BANJA LUKA COLLEGE

BANJA LUKA
Miloa obilia 30

SEMINARSKI RAD IZ METODA I TEHNIKA

IZRADE ISTRAIVAKOG RADA
Globalizacija obrazovanja danas

Profesor:

Student: Milica Kosti

dr Nenad Novakovi

Broj indeksa: 292/10

Banja Luka, januar 2011. god.

SADRAJ:
1. UVOD............................................................................................................................2
2. DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA ( OBRZOVANJE I GLOBALIZACIJA )...3
3. ISTRAIVAKI DIO SEMINARSKOG RADA.........................................................5
3.1. Problem...................................................................................................................5
3.2. Predmet, cilj i zadaci istraivanja..........................................................................5
3.3. Hipoteza..................................................................................................................6
3.4. Tehnike prikupljanja podataka................................................................................6
3.5. Uzrok......................................................................................................................6
3.6. Uzorak.....................................................................................................................7
3.7. Anketa.....................................................................................................................8
3.8. Prikaz rezultata.....................................................................................................10
4. ZAKLJUAK.............................................................................................................14
5. LITERATURA............................................................................................................15

1. UVOD

Danas, u 21. vijeku, se neto smatra dobrim ako je prihvaeno od veine. Za tu

pojavu smo ak smislili i ime GLOBALIZACIJA . Globalizacija se danas posmatra
kao masovna pojava. Globalizacija je danas prisutna u svim djelovima drutva,
ekonomiji, kulturi, sportu i obrazovanju.
I obrazovanje takoe nije mimoila ova pojava. U svijetu se tei ka
izjednaavanju kolstva. U Evropi je globalizacija najvie prisutna u visokokolskom
obrazovanju. Nama najpoznatiji primjer je bolonjski proces. Kod nas se jo sprovodi
reforma obrazovanja. Cilj je da se do 2013. godine stari nain studiranja
Moj cilj je da u ovom seminarskom pokuam saznati da li je globalizacija
obrazovanja korisna stvar i da li je novi nain rada bolji od starog. Do sada iz linog
iskustva znam da su trenutno miljenja podeljenja.
Stari program rada je bio veoma uspjean, izvozili smo u svijet veoma cjenjene i
priznate strunjake, ali drava nije mogla zaposljavati toliko ljudi pa se sve vie mladih
odluivalo na odlazak u inostranstvo.
Novi program nema godinjih granica za studiranje, mnogi su nastavili fakultet
tamo gde su stali prije par godina, svaki ispit nosi odreeni broj bodova, trogodinji
studiji nosi 180 ECTS bodova, a etverogodinji nosi 240, magistarski je sad master i
ide se jedna ili dvije godine.
Obzir prema pravima i osjeajima drugih nije samo osnovno pravilo ponaanja
kod kue, na javnim mjestima i u drutvu, nego je to i temelj na kome je izgraen
cjelokupni drutveni ivot.1

http://www.knjiga.ba/Prirucnici/Bonton-Zlatna-pravila-lijepogponasanja_K2102.html, 28.01.2011. godine u 10:45.

2. DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA ( OBRZOVANJE

I GLOBALIZACIJA )

Svi se slau u jednom, a to je da ne postoji opte prihvaena definicija

obrazovanja, a ni globalizacije. U nastavku rada pokuau blie objasniti i nai vezu
izmeu ova dva pojma ( obrazovanje i globalizacija ).
Obrazovanje ne odraava samo one promjene koje su se u drutvu ve dogodile,
ono treba zauzeti aktivnu ulogu u pronalaenju pravaca drutevenih promjena. Zbog
toga, indoktrinaciju i ostale racionalizacije treba smatrati nemoralnim nainom odnosa
prema studentima.
Znanje je danas postalo jedan od najvrjednijih i najvanijih resursa svakog
drutva i temeljna pretpostavka svekolikog razvoja u postindustrijskoj etapi. U 21.
vijeku znanje e biti presudni faktor supremacije u nauci, tehnologijama, informacijskoj
tehnici. Utrka koja je na podruju obrazovanja zapoela sedamdesetih godina
dvadesetog vijeka traje i danas i ne vidi joj se kraj.
Svrha obrazovanja u suvremenom drutvu je poticanje i ostvarivanje povoljnih
prilika za razvoj ljudskog bia u tijeku itavog ivota iji je smisao osobno sudjelovanje
u intelektualnom, osjeajnom, fizikom, moralnom i duhovnom djelovanju koje upuuje
pojedinca na ostvarivanje visoke kvalitete ivota.
Donoenje odluka podrazumeva podrazumeva uoavanje i izbor pravog puta
delovanja da bi se odreeni problem reio ili da bi se iskoristila pruena ansa.2
Obrazovanje je dinamiam proces pripremanja za aktivni odnos s pojedincima,
skupinama, drutvom, profesijom, vlastitom obitelji, upravljanjem vlastitim ivotom, te
stvaranje novih dobara i kulture. To je i meuodnos s drugim kulturama, njezinim
razliitostima koje ine ivot i drutvo bogatijim.
2

V. D. A. F. Stoner, R. E. Friman, D. R.. Gilbert, Jr., Menadment, elnid, Beograd,

1997, str. 216.

Globalizacija je skup svih sredstava, bia i njihovih odnosa savremenog svijeta,

onakvog kakav svijet danas jest a koji je nastao u istorijskom razvojnom procesu, pa
moe posluiti kao iskustvo, a ne predmet potvrivanja ili odricanja. Zadatak umnih
bia postaje adekvatno vrednovanje preivljenih iskustava, radi razumijevanja radnji
koje treba preduzeti za produavanje trajanja zajednice.
Globalizaciju, kao oblik postojanja dananje zajednice umnih bia, treba
istraivati, saznavati sve segmente tog postojanja, istraujui pojedina svojstva i gradei
odnos prema njima, stalno vodei rauna o tome da svojim injenjem ne ugrozimo
mogunost trajanja..
Vjerojatno nekada ne zna kako bi se ponaao treba li dati drugima prednost,
treba li ponuditi pomo, kako se ponaati u kinu u odreenim situacijama, kamo ide
ubrus kad jede u restoranu? Zato bonton ima za sve unaprijed razraena pravila
ponaanja koja ti mogu uvelike olakati svakodnevicu.3
A ovakva razmiljanja i globalistima i antiglobalistima nameu isti zadatak
saznavanje i otklanjanje negativnih pojava koje su stvarno prisutne, u stvarnom
svijetu, ovakvom kakav on stvarno jest, da bi ga uinili boljim, bez obzira kako je
imenovan.
Iz prethodno reenog, proizilazi da pojam, na iju sutinu se imenom
globalizacija ukazuje, sadri nekoliko skupova pojmova, i to:

skup svih materijalnih sredstava (dobara) kojima zajednica umnih bica

raspolae, a koja su plod rada predaka;

skup svih resursa u okruenju u kome umna bica mogu trajati, svega to postoji
kao prirodno dobro, koje nije plod djelatnosti umnih bica nego prirodnih
okolnosti;

skup svih umnih bica, clanova drutvene zajednice;

skup svih saznanja i iskustava, bilo da su sacuvana u nekom mediju ili umu ivih
clanova drutva

http://www.tportal.hr/tema?keywords=lijepo+pona%C5%A1anje, 28.01.2011.
godine u 12:35

3. ISTRAIVAKI DIO SEMINARSKOG RADA

3.1. Problem
Globalizacija stvari, pojava itd. je prisutna u veini zemljama i vjerovatno e
postati sve prisutnija i znaajnija u narednih nekoliko godina. U dananjoj eri
kompjutera i Interneta globalizaciju je veoma lako odrati. Globalizacija se se moe
shvatiti kao monopol nad naim miljenjem, naim stavovima itd.
Danas, kad se sve globalizuje, treba nai odgovor na pitanje da li je globalizacija
obrazovanja dobra ili loa stvar. ist primjer globalizacije je primjena Bolonjskog
proces, treba utvrditi da li je to dobro ili loe i ako je loe kako rijeiti odreene
problem.
Tokom ovog istraivanja cilj mi je takoe prikazati globalizaciju obrazovanja
kao neto to nije neophodne, nekad male stvari koje ine na ivot su mnogo vee od
naizgled velikih.

3.2. Predmet, cilj i zadaci istraivanja

Na poetku kako je i red trebam definisati predmet. Poto sam uzela za temu
globalizacija obrazovanja danas predmet mog istraivanja je odgovor na pitanje da li se
obrazovanje globalizuje u Republici Srpskoj.
Cilj mi je da tokom istraivanja utvrdim da li je globalizacija obrazovanja
korisna ili je bolje prolazilo da svaka drava ima zaseban program kolstva. Nije mi cilj
da dam odgovor na samo jedno pitanje nego da pokuam saznati da li je globalizacija
uopte korisna, da pokuam pronai rjeenja za probleme s kojim sam se susretala
tokom istraivanja.

3.3. Hipoteza
Krajnji cilj ovog istraivanja je da se pokrene svijest profesora, uenika,
studenata, da ako je neto prihvaeno od veine da to ne mora znaiti da je ispravno. U
ovom sluaju Bolonjski proces naprotiv shvatam kao neto veoma korisno do odreenih
granica.

3.4. Tehnike prikupljanja podataka

U svom istraivakom radu koristili sam se tehnikom opisnih istraivanja i to
linim ispitivanjem sluajno odabranih lica iz kategorije studenata i profesora.
Ispitivanje sam vrila putem upitnika. je bila anonimna, i uesnici su birani na
dobrovoljnoj bazi.

3.5. Uzrok
Uzrok ovom istraivanju je bio

svakodnevni bilans vijesti o globalizaciji

stvari. Moja dilema je vezana za pitanje da li je bilo mogue da se blagovremenom

djelovanjem spasi postojee stanje ili da se tokom globalizacije obrazovanja stvari
koje su dobro funkcionisale sauvaju. Promjene su svakodnevne i fakultet koji eli biti
u vrhu mora u strategiji brige o izboru kadrova svakako ukljuiti i permanentno
obrazovanje. Pitanje je i koliko svaki zaposleni moe doprinijeti linim obrazovanjem
boljitku svog fakulteta. tj. Poveati vlastitu efikasnost.

3.6. Uzorak
Istraivanje je provedeno na teritoriji grada Banja Luke u januaru 2011. godine.
U istraivanju su uestvovali profesori i studenti.
Uzorak ispitivanja
Broj ispitanika: 40
Profesori 10
Studenti 30

Mjesto istraivanja
BiH
Banja Luka
Banja Luka College
Apeiron
Vrijeme anketiranja:
januar 2011. god.

Od ukupno 40 upitnikom

obuhvaenih ispitanika, rangirali smo dobijene

odgovore od njih. Napravili smo zbirne tabele i odgovarajue grafikone, kako bi to

vie do izraaja doli rezultati spremnosti prelazka u potpunosti na bolonjski proces to
je jedan vid globalizacije obrazovanja. To nam je dalo sliku spremnosti na obrazovanje i
najprihvatljivije metode i stilove uenja, te da doemo do zakljuka

da li e se

bolonjski proces sprovesti kod nas do kraja i da li su studenti i profesori spremni na

promjene.

3.7. Anketa
Zanimanje: - Profesor
- Student
1. Da li znate ta je globalizacija obrazovanja ? (zaokrui odabrani
odgovor)

DA,

NE.
2. Da li mislite da je globalizacija obrazovanja prisutna u Republici
Srpskoj?

DA,

NE.
3. Po vaem miljenju gde je najvie prisutna globalizacija obrazovanja?

Osnovna kola

Srednja kola

Fakultet
4. Da li mislite da je Bolonjski proces globalizacija obrazovanja ?

DA,

NE.
5. Odaberi skupa sa odgovorima koji te najbolje karakteriu?

Volim uiti, mogu uiti nekoliko sati bez prekida, ne smeta mi buka ,

Volim uiti na glas,buka mi smeta,koncetracija je bolja ujutru nego navee,

Volim tiinu kad uim, moram praviti kratke pauze, volim uiti kod kue,
6. Zaoukruite najvee prednosti i nedostatke starog naina kolovanja?

Prednosti:

irina gradiva koje se ui,

Ne moe svako studurati,

Posle zavretka izlaze kvalitetniji strunjaci.

Nedostaci:

Polaganje ispita bez polaganja kolokvija,

Nedostatak prakse,

Ne mogunost praenja nastave od kue.

7. Zaoukruite najvee prenosti i nedostatke novog naina kolovanja?

Prednosti:

Fokusiranje na zanimanje koje se odabere,

Mogunost E nastave

Bolja organizacija nastave

Nedostaci:

Nema ogranienja tokom studiranja,

Nedostaci kod ocjenjivanja,

Nedostatak knjiga.
8. Po vaem miljenju da li je koji nain kolovanja ima vie prednossti
stari ili novi?

Strari,

Novi

3.8. Prikaz rezultata

Rezultati od ukupno 40 ispitanika, na pitanja iz upitnika, su sljedei:
Pitanje 1. Da li znate ta je globalizacija obrazovanja ?
Rezultati na ovo pitanje su oekivani, profesori su svi odgovorili potvrdno, dok
je 22 studenata odgovorilo da zna a 8 da ne zna. Veina starijih studenata je odgovorilo
potvrdno.
Pitanje 2. Da li mislite da je globalizacija obrazovanja prisutna u Republici
Srpskoj?
Veina profesora 80% smatra da je globalizacija u toku, a studenata 70%
smatraju da je globalizacija prisutna.
Pitanje 3. Po vaem miljenju gde je najvie prisutna globalizacija
obrazovanja?
65 % profesora smatra da je globalizacija obrazovanja najvie prisutna u
visokokolskom obrazovanju, slijedi osnovna kola, pa srednja kola, 80 % studenta
takoe smatra da je najprisutnija u visokokolskom obrazovanju, dok smatraju da u
srednjim kolama uopte nije prisutna.
Pitanje 4. Da li mislite da je Bolonjski proces globalizacija obrazovanja?
I profesori i studenti se slau da je bolonjski proces globalizacija obrazovanja u
potpunosti.

10

Pitanje 5. Odaberi skupa sa odgovorima koji te najbolje karakteriu?

Odgovori su rangirani ovako:
Profesori:

Volim uiti na glas,buka mi smeta,koncetracija je bolja ujutru nego navee,

Volim tiinu kad uim, moram praviti kratke pauze, volim uiti kod kue,

Volim uiti, mogu uiti nekoliko sati bez prekida, ne smeta mi buka ,
Studenti:

Volim tiinu kad uim, moram praviti kratke pauze, volim uiti kod kue,

Volim uiti, mogu uiti nekoliko sati bez prekida, ne smeta mi buka ,

Volim uiti na glas,buka mi smeta,koncetracija je bolja ujutru nego navee,

Pitanje 6. Zaoukruite najvee prednosti i nedostatke starog naina

kolovanja?
Za profesore odgovori po vanosti su sljedei
Prednosti:

Posle zavretka izlaze kvalitetniji strunjaci.

irina gradiva koje se ui,

Ne moe svako studurati,

Nedostaci:

Nedostatak prakse,

Polaganje ispita bez polaganja kolokvija,

Ne mogunost praenja nastave od kue.

11

Za studente odgovori su sljedei:

Prednosti:

irina gradiva koje se ui,

Posle zavretka izlaze kvalitetniji strunjaci.

Ne moe svako studurati,

Nedostaci:

Ne mogunost praenja nastave od kue.

Nedostatak prakse,

Polaganje ispita bez polaganja kolokvija,

Pitanje 7. Zaoukruite najvee prenosti i nedostatke novog naina
kolovanja?
Za profesore

Prednosti:

Bolja organizacija nastave

Fokusiranje na zanimanje koje se odabere,

Mogunost E nastave

Nedostaci:

Nedostatak knjiga.

Nema ogranienja tokom studiranja,

Nedostaci kod ocjenjivanja,

12

Za studente:
Prednosti:

Mogunost E nastave

Fokusiranje na zanimanje koje se odabere,

Bolja organizacija nastave

Nedostaci:

Nedostaci kod ocjenjivanja,

Nema ogranienja tokom studiranja,

Nedostatak knjiga.
Pitanje 8. Po vaem miljenju da li je koji nain kolovanja ima vie

prednossti stari ili novi?

I studenti i profesori se na kraju slau da je novi program bolji.

13

4. ZAKLJUAK
Uenje je relativno stalna promjena ponaanja koja se dogaa kao rezultat prethodne
prakse ili iskustva.
Razvoj je aktivnost uenja koja je usmerena prema buduim, a ne sadanim potrebama
i koja se vie zanima za napredovanje u karijeri nego za neposredno izvrenje, a mi je najee
prepoznajemo kao motivaciju za uenje.

Jedan od najvanijih faktora u GLOBALIZACIJI OBRAZOVANJA je

razumevanje kako ljudi ue. Onaj koji ui mora da se osea prihvaenim, podranim i
potovanim, i da osea da se instruktor iskreno interesuje za njegov razvoj.
Stalno obrazovanje i sistem stalnog usavravanja predstavlja najisplativiji nain
uspjeha globalizacije obrazovanja. Doivotno obrazovanje ima neosporno najvaniju
ulogu u obrazovanju odraslih, koje je u neposrednoj funkiciji vee drutvene
produktivnosti i breg i lakeg zapoljavanja.
Za sada globalizacija obrazovanja je kod nas jo relativno nova i u toku je
reforma obrazovanja. Vie je dobrih nego loi utisaka. Prema tome bolje je usavriti
novi program nego se opet vraati na stari.
Organizacija za izvoenje obuke obuhvata sve aktivnosti, sredstva, izvoae,
uesnike, metode, mjesto i vrijeme izvoenja obuke u namjeri da se uspostave usklaeni
odnosi izmeu njih tokom izvoenja obuke.
Htjeli mi to ili ne od globalizacije obrazovanja se nemoe pobijei.

14

5. LITERATURA:
1. V. D. A. F. Stoner, R. E. Friman, D. R.. Gilbert, Jr., Menadment, elnid,
Beograd, 1997
2. Urlich Beck, to je globalizacija? Zablude globalizma odgovori na
globalizaciju, Vizura, Zagreb, 2003.
3. upi M., Tummala V., Suknovi M., Odluivanje: formalni pristup, FON,
Beograd, 2001.

4. http://www.knjiga.ba

5. http://www.tportal.hr

15