Sadraj:

Sadraj:.................................................................................................................................. 1 1.Uvod.................................................................................................................................... 2 2. Mediji i drutvo.................................................................................................................... 3 2.1 Vlast, sila, zabava ili......................................................................................................3 2.2. Znaaj ko er!ijalno"...................................................................................................# 2.3. Mediji $ o"lasna %lat&or a...........................................................................................' 3. So!ioloka %ers%ektiva 3.1 Masovni edija...........................................................................................'

ediji i so!ijaliza!ija........................................................................................(

3.2 Struktura i inio!i........................................................................................................... ( #. Mladi u ko unika!iji sa #.1 Mladi i ediji a........................................................................................)

ediji................................................................................................................. )

#.2 *azrada i reenje %roble a..........................................................................................+ '. Mediji i %olitiari ................................................................................................................. , '.1 -rijatelji ili %rotivni!i......................................................................................................, '.2 /%surdni zakoni o ediji a..........................................................................................,

(. Zakljuak.......................................................................................................................... 11 ). 0iteratura.......................................................................................................................... 12

1.Uvod
Mediji su naa svakodnevi!a.1eza isliv je ivot savre eno" oveka bez asovni2 edija.Medjuti ,kakav je odnos edija i drutva. 3esu li ediji ubrzali, %oboljali ili unazadili drutvene %ro ene. 4ako drutvo rea"uje na edije, da li je re o sa"laavanju, raz i oilaenju, sukobu, indi&erentnosti.... 5dnos edija i drutva je vieslojan i veo a sloen. 6ez slobodni2, nezavisni2 i kritiki2 edija je neza islivo razvijati de okratiju. 1ovinari istrazuju i ukazuju, otvoreno i kritiki na sve ne%ravilnosti sa !ilje da se is%rave. 1iko, a %o"otovo vlastodr!i ne voli biti kritikovan, %a se javljaju tenzije iz edju %oliti!ara i edija, ali ne sa o nji2. 1ovinari nisu u idili!no odnosu ni %re a jedno se" entu drutva. Mediji,na neki na!in, obavljaju &unk!iju strae koja u%ozorava drutvo na nadolaze7e o%asnosti. -o 0asvelu ediji i aju zadatak da objanjavaju i tu ae in&or a!ije s !ilje da drutvo s2vati znaenje ono"a to je nji a sadrano.8akle novinari ne vre sa o %uki %renos in&or a!ija ve7 i2 i objanjavaju kako bi %ri%adni!i drutva s2vatili o e u oni "ovore. Mediji na taj nain uvaju in&or a!ije o drutvu i nje"ovoj %rolosti. Mo"lo bi se re7i da ediji i aju ulo"u vas%itaa9roditelja , ali svoj uti!aj ire na nain koji je no"o e&ikasniji. U6osni i :er!e"ovini %ritis!i na edije nisu rijetkost. -olitika %rijeti, tui, kru%ni ka%ital tako;er, kri inal isto. 4ako se u takvi okolnosti a izboriti za istinu i %ro&esiju, e u %ojedini ediji u 6osni i :er!e"ovini o"u za2valiti svoj us%je2 na tritu, koliko su novinari koji rade u tranzi!ijski drava a izloeni razni vrsta a na%ada i %rijetnji, da li bosansko2er!e"ovako novinarstvo %o%ri a jednu vrstu tabloidno" izriaja.

2. Mediji i drutvo
2.1 Vlast, sila, zabava ili...
Savre eni svet neza isliv je bez asovni2 edija. 5ni su sastavni deo ivota svako" oveka bez obzira na rasu, obrazovanje, i ovno stanje, drutvenost...1iko ne oe izbe7i uti!aju asovni2 edija. -a ak i kada se neko stvarno trudi da izbe"ne asovne edije %a ne ku%uje novine, ne a radio, raunar ili televizor, i%ak, 2teo<ne<2teo, ora do7i u dodir sa asovni ediji a, akar %reko neki2 %osrednika. Masovni ediji nisu sa o vesti i in&or a!ije. 1isu ni %uka zabava. / nisu ni o7no sredstvo eduka!ije, ve7 su sve to zajedno. Masovni na ediji u ku7u, %orodi!u, radnu sredinu unose odredjeno vidjenje sveta koje" ba ne eli o uvek %ri2vatiti, ali "a ne oe o ni odba!iti

5dnos edija i drutva znaajno odredjuje i odnose u drutvu. Mediji nisu iznad ni izvan drutva. 1ajtanije de&inisanje odnosa edija i drutva je da kakvo je drutvo, takvi su i ediji. Vrlo esto ediji su nazivani sed o silo zbo" nji2ove drutvene sna"e. Mediji su izuzetno o7ni i o"u uti!ati kako na drutvo, tako i na %ojedin!a. /li nije dobro kada ediji %onu delovati sa %ozi!ije sile. 1eki %ak nazivaju edije #. vla7u Medijski %oslani!i ne trebaju %retendirati da budu niti sila, niti vlast jer se ti e dobija laan utisak o o7i koja de &a!to ne %ostoji. 1ije dovoljan naslov u ediji a nije dovoljan da bi se neto %ro enilo, treba ira drutvena kli a i razu evanje, %a je zato %otrebno da se javnnost javlja i budi.Mno"o je vanije da novinari o"u delovati %ro&esionalno, sa ostalno i nezavisno, a ostvarenje uti!aja takvo" izvetavanja nije vie na novinari a ne"o i na dru"i delovi a javnosti i !ivilno" drutva. 1ovinari nisu ni sudije, ni tuio!i, ni %oli!ija, oni sa o rade svoj novinarski %osao u koje ukazuju na ono to se do"adja, a dalje je na ostali drutveni instru enti a.

=8anas je %oznato da je javno ko uni!iranje deo industrije kulture koja je deo "os%odarstva i deluje %re a zakonitosti a trita, ali nji2ovi %roizvodi > novine, ?V, radio, knji"e, &il i sl.@ kljuni su za stvaranje utisaka, doivljaja i ose7anja koja na o o"u7avaju razu evanje svetaA.1

Peter Golding i Graham Murdock, Culture, Communications and Political Economy, objavljeno u Mass Media and Society

?eoretiari, %o"otovo novinari<%raktiari se sukobljavaju oko to"a ta su, ustvari, ediji.

asovni

3edno je tu aenje %re a koje su asovni ediji sa o novine, radio, televizija i internet.?i ediji %oivaju na snanoj in&or ativnoj ko %onenti, na %rikazivanju stvarnosti -re a ve7ini teoretiara edju asovne edije s%adaju &il , knji"e i nosai zvuka.

1ovine, radio, televizija, a sada i internet te eljeni su na %rezentovanju injeni!a. B%ak se najvie !ene, %a i konzu iraju zbo" in&or ativno" sadraja, bez obzira koliko %rodiru zabavni sadraji. Cil , knji"a i nosai zvuka te eljeni su na &ik!iji. Svi sadraji su iz iljeni, %lod su stvaralake i a"ina!ije i uvode nas u iz iljeni svet.Vrlo esto se taj iz iljeni svet uo%te ne razlikuje od stvarno". -okuava se stvoriti to realnija slika stvarnosti. =4o er!ijalna kultura nas tera da veruje o iskrivljenoj stvarnosti zbo" njene uverljivosti, iako to nisu vrednosti te eljene na injeni!a aA.2

Mediji 21. veka krenuli su %re a novo %odruju: iz iljenoj stvarnosti >virtual reality@. ?o je korak vie od &ik!ije, a dva koraka vie od injeni!a, ali sadri i &ik!iju i stvarnost. Virtuelna stvarnost odjedno %ostaje neto svakodnevno %risutno u nai do ovi a i doivljava se kao stvarni do"adjaj.Virtual reality show je %ojava i %ostaje izuzetno uti!ajna na stvaranje javno" njenja. Bz iljena stvarnost, %o%ut bu eran"a utie na edije i nji2ove delove koji se bave injeni!a a, %a se stvarni do"adjaji %rikazuju kao iz iljena stvarnost.?ako, odjedno , nestaje linija iz edju &ik!ije i stvarnosti, %a iz iljena stvarnost %ostaje kriteriju i erilo za stvarne vrednosti.

2.2. Znaaj komercijalnog

Masovni edije se %otvrdjuju na tritu %a ono odredjuje nji2ov sadraj. ?rina us%enost se %retvara u erilo kvaliteta.Medjuti , to ne bi s elo biti jedino erilo kvaliteta, zato to 7e o stvarno do7i do nivoa kada 7e iz iljena stvarnost biti jedini edijski sadraj. Dto je %ublika anje obrazovana, to su us%eniji %ri itivniji edijski sadraji. Dto je anje intelektuala!a, to je anje kvalitetni2 edijski2 sadraja.-ri itivni edijski sadraji ne o"u %o%raviti slabu obrazovnu strukturu edijske %ublike.Dto su %ri itivni sadraji us%eniji to je nii nivo %ublike.Zbo" to"a so&isti!irani sadraji ne aju %rodju i teko je %ubli!i %onuditi neto kvalitetnije.

?eoretiari na"laavaju da vie ne %ostoji jedinstvena %ublika edija, ve7 da se radi o dis%erznoj %ubli!i, koja bira ta 7e konzu irati. 5naj ko eli in&or ativne ozbiljne sadraje sa 7e i2 %otraiti.

Leo Bogart Commercial Culture, u The Media System and the Public Interest,!"#ord $niversity Press% &e' (ork, 1))*

Bnternet, kao edij svi2 edija, najvie o o"u7ava lini izbor edijski2 sadraja.?o je novo %o"lavlje u konzu iranju asovni2 edija i unosi sasvi nova s2vatanja edija te se odraava na nji2ov uti!aj.

2.3. Mediji oglasna platforma

Savre eni asovni ediji svoje %oslovanje te elje na %ri2odu od o"laavaa. 1ekada se znaajni deo %ri2oda zasnivao na %rodaji novina, a neki elektronski ediji ive od %ret%late , ali to je sve anje zastu%ljeno. 5"lasi su ono od e"a ediji ive. ?i e su o"laivai dobili snaan, "otovo %resudan uti!aj na edije. 5naj ko %la7a o"lase odluuje kakav 7e biti edij u koje 7e o"laavati.5djedno se s er uti!aja na edije %re estio sa %olitiara na o"laivae. -olitiari su eleli uti!ati na edije da bi ostvarili svoje %olitike !iljeve. 5"laivai ele sa o ostvariti svoje %ro&itne interese. ?a razlika i enja i sudbinu edija.5"laivai a je svejedno, nji a je vano sa o koliko 7e i ediji %ove7ati %rodaju. ?i e se oe objasniti tabloidiza!iju i in&otain ent. Bz to" "liba ne a %ovratka, jedino ukoliko o"laivai %onu raz iljati kao drutveno od"ovorni %oslodav!i, %a %ro ene kriteriju e ubiranja to ve7e" %ro&ita i unesu drutveno korisna erila.

3. Socioloka perspektiva medija

Stalna izloenost ediji a je sastavni deo svakodnevno" ivota, ali i%ak

je televizija jedan od %ri arni2 so!ijalni2 inila!a dananje" drutva.

,3 E do a7instava %oseduje ?V a%arate ,, E do a7instava %oseduje radio (' E do a7instava %oseduje kablovsku ?V +2 E do a7instava %oseduje VF* Vie od 192 do a7instava %oseduje ko %juter, a vie od 193 i a %ristu% internetu ?elevizori su ukljueni %roseno ) sati %o do a7instvu svako" dana Svaki ovek %roseno %rovede 2.' sati dnevno is%red televizora > G 3+ dana "ledanja televizije "odinje@

8a bi dobili od"ovore na no"a %itanja, neo%2odno je da razu e o ulo"u asovni2 edija u savre eno so!ijalno ivotu. 4akva je %riroda odnosa iz edju edija i drutva. Sa so!ioloke %ers%ektive oe o da %os atra o ulo"u edija sa ikro nivoa, koji %odrazu eva svakodnevni ivot %ojedina!a i drutva, i sa akro nivoa koji se odnosi na no"o ve7e so!ijalne sile kao to su ekono ija, %olitika, reli"ija i te2noloki razvoj.

3.1 Masovni mediji i socijalizacija

So!ijaliza!ija je %ro!es razvijanja ose7aja so%stvene %ovezanosti sa ve7i drutveni sveto kroz uenje i analizu vrednosti, uverenja i nor i neke kulture. 4roz so!ijaliza!iju ui o da se %redstavi o u ulozi "radjana, %rijatelja, radnika, itd. 4roz interna!ionaliza!iju se naa kultura %oi a uzi ati za "otovo. Ui o da se %onaa o na drutveno %ristojan i %ri2vatljiv nain.

1eke drutvene institu!ije i aju tano odredjenu ulo"u u so!ijaliza!iji ladi2 > kao to je %orodi!a i kola @ dok dru"e i aju anje na enski ali i%ak snaan uti!aj u ovo %ro!esu > kao to je stavljanje %irsin"a na telo, to je %o%ularno edju adoles!enti a @.

-ostavlja se %itanje, kako se

ediji ukla%aju u ovaj %ro!es.

-rosean srednjokola! vie vre ena %rovede is%red televizora ne"o u uioni!i >Hraber , 1,+I @3. Masovni ediji su o7an drutveni inila!. 8rutveni znaaj edija nije o"ranien na sadraj edijski2 %oruka. Mediji utiu na nain na koji ui o o svetu, ko uni!ira o i odnosi o se jedni %re a dru"i a. Mediji bukvalno %osreduju u nai odnosi a sa drutveni institu!ija a. Zavisni s o od edija u s islu to"a ta zna o i kako s o %ovezani sa sveto %olitike zbo" %olitiko< edijske %ovezanosti. Jita o i "leda o %olitike debate %ra7ene istovre eni analiza a i ko entari a =eks%erataA. -olitiari se oslanjaju na edije da bi %reneli svoje %oruke. Slini sluajevi su %risutni i kod dru"i2 deavanja koja se %renose %ute edija, kao to su na %ri er s%ortska do"adjanja, itd. Mediji su deo i nai2 svakodnevni2 odnosa sa %orodi!o i %rijatelji a. 5ni utiu na nae odnose sa dru"i ljudi a zasnovane na svakodnevnoj ko unika!iji, sla"anji a ilii sukobi a. Mediji i aju uti!aja na drutvo, ne sa o kroz sadraj %oruka koje %renose, ve7 i kroz !eloku%an %ro!es.

3.2 tr!kt!ra i inioci

-od drutveno strukturo se %odrazu eva uzaja nost ljudski2 aktivnosti, dok inio!i %odrazu evaju nezavisne aktivnosti. Svaka drutvena veza se %os atra kroz koliinu tenzija iz edju strukture i inila!a. 8rutvena struktura =o%isuje bilo koji sa oo%oravljaju7i sklo% drutveno" %onaanjaA.# 1a %ri er, struktura %orodi!e kulturno de&inisanju ideje o %orodi!i. oe se de&inisati kao sklo% %onaanja %rila"odjeni2

+ 1

Graber, ,oris 1)-. Mass Media and American Politics, /ashington ,C Congresional 0uartely Press Croteau, ,avid and /illiam 2oynes, 2... Media/Society.Industries, Images and Audiences.3housand !aks, C4 Pine 5orge Press

8ru"i %ri er je obrazovni siste ija struktura ukljuuje uenike, %ro&esore, ad inistratore i ulo"u koja se od nji2 oekuje. 5brazovanje o o"uava no"i ljudi a da ostvare bolji ivotni standard, ali takodje sa sobo nosi odredjenu dozu stresa i no"e obaveze.

5"ro an uti!aj edija na ivot i rad ljudi se o"leda u to e da ljudi "ledaju, ue i o%onaaju odredjene kriteriju e %onaanja i ulo"a koje bi oni trebali da i aju u drutvu.

4. Mladi u komunikaciji sa medijima

-oseban ak!enat u dalje tekstu se stavlja na ue7e ladi2 u ediji a, i to iz dva razlo"a:

Zato to ediji i aju o"ro an uti!aj na drutvene %ro!ese i &or iranje javno" njenja i zato je %rostor koji daju ladi a i nain na koji i2 %redstavljaju od velike vanosti za nji2ov "eneralni %oloaj u drutvu. Zato to je nastu% u ediji a naje&ikasniji nain da ladi ljudi stu%e u kontakt s javno7u, jer javnost najve7i deo in&or a!ija %ri a %osredstvo in&or a!iono< ko unika!ioni2 kanala. Jak )2 E ladi2 s atra da su ediji do inantni kanal saznanja o svetu oko nji2, to jasno %okazuje koliki je znaaj, ali i kolika ora biti od"ovornost edija za in&or a!ije koje %lasiraju.

Bstrazivano je kako ladi %er!e%iraju edije i koliko su zastu%ljeni u razliiti edijski ' sadraji a. Bz istraivanja se o"lo videti da ,( E nji2 redovno %rati televizijski %ro"ra , ,I E radijski, +I E novinski, a internet %rati (I E. 5vako visok %ro!enat oni2 koji %rate internet tu ai se injeni!o da %ostoji veliki broj institu!ija koje "a %oseduju, kao i %ovoljnija !ena raunara u odnosu na %ret2odne "odine. 4adaje re o edijski sadraji a, ladi najvie %rate &il ove i serije 3( E, zati s%ort 2# E, in&or ativne sadraje %rati 1+ E is%itanika, uzike %ro"ra e 1# E , dok obrazovne sadraje %rati sa o + E ladi2. 5d novina u najveoj eri zastu%ljena je dnevna ta %a > )# E @ i s%ortske novine > 32 E @.

".1 Mladi i mediji

-oznato je da je televizija najzastu%ljeniji edij u svakodnevno ivotu. Sto"a ne udi %odatak iz istraivanja %re a koje ladi najvie vre ena %rovode is%red ?V i to u %roseku 3,' sata dnevno. 4ada je re o zastu%ljenosti ladi2 u ediji a istraivanje je %okazalo da (+ E is%itanika isli da su ladi retko zastu%ljeni u ediji a, 12 E nji2 isli da nisu uo%te
*

Publikacija 6Mladi i mediji 6, 2elsin7ki 8arlament gradjana, 2..*% '''%hcabl%org

zastu%ljeni, 1, E nji2 s atra da su 2 E s atra da i2 i a i %revie

ladi dovoljno zastu%ljeni u

edijski

%ro"ra i a, dok

1a %itanja ta je %otrebno uraditi da se taj broj uve7a 31 E %redlae da se na%ravi edijska kua koja e biti %osveena iskljuivo ladi a, nji2 21 E %redlau da se %ro ene urednike strukture, dok je 1' E is%itanika %ot%uno %esi istino, jer s atraju da ta "od da se uradi, nita se ne7e %ro eniti.

5vo istraivanje obu2vatilo je %ro!enu %ojavljivanja ladi2 u edijski %rilozi a9tekstovi a koji se tiu zvanini2 institu!ija, ekono ski2 te a, zdravstva, obrazovno" siste a, %olitiko" ivota i kulture. /naliza televizijski2 sadraja jK %okazala da se ladi retko %ojavljuju kao akteri , odnosno ko entatori stanja o ovi oblasti a drutveno" ivota. -ostoje i a%surdne situa!ije, %a tako u te a a koje se tiu %rvenstveno ladi2, kao to su obrazovanje ili s%ort, ladi se skoro uo%te ne %ojavljuju kao ko %etentni sa"ovorni!i. U %roseku se ladi kao akteri > oni koji daju izjavu @ %ojavljuju anje od jedno sed ino u novinski tekstovi a i televizijski %rilozi a, o bilo kojoj te i da je re?o na %okazuje da ediji ne uzi aju lade %revie ozbiljno i da i2 ne s atraju relevantni drutveni akteri a.

-ostavlja se %itanje, ta je %roble na rela!iji ladi< ediji, da li su ediji nezainteresovani za %itanja ladi2, ili,%ak, ladi ne znaju da %lasiraju in&or a!iju o sebi i svo radu.

".2 #azrada i re$enje problema

1a osnovu %ret2odno izneseni2 %odataka, jasno je da %ostoji %roble, u ko unika!iji ladi2. 1a %itanje ta je %roble u toj ko unika!iji nude se razliiti od"ovori: edija i

1eki isle da je %roble u ediji jer lade ne s2vataju dovoljno ozbiljno i jer su i interesantniji dru"i drutveno$%olitiki akteri, dok dru"i isle da je %roble u ladi a jer ne znaju zainteresovati edije za svoje aktivnosti, i koji se ne znaju na etnuti kao relevantni drutveni iinio!i. Me;uti , za lou ko unika!iju iz e;u ladi2 i edija su od"ovorni i jedni i dru"i. 1ajbolje reenje bi o"lo biti &or iranje edijske ku7e koja bi bila %osve7ena sa o ladi a, odnosno da se iz ene %ro"ra ski sadraji %ostoje7i2 edijski2 ku7a tako da %ove7aju uestalost i broj sadraja za o ladinsku %o%ula!iju. 8a bi ovo o"lo da &unk!ionie, od velike vanosti je an"aovanost ladi2. 5ni bi na taj nain dobili o"u7nost da i2 javnost %re%ozna kao aktere koji znaju i i aju ta da kau.

Mladi, sa svoje strane, oraju i ati an"aovaniji odnos %re a drutveni zbivanji a koji 7e artikulisati kroz edije, dok bi edijei ladi a o"li dati vie %rostora u svoji %ro"ra ski sadraji a, koji ne7e biti okrenuti sa o uziki to% lista a, ve7 i ozbiljni %olitiki , vojni , so!ijalni , zdravstveni , ekoloki i dru"i te a a.

5. Mediji i politiari
Svaka vlast eli uti!ati na edije, %a i kontrolisati i2 ako je to ikako o"u7e. 1iko to ne7e javno %riznati , ali 7e uiniti sve kako bi ostvario dobar i id. 1aravno, dobro" i ida ne a ako je %olitiar u ratu sa ediji a.

%.1 &rijatelji ili protivnici'

1a %rvi %o"led novinari i %olitiari su %rijatelji jer se nalaze na isti esti a, bave se isti stvari a i kre7u se u isto kru"u ljudi. Sude7i %o to e,ot%ada teza o su%arnitvu i ne treba %ostavljati nedou i!e jesu lo novinari i %olitiari %rijatelji ili %rotivni!i. 1ovinari %o %rirodi %osla odravaju tesne kontakte sa %olitiari a, ali oraju odrati nezavisnost i ostati ne%ristrasni. 1ezavisni novinari o"u %reiveti sve %ro ene, sve siste e i svaku vlast. 5ni ne doivljavaju %olitiare ni kao %rijatelje, ni kao %rotivnike, ve7 je nji2ov zadatak izvetavati o nji2ovi %odu2vati a. 4ada nai;u na ne%ravilnosti, oni 7e i2 istraiti, %roveriti injeni!e i objaviti, akar one bile nela"odne. 1isu svi %olitiari u stanju da %ri2vate takav odnos, %a onda nastaju tenzije i nes%orazu i. 1eki %olitiari to %okazuju veo a snano, koji %ut i "rubo, a neki %rikrivaju svoje ani ozitete %okuavaju7i i%ak da utiu na novinare.

%.2 (ps!rdni zakoni o medijima

-olitiari su od"ovorni i za zakonska reenja koji a se re"uliu ediji i novinarstvo u nji2ovoj ze lji. 1i tu se nisu %revie %roslavili %a tako i a o itav niz a%surdni2 zakona o ediji a. 1eki od nji2 su:

ZBM6/6VL: 1ovinari o"u biti o%tueni za objavljivanje aterijala koji =uzne iruje javnost i %odstie beznadnostA. M5Z/M6B4: Zakon o ediji a istie da u sluajevi a klevete -redsednika istina nije i ne oe biti obrana L?B5-B3/: Urednik oe biti osu;en na zatvorsku kaznu ako u i %ressu ne objavi i e svo" za enika 4U6/: /ko je novinar =o%asanA za javnost oe biti osu;en na etiri "odine zatvora. 6U*M/: Sluanje strani2 radio stani!a i kori7enje &aM ure;aja je krivino delo. 451H5: Zakon o ediji a "lasi: =Medije oraju %odravati na%ore vlade. /ko novinar vre;a i de oralizuje vojsku, treba biti osu;en na s rtA.

UZ6L4BS?/1: 1ovinari a je zabranjeno da izvetavaju o zarazni bolesti a. SLVL*1/ 45*L3/: Hra;anin oe biti osu;en na s rt ako slua strane radio stani!e i ita %ublika!ije koje %odstiu de okratiju. 4B1/: 1ovinar oe biti osu;en na + "odina zatvora ukoliko izvetava o koru%!iji. *U/18/: 1ovinar na dravnoj televiziji je sus%endovan zato to je %rikazao sni ak na kojoj se %redsednik drave %reznojava. 6*/ZB0: 0okalni sudija je zabranio novinari a da izvetavaju o o%tinski izbori a. Svoju odluku o%ravdao je stavo da bi to bila %olitika %ro%a"anda.

Masovni ediji koji se nalaze na tritu suoavaju se sa alobrojno , ali vrlo uti!ajno sku%ino osoba oja odluuje o sudbini neko" kulturno" %roizvoda. ?o su uredni!i, %rodu!enti, a"enti... enaderi koji i aju o7 odluiti =ta %ublika eliA. 6ez obzira na "reke koje ine i ka%ri!iozne odluke koje donose, oni dr aju edijsko s!eno , a ne autori, "lu !i, reditelji...

Bskustva visoko razvijeni2 ze alja, "de asovni ediji i o"lasna industrija i aju o"ro an uti!aj, nisu %revie o%ti istina i ne %ruaju razlo"e za zadovoljstvo odnoso edija i kulture.

6. akljuak
-aradoks objektivno" in&or isanja je te eljen na %ro&esionalno in&or isanju, a o%te je %oznato da je %ro&esionalno in&or isanje objektivno. Medije su vrlo vaan izvor in&or a!ija koji na je svakodnevno dostu%an. Mo7 edija se odlikuje u nji2ovo snano uti!aju na ljude i on oe biti %ozitivan i ne"ativan. 1a na a je da odlui o koje 7e o edijske sadraje %ratiti i na koji 7e nain oni uti!ati na nas.

!. "iteratura
1. Stje%an Malovi7 =ML8B3B B 8*UD?V5A 2. -ublika!ija =Mediji i ladiA :elsinki %arla ent "ra;ana,KKK.2!abl.or" 3. Bz knji"e 6oe Skoke =-rirunik za razu evanje odnosa sa javno7uA , M-*, Za"reb