niti u izvravanju Zakona, nego u onome ko je dunik Zakonu. Zar
to nije ogromna razlika? Dobro je kad ima namirnice za jelo i odeu za
odelo, a alosno je kad mora da se zadui da bi sve to obezbedio. Jo je
tunije kad si zaduen, a ipak oskudeva u onom zbog ega si se zaduio.
Dunik je neko ko neto duguje. Onaj ko je duan Zakonu, duguje
to to Zakon trai pravednost. Dakle, svi koji su duni Zakonu, pod
kletvom su; jer pisano je Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu
(ko se ne povinuje svemu eng. prev) to je napisano u knjizi zakona
da to ini (Gal. 3,10). Prema tome, svakim svojim pokuajem da za-
dobije pravednosti na bilo koji drugi nain osim verom u Hrista, ovek
navlai na sebe prokletstvo venog duga. On je veni dunik, jer nema
nita ime bi otplatio svoj dug. injenica da je on dunik Zakonu da
duguje celokupnom Zakonu pokazuje da mora da ga izvrava u celi-
ni. Kako e on to postii? Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga
je on poslao (Jovan 6,29). Prestanimo da verujemo sebi, i prihvatimo i
priznajmo Hrista u svom telu. Tada e pravednost Zakona biti ispunje-
na u nama, jer vie neemo hodati po telu, nego po Duhu.
Galatima 5,5:
Jer mi Duhom na osnovu vere (na temelju vere, bukval-
no iz vere) oekujemo nadu pravednosti. (prevod grkog
teksta)
Ne prelazite na sledei tekst, a da prethodno niste proitali ovaj
stih nekoliko puta, inae biste mogli da zakljuite kako on kae neto
to zapravo ne kae. Dok ga itate, mislite o onome to ste ve nauili
o obeanju Duha.
Ne pomiljajte na to da ovaj stih ui kako, posedujui Duha, mi
treba da ekamo na pravednost! To nikako! Duh donosi pravednost.
Duh (je) ivot poradi pravednosti (Rimlj. 8,10). I kada on doe,
dokazae svetu da ima greha, i pravednosti, i suda (osvedoie svet o
122
grehu... eng. prev) (Jovan 16,8). Ko primi Duha, on ima osvedoenje
u greh, i u pravednost koja mu nedostaje, a to mu upravo Duh otkriva
i jedino On moe da mu je donese.
ta je pravednost koju donosi Duh? To je pravednost Zakona Ri-
mlj. 8,4. To znamo, jer shvatamo da je zakon duhovan. (Rimlj. 7,14)
ta emo onda sa nadom da emo biti pravedni koju oekujemo
pomou Duha? Zapazite da ovde ne kae: Kroz Duha se nadamo da
emo biti pravedni. Ovde je pre re o tome da ekamo nadu praved-
nosti koja je kroz veru, ili drugim reima, ekamo nadu koju donosi
posedovanje pravednosti. Hajde da brzo proemo kroz detalje ovog
predmeta, kako bismo osveili pamenje:
1) Boji Duh je Sveti Duh obeanja (Efes. 1,13 eng. prev). Po-
sedovanje Duha garantuje nam ispunjenje Bojeg obeanja.
2) Ono to nam je Bog obeao, kao deci Avramovoj, jeste nasled-
stvo. Sveti Duh je zaloga (garancija) ovog nasledstva, dok nam otku-
pljeni imetak ne bude sasvim obnovljen i tada e nam biti uruen
Efescima 1,13.14.
3) Ovo obeano nasledstvo jeste novo nebo i nova zemlja, u koji-
ma pravednost obitava 2. Petrova 3,13.
4) Duh donosi pravednost. On je Hristov Predstavnik, sredstvo
preko kojeg Lino Hristos, koji je ujedno i naa pravednost, dolazi u
nae srce da bi tu stanovao Jovan 14,16-18.
5) Prema tome, nada koju Duh donosi, jeste nada za nasledstvo
Bojeg carstva, zemlje koja e biti nanovo stvorena.
6) Pravednost koju nam Duh donosi jeste pravednost Zakona
Rimljanima 8,4; 7,14. Ona je Duhom napisana u naem srcu, umesto
na kamenim ploama 2. Korinanima 3,3.
7) Saetak celog izlaganja glasi: ako dopustimo Svetom Duhu da
doe i ispuni nas pravednou Zakona, umesto da za sebe mislimo
kako smo toliko sposobni da moemo sami da izvravamo Zakon,
onda imamo tu ivu nadu koja traje u nama. Nada Duha nada koju
u sebi nosi pravednost koja je od vere ne poseduje elemente nesigur-
nosti. Ona predstavlja vrsto uverenje. Nada se ne moe nai ni u emu
drugom. Onaj ko nema pravednost od Boga na osnovu vere (Filib.
123
IU N A SASNJ BU AKO
3,9), on takoe nema nikakvu nadu. Samo je Hristos u nama nada
slave. (Koloanima 1,27)
Galatima 5,6:
Jer u Hristu Isusu niti obrezanje ima silu (mo), niti ne-
obrezanje, nego vera koja kroz ljubav deluje. (prevod grkog
teksta)
Obrezanje ne moe nita da ostvari, kao ni neobrezanje. Vera, pak,
koja deluje kroz ljubav, moe sve. Takva vera koja deluje kroz ljubav,
postoji samo u Isusu Hristu.
No, ta je to to stalno govori o delanju? Nita drugo nego Boji
Zakon. Nijedan ovek nije u stanju da ga ispuni, u kakvom god stanju
bio, ili kakvi god da su uslovi u kojima se on nalazi. Neobrezan ovek
nema sile da dri Zakon, a obrezanje nema silu da ga osposobi za to.
Jedan se moe hvaliti svojim obrezanjem, drugi pak, svojim neobre-
zanjem; meutim, obojica to ine bez ikakvog osnova. Princip vere
iskljuuje svako hvalisanje Rimljanima 3,27. Kako jedino Hristova
vera moe da ispuni pravednost Zakona, nema nikakvog mesta za na
udeo u ovom delu, pa samim tim ni za isticanje onoga to smo mi ura-
dili. Sve Hristu ja dugujem.
3
Galatima 5,7-12:
Dobro ste trali; ko vas je spreio da se ne pokoravate
istini? To nagovaranje nije od onoga koji vas poziva. Malo
kvasca ukiseli sve testo. Uveren sam za vas u Gospodu da ne-
ete nita drugo misliti. A ko vas buni snosie osudu, ma ko
bio. Ako pak ja, brao, jo propovedam obrezanje, zato me
jo gone? Sablazan krsta je u tom sluaju ukinuta. O da bi bili
odseeni ti to vas bune. (kombinacija arni-Karadi)
Boji Zakon je istina Psalam 119,142. Braa u Galatiji poela
su da mu se pokoravaju. U poetku su imali uspeha, ali kasnije su bili
3 Rei hrianske himne prim. prev.
124
ometeni u svom napredovanju. Zato? Zato to nisu nastojali da ga
dostignu verom, nego delima; spotakoe se na kamen spoticanja (Ri-
mlj. 9,32). Hristos je put, istina i ivot, i u Njemu nema spoticanja.
Savrenstvo Zakona je u Njemu, jer je Zakon Njegov ivot.
Krst jeste, i uvek je bio simbol sramote. Raspee je znailo naj-
sramotniju smrt za koju se znalo. Apostol kae da, ako on propoveda
obrezanje (to jest, pravednost koja je od dela), sablazan krsta je u tom
sluaju ukinuta (Gal. 5,11). Sablazan (sramota, uvreda) krsta sastoji
se u priznanju ljudske slabosti i grenosti, kao i nesposobnosti da o-
vek uini bilo kakvo dobro. Uzimanje Hristovog krsta znai iskljuivu
zavisnost od Njega, i to u svemu; to je krajnje ponienje za ljudski po-
nos. Ljudima se dopada da sebe zamiljaju kao nezavisne osobe. Ali,
neka se propoveda krst, neka se obznani da u oveku nema dobra, i da
sve dobro mora biti primljeno kao dar; videete da e se odmah neko
uvrediti.
Galatima 5,13.14:
Jer vi ste, brao, pozvani na slobodu; samo neka ta slo-
boda ne bude povod ploti (ne bude na elju tjelesnu Karad-
i), nego ljubavlju sluite jedan drugome. Jer je sav zakon
naao svoje ispunjenje u jednoj rei, u: Ljubi blinjega svoga
kao samoga sebe.
Prethodna dva poglavlja govore o ropstvu i zatoenitvu. Pre nego
to je vera dola, bili smo zatvoreni pod grehom, dunici Zakonu.
Hristova vera nas je oslobodila, ali sa slobodom je dolo i upozorenje:
Idi i od sada vie ne grei (Jovan 8,11). Osloboeni smo od greha, a
ne da bismo greili. Koliko njih ini greku kada je re o ovome!
Mnogi iskreni ljudi zamiljaju da, kada smo u Hristu, slobodno
moemo da ignoriemo Zakon i da mu prkosimo, zaboravljajui pri
tom da je greh prestupanje Zakona 1. Jovanova 3,4. Sluiti telu zna-
i initi greh, jer je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer
se ne pokorava Boijem zakonu, niti moe (Rimlj. 8,7). Apostol nas
upozorava da ne zloupotrebljavamo slobodu koju nam Hristos pokla-
125
IU N A SASNJ BU AKO
nja, kako krenjem Zakona ne bismo ponovo sebe doveli u ropstvo.
Umesto toga, treba u ljubavi da sluimo jedan drugom, jer je ljubav
ispunjenje Zakona.
Hristos nam daje slobodu koju smo imali jo u vreme prvobitne
vlasti. Zapamtite da je ovu vlast Bog dao itavom oveanstvu, i da su
u Hristu svi uinjeni carevima. Ovo pokazuje da je jedino ljudsko bie
nad kojim jedan hrianin sme da vlada, on sam. U Hristovom carstvu
veliki je onaj ovek koji vlada svojim sopstvenim duhom.
Kao carevi, mi svoje podanike nalazimo u delima stvaranja koja
se nalaze na niem stupnju poretka, u prirodnim elementima, u svom
telu, ali ne i u naim blinjima. Njima smo duni da sluimo. Treba da
imamo u sebi istu misao koja je bila u Hristu, dok je jo bio u carskim
dvorima na nebu, u obliju Bojem, koja Ga je navela da uzme obli-
je sluge Filibljanima 2,5-7. Ovo je On potvrdio tako to je oprao
noge uenicima, potpuno svestan injenice da je On njihov Uitelj i
Gospod, da je doao od Boga i da se Bogu vraa Jovan 13,3-13. tavi-
e, kada se svi iskupljeni sveti pojave u slavi, Sam Hristos e se opasati
i posadie ih za trpezu, pa e pristupiti i sluie im. (Luka 12,37)
U sluenju se nalazi najuzvienija sloboda u sluenju naim
blinjima, u ime Isusovo. Onaj ko ini ovu najveu slubu (koja nije
najvea po ljudskim merilima, jer je ljudi smatraju najniom), najve-
i je ovek u Bojim oima. Ovu slubu uimo od Hrista koji je Car
nad carevima i Gospodar nad gospodarima, jer kao takav, On je svima
sluga i vri slubu koju niko ne eli, niti je u stanju. Sve Boje sluge
istovremeno su i carevi.
Ljubav je ispunjenje Zakona. Ljubav nije zamena za dranje
Zakona, ve njegovo savrenstvo. Ljubav ne priinjava zla blinjemu;
ljubav je, dakle, ispunjenje zakona (Rimlj. 13,10). Ako ko kae: vo-
lim Boga, a mrzi svoga brata, laa je; jer ko ne voli svoga brata koga je
video, ne moe voleti Boga koga nije video (1. Jov. 4,20). Ako ovek
voli svog blinjeg, onda mora biti da voli i Boga. Ljubav (je) od Boga,
jer Bog je ljubav (1. Jov. 4,7.8). Dakle, ljubav je Boji ivot. Ako je taj
ivot u nama i ako mu je doputeno da slobodno struji, Zakon e ne-
minovno biti u nama jer Boji ivot predstavlja zakon za sva stvorenja.
126
Po tom smo poznali ljubav, to je on poloio svoj ivot za nas; i mi
smo duni da poloimo svoje ivote za brau. (1. Jov. 3,16)
Ljubav je nesebinost. Ljubav je sluenje, injenje neega u ko-
rist drugih; stoga, je jasno da ljubav ne misli o sebi. Onaj koji istinski
voli, on ne misli ni o emu drugom osim kako da bude na blagoslov
drugima. Tako itamo: Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne za-
vidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se (nije arogantna eng. prev), ne
ponaa se nepristojno, ne trai svoje (ne insistira na svom miljenju
eng. prev), ne ljuti se, ne uraunava (ne pamti zlo eng. prev) zlo. (1.
Kor. 13,4.5)
Na ovoj taki koja je od ivotnog znaaja, mnogi ine greku.
Sreni su oni koji su otkrili u emu gree i koji su doli do razumeva-
nja i praktinog iskustva istinske ljubavi. Ljubav ne trai svoje. Zbog
toga samoljublje uopte nije ljubav, u onom pravom smislu rei. Ono
je obian podli falsifkat. Ipak, mnogo toga to se u ovom svetu naziva
ljubavlju, zapravo je samo ljubav prema sebi, a ne ljubav prema drugo-
me. ak i ono to bi trebalo da je najvii oblik ljubavi za koju ljudi na
zemlji znaju, ona vrsta ljubavi kojom je Bog predstavio Svoju ljubav
prema Svom narodu ljubav izmeu mua i ene, ee je sebinost
nego prava ljubav. ak i u naizgled dobrim brakovima koji doprinose
bogatstvu i drutvenom poloaju suprunika, gotovo u svakom poje-
dinanom sluaju, strane u braku vie misle na sebe i svoju linu sreu,
nego na sreu svog ivotnog saputnika. U onoj meri u kojoj postoji
prava nesebina ljubav, u toj meri postoji i srea. To je lekcija koju ovaj
svet sporo ui, naime, da se prava srea moe nai samo onda kada
prestanemo da je traimo za sebe, poevi da usreujemo druge.
Ljubav nikada ne prestaje. Ovde se nalazi jo jedan test koji
otkriva da mnogo toga to se zove ljubav, u stvari to nije. Ljubav nikada
ne prestaje. Koristi se re nikada u apsolutnom smislu. Ovde nema
izuzetaka niti olakavajuih okolnosti. Ljubav ne zavisi od okolnosti.
esto ujemo kako se neija ljubav hladi; meutim, to se nikada ne
moe dogoditi s pravom ljubavlju. Ona je uvek topla, vazda iva i u po-
kretu, nita ne moe da zamrzne izvor ljubavi. Ljubav je apsolutno be-
skrajna i nepromenljiva, jednostavno zato to je ona Boji ivot. Nema
127
IU N A SASNJ BU AKO
druge prave ljubavi osim ljubavi Boje, pa je zato jedina mogunost da
se prava ljubav ispolji meu ljudima, da se Boja ljubav izobilno izlije
u njihova srca posredstvom Svetog Duha.
Ponekad, kad se nekome izjavi ljubav, onaj kome se ljubav ukazuje
pita: Zato me voli? Kad bi iko mogao dati razlog za ljubav! Ljubav
je samoj sebi razlog. Ako bi onaj koji ljubi mogao da odgovori zato
nekog voli, time bi pokazao da u stvari ne voli. ta god da navede kao
razlog za svoju ljubav, taj razlog bi mogao da nestane, a s njim bi ne-
stala i njegova tobonja ljubav. Meutim, ljubav nikada ne prestaje.
Stoga, ljubav ne zavisi od okolnosti. Jedini odgovor koji se moe dati na
pitanje zato neko voli, jeste: Zbog ljubavi. Ljubav ljubi, jednostavno,
zato to je ljubav. Ona je kvalitet osobe koja voli, a opet, ta osoba voli
zato to ima ljubav, bez obzira na karakter objekta njene ljubavi.
Ova istina se najbolje vidi kada se vratimo nazad Bogu, izvoru lju-
bavi. On je ljubav. Meutim, nikakvo objanjenje Njegovog postojanja
se ne moe dati. Najuzvienija ljudska predstava ljubavi je volim zato
to sam voljen, ili zato to je predmet nae ljubavi ljubak. Ali, Bog voli i
one koji nisu ljupki (koji su neprivlani). On, dalje, voli i one koji Njega
mrze. Jer smo i mi nekad bili nerazumni, nepokorni, lutalice, robujui
raznim poudama i nasladama, provodei ivot u zloi i zavisti, omr-
znuti, mrzei jedan drugoga. A kad se pokaza dobrota i ovekoljublje
Boga, Spasitelja naega, spasao nas je (Tit. 3,3-5). Jer ako ljubite one
koji vas ljube, kakvu nagradu imate? Zar ne ine to isto i carinici?... Bu-
dite dakle savreni kao to je savren Otac va nebeski. (Mat. 5,46.48).
Ljubav ne ini zla blinjemu. Re blinji oznaava svakog ko
stanuje blizu. Ljubav se, dakle, iri na sve i svakoga s kim doe u kon-
takt. Onaj ko voli, neizostavno mora da voli svakoga.
S obzirom na to da ljubav ne ini zlo blinjem, oigledno sledi da
hrianska ljubav (a druge ljubavi osim ove zaista nema, kao to smo
to ve videli) ne odobrava ratove i borbe. Kada su vojnici pitali Jovana
Krstitelja ta treba da ine da bi postali sledbenici Bojeg Jagnjeta na
kojeg je Jovan ukazao, on im je odgovorio: Ne zlostavljajte nikoga
(Luka 3,14). Jedan drugaiji prevod ove Jovanove zapovesti glasi: Ne
zadajte nikome strah. Bio bi to veoma blag rat u kojem bi se primenji-
128
vala ova zapovest! Kada bi se neka vojska sastojala od hriana, pravih
Hristovih sledbenika, oni bi, umesto da pucaju u neprijatelja, nastojali
da saznaju ta je njihova potreba i pokuali da je zadovolje. Nego ako
je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga; ako je edan, napoj ga; jer ako
to ini, glava e mu goreti od srama. Ne daj da te zlo pobedi, nego ti
pobedi zlo dobrim. (Rimlj. 12,20.21)
Galatima 5,15-18:
Ako se pak meusobno ujedate i izjedate, pazite da je-
dan drugoga ne istrebite. Nego velim: ivite u Duhu pa neete
izvriti poudu ploti (elju tjelesnu Karadi). Jer plot (ti-
jelo Karadi) udi protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se
jedno drugom protivi, da ne inite to biste eleli. Ako li vas
Duh vodi, niste pod zakonom.
Pod uticajem loih savetnika, Galati su se udaljili od jednostavno-
sti vere i sami sebe doveli pod kletvu, a svoje due u paklenu opasnost.
Jer jezik je vatra, svet nepravde; jezik se nalazi meu naim udovima,
skrnavi sve telo i on zapaljuje ivotni tok (tok nae prirode, nae pri-
rodne tenje eng. prev), a pakao njega pali (Jakov 3,6). Jezik je pro-
dro vie ivota nego ma, jer ni ma nikad ne bi bio isukan, da nije bilo
nemirnog jezika. Niko ga ne moe ukrotiti, osim Boga. On je to uinio
u sluaju Galata ija su usta bila puna blagosiljanja i zahvalnosti; me-
utim, kakva je samo promena nastala! Kao rezultat kasnijih pouka
koje su primili, oni su spali sa blagosiljanja na prepiranje. Umesto da
govore tako da prosveuju i uzdiu jedan drugoga, oni su se prodirali
meusobno.
Kad u crkvi postoje prepirke i nesloga, budite sigurni da je tu
Jevanelje izopaeno. Neka se niko ne hvali svojom pravovernou i
vrstinom u veri, ako je sklon da se svaa ili ako moe da bude ispro-
vociran da prihvati svau. Razdor i nesloga znaci su odvajanja od vere,
ukoliko je ona ikad na tom mestu postojala. Poto smo, dakle, oprav-
dani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda naega Isusa
Hrista (Rimlj. 5,1). Ne samo da smo u miru s Bogom, ve imamo mir
129
IU N A SASNJ BU AKO
zajedno s Njim Njegov mir. Dakle, ovo novo ubeenje koje je dove-
lo do borbe i meusobnog prodiranja korienjem jezika koji je bio
zapaljen na nesvetoj vatri (tuem ognju), oigledno nije bilo od Boga
koji ih je dozvao Jevaneljem.
Samo jedan korak u stranu mogao je da dovede do konanog i
velikog rascepa. Dva pruna puta mogu izgledati kao da idu paralelno
jedan pored drugog. Ipak, oni se neosetno odvajaju, sve dok se toliko
ne raziu da je njihov svretak na sasvim suprotnim stranama. Malo
kvasca ukiseli sve testo (Gal. 5,9). Naizgled mala greka ma kakva da
je, u sebi sadri klicu svih poroka. Jer ko sav zakon dri, a pogre-
i samo u jednom, kriv je za sve (Jakov 2,10). Samo jedan pogrean
princip za koji je prionula naa volja, moe da uniti itav ljudski ivot
i karakter. Male lisice kvare vinograde.
Galatima 5,19-21:
A telesna dela su poznata, to su: blud, neistota, ras-
pojasanost, idolopoklonstvo, aranje, neprijateljstva, svaa,
pakost, srdnja, spletke, razdori, stranke, zavisti, pijanke, piro-
vanja, i ovima slina, za koja vam unapred govorim, kao to
ranije rekoh, da oni koji tako ta ine nee naslediti carstva
Boijeg. (kombinacija prevoda arni-Karadi)
Nije ba prijatan spisak, zar ne? Ali to nije sve, jer apostol dodaje:
I ovima slina. Dobro je razmiljati o onome to se nalazi na ovoj listi
i to povezati sa reima: Oni koji tako ta ine nee naslediti carstva
Boijeg. Uporedite ovaj spisak sa onim koji je dao Gospod u Mar-
ku 7,21-23 gde je nabrojano ono to izlazi iznutra, iz srca ovekovog.
Sve pomenuto prirodno pripada oveku. Sada uporedite oba spiska sa
onim u Rimljanima 1,28-32 gde se pominje ono to su inili neznabo-
ci, koji nisu hteli da zadre Boga u svojoj svesti, niti da Mu daju mesto
u svom znanju. To je ono to ine svi koji ne poznaju Gospoda.
Dalje uporedite sve tri liste greha sa listom koju iznosi apostol
Pavle u 2. Timotiju 3,1-5 govorei o onome to e u poslednjim dani-
ma initi oni koji imaju samo oblije pobonosti. Moe se zapaziti da
130
su svi ovi spiskovi manje-vie isti. Kad se ljudi okrenu od istine Jevan-
elja, koje je sila Boja koja spasava svakog ko veruje, oni neizbeno
padaju pod vlast ovih greha.
Nema razlike. Postoji samo jedno ljudsko telo (vidi 1. Korin-
anima 15,39) jer su svi stanovnici zemaljski potomci jednog para
Adama i Eve. Greh je doao na svet kroz jednog oveka (Rimlj. 5,12
eng. prev). To znai, koji god greh da postoji na ovom svetu, on je za-
jedniki svakom telu. U planu spasenja nema razlike izmeu Judejina
i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve koji ga prizivaju
(Rimlj. 10,12; vidi i Rimljanima 3,21-24). Nijedan ovek na svetu ne
moe da se hvali i uzdie nad drugim, niti da prezire drugoga zbog
njegovog grenog, poniavajueg stanja. Svaki uvid i spoznaja tue po-
ronosti treba da nas ispunim aljenjem i stidom, umesto to nam daje
povod da budemo samozadovoljni zbog svog superiornog morala u
odnosu na bilo koga. To treba da nam bude samo podsetnik kakva je,
zapravo, naa ljudska priroda. Dela koja se ispoljavaju u ivotu ovog
ubice, onog pijanice, ili onog tamo bludnika to su dela naeg sopstve-
nog tela (nae sopstvene telesne prirode). Telo oveanstva nema nita
drugo u sebi osim ovih zlih dela koja su ve opisana.
Neka telesna dela se, generalno gledano, prepoznaju kao veoma
loa, ili bar nedostojna; druga se, pak, ocenjuju kao oprostiva, ako ne
i kao vrline. Zapazite, meutim, rei i ovima slina, koje ukazuju na
to da su sva nabrojana dela u svojoj sutini ista. Pismo nam kae da je
mrnja isto to i ubistvo. Svako ko mrzi svoga brata ovekoubica je
(1. Jov. 3,15). tavie, gnev je takoe ubistvo, kako to objanjava Spa-
sitelj u Mateju 5,21.22. Zavist, koja je danas tako uobiajena, isto tako
sadri u sebi i ubistvo. Ali ko zavist dri za neto greno? A o tome da
se ovo zlo smatra krajnje grenim, nema ni govora. Naprotiv, ono se
gaji i podstie u svim oblastima naeg drutva. Pa ipak, Boja re ga
nepokolebljivo svrstava u isti red sa preljuboinstvom, bludnienjem,
ubistvom i pijanstvom, za koje se kae da oni koji to ine nee naslediti
Boje carstvo. Zar to nije zastraujue?
Telo i Duh u sukobu. Telo i Boji Duh nemaju nieg zajedni-
kog. Ovo se jedno drugom protivi, to jest, ponaaju se kao neprijate-
131
IU N A SASNJ BU AKO
lji, jer deluju jedno naspram drugog, pri emu svaka strana udno eka
priliku da slomi onu drugu. Telo je iskvareno. Ono ne moe da nasledi
Boje carstvo, jer iskvareno
4
ne moe da nasledi ono to je neiskvareno
1. Korinanima 15.50. Telo se ne moe obratiti. Ono mora da bude
razapeto. Telesan um je neprijateljstvo protiv Boga, jer se ne pokorava
bojem Zakonu, niti je u stanju. Zato oni koji su u telu ne mogu da
ugode Bogu. (Rimlj. 8,7.8)
Ovde lei tajna povratka Galata na stare grehe, ali i uzrok nevo-
lja koje mnogi susreu na svom hrianskom putu. Galati su poeli u
Duhu, ali su kasnije pomislili da telom mogu doi do savrenstva (3,3),
to je isto tako nemogue kao i dotai zvezde ukopavanjem u zemlju.
Toliko mnotvo ljudi eli da ini ono to je ispravno; meutim, oni se
nisu potpuno i neopozivo potinili Duhu i zato ne mogu da ine ono
to bi eleli. Duh se bori s njima i ima deliminu kontrolu, ili Mu se
oni pokatkad sasvim potine, pa se u tim trenucima raduju bogatom
iskustvu. Posle toga aloste Duha, dok telo jaa i stie prevlast, a oni
izgledaju kao i ostali ljudi. S vremena na vreme, um Duha (duhovni
um) ih ponovo ponese (vidi Rimljanima 8,6); i tako, dvoumei se, oni
su nestabilni na svim svojim putevima (vidi Jakov 1,8). Ovo je najnez-
godnija pozicija u kojoj neko moe da se nae.
Duh i Zakon. Ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom (Gal.
5,18). Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao
takav prodan pod greh (Rimlj. 7,14). Telo i Duh su u neprijateljstvu;
protiv rodova Duha, pak, nema Zakona (vidi Gal. 5,22.23). Prema
tome, Zakon je protiv telesnih dela. Telesan um se ne pokorava Bo-
jem Zakonu. Dakle, oni koji su u telu, ne mogu da ugode Bogu, nego
su pod Zakonom. To je jo jedan jasan dokaz da biti pod Zakonom
znai biti prestupnik. Zakon je duhovan. Zato su svi koje vodi Duh u
potpunoj harmoniji sa Zakonom, a nikako pod njim.
Ovde ponovo vidimo da taka fokusa nije treba li ili ne treba dr-
ati Zakon, ve kako ga izvravati. Galati su bili zavedeni laskavim ue-
4 U Vukovom i arnievom prevodu stoje rei raspadljivo i neraspadljivo, to
uglavnom implicira smrtnost i prolaznost, dok Vagoner ovde podvlai grenost ljud-
ske prirode, a smrt i raspadljivost su neminovne posledice ove grenosti koja proima
celokupno telo, to jest, telesnu ljudsku prirodu prim. prev.
132
njem da oni sami imaju snagu da to ostvare, dok je nebom imenovani
apostol svim silama nastojao da im objasni da je Zakon mogue dra-
ti samo kroz silu Duha. Ista borba se moe videti kroz celo Pismo, u
iskustvima koje je imao Avram, kao i u iskustvu samih Galata. Oni su
poeli u Duhu, i dok su u Njemu nastavljali da hode, dobro im je ilo.
Ali, im su sebe postavili namesto Duha, njihova dela su se pokazala
kao potpuno suprotna Zakonu.
Sveti Duh je Boji ivot; Bog je ljubav; ljubav je ispunjenje Zako-
na; Zakon je duhovan. Prema tome, ko god hoe da bude duhovan,
mora se potiniti Bojoj pravednosti koja je posvedoena od Zakona,
ali se moe zadobiti samo verom Isusa Hrista. Onaj koga vodi Duh, on
mora drati Zakon, ne kao uslov za primanje Duha, ve kao nemino-
van rezultat posedovanja Duha.
esto nailazimo na ljude koji se prikazuju kao veoma duhovni,
sveti i voeni Duhom, do te mere da ne moraju da dre Zakon. Oni
priznaju da ga ne dre, ali tvrde da ih Duh vodi i podstie da ine to to
ine. Stoga, to ne moe biti greno, misle oni, ak i kad je suprotno Za-
konu. Ovi ljudi ine uasnu greku, zamenjujui um Duha svojim sop-
stvenim telesnim umom. Oni su pomeali telo sa Duhom i tako sebe
postavili na mesto koje pripada Bogu. Govoriti protiv Bojeg Zakona
isto je to i govoriti protiv Duha. Oni su strano zaslepljeni i trebalo
bi da se mole: Otvori oi moje, da bih vidio udesa zakona tvojega.
(Psalam 119,18)
Galatima 5,22.23:
A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, esti-
tost, dobrota, vera, krotost, uzdrljivost; protiv ovakvih stvari
nema zakona.
Prvi rod Duha je ljubav, a ona je, takoe, i ispunjenje zakona.
Potom slede radost i mir, jer opravdavi se verom imamo mir s Bo-
gom, kroz Gospoda svojega Isusa Hrista... i ne samo to, nego se i radu-
jemo kroz Gospoda svoga Isusa Hrista (Rimlj. 5,1.11). Hristos je po-
mazan Duhom Svetim (Dela 10,38), ili, kao to pie na drugom mestu,
133
IU N A SASNJ BU AKO
uljem radosti (Jevr. 1,9). Boja sluba je radosna dunost. Carstvo
Boje sastoji se u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu Svetome (Ri-
mlj. 14,17). Onaj ko nije radostan u nematini i nesrei, podjednako
kao u danima prosperiteta, jo uvek ne poznaje Gospoda kao to treba.
Hristove rei vode u puninu radosti Jovan 15,11.
Ljubav, radost, mir, dugotrpeljivost, strpljenje, ljubaznost, dobro-
ta, vernost, blagost, uzdranje (samokontrola bukv. prev) to mora
spontano da izlazi iz srca istinskog Hristovog sledbenika. Tu nema pri-
sile. Meutim, ove dragocenosti ne postoje prirodno u nama. Za nas
je prirodno da budemo ljutiti i ogoreni, umesto blagi i dugotrpeljivi,
kada nam se neko suprotstavlja. Zapazite kontrast izmeu dela koja
imaju poreklo u telu i rodova Duha. Prva dolaze prirodno; stoga, da
bi se dobar rod pojavio, moramo se potpuno preobraziti u nova bia.
Dobar ovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro (Luka 6,45).
Dobrota ne dolazi od oveka, ve od Hristovog Duha koji u oveku
neprekidno ivi.
Galatima 5,24:
A Hristovi pripadnici su raspeli plot (tijelo Kara di)
sa svim strastima i poudama.
Na stari ovek (je) raspet s njim, da bi greno telo bilo obesna-
eno (uniteno eng. prev), da mi vie ne robujemo grehu. Jer ko je
umro oprostio se greha (Rimlj. 6,6.7). Ja sam sa Hristom raspet na
krstu. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. A to sad ivim
u telu, ivim verom Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za
mene (Gal. 2,19.20 kombinacija arni-Karadi). Ovo je iskustvo
svakog pravog deteta Bojeg. Ako je ko u Hristu novo je stvorenje
(2. Kor. 5,17). On jo uvek ivi u telu; prema svemu to se spolja moe
videti, on je isti kao i drugi ljudi. Ipak, on je sada u Duhu, a ne vie u
telu. Rimljanima 8,9. On u telu ivi ivotom koji nije od tela, i telo vie
nema vlast nad njim. to se telesnih dela tie, on je mrtav. telo je....
mrtvo poradi greha, ali je duh ivot poradi pravednosti. (Rimljanima
8,10)
134
Galatima 5,25.26:
Ako Duhom ivimo, Duhom i da hodimo. Ne budimo
puni praznog slavoljublja, ne izazivajmo jedan drugoga, ne
zavidimo jedan drugom.
Da li ima bilo kakve sumnje da je Pavle verovao u to da hriani
ive u Duhu? Ni najmanje! Tu nema ni traga bilo kakvoj sumnji! Zato
to ivimo u Duhu, obavezni smo da se pokoravamo Duhu. ovek
moe da ivi jedino silom Duha, istog Onog koji se u poetku nadvi-
jao nad bezdanom i stvorio red iz haosa. Duh Boji stvorio me je, i
dah Svemoguega dao mi je ivot (Jov 33,4). Istim dahom su i nebesa
stvorena Psalam 33,6. Boji Duh je ivot celog univerzuma. Duh je
sveprisutnost Boja, Jer u njemu ivimo, i miemo se, i jesmo (imamo
svoje postojanje eng. prev) (Dela 17,28). Zavisimo za ivot od Duha;
otud moemo da hodimo u skladu (u korak) s Njim, i da budemo vo-
eni Njime. To je naa umna sluba. (Rimlj. 12,1 eng. prev)
Kako je udesan ivot koji je ovde opisan! Da ivi u telu, ali tako
kao da je to telo zapravo Duh! Postoji prirodno telo, postoji i duhovno
(telo)... Ali nije (bilo) prvo duhovno, nego prirodno, pa zatim duhov-
no (1. Kor. 15,44.46). Prirodno telo je ovo koje sada imamo. Duhovno
telo e primiti svi istinski Hristovi sledbenici prilikom vaskrsenja 1.
Korinanima 15,42-44.50-53. Ipak, u ovom ivotu, u ovom prirodnom
telu, ljudi moraju biti duhovni, to jest, moraju da ive onako kao to e
iveti kada dobiju duhovno telo. A vi niste u telu, nego u Duhu, ako
Duh Boiji stvarno obitava u vama. (Rimlj. 8,9 eng. prev)
to je roeno od tela telo je, a to je roeno od Duha duh
je (Jovan 3,6). Svojim prirodnim roenjem, mi nasleujemo sva zla
nabrojana u ovom, petom poglavlju Poslanice Galatima, kao i ona
ovima slina. Raamo se kao telesni; iskvarenost je vladajua snaga
u nama. Novim roenjem, pak, nasleujemo puninu Boju, jer smo
uinjeni uesnicima u Boijoj prirodi, izbegavi pokvarenost koja je
prisutna na svetu kroz poudu (1. Petr. 1,4 eng. prev). Stari ovek
koji je iskvaren zbog varljivih pouda (Efes. 4,22 eng. prev), razapet
135
IU N A SASNJ BU AKO
je, ili svuen, da bi greno telo bilo obesnaeno (uniteno eng. prev),
da mi vie ne robujemo grehu. (Rimlj. 6,6)
Dok ostajemo u Duhu i hodimo u Njemu, telo sa svojom pou-
dom nema veu silu nad nama, nego to bi je imalo da smo stvarno
mrtvi i sahranjeni u grobu. To onda znai da jedino Boji Duh pokree
telo. Telo je jo uvek podlono pokvarenosti, jo uvek puno poude, i
spremno da se pobuni protiv Duha; meutim, dokle god predajemo
svoju volju Bogu, Duh dri telo pod kontrolom. Ako se kolebamo, ako
se u svom srcu vraamo u Egipat
5
, ili postajemo samopouzdani, slabei
tako svoju zavisnost od Duha, mi na taj nain ponovo zidamo ono to
smo jednom poruili i vraamo se na svoje stare prestupe Galatima
2,18. Ali to tako ne mora da bude. Hristos ima vlast nad svakim
6
te-
lom (Jovan 17,2). On je pokazao Svoju sposobnost da ivi duhovnim
ivotom u ljudskom telu.
To je Re koja je postala telo. Bog koji se otkrio u telu. Bilo je to
otkrivenje ljubavi Hristove koja prevazilazi nae saznanje, da budete
ispunjeni do sve punoe Boije (Efes. 3,19). S ovim Duhom ljubavi i
krotosti koji vlada u nama, neemo udeti za ispraznom slavom, niti
emo izazivati jedni druge, ili zavideti jedan drugom. Sve zasluge e
Bogu biti pripisane, i to e biti opte priznato, tako da niko nee imati
volju da se hvali nad svojim blinjim.
Duh ivota koji je u Hristu Hristov ivot besplatno je svima
dat. Ko hoe neka uzme vodu ivota badava (Otkr. 22,17). I ivot se
javi, i videli smo ga, i svedoimo i objavljujemo vam veni ivot koji
bee u Oca a nama (u nama eng. prev) se javi (1. Jov. 1,2). Hvala
Bogu za njegov neiskazani dar. (2. Kor. 9,15)
5 Egipat kao simbol ivota u fzikom i duhovnom ropstvu 2. Mojsijeva 20,2; Jovan
8,34 prim. prev.
6 U Vukovom prevodu stoji: Nad svakijem tijelom, a arni je preveo: Nad svakim
ovekom prim. prev.
136
6. SLAVA KRSTA
Povrni itaoci mogli bi da zakljue da postoji otar prelaz izme-
u petog i estog poglavlja, i da se ovaj poslednji deo Poslanice bavi
praktinom stranom duhovnog ivota, a da je pre toga re o teorijsko
-doktrinalnom izlaganju. To je velika zabluda.
Predmet ove Poslanice jasno se prepoznaje upravo u ovom zavr-
nom delu. Nema tu materijala koji bi bio povod za doktrinalne rasprave,
ve naprotiv, samo nastojanje da se svako neslaganje prekine, time to
se itaoci upuuju na potinjavanje Duhu. Cilj ovog poglavlja, kao i cele
Poslanice, jeste da se oni koji gree protiv Boga poprave, tako to e se
vratiti Njegovoj slubi, ali u novom Duhu, bez obzira na svoje sopstve-
ne slabosti. Sve rasprave koje su navodno sadraj prethodnih poglavlja
Poslanice Galatima, predstvaljaju samo iznoenje injenice da se dela
telesna, koja su greh, mogu izbei jedino posredstvom obrezanja Hri-
stovim krstom slubom Bogu u Duhu, bez imalo pouzdanja u telo.
Galatima 6,1:
Brao, ako se ko i zatekne u kakvom prestupu, vi du-
hovni ljudi ispravite takvoga u duhu krotosti, uvajui samo-
ga sebe da i ti ne bude iskuan.
Kad ljudi ponu sebe da opravdavaju i da se izdaju za pravednike,
ponos, hvalisanje i kriticizam utiru put otvorenoj svai. Tako je bilo i
sa Galatima, i tako e biti uvek i sa svima. Ne moe drugaije. Svako
ponaosob ima svoje poimanje Zakona. Mislei da je dobio opravdanje
putem Zakona, ovek sputa ovo uzvieno Merilo na nivo svog ogra-
nienog uma, zamenjujui ga sobom, i tako on sam postaje merilo za
druge. Ako njegovo kritiko oko zapazi nekoga ko se ne ponaa u skla-
du s njegovim pravilom, on smesta preduzima korake da se razrauna
s prestupnikom. Samopravednici sebe smatraju uvarima svoga brata,
tako to ga uvaju podalje od svog drutva, kako sami ne bi bili upr-
ljani u kontaktu s njim. U otroj suprotnosti s ovakvim duhom, koji
137
'AVA K!STA
je najdominantniji u crkvi, stoje rei podsticaja kojima zapoinje ovo
poglavlje. Umesto da ih lovimo u grekama kako bismo ih osudili, mi
treba da lovimo grenike da bismo ih spasavali.
Bog je rekao Kainu: Ako dobro ini, nee li biti prihvaen? Ako,
pak ne ini dobro, greh ui na vratima, spreman da skoi, sa eljom da
te potini, zato ti mora nad njim da vlada (1. Mojs. 4,7 kombinacija
engleskih prevoda KJV-Viklif-Te Message). Greh je grabljiva zver koja
u tajnosti vreba, traei svaku priliku da skoi i nadvlada onoga ko je
neoprezan. On nas eli, ali nama je data sila da vladamo nad njim. Sto-
ga neka ne caruje greh u vaem smrtnom telu (Rimlj. 6,12). Ipak, mo-
gue je (ne i nuno) da i oni najrevniji budu nadvladani. Deice moja,
piem vam ovo da vi ne zgreite; ali, ako ko i zgrei, imamo zastupnika
kod Oca, Isusa Hrista, pravednika; on je rtva pomirenja za nae grehe
(on oia grehe nae Karadi), i ne samo za nae nego i za grehe ce-
loga sveta (1. Jov. 2,1.2 arni-KJV). Dakle, ako se neko i spotakne,
on mora biti ponovo prihvaen, a nikako ne potiskivan sve dalje.
Gospod opisuje Svoje delo slikom pastira koji trai zalutalu ovcu.
Delo Jevanelja line je prirode. ak i kada ga hiljade njih prihvataju
u samo jednom danu, kao rezultat propovedanja u sili, njegov uspeh
se moe pripisati tome to re deluje na svako srce ponaosob. Kada
propovednik govori pred hiljadama ljudi, obraajui se svakom pojedi-
nano i lino, on tada radi Hristov posao. Dakle, ako ovek padne nad-
vladan grehom, ispravite ga i prihvatite u duhu krotosti. Niije vreme
nije tako dragoceno da bi se smatralo izgubljenim, ako je posveeno
spasavanju samo jedne due. Neke od najslavnijih i najvanijih istina
koje su zabeleene, poto su izale iz Hristovih usta, bile su upuene
samo jednom sluaocu. Dobar je pastir onaj ko se brine za usamljene
jaganjce u stadu i neguje ih.
Jer Bog bjee u Hristu, i svijet pomiri sa sobom, ne primivi im
grijeha njihovijeh (ne raunajui njihove grehe, ne koristei te grehe
protiv poinioca eng. prev) , i metnuvi u nas rije (poruku eng.
prev) pomirenja (2. Kor. 5,19 Karadi). On Sam je u Svom telu no-
sio grehe nae (1. Petr. 2,24 eng. prev); nije ih pripisao nama, nego
ih je sve preuzeo na Sebe. Odgovor blag utiava gnjev (Prie 15,1).
138
Hristos nam dolazi s blagim reima, bez grubog kritikovanja, i tako
nas zadobija. Poziva nas da Mu doemo i kod Njega naemo odmor,
da svoj teak ropski jaram koji nas satire i razdrauje, zamenimo Nje-
govim koji je lak za noenje.
Svi hriani su jedno u Hristu Predstavniku oveka. Zato ka-
kav je on, takvi smo i mi na ovom svetu (1. Jov. 4,17). Hristos je na
ovom svetu bio primer onoga to ovek moe i treba da bude, i to e
njegovi pravi sledbenici biti, kada Mu se potpuno posvete. Svojim ue-
nicima On kae: Kao to je Otac poslao mene, i ja aljem vas (Jovan
20,21). Da bi zavrili ovaj posao, On ih je obukao u Svoju sopstvenu
silu, posredstvom Svetog Duha. Bog, naime, nije poslao Sina u svet da
sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom (Jovan 3,17).
Dakle, ni mi nismo poslani da osuujemo, nego da spasavamo. Otu-
da zapovest: Ako se ko i zatekne u kakvom prestupu (ako koga greh
nadvlada), vi duhovni ljudi ispravite (ponovo prihvatite, vratite eng.
prev) takvoga. Ovo se ne sme ograniavati samo na one koji su s nama
zajedno u crkvi. Mi smo, kao Hristovi ambasadori, poslani da prekli-
njemo ljude da se pomire s Bogom 2. Korinanima 5,20. Ne moe se
nai uzvienija sluba od ove, ni na nebu ni na zemlji. Hristov amba-
sador moe da bude ak i ona osoba koja je u ljudskim oima najnia i
najprezrenija, ako je pomirena s Bogom.
Vi duhovni. Samo takvi su pozvani da vrate i isprave one koji su
zastranili. Niko drugi to nije u stanju. Sveti Duh mora da govori kroz
ljude koji su pozvani da nekog ukore. To je Hristov posao, a ovek moe
da bude Njegov svedok samo ako kroz njega deluje sila Svetog Duha.
Nije li, u tom sluaju, re o velikoj umiljenosti i drskosti kod ono-
ga ko ide da ispravi brata? Zar to nije isto kao da tvrdi za sebe da je
duhovan?
Zaista nije lako nijednom palom oveku da stoji namesto Hrista,
i da se u Njegovo ime obraa drugom palom oveku. Boji plan je da
svako treba na sebe da pazi. uvajui samoga sebe da i ti ne bude
iskuan. Pravilo koje je ovde izneto, ima za cilj da dovede do oivlja-
vanja crkve. Kada se desi da neko padne u greh, dunost ostalih nije
da o tome odmah izveste nekoga, pa ak ni da sami odmah pou kod
139
'AVA K!STA
onoga ko je zastranio, ve da sebi postave pitanje: Kako ja stojim? Da
ne greim i ja u toj istoj stvari, ili u neemu to je isto takvo zlo? Nisam
li moda neim doprineo da moj brat ili sestra posrnu? Hodim li u
duhu, tako da mogu da nju ili njega ispravim, a ne da ga oteram jo
dalje? Ovakvo postupanje dovelo bi do potpune reformacije u crkvi.
Lako bi se moglo desiti da, dok ostali nastoje da dou u stanje kada e
biti spremni za posetu onome ko je otvoreno zgreio, za to vreme i on
sam bude izbavljen iz zamke avola.
Dajui smernice o tome kako da se postupa sa onim ko je prestu-
pio (vidi Matej 18,5-18), Spasitelj je rekao: Zaista, kaem vam, to god
sveete na zemlji bie svezano na nebu, i to god razreite na zemlji,
bie razreeno na nebu (stih 18). Da li ovo Boje obeanje znai da e
za Njega biti obavezujua svaka odluka koju donese bilo koja grupa lju-
di koja sebe naziva Bojom crkvom? Naravno da ne znai. Nita to se
na zemlji dogaa ne moe da promeni Boju volju. Dve hiljade godina
duga istorija hrianske crkve obiman je zapis, pun greaka i zabluda,
samovelianja i postavljanja ovekovog Ja namesto Boga.
ta je, onda, Hristos mislio? Tano ono to je i rekao. Njegovo
uputstvo podrazumeva crkvu koja je duhovna, ispunjena duhom kro-
tosti, svako ko govori, to ini kao da govori... rei Boje (Boja pro-
anstva eng. prev) (1. Petr. 4,11). Samo Hristova re treba da je u
srcu i ustima svih onih koji ispravljaju grenika. Ako je to sluaj onda
sledi da je sve to se svee na zemlji, sigurno ve svezano na nebu,
poto Boja re na nebu oduvek vai. Meutim, ovo ne vai kada se
Pismo dosledno ne uvaava, u slovu i u duhu.
Galatima 6,2:
Nosite bremena jedan drugoga, pa ete tako ispuniti
Hristov zakon.
Hristov Zakon ispunjen je noenjem tueg bremena zato to je
zakon Hristovog ivota noenje tereta. On bolesti nae nosi i nemoi
nae uze na se. Ko eli da ispuni Njegov Zakon, mora da ini isto delo
za one koji su posrnuli i lutaju. Zato bjee duan u svemu da bude
140
kao braa... Jer u emu (i sam) postrada i iskuan bi, u onome moe
pomoi i onima koji se iskuavaju (Jevr. 2,17.18 Kara di). On zna
ta znai biti do krajnosti kuan, i zna kako se pobeuje u kuanju. Iako
nije znao greha, Bog (Ga) je uinio grehom za nas, da mi u njemu
postanemo pravednost Boija (2. Kor. 5,21). On je poneo svaki od
naih greha i priznao ih pred Bogom kao da su lino Njegovi.
Na isti nain On i nama pristupa. Umesto da nas prekoreva zbog
naeg greha, On nam otvara Svoje srce i govori nam kako je propatio,
podnosei iste tegobe, bol, tugu i sramotu. Tako On zadobija nae po-
verenje. Kad znamo da je i On proao kroz isto iskustvo, da se spustio
do najveih dubina, spremni smo da Ga sluamo dok nam govori o
putu izbavljenja, jer znamo da govori iz linog iskustva.
Prema tome, najvanija stvar u spasavanju grenika je da se pred-
stavimo kao oni koji su jedno s njima. Priznanjem svojih sopstvenih
greaka, mi spasavamo druge. ovek koji smatra da je bez greha nije
osoba koja e vratiti grenika. Ako kaete nekom koga je greh nad-
vladao: Kako si, za ime sveta, uopte mogao da uini tako neto? Ja
u svom ivotu nikad nisam uinio nita slino! Ne vidim kako iko ko
ima imalo samopotovanja, moe tako da postupi onda bi mnogo
bolje bilo da ste ostali kod kue. Bog je izabrao jednog, ali samo jednog
fariseja, i uvrstio ga meu apostole. On nije dobio zadatak da bilo gde
ide, pre nego to je shvatio da je grenik, i to najvei od svih.
Poniavajue je priznati greh, ali put spasenja je put krsta. Samo
preko krsta je Hristos mogao da postane Spasitelj grenika. Ako ho-
emo da uestvujemo u Njegovoj radosti, moramo s Njim zajedno da
pretrpimo isti prezreni krst. Zapamtite ovu istinu: samo priznajui sop-
stvene grehe, moemo da spasemo druge od njihovih greha. Jedino tako
moemo da im pokaemo put spasenja; jer onaj ko priznaje grehe svoje,
dobija oienje od njih, pa moe i druge da dovede do izvora oienja.
Galatima 6,3.4:
Jer ako ko misli da je neto, a nije nita, zavarava sa-
moga sebe. A svako neka ispituje svoje delo, pa e tada samo
pred sobom imati hvalu, a ne pred drugim.
141
'AVA K!STA
Obratite panju na rei: A nije nita. Ne kae da ne treba da mi-
slimo da smo neto, sve dok zaista ne postanemo neto. Ne, ovde je
jednostavno konstatovano da smo mi nita. Pred Gospodom su nita
ne samo pojedinci, nego itavi narodi. Ako ikada pomislimo za sebe da
smo neto, onda varamo sami sebe. Mi to esto i inimo, kvarei na taj
nain Boji posao.
Ne zaboravite Hristov Zakon. Iako je bio sve, ispraznio je Sebe
(Filib. 2,7 neki eng. prevodi), da bi Boje delo moglo da se izvri.
Sluga nije vei od svog gospodara (Jovan 13,16). Samo je Bog velik.
Svaki je ovek, ak i kad najbolje stoji, nitavan (Psalam 39,5 eng.
prev). Samo je Bog istinit, a svaki je ovek laa. Kad priznamo ovo i
ivimo sa tom sveu, mi smo u poloaju gde Boji Duh moe da nas
ispuni, tako da Bog moe da radi kroz nas. ovek greha je onaj ko
uzdie sebe (2. Sol. 2,3.4. eng. prev). Boje dete je, pak, onaj ko se
ponizi.
Galatima 6,5:
Svako e, naime, nositi svoje breme.
Da li ovo protivrei stihu 2? Nipoto. Kada nam Pismo nalae da
nosimo bremena jedan drugoga, ono ne kae da svoj teret bacamo na
drugoga. Svako mora da baci svoje breme na Gospoda Psalam 55,22.
On nosi teret celog oveanstva, i to ne kao mase, ve teret svakog poje-
dinca od kojeg se oveanstvo sastoji. Ne bacamo svoje terete na Njega
tako to ih obuhvatimo svojim rukama, ili mislima, i onda ih odbacimo
od sebe, tako da padnu na Onoga koji stoji na izvesnoj udaljenosti od
nas. To se nikad ne moe postii. Mnogi su pokuavali da se oslobode
svog tereta greha i bola, brige i tuge, ali nisu u tome uspeli. Oseali su
kako im se ovaj teret ponovo vraa, kotrljajui se kao ogromna grudva
pravo na njihovu glavu i svaki put tei nego ikad pre, sve dok zbog toga
nisu skoro potpuno potonuli u oajanje. U emu je bila greka? Jedno-
stavno, u sledeem: Hrista su doivljavali kao nekog ko je na odreenoj
razdaljini od njih, i oseali su da sami moraju da premoste taj prazan
prostor. To je nemogue. ovek koji je bez snage ne moe da baci
142
svoje breme ni za duinu svoje ruke. Mi neemo znati ta je odmor od
tekog bremena, sve dotle dok Gospoda drimo udaljenog od nas, ma-
kar i za duinu ruke. Kada Onoga ija se sila vidi u svakom pokretu, pri-
znamo kao nau jedinu potporu i na ivot, i kad, priznavi na taj nain
da smo mi sami po sebi nita, nestanemo iz sopstvenog vidokruga, tada
smo svoj teret poloili na Hrista. On zna ta treba uiniti s njim. Upre-
gnuti zajedno s Hristom, uiemo od Njega kako se nose tereti drugih.
ta emo onda sa noenjem sopstvenog tereta (stih 5)? Boanska
sila je ta to dejstvuje u nama i nosi breme! Ja sam s Hristom raspet:
ipak ivim, ali ne ja, nego Hristos u meni ivi (Gal. 2,20 eng. prev).
To sam ja, ali ipak, nisam ja, nego Hristos.
Sada sam shvatio tajnu! Neu vie da druge optereujem priom
o svojim teretima, nego u sam da ih nosim; ali ne ja, nego Hristos u
meni. Ima jo mnogo ljudi u ovom svetu koji nisu nauili ovu Hristovu
lekciju, da svako Boje dete uvek ima posao koji ga eka da nosi bre-
mena drugoga. Svoj sopstveni teret on e poveriti Gospodu. Nije li to
divno kad ima Onoga ko je silan (vidi Isaija 28,2), da uvek nosi tvoje
breme?
Ovu lekciju smo nauili iz Hristovog ivota. On je proao inei
dobro, jer je Bog bio s Njim. Teio je alosne, zavijao ranjene u srcu,
leio sve koje je avo muio. Niko ko je Njemu doao da se poali na
svoju muku, ili bolest koja ga je kinjila, nije bio otputen bez olakanja.
Ovo je bilo da se ispuni to je rekao prorok Isaija: On uze nae slabo-
sti i ponese bolesti. (Mat. 8,17)
A kad no mnoge poalje u postelju, On bi esto naao neku goru,
ili kakvu umu, gde je u zajednici s Ocem, kroz kojeg je iveo, dobio
novu ivotnu snagu, sada za sopstvenu duu. Svako neka ispituje svoje
delo. Ispitajte sami sebe da vidite jeste li u veri (drite li se vere), prove-
rite sami sebe. Zar ne shvatate da je Hristos u vama? osim ako zaista
niste izdrali proveru! (2. Kor. 13,5 eng. prev). On je bio razapet u
slabosti, ali je iv silom Boijom; jer smo i mi slabi u Njemu, ali meu
vama (imajui posla s vama bukv. prev) biemo ivi s njim silom Bo-
ijom (2. Kor. 13,4 eng. prev). Ako nam dakle, naa vera posvedoi
da je Hristos u nama (a vera e nam dokazati samo ono to je stvarna
143
'AVA K!STA
injenica), onda imamo radost u nama samima, a ne u nekom drugom.
Radujemo se u Bogu, kroz naeg Gospoda Isusa Hrista, i naa radost
ne zavisi ni od jedne druge osobe na svetu. ak i ako svi padnu i obe-
shrabre se, mi moemo da stojimo, jer Ipak stoji vrsti temelj Boiji
Hristos. (2. Tim. 2,19)
Zato, neka ne bude zadovoljan time to se oslanja na nekog dru-
gog, niko ko sebe naziva hrianinom. ak i ako je najslabiji od najsla-
bijih, neka bude onaj ko nosi breme, saradnik Hristov, nosei u Hristu,
tiho i bez albi, svoj sopstveni, kao i teret svojih blinjih. On moe da
se potrudi i da otkrije neke od tereta koji pritiskaju njegovog brata, koji
ih isto tako nosi ne alei se, i da mu olaka, a drugi e se ugledati na
ovaj primer. Tako e radost slabih biti iskazana reima: Jer mi je sila i
pjesma Gospod Bog, on mi bi spasitelj. (Is. 12.2)
Galatima 6,6:
A koji se ui rei, neka sa svojim uiteljem deli sva do-
bra.
Nema sumnje da se ove rei u prvom redu odnose na materijal-
nu potporu. Ako se neko potpuno posveti slubi Rei, oigledno je da
sredstva neophodna za njegovo izdravanje, moraju doi od onih koji
imaju korist od te slube i koji se ue. Meutim, to ni na koji nain ne
iscrpljuje znaenje stiha. Onaj ko se poduava u Rei, mora sa svojim
uiteljem da deli sva dobra. Uzajamna pomo je tema ovog poglav-
lja. Nosite bremena jedan drugoga. ak i uitelj koji se izdrava od
priloga onih koji se poduavaju, mora da koristi svoj novac tako da
njime pomae druge. Hristos i apostoli, koji nisu nita imali od mate-
rijalne svojine jer je sam Hristos bio siromaniji od najsiromanijih,
a Njegovi uenici su sve ostavili da bi Ga sledili ipak su odvajali za
siromahe od svojih skromnih zaliha Jovan 13,29.
Kad su uenici rekli Isusu da otpusti gladno mnotvo, kako bi lju-
di mogli da kupe sebi hranu, On im je odgovorio: Ne treba da idu;
dajte im vi da jedu (Mat. 14,16). On se nije alio s njima. Mislio je ono
to je rekao. Znao je da oni nemaju nita da ponude tom mnotvu. Ali,
144
oni su u stvari imali onoliko koliko je On imao. Oni nisu uviali silu
Njegovih rei, pa je zato On morao da uzme hleb u Svoje ruke i da ga
deli uenicima; tako su zaista oni nahranili gladan narod. Rei koje im
je uputio, znaile su da oni treba da ine tano ono to je On uinio.
Koliko nas je samo puta na nedostatak vere u Hristovu re, spreio da
uinimo dobro i podelimo ono to imamo (vidi Jevrejima 13,16), to bi
predstavljalo rtvu koja je Bogu ugodna.
Kako uitelji ne dele samo Re nego i materijalna dobra, tako i oni
koji se poduavaju u Rei ne treba da ograniavaju svoju dareljivost
samo na materijalna dobra. Pogreno je smatrati da propovednici Je-
vanelja nikad nemaju potrebu za duhovnim osveenjem ili da ga ne
mogu dobiti od najslabijeg lana stada. Niko ne moe rei koliko je
dua jednog uitelja ohrabrena svedoanstvom (ispoljavanjem) vere i
radosti u Gospodu, koje dolazi iz usta onih koji su sluali re. Ne radi se
samo o tome da uitelj uvia kako njegov rad nije bio uzalud. Izreeno
svedoanstvo ne mora da ima ikakve veze sa onim to je on konkretno
inio. Meutim, iskustvo jedne due koja iznosi smerno i radosno sve-
doanstvo o onome to je Bog za nju uinio, esto e za uitelja znaiti
ono neophodno osveenje, koje e on, potom, utkati u svoje propove-
danje Rei, i na taj nain osnaiti stotine dua koje ga sluaju.
Galatima 6,7.8:
Ne varajte se, Bog se ne da ismejavati. Jer to ovek seje,
ono e i njeti: ko seje u svoju plot (telo Karadi) od ploti
e njeti pogibao, a ko seje u Duha od Duha e njeti veni
ivot.
Ovo je saeto izneta istina, koja se ne bi mogla bolje pojasniti ni-
kakvim dugakim govorima. etva, a to je kraj sveta, otkriva da li je
seme bilo kukolj ili ito. Sijte pravdu, eete milost; orite krevinu, jer
je vrijeme da traite Gospoda, da bi doao i podadio vam pravdom
(Osija 10,12). Ko se uzda u svoje srce, bezuman je (Prie 28,26); a po-
djednako bezuman je i onaj ko se uzda u drugog oveka, kao to kae
Osija 10,13: Oraste bezbonost, este bezakonje, jedoste plod od lai;
145
'AVA K!STA
jer si se pouzdao u svoj put, u mnotvo svojih junaka. Da je proklet
ovjek koji se uzda u ovjeka i koji stavlja tijelo sebi za miicu, bilo da
je njegovo, ili telo nekog drugog oveka; Blago ovjeku koji se uzda u
Gospoda i kome je Gospod uzdanica. (Jer. 17,5.7)
Sve to je trajno dolazi od Duha. Telo je iskvareno i ono kvari sve
ostalo. Onaj ko se povodi samo za sopstvenom ugodnou, zadovo-
ljavajui elje tela i uma, ponjee izopaenost i smrt. Ali Duh je i-
vot poradi pravednosti (Rimlj. 8,10), i onaj ko slua samo um Duha,
ponjee venu slavu. Jer ako po telu ivite, umreete; ako pak Du-
hom umorite telesna dela, iveete (Rimlj. 8,13). Divno! Ako ivimo,
umreemo; ako umremo, iveemo! Ovo je Hristovo svedoanstvo:
Ko hoe da spase svoj ivot izgubie ga; a ko izgubi svoj ivot mene
radi nai e ga. (Mat. 16,25)
Ovo ne znai da emo izgubiti svaku radost u ovom ivotu. To nije
ivot neprekidnog liavanja i pokore, ispunjen odricanjem od onoga
za im udimo, radi neega to emo kao zamenu dobiti u budunosti.
Ove rei ne znae da e na sadanji ivot biti iva smrt, jedna dugo-
trajna agonija. Daleko od toga! To je surova i pogrena ideja o hrian-
skom ivotu, ivotu koji se nalazi u smrti. Ne! Ko god dolazi Hristu i
pije od Duha, on ima u sebi izvor vode koja uvire u (koja se pojavljuje
kao eng. prev) veni ivot (Jovan 4,14). Radost venosti je neto
to on ve sad poseduje. Njegova je radost potpuna i ne smanjuje se iz
dana u dan. On je prezadovoljan izobiljem Bojeg doma (vidi Psalam
36,8), i pije iz reke sladosti Boje. On ima sve za im udi, jer njegovo
srce i telo trae samo Gospoda u kome je savrena punina. Nekad mu
se inilo da vodi ivot, ali sada uvia da je to samo bilo neprekidno
pribliavanje grobu, jami u kojoj se sve raspada. Tek sad on poinje
stvarno da ivi, a radost tog novog ivota neiskazana je i prepuna sla-
ve (1. Petr. 1,8 eng. prev). Njegova pesma je:
Niko sem Hrista ne moe da nasiti,
spram Njegovog imena drugo ime ta je?!
Samo sam u Njemu ja naao ljubav,
Venu sreu, ivot i radost to traje!
146
Prepredenjak uvek, po prirodi stvari, trai da se doepa najvr-
eg poloaja. Zato, gde god su bogata obeanja data vernicima, sotona
nastoji da ih izvrne, tako da ona postanu izvor obeshrabrenja. Shodno
tome, on je mnoge naveo da veruju kako rei: Ko seje u svoju plot od
ploti e njeti pogibao, zapravo znae da oni moraju celokupan svoj
ivot, ak i nakon nanovog roenja, da podrede patnji zbog svog pre-
anjeg ivota u grehu. Neki su ak prihvatili ideju da e i u venosti
morati da nose oiljke svojih starih greha, tvrdei: Ja se ne mogu na-
dati da u ikad da postanem ono to bih bio, da nisam nikada zgreio.
Kakvu ljagu to baca na Boju milost i iskupljenje u Isusu Hristu!
To nije sloboda koju nam Hristos daje. Podstaknuti smo sledeim rei-
ma: Kao to ste, naime, nekad dali svoje udove da slue neistoti i be-
zakonju za upranjavanje bezakonja, tako sada dajte svoje udove da
slue pravednosti na osveenje (Rimlj. 6,19). Ali ako bi neko, ko je
sebe na ovaj nain predao na posveenje, morao uvek da bude osujeen
zbog svojih loih navika u prolosti, to bi bio dokaz da je sila praved-
nosti manja od sile greha. Meutim, Boja milost je velika kao nebesa.
Imamo primer oveka koji je zbog svojih velikih greha bio osuen
na doivotnu robiju. Nakon nekoliko godina izdravanja kazne, on do-
bija pomilovanje i biva puten na slobodu. Nakon izvesnog vremena
sreemo istog oveka sa tekom olovnom kuglom vezanom za njegovu
nogu elinim lancima, i posmatramo kako se zbog okova teko kree.
ta je sad ovo?, pitamo ga u udu. Zar ti nije poklonjena sloboda?
Jeste, odgovara on, slobodan sam, ali moram da nosim ove okove da
bi me podseali na moje ranije zloine.
Svaka molitva koju nadahnjuje Sveti Duh, predstavlja Boje obe-
anje. Jedna od najdirljivijih je: Grijehova mladosti moje, i mojih pri-
jestupa ne pominji; po milosti svojoj pomeni mene, radi dobrote svoje,
Gospode! (Psalam 25,7)
Kad nam Bog oprosti i zaboravi nae grehe, On nam daje takvu
silu da ih nadalje izbegavamo, da smo poput onih koji nikada nisu
zgreili. Darovana (su nam) skupocena i najvea obeanja, da pomo-
u njih postanete uesnici u Boijoj prirodi, poto izbegnete pokvare-
nost koja poudom vlada u svetu (2. Petr. 1,4). ovek je pao zbog toga
147
'AVA K!STA
to je jeo od drveta poznanja dobra i zla. Jevanelje predstavlja takav
otkup iz ovog pada, da su sve uspomene na greh izbrisane. Iskupljeni
sada znaju samo za dobro, kao Hristos koji greha nije znao.
Oni koji seju u telo, od tela e ponjeti iskvarenost, kao to smo
svi ve iskusili. A vi niste sasvim u telu, nego u Duhu, ako Duh Boiji
stvarno obitava u vama (Rimlj. 8,9). Duh ima mo da nas oslobo-
di od greha koji su od tela, kao i od svih njihovih posledica. Hristos
(je) zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju, da je posveti, oistivi
je vodenim kupanjem i reju, da sam sebi postavi slavnu Crkvu, koja
nema mrlje, ni bore, ili tako to, nego da bude sveta i neporona (Efes.
5,25-27). Njegovom ranom mi smo se izleili. Uspomena na greh, ali
ne na onaj lini, postojae kroz svu venost u oiljcima koji se nalaze
na Hristovim rukama, nogama i Njegovom bedru. To su znaci naeg
potpunog i savrenog iskupljenja.
Galatima 6,9:
I ne malaksavajmo inei dobro; jer emo u svoje vre-
me njeti ako ne klonemo.
Mi se tako lako umaramo kad inimo dobro, ako ne gledamo na
Hrista. Traimo predah jer stalnu obavezu da inimo dobro doivlja-
vamo kao suvie veliki pritisak. Meutim, to je tako samo ako nismo
sasvim nauili ta je radost u Gospodu, snaga koja nas krepi i uva
od zamora. Ali koji se nadaju Gospodu (koji ekaju Gospoda eng.
prev), dobijaju novu snagu, podiu se na krilima kao orlovi, tre i ne
sustaju, hode i ne more se. (Is. 40,31)
Ovo se odnosi, to i sam kontekst pokazuje, ne samo na odupira-
nje iskuenju u naem sopstvenom telu
1
, nego i na pomaganje drugi-
ma. Ovu lekciju moramo nauiti od Hrista, kome Nee... dosaditi, niti
e se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji (Is. 42,2). U Njegovom
pristupu nita se ne menja i pored toga to mnogi koje je oslobodio
nikad nisu pokazali ni najmanji znak zahvalnosti. On je doao da ini
1 Ovde bi se moglo prevesti i kao: ...odupiranje iskuenju koje dolazi iz naeg sop-
stvenog tela prim. prev.
148
dobro, a ne da Ga drugi zbog toga cene. Zato, Izjutra sij sjeme svoje i
uvee nemoj da ti poivaju ruke, jer ne zna ta e biti bolje, ovo ili ono,
ili e oboje biti jednako dobro (Prop. 11,6). Ne moemo znati koliko
emo ponjeti, niti od kojeg posejanog semena e dospeti rod. Neko
seme moe da padne i pored puta i da bude ugrabljeno pre nego to
uspe da pusti koren; drugo e moda pasti na kamenitu podlogu gde e
uvenuti, a opet, trea vrsta moe zavriti meu trnjem koje e je ugui-
ti. Meutim, jedno je sigurno, a to je da sejaa eka etva. Ne znamo da
li e nam ona doi od onoga to smo posejali ujutro ili, pak, od semena
koje smo bacili na zemlju uvee, ali nije mogue da obe setve podbace.
Jedna e sigurno doneti rod, a moda i obe.
Nije li nam ovo dovoljno ohrabrenje koje pomae da se ne uma-
ramo inei dobro? Zemljite moe da izgleda jadno, sezona moe da
bude jedna od onih koje ne obeavaju mnogo, izgledi za etvu sasvim
mravi. Tada emo verovatno doi u iskuenje da pomislimo da je sav
na rad uzalud. Nije tako! Jer emo u svoje vreme njeti ako ne klo-
nemo. Stoga, brao moja draga, budite vrsti, nepokolebljivi, uvek
bogati u delu Gospodnjem, znajui da va trud nije bez ploda u Gos-
podu. (1. Kor. 15,58)
Galatima 6,10:
Stoga, dakle, inimo dobro svima dok imamo vremena,
a najvie onima koji pripadaju naoj verskoj porodici.
Po ovim reima zakljuujemo da apostol govori o materijalnoj
pomoi, jer nam ne treba nikakva posebna zapovest da propoveda-
mo Re onima koji ne pripadaju domu vernih. Njima pre svega treba
da se propoveda. Meutim, prirodna je tenja kaem prirodna, a ne
duhovna da svoje dobroinstvo ograniimo na one koje nazivamo
zaslunima. Mnogo sluamo o zaslunim (dostojnim) siromasima.
Ali, svi smo mi nedostojni da primimo i najmanji od Bojih blagoslo-
va. Ipak, On neprekidno izliva Svoje blagoslove na nas. Ako inite
dobro svojim dobrotvorima, kakva vam je hvala? To isto ine i grenici.
I ako zajmite onima od kojih se nadate da ete dobiti, kakva vam je
149
'AVA K!STA
hvala? I grenici zajme grenicima da isto toliko prime. Nego ljubite
svoje neprijatelje, i inite dobro, i dajte na zajam ne oekujui nita; i
bie vaa nagrada velika, i biete sinovi Svevinjega, jer je on blag pre-
ma nezahvalnima i zlima. (Luka 6,33-35)
Da inimo dobro drugima to treba smatrati za privilegiju u kojoj
nalazimo uitak, a ne kao dosadnu dunost koju moramo da otaljamo.
Ljudi ne govore o neprijatnoj dunosti kao o ansi. Niko ne kae: Uka-
zala mi se prilika da izgubim neto novca. Naprotiv, kae se da nam
se pruila prilika da zaradimo novac, ili da izbegnemo neku opasnost
koja nam je pretila. Upravo tako treba da gledamo i na injenje dobra
onima kojima je to potrebno.
Dobra ansa, prilika koja nam otvara perspektivu, jeste neto za
im uvek tragamo. Ljudi neprestano trae priliku da neto ostvare.
Apostol nas ui da isto tako traimo priliku da nekom pomognemo.
Tako je Hristos radio. On je proao inei dobro. Putovao je peke po
celoj zemlji, traei priliku da uini nekome kakvo dobro, i uvek je na-
lazio one kojima je Njegova pomo trebala. On je inio dobro, jer Bog
bee s Njim. Njegovo ime je Emanuilo, to znai Bog s nama. Dakle,
kad je On s nama, i to u sve dane do svretka sveta, onda je i Bog s
nama, inei nam dobro, kako bi i mi, takoe, mogli da inimo dobro.
Galatima 6,11:
Vidite kolikim slovima sam vam pisao svojom rukom.
Revnost koja je obuzimala apostola Pavla dok je pisao ogledala
se u tome to je, suprotno svom obiaju, zgrabio pero i svojom rukom
ispisao celu Poslanicu, ili bar njen veliki deo. Kao to je nagoveteno u
etvrtom poglavlju, apostol je patio od slabosti oiju. To ga je veoma
ometalo u njegovom radu, ili bolje reeno, ometalo bi ga da Boja sila
nije poivala na njemu. Bilo je neophodno da uvek neko bude pored
njega i pomae mu. Neki su zloupotrebili ovu injenicu i u Pavlovo
ime napisali pisma brai u nekim crkvama, koja su ih uznemirila (vidi
2. Solunjanima 2,2). Meutim, u 2. Solunjanima poslanici Pavle obja-
njava vernicima kako mogu da raspoznaju pismo koje dolazi od njega.
150
Ko god da je zapisivao tekst, pozdrave i potpis je on svojeruno pisao.
Meutim, sluaj Galata zahtevao je takvu hitnost, da je verovatno on
sam napisao celu Poslanicu.
Galatima 6,12:
Svi koji ele da se telom pokau lepi (svi koji se hoe
praviti vani tijelom prevod Kranska sadanjost), ti vas
prisiljavaju da se obrezujete, samo da ne budu gonjeni za Hri-
stov krst.
Mi ne moemo da opiemo Boga i beskorisni su pokuaji koji
samo mogu da prevare kako druge, tako i nas same. Gospod ne gleda
na na ono na to ovjek gleda: ovjek gleda to je na oima, a Gospod
gleda na srce (1. Sam. 16,7). Obrezanje na koje su lana braa poku-
avala da nagovore Galate, da na njega poloe svoje pouzdanje, znailo
je samopravednost umesto pravednosti kroz veru. Oni su Zakon po-
znavali samo kao oblije (formu) pravednosti i istine. Svojim delima
oni su mogli da se telom pokau lepi (da se spolja, po telu, pokau
kao uspeni i dobri eng. prev), ali je to bila samo obina predstava
u kojoj nije bilo nieg stvarnog. Bez podnoenja progonstva zbog Hri-
stovog krista, oni su mogli samo da izgledaju kao pravednici.
Galatima 6,13:
Jer ni sami oni koji se obrezuju ne dre zakona, nego
hoe da se vi obrezujete da se vaim telom hvale.
U stvarnosti, oni ni u kom sluaju nisu drali Zakon. Telo se proti-
vi Zakonu Duha, a oni koji su u telu ne mogu Bogu da ugode. No, oni
su eleli da obrate ljude u nau veru, kako to kau mnogi koji imaju
svoje razliite teorije. Hristos kae: Teko vama, knjievnici i farise-
ji, licemeri, to prehodite more i kopno da stvorite jednog proselita, i
kad postane, inite ga sinom paklenim, dvaput gorim od sebe (Mat.
23,15). Takvi uitelji se hvale telom svojih obraenika. Ako mogu da
izbroje mnotvo onih koji pripadaju naoj veroispovesti, ako mogu
151
'AVA K!STA
da istaknu broj onih koje su zadobili proteklih toliko i toliko godina,
onda oni oseaju sreu kojom su obino ispunjeni uspeni ljudi. Bro-
jevi i spoljanji izgled mnogo znae ljudima, ali nita ne znae Bogu.
Galatima 6,14:
A ja sam daleko od toga da se hvalim iim drugim sem
krstom Gospoda naega Isusa Hrista, kojim je svet za mene
raspet, i ja za svet.
Zato se treba hvaliti krstom? Zato to je njegovim posredstvom
svet razapet za nas, i mi za svet. Poslanica zavrava tamo gde je i poela
sa osloboenjem od sadanjeg zlog sveta (Gal. 1,4). Samo je krst
taj koji ostvaruje osloboenje. Krst je simbol ponienja. Zato se njime
hvalimo.
Bog otkriven na krstu. Mudri da se ne hvali mudrou svo-
jom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali
bogatstvom svojim. (Jer. 9,23)
Zato mudri ne treba da se hvali svojom mudrou? Zato to je ona,
sve dotle dok je to njegova mudrost, zapravo ludost. Jer je premudrost
ovoga svijeta ludost pred Bogom (1. Kor. 3,19). Niko nema onu mudrost
kojom bi se mogao hvaliti, jer je sva njegova mudrost, ludost. Mudrost,
pak, koju Bog daje, donosi poniznost umesto ponosa i hvalisavosti.
A ta sa snagom (moi)? Svako (je) tijelo trava (Is.40,6). Svaki
je ovek, ak i kad je u najboljem stanju, nitavan (Psalam 39,5). Ta,
sinovi su prostaki nita, sinovi su gospodski la, da se metnu na mje-
rila, bili bi laki nego nita. (Psalam 62,9)
to se bogatih tie, njihova uzdanica je nesigurna (vidi 1. Timo-
tiju 6,17). Bogatstvo ovek sabira, a ne zna kome e dopasti (Psalam
39,6). Imetak naini sebi krila i kao orao odleti u nebo (Prie 23,5).
Samo u Hristu se nalazi nemerljivo i neprolazno bogatsvo.
Dakle, ovek nema ba nita ime bi se hvalio. ta ostaje od oveka
koji je sav nitavan? Gde je njegovo blago, ili mudrost, ili snaga? Sve to
ovek jeste ili to ima, dolazi od Gospoda. Prema tome, ono ime treba
da se hvali je slava koju ima u Gospodu 1. Korinanima 1,31.
152
Uporedite ovaj stih sa Galatima 6,14. Isti Duh inspirie oba teksta,
tako da tu nema protivrenosti. U jednom sluaju kae nam se da jedi-
no ime treba da se hvalimo jeste poznanje Gospoda. Drugi stih kae
da ne postoji nita ime se moemo hvaliti osim krstom Gospoda na-
ega Isusa Hrista. Zakljuak je da u krstu mi nalazimo poznanje Boga.
Poznavati Boga, to je veni ivot; i nema drugog ivota za oveanstvo
osim onog koji dolazi preko Isusovog krsta. Jo jednom jasno uviamo
da je sve to ovek moe da zna o Bogu, otkriveno na krstu.
Ovo nam jo jednom pokazuje da se krst moe videti u svim de-
lima stvaranja. Vena sila i boanstvo Gospodnje sve to moe da se
spozna o Bogu i da se vidi u onome to je On sazdao. Iz slabosti Bog
izvodi snagu; smru On spasava oveka, tako da i mrtvi mogu da poi-
vaju u nadi. Nijedan ovek ne moe da bude tako siromaan, tako slab
ili grean, do te mere degradiran i dostojan prezira, da ne bi mogao da
se hvali krstom. Krst ga dohvata na onom mestu gde se on nalazi, jer je
on simbol sramote i unienosti. On otkriva Boju silu u oveku, i eto
razloga za venu pohvalu.
Krst raspinje. Krst nas odseca od sveta. Slava mu! Slava mu, jer
nas on, poto nas je odvojio od sveta, odmah potom sjedinjuje s Bo-
gom. Ko, dakle hoe da bude prijatelj svetu, postaje neprijatelj Boiji
(Jakov 4,4). Kroz Svoj krst, Hristos je unitio neprijatelja Efescima
2,15.16. A svet i elja za njim prolazi; ko pak tvori volju Boiju ostaje
doveka (1. Jov. 2,17). Dopustite, onda, da svet proe.
Radosti zemna zgasni, zgasni.
Samo je Isus moj.
Dolazi Gospod i ne kasni.
Samo je Isus moj.
Mrana divljina zemlja je ova,
nema mesta za odmor na njoj,
samo Isus blagoslov prua,
samo je Isus moj!
153
'AVA K!STA
Isus kae: A ja u kad budem podignut sa zemlje privui sve
k sebi (Jovan 12,32). Ovim reima je On predskazao kakvom e smru
umreti smru na krstu. On je unizio samoga sebe i postao posluan
do smrti, do smrti na krstu. Zato ga je i Bog preuzvisio i darovao mu
ime koje je nad svakim imenom (Filib. 2,8.9). Kroz Svoju smrt se On
uzdigao do desne strane nebeskog Velianstva. Zato je samo krst taj
koji nam donosi slavu; otud sva naa hvala treba da bude samo u krstu.
Krst koji je sinonim za porugu i sramotu ovog sveta, uzdie nas visoko
iznad sveta i postavlja zajedno s Hristom u nebeske visine. Sila kojom
on to ostvaruje, jeste sila to dejstvuje u nama (Efes. 3,20), mo koja
deluje u svemu stvorenom i odrava sve to postoji.
Galatima 6,15:
Jer niti je to obrezanje niti neobrezanje, nego jedno
novo stvorenje.
Spasenje ne dolazi od oveka, ta god da on radi, ili kakav god da
je njegov poloaj ili stanje u kojem se nalazi. Ako je obrezan, on nije
zbog toga nita blii spasenju. Samo krst ima silu da spase. Jedino to
ima vrednost, to je novo stvorenje, ili, kako stoji u Revidiranoj standar-
dnoj verziji engleskog prevoda, novo stvaranje. Samo kroz smrt mi
postajemo jedno s Njim. (Rimljanima 6,3)
Nita u svojoj ruci ne nosim,
Samo se Tvojim krstom ponosim.
Krst je novo stvaranje. Tu se nalazi jo jedan razlog da ga slavimo.
Kada je, na poetku, novi svet izaao iz Boje ruke pjevahu zajedno
zvijezde jutarnje i svi sinovi Boji klikovahu. (Jov 38.7)
Znak krsta. Sastavimo sada sve tekstove koje smo citirali: 1) Hri-
stov krst je jedina stvar kojom treba da se hvalimo; 2) ko se hvali treba da
se hvali iskljuivo poznanjem Gospoda; 3) Gospod je izabrao ono to je
slabo na svetu, da zbuni i porazi mone, da se niko ko se osea jakim ne
bi hvalio niim osim Gospodom; i 4) Bog je otkriven u delima Svog stva-
154
ranja. Sva stvorena dela koja su ispoljavanje Boje sile, isto tako su i ispo-
ljavanje krsta, jer je Hristov krst Boja sila, i Bog je otkriven preko njega.
I ta smo sada dobili? Sila koja je bila neophodna za stvaranje sve-
ta i svega to je na svetu, sila koja sve odrava u egzistenciji, ista je ona
mo koja spasava sve koji se na nju oslanjaju. To je sila krsta.
Dakle, sila krsta, preko kojeg iskljuivo dolazi spasenje, ista je sila
koja stvara i koja nastavlja da deluje u svemu stvorenom. Meutim,
kada Bog neto stvori, onda je to dobro veoma. Tako je i sa novim
stvarenjem u Hristu, posredstvom Njegovog krsta. Mi smo njegovo
delo (njegov posao Karadi; njegova zanatska vetina, izrada eng.
prev), sazdani (stvoreni KJV-arni) u Isusu Hristu za dobra dela,
koje je Bog unapred pripremio, da u njima hodimo (Efes. 2,10). Ovo
novo stvaranje u krstu se ostvarilo; jer sila krsta je sila kojom u poet-
ku stvori Bog nebo i zemlju (1. Mojs. 1,1). Ova mo odrava zemlju i
spreava njeno unitenje, kao rezultat kletve; ona ini da se smenjuju
godinja doba, setva i etva; ona e konano obnoviti lice zemlje. Pro-
cvjetae obilno, i veselie se radujui se i popijevajui; slava Livanska
dae joj se i krasota Karmilska i Saronska; ta e mjesta vidjeti slavu
Gospodnju krasotu Boga naega. (Is. 35,2)
Velika su djela Gospodnja, draga svima (trae ih svi eng. prev)
koji ih ljube. Djelo je njegovo slava i krasota, i pravda njegova traje
dovijeka. udesa je svoja uinio da se ne zaborave; dobar je (pun je
saaljenja eng. prev) i milostiv Gospod. (Psalam 111,2-4)
U ovim reima uoavamo da divna Boja dela otkrivaju Njegovu
pravednost, ali i Njegovu milost i dobrotu (saaljenje). To je jo jedan
dokaz da sva Njegova dela jesu otkrivenje krsta Hristovog, u kojem su
sva ljubav i milost skoncentrisani.
On je svoja udesna dela uinio da se ne zaborave, ili drugaije
prevedeno: Od svojih udesnih dela on je nainio spomenike. Za-
to Bog eli da ljudi zapamte i priznaju Njegova velianstvena dela?
Da ne bi zaboravili Njegovo delo spasenja, nego da ga se uvek seaju
i uzdaju se u njega. On eli da ima ljude koji e neprestano razmilja-
ti o Njegovim delima, da bi na taj nain spoznali silu krsta. Poto je
stvorio zemlju i nebo i sve vojske njihove za est dana, I svri Bog do
155
'AVA K!STA
sedmoga dana djela svoja, koja uini; i poinu u sedmi dan od svijeh
djela svojih, koja uini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u
taj dan poinu od svijeh djela svojih, koja uini (1. Mojs. 2,2.3). Krst
nam prenosi znanje o Bogu, jer pokazuje Njegovu stvaralaku mo.
Posredstvom krsta smo mi raspeti za svet i svet je raspet za nas
2
. Kroz
krst mi bivamo posveeni. Posveenje je Boje delo, a ne ljudsko. Samo
Njegova boanska sila moe da dovri ovo veliko delo. U poetku je
Bog blagoslovio subotu kao krunu svog stvaralakog dela, kao dokaz
da je Njegov posao zavren, i uinio je peatom savrenstva. Zato on
kae: I subote svoje dadoh im da su znak izmeu mene i njih da bi
znali da sam ja Gospod koji ih posveujem. (Jezek. 20,12)
Dakle, vidimo da je subota, sedmi dan, pravi znak krsta. Ona je
spomenik stvaranja, a iskupljenje je upravo delo stvaranja stvaranja
putem krsta. U krstu nalazimo potpuno dovrena i savrena Boja dela
u koja smo obueni. Razapeti zajedno s Hrstom to znai da smo pot-
puno predali sebe (svoje JA), i priznali da da smo nitavni, oslanjajui
se u potpunom pouzdanju iskljuivo na Hrista. U Njemu imamo od-
mor. U Njemu nalazimo abat (subotu). Krst nas vraa na poetak,
na ono to bee od poetka (1. Jov. 1,1). Odmaranje sedmog dana u
sedmici predstavlja znak koji ukazuje na stvarno postojeu injenicu
da kroz savreno Boje delo, ono koje smo videli u inu stvaranja po-
sredstvom krsta, mi nalazimo odmor od sopstvenih greha.
Krst znai smrt, ali on isto tako znai i ulazak u ivot. U Hristovim
ranama nalazi se isceljenje, blagoslov je u prokletsvu koje je On nosio,
ivot u smrti koju je podneo. Ko se usuuje da kae kako se uzda u Hri-
sta za veni ivot, ako se boji da Mu veruje za nekoliko godina, meseci,
ili dana koji ine prolazni ivot na ovom svetu?
Jo jednom recite, i to iz celog srca: A ja sam daleko od toga da se
hvalim iim drugim sem krstom Gospoda naega Isusa Hrista, kojim je
svet za mene raspet, i ja za svet. Ako to moete da izgovorite kao istinu,
onda e vam nevolje i patnje izgledati tako lake da ete se hvaliti njima.
Pomou krsta se sve stvoreno odrava. U Njemu se sve stvari
dre zajedno (odravaju, ostaju kao celina) (Koloanima 1,17 eng.
2 U smislu: mi smo mrtvi za svet i svet je mrtav za nas prim. prev.
156
prev), On ne postoji ni u jednom drugom obliku osim kao Onaj koji
je raspet. Da nije krsta, nastupila bi opta smrt. Nijedan ovek ne bi
disao, nijedna biljka ne bi rasla, niti bi zrak svetlosti mogao da zasja sa
neba, da nije bilo krsta Hristovog.
Nebesa kazuju slavu Boiju, i djela ruku njegovijeh glasi svod nebe-
ski (Psalam 19,1). To je samo neto od onoga to je Bog stvorio. Nijedno
pero nije u stanju da opie, niti etkica umetnika da naslika udesnu sla-
vu nebesa. Ipak, sva ta slava nije nita drugo nego slava krsta Hristovog.
Ovo se da zakljuiti iz onoga to smo ve nauili, a to je da se sila Boja
moe uoiti u delima Njegovog stvaranja, i da je krst ta sila Boja.
Boja slava je Njegova mo, jer je prevelika njegova sila prema
nama (u nama eng. prev) pokazana u vaskrsenju Isusa Hrista iz
mrtvih (Efes. 1,19.20). Hristos je ustao iz mrtvih posredstvom Oeve
slave Rimljanima 6,4. Zbog toga to je podneo smrt, bio je krunisan
slavom i au Jevrejima 2,9.
Iz navedenog vidimo da je sva slava nebrojenih zvezda ije se boje
prelivaju u razliitim nijansama, sva slava duge i slava oblaka pozla-
enih zracima zalazeeg sunca, slava mora, rascvetalih polja i zelenih
panjaka, slava prolea i dozrele etve, slava pupoljka koji se otvara i
ploda koji se naliva, sva slava koju Hristos ima na nebu, kao i ona koja
e se otkriti u Njegovim svecima kada zasijaju kao sunce u carstvu
Oca svoga (Mat. 13,43) sve je to slava krsta. Kako uopte moemo
da pomislimo da se hvalimo bilo im drugim?
Galatima 6,16:
I koji god po ovom pravilu budu iveli, mir i milost na
njih, i na Izrailj Boiji.
To je pravilo slave! Kako je to divna smernica po kojoj treba da se
vladamo! Da li su ovde pomenute dve klase ljudi? Ne, to ne moe biti,
jer je cela poslanica posveena tom cilju da se pokae da su svi jedno
u Hristu Isusu.
Mi smo, naime, (pravo eng. prev) obrezanje, mi koji Duhom
Boijim sluimo, Hristom Isusom se hvalimo i ne uzdamo se u telo
157
'AVA K!STA
(Filib. 3,3). Ovo obrezanje sve nas ini pravim Bojim Izrailjem, jer
ono predstavlja pobedu nad grehom, a Izrael znai pobednik. Vie
nismo otueni od izrailjskog drutva.... niste vie tuinci i doljaci,
nego ste sugraani svetih i domai Boiji, nazidani na temelju apostola
i proroka, a ugaoni temelj je sam Hristos (Efes. 2,19.20). Pridruie-
mo se mnotvu koje e doi sa istoka i zapada i sesti za sto sa Avraa-
mom i Isaakom i Jakovom u carstvu nebeskom. (Mat. 8,11)
Galatima 6,17.18:
Ubudue da mi niko ne dosauje
3
, jer ja na svome (u
svome grki orig) telu nosim rane Isusove. Blagodat Gospo-
da naega Isusa Hrista sa duhom vaim, brao; amin.
Grka re prevedena kao rane (u engleskom prevodu: znake,
oiljke, ig), je u originalnom tekstu data kao mnoina od rei
stigma, koja je prihvaena i naem jeziku
4
. Ona oznaava sramotu i
prezir i jo od starina se odnosila na bolno igosanje tela zloinaca, ili
odbeglih robova koji su bili uhvaeni, da bi se znalo kome pripadaju.
Slina je i oznaka Hristovog krsta. Znaci krsta bili su na Pavlu. On je
bio razapet s Hristom i nosio je oiljke od klinova. Oni su bili utisnuti kao
ig u njegovo telo, uinivi ga slugom i robom Gospoda Isusa. Neka ga,
onda, niko ne uznemirava, jer on nije sluga ovekov. Dugovao je odanost
samo Hristu koji ga je kupio. Neka od njega niko ne trai da slui oveku,
to jest telu, jer je Isus stavio svoj znak na njega, tako da nikom drugom
vie ne moe da slui. tavie, nek se ljudi uvaju da ga ne ometaju u nje-
govoj slobodi koju ima u Hristu, i neka paze kako se prema njemu opho-
de, jer e njegov Gospodar sigurno braniti ono to je Njegovo vlasnitvo.
Da li i ti ima iste znake (rane, oiljke)? Ako ima, onda se moe
hvaliti njima, jer takva hvala nije isprazna, i nee te uiniti nitavnim
ovekom.
Kolika je samo hvala koju imamo u krstu! Cela slava neba je skon-
centrisana u tom prezrenom objektu. Ne u krstu kao predmetu i obli-
3 U jednom od doslovnih prevoda: Vie da mi niko ne nanosi muke... prim. prev.
4 Autor, naravno misli na engleski jezik, ali isto vai i za srpski prim. prev.
158
ku, ve u krstu po sebi (u njegovoj sutini). Ovaj svet ga ne prepoznaje
kao neto to je slavno. Ali, svet nije prepoznao Hrista, kao to ni danas
ne prepoznaje Svetog Duha, jer Ga ne vidi. Neka Bog otvori nae oi
da vidimo ovu slavu, kako bismo mogli ispravno da vrednujemo stvari.
Neka bi naa dua dala svoj pristanak da se razapnemo s Hristom, kako
bi Njegov krst mogao da nas proslavi. Spasenje se nalazi u Hristovom
krstu. U njemu je Boja sila koja nas uva od pada, jer nas on uzdie sa
zemlje ka nebu. Posredstvom krsta dogaa se novo stvaranje koje sam
Bog ocenjuje kao dobro veoma. U krstu je sva Oeva slava, i sva slava
venosti. Zato Bog zabranjuje da se bilo ime hvalimo osim krstom
Gospoda naega Isusa Hrista, posredstvom kojega je svet razapet za
nas, i mi razapeti za svet.
Samo se krstom Hristovim hvalim,
Samo Njega dua velia,
Od davnina na Njega pada
Svetlost to sija iz svetih pria.
I zato:
U imenu Njegovom ja imam oprotaj
Otkad me je spasao iz sveta zlog.
Neka je daleko da se im hvalim
Sem krstom Hrista, Gospoda mog!
Kuda god da poem, svuda u priati
o krstu, o krstu.
Moja e dua Tebe veliati,
na krstu, na krstu.
Ovo u priati u sve dane,
I kada jutro venosti svane,
Jer si Ti za me podneo rane,
na krstu, na krstu!
Alonzo T. Jones
IC!K IZ GAIAJIMA
ICSIAIC
II DEO
163
IOUKE IZ GALATIMA IOSLANICE
Galatima 1,3-5 (Review and Herald 29.08.1899):
Blagodat vam i mir od Boga Oca naega, i Gospoda Isu-
sa Hrista koji je dao samoga sebe za nae grehe, da nas izbavi
od sadanjeg zlog sveta po volji Boga i Oca naega, kome
slava u sve vekove. Amin.

Blagodat vam i mir od Boga Oca naega, i Gospoda Isusa Hri-
sta. Ovaj pozdrav sastavni je deo svake poslanice koju je napisao apo-
stol Pavle, osim one upuene Jevrejima, a oba se razlikuju donekle od
pozdrava koji pie Petar.
Ovo pozdravljanje nikako ne treba shvatiti samo kao obinu for-
malnost. Sve ove poslanice dole su nam kao Boja re, i ono to zaista
jesu. Pozdravi su, dakle, neto to nam dolazi od Boga, i mada se esto
ponavljaju, oni su jaka potvrda Njegove milosti i venog mira koji je
namenjen svakoj dui.
Milost je naklonost. Ove rei, dakle, ire Boju naklonost na svaku
duu koja ih ita ili slua.
Boje ime je Milostivi, Onaj koji iri milost. Njegovo ime oznaava
ono to On zaista jeste; a to to On jeste, isto je jue, danas i doveka.
Kod Njega nema izmene niti senke od promene (Jakov 1,17). Stoga
su, Njegovim posredstvom, milost i neograniena naklonost uvek do-
voljno iroke da obuhvate svaku duu. O, kada bi ovo svi verovali!
I mir. On je Bog mira. Nema pravog mira osim u Bogu. Nema
mira, ree Bog bezbonicima (Is. 57,21 eng. prev). Bezbonici su
kao more uskolebano, koje se ne moe umiriti. (Is. 57,20)
Ceo svet, meutim, lei u zlu. Ipak, Bog mira izrie mir svakoj
dui. Ovo je mogue zato to je Hristos, Princ mira, mir na, u Sebi
spojio Boga i oveka ujedno. Ukinuvi Svojim telom neprijateljstvo,
On je u Sebi samom, od dvoje Boga i oveka uinio jedno. Tako je
napravio mir njegovom krvlju na krstu Efescima 2,14; Koloanima
164
1,20. Nainivi tako mir Svojom krvlju na krstu, On je kao radosnu
vest objavio mir vama udaljenima, i mir onima koji su blizu (Efes.
2,17), mir svima vama. Dakle, zauvek vai i vaie istina: Njegov po-
zdrav svakoj dui je objava mira upuena tebi. To su rei koje dolaze od
Boga Oca, i od Gospoda Isusa Hrista.
O, kada bi svi to verovali, tako da bi Boji mir koji prevazilazi
svako razumevanje, mogao da sauva njihovo srce i um u Isusu Hristu.
I mir Hristov neka vlada u vaim srcima (Kol. 3,15). Dopustite
mu; to je sve to On trai od vas. Nemojte ga odbiti i odgurnuti; dajte
mu mesta.
Koji je dao samoga sebe za nae grehe. Dragi brate i sestro,
grenie i grenice, ko god da si, ti, iju duu pritiska greh, Hristos je
dao Sebe za tvoje grehe. Dopusti mu da ih uzme. On ih je kupio; da,
upravo tvoje grehe, i platio za njih stravinu cenu Svog raspea. Dopu-
sti Mu da ih uzme.
On ne trai da odloi na stranu sve svoje grehe, pre nego to ti
dopusti da Mu prie i postane potpuno Njegov. On te moli da Mu
doe, ti, sa svim svojim gresima, i bude Njegov, ti i svi tvoji gresi; On
e uzeti od tebe i ukloniti zauvek sve tvoje grehe. On je Sebe dao za
tebe, za tvoje grehe i za sve ostalo; On te je kupio, kupio je tvoje grehe i
sve drugo; dopusti Mu da poseduje ono to je kupio, da ima ono to Mu
pripada; dopusti Mu da ima tebe, tvoje grehe i sve drugo to se tie tebe.
On je dao samoga sebe za nae grehe, da nas izbavi od sadanjeg
zlog sveta. Zapamtite to da bi nas izbavio od sadanjeg zlog sveta,
On je dao Sebe za nae grehe. To pokazuje da je sve zlo koje ini sada-
nji zli svet, zapravo na greh.
To su nai gresi, Oni su nama pripadali i mi smo za njih odgo-
vorni. To to je ovaj sadanji zli svet takav kakav je, naa je krivica.
Njegovo zlo lei u naoj linosti, u naim gresima. Ali, Bogu hvala, On
je Sebe dao za nas, za nae grehe i za sve to je nae, i to je uinio zato
da bi nas oslobodio od sadanjeg zlog sveta.
elite li da budete osloboeni od sadanjeg zlog sveta? Onda Mu
dopustite da ima i vas, i vae grehe, i sve drugo to je vae, jer sve je to
On kupio i zato Mu s punim pravom pripada. Molim vas, ne kradite Mu
165
IOUK 7 \AATMA IOSANC
ono to je Njegovo vlasnitvo, jer tako jo uvek ostajete u ovom zlom
svetu, a to je besmisleno, ukoliko zaista elite da se iz tog sveta izbavite.
Ne inite jo jedan greh vie, zadravanjem onoga to vam ne pripada.
Kako su to bili nai gresi, a On je Sebe dao za njih, potpuno logi-
no sledi da je On Sebe dao nama, u razmenu za nae grehe. Dakle, kada
je platio Sobom tvoje grehe, oni su postali Njegovi; kada je Sebe dao
tebi u zamenu za tvoje grehe, On je postao tvoj. Dopusti Mu da uzme
tvoje grehe, jer su oni sada Njegovi, a ti od Njega uzmi Njega samog,
jer je On sada tvoj i tebi pripada. Blagoslovene li razmene! U Njemu
ima, kao svoje potpuno vlasnitvo, svu puninu boanstva telesno (ute-
lovljenu), i sve je to po volji Njegovoj. Hvala nek je Bogu.
Kako da mu ne odamo slavu u sve vekove ? I zato ti, i svi drugi
ljudi ne bi na to rekli: Amin?
Galatima 2,19.20 (Review and Herald 24.10.1899):
Ja sam sa Hristom raspet na krstu. Tako ne ivim vie
ja, nego Hristos ivi u meni. A to sad ivim u telu, ivim ve-
rom Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene.
(kombinacija prevoda arni-Karadi)
Ovim reima ne bi smelo da se pripisuje znaenje koje one nemaju.
U stihu se ne kae: elim da budem razapet s Hristom. Takoe,
tu ne stoji: Voleo bih da sam s Hristom razapet, kako bi On mogao da
ivi u meni. Jednostavno se kae: Ja sam sa Hristom raspet.
Dalje, u tekstu ne pie: Pavle je bio raspet s Hristom; Hristos je
iveo u Pavlu; Sin Boji voleo je Pavla i dao Sebe za Pavla. Sve je ovo
tano, ali to nije ono to Pismo na ovom mestu kae, niti je to pravo
znaenje zapisanih rei. One znae tano ono to i saoptavaju, a to je:
Ja sam s Hristom razapet; pa ipak ivim; ali ne ja, nego Hristos ivi u
meni, a ivot koji sada ivim u telu, ivim verom Sina Bojeg, koji me
je voleo i Sebe predao za mene (engleski prevod).
Shvaen kao to je i saopten, ovaj stih se pojavljuje u svoj svo-
joj lepoti i postaje vrst temelj hrianske vere za svaku duu u ovom
166
svetu. On omoguava svakoj ivoj dui da sa punom sigurnou koju
hrianska vera daje, kae: On me je voleo; On je Sebe predao za
mene; ja sam s Hristom razapet; Hristos ivi u meni. Proitajte,
takoe, i 1. Jovanovu 4,15.
Ko god kae Ja sam s Hristom razapet, ne govori neto to je ne-
izvesno. To nije neto u ta on veruje na osnovu svoje pretpostavke. U
stihu nije reeno nita to bi unelo i najmanju nesigurnost. Svaka dua
na ovom svetu moe kao celu istinu, sa potpunom sigurnou, da kae:
Ja sam s Hristom razapet. Ovde se, prosto, radi o prihvatanju inje-
nice, prihvatanju onoga to se ve zbilo, jer su rei ovog teksta izvetaj
o jednoj injenici.
injenica je da je Hristos bio razapet; i kad je On razapet, mi smo
takoe bili razapeti, jer je On bio jedan od nas. Njegovo ime je Emanu-
ilo, to znai Bog s nama ne Bog s Njim, nego Bog s nama. Ko
je, dakle, On bio, ako ne MI? On je morao da bude MI, da bi Bog,
koji je s Njim, mogao da bude i Bog s nama. Prema tome, ta je drugo
bio On ako ne MI, kada su ga razapinjali?
Mona je istina koju objavljuje ovaj stih. On je bio jedna kost, i
jedno telo (meso bukv. prev) s nama (vidi Efescima 5,30). Imao je istu
nau prirodu; u svemu je bio kao i mi. Zato bjee duan u svemu da
budekao braa (Jevr. 2,17 Karadi). On je ispraznio samog Sebe i
bio uinjen jednakim ljudima
1
. On je bio drugi Adam. Tano tako kao
to je prvi Adam bio Mi, i Hristos, drugi Adam, bio je Mi. Kad je prvi
Adam umro, mi, budui da smo bili obuhvaeni u njemu, umrli smo s
njim. A kada je drugi Adam umro, s obzirom da smo bili obuhvaeni i u
ovom drugom, takoe smo s Njim umrli. On je bio Mi, a mi smo bili
obuhvaeni u Njemu, i zato, kada je drugi Adam bio razapet, mi smo bili
razapeti zajedno s Njim. Kao to je prvi Adam sam po sebi bio cela ljud-
1 Grka re homoioma u Filibljanima 2,7, odakle se parafraziraju rei, prevodi se
kao similitudinem na latinskom, ili likeness na engleskom jeziku. Oba prevoda
kao i sama izvorna grka re pored znaenja: slino, nalik, takoe znai i: podjednako,
sasvim tako, istovetno (otud prefks homo u sloenicama kao to su homogen od iste
vrste, istog materijala; homonimi istog imena, tj. rei koje glase isto). Koje od ova dva
znaenja ima na umu Dons, to presudite sami, imajui na umu celokupan kontekst
onoga to on govori u ovoj publikaciji prim. prev.
167
ska rasa, tako je i drugi Adam bio sam po Sebi cela ljudska rasa; prema
tome, kada je drugi Adam razapet, cela ljudska rasa stara grena ljud-
ska priroda bila je razapeta zajedno s Njim. Zato je pisano: To znamo,
da je na stari ovek RASPET S NJIM, da bi greno telo bilo obesnaeno
(uniteno eng. prev), da mi vie ne robujemo grehu. (Rimlj. 6,6)
Zato svaka dua, s oseanjem i sigurnou koji potiu od savrene
pobede hrianske vere, zaista moe da uzvikne: Ja sam s Hristom
razapet; moja stara grena ljudska priroda raspeta je s Njim, da bi ovo
telo greha bilo uniteno, i da ja odsad ne bih vie sluio grehu. Ipak, ja
ivim; ali ne ja, nego to Hristos ivi u meni; i uvek nosim u svom telu
umiranje Gospoda Isusa Njegovo raspee, jer sam ja razapet zajed-
no s Njim, da se i ivot Isusov, takoe ispolji u ovom mom telu. Jer ja
to ivim, jednako sam predat smrti, Hrista radi, da se ivot Njegov
pokae u mom smrtnom telu 2. Korinanima 4,10.11. Stoga, ivot
koji sada ivim u telu, ivim verom Bojeg Sina, koji me je voleo i Sebe
predao za mene.
U ovoj blagoslovenoj injenici raspea Gospoda Isusa Hrista, koje
je uinjeno radi svakog ljudskog bia, ne samo da lei temelj vere sva-
kog oveka, nego se u njoj daruje dar vere svakoj dui. Hristov krst ne
predstavlja samo Boju mudrost koju nam On pokazuje, ve je to sve-
mona sila Boja koja se kroz krst ispoljila, da bi nas izbavila od sveg
greha i vratila Bogu.
O, grenie, ti brate i ti sestro, veruj u ovu spasonosnu silu! Primi
je! Predaj se toj monoj istini! Kai s punom sigurnou koju ti donosi
vera, i govori to svagda: Ja sam s Hristom razapet; pa ipak ivim; ali ne
ja, nego Hristos ivi u meni, a ivot koji sada ivim u telu, ivim verom
Sina Bojeg, koji me je zavoleo i Sebe predao za mene! Govori ove rei
jer su one istina, sama istina, i mudrost, i sila Boja koja spasava duu
od svih greha.
Jer koji ine dela zakona pod kletvom su; napisano
je, naime: Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu to je
168
napisano u knjizi zakona da to ini. A da se kod Boga niko
ne opravdava zakonom, jasno je, jer Pravednik e iveti od
vere. A zakon nije od vere, nego Ko ih izvri ivee u njima.
Hristos nas je iskupio od kletve zakona time to je on postao
kletva za nas, jer je napisano: Neka je proklet svako ko visi na
drvetu, da Avraamov blagoslov doe na mnogoboce u Hri-
stu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha.
Kletva Zakona, svaka kletva koja je ikad bila, ili e ikad biti, po-
stoji zbog greha. Ovo je vrlo snano i slikovito prikazano u Zahariji
5,1-4. Prorok je posmatrao knjigu (svitak) gdje leti, duina joj dva-
deset lakata a irina deset lakata. A onda mu je Gospod objasnio: to
je prokletstvo koje izae na svu zemlju. To jest, ovaj svitak predstavlja
svu kletvu koja poiva nad celom zemljom.
ta je uzrok ovoj kletvi koja pada na celu zemlju? Evo, ovde je
objanjeno: Jer svaki koji krade istrijebie se po njoj s jedne strane, i
koji se god kune krivo istrijebie se po njoj s druge (Zah. 5,3). Dakle,
ovaj svitak je Boji Zakon, iz kojeg je citirana po jedna zapovest sa sva-
ke ploe Dekaloga, to pokazuje da su obe strane Zakona obuhvaene
u svitku. Svako ko krade ko kri zapovesti sa druge ploe, istrebie se,
shodno propisima ispisanim na toj strani; svako ko se kune krivo
2
, od-
nosno ko kri zapovesti zapisane na prvoj ploi Zakona, bie istrebljen,
shodno propisima ispisanim na toj strani.
Nebeski zapisniari ne moraju da piu detalje svakog pojedinog
greha koji svaki ovek uini, ve jednostavno mogu da ukau na plou
sa zapovestima koje je ovek u datom sluaju prekrio. Svitak sa Zako-
nom koji je pomenut u proroanstvu, leti i prati svakog oveka kud god
on poe, boravi ak i u njegovoj kui. To potvruju sledee rei: Ja
u je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te e doi na kuu lupeu i
na kuu onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajae mu usred
2 Ko pominje uzalud ime Gospodnje, u nama poznatijem prevodu; ali ova zapovest
je mnogo dalekosenija nego to se u prvi mah moe uiniti; ona se odnosi na sve ne-
pristojne, besmislene, nepromiljene i besadrajne rei, ukratko na zloupotrebu dara
govora i to je donekle obuhvaeno engleskim prevodom ove zapovesti koji glasi: Ko
opsuje, ko govori rune rei prim. prev.
169
kue (Zah. 5,4). Ako se ne nae lek, svitak ostaje u kui takvog oveka,
sve dok ispisana kletva ne satre njega i njegovu kuu, pa ak i drva i
kamenje u njoj, odnosno sve dok ne prodere zemlju u onaj veliki dan
kada e se elementi istopiti od ognja koji sve guta; jer Zakon je sila
greha i kletva 1. Korinanima 15,56.
Ali hvala Bogu, Hristos nas je iskupio od kletve zakona time to je
on postao kletva za nas. Sva teina kletve pala je na Njega, jer Gospod
pusti na nj bezakonje svijeh nas (Is. 53,6). On je uinjen grehom nas
radi, On koji nije znao greha. Svi koji su Ga primili, primili su slobodu
od svih greha i razreenje od kletve, jer su sada slobodni od svakog greha.
Hristos je tako potpuno obuhvatio celokupno prokletstvo, da je od
kletve iskupio sve i ljude i zemlju, jer je prokletstvo i na nju palo posle
ovekovog greha. Ona je poela da raa trnje i korov (1. Mojs. 3,17.18).
Zbog toga je Hristos morao da nosi krunu od trnja, pokazavi tako da
je On na Sebe preuzeo sve prokletstvo. Neka je blagosloveno Njegovo
ime. Delo je uinjeno. On nas je iskupio od kletve zakona. Hvala Bogu
za to. Uinjen je kletvom nas radi, jer je On taj koji je visio na drvetu.
Poto je sve to neto to je ve ostvareno, razreenje od kletve po-
sredstvom Hristovog krsta besplatan je dar Boji svakoj dui na ovoj
zemlji. Kad ovek primi ovaj besplatan dar iskupljenja od celokupne
kletve, svitak ga i dalje prati; ipak, Bogu hvala, on sada ne nosi kletvu,
ve svedoanstvo o pravednosti Boijoj koja verom Isusa Hrista do-
lazi za sve koji veruju; jer nema razlike (Rimlj. 3,21.22). Uzvieni cilj
ovog Njegovog dela naeg iskupljenja od kletve, jeste da Avraamov
blagoslov doe na mnogoboce u Hristu Isusu. Ovaj Avramov blago-
slov, zapravo je Boja pravednost koja, kao to smo ve videli u ovom
prouavanju, moe da doe samo od Boga, kao Njegov besplatan dar
koji se prima verom.
Jer koji ine dela zakona pod kletvom su; kako nas je Hri-
stos... iskupio od kletve zakona, onda nas je On iskupio i od dela Zako-
na, koja su nita drugo do greh jer su to naa sopstvena dela. Umesto
njih, On nam je podario dela Boja dela vere koja je i sama dar Boji;
ova dela su, pak, sama pravednost. Ovo je delo Boije, da verujete u
onoga koga je on poslao (Jovan 6,29). Ovo je pravi odmor nebeski
170
mir poinak Gospodnji. Ko, naime, ue u njegov mir taj je poinuo
od svojih dela kao i Bog od svojih. (Jevr. 4,10)
Tako nas je Hristos iskupio od kletve Zakona i od prokletstva na-
ih sopstvenih dela, da bi blagoslov Avramov, a to je pravednost, i dela
Boja, mogli da dou na mnogoboce u Hristu Isusu. Sve ovo slui
jednom cilju da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha.
Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu, koji ne hode
po telu nego po Duhu. Jer me je zakon Duha ivota, u Hristu Isusu
oslobodio od zakona greha i smrti (Rimlj. 8,1.2 kombinacija ar-
ni-KJV). Jer ono to zakon nije mogao, zato to je zbog tela bio slab,
uinio je Bog na taj nain to je poslao svoga Sina u obliju jednakom
obliju grenog tela, i za greh, i osudio greh u telu, da bi se pravednost,
koju zakon zahteva, ispunila na nama (u nama KJV, Karadi) koji
ne ivimo po telu nego po duhu. (Rimlj. 8,3.4)
Neka je hvala Bogu za neopisivi dar Njegove pravednosti, koju
nam daje u zamenu za nae grehe, i za Njegova dela vere koja nam po-
klanja kao zamenu za naa dela Zakona, ime nam je obezbedio isku-
pljenje koje je u Isusu Hristu. Hristos nas je iskupio od kletve zakona
time to je on postao (bio uinjen eng. prev) kletva za nas.
Galatima 5,3 (Review and Herald 21.08.1900):
I ponovo svedoim svakom oveku koji se obrezuje
da je duan da izvri sav zakon.
Duan da izvri sav zakon. udno je da mnogi, analizirajui
ovaj stih, ine od njega znak razlikovanja izmeu dva zakona i isklju-
uju Boji Zakon (Dekalog) iz daljeg razmatranja, tako to re du-
nik shvataju samo u smislu dunosti.
Oni znaju da je, na osnovu Pisma, jedina ovekova dunost da dri
Boje zapovesti. Oni, takoe, znaju da ne moe postojati ni jedan drugi
sveti zapis koji bi ovu ovekovu dunost osporio. Oni, dalje, znaju da
je svaki ovek, bilo da je obrezan ili neobrezan, duan da dri celoku-
pan Boji Zakon. Pripisujui ovom izrazu (dunik) samo znaenje
171
dunosti to jest, ukoliko je ovek obrezan onda je duan da da dri
ceo zakon oni dolaze do zakljuka da se tu mora izuzeti Boji Zakon
(Dekalog); oni zakljuuju da ovde mora da se radi o nekom zakonu
koji nije obavezan ni za jednog oveka, osim ako on nije obrezan, pa
se zbog toga izraz sav zakon ovde doivljava kao sav ceremonijalni
zakon sa svojim rtvama i prilozima.
S druge strane, ima i onih koji sebe oslobaaju svake dunosti da
dre Boji Zakon (Deset zapovesti), i koji u ovom tekstu trae podrku
za svoju neposlunost i protivljenje. Po njima, samo oni koji su obre-
zani imaju dunost da dre Boji Zakon; dakle, po ovom miljenju,
obaveza dranja Bojih Deset zapovesti iskljuivo je povezana sa obre-
zanjem. Oni znaju da nisu pod obavezom da se obrezuju, pa odatle
izvode tvrdnju da nisu pod obavezom ni da dre Dekalog.
Nijedna od ove dve grupe nije u pravu; obe gree i ne uspevaju da
uhvate misao koja je utkana u ovaj stih. Uzrok tog njihovog neuspeha
je taj to re dunik razumeju samo kao dunost.
Tano je da ova re oznaava i dunost. Meutim, na ovom mestu,
kao i na svakom drugom mestu gde se govori o ovekovoj moralnoj
obavezi, ona ima jedno daleko ire i dublje znaenje od onog koje je
ogranieno prosto samo na dunost. Ovo potonje znaenje u odnosu
na ono prvo dublje, postaje sekundarno.
Re dunik u stihu u Galatima 5,3, oznaava ne samo osobu
koja je pod obavezom da neto plaa (u smislu redovne obaveze), nego
daleko vie od toga; oznaava osobu koja je toliko prezaduena da
nema nita ime bi mogla da isplati svoj dug. Ako je neko dunik koji
ima obavezu da plati hiljadu dolara, a pri tom ima para u izobilju, ili,
pak, tek toliko da moe da namiri dug, to onda i nije prevelik problem.
Meutim, ako je on dunik koji mora da isplati 14 miliona duga, a ne
poseduje ni jedan jedini cent kojim bi platio, pa je jo i neko ko lei u
zatvoru i nema nikakvu mogunost da ita zaradi i rei se svog duga,
onda takvom oveku ova re dunik, znai mnogo vie od obine
obaveze da plaa
3
.
3 Kao to bi, na primer, bila obaveza da se redovno plaaju rauni za domainstvo
prim. prev.
172
Ovde je upravo takav sluaj. Upravo je to ono to je ovaj tekst nau-
mio da kae. To je pravo znaenje koje je dodeljeno rei dunik, zato
to ova re, upotrebljena u vezi s moralom, obavezno podrazumeva (i
to je jedino to moe da podrazumeva) greh, odnosno injenicu da je
ovek grenik.
Rei dunik u Galatima 5,3 je ista ona koja se pominje i u Luki
13,4: Ili mislite da su onih osamnaest, na koje je pala kula u Siloamu
i pobila ih, bili vie krivi (vei grenici eng. prev) od svih jerusalim-
skih stanovnika? Mesto gde stoji re grenici, dodatno je pojanjeno
reju dunici, na margini
4
.
Dalje, ova re je upotrebljena u Gospodnjoj molitvi (Matej 6,12):
Oprosti nam dugove nae, kao to mi opratamo dunicima svojim.
U Lukinoj verziji (11,4) ove molitve jasno se izraava znaenje greha:
Oprosti nam nae grehe, jer i mi opratamo svako svom duniku.
Spasitelj takoe koristi istu re i u Luki 7,41.42: Dvojica su bili
duni jednom zajmodavcu; jedan je dugovao pet stotina dinara, a dru-
gi pedeset. Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici.
Ova re moe da se nae i u prii u Mateju 18,23-25. Tamo gde
itamo re grenik u Jevanelju po Luki 13,4, pored kojeg u margi-
ni stoji dunik, takoe imamo referencu koja nas upuuje na priu
iz Mateja 18. To je parabola u kojoj se kae da je neki car hteo da se
obrauna sa svojim slugama. Doveli su mu jednog od njih koji mu je
dugovao deset hiljada talanata oko 14.400.000 dolara
5
; ovaj ovek
nije ima nita ime bi platio tako veliki dug. Gospod otpusti ga i dug
mu oprosti. Meutim, otiavi od gospodara, ovaj sluga nae drugog
slugu, svog kolegu, koji je njemu bio duan oko petnaest dolara. Kad
ovaj nije imao da mu vrati, on ga baci u tamnicu i ne oprosti mu dug.
4 King Dejms verzije, kao to stoji i u grkom originalu u Luki 13,4 prim. prev.
5 Tolika je bila obraunata vrednost u Donsovo vreme, krajem 19. veka. U sada-
nje vreme (septembar 2011. god), pri trenutnoj ceni od 41,2 dolara za uncu srebra
(28,34 gr) obraunata vrednost 10.000 talanta srebra bi bila oko 381 milion dola-
ra. Talanat(ili talenat) je bio jedinica mere (otprilike 26,2 kg) i ujedno najvea nov-
ana vrednost kod Helena i na helenistikom istoku. Srebrni talanat je vredeo oko
6.000 denariusa (srebrni metalni novac). Obzirom da je 1 denarius bio uobiajena
radnika dnevnica, talanat je otprilike vredeo dvadeset godina rada obinog oveka;
drugi izvor kae da je 1 talanat bio mesena plata za oko 200 veslaa prim. prev.
173
Tada car pozva svog dunika i predade ga muiteljima dok mu ne pla-
ti sav dug. Tako e i otac moj nebeski uiniti vama, ako svaki ne oprosti
od sveg srca svoga bratu svome. (Matej 18,23-25)
Upravo to predavanje dunika muiteljima dok ne isplati sav
dug, predstavlja sadraj znaenja rei dunik, jer ona podrazumeva
da dunik mora da ispata svoju krivicu. Greh se naziva jo i ophei-
lema, to znai da on ukljuuje i ispatanje (kaznu) i plaanje (nami-
renje) duga.
Iz stiha koji prouavamo, naroito onog dela koji kae: duan da
izvri sav zakon, paljivi italac e moi da zakljui mnogo vie nego
to je ukazivanje na obinu obavezu da se prihvate zahtevi koje Zakon
stavlja pred oveka i da se da sve od sebe kako bi se ti zahtevi ispunili.
Citirane rei govore da italac nije samo pod obavezom da prizna kao
vaee zahteve Bojeg Zakona, nego je on aktuelni dunik od kojeg se
trai da vrati Zakonu sve to se od njega zahteva. Dalje, stih mu govori
da e, takav kakav je, ostati veiti dunik, jer nema ba nita, niti u sebi
ima snage da stekne bilo ta, ime bi otplatio dug.
Ova njegova prezaduenost ne potie samo od njegove obaveze da
dri Zakon od sad pa nadalje, ve i od obaveze da nadoknadi sav dug
iz prolosti sve to se nagomilalo u prolosti, zakljuno sa dananjim
danom.
Prema tome, svaki je ovek veni dunik po svemu to je obuhva-
eno stihom Galatima 5,3 kao i drugim srodnim stihovima koje smo
ovde citirali, jer svi su sagreili i izgubili su slavu Boju. Ko god hoe
da se obree da bi se kroz to spasao, trai spasenje delima koja su rod
samopravednosti i stoga preuzima obavezu da plati Bojem Zakonu
celokupan svoj dug, od poetka, pa sve do kraja svog ivota. Takoe,
on na ovaj nain preuzima i obavezu da ispata svu krivicu koja se od-
nosi na njegove nagomilane prestupe.
To znai biti dunik celom Zakonu; to je ono to se htelo rei u
stihu: I ponovo svedoim svakom oveku koji se obrezuje da je duan
da izvri sav zakon (dunik celom Zakonu eng. prev). Ne samo da je
dunik, nego preduzimanjem ovog koraka (obrezanja), on svojevoljno
preuzima obavezu da sam ispuni sve ono to obuhvata njegov dug.
174
Tano je da je, sam po sebi, svaki ovek na ovom svetu upravo
onakav dunik kakav je gore opisan. Takoe je tano da svaki ovek
koji danas trai opravdanje kroz svoja dela, kroz vrenje Deset zapo-
vesti, ili bilo ega drugog to Bog nalae, na taj nain preuzima na sebe
obavezu da sam plati sve to predstavlja njegov dug. Meutim, on to ne
moe da plati. On ne poseduje ni jedan jedini element koji bi mu dao
mogunost da plati makar samo jedan deli svog duga. On je potpuno
skrhan i izgubljen.
Ali, hvala Bogu to svako ko ima pravednost Boju koja je kroz
veru (plod vere) Isusa Hrista, svako ko zavisi samo od Gospoda Isusa
i onog to je On uradio, iako je sam po sebi dunik kao i svaki drugi
ovek, ipak, u Hristu ima izobilje kojim moe da plati sve svoje dugove.
Hristos je ispatao kaznu i namirio svu krivicu svake due. Pravednou
Bojom koju donosi, Hristos u izobilju obezbeuje pravednost kojom
plaa sve zahteve koje Zakon postavlja u ivotu oveka koji veruje Isusa.
Neka je hvala Bogu za Njegov nemerljiv dar Hrista Isusa. O, veruj-
te Ga! Primite Ga! Jadni, skrhani i izgubljeni dunie, kupi od mene
zlata eenog u ognju da se obogati, i bele haljine da se obue.
Hodite, kupujte bez novaca. (Otkr. 3,18; Is. 55,1)
Nego velim: ivite u Duhu pa neete izvriti poudu
ploti (tijela Karadi). Jer plot udi protiv Duha, a Duh pro-
tiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne inite to biste
eleli. Ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom.
Ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom, jer svi, koje vodi Duh
Boiji, ti su sinovi Boiji (Rimlj. 8,14). Kao Boji sinovi, oni imaju
um Duha, um Hristov, i tim umom oni slue Zakonu Bojem. Prema
tome, koga vodi Duh Boji, a to znai da ima um Hristov, on ispunja-
va Zakon, jer se posredstvom Duha u srce bogato izliva ljubav Boja,
koja je sama po sebi ispunjenje Zakona, u ivotu svake osobe koja ovu
ljubav ima.
175
Dva puta, put Duha i put tela, uvek su otvorena pred svakim ove-
kom. Kao to je sigurno da je prisutno telo koje udi protiv Duha, isto
je tako sigurno i prisustvo Duha koji udi protiv tela. Koga vodi telo,
on ne moe da tvori dobro, sve i da to eli. On slui zakonu greha i zato
je pod Zakonom. Meutim, ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom.
Svaki ovek ima slobodu da izabere svoj put put Duha ili put
tela. Jer ako po telu ivite, umreete; ako pak Duhom umorite
6
(mui-
te, ponizite, potinite eng. prev) telesna dela, iveete.
Zapazite da se u ovom tekstu u Galatima poslanici, kao i u srod-
nim tekstovima u Rimljanima i Koloanima poslanici, neprestano isti-
e da je telo, sa svojom telesnom grenom prirodom, jo uvek prisutno
u onom ko ima Bojeg Duha i da se to telo i dalje bori protiv Duha.
Dakle, kad je ovek obraen i tako doveden pod vlast Bojeg Duha,
on nije osloboen od tela tako da je potpuno odvojen od njega i njego-
vih sklonosti i elja, i tako kao da vie nikad nee biti kuan niti e mo-
rati da se bori protiv njega. Ne, isto to izroeno (degenerisano bukv.
prev.), greno telo i dalje je tu sa istim svojim sklonostima i udnjama.
Meutim, ovek mu vie nije potinjen. On je osloboen potinjeno-
sti telu, njegovim tenjama i eljama, i sada je potinjen Duhu. On
je sada podanik jedne sile koja osvaja, potinjava, raspinje i dri pod
kontrolom telo takvo kakvo je, greno, sa svim grenim sklonostima i
poudama. Zato je pisano: Duhom umorite telesna dela. Pomorite,
dakle, svoje udove koji su na zemlji, i u njima blud, neistotu, strast
(prekomernu naklonost), zlu elju (pohotu eng. prev) i lakomstvo,
koje je idolopoklonstvo (Kol. 3,5). Zapazite da je sve nabrojano prisut-
no u telu i da e iveti i vladati, ako se telu dopusti da vlada. Ali, kako
je telo posredstvom Duha dovedeno pod vlast sile Boje, sve zlo koje je
nabrojano i nalazi se u telu, ubijeno je; udareno je u sam njegov koren
i na taj nain mu je onemogueno da se pojavljuje u ivotu.
Kontrast izmeu vladavine tela i vladavine Duha jasno je izraen u
Rimljanima 7,14-24 i 1. Korinanima 9,26.27. U sedmoj glavi Rimljani-
ma opisan je ovek koji je pod vlau tela, telesan, prodat pod greh. On
6 Prvobitno znaenje rei mortify, koje ima latinsko poreklo, a koju arni prevodi
sa umorite, bila je unititi vitalnost, ivahnost, energinost, snagu prim. prev.
176
ezne da ini dobro i silno eli to, ali je pod vlau sile koja je u telu i koja
mu ne doputa da ini dobro koje eli. Jer ne inim dobro koje elim,
nego zlo, koje ne elim, to inim (Rimlj. 7,19). Nalazim, dakle, da za
mene vai zakon: kad elim dobro da inim, zlo je u meni. Tako se po
unutranjem oveku radujem Boijem zakonu, ali vidim jedan drugi za-
kon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava
me zakonom greha (dovodi me u ropstvo zakonu greha), koji je u mojim
udovima. O, bedan li sam ja ovek; ko e me izbaviti od ovog smrtnog
tela? (Rimlj. 7,21-24 kombinacija KJV-arni). Ovde je opisan ovek
koji je potinjen telu, zakonu greha koji je u udovima. ak i kad eli
da slomi silu tela i pone da ini dobro, ova sila ga i dalje vodi u ropstvo
i dri ga pod vlau tela, zakona greha koji je u udovima njegovim.
Meutim, postoji osloboenje od ove sile. Kada je ovek (iz Rimljana
7) povikao: O,bedan li sam ja ovek; ko e me izbaviti od ovog smrtnog
tela?, odgovor je odmah dat: Bogu hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda na-
ega (Rimlj. 7,25). Postoji put osloboenja; samo je Hristos Oslobodilac.
Ovaj ovek, iako osloboen, nije lien dalje borbe; nije postavljen
u stanje gde nee morati da se bori protiv tela. Rat e morati da se
nastavi i to nije neki ko bajagi rat; ne radi se o borbi s utvarom. Evo o-
veka iz 1. Korinanima 9,26.27: Tako se borim, ne kao borac koji bije
vetar (eng. prev). S im se, dakle, on bori? ta bije? itajte: Nego mu-
im svoje telo (drim ga pod kontrolom) i potinjavam ga, da ne bih ja,
koji sam drugima propovedao, sam pretrpeo brodolom. (eng. prev)
Tako je, dakle, u sreditu borbe hrianin i njegovo telo protiv ko-
jeg se on bori; telo sa svojim sklonostima i poudom. On mora da dri
telo pod kontrolom, da ga potinjava uz pomo nove sile Bojeg Duha,
kojoj je on sada potinjen i iji je sada podanik, od trenutka kad je
osloboen od sile tela i zakona greha.
Ovo je jo jae izraeno kada se grki izraz koji stoji tamo gde se
kae muim svoje telo (1. Kor. 9,27), potpunije prevede. Bukvalno
znaenje ovog izraza bilo bi udariti u lice, napraviti modricu na oku i
na licu. U skladu s ovim, neki prevode ovaj tekst na sledei nain: Ja
se ne borim kao bokser koji udara u prazno (u vazduh), ve nanosim
udarce (modrice bukv. prev) svom telu i bacam ga u ropstvo.
177
Tako sedmo poglavlje Rimljanima prikazuje oveka koji je potinjen
sili tela i zakonu greha koji je u udovima, ali koji istovremeno ezne za
osloboenjem. U Prvoj Korinanima poslanici (devetom poglavlju), go-
vori se o telu koje je potinjeno oveku pomou jedne nove sile sile Bo-
jeg Duha. U citatu iz Rimljanima poslanice, telo je to koje vlada, a ovek
je ispod. U Poslanici Korinanima ovek vlada, dok je telo potinjeno.
Ovaj blagosloveni preokret situacije deava se prilikom obraenja.
Obraenjem ovek biva doveden u stanje posedovanja Boje sile i pod
vlast Bojeg Duha, tako da pomou te sile on biva uinjen gospodarem
nad telom i svim njegovim sklonostima i poudom; pomou Duha,
on raspinje telo sa njegovim tenjama i grenim eljama kroz dobru
borbu vere.
Ljudi se ne spasavaju tako to su odmah i konano osloboeni
tela, nego primanjem sile kojom mogu da nadvladaju sve zle sklono-
sti i elje tela i upravljaju njima. ovek ne razvija karakter (a ne bi ni
mogao), tako to e biti osloboen i prenesen u carstvo gde nema ni-
kakvog iskuenja, nego primanjem sile na tlu gde postoji iskuenje, ba
na onom terenu gde treba da nadvlada svako kuanje.
Ako bi ljudi bili potpuno poteeni tela, takvog kakvo je, onda
Isus nije ni morao da dolazi na ovaj svet. Kada bi ljudi mogli da budu
spaseni tako da na ovoj zemlji vie nemaju nikakva iskuenja i da od-
mah budu premeteni u oblast gde nema nikakvog kuanja, onda Isus
ne bi morao da dolazi na zemlju. Ali sa takvim osloboenjem ovek
nikad ne bi mogao da razvije karakter. Zato, umesto pokuaja da pot-
puno oslobodi oveka od grenog tela u kojem se ovaj nalazi, Isus je
doao na ovaj svet i Sebe stavio U TELO, ono isto u kojem se ovek
nalazi, suoivi se sa telom TAKVIM KAKVO JE, sa svim njegovim
sklonostima i eljama, i boanskom silom koju je doneo posredstvom
vere, On osudi greh u telu (Rimlj. 8,3). Na taj nain je Hristos celom
oveanstvu doneo boansku veru koja do oveka prenosi boansku
silu, neophodnu za njegovo osloboenje od sile tela i zakona greha,
obezbeujui mu tako sigurnu prevlast nad telom, takvim kakvo je.
Umesto da oveka spase tako to e od njega da napravi mlita-
vo i bezkarakterno stvorenje koje e iveti tamo gde nema nikakvog
178
iskuenja, Isus je doao oveku upravo tamo gde se on nalazi, usred
svih iskuenja. Hristos je doao u potpuno istom telu koje ovek ima;
u takvom telu On se sukobio sa svim moguim iskuenjima koja telo
poznaje i pobedio svako od njih, donevi tako pobedu svakoj dui na
ovom svetu. Neka je blagosloveno njegovo ime.
Svaka dua koja primi i odri veru Isusovu moe da ima ovu
pobedu u njenoj punini; jer ovo je pobeda koja je pobedila svet: naa
vera. (1. Jov. 5,4)
Stihovi 5,22-26 (Review and Herald 02.10.1900):
A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, esti-
tost, dobrota, vera, krotost, uzdrljivost; protiv ovakvih stvari
nema zakona. A Hristovi pripadnici su raspeli plot (tijelo
Karadi) sa svim strastima i poudama. Ako Duhom ivimo,
Duhom i da hodimo. Ne budimo puni praznog slavoljublja,
ne izazivajmo jedan drugoga, ne zavidimo jedan drugom.
Videli smo neto od sutine zla i prevarljivosti dela koji potiu iz
tela. Ali, Bogu hvala, postoji i ona lepa strana.
Boji Duh koji je u svoj punini dat svakom verniku, udi protiv
tela, tako da u primaocu ovog dara, verniku koji je voen Bojim Du-
hom, telo ne moe da ini ono to bi inae inilo. U takvom oveku
vlada Boji Duh i ini da se u ivotu pojave rodovi Duha umesto
telesnih dela.
Iako je tano da oni koji to ine sve ono to je na listi dela tele-
snih nee naslediti carstvo Boje, ipak Bog je, kroz dar Svetog Duha
i kroz milost Hristovu, u potpunosti obezbedio mogunost da svaka
dua, uprkos svojim strastima, poudi, eljama i sklonostima tela, na-
sledi carstvo Boje.
U Hristu se borba vodila po svakoj taki, a ostvarena pobeda bila je
sveobuhvatna. On je bio uinjen telom, istim telom i krvlju koje su imali
oni zbog kojih je doao da ih iskupi. U svim pojedinostima je bio ui-
njen kao i oni; u svemu (u svim pojedinostima eng. prev) kuan kao
179
i mi (Jevr. 4,15). Da u samo jednoj pojedinosti nije bio kao i mi, onda
upravo u tom jednom detalju ne bi mogao da bude kuan kao i mi.
On je bio ganut, oseajui nae slabosti (Jevr. 4,15 KJV), jer
je za vreme dok je bio kuan, oseao elje i sklonosti tela, tano onako
kako ih i mi oseamo kada smo kuani. Jer svaki ovek biva kuan
kada ga vue i mami njegova udnja (njegove sopstvene elje i telesne
sklonosti
7
) (Jakov 1,14 eng. prev). Sve je to Isus mogao da iskusi, a
da pri tom ne zgrei, jer iskuenje nije isto to i greh, i biti kuan nije
isto to i zgreiti. Samo kada pouda zane (zatrudni), kada se e-
lja gaji, a sklonost odobrava (podstie) samo u tom sluaju se raa
greh (Jakov 1,15). Isus nikada, ak ni u Svojim mislima, nije gajio ma
koju koju telesnu elju, niti odobravao bilo koju telesnu sklonost. Tako
je On, u istom telu poput naeg, bio kuan u svim pojedinostima kao
i mi, pa ipak, bez i jedne jedine mrlje greha.
Kroz boansku snagu koju je primao putem vere u Boga, On je
sasvim ugasio svaku sklonost tela u kojem je bio, i tako, praktino, u
korenu sasekao svaku elju tela, osudivi greh u njemu. Na ovaj na-
in, On je doneo potpunu pobedu i boansku silu, koje uva i odrava
za svaku duu na ovom svetu. Sve je to uinio da bi se pravednost,
koju zakon zahteva, ispunila u nama koji ne ivimo po telu nego po
duhu. (Rimlj. 8,4 kombinacija KJV-arni)
Punina ove pobede besplatan je dar koji se daje svakoj dui u Hri-
stu Isusu. Ona se prima verom u Isusa. Ostvarena je i odrava se ve-
rom Isusovom, koju je On ostvario i doveo da savrenstva, a potom je
poklonio svakom Svom verniku. Jer ovo je pobeda koja je pobedila
svet: naa vera. (1. Jov. 5,4)
On je u Svom telu ukinuo neprijateljstvo koje je razdvajalo o-
veanstvo od Boga. Da bi to postigao, uzeo je telo, a to je moralo biti
ono telo u kojem je postojalo pomenuto neprijateljstvo. Zato se kae
da je On u Svom telu ukinuo neprijateljstvo, kako bi u Sebi, od dvoje
od Boga i od otuenog oveka nainio jednog novog oveka,
stvarajui (na taj nain) mir (Efescima 2,14.15 kombinacija prevoda
arni-KJV)
7 Rei u zagradi pripadaju autoru prim. prev.
180
Isus Hristos je ukinuo u Svom telu neprijateljstvo, da oboje
Jevreje i mnogoboce, to jest celo oveanstvo u jednom telu pomiri
s Bogom, posredstvom krsta, ubivi tako neprijateljstvo u Sebi (Efes.
2,16 na osnovu margine u verziji King Dejms
8
). Neprijateljstvo je
bilo u Njemu, jer je bilo u Njegovom telu; i tu, u Svom telu, On je ubio
(nadvladao) i ukinuo neprijateljstvo. Ovo je mogao da postigne samo
tako to je zaista bio u telu.
Isus je preuzeo na Sebe prokletstvo u svoj njegovoj punini, u istoj
meri u kojoj ono poiva na oveanstvu. On je to uinio postavi kle-
tva (bivi uinjen kletvom eng. prev) nas radi (Gal. 3,13). Meutim,
kletva nezasluena nee doi, niti ikad dolazi. Uzrok kletve je greh.
On je uinjen kletvom radi nas, zbog naih greha. Da bi se suoio s
kletvom koja je nad nama, On je morao da se suoi s grehom koji je u
nama. Prema tome, Bog je Onoga koji nije znao greha... uinio gre-
hom za nas, da mi budemo uinjeni pravednou Bojom U NJEMU
(2. Kor. 5,21 kombinacija prevoda arni-KJV).
Na taj nain, On je Sebe u potpunosti postavio u isti nepovoljan
poloaj u kojem se nalazi celo oveanstvo, jer je u svim pojedinosti-
ma bio uinjen kao i mi, pa je stoga i mogao da bude u svemu kuan
kao i mi. Pa ipak, ni jednoj jedinoj tenji ili sklonosti tela On nikada
nije dao ni najmanje doputenje, ak ni u svojim mislima. Svaka od tih
sklonosti praktino je bila u svom korenu umorena silom Bojom koju
je, posredstvom boanske vere, On doneo oveanstvu.
Budui pak da deca imaju telo i krv, tako i On uze udela u tome,
da smru satre onoga koji ima dravu smrti, to jest avola, i da izbavi
one koji su strahujui od smrti celog ivota bili u ropstvu. Jer zaista
nije uzeo na Sebe prirodu anela, ve je uzeo na Sebe seme Avramovo.
Stoga je bilo potrebno da u svemu bude nainjen kao Njegova braa,
da bude milosrdan i veran prvosvetenik u onom to pripada Bogu, da
uini pomirenje za grehe naroda; jer u emu postrada i iskuan bi u
onome moe pomoi i onima koji se iskuavaju. (Jevr. 2,14-18)
Ovu pobedu koju je Hristos ostvario u ljudskom telu, Sveti Duh
je doneo na spasenje svima koji su danas u istom tom ljudskom telu i
8 Autorova napomena prim. prev.
181
veruju u Isusa. Posredstvom Svetog Duha prisustvo Samog Hrista do-
lazi verniku, jer ovo je Njegova nepromenljiva elja, da vam dade po
bogatstvu svoje slave da njegovim Duhom budete ojaani za unutra-
njeg oveka, da se Hristos verom useli u vaa srca, da budete u ljubavi
ukorenjeni i utemeljeni, da biste vi sa svima svetima mogli razumeti
ta je irina, i duina, i visina, i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja
prevazilazi nae saznanje, da budete ispunjeni do sve punoe Boije.
(Efes. 3,16-19)
Delo osloboenja od krivice greha i njegove sile dri vernika u po-
bedonosnom poloaju koji mu daje snagu da nadvlauje elje, tenje i
sklonosti tela, pomou sile Bojeg Duha. Ovo se upravo danas ostvaru-
je linim prisustvom Isusa Hrista u ljudskom telu u telu vernika, ba
onako kako se ostvarivalo Hristovim linim prisustvom u ljudskom
telu, pre hiljadu osamsto sedamdeset godina
9
.
Hristos je uvek isti. On je isti jue i danas i doveka (Jevr. 13,8).
Hristovo Jevanelje je uvek isto isto jue i danas i doveka. Ono je
danas isto kao i pre hiljadu osamsto sedamdeset godina. Onda je bilo:
Bog se javi u telu (1. Tim. 3,16); i danas je isto to: Bog se javi (u
istom tom) telu telu grenih ljudi, u ljudskoj prirodi, upravo onakvoj
kakva je ona.
Jevanelje je: Hristos u vama, nada slave (Kol. 1,27); Hristos u
vama, takvima kakvi ste, sa svim vaim gresima, grenou i svim dru-
gim odlikama; jer je On dao Sebe za nae grehe i za nau grenost. Da-
kle, Hristos te je kupio tebe, ba takvog kakav si, i ti si sada prihva-
en (uinjen prihvatljivim bukv. prev) (Efes. 1,6 KJV) u Njemu.
On te je primio takvog kakav si, a Jevanelje Hristos u (tebi), nada
slave dovodi te pod vladavinu milosti Boje. Posredstvom Svetog
Bojeg Duha, koji te ini pokornim Hristovoj i Bojoj sili, ti donosi
rodove Duha koji se sada vide na tebi, umesto dela telesnih.
A plod Duha je:
LJUBAV Boja ljubav koja se izobilno izliva u srca, pomou
Bojeg Duha. I umesto da se, ak i u mislima, daje mesta mrnji i sve-
9 Danas, pre skoro dve hiljade godina prim. prev.
182
mu drugom to iz nje proizilazi, postajete svesni da vam niko ne moe
uiniti nita to bi vas navelo da mu uzvratite bilo ime sem ljubavlju.
Ova je ljubav ista jue i danas i doveka, jer je to Boja ljubav, i ona ne
voli zbog nagrade, ve radi ljubavi same. Ona voli prostoduno jer je
ljubav, i kao takva, ona nita drugo ne moe da ini.
RADOST je po defniciji: gorljiva srea koja potie od sada-
njeg ili oekivanog dobra; likujue zadovoljstvo (Century Dictionary
and Cyclopedia). Meutim, u ovom sluaju je re ili, kao alternativa,
iskljuena, jer je ova radost neto to potie od sadanjeg dobra, kao i
od onog koje tek treba da doe, s obzirom na to da je ovo dobro veno.
Prema tome, hrianska radost je vena sadanjost i treba oekivati da
e to zauvek i ostati. Zbog toga je ona praena i likujuim zadovolj-
stvom.
MIR Savreni mir koji vlada u srcu, mir Boiji, koji prevazilazi
svaki um i koji, ako ga posedujete, uva vaa srca i vae misli u Hristu
Isusu. (Filib. 4,7)
DUGOTRPLJENJE, ESTITOST (BLAGOST eng. prev), DO-
BROTA, VERA Ova vera grki, pistis je vrsto ubeenje; uve-
renje zasnovano na poverenju, a NE na znanju (vera srca, a ne glave;
vera Hristova, a ne kredo
10
); snano poverenje, kao rezultat ubeenja i
zapovesti, uprkos suprotnim uticajima.
KROTOST, UZDRLJIVOST Uzdrljivost je samokontrola.
Boji Duh oslobaa oveka od potinjenosti strastima, poudi i navi-
kama, i ini od njega slobodnog oveka, koji je svoj gospodar.
Protiv ovakvih stvari nema zakona. Boji Zakon je samo protiv
greha. On se otkriva u ljudskom ivotu kao osuda svega to nije plod
Bojeg Duha. Prema tome, sigurno je da sve to u ovekovom ivotu
10 Kredo je prihvaeno od strane crkve, standardno ispovedanje vere, tzv. Vjeruju
prim. prev.
183
nije rod Duha Svetog, predstavlja greh. Drugim reima, sve to ne
potie od vere greh je (Rimlj. 14,23), i to je vena istina.
Stoga, ako Duhom ivimo, Duhom i da hodimo. Zato to ivimo
u Duhu i hodimo u Duhu, ne budimo ne treba da budemo, i ne
moemo da budemo puni praznog slavoljublja, ne izazivajmo jedan
drugoga, ne zavidimo jedan drugom.
CIP -
,

27-248.48-277

,
Galatima poslanica komentari / Ellet J. Waggoner &
Alonzo T. Jones : (preveo sa engleskog Branko R. uri :
pesme prepevao Zvonimir Kosti Palanski) . - 2 izd. Novi
Sad : Eden kua knjige, 2012 (Nova Pazova : Euro dream).
186 str. ; 21. cm

Prevod dela: Glad Tidings. - Tira 1.000.

ISBN 978-86-89205-02-2
1. , .
) .
COBISS. SR - ID 274586887

Galatima - Komentar - A.T.Jones & E.J. Waggoner

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Galatima - Komentar - A.T.Jones & E.J. Waggoner

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

E. J. Waggoner & A. T.

You might also like

Galatima - Komentar - A.T.Jones &amp; E.J. Waggoner

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Galatima - Komentar - A.T.Jones &amp; E.J. Waggoner

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

E. J. Waggoner & A. T.

You might also like

Galatima - Komentar - A.T.Jones & E.J. Waggoner

Galatima - Komentar - A.T.Jones & E.J. Waggoner