DODATAK:

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

Table of Contents

2. KLASIFIKACIJA I TIPOLOGIJA POLITIKIH SISTEMA ................................ ........ 2 3. OBELEJA I PRINCIPI DEMOKRATIJE ................................ ................................ ... 3 4. MODELI DEMOKRATIJE ................................ ................................ ............................ 3 6. POLIARHIJA KAO MODEL DEMOKRATIJE ................................ ............................ 5 7. KONSENZUALNI MODEL DEMOKRATIJE ................................ .............................. 5 8. DISKURZIVNI ODEL DEMOKRATIJE ................................ ................................ ...... 6 9. PARTICIPATIVNI MODEL DEMOKRATIJE ................................ ............................ 6 10. KOSMOPOLITSKIMODEL DEMOKRATIJE ................................ .......................... 6 11. MULTIKULTURNO GRAANSTVO KAO MODEL DEMOKRATIJE .................. 7 12. EFEKTI I KRITIKE MODELA DEMOKRATIJE ................................ ..................... 7 13. BRITANSKI PARLAMENTARIZAM ................................ ................................ ....... 8 14. AMERIKI PREZEDENCIJALIZAM ................................ ................................ ......12 15. FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM ................................ .......................... 15 16. NEMAKI KANCELARSKI SISTEM ................................ ................................ ......18 2 17. PANSKA REGIONALNA DRAVA ................................ ................................ 19 3 18. ITALIJANSKA REGIONALNA DRAVA ................................ ......................... 21 4 19. VAJCARSKI FEDERALIZAM ................................ ................................ .........22 5 20. BELGIJSKA KONSOCIJACIJA: ................................ ................................ .........23 6 21. VEDSKA KORPORATIVNA DRAVA BLAGOSTANJA ............................. 24 28. POLITIKA PRIJEMA I IRENJE EU ................................ ................................ ......31 29. SRBIJA I EU ................................ ................................ ................................ ..............31 30. POLITIKI SISTEM RUSKE FEDERACIJE :................................ .......................... 32 37. NACIJA, DRAVA I DEMOKRATIJA NACIONALNA DRAVA ...................... 38 38. DRAVA I GLOBALIZACIJA ................................ ................................ .................. 38 40. PRAVNA DRAVA I DEMOKRATIJA , VLADAVINA PRAVA ILI VLADAVINA LJUDI ................................ ................................ ................................ ........40

1. POLITIKI SISTEMI (pojmovno i teorijsko odreenje)

David Hjum prvi put koristi naziv politiki sistemi Dvojaki pristup izuavanju politikih sistema 1. Na poetku II svetskog rata pristupalo im se bez ustavno-pravnog postupka 2. A kasnije kao kompletnom obliku organizovanja drave. Savremeni pojam p.s. ukljuuje tri aspekta: 1. teorija o vladavini (institucionalizam i neoinstitucionalizam) 2. teorija o politikom procesu (pluralizam i neopluralizam) 3. teorija o politici kao sistemu (obuhvatan pristup izuavanju) Politiki sistemi su kompleksna strukturnofunkcionalna celina koja poiva na interakciji drutva (socijalni sistem) i politikog poretka (drava i oblici vladavine). Shvaen je obraen kao sistem politikih institucija i odnosa u njim a u vezi sa vrenjem javne vlasti, i ostvarivanjem drutvene funkcije politike vlasti.

2. KLASIFIKACIJA I TIPOLOGIJA POLITIKIH SISTEMA

Pokuaji klasiikacije napravljeni su jo u antiko doba . 1.Herodotova klasiikacija prem abroju upravljaa : - monarhija(1 covek), - aristokratija (grupa), - demokratija (mnotvo) 2. Aristotelova podela prema cilju i nainu vladanja : - dobre: bazileja (monarhija), aristokratija, politeja (demokratija) - lose: tiranija, oligokratija, ohlokratija 3. Prema nainu izbora i smenjivosti vlasti: demokratija i autokratija 4. Prema obliku unutranjeg ustrojstva

vlasti: republika i monarhija 5. Prema meusobnom odnosu triju vlasti unutar horizontalne organizacije - parlamentarni - predsedniki - skuptinski 6. Prema stepenu ekonomskog razvoja : nerazvijene, zemlje u razvoju, zemlje u tranziciji i razvijene zemlje 7. Prema nacionalnom sastavu stanovnistva : jednonacionalne i multietnicke 8. Prema vertikalnom kriterijumu organizacija vlasti : konfederacija i federacija 9. Prema versko-konfesionalnoj pripadnosti : verske i multikonfesionalne 10. Prema broju politickih stranaka: jednopartijske, dvopartijske, visepartijske 11. Prema demografsko-geografskom kriterijumu : zemlje zapadne

demokratije, latinoamericke, africke, azijske 12. Prema preovlaujuem drutveno klasnom kriterijumu . kapitalistike zemlje, zemlje u razvoju, socijalistike

3. OBELEJA I PRINCIPI DEMOKRATIJE

- Princip transparentnosti (providnosti) - Ogranicenost politicke sfere u odnosu na druge (ekonomsku, kulturnu, obrazovnu...) -princip vladavine prava (ogranienost drave pravom odnosno vladavina dobrih zakona, a ne ljudi) `Sloboda i pravo graana - Politika jednakost (razumni novo socijalne i ekonomske jednakosti) - Odgovornost nosilaca politikih vlasti - Politiki pluralizam disperzija i dekoncentracija vlasti Kompetivnost, kontrabalansiranje izmeu nosilaca politike moi - Izbornost organa politike vlasti - Sloboda masovnih medija i demokratsko jevno mnjenje 1- Princip minimalne, racionalne i zakonite koliine represije

4. MODELI DEMOKRATIJE
Metodologija klasifikacije demokratije: 1. Mogu postojati: - normativni model (idealno tipsko model-teorijski) - empirijski model (ono to stvarno jeste) 2. Ko vlada, u ijem interesu, nain n akoji vlada je jako bitno za klasiikaciju 3. Proceduralna-formalna strana demokratije- oblik, forma I procedura za donoenje odluka Specijalna- sustinska strana demokratije tie se procesa donoenja odluka I prava ljudi, sloboda (da li

je domokratija poveenja) Modeli demokratije: 1. Liberalni model demokratije: - m. klasicne l. d. - m. moderne l. d. - m. neoliberalne d. 2. Poliarhija 3. Konsenzualna (konsocijacija) 4. Diskurzivni model 5. Participativna demokratija 6. Kosmopolitski model 7. Multikulturno graanstv o kao model demokratija demokratije 8. Diskurzivno poliarhina liberalno socijalna

5. LIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE- Klasicna liberalna demokratija

Liberalizam kao politiki pokret u Francusko-buruaskoj revoluciji konstituie liberalizam kao pravac. Ceo liberalizam se konstituie na SLOBODI. Fr. Buroaska revolucija zahtevala je slobodu (liberalizam), bratstvo (izgubilo se) i jednakost (javlja se tek kasnije u komunizmu). Pravni i politiki pojam jednakosti podrazumeva jednakost pred zakonom, meutim ostali aspekti jednakosti su zanemareni (ekonomska, socijalna...) Najznaajniji mislilac liberalizma Don Lok postavio je trijadu ivot, sloboda i imovina.Ova tri aspekta liberalne demokratije i dopunjena predstavnikom demokratijom (znai da su graani nosioci

suverenosti, oni biraju predstavnike u parlamenu i uspostavljaju odnos politikih predstavljanja) ine sutinu politikih sistema u liberalizmu. Klasina lib. dem.Drava je noni uvar koji slui da titi imovinu i da vri regulaciju odnosa u drutvu preko institucija. - Moderna liberalna demokratija -Naglaava individualizam I politiku participaciju (nastaje potreba za stvaranjem politikih stranaka i javne politike) - Oslanjanje na teritorijalnu organizaciju - Isticanje partijske kompetencije (politike stranke moraju da se tekmie) - Formiraju se izborne jedinice - Jaanje nacionalne drave kroz jake nacionalne institucije, ekonomiju, vojsku, policiju, obrazovanje... - Princip indiferentnosti prema drutvenom idealu jednakosti - Neoliberalni model demokratije - Vezan je za fazu globalizacije i ugroava sve principe liberalne demokratije, na delu su snazni procesi dedemokratizacije i sputanja nivoa standarda u svim segmentima - Deava se gliobalizacija trgovinskih i proizvodnih sistema ( nike u Americi je

menadment a iri se po celom svetu, radnike nalazi u siromanim zemljama jer su jeftini) - Tehnoloske inovacije i njihova ubrzana difuzija (brzo se ire u vremenu i prostoru) - Formiranje superanacionalnih trgovinskih struktura (multinacionalne kompanije) - Regionalizacija kako ekonomska tako i politika - Razgradnja nacionalne drave (drava ima nacionalni kapital koji je prepreka multinacionalnim kompanijama Belgija, V. Britanija, Nemaka, panija, broj Italija, Francuska) Rastua egzistencijalna nesigurnost Veliki nezaposlenosti Ekspanzija

komunikacionih sistema Proces demikratizacije: - smanjenje demokratije, a vie liberalizma - smanjenje dravne regulacije (sve se ureuje unutar ekonomskih subjekata) - smanjenje nadnica i plata a produava se radno vreme - poveanje moi bankarskih i drugih inansijskih institucija - diskreditovanje politiara u korist poduzetnika - suavanje javnog izbora ne samo u politici ve i u svim sferama (motvo izbora i privid da mi to kontroliemo-megamaraketi imaju svoje dobavljae i samo nam to nude kao izbor - oteavanje okupljanja veine radi kontrole manjine - opadanje birake izlaznosti, opta politika apatija i oseanje bespomonosti - izmetanje odluivanja iz politikih institucija u centre moi (tajne ili polutajne) - snano zasecanje i smanjenje socijalnih funkcija drzave - ubrzana radikalizacija ekonomskih razlika na bogate i siromane

6. POLIARHIJA KAO MODEL DEMOKRATIJE

Tvorac i glavni mislilac Robert Dal Najvanije komponente poliarhije: participacija ili ucesce svih oblika politickih subjekata (to je participacija vea, vea je I demokratija) - kompeticija (takmienje politikih partija za poverenje graana) - slobodni i niim ogranieni i ometani izbori -veinsko odluivanje snano potovanje izborne volje graana

7. KONSENZUALNI MODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac Arent Lajphart - Model je dizajniran za multietnika i multikonfesionalna drutva - Naglaava proces pregovaranja politikih elita za

njihovu korist pravom veta (ne moe veinskim inom graana) - Puna saglasnost elita- trai konsenzus - Ne egzistira kao empirijski faktor

8. DISKURZIVNI ODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je Jirgen Habermas - javlja se kao alternativa svemonoj dravi, ali i liberalnoj demokratiji, stavlja akcenat na civilno drutvo - cilj je da se civilnim graanom zameni ovek koji proizvodi (ovek eknomije), pokuaj da se humanizuje neoliberalni model demokratije - vie komunikativan nego liberalan, trai da se razgovara - opire se ekonomskoj racionalnosti, a trai komunikativnu racionalnost - politika je fokusirana u proces odlucivanja kroz diskusiju - zahteva snanu javnu sferu i razvijeno javno dobro (civilno drutvo) - demokratija po ovom shvatanju je pre svega diskurs pre nego agregacija preferencija (sakupljanje I ujedinjavanje ciljeva, interesa i potreba politickih subjekata-nasuprot njoj su institucije)

9. PARTICIPATIVNI MODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je Karl Pateman - pripada radikalnim modelima demokratije, sutinu politike locira ne u velikim obeanjima i ciljevima ve u samom procesu odluivanja - podrazumeva direktnu participaciju graana na svim nivoima vlasti - zahteva pojaan aganman graana u politici - direktno je suprotstavljen i liberalnoj i korporativnoj demokratiji (ne dozvoliti da elita donosi odluke ) pojaava uee razliitih formi neposredne (direktne) demokratije - zahteva snano civilno drutvo (umreene i organizovane graane) - zahtev za vee socijalne i ekonomske jednakosti - favorizuje proces deprofesionalizacije politike - samorazvoj i samoizraavanje kao konstruktivni princip samoregulacije

10. KOSMOPOLITSKIMODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je David Held: - Nastoji da proiri okvire demokratije kako bi iao u susret globalistikim tokovima preureenja drutva i drava - Pokuava da racionalno shvati integraciju nacionalnog drzavnog nivoa u globalistiki nivo

organizacije - Held je za postepeno i dozirano utapanje nacionalne drave u globalnu zajednicu pri emu bi drava zadrala vane funkcije - Nacionalna drava ne sme da se svede na puki servis globalne zajednice - Kosmopolitska demokratija je nalik na viespratnicu u kojoj su spratovi demokratske organizacije dobro povezani i meusobno uslovljeni - Nacionalna drava je garant ouvanja ljudskih prava i slobode i zato Held ne eli da je razori Meunarodni pravni i politiki sistem treba da bude olienje univerzalnih prava i sloboda, treba da garantuje teritorijalni integritet i suverenitet

11. MULTIKULTURNO GRAANSTVO KAO MODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je Vil Kimrika - Uoio je problem poloaja manjinskih zajednica Nastoji da inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju i u tom cilju on istie tri grupe manjinskih prava: 1. pravo na distinktan tretman (pravo na prepoznavanje manjinskih identiteta) 2. pravo samoupravljanja zajednicom 3. pravo predstavljanja (predstavnik parlamentu) Ova prava deluju u funkciji zatite manjinske grupe (etnike, verske...) od ekonomskih I politikih pritisaka ve ine Brani koncept diferenciranog graanstva nasuprot konceptu univerzalnog graanstva (svi imaju jednaka prava koja se razlikuju reprezentacija individue kaoindividue) - On smatra da samo grupno diferencirana prava pruaju zadovoljenje liberalnih tenji i demokratskog ideala - Brani koncept socijetalne strukture kao jednog pozitivnog koncepta za ispunjenje manjinskih prava - Ne univerzalno nego diferencirano graanstvo *Diskurzivno poliarhicna liberalno socijalna demokratija -ekleptiki, sinkretiki model (skuplja i sabira bez kritikih promatranja) - nastoji da pomiri i ukljuci u sebe sve karakteristike prethodnih modela demokratije I pomiri njihove elemente

12. EFEKTI I KRITIKE MODELA DEMOKRATIJE

Liberalni koncept je potpuno trijumfovao , a komuniza m je doiveo poraz (ovo ima svojih greaka jer ideologija nema prava da postane totalitaristika) Samjuel

Hantington Predstavlja drugaiji koncept deavanja u protekle dve decenije -govori o sukobu civilizacije, kae da je samo privid da je liberalna demokratije pobedila jer je svet podeljen na 7-8 civilizacija koje e se u budunosti sukobljavati - Sutina ovog modea-u Aziji su stare civilizacije u kojima nema naznaka o liberalnosti i ikada je nee biti. Tamo vlada ideokratija u kojoj vladaju ideje (simbioze verskih, ekonomskih i politikih ideja)- Iran, Irak, Indija nikada nee imati ravnoprqavnost polova. Demokratije nema ni u Rusioji (carski sistem, Boljeviki sistem) Zapadana literatura kae: - Postoji potiskivanje demokratskih sadraja i njihovo suavanje na bogatije slojeve - Globalizacija suava sutinsko polje demokratije ukorist monopola odluivanja i politike moi - Jaaju manipulativne tendencije u demokratiji *paradoks demokratije: Poveava se broj zemalja u kojima je demokratija formalni sistem vlasti a smanjuje se vera u demokratiju i njen kvalitet. - Stvoren je nerealan mit o tzv. Trinoj utakmici i deregulaciji a nasuprot tome sve poiva na dominaciji monopola multinacionalnih kompanija (donose se zakoni koji dgovaraju MKN, u fazi sprovoenja zakona privileguju se MNK) - Pored ekonomskog treba razvijati i socijalni liberalizam - Jaanje spoljnopolitikih hegemonija i potinjavanje malih i slabih drava (EU) -Norberto Bobio (ita) treba praviti razliku izmeu liberalizma i demokratije (liberalizam izdvaja individuu iz zajednice, a demokratija treba da je ukljui, treba spojiti socijalnu i liberalnu dravu) Tipovi drutvenog predstavljanja: -U graanskom drutvu mi se reprezentujemo kao jedinke -Na nivou nacionalne drave predstavljamo se kao deo kolektiva (nemamo posebna prava ali kao deo zajedniceimamo kolektivna prava koja su via od individualnih) -Treba spojiti liberalnu i socijalnu demokratiju

13. BRITANSKI PARLAMENTARIZAM

-pojava sun generis-jedinstvena, nikada pre nije postojala, prvi put se pojavljuje Duh naroda Izolacija ostrva uticala je da se britanski duh pokae kao individualan i ostavi trag na Evropu , Ameriku i veliki dao sveta. Ujedinjeno kraljevstvo sainjeno je iz Engleske, kotske, Velsa i Severne Irske. Parlamentarni sistem vlasti nastao iz britanskog parlamenta i esto je bio predmet

podraavanja. -UK se definie kao ustavna monarhija, sistem saradnje i balansa vlasti i ima dvopartijski sistem - konzervativna i liberalna (19.vek), i konzervativna i laburistika (danas). Konzervativci su nastali od Torijevaca i to su pristalice kralja, dok su laburist nastali od Vigovaca i to su aristokrate. - U Engleskoj ne postoji ustav u klasinom smislu, odnosno ne postoji pisani ustav Istorijski raazvoj VB: 1215. godine Magna karta libertatum - velika povelja o slobodama koju je proglasio Jovan bez zemlje. Ona predstavlja kompromis kralja i plemstva, ograniava se vlast kralja. Konstituie se proces dogovora izmeu kralja i plemstva i politikog predstavnitva naroda oko poreza, sticanja imovine, pitanja rata i mira. Povelja se smatra prvim izvorom Engleske ustavnosti, ali i prvim aktom univerzalnih, temeljnih ljudskih prava. Ona je poetak procesa politike evolucije od apsolutizma ka parlamentarizmu a ostvaruje se sledeim dokumentima: -1628. godine Peticija o pravima -1679. godine Habeas korpus akt -1689. godine Bil o pravima (bill of rights) Britanija je imala osam vekova kontinuiranog razvoja koji nije prekidan veim sukobima kao to je to bilo na Balkanu. Parlament - Nazire se jo u Velioj povelji slobode - Zakonodavna inicijativa konstituie se u 14. veku (do tad su to radili vladari), a parlamentarna struktura, koja se uz nadogradnje ouvala do danas , nazire se u 15. veku. U 18. veku parlamen dobija punu zakonodavnu vlast. - Prvo se formira kao savet, konsultativno telo plemstva iz ega se kasnije razvija dom lordova (gornji dom), a kasnije se javljaju predstavnici gradova i okruga iz ega se razvija donji dom (dom komuna) koji danas predstavlja graane. Dom komuna (donji dom) - Konstituise se optim (neposrednim i direktnim) izborima - Na snazi je veinski izborni sistem u prvom krugu glasanja - Izbori se organizuju u izbornim okruzimaod oko 70000 stanovnika. Dom komuna ima 650 poslanika a mandat traje pet godina - ine politiki sistem stabilnim - Osnovne funkcije: donoenje zakona, donoenje beeta, kontrola vlade - Izborne reforme 1832, 1867. i 1874. godine najpre uvode srednju klasu u parlament, da bi se reformom iz 1918. smanjio izborni cenzus (nema jo uvek opteg prava glasa), a tek 1928. ustanovljeno je opte pravo glasa koje ukljuuje i zene iznad 21. godine. - Donji

dom bira vladu i moe joj izglasati nepoverenje - Kontrola vlade se vri kroz instituciju poslanikih pitanja Dom lordova (gornji dom) - Postoji od 1958. a do 1911. bio je ravnopravan sa domom komuna - Danas ima samo suspenzivni veto koji ima pravo da koristi samo dva puta na isti zakon koji donosi donji dom - Sastavljen je od lanova koji su poloaj stekli nasleem ili su imenovani od strane krune (nekada su se titule ak i kupovale) - Svi imenovani lordovi i Ser-ovi ne uestvuju u radu doma, oni su vrsta politike elite, odnosno aristokratije - Ima 1000 lanova, a na zasedanju aktivno je oko 200 lannova Apelacioni sud bira se iz lanova doma lordova - Nema nikakvih nadlenosti prema zakonima i prema buetu Funkcionisanje parlamenta: - lanovi su jako cenjene linosti - Vrlo dinamian rad (sednice donjeg doma su javne i nema mnogo discipline, postoji publika koja pla a ulaznicu) - Predsedava Speaker, rasprave su bune i esto neprijatne - Postoji uta linija koju poslanici ne smeju prei (poreklo- u starije vreme odstojanje toliko da se maem ne moe dosei do drugog poslanika) - Poseban parlamentarni kanal prenosi rad sednice - Svaka sednica poinje unoenjem kraljevskog ezla i to simbolie prisustvo monarha u parlamentu Poloaj krune u Britanskom parlamentu - Vlast krune se naziva kao kraljevska ovlaenja i prerogativi , kruna predstavlja pravnu i tradicionalnu politiku instituciju - na poetku svakog zasedanja kruna se obraa parlamentu besedom izvetaj o stanju nacije - u Britaniji Kraljica ne vlada ona biva konsultovana, - ona opominje i ohrabruje nosioce vlasti, - predstavlja Ujedinjeno Kraljevstvo u svetu (reprezentativno), - ona potvruje izbor kabineta u parlamentu, - potvruje i prima Britanske ambasadore, - zvanini je ali ne i operativni komadant vojnih snaga (premijer i vojne strukture), -predstavlja simbol jedinstva nacije, - dobija godinju apanau za zivot i rad, - Kraljica ima i ovlaenja da zastupa common welth (Britansku zajednicu naroda), - imenuje generalne guvernere kao predstavnike u Australiji, Kanadi i Novom Zelandu kruna nema pravo zakonodavne inicijative i veta Funkcije krune :

10

1. imenovanje nosilaca plemikih titula 2. imenovanje odreenog broja civilnih i vojnih slubenika (ne bira sama ve na predlog vlade) 3. saziva i rasputa parlament 4. proglaava zakone 5. objavljuje rat i mir 6. pravo ublaavanja kazni i pomilovanja 7. imenuje mandatara za sastav Britanske Vlade Kabinet - stvarnu izvrnu vlast u V. B. ima vlada - kabinet - najee kabinet ima 18 najvanijih starijih ministara i niz mlaih ministara i dravnih sekretara ukupno sve tri kategorije ministara ini oko 80 lanova vlade, neslaganje sa premijerom i neodgovornost reava se ostavkom (nije propisano ali je jak moralno pravilo) - zakonodavna inicijativa pripada kabinetu Sudstvo - sudstvo je nezavisno i od krune i od vlade i slobodno je u vren ju svoje funkcije - sude na osnovu presedana- presedenta odnosno presedentnog prava i nagomilanog sudskog iskustva - jednom doneta odluka biva mera za sve ostale sline sluajeve - svi zloini koji se izvre na tlu VB tretiraju se kao zloini protiv njenog kraljevskog visoanstva Politicke partije -Dve predominantne: konzervativna i laburistika (poslednjih 7 godina na vlasti), a ostale su: liberalna, partija zelenih, Britanska nacionalna partija, nova britanska komunisticka partija Konzervativna partija: - tradicionalna desniarska partija koja ima uporite u viim i viim-srednjim slojevima stanovnitva - odlikuje je snana rezervisanost prema Evropskoj Uniji i evropskoj integraciji (iako je VB lan EU ova stranka usporava prihvatanje eura umesto f unte) -Potie od Trojevaca iz 17. veka koji su nasuprot Vigovcima (liberali) bili protiv konstitucionalizma i za krunu - od 1813. naziv konzervativna - glavni ciljevi: zatita privatne svojine i zatita i stabilnost politikog poretka - poznati lideri: Dizrajeli, eril, Lojd Dord, Margaret Taer, Don Mejdor Laburistika partija: - osnovana 1900. godine - pripada socijal-demokratskoj orijentaciji - nastala je iz trade union-a (sindikata radnika) - prvi lider Kjer Hardi a kadsnije Artli, Bler, Vilson - prvi put 1924. dosla na vlast a do sada je vladala 30 godina - Remzi Mekdonald (prvi premijer) - glavne pristalice su im radnici i nii

11

srednji slojevi, omladina i sindikat - osnovni ciljevi: jae evropske integracije, liberalizacija privrednog i politikog sistema, vea socijalna prava Razlozi stabilnosti britanskog parlamentarizma: - svaki oblik vlasti respektuje stabilnost i samostalnost drugog - postoji princip konsultacije i saradnje vlasti, parlament i vlada ive i umiru zajedno - postoji princip balansa i ravnotee vlasti -stabilnost dravne administracije (imenuju se preko konkursa a ne u vladi, nije bitno ko je na vlasti) - politika neutralnost birokratskog aparata - eikasnost birokratskog aparata i dravne uprave ljubomorno uvanje i potovanje ljudskih prava i sloboda (deo politike tradicije) ta ugroava britansku politiku i demokratiju: - dominacija politikih partija i lidera - dominacija krupnog kapitala i transnacionalnih korporacija - evropske integracije (ugroavaju britansku nacionalnu dravu)

14. AMERIKI PREZEDENCIJALIZAM

Sjedinjene Amerike Drave predstavljaju saveznu republiku u Severnoj Americi sastavljenu od 50 drava. Imaju kopnene granice sa Kanadom na severu i Meksikom na jugu. Formiranju dananje Amerike federacije prethodio je Severnoameriki savez, da bi u dananjem obliku SAD nastale 1787. godine. Deklaracija o nezavisnosti (1776) je prvi ameriki dravni dokument i prva kodiikacija slobodarskih ideja XVIII veka. Iste godine zapoeo je i proces stvaranja Severnoamerikog saveza kao prve jedinstvene tvorevine na tlu Severne Amerike. To je bila konfederacija pobunjenih kolonija Velike Britanije koja prethodi formiranju prve prave federacije (SAD). Borbu za nezavisnost predvodio je Dord Vaington koji je kasnije postao i predsednik. Kolonije su, da bi ostvarile nezavisnost, formirale zajedniki Kongres (mesto zasedanja u Filadeliji) i Kontinentalnu armiju, koja je vodila rat protiv Britanije. Ugovorom o konfederaciji i stalnoj uniji (sadri 13 lanova, zakljuak i deo za potpise delegata) stvoren je Severnoameriki savez. Ovim dokumentom je u potpunosti obuhvaeno institucionalno ureenje konfederacije . Ugovor o konfederaciji i stalnoj uniji kao cilj saveza oznaava zajedniku odbranu, osiguranje slobode lanica saveza i postizanje zajednikog i uzajamnog blagostanja. Zajedniki

12

centralni zakonodavni organ je Kongres, u njemu svaka lanica ima pravo da delegira izmeu dva i sedam delegata. Drave lanice su imale funkciju finansiranja konfederacije. Kongres je SAS priznao 1777. a ratiikovan je 1780. godine. Centralna vlast ima pravo na objavu rata, odreivanje zvaninih mera i jedinica, ukljuujui i novane. Kongres je imao pravo da bude trajna sudska instanca u sporovima drava. Takoe, mogao je da ureuje trgovinu meu dravama, namee poreze, organizuje federalne sudove, upravlja vojskom i proglasi rat. Don Lok je napisao uveni poetak Deklaracije o nezavisnosti. On je neposredno pre Amerike revolucije (1775-1783) u svom delu Prva rasprava o vladi napisao da su svakom savesnom oveku odreeni ivot, sloboda i imanje, a Tomas Deferson je imanje promenio u dobijanje sree. Savez je postojao do donoenja amerikog ustava 1787. godine. Generalno gledano, osnovni probl em je bio taj to je Kongres donosio odluke, a nije imao instrumente da ih sprovede. Vlada i politika SAD-a je zasnovana na Ustavu SAD-a napisanom 1787. godine. On je danas dopunjen sa nekoliko amandmana, koji se grupno nazivaju Zakonom o pravima (Bill of Rights), a odnose se na osnovna prava dravljana SAD-a slobodu govora i veroispovesti. Vlada SAD-a je jedna od najstarijih na svetu. Vlast se, kao federalna demokratija, sastoji od izvrne (predsednik, njegov kabinet i dodatak raznih dravnih slubi), zakonodavne (kongres) i sudske vlasti (svi sudovi + vrhovni sud). Svaka savezna drava ima svoju vladu koja se nalazi ispod federalne vlade. Svaka ima svoj glavni grad, dravne simbole, ustav i zakone koji smeju da se kose sa federalnim. Osim 50 saveynih drava postoji i distrinkt Kolumbije u kojem je Vaington D.C. i nekoliko ostrvskih teritorija. Zakonodavnu vlast ini Kongres SAD-a, a on se sastoji od Doma predstavnika i Senata (sastaje se u Kapitolu u Vaingtonu). Predstavnici i senatori su podeljeni po saveznim dravama. Kongres moe ureivati trgovinu meu dravama, spoljnu trgovinu, nametati poreze, upravljati vojskom... Dom predstavnika: - ima 435 predstavnika koji se biraju na dve godine - mesta se dodeljuju prema broju stanovnika svake drave (svaka mora imati bar jednog) - da bi neko bio biran treba da je ameriki dravljanin bar sedam godina, da je napunio 25 godina i da ivi u dravi iji je kandidat - biraju se po veinskom

13

sistemu u prvom krugu - ima inicijativu u finansijskim stvarima - bira predsednika uoliko izbori ne daju jasnu veinu (nije se desilo od 1824. godine) Senat (gornji dom kongresa): - sainjavaju ga po dva predstavnika iz svake drave - svake druge godine treina lanova se bira na est godine - senat je stalni organ i bira se na neposrednim izborima - kandidati treba da su dravljani SAD-a bar devet godina i da imaju 30 godina - predsednik senata je podpredsednik drave uz zakonodavnu funkciju senat treba da odobri sporazume koje je zakljuio predsednik i to dvotreinskom veinom, da prihvati imenovanje visokih federalnih funkcionera... Predsednik SAD-a: bira se na odreeni datum svake etvrte godine istovremeno sa ima potpunu izvrnu vlast on je ef drave, ef diplomatije i stareina federalne administracije vrhovni komadant vojske (kongres objavljuje rat, kontrolie vojsku) ima pravo veta i sugestije kongresu (moe da bude pokreta zakonodavne inicijative)- pocket veto, bez objanjenja moe suspendovati zakon - on oliava trajnost i jedinstvo nacije obavlja reprezentativne dunosti ima pravo pomilovanja vlada ustavno ne postoji, predsednik odluuje o svemu to je nadlenost vlade, predsednik bira lanove vlade, ona je savtodavni organ imenovanje odobrava senat white house ofice ima 600 lanova Sudska vlast je potpuno nezavisna i se sastoji od svih sudova u SAD-u. Kongres je organizuje. Federalni sudski sistem- pored susdkog sistema svake drave postoji sistem za celu federaciju. Na vrhu strukture nalazi se Vrhovni sud SAD-a koji vlada itavim pravosudnim sistemom i broji 9 sudija, koji su na doivotnom mandatu. Nakon smrti ili povlaenja sudije, predsednik SAD-a nominuje novog sudiju, a nominacija se alje u Senat na glasanje. Svaki distrikt ima jedno g federalnog sudiju. Glavne politike stranke republikanska i demokratska.

podpredsednikom - moe se birati samo dva puta -

14

15. FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM

- odsustvo monarha kao kohezionog faktora (duga i jaka republikanska tradicija) - jaka i centralizovana dravna uprava - jak i sve jai poloaj predsednika tradicija jakih i uticajnih sindikata - veliki broj malih politikih partija - snana sfera socijalne politike - relativno velika podrka biraa - veliki broj imigranata iz bivih kolonija - politiko predstavnitvo prekomorskih teritorija u nacionalnoj skuptini (Fr Gvajana) jaka regionalna i lokalna samouprava - jaka vojno-policijska tradicija - veoma nestabilne vlade i esti izbori - politiko ureenje u Francuskoj je izmeano: parlamentarno jer nacionalna skuptina moe smeniti vladu, a predsednik moe raspustiti skuptinu i predsedniko jer predsednik ne moze biti smenjen do isteka mandata Istorijski osvrt: - od 5. veka se smatra da postoji Francuska drzava - od dinastije Merovinga i kralja Klovisa - francuska buroaska revolucija 1789. godine uvela je republiki oblik vlasti, prvi put u modernoj istoriji. Znaajna zbog Deklaracije oveka i graanina (26.08.1789.), njome se uvodi republikansko ureenje i ustanovljava princip pravne drave i zatita ljudskih prava i sloboda - revolucija nosila jak socijaln naboj Pozitivno i negativno shvatanje slobode: - u Velikoj Britaniji preovladavao koncept negativnog shvatanja slobode kao politike i pravne zatite od apsolutistike vlasti monarha, titiod neega, protiv je neega, povreda ljudskih prava - u Francuskoj pozitivan koncept slobode, gaenje apsolutistikog sistema, to je koncept za uee, participaciju u politikom procesu I odluivanju. Nije mu funkcija samo da titi ljudska prava i slobode. - Pojam prve repulike javlja se u periodi od 1792.do 1799. - U periodu od 1799. do 1848. deava se restauracija i pojava prvog carstva, ukida se republikanski oblik vlasti i vraa se na monarhiju, prvo kroz Napoleona, a onda kroz carsku dinastiju Burbonaca - druga republika 1848-1870 - trea republika 1870-1945 - etvrta republika 1945-1958 - peta republika 1958-danas Pet promenjenih republika dovodi do politike nestabilnosti i lake smenjivosti vlade -ustavna Ustavnom reformom 1962. i izborom predsednika od atrane graana jo vie jaa vlast predsednika - Predsednik De Gol 1969. povukao se posle referenduma o novoj teritorijalnoj podeli I reformi senata (graani su glasali protiv njega)

15

Predsednik republike -kohabitacija-na vlasti predsednik koji pripada jednoj politikoj grupaciji, a predsednik vlade pripada drugoj politikoj grupaciji ( ne stranka nego levicadesnica) - biraju ga graani direktno, mandat 5 godina (ranije je bilo 7) - ima pravo da raspusti skuptinu i raspie nove izbore - on je stvarni arbitar politikog ivota u Francuskoj - predsednik ministarskog saveta (vlada) - poseduje znatnu zakonodavnu inicijativu - odluije o ratu i miru - propisuje ukaze o proglaenju zakona koji su usvojeni u nacionalnij skupstini ili ih osporava i pokree pitanje ustavnosti - bira predsednika i 3 lana ustavnog suda potpisuje meunarodne sporazume i propise EU - postavlja i imenuje ministre koje predlae mandatara - imenuje ambasadore - imenuje posebna savetodavna tela koja mu pomau u vrenju vlasti - odluuje o ureenju u vojsci i policiji imenuje perfekte departmana - dodeljuje ordenje i odlikovanje - komanduje legijom stranaca-nije u sastavu Francuske vojske, plaenika, gde su Francuski nacionalni interesi ugroeni a nema osnove da poalje regularne trupe - vodi i kreira spoljnu politiku i jednom godinje koordinira rad Francuskih ambasadora - predstavlja Francusku u EU, kad on ne moe, moe i premijer - ni jedna odluka francuske vlade ne moe biti sprovedena bez izriite saglasnosti predsednika raspisuje referendume - ima speciinu i svu vlast u vanrednim okolnostima - ima gotovo kraljevska ovlaenja i od njega je po tome snaniji samo predsednik SAD Vlada -cine je premijer, ministri i dravni sekretari -ministri se dele u 4 grupe: 1. dravni ministri-brinu o najvanijim resorima-odbrana, spoljna politika, ekonomija 2. resorni ministri-za svaku oblast ivota-sport, kulturu, omladinu 3. delegirani ministri-pomau premijeru 4. dravni sekretari za oblasti za koje ne postoje ministarski resori - vlada zaseda jedanput nedeljno u plenarnom sastavu (ministarski savet) ministarski savet jednom nedeljno na njima predsedava predsednik Francuske i tom prilikom on obavestava premijera da predsedava ostalim sednicama vlade - premijer je sef vlade, imenuje ga predsednik a ne parlament - premijer predlaze ministre,a predsednik ih imenuje I stara se o sprovoenju ustavnih zakona predsednik se na moe smeniti dok vrifunkciju, ima imunitet, nij eodgovoran za

16

svoj rad, odgovara samo ako uini krivino delo . - mandator je ef najjae stranke Parlament - sastoji se iz nacionalne skuptine i senata - nac. skuptina se bira na neposrednim izborima - mandat poslanika je 5. godina, 577 poslanika, od kojih su 555 izabrani u metropoli, a 22 u prekomorskim departmanima i teritorijama nacionalna skuptina moe izglasati nepoverenje vladi, ali ne i predsedniku, a on njima moe - usvaja zakone zajedno sa senatom - zaseda Burdonskoj palati Senat - drugi dom francuskog parlamenta i bira se na indirektnim izborima , za glasove senata glasaju poslanici nacionalne skuptine, regionalni savetnici, generalni savetnici, i delegati gradskih saveta - senatori se biraju na 9 godina s tim da se 1/3 bira svake 3 godine - 321 senator zaseda u Luksemburskoj palati - na zajednikoj sednici u Versaju glasaju o zakonima i budetu - u sluaju smrti predsednika, do izbora novog njegovu ulogu preuzima predsednik senata Ustavni savet kao ustavni sud sastoji se od 9 lanova, predsednik bira predsednika i jos 3 lana, ostala 3 imenuje predsednik nacionalne skuptine, 3 predsednik senata; - biraju se na 9 godina i brinu se o potovanju ustavnosti i zakonitosti Izborni sistem Francuske - regionalni svakih 6 godina po proporcionalnom sistemu - parlamentarni svakih 5 godina, po veinskom izbornom sistemu u 2 kruga - za senat veinskim izbornom sistemom - predsedniki svakih 5 godina, po veinskom izbornom sistemu u 2 kruga - evropski izbori (za evropski parlament) po proporcionalnim izbornom sistemu na 5 godina Politicke partije -RPR (okupljanje za republiku) degoristicka partija desnice (Zak irak) -UDF desna koalicija vie malih partija, ocepljeno krilo degoristinog pokreta -PS socijalistika partija, socijal demokrata -PC komunistika partija , radnika partija levice -PRG radikalna partija levice -GE generacija ekologije, ekologistika partija umerene levice -ZELENI najjaa politicka partija u Francuskoj, pripada centru -NACIONALNI FRONT ekstremna desnica (?) -MDC graanski pokret, koaliciona grupacija graanske orijentacije Administrativna podela Francuske (teritorijalna)

17

1. metropola- nacionalna teritorija 2. ima 4 prekomorska departmana i 4 prekomorske teritorije (Nova Kaledonija, Martirik, Guajana, Korzika) - svi zajedno ine teritoriju + Korzika (teritorijalni kolektivitet)

16. NEMAKI KANCELARSKI SISTEM

Savezna republika Nemaka (16 pokrajina) je jedna od najveih industrijskih sila sveta. Ona je lanica UN-a, NATO-a, grupe G8 i osniva Evropske ekonomske zajednice, dananje EU. Zgrada Rajhstata je sedite nemakog parlamenta Bundestata. Nemaka je ustavna savezna republika, iji se politiki sistem zasniva na Ustavu iz 1949. godine. U njoj vlada parlamentarni sistem u kojem kancelar igra najvaniju ulogu, a bira ga parlament. Kncelar bira ministre koji njemu odgovaraju, on ih postavlja i razreava, i u tome ima potpunu nezavisnost. Duan je da obavesti parlament o sastavu i izmenama u vladi. Pred parlamentom odgovara samo kancelar za svoj rad i rad svojih ministara u vladi. Parlament Bundestat se bira svake pete godine kombinovanim sistemom neposrednog proporcionalnog biranja.ini ga 600 poslanika. Izborni sistem je meoviti veinsko-proporcijalni i izbori se organizuju na nacionalnom nivou . Zakonodavnu vlast Bundestaga ini odbrana, eknomija, rad, socijalna zatita, zatita ovekove okoline, zdravlje, spoljnoiposlovi, graansko i krivino zakonodavstvo, saobraaji graevinarstvo. Savezno vee (Bundesrat) je drugi dom parlamenta u Nemakoj i ima 69 lanova koji su predstavnici federalnih jedinica i koje odreuj u vlade federalnih jedinica. Savezne zemlje nemaju jednak broj predstavnika, ve je on u zavisnosti od broja stanovnika svake zemlje vei ili manji, a varira od 3 do 6. Predstavnike delegiraju vlade, a ne biraju glasai. Predstavnici imaju imperativni mandat i duni su da glasaju kao celina za stav svoje regionalne vlade. Odobrenje Bundesrata je neophodno za sve zakone koji se na neki nain tiu saveznih zemalja, njihovih ovlaenja i ureenja. Sudska vlast ukljuuje: 1. 3. savezni ustavni sud Nemake 2. savezni vrhovni sud nekoliko saveznih sudova (odgovorni za savezni administrativni sud 4.

18

kontrolu niih sudova) Kao lanica EU, Nemaka podlee i evropskim sudovima, pre svega Evropskom sudu u Luksemburgu. Funkcija efa drave je poverena predsedniku, kome je ograniena mo odluivanja na ceremonijalne i reprezentativne dunosti . On ima pravo da odbaci potpisivanje zakona i da ga vrati nazad u parlamentarnu proceduru. Zaduen je za raspisivanje izbora i otputanje parlamenta (Bundestata). Predsednika biraju parlament i Savezni savet (Bundesrat) zajedno, a taj skup za izbor predsednika se zove Savezni skup. Nemaka je podeljena na 16 pokrajina-drava (republika). Ona je trea ekonomska sila na svetu, posle SAD-a i Japana. Meu prvim je zemljama u svetu po obrazovanju, tehnolokom razvitku i privrednoj proizvodnji.

2 17. PANSKA REGIONALNA DRAVA

Politiki oblik panske drave je parlamentarna monarhija . Monarhija je samo oblik drave ali parlamentarizam je na snazi. U paniji uai Ustav iz 1978. Kralj: - ustavom je deinisan kao ef drave, simbol njenog jedinstva i trajnosti - On usklauje redovno funkcionisanje ustanova - izvan je politikih organa, samo proglaava zakone - ima samo formalne nadlenosti: predlaganje predsednika vlade, njegovo imenovanje i rasputanje Generalni kortes (parlament): sastoji se od kongresa i senata - predstavlja panski narod - vri kontrolie rad vlade - bira se na neposrednimm izborima ima izmeu 300 i 400 poslanika iji je mandat na etiri godine - raspodela zakonodavnu vlast - odobrava buet

Kongres: broja poslanika po izbornim jedinicama zavisi od broja stanovnika ali minimalno uee ima svaka provincija Senat: senat u paniji je vee teritorijanih predstavnika glavni osnov za postavlja vladu i moe je sruiti

19

izbor senatora je provincija ostrva tri, a mala jedan -

saka provincija bira etiri senatora, velika

biraju se neposrednim, optim glasanjem - svaka

autonomna zajednica takoe bira po jednog senatora ali ne neposrednim glasanjem nego ih odreuje zakonodavna skuptina svake autonomne zajednice - mandat etiri godine zakona apsolutnom meinom, osim organskih senat ima pravo veta na ustavnu reviziju (inicijativa za ustavnu reviziju pripada veima, vladi i skuptinama autonomnih zajednica ali ne i birakom telu ) - predviena su dva redovna zesedanja ali moe biti i vanrednih na predlog veine zajedno zasedaju pri objavljivanju rata ili zakljuivanju mira Vlada: (izvrna i zakonodavna inicijativa) - ine je predsednik, podpredsednik i ministri - predsednika predlae kralj uz saglasnost kongresa ukoliko u roku konges i senat traje protivljenje senata nekom tekstu kongres moe savladati

od dva meseca kandidat ne bude izglasan, kralj rasputa oba vea i raspisuje nove izbore ministre imenuje i opoziva kralj uz saglasnost predsednika vlade vlada ima izvrnu vlast civilnom i upravlja vojnom ostavka il smrt predsednika vlade j ekraj vlade - on upravlja radom vlade i

koordinira delovanjem njenih lanova unutranjom i spoljnom politikom administracijom i odbranom Ustavni sud: -

upravlja

ima i zakonodavnu inicijativu- mora da odobri

nacrte zakona - vlada je odgovorna samo mongresu, to ini stabilnost 12 lanova koje imenuje kralj, od toga 4 predlae kongres, 4 senat, 2 vlada i Predsednika imenuje kralj na predlog suda lanovi moraju biti

2 predlae generalni savet pravosudne vlasti

pravnici sa najmanje 15 godina strunog iskkustva u sudstvu, advokaturi ili dravnoj slubi vea Nadlenosti: 1. kontrola ustavnosti zakona a. apstraktna kontrola - albe na neustavnost - zakoni i druge odrebe sa zakonskom snagom direktno se upuuju ustavnom sudu - moe podneti: predsednik vlade, branilac naroda, 50 poslanika ili senatora, Mandat traje 9 godina s tim to se po 4 sudije imenuju Sastoji se od dva svake 3 godine - Mandat se ne moe uzastopno obnoviti -

20

predsednik izvrne vlasti autonomne zajednice b. konkretna kontrola - pitanje neustavnosti - pitanje koje moe postaviti svaki sudski organ kad smatra da ishod jednog spora nije u skladu sa ustavom 2. reavanje sukoba nadlenosti drave i autonomne zajednice 3. reavanje sukoba nadlenosti meu autonomnim zajednicama 4. reavanje sukoba ustavnih organa 5. da li se meinarodni ugovor kosi sa ustavom alba amparo- moe je podneti ustavnom sudu pojedinac, javni tuilac i ombudsman ako smatraju da je dolo do krenja osnovnih prava i sloboda Autonomne zajednice-ustav predvia samo osnovne crte okvira nadlenosti ustanova, ostavljajui da sadrinu autonomije odredi norma koja je takoe autonomna iako je formalno mora priznati ustav. Svaka a.z. izrauje svoj statut koji mora biti u skladu sa ustavom panije

3 18. ITALIJANSKA REGIONALNA DRAVA

Republika Italija sastoji se od Apeninskog poluostrva, Sicilije, Sradinije i Elbe. Podeljena je u dvadeset regija. Italija je postala Kraljevina 1861. kada se najvei broj drava ujedinio pod uticajem kralja Viktora Emanuela II iz dinastije Savoj. Rim je jo deset godina bio pod papinim uticajem ali se pridruio 1870. Referendumom o monarhiji 2. juna 1946. stvorena je Republika Italija. Ona je od poetka lanica NATO-a i EU. Ustav iz 1848. godine ustanovio je dvodomni parlament, u ijem su sastavu Zastupniki dom i Senat . Utvreni su i zasebno sudstvo i izvrna vlast koja pripada Veu ministara, a koje predvodi predsednik Vea. Zastupnici domova parlamenta biraju se direktno kroz opte izbore, a koristi se proporcionalni sistem. Zastupniki dom ima 630 zastupnika iji mandat traje pet godina. Senat sadri 315 zastupnika i bive predsednike, kao i razne druge osobe imenovane doivotno, u skladu sa posebnim ustavnim odredbama. Mandat takoe traje pet godina. Predsednik republike se bira na svakih 7 godina, a bira ga parlament sa malim brojem regionalnih poslanika. Predsednik predlae predsednika vlade, koji predlae ostale ministre, a Vee ministara (koje obino ine parlamentarni zastupnici) mora zadrati poverenje oba doma. Zakoni se smeju predlagati iz oba

21

doma, a mora ih prihvatiti veina iz oba doma. Italijansko sudstvo je nazavisno i poiva na Rimskom pravu, Napoleonskom kodu i statutima. Ustavni sud je osnovan tek nakon II sv . Rata i on odluuje o ustavnosti zakona.

4 19. VAJCARSKI FEDERALIZAM

vajcarska je vienacionalna, viejezika, verski i ekonomski sloena zajednica. U njoj vlada federativna, skuptinska, viepartijska, buroaska demokratija. Prvi Ustav 1798. godine vajarskoj je nametnuo direktorijum. Ustav iz 1848. ratiikovalo je 16,5 kantona a ostalih 6,5 ga je preutno prihvatilo nakon to je proglaen vaeim za celu vajcarsku. Ustav je stvorio federaciju po ugledu na SAD, to znai da su 22 kantona zadrala zakonodavnu nadlenost za obiajno pravo dok su nadlenosti federacije tano nabrojane : novac, carine, dravljanstvo... Ustav je izmenjen 1874. reim je ostao isti a dopunjene su nadlenosti federacije i stvoren je federalni sud. Ovaj ustav jo uvek vai iako je pretrpeo 120 deliminih revizija osnova je ostala ista. vajcarski federalni sistem je najvri u Evropi. vajcarska je federacija sastavljena od 22 kantona, od kojih su 2 polukantona, koji imaju status kantona. Kantoni su ravnopravni iako su razlike meu njima velike i viestruke. U osnovi vajcarskog ureenja stoji princip podeljene suverenosti ili dvojnog kompetitivnog federalizma sa pretpostavkom nadlenosti na strani kantona. Kantoni su suvereni ukoliko njihova suverenost nije ograniena saveznim ustavom. Kantoni imaju svoje ustave, ali su duni da od federacije, tj. savezne skuptine, trae garantovanje svojih ustava. Kantonima je zabranjeno da sklapaju posebne meunarodne saveze ili politike ugovore. Nadleni su za odravanje javnog reda, verska pitanja, obrazovanje, zdravstvo, gradsku istou, prostorno planiranje, optinsko zakonodavstvo. Imaju jednodomni parlament (veliki savet ). lanovi parlamenta i kantonalne izvrne vlasti mogu biti birani u federalni parlament. vajcarska ima skuptinski sistem vlasti. Savezna ili federalna skuptina je najvii ili vrhovni organ vlasti i predstavlja dvodomno telo. Jedan dom je

22

Nacionalno vee predstavlja ceo narod vajcarske i bira se po izbornim jedinicama, srazmerno broju stanovnika, a drugi dom je Vee drava (kantona) i u njega ulaze predstavnici kantona. Poslanici Nacionalnog vea biraju se na 5 godina, neposrednim izborima, po proporcionalnom principu. Vee drava ima 46 lanova. Svaki kanton je predstavljen sa po dva predstavnika, a svaki polukanton sa po jednim. U nekim kantonima predstavnici se biraju na etiri godine, a u nekim na godinu dana, a biraju se po veinskom principu. Savezna skuptina predstavlja najvii zakonodavni organ donosi zakone, godinji budet, odluke o ratu i miru, potvruje meunarodne ugovore, daje amnestiju i pomilovanje. Ima etiri redovna tronedeljna ili etvoronedeljna zasedanja godinje. Sednice su odvojene ili zajednike, a vea zasedaju istovremeno i ravnopravna su. Postoje i pomona i savetodavna tela, tj. stalne i povremene komisije. Nosilac izvrne vlasti u vajcarskom sistemu je Savezno vee. Ono vri vrhovnu, direktorijalnu i izvrnu vlast konfederacije. Sastoji se od 7 lanova koje bira Savezna skuptina, veinom glasova na zajednikoj sednici oba vea. lanovi Saveznog vea ne mogu istovremeno biti i poslanici . Mandat Saveznog vea traje etiri godine. U sutini, Savezno vee predstavlja neku vrstu parlamentarne vlade. U Saveznom veu zastupljene su tri glavne partije radikalna, socijaldemokratska i konzervativna, sa po 2 lana, a jedno mesto je za jednu manju partiju. Savezno vee je kolektivni ef drave. Iz redova lanova Saveznog vea, Savezna skuptina imenuje predsednika konfederacije na godinu dana . On u ime Saveznog vea vri dunost efa drave. Savezno vee po Ustavu polae raun o svom radu na svakom redovnom zasedanju, to podrazumeva podnoenje izvetaja po zahtevu bilo kog od skuptinskih domova . Savezni sud ini 30 sudija, a njegovo sedite je u Lozani i u Lucernu. Sudije bira Savezna skuptina na 6 godina, sa pravom reizbora. Savezni sud nema ustavnu jurisdikciju. U vajcarskoj ima oko 10 aktivnih politikih partija, ali su tri dominantne.

5 20. BELGIJSKA KONSOCIJACIJA:

Belgija je moderna ali vetaki stvorena drava, nastala kao reakcija na stalnu borbu za prevlast evropskih sila. Posle perioda Napoleonove vlade, pod uticajem Engleske stvoreno je ujedinjeno Nizozemsko kraljevstvo 1815. kao tampon zona

23

prema Francuskoj. Belgija je proglasila nezavisnost 1831. godine. Od samog nastanka ona je ustavna monarhija. Ustav iz 1830. godine uveo je politiku centralne drave, dok je vremenom dolo do decentralizacije. Od sporazuma 1992. godine Belgija je zvanino federalna drava. Najvaniji zadatak kralja je imenovanje vlade. Sastav vlade, pod vostvom premijera, mora da proe kroz parlamentarnu proceduru. Federalna skuptina se sastoji od dva doma donjeg doma (narodni poslanici) i Senata (senatori). Ova dva tela imaju jednaku mo svaki zakon moraju usvojiti oba upravna tela, mada se u poslednje vreme dovodi u pitanje poloaj Senata. Sastavljanje vlade u Belgiji nije jednostavno, jer se mora voditi rauna o razliitim zajednicama i pokrajinama. Federalna vlada nadzire resore odbrane, prava, socijalnih pitanja, unutranjih i spoljnih poslova. U Belgiji ive pripadnici tri jezike zajednice francuske, holandske i nemake svaka sa svojom kulturom, jezikom, obrazovnim sistemom itd. U Belgiji postoje tri pokrajine Flandrija, Valonija i Brisel (prestonika pokrajina). Svaka je nadlena za pitanja lokalne i ekonomske prirode. Svaka zajednica i svaka pokrajina na izborima bira, direktno, svoj parlament i vladu. U sluaju Flandrije, to je jedino telo (Vlada Flandrije). U Belgiji ima 10 provincija, koje su odgovorne za pitanja od lokalnog znaaja , a na elu svake provincije je guverner. U Belgiji ima 589 optina, koje vodi Savet optinskih vlasti, na elu sa gradonaelnikom. Optinska autonomija je veoma znaajna. U Belgiji postoje tri dominantne politike partije hriansko-demokratska, socijalistika i liberalna a postoje i ekoloke stranke i stranke koje se zalau za autonomiju Flandrije.

6 21. VEDSKA KORPORATIVNA DRAVA BLAGOSTANJA

vedska je unitarna socijaldemokratska drava koja poiva na principu jednakosti. Ona je istavna monarhija. Unija je na snazi od 1521. kada je kralj Gustav I (smatra se ocem vedske nacije) formirao samostalnu dravu za koju se smatra da je temelj dananje Kraljevine

24

vedske. On je odbacio rimokatolicizam i uveio protestantizam. 1. januara 1995. ulanjuje se u EU ali referendumom iz 2003. izglasano je zadravanje sopstvene valute vedske krune Kralj je dravni ministar u svake godine u jesen otvara sednice parlamenta. Ima reprezentativne i ceremonijalne dunosti. Riksdag (vedski parlament) ima 349 poslanika a mesta se dele prema rezultatima izbora koi se odravaju svake etvrte godine. Kandidati moraju biti vedski dravljani iznad 18 godina i nominuje ih stranka. Predsednik parlamenta vodi, organizuje i planira rad parlamenta. Parlamen donosi zakone i odluuje o porezima i dravnim rashodima, kontrolie vladu i dravne organe. Samo vlada moe izneti predlog parlamentu. demokratska, leviarska, zelena Skuptinski odbor Riksdaga je vrsta radne grupe koj akontrolie predloge Riksdagu. Sastoji se od 15 sk uptinskih odbora sa po 17 lanova Riksdaga. Rasporeeni su prema broju glasova na izborima i svako je odgovoran samo za jedno podruje. Vlada upravlja i vodi vedsku. Predaje predloge parlamentu i sprovodi odluke parlamenta (izvrna funkcija). Predsednik parlamenta predlae predsednika vlade a poslanici glasaju. Predsednik vlade bira ministre. vedska je administrativno podeljena na 21 regiju i svaka ima svoju upravu koju postavlja vlada. Slubeni jezi je vedski mada priznaju i finski, meakijeli, sami, romski, jidi. Smatra se zemljom mira i blagostanja jer gotovo 200 godina nije ratovala. 22. ISTORIJSKI NASTANAK EVROPSKE UNIJE Krajem XVI veka, odnosno poetkom XVII veka, Maksimilijan De Sali izaao je sa idejom o stvaranju zajednice drava uvara evropskog mira. Hugo Grocijus (XVII vek) holandski pravnik, otac meunarodnog prava iznosi ideju o stvaranju evropske federacije u svom delu mare liberum - u XVII veku Sent Pjer, autor ideje o federalnoj zajednici evropskih drava - u XVIII veku arl Monteskje (Francuska), zastupao je ideje univerzalnog evropskog ujedinjenja u delu Razmiljanja u univerzalnoj evropskoj monarhiji an ak Ruso, zastupa ideju o stvaranju evropske federativne asocijacije Politike stranke u parlamentu su:

socijaldemokratska, konzervativna, stranka centra, liberalna, hriansko-

25

 Imanuel Kant u delu Ka venom miru iznosi koncepciju federalno organizovane evropske republikanske drave i dva bitna principa graanski ustav i meunarodno pravo zasnovano na federalizmu slobodnih drava - u XIX veku Tomas Pejn (SAD), zalagao se za savez republika Evrope i Amerike Sen Simon, francuski socijalni mislilac u delu Reorganizacija evropskog drutva zalae se za evropsku zajednicu sa supranacionalnim parlamentom Viktor Igo (Francuska), zagovornik evropskog zajednitva, Evrope bez granica, uvoenja jedne valute i slobodnog protoka ljudi, robe i kapitala, ali i carine i zabrana - u XX veku grof Hudenhof-Kalergi (Austrija), organizovao je Panevropski pokret i na kongresu u Beu se zalagao za sledee ideje: 1. organizacija evropskih drava po ugledu na SAD 2. garancija za dravne granice 3. ravnopravnost nacionalnih drava 4. nemako-francusko pomirenje (tek posle Drugog svetskog rata) 5. sklapanje saveza sa Rusijom 6. stvaranje carinske unije i jedinstvenog ekonomskog trita - 1942. godine Hans enild (Nemaka), svetenik koji usled rata promovie program nemake opozicije Za Nemaku i Evropu, zalae se za Evropu kao savez slobodnih nacija sa zajednikom vladom uz uee Velike Britanije, eke i Poljske; vladao bi princip dobrovoljnog ulaska u savez koji ne b i smeo biti pod hegemonijom jakih drava - 1946. godine Vinston eril u Cirihu trai evropsko ujedinjenje mir, sloboda, sigurnost i ekonomsko blagostanje - 1947. godine osnivanje Evropskog parlamenta sa sekcijama u svim zemljama lanicama - 1948. godine Dord Maral (SAD), zalagao se za obnovu Zapadne Nemake, Evrope, a kao uslov navodi stalnu privrednu saradnju izmeu evropskih zemalja; zalagao se za formiranje organa za evropsku i 18 ekonomsku saradnju i prispajanje Evrope NATO paktu Dankan Sendis predsedava organizacionim odborom koji priprema Haki kongres i iznosi zahtev da se sazove Evropska skuptina, iji rezultat je bilo stvaranje Evropskog saveta u Strazburu; Evropska skuptina i Evropski savet se uzimaju kao prvi savetodavni i pripremni organi evropskog

26

ujedinjenja Savremene razvojne faze: 1. Faza inkubacije (1945-1950) -postignut je politiki dogovor da se otpone

sa stvaranjem asocijacije evropskih drava pod nazivom Evropska zajednica 2. Faza formiranja (1950-1957) -oznaava formalno i institucionalno formiranje Evropske zajednice. U tom periodu u zajednicu stupa prvih 6 drava lanica osnicaa (Francuska, Nemaka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg). U okviru zajednice formiraju se asocijacije: - zajdenica evropske odbrane (pod kontrolom NATO) - evropska politika zajednica - evropska zajednica za ugalj i elik 3. Faza konsolidacije (1958-1969) - formiraju se: - evropsko udruenje za slobodnu trgovinu (EFTA) - organizacija za evropskusaradnju i razvoj (OECD) 4. Faza ekspanzije (1969-1985) - pristupaju Velika Britanija, Dnaska, Irska, Otvaranje Evropske zajednice (1986-1990) - pristupaju vedska i

Grka 5.

Finska 6. Savremana faza (1990-2004) - u poetku pristupa Austrija kao 15. lanica - 1992. potpisan uveni ugovor iz Manstrikta kojim je izvrena koniguracija, deinisan naziv Evropska unija - 2004 prijem 10 novih lanica (Maarska, Slovaka, eka...), 2006 Bugarska i Rumunija EU je politiki sistem a ne klasina drava, mada tei ka tome da postane SAD Glavni ciljevi su: 1. unapreenje ekonomskog i socijalnog razvoja 2. afirmacija evropskog identiteta na meunarodnom planu 3. uspostavljanje jedinstvenog evropskoh dravljanstva 4. razvoj jedinstvenog evropskog prostora slobode, bezbednosti i pravde 5. uspostavljanje i razvoj zajednikog dostignua

24. ZAKONODAVNA VLAST I NJENE INSTITUCIJE U EU: Evropski

parlament je klasino zakonodavno telo koje predstavlja preko 450 miliona stanovnika, bira se optim i direktnim izborima na mandat od pet godina. U parlamentu su politike partije grupisane u partijske klubove, koji se formiraju po politikoj poziciji i ideologiji (levica, desnica, centar) a ne po nacionalnom kriterijumu. Osnovne funkcije: 1. zakonodavna deli je sa Savetom EU 2. budetska 3. kontrola rada Evropske komisije bira je, smenjuje i kontrolie

27

4. 19 5.

politiko pravo- uee u evropskoj politikoj saradnji savetodavno pravo

Struktura Evropskog parlamenta: 1. predstavnitvo 2. generalni sekretarijat (lanovi se biraju na dve i po godine) 3. stalni odbor parlamenta (lanovi se biraju na dve i po godine) Ukupno ima 626 poslanika na plenarnim zasedanjima (u punom sastavu). Redovna zasedanja se odravaju u Strazburu, plenarna u Briselu, dok je sedite uprave smeteno u Luksemburgu. 25. IZVRNA VLAST I NJENE INSTITUCIJE U EU: Savet ministara predstavlja vlade-lanice EU, ima izvrnu funkciju. ine ga predstavnici svih zemalja lanica na najviem nivou (predsednici i premijeri). Zaseda najmanje dva puta godinje pod predsednitvom efa drave lanice koja predsedava savetom (menja se na svakih 6 meseci), Savet podnosi izvetaj parlamentu posle svake sednice i godinji izvetaj o napretku EU. Savet Evrope predstavlja glavnu instituciju za donoenje odluka (izvrna funkcija). ine ga predstavnici svih zemalja lanica na najviem nivou (predsednik, premijer). Funkcije: 1. 4. zakonodavna vri je zajedno sa parlamentom 2. koordinira budetska - deli ovlaenja sa parlamentom 5. spoljna i optu bezbednosna ekonomsku politiku 3. politika Savet Evrope zaseda najmanje dva puta godinje pod predsednitvom efa drave lanice koja predsedava njime (menja se na svakih est meseci). Savet podnosi izvetaj Evropskom parlamentu posle svake sednice, kao i godinji izvetaj o napretku EU. Evropska komisija EU je, takoe, organ izvrne vlasti u EU. ine je evropski komesari (ministri koje imenuju drave, a bira ih Evropski parlament). Slina je vladi, a nazivaju je i tzv. uvarom ugovora. Poseduje deo zakonodavne inicijative i predstavlja EU na meunarodnoj sceni. Zastupa opte interese EU i EU u meunarodnim organizacijama. Funkcije: 1. predlae zakone 2. stara se o primeni zakona 3. stara se o zakljuuje ugovore i sporazume sa drugim zemljama

28

sprovoenju zakona 4. period od pet godina.

sklapa meunarodne ugovore

Broji 20 lanova, na elu sa predsednikom Komisije koji se bira na mandatni

26. SUDSKA VLAST I PRAVNI SISTEM EU: Sud pravde sa seditem u

Luksemburgu je nadnacionalni pravni organ koji titi Evropski ustav i Evropsko pravo. Njemu mogu da se obrate svi koji su odgovorni za primenu zajednikog prava (organi i drave lanice EU), kao i izika i pravna lica pogoena pravnim aktima EU. On ima obavezu da obezbedi zakonitost pri primeni i tumaenju ugovora i da dopunjava manjka ve ugovore. Od 1989. godine mu se pridodaje Prvostepeni sud, nadlean za voenje prvostepenog postupka. 20 Sud pravde kontrolie zakonitost akata EU. Nadlean je za tube Evropskog parlamenta, finansijskog suda i Evropske centralne banke. Sastavljen je od 15 sudija, zaseda plenarno i moe da osniva sudska vea. Pomae mu 9 optih pravobranilaca. Finansijski sud vri raunovodstvenu kontrolu. Prema odredbama Mastrihtskog ugovora (ugovor o EU, 1992), Finansijski sud: 1. kontrolie sve prihode i rashode EU 2. ispituje zakonitost i regularnost godinji Evropskom

prihoda i rashoda i ispravnost finansijskog poslovanja 3. izvetaj posle zakljuenja poslovne godine 4. pomae

sastavlja

parlamentu i Savetu Evrope u obavljanju njihove funkcije kontrole izvrenja budeta. Finansijski sud ima 12 lanova koje imenuje Savet Evrope na period od 6 godina, jednoglasnom odlukom. Ostale institucije EU Evropska centralna banka (ECB) utvruje monetarnu politiku Evropske zajednice i sprovodi je u delo. Podrava optu ekonomsku politiku koja se vodi u EU i deluje po naelu otvorene trine privrede zasnovane na slobodnoj konkurenciji. Osnovni ciljevi (zadaci): 1. ouvanje stabilnosti cena 2. monetarne politike unije 3. nesmetanog funkcionisanja platnog prometa Evropska investiciona banka inansira investicione projekte sa ciljem da doprinese ujednaenom razvoju EU. Ona pomae finansiranje pojedinih sprovoenje obezbeenje

devizni poslovi i transakcije 4.

29

projekata u sektorima privrede davanjem zajmova i garancija na neprofitnoj osnovi Finansira : 1. programe za razvoj manje razvijenih regiona 2. programe osavremenjivanja i rekonstrukcije preduzea 3. projekte koji su od zajednikog interesa za vie drava lanica Ekonomski i socijalni komitet je savetodavno telo, sastoji se od predstavnika razliitih kategorija ekonomskih i drutvenih delatnosti , a naroiti proizvoaa, poljoprivrednika, prevoznika, trgovaca... Zastupa stavove i interese organizovanog graanskog drutva. Evropski savet imenuje lanove komiteta jednoglasno odlukom na 4 godine s tim to se njihov mandat moe obnoviti. Regionalni komitet je konsultativno telo sastavljeno od predstavnika

regionalnih i lokalnih tela. Stara se o ouvanju regionalnog i lokalnog identiteta i prava. Deluje u oblastima regionalne politike, ekologije, obrazovanja...lanove i zamenike komisije imenuje E. Savet jednoglasno na 4 godine. Ombudsman (Evropski komesar) nadlean je za graane EU. Imenuje ga E. Parlament. Prima albe svakog graanina i pokree istragu. Svake godine podnosi izvetaj parlamentu o ishodu istrage. Bira se na svakih 5 godina kada se bira i parlament, mandat moe da se obnovi. Moe se smeniti na zahtev parlamenta i nezavisan je u vrenju dunosti.

27. REGIONALNA POLITIKA EU:

Pod evropskim regionalizmom se podrazumeva proces teritorijalne autonomizacije koji se odvija na vie nivoa: 1. unutardravnom (subnacionalnom) 2. meuregionalnom evropskom (supranacionalnom)

(internacionalnom) 3.

Regionalizam sadri veliki potencijal integracije na dravnom, meudravnom i nadnacionalnom planu. Tendencija regionalizacije karakterie, manje ili vie, sve zemlje Zapadne Evrope, npr. Juni Tirol Italija, Korzika Francuska itd. Projekcije o regionalnom partnerstvu EU i Saveta Evrope su nerealne i preuranjene. Za tako neto regioni bi morali da imaju svoj predstavniki dom i direktno pravo uea u formiranju i radu Saveta Evrope i Evropske komisije , kao i garantovano pravo tube Evropskom sudu.

30

28. POLITIKA PRIJEMA I IRENJE EU

Proces Evro integracija tekao je sledeim redom: 1958 Francuska, Nemaka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg 1973 Velika Britanija, Danska, Irska 1981 Grka 1986 panija, Portugal 1995 - vedska, Finska, Austrija U meuvremenu javljaju se i drugi aspirati za prijem u EU. To su drave srednje i istone evrope koje se nakon pada berlinskog zida (1989) i sloma komunizma (1990) okreu zapadnoj evropi Niz trgovinskih ugovora, ugovora o kooperaciji ovih drava i EU prerasle su u asocijativne ugovore koji su prelazni period za dobijaje lanstva Preduslov za lanstvo je i eliminisanje ekonomskih i socijalnih razlika izmeu ovih drava i eu. Posto je tri scenarija prijema u eu: 1. predvia prijem najpre malih zemalja dok bi velike zemlje (poljska i slovaka) bile ostavljene za kasnije 2. oslanja na politike i ekonomske analize. Prema ovom stanovitu proces prijema treba zamrznuti do 2008. 3. ima najvee anse, ono predvia da uprkos protivljenju VB , nemake i austrije u EU ue deset najistaknutijih kandidata: poljska, maarska, eka, slovaka, slovenija, estonija, litvanija, letonija, malta, kipar U prilog ovom scenariju idu sledee procene: - smatra se a e evropa tako biti jaa, stabilnija i otpornija na mogue potrese spolja terorizam - istovremeni prijem deset lanica proceduralno je laki - otklonio bi se problem granica - eu bi dosta zaradila Loe strane: --prijem rumunije i bugarske bi bio odloen (sproveden 2006) postoji strah od najezde sa istoka i velikoh prelivanja jeftine radne snage irenje kriminala

29. SRBIJA I EU
Proces stabilizacije ipridruivanja Srbije formalno je zapoeo 2001. godine osnivanjem zajednike konsultativne rande grupe kao mehanizma koji je trebao a omogui evropskoj komisiji i tadanjom srj da promoviu eikasnije pribliavanje standardima eu Ova grupa odrava je ukkupno pet sastanaka a nakon toga

31

nastupila je duga pauza u dijalogu sa eu zbog transformisanja srj u scg SRJ je u januaru 2002. dobila status posebnog gosta u savetu evrope. Do pravog ulaska u savet evrope srbija je trebala da sprovede reforme u pravosuu na polu zatite ljudskih prava i prava manjina i izvri reforme vojske i policije Saradnja sa hakim tribunalom i regilisanje zakna o radiodifuziji su takoe neophodni - 2004 sve uloge koje se tiu pridruivanja preuzima kancelarija za pridruivanje eu pri vladi srbije i sastoji se od: 1. odeljenje za usklaivanje propisa sa propisima eu 2. odeljenje za analizu ekonomskog aspekta pridruivanja 3. odeljenje za internacionalnu nadograadnju 4. odeljenje za komunikaciju i odnose sa evropskim institucijama 5. odsek za prevoenje Uporedo sa ovim organizova je i evropski pokret (pred. ivorad kovaevi) - 14. oktobra 2002. usvojena je rezolucija o pridruivanju eu u skuptini srije Jo uvek postoje veliki probleme pogotovosa izr uivanjem hakih traenika Poeo je dijalog o ukidanju viza sa eu, odluku je donela evropska komisija. trebalo bi da do 2009 budemo na beloj engen listi Pored toga trebalo bi i da se potpie sporazum o sloodnoj trgovini i razmeni studenata Oekuje se da e do kraja 2008 postat kandidat a 2014 i 2018 lanica eu

30. POLITIKI SISTEM RUSKE FEDERACIJE:

Rusija je stekla nezavisnost u decembru 1991. godine posle raspada SSSR-a. Zvala se sovjetska federativna socijalistika republika (RSFSR) Rusija ima federalno dravno ureenje, to znai da ima dva sistema dravnih organa savezni sistem i sistem lanova federacije, i polupredsedniki sistem vlasti. Federalna skuptina je dvodomni parlament koji ine Savet federacije (gornji, federalni dom) i Dravna duma (donji dom). Savet federacije se sastoji od po 4 predstavnika svakog subjekta federacije, te ih ukupno ima 360 (90 x 4). Ustavom nije propisan mandatni period na koji se oni biraju. Dravna duma broji 450 lanova, koji se biraju na mandatni period od etiri godine.

32

Pasivno birako pravo, prema Ustavu, ima svaki dravljanin koji je navrio 21 godinu, poslovno je sposoban i nije na izdravanju zatvorske kazne. Iz toga sledi da su izbori opti i jednaki. Rasputanje kao osnov kolektivnog prestanka mandata predvien je samo za Dravnu dumu, a ne i za Savet federacije, i to je posledica neravnopravne dvodomnosti koja je primenjena u Rusiji. Domovi zasedaju na odvojenim i zajednikim sednicama, oba doma biraju iz svog sastava svog predstavnika i njegove zamenike koji rukovode sednicama i obrazuju svoja radna tela komitete i komisije koje obavljaju parlamentarna razmatranja. Zajednika nadlenost oba doma ine poslovi vezani za donoenje zakona. U njima uestvuju oba doma, ali oni nisu ravnopravni osnovni nosilac poslova je Dravna duma, kojoj se predlozi podnose i koja ih prva razmatra . Tek ako Dravna duma usvoji tekst, on se dostavlja na razmatranje Savetu federacije, koji moe da ga usvoji, da saeka 14 dana (ne izjanjava se, to se smatra prihvatanjem zakona), ili ga odbaci. Izvrnu vlast dele predsednik i vlada na elu sa premijerom. Predsednik drave se bira neposredno, optim, jednakim i tajnim glasanjem, na 4 godine, najvie dva puta uzastopno. Predsednik Rusije uiva imunitet (apsolutnu pravnu neodgovornost), a kada nije u stanju da obavlja svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik vlade. Predsednik je garant Ustava, vrhovni komandant oruanih snaga, uvodi ratno ili vanredno stanje, predlae Dravnoj dumi izbor predsednika Centralne banke, vrhovnog tuioca, sudije Ustavnog suda, Vrhovnog suda i Vrhovnog arbitranog suda. On moe da raspusti Dravnu dumu, ima suspenzivni veto, predlae zakone i ustavne promene. Vlada se obrazuje u postupku u kome predsednik Rusije imenuje predsednika vlade, uz saglasnost Dravne dume, a potom i sve ostale lanove vlade. Vladi mandat prestaje istekom mandata predsednika Rusije, ostavkom, ili nepoverenjem. Vladu ine predsednik, zamenici i federalni ministri, a o njihovom broju odluuje predsednik Rusije. Ona ima izvrnu vlast, meutim, to je netano, jer izvrnu vlast vri predsednik. Vlada je, u sutini, operativni organ i vri samo neke izvrne poslove. Ferderalna struktura Rusije obuhvarta 88 federalnih subjekata sa razliitim

33

nivoima autonomije. Najveu autonomiju ima 21 autonomna republika. Osim njih postoji 9 autonomnih okruga 23 i 1 autonomna oblast. Ostatak je podeljen na upravne jedinice sa manjom auatonomijom a to su: 48 oblasti, 7 krajeva, 2 grada (Moskva i St. Peterburg) 2000. god ustanovljeni su novi nivoi upravne podele na 7 federalnih okruga od kojih svaki obuhvata vie federalnih subjekata: 1. centralni 2. juni 3. severozapadni 4. dalekoistoni 5. sibirski 6. uralski 7. povolki

31. POLITIKI SISTEM NARODNE REPUBLIKE KINE:

Kineska narodna republika je socijalistika zemlja narodne demokratske diktature na osnovu rukovodstva radnike klase i saveza radnika i seljaka . Socijalistiki poredak je osnovni popredak NR Kine . Osnovana je u oktobru 1949. Imala je etiri ustava: 1954, 1975, 1978 i 1983. etvrti ustav vai i danas, u njemu s odreeni politiki i ekonomski poredak , prava i obaveze graana, formiranje dravnih organa...Ustav je etiri puta korigovan i podeljen je na 5 delova sa 4 lana i 138 taaka. Sistem Narodnih kongresa je osnovni politiki sistem u Kini i najvii organ vlasti drave odreen u kineskom Ustavu. Svaki graanin koji ima 18 godina ima pravo da bira i da bude izabran za predstavnika Narodnih kongresa. Narodni kongres je sastavljen od predstavnika iz svake provincije, autonomne pokrajine, grada pod centralnom upravom i armije. Mandat Narodnog kongresa na svim nivoima traje 5 godina, a svake godine se odrava plenum. Narodnom kongresu je dodeljena zakonodavna funkcija, funkcija nadgledanja, funkcija imenovanja i smenjivanja, funkcija odluivanja o spoljnim poslovima itd. U kineskom zakonu pie da je Narodni kongres ovlaen da bira glavne kineske rukovodioce predsednika, predsednika stalnog komiteta svekineskog Narodnog kongresa, predsednika Dravnog saveta i ministre. Moe da smeni predsednika drave, predsednika komiteta i premijera. Kada kongres ne radi, rade stalne komisije kojima kongres daje zaduenja. Kina je drava sa vie partija meu kojima vlada saradnja. Dominantna politika partija u Kini je Komunistika partija, a pored nje postoji jo i 8 demokratskih partija, koje su osnovane pre Narodne Republike Kine i one su podrale politiko rukovodstvo Komunistike partije. Ove demokratske partije su nezavisne i nisu opozicija ve

34

uestvuju u voenju drave preko konsultacija. *32. saudijska arabija-izbaeno pitanje 33. STRANAKI SISTEMI U SAVREMENIM POLITIKIM SISTEMIMA: 1. jednopartijski (jednostranaki) takve su bile socijalistike zemlje; danas Kina ima partijski monizam, na vlasti je Komunistika partija; 2. viepartijski vei broj partija, tzv. politiki pluralizam; dvopartijski dve dominantne partije, npr. u SADu republikanci i demokrate dve i po partije postoje dve velike partije i jedna mala, koja daje podrku jednoj od te dve partije formalno viepartijski tzv. prikriveni pluralizam, jedna partija je dominantna Podela koja postoji od Francuske revolucije (1789): - levica zastupa socijalistike i socijaldemokratske ideje

- desnica nacionalistika organizacija; graanske partije; - centar umerene politike partije

34. IZBORNI SISTEMI U SAVREMENIM POLITIKIM SISTEMIMA:

Izbori predstavljaju proces selekcije i uspostavljanja osnovnih nosilaca politike vlasti. Izborni sistem bi se mogao odrediti kao sistematizovani skup pravila, principa i institucija. On sadri principe i procedure kojima se individualni glasovi prevode u poslanika mesta. Jedno od najsloenijih podruja izbornog sistema je nain obraunavanja glasova i raspodele poslanikih mesta. Postoji vie metoda zbrajanja glasova i raspodele mandata veinski, proporcionalni, preteno veinski, preteno proporcionalni i meoviti. Osnovni su veinski i proporcionalni. Pod veinskim izborima se podrazumevaju oni u kojima je izabran kandidat koji je osvojio apsolutnu ili relativnu veinu glasova. Proporcionalni izbori imaju za cilj da obezbede uee politikih partija ili grupa u raspodeli poslanikih mandata proporcionalno njihovoj ulozi u birakom telu . Veinski sistem je manje praktikovan i moe se nai u 7 od 23 razvijene kapitalistike zemlje SAD, Velika Britanija, Francuska itd. Postoje tri osnovna

35

modaliteta veinskog principa ili metoda: 1. metod relativne veine omoguava da bude izabran onaj kandidat koji je dobio relativnu veinu glasova, tj. vie glasova od drugih kandidata 2. metod modiikovane relativne veine koristi se u dvomandatnim ili tromandatnim izbornim jedinicama i obezbeuje pobedu dvojici ili trojici kandidata 3. metod apsolutne veine pobednik na izborima postaje onaj ko dobije glasove vie od polovine glasaa upisanih u biraki spisak (poto to nije mogue u prvom krugu , organizuje se drugi krug) Proporcionalni metod se praktikuje u 16 od 23 zapadne zemlje. On treba da obezbedi da procenat osvojenih poslanikih mesta koji dobije jedna partija bude priblino jednak procentu dobijenih glasova na izborima. Deli se na: 1. umereni proporcionalni metod postavlja se donji prag koji jedna partija mora da ispuni da bi ula u parlament (Nemaka) 2. ekstremni proporcionalni sistem cilj je da se u punoj meri obezbedi politiko predstavljanje odreenih grupa prema njihovoj izbornoj snazi, tj. procentu dobijenih glasova Meoviti sistem je karakteristian za Italiju i Rusiju. 35. INTERESNE GRUPE U SAVREMENIM POLITIKIM SISTEMIMA Interesne grupe (grupe za pritisak) su grupe (nevladine organizacije) koje ne ele da postanu vlada ve da utiu na vladu prilikom donoenja odluka Postoje : 1. Protektivne grupe koje se bore samo za jedan segment drutva (udruenja doktora, vojnih invallida) i lanstvo dobijaju samo pripadnici tih grupa Ove grupe su najee insajderi. Insajderi imaju dnevne kontakte sa zastupnicima u parlamentu. Njima je dozvoljeno da budu u parlamentu. Da bi bila insajder grupa mora biti: - bitna - slagati se sa vladom - ne initi neto to vlada ne odobrava 2. Promotivne grupe koje se bore za promociju nekog veeg cilja. Promoviu interese drutva u cellini (greenpeace,

36

friends of the earth). Njihovo lanstvo je otvoreno za sve . Ove grupe su najee autsajderi. Autsajderi nisu u parlamenu i nemaju kontakte sa zastupnicima. Poto nemaju iste mogunosti za uticaj kaoi nsajderi organizuju akcije koje mogu uticati na vladu: protesti, demonstracije, reklame pa ak i direktni napadi Nekada interesne grupe postanu politike stranke (npr. U VB ekoloki skup posta je green party) Razlike izmeu interesnih grupa i politikih partija: 1. Interesne grupe na ele da postanu vlast 2. nego politike partije Nekada politike stranke vie lie na interesne grupe nego na stranke (npr. Stranka penzionera ima za cilj da unapredi ivor penzionera, esto nemaju dovoljno zastupnika u paarlamentu pa lie na grupu ). To su tzv. hibridi (izmeu grupe i stranke). One esto imaju samo jedan cilja za razliku od stranaka Interesne grupe uglavnom imaju vie lanova koje imaju itave programe 3.

36. NATO PAKT POLITIKA I VOJNA STRUKTURA:

Osnovan

4.4.1949. danas ga ini 26 zemalja NATO pakt je podeljen na politiku i vojnu organizaciju. lanice politike organizacije (Atlantski pakt) su svih 19 zemalja lanica, dok vojnoj organizaciji ne pripadaju Francuska, Island i panija. Najvii organ koji donosi odluke je 1. Savet NATO-a, a ine ga predstavnici drava lanica koji odluke donose konsenzusom . 2. Odbor za planiranje odbrane bavi se pitanjem odbrane i ine ga predstavnici 13 zemalja iz ove vojne organizacije. 3. Od 1967. godine postoji Odbor za nuklearno naoruanje . 4. Izvrni organ NATO-a je Generalni sekretarijat na elu sa generalnim sekretarom koji se bira na mandatni period od 5 godina. (sve ovo su zvanini organi) Neformalni organi: 1. Euro group lanovi su ministri odbrane

zapadnoevropskih zemalja lanica NATO-a 2. High-level group koordiniraju drave za donoenje dvojnih zakljuaka NATO-a U okviru vojne organizacije nakon 1966. godine najviu instancu ini Vojni odbor kojeg ine naelnici generaltaba zemalja lanica sa izuzetkom Francuske i Islanda. Funkcija ovog odbora sastoji se u odbrani teritorija drava lanica NATO-a. On o vojnim pitanjima savetuje Savez NATO-a.

37

37. NACIJA, DRAVA I DEMOKRATIJA NACIONALNA DRAVA

- Model nacionalne drave javlja se u prvoj polovini 19. veka - U okvirima apsolutistikih drava budi se nacionalna svet - 19. vek je vek formiranja nacija - Javlja se protonacionalistiki pokret i dva modela formiranja nacija: 1.Graanski (politiki) model (Francuska) nacija se formira samo preko politikih razloga, isto dravljanstvo, isti zakon, predstavnitvo u parlamentu, ne postoji etniki, verskiil rasni kriterijum 26 2. Ogranicistiki model (Nemaka) javlja se jak protonacionalni pokret a kriterijumi su zajedniki jezik, kultura, krv, svest, samo vera nemora biti ista - Nacija je produkt nacionalne drave, prvo nastaje drava pa tek onde nacija Macini: Formirali smo Italiju, sada treba da formiramo Italijane - Nacija je stvar identiteta koji formira porodica, lokalna sredina, drava... - Srpska nacija se formirala u drugoj polovini 19. veka na ogranicistikom modelu a

glavnikriterijum je bio verski (samo pravoslavci, to je iskljuilo rimokratoliku i islamsku veru)

38. DRAVA I GLOBALIZACIJA

Postoje ppodeljena miljenja u vezi sa globalizacijom. Da li ona dovodi do poveanja nejednakosti izmeu drava ili smanjuje nejednakost i. Pobornici globalizacije je posmatraju kao novi proces i mere je prodorom inerneta. Globalizacija je odluka dananjeg vremena. Pre pola veka drutva su bila potpuno razdvojena a danas su povezana u svetski sistem tj. globalni poredak. Held globalizaciju objanjava kroz eteiri struje: 1.hiperglobalisti misle da je sloboda smrt za nacionalnu dravu, da tv serije, vesti i ilmovi oznaavaju smrt nacionalne kulture i identiteta 2. skeptici za njih je sloboda samo mit, suprotna njoj je regionalizacija 3. transformacionalisti ublaavaju ekstremne poglede 4. kritiari sagledavaju obe strane Sutinsku dimenziju globalizacije ine procesi koji su doveli do sve tenjeg povezivanja i meuzavisnosti drava i drutava. 1. Tehnoloka revolucija zahvaljijui njoj se suava planeta 2.Stvaranje Informatiko globalne ekonomije koja dopire do poslednjeg kutka sveta 3.

38

medijska revolucija vesti, filmovi, muzika... prelazi geografske granice i vri se homogenizacija ukusa. Stvara se masovna kultura 4. Pojava monih nadnacionalnih institucija (EU) to su oblici novih politikih poredaka - U ekonomskoj sferi javlja se neoliberalizam - Drave se pretvaraju u slukinje nadnacionalnih institucija - Adaptacija potrba drutava da se kroz preuzimanje superiornih civilizacijskih tekovina , moderne tehnologije ukljui u svetske tokove

39. PROSUIVANJE EFEKATA POLITIKOG SISTEMA (ovani Sartori):

Demokratski politiki sistemi se, po pravilu, dele na predsednike i parlamentarne. Prvi kriterijum koji definie predsedniki sistem (npr. SAD) jeste neposredan narodni izbor efa drave na odreeni iksni vremenski period (od 4 do 8 godina). Drugi kriterijum je injenica da parlament ne moe ni da ustolii, ni da obori vladu. ef drave mora biti i ef vlade. Meutim, ef drave mora ispunjavati i sledee uslove: 1. mora da proistie iz narodnog izbora 2. ne moe mu biti izglasano

nepoverenje u parlamentu 3.

upravlja vladama koje sam imenuje

Parlamentarni sistemi (npr. Velika Britanija) duguju svoje ime principu na kojem se zasnivaju parlament ima vrhovnu vlast. Stoga, parlamentarni sistemi ne dozvoljavaju razdvajanje vlasti izmeu vlade i parlamenta, oni su utemeljeni na deljenju vlasti izmeu legislative i egzekutive, tj. dele zakonodavnu i izvrnu vlast. Poluprezidencijalizam (npr. Francuska) poseduje sledee osobine: 1. 2. 3. ef drave bira se narodnim glasanjem na unapred utvren period ef drave deli izvrnu vlast sa premijerom, inei tako deo strukture sa dvojnom vlau predsednik je nezavisan u odnosu na parlament, ali nije mu doputeno da vlada sam ili neposredno, njegove direktive mora prihvatiti njegova vlada Najbolja politika forma je ona koja se najbolje primenjuje ovani Sartori smatra da je poluprezidencijalizam bolji od prezidencijalizma.

39

40.

PRAVNA DRAVA I DEMOKRATIJA , VLADAVINA

PRAVA ILI VLADAVINA LJUDI

- Jedan od glavnih principa demokratije je princip vladavine prava. On podrazumena ogranienost drave pravom, vladavinu dobrih zakona a ne ljudi. Demokraija podrazumeva privrenost graana zakonu, demokratski legitimitet interesa ali i obaveza. - Ustavnim nainom se dolazi do odluka-vladavina prava. - vladavina veine, garantovana prava manjine - pravda je temelj pravne drave , nije dovoljno sam da postoje zakoni ve se oni moraju i potovati - pravna drava istine neprikosnoveni autoritet prava. Ona podrazumeva demokratski ustanovljenu, pravom ogranienu i kontrolisanu politiku vlast u kojoj prava i slobode deluju kao kljuni element legaliteta i legitimiteta - za vladavinu prava karakteristina je jednakost pred zakonom- nedoputanje posebnih prava onima koji se bave javnim poslovima - vladavina prava poiva na dva postulata: 1. samo parlament ima zakonodavnu vlast 2. zakonodavstvo mora biti u skladu sa liberalno-demokratskim pokretom

40