Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehnikih nauka Smer:Inenjerstvo zatite ivotne sredine

TRETMAN OTPADNIH VODA

ZADE !"AN"E# #U!"A

Nastavni $redmet: Fiziko%hemijski $rin&i$i

Student:

'rste zade(ljanja: a) *ravita&iono sle+anje () ,ritisak -lota&ije .i$ian ste$en ostvarenja muljno+ zade(ljanja % za -aktor od / 0a)1 ili 2 do 34 materije u struji zade(ljanja 0a1 ()5 .i$ian ste$en toka materije 0! 6F.678) % 95: 0a) .i$iana koliina $reliva 0*,D6F.) ; <99 0a): i <:99 do :99 0() 'reme hidraulino+ $ritvora 078S) ; 95/ 0(): i od 3 i vie 0a) 'iak aktivno+ mulja i humusa $ro&e=eno+ kroz -iltar je skoro uvek $ovuen $ri kon&entra&iji materije manjoj od >4 $o teini5,odlivanje kon&entra&ije materije $rimarno+ $rei?ivaa je u+lavnom manje od :4 $o teini5 Da (i se smanjilo hidraulino o$tere?enje na muljnu di+estiju i jedini&e za odvodnjavanje i time $ove?ala njihova e-ikasnost u smislu o(ra=ene materije $o jedini&i $ovrine ili za$remine $o jedini&i vremena5,ostrojenja za tretman ot$adnih voda esto u$otre(ljavaju sredstva za z+unjavanje5

Gravitaciono zgunjavanje

Sredstva za z+unjavanje +ravita&iono+ ti$a 0slika @5235> ) u kojima se konstantno dovodi ot$adni mulj i z+usnuti mulj je ne$rekidno $ovuen1 oni se naje?e koriste u sistemima za tretman ot$adnih voda5 Neo$hodna $ovrina za z+unjavanje zavisi od koliine $risti+le materije na dnu z+usnjivaa1 koji zavisi zavisi od (rzine sle+anja materije mulja i kon&entra&ije z+usnuto+ mulja odstranjeno+ iz ure=aja5 #aterija se kre?e na dole kroz z+usnjiva $ri kom(inovanoj sto$i toka datoj slede?om jednainom:

G = Cin (Vs + Vu )

,ri emu je:

; Sto$a toka materije 0l(6-t6hr)

Cin

; Aon&entra&ija materije nastale uti&ajem z+usnjivaa l(6-t ; rzina sle+anja materije $od uti&ajem +ravita&ije ; rzina trans$orta materije na dole nastale usled $odlivanja odstranjene materije1

Vs

Vu
-t6as

Slede?a jednaina $redstavlja (rzinu trans$orta na dole 0'u) usled kon&entrisano+ $ovlaenja materije:

Vu =
,ri emu je:

G Cout

Cout

; Aon&entra&ija odstranjeno+ z+usnuto+ mulja1 lb / ft 3 tako da o+raniavaju?a

sto$a toka materije GL $ostoji i moe (iti odre=ena za (ilo koju kom(ina&iju vrednosti za relevantne $romenljive5 Slede?a jednaina $rikazuje $otre(nu z+unjavaju?u $ovrinu AT 0 izraenu u ft 2 ):

A
,ri emu je:

T B

M TW GL

M TW

; Ulaz ot$adne materije u z+usnjiva $o satu1 l(6hr

Ininjeri zatite ivotne sredine mo+u izvu?i $otre(ne $odatke iz testa sle+anja izvreno+ u &ilindrima iji $renik iznosi najmanje od 95C do >5D metara1 a $o mo+u?stvu i ve?im1 ija je du(ina od 95C metara $a do $une skale du(ine5Evi &ilindri (i tre(ali (iti o$remljeni sa ure=ajem za u$ravljanje i da im najve?a dosti+nuta (rzina (ude >< m6h5 Slika <5 $redstavlja $odatke do(ijene iz ovih testova5

Primer dizajna gravitacionog zgusnjiva a

Za svrhu ovo+ $rimera materija za z+unjavanje ?e (iti viak aktivno+ mulja sa $oetnom kon&entra&ijom materije od @+m6l 0 lb / ft 3 ) 5 Evaj mulj ne$rekidno ulazi u z+usnjiva i z+usnuti mulj se ne$rekidno $ovlai $ri kon&entra&iji od <>+m6l 0 >5/9< lb / ft 3 )5 *l je odre=en $omo?u $odataka iz $ar&ele 0slika @5235< ) 95:< lb / ft 2 / hr 5 Aoliina mulja koji tre(a (iti kon&entrisan iznosi :<99 +rama $o asu5Aao to je traeno na sli&i <5 ,oda&i $ar&ela +ravita&iono+ z+usnjivaa5 ,ro&edura $odataka $ar&ela: >5 S$rovesti test sle+anja $ri razliitim $oetnim kon&entra&ijama materije 0 a kroz d u $anelu A )1 $okrivaju?i ras$on oekivano+ uti&aja z+usnjivaa kon&entra&ije materijeF <5 Determine t!e sett"ing ve"ocit# Vs $or eac! concentration as t!e s"o%e o$ a "ine tangent to t!e initia" "inea"sett"ing rate %ortion o$ eac! curve 5'rednost Zemljita 's u odnosu na kon&entra&iju materije i konstruk&iju linije koja najvie od+ovaraF 25 Izraunati vrednost toka * za razliite kon&entra&ije materije 0 * B kon&entra&ija vrste materije1 lb / ft 3 G (rzina sle+anja1 -t6hr) a $ar&ela je na dija+ramu HF :5 Edrediti vrednost o+raniavaju?e+ toka GL 1 na osnovu $reseka ose vrednosti toka i linije tan+ente krive toka $ovuene od eljene kon&entra&ije $odlivanja vrstih materija5 ,ovrina za z+unjavanje moe (iti odre=ena $omo?u jednaine:

0.434(693.3) D 2 2 AT = = 578.6 ft = 0.52 4

,renik 0 D ):

578.6 = 27.14 ft 0.7854

Do(ar oda(ir za ovaj zahtev (i (ilo o(ez(e=ivanje dve jedini&e $renika od D do C metara o$remljenje vertikalnim o+radama5Sa jednom jedini&om u o$ti&aju1 $rekoraenje vrednosti jedini&e 0 vreme $ranjenja ot$adnih voda ) iznosi:

124.800 gal / dan = 215.7 gal / ft 2 / dan 2 578.6 ft

&"otacijs'o zgunjavanje
Iirok s$ektar vazdunih -lota&ijskih jedini&a $od $ritiskom je dostu$an u komer&ijalnom smislu u o(liku kom$letnih $aketa5 Esnovne jedini&e su ili $ravou+aone ili okru+le1 $ri emu se $ravou+aone e?e koriste u sistemima za tretman ot$adnih voda5 Dostu$na su dva sistema 1 sistem direktno+ stalno+ $ritiska i sistem za re&iklau $od $ritiskom5 ,ostrojenja za tretman ot$adnih voda se koriste kasnije kada tenost sadri -lokulante ili dru+e krhke esti&e koje se rasture ili $odle+nu a(raziji $rilikom izla+anja viim silama u $ro&esu $od stalnim $ritiskom5 ,er-ormanse $ostrojenja za -lota&iju $od $ritiskom je $ovezana sa odnosom teine kori?eno+ vazduha i teine vrste materije koja se dovodi u $ostrojenje1 A6S5 #e=utim ovaj $ristu$ zanemaruje (roj mehuri?a $o kojima je vazduh ras$ore=en nakon o$tutanja $ritiska i (roj esti&a me=u kojima je ras$ore=ena teina $risti+le vrste materije5 Nes$remnost $redstavlja $ostojanje $ristu$a $oten&ijalnom uti&aju ovih $romenljivih5 Ste$en -lokula&ije aktivno+ u+lja usled $romena uti&aja ot$adnih karakteristika ili $ro&esno+ menadzmenta5 S to+a $ostrojenja za tretman ot$adnih voda (i tre(ala (iti konzervativno+ dizajna5 ,ostrojenju se eventualno mo+u dodati -lokulantne hemikalije kako (i se o(ez(edio konstantan (roj esti&a $o jedini&i teine kori?ene vrste materije5 Aao -lokulanti se naje?e (iraju $olimeri5 ,ostrojenja mo+u znaajno $ove?ati sto$u rasta esti&a u$otre(om malih doza $olimera5 ,ostrojenja za tretman ot$adnih voda mo+u koristiti slede?u jednainu za oda(ir -lota&ijskih jedini&a $od $ritiskom:

A C ( S a )( f )( p 1) R = S C in (QW )
,ri emu su:

A ; odnos l( ili k+ vazuha nas$ram l( ili k+ dovedene vrste materije S

; -aktor $retvaranja A1 95D/2

f ; $ro&enat ostvarene satura&ije 0 $ro&entualni deo )

Sa ; rastvorljivost vazduha u vodi1 >D53D &&6l $ri <9 ste$eni Helzijusa

slika: Flota&ijski z+unjivai A1 sistem re&iklae $od $ritiskom1 sistem $od direktnim $ritiskom

.8E.#AN E.,ADNI7 'EDA , ; o$erativni $ritisak1 atnos-erski

; sto$a re&iklae $od $ritiskom ; uti&aj kon&entra&ije vrste materije u z+unjivau ; uti&aj sto$e $rotoka ot$adno+ milja

C in
QW

,ostrojenja za tretman ot$adnih voda mo+u koristiti slede?u jednainu za oda(ir direktno+ $ritiska -lota&ijske jedini&e:

A C ( S a )( f )( p 1) = S C in

Ininjeri zatite ivotne sredine u+lavnom (iraju -lota&ijske jedini&e koje omo+u?avaju sto$u $ovrinsko+ $relive od <:99 do :999 gal / ft 2 / dan i vreme hidrauliko+ zadravanja od oko <9 minuta5Eni (i tako=e tre(ali da $ro$iu odred(e za dvostruke jedini&e1 zao(ilaenjem1 navodnjavanjem i dodavanjem -lokulanata5 Ininjeri zatite ivotne sredine razvijaju dizajn $odataka tako to stavljaju $od $ritisak ili uti&aj ot$ada 0 direktan $ritisak ) ili simulirani re&iklani uzorak1 kao to je sle+nuti ili -iltrirani ot$ad ili mulj koji $luta i zatim +a ot$utaju u otvoreni zavrni &ilindar5 Za re&iklani sistem $od $ritiskom ot$utaju se razliite koliine re&iklirane tenosti u od+ovaraju?u koliinu mulja ili ot$ada kako (i se $osti+la eljena re&iklana sto$a5 E(a $ro&esa 0stalno+ $ritiska i $ritiska ) su zasnovani na osnovu irine dozvoljeno+ dizajna odo(reno+ od strane komer&ijalne a$arature5Za dizajn $ravljen $o meri1 ininjeri zatite ivotne sredine moraju da $roue &eo dija$azon vrednosti5 E-ekat tem$erature (i tako=e tre(ao da se $roui $o+otovo ako -lota&ijske jedini&e nemaju ku?ite ili ukoliko uti&aj tem$erature varira5

Primer reci'"a(nog dizajna %od %ritis'om

Za svrhu ovo+ $rimera vrsta materija koja tre(a da (ude z+usnuta je viak aktivno+ mulja sa $oetnom kon&entra&ijom vrste materije od @999m+6l5 .em$eratura na kojoj se o$era&ija odvija iznosi <9H i oda(rani o$era&ioni $ritisak je 39$si+ 0 :5>atm )5 394 zasi?eno+ vazduha je $osti+nuto $ri vremenu zatvaranja $od $ritiskom od jedno+ minuta5 Ednos oda(rane vrednosti A6S iznosi 959/5 rzina $risti+lo+ suvino+ aktivno+ mulja koji tre(a da se z+usne iznosi ><25D99 +al6dan sa sto$om $reliva od <:99 gal / ft 2 / dan 5 ,rimenom jednaine dolazi se do slede?e+: Zemljini $oda&i dizajna -lota&ije $od $ritiskom5 ,ro&edura zemljinih $odatakaF >5 S$rovesti test $orasta sto$e $ri $oetnim razliitim $oetnim kon&entra&ijama vrste materije 0od a do d u $anelu A ) $okrivaju?i ras$on oekivano+ uti&aja kon&entra&ije vrstih materijaF <5 Edrediti $oetnu sto$u rasta 8r za svaku kon&entra&iju $ri $adu linije tan+ente ka $oetnom linearnom delu sto$e rasta za svaku krivu: /5 Zemljite za kon&entra&iju $oto$ljenih vrstih materija 0teina u 4 ) nas$ram A6S za svaki nivo uti&aja vrstih materijaF 25 P"ot t!e su)natant ** concentration + unit e$$"uent **, vs t!e A-* $or eac! in$"uent so"ids "eve". Eda(ir dizajna A6S odnosa je (itan za $ostizanje zadravanja vrste materije ili kon&entra&ijsko+ &ilja1 dru+a o$&ija je o$timiza&ija za maksimum kon&entra&iji i zadravanja5

0.03 =
8 B 953D2m+d B 2:@+$m

(0.834)(18.68)(0.60)(5.1 1) R 7000(0.1248)

,otre(na $ovrina $o jedini&i iznosi:

A=

124.800 gal / dan 50 ft 2 2 2500 gal / ft / dan

Industrijs'e ot%adne vode

,ore=enje : industrijskih ot$ada $okazije da SS sadraj varira od 95>< do >D>52 k+ $o jedini&i $roizvodnje 0 Eckenfelder 1966 )5 'e?ina 0 od 3:4 do @:4 ) ne $olimerskih hemijskih su$stan&i su rastvorljive u vodi ija je tem$eratura <:H5 Aontinualni 8D'F5 A1 Aalemski -ilterF 1 Filter sa kaiem5 'eliina iznosi i do >3@ m 2 $o jeduni&i5 !e+enda: a1 srednji -ilter 0 kalem ili tkanina)F (1 (u(anj -ilterF &1 $ranjenje kolaaF d5 Aorito sa rastvoromF e5 #eali&aF -1 korito nivoaF +1 ventil -ilteraF h1 odvod suvo+ vazduhaF i1 odvod -iltrataF j1 odvod rastvoraF k1 odvod kaia za $ranje5 Du(okoleajni -ilter sa is$rekidanim is$iranjem5 'oda za is$iranje zauzima +ornji deo rezervoara -iltera5 Aada nivo vode u -ilteru o$adne na >5<m vazduni ista duva kroz leaj nose?i sku$ljenu materiju sa medija5 Zatim1 sku$ljena voda tee kroz leaj u su$rotnom smeru ostavljaju?i za so(om $esak i ist antra&id i $7 vrednos @5 ,rema tome kako se $ro$or&ija industrijsko+ ot$ada u sistemu $ove?ava 1 odnos &eloku$no+ ED 0 rastvoreno+ i sus$endovano+ ) do SS raste5,olimeri ve?e+ ste$ena u industrijskom ot$adu -ormiraju koloidne sus$enzije ili reenja5

&i"ter %omaga"a
Aao dodatak inertnim hemijskim su$stan&ama1 sirovi industrijski ot$ad moe sadrati mikroor+anizme%(akterije1 (u= i kvas&e5 Za ovu +ru$u sto$a sle+anja je esto niska dok je ot$or -iltera visokF i$ak esto kon&entra&ije 0 od > do >94 $o teini) ih ine ne$rihvatljivim za sisteme javno+ $riku$ljanja5 #no+e industrije reavaju ovaj $ro(lem -iltra&ijom sa znaajnom koliinom 0 95< do 952k+ $o kilo+ramu suve vrste materije ) -iltera za $omo?1 naje?e diatomejske zemlje5 #e=utim ovo reenja stvara $ro(lem odla+anja vrste materije5 Industrije mo+u minimizovati u$otr(u -ilter $oma+ala u$otre(om $ranjenja metodom za+rejano+ kaia na rota&ionom vakuum kai -ilteru5 Aktivni mulj 0 vrsta materija koja se u $ot$unosti sastoji od (akterija ) moe (iti us$eno -iltriran na ovaj nain (ez u$otre(e -ilter $oma+ala kada je koa+ulisan sa +vo=e hloridom5 Shodno tome tre(alo (i $okuati koa+ulirati i dru+e komadi?e (akterija5 ilo koji koa+ulant kori?en u -iltra&iji odla+anja ot$ada zahteva odo(renje od(ora za hranu i lekove1 a +vo=e hlorid nije $rihvatljivo5 ez o(zira na to tre(alo (i traiti koa+ulant koji se nalazi na listi odo(renih koa+ulanata kako (i se smanjili $redretmanski trokovi5 Sem ukoliko ot$adna voda industrijsko+ $ostrojenja sadri manje od maksimalne dozvoljenje koliine vrste materije utvr=ene od strane nadlene a+en&ije5-iltra&ija ili dru+i o(li&i $redtretmana mo+u (iti traeni5 Aada $ostrojenje $rethodno o(radi ot$adnu vodu kako (i is$unilo zahteve u vidu traene $7 vrednosti1 taj $redtretman moe rezultovati $adom dodatnih vrstih materija1 korak koji se dodaje -iltra&iji ili razdvajanju o$tere?enja

/vrsta materija 'oncentrisana $izi 'im metodama

,ro&esi za kon&entrisanje vrste materije iz industrijsko+ ot$ada ukljuuju koa+ula&iju i aera&iju1 koje $ostiu ili (re sle+anje ili sto$u -lota&ije5 ,redretman -iltra&ije $rimenjen iskljuivo na esti&e vrste materije koje se taloe u vodi5Iz razlo+a to talona vrsta materija iroko varira $o $itanju veliine esti&a1 svojstava i kom$ozi&ije $otre(ni su -iltra&ioni testovi5 ,ri selek&iji i dizajniranju -iltra&ione o$reme1 ininjeri zatite ivotne sredine tre(aju uzeti u razmatranje toksinost1 zdravlje i $oarnu o$asnost materijala koji ?e (iti -iltrirani5

/vrsta materija do)ijana iz !emijs'i! rea'cija

7emijske reak&ije tokom $redtretmana $roizvode dodatne SS u industrijskim ot$adnim vodama5 Naje?e kori?eni u(rzavaju?i a+ens je rastvor krea 0 >94 kal&ijum hidroksid J voda )5 .o taloi razna kal&ijumova jedinjnja1 kako or+anska tako i neor+anska u vodi5 Dolomitski kre 0 Ca [ OH ] 2 + Mg [ OH ] 2 ) je su$erioran taloni a+ens za neke ot$adne materijale5Eva dva o(lika krea $redstavljaju naj(olju kom(ina&iju ras$oloivosti1 ekonominosti i $rilaodljivosti5 "edinjenja taloena kreom naje?e sleu do(ro i mo+u (iti -iltrirana $ri sto$i od < do 3 lb / hr / ft 2 5 #alo krea se dodaje rastvorenoj vrstoj materij1 i ve?ina kal&ijumovih jedinjenja ima sla(u rastvorljivost5 ez o(zira na kori?enje (aze1 ininjeri zatite ivotne sredine moraju izvesti -iltra&ijske testove talo+a1 kako (i mo+li odrediti dizajn5 Kesto su(mikronski industrijski mulj -ormiran od strane reak&ije sa kreom ne (i tre(alo da (ude $rekon&entrovan jer se -iltra&ija (olje o(avlja $ri razre=enom mulju5

0om)inovana ot%adna voda iz doma1instava i industrije

U kom(inovanom ot$adu koji $otie iz nekoliko izvora1 sadraj SS je i dalje $revie nizak 091>4) da (i (io -iltriran5 Naje?i $ro(lem $ri otklanjanju vrste materije iz o$tinskih i industrijskih ot$adnih voda je $ove?ana $ro$or&ija rastvorenih neisto?a5 .a(ela @52@5< $okazuje ti$ine vrednosti 0na +odinjem nivou) za dvatrenutno aktivna $ostrojenja 0A i ) koja o(ra=uju velik $ro&enat industrijsko+ ot$ada5 #alo je ras$oloivo+ znanja i iskustva kada je re ovom ti$u $rimarno+ sle+nuto+ mulja5 Anaero(no o(ra=en mulj koji $otie iskljuivo iz doma?instava se lako isuuje na kalemu ili kaiu -iltera 0 slika @52@5< )1 ali isti mulj koji $otie iz meavine doma?instava i industrije esto izaziva $ro(leme $ri -iltra&iji5 Aada $rimarna $ostrojenja za o(radu $rime $revelike koliine toksinih hemikalija 1 kose1 vlakana1 ekinja1 masti1 $olimera ili elatinastih $roteina1 $ro&es o(rade moe (iti ometen ili $rekinut1 stvaraju?i $ro(leme $ri -iltra&iji5 Aada $ostrojenje ne$rekidno radi na $rimarnom sle+nutom mulju koji sadri visoku kon&entra&iju industrijsko+ ot$ada i kada anaero(ne (akterije ne mo+u da toleriu industrijske hemikalije1 $ostie se samo $olovina o(rada5 U tom sluaju $roizvode se male koliine +asa i mulj se sla(o isuuje5 Sekundarni aero(ni tretman 0aktivni mulj) je us$ean i vienamenski1 lako stvaraju?i -iltrirane (akterije vrste materije iz raznih vrsta rastvorenih hemikalija koje $otiu iz doma?instava i industrije 0 ta(ela @52@5/ )5 Dananji trend $o $itanju dizajniranja $ostrojenja za $reradu ot$ada iz doma?instava i industrije je u(laavanje $ro(lema $rimarno+ mulja tako to se on mea sa aktivnim muljem5 #eavaina je zatim kon&entrovana $omo?u uzasto$nih -iltera ili &entri-u+a i s$aljena ili odloena $ri sadraju vrstih materija od <94 teine ili vie5 Slika @52@5@ $okazuje dija+ram toka ovo+ ti$a5