Panevropski Univerzitet

Apeiron
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA VIA MATEMATIKA
Skupovi, Vektorski prostor, Nizovi i njiove !rani"ne vrije#nosti, Pravi$a za
izra"unavanje izvo#a, Ta%$i&a osnovni inte!ra$a
Pro'esor( Stu#ent( Sanjin Kon#i)
*roj in#eksa(+,-+./V*0T
*anja 1uka, januar 23+45 !o#5
Sadraj:
Sadraj:................................................................................................................ 2
1.Skupovi.............................................................................................................. 2
2.Vektorski prostor................................................................................................ 9
3.Nizovi i njihove granine vrijednosti.................................................................11
3.1.Pojam i vrste nizova..................................................................................11
3.2. ranina vrijednost niza...........................................................................1!
".Pravi#a za izraunavanje izvoda......................................................................2$
%.&a'#i(a osnovnih integra#a...............................................................................2!
1. Skupovi
Skup (mnotvo, mnoina) je jedan od osnovnih pojmova u matematici, te se
stoga ne definie, Skup ine njegovi elementi, Pojam elemenata je takode jedan
od osnovnih pojmova u matematici.
Ako je npr, a elemenat skupa S, onda piemo a

S (itaj a je elemenat skupa S, ili

a pripada skupu S), Ako a nije elemenat skupa S, onda piemo a

S.
Skup se odre!uje na"rajanjem (enumeracijom) svih njegovih elemenata ili
navo!enjem oso"ina koje posjeduju svi njegovi elementi, Skup se moe prika#ati
i na t#v, $enovom dijagramu, tako to se svi njegovi elementi predstave takama
unutar jedne #atvorene linije, pri emu se take ne moraju prika#ati, ve% se moe
pretpostaviti da su u dijagramu.
Primjer
Skup prvih est prirodnih "rojeva se moe predstaviti na sva tri pomenuta
naina
&. Na%rajanje6 #ati e$e6enata #ato! skupa(
} { &, ', (, ), *, + A
, ovaj
nain se na#iva i ta"elarno notiranje skupa,
'. Navo7enje6 oso%ina koje posje#uju svi e$e6enti #ato! skupa(
{ ,, A x x x N <
, ovaj nain se na#iva i sintetiko notiranje skupa,
(itaj A je skup elemenata - sa oso"inama - . , i - elemenata skupa
prirodnih "rojeva ),
.5 Venovi6 #ija!ra6o6(

Skup koji nema elemenata je pra#an (vakantan) i o#naava se sa

ili sa
{ }
ili sa
v (pa#i /0 nije pra#an skup, ve% skup sa jednim elementom, a taj elemenat je
o#naka #a pra#an skup kao to je npr, 12/

, 3,

) skup sa tri elementa, a

njegovi elementi su matematike o#nake).
4epra#an skup ima konano ili "eskonano mnogo elemenata. 1pti prika# ovih
skupova je
5
{ }
& '
, ,...,
n
A a a a
, #a skup sa "eskonano mnogo elemenata6
5
{ }
& '
, ,..., ,...
n
B b b b
, #a skup sa "eskonano mnogo elemenata.
Kar#ina$ni 8!$avni 9 %roj skupa S poka#uje koliko taj skup ima
elemenata, 4pr. 7a
{ }
& '
, ,...,
n
S a a a
, kardinalni "roj je k(S)2n
Skupovi sa istim "rojem elemenata na#ivaju se ekvipotentni, dok se skupovi sa
istim (istovrsnim) elementima smatraju ekvivalentnim.
1rdinarni "roj elemenata a
i

S poka#uje poloaj (redni "roj 8 i) elementa a

i
u
skupu S,
&.
} { { x x A x A x x x
'.
{ } , A x
se ne smije pisati A2-
(.
{ } { } } { } {
' ( ', (
jer su elementi prvog skupa
{ } { } ' ( i
, a drugog su ' i (
).
{ } { } &, ' ',&
*.
{ } { } , , , , , , , a a a b b c a b c
6
+.
{ } { } &,&,&,& &
7a skup A kaemo da je podskup skupa 9, ako i samo ako je svaki
elemenat skupa A ujedno i elemenat skupa 9, u o#naci A

9, (:"iti podskup:
na#ivamo inklu#ija ili sadravanje ),
Sintetiki inklu#iju prika#ujemo ovako
( ) ( ) x x A x B A B
1"ratno itamo 9 je nadskup skupa A,
Ako je A podskup skupa 9, a pri tome postoje elementi u 9 koji nisu sadrani u
A, onda kaemo da je A pravi podskup (deo) skupa 9, u o#naci
A

9,
Ako je A podskup skupa 9 i o"ratno, onda su A i 9 identini (jednaki,
ekvivalentni), ; tom sluaju se kae da je A nepravi podskup skupa 9 i o"ratno,
tj,
A B B A A B
<# prethodno napisanog #akljuujemo, da je svaki skup samom se"i nepravi
podskup, da je pra#an skup podskup svakog skupa pa i samog se"e, i da je pra#an
skup pravi podskup svakog nepra#nog skupa.
Ako je A

9, onda su A i 9 uporedivi i to se moe prika#an $enovim

dijagramima ovako (slika &8')
Ako A

9 i 9

A, onda su A i 9 neuporedivi (vidi sliku l8(),

Ako je S2

, onda S ima '=2& podskup, i to S

&
2

2S, pri emu je S

&
nepravi
podskup skupa S,
Sa6o su neki e$e6enti iz A uje#no I Nije#an
e$e6enat iz A
e$e6enti skupa *I o%ratno nije e$e6enat
skupa *
Ako je S2/a
&
0, onda S ima '
&
2' podskupa, i to S
&
2

, S
'
2(a
&
0,2S, pri emu je S
'

nepravi podskup skupa S,
Ako je S2/a
&
, a
'
0,onda S ima '
'
2) podskupa, i to S
&
2

, S
'
2(a
&
0, S
(
2/a
'
), S
)
2/a
&,
a
'
),2S, pri emu je S
)
nepravi podskup skupa S,
Ako je S2/a
&
,a
'
, a
(
), onda S ima '
( 2
> podskupova, i to S
&
2

, S
'
2/a
&
), S
(
2(a
'
),
S
)
2(a
(
), S
*
2(a
&
, a
'
), S
+
2/a
&
, a
(
), S
,
2/a
'
, a
(
0, S
>
2/a
&
, a
'
, a
(
0,2S, pri emu je S
>

nepravi podskup S,
?oemo #akljuiti ako skup ima n elemenata, tj, ako je S2(a
&
, a
'
,,, a
n
), onda on
ima 2
n
podskupova, od kojih '
n
8&, pravih i jedan nepravi,
Partitivni skup skupa S je skup svih njegovih podskupova, u o#naci P(S),
Skup i#van koga se u datom pro"lemu ne vre ra#matranja na#iva se univer#alni
ili osnovni skup, u o#naci

(-), pri emu je - o#naka #a elemente univer#alnog

skupa (vidi sl, &8),)
Primjer Ako je dat skup
{ }} {
, S x y
, onda partitivni skup skupa S i#gleda
ovako6

( ) { } { } { } { } } } { {
, , , , P S x y x y
, pri emu je 6
-

S, ali @

S,

P(S), /-0

S, /-0

P(S), / /-0 0

P(S), itd,
Unija skupova A i 9 je skup, u o#naci A ; 9, koji sadri sve elemente i# A i one
elemente i# 9 koji nisu sadrani u A, tj, sadri sve one elemente koji pripadaju
skupu A ili skupu 9, Sintetiki prika#ano
} {
A B x x A x B
4a slici &8* rafirano podruje predstavlja uniju datih skupova,
Napo6ena
& '
&
&.)
'.)
(.)
).)
*.) ...
n
n n
j
A B B A
A A A
A A
A B A B B
S S S S Sj

U
Primjer Ako su dati skupovi A2/&, ', (, ) 0, 92 /a, ", ', *, +, A 0, i B2 / a,
-, @, &, ', ), ,, >, A0, onda je
A

B2/a, ", -, &, ', (, ), *, +, ,, >, A0

Presjek skupova A i 9 je skup, u o#naci AC9, koji sadri #ajednike elemente
skupova A, Sintetiki prika#ano
} {
A B x x A x B
4a slici &8+ rafirano podruje predstavlja presjek datih skupova,
Napo6ena
&.)
'.)
(.)
).)
A B B A
A A A
A
A B A B A

*.) Skupovi koji nemaju #ajednikih elemenata na#ivaju se disjunktni
skupovi6

& '
&
+.) ...
n
n n j
j
S S S S S

I
Primjer 7a skupove i# predhodnog primjera vai
{ }
( ) { }
( ) { }
'
,&, ', ), A
&, ', )
A B C
A B C a
A B C



Di'eren&ija skupova A i 9 je skup, u o#naci A D 9, koji sadri sve one elemente
i# A koji ne pripadaju skupu 9 (popularno se kae A "e# 9), Sintetiki
prika#ano
} {
D A B x x A x B
4a slici &8, rafirano podruje predstavlja diferenciju datih skupova,

Napo6ena
&.) D D
'.) D
(.) D
).) D
*.) D
+.) D D
A B B A
A A
A A
A
A B A B
A B A B A B A B

Primjer Ako su dati skupovi
A2/a, ", c, &0
92/&, ', ", e, f, g0 i
B2/a, c, -, @, ', (, )0 onda je
(A D 9) D B 2

AD (9 D B ) 2 /a, c0
; ve#i s diferencijom se javlja i pojam komplementa, 4aime, ako je A

9, onda
se pod komplementom skupa A u odnosu na skup 9 podra#umjeva skup B
"
(A),
koji sadri one elemente skupa 9 koji ne pripadaju skupu A (vidi si, &8,E<$),
Sintetiki napisano
} { } {
( ) , D
B
C A x x B x A A B x x B A B
Napo6ena
&.) ( ( ))
'.) ( )
(.) ( )
C C A A
A C A BzaA B
A C A

2. Vektorski prostor
Skup vektora $ sa internom operacijom sa"iranja vektora, rj. $-$
+

$ i
operaciFiom mnoenja vektora skalarom, tj. S-$

$, ini linearni vektorski

prostor nad S, ako je ($,G) A"elova ili komutativna grupa, tj. ako #a $-$
+

$
vae oso"ine od 1
&
H 1
*
i ako je S polje skalara (S, G. ), te ako operacija S-$

$ ima oso"ine od 1
+
H 1
&I
. Jra%e kaemo da je $ vektorski prostor nad S.
Ako je S

K onda se #a $ kae da je realni vektorski ili realni linearni vektorski

prostor, o kome %e dalje "iti rijei.
1so"ine od 1
&
H 1
&I
mogu da posjeduju samo skupovi vektora sa istim "rojem
komponenti (koordinata), pa %emo skup svih vektora koji imaju po dve
komponente smatran vektorskim prostorom $
'
, skup svih vektora koji imaju po
tri komponente smatra%emo vektorskim prostorom $
(
, itd. Skup svih vektora koji
imaju po n komponenti smatra%emo vektorskim prostorom $
n
Svaki podskup L

$ na#ivamo potprostoro6 vektorsko! prostora V, ako je

L prostor u odnosu na operacije sa"iranja vektora i mnoenja vektora
skalarom, .tj. operacije koje vae < #a $. Po definiciji svaki prostor $ ima
najmanje dva potprostora (&) t#v. nula prosror, tj. L2/I) i (') sam prostor $.
1va dva prostora smatramo trivijalnim sluajevima prostora.
4a primjer sve mogu%e linearne kom"inacije konanog "roja vektora a
&
, a
'
,...,a
n
i#
skupa $, tj. vektori koji se mogu prika#ati u o"liku
& & ' &
...
n n
k a a a + + +
o"ra#uju linearni potprostor.
Napo6ena < sami vektori a
+
, a
2
,555,a
n
se pojedinano mogu prika#ati
kao linearna kom"inacija datog skupa vektora, ako ne drugaije, na trivijalan
nain, tj.

& & '
' & '
& '
& I ... I
I & ... I
...
I I ... &
n
n
n n
a a a a
a a a a
a a a a
+ + +
+ + +
+ + +
Ako je u nekom linearnom prostoru, pored sa"iranja vektora i mnoenja vektora
skalarom, definisana i operacija skalarnog proi#voda, onda je re o t#v.
Muklidskom prostoru M.
Slijede%i primjeri skupova vektora mogu da poslue "oljem
ra#umjevanju & ra#likovanju prethodno o"janjenih pojmova.
Primjer +59
+
(
& ,
, ) ,
' >
*
A
1
1
1
1 1
1
' ; 1
1
1
]
1
1 ]

]
je skup vektora sa ra#liitim "rojem komponenti.1vaj
skup vektora nema pose"nog matematikog #naaja.
259
& * A ( ,
' + I ) >
, , , ,
( , & * A
) > ' + &I
1 1 1 1 1
1 1 1 1 1


1 1 1 1 1
' ;
1 1 1 1 1

1 1 1 1 1


] ] ] ] ]
Skup od konano mnogo (pet) vektora sa istim "rojem komponenti (etiri). 1vaj
skup (vektorski sistem) je podskup od $
)
$ektorski sistem, "e# o"#ira koliko (konano mnogo) vektora, ne moe "iti
vektorski potprostor jer ne posjeduje ni 1
&
oso"inu #atvorenosti skupa u odnosu
na operaciju sa"iranja vektora
.59

& ' (
& & &
, , ,...
& & &
& & &
1 1 1
1 1 1

1 1 1
' ;
1 1 1

1 1 1

] ] ]
je skup od "eskonano mnogo vektora sa istim "rojem komponenti.1vaj skup je
podskup od $
)
, ali nije vektorski podprostor jer ne posjeduje oso"inu 1
&
459
& ' (
I I I
, , ,...
I I I
I I I
1 1 1
1 1 1

1 1 1
' ;
1 1 1

1 1 1

] ] ]
je skup od "eskonano mnogo vektora sa istim "rojem komponenti. 1vaj skup je
podskup od $
)
, ali nije vektorski podprostor, i pored toga to posjeduje oso"inu
1
& .
1vaj skup ne posjeduje oso"inu 1
(
jer ne sadri neutralni element (nula
vektor).
,59
I & ' (
I I I I
, , , ,...
I I I I
I I I I
1 1 1 1
1 1 1 1

1 1 1 1
' ;
1 1 1 1

1 1 1 1

] ] ] ]
7a ra#liku od ()) ovaj skup posjeduje 1
(
jer sadri nula vektor, kao neutralni
elemenat, ali ne posjeduje oso"inu 1
)
, jer ne sadri inver#ne elemente #a svoje
elemente.
:59
( ' & I & ' (
I I I I I I I
... , , , , , , ,...
I I I I I I I
I I I I I I I
1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1
' ;
1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1

] ] ] ] ] ] ]
1vaj skup posjeduje oso"ine 1
&
H 1
*
, a #a skup skalara S27, posjeduje i oso"ine
1
+
H 1
&I
, pa se moe smatrati vektorskim potprostorom nad skupom skalara S27.
3. Nizovi i njihove granine vrijednosti
3.1. Pojam i vrste nizova
4i# je ure!en skup elemenata a
&
,a
'
,N, a
n
... koje na#ivamo lanovima ni#a.
9rojevi &,',N.,n,..., su indeksi kop predstavljaju rang (redni "roj) lanova ni#a. a
n
je o#naka #a opti lan ni#a #a koji vai a
n
2f(n), pa se moe re%i da je ni#.
funkcija ranga njegovih lanova. S o"#irom na karakteristike ekonomskih veliina
prouava%emo ni#ove iji su lanovi realni "rojevi. 4i# realnih "rojeva je realna
funkcija defmisana na skupu prirodnih "rojeva, tj.
f N R
.
4i# se naje%e #adaje svojim optim lanom a
n
koji predstavlja #akon po kome
se odrcdiiju lanovi ni#a.
Ako je po#nat opti lan ni#a uvijek je mogu%e na osnovu njega formiran ni#.
1"ratno nije uvijek mogu%e.tj. moe "iti #adat ni# pomo%u konano mnogo
elemenata, a da nije mogu%e odrediti opti lan #adatog ni#a.
+5 7a ni# I,A6 I,AA6 I,AAA6... nije teko odrediti njegov opti lan jer je
a
&
2 I,A 2 & H I,& 2 & 8&E&I
a
'
2 I,AA 2 & H I,I& 2 & 8 &E&I
'
a
(
2 I,AAA 2 & H I,II& 2 & H &E&I
(
pa je lako #akljuiti da je a
n
2 & H &E&I
n
.
25 7a ni# &E(, 'G&EA, &E',, &G&E>&,..., opti lan se tee odre!uje. Kije je o ni#u
iji je opti lan a
n
2 (8&)
n
G ((
n
G &)E (
n
.
4i# moe "iti #adat i pomo%u t#v. rekur#ivne ili rekurentne formule, kojom se
opti lan definie kao funkcija nekih prethodnih lanova istog ni#a, u# uslov da
su #adati i poetni lanovi ni#a.
+5 Kekur#ivna formula a
n
2 a
n8&
G a
nG&
G &, u# uslov a
&
2 &, a
'
2 &, daje ni#
&,',),,,&','I,...
25 Kekur#ivna formula a
n
2 a
n8&
G a
nG&
u# uslov a
&
2 &, a
'
2 &, daje ni#
&,&,'.(,*,>,&(.... 1vaj ni# je po#nat po na#ivom Oi"onaijev ni#.
4i# / a
n
0 je rastu%i ako je a
n8&
Pa
n
#a svako n, a opadaju%i ako je a
nG&
.aQ #a svako n.
4a slian nain moemo re%i da je ni# neopa#aju)i ako je a
nG&

a
n
#a svako n, a
ncrastuci ako je a
n8G&

a
n
#a svako n. 4eopadaju%i i nerastu%i ni#ovi se na#ivaju
monotoni ni#ovi, dok se rastu%i i opadaju%i smatraju stro!o 6onotoni nizovi5
Postoje ni#ovi koji se ne mogu smatrati monotonim. Ro su t#v. oscilatorni ni#ovi.
4i#ova ima "e#"roj vrsta. 4eki od ni#ova se e%e koriste i #"og toga #a njih
postoje odre!eni na#ivi, kao npr.
S ni# kvadrata prirodnih "rojeva &, ), A, &+, ...
T ni# ku"ova prirodnih "rojeva &, >, ',, +),...
S ni# recipronih vrijednosti prirodnih "rojeva ili t#v. harmonijski
ni# <, &E', &E(, &E),...
(Svaki lan (osim prvog) harmonijskog ni#a je harmonijska sredina susjednih
lanova tj.
4ajpo#natiji i najvie koriteni ni#ovi su aritmetiki i geometrijski ni#ovi.
4i# u kome je. poev od drugog lana, ra#lika "ilo kog i prethodnog lana uvek
ista na#iva se aritmetiki ni#. Svaki lan aritmetikog ni#a osim prvog je
aritmetika sredina susjednih lanova.
Prema definiciji je
a
'
H a
&
2 a
(
H a
'
2 ... 2 a
n
H a
n8&
2 d
d je o#naka #a stalan "roj koji na#ivamo diferencija.
Ako je dPI, aritmetiki ni# je rastu%i, a ako je d.I, aritmetiki ni# je
opadaju%i. .Aritmetiki ni#ovi su npr.
4a osnovu a
n
8a
n8&
2d

a
n
2 a
n8&
Gd moemo do"iti o"ra#ac #a i#raunavanje
"ilo kog lana pomo%u prvog na slede%i nain
?oemo #akljuiti da vai
a
n
2 a
n
G (n8&)d
1d ove lednaine odu#mimo jednaijnu a
m
2 a
&
G(m8&)d pa %emo
do"ni o"ra#ac #a i#raunavanje "ilo kog lana ni#a pomo%u nekog drugog
("ilo kog) lana ni#a, tj.
a
n
2 a
m
G (n 8 m)d
Sumu prvih n lanova ni#a odredimo ovako
S
n
2 a
&
G a
'
G ... G a
n
odnosno
S
n
2 a
n
G a
n8&
G ...G a
&
Jori%cnjcm (&) i (') u ()) i ()a) do"ijemo
S
n
2 a
&
G a
&
G d G ...G a
&
G (n8&)d
Sa"iranjem ()5) i ()a5) do"ije, se
(S
n
2 (a
&
Ga
n
) G (a
&
Ga
n
)G...G( a
&
G a
n
),
odakle slijedi
S
n
2(nE')(a
&G
a
n
)
7amjenom (') u (*) do"ije se
S
n
2(nE')('a
&
G (n8&)d)(*a)
odnosno
S
n
2 (nE')('a
n
8(n8&)d) (*")
7amjenom (() u (*") do"ije se
S
n
2 (nE')('a
m
G (n8'mG&)d (*c)
4i# u kome je, poev od drugog lana, kolinik "ilo kog i prethodnog lana stalan
"roj na#iva se geometrijski niz5 Svaki lan geometrijskog ni#a osim prvog je
geometrijska sredina susjednih lanova.
Prema definiciji je
a
'
Ea
&
2 a
(
Ea
'
2 ...2 a
n
Ea
n8&
2 U (+)
U je o#naka #a kolinik.
Ako je UP&, geometrijski ni# je rastu%i, ako je I.U.&, geometrijski ni# je
opadaju%i, a ako je U.I geometrijski ni# je osciliraju%i. Veometrijski ni#ovi su
npr.
', +, &>,... (c2()
&E',&E+,&E&>,... (U2&E()
',8+, &>,8*), ... (U28().
4a osnovu a
n
Ea
n8&
2U

a
n
2a
n8&
U moemo do"iti o"ra#ac #a i#raunavanje "ilo kog
pomo%u
prvog lana na slijede%i nain
a
&
2 a
&

a
'
2 a
&
U6
a
(
2 a
'
U 2 a
&
U W U 2 a
&
U
'

a
)
2 a
(
U 2 a
&
q
'
U 2 a
&
U
(
6 itd.
Sada moemo #akljuiti da vai
a
n
2 a
&
U
n8&
(,)
1vu jednainu podelimo sa jednainom a
m
2a
&
U
m8&
pa %emo do"iti
a
n
2 a
m
WU
n8m
(>)
Pomo%u jednaine (>) moemo direktno do"iti "ilo koji lan pomo%u nekog
drugog ("ilo kog) lana.
Sumu prvih n lanova geometrijskog ni#a odredimo ovako
S
n
2 a
&
G a
'
G ...G a
n
(A)
7amjenom (,) u (A) do"ijemo
S
n
2 a
&
G a
&
UG...Ga
n
U
n8&
(A5)
?noenjem (A5) sa U do"ije se
US
n
2 a
&
U G a
&
U
'
G ... G a
&
U
n
(A55)
1du#imanjem (A5) od (A55) do"ije se
US
n
8 S
n
2 a
&
U
n
8 a
&
,
odakle se do"ije
S
n
2 a
& W
(U
n
8&)E(U 8&) (&I)
Ako a
&
2a8U
&8n
do"ijemo i# (,), #amjenimo u (&I) do"ijemo
S
n
2 a
n
U
&8n
W (U
n
8&)E(U8&) (&Ia)
7amjenom (>) u (&Ia) do"ijemo
S
n
2 a
m
U
&8m
(U
n
8&)E(U8&)(&I")
Ako je odnos lanova geometrijskog ni#a odre!en stopom pove%anja (rasta) ili
smanjena (pada) u odnosu na prethodni lan, onda se kolinik odre!uje ovako
U 2 & G s, odnosno U 2 & 8 s.
je o#naka #a stopu rasta (pada).
Pri6jer
+5 U Tr!ovinsko pre#uze"e je u +;;25 !o#5 ostvari$o pro6et o# .23 6i$5
#inara5 Izra"unati ko$iko se pro6eta 6o<e ukupno ostvariti u perio#u +;;2-
+;;:5 !o#5 ako se pre#vi7a !o#i=nji porast pro6eta(
a9 +33 6i$5 #inara(
%9 23>
Kjeenje
a) a
&
2 ('I6 d 2 &II6 n 2 *
S
n
2 (*E') W (' W ('I G ) W &II) 2 '+II
; periodu &AA' 8&AA+. god moe se ostvariti ukupan promet od '+II mil dinara
ako se reali#uju uslovi pod a).
") a
&
2 ('I6 n 2 *6 s 2 'IX 2 I.'6 U 2 & G s 2 &,' S
n
2 ('I W (&,'
*
8 &)E
(&,'8 &) 2 '(>&,(&'.
Ako se reali#uju uslovi pod "), u periodu &AA'.8&AA+. god. moe se ostvariti
ukupan promet od '(>&,(&' mil. dinara.
25 0a%rika &ipe$a je u +;;25 !o#ini proizve$a +23333 pari &ipe$a5 Za ko$iko
!o#ina ova 'a%rika 6o<e ukupno #a proizve#e ?33333 pari &ipe$a
8uk$ju"uju)i i proizvo#nju i# &AA'. !o#59, ako se p$anira !o#i=nji porast
proizvo#nje o# a9 23333 pari@ %9+,>5
Rje=enje(
a9 a
&
2 &'IIII6 d 2 'IIII6 S
n
2 >IIIII6 n 2 Y
7amjenom po#natih veliina u (*a) do"ije se (nE') (' W &'IIII + (n 8&) W
'IIII) 2 >IIIII
Sre!ivanjem ove jednaine se do"ije n
'
G&&n8>I 2 I
Kjeenja ove jednaine su n
&
28&+ i n
'
2*. S o"#irom na prirodu ekonomskih
veliina #akljuujemo da n28&+ ne odgovara (ne #adovoljava), pa je n2* reenje
postavljenog pro"lema. 7nai, planirana ukupna proi#vodnja se moe reali#ovati
u periodu od &AA'8&AA+. godina.
%9 a
&
2 &'IIII6 S
n
2 >IIIII6 s 2 &*X 2 I,&*6 U2 & Gs 2 &,&*6 n2Y
7amjenom po#natih veliina u (&I) do"ije se 'IIII (&,&*
n
8&)E(&,&*8&) 2 >IIIII
&,&*
n
2'6
n ln ,&* 2 <n '
n 2 <n ' E(<n &.&*) H ),A+.
7nai, plasirana ukupna proi#vodnja se moe ostvariti #a ).A+ godina, odnosno
sredinom decem"ra &AA+. godine, jer je ),A+ god. 2 ) god. i &&,*' mes.
3.2. ranina vrijednost niza
4i# /a
n
0 je ogranien (ogra!en) ako postoje realni "rojevi g i V koji
#adovoljavani relaciju
g Z a
n
V, #a svako n 2 &,',...
9roj g se na#iva donje ogranienje ili minoranta, a "roj V se na#iva gornje
ogranienje ili majoranra /a
n
0Ako je g donje ogranienje ni#a /a
n
0 tada je svaki
realan "roj manji od g takode jedno donje ogranienje ni#a /a
n
0. <sto tako, ako je
V gornje ogranienje ni#a /a
n
. onda je i svaki realan "roj ve%i od V rakode jedno
gornje ogranienje ni#a /a
n
0. Jod

ogranienja ni#a sa donje strane, medu donjim
ogranienjima postoji najve%i "roj m koji nije ve%i ni od jednog lana ni#a i
na#iva se #onja 6e7a ili in'ii6u6 niza5 Jod ni#a ogranienog s gornje strane,
medu gornjim ogranienjima postoji najmanji "roj ? koji nije manji ni od jednog
lana ni#a i na#iva se !ornja 6e#a ili supere6u6 niza5 [akle vai
m2ma- {g
i
}; ?2min /V
i
0.
[onja i gornja meda mogu pripadati ni#u. Ako m pripada ni#u, onda je on
najmanji lan ni#a, a ako ? pripada ni#u, onda je on najve%i lan ni#a.
&. 4i# a
n
2 n
'
iji su lanovi6 &, ), A, &+, ... je ogranien s donje strane.
Svaki realan "roj g Z & je donie
ogranienje ovog ni#a, a njegova donja me!a m 2 & pripada ni#u.
'. 4i# a
n
2 8n
(
iji su lanovi 8&, 8>, 8',. ... je ogranien s gornje strane. Svaki
realan "roj V 8& je gornje
ogranienje ovog ni#a, a njegova gornja me!a ? = 8& pripada ni#u.
(. 4i# a
n
2 & G (8&)
n
En
'
iji su lanovi I, *E), >EA, &,E&+, ')E'*, ... je ogranien, jer
je svaki realan "roj g Z I donje ogranienje, a svaki realan "roj V \ *E) gornje
ogranienje ovog ni#a. [onja me!a datog ni#a je m 2 I. a gornja me!a je ? 2
&,'* i o"e pripadaju ni#u.
). 4i# a
n
2 &En iji su lanovi &, &E', &E(... je ogranien, jer je svaki realan "roj g
Z I donje ogranienje, a svaki realan "roj V \ & gornje ogranienje ovog ni#a.
[onja me!a datog ni#a je m2I i ne pripada ni#u, a gornja me!a je 2 & i pripada
ni#u.
*. 4i# a
n
2 (&I
n
8 &)E(( W &I
n
) iji su lanovi I,(6 I,((6 I,(((6 ... je ogranien, jer
je svaki realan "roj g Z I.( donje ogranienje, a svaki realan "roj V \ &E( gornje
ogranienje ovog ni#a. [onja me!a daltog ni#a je m2I,( i pripada ni#u, a gornja
me!a je ? 2 &E( i ne pripada ni#u.
+. 4i# a
n
2 ' W (8()
n8&
iji su lanovi ', 8+, &>, 8*), ... je neogranien.
Svakom lanu realnog ni#a moe da se pridrui odgovaraju%a taka na "rojnoj
osi.
Pod oko$ino6 ta"ke a podra#umevamo na koji otvoreni interval u kome se taka
a nala#i u sredini. Ako je duina intervala '] pri emu je ]PI, onda kaemo da je
] poluprenik okoline (a8], aG]).
1kolina "roja ' sa poluprenikom ] 2I,I& je interval (&,AA6 ',I&), a okolina "roja
' sa poluprenikom ] 2I,I( je interval (&,A,6 '.I().
&. okolini neke take a moe da ima ili da nema lanova posmatranog ni#a. Ako
ih ima onda ih moe "iti konano ili "eskonano mnogo.
Ako okolina take a iji je poluprenik proi#voljno (po volji) mali "roj ]PI, sadri
"eskonano mnogo lanova ni#a /a
n
0, tada se #a a kae da je ta"ka
na!o6i$avanja toga ni#a. Ako ih ima, ni# moe imati jedim ili vie taaka
nagomilavanja. Raka nagomilavanja moe pripadali ni#u.
&. 4i# a
n
2 &En ima jednu taku nagomilavanja, a to je I, ^lanovi ni#a se
nagomilavaju #desna oko ove take, koja ne pripada ni#u.
'. 4i# a
n
2(8&)
n
, iji su lanovi 8&,&,8&,&,... ima dve take nagomilavanja 8& i &, i
o"e pripadaju ni#u.
(. Raka nagomilavanja ni#a a
n
2 & G (8&)
n
En
'
je &. ^lanovi ni#a se nagomilavaju
oko & i slijeva i #desna, a taka nagomilavanja ne pripada ni#u.
). 4i# a
n
2 'n 8 &. tj. ni# neparnih "rojeva &, (, *... nema taaka nagomilavanja.
9e# doka#a navodimo slijede%u teoremu Svaki ogranien ni# ima "ar
jednu taku nagomilavanja.
1granieni ni# koji ima samo jednu taku nagomilavanja je konvergentan. Ako
ni# nije konver!entan, onda kaemo da je #iver!entan5 9roj koji predstavlja
taku nagomilavanja konvergentnog ni#a se na#iva granina vrijednost, granica ili
limes ni#a (lat, limes 2 granica).
9roj a je granina vrijednost ili $i6es ni#a /a
n
0 ako #a proi#voljno mali "roj ]PI.
posto_i prirodan "roj 4(]) tako da se #a svako nP4(]) ostvaruje nejednakost ` a
n
8
a ` . ].
1va definicija granine vrijednosti podra#umeva da se u "ilo kako maloj okolini
"roja a nala#i "eskonano mnogo lanova posmatranpg ni#a, a i#van te okoline se
nala#i konano mnogo lanova istog ni#a.
Vraninu vrijednost sim"oliki o#naavamo ovako
lim 6
n
n
a a

to itamo ovako
a
n
tei "roju a kad n tei (ide) u a, ili ni# /a
n
0 konvergira "roju a5
&. 7a ni# a
n
2
&
n
je ve% reeno da mu je I jedina taka nagomilavanja, pa vai
Primjer
&
lim I
n
n

Prema definiciji granine vrijednosti %e "iti

& &
I .
n n

4eka je npr. ]2I,I&, tada je
&
n
. I,I& slijedi n P &II, to #nai da se u intervalu
(I6 I,I&) nala#e svi lanovi n
datog ni#a osim prvih &II lanova.
Ako je npr. ]2I,II& tada je n P &II, to #naci da se u intervalu (I6 I,II&) nala#i
"eskonano mnogo lanova datog ni#a (svi sem prvih &III).
'.
( )
'
&
lim & &
n
n
n

+

,
Prema definicij granine vrijednosti "i%e

( )
' '
& &
& &
n
n n

+
Ak je npr. ]2I,I&, onda i#
'
&
n
.I,I& slijedi iP&I to #nai da se intervalu (I,AA6
&,I&) nala#i "eskonano
mnogo lanova datog ni#a (svi osim prvih &I).
(. 4i# a
n
2 (8&)
n
ima dve take nagomilavanja pa je divergentan. ).4i# a
n
2 n
(

nema taku nagomilavanja pa je divergentan.
Ako su /a
n
0 i /"
n
0 dva ni#a i ako su im granine vrijednosti
lim
n
n
a a

i
lim
n
n
b b

,onda
njihove granine vrijednosti vae slijede%e operacije
1)lim !a
n
b "
n
) 2 lim a
n
b lim "
n
2 a b ".
2)lim (a
n
W "
n
) 2 lim a
n
W lim "
n
2 a W ".
()
lim
lim
lim
n
n n
n
n n
n
a
a a
n
b b b

))
( ) lim lim 6
lim 6 .
n n
n n
n
k a k a ka
k k k c"n#$

*)
( )
( )
lim lim 6 .
k
k
k
n n
n n
a a a k c"n#$


+)
lim lim 6 .
k
k
k
n n
n
a a a k c"n#$

,)
( ) lim log log lim log 6 .
k n k n k
n
n
a a a % k c"n#$

_


,
Specijalno #a k2&I vai
( ) lim log log lim log
n n
n
n
a a a %

_


,
Specijalno #a k2e vai
( ) lim lim
n n
n
n
&n a &n a &n a %

_


,
Ako je #adatak i#raunati
lim
n
a
n
onda redom vai
lim 6 lim &I 6 lim
% % %
n n n
n n n
a k a a '


>)
( ) lim E I6 .
n
k n k c"n#$

". Pravi#a za izraunavanje izvoda
Pretpostavlja se da su funkcije f(-), g(-), v(-) i c(-) !ifercncija"ilnc funkcije.
<#vod konstante je nula.
konstanta, tada je

( )
( ) ( ) I
y y f x x C
y f x x f x C C
+ +
+
( ) ( )
( )
I
I
I
lim I
x
f x x f x y
x x x
y
y f x
x

+

<#vod funkcije @ 2 k f (-), gde je k konstanta, je @F2 k fF(-).

( )
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( )
I I
lim lim
x x
y kf x x
y kf x x kf x k f x x f x
f x x f x y
k
x x
f x x f x y
k kf x
x x

+ +
+ + 1
]
+

+


<#vod funkcije @2u(-)Gv(-) jednak je @F2 uF(-) G vF(-)
( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( )
I I I
lim lim lim
x x x
y y ( x x ) x x
y ( x x ( x ) x x ) x
( x x ( x ) x x ) x y
x x x
( x x ( x ) x x ) x y
( x ) x
x x x

+ + + +
+ + +
+ +
+

+ +
+ +

Pravilo vai #a konaan "roj sa"iraka.
<#vod funkcije @ 2 u(-) v(-) jednak je @F2 uF(-) v(-) G u(-) vF(-)
( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
I I I
lim lim lim
x x x
y y ( x x ) x x
y ( x x ) x x ( x ) x
( x x ) x x ( x ) x x ( x ) x x ( x ) x
( x x ( x ) x x ) x y
) x x ( x ( x ) x ( x ) x
x x x

+ + +
+ +
+ + + + +
+ +
+ + +

Ako ima vie faktora, onda se #adatak svodi na prethodni jer, ako je @ 2
u(-)v(-)c(-) onda je
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) .
y ( x ) x * x ( x ) x * x i+i
y ( x ) x * x ( x ) x * x ) x * x i+i
y ( x ) x * x ( x ) x * x ( x ) x * x

+
+ +
+ +
<#vod funkcije @2u(-)Ev(-) jednak @F2(uF(-)v(-)8u(-)vF(-))Ev(-))
'
.
funkcije @2f(-) i fF(-)dI, tada vai jednakost gF(@)2&EfF (-)
@8e@ 2 f(-Ge-) -Ge- 2 g(@Ge@)
e@ 2 f(-Ge-)8f(-) e- 2 g(@Ge@)8g(@)
kako je
& x
y
y
x

odakle sliiedi
( )
( ) ( )
& g y y
f x x f x y
x
+

7"og neprekidnosti funkcije @ 2 f(-) e@ fI ako e-fI, i #ato

( )
( ) ( )
I
I
&
lim
lim
x
x
g y y
f x x f x y
x


+

( )
( )
&
. . $j g y
f x

4eka je @ 2 f(u) sloena funkcija, gdje je u 2 g(-), tada vai jednakost @F 2

fF(u)uF(-).
[oka#
y y (
x ( x



Poto eu f I kada i e- f I, tada je
( ) ( )
I I I
lim lim lim .
x x x
y y (
f ( ( x
x ( x





<#vod funkcije @ 2 e
-
je @F 2 e
-
.
@G e@ 2 e
-Ge-
e@ 2 e
-Ge-
8 e
-
2 e
-
(e
e-
8 &)
&
x
x
y '
'
x x

;vodi se smjena
&
&
x
'
n

gdje n f a kad e- f I, odnosno
&
ln & x
n
_
+

,
[alje je
I I
&
&
&
ln &
ln &
lim lim
& &
ln & ln lim &
x
x
n
x x
x
n n
x x
n
y '
'
x
n
n
n
y ' '
'
x
n n

_
_
+
+

,
,

_ _
+ +

, ,
ger je
&
lim & ln &
n
n
' i '
n

_
+

,
definiciji i#voda, a #a naredne funkcije %e se odrediti kon%enjcm doka#anih
pravila #a i#raunavanje i#voda ve% po#natih funkcija.
<#vod funkcije @ 2 a
-
jednak je @F 2 a
-
<n a .
Jako je
ln ln
x
a x a
y ' '
to je uvo!enjem smjene u 2 - <n a sloena funkcija
@ 2 e
u
Rada je prema i#vodu sloene funkcije
@ 2(e
u
)FuF.
Jako je
(e
u
)F2 e
u
i uF 2 <n a,
to je
@F2e
u
ln a,
odakle je @F 2 e
- ln a
<n a 2 e
- ln a -
<n a 2 a
-
<n a
Izvo# 'unk&ije A B In C je#nak je @F 2 &E-. Jako je - 2 e
@
i -F 2 e
@
to je prema i#vodu inver#nog o"lika funkcije
& &
y
y
x '

odakle je
&
y
x

<#vod funkcije @ 2 log
a
- jednak je
&
.
ln
y
x a

Jako je
- 2 a
@
i -F 2 a
@
W <n a,
to je prema i#vodu inver#nog o"lika funkcije
& &
ln
y
y
x a a

odakle je
&
.
ln
y
x a

.
Izvo# 'unk&ije A B C
n
za n rea$an %roj je#nak je @F 2 n-
n8&

Jako je
ln ln
n
x n x
y ' '

to je uvo!enjem smijene
u 2 n W <n -
sloena funkcija
@ 2 e
u
Primjenom pravila #a i#raunavanje i#voda sloene funkcije se do"ija
@F 2 (e
u
)FuF
Jako je
(e
u
)F 2 e
u
i
n
(
x


A to je
(
n
y '
x

odakle je
& n n
n
y x nx
x


9e# doka#a dajemo i#vode #a slijede%e funkcije
'
'
sin 6 cos
cos 6 sin
&
6
cos
&
6
sin
y x y x
y x y x
y $gx y
x
y c$gx y
x




Prika#a%emo jo jedan pristup formiranju pravila #a i#raunavanje i#voda
&) <#vod funkcije @ 2 f(-) pomo%u i#voda njenog inver#nog o"lika, tj. funkcije - 8
g(-)
( )
( )
&
f x
g y

( ) ( ) 6
,y ,y
f x g y
,x ,x

i da je:
( )
( )
& & ,y
f x
,x
,x g y
,y

7a doka# moe posluiti napred prika#an postupak, u# dodatak da je lako uoljivo

da vai
i da je
') <#vod sloene funkcije @ 2 l(g(-))
4eka je g(-) 2 u, tada %e "iti
( ) ( ) ( )
,y ,y ,(
f x f ( g x
,x ,( ,x

;# konstataciju da je du "eskonano mala veliina jer je i d- "eskonano malo.
() <#vod konstante @ 2 f (-) 2 k
( ) ( )
I I
lim lim I
x x
f x x f x k k
y
x x

+


)) <#vod #"ira i ra#like dveju funkcija, tj. i#vod funkcije @ 2 g&(-) b (-) g'(-) ili
kra%e @ 2 u bv
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
& ' & '
I
& & ' '
I I
&
lim
lim lim
.
x
x x
g x x g x x g x g x
y
x
g x x g x g x x g x
y
x x
y g x g x i+i k-a.' ( ) ( )


+ t +

+ +
t

t t t
m
*) <#vod funkcije @ 2 <n -
Ako je data sloena funkcija @ 2 f(-) 2 <n g(-) onda (prema '. i#vodu) vai
( )
&E
&E &E
I I I I
&E E
I
ln ln &
lim limln limln & limln &
& & & & &
lim ln & ln lim & ln .
x
x x
x x x x
x x x
x x
x
x x x x x x
y
x
x x x
x
x
y '
x x
x x x x
x x

_
+ + _ _
+ +

, ,

,
_
_ _


+ +




, ,
,
Ako je data sloena funkcija @ 2 f(-) 2 <n g(-) onda (prema '. i#vodu) vai
( )
( )
&
y g x
g x

+) <#vod implicitno datih funkcija
Pri i#nalaenju i#voda implicitno date funkcije potujemo slijede%a pravila
Ako su dva matematika i#ra#a jednaka, onda su i njihovi i#vodi jednaki, a
i#vod #a cijelu jednakost i#nala#imo #a svaku stranu jednakosu pose"no
(lan po lan) po istoj promjenljivoj (argumentu), u# napomenu ako je
jedan od lanova jednakosti @n, a i#vod traimo po -, onda je @n prosta funkcija
po @, ali je sloena po -.
,) <#vod proi#voda dveju funkcija, tj. i#vod funkcije @ 2 g,(-) gsf-), ili kra%e @
2 u v

E ln
ln ln ln
E
y ( )
,
y ( )
,x

+

#a datu funkciju <n @ 2 <n u G <n v i#nala#iti i#vod po -, pa lanove
& d-F
<n @. <n u i <n v tretiramo kao sloene funkcije po -)

& & &
E y ( ) ()
y ( )
y ( ) ()
+
+
4a slian nain rjeavamo i sluaj sa vie faktora, pa #akljuujemo da vai
( ) ( ) * ( )* () ()*

+ +
ili uopte #a n faktora
( )
& ' & ' & ' ( & ' &
... ... ... ... ...
n n n n n
( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( (

+ + +
Jada je @ 2 k W g(-), @F 2 kF W g(-) G k W gF(-), a poto je (prema poglavlju () kF 2 I,
"i%e vF 2 kgF(-)
>)<#vod stepene funkcije, tj. funcije @ 2 -:, (n je konstanta)
&
E ln
ln ln E
& &
E
n
n
n
y x
,
y n x
,x
y n x
y x
y nx

Ako je data sloena funkcija @ 2 (g(-))n, onda (prema poglavlju ') vai
@F 2n(g(-))n8& W gF(-)
Specijalno, kada je @ 2 - onda je @F 2 &, a kada je @ 2 k- onda je @F 2k
A) <#vod kolinika dvije funkcija, tj. i#vod funcije @2g&(-)Eg'(-) ili kra%e @2uEv
' '
E E ln
ln ln ln E
& & &
E
y ( )
,
y ( )
,x
(
y ( )
y ( ) )
( ) ( ( ) ()
y
) ) )

Jada je
( )
k
y
g x

onda je
( ) ( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
' '
k g x k g x kg x
y
g x g x


Specijalno, kada je @ 2 kE- , onda je
'
k
y
x

%. &a'#i(a osnovnih integra#a

Ra"lica osnovnih integrala se do"ija na osnovu ta"lice i#voda
elementarnih funkcija dodavanjem proi#voljne konstante.
*
ln
x
x
a
a ,x C
a
+

+=
x x
' ,x ' C +

,=
sin cos x,x x C +

>=
cos sin x,x x C +

A=
'
cos
,x
$gx C
x
+

&I=
'
sin
,x
c$gx C
x
+