You are on page 1of 448

Elizabet Hej

Prevod s engleskog: Dubravka Grebenarovi

Naslov Originala: Elisabeth Haich INITIATION Copyright under the Berne Convention Copyright za Jugoslaviju: IP "ESOTHERIA" Beograd Sva prava prevoda i objavljivanja zadrava izdava

Izdava: IP ESOTHERIA, Beograd Izdavaki savet: Maja Mandi i Vladimir Madi Glavni i odgovorni urednik: Vladimir Madi

Idejno reenje korica: Izdava Lektura i korektura: Dragana irovi Prelom, priprema i grafiki dizajn: Sran Krsti

tampa: "Galeb", Zemun Prvo izdanje Beograd 1997.

YU ISBN 86-7348-019-1

SADRAJ

NAPOMENA AUTORA PREDGOVOR UVOD 1 BUENJE 2 LAV I SVETLOST 3 MOJI RODITELJI NISU "MOJI" RODITELJI 4 IZLAZAK SUNCA JE DRUGAIJI 5 ELIM DA POBEGNEM 6 EZNEM ZA UJEDINJENJEM 7 CRVENI OVEK 8 MOJA BUDUNOST SE POKAZUJE 9 LJUBAVNE BORBE 10 PRVI SUSRET SA SMRU 11 PRVE VIZIJE BUDUNOSTI 12 PROLOST SE BUDI 13 DRUGI SUSRET SA SMRU 1 4 TMINA 15 PREKRETNICA 16 BORBA ZA SVETLOST 17 POLAEM ZAKLETVU 18 HORIZONT SE OSVETLJAVA 19 VIZIJE 20 AJUR - VEDE 21 POJAVILA SE SVETLOST 22 PROLOST POSTAJE SADANJOST 23 ON 24 SINOVI BOGA . . .

7 9 11 17 27 30 36 41 48 50 53 59 63 67 70 75 80 86 93 108 111 116 146 161 164 172 181

25 GODINE PRIPREME 26 DRVO POZNAVANJA DOBRA I ZLA 27 DVANAEST PAROVA BLIZANAKIH KARAKTERISTIKA 28 LAVOVI 29 TELEPATSKE VEBE 30 BUDUNOST I IZLAZAK SUNCA 31 BO-GAR I PALICA IVOTA 32 PTAimOTEPOVO UPUTSTVO 33 OBLIK PIRAMIDA: SATANA 34 ETIRI LICA BOGA 35 EPOHE SVETA 36 ZAVRNE PRIPREME 37 INICIJACIJA 38 U ZVANJU SVETENICE 39 MI EMO SE OPET SRESTI 40 LAV 41 MAGLA I PONOVNO BUENJE 42 RU-KA I DVANAEST PILULA 43 POJAVLJUJE SE MLADI SVETENIK 44 IMA I BO-GAR 45 IZAZOVI SE PONAVLJAJU 4 6 ZAKLJUAK

190 204 210 220 224 231 246 254 272 290 310 322 339 378 384 395 403 414 422 426 431 437

NAPOMENA AUTORA
Moje namere su daleko od toga da pruim istorijsku sliku Egipta. ovek koji ivi na bilo kom odreenom mestu nema ni najnejasniju predstavu o posebnostima svoje zemlje, i ne razmilja o obiajima, jeziku i religiji sa etnografske take gledita. On sve uzima zdravo za gotovo. On je ljudsko bie i ima svoje radosti i tuge, ba kao i svako drugo ljudsko bie bilo gde, na bilo kom mestu, u bilo koje vreme; jer ono to je istinski ljudsko je bezvremeno i nepromenljivo. Ja se ovde bavim samo ovekom, a ne etnografijom i istorijom. Zbog toga sam, pripovedajui priu koja sledi, namerno koristila moderne termine. Izbegavala sam da koristim rei koje imaju egipatski prizvuk da bih doarala egipatsku atmosferu. Pouke Visokog Svetenika Ptahotepa su date savremenim jezikom da bi savremeni ljudi mogli da ih razumeju. Takoe sam odluila da za religiozne simbole koristim savremene termine da bi svi mogli da razumeju ta ti simboli znae. Dananji ljudi nas bolje razumeju kad kaemo "Bog" nego kad bismo upotrebili egipatski termin "Ptah" za isti pojam. Ako kaemo "Ptah", svako odmah pomisli "O, da, Ptah, egipatski Bog." Ne! Ptah nije bio egipatski bog. Naprotiv, Egipani su istog Boga koga mi zovemo Bog zvali Ptah. A da uzmemo i drugi primer, njihov termin za Satanu je bio Set. Rei Bog i Ptah za nas danas nose znaenje koje ne bismo dobili iz reci Ptah i Set. Za ljude koje ive u naem vremenu ovi drugi termini, Ptah i Set, su prazni, suvi i bez znaenja. Termin logos i pojam kreativni princip za nas danas imaju znaenje koje ne bismo dobili iz termina "Horusov Soko". Elektricitet je hiljadama godina unazad bio elektricitet isto tako kao to je i danas, a atom je bio atom, samo sa drugim imenom. Ova tumaenja dajem ovde da bi moji itaoci mogli da posvete panju sadrini prie koja ovde sledi a da ih u tome nepotrebno ne spreava ono to moe da izgleda kao 7

Inicijacija anahronizam samo zbog termina koji se upotrebljava - kao, na primer, kada egipatski Visoki Svetenik govori o "lananoj reakciji"! Namerno sam izbegavala da pokuam da reprodukujem ili imitiram drevnu terminologiju za fenomene koje sad poznajemo pod imenima koje su svi navikli da koriste.

Nacionalni ritam indijskog naroda je religija. Sa svakim otkucajem srca Indijac se osea za korak bliim veno slavnom cilju spoznaje Boga. Kad god on uje da ime Boga sklizne sa usana nekog u prolazu, njegov otar sluh uhvati melodiju i on poinje da peva veliajnu himnu. ak i ako moda nema ni hrane ni krova nad glavom -jer vrlo esto nebeski svod je njegov zaklon - on ipak nosi Boga u svom srcu. On zna daje u ovu ivotnu arenu dolazio nebrojeno puta i ponovo iz nje odlazio, kroz bezbrojna roenja, da je uivao u svemu to stvoreni svet ima da ponudi, i da, poto zna istinu da "Sve ovde na zemlji prolazi", nita vie ne moe da ga zadovolji. Njegova elja je sad da nae i dostigne onaj izvor iz koga istie reka ispoljavanja. Zato se on od ranog detinjstva moli: "Ja razmiljam o velianstvu bia koje je stvorilo ovu vasionu. Neka ono prosvetli moj um." Velianstvenost i lepota prirode, koje ga podseaju na to bie, postaju predmet njegovog oboavanja. Svaka sveta knjiga, bilo koje religije, koja udahnjuje dah tog bia, postaje predmet njegovog potovanja i divljenja. I svako ko je pronaao to bie i govori o putu ka njemu postaje predmet potovanja i divljenja. Ja imam veliku sreu da sedim kraj nogu jedne prosvetljene due: Elizabet Hej je moj uitelj, moj guru. U njenom prisustvu tanane latice moje due poinju da se otvaraju. esto mi jedna njena re otvara oi, i ponekad je dovoljan jedan pogled razumevanja da me osnai u mom ubeenju. Prijateljska primedba moe ponekad da odagna sve moje sumnje. Svaki trenutak u prisustvu mog uitelja donosi mi nova iskustva i ubrzava moje napredovanje. Veoma esto, kad me izvesna pitanja mue,ja nalazim pomo u reima svog gurua: "Nemoj da ivi za sadanjost; ne dozvoli da prolazne stvari utiu na tebe. ivi u beskonanosti, iznad vremena i prostora, iznad konanih stvari. Onda nita nee moi da utie na tebe." U prisustvu svog uitelja ja uivam apsolutnu nezavisnost miljenja, jer sam nauio da je pogreno da se eli da se primene misli 9

Inicijacija neke druge osobe u sopstvenom ivotu. "Ja ne elim da me ti prosto sledi na putu kojim ja idem da bih stigla da cilja," ona mi je rekla. "Idi svojim putem, stazom koju si izabrao za sebe, koja odgovara tvojim sopstvenim najskrivenijim unutranjim tenjama. Nemoj da prihvati nikakvu tvrdnju zato to sam je ja izrekla. ak i ako je ona istinita po sto puta, ona i dalje nije tvoja istina, i dalje nije tvoje iskustvo, i nee pripadati tebi. Oivi istinu, i ona e ti pripadati. Posmatraj ivote onih koji su stigli do istine samo kao dokaz da cilj moe biti dostignut." Na ove rei mog uitelja, obuzela me je neodoljiva tenja ka apsolutnoj nezavisnosti, i taj nagon me je oslobodio od sramotnog stava oekivanja pomoi spolja. Meni nije potreban uitelj koji utie na mene, nego uitelj koji me ui da ne dopustim da se na mene utie. Mnogo godina imao sam veliko preimustvo da sluam najdublje istine iskazane najjednostavnijim reima. Ko zna da li u uti da jo neko objanjava otkrovenja iz Biblije tako jasno kao Elizabet Hej i na nain koji se moe tako primeniti na na svakodnevni ivot. Putovao sam nadaleko i nairoko, i nigde na svojim putovanjima nisam naiao ni na jednog svetenika koji bi bio u stanju da objasni istinsko znaenje tih otkrovenja, iako sam to traio od stotina njih. Kako bi, najzad, i mogao ako nije sam dosegao "unutranje carstvo Nebesko"? Kako bi i moglo biti drugaije dokle god ne doivi u sebi istinitost reenice: "Ti si svetlost sveta", dokle god ne prepozna: "Ti si ivi hram Svetog Duha"? Stotine i hiljade pohaaju jednonedeljna predavanja i grupne meditacije koje vodi Elizabet Hej. elja je svih nas da posedujemo njena uenja u formi knjige. Kroz iskustvo svakog predavanja nae due edne istine bile su obogaene do nesluenog stepena. Velika je srea za sve nas to znamo da e sad najzad deo tog znanja biti dostupan u koncentrisanom obliku jedne knjige. Ova knjiga je uvod u uzvienu vetinu dosezanja i postizanja boanskog u nama i uenja da se prepozna to nepoznato bie koje se zove ovek. Otkriemo veliku istinu: samorazvijanje je otkrivanje savrenstva koje je bilo u oveku od samog poetka. Religija je aktiviranje boanskog principa koji eka na svoje ispoljenje u oveku.
SELVARAJAN JESUDIJAN

Cirih, April 1962


10

Ja SAM tragalac. Tragam za objanjenjem ivota na zemlji. Voleo bih da znam kakvog ima smisla u injenici da se neka osoba raa, odrasta od deteta do odraslog oveka kroz svakojake tekoe, venava se, donosi na svet jo dece koja takoe odrastaju kroz isto toliko tekoa, takoe se venavaju, takoe donose na svet jo dece koja onda sa poodmaklim godinama gube vetine za koje su se toliko pomuili da ih steknu, i konano umiru. Jedan beskrajni lanac, bez poetka, bez kraja! Deca se neprekidno raaju, ue, naporno rade, ele u potpunosti da razviju i telo i um - i posle relativno kratkog vremena sve je zavreno, i dole, est stopa pod zemljom, postaju hrana za crve. Kakav je smisao u svemu ovome? Nastavljati dalje i dalje samo da bi se proizvelo sve vie i vie generacija ljudi? I kad neki ljudi ne ostave iza sebe samo svoje potomke ve i delo uma i duha, zato i oni imaju isto takvo iskustvo? Zato i oni stare i odnose sa sobom u grob svoje uzviene darove? Jedan Mikelanelo, Leonardo da Vini, ordano Bruno, ekspir, Gete, i mnogi drugi zato su se ti titani rodili kad su konano morali da istrunu na isti nain kao i crvi koji su se gojili njihovim telima? Ne! Nije mogue da je ivot na zemlji tako besmislen! Iza naizgled beskrajnog lanca raanja i smrti mora da postoji dublje znaenje, ak iako ono izgleda neobjanjivo umu punom predrasuda. Mora da postoji potpuno zadovoljavajue i razumno reenje vieno s druge stranel Kako i gde mogu da naem tu drugu stranu svih stvari koja definitivno mora da postoji? Kako i gde mogu da naem put da se upoznam sa njom? Koga treba da pitam za uputstva? Gde nalazim osobu posveenu u tu tajnu, osobu koja moe da mi pria o ovoj skrivenoj istini? 11

Inicijacija Tokom celog zabeleenog vremena bilo je izuzetnih ljudi na zemlji koji su s nepokolebljivim pouzdanjem glasno govorili o tajni ivota i ak svedoili o svojim ubeenjima svojim ivotom - upuenici, kako ih zovu. Ali gde su i od koga ti "upuenici" primili svoju inicijaciju? I u ta su bili upueni? Sokrat, na primer. Zamislite njega kako uzima otrovni napitak s boanskom mirnoom, ispija ga do poslednje kapi, govorei bez straha i objektivno, smireno i o dejstvu otrova, izvetavajui kako mu se pod uticajem otrova prvo stopala hlade i umiru, kako mu se samrtnika hladnoa postepeno pue od stopala prema srcu kao zmija. On je svestan da e umreti, oprata se od svojih vernih uenika, i sklapa oi. Takav nepokolebljiv mir i spokoj licem u lice sa smru mogu da potiu samo od pouzdanog znanja! Gde je Sokrat stekao ovo znanje? I gde su razni drugi divovi koji su iveli na zemlji u razliita vremena stekli svoje znanje o tajni ivota i smrti - svoju inicijaciju? ak i danas mora da ive na zemlji takvi "upuenici" i mora da postoji neki put da se postigne posveenje, istinski velika inicijacija. ivot me je nauio da Biblija nije knjiga bajki, ve da su je pisali posveeni da bi nam preneli skrivenu istinu tajnim jezikom. A Biblija nam govori: "Trai i nai e; kucaj i bie ti otvoreno." Posluao sam! Poeo sam da tragam. Svuda gde sam mogao. U knjigama, u starim zapisima, meu ljudima za koje sam mislio da moda znaju neto o inicijaciji. Uvek sam drao oi i ui otvorene, a u mojim traganjima po knjigama, starim i novim, kao i u uenjima ljudi i ivih i mrtvih, neprestano sam pokuavao da otkrijem skrivene mozaike kamenove kojima bih iz delia sastavio tajnu inicijacije. I nalazio sam! U poetku u retkim prilikama, tu i tamo, unutranjim uima, uo sam kako progovara glas istine u nekoj knjizi ili u recima neke ive osobe. I uvek sam iao dalje u pravcu naznaenom tim misterioznim glasom. Kao Arijadnina nit, ovaj tajanstveni glas me je uvek vodio dalje. Ponekad sam nalazio u mom sopstvenom rodnom gradu nekog ko je mogao da mi prui vredno uputstvo za moju dalju potragu, a ponekad me je taj tajni glas vodio daleko u strane zemlje gde sam esto nalazio uputstvo koje je bilo u izvanredno bliskoj podudarnosti sa reima koje sam uo kod kue. Tako me je moj put vodio do ljudi sa sve veim znanjem koji su mi objanjavali sve vie i vie o inicijaciji i o znaenju ivota. Prirodno, upoznao sam mnoge neznalice i ljude s polovinim znanjem
12

Uvod koji su se pretvarali da znaju. Ali postigao sam da rnogu da prepoznam odmah kad su "ruke Esejeve, a glas Jakovljev". Ovi jadni arlatani, pretvarajui se da su "upueni", odavali su se veoma brzo. Oni ak nisu bili ni u harmoniji sa sobom i svojim sopstvenim ivotom, pa kako su mogli da me naue bilo emu o najdubljoj istini ivota, o inicijaciji? U takvim sluajevima ja sam jednostavno nastavljao da traim nekog sa pravim znanjem, istinskog posveenog. Kadgod sam nalazio nekog ko je mogao da mi kae vie nego to ve znam, ostajao sam da nauim koliko sam vie mogao. Na taj nain jednom sam se naao u prisustvu jedne stare ene koja je ivela povueno kao u manastiru. Bila je okruena nebrojenim tragaocima, kao kocka eera ka kojoj duge kolone mrava ine hodoae da bi dobile hranu. Radila je u veoma bliskoj duhovnoj vezi sa dva mnogo mlaa mukarca, jednim iz Indije i drugim sa zapada, koga je stara ena zvala "sine". Starica je bila visoka, kraljevskog stasa i dranja, ali izuzetno jednostavna i potpuno prirodna u pokretima. Njene duboke plave oi bile su iznenaujue velike, a duge smee trepavice su im davale izvanredan izraz. Oi su joj bile nasmeene, prijateljske, pune razumevanja, ali tako prodorne da bi veina ljudi bila postiena kad bi ih ona pogledala. Ljudi su oseali da ova ena moe da prozre svakog, da moe jasno da vidi njihove misli, celokupnu strukturu njihove due. Veoma esto, dok sam sluao njena predavanja meu grupom drugih osoba, oseao sam kako u meni izvire veliki broj pitanja. Ona je nastavljala da govori, ali bi se nasmeila i onda u sledeih nekoliko reenica ne bi propustila da odgovori na moja neizgovorena pitanja. Veliki broj drugih njenih slualaca mi je reklo da su imali isto iskustvo. Ja jednostavno nisam bio dorastao toj eni. to sam vie uio od nje i to su se vie otvarale moje duhovne oi, to mi je ona izgledala vea i polje u kome je njeno znanje nadmaivalo moje se vie irilo u svim pravcima. to sam due ostajao sa njom, manje sam oseao da je poznajem. Svaki put kad sam je video izgledala mi je kao "druga osoba", sve dok nisam stekao utisak da ova ena nosi u sebi i moe da ispolji itav niz ljudskih karaktera i prema tome sama nije uopte imala karakter. Jer biti sve istovremeno znai biti nita. "Majko," pitao sam je jednom, "ko si ti zaista?" "Ko?" pitala me je zauzvrat, "ta je ko? Postoji samo jedno bie koje jeste, i svaka osoba, svaka ivotinja, svaka biljka, i ak svako sunce, svaka planeta i svako 13

Inicijacija drugo nebesko telo je samo instrument za izraavanje ovog jednog i jedinog bia koje jeste. Koliko tih "ko" bi bilo? Isto ja govori kroz moja usta kao kroz tvoja i kroz sva iva bia. Jedina razlika je to svako ivo bie ne zna savreno svoje sopstveno ja i prema tome nije u stanju da ispolji sve karakteristike tog sebe. Ali svako ko poznaje sebe potpuno i savreno moe da ispolji sve karakteristike koje postoje u svemiru, jer sve ove karakteristike su razni vidovi jednog i jedinog bia koje jeste, jednog i jedinog ja. Spoljni je oblik koji vidi pred sobom, mislei da je to "ja" samo instrument kroz koji ja ispoljava onaj poseban vid sebe koji je neophodan u bilo kom datom trenutku. Dakle nemoj pitati vie takve gluposti kao to je "ko" sam ja." "Majko,"rekao sam, "kako si dola do toga da poznaje "sebe" tako potpuno i savreno da bude u stanju da ispolji sve njegove mogue karakteristike? I ja bih voleo da budem tako napredan! Reci mi! Kroz kakva iskustva si prola da bi postala tako mnogostran instrument za ispoljavanje jednog i jedinog bia koje jeste? Ili si ti oduvek bila na tom nivou? Da li si ti roena u tom stanju?" "Roena?" odgovorila je kao odjek, "ja roena? Gde si ikad video daje "ja" roeno? Da li si ikada video jedno "ja"? "Ja" nikad nije bilo i nikad nee biti roeno, samo telo. Istinsko, boansko ja je samo po sebi savrenstvo, tako da razvoj u tome nije mogu. Jedino telo mora da se razvija da bi bilo u stanju da manifesluje sve vie i vie vibracije i vie i vie frekvencije sebe. ak i najuzvienije razvijen instrument, najuzvienije razvijeno telo, mora da proe kroz taj proces, ukljuujui i moje, koje je, uzgred reeno, jo uvek daleko od savrenstva. Sve je samo jedna faza razvoja. Stvaranje tela je uvek lanana reakcija - kako se ti procesi zovu danas - i kadgod lanana reakcija otpone, ona prolazi kroz razne periode dok ne doe do kraja. Nijedan materijalni oblik manifestovanja ne moe da izbegne ovaj zakon. A paralelno sa razvojem tela stanje svesti se prirodno takoe menja." "To znai da si i ti morala da proe kroz jedan period razvoja, zar ne, Majko? Molim te, reci mi kako je to bilo! Kakvo si to iskustvo imala koje je podstaklo da izraste u svoje sadanje stanje svesti? Molim te, ispriaj mi sve o tome." "Zato bih ti ja priala o tome?" odgovorila je. "Svako mora da ostvari savreno prepoznavanje sebe na svoj sopstveni nain. Kakvo dobro bi ti inilo da ti ja ispriam svoj put? Ti ne moe da sledi moj put. Sami dogaaji nisu vani, nego jedino iskustva i lekcije koje do14

Uvod bijamo iz njih. Samo se nemoj uzbuivati. Na svom putu nauie iste lekcije kao ja na svom. Postoje bezbrojne staze, ali one sve vode istom cilju." "Majko, u pravu si. Vidim jasno da ne bih mogao da nainim napredak na tvom putu. Ipak bi mi veoma pomoglo ako bi htela da mi kae kako si stekla svoje iskustvo, jer bismo ja i svi drugi koji bi sluali tvoju priu bili u stanju da nauimo kako neko moe da izvue korist iz iskustava. Nisam radoznao u vezi s tvojom priom, ve samo rad da ujem kako si poela da koristi priliku i ui lekciju koja se nalazi u svakom doivljaju. Molim te, ispriaj mi o putu koji si sledila, Majko. Za nas bi bilo tako vredno da saznamo tvoj stav prema ivotu i kako si reagovala na svoju sudbinu da bi razvila svoj duhovni horizont do tako sveobuhvatno velikog dometa. Mogli bismo da nauimo mnogo iz tvoje prie." Starica me je dugo gledala. Najzad je rekla, "Dakle, radoznao si da sazna kako sam ja reagovala? I veruje da e tebi i drugima pomoi da uje o tome? U redu! Moda e zaista biti dobro da ti ispriam o iskustvima koja su mi postepeno otvorila oi za unutranje zakone ivota i raznovrsne odnose koji povezuju sudbine razliitih ljudi. Vrati se sutra. Ispriau tebi i nekolicini drugih ije su oi otvorene za sutinske stvari u ivotu o iskustvima koja su mi pomogla da pronaem ono to ljudi zovu prosveenje. Rei u ti kako sam doivela svoju inicijaciju!" Sledei dan je zatekao mene i izvesan broj njenih najnaprednijih uenika kako sedimo ispred starice. I ona je poela da pria priu o svojoj inicijaciji. Tako je napisana ova knjiga.

15

Kao io soko lebdi nebom, Horus, olienje kreativnog principa jezdi svemirom i stvara nove svetove. Na svojoj glavi Horus nosi dvostruke tablice, koje predstavljaju deset boijih zapovesti. Boanski horus Muzej u Kairu

Kao bljesak munje bol mi je proao kroz telo -i trenutak kasnije sletela sam na pod. Opasnost! Upomo! Ali ne od ovog odraslog ovde pored mene koji je sad okiran i eli da me pregleda - N e ! Ne elim sad njega! Volim ga, ali u trenutku opasnosti on nije osoba koju hou. Potrala sam natrag u sobu prema udnoj, lepoj eni kojoj sam upravo poelela laku no. Znala sam da e mi ona pomoi na potpuno razuman nain s potpunim razumevanjem. I u drugim prilikama volela sam da budem kraj nje; uvek mi se dopadao miris koji je irila, i uvek sam nalazila da sam u njenoj prisutnosti savreno bezbedna. Sad, u panici, potrala sam k njoj da bih potraila pomo. Cmizdrila sam dok sam joj pokazivala svoju punaku ruicu koja je visila kao mlitavi dronjak, odbijajui da me dalje slua. Lepa ena je pogledala moju ruku, bacila haljinu koju je ila i povikala: "Roberte! Roberte! Brzo, doi!" Vrata su se otvorila i uao je jedan odrastao ovek za koga sam nejasno znala da ivi sa nama i da nam nekako pripada. Po prvi put pogledala sam ga s istinskom panjom. Bio je to visok ovek s licem kao od slonovae; kosa, brada i brkovi bili su mu crni kao ebanovina, oi su mu bile crne i blistave i uvek je zraio tolikom silom i snagom da su se svi oko njega drali na izvesnoj udaljenosti. Bacio je jedan pogled na moju mlitavu i beskorisnu ruku i rekao: "Doktora! Stefi, smesta dovedi doktora." Ujka Stefi je otrao i visoki tamnoputi ovek nas je upitao ta se dogodilo. I mi smo mu ispriali. Poto smo Greta i ja rekle laku no, ujka Stefi me je uzeo na krkae i tako me poneo u spavau sobu. Tu me je pustio da skliznem dole, ali ja sam kliznula prebrzo. Da bi me zadrao da ne padnem, iznenada me je zgrabio za ruku. U istom trenutku osetila sam estok ubod bola u desnom lanku. Zatim, kad sam pokuala da podignem ruku, ona je samo mlitavo visila. 17

"Da," rekao je visoki ovek, "lanak joj je iaen. Najgore u tome je to ja upravo kreem na slubeni put i ne mogu da saekam da doktor doe. Cele noi sedeu na iglama. Poaljite mi telegram im doktor zavri; javite mi ta je uradio." Poljubio je nas i majku i otiao. Zaprepaeno sam pogledala gore u udnu lepu enu koja je uvek pokazivala na sebe i govorila "Majka" i koju smo mi zato zvali majka. Do tog momenta ja sam plakala i drala se iz petnih ila. Bila sam teko razoarana i uplaena kad sam otkrila da odrasli ne mogu da mi pomognu. Nisu bili u stanju da zaustave bol koji me je sve vie muio; a nisu bili u stanju ni da mi nameste ruku da bude kao pre. Kad sam ula da e visoki tamnoputi ovek provesti celu no na iglama, bila sam tako zaprepaena i tako zabrinuta za njega da sam iznenada zaboravila na plakanje i upitala majku: "Zato e on morati da sedi na iglama celu no?" Majka me je prvo iznenaeno pogledala, a onda je poela da se smeje i rekla: "Zato to je otac sav uzbuen zbog tvoje ruke." Ali kakav je to odgovor! Jednostavno glupost! Nije nita objanjavao. Visoki ovek koga smo mi zvali otac je bio potpuno iskren kad je rekao da e sedeti na iglama - a sad mi se majka smeje. Zato? Samo sam ponovila ta je otac rekao. ta je mislila time daje otac "sav uzbuen" i ta je znailo to da e on morati da sedi na iglama? Da li to znai da e se opasno izbosti? Majka je provodila mnogo vremena ijui i pokazala mi je kako igla moe da bude opasna; vrh igle moe da bude vrlo neprijatan. To boli! Zato igle treba da se upotrebljavaju samo za ivenje. Dakle, kakva je to glupost koju mi odrasli opet nude - samo zato to mi je ruka tako bespomona i to me boli tako da moram da je pridravam drugom rukom? ta je znailo to da e otac provesti celu no na iglama, kad, uostalom, njih treba koristiti samo za ivenje? Ve sam se prilino navikla da odrasli esto priaju gluposti i rade besmislene stvari, ali ovo je bilo previe, i ja sam insistirala da saznam neto vie. Ali nisam imala priliku da postavim jo pitanja o tom "sedenju na iglama", jer se ujka Stefi vratio s doktorom. Doktor je bio visok, upeatljiv ovek prijateljskog izgleda koji me je pogledao kao da se dugo poznajemo. Podigao me je visoko uvis i tako me izneo iz zatitnike majine blizine. To mije ispunilo srce uasnim strahom; pokret je izazvao novi talas munog bola, i ja sam ponovo poela da se derem iz sve snage. Doktor me je postavio na sto 18

Buenje - videla sam svoju noicu kako se koprca veoma blizu ispod mojih grudi - i smejui se klimnuo glavom i rekao: "O, kako je ova mala devojica runa kad plae!" Bila sam zapanjena. ta? On kae da sam runa kad plaem? Kako on to zna? Sve do tad sam uvek mislila da moe da se vidi sve izuzev mene. Sve i svi drugi, odrasli, kuvarica, Greta, kanarinac, moje igrake - u stvari sve oko mene je bilo vidljivo, ak i moje ruke, moj stomai, i moja stopala, ali mene samu nisu mogli da vide. Ja sam bila prisutna, ali ipak neprisutna, negde, ali nevidljiva. Nikad jo nisam videla sebe, i nisam mogla ni za ivu glavu da zamislim kako moe da bude mogue da se vidi to neto, to "ja". Dakle, kako je mogue da ovaj odrastao ovek vidi moje oajanje, moj bol, moje plakanje: to jest "mene"? Pobogu! Ako me on vidi, vidi moju zaprepaenost i uasnutost, to zaista mora da je "runo". Iz iste zauenosti i iznenaenosti prestala sam da plaem i pogledala u doktora ispitivaki. Onda su svi odrasli poeli da se glasno smeju u majka je rekla: "Vidi kako je sujetna ova mala devojica! ak potiskuje bol da ne bi izgledala runo." Tu smo opet. Evo jo jedne od besmislenih primedbi odraslih. "Sujetna" - ta je to? Kako bih mogla da budem sujetna kad ak ne znam ni ta je to, i kao bih mogla da "izgledam" kad ak i ne znam da sam vidljiva? Sve do sad uvek sam mislila da sam ja ta koja gleda. Ja sam bila ta koja vidi sve oko sebe, ali ja sam bila na ovaj ili onaj nain izvan vidljivog. Sve mi je to prolazilo kroz glavu i ba sam htela da postavim jo jedno pitanje, kad je doktor uhvatio moju punaku ruicu i snano je povukao, tako snano da sam ponovo htela da vrisnem - tako je strano bolelo! - Ovaj luak e da mi sasvim iupa ruku! Pomislila sam - ali onda je on uvrnuo moju ruicu koja je na neki nain bila privrena za mene, jer me je strano "bolela", i sasvim iznenada ona se ponovo nala na svom pravom mestu. "Eto nas," rekao je doktor. "Sad e lanak malo da se naduje, zato emo preko noi da ga postavimo na jastuk, i uskoro emo da zaboravimo na ceo dogaaj." Potom su odrasli nastavili da priaju o tome kako sam ja sujetna, govorei da iz iste sujete nisam ak ni zaplakala kad mi je doktor zavrnuo zglob da ga vrati na mesto. Majka je bila posebno impresionirana time i to me je rastuilo. Mogla sam da vidim da me ta udna lepa ena koju sam ve veoma volela jednostavno ne razume. 19

Inicijacija A ak i da je doktor mogao da me vidi, za majku sam sigurno bila nevidljiva. Ipak, ona je zraila divnom ljubavlju, i malo kasnije, dok sam leala u svom krevetu, s rukom koja je poivala na jastuku, bila sam srena to se njeno fino blago lice naginje nad mene s vremena na vreme i smei mi se ohrabrujue. Zraila je blagou i toplinom, i dokle god je bila u blizini nisam se oseala samom ni naputenom. Znala sam da mogu da raunam na nju; do izvesne mere ona je bila u mojoj vlasti i imala sam u nju potpuno poverenje. Postepeno sam pala u san. No je prola, i moja ruka je ponovo postala posluni instrument, verni prijatelj koji e mi kasnije u ivotu doneti tako mnogo radosti - tako mnogo, mnogo radosti - i pomoi mi da se probudim iz svog nesvesnog stanja. Ali doktor nije bio u pravu! Ja nikad nisam zaboravila ovaj dogaaj, i po zakonu asocijacije on je ostao trajno i neraskidivo vezan za moje prvo buenje i moje prvo osveivanje u ovom ivotu. Od tad pa nadalje moja svesnost - moje seanje - bilo je stalno budno. Od tad pa nadalje posmatrala sam sve, sve oko sebe kao i sve u sebi, s najveom panjom i s neprekinutom koncentracijom. Od tad pa nadalje znala sam da ivim u kui gde je visoki, tamnoputi i moni odrastao ovek bezuslovni gospodar. Majka ga je zvala "Robert", a mi smo morali da ga zovemo "otac". Celo domainstvo se obrtalo oko njega; majka mu je pripadala duom i telom. Njegova mo se prostirala nad svima nama, i kasnije nad mnogo hiljada ljudi, kao ator, kao neki zatitni omota. Svi koji su pripadali oevoj sferi uticaja uivali su pomo, sigurnost i prosperitet. Tokom jutarnjih asova otac nije bio kod kue, tako da sam ja mogla da budem s majkom. Bilo mi je doputeno da je pratim po celom stanu, ak i u kuhinju, i esto, kad je ona sedela mirno, vezui veliki stolnjak koncima ivih boja, bilo mi je doputeno da sedim kraj nje i zabavljam se. "vezui" razne are po sopstvenoj mati, koristei iste konce ivih boja. U podne otac se vraao kui i posle ruka Greta i ja smo morale da idemo u deiju sobu, to se meni uopte nije svialo. Greta je takoe bila dete ove kue, kao i ja, samo - kako su mi rekli - ona je bila tri godine starija od mene. U vreme kad sam iaila lanak ona je imala etiri i po, a ja jednu i po godinu. Sledeeg leta proveli smo odmor u jednom selu kraj neke velike vode. Stanovali smo u jednoj maloj seljakoj kui okruenoj velikom batom i velikim imanjem. Greti i meni je bilo doputeno da trkamo unaokolo bosonoge, a takoe smo smele da pratimo jednu enu s 20

Buenje veoma pocrnelim i izboranim licem kad bi ila u staju gde se nalazula jedna krava, tele i puno zeeva s crvenim oima. Sve je to bilo veoma uzbudljivo. U bati je bilo ogromnog utog cvea, naizgled velikog kao drvee, koje se uvek okretalo u pravcu sunca. I ono mi se dopadalo, otac je dolazio samo s vremena na vreme, i kad bi doao ljudi su govorili "Danas je nedelja". Ostatak vremena bile smo same s majkom i ja sam mogla da provodim ceo dan sa njom. Svakog dana silazile smo na jezero i radosno se kupale i brkale u vodi. Jednog dana majka je rekla: "Sutra je nedelja, ali ve danas je veliki dan, i mnogo emo se zabavljati, jer dolazi otac." To na mene definitivno nije ostavilo utisak kao tako radostan dogaaj, jer me je otac tek neznatno zanimao i znala sam pouzdano da kad je on sa nama majino vreme je uvek zaokupljeno njime. U takvim prilikama ja sam morala da idem u etnju s Gretom i Sofijom, odraslom erkom smeurane stare seljakove ene. Tokom veeri, dok smo ekali oca, iznenada sam ula kako komije govore majci da je "voz iskoio iz ina" i da je to razlog to otac nije jo stigao. Majka je bila uasnuta. Pozvala je Sofiju, poverila me je njoj na uvanje, molei je da dobro pazi na mene i da me ne ostavlja samu ni na tren. Onda je pourila na stanicu. Greta je smela da ide sa njom, poto je Greta bila "tri godine starija" i mogla je da hoda bolje nego ja. Ja sam ostala sama sa Sofijom. Ve je bio mrak, i po prvi put meni je bilo doputeno da budem budna i napolju u bati u to doba dana. Bilo je to veoma uzbudljivo, mada sam se oseala pomalo nespokojno, poto sam bila navikla da vidim sve po dnevnom svetlu, a sad je svet oko mene bio tako nejasan. Vie sam oseala da sam blizu cvea i drvea nego to sam ga videla. A drvee topole je aputalo na tako tajanstven nain. Ali nije vie bilo vremena za moja dalja zapaanja o bati i cveu, jer se iznenada desilo neto strano: Sofija me je podigla, savila jednu ruku oko mene i ponela me do batenske ograde gde je jedna uasna prilika izronila iz tame. Izgledala je kao ovek, ali je imala nekakav straan bun perja na glavi, oi su joj iskrile u tami kao uareno ugljevlje, na njenoj jakni bila su siuna dugmeta, a preko ramena nosila je neto za ta sam instinktivno znala daje strano opasno. Kasnije sam ula naziv "puka". Menije to zlokobno bie veoma odvratno i nadala sam se da e me Sofija odvesti odatle to pre. Ali, na moje veliko zaprepaenje, Sofija je opet uradila neto potpuno besmisleno - po svom obiaju, naravno. Umesto da pobegne, prila je veoma blizu 21

Inicijacija ogradi i dozvolila groznoj spodobi da joj neto apne strano dubokim glasom. Onda je taj ovek - dotad sam ve znala da je to ovek - obavio ruku oko nje i vrsto je stegao. Poto me je Sofija drala u jednoj ruci, stezao je vrsto i mene, to mije bilo veoma gnusno i vrlo neprijatno. Ali to nije bilo sve! On je imao ogromne brkove, i njihova dva "kraka" su mu trcala s lica kao otri rogovi. Zatim je povukao Sofiju sasvim blizu k sebi i ponaao se kao da hoe daje ujede. Oekivala sam da e Sofija, suoena s ovakvim ponaanjem, konano pobei. Ali ne, slobodnom rukom je zagrlila ovu stranu spodobu, i kad je on hteo da je ujede - ili pojede - nije okrenula glavu na drugu stranu, nego mu je pruila usne, i oboje su se ponaali kao da su potpuno reeni da pojedu usta onog drugog. Celo to vreme stezali su me tako jako da sam jedva mogla da diem. Trudila sam se iz sve snage da drim tu uasnu spodobu to dalje od sebe, borei se da mi nos ostane slobodan. Njegovo prisustvo je bilo neizrecivo neprijatno. Mirisao je na svata, a izvesan ljuto-gorki miris je bio posebno odvratan. Ali, ni on ni Sofija nisu obraali ni najmanju panju na mene, i stezali su mi glavu tako vrsto da sam ula otkucaje mukarevog srca, dok su se njih oboje ponaali upravo kao da svaki hoe da se uvue u usta onog drugog. Boe moj! ti odrasli i smene stvari koje ine! Dok su se grlili, nisam mogla ni za ivu glavu da zamislim ta je to ulo u skromnu, tihu malu Sofiju. Bila je kao neka nepoznata osoba koja ne obraa panju na moje napore. A onda, ba onako iznenada kao to se i pojavila, uasna spodoba nas je oslobodila i nestala u tami. Trenutak kasnije ula sam utene glasove majke i oca, i uskoro su se njihova srena lica pojavila iz mraka. Sve komije su se okupile i pitale oca o iskakanju voza iz ina. Sofija se ponaala kao da se nije nita desilo, ak se i ne trudei da bilo kome ispria kakvo ju je uasno bie dralo u naruju pre samo nekoliko trenutaka. Samo je stajala tu sa svojim mirnim, nevinim licem. To je za mene bilo jo jedno veliko iznenaenje, ali nisam imala vremena da o tome razmiljam, jer nam je otac doneo bombone iz grada i bila sam izuzetno nestrpljiva da saznam da li u ih ja dobiti isto toliko koliko i Greta. Bila sam zadovoljna; svakoj od nas doneo je tano iste bombone. A sad je na majci bio red da mi pokvari zabavu; jer, ba kad sam htela da sve bombone odjednom strpam u usta, ona ih je sklonila i dala mi samo jednu, obeavajui mi da mogu da dobijem drugu sutradan posle ruka. O, boe! Jednog dana kad porastem, jeu kolikogod hou 22

Buenje bombona odjedanput! Ali ovog puta morala sam da ih se odreknem i da odem na spavanje. Dok me je majka stavljala u krevet, upitala sam je ba pre nego to smo se pomolile (jer posle toga mi nije bilo doputeno da priam): "Majko, ta je to to ima bun perja na glavi, nosi neto udno na ramenu, ima dugmad koja svetle u mraku i tako uasno runo mirie - Majko, ta je to?" Majka me je iznenaeno pogledala i rekla: "Pa, duo, to je vojnik." "Majko," pitala sam opet, "da li vojnici jedu ljude?" Htela sam da znam da li je on stvarno hteo da pojede Sofiju, ili ta je drugo moda hteo? "Ne, ne," odgovorila je majka smejui se, "oni se brinu za dobre ljude; ne plai se, nee on da te pojede." Htela sam da joj kaem da je on hteo da pojede Sofiju, a ne mene, ali majka me je poljubila, pokrila me i rekla, "Hajde sad, spavaj, duo, ja moram da idem kod oca." Leala sam tu sama sa svojim mislima, i dugo sam se i dalje udila. Prosto nisam mogla da shvatim ta je to vojnik eleo od Sofije, i zato mu je Sofija dozvolila da je dri tako vrsto da sam ja bila prisiljena da budem u njegovoj neprijatnoj blizini. Staje sve to znailo? Kao i sve to nisam mogla da razumem, ovaj dogaaj me je uznemiravao. Ali konano sam zaspala. Sutradan je sunce sjajno sijalo i, poto sam dobila svoju bombonu, svi smo sili na jezero da se kupamo i brkamo. Usput smo sreli vojnika. Tada sam ja po danu videla da je to jedan prijateljski raspoloen odrastao ovek koji je veselo razgovarao sa ocem. Samo nisam mogla da razumem zato se ponaao kao da me nikad ranije nije u ivotu sreo. Sigurno je morao da zna ta se jue dogodilo! Ali ja sam se jo uvek plaila njegovih ogromnih brkova i nisam se usuivala nita da pitam... Iz istog leta datira jo jedno seanje koje sam nosila u sebi godinama, koje je poticalo od jednog doivljaja koji je na mene ostavio dubok utisak. Jednog popodneva - otac je bio sa nama i svi seljaci su sedeli u svojim finim odelima ispred svojih kua, tako da sam znala da je nedelja - zauli smo kako zvone seoska zvona. Ali njihova zvonjava nije nikako bila uobiajena. Zvonila su kao da ne mogu da prestanu da zvone. Zvonila su i zvonila. Njihova zvonjava je okonala nedeljni mir i spokoj celom selu. Za nekoliko minuta izgledalo je da svi protravaju pored nae kue, i svi su ili u istom pravcu. Zatim su otrali i otac i sin stare zborane ene; svi su nosili 23

Inicijacija vedra i sekire. Majka i nekoliko drugih ena su ostale s nama, decom, a ena je stalno ponavljala iste rei: "O, Oe na Nebesima, ne naputaj nas, o, Oe na Nebesima, ne naputaj nas!" I majka je bila veoma ozbiljna kad je rekla: "Moramo svi zajedno da se molimo da nam se otac vrati iv." Pitala sam gde je on otiao i zato. Majka je rekla da je u selu izbio poar, a otac je otiao da pomogne u borbi protiv njega. Molili smo se, ali ja sam bila veoma radoznala da saznam ta znai to "poar u selu". Jedna ena se udostojila da nam da obavetenje da "plameni jezici" mogu da se vide s ruba nae bate. Ja sam htela da idem da vidim, ali mi majka nije dozvolila. Greti su, meutim, dopustili da ode sa sinom vlasnika oblinje bakalnice da gleda poar, to sam ja smatrala tekom nepravdom. Zato bi njoj bilo doputano, opet i opet, da radi ono to meni nije doputeno da radim, samo zato to je tri godine starija? Ako je poar opasan, onda je on isto toliko opasan za nju kao i za mene, iako je ona "tri godine starija"! O, te tri godine! Koliko u jo puta morati da sluam da je ona tri godine starija, svaki put kad joj se dozvoli da radi neto to je ne smem, i svaki put kad odbijem da priznam i trpim njen autoritet! Kasno te veeri nekoliko ljudi se vratilo prolazei pored nae kue, a onda sve vie i vie njih, i svi su bili iscrpljeni od napora i priali su kako je otac spasao nekoliko kua, kako je prkosio smrti iznova i iznova uskaui u zapaljene kue da spase decu ili ivotinje, i kako je bio neumorni voa koga su svi ostali mukarci morali da sluaju. Nadahnutim idejama koje su mu stalno padale na pamet i svojom nepokolebljivom hrabrou postavio je primer koji su drugi sledili tako da su se svi ponaali izuzetno dobro i poar je najzad bio lokalizovan. Majka je sluala s ponosom, a kad se otac najzad vratio kui sa sinom zborane, stare seljakove ene, majka se bacila u oevo naruje. "O, dragi Roberte, kako si bio divan! Divan u svakom pogledu!" Otac se utei smeio. Bio je pokriven garom, i brzo se povukao da se opere i oisti. Meni je izgledalo potpuno prirodno to je otac tako izuzetna osoba. Pojam "Oca" je u mom umu bila istovetan sa pojmom "Velikog gospodara" koji je iznad svih i iju volju svi moraju da slede. Njegova re je zakon, i on je oigledno savren. Da to nije tako, on ne bi bio "Veliki gospodar"! U tim danima mene je otac tek slabo zanimao. On je za mene jednostavno znaio nepokolebljiv oseaj sigur24

Buenje nosti. On za mene nije predstavljao problem, tako da sam na njega obraala veoma malo panje. Samo kad bi cela porodica izlazila u etnju - otac, majka, Greta i ja - i kad bi me svojom monom rukom uzeo za moju da me prevede preko ulice, primetila bih da njegova ruka kao da zrai ogromnom snagom i da su mu nokti uvek isti kao svei sneg. Tako je za mene bilo prirodno to je otac hteo da se smesta opere da bi se oslobodio ai i garei. Leto je prolo i ponovo smo se vratili kui. Jednom, kad me je majka spremala za etnju, primetila sam da me je umotala u teak kaput i krznenu ubaru. Vazduh je napolju bio takav da sam oseala kao da mi grize kou. Ljudi su mi rekli da je to "hladnoa". Mom nosu i mojim stopalima se to nije dopadalo. Ali bilo je belih pahuljica koje su lebdele padajui s neba, i svuda u prodavnicama bili su Deda Mrazevi s belim bradama. A kasnije je dolo vreme kad mi je majka na glavu stavila slamni eir i pomogla mi da se uvuem u laki kaputi. Polja i bate su oiveli od cvea, a nama je bilo dozvoljeno da se igramo loptom i obruem u gradskom parku. To je bio period u mom ivotu kad sam mogla da budem savreno srena da mi majka nije s vremena na vreme zagoravala ivot seenjem noktiju. Ja sam se ak unapred plaila kad bih osetila da se pribliava dan da mi podsee nokte. Koa ispod mojih noktiju na rukama je bila tako osetljiva da je dodirivanje bilo ega, poto bi mi nokti bili iseeni, ak i kontakt sa samim vazduhom, izazivao kod mene stranu patnju. Posle svakog podsecanja trala bih po sobi vritei, s rairenim prstima, ne dozvoljavajui da me ita dodirne. Ne bih mogla da kaem da je to to sam oseala bio bol. Ne, to nije bio bol, ve neki nepodnoljiv oseaj. Kad je majka to primetila po prvi put, nije znala ta to sa mnom nije u redu. Pomislila je da me je moda posekla a da to nije primetila, i htela je da mi pregleda prste. Ali ja sam, kad me je ona samo dodirnula, vritala tako glasno da se ona uplaila i pozvala naeg porodinog lekara i pitala ga ta bi to moglo da bude sa mnom. On joj je objasnio da su moji ivci do neuobiajene mere preosetljivi. Savetovao je majci da mi ruke pere u mlakoj vodi svaki put kad mi podseca nokte, i da me pusti da neko vreme prskam po vodi. To je pomalo pomagalo, ali mnogo godina e proi dok moja koa ne postane dovoljno jaka da seem nokte a da ne doivim taj nepodnoljiv oseaj. Moja draga, dobra majka! sa koliko ljubavi i razumevanja i nenosti si pokuavala da nadvlada sve tekoe koje su proizilazile 25

Inicijacija iz te moje preosetljivosti. Da nisi okruila moje osetljive ivce svojom nenom ljubavlju, umrla bih u ranom detinjstvu. Samo uz tvoju pomo bila sam u stanju da ojaam zdravlje, polako i obazrivo razvijajui otpornost. Toplo, meko gnezdo koje ste ti i na velikoduni otac pun ljubavi gradili za nas, decu, omoguilo mi je da postanem korisna osoba. Pomogla si mi da nauim, kroz svesno razvijanje svojih sposobnosti, da svoju osetljivost drim u ravnotei. Bila sam tad samo dete i nisam imala ni najmanju predstavu o svojoj senzitivnosti. Samo sam opaala sve i htela sve da znam, dok sam u pogledu svog zdravlja samo sledila tvoje savete. Imala sam u tebe puno poverenje!

26

Ovako je proteklo nekoliko zima i nekoliko leta. Jednom sam ula da imam etiri godine. Greta je ve ila u kolu, a ja sam esto s najveom panjom sluala ta je ona itala iz svog bukvara. Ona je takoe imala i deije novine i itala mi prie i iz njih. Kad Greta nije bila kod kue, dosaivala sam baki, majci mog oca, koja je neko vreme pre toga dola da ivi sa nama, i neprestano sam je gnjavila da mi neto ita, jer sam uvek bila radoznala da saznam ta e se dalje desiti u prii. Nikad me nije umaralo da sluam ta se dogaa ljudima. Bila sam puna znatielje u vezi sa ivotom. Bilo je prosto divno misliti o svemu to moe da se desi! Nije postojalo ba nita to sam vie volela od bajki! Moja tetka Adi, sestra moje majke, poseivala nas je esto i uvek bila voljna da mi ispuni elju. Imala je lepukasto lice. Bila je puna ljubavi i lepa kao maka. Njene tople smee oi su radosno sijale, a imala je udni miris koji je irila oko sebe, kao to to jedino imaju ljudi koji nose ljubav u svojim srcima. Uivala sam da udiem taj predivni "miris ljubavi", ali sam ga susrela kod samo veoma malog broja ljudi. Kad je tetka Adi dolazila, mi smo hrlile k njoj radosno, pomagale joj da skine kaput, i nae prve rei su uvek bile "Adi, Adi, ispriaj nam priu!" I ona nam je priala najdivnije prie. Neumorno. Mogla je da pria neprestano jednu priu za drugom, najzanimljivije bajke koje sam ikad ula. Kad sam bila bolesna, tetka Adi je dolazila i priala mi prie dok ne bih potpuno zaboravila na svoju bolest. Mi joj prosto ne bismo doputali da stane. Kadgod je to elela, mi bismo odmah poinjali da je pitamo: "Tetka Adi, ta se desilo posle ...ta se desilo onda?" I nastavljali bismo da joj dosaujemo i da je gnjavimo dok ne bi nanovo poela da pria. Kad bi dolo vreme da ona ide kui majci, mojoj drugoj baki koja je tako divno svirala klavir, ja sam ostajala 27

Inicijacija sama s Gretom i posmatrala je kako ita svoju knjigu bajki. Bajke u njenim deijim novinama i u njenim slikovnicama nisu bile ni blizu tako lepe, naravno, kao prie koje nam je Adi priala. Ali ipak su bile prie i ja sam elela da ih znam. Poela sam da provodim duge periode gledajui knjige iz kojih je Greta nauila da ita. Gledala sam razliita slova u njima i elela da itam. Ali nisam znala ta ona znae. Jedne noi sanjala sam isti san kao i mnogo noi pre toga, san tako est da je dotad ve cela porodica znala za njega: trala sam, trala koliko me noge nose a jedan lav me je jurio, spreman da me epa i pojede. Trala sam oajniki, borei se za vazduh, du staze koja je vodila do jedne male kue. U otvorenim vratima stajala je jedna ena koja nije liila na moju majku, ali je u snu ona bila moja majka, i ekala me rairenih ruku. Znala sam da, ako doem do nje, mo lava e nestati i ja u biti spaena. Sad je on bio tako blizu da sam mogla da osetim njegov vreli dah na svom vratu...njegova upava griva me skoro dodiruje...uskoro e me uhvatiti...trim poslednjim atomom snage, onda iznenada oseam udarac, svom snagom koja mi je ostala viem "Majko!"...Onda stiem do nje i, iscrpljena, padam joj u naruje. Spaena sam, lav nestaje, i ja se budim sa stranim lupanjem srca, drhtei od strahote sna. Bez oklevanja, ne asei ni asa, skaem, prebacujem ebe na ramena, i trim - bosa i u maloj spavaici - u spavau sobu svojih roditelja i uvlaim se u krevet pored majke, pod njenu ebad. O, tog divnog, blaenog oseanja mira i sigurnosti koje me preplavljuje kao dobrodoli talas tople vode! Majka me grli i pita, "Opet onaj san...opet lav?" "Da," odgovaram, i u njenom blagoslovcnom prisustvu srce prestaje da mi treperi. Kroz nekoliko minuta vrsto spavam. Sledeeg jutra budim se u majinom krevetu. Nje nema, ali joj je spavaica tu, kraj mene. Brzo zarivam svoj nosi u nju da bih udahnula dragoceni miris majke. Otac lei u svom krevetu u blizini i ita novine. To znai da mora da je nedelja, zakljuujem u sebi bez rei. Majka ulazi i poinje da razgovara s ocem. Otac sputa novine, i to, kako to ve sudbina hoe, pravo pored mene. Ja ih podiem i poinjem istraivakim pogledom da ispitujem mnogo tajanstvenih crnih slova na belom papiru. ta bi ona mogla da znae? "Oe," pitam, "molim te, reci mi ta ova slova znae." "Pogledaj," odgovara otac, "ovo je L, ovo je I, ovo je T, pa onda jo jedno T, ono je L, a ovo poslednje slovo je E." "A ovo ovde?" 28

Lav i svetlost "To," kae otac, "je A, a ono D, a ono S". Dok gledam u sva ta slova, ini mi se da mi se neto iznenada otvara ispred oiju kao dizanje vela, i isto tako iznenada ini mi se da mi bljesak svetlosti plavi um, svetlosti... svetlost!!! Tajanstvena slova otkrivaju svoje znaenja, i ja otkrivam kako itam uzbueno i radosno. "Oe! Oe! Tu kae "male ads", zar ne?" Majka stoji kao ukopana od potpunog iznenaenja, zatim mi prilazi, podie me u naruje u ljubi me s radosnim uzbuenjem. "Pa ti zna da ita!" Otac mi estita kao nekom odraslom, to me pomalo zbunjuje. Onda ulazi Greta, sva srena i takoe uzbuena, jer ja umem da itam. Ubrzo svi u kui znaju za novost, i Adi, kad je u podne naila, uje vesti im je otvorila vrata. Umem da itam! Crna slova na belom papiru za mene vie nisu tajna. Mogu da ih razumem, umem da itam! I tako je otpoelo novo razdoblje u mom ivotu. itala sam sve to mi je padalo pod ruku. elela sam da uim, uim, uiml itala sam sve to se moglo itati: knjige bajki, deije novine, kolske udbenike, kalendare, novine koje su leale na oevom radnom stolu, sve...ak i asopis koji je neki ovek dao naoj sluavki. U njemu sam proitala takve stvari kao to je "ljubljenje", "ljubav", "tajni sastanci", i na posletku o "ubijanju", "ubistvu" i "leevima". Onda, kad sam pitala majku da mi objasni neke od ovih udnih i pomalo zastraujuih rei, ona mi je otela asopis iz ruku, uzviknuvi: "Pobogu, gde si to nala?" Zatim je otila u kuhinju i rekla sluavki da mi nikad, nikad, nikad vie ne da takav asopis. Eh, kakva teta! Do dana dananjeg ne znam ta se desilo sa lepom groficom koju je iz kreveta oteo nou mukarac u crnom koji ju je odneo na konju koji je galopirao... Tako sam morala da se suoim sa tunim ivotnim injenicama. Kadgod sam bila potpuno fascinirana neim, majci se to nije dopadalo. Malo po malo dola sam do zakljuka da je mnogo bolje ne raspravljati o stvarno zanimljivim stvarima sa odraslima, poto takve rasprave uvek ispadnu naopako. Jedini izuzetak, otkrila sam, bila je muka posluga u kui. U retkim trenucima kad sam bila nasamo s njima, postavljala sam im pitanja. Nekako, oseala sam da su oni u mojoj vlasti. I kadgod su mi dali neko obavetenje, nisu se usuivali da majci kasnije ispriaju o tome, jer bi oni bili prvi koji bi dobili grdnju zbog toga. 29

Bilo mi je oko pet godina kad je jednog dana za rukom otac govorio o "direktoru". Uvek me je zanimalo sve o emu su odrasli razgovarali i tako sam odmah upitala oca: "Oe, ko je to direktor?" "Direktor je glavni ovek u kancelariji," odgovorio je on. "Svi ostali moraju da rade ta on kae. On je odgovoran za celu kancelariju." "Ali oe, ti ne mora da ga slua, zar ne? On nije vii od tebe, zar ne?" "Da, jeste," odgovorio je otac. "Ja jo nisam direktor, i zato moram da radim ta on kae." I otac mi je objasnio ta je direktor ili ef. Ne! Nisam htela da poverujem svojim uima. Neki direktor... vaniji od oca? Kako je to mogue? Dotad sam uzimala apsolutno zdravo za gotovo da re "Otac" znai "Veliki gospodar" svega. On je zapovedao svima u celoj zemlji i bio odgovoran za sva blaga carstva; njegova re je bila zakon; niko se ne bi usudio da mu protivrei; "On" je bio jedino bie koga je otac povremeno pitao za savet; ili bi katkad raspravljao o dravnim pitanjima sa "Njim". Ali ovo je bilo neto potpuno razliito! "On" nije bio ono to zovemo osobom. Ako je otac iznad i vii od svih ljudi, kako je mogue da ima direktora koji mu je nadreen? Sad sam pogledala oca s najveom panjom moda po prvi put. I dok sam ga gledala i posmatrala ga veoma temeljno, iznenada mi je postalo jasno da ta osoba koju veoma volim nije "moj otac". Sve otkako sam probudila svoju svest u ovoj sredini, navikavala sam se na injenicu da sam ja ovde, da je ova lepa, udna plavokosa ena moja majka, a ovaj visoki, tamnokosi, moni ovek moj otac. Da, ovde je on otac, ali on nije moj otac! u mom domu on nije moj otac; samo ovde gde sam ja sada! U stvari on je upravo toliko stranac 30

Moji roditelji niisu moji roditelji kao to je i strana, lepa ena-majka; tek postepeno sam se navikla na njh. Oni su prijatni ljudi, vole me, ja sam im vana, i dosad sam ih nedvosmisleno zavolela. Ali oni nisu moja majka i moj otac. Poela sam da ih zovem "majka" i "otac" samo iz navike! Dotad nikad nisam temeljno razmotrila situaciju. Prihvatala sam stvari onakve kakve jesu, poto sam se oseala srenom sa ovim ljudima. Oni su mi pruali sigurnost, uivali su u mom prisustvu, a sve to sam inila izgledalo im je kao neto najznaajnije, armantno i oaravajue. U takvim okolnostima zato ne bih uivala da budem u njihovoj blizini? ak sam ponekad mogla i da se sa Gretom sasvim lepo igram, kadgod bi ona za trenutak zaboravila da je iznad mene zato to je "tri godine starija" od mene. Da, sve je bilo u redu ovako. Ujka Stefi je esto dolazio, svirao divnu muziku na klaviru, i pokazivao mi svakojake zanimljivosti. Duvao je mehurie od sapuna sa mnom, a svojim perorezom napravio je malu zveku od ljuske oraha. Drugom prilikom napravio mi je malo prase od suvih ljiva i akalica, a jednom mi je doneo limenu kutiju punu divnih bojica i etkicu. Dozvolili su mi da slikam lepo areno cvee u svesci koja je pripadala samo meni. Tog puta ak nisam morala ni da je delim sa Gretom! Tetka Adi je dolazila sa mnogo svojih ala i bajki. Baka majka moje majke - takode je bila veoma nena, fina i uvek mi se smeila s izrazom lica tako punim ljubavi. Ja sam je veoma voleia. Kad bi ona sela za klavir, to je za mene bio praznik. Oduevljavala me je boanskom muzikom i bila sam potpuno opinjena dok sam je sluala. Tu sam se potpuno slagala s mojom dragom, nenom majkom: ona je volela muziku vie od svega, ba kao i ja. Moja druga baka je bila veoma zanimljiva gospoda. esto mi je priala o svojim mnogobrojnim putovanjima po stranim zemljama, i mnogo puta me je vodila u Narodni Muzej. Tu sam videla velianstvene stvari. udesno lepe, ivopisne, divovske leptire koji su, baka mi je rekla, iveli u nekom dalekom delu sveta - zaudo, ja sam ih dobro poznavala - onda veliki broj gigantskih prepariranih ivotinja. U poetku sam bila strano uplaena, ali me je baka umirila. Takode sam veoma uivala kad je cela moja porodica pokazivala veliko iznenaenje i oduevljenje svim onim to sam inila kao neto to se samo po sebi podrazumeva i kad su nai roaci priali o mojim "talentima". Kad mi je bilo etiri godine, majka mije pokazala kako da "heklam" malom savijenom iglom. Onda sam ja isheklala haljinicu za moju lutku koja je uvek sedela sama u svojoj maloj fotelji 31

Inicijacija zato to ja nisam znala ta da radim s njom. Bila je beivotna, a mene je privlailo samo ono to je ivo. Kad sam zavrila s tim, haljinica je izazvala takvu senzaciju u porodici da sam se stvarno zapanjila. Ako majka moe da ishekla tako divnu ipku, zato je onda tako izuzetno to ja umem da heklam? Moje areno cvee koje sam naslikala u svojoj svesci izazvalo je toliko mnogo oduevljenja u porodici da mi je otac poklonio malu kasicu u obliku praseta, i odonda je, kadgod bih naslikala neki lep cvet, ubacivao jednu srebrnu paricu u moju banku. O, to je sve bilo tako prijatno, tako prijatno... Ali sad je dolo to strano iznenaenje! Da otac ima direktora nad sobom! Ba u tom asu postalo mi je potpuno jasno da sam ja ovde u ovom okruenju, i da zovem to ovde "dom", a ipak ovde nisam kod kue. Ovde ja nisam bila u svom domu! To je bilo moje postojano, nepokolebljivo ubeenje. Da sam u to vreme posedovala svoje sadanje iskustvo i znanje iz psihologije, odmah bih analizirala kako sam ja, jedno dete, mogla da doem na tu ideju. Ali ja sam bila jo uvek dete koje je doivljavalo sve na detinji direktan nain, i bila sam potpuno ubeena da sam odvuena iz svog doma silom. Naravno, ja nisam znala odakle sam dola, jer sam u meuvremenu zaboravila sve u vezi sa tim. Ko bi mogao to da mi objasni? Samo dvoje ljudi koji su me nazivali svojim detetom! Ali, znala sam da ako bih im postavila pitanja, oni bi mi ponovo dali jedan od svojih karakteristinih "odraslih odgovora" koje ne bih bila u stanju da razumem. 1 ponovo bi kraj prie bio "saekaj dok odraste". O, kako sam to mrzela! Da ekam dok odrastem? Zato sam morala da provedem sve to vreme u mraku, u neznanju? Htela sam da znam sve sad, a ne "jednog dana"! Tako sam to pitanje motala po mislima do veeri i sve dok nije bilo vreme za spavanje. Tada je majka dola i sela na ivicu mog kreveta i upitala me: "to si tako tiha? Zato se nisi opet igrala sa lutkom? 1 zato luta po celom stanu sanjarei o neemu? Kai mi ta ti je. Moe sve da mi kae i da me pita sve to hoe." O, sad sam je volela svim srcem i s punim poverenjem. Bila je nena, blaga i lepa. esto sam otkrivala da me je branila kad me je neko kritikovao; uvek sam mogla da otrim do nje; uz nju sam uvek nalazila sigurno utoite. Sad smo bile zajedno i tako meusobno pune poverenja da sam verovala da mogu o svemu da razgovaram s 32

Moji roditelji nisu moji roditelji njom. Zagrlila sam je i upitala: "Majko, gde ste me ti i otac dobili? Odakle sam dola?" Isprva sam videla u njenim oima da je malo iznenaena; bila je ak pomalo zbunjena, ali onda se ljupko nasmeila i rekla, "Postoji jedno veliko jezero u kome sva mala deca plivaju; kada se dvoje ljudi vole i mole Boga da dobiju malo dete, Bog dozvoljava svom slugi, velikoj rodi, da odleti do jezera i upeca iz njega detence koje je Bog izabrao za to dvoje ljudi, da odnese to malo dete na leima i odleti kod njih. Onda ona uzme to detence u svoj veliki kljun i poloi ga kraj ene. Tako malo dete dobije svoje "zemaljske roditelje" i postaje zemaljsko dete." U poetku sam je sluala sa nestrpljivim zanimanjem, a onda sam jasno shvatila da "pria" neto kao to tetka Adi ini u svojim bajkama. Ne! To nije istina! Ona prosto ne eli da mi kae istinu o tome kako i gde su me ona i otac nali. Bila sam razoarana i pogledala sam je u oi ispitivaki. Onda mi je ona rekla da budem dobra devojica i da se pomolim za njom. Trenutak kasnije poelela mi je laku no i izala. Ostala sam sasvim sama. Otad mi je postajalo sve jasnije da otac i majka nisu moji pravi roditelji i da ova zemlja nije moj pravi dom. Znala sam da me majka ne poznaje; znala sam da me ne vidi. Bila sam za nju stranac, i svi ovi ljudi oko mene su mi izgledali potpuno strani. Jednostavno se nismo razumeli. Kad sam majci govorila o stvarima koje su mi bile potpuno oigledne, ona bi bila tako iznenaena i zbunjena da bi otrala kod oca i ispriala mu ta sam udno rekla. I otac bi se iznenadio. Videla sam da su te stvari bile nove za njih oboje, potpuno nepoznate. Kasnije su priali svim mojim roacima o mojim primedbama i zapaanjima, a onda su mi se svi smejali. "Kako udno dete!" ula bih opet i opet. Meutim, ja, sa svoje strane, nisam uopte nalazila da sam udna; naprotiv, ljudi oko mene su mi se inili udni, i iako sam ih volela oseala sam se meu njima kao potpuni stranac. Sve mi je izgledalo premaleno i ogranieno i bezbojno. Duboko u svojoj podsvesti oseala sam neodoljivo ubeenje da samo "On" moe da me ra-. zume savreno i da bih bila srena da ivim u mnogo veim prostorijama, mnogo slobodnija i meu ljudima koji su barem slini meni. Ovo oseanje da sam stranac i sama me nikad nije napustilo tokom celog mog ivota; naprotiv, postajalo je sve jasnije i jasnije. Pokuavala sam da pronaem neku vrstu kontakta, ali uzalud. Majka 33

Inicijacija je divno priala o ljubavi dece jedno prema drugom. "Tako je divno imati sestru sa kojom moe da raspravlja o svemu i u koju moe da ima potpuno poverenje," rekla je. Odluila sam da stvorim takav odnos sa Gretom, ali ona nije opravdala moje poverenje. Gledala me je s visine zato to je bila "tri godine starija" i kad bih joj ispriala neto u strogom poverenju, odmah bi otrala kod majke i ispriala joj sve moje male tajne.Tako su svi moji napori usmereni prema mojoj sestri bili potpuno jednostrani. Konano sam odustala od pokuaja da uspostavim s njom odnos poverenja, i mi smo ivele jedna uz drugu a ipak odvojene, kao dva bia koje su se sastavila s dva odvojena sveta. Svi su mi bili strani...strani...svi. Vreme je jurilo koracima od sedam milja i ubrzo mi je bilo sedam godina. Onda me je jednog lepog dana majka odvela u kolu. Uskoro sam se nala meu puno dece, a oseanjc da sam sama i stranac je u meni postajalo sve jae. U mojoj porodici svi su me voleli i ja sam njih volela. Ljubav je kraljevala nad svime, a sve ostalo je dolazilo iza toga. Zato sam se ak u ovom okruenju oseala kao kod kue. Postepeno sam se bila navikla na ove ljude. Ali deca u koli su mi bila potpuno strana. Ona su jedan drugog razumela veoma dobro, ali meu njima ja sam bila kao neko malo udovite. Oni su se stalno udili meni i ja njima. Smejali su mi se i to me je duboko povreivalo. Uvek su priali o svemu to su imali i pokazivali jedan drugom svakojake stvari - pera, olovke ili gumice -i svi su eleli da imaju da pokau neto to drugi nemaju. Meni je sve to izgledalo strano dosadno i besmisleno. Mene su opinjavale knjige, bajke, muzika i muzeji. Druga deca bi samo irom otvorila oi kad sam ja priala o tome, i postavljali su mi vrlo udna pitanja. Igrali su se loptama i obruima, dok sam se ja igrala prizmom koja je stvarala najdivnije boje na sunevoj svetlosti, i magnetom koji mi je dao ujka Tomi, drugi brat moje majke. To je bilo tako tajanstveno! Magnet je privlaio sve majine igle; onda bi joj se makaze namagnetisale i morala je da zadrava sve pribadae i igle da bi ih spreila da ne skoe na makaze...da, elela sam da saznam o sili to lei skrivena u magnetu. Najzad sam zakljuila da magnet sigurno mora da voli pribadae i igle onako kako moja majka voli nas, decu. Uostalom, ja sam skakala da je zagrlim ba kao to su pribadae inile sa magnetom. Nalazila sam da je sve to udesno zanimljivo! Ali druga deca su mi se smejala. Bila sam sama...sama.

34

Moji roditelji niisu moji roditelji Te zime poela sam da uzimam asove klavira. Kadgod sam svirala razne muzike komade, imala sam oseaj da na ovaj ili onaj nain u muzici postoje upravo iste vrste oblika i figura kao to su oni koje je ujka Toni pravio s kartonima. On ih je nazivao "geometrijskim figurama". Svirala sam jedan komad za koji je izgledalo ba kao da baca siune kockice koje odskau. Zatim je bio jedan drugi koji je izgledao kao da ima male iljke svuda po sebi, a male lopte su se pele na sve sve te iljke. Kadgod sam izlazila s majkom u etnju u gradski park, obuzimalo me je strahopotovanje od fontane jer sam u njenom glavnom mlazu videla vile i gnome koji su igrali i okretali se i skakali. I videla sam da je igra vode u fontani takoe muzika. Nisam ula tu muziku uima, ne, videla sam je. Znala sam da je to muzika. Za mene je sve to bilo savreno oigledno! Ali druga deca su mi se smejala kadgod sam priala o tome, i govorila da sam "glupa". Nisam znala zato. Ali, kad sam po prvi put ula drugu decu kako sviraju u naoj muzikoj koli, bila sam prosto zapanjena. ta? Zar oni ne mogu da uju kako povreuju geometrijske figure u muzici? Nastavnik je rekao da ne sviraju u ritmu. To je bilo ba kao da im srca nisu kucala u ritmu. I zar nisu mogli da uju kad sviraju pogreno? O, bilo je uasno kad su udarali pogrene note - to mi je bolo ui toliko da sam mogla da vritim - a oni nisu ak ni primeivali! Gledala sam tu decu radoznalo i mislila u sebi: "Zar oni nemaju ui? Kako je to mogue? Zar druga deca nisu kao ja?" Mislila sam da svako dete, i dakako svaka osoba, moe da vidi i uje kao ja. Ali malo po malo u nauiti da veina dece, i veina drugih ljudi, ima veoma razliite oi i ui od mene, i da me iz tog razloga oni posmatraju kao da sam neko udovite. I tako sam bila sama - sve vie i vie sama.

35

U prolee sam bila vrlo bleda, a vreme obroka je za mene predstavljalo stalnu agoniju. Nisam imala apetita, ak ni za najbolju hranu, a ipak je majka elela da me ubedi da jedem. Ali, kad nisam mogla? Moje jedino zanimanje za supu bilo je da se igram sa grudvicama masnoe na povrini, meajui ih kaikom i pokuavajui da ih sjedinim, male u jedan veliki. Prvo bih postigla da se dva mala spoje, a onda bih umeala u njih jo jedan i jo jedan sve dok se ne bi napravila jedna velika grudvica masnoe na gornjoj povrini supe. Moji roditelji nisu cenili moje napore, i mnogo puta me je otac udaljio od stola zato to sam neposluna, to odbijam da jedem supu i spana i repu, i zato to samo hou da se igram s hranom. Kada je otac video da na mene njegova kazna ne ostavlja nikakav utisak i da bih se, im bi me odveo u moju sobu, zabavila knjigama koje sam tako mnogo volela, odluio je, po savetu naeg lekara, da odvede celu nau porodicu na more tokom leta. im su nam se zavrili proleni ispiti, krenuli smo na put. Putovali smo nou; majka nas je pokrila ebadima i pobrinula se da nam bude toplo i udobno. Ja sam zaspala, ali me je nepoznata okolina probudila podosta pre izlaska sunca. Otac i Greta su jo spavali, ali majka je bila budna i zamolila sam je da mi dopusti da sednem do prozora. Toliko esto sam sluala o lepoti raanja sunca da sam poelela da iskoristim ovu priliku da to i sama vidim. Sela sam kraj prozora, proturila glavu kroz zavesu i pogledala napolje. Nebo je jo uvek bilo prilino tamno i tek je poinjalo da se osvetljava, postajui tamno sivo. Polako je nebo postalo prilino svetio i videla sam kako na voz tutnji kroz raznovrsne pejzae kue, drvee i polja s ljudima i konjima i kravama u njima...a jo uvek
36

Izlazak sunca je drugaiji sunce nije izalo! Kako moe da bude svetlo a da sunce jo nije izalo? Bilo je to za mene veliko iznenaenje, ali ipak je bilo istina! Onda, kada je nebo bilo svetlo skoro kao da je dan, sunce se pojavilo na horizontu...konano se podiglo, a s njim je nebo postalo divno purpurno crveno, ba kao to sam i oekivala da e biti, dotad uzalud. Ali ova boja je bila mnogo blea - kao razvodnjena - tako razliita od onog to sam oekivala. Kakvo razoaranje! Izlazak sunca nij e takav! U meuvremenu su se i ostali u naem kupeu probudili i otac je pitao: "Kako ti se svideo izlazak sunca? Sad si imala priliku da ga vidi po prvi put u ivotu. Zar nije divan?" Nasmeio mi se. "Ne, oe," odgovorila sam razoarano i ljutito. "Nije uopte bio lep! Izlazak sunca ne treba da bude takav! Bilo je dosadno, trajalo je predugo i sve se upropastilo jer se nebo prerano previe osvetlilo... osvetlilo, ali je ipak bilo tako bezbojno i runo...pre nego to je sunce konano izalo. Ne! Nije uopte bilo lepo! Izlazak sunca je stvarno potpuno drugaiji! Sasvim drukiji!" I skrenula sam pogled na drugu stranu, ljuta i razoarana. Otac me je sluao, kao to je to esto inio, strpljivo i veoma paljivo. U njegovim lepim blistavim crnim oima videla sam zainteresovanost i njegov uobiajeni razveseljen izraz koji mi je govorio da mi se ruga, ali da je ipak pun ljubavi i razumevanja. "Ma nemoj! Izlazak sunca treba da je drugaiji? Nisi zadovoljna izlaskom sunca? Hoe da kae da ti, mali naduvenko, nisi zadovoljna onim to priroda ini i da eli da propisuje kako da se raa sunce? Kako misli da zna kako sunce treba da se raa kad nikad u svom ivotu nisi imala priliku da vidi izlazak sunca? Samo mi to reci!" Gledao me je pomno i ispitivaki i ekao na moj odgovor. Tad sam gaja pogledala s poverenjem i rekla: "Ne znam kako znam, i ne znam gde sam ranije videla izlazak sunca, ali znam da on ne bi trebalo ovako da izgleda! Sunce treba da se uzdigne pravo iz mranog neba, i odmah sve treba da se osvetli i zablista...ne da bude tako mutno, dosadno sivo...nego sve crveno i crvenkasto purpurno tako daje celo nebo i sve na zemlji preplavljeno crvenilom. Trebalo bi da bude mnogo, mnogo lepe, da vie iznenauje i vie uzbuuje. Znam... Seam se!" "Hm," rekao je otac, "sea se?" Nasmeio se snishodljivo. "Tvoja mata radi prekovremeno!" Zatim je uzeo olju kafe koju mu je majka ponudila, gucnuo i ponovo se okrenuo ka meni: "Stvarno mi je veoma ao to nisi bila zadovoljna sunevim izlaskom. Danas je pot37

Inicijacija puno vedro i on prosto ne bi mogao da bude lepi i ivopisniji. Ali ja sam tu nemoan, ne mogu nita da uinim povodom toga." Nisam odgovorila. Bila sam ljuta, ne samo zbog razoaravajueg izlaska sunca, ve naroito zbog injenice da je otac - kad sam ja tano znala i seala se, da, seala se jasno! rekao da "moja mata radi prekovremeno". Mata je neto sasvim drugaije, kad izmislim neto u svom umu, to je mata. Ali sunev izlazak, pravi sunev izlazak, onakav kakav treba da bude - njega nisam izmislila! To je bilo neto to ivi u meni, urezano duboko u mom scanju, ak dublje od jueranjeg dana i svega to se tada dogodilo. Bila sam zaista ljuta! Uvek sam bila ljuta kad sam se oseala bespomono, nesposobna da dokaem neto to sam pouzdano znala. Gledala sam prkosno na drugu stranu u daljinu sve dok se iznenada nije zaula neka guva u hodniku i otac nas pozvao: "Okean! Deco, doite brzo! Eno ga okean." Pojurili smo do prozora u hodniku i tu, daleko ispod nas, bilo je more - o, moje drago, ljubljeno more! Voz je tutnjao, penjui se visoko uz planinsku kosu, a dole, ispod nas, nalazilo se ogromno prostranstvo mora. Bila sam sva uzbuena i srena, jer sam tano znala da poznajem more i da ga ne vidim po prvi put. Smatrala sam to neim to se podrazumcva, neim savreno oiglednim, ak se ne zamarajui da se zapitam kako je mogue da imam takvo oseanje. Gledala sam dole u njega ne govorei ni rei, dok mi je u srcu srean glas pevuio: "O, ti divno, divno more! Ljubljeno more, uvek isto, koje razume sve, iskusi sve i preivi sve! O, ti dragi prijatelju, ti koje si tako esto slualo kako ti priam o svojim bolima i radostima i tugama...slualo s takvim razumevanjem...i prualo mi utehu svoje beskonanosti i venosti...tvoja nadahnuta uteha prevazilazi sve ljudsko! Ti si tu - ti si ponovo tu - ti si uvek tu, nepromenjeno, i mogu ponovo da gledam u tvoje dubine, sluam tvoje talase kako priaju o venosti..." Otac me je dotakao po ramenu i upitao: "Kako ti se dopalo more? Da li ti odgovara, ili i ono treba da bude drukije?" "Ne, oe," odgovorila sam, "more je ba onakvo kakvo treba da bude...Ali obala? Zato je obala svuda oko njega? More treba da bude beskrajno. Ne bi trebalo da budemo u stanju da vidimo drugu obalu!" "Da," rekao je otac, "videe da je tako kad se spustimo nie. Pravo ispred nas sad je jedan veliki zaliv, i zato izgleda kao da more 38

Izlazak sunca je drugaiji ima obale svuda okolo. Kad se spustimo nie i priemo, videe samo vodu, otvorenu vodu doklegod see pogled." Osetila sam veliko olakanje. Bila sam oduevljena velianstenim pogledom, a isto tako i moja sestra. Najzad smo pronale neto u emu smo se savreno slagale. Ona je uivala u moru koliko i ja i kasnije, kad smo ile da lovimo muule i krabe meu stenjem, bile smo najbolje prijateljice u svakom pogledu. Svi smo bili sreni u ovom letovalitu. Otac je bio u dobrom raspoloenju i to je delovalo podstrekaki na sve nas. Majka je blistala, poto je mogla da bude s ocem po ceo dan. Jednog dana smo otili u malu crkvu koja je stajala okruena empresima u divnoj bati. Majka je klekla i molila se dugo i svesrdno. Otac je stajao kraj nje i izgledao veoma ozbiljan. Greta je klekla i takoe se molila. Ja sam elela takoe da budem pobona, ali nisam mogla. Nisam kleala, jer nisam oseala elju da to uinim. Nikad nisam elela da savijeni kolena pred vidljivim oblicima! Da li je trebalo da kleknem zato to drugi to rade? Ne, naravno da ne! Samo zato to sam htela da budem "dobra devojica"? Bogu to nije potrebno; Bog moe da vidi da to ne bi bilo iskreno. Ne, nisam klekla; umesto toga gledala sam kako se drugi ljudi mole. Posle nekog vremena, kad mi je ve postajalo pomalo dosadno, otac je dotakao majku po ramenu. Ona je ustala i svi smo izali. Napolju je sve bilo natopljeno sunevom svetlou! Skakutala sam unaokolo srena i oseala se mnogo bliom Bogu na suncu nego u hladnoj crkvi! Te veeri, dok se majka molila sa mnom, upitala sam je: "Majko, zato si se onako vatreno molila u crkvi?" "Molila sam se," rekla je, "da, ako nam Bog poalje jo jedno malo dete, da to bude jedan brati za tebe." Zanemela sam. Brati? Moda e mi on biti dobar prijatelj? Odlino! To bi bilo sjajno. Tada sam razumela zato je majka klekla i molila se tako predano. Za dete...to je imalo smisla! Sledee zime probudila sam se jedanput usred noi. Iz roditeljske sobe ula sam udne zvuke. Bilo je to plakanje bebe u naruju. Nekoliko trenutaka kasnije pojavio se otac, potpuno obuen, i upitao: "Jeste li budne?" "Da, oe," rekle smo Greta i ja. "Neto divno se dogodilo! Bog je vama dvema poslao jednog bratia." 39

Inicijacija O! To je bilo veoma uzbudljivo i ja sam elela da odmah odem i vidim svog malog brata. Ali otac je rekao da strpljivo saekam do jutra; onda e mi on i majka pokazati dete. Otac je bio vrlo udan. Smeio se slatko i neno i govorio tako priguenim i blagim tonom da se nisam usudila da mu protivreim. Sledeeg jutra dola je moja baka po majci, pomogla mi da se obuem i obe smo ule u spavau sobu mojih roditelja. Tu je leala majka, a na jastuku u njenom naruju jedno malo dete s crnom kosom. Gledala sam ga paljivo i onda primetila da ima duge i veoma tanke uperke kose po uima, kao neko majmune. Poto sam bila svee umivena, dozvolili su mi da protresem njegovu malu pesnicu. Svi su gledali u mene, i svi su bili tako nepomini i ozbiljni i dostojanstveni. Odonda nas je bilo troje dece u porodici, a ja sam bila ak usamljenija nego pre.

40

Otprilike u to vreme upoznala sam tetku Rafaelu, oevu sestru. Ona je ivela s muem, tea Ferdinandom, u drugom gradu. Sad su doli u posetu da vide novoroenu bebu. Ja sam bila veoma impresionirana i puna divljenja prema toj vrlo neobinoj, kraljevski lepoj eni. Bila je visoka kao otac, sa stasom kao u neke grke boginje, s klasino lepim, plemenitim, ravnoduno blistavim licem krunisanim kosom crnom kao ebanovina. Oi su joj takode bile sjajno crne kao oeve. Pokreti su joj bili kraljevski, dostojanstveni, a ipak puni arma. Bila je savreno olienje svega to se moe nazvati lepim i elegantnim. Zavolela sam je od prvog trena kad sam je videla. I ona je mene volela i esto me vodila sa sobom kad je izlazila u kupovinu. Mu joj je bio veoma mudar i drag ovek. Dobro smo se slagali od trenutka kad smo se sreli. Bila sam oduevljena kad sam ula da emo provesti leto u planinskom odmaralitu veoma blizu mestu gde su tea Ferdinand i tetka Rafaela iveli sa svojom decom. To leto je bilo divno, i esto su mi dozvoljavali da idem u etnju po planini sa ocem i tea Ferdinandom. ume i planinske livade su bile velianstvene, a ja sam uivala u lepoti penjanja na planinske vrhove s lepim pogledom i gledanju s visine na gradove i sela sa svim njihovim kuercima. Da, tamo gore bila sam srena! Ali dole, u porodinom krugu, moja srea je bila mnogo manje potpuna. Greta je bila mnogo razliita od mene i uvek je elela da se igra neto drugo, dok je majka bila zauzeta oko naeg malog brata. Nije imala vremena da mi pokae kako da pravim predmete svojim malim rukama, niti da odgovara na beskrajni niz mojih pitanja. Oseanje da sam sama je narastalo i poprimilo takve razmere da sam se postepeno povukla od drugih i prestala da uestvujem u bilo emu to su radili. Uza sve to, majino miljenje je bilo prosto da sam neposluna. Jedne veeri, kad smo kretali na spavanje, majka me je izgrdila to se vraam tako kasno iz bate i to neu da idem da spavam. Ja 41

Inicijacija sam se namrtila i nisam nita rekla. Ali, kad je majka nastavila da me grdi i nazvala me neposlunim detetom, razgoropadila sam se i rekla: "Vidim da me uopte ne voli. Za mene je najbolje da pobegnem i napustim te zauvek." Majka je ljutito odgovorila: "Hajde pobegni i idi gde hoe!" Istrala sam iz kue, niz stepenice, kroz veliku batu, napolje na iroku stazu u umi, i uputila se prema planini. Ba prethodnog dana pela sam se na tu planinu s ocem i tea Ferdinandom. Prilino daleko, visoko na planinskoj kosi, videli smo jednu veliku peinu poznatu kao "razbojnikova peina". Htela sam da tamo provedem no da bih smislila ta dalje da radim. U mraku nisam videla utabanu stazu, pa sam se probijala kroz bunje i drvee, granje i lie dok sam se pela vazunom linijom uzbrdo prema "razbojnikovoj peini". Iznenada, daleko iza mene, ula sam majin glas. Zvala me je po imenu. Stajala sam mirno za trenutak, a zatim nastavila da se buno penjem kroz bunje. Majka me je pozvala nekoliko puta zaredom; potom sam je ula kako uri za mnom. Verovatno me je ula kako se probijam kroz bunje. Stigla me je, zgrabila me za ramena i pitala uzbueno: "Zar se ne plai da e te pas ujesti? Zar si potpuno poludela?" Nisam odgovorila. Zato bih se brinula o psima? Bila bih u stanju da se odbranim, ali ja sam elela da pobegnem! Da odem u svoj pravi dom, gde bih bila stvarno kod kue, daleko od ovih stranih ljudi, daleko od ove strane okoline gde me niko ne razume. Ljudi su bili dobri prema meni, i puni ljubavi, eleli su mi najbolje, ali bili su mi strani, bili su drugaiji od mene i drugaiji od ljudi koji ive tamo gde sam kod kue. Ile smo kui u tiini, i ja sam sa sigurnou oekivala da budem strogo kanjena. Meutim, na moje veliko iznenaenje, ni majka ni otac nisu rekli ni rei. Kad smo majka i ja ule u sobu, otac me je pogledao donekle radoznalo i kao da se pomalo zabavlja. Jedina kazna bila mi je to me je majka stavila na spavanje i izala ne poelevi mi laku no. Sutradan roditelji su se ponaali kao da se nita nije desilo. Ipak, mogla sam jasno da vidim da je majka uplaena mojim pustolovnim ponaanjem, dok je otac priznao i potovao moju hrabrost. Porasla sam u njegovim oima. Meutim, to se mene tie, nisam se oseala ni odvano ni hrabro. Bila sam samo ono to sam. 42

elim da pobegnem A Greta, uvek posluna, uvek pristojna, uvek lepo obuena, gledala me je s visine kao da sam kriminalac, skreui pogled od mene. A ja sam je gledala srca prepuna prezira zbog njene kukavike poslunosti! Sledee zime nisam se vratila u kolu jer sam i dalje bila veoma bleda i zato to mi je bilo izuzetno teko da ustajem rano ujutru. Privatni uitelj nam je dolazio u kuu i pokuavao da mi natrpa svata u glavu...injenice koje su mi bile strano dosadne. Geografija! Zato bih morala da uim podatke o zemljama koje ne poznajem? Ako hou da nauim o tim zemljama, otii u tamo kad odrastem, mislila sam, i tako neu morati vie da uim o njima. A dok ih ne poznajem, zato bi iko eleo da mi utuvi u glavu kako te zemlje izgledaju? Dok mi je tutor priao o Paragvaju, Nikaragvi i Venecueli, ja sam sluala kako gas tiho iti u lampi. A kad je zavrio svoje predavanje o Junoj Americi, upitala sam ga da li je i on uo utanje gasa u lampi. Odgovorio je vrlo blago da bi trebalo sad da sluam njega, a ne lampu. "Ali lampa je mnogo interesantnija," rekla sam. Kasnije je on otiao kod majke i dugo su razgovarali o tom udnom detetu koga mnogo vie zanima zato gas uti u lampi nego geografija. A poto je moj uitelj otiao, majka me je dugo i ozbiljno "prekorevala" objanjavajui mi zato treba da uim. "U redu, u redu, bie mi drago da uim, ali hou da uim neto drugo, a ne ono to biste vi hteli," rekla sam. Majka je ostala postojana i kazala da u morati da polaem ispite u koli. Zato u morati da uim predmete koji su dati kolskim programom. Pokuala sam da joj objasnim da smatram da je takvo uenje nezanimljivo, dok je majka pokuavala da mi pojasni da ipak moram da uim; mi se jednostavno nismo razumele, i meni je dozlogrdilo. elela sam da pobegnem! elela sam da saznam istinu, elela sam da se vratim svojim pravim roditeljima, elela sam da ivim meu svojim sopstvenim narodom gde ne bih morala da uim tako neto, gde bih mogla da radim ta hou, gde bih mogla da sviram, ne samo dosadne vebe za prste, gde bih imala slobodu -jednom rei - gde bih bila kod kue. Malo pomalo stekla sam naviku da sedim na fotelji u mranom kupatilu, s nogama koje su visile, i mozgajui u tom sumraku ta da radim. Htela sam da odem odatle... i odem kui...mojoj pravoj kui! Nisam se usuivala da to kaem majci, jer sam znala da bi bila veoma ljuta; zato sam mislila da bi verovatno bilo najbolje da joj objasnim 43

Inicijacija svoju odluku u pismu koje bih mogla da joj dam u prikladnom trenutku. Majka je bila veoma zauzeta mojim malim bratom. Ona je bila majka entuziasta koja nikad nije poveravala svoju decu strancima. Dojila je, kupala i brinula se za svu svoju decu sama. Zbog toga sam imala mnogo prilika da joj napiem svoje pismo u deijoj sobi. Napisala sam vrlo pristojno, a ipak vrlo jednostavno, da vrlo dobro znam da nisam njeno dete, da ona i otac nisu moji istinski roditelji, da su me oni verovatno nali negde i doneli me sa sobom kui, to je bio in zbog koga su verovatno zaalili poto nisu mogli da me vole, i zato bih ja volela da me odvedu natrag, to je bre mogue, gdegod da su me nali. Objasnila sam joj kako sam ovde bila strano nesrena i da ne elim vie tu da ostanem nizata na svetu. Nastavljala sam da objanjavam da bi to verovatno bilo najbolje i za nju poto bi uskoro bila osloboena, jednom zauvek, sve brige i sekiracije koju sam joj zadala. Na dnu pisma napisala sam "Ljubim ti ruku" i svoje ime. Moje pismo je bilo zavreno. Ali nisam se usudila da ga predam. Zato sam ekala povoljnu priliku. Jednog lepog popodneva neki majini prijatelji i roaci su bili u naoj kui u poseti. avrljali su prijatno, divili se nama, deci, i naem novom bratiu - nas troje smo svi nosili svoja najlepa odela - onda su otili u trpezariju gde je bio postavljen sto, a kafa i kolai ih ekali. U tom krugu gospoa, moja majka je bila stvarno armantna, sedei na zaelju stola kao to je bila navikla. Bila je blistavo lepa, vesela i smirena i pomislila sam da je to trenutak da joj predam pismo. Sigurno sad nee biti ljuta. Saekala sam dok sve gospoe nisu popile kafu i onda se prikrala iza majine stolice. Dok je ona avrljala sa svojom susetkom uspela sam da provueni ruku oko njenog struka i spustila joj pismo u krilo. Majka me je primetila odmah kad sam se uunjala u sobu, jer nije volela da se mi, deca, meamo sa odraslima. Trebalo je da ostanemo u deijoj sobi i izaemo samo kad nas pozovu. Poto je bila zauzeta oko gostiju, nije mogla odmah da me pita ta hou. Kad sam joj unula pismo u krilo, pogledala me je irom otvorenih oiju u kojima se ogledalo iznenaenje, stavila pismo u dep i nastavila da aska sa gostima kao da se nita nije desilo. Bilo mi je veoma drago to sam izabrala tako pogodan trenutak! Ali, te veeri, poto su gosti otili i otac se vratio kui, izbila je oluja. Oluja koju nisam oekivala! Majka je bila stvarno veoma uplaena i neuobiajeno uzbuena. Dala je ocu moje pismo i, sva 44

elim da pobegnem potresena i rastrojena, rekla mu: "Ovo dete je sigurno potpuno ludo; pogledaj ta mi je napisala." Onda, okrenuvi se ka meni, izlila je svoj bes: "ekaj samo, mlada damo, ako ti mi nismo dobri roditelji, moemo da budemo sasvim drugaiji. Onda e imati druge roditelje, i veruj mi da e zaaliti!" Otac je proitao moje pismo s velikim zanimanjem i primetila sam da je naao da je veoma zabavno. Uopte je bilo vrlo teko uznemiriti oca, a sigurno se nije uznemirio zbog mog pisma. Pogledao me je ispitivaki i upitao: "ta hoe da kae time da eli da se vrati svojim "istinskim" roditeljima? Ko misli da su ti "istinski" roditelji? I gde su oni? Ti aava mala devojice!" - i to je bio kraj ovog pitanja to se oca tie. S druge strane, majka je bila veoma uzbuena, i danima je priala s bakom, tetka Adi i ujka Stefijem o mom pismu, ak ga pokazujui najboljem prijatelju mog oca, porodinom lekaru. Na lekar je bio veoma dubokouman i misaon ovek, visoko obrazovan u prirodnim naukama, prijatelj i savetnik svim lanovima porodice po svim pitanjima koja se tiu due i tela. Majka je bila veoma ogorena zbog mog ponaanja i rekla mu je da, kao to je njemu dobro poznato, cela naa porodica ini sve to je mogue da me usrei i da sam ja jedno nezahvalno dete, jer uprkos onome to cela moja porodica ini za mene, ja jo uvek elim da odem i da ih napustim. "I gde hoe da ode, ti ludo malo dete, samo mi reci gde hoe da ode?" Neprestano me je pitala. Ali to je bilo neto to ni ja sama nisam znala, pitanje na koje bih elela da mi majka i otac daju odgovor! Ja sam htela da saznam neto o mestu na kome su me nali, mestu odakle su me doveli! Na porodini lekar, sa svojim mirnim plavim oima, pogledao me je ispitivaki i zapitao me vrlo iskreno, kao to bi pitao nekog odraslog: "ta si mislila pod tim, dete, reci mi otvoreno samo ta si mislila." Ali ja vie nisam mogla i nisam htela da priam o tome. Samo sam elela da se vratim nazad, nazad odakle sam dola, odakle su me doneli. Gde sam bila kod kue, gde bih bila opet meu ljudima kao to sam ja. Ali shvatila sam da ne mogu da postignem svoj cilj. Morau da ostanem tu. Shvatila sam da ovi ljudi znaju isto tako malo, ili ak i manje, o mom poreklu nego ja. Tako nisam mogla da oekujem da mi pomognu da pronaem reenje ovoj zagonetki. Svojim pitanjima sam ih samo uvredila i uplaila. Shvatila sam da je moje pismo bilo 45

Inicijacija veliko razoaranje za majku, a ja to nisam elela! Vratila sam se u deiju sobu gde sam nala Gretu koja je gledala u zemlju da bi izbegla da se susretne s mojim pogledom...da bi izbegla da mora da gleda tako podlo malo dete. Oseala sam se kao neki kriminalac. Ne, cela stvar je bila potpuno beznadena! Nikad vie nisam priala o tome. Malo pomalo porodica je zaboravila ceo ovaj dogaaj, i malo pomalo na moju duu se spustio veo koji je postajao sve gui i gui. elela sam da izbegnem da i dalje mislim o svom pravom zaviaju, poto je izgledalo potpuno nemogue da saznam bilo kakve detalje o tome. Otprilike u to vreme - bilo mi je oko sedam godina - otac je jednom dok smo jeli rekao neto o ljudskom biu kao "kruni stvaranja". "Kako to misli, oe?" pitala sam. "Jednostavno da je ovek najsavrenije razvijeno bie na zemlji. Nema nieg uzvienijeg". Bila sam prosto zapanjena. Kako je mogue, mislila sam, da otac, koji ima tako briljantan um, koji zna odgovore na sva pitanja, i koji uvek nadmai sve u svakoj raspravi - ne zna da nad ljudskim biem postoje...kako bih ih u stvari nazvala?...divovi ili giganti - ne po fizikoj veliini ve po znanju i moi - koji se uzdiu nad nama, ljudskim biima, vodei nas svojim moima i pomaui nam da napredujemo na putu naeg razvitka? Bacila sam pogled na oca da vidim da li moda on ne eli da govori o tim superiornim biima, ili stvarno ne zna nita o njima. Posmatrala sam mu lice i videla da je potpuno ubeen dok govori o oveku kao kruni ostvarenja prirode. Nisam se usudila da dalje postavljam bilo kakva pitanja, jer sam nekako imala dubok utisak da "On" ne voli da priam o tajnama s neupuenim ljudima. ovek mora da ume da uti. Ali trenutak kasnije skoila sam kao uasnuta. "On? - ko je taj ije samo postojanje uzimam zdravo za gotovo, verujui da se podrazumeva da je "On" uvek sa mnom, da je "On" uvek kraj mene spreman da mi pomogne? Ko je taj "On" na koga diem pogled tako ponizno, kome beim traei utoite kadgod se oseam usamljeno ili neshvaeno...od koga mogu uvek da oekujem apsolutnu ljubav i razumevanje...koji mi nikad ne sudi i nikad me ne osuuje, ve me uvek prvo saslua, uvek me shvata ozbiljno, uvek mi pomae i nikada...nikada., .nikada me ne naputa. Ko i gde je "On"? I dok sam tragala za odgovorom na to pitanje, iznenada su se pojavila pred mojim okom 46

elim da pobegnem razuma dva tamno plava, sveljubea, sveznajua, svemona oka, oka tako neizmerno duboka i beskrajna kao sam nebeski svod... elim da uzviknem Njegovo ime, ali slova su zakopana preduboko u mom seanju, moje razmiljanje nije dovoljno jasno da ih izvue iz mene na povrinu. Onda iznenada primeujem da sedim za naim porodinim stolom, da majka sedi na jednom kraju stola, s mojim malim bratom na krilu, dok mu kaikom stavlja zalogaje ovsene kae u otvorena usta... i moja vizija nestaje. Celog popodneva sedim za svojim pisaim stolom, pokuavajui da nateram svoj um da iznese na videlo iz nesvesnog dela mene seanja koja su tamo, koja ja naprosto ne mogu sasvim da pojmim. Ponekad mutne i zamagljene slike iskrsavaju preda mnom. Hou da ih dohvatim, ali one odmah ponovo iezavaju... Ali, jedno mi je postalo jasno: tokom celog perioda u kom sam bila svesna na ovoj zemlji, uvek sam nosila u sebi sliku nekoga koga sam, jednostavno i sasvim kao da se podrazumeva, zvala "On".

47

Jednog dana majka je primila poziv da poseti roaku koja se, sa muem i sinovima, preselila i ivela u gradu. Cela porodica je izala iz kue da nas doeka. Dva deaka su nas promatrala kritino, a nas dve devojice smo ih temeljno ispitivale, svi u tiini dok nas tetka nije poslala u deiju sobu. Iznenada smo se nale u svetu malih deaka. Oni su imali voz koji je iao po inama, malu tamparsku presu i arobnu svetiljku. Sve je to na mene ostavilo veliki utisak, ali ono to me je najvie uzbudilo bila je injenica da su deaci imali mnogo knjiga. Sve knjige ila Verna! Divno smo se proveli, i otili smo kui kad je ve bilo kasno uvee. Nae dve porodice su bile u potpuno harmoninim odnosima, i odonda smo se viali jednom nedeljno. Ta popodneva su bila prijatna i ugodna, a deaci su bili dobro vaspitani i sreni. Pod uticajem onog to sam jednom proitala u nekoj knjizi, uvek sam tragala za nekom vrstom "venog ujedinjenja u prijateljstvu", ali moje prijateljice u koli su me ismejavale. One nisu bile zainteresovane za takve "gluposti". Sad sam predloila deacima da sklopimo "sporazum o venom prijateljstvu". Oni su smatrali da je to odlina ideja. Meutim, mlai deak, koji je imao jaku volju i stoga bio sklon da bude kolovoa, rekao je da emo morati da pokaemo svoj potpis. Tako je svako od nas bio obavezan da napie svoje ime na paretu papira. Dva deaka i Greta su napisali svoja imena s prvim slovima veoma velikim i opremili ih svakojakim kitnjastim zavijucima; ostala slova su napisali to neitkije, zavravajui ih impresivnim zavijutkom. Ja sam nalazilada su sva ta ukraavanja povrna i napisala sam svoje ime jednostavnim, jasno itljivim slovima. Poto je pogledao potpise, mlai deak se okrenuo k meni i obratio mi se glasom punim prezira: "ta? Ti hoe da sklopi sporazum o venom prijateljstvu, hoe da bude lan jednog bratstva pri48

eznem za ujedinjenjem jatelja, a nema ak ni pristojan potpis? Ne moe da se pridrui naem pobratimstvu dok ne bude imala pristojan potpis!" Bila sam duboko razoarana, poraena, utuena. im sam stigla kui i okaila eir i kaput, poela sam da vebam svoj "potpis". Napisala sam svoje ime hiljadu puta, poinjui prvo slovo divovskom krivinom i vrljajui ostala slova potpuno neitko. Pokuavala sam da oponaam potpis naeg porodinog lekara koji je pisao tako potpuno neitke recepte. Zatim sam zavrila svoje umetniko delo jednom dugakom linijom koja je krivudala napred nazad preko stranice. Bilo je to izvetaeno. Bilo je to sve sem istinskog i stvarnog. Ali sledee subote mogla sam da pozdravim svoja dva prijatelja ponosno: "Sad samo pogledajte ta imam...Sad i ja imam potpis!" Dva deaka i Greta su prouavali moje umetniko delo, onda je mladi rekao: "Dobro. Potpis ti je i dalje suvie itak, ali emo ga ipak prihvatiti i primiti te kao lana naeg bratstva." Oekivala sam da u biti srena sad kad mi se elja ispunila, ali, zaudo, nisam mogla. Ne! Neto nije bilo kako treba. A kad sam se vratila kui, stojei pred ogledalom i gledajui se oi u oi s "nevidljivom" sobom, zaula sam u sebi glas: "Tvoj potpis je bio laan. To nije bila tvoja slika. Veruje li da moe da dobije istinito preko lanog? Istinsko prijateljstvo lanim potpisom? Ljudi koji ne mogu da prihvate tvoj pravi potpis ne mogu da budu tvoji pravi prijatelji..." Okrenula sam se od ogledala tuno i otila na spavanje. Nisam vie mogla da koristim potpis koji sam tako dugo uvebavala. Smuio mi se. Znala sam da je "veno prijateljstvo u ivotu i u smrti" bilo isto tako vetako kao i moj "potpis" i da ova dva deaka nemaju ni najnejasniji pojam o vrsti prijateljstva koje sam traila - pravo, istinsko, veno prijateljstvo koje je iznad vremena i prostora! I bila sam sama u potrazi za istinskim prijateljstvom, potrazi za ujedinjenjem...sama...sama.

49

U uzrastu od devet godina doivela sam neto to me je mnogo potreslo i to iskustvo se jasno izdvaja u mom seanju. Moj mali brat, koga sam neno volela, imao je samo dve godine. Razboleo se, ali na lekar nije mogao da odredi uzrok njegove patnje. Bila sam u sobi dok je on leao na krevetu s majkom koja je sedela kraj njega. Iznenada, dete se trglo iz dubokog sna, razrogaenih oiju punih straha koje su zurile u pravcu vrata i povikao: "Majko, majko, Crveni ovek... Crveni ovek dolazi da me ugrabi!" Dete je mahalo svojim sitnim ruicama kao da se bori protiv nekoga, a onda povikalo iz petnih ila: "Majko! Pomozi mi! Crveni ovek!"...i palo u nesvcst. Majka je poskoila, uhvatila ga u naruje, poloila ga neno natrag u krevet i odmah poslala po doktora. Dok smo ekali, pitala sam: "Majko, ko je taj Crveni ovek koga je on video?" Majka je odgovorila: "Nita stvarno, duo. On samo vidi neke stvari... halucinacije... u groznici." Kad je lekar stigao, ustanovio je da dete ima zapaljenje plua. Jadna majka! Cele tri nedelje nosila je dete danju i nou u rukama, ne spavajui i ne ostavljajui ga samog ni za tren. Ja sam bila prestravljena dok sam gledala kako mi se brat estoko bori za ivot i majka da spase svog sina jedinca. Bilo je to moda po prvi put u mom ivotu da sam potpuno otvorila srce prema majci; i moda po prvi put u mom ivotu da sam videla da je materija od koje je njeno srce sainjeno ljubav i samo ljubav. Ja sam takode proivela kroz taj period u strahu i drhtei za bratovljev ivot, i od tog doba oseala sam da stvarno pripadam mojoj porodici. Kada se on konano oporavio, radovala sam se bezgranino kao i ostali u porodici. Najzad sam poela da se oseam "kod kue" na tom mestu. Meutim, nisam zaboravila "Crvenog oveka". Majka je uzalud pokuavala da me ubedi da to nije bilo neto stvarno. Moj brat ga je 50

Crveni ovek video - neto ga je navelo da vidi crvenog oveka - i to je trebalo da ne bude nita stvarno? ta je moj brat video ostalo je za mene otvoreno pitanje o kome sam premiljala dugo i esto. U to vreme nisam ni sanjala da u jednoga dana - mnogo, mnogo godina kasnije odgovor nai u Indiji. Godinu dana posle toga preselili smo se u drugi kraj grada gde je bilo mnogo drvea i gde su kue bile okruene lepim batama. S prozora naeg novog doma mogli smo da gledamo napolje u svim pravcima prema brdima i planinama. Vratila sam se u kolu, i opet je za mene poela stara pria. Druge devojice iz kole sam ja zbunjivala isto toliko koliko i one mene. One su se igrale lutkama, a meni je to bilo strano dosadno. A ja sam itala knjige za koje su one mislile da su isto tako nezanimljive. to sam postajala starija, to sam sve grozniavije itala. Ne samo knjige koje smo mi, deca, dobijali, nego i sve knjige u oevoj biblioteci. Tu sam nala komplet tomova koje su me naterale da ponem da itam jo lakomije nego ranije. Sabrana dela ekspira! Gutala sam jednu knjigu za drugom. One su na mene ostavile tako dubok utisak da prosto nisam mogla da prestanem da itam. Po ceo dan nisam mogla ni na ta drugo da mislim. Ponaala sam se kao mesear koji hoda u snu. Za vreme obroka nisam ak ni ula ta mi ljudi govore. I dalje bih ponovo postavljala na pozornicu lice junaka ili junakinje pojedine tragedije ili komedije koju bih upravo itala. Prvo sam proitala sve tragedije, jednu za drugom, ivei u stanju dubokog emotivnog nemira. Onda su stigle na red komedije koje su me razveseljavale toliko da sam se stalno tresla od smeha na naoj sofi. Pored ekspira, postojao je jo jedan komplet debelih knjiga pod nazivom Etnografska istraivanja koji mi je mnogo znaio. Tu sam nala opise svih vrsta rituala u oblasti praznoverja i crne magije. U tim tomovima proitala sam stvari koje su bile zaprepaujue nove i koje je bilo teko razumeti: sujeverja o ljubavi, recepte za pripremanje ljubavnih napitaka, i druge opskurne obrede koji se tiu ljubavi i seksa. Poto sam provela poprilino vremena itajui neke od najfantastinijih stvari, ispalila sam na majku neka pitanja kao rafale: "Majko," pitala sam, "moe li da uini da te neko zavoli ako uzme utu repu, izdubi rupu kroz nju od vrha do podnoja, pljune kroz rupu tri puta, onda uzme repu u pono i baci je preko kue osobe koju voli? I da li je istina da ako uzme pare spavaice neke 51

Inicijacija devojke, spali ga i i ispee ga u kolau, da e se osoba koja pojede kola zaljubiti u devojku ija je spavaica i raditi sve to ona eli? " Majka me je pustila da zavrim s pitanjima, dok joj se izraz lica menjao od zaprepaenja do uasnutosti. Konano je prasnula: "Pobogu! Gde si ula sve te jezive gluposti? Jesi li razgovarala s veerkom? Koliko puta sam ti zabranila da raspravlja o osetljivim pitanjima s kuvaricom ili veerkom! Gde si ula sve te grozne crnomagiarske gluposti? Reci mi smesta!" "Majko," odgovorila sam, nadmono sigurna u svoju nevinost. "Ne uzbuuj se. Te stvari ne mogu biti tako strane ako jedan naunik provodi vreme prouavajui ih. Proitala sam ih u naunim knjigama iz oeve biblioteke, u Etnografskim istraivanjima." Bilo je to dovoljno da natera majku da otri do oevog ormana s knjigama koji je brzo zakljuala, zadravajui klju i uvajui ga. Odonda mi je bilo doputeno da itam smo ono to mi je ona davala. Da bih dobila na drugi nain nedostupne informacije, zamolila bih majku s vremena na vreme da mi da neki tom enciklopedije u kome bih proitala o nekoj biljci ili ivotinji o kojoj smo uili u koli. I postarala bih se za to da taj tom sadri pojedinu re koja me je interesovala mnogo vie od te biljke ili ivotinje. Onda bih otila u deiju sobu i temeljno prouila ono to sam elela da saznam. Tako sam s majinim izriitim doputenjem - i pomoi! - itala jednu po jednu pojedinost zabranjenog podatka, dok je majka ivela u blaenom neznanju to se tie pravog predmeta moje panje. to je jo bolje, majka mi je sama odala injenicu da mogu da saznam svakojake uzbudljive stvari o sujeverju od nae veerke. to sam bre mogla potraila sam priliku da potajno razgovaram s njom. Tako sam uspela da ujem neke od najuasnijih pria o duhovima, praznovericama i vradbinama sve dok nisam dospela u stanje takve prestraenosti da se vie nisam usuivala da sama uem u mranu sobu. Onda me je jednom ujka Stefi pitao zato se bojim. "Zato to bih mogla da vidim duha," rekla sam. "O, znai to je to! Hoe da zna jedan lak nain da se odbrani?...Samo zvidi stvarno glasno, i svi duhovi e se momentalno razbeati glavom bez obzira" odgovorio je. Odonda sam stalno zvidala, dok sam istovremeno dalje prekopavala po priama o duhovima. Tako sam, s jedne strane, proirila znanje o najniim nivoima misticizma, a s druge, natproseno razvila vetinu zvidanja. 52

Proveli smo to leto na velikom jezeru u unutranjosti, gde smo boravili zajedno sa nekim naim roacima. Ba ovo leto se ivo istie u mom seanju zbog dogaaja o kojima u razmiljati tek mnogo, mnogo kasnije. Majka je i dalje bila veoma zaposlena oko mog malog brata i tako sam ja imala malo vie slobode. U drutvu jedne devojice mojih godina bilo mi je doputeno da tumaram po selu i oblinjem parku i livadama. Majka je mislila da idem kod svoje drugarice, dok je njena majka mislila da ona ide kod mene. Umesto toga, mi smo lutale po selu i njegovoj okolini, pokuavajui da zadovoljimo nau devojaku radoznalost. Na obali jezera nalazio se niz vila i mi smo posmatrale jednog cigania kako se penje do svake vile redom, svira nekoliko melodija na svojoj violini, i prua ruku za novac. Iznenada mi je palo na pamet da je moja baka zaradila mnogo para odravajui koncerte, i upitala sam se da li bih i ja mogla da zaradim neto para. Moja mala prijateljica je uvek slepo inila tagod bih joj ja rekla da uini; tako smo se nas dve popele do svake od vila, pravo do trema ili u batu gde su ljudi sedeli, i ja sam recitovala po jednu pesmu. Ljudi su bili veoma iznenaeni, ali kad je moja prijateljica obila krug pruajui tanjir, svi su spustili neto novia u njega, neki vie, neki manje. Svi su se od srca smejali na na raun, a jedna gospoa je pitala da li moja majka zna ta ja radim. "Ne," odgovorila sam, "ovo je na privatni poduhvat. Majka ne zna za to." "Ba kao to sam i mislila," rekla je gospoa, "zato vas dvoje dcce sad ne otrite kui." 53

Inicijacija Perspektivni poslovni poduhvat se zavrio tog istog dana. Poto smo podelile novac, otila sam kui i ispriala kako sam zaradila neto para, ponosno pokazujui mnogo novia, niklovanih i i bakrenjaka. Majka samo to se nije onesvestila. "Pobogu!" povikala je. "Gde si, za ime sveta, dola na takvu ideju? ta e ljudi pomisliti? Bruka nas!" "Zato?" pitala sam ja. "Baka zarauje novac svojim izvoenjima. I mali ciganije zaradio novac. Pa ta je to sramota ako ja zaradim novac recitujui poeziju?" "Samo pokuaj da razume, ti glupava budalice," odgovorila je majka, "da tvoj otac ima visoki poloaj s ugledom u celom naem narodu, i ti jednostavno ne moe da radi takve stvari!" "Kakve veze otac ima s tim ta ja radim? Otac je otac, a ja sam ja. Ja nemam visoki poloaj, pa zato ne bih zaradila neto novca? Svaki posao je poten ako ga neko radi poteno. A stvarno sam vrlo lepo recitovala!" ponosno sam zavrila svoju argumentaciju. Majka je ljutito frknula: "Ti jednostavno ne razume. A za kaznu to radi tako neto i to mi protivrei, ne doputam ti da izae iz dvorita!" Tako mi se desilo da sam izgubila slobodu, ali ova epizoda je imala dalje posledice. Moj deda-stric, koji je iznajmio drugu polovinu vile za sebe i svoju porodicu, bio je prijatna osoba blagoslovena velianstvenim smislom za humor. Kada je uo da sam recitovala poeziju u vilama du obale, eleo je i on da me uje. Nae dve porodice su uvek zajedno obedovale i te veeri moj deda-stric je predloio da odrecitujem neto posle veere. Nisam imala nita protiv. Odrasli su svi seli u krug, dok sam ja stala u centar i poela da recitujem neke pesme koje sam nauila u koli. Deda-stricu su se dopale i eleo je da uje jo. "Ali, ja ne znam vie nijednu," rekla sam. "Onda nam ispriaj neto, tagod hoe." "Mogu li da vam ispriam jednu priu iz knjige koju sam dobila kao nagradu to sam dobro poloila ispite?" upitala sam. "Naravno," rekao je deda-stric, "samo napred." Poela sm da priam prie iz Vikara iz Vejkfilda. Meutim, nisam se zadovoljila samo time da ih priam, glumila sam ih kao da sam na sceni. Na taj nain sam prikazala animiranu priu o tome kako je vikar iz Vejkfilda vodio sveti ivot, kako se jedan mladi upoznao s njegovom erkom, Olivijom, i najzad pobegao s njom. Nisam imala ni 54

Moja budunost se pokazuje najneodredeniju predstavu ta to znai pobei tako s nekim, pa tako nisam znala zato je vikar bio tako uzbuen. Samo sam priala priu onako kako sam je proitala u knjizi. Nastavivi sa svojom improvizovanom monodramom, priala sam o sastanku ljubavnika u mraku i o slatkim i nenim reima koje su aputali jedan drugom, kako je vikar urlao od besa i dohvatio pitolj, i najzad kako ga je njegova blaga ena smirila gurnuvi mu Bibliju u ruku... Dotle su se svi odrasli ve presavijali od smeha, a kad sam ja htela da prestanem, deda-stric je uporno eleo da uje vie o vikaru. Nita mi nije preostalo osim da nastavim, a to ih je jo vie nasmejalo. Smejali su se kao da priam najsmenije prie na svetu. A ja sam priala tragediju! Kad sam zavrila, deda-stric me je uzeo za ruku i privukao do mesta gde je sedeo. "Kai mi gde si ula sve te prie," pitao je. "Da," majka je ponovila kao odjek, "ba to bih i ja htela da znam!" "Iz knjige koju sam dobila u koli kao nagradu," odgovorila sam. "Divno!" rekla je majka, pomalo uznemireno, ali i dalje se smejui. "Kako mogu ti ljudi u koli da daju takve knjige deci?" "Pusti to, Lilijan," rekao je deda-stric, "oni sami sigurno nisu proitali knjigu i nesumnjivo su mislili da knjiga o vikaru mora da bude puna neeg svetog i bezazlenog. Nisu shvatili da Sluge Gospodnje ponekad imaju erke. Samo se opusti, Lilijan, i pusti je da nam ispria jo neke prie sledei put. Ono to ima u glavi ionako joj ne moe izbaciti. A dugo se nisam tako slatko nasmejao!" Odonda sam morala da odravam predstave svake veeri. Pored naeg porodinog kruga, moja publika je uskoro poela da ukljuuje prijatelje iz susedstva koji su dolazili da me uju kako priam prie koje sam ranije proitala u knjigama. One su ukljuivale neke od ekspirovih tragedija, i ja ponovo nisam mogla da razumem ega to ima u ovim duboko traginim scenama to se odraslima ini smenim. Uprkos njihovom veselju, odglumila sam scenu u kojoj kraj Lir, sam i naputen, isputa svoj poslednji dah na samrti - a odrasli su se grohotom smejali!... U Riardu III izvela sam kroz scenu u kojoj svi umiru jedan za drugim, jedan najedan nain, drugi na drugi, a ja sam demonstrirala kako; do tog trenutka odrasli su ve skoro pucali od smeha. Kako, pitala sam se, ljudi mogu da se smeju tako traginim dogaajima u kojima toliko mnogo ljudi umire? To nije smeno! To je strano, mislila sam, dok sam nastavljala svoje izvoenje smrtno ozbiljna. 55

Inicijacija Kako u se esto - kako veoma esto - u kasnijim godinama seati te male devojice koja je bila tako ozbiljna i tako samopouzdana dok je priala prie i izvodila predstavu. Moja kasnija sudbina u ivotu se ve pokazala. ak u tom ranom uzrastu, navikla sam se da iznosim na videlo pojedinosti iz svog unutranjeg sveta - divne, boanske, istinite stvari - bez obzira da li moja publika razume moje istine ili ne. Ja govorim zbog istine same po sebi, i vaan je samo jedan jedini slualac: Bog!

Leto je prolo i mi smo doli kui. Te zime odluila sam da prestanem da nosim odeu za male devojice i da se obuem kao klovn. Jednostavno nisam mogla da nadvladam oseanje da nisam ona ko sam, i da sam u stvari neko drugi. ak iako sam prestala da govorim o tome, nisam mogla da nadvladam to oseanje. Naprotiv, samo se uvlailo dublje u mene i bilo aktivno u mojoj podsvesti. Molila sam i nastavljala da molim sve dok moja dobroduna majka vie nije mogla da kae "ne". Svojim rukama mi je napravila pravi klovnovski kostim, stvarno lep. ak mi je kupila dve arene klovnovske kape i otada sam ila u toj odei. Bilo mi je ogromno zadovoljstvo da vebam na trapezu i da letim u krug, oponaajui kod kue sve to sam videla u cirkusu. Visei naglavake i videi svet naopake oseala sam se slobodnom. U to vreme nisam jo znala da psiholozi zovu klovna "tipom osobe koja menja personalnost". Pored svojih amaterskih cirkuskih akrobacija, stekla sam naviku da zauzimam udne i neuobiajene poloaje tela. Isprva su moji roditelji bili iznenaeni i smejali su mi se; onda su ubrzo nai roaci i prijatelji bili razveseljeni i zabavljeni "kominim" poloajima u koje sam stavljala razne delove tela. Gdegod da sam ila, traili su mi da pokazujem te poze. Ja sam ih izvodila mahinalno, ne mislei uopte zato ih izvodim. Samo sam primeivala da mi one ine da se oseam dobro, da u izvesnim poloajima mogu bolje da uim, i da, kad sam umorna, mogu opet da se osetim iznenaujue sveom za samo nekoliko minuta pomou sposobnosti da sedim u izvesnim drugim poloajima. Ostatak porodice se smejao mojoj "aavoj" navici i majka se postepeno privikla da me vidi u nekom od nemoguih poloaja 56

Moja budunost se pokazuje kadgod bi ula u moju sobu. U poetku mi je drala predavanje kako jedna "dobra devojica" mora da sedi na stolici i ne sme da dubi na glavi ili izvre noge u nemogue poloaje ili da ih okai preko ramena. Blagovremeno, meutim, ostavila me je na miru s tom mojom novom idiosinkrazijom. Za mene su ovi razliiti poloaji tela bili neto to se podrazumeva. Oni su mi bili u krvi, uivala sam u njima bez mnogo razmiljanja, i jedino to me je udilo bila je reakcija ljudi oko mene koji su svi bili iznenaeni neim to je tako oigledno. Jednom prilikom, u toku leta, dok je moja familija bila u poseti tetka Rafaeli na nekoliko nedelja, obiao nas je jedan gospodin, koji je mnogo vremena proveo na putovanjima po Dalekom Istoku, i koji je znao zanimljive prie o ovim udaljenim mestima. Nas decu su predstavili tom oveku i, kao i obino, nai roditelji su mu ispriali ta umemo da radimo. Tetka Rafaela mu je, smejui se, kazala o mojoj izuzetnoj navici da zauzimam udne poze s iskrivljenim nogama koje niko drugi nije mogao da oponaa, osim moda neki indijski gumeni ovek. Legla sam na pod, a poto sam uvek bila postiena kad su ljudi priali o meni - oseajui se neudobno da samo "virim" iznad zemlje - zauzela sam poloaj u kome sam mogla potpuno da sakrijem glavu, pruajui gledaocima utisak da je ona odseena. Odrasli su se smejali. Zatim sam demonstrirala nekoliko drugih "tekih" poloaja u kojima sam toliko uivala. Na neobini gost je posmatrao moju predstavu neko vreme ne nasmeivi se i najzad povikao zaprepaeno: "Pa ovo dete izvodi tipine Joga vebe! Gde si ih nauila, mala devojice?" Okrenuo se ka meni. Nisam znala ta znai re "Joga"; zato sam odgovorila da mi niko nije pokazao te vebe i da ih radim samo zato to mi se sviaju i to se posle oseam bolje. ovek nije hteo u to da poveruje i gledao me je dugo i ispitivaki, klimajui glavom. Pitanja odraslih su ve poela da me gnjave; zato, kad nam je majka mahnula da moemo da idemo, izgubili smo se u deijoj sobi i ja sam brzo zaboravila primedbe koje je izneo na ugledni posetilac. Tek mnogo, mnogo kasnije, kad je seanje iznenada oivelo i ja poela da razumem i mnogo toga ostalog to je bilo nejasno i nedokuivo u mom ivotu, setila sam se primedbi gospodina sa Dalekog Istoka koji je mnogo putovao... Tada sam razumela gde sam nauila te fizike poloaje koje sam vebala kao dete i kasnije kao 57

Inicijacija odrastao ovek...poloaje koje je ugledni posetilac nazvao "Joga vebama". Tada sam shvatila jasno da sam te vebe radila iz "dugo postojee navike", jer sam bila obavezna da ih vebam svakodnevno u hramu godinu za godinom. Te vebe su bile odraz moje prolosti i u isto vreme senka dogaaja koji e tek nastupiti u mom ivotu; jer mnogo kasnije, kao odrasla osoba, poduavala sam tim vebama mnoge ljude da bih unapredila njihov mentalni i fiziki napredak.

58

Godine su proticale brzo. Kako sam rasla, telo je poinjalo da mi sazreva. Uivala sam da itam knjige koje su se bavile ljubavnim priama i problemima ljubavi; kopala sam sve dublje po svojoj linosti. Gledala sam napred u budunost i odluila da naem mua plemenitog duha koji e me savreno razumeti. Tako sam poela manje da se zanimam knjigama, a sve vie mladima, kasnije mladiima. Mladii su se isto tako interesovali za mene. Majka je uzalud pokuavala da me odgaji kao skromnu mladu damu. ak i u najranijem dobu morala sa da shvatim da posedujem privlanu mo. Meutim, u svom slepilu, smatrala sam da je ta mo koja privlai toliko ljudi ka meni privlanost koja zrai iz moje linosti. Uvek moramo da platimo za svoje duhovne greke, i poto sam bila slepa za istinu u tom uzrastu, cena koju u kasnije platiti je da umalo da postanem fiziki slepa. Tek u imati da nauim da moja privlana mo nije namenjena da poslui mom privatnom ivotu, ve pre da povede ljude da me prate na putu svog spasenja. U to vreme, meutim, sveukupno moje razmiljanje bilo je usredsreeno na moju linost, i verovala sam da u pronai najveu sreu u ljubavi mukarca i ene. Tako sam prola kroz mnoga iskustva koja su uobiajena u ovom svetu. Bila sam voljena i zaljubljivala se, ali su sve moje radosti i tuge bile samo preludijum za moju kasniju sudbinu. Veza sa jednim mukarcem posebno je dominirala est godina mojim ivotom, od moje trinaeste do devetnaeste godine, i, osvrui se na to, nazvala bih celokupno to iskustvo "treningom za razvoj neobino jake snage volje". Moja sudbina je znala da e mi to orue biti potrebno u ivotu. Kad mi je bilo trinaest godina, upoznala sam jednog mladog oveka ije su briljantne osobine inile da se istie vi59

Inicijacija soko iznad proseka. Karakter mu je bio izgraen od namernih i odlunih stremljenja za onim to je najuzvienije i najbolje i najlepe u ivotu, kombinovanim sa skoro patoloki naglaenim egoizmom i eljom za moi. Voleo me je, tako je govorio, ali je voleo sebe i eleo da me uini svojim poslunim robom. Prepoznao je vrlo rano da oboje imamo isto duhovno gledite i da umetnost meni znai isto to njemu. To ga je navelo da pomisli da je u meni naao partnera vrednog njega samog. Nadao se da e me, vremenom, pretvoriti u svoju sopstvenu predstavu o eni - visoko obrazovanoj, ali bezuslovno poslunoj. Mislio je da e ukinuti potpuno moje nezavisno miljenje. Kupovao mi je izvrsne knjige o umetnosti, istoriji umetnosti, muzici, svetskoj istoriji, najbolja knjievna dela - i moderna i klasina - i insistirao je da itam ta dela u originalu. Poto sam ja nalazila da je uenje jezika samo zbog njih samih izuzetno dosadno, on je posvetio vreme uenju jezika sa mnom. Zatim je potraio najboljeg nastavnika klavira za mene. Ukratko, uinio je sve to se moe zamisliti da mi pomogne da steknem neuobiajeno dobro obrazovanje. Majka je u njemu videla anela pomagaa u mom obrazovanju, jer su za mene jezici stvarno bili teki. Najbolji uitelji su uzalud pokuavali da me poduavaju; odbijala sam da uim duge spiskove rei napamet. Ovaj mladi mi je donosio nemake, francuske i engleske novine, asopise i pozorina dela, a onda ih itao sa mnom, tako mi pomaui da prodrem u razne jezike. To je bilo veoma korisno i sigurno samo dobro, ali pored toga to je bio od pomoi on je nastavljao da pokuava dosledno i odluno da me potini svojoj vlasti. Ubrzo poto smo se upoznali, rekao je da u ja postati njegova ena i da on eli da smatram sebe njegovom svojinom. Sve to sam elela da proitam morala sam prvo da mu pokaem da bih dobila njegovu dozvolu. Odbijao je da mi dopusti da se sprijateljim s bilo kim bez prethodne njegove dozvole. Kao i druge mlade devojke, ja sam ila u kolu za ples sa svojom sestrom. Strasno sam volela ples i podjednako volela da se dobro provedem sa drugim mladim ljudima iz odeljenja. Takoe sam uivala u klizanju. Nijedno od ovoga nije za njega imalo privlanosti. A ja sam bila mlada i elela sam da igram i da se klizam i provodim se sa drugim mladim ljudima. To ga je inilo ljubomornim - i to do stepena koji je daleko prevazilazio bilo ta to bi ovek mogao da smatra normalnim. I to je bilo najgore od svega, njegova ljubomora ila je ruku pod ruku s gotovo neutaivom udnjom za moi. 60

Ljubavne borbe U poetku sam bila polaskana to je jedan ovek koji je bio tako dobro poznat i koga su visoko cenili mnogi ljudi izabrao mladu devojku kao to sam ja za svoju buduu enu. On je bio briljantan govornik, i dosta esto sam silno uivala u razgovoru s njim. Bilo mi je takoe drago to je on imao ista duboka i ozbiljna stanovita o prijateljstvu i ljubavi koje sam i ja imala. S druge strane, kad sam poela da oseam da on sistematski i dosledno pokuava da mi silom nametne svoju volju, sve vie i vie, kao elini okov, sve njegove panje su poele da mi smetaju. Otpoela je borba, strana borba izmeu nevidljivih sila dve due! to je vie oseao da nadrastam njegovu mo, to je vre nastojao da me zadri. Kad mi je bilo sedamnaest godina, eleo je da javno objavimo nau veridbu. Poslao je svog oca da poseti mog. Moj otac nije bio ba oduevljen. Mnogo kasnije rekao mi je da nikad nije bio impresioniran agresivnim pristupom mog verenika, ali nije hteo da se mea u nau slobodnu volju. On je potovao svaije pravo da donese svoju odluku - ukljuujui i sopstvenu decu - i tako je dao svoj pristanak, mada nerado. Nadala sam se da e ljubomora mog verenika oslabiti posle nae veridbe. Meutim, kako je vreme prolazilo, a moje telo nastavljalo da se razvija u obliku i arima, njegova ljubomora vie nije poznavala granica, i esto je pravio strane scene. Poto bi me muio satima, esto je iao u drugu krajnost, molio za oprotaj na kolenima, plakao kao beba, preklinjao me za ljubav i obeavao da me nikad vie nee muiti. Smatrala sam takve scene potpuno nepodnoljivim. Nikad ranije u svom mladom ivotu nisam iskusila neto takvo. Moj otac je posedovao ogromnu mo, vrstu moi koju je zraio oko sebe nesvesno i nenamerno. On nikad nije pokuavao da nametne svoju volju drugima. Voleo je da ostavlja svima slobodu i nikad nije oekivao od drugih da ga slede i slepo sluaju. U to vreme zauzimao je poloaj na najviem nivou, i moja detinja elja je ve podue bila ispunjena - on vie nije imao efa ni direktora da ga nadziru. ak iako je bilo tako, nikad se nije ponaao samovoljno ili tiranski prema svojim podreenima. Bio je kao snana kula za sve oko sebe, i kod kue i u svojoj kancelariji. Stotine njemu podreenih i svi nai roaci su traili njegov savet. Bio je pravedan, velikoduan i uvek spreman da pomogne. Nije udo da sam odrasla mislei da su svi mukarci kao on. Kod kue nikad nisam znala za neto kao to je egoizam ili beskrupuloznost, a moja sestra i ja smo obe odrasle u zdravoj atmosferi istinske, nesebine ljubavi. Nisam mogla da znam ta su sadizam i mazohizam vie no to sam

61

Inicijacija mogla da razumem - a kamoli podnesem - sve svae s mojim verenikom u koje sam upletena. elela sam da budem slobodna! Slobodna! Dugo, meutim, nisam mogla da se oduprem njegovoj volji. Uroena sklonost ka vernosti, zajedno sa stavom punim razumevanja prema slabostima drugih ljudi, takoe su me spreavali poprilino dugo da neto preduzmem. Ali, moja snaga volje se razvijala s godinama, i iznenada sam poela da se pitam zato bih nastavila da trpim to muenje. Jednog dana sam mu rekla da elim da budem slobodna. Nije hteo ni da uje za to. Borili smo se oajniki, jer me je njegova volja jo drala elinim stiskom. to sam se due borila, to se vie razvijala moja mo, dok najzad nije postala vea od njegove. Najzad je doao trenutak kad sam imala dovoljno hrabrosti da mu kaem da vie ne elim da mu budem ena. Usledilo je jo burnih scena, ali njihovo dejstvo na mene je bilo potpuno izgubljeno! Bilo mi ga je ao, ali sam istovremeno izgubila sve potovanje za njega zbog njegovog ponaanja, tako zapovednikog i tiranskog s jedne strane, a tako krajnje kukavikog s druge. U tim danima nisam znala da su te dve karakteristike vrlo blisko povezane, tako blisko da su u stvari dva komplementarna lica iste bolesti. S druge strane, oseala sam da je on bolestan u dui, i elela sam bezuslovno da budem slobodna. Poslednjim velikim naporom oslobodila sam se njegove volje. Razgovarala sam s roditeljima. Nisu bili iznenaeni. I jednog lepog popodneva, kad mi je biio devetnaest godina, krenula sam na put s mojim bratom od tetke kod njegove majke, sestre mog oca, lepe tetka Rafaele. Raskinula sam veridbu...

62

Jo od svojih detinjih dana, esto sam postajala bleda i umorna oko prolea. U veini sluajeva, najbolji mi je bio lek da posetim tetku Rafaelu. Ona je ivela u planinama sa svojom porodicom, i kombinacija okrepljujueg planinskog vazduha i atmosfere mudrosti i religije u kojoj su ti ljudi iveli uvek bi me izleili veoma brzo. Oseala sam se veoma srenom u toj mirnoj i uzvienoj okolini i dolazila bih kui svea i puna nove energije i ivosti. Poto je moja veridba raskinuta, otila sam ponovo da vidim tetku. U to vreme ona je ve bila udovica i ivela je sa svojom erkom. Pozdravila me je s velikom ljubavlju, i ja sam u potpunosti uivala u dugo eljenom miru i spokoju. Oseala sam se kao zmaj sa pokidanim uetom, koji se die nebu pod oblake, u beskraj. Kako je to bilo divno prolee! Kao i obino, tetka me je savreno razumela. Izrazila je svoje poglede na moju odluku pokazavi veliku pronicljivost; kasnije nikad nije pomenula to pitanje. U njenom domu ivela sam u potpunoj slobodi. Putala me je da dolazim i odlazim kad mi se dopada. Mogla sam da tumaram preko brda i uma i uivam u prirodi u potpunosti. Tokom tog perioda kad sam se oseala potpuno srenom u svojoj slobodi i gledala s poverenjem u budunost, susrela sam se sa smru po prvi put u svom ivotu! Peaei jednog dana stigla sam na neko itno polje . Poto su moji planovi za brak nedavno bili propali, zaustavila sam se tu i pokuala da doaram sebi svoju budunost. Pre svega, postau pijanista, rekla sam sebi, kao moja baka. Onda u se udati za zdravog, srenog, normalnog mua i imati decu. Onda e deca odrasti i moda u ak imati unuie. A onda ta? Onda u ostariti. A onda?... Onda u jednog dana morati da umrem. Smrt! To je kraj, cilj, pravac u kome svi idemo. Ali zato? emu sva ta muka? Zato bih vebala klavir i postala veliki umetnik? Da li 65

Inicijacija se zapravo bilo ta menja ako su kosti pokrivene koom ikad klizile preko dirki s velikom vetinom? Ako ljudska bia moraju da umru jednog dana u svakom sluaju, kakve veze ima ta su uinili od svojih ivota? Da li su bili slavni i sjajni ili nepoznati i nepriznati, da li su bili poteni ili nepoteni? Zato se boriti, naporno raditi, raati decu, patiti i biti srean, radostan ili tuan, kad je konani svretak smrt i unitenje? Sigurno bi bilo mnogo lake umreti odmah! Ova misao je bila tako strana, tako nepodnoljiva, da je svet oko mene postao taman i prazan. Naslonila sam se na drvo i zurila niz dolinu u grad, beskrajne kue s mnogo ljudskih bia koja su ivela u njima. Odozgo, sa tog mesta, izgledali su kao siuni mravi. Sva ta stvorenja su ivela, borila se, muila zbog ljubavi i novca, svako od njih je imao svoje probleme, nosio svoj krst, shvatali su sve oajniki ozbiljno...Ali zato? Zato, kad je ivot samo tren koji e proleteti, kad na kraju eka smrt koja reava sve probleme, okonava sve patnje i svu radost? Za im mi jurimo? Do ega stiemo? Do smrti! Bilo da smo sreni ili nesreni, kraljevi ili prosjaci, kraj za sve nas je smrt! Panika me je obuzela. Ne! Ja ne mogu da podnesem da proem kroz to! Ne mogu da uim, volim i ivim sa tom milju. Sve je besmisleno! Radije u smesta izvriti samoubistvo da ne bih morala da umrem na kraju svog ivota! Jedan avolski, sarkastini glas mi se snasmejao u uvo: "Ha, ha, ha! Ba lii na tebe da bude tako glupa! Hoe da se ubije da ne bi morala da umre? Da li stvarno misli da moe da izbegne smrt? Ti si ovde, ovde, na zemlji, u telesnom obliku. Ne moe tek tako pobei odavde bez smrti! Ako se ubije, kraj, od koga si elela da se spase pre samo jednog trenutka, bie neminovan. Trenutna smrt! I to ne "nekog dana", ko zna kad, ve upravo ovde i sad! Razume li? Dokle god si ovde, u svom telu, ne moe da umakne, a da ne umre! Ti si zatoenik! Razume li? Zatoenik! Samo kroz vrata smrti moe da bude osloboena svog tela, ne moe da pobegne od smrti...ne moe da pobegne...Ha, ha, ha!" Pokuala sam da saberem svoje rasturene misli. Da, istina je, bila sam u klopci, i samoubistvo ne bi pomoglo. Samo bi me odvelo pravo u ono to sam bila eljna da izbegnem. Dakle, ta sad? U svakom sluaju mogla sam se trenutno uteiti injenicom da sam jo veoma mlada i da je smrt jo uvek verovatno daleko. Bila sam zdrava. Svi moji preci su doiveli veliku starost. Ove injenice su mi dale novu hrabrost. Do vremena kad budem ostarila, mislila sam, mnogo toga 64

Prvi susret sa smru jo moe da se dogodi. Naunici koji stalno otkrivaju nove injenice o ivotu e jednog dana sigurno otkriti tajnu besmrtnosti. Uhvatila sam se za tu misao i dobila podstrek i energiju da nastavim da ivim, radim i elim. Bila sam potpuno u pravu! Besmrtnost je otkrivena, samo ja to nisam znala u to vreme, da je to "otkrivanje besmrtnosti" u stvari neto to u morati ja da uinim za sebe, da otkrijem da smrt ne postoji, i da sva ljudska bia - ukljuujui i mene -jesu i bie besmrtna! Jer svako mora da otkrije besmrtnost u sebi i za sebe. Nijedna druga osoba ne moe da mu prenese ovu istinu. Ako neko ne veruje u neku istinu, ak i savreno oiglednu injenicu, ona jednostavno ne postoji za njega bez obzira koliko mnogo drugih ljudi ju je ve otkrilo. Svako ljudsko bie mora da prepozna injenicu da smrt nije nita drugo do sam ivot i da ovek ne samo to ne mora da umre, nego ak ne moe da umre! To je potpuno nemogue! U to vreme, nisam znala nita od svega ovoga; za mene, smrt je bila veliki, crni zid u koji sam udarala glavu ogromnom snagom. Ipak, bila sam mlada, pa sam se smirila koliko sam mogla. Odloila sam celo to pitanje i odluila, dokle god je to ljudski mogue, da ne mislim o problemu smrti. Takve misli bi me samo oslabile, a ja sam vie volela da pravim planove za budunost. U normalnim okolnostima, bila sam navikla da radim sve po svome i na sopstvenu inicijativu. Moj otac se nikad nije brinuo za line probleme svoje dece. Njegova profesija ga je okupirala do te mere da nikad nije imao vremena da se zainteresuje za ono to se dogaa u njegovoj porodici. Mi smo se obino sretali samo za porodinim stolom gde ja nikad nisam pominjala scene koje su se deavale izmeu mene i mog verenika. Majka me je volela, kao to je volela svu decu, ali je poela da me razume tek mnogo kasnije, kad smo se oprostile jedna od druge zauvek. U to vreme, ona je elela da ja postanem isto tako sposobna i delatna domaica i majka kao to je ona bila. Ja sam i sama to smatrala sredinjim ciljem u svom ivotu, ali nain na koji sam elela to da postignem bio je sasvim suprotan od onog koji mi je ona predoavala. Put mog ivota mogao je da bude samo moj sopstveni, i nisam mogla da prihvatim savete koje mi je ona davala u pogledu moje budunosti. Majka je elela da se pripremim za ulogu nene majice, dok sam ja, svakom kapi svoje krvi, tragala za ispunjenjem u muzici i umetnosti. Tako sam bila potpuno preputena sama sebi i postepeno se navikla da razmiljam i delujem 65

Inicijacija nezavisno koliko je to bilo mogue u porodinom krugu. Zato sam pokuala da stvorim u sebi sliku o svojoj budunosti potpuno sama, ne traei savet ni od koga. Odluila sam da nastavim svoje studije na muzikoj akademiji i da polaem diplomske ispite da bih dobila diplomu. Otac nam je esto govorio: "Ne budite slepi za hirove sudbine samo zato to sada sve ide dobro. Zemaljska bogatstva mogu da propadnu. Kakvo god znanje da steknete bie lino vae, zadraete ga i ne moe vam biti oduzeto. Uite to vie moete, i barem steknite nekakvu diplomu. Ako vam ide dobro, moete je ostaviti u fioci, ali ako uletite u teka vremena, moete njome zaraivati za ivot!" O, oe moj, ti divni, nesebini, mudri ovee! Ovaj savet je bio najvee blago meu svim onim koje si mi ikad preneo. U to vreme niko od nas nije mogao ni da zamisli kako bismo ikad mogli da upadnemo u tekoe i verovali smo tajno da ti samo pria kao neki strog pedagog. Kako esto sam se seala ovog saveta tokom rata kada je sve to smo posedovali bilo uniteno i ja bila bez sredstava sa teko ranjenim, onesposobljenim muem. Spasli smo se pomou onoga to sam nauila, onoga to sam nosila u sebi, to sam znala, jer je sva naa vidljiva svojina bila izgubljena. Dok sam stajala tog dana tamo, na planini, mlada, neiskusna devojka, razmiljajui o svojoj budunosti, nisam imala predstavu ta mi sudbina sprema. Ali oseala sam da moram da posluam tvoj savet. I tako, kad sam se vratila kui tog leta i okrenula novu stranicu svog ivota, najvanije mi je bilo da usredsredim svu svoju energiju na sticanje diplome nastavnika muzike. Sve ostalo sam prepustila prstu sudbine.

66

Tokom est godina dok sam bila verena dogodilo se neto to je bilo tako iznenaujue i tako upeatljivo da je imalo uticaja na tok celog mog kasnijeg ivota. Preko toga moja panja je usmerena prema svetu koji lei skriven duboko unutar ljudskog bia: nepoznati, nesvesni svet ljudskog ja. Bilo mi je petnaest godina kad sam otkrila da ponekad mogu da vidim budunost u snovima, vrlo precizno, kao da je ono to vidim verna reprodukcija stvarnosti. Ono to se tada dogodilo deavalo se ponovo u raznim prilikama i jo uvek se deava danas, uvek na isti nain: u poetku su moji snovi prelazili brzo kroz svakojake haotine i irelevantne slike. Onda sam iznenada, kao da je zavesa pogurana na jednu stranu, videla ivopisne, reljefne i logino povezane slike, sa savrenom jasnoom ba kao u stvarnom ivotu. U tom prvom jasnom snu o budunosti videla sam, u spavaoj sobi mojih roditelja, jednog mladog oveka kako dri novoroenu bebu. Beba je bila sva pomodrela, kao da je uguena, a taj mladi je pokuavao da je podstakne da die. Jedna ena kao pomonik stajala je kraj njega, spremna da pomogne. Dete nije disalo. Doktor ju je drao prvo pod ledeno hladnom vodom, zatim pod toplom vodom. Onda ju je drao naglavake i ljuljao je tamo - amo. Kad je napokon vrisnula, svi mi okolo smo ispustili uzdah olakanja. Sa mesta gde je stajao na ulazu otac je sad potrao u majinu sobu, pao na kolena pored njenog kreveta, poloio glavu na ivicu kreveta i zajecao kako nikad u celom svom ivotu nisam videla tog snanog oveka da jeca. Majka je bila veoma bleda, ali se neno nasmeila i pomilovala oevu crnu kosu. Otac se smirio posle kratkog vremena, ustao i otiao u sledeu sobu gde su tetka Rafaela i njena erka ekale da bi mogle da vide majku. Zaudo, u svom snu mogla sam da gledam sve sobe istovremeno, to bi, naravno, bilo nemogue u stvarnosti. Drugo to 67

Inicijacija mi je palo u oi je bilo da je mladi ovek, poto je predao bebu svojoj pomonici, izaao iz kupatila, hodajui nekakvim posebnim klizeim korakom. Takoe sam zapazila i njegovu lepu, kovrdavu, plavu kosu, i ula sam ga kako vrlo razgovetno kae: "Majka i dete su van opasnosti, ali im je potreban potpuni mir. Ako iko doe da ih poseti, ja ne mogu da preuzmem odgovornost ni za kakvu infekciju koja moe nastupiti za vreme ovog sadanjeg stanja slabosti." "Naravno, doktore," odgovorila je tetka Rafaela, i videla sam kako se ona vrlo uviavno oprostila i otila sa erkom. Onda se slika zamraila i ja sam se probudila. Sledeeg jutra otrala sam kod majke i ispriala joj svoj san. Majka se nasmejala i rekla: "Molim te, nemoj da sanja takve stvari, imam dovoljno dece! I ta tetka Rafaela radi u tom snu? Ona ak i ne ivi ovde. I ko je taj lepi mladi s klizeim korakom i kovrdavom plavom kosom? Tvoji snovi kao ovaj o zgodnim mladiima mi se ine veoma sumnjivi." "Ne znam ko je on, majko, ali sam ga ba tako videla u mom snu." Kasnije, za vreme ruka, svi smo raspravljali o mom udnom snu neko vreme, ali do sutradan niko vie nije na njega pomislio. Pola godine kasnije majka se oseala veoma loe. Nije mogla da jede i lekari su posumnjali da moda ima ir na dvanaestopalanom crevu. Slikali su je rendgenom i izvrili druga ispitivanja. Rezultat...nije bilo tane dijagnoze. Na lekar je savetovao majci da ode kod uvenog ginekologa. Posle pregleda, stari profesor je rekao: "estitam! Ova bolest e se zavriti krtenjem." Blago se nasmeio. Majka je dola kui u oajanju. Imala je ve trideset devet godina. Meutim, malo pomalo se smirila, i est mescci kasnije, tano godinu dana posle mog sna, kad niko nije mogao da veruje da emo imati jo jednu prinovu u porodici, pojavila se mala beba. Stari profesor je preporuio mladog doktora koji je ve stekao veliki ugled zbog svoje sposobnosti. Kad se beba rodila, izgledalo je da je umrla od guenja. Prolo je dvadeset dugih minuta pre no to je beba prvi put udahnula. Otac je bio toliko iscrpljen od brige koja se oduila da je, kad je opasnost prola, pao na kolena kraj majinog kreveta i, onako snaan ovek kakav je bio, zajecao kao beba. Tetka Rafaela i njena erka su bile u kratkoj poseti kod nas na putu za Italiju. Provele su dva dana s nama i dete se rodilo ba kad su se spremale da nastave put. One su ekale u drugoj sobi, i, kada je otac uao da kae da se sve sreno zavrilo, tetka Rafaela je pitala da li bi mogla da pre odlaska 68

Prve vizije budunosti vidi majku i dete. Onda je doktor uao u sobu. Imao je plavu kosu i poseban klizei hod! Zatim je rekao tano, re po re, ono to sam ula da kae u mojoj viziji. Zaista, sve se dogodilo tano kako sam to ve doivela! Bilo je to kao da sam videla deo filma mnogo pre drugih dogaaja u filmu i potpuno odvojeno od njih. Odonda sam esto viala budue dogaaje, kao slike u snu, s podrobnim pojedinostima. U poetku mi je ovo iskustvo uvek dolazilo u snovima. Svaki put bilo je to kao da je zavesa gurnuta na jednu stranu. Kasnije, meutim, bila sam u stanju da uem u to stanje namerno, voljnim inom, kad ne spavam. Ali, to e se dogoditi tek mnogo kasnije. Moja nova beba, sestrica, bila je skoro kao unue u porodici. Greta je tada imala devetnaest godina, ja esnaest, a moj brat devet. Bila je svaija mala ljubimica. Ali panja koja je njoj poklanjana potisnula je nas dvoje starije dece prilino daleko u pozadinu, i mi smo esto bile same. Nekoliko godina nas je pratila samo naa guvernanta kad smo ile na klizanje i koncerte i zabave. Majka je bila isto onako zauzeta naom novom sestricom kao to je to bila devet godina ranije kad se rodio moj brat. Nije udo da nisu imali vremena da se gnjave mojim poslovima, ak i kad su primetili da imam nesuglasice sa svojim verenikom. Morala sam da sama bijem svoju bitku, bez iije pomoi.

69

Kad sam otila od tetka Rafaele i vratila se kui poto sam raskinula veridbu, bilo je ve leto. Imala sam devetnaest godina i elela sam da uivam u svojoj slobodi. Najzad sam mogla da se viam sa drugim mladim ljudima a da se ne izlaem opasnosti da doivim stranu scenu od svog ljubomornog verenika. Po povratku, otila sam pravo na teniski teren. Prvog dana sam upoznala vrlo privlanog, doteranog mladia. Dranje i ponaanje su mu bili veoma armantni. Imao je lepu glavu i ramena, dobro graeno, vitko, muevno telo i uvek se pojavljivao u besprekorno belim teniskim pantalonama i sportskoj majici. Dopao mi se od prvog trenutka, a izgledalo je da se i ja njemu sviam. Treeg dana jedna od devojaka koje su s nama igrale tenis je prilino nezgodno slomila reket o glavu deaka koji nam je skupljao lopte. On je poeo gorko da plae. Mladi je sa saoseanjem odbacio svoj reket, potrao do dekia, stavio ga na krilo i poeo da ga tei. Uopte nije izgledalo da mu smeta to je deko uprljao njegovo besprekorno tenisko odelo. Pomilovao ga je po glavi, obrisao mu suze i dao mu neto novca. Nije prolo ni nekoliko trenutka a deak je poeo da se smei kroz suze i otrao do tezge da kupi neke slatkie. Srce mi je pohrlilo k njemu. Ima li zaista takvih mladih ljudi, pomislila sam, koji imaju bar malo saoseanja? Poela sam da ga volim... Idue zime sam se verila za njega. Voleli smo jedan drugog duboko i strasno, a ja sam jedva ekala trenutak kad u postati njegova ena telom i duom, svakim delom svoga bia. Otac je eleo da zavrim studije pre braka, a ostalo mi je jo godinu dana na muzikoj akademiji. Tako smo morali da ekamo, a ja sam nastavila da vebam svakodnevno po pet sati, uim zakone 70

Prolost se budi harmonije, sviram kamernu muziku i inim sve to mogu da bih poloila ispite. Moj verenik je svako vee provodio u naoj kui. Jedne veeri, kad je on otiao, otila sam u krevet i vrsto zaspala. Spavala sam i, kao i obino, sanjala sam o mnogo emu na haotian i besmislen nain. Iznenada, zaula sam neki udni zvuk koji se ponavljao ritmino, neku vrsta kljocajueg zvuka koji je postajao sve glasniji i glasniji, sve dok naglo nisam povratila svest i probudila se. Otvorila sam oi i primetila da ritmini zvuk potie od bia robovlasnika koji koraa pored mene i pucketa biem da odri ritam koraka robova koji me vuku. Ja sam oslonjena na neto nalik na sanke na inama koje polako klize. Shvatam da me odvode iz palate; trenutak ranije ula sam kako se zatvaraju vrata. elim da poskoim, ali otkrivam da ne mogu. Nisam u stanju da pomerim nijedan mii, jer sam umotana od vrata do stopala. Leim tu, kao da sam isklesana od komada mermera, s rukama prekrtenim preko grudi, s nogama ispruenim jednu uz drugu. Iz tog poloaja mogu samo da gledam pravo napred ili da zurim navie. Gledajui u pravcu svojih stopala, u blistavoj sunevoj svetlosti vidim naga, znojava lea mukaraca koji me vuku sve dalje i dalje. Iznad i iza njih, u daljini, uzdie se bela kamena graevina, sa crnom upljinom koja izgleda oznaava ulaz. U sjajnoj beloj svetlosti zidovi graevine se istiu jasno nasuprot tamno plavog neba. Kako robovi nastavljaju dalje, graevina kao da se pribliava i crna upljina postaje sve vea. Nebo iznad mene je tako intenzivno plavo da izgleda skoro crno. Dve velike ptice krue polako nad glavama - rode ili dralovi? Kamena graevina iznenada izgleda vrlo blizu; crna upljina iroko zjapi... da...to je stvarno otvor. Sad ga prepoznajem. Mi smo u Gradu Mrtvih! To je grob! Stiemo, robovi ulaze i gube se u tami. Sad me upljina guta...i iznenada svet oko mene postaje crn posle zaslepljujue suneve svetlosti napolju. Sve je nestalo...ja sam u potpunom mraku! Obuzima me straan strah, i ja bez rei traim odgovor na pitanje: "Koliko dugo - koliko dugo moram da ostanem ovde unutra, kao zatvorenik?" Jasno ujem jedan poznati glas kako mi hladno i ravnoduno kazuje svoju volju: "Tri hiljade godina..." Uas me ponovo obuzima i svest mi pada u zaborav ...

71

Inicijacija

Neko me je grubo tresao. Podigla sam pogled i ugledala sestrine oi. Ona me je stezala i zurila u mene prosto uasnuta. "Pobogu," rekla je, "ta, za ime boga, nije u redu s tobom? Sedi ovde s praznim pogledom u oima i stenje strano kao da e umreti. Da li ti je loe? Da pozovem majku?" Oseala sam da elim da odgovorim, ali ne mogu da ispustim ni jedan zvuk. Strano iskustvo kroz koje sam upravo prola paralisalo je svaki deo mog tela. Stenjala sam i mahala rukom da je ubedim da je sve u redu. Onda sam se ponovo ispruila i pokuala da razmiljam, ali ak i to je bilo nemogue. Leala sam tu, jo uvek obuzeta panikom, i prolo je nekoliko minuta pre no to je srce poelo ponovo da mi normalno kuca, pre no to sam poela da se smirujem i shvatam ko sam i gde sam. Sestra je ostala kraj mene zakratko; zatim, videi da sam opet ovladala svojim ulima, ponovila je svoje pitanje: "Mogu li neto da ti pomognem?" Konano sam uspela da zakretim: "Ne, hvala ti, sve je u redu."

Sutradan sam pokuala da saberem svoje razbacane misli i procenim stanje. ta sam to videla? ta sam doivela tokom noi? Izgledalo je kao neka vizija budunosti, ali to je teko mogla da bude moja budunost. U mojoj viziji budunosti, ja uvek ostajem ista linost, ali u ovoj viziji bila sam neko sasvim razliit! Dugo sam zurila u sebe u ogledalu i pokuavala da razumem kako je mogue da jedno ljudsko bie bude u isto vreme dve linosti? Jer, ja sam ovde, to mogu da vidim u ogledalu, ali ipak postoji i druga slika mene, ona koju sam videla u jednom drugom ogledalu, ogromnom srebrnom ogledalu, u vreme kad sam bila ona druga osoba! Ja sam bie koje je ovde, a ipak sam istovremeno drugo bie, koje je sahranjeno u grobnici. Za samo nekoliko minuta, doivela sam da budem neko ko zna tano ko je, gde pripada, u stvari ko ivi svoj ivot svesno, kao to to ini svako, bilo da o tome razmilja ili ne. Iznenada sam dosegla seanje na jedan ivot, jedan dom, i shvatila da sam, kao dete, tragala za tim domom kome sam stvarno pripadala, i da sam znala da je "Onaj Veliki", moj otac i mu, moj "pravi otac". Kako su
72

Prolost se budi godine proticale, ja sam se navikla na svoj sadanji poloaj...da prihvatam injenicu da su moji sadanji otac i majka moji pravi roditelji. Nekako, meutim, ono neobino oseanje me nikada nije napustilo, a sada sam ga oseala veoma snano. Ipak, bilo je udno da mi se mnogo toga to je, kad sam to doivela u prolosti, izgledalo sasvim prirodno sad ini veoma neprirodno. Ta dva pojma su meusobno bila snano suprotstavljena. Na primer, smatrala sam da je potpuno ispravno, u stvari bila sam poastvovana to sam ker i ena svog oca, Faraona. Ali sada, kad sam postala svesna te injenice, osetila sam duboku uasnutost, jer su moralni standardi mog vremena bili potpuno razliiti. Ipak, u vreme mog drevnog postojanja, na to se gledalo kao na neto potpuno normalno, jer ako bi ena jednog faraona umrla, a on nije imao sestara, prihvaena procedura bila je da svoju sopstvenu ker uini svojom enom. On nikad ne bi postavio neku enu koja ne pripada porodici iznad svoje roene erke koja je roena u porodici faraona. A koja bi druga osim njegove erke sedela kraj njega kao kraljica i zakonita ena, ako ne sledei enski lan porodice u naslednoj liniji? Bilo bi nemoralno uvesti enu nieg porekla u porodicu. Setila sam se mnogih stvari, naroito hrama u koji sam esto ila, ali su mi mnoge stvari ostale zamagljene, kao to je razlog zato sam tako neumoljivo vezana dole u mom kovegu. Zato sam dovedena u grob? I kome je taj glas koga se tako dobro seam pripadao? Kome? Neka barijera je blokirala ovaj deo moje prolosti, i ako bih pokuavala da se prisetim bilo ega, neto kao elektrook bi me odgurnulo nazad. Nisam mogla da mislim unatrag! Dok smo sedeli za porodinom trpezom sledeeg jutra, rekla sam ocu: "Oe, u koli smo uili da su piramide bile grobna mesta drevnih kraljeva. To nije istina! Nisu sve piramide bile grobovi, neke su koriene u sasvim razliite svrhe. Mrtvi su sahranjivani izvan grada u specijalnom pogrebnom gradu. Odnoeni su iz grada u kovezima veoma slinim sankama gde su onda zazidavani u velikim graevinama. Grobovi su zatvarani kamenim vratima." Otac mi je uputio zaueni pogled i rekao: "Kako pobogu ti to moe znati kad se svi naunici slau da su piramide bile grobovi Faraona, a nikad ne pominju Grad Mrtvih." "Sasvim sam sigurna, oe, da je to tako," rekla sam, znajui da je ono to sam videla istina. "Pa, reci nam kako zna," rekao je on i svi su se upiljili u mene s iekivanjem. 73

Inicijacija "Ja to znam a ipak ne mogu da objasnim," rekla sam i ispriala im o svojoj viziji. Otac je sluao paljivo i primetio da sam ak i tada drhtala od straha kad sam prepriavala svoja iskustva. Videi da oito priam o neemu u emu sam uestvovala, on je odgovorio: "U Hamletu ekspir kae: "Ima mnogo stvari na nebu i zemlji, moj Horacio, o kojima vaa mudrost i ne sanja." Danas ljudi priaju o nasleenoj memoriji, neemu u ta ja ne verujem. Voleo bih da znam kako istorija cele porodice, koja sadri bezbrojne pretke, moe da bude sadrana u eliji koja ivi jedan minut? Naunici razvijaju velike teorije koje se menjaju svakih dvadeset godina. Ne savetujem ti da brine o tome, i nemoj da misli o svom snu - ili svojoj viziji - kakogod da eli da to nazove. To bi samo poremetilo tvoju psihiku ravnoteu. Moda si itala neto o toj temi u nekim novinama?" "Ne, oe, nikad jo nisam proitala niti ula bilo ta o Egiptu izuzev onog to su nas uili u koli. To me nikad nije interesovalo. Ali u koli sam uila stvari koje su bile potpuno razliite od iskustava u mojoj viziji. Ne mogu da objasnim ta ta vizija treba da znai, jer sam apsolutno sigurna da su dogaaji kojima sam bila oevidac bili tani do detalja. Takoe sam sigurna da je osoba koja sam bila u snu postojala, ali ne mogu da objasnim kako mogu da budem ova osoba u sadanjosti. Ko je bila ona druga osoba? Ne razumem. Da li je mogue da ljudska bia ive vie od jedanput?" "Mogu li da dobijem malo voa?" rekao je otac okreui se k majci. Voe je doneto na sto i porodica je razgovarala o drugim pitanjima. Kad sam otila u krevet te noi pitala sam se da li e se san ponoviti. Ali nije. ekala sam mnogo, danima, ak sam pokuala da se sanjanjem vratim u taj udni svet. Ali uzalud, san se nije vraao. Kako je vreme proticalo, prestajala sam da mislim o tome. Moj zdravi odnos prema ivotu vukao me je dalje s novom vitalnou. Vebala sam klavir, slikala, uila svoje lekcije i provodila svako vee sa svojim verenikom. I tako je prolo godinu dana.

74

Najzad je doao dan mog venanja. Gledajui sad unazad, ini mi se da je to morao biti san. Sva okiena, u beloj haljini sa skutom i s ipkanim velom, zakoraila sam u nau dnevnu sobu, videla kako sjajno moj verenik izgleda u svom najboljem nedeljnom odelu i poloila svoju aku na njegovu ruku. Fotografisali su nas, to me je dosta nerviralo, jer su me fotografi inili nervoznom. Onda smo izali i sili niz stepenice i uli u koiju svu ukraenu cveem. Za nama su ile Greta i moja roaka koje su nosile ruiaste svilene haljine, a pratila su nas dva mladia, roaka sa kojima smo nekad obrazovali nae bratstvo "venog prijateljstva". Obojica su sad bili otmeni mladi oficiri. Zatim je iao moj brat sa svojim tunim, ozbiljim licem. On je imao etrnaest godina, a moja sestrica, lepa kao lutka, etiri. Ona je izgledala potpuno samouvereno i sasvim superiorno meu odraslima. Zatim je dolazila cela gomila roaka, ukljuujui prelepu tetka Rafaelu, obuenu kao kraljicu, onda majka mog verenika, i najzad moja majka, blistavo mlada i lepa, u pratnji oca, koji je sa cilindrom i frakom bio zaista divan prizor, dovoljan da srce svake ene zakuca bre. Kada je video da mi je njegov cilindar zabavan, uputio mi je vragolast pogled koji je jasno pokazivao da on smatra sve te formalnosti isto tako smenim kao i ja. Kad bi samo znao, mislila sam ja, koliko se muim u ovim dugakim rukavicama koje se penju preko lakta! Volela bih da ih prosto strgnem, tako su mi smetale da se slobodno kreem. Dok sam drala svoj buket u rukama i stajala kraj svog verenika s cvetom u rupici revera, izgledalo mi je da smo mi dve rtvene ivotinje, veselo ukraene cveem, primorane tiranijom svemonog "obiaja" da sprovedemo do kraja celu tu aroliku pomodnu kojetariju. 75

Inicijacija Najvie bi mi odgovaralo da sam mogla da pobegnem, da masa starih tetaka, tea, prijatelja i nepoznatih posmatraa ne bi gledala u nas kao u dve lutke na izlobi. Znala sam da svi oni misle na ono to sam ja smatrala vrhunskom svetom tajnom, ispunjenje ljubavi. Ali sa kakvom razlikom u gledanju! I znala sam da neki od prisutnih mukaraca apuu jedan drugom glupe ale. Ali nisam mogla da pobegnem, i ubrzo je duga kolona automobila bila na putu prema crkvi. Nekoliko trenutaka kasnije nali smo se unutra, stojei pred oltarom. Trudila sam se da izgledam uzbueno i razneeno, ali bez uspeha. Oseala sam se zapravo kao i uvek. to sam strpljivije mogla, sluala sam mudre i lepe rei koje je izgovarao na prijatelj i porodini svetenik. On me je gledao i u oima sam mu mogla videti da misli na to kako sam ga zamolila da ne odri dug govor na naem venanju, jer bih u suprotnom morala da jako i glasno zevam iz krajnje dosade. Tada je majka bila ljuta zbog moje bezgranine drskosti, ali barem sam uspela da ubedim pastora da odri mudar, ali kratak govor. Hvala bogu! Dugaak govor na ceremoniji jo nikad nije uinio brak srenim! Uskoro se masa prijatelja i roaka sjatila oko nas, ljubei nas i grlei oko tri etvrti asa, sa starim teama koji su u potpunosti iskoristili priliku da grle i ljube mladu nevestu sa svake strane dok sam ja podnosila njihove panje s nemim gaenjem. Najzad je i sve to bilo zavreno, i samo smo jo morali da proemo kroz svadbeni ruak. Konano su se roaci i prijatelji oprostili od nas, a ja sam se presvukla da krenem na svadbeni put sa svojim "muem". Postajui supruga svog voljenog posle dugog perioda ekanja, doivela sam najveu sreu, kao to sam i oekivala. Postigla sam svoj cilj; postala sam njegova ena pred Bogom i ljudima. Izmeu nas nije vie bilo nieg "zabranjenog". Volela sam ga strasno, celim svojim biem, i on je voleo mene na isti takav nain. Doivela sam najuzvienije ispunjenje ljubavi, telesno i duhovno. A onda se sve oko mene sruilo. Lupila sam jo ee glavom u crni zid u koji sam jednom ranije udarila: po drugi put u ivotu susrela sam se sa smru. Ovog puta susret je bio mnogo ozbiljniji. Dokle god sam ekala na sreu, postojala je fiksirana taka u mojoj budunosti prema kojoj sam se kretala. Imala sam neto to sam ekala i zbog ega sam delala. Ali, kad se oekivani dogaaj materijalizovao, budunost je iznenada postala prazna. Upala sam u 76

Drugi susret sa smru vakuum, jer nisam znala ta jo treba da ekam. ta sam to jo imala da eljno iekujem u budunosti? Ostvarila sam sve. tagod drugo bi moglo doi samo slui da popuni ostatak vremena. Ostatak vremena, ostatak vremena? Do kad? A odgovor je bio: do smrti! Bila sam primorana da shvatim da bilo ta drugo da uinim ili postignem u ovom ivotu, ili tagod da mi moja sudbina donese, ja i svi drugi ljudi sa mnom se kreemo samo u jednom pravcu - prema smrti! - bez i najmanje mogunosti da moemo da se kreemo u bilo kom drugom. Niko ne moe da zna unapred koliko e mu biti potrebno da stigne do tamo, ali pre ili kasnije svi mi padamo u to nitavilo. Bila sam prinuena da shvatim da ak ni naa ljubav ne moe da traje zauvek, iz prostog razloga to e pre ili kasnije jedan od nas morati da umre. Onda e sree nestati. U prisustvu svog mua, dok sam gledala u negove sjajne oi pune ljubavi, oseala sam kao da me davi neka hladna ruka, i duboko u sebi ula sam pitanje: "Koliko dugo e moi da gleda te divne oi? ta e budunost doneti? ak iako moda uvek bude tako srena i pretpostavljajui da s njim proivi dug ivot, ak i izuzetno dug, pre ili kasnije kraj e biti isti, naime, ili e on morati da sklopi tvoje oi ili e ti morati da sklopi njegove! Onda ete izgubiti jedan drugog i moraete da se oprostite. Vreme prolazi zapanjujuom brzinom i nee biti mnogo vano da li e kraj nastupiti posle kratkog ili dugog vremena. Najvea srea, najlepa ljubav - sve - mora jednog dana stii do kraja, i vi ete izgubiti jedno drugo i sve to je bilo lepo i dobro..." Gledala sam u muevljeve oi pune ljubavi, ali sam ula taj glas. Znala sam da nije vano koliko se moda trudim da ga ne ujem, ipak u ga i dalje uti, neu moi da ga utiam, zato to je bio upravu, govorio je istinu! esto sam primeivala da se ljudi ponaaju kao da je sve stalno. Oni jednostavno ne misle na budunost. Veina njih ide kroz ivot kao da nikad nee morati da umru i kao da njihovi voljeni nisu smrtna bia. Oni odbijaju da shvate da je nae zajedniko bitisanje ovde na zemlji samo jedan kratkotrajni dar, poto e jednog dana morati da se okona! Pre ili kasnije, jedan ili drugi umire, i onda je sve gotovo. Ljudi odbijaju da misle na to, ali bilo da misle ili ne misle o tome, to je tako! Niko to ne moe porei. A kakav je smisao u tome da se bude srean kad e nam sudbina taj dar jednoga dana nemilosrdno oduzeti? ega ima dobrog u tome da se bude srean ako smo 77

Inicijacija prinueni da kasnije budemo jo nesreniji? Borimo se za sreu i kad je ostvarimo unapred znamo da moramo daje izgubimo. to je vea srea, vei je gubitak. U danima kad jo nisam bila tako srena, bila sam u stvari mnogo srenija jer nisam imala mogunosti da izgubim svoju sreu! Tako postaje oevidno da je samo osoba koja nikad nije bila srena stvarno i trajno srena! Kakva strana kontradikcija! A zato je tako? Zato to sve traje samo neko vreme, zato to nita nije trajno, zato to sve umire, sve prolazi, sve mora da proe! O, vreme! O, smrtnosti! Koliko dugo u morati da nastavim da patim kao zatvorenik u tvojim okovima? Koliko dugo u morati da udaram glavom o tvoj crni neprobojni zid? Otrovala si svaki srean trenutak u mom ivotu jer sam uvek morala da shvatim, upravo u trenutku kad sam neto imala, da je to ve izgubljeno, jer mora da se okona. I kako sam ti zahvalna, o, smrtnosti! Jer mi ti nikada, ak ni za tren, ne doputa da uivam u prolaznoj, privremenoj srei; ta stalna patnja me je navela da naem neprolaznu, beskonanu venost, samo veno, boansko bie! U tim danima, zasigurno, nisam imala ni najblau slutnju svega toga. Nisam znala da je to stanje u kome se osoba osea kao da je u pustinji, viui iz dubine due upomo, prethodnica spasenja. Ba kao to nam Biblija kae: "Ja sam glas onog koji vie u pustinji. Ja pravim prav put Gospodnji. Krtavam te vodom; ali posle mene e doi jedan snaniji od mene, kome nisam dostojan da se sagnem i veem remen na cipelama; on e te krstiti Svetim Duhom i vatrom." Tokom tog perioda u mom ivotu ja sam jo uvek bila u pustinji, viui bez glasa upomo, i lijui nevidljive suze. Bila sam krtena vodom - suzama - i nisam znala da je na domaku vreme kad u se upoznati s venim biem. Jer posle ovog stanja dolazi On koji kae za Sebe: "Ja sam uskrsnue i ivot; kogod veruje u mene, ak iako umre, ipak e iveti" - i koji krtava Svetim Duhom i vatrom... Ali, on jo nije bio tu, i ja sam jo proivljavala stanje Jovana Krstitelja; vikala sam u divljini upomo, jer sam bila potpuno sama sa svojim oajanjem, kao u pustinji. Nisam elela da kaem svom muu nita o oajnikom stanju uma u kome sam se nalazila. On je bio potpuno srean i ne bi bio u stanju da me razume. Kad on nije imao takve ideje i kad je jo uvek snivao san smrtnih ljudi, zato bih ga ja probudila i uinila nesrenim? Nisam uopte videla reenje za svoj problem, poto niko ne bi mogao da kae da nisam u pravu. U 78

Drugi susret sa smru najboljem sluaju bi morao da prizna da je sve sueno da proe i da je jedna jedina uteha ne misliti na to. Sa svoje strane, meutim, ja uopte nisam bila zadovoljna idejom da prenebregnem stvarnost...a ak jo manje zadovoljna religioznim bajkama o "drugoj strani" i "drugom svetu". To su tvorevine mate namenjene da budu ljudima umirujue sredstvo. Kogod moe da veruje u njih je srean, ali osoba koja razmilja insistira da ima dokaz. U sebi sam stalno nosila teak duhovni teret a da nisam bila u stanju da ga se otresem. Pre ili kasnije, meutim, stalni teret na dui mora da utie na telo...

79

Po grai i stasu ja sam jako liila na oca. Bila sam visoka kao i on, kosa mi je, mada ne tako crna kao njegova, ipak bila tamno smea, a ten mi je bio bled kao njegov, a ne rumen kao majin. Samo su mi oi bile tamno plave umesto crne. Posle udaje postala sam blea i vitkija nego ikad. Nikad nisam mogla da se naviknem na ideju prolaznosti vremena i prolaznog aspekta ljudskog postojanja. Kao posledica toga, nikad nisam mogla da se oseam potpuno slobodnom i srenom. Ovaj stalni pritisak na duu bio je veoma lo za moje zdravlje. Jedne veeri sam legla bez ikakve telesne bolesti. Kada sam ujutru otvorila oi, nehotice sam pogledala u plafon. Na moje krajnje zaprepaenje, videla sam debelu crnu liniju koje ranije nikad tu nije bilo. Potpuno zapanjena, uspravila sam se naglo da vidim ta je ta crna linija. Dok sam to inila, linija kao da je poskoila i polako ponovo potonula. Srce je skoro prestalo da mi kuca. Shvatila sam da se crna linija koju sam videla nalazi u mojim oima, a ne na plafonu. Otvorila sam i zatvorila oi, zatim zatvorila jedno i potom drugo, i otkrila da tu liniju mogu da vidim samo desnim okom. Setila sam se da sam ula o oboljenju oiju po imenu letee muice (mouches volantes). Kau da ovek vidi crne takice koje igraju, kao da roj muica zuji po sobi. Kako sam ula, te bolesti nervoze nisu naroito opasne. Pokuala sam da otkrijem da li mogu da vidim te mouches volantes. Pogledala sam uvis, pogledala nanie crna linija je sledila zakone gravitacije. inilo mi se kao da je neko debelo crno vlakno vezano za neku taku iznad moje glave. Drugi kraj, izgledalo je, visio je i pomerao se pratei pokret mog oka. To sigurno nije bilo nervno privienje, bilo je to stvarno, bilo je tu! 80

Tmina Od tog trenutka otpoelo je bolno putovanje, putovanje koje e prepoznati svako ko je oboleo od bolesti koju nauka jo nije odgonetnuta. Putovala sam od jednog do drugog uvenog profesora, samo da bi mi kazali da oi ne mogu da mi se izlee, jer nema simptoma organskog oboljenja. Jedan od profesora mi je rekao: "To uopte nije bolest, pa zato ne moe biti izleena. To je stanje koje se pojavljuje u starom dobu, vrlo retko kod nekoga tako mladog. To je isto kao osedeti u vrlo mladom dobu usled stalne napetosti. Kako se to moe izleiti? Moe se zaustaviti ako se osoba oslobodi napetosti. Ali izleiti to je nemogue. Moete izleiti samo bolest; nauka ne zna ni za jedan lek za takve one tegobe kakve vi imate. Kad su u pitanju stari ljudi takvo oboljenje nije opasno, jer se razvija veoma sporo. Niko ne zna ta se deava kad su u pitanju mladi ljudi. Sa organske strane, vae oi su potpuno zdrave, samo izuzetno osetljive. Svi nai testovi pokazuju da vam je vid otar za ne verovati, tako jake oi kao to su vae su vrlo retke. Vae opaajne sposobnosti su isto tako velike. Vaa osetljvost na svetio je tako jaka da moete da vidite koliko prstiju podiem i moete itati vrlo sitna slova praktino u potpunom mraku. Veoma retko, mornari koji mogu da prepoznaju predmete na velikoj udaljenosti imaju slian vid. Oni imaju tu prednost da ive na veoma zdravom morskom vazduhu i nisu ni u kakvoj stalnoj nervnoj napetosti. Uz to, oni imaju dovoljno otpornosti da odre ravnoteu osetljivosti. Ali vi, draga moja eno, ivite u velikom gradu i niste veoma otporni, poto ste neobino mravi. Recite mi, da li patite od neprekidne psihike napetosti?" "Ne, profesore," rekla sam, "vrlo sam srena." Kako sam mogla da mu objasnim da patim od puke smrtnosti? Kako sam mogla da mu kaem da se borim protiv vremena koje se kree nepopustljivo i pretvara sva bia, svu sreu u razaranje i smrt? A ak i da sam mu rekla, kako bi mogao da mi pomogne? Umesto toga, pitala sam ga neto drugo: "Moete li da mi kaete da li e se ti simptomi pojaviti i u drugom oku?" "Kako bih mogao da znam? Nadam se da e vam injekcija koju vam prepisujem pomoi i ukloniti luenje. Takode se nadam da drugo oko nee oboleti. Ali ja ne mogu da gledam u budunost, a jo manje da bilo ta garantujem. Moj savet je da se dobro uvate i jedete obilno da biste izgradili otpornost. Nosite naoare za sunce na jakoj 81

Inicijacija sunevoj svetlosti da biste zatitili oi, dosta se odmarajte, i nadajmo se da e sve ispasti dobro." To je bilo dovoljno. Otila sam kod roditelja zajedno sa muem, oseajui se kao da je neko drugi prolazio kroz sve to umesto mene. Primetila sam kako taj neko odgovara na pitanja koja moji roditelji postavljaju, i posmatrala sam kako taj neko veera; sve je bilo tako izmenjeno, postalo tako razliito. Moja porodica je bila veoma uznemirena, ali su pokuavali da mi to ne pokau i ulagali su veliki napor da izgledaju sreni i veseli. Majka je pokuala da me utei: "Budi ubeena da e sve opet ispasti dobro. Niko u naoj porodici nikad nije imao problema sa oima. Oi e ti uskoro opet biti normalne. Ne misli na to!" O, koliko esto sam ula ove rei od prijatelja koji su me voleli i koji su pokuavali da mi pomognu ili me utee! "Ne misli na to!" Kako bih mogla da ne mislim o neemu to mi stalno igra pred oima! Kako mogu da zaboravim crnu traku koja visi ispred mene gdegod da pogledam? Kad gledam u nekoga, ini mi se da mu je crna vrpca zakaena za nos ili obrvu ili da se sputa polako do njegovih usta. Kasnije, kada su se crne linije poveale, videla sam sve kroz crnu, razuenu pauinu. Kako bih mogla da ne mislim na to? Prvih dana moje bolesti oseala sam se kao da me je ogromna stena pogodila u glavu i potpuno me spljotila. Nisam mogla da verujem: moje oi u velikoj opasnosti? To mora da je ruan san koji e uskoro proi kad se probudim. Onda u biti osloboena ove strane none more...i ponovo slobodna. Ali nikad nisam osloboena ove none more. Sedela sam ispred ogledala i gledala se. Detinjasto lice s velikim tamno plavim oima mi je uzvraalo pogled. Ove oi je trebalo da pokazuju znakove starosti? .Ali, ja sam mlada, tek sam se otisnula u ivot! Ne mogu jo da budem stara! Kad sam bila gore, na onoj planini, i susrela se sa smru po prvi put, znala sam da sve ima samo prolaznu vrednost. Ipak, da li vreme prolazi tako brzo, tako neoekivano? Tog puta sam se umirila, znajui da je smrt daleko. Hoe li mi smrt tako brzo doi? Ili, moe li biti da izvesni delovi tela stare bre od ostalih, da osetljiv mehanizam kao to je ljudsko oko propada bre od drugih organizama? - i da bi celo telo moglo da ivi due od oiju? Slepa? uasno! - uasno! Ne! Nisam to mogla da podnesem! elela sam da pobegnem...da uteknem...ali gde? Moja stigma, crna linija u mom desnom oku, pratila me je gdegod da sam ila. Nisam mogla da je se reim. 82

Tmina Pala sam u stanje potitenosti koje samo oni koji su doiveli slinu nesreu mogu da razumeju. Kako mi je srce krvarilo za slepe ljude koje sam viala na ulici, kako sam saoseala sa njima! Nisam mogla da zaboravim svoje oajanje ni za tren, ni za jedan jedini moment. Tamne mrlje su mi leprale gore dole ispred oiju i stalno menjale svoj izgled. Nikad nisam prestajala da ih gledam. Stekla sam naviku da pomno ispitujem oi kad se probudim ujutru. Da li je postalo gore? Mogu li jo da itam sitna slova desnim okom? I ako nisam mogla - ako bih morala da priznam s neopisivim uasom da mi se stanje pogoralo preko noi, krv bi mi jurnula u glavu, i sa srcem koje je tuklo nastavljala sam da se ispitujem da vidim koliko je loije postalo. O, Betovene! U tim danima nauila sam da razumem tvoje oajanje kad si izgubio sluh! Upoznao si duevno stanje, paniku, koja se pojavljuje kad nekog savlada oseanje da nije vie u stanju da trpi, elja da pobegne, da se spase od te uasne patnje. Da, ali gde? Moja nesrea e uvek biti sa mnom; ne mogu da je se reim, obolela sam zauvek! Moje oajanje zbog kratkotrajnosti ivota nije bilo dovoljno, sad sam nosila neto kao trajni "spomen" sa sobom da me podseti na propadanje i smrt. Ponekad sam mislila da u od tih crnih linija poludeti! Vie nikako nisam mogla stvarno da uivam. Moj mu je inio sve da me navede da zaboravim na stanje svojih oiju. Ali, tagod da je radio, kolikogod da mi je ugaao poklonima - nikad nisam mogla da budem srena. Svugde gde bih pogledala videla bih kvarenje i smrt, jer sam uvek videla crne linije. Kao kartuzianski kaluderi koji su primorani da posmatraju dva slova "M" "M" na svojim dlanovima kao podsetnik reci Memento Mori, tako su mene crne linije ispred oiju stalno podseale na slepilo i smrt. Kad bi me mu odveo na neko lepo mesto u prirodi, ja bih razmiljala: "Koliko dugo u jo moi da gledam sunce, planine, polja, nebo, u stvari, prirodna blaga?" Kad bih videla neko divno izvoenje u Operi, pomiljala sam: "Koliko dugo u moi jo da uivam u prefinjenim kretnjama gracioznih baletskih igraa?" Najdublje oajanje me je obuzelo, prouzrokovano surovou stvarnosti, jer je i moje levo oko, iako veoma polako, ipak poinjalo da oboljeva. Bila sam tako podobro na putu da oslepim. Nisam mogla ak ni da plaem kako treba; nikad nisam mnogo plakala, jer sam o plakanju mislila kao o besmislenom nainu izraavanja, oblikom samosaalj83

Inicijacija enja koji sam smatrala nedostojnim sebe. Sad je plakanje bilo strogo zabranjeno, jer bi mi veoma povredilo oi. Trpela sam svoj oaj bez ijednog spoljnog znaka i nikad nisam priala o tome, jer sam videla da ako budem stalno govorila o svom oboljenju, moji prijatelji i poznanici e patiti kao i ja; i kao posledica toga, poto normalna ljudska bia obino pokuavaju da se otarase svega to izgleda neprijatno, udaljili bi se od mene. Nisam elela da postanem neprijatna i dosadna sa svojim nevoljama. Naprotiv, uvek sam bila vesela i duhovita, kao klovn koji skriva svoju najdublju tugu pod islikanom maskom. Tako sam podnosila svoj jad u nemoj patnji. Ovaj udarac je unitio i moje umetnike ambicije. Pored sviranja klavira, veoma sam napredovala u crtanju i slikanju i moji nastavnici su oekivali od mene mnogo u budunosti. Slikanje i crtanje su mi oduvek pruali veliko zadovoljstvo. To je takoe sad okonano. Kad sam pokuavala da slikam, videla sam gomile crnih grumenia na platnu. To me je inilo veoma nervoznom i morala sam da se uzdrim da u besu ne bacim etkicu. Izgubila sam energiju i volju da slikam. Pomisao da bih stekla ugled i postala slavna samo da bih od svega odustala zbog slepoe duboko me je potresla. Ne! Vie sam volela da se odreknem svoje slikarske karijere i da nastavim da sviram klavir, jer sam mogla da sviram i slepa. Vebala sam zatvorenih oiju. Ila sam po sobi s povezom na oima i pokuavala da pronaem razliite predmete. Pokuavala sam da se obuem i oeljam zatvorenih oiju da bih bila spremna kad doe potpuna tama. inila sam to i zato to je zatvaranje oiju bio jedini nain da pobegnem od tih crnih linija koje su se pootravale i nastavljale da mi igraju ispred oiju. Bila mi je to jedina nada... Injekcije soli su bile podjednako mune i tegobne. Ljudski refleksi su takvi da se oi sklapaju odmah kad se suoe s moguom opasnou. Oni kapci se mahinalno zatvaraju kad se neki predmet priblii oku. Morala sam da savladam te reflekse i da se kontroliem. Morala sam da drim oko otvoreno, da ga ne pokreem i da gledam jer, ako je oko otvoreno, prinuen si da gleda, svialo ti se to ili ne kako doktor probada moje oko iglom. Morala sam da proem kroz tu proceduru mnogo puta. Nisam u to vreme znala ta uim, naime kontrolisati prirodne instinkte bila je u stvari jedna od najnaprednijih Joga vebi koje na kraju dovode do potpune kontrole nad svim telesnim funkcijama. Mene je sudbina primorala da to inim, i tako sam pukim sluajem stekla vrlo snanu mo uticaja na svoje nerve. Ali, 84

Tmina kad me je doktor ispratio do vrata posle prve injekcije, oseala sam se veoma slabom i morala sm da se saberem da se ne bih zateturala i pala. Osmeh koji sam pokuala da mu uputim nije se pojavio ba lako; oseala sam se kao da su mi miii oko usta zarali. A i pored svih mojih muka, injekcije uopte nisu pomagale. Prestala sam da idem kod profesora i postajala sve vei pesimista. Odgovor je bio uvek isti: "To nije organska bolest; vae oi su potpuno zdrave. Koprenom se prevlai ono soivo." Iz dana u dan vid mi je postajao sve gori. Kakve veze ima da li neko oslepi sa zdravim ili bolesnim oima? Morala sam da prihvatim naizgled neizbeno. Da popustim. Ali nisam mogla! Kako moe neko da se preda i prihvati slepilo kao normalno stanje stvari? Nepromenljivost i ja smo se borili jedan protiv drugog. Nije bilo govora o tome da izgubim. Nisam mogla da popustim, zato sam morala da budem unitena. One noi kad se crna linija pojavila po prvi put, ja sam ubijena. Nisam to odmah primetila. To zabavno, tato, drsko i senzualno bie koje je elelo da bude poznati i slavni umetnik i lepa ena bilo je uniteno. Moja skrivena ivotna filozofija, koja se rodila na planini posle mog prvog susreta sa smru, sad me je estoko dograbila. Sad nisam mogla - i ak nisam ni elela - da pustim da glas, koji se ponavljao podseajui me na prolost, proe nezapaeno...! kako sam poela da sluam taj glas vrlo paljivo umesto da se okreem od njega, poela sam polako da prepoznajem jedan poznati i voljeni glas: NJEGOV glas...

85

Jednog popodneva vratila sam se kui iz grada. Kue u naem nizu nalazile su se u dobro odravanim batama, sunce je sjajno sijalo, cvee je cvetalo svuda, ptice su radosno pevale, i ja sam se setila rei Don Karlosa: "O, moja kraljice, uprkos svemu ivot je tako lep!" "Da," htela sam da dodam, "kad bi samo moje oi sauvale mo vida!" Iznenada sam zaula glas u sebi koji me je sasvim razgovetno pitao: "Da li si ti ve slepa? Zar ne moe vie da vidi svet, nebo, drvee i cvee?" "Mogu," odgovorila sam gledajui oko sebe, "sve je jo uvek potpuno jasno," i setila sam se ta mi je doktor rekao poslednji put kad sam ga posetila da bi mi proverio vid: "Desno oko je postalo prilino zamagljeno i mutno, ali vi jo uvek zapaate drugim okom vie nego veina prosenih ljudi s oba oka." "Pa, ako ti je vid i dalje tako dobar, zato se ponaa tako oajniki, kao da si ve oslepela? Zato da te nada napusti? Pretpostavimo da e oslepeti u drugoj polovini ivota. Ako pone da gubi nadu sad, dok jo uvek moe da vidi sasvim pristojno, ceo tvoj ivot bie upropaen beznaem i boleu! Da ne govorimo o injenici da zapravo ne zna da li e oslepeti ili ne. Moda e umreti pre no to potpuno oslepi: u tom sluaju, desie se da si provela nedelje, mesece i godine u beskorisnoj brizi, dok ti je sve vreme vid bio bistar i normalan izuzev nekoliko dosadnih crnih grudvica. Kakvo gubljenje vremena - brinuti o dogaajima koji se jo nisu odigrali! Budunost? Da li ti zaista zna ta je budunost? Dogaaji koji jo nisu stigli da se odigraju! Zato da kvari zadovoljstvo u ivotu onim to ne postoji? Tvoje sadanje stanje nije tako loe. Uivaj u ivotu, tako e ti anse za oporavak biti mnogo bolje. Depresija e ti samo ubrzati razarajui proces u oima. ivi u sadanjosti, i zapamti: 86

Prekretnica im prestane tvoje duhovno slepilo, tvoje telesne oi e povratiti svoje funkcije. O, kako su istinite bile rei ovog svetog glasa! U trenutku najdubljeg oajanja osetila sam da crne mrlje u mojim oima pokazuju moju unutranju tamu, moje duhovno slepilo. Ali kako, pobogu, izleiti duhovno slepilo? Jer to je bilo sredite mog problema, injenica da sam se oseala potpuno slepa suoena s tajnama ivota i smrti. Bila sam okruena tamom, jer sam oseala smrt svuda i nisam mogla da shvatim smisao ivota. udela sam da postanem "videa", bila je to moja najvea elja - ali kako? A glas je odgovorio: "Trai i nai e; zakucaj i otvorie ti se!" Nisam razumela te rei tada, ali sam elela da ih posluam. Pokuala sam da diem duboko i smireno, i koncentriui se na sadanjost. Bilo je to veoma teko - crne mrlje su mi igrale ispred oiju i podseale me na moj jad - ali ja sam pokuavala opet i opet i dostigla sam taj stepen da sam se ponovo oseala zadovoljnom i srenom; u stvari, oseala sam da moram da budem srena, jer e moje oi imati koristi od stanja mog uma. Htela sam da pomognem sebi. Morala sam da budem srena, morala sam da uivam! Poela sam da mislim na budua zanimanja koja e mi priutiti stalnu zabavu. Moj mu je bio veoma zaokupljen svojim poslom - bio je graevinski inenjer - i retko sam ga viala, izuzev prilikom obeda. Jedna misao mi je projurila kroz glavu: beba! Koliko dugo sam prieljkivala bebu! Kakvu veu radost bih mogla da oekujem? I ne bih bila sama sve vreme. Otvorila sam duu bezimenom, nepoznatom biu koje je negde ekalo da postane moje dete. I bie je ulo moj krik... Tokom trudnoe luenja su polako nestala iz mojih oiju, i kad su dole babinje, potpuno sam zaboravila da sam ikada imala ikakve nevolje. Moja seanja na leanje na operacionom stolu sanatorijuma i buenje posle anestetika, kad sam bila potpuno iscrpljena, inilo mi se kao dugo zaboravljeni san. Nala sam se u nekom obliku ekstaze, ali ipak ujem zvuk koji juri kroz mene kao munja i osveuje me. To je krik...ne kao krik novoroene bebe, ve vie kao rika lava! "ivo je," ta misao me obuzima i oseanje velike zahvalnosti me savladava. Otvaram oi. Nada mnom se pojavljuje lice i ujem glas kako kae: "Deak, lep, zdrav deak" - ugledam malu okruglu glavu i debeljukasto, ruiasto telo. 87

Inicijacija "Je li to moje dete?" pitam se dok zurim u njega s oekivanjem! Oseam da je samo njegovo telo "moje dete", inae je nezavisno bie za koje znam da je nastalo kao "nae dete". Onda po prvi put u svom ivotu dete lee u krevetac, zavijeno u ljudsku odeu i gleda u svet irom otvorenih oiju. Moji otac i majka su ve stigli i ekaju da poele dobrodolicu mom detetu i meni posle ove strane borbe za ivot. Ja sam na izmaku snaga, srce mi jedva kuca posle velikog gubitka krvi. Ali dete je ivo! Posle ovog napornog iskustva moj oporavak je bio veoma spor. Dugo sam se oseala veoma slabom, veoma osetljivom na bilo kakvo svetlo, luenja su se ponovo pojavila i staklasta supstanca mog desnog oka je ponovo postala neprozirna. Debeli oblaci nekakve magle natkrilili su moj pogled u ovom oku. Ipak, nikad nisam imala vremena da se ozbiljno brinem oko svog vida. Tu je bilo moje dete, provodila sam sve vreme u njegovom prisustvu, a kad bi mi se nasmeilo i zagrlilo me svojim punakim ruicama, teret i pritisak mojih briga izgledali su mi veoma daleki. Godine su jurile. Moj mali deko se divno razvio i svi su mu se divili zbog njegovih krupnih plavih oiju koje su zraile tolikom ljubavlju i toplinom. Bio je veoma rano sazrelo dete. Kad je imao etiri godine, ponovila se scena iz mog sopstvenog detinjstva. Moje dete mi je pokazalo slikovnicu i pitalo me za znaenje nekih slova. Objasnila sam mu potanko. Dete je posmatralo slova paljivo i iznenada uzviknulo: "Majko, to znai "bik", zar ne?" Uzela sam ga na krilo i ljubila ga, ljubila. Onda sam mu objasnila sva ostala slova. Nije morao da ih ui. Izgledalo je da samo treba da ih se priseti. Proveli smo leto zajedno u naoj porodinoj vili kraj jezera. U stvari, ceo niz divnih leta! Moj brat i moja mlada sestra pozivali su gomile prijatelja koji su ponekad ostajali kod nas nedeljama uzastopce. Igrali smo kroket, veslali i plivali, a uvee bismo svirali kamernu muziku ili igrali igre, ili plesali na terasi. Bio je to srean, zdrav ivot. Moje oi me nisu mnogo brinule za to vreme. Po roenju deteta provela sam nekoliko meseci na moru. Uz tajne izvore energije mora potpuno sam se oporavila. Vratila sam se kui odlinog zdravlja i mnogo sposobnija da podnesem svetlost. Poela sam da crtam i 88

Prekretnica slikam ponovo i ak se latila drvodeljstva. Ovo bavljenje umetnou mi je prualo veliko zadovoljstvo. Naizgled inilo se da je sve u redu. Ipak, ja nisam bila srena! Nisam znala zato. Neko unutranje nezadovoljstvo je raslo u meni sve dok vie nisam mogla da ga prenebregnem. Jedne noi, poto sam jo jednom doivela najvee ispunjenje zemaljske ljubavi i jedinstva, umesto da mirno usnim, sedela sam na ivici kreveta i dugo premiljala o svojim problemima u kukavnom oajanju. Plakala sam i jecala i u tmini te noi poela sam da se ispitujem surovo da bih otkrila zato sam tako nesrena i nezadovoljna. Imala sam sve to je potrebno da bi jedno ljudsko bie bilo sreno, odakle je mogla da potie moja patnja? Ovo pitanje kao da je dozvalo odgovor. Iz dubine moje podsvesti razlozi su poeli da uzlaze i dopiru do sveti. Ja sam tragala za ljudskim biem koje je bilo moja druga polovina, moje upotpunjenje. Ljubav je otkrovenje sile koja primorava dve komplementarne polovine da se sjedine. U stvari, podsvesna elja za sjedinjenjem je uobiajeno poznata kao "ljubav". Ja sam doivela to sjedinjenje, ostvarila sam najvie ispunjenje tela i duha i nisam bila srena, i postajala sam sve nesrenija posle svake takve prilike. Sedela sam tu u mraku i u oajanju se pitala: zato ne mogu da budem srena? udela sam za odgovorom i napeto razmiljala. I tada sam shvatila da radost sjedinjavanja nije ono to sam oekivala! Tragala sam za nekom vrstom ispunjenja nesvesno i, ne naavi nita drugo, verovala sam da je fizika ljubav to ispunjenje. Poto sam ga doivela, morala sam da priznam da to nije ono to sam oekivala. Poto sam iskusila najvii oblik fizikog sjedinjenja, bila sam primorana da vidim i shvatim da traim neto drugo! Ali ta? Tragala sam za ispunjenjem unutranje prirode, pravim jedinstvom koje ostaje! Tragala sam za sjedinjenjem u kome identitet mene i mog ljubavnika postaje jedno isto. udela sam da imam udela u njegovoj dui, mislima, celom njegovom biu! elela sam da postanem on! No, nisam udela za onim to mi je fiziko sjedinjenje donelo. To fiziko sjedinjenje je oajniki pokuaj da se postane jedno bie svaka ila i mii su napeti do najvie take - i u trenutku kad oboje veruju da su ostvarili ispunjenje, odvajaju se...a da nikad nisu dosegli jedinstvo. 89

Inicijacija U tami pojavila se preda mnom slika mog detinjstva: setila sam se kako sam sedela za stolom s porodicom i pokuavala da spojim dve male masne kapljice koje plivaju na povrini moje inije sa supom. Da! Na upravo isti nain na koji sam pokuavala da ujedinim dve masne grudvice, pre mnogo godina, elela sam sad da nainim jedno bie od nae dve due. Od dva ja htela sam da stvorim jedno jedino. Ali to je bilo nemogue! U ljubavi, svaki ljubavnik ezne da se spoji sa drugim. Ipak, njihova udnja je samo fizika elja, i oni se u oajanju stiskaju jedno uz drugo. Svi mogu da primete kako dva ljubavnika pritiskaju srce uz srce u svom vatrenom zagrljaju; ini se kao da su prisiljeni da sjedine svoja srca, da budu sjedinjeni u svome srcu. Ali ne uspevaju! Zato? Njihova tela stoje izmeu njih. Otpor tela spreava ujedinjenje. Kako je udno da ja elim da postanem jedno bie sa svojim ljubavnikom telom kad mi samo telo prepreuje put. Da li moje telo udi za tim sjedinjenjem? Moe li telo udeti za bilo ime to je nemogue zbog samog postojanja tela? Ne! Telo ne moe u sebi nositi elju koja ne moe biti ispunjena zbog njegovog sopstvenog prisustva. Ko i ta dakle udi za tim najuzvienijim sjedinjenjem? To moe biti samo nematerijalni duh, prava priroda. A zato ja udim za tim sjedinjenjem? Zato elim neto to je nemogue? elim to jer znam da u samo preko tog potpunog sklada, tog najuzvienijeg sjedinjenja, pronai zadovoljenje, i da u samo u tom stanju uma ostvariti krajnju sreu! Za tom sreom sam tragala otkako sam poela da ivim. Ali, zato tragam za neim to je nemogue dostii? inim to samo zato to znam, oseam zasigurno, da je to nekako mogue, i da nekako ta mogunost postoji - samo ne znam kako. ta usporava i spreava moj napredak prema cilju? Telo! Telo stoji izmeu nas! Dakle, ta mogunost moda postoji, ali samo u bestelesnom stanju. eznem za tim izgubljenim jednoglasjem. Nekad sam ga poznavala, negde i nekako, ali sam ga izgubila. Moe li biti mogue da sam ivela u nematerijalnom stanju pre mnogo vremena, i da sam, rodivi se u ovom telu, ispala iz te duhovne harmonije? Da li je mogue da sam nekad ivela u svetu potpunog saglasja, svetu bez materijalnih elemenata, gde sam ivela u bestelesnom stanju? Stigavi tako daleko u logikom sledu misli, poela sam da se oseam veoma uplaenom: bestelesno stanje? U svetu bez materijalnih elemenata? Dakle, u "drugom" svetu? U "potonjem svetu" ? Da li je mogue da "drugi svet" stvarno postoji? Svet u koji nikad nisam verovala i na koji sam uvek gledala kao na neophodnu izmiljotinu 90

Prekretnica religiozne prirode, korienu da se nametne moralni standard ivljenja meu primitivnim narodom obeanjem "neba" i upozorenjem na "pakao"? Jedino moje telo postoji u ovom zemljskom svetu? A moje ja, koje poznaje to nemogue sjedinjenje tela i koje eli da ga ponovo ostvari, da li ono pripada "venosti"? Ako je tako, sva ljudska bia potiu iz drugog sveta gde je to saglasje realnost, i ispala su iz njega u ovaj svet - u materijalno telo i jedan zemaljski svet?... Ipak, enja za naom ranijom sreom ivi u nama, u naoj dui, koja pripada tom "drugom svetu". I neprestano greimo pokuavajui da postignemo tu sreu, to jedinstvo u naem telu i uz pomo nae prirodne i s nama nerazdvojive telesne seksualnosti. Ipak, telo je to koje spreava na uspeh. O, sad shvatam ta se misli pod "padom iz raja"! Tako mogu da dosegnem sreu koju elim samo u drugom svetu - u raju. Poto ne mogu da na silu uvedem taj drugi svet u svoj sopstveni materijalni svet, nastojau da upoznam taj drugi svet u kom obitava moja vena srea. Ali kako? Prazne rei mi nisu od koristi -ja hou stvarnost! Hou konkretne injenice! Ta no bila je prekretnica mog ivota. Shvatila sam da je seks najvea od svih prevara. Priroda nam obeava divan doivljaj, najuzvienije vrhunce sree, ostvarenje ispunjenja, a ipak nas liava svih naih moi, i kad verujemo da smo doli nadomak ispunjenja, padamo nie no ikad ranije. Gubimo ogroman deo energije i oseamo se siromani kao prosjaci posle tog doivljaja. Stara latinska poslovica pominje da se i ljudi i ivotinje oseaju potiteni posle fizikog sjedinjenja... Traila sam veno, vazda prisutno proienje, ne ono to seks moe da da. ta ostaje od seksualnog zadovoljstva ujutru? Nita, izuzev moda velikog umora! I takvo stanje stvari e se ponavljati zauvek? ta je to drugo do neprestana borba za nedostino saglasje? Nikad nee ljudsko bie ostvariti ispunjenje svojih nastojanja, nikad ne moe ono da se ukopa u pravi sklad gde moe da ostane zauvek. Prvo je postojala izvesna sila - sila privlanosti, koja je sastavila dva bia koja su u potrazi jedno za drugim. Kasnije, ta sila je utihnuta, praznina ostaje, i svako ostaje sam, beznadeno sam, veno sam... Shvatila sam najzad: To nije bio cilj moje potrage. A ako nisam to traila, ako me je seks prevario, odbiu da nastavim dalje na taj nain! Odbiu da dopustim da budem prevarena! Seks moe da zadovolji samo telo, ali nikad duu, ono pravo ja. Nikad nee seksualno zadovoljenje utaiti ovu udnju! 91

Inicijacija ta sad? elim, moram da naem tu sreu. Moram da tragam za odgovorom na svoja pitanja. Ne mogu da stojim mirno, moram da idem napred. Ali kuda? Ako srea lei u drugom svetu, potraiu je u drugom svetu! I tako sam se latila toga da naem svoju sreu i ispunjenje tamo gde sam se nadala da u ih otkriti, u drugom svetu...

92

Pokuavala sam da doprem do sveta koji se nalazi s druge strane, ali nisam znala kako da krenem. Oseala sam se kao neko ko pokuava da osvoji dunglu, ali ne zna odakle da pone, i iji je jedini instrument mala sekira kojom e proseci stazu kroz ipraje. On zna da je dungla puna pritajenih opasnosti, otrovnih zmija i divljih ivotinja. Lako bi mogao da se izgubi i padne u neku provaliju. Ipak, njegovo neznanje po pitanju ovih opasnosti prua mu neophodnu hrabrost da se uprkos tome probija kroz ovu dunglu. Ja nisam znala da e moje putovanje otkrivanja u drugi svet biti krcato opasnostima, da e se neznane sile iz podruja podsvesti baciti na mene kao divlje zveri, da e me svetlosti lutalice voditi lanim tragovima, i da me ponori ludila vrebaju sa svake strane. Sve to sam imala bila je moja mala sekira, moj normalni ljudski zdrav razum! Odakle da ponem? Religija govori o ivotu s one strane, potonjem ivotu, ali svi svetenici s kojima sam razgovarala do tog trenutka su ili eleli da poverujem u svakojake dogme koje oni sami nisu stvarno razumeli, ili su mi priali sentimentalne prie o kraljevstvu nebeskom u koje oni sami nisu verovali, ali za koje su smatrali da su odgovarajue da zadovolje "enicu". Vie sam volela da otkrijem ta veliki filozofi misle o ovom strahovito vanom pitanju, smislu ivota i smrti. I, poto nikad nisam ula za velike istonjake filozofe, poela sm da prouavam dela evropskih mislilaca. Pre svega, proitala sam klasina grka i rimska dela prevedena na jezik koji sam mogla da razumem. Pod uticajem tih velikih ljudi moj um je sazreo i mnogo sam nauila iz njihovih uenja. Bila sam ushiena Sokratom, Platonom, Pitagorom, Epiktetom i Markom Aurelijem. Naroito je jedna mala reenica Epikteta ostala uz mene 95

Inicijacija na mom putovanju kao veni plamen i pomogla mi da preem iz mraka u svetlost: "Stvari nikad nisu loe; lo je nain na koji mislite o njima." Od trenutka kad sam proitala tu reenicu, pokuala sam da promenim itavo svoje raspoloenje, svoj duhovni poloaj - da mislim razliito o stvarima! - Ipak, sve te velike istine nisu mogle da prue odgovor na moje veliko pitanje koje se ticalo velikog drugog sveta. Kasnije sam itala novije filozofe: Kanta, Sopenhauera, Niea, Dekarta, Paskala, Spinozu. Nijedan nije mogao da me zadovolji. Oseala sam da su svi oni otili dokle je razum i intelekt mogao da ih dovede, ali da nisu dostigli krajnji cilj, sjedinjenje. U stvari, oni su bili manje sposobni da odgovore na to pitanje nego antiki filozofi. Meu tim modernim filozofima, Spinoza je verovatno postigao najvii stepen u svojoj potrazi, ali sam ja oseala da su se najnoviji mislioci nekako upetljali u svoje sopstvene modane vijuge i doli do orsokaka. Uprkos svojim filozofskim sistemima, ostali su nezadovoljni, razoarani i nesreni ljudi. Kako su zapravo oni mogli da mi pomognu da pronaem velike istine o drugom svetu? Oni sami ih nisu znali i tragali su za njima isto tako beznadeno kao i ja. Ja sam htela stvarnost, ne rei. Jednog jesenjeg dana stajala sam na prozoru naeg stana sa svojim malim sinom i gledala lie kestena kako polako lepra ka zemlji. Kao i mnogo puta ranije, promiljala sam o smislu ivota i smrti. "Smrt," pomislila sam, "smrt i ponovo smrt!" Iznenada sam ula glas u meni kako kae: "Smrt? Zato uporno vidi samo jednu stranu istine? Sta drvee i priroda otkrivaju u prolee? ivot! - i ponovo ivot!" ivot i smrt se smenjuju u beskrajnom krugu. Smrt je samo druga strana ivota..." U tom trenutku videla sam sasvim jasno da kad ivot nestaje iz drveta i njegovog lia u jesen, listovi postaju beivotne, prazne mahune, opadaju i umiru. Ali samo prazne mahune! Sr ivota koja je ivela u liu sad poiva u drvetu i izbija ponovo u prolee, zaodeva se iznova materijalnim oblikom i postaje ponovo lie, ponavljajui svoj veiti ciklus. Drvee udie i izdie ivot, a samo se lie menja, samo spoljna ljuska! ivot ostaje vean, jer ivot je veno bie. I videla sam ak i dalje: izvor venog postojanja - ljudska bia to zovu "Bogom" - udahnjuje ivot u oveka, ba kao to Biblija kae da Bog udahnjuje ivot u Adamove nozdrve. Onda Bog opet udahne, za94

Borba za svetlost dravajui dah, tako da prazna aura pada: telo ovekovo umire. Ipak, ivot ne prestaje u tom trenutku, on se zaodeva novim telom u jednom venom ciklusu i nastavlja da se kree, kao to sve na ovom svetu ivi i kree se u ritmu, od putanje planeta do daha i pulsa svakog ivog stvorenja. Zatim, u tren oka, setila sam se kako sam, kad mi je bilo est ili sedam godina, kad sam po prvi put ula za smrt, stala ispred ogledala, ispitujui sliku nevidljivog: mog sopstvenog odraza. ak i u tom ranom dobu ja jednostavno nisam mogla da razumem da u jednog dana morati da umrem, da u jednog dana prestati da postojim. Htela sam da vidim gde je to ja koje misli tako neto i koje ne eli da umre. Nastavljala sam da gledam u ogledalo, pomerajui se sve blie i blie, sve dok nisam nosem dotakla staklo. Gledala sam u svoje sopstvene oi sa onolike blizine koliko sam mogla da priem. elela sam da vidim to "ja"! Iako je postojala jedna crna rupa u mom oku, nisam mogla da vidim "sebe". "Ja" - moja linost - bila je nevidljiva, ba kao to sam uvek i zamiljala da e biti sve otkako sam po prvi put postala svesna na ovoj zemlji. ak ni u ogledalu nisam mogla da vidim "sebe", samo svoje lice, svoju masku, i dve crne rupe u oima iz kojih sam gledala. Oseala sam veoma jasno da je nemogue da ne postojim! "Dobro," pitala sam se dok sam stajala pred ogledalom, "ali kroz ta e gledati u svet kad se jednog dana ove oi sklope?" "Kroz druga dva oka!" odgovorila sam bez i jednog trenutka oklevanja. "Ovde u ja sklopiti ove oi, a u jednom novom telu otvoriu dva nova oka." "A ta ako postoji zastoj u vremenu izmeu dva tela; ta ako ne pronae novo telo odmah? ta ako mora da eka nedelju dana, ili moda mesecima, godinama, ak hiljadama godina?" "To jednostavno ne moe da se desi," odgovorila je mala devojica, to sam ja tada bila, "jer kad zaspim, ja ne znam, poto se probudim, koliko dugo sam spavala. U snu ne postoji vreme, i u smrti e biti isto dokle god da sam bez tela. Da li provodim u tami i nitavilu nedelju dana ili hiljadu godina, svejedno je. Oseau se kao da sam upravo sklopila oi ovde i ponovo ih otvorila tamo. U nitavilu ne postoji vreme. Ali prestanak mog postojanja je prosto nemogu." I zatim sam otila od ogledala, potpuno zadovoljna, da bih nastavila da se igram. 95

Inicijacija Sad, dok sam kao odrasla osoba stajala ispred prozora i prepoznavala zakon reinkarnacije u drvetu kestena, seanje na ovo detinje iskustvo mi je bljesnulo kroz glavu, i bila sam zapanjena da je jedno dete moglo da otkrije tu istinu tako prirodno i spontano sa ono malo svog prvobitnog razumevanja, a da nikad nije ulo ili proitalo o reinkarnaciji. Sad ja ne bih rekla da ne postoji vreme u "mraku", ve pre da u "nesvesnom" nema "pojma o vremenu". Sad sam takoe razumela kako je bilo mogue da nosim u sebi zamagljena i mutna seanja osobe koja sam bila mnogo pre toga vremena. Vizije drevnog Egipta bile su samo stara seanja koja nenadano iz podsvesti izlaze na povrinu i izranjaju u svesti. Moja potraga za drugim svetom i ivotom posle ovog i moji pojmovi o reinkarnaciji skrenuli su mi panju na spiritualizam. Spiritualisti tvrde da su u stanju da uspostave kontakt sa duama pokojnika, a takoe veruju i u reinkarnaciju. Meutim, ja sam gajila izrazitu antipatiju prema spiritualizmu jer sam u kui ula roditelje da govore o tome s prilinim potcenjivanjem. Majka je imala veoma dragu staru prijateljicu koja se bavila spiritualizmom. Majka nam je ispriala da je ta prijateljica odravala spiritualistike seanse i da bi se za vreme tih eksperimenata teak, masivan hrastov sto dizao u vazduh. Majka nikad nije uestvovala u tim seansama i nikad se uopte nije zanimala za te stvari, jer je bila ubeena da su takvi eksperimenti tetni za ivce. Dok sam ja razmiljala o reinkarnaciji, setila sam se da sam jednom kao mlada devojka uestvovala u takvoj jednoj seansi u kui te postarije gospoe bez majinog znanja. To jest, naravno, ako bi ono to smo doiveli moglo da se nazove "seansom"! Ta postarija prijateljica moje majke je veoma volela svoje unuice i esto je pozivala mlade ljude na ruak. Ja sam esto bila jedan od gostiju na tim rukovima za mlade. Jednom je nekoliko nas ostalo due poto su drugi otili. Gospoa je bila vesele i ivahne prirode i uivala je da razgovara s nama omladinom. Meni je bilo petnaest godina, a druga deca su bila otprilike istog uzrasta. Bili smo radoznali i eljni da ujemo gospoinu priu o spiritualizmu. "Ako elite," rekla je, "moemo da gledamo kako se pomera sto." Svi mi mladi smo se smesta sloili i poeli da se pitamo ta e se dalje dogoditi. Unet je jedan sto za eksperiment. To nije bio teak hrastov sto o kome je majka priala, nego jedan mali sto sa samo tri noge. Gospoa je postavila sto na sredinu sobe, a mi mladi smo stali oko njega 96

Borba za svetlost s dlanovima na povrini stola i prstima rairenim tako da su palci ruku svake osobe dodirivali jedan drugog a njihovi mali prsti dodirivali male prste osoba s leva i s desna. Soba je bila sjajno osvetljena. Mi omladina smo bili u dobrom raspoloenju i mislili smo da je ba mnogo smeno kad je postarija dama pozvala glasno, "Da li je neko tu?" Mi smo se gledali kao lopovi i jedva smo se uzdravali da ne prsnemo u smeh. Ali nismo eleli da uvredimo dragu staru gospodu i svojski smo se potrudili da zadrimo ozbiljno lice. Stajali smo i ekali. Sasvim iznenada mali stoje poeo da se trese kao da je neka unutranja sila pokuavala da rascepa drvo. Onda je treenje postajalo sve jae i jae i iznenada se sto nagnuo na stranu tako da mu se jedna noga nala u vazduhu; zatim se opet spustio i stao nepomino. "Da," rekla je gospoa, "sto je rekao "da". Kad sto lupi jedanput, to znai "da", kad lupi dvaput, to znai "ne". "Volfane", rekla je svom unuku, "uzmi papir i olovku i zapisuj slova. Duh je prisutan." Volfgang je uzeo olovku i ekao. Onda je sto poeo da se pomera, udarajui opet i opet. Mi smo navodili slova u alfabetu i kadgod se sto zaustavio na jednom od slova koje srno uzviknuli, Volfgang je zapisao to slovo. Ne mogu da objasnim zato nam je to sve bilo strano smeno. Smatrali smo da je komino to navodimo slova i smeno to stara gospoa sve uzima tako ozbiljno. Ja nisam mogla da poverujem ni za trenutak da se sto sam pomera. Sigurno je to bio Nikolas, drugi gospoin unuk. Samo lupanje je bilo dovoljno zabavno, ali ono to se dogodilo potom nateralo nas je da neodoljivo prsnemo u smeh, a to je navelo staro gospou da zatrese glavom ka nama. Ali mi ipak nismo mogli da se ne smejemo, ak iako to nismo eleli. Sto je iznenada poeo da se naginje tako mnogo da je njegova ivica skoro dodirnula pod. Mislila sam da e se njegove noge okliznuti i da e pasti, ali ne, on se vratio ponovo u uspravni poloaj i onda poeo da se okree i vrti i kree po sobi. Morali smo da trimo s njim, a kad je sto poeo da rotira, morali smo da trimo oko njega i pratimo ga gdegod je iao po sobi. Najzad se sto smirio u jednom uglu i nije se vie pomerao. Gospoa je ponovo pozvala: "Jel' tamo nema nikog?" Sto se nije pomerao. "Bio je to neki aljiv duh, jer ste svi vi bili tako veseli," rekla je, "i sad su svi duhovi otili. Saekajte trenutak, deco, traiu da se
97

Inicijacija donese kafa." S tim reima se izgubila u kuhinji. Mi mladi smo ostali sami. Bila je to prilika da zapitam Nikolasa: "Ti si bio taj koji je pomerao sto, zar ne?" "Ja?" kao eho je odgovorio zapanjeno, "mislio sam da ste to ti ili Emerih. Ali sigurno nisam bio ja. Ja sam samo igrao igru kao i ostali, a vrhovi prstiju su mi jedva dodirivali sto." Svi smo pogledali u Emeriha. On je iskreno protestovao, "Ne, ni ja nisam pomerao sto." "Doite svi", rekla sam, "hajde da sami nateramo sto da se opet pomera." Svi su se sloili i otrali smo do stola, stali oko njega i poeli svojim rukama da ga guramo tamo amo da bi se pomerio. Na nae veliko zaprepaenje, to nije upalilo! Sto je bio nepokretan, ba kao to je pare drveta uobiajeno beivotno i nepokretno, i kad smo ga pogurali jo jae, on se jednostavno prevrnuo i leao na podu. Za vreme prethodnog eksperimenta sto se ponekad naginjao tako jako da je njegova ivica skoro dodirivala pod i onda se ponovo uspravljao. Ali bez obzira kako da smo pokuavali, nismo mogli da ga nateramo da to ponovo uradi. Najzad, poto smo se saglasili da poguramo sto u istom pravcu, svi mi zajedno, jedna strana se podigla posle ega je sto jednostavno pao. Nismo mogli da ga zadrimo niti da ga nateramo da ponovo stoji uspravno. Pogledali smo se i iznenada zautali. Nismo mogli da razumemo ceo taj dogaaj. Nikome od nas nije vie bilo do smejanja. Dva unuka postarije gospoe su priznala tiho da ni oni nisu mogli da razumeju tu stvar, ali injenica je bila da kad je njihova tetka Margaret bila prisutna ogromni stari hrastov sto, koji je bio tako teak da su samo etiri odrasla mukarca zajedno mogla da ga iznesu iz sobe, bi se dizao u vazduh. Oigledno ga tetka Margaret nije dizala. Na putu kui, i zadugo potom, mislila sam o pomeranju stola i pitala se kako je to uspelo. Nisam verovala ni za tren da ga je "duh" pomerao, ali morala sam da priznam da je neka nepoznata sila bila tamo. Poto se sve ovo desilo, ja sam nastavila da vebam klavir, idem na klizanje, svaam se sa svojim verenikom, i sto koji se pomera se izgubio negde u skladitu mog seanja. Sad mi se to sve vratilo. Mogla sam jasno da vidim da stara dama nije razumela mnogo o spiritualizmu, ali je moda bilo spiritualistikih grupa koje su ulazile u tako 98

Borba za svetlost neto veoma ozbiljno. Ako u da prouim i istraim celo ovo pitanje temeljno, bez presrasuda, mogla bih moda da nauim neto preko spiritualizma to e mi pomoi na mom putu. Uspela sam da se upoznam s voom najvee i najpoznatije spiritualistike grupe u zemlji. Poeo je dajui mi da itam knjige u koje sam mogla da verujem ili ne verujem. Teorije ne mogu da zadovolje tragaoca za istinom. Ja sam htela praksu i ubeenje. U jednoj knjizi sam proitala o jednom veoma poznatom medijumu koji je stekao svoju sposobnost sedei u isto vreme svakog dana s papirom i olovkom, drei olovku u ruci, spreman da pie, i ekajui puni sat. To je religiozno ponavljao dan za danom, nedelju za nedeljom, i mesec za mesecom. Posle otprilike est meseci, olovka je poela da se pokree i zapisuje razne rei. Na taj nain ovaj medijum je napisao mnogo knjiga koje su u svoje vreme bile veoma poznate. One me nisu interesovale jer su to bile propovedi pune slatkastosti i svetlosti i ak ni tako dobre kao to su propovedi koje mogu da se uju u bilo kojoj crkvi. Pa, mislila sam, treba li ovek da doziva "duha" za tako neto, ako je zaista duh bio taj koji je pomerao ruku medijuma! Ja sam takoe uzela papir i olovku, spremno drala olovku preko papira i ekala. Prvog dana nita se nije dogodilo. Drugog dana olovka je odmah poela da se trese tako jako da mi se ruka tresla s njom. Zatim je poela da se pomera tamo amo nezgrapno, grevito, i zapisivala razne abrakadabre na papiru. Treeg dana olovka je odmah poela da se trese i uskoro je ispisala rei koje su se jasno mogle proitati. Izgledale su kao da ih je napisala neka stara osoba drhtavom rukom. Nastavljala sam eksperiment svakog dana, i olovka je nastavljala da pie sve due i due reenice. Dok je olovka pisala, ja sam posmatrala svoju ruku i aku. Odakle je dolazila sila koja je pomerala moju ruku? Kad bi olovka mogla da pie sasvim sama, razmiljala sam, sve olovke koje lee unaokolo bi mogle da se podignu i ponu da piu. Dakle, bez sumnje, olovku je pomerala moja ruka, ali bez moje elje da to inim i bez mog prethodnog znanja ta e ona napisati. Prema tome sila je morala da potie iz nekog izvora izvan moje sopstvene svesti, ali nesumnjivo iz mene. Mogla je to da bude neka sila koja dolazi iz moje podsvesti, ali za sada nema dokaza da je ta sila poticala od nekog nepoznatog bia izvan mene, ili, recimo, od "duha". 99

Inicijacija Ali, ko zna tano ta je naa "podsvest"? Pokazala sam te zapise voi nae spiritualistike grupe. Sa zapanjujuom sigurnou on je rekao da su to tipini medijumski zapisi koji potiu od duha. Ja sam utala. Ja sam veoma obazriva kad tako neto tvrdim. Bilo je sigurno da sila koja je pokretala moju ruku ne potie iz moje svesti, jer s moje strane nije postojala aktivna volja da se pokrene olovka. Ali ta sila je ipak mogla da potie od mene, iz moje podsvesti. injenica da spiritualisti veruju da te sile potiu od duhova nije dokaz da je stvarno tako! Nastavila sam eksperimente i posmatrala sebe i olovku. Jednog nedeljnog popodneva moj mu i ja smo zajedno sedeli. On je itao knjigu, a ja sam se bavila svojim drvorezom, i dok sam radila rukama, razmiljala sam o svojim nedavnim eksperimentima s olovkom, papirom i udnim pisanjem. Ako je mogue, zakljuila sam, da moja ruka, moji nervi ili bilo koji dotad jo nepoznati instrument u meni prima i izraava misli nekog neznanog, bestelesnog bia izvan mene, onda takoe mora da bude mogue, na potpuno isti nain, da primim i izrazim misli druge osobe, odvojene od mene, ali koja obitava u nekom telu. To bi znailo korak napred na mom putu. Ispriala sam svom muu o emu sam razmiljala i upitala ga da li je raspoloen da izvri eksperiment u prenoenju misli sa mnom. On se odmah sloio, i bio je nestrpljiv kao i ja da sazna da li emo uspeti. Nisam znala kako se izvode takvi eksperimenti, ali sam zamiljala da, ako hou da primim misli druge osobe, najvanije to treba da uradim je da postanem potpuno pasivna i ispraznim se od svojih misli da se one ne bi nametale. Zatim sam desnom rukom uhvatila njegov levi lanak, mislei da e nam pomoi da imamo takvu fiziku vezu; i, oputajui sve svoje miie i pokuavajui da ne mislim ni na ta, ekala sam. Zamiljala sam da za uspeno prenoenje misli moj mu treba da misli o neemu i da e se njegove misli, na ovaj ili onaj nain,pojaviti u mom umu. Stoga sam oekivala misao koja nee dolaziti iz mene. (Do tog vremena nikad jo nisam shvatila da mi u stvari ne znamo izvor misli za koje verujemo da su nae sopstvene!) Na moje veliko zaprepaenje, dogodilo se neto sasvim razliito, neto za ta zaista nisam bila pripremljena. Dok sam stajala tu sa svojim muem i ekala da primim misao od njega, osetila sam veoma jasno - i ak "videla" - da neka struja sile debela oko tri do etiri pedlja kao bujica 100

Borba za svetlost istie iz podruja njegovog solarnog pleksusa, obuhvatajui moje telo kao laso, takode otprilike u visini solarnog pleksusa. Oseala sam tu struju sile tako jasno kao da je bila materijalna veoma fina, kao gusta magla, ali ipak materijalna. Poto me je ova struja sile okruila, povukla me je nepogreivo u jednom odreenom pravcu tako da sam morala da zakoraim. Kadgod sam zakoraila u pogrenom pravcu, ona me je veoma jasno povukla natrag u pravom pravcu. Tako smo stigli do prozora gde me je materijalizovana volja mog mua ostavila da stojim. Onda je nailo novo iznenaenje. Moja leva ruka koja mi je visila pored boka kao i obino, iznenada se podigla u vazduh, postajui besteinska! Do tad nikad nisam shvatala da mi ruke vise nanie zbog gravitacione sile zemlje. ovek uje o gravitaciji u koli, ali ja nikad ranije nisam bila svesna injenice daje moja sopstvena ruka okrenuta nanie zbog ove sile. Tu, ispred prozora, meutim, bila sam u stanju da sama iskusim injenicu da mi je ruka izgubila teinu i podigla se u vazduh kad je privlaenje zemljine tee prestalo. Kako se moja ruka pomerala navie, tako je podigla zavesu. Ja nisam pomerila ni jedan jedini mii, tako je izgledalo. Bilo je to kao da je masa koja je isticala iz muevljevog solarnog pleksusa pridravala moju ruku. Zatim mi je ta masa pogurala glavu napred sve dok mi nos nije dodirnuo prozorsko okno. U tom trenutku, masa je napustila moje telo - moju ruku i moju glavu - i bila sam u stanju da se ponovo slobodno kreem. Pogledali smo se i oboje smo bili veoma uzbueni. Ja sam bila potresena novim iskustvom, injenicom da ljudska volja istie iz solarnog pleksusa i bukvalno dolazi do druge osobe, obujmljujui je kao oktopus, i ak ukidajui dejstvo gravitacije. Ovaj "materijal" je izgledao kao da se sastoji od bezbroj malih kapljica magle, neto kao kad se mleni put pojavljuje na nebu nou. Bilo je to kao da su te kapljice magle sve blisko povezane jedna s drugom i kao da sve plove u istom pravcu. Moj mu je bio uzbuen zato to nije mogao da shvati kako je mogue da ja izvrim sve to je on zamislio - da odem do prozora, podignem zavesu, i pogledam napolje kroz prozorsko okno - ba kao da sam automat. Rekla sam mu da neka struja istie iz podruja njegovog solarnog pleksusa i da ja oseam tu struju tako jasno kao da je materijalna. Rekla sam mu i da je samo subjektivno kad oseamo da je neto materijalno. Sila nam daje utisak materije. 101

Inicijacija Setila sam se da sam jednom, nekoliko godina ranije, kad je nae dete boleo stomak a ja mu na stomak stavila na elektrini pokriva, otkrila kad sam mu pomilovala lice da je njegova koa, koja je obino bila fina i nena kao ruina latica, iznenada na dodir bila rapava i gruba kao turpija. Oseala sam kao da milujem lice oveka koji se dva dana nije obrijao. Otkrili smo da je elektrino ebence postalo pomalo vlano i da neto od struje proputa u detetovo telo. Kad sam iskljuila ebe, koa nae bebe je prestala da bude gruba na dodir. Dakle, moja ruka je elektrinu struju oseala prosto kao rapavu materiju. Kad razmotrimo ovu injenicu koju svako moe da proveri za sebe, moemo da odluimo da li elimo da uporedimo ovu "materijalnu" manifestaciju ljudske volje sa nekim oblikom materije ili sa elektrinom strujom. Rezultat je isti u svakom sluaju, jer moderna nauka zna da materija nije nita drugo do jedan oblik energije, vibracija, i samo nam daje utisak daje materija jer je za nas nedokuiva. Obiaj je bio da se cela naa porodica okuplja svake nedelje uvee; tako sam se ja uskoro nala kako priam okupljenoj grupi o naem iskustvu od tog popodneva. Svi su odmah hteli da i oni oprobaju neke eksperimente. Prvo sam ustala s majkom. Svi ostali su sedeli mirni kao mievi i pokuavali da ne misle ni o emu; jer, kad sam ja bila u tom stanju ultra prijemivosti, bila sam tako osetljiva na misli prisutnih osoba da bi to poremetilo na eksperiment prenosa misli. S majkom sam ponovo iskusila neto novo. Struja koju je ona emitovala je bila slabija, mnogo blaa i manja u preniku nego ona mog mua. Zatim sam izvela isti eksperiment s raznim teama, tetkama i drugim roacima koji su se te veeri okupili na veeri u kui mojih roditelja. U tim eksperimentima sam nauila da svaki pojedinac emituje razliitu vrstu struje. Jedan od mojih tea kome je uvek bilo teko da donese odluku i disciplinuje svoje misli slao je veliki, moan tok misli, ali siune estice sile u toj struji nisu tekle u istom pravcu, ve tamo amo na haotian nain. Rezultat je bio isto tako haotian. Takoe je bio veoma teak zadatak za mene da otkrijem ta on hoe. Jedna od mojih tetaka je imala veoma tanak, ali prodorno otar tok struje koji sam ja oseala kao krutu, tvrdu icu, koja je povreivala pri dodiru. Svi smo mi znali da je ona veoma agresivna osoba. Svaka pojedina prisutna osoba imala je razliito zraenje volje.
102

Borba za svetlost To je za mene otvorilo jedan novi svet! Poela sam da razumem mnoge fenomene koje sam ranije samo oseala, ili nasluivala, ili nisam uopte zapaala. Odjednom mi je postalo jasno zato ovek moe da bude isto tako umoran posle neke rasprave ili prepirke kao posle rvanja. Takoe sam razumela zato je ponekad veoma zamorno, a ponekad veoma osveavajue i stimulativno biti s drugim ljudima. Razumela sam jasno i na gotovo fiziki opipljiv nain pravo znaenja simpatije i antipatije; zraenja koja daju i ona koja apsorbuju. Prvi isijavaju snagu, dok drugi prijanjaju uz neku osobu kao pipci oktopusa, crpei i apsorbujui njenu snagu. Ovakvi eksperimenti s takvim ljudima uvek su me ostavljali tako slabom da bi mi se kolena tresla kad bi se eksperiment zavrio; morala bih da sednem, potpuno iscrpljena, i saekam malo da povratim snagu da nastavim s eksperimentima. Te veeri svi u porodici - ukljuujui i sobaricu, kuvaricu i drugu poslugu mojih roditelja - eleli su da izvre eksperiment u prenoenju misli sa mnom. Tokom tog perioda svog ivota nauila sam jo neto, jednu injenicu koja ne moe da se promeni nikakvim ljudskim dekretom, naime da kulturni, samodisciplinovani ljudi emituju sasvim drugaija zraenja nego oni grubi i sirovi ljudi koji ive samo za zadovoljenje svojih nagona. Naravno, to nije pitanje drutvene ili ekonomske klase! Mnogi jednostavni, neobrazovani i neuki ljudi koji ive pokraj neke ume ili na planini, sami i esto potpuno nedotaknuti civilizacijom, emituju vii i istiji oblik vibracija od onih uenih, visoko obrazovanih i naitanih, ali potpuno egoistinih ljudi. Ova zraenja ne mogu da se sakriju, falsifikuju, podraavaju ili "opravdaju". Ona odmah otkrivaju osobu s kojom se ima posla. Preko ovih eksperimenata dola sam do jo pomalo interesantnih saznanja. Kadgod bi neko hteo da ja uinim neto to je suprotno od kodeksa ponaanja koje su me uili da prihvatim, to je stajalo kao zid razdvajanja izmeu volje te druge osobe i mene, i zahtevalo je ogroman napor s moje strane da prevaziem tu prepreku sa gotovo eksplozivnim "probojem". Ovi eksperimenti su me uvek uveliko zamarali. ak i kad sam eksperimentisala s ljudima koji imaju pozitivno raspoloenje, prvo sam morala da ispraznim svoj um i volju da bih bila prijemiva za volju drugih, to jest, da bih osvestila volju drugih u sebi i vodila vibracije drugih ljudi kroz svoje sopstvene nerve, potiskujui to je mogue vie svoja sopstvena zraenja. To je u stvari bio najtei deo. Nai 103

inicijacija nervi su uvek prilagoeni naim sopstvenim vibracijama; njihova otporna mo je prilagoena naoj sopstvenoj ivotnoj struji. Svaka promena u naem mentalnom ili fizikom stanju zahteva napor od naih nerava, bez obzira da li je ova promena navie ili nanie. Ona uvek postavlja zahteve naim nervima. ak i kad doivimo takve mentalne ili duhovne promene u sebi, one uvek mogu da budu tetne, bez obzira da li su izazvane iznenadnim okom, izlivom strasti, ili ak preteranom radou. U takvim okolnostima, razumljivo je da moe biti zamorno ili pogubno kad moramo da prilagodimo svoje nerve potpuno stranim vibracijama, koje se od naih sopstvenih razlikuju ne samo u frekvenciji nego i u samoj svojoj prirodi. Kad je razlika u vibracijama veoma velika, rezultat moe biti znatno oteenje, prekomerna razdraenost nerava, neuritis ili druga nervna oboljenja. To objanjava zato mnogi senzitivni ljudi misteriozno oboljevaju u odreenim sredinama. To takoe objanjava veliku opasnost koja preti svakom medijumu, naime, gubitak njegovog sopstvenog karaktera. Naalost, to se deava neizbeno u veini sluajeva. Medijum prima svakojake vibracije, ali ne moe da ih sistematizuje ili usvoji; zato sam postaje haotian, nepouzdan i slabe volje! Nikad ne smemo da se igramo s takvim stvarima! Literatura iz ove oblasti sadri mase tunih pria o razliitim medijumima koji su se konano degenerisali u automate slabe volje, primajui sve i svakakve uticaje, ne posedujui nikakav sopstveni otpor, i konano bivajui "raskrinkani" kao laljive varalice i obmanjivai. Nikakvo udo! Kao direktan rezultat njihovih sposobnosti kao medijuma, njihova sopstvena volja postaje sve slabija dok ne postanu samo igraka za posmatrae oko sebe. Ja sam sama bila svedok ovakvom razvoju dogaaja. Jedna ena s neobino velikom sposobnou kao medijum bila je u stanju prvobitno da izvede izvanredna dela. Kasnije, meutim, sve vie je gubila svoju sopstvenu linost, dolazei do take kad je imala sve manje i manje otpora da se odupre eljama drugih ljudi i bila je uvek eljna da izvede eksperiment. Kadgod se neznana sila nije pojavljivala, ona je poinjala da vara da bi zadovoljila radoznale ljude oko sebe. Pria se zavrila ogromnim skandalom. Kao i obino, neupueni ljudi su trijumfovali, tvrdei da su sva dostignua ove ene bila nita drugo do varka od poetka do kraja. Ne! Nikako nisu sva njena dostignua bila prevara. S druge strane, ba kao rezultat njene istinske sposobnosti 104

Borba za svetlost kao medijuma, ona je postala tako slabe volje i bez karaktera da je na kraju zavrila kao varalica. Mogla sam da primetim te posledice na sebi. Nisam elela da se zavaravam; elela sam da saznam istinu, i, kako je vreme prolazilo, otkrila sam veoma pogubne efekte eksperimanata ove prirode. Bila sam dovoljno svesna i imala sam dovoljno jaku volju da nadvladam strane vibracije i postanem ponovo ja posle svakog eksperimenta. Meutim, videla sam da me to to moram da se opirem uticajima drugih osoba ini veoma umornom i nervoznom i to me je navelo da prestanem s tom aktivnou. Kasnije sam potpuno odustala od svih spiritualistikih eksperimenata. Veoma dobro znam da mnogi spiritualisti tvrde da njihov rad na prizivanju nije zamoran niti kodljiv. Nadam se da e mi oni oprostiti to dajem svoje iskreno, otvoreno miljenje, zasnovano na dugogodinjim eksperimentima, a to je da oni medijumi koji se ne oseaju umorni posle svojih eksperimenata nikada ne primaju volju druge osobe ili bia, ve samo ispoijavaju manifestacije svog sopstvenog nesvesnog; i to uprkos svom vrstom ubeenju da one dolaze od stvorenja van njih samih. Moji eksperimenti su me ubedili da osoba moe da "primi" svoju sopstvenu volju od nekog nenasluenog kompleksa koji lei duboko u njenoj sopstvenoj podsvesti i ispolji ga ba kao to bi i volju drugog stvorenja. To je uzrok veine samoobmana koje se deavaju u ovoj oblasti. Ali nemogue je razmatrati takva pitanja razborito s neupuenim ljudima. Oni se dre svojih fantastinih verovanja u "duhove", zavaravajui sebe i celu vojsku nekolovanih i lakovernih ljudi. Oni nemaju ni najmutniju predstavu o svojim sopstvenim nesvesnim moima. S druge strane, ljudi koji su reeni da saznaju istinu i da sistematski provere i istrae sve fenomene mogu da otkriju krajnje zanimljive injenice. Jednostavno moramo da budemo oprezni kada koristimo re "duh"! Hajde da samo promislimo za trenutak. Ako volja neke osobe moe da izazove da se ruka neke osobe podigne i tako pobedi gravitacionu silu zemlje, koliko toga jo moe ona da uradi? ta je granica njenih moi? Kad sam poela da saznajem ove injenice, razumela sam fenomen ovde na zapadu poznat kao "levitacija" - veba koja se jo uvek praktikuje revnosno i izvodi ak i danas u manastirima Tibeta. Iako nisam nikad ranije ula za te tibetanske vebe, moji ek-

105

Inicijacija sperimenti su me doveli do istih zakljuaka. Taj fenomen je poznat i u Evropi, a pouzdani oevici su opisali kako su velika Tereza Avilska, Jovan od Krsta i Franjo Asiki svi bili primeeni da se diu i lebde u vazduhu, ne samo jednom, ve u brojnim prilikama i to satima. Ja znam da je to mogue; jer snaga volje jedne osobe ima isto dejstvo kao i ona druge osobe i moe da nadvlada silu zemljine tee za izvesno vreme. Sve to zavisi od veliine i snage volje. Bilo je takoe sluajeva tokom mojih eksperimenata kada nisam mogla da postanem svesna volje druge osobe. U tim sluajevima bilo mi je nemogue da izrazim ta ona misli. U tim prilikama oseala sam se kao da me masa njene volje pritiska kao neki ogromni teret. Bilo mi je teko da diem. Uzdisala sam i stenjala kao da umirem. Onda bih zamolila osobu o kojoj se radi da se bolje skoncentrie. im bih postala svesna njene volje i izvrila je, bila bih u stanju da ponovo diem lako i slobodno i straan pritisak bi prestao! Preko ovih eksperimenata dola sam do ubedenja da u veoma mnogo sluajeva astma nije nita drugo do nevidljiva volja neke druge osobe koja kao teak teret pritiska obolelu osobu. S druge strane, ta nevidljiva, neizvrena volja moe biti volja same obolele osobe koja izlazi iz njenog nesvesnog i izaziva njenu bolest, a da ona ne zna da je ta bolest u stvari rezultat njene sopstvene volje. Ceo na ivot sastoji se iz takvih nevidljivih bitaka. U nekima smo pobeeni, a u nekim drugim pobednici. Ovi eksperimenti i iskustva su bili za mene izvrsna kola. Oni su mi pruili priliku da dublje gledam u nesvesno i da se temeljno upoznam sa sobom i drugim ljudima. Postala sam vrsto ubeena da je mogue primati misli drugog bia. A u isto vreme sam videla kao je to izuzetno teko! Dola sam do toga da razumem kako Tibetanci ili istoni Indijci provode tri dana u divljini - kilometrima daleko od svakog ljudskog naselja - postei, molei se i na drugi nain se pripremajui da uspostave vezu sa duhom preminule osobe. Svakako da to nije isti nain na koji se hiljade takozvanih spiritualista, posle rada u kancelariji ili usred potpuno svetskog ivota, okupljaju i veruju da mogu iznenada da stupe u vezu sa drugim svetom. Oni zamiljaju da e ih izgovaranje kratke molitve zatiti od opasnosti. Da li su ikad mogli da vide da je itanje molitve moglo da sprei osobu koja skae u provaliju da ne padne i pogine? Neuko eksperimentisanje sa spiritualizmom predstavlja isto toliku opas106

Borba za svetlost nost kao i skakanje u provaliju. Budimo razumni! Ne zaboravimo da imamo mo rasuivanja da bismo proverili i testirali sve nae eksperimente. Tokom mnogih godina koje sam provela u najraznolikijim grupama, bila sam primorana da zapazim kako nebrojene katastrofe, nervni slomovi, samoubistva i ozbiljni mentalni poremeaji potiu od neodgovornih igri koje ljudi zovu spiritualizam. Dobronamerni, estiti, ali potpuno neuki i psiholoi nekolovani ljudi odravaju seanse! Neuki ljudi oivljavaju sile ije su im poreklo i priroda potpuno nepoznati. Poto niti razumeju ove sile niti su u stanju da ih kontroliu, oni su potpuno u njihovoj milosti. Samo ljudi koji su dovoljno jaki da se odupru svim uticajima, koji imaju temeljno psiholoko znanje, znatno iskustvo i ogromnu svesnu snagu volje i samokontrolu treba da se zanimaju za spiritualizam i eksperimentiu sa njim.

107

Malo pomalo shvatila sam da moja drutva spiritualistikih prijatelja nemaju vie nita da mi ponude. Moja iskustva u tim drutvima, meutim, otvorila su vrata ljudskoj dui, i ja sam u zaprepaenju videla kako su tuni i usamljeni ljudi dok lutaju u krajnjem mraku neznanja. Moja sopstvena sposobnost kao medijuma omoguila mi je da zavirim u ogromno polje podsvesti. Ja sam se bukvalno ralanjivala u najrigoroznijoj vrsti samo-analize, odbijajui da budem zaslepljena nesigurnim i nebuloznim teorijama. Prosecajui svoj put svojom malom sekirom, napredovala sam u toj dungli, korak po korak. Spiritualizam me je konano doveo do prouavanja psihologije. Poela sam da temeljno prouavam zapadnu psiholoku nauku; jer u to vreme nisam imala nikakvu predstavu o tome kakvo je ogromno psiholoko znanje Orientalaca, naroito Indijaca i Kineza. Kadgod iskreno teimo neemu i koncentriemo se potpuno da to postignemo, sudbina nam uvek pomae da napredujemo. Posle temeljne teorijske obuke, upoznala sam se sa glavnim lekarom dravne psihijatrijske bolnice koji mi je pomogao da dobijem sistematsku obuku i steknem praksu. Dobila sam doputenje da prouavam pacijente u svakom sektoru dravnog aziluma, ukljuujui i odeljenja rezervisana za umobolne opasne manijake. Jednog popodneva kod kue sedela sam dugo sama u svojoj sobi i pokuavala da sredim svoje misli. Ono to sam doivela u azilumu bilo je jednostavno uasno! Strano! Danteov Pakao je pitom u odnosu na ono to sam ja videla. A koliko na ovoj zemji ima bolesnih ljudi koji pate, bilo da su smeteni u bolnicu za umobolne bilo da etaju slobodno; i koliko ima zdravih ljudi koji pate zato to posmatraju muenje kroz koje prolaze ti drugi ljudi. Malo po malo oni se razboljevaju i propadaju. I koliko ima psihijatrijskih sluajeva koji 108

Polaem zakletvu obmanjuju ljude koji ih ne poznaju jer se ponaaju normalno i nemaju ig na elu koji pokazuje da su mentalno oboleli. Ponekad oni dobijaju visoke poloaje, ene se nevinim muevima ili enama punim poverenja, i onda svoje roake, svoju okolinu i porodicu, esto celu poslovnu firmu - ili ak celu naciju - vuku u propast. Ispred mojih oiju otvorio se pakao, i ja sam u oajanju stajala na rubu neizmernog okeana patnje, oajna zbog bespomonosti oveanstva suoenog s tim stranim bolom. Neto se mora uiniti! Svi moraju da budu obaveteni o uzrocima mentalnih oboljenja. Zdravi ljudi svuda moraju da rade zajedno i da se ujedinjenim naporima bore protiv ove nesree. Moje bavljenje mentalno obolelima otvorilo mi je vrata najdubljih tajni irokog niza ljudskih porodica, i bila sam zapanjena kad sam otkrila da u ovom svetu ivi mnogo vie mentalno bolesnih nego zdravih ljudi. Videla sam bezbrojne mentalne nenormalnosti od kojih ljudi pate, i videla sam da bi ogroman broj ljudi mogao da bude spaen pravim tretmanom; njihova psihika ravnotea bi mogla da bude povraena jednostavnim sredstvima, esto samo promenom sredine, i tako bi se povratila srea porodicama o kojima se radi. Sedela sam i premiljala o tome koliko bi moglo da se uini ako bi svaka zdrava osoba posvetila sebe tom poslu. Svom snagom elela sam da se posvetim nadvladavanju ove patnje...ali kako i odakle da ponem? I gde bih mogla da naem neku pomo? Dok sam sedela tu postavljajui sebi to pitanje iznenada sam osetila da je neko u sobi pored mene. Moji eksperimenti s mentalnom telepatijom i spiritualistikim seansama su mi izvebali nerve i doveli ih do takvog stepena osetljivosti da ak i kad bi me uveli u sobu vezanih oiju mogla bih odmah da vidim da li je ta soba prazna ili ima nekog u njoj. A ako bi bila zauzeta, mogla bih ak da kaem neto o karakteru osobe u njoj. Sad sam osetila poznato peckavo oseanje, kao neku blagu elektrinu struju, koje mi je govorilo da je neto ili neko u blizini. Ali ovog puta osetila sam poznato zraenje a da nisam znala zato je poznato niti gde sam se ranije sa njim susrela...ovo velianstveno, savreno isto, izuzetno mono zraenje...i ponovo sam ula poznati glas u sebi: "Gde e nai neku pomo? U sebi! Zar ne vidi da je ba u tome nevolja - svi ekaju pomo spolja, i poto svi oekuju pomo, a ne pruaju je, niko ne dobija pomo. Ali, ako bi svi
109

Inicijacija pruili pomo, svi bi je i primali. Onda bi ceo svet bio osloboen patnje!" Odgovorila sam glasu u sebi: "Ne znam ko si ti, ak ni kakva si sila; samo ujem tvoj glas koji mi uvek govori istinu. Ti vidi moje misli, moje unutranje bie koje je nevidljivo ljudima, tako da ne treba da ti kaem da elim da posvetim celi svoj ivot nadvladavanju patnje drugih. ak iako sam ja samo zrnce praine, tim jednim zrncem praine elim da uveam silu koja prua pomo. Nita vie u ivotu ne moe vie da me interesuje, nita vie ne moe stvarno da me usrei dokle god neprestano u svojoj svesti ne nosim patnje drugih. elim da budem saradnik u spaavanju sveta!" "Paljivo!" rekao je glas u meni. "Pazi se tih velikih rei! Biti saradnik znai obavezu i rtvu. Onda mora da stavi taku na svoje nesavrenosti! Ne sme nikad da se zaboravi ni za trenutak. Mora uvek da bude na oprezu da ne uini ni jednu jedinu stvar u suprotnosti sa venim zakonima ivota. Sva iskuenja kojima do sad u ivotu nisi uspela da se odupres vratie se da te opet progone i jao tebi ako im se ne odupre. Nijedan smrtnik ne moe da se bori s boanskim silama. Nikad vie ne sme da koristi moi koje stie kao saradnik za svoje sopstvene line ciljeve. Nikad ne sme da ima lina oseanja ili posmatra neto sa svog sopstvenog linog gledita.Budi oprezna! Bilo bi bolje da nastavi da ivi svoj lini ivot kao drugi ljudi nego da ne uspe kao saradnik. Upozoravam te." "Ne plaim se," odgovorila sam. Potpuno sam zavrila sa svojim linim ivotom i nemam vie linih elja. Posle svega kroz ta sam prola i doivela, vie za mene ne moe biti line sree. Ne plaim se nikakvih iskuenja. Odupirau im se jer vie nemam iluzija. elim da budem saradnik na velikom zadatku!" Neko vreme nisam nita ula, samo sam oseala veliku ljubav koja je zraila prema meni. Onda sam ponovo ula glas u sebi: "Tvoje samopouzdanje mi je dobro poznato, dete moje, ali nemoj da se zaboravi ovog puta..." Sela sam na divan, protrljala elo, pogledala okolo - soba je bila prazna. Ko je to bio? Ko je to? - Ili, kakva je to sila koja mi se obraa glasom koji tako dobro poznajem? Kako ja znam taj glas? Kako on to poznaje moje "samopuzdanje"? I kada to ja nisam obraala dovoljno panje...da bih zasluila da se ne zaboravim "ovog puta"? Ali nisam dobila vie nikakav odgovor.

110

Prolazili su dani, prolazile su nedelje, prolazili su meseci... ekala sam na znak, neto to bi mi ukazalo na put koji vodi ka onome to treba da uradim, prema mojoj dunosti, prema mojoj rtvi... u skladu sa glasom nevidljivog koji mi se obratio, ali glas vie nije dolazio... Bez obzira koliko esto sam pokuavala da uem u posebno stanje uma i duha u kome bih ponovo osetila udno i neopisivo brujanje i bockanje kroz celo svoje telo, kao da se kupam u soda vodi, bez obzira koliko esto sam pokuavala da blokiram svoje ulne organe, da se dovedem u stanje unutranje prijemivosti, spremna da ujem glas... sve je to bilo uzalud. Bila sam zbunjena. ekala sam i ekala na znak - uzalud. S druge strane, nisam elela da gubim vreme; tako sam dola do zakljuka da bi za mene najbolje bilo da obavljam svoje svakodnevne dunosti to je bolje mogue, nadajui se sve vreme da e mi moj unutranji glas pre ili kasnije rei ta treba da bude moja dunost kao saradnika u velikom planu. Takoe sam oseala da u morati da oistim duu od svakog sebinog stava ako elim da vidim istinu savrenom jasnoom, ba kao to i prozorsko okno mora da bude isto da bismo kroz njega jasno videli sunce. Prvi korak u tom pravcu je znati ta je zaista u meni. im potpuno upoznam svoje unutranje ja, moi u da ga oistim i proistim. Poela sam da istraujem izvor i unutranju motivaciju svih svojih misli, svojih rei, svojih pokreta i postupaka. Kakva nesvesna sila deluje unutar mene? Odakle potiu moje misli? ta je to unutar mene to me pobuuje da kaem ovo ili ono? Zato elim da uradim ba ovo, a ne neto drugo? Kad sam bila srena zbog neega, istraivala sam zato sam srena zbog toga. Kad sam bila depresivna ili ljuta, tragala sam za razlozima za ova oseanja. Kad sam oseala da
111

Inicijacija me privlai neka osoba, ili da me odbija, odmah sam analizirala sebe da otkrijem osobine odgovorne za ova oseanja. Stalno sam posmatrala sebe da bih znala zato volim da inim neto, a ne volim da inim neto drugo. Kad sam se oseala priljivom, tragala sam za razlozima i motivima koji stoje iza moje govorljivosti; kad sam se oseala povueno, traila sam razloge za svoju rezervisanost. Analizirala sam svaku re koja mi je izlazila iz usta da vidim da li je potpuno istinita, da li bi mogla da se pokae kao takva da nikoga ne moe povrediti. Posmatrala sam efekte svojih rei i postupaka na drugima oko sebe. Stalno sam pokuavala da u mati zamenim mesto s osobom s kojom sam razgovarala. Kako bih se ja oseala kad bi ona meni govorila rei koje ja govorim njoj? Stalno, neprekidno, posmatrala sam sebe. Ovo neprestano samo-posmatranje donelo mi je nebrojena blaga. Malo pomalo upoznala sam magian svet podsvesti i nadsvesti. Dola sam do toga da prepoznajem razliite manifestacije jedne i iste sile, od najniih nagona do najuzvienijeg duhovnog sebe. Dola sam do toga da shvatam da imamo slobodan izbor: moemo da se poistovetimo sa svojim instiktima ili postanemo njihovi gospodari, to jest, ostanemo mi sami! Nauila sam da biti slobodno ljudsko bie znai kontrolisati svoje instinkte i ne postati rob sopstvenih strasti, elja i htenja. Uporedo sa svojom neprestanom samoanalizom, nastavila sam da izuavam psihologiju i filozofiju, a da ne zanemarujem svoje rezbarenje niti muziku. Umetniki rad prua divnu priliku da se okrenemo ka unutranjosti duhovno i da promiljamo o svakakvim pitanjima. Jednom nam je u poseti bio jedan umetniki kritiar i video moj nametaj koji sam sama izrezbarila. Iznad kreveta bila sam okaila fauna koji svira flautu, sve izrezbareno od drveta. Kritiar me je upitao da li sam prvo modelovala ovu figuru u glini. Rekla sam mu da ak i ne znam kako se modeluje u glini i da sam je izrezbarila direktno od drveta. "Jednostavno sam otesala sve drvo koje je bilo suvino," rekla sam. "Da li ste studirali anatomiju?" dalje je pitao. "Ne, studirala sam muziku i nisam mogla da pohaam dva koleda istovremeno." Poto je pomno promotrio moje rezbarije jo neko vreme, rekao je "teta to niste vajarka!" 112

Horizont se osvetljava "Bez kolovanja bih uvek bila diletant, a to je upravo ono to ne bih volela da budem. Meutim, ne mogu da se upiem na umetniku akademiju, jer ne elim da zanemarim mua i dete." "U redu," rekao je, "razgovarau s direktorom kole za Primenjene umetnosti. Moda moe da napravi izuzetak i primi vas da idete na asove vajarstva a da ne pohaate sve sporedne kurseve. Ionako vam nisu potrebni. Verujem da bi trebalo da bude mogue da pohaate umetniku kolu pod specijalnim uslovima." Tako mi je omogueno prvo da pohaam umetniku kolu i kasnije da me obuava jedan od najveih majstora vajara tog vremena. Prvi put kad sam mu se javila, priao mi je vrlo blizu, napeto mi zurio u lice, i rekao vrlo iznenaenim glasom "Kako zanimljivo! Vi ste prvo ivo bie s egipatskim oima koje sam ikad video. Jeste li znali da imate egipatske oi?" "Ne," odgovorila sam. ak i ne znam kakva je razlika izmeu egipatskih oiju i obinih oiju." "Otvori oiju su razrezani longitudalno po rubu oka i to ini da oni kapci lee u potpuno drugaijem poloaju nego kod drugih rasa. Kada pogledate neku sliku, moete odmah da kaete prema toj karakteristici da li je slika egipatska ili ne. Ali nikad nisam ni sanjao da u nai takve oi kod ive osobe. Dananji Egipani vie nemaju takve oi. Viamo ih samo na slikama, ba kao to moemo da vidimo dugu, razvuenu egipatsku lobanju samo na slikama i izvajanim predmetima za svakodnevnu upotrebu. Ali, gde ste vi dobili te vae oi?" Nasmeila sam se ljubazno i rekla: "Naprosto ne znam, profesore. Moda se vraam praliku." I on se nasmeio i pomogao mi da ponem da radim ... Godinu dana kasnije on je uao u atelje gde sam radila. Oko sebe je imao nekoliko ljudi jednog do drugog. "Od sad," rekao je, "ne primam vie kolarinu od tebe. Ako nema svoj atelje, moe da radi ovde, ali kao nezavisni umetnik. Vie ti nije potrebno moje poduavanje, samo praksa da bi postajala sve bolja u izraavanju sebe u ovom medijumu." Zahvalila sam mu se na trudu i na njegovoj ljubaznoj ponudi. Poto sam imala veliki atelje u kui i ve odrala nekoliko izlobi, nastavila sam rad pod sopstvenim krovom. Moj profesor mi je ostao dobar prijatelj i navratio bi povremeno da vidi kako napreduje moj rad. 113

Inicijacija Rad me je inio srenom - potpuno srenom, ak zanesenom. Vreme, prostor i svet oko mene prestajao je da postoji; nisam oseala fizike elje, glad ili e - ak sam potpuno zaboravljala na sebe. Primetila sam da je neka sila uticala u moje nerve dok sam se koncentrisala na rad, i da je ta sila vrila umirujui uticaj na moj um i telo. Mnogo puta kad sam se skoncentrisala na rad i nisam mislila ni na ta drugo, iznenada bih spoznala neku istinu koja nije imala nikakvu vezu s mojim radom. Na taj nain esto sam dobijala odgovore na filozofske, psiholoke ili druge nereene probleme koji su mi zaokupljali misli. U takvim sluajevima zastajala bih nepokretno za trenutak, s alatkom za modelovanje u ruci, dok je moje unutranje oko procenjivalo novu istinu, novo otkrie. U takvim trenucima oseala sam se kao da mi je glava upravo probila kroz plafon jedne sobe i izronila iznad poda gornje sobe. Bilo je divno oseanje unutranjim okom gledati okolo po toj novootkrivenoj gornjoj sobi i prouavati sva skrivena blaga koja su tamo leala. Ti sjajni bljeskovi inspiracije poeli su da se pojavljuju sve ee i ee, ne samo dok sam modelovala u glini ili svirala klavir, nego skoro svaki put kad bih se skoncentrisala na neto. Jednom sam doivela neto veoma udno! Ovog puta, meutim, to se nije dogodilo tokom mog rada, nego kasno uvee, ba kad sam se spremala da zaspim. Nai kreveti su bili jedan kraj drugog, i oboje smo imali obiaj da malo itamo u krevetu pre nego to zaspimo. Te posebne veeri oboje smo neko vreme itali. Najzad sam ja osetila da sam pospana, poelela sam laku no muu, iskljuila svoju lampu za itanje, protegla se i zatvorila oi da bih zaspala. Zatvorila sam oi, ali sam i dalje videla sve u sobi! Oi su mi bile sasvim normalno zatvorene, ali bila sam u stanju da vidim sve - svaki predmet - u sobi, ukljuujui i mog mua koji je leao u svom krevetu do mog i prelistavao knjigu. Brzo sam ponovo otvorila oi da vidim da li mi mu stvarno prelistava knjigu ili je ceo fenomen samo projekcija moje mate. Ali njegovi pokreti su se nastavili ba kako sam ih videla zatvorenih oiju! Ponovo sam zatvorila oi, ali sam i dalje sve videla. Tako iznenaena, ponovo sam se podigla u krevetu, pogledala po sobi sa zatvorenim oima, i jo uvek sam videla sve potpuno jasno! Samo jedno je bilo veoma udno, naime, da nisam videla stvari u tri dimenzije, nego kao ravne i providne - ba kao to su mi kapci izgledali providni kao fotografski negativ, ili kao rendgenska slika, ali mnogo jasnije i provid114

Horizont se osvetljava nije. Na primer, videla sam svoju ivau mainu kroz njen drveni poklopac, slike na zidu u susednoj sobi kroz zatvorena vrata, odeu koja visi u plakaru, i moje male predmete kako lee bez reda na mom pisaem stolu. Cela slika je bila kao neki otisak svih stvari kako lee jedne iza druge. Mu me je posmatrao neko vreme dok sam gledala po sobi u raznim pravcima zatvorenih oiju. "ta to radi?" najzad me je upitao. Sva uzbuena, odgovorila sam da mogu da vidim sve u sobi sa zatvorenim oima. On je postao radoznao i pokuao nekoliko drugih eksperimenata da otkrije da li mogu da vidim koliko prstiju je podigao, i slino. Ne samo da sam mogla da mu vidim prste, nego ak i kosti i organe u njegovom telu. Bilo je to istinski nezemaljske, ali moj smisao za humor je prevagnuo i prasnula sam u smeh to ga vidim tako providnog. Najzad smo zaspali. Kao i obino, spavala sam mirno, i sledeeg jutra ponovo sam sve videla potpuno normalno, i to samo otvorenih oiju. I zadugo potom ova neobina pojava se nije ponovila. Nastavila sam sa svojim vajanjem kao da se nita nije dogodilo. Dok sam nastavljala da radim alatkama za oblikovanje, nisam zanemarivala prouavanje psihologije. Sve vie ljudi je dolazilo kod mene da raspravljamo o njihovim duhovnim problemima. Na taj nain nastavljala sam da stiem praktino iskustvo. Nekoliko godina je prolo ovako: stalan rad zimi, zajedniki porodini ivot na obali jezera usred prirodnih lepota leti.

115

Nastupio je period u mom ivotu u kome sam imala vizije dok sam bila potpuno budna. Mnoge od njih su imale tako ogroman uticaj na mene i na moj dalji ivot da moram da pomenem najvanije od njih. Pred kraj svakog leta moj mu i ja smo ili na proputovanja po raznim zemljama. Jedanput, kad smo se vraali iz Italije, zaustavili smo se u Dolomitima da bismo planinarili. Tu sam doivela jednu od vizija koja je na mene ostavila najdublji utisak u ivotu. Jedne veeri posle iscrpljujueg dana u planinama, vratili smo se u hotel i ja sam legla. Sunce je sijalo tako intenzivno i estoko dok smo peaili da je izgledalo kao da je svaki pojedini zrak bio koplje upereno pravo u moja lea i moje srce. Gigantski crvenkasti zidovi stena odbijali su sunevu svetlost u svim pravcima, kao da su je umnoavali hiljadu puta. Cela atmosfera je bila demonska; sve je blistalo od vruine kao da smo ili po predvorju pakla. Stvarno sam bila srena kad smo napokon krenuli prema kui, a sunce koje je arilo kao baca plamena najzad nestalo iza horizonta. Otila sam u krevet rano i ispruila se, spremajui se da zaspim. Ba u tom trenutku iznenada sam osetila kao da plafon pada na mene...kao da padam u ambis bez dna...padam ka sigurnoj smrti. Doktor, pozvan na oajniko preklinjanje mog mua, naao je da sam pretrpela srani napad. Dao mi je injekciju. No se vukla, a kad je dolo jutro, puls mi je jo uvek bio tako slab da je bio jedva primetan. Muena oseanjem nitavnosti, saznala sam ta znai plaiti se smrti. Po svom obiaju, posmatrala sam se pomno, ak i u tim okolnostima, otkrivajui da je strah od smrti fiziko stanje. U mojoj svesti bio je mir i spokoj, nije bilo uopte nikakvog straha od smrti; ipak, patila sam od takvog uasnog straha od smrti da jedva mogu da naem rei da to izrazim. Bilo je to nepodnoljivo. Nisam vie bila 116

Vizije

potpuno u ovom svetu, a jo ne u sledeem. Lebdela sam u nitavilu, trpei tako strano da sam mislila da bih pre umrla nego i dalje trpela to muenje. Odustala sam od borbe, odluivi da svesno uem u smrt da bih pobegla od ovog straha od nje. Meutim, ba kad sam htela da skliznem svesno u to nitavilo od koga sam se tako plaila, prostor oko mene se iznenada rairio u svim pravcima, a beskraj pruio pred mojim zaprepaenim pogledom. U tom beskraju videla sam jedan dugaak, dugaak put kako krivuda napred, a na njegovom kraju, iza svega materijalnog, stojei u venosti, velianstveni lik mukarca sainjen od zaslepljujueg svetla, s rukama ispruenim u neopisivoj ljubavi. Izgledao je beskonano daleko od mene, a njegov lik je blistao tako intenzivno monim svetlom da nisam mogla da mu vidim crte lica. Ipak, prepoznala sam ga kao Spasioca sveta. Na putu, ovalna bia koja su izgledala kao jaja kretala su se polako napred. Kako su se kretala zajedno, liila su mi na mnogo ovaca, vienih iz takvog ugla da su im samo lea bila vidljiva, a ne i noge. Ja sam stajala na poetku ovog puta i morala da im pokazujem put. Oni su trupkali pored mene polako u neprekidnoj reci, kreui se u pravcu pojave od svetla koja ih je ekala ispruenih ruku. Oni koji su doli do njega, uli su u njegovo svetio i nestali, utapajui se u njegovu blistavu slavu. Ceo dugaak put bio je pokriven naizgled beskrajnom rekom tih ovalnih bia koje sam ja prepoznala kao ljudske due. Ja sam im pokazivala put i nastavljala da im ukazujem kojim pravcem da idu, dok se sve vie i vie ovih dua pribliavalo. Poinjala sam da shvatam da neu umreti, jer jo uvek imam da obavim ovaj posao, i da uopte ne mogu da umrem dok ne ispunim taj zadatak. Shvatila sam takoe da u obavljati taj posao veoma dugo, dok moj pesak u velikom kosmikom sunanom asovniku ne iscuri i ja sama se ne vratim svojoj domovini svetlosti gde e me ekati ljubav koja stalno zrai. Beskrajan mir me je obuzeo, a srce je poelo da mi radi normalnije, mada je jo uvek bilo slabo. Pogledala sam u mua koji me je posmatrao zabrinutog lica. Opet sam mogla malo da pomerim jezik, i apnula sam mu da mi je bolje. Jadni dragi deko je zaplakao kao dete od iste radosti to ponovo mogu da govorim i to mi se svetlo vraa u oi. Posle jo jednog dana provedenog u krevetu, oporavila sam se dovoljno da bih bila u stanju da opet putujem. Jo nekoliko dana i sve se vratilo na normalu.
117

Inicijacija Za vreme naih letnjih boravaka na obali jezera bila sam gotovo uvek prijemivija za vizije i u stanju vee osetljivosti za slanje i primanje telepatskih poruka. Jednom, za vreme naeg letnjeg odmora, otili smo na spavanje posle jednog srenog dana. Kua je postala tiha, i ja sam zaspala pokraj svog mua. Sanjala sam svakojake haotine, naizgled nepovezane slike, i onda sam u svom snu iznenada zaula korake...spore, otegnute korake. To me je nateralo da shvatim da sam zadremala dok sam sedela na vrhu dugog niza stepenica. Zadugo nije bilo nikog da proe od koga bih mogla da isprosim bilo ta. Sad me je zvuk nekoga ko se pribliava probudio. Za nekoliko trenutaka bila sam potpuno budna, iroko otvorenih oiju. Tad sam videla da su spori, oteui koraci koraci jednog veoma starog, slomljenog oveka koji se dovukao s bolom do mesta koje sam ja zauzimala i da se sad sprema da sedne s druge strane ovog stepenita. Ove stepenice vodile su od mesta gde smo mi bili, u izdignutom oku grada, i sputale se dole do centra grada. U delu oko nas bilo je mnogo dravnih gradskih kancelarija, hiljade ljudi je moralo da se popne uz ove stepenice i side niz njih svakog dana. Samo sada, u podne, bio je kratak prekid u inae postojanoj reci ljudi. Bilo je to dobro mesto za mene da sednem. Krov na ulasku stepenita me je titio od kie, i prihod mi je bio dobar. Imala sam svoje "stalne muterije" koji su mi davali milostinju svakog dana na putu do svojih kancelarija. Ali, kakva drskost od tog starog prosjaka da se i on tu smesti! Sigurno e mi nakoditi. Ljudi koji prolaze nee davati dvojici prosjaka istovremeno, i tako u sigurno izgubiti pola svog prihoda. Gledam ga nestrpljivo i hou da mu kaem da ide negde na drugo mesto da prosi; ovo je moje mesto i na njemu je da se pokupi! Gledam ga i jedno nesigurno oseanje me obuzima. Zurim u njegove oi i iznenada se oseam nelagodno. Vidim da je i on zbunjen. Pravi pokret kao da e pobei, ali je prekasno. Prepoznajem ga, i on prepoznaje mene. O, Oe milosrdni, to je on! Evo oveka koga traim celog svog ivota, oveka koji me je napustio, oveka koga nikad nisam mogla da zaboravim. A sad on stoji preko puta mene, prosjak ba kao i ja. O, zato, o zato moramo da se ponovo sretnemo ovako! Gledam ga, njegovo zborano staro lice, i njegovu kou. Njegove usne vise mlitavo i oputeno; njegova tanka, zamrena kosa i brada su zaputeni: odea mu se sastoji od starih, iznoenih rita. ta je postalo od zgodnog, elegantnog mladog kavaljera kakav je nekad bio? Gleda me s bolom i patnjom, svestan svog duga...postien. Nje118

Vizije govo staro, izborano lice se krivi. Njegove slabane i uvele usne se oputaju nanie i on poinje nemo da plae. Die ruku da izbrie suze, i ja mu vidim ruke pokrivene krhkom koom, ispucale i pune rana; njegove dugake, prljave nokte; njegove ukoene, zaputene, odvratne, gihtine prste. O, te ruke koje su nekad bile tako lepe, tako elegantne, tako dobro negovane... te ruke koje sam nekad bila tako srena da ljubim... Onda gledam u svoje ruke...O, uasa! ...one su isto tako stare i zaputene kao njegove. Podigavi ih, vidim svoje sopstvene prste iskrivljene i kvrgave od gihta, kou mojih ruku ispucalu i krvavu na hiljadu mesta. Od kad su moje ruke postale tako uasne, tako odvratne? Ne znam! Nikad nisam pomiljala da se posmatram. ivela sam kao mesear koji hoda u snu. Sad, kao da se budim iz mrtvila, poinjem da se seam. Kao da neka teka, neprobojna magla koja mi pokriva svest sad poinje da se povlai i prua mi ist pogled. Pravim kratak pregled celog svog ivota, svog poloaja meu ljudima koji su se prema meni ponaali kao da sam polu-ivotinja, bez ljubavi, bez saaljenja. U svom polusvesnom stanju, podnosila sam sve, njihove mnogobrojne udarce, njihovu bezdunost, njihov podsmeh kad su se oni - ljudi na farmi - rugali mojim nesavrenostima i mojoj bespomonosti. Kako sam mogla da mislim na to kako mi ruke izgledaju, ili na svoju spoljanost uopte? Kad sam bila mlada, ponekad sam elela da budem lepa da njemu ugodim. U tim danima vezivala sam arene trake u kosu, ali poto sam izgubila njega i bebu, nije mi vie ni do ega bilo stalo. Nikad vie nisam uopte pomiljala da se pogledam u ogledalo, i nije me bilo briga kako mi ruke izgledaju. Samo sam brinula ta mi ljudi stavljaju u ispruene ruke koje prose. Da, sad se iznenada seam jasno da su mnogi ljudi, dok su pruali ruku da mi stave novi u aku, a ja ga nestrpljivo grabila, brzo povlaili svoju ruku od moje i isputali novi da mi ne bi dotakli prste. Sad razumem. Sad sam i ja zgadena dok gledam u svoje oronule ruke...dok gledam svoje prljave, smrdljive prosjake rite. Pitam se kako li mi izgleda lice? O, da me samo on nije tako surovo naspustio, nijedno od nas dvoje ne bi sad bilo u tako stranom stanju zaputenosti, i ja ne bih izgubila dete...Zato? Zato je sve to moralo da se desi? I zato moramo da se sretnemo ponovo na ovaj nain? Nai ivoti su zavreni! Nema naina da neto ispravimo! Sve je gotovo ... prekasno ... prekasno!
119

Inicijacija Neizrecivo beznae me obuzima i tonem u potpuno oajanje. Straan bol mi probija celo bie. Oseam da mi srce puca. Gr mi stee srce kao u gvozdenom stisku. Onda sve postaje crno preda mnom... sve nestaje... Padam u provaliju nitavila. Neko stenje, kripi i zadihano dahe... ujem to i hou da vidim ko je., polako se oko mene osvetljava, i potom mi se pogled zaustavlja na muevljevom prestraenom licu. Iznenada shvatam da sam ja ta koja se bori da die. Uspravljam se u krevetu, i on me oajniki trese. Kad vidi da ga prepoznajem, uzdahne s olakanjem i pita me poluprestraenim glasom: "Sta ti je? Je li ti sad opet dobro? Ukoio sam se od straha. Probudio sam se od tvog stenjanja. Sedela si u krevetu iroko otvorenih oiju, ali me nisi prepoznavala. Gledala si pravo kroz mene, pravo u prazno... nisi me ak ni videla. Sta ti je? Zaboga miloga, kai mi ta ti je!" Gledam ga, otvaram usta da odgovorim, ali ne mogu da izustim ni jedan jedini zvuk. Grlo mi je i dalje stisnuto i zatvoreno od istog uasa. Malo pomalo dolazim svesti dovoljno da obrazujem rei koje on moe da uje i razume: "Ne sad - ne mogu da govorim sad - sutra!" Mu prestaje da mi postavlja pitanja, i ja padam nazad na jastuke. On mi uzima ruku u svoju dok me paljivo posmatra. Onda, videi da sam se ponovo smirila, gasi svetio. Sledeeg jutra, dok smo sedeli zajedno u bati, ispriala sam mu svoju viziju od prethodne noi. Bila sam prosjakinja koja se seala itavog svog ivota, i ja sam ili sam nekad bila - ta prosjakinja. Ja se seam jasno svega to sam nekad doivela kad sam bila ta ena. Bio je to moj sopstveni ivot koji mi je iznenada dopro do svesti. "Bila sam naputena sluavka," nastavila sam da priam muu, "koja je ivela na velikom seoskom imanju. Nisam imala oca, i nisam se seala da sam ikada imala bilo oca bilo majku. Meu mnogim ljudima koji su me okruivali dok sam odrastala, bio je jedan koija koji se starao o konjima, sluge koje su cepale drva i hranile lovake pse, kuvarica koja je radila u velikoj kuhinji i mnogo drugih devojaka koje su radile u kuhinji, dvoritu i kui. To je mesto gde sam odrasla, i to je sve to sam poznavala kao dom. Od kad sam mogla da se setim ljudi su mi nareivali, i morala sam da radim kojigod posao da su mi davali. Kad sam odrasla, takoe sam morala da pomaem u velikoj
120

Vizije

kui gde je iveo na gospodar i njegova porodica. Bila je to ogromna kua s mnogo soba, i saznala sam od sobarica da su sobe i njihov nametaj svi veoma lepi. Nikad mi nije bilo doputeno da uem u njih jer nisam imala cipele, a samo slugama sa cipelama je bilo doputeno da budu unutra. Ja sam bila sluavka napolju. Sve sobe su se otvarale prema jednom veoma, veoma dugakom hodniku, i moj posao je bio da odravam taj hodnik istim. Donosila sam ogromna vedra vode sa bunara. Onda sam, kleei, ribala velike arene ploice etkom. Jo uvek vidim te ploice sasvim blizu svog lica dok se naginjem nad njih i ribam, ribam, ribam, pomeram se unazad jedan red i onda ribam druge. Povremeno prosipam vodu na pod i nastavljam da ribam, red po red... bez kraja! A kad konano zavrim, moram da operem hodnik gornjeg sprata. Dani prolaze... meseci i godine, a ja nastavljam da perem i ribam te iste kamene podove. Zadovoljna sam i retko mislim na bilo ta osim na posao koji moram da obavim. Volim da perem te podove s ploicama. Oni su areni, a ja volim arene stvari. Zauzvrat toga to radim, mogu da jedem u kuhinji i spavam u sobici iznad tale iza kue. U dvoritu esto viam koije koje ne pripadaju naem gospodaru. One pripadaju njegovim gostima koji su ve sjahali na ulaznim vratima. Koijai voze njihove koije u dvorite, ispreu konje, vode ih uokolo u krug dok se ne ohlade, potom ih vode u talu da tu provedu no. Mnogi gosti dolaze u lov i onda su moji hodnici puni blata. Ti mnogobrojni mukarci idu s blatnjavim izmama i ja moram da ustajem u cik zore da operem svoje hodnike da bi bili isti kad moj gospodar i njegovi gosti ustanu. Jednog dana kad se sluajno nalazim u dvoritu, udesno lep mladi izlazi iz kue, prelazi dvorite i ulazi u talu da se pobrine o svom konju. Osedlava konja, uzjahuje i odlazi. Kao pogoena arolijom, diem pogled na njega. On je tako arobno lep, i jednom ak gleda u mene! Oboavam ga kao da je bog, i kasnije, tokom te iste noi kad me poseti u mojoj sobici, doputam mu s radosnim preputanjem da radi sa mnom tagod eli. Njegovo lice sija kroz magle koje mi pomrauju um... duge i zanesene minute provodim u njegovom naruju... Poto je on esto dolazio u lov, ivot mi je bio sainjen od srenih dana kad je bio tu i dugih dana ekanja da se vrati. Kroz godinu dana dola je naa beba. Kuvarica mi je pomogla kad sam potraila pomo i onesvestila se pred njenim vratima. Nisam znala ta se deava. Ali, poto sam izdrala straan bol i kad su
121

Inicijacija mi poloili bebu u naruje, osetila sam u srcu toplinu za nju. Po prvi put u ivotu bila sam stvarno srena. Nekome sam bila potrebna; nekome sam znaila sve! Kuvarica je razgovarala s gospodaricom koja je dola, pogledala mene i dete i dala pristanak da dete ostane sa mnom. Radiu, obeala sam, napornije no ikad pre, samo ako mogu da zadrim svoje dete... Kada se on, otac mog deteta, vratio ponovo u nau kuu u posetu i popeo se i moju sobicu da me opet vidi, po svom obiaju, ponosno sam mu pokazala dete i zamolila ga da mi dopusti da radim u njegovoj kui, na njegovom imanju, da bih mogla da ga sluim. Prvo je uasnuto uzmakao i onda je nastavio da govori kako uopte nije sigurno da je on otac. "Ko zna", rekao je, "koji sluga unaokolo moe biti otac!" Uzalud sam pokuavala da mu objasnim da me nijedan mukarac nikad nije dotakao, da sam se branila kao divlja ivotinja, i da sam samo njemu dozvolila da radi sa mnom ta eli. Uzalud sam ga preklinjala da mi dozvoli da radim u njegovoj blizini, obeavajui mu da mu neu dosaivati niti ga uznemiravati samo ako mogu da budem blizu njega. Neko vreme je sluao. Onda, kad sam klekla pred njim, obgrlivi mu kolena, odgurnuo me je i otrao u no. Nikada ga vie nisam videla. Da li se ikad vratio u kuu ili ne, ne znam. U svakom sluaju, nikad nije vie uao u nae dvorite. Uzalud sam ekala godinu za godinom. Nestao je iz mog ivota. Ali, beba je bila tu! Znaila mi je sve. Ispunjavala mi je svaku budnu misao. Znaila mi je vie od samog ivota! Ribala sam arene ploice u hodniku i mislila na svoju bebu... Izvlaila sam vodu iz bunara i mislila na svoju bebu. urila sam s poslom ak vie i napornije, da bih mogla biti s detetom. Bila je to devojica, lepa i inteligentna kao njen otac. Uvek je radila suprotno od onog to sam joj rekla, ne podnosei protivljenje. to sam vie postajala njen rob, sve je rnanje ljubavi prema meni pokazivala. Dok je bila jo uvek sasvim mala, bila je gruba i neposluna prema meni. Nita to sam govorila ili radila nije joj se dopadalo, i najvie je volela da me ostavi i trkara po okolini sama. Ponekad je ila tako daleko da se vraala tek sledeeg dana. Bila sam oajna i, kad je posao bio gotov, izlazila u no da pokuam da je naem. Kad bi se vratila sutradan, svetio bi se vratilo u moj ivot i sve je opet bilo u redu. Jednog dana moje dete me je ostavilo i nije se vratilo. ekala sam u oajanju, pretraila okolni predeo - ekala i tragala - ali bez uspeha, moje erke nije bilo. Sunce je nestalo iz mog ivota, moj svet
122

Vizije je iznenada postao prazan; nisam imala ni za ta vie da ivim i bila sam potpuno nesposobna da radim. Posle nekog vremena nisam to vie mogla da izdrim i pola sam da traim svoje dete. Nikad se nisam vratila. Putovala sam iz grada u grad i iz sela u selo pitajui ljude da li su videli moje dete. Godine su prolazile, a ja sam i dalje tragala. Tragala bez nade, nastavljajui iz iste navike, terana unutranjim nemirom. Ljudi su mi davali hranu da jedem, i kako je odea poinjala da se tanji i cepa, davali bi mi stare iznoene rasparene ostatke odee. Nastavljala sam da idem od mesta do mesta, dalje i dalje... Jednom u svom lutanju srela sam kuvaricu s kojom sam radila na imanju. Ona se u meuvremenu udala i ivela je sa svojim muem u tom gradu gde sam je srela. Odvela me je kui, dala mi da veeram i ispriala mi da je otac mog deteta..." Tu me je mu iznenada epao za ruku i prekinuo moju priu. Beo kao krpa, drhtavim glasom, rekao je: "ekaj, ekaj! Ja u nastaviti priu. Znam ta se dogodilo. Seam se ta se onda dogodilo! Dok si priala, sve mi je iznenada postalo jasno. Prepoznao sam sebe i znam da sam ja bio taj ovek koji te je napustio. Znam da sam bio strano lakomislen onda i da mi je nedostajalo odgovornosti. iveo sam samo da se zabavim i razbacivao sam novac obema rukama do dana kad sam izgubio sve. Imovina moje porodice je prodata na javnoj licitaciji, a ja sam bio primoran da napustim svoju zemlju i svoje plemiko dobro. U poetku sam se okrenuo prijateljima koji su provodili vreme u piu i kockanju sa mnom i na drugi nain mi pomogli da spiskam svoje nasledstvo. Ali, posle nekoliko nedelja oni su mi dali do znanja da je moje prisustvo u njihovim domovima suvino. Ovakvo iskustvo se ponovilo i s drugim takozvanim prijateljima sve dok nisam postao potpuno zgaen sobom, kao i njima. Negde u to vreme, jedan pravi prijatelj me je posavetovao da radim. eleo sam da ponem iz poetka i iskreno sam pokuavao da naem posao, ali niko nije uzimao ni mene ni moju potragu za poslom ozbiljno. Ja nisam znao kako da radim, niti ta treba da inim. I tako sam tonuo sve nie i nie. Najzad sam doao na fiks ideju da je moja tragina sudbina Boija kazna to sam tako podlo napustio tebe i nae dete. Otiao sam da posetim prijatelja u ijoj kui si radila. Nisam imao nikakav drugi zadatak osim da otkrijem ta se desilo vama dvema, ali. kad sam doao, ve te nije bilo, i niko nije znao gde si. Kako je vreme prolazilo, nalazio sam sve manje i manje prijatelja voljnih da mi pozajme novac.
123

Inicijacija Kad je dolo vreme da niko od mojih nekadanjih prijatelja nije hteo da me primi i da mi da "pozajmicu", i kako sam zalazio u godine, poeo sam da traim pomo od potpuno nepoznatih ljudi. Tako sam malo pomalo postao prosjak, lutajui po zemlji, putujui iz mesta u mesto, i provodei no gdegod bi mi dobroduni ljudi dozvolili da spavam u njihovom ambaru ili tali. Fiziki, kao i finansijski, padao sam dublje i dublje u propast. Uz glad koja me je muila sve vie i vie kako sam zalazio u godine, konano sam stigao do take kad vie nisam uopte imao ponosa niti samopotovanja i kad sam poeo da prosim javno po prometnim uglovima ulica. Tako se dogodilo da smo se najzad sreli kao prosjaci." Sluala sam nestrpljivo sve to mi je priao, jer je to bilo tano onako kako sam znala da je. Znala sam od samog poetka da je moj mu stari prosjak, i bila sam zadivljena i zapanjena to se i on sea tog prethodnog postojanja s tako mnogo detalja kao i ja. Dogaaji kojih se seao podudarali su se tano sa onim to mi je kuvarica ispriala kad sam je posetila, naime, da je proerdao svoje naslee i imanje, i da je jedanput - mnogo kasnije - navratio na plemiki posed gde sam ja nekad radila u nadi da e me nai. Nita nije ostalo od zanosnog mladog kavaljera kakav je on nekad bio. Iz puke zaputenosti i nedostatka potenog napora, ve je bio postao ljudska olupina, lutajui po okolini i traei milostinju. Poto sam srela kuvaricu, vratila sam se na nae staro imanje da se raspitam zna li neko njegovu adresu. Ali nije bilo nikog ko zna gde je on otiao niti gde bi se mogao nai. Kako sam zalazila u godine, postajalo mi je sve napornije da putujem. Na posletku sam se skrasila u gradu i zaraivala za ivot prosei pokraj stepenita. Tu smo se mi konano ponovo susreli i tu sam provela svoje poslednje asove. Jer, kad sam ga prepoznala i shvatila da sam protraila ceo ivot i da nema naina da se neto ispravi jer je suvie kasno... suvie kasno... nae dete je izgubljeno i moj ivot je zavren... Umrla sam ba tu sedei na kamenu na uglu. Moje seanje se tu zaustavlja... Dugo smo se gledali bez rei, jedva verujui da se tako neto moe dogoditi dvoma inteligentnim ljudima u ovom modernom svetu. Ono to smo upravo doiveli ne moe biti objanjeno nijednom od savremenih teorija naslednosti ili psihologije. Mi smo znali da se sve zaista i istinski desilo ba tako! Nije tu bila ukljuena nikakva mata!
124

Vizije Iskustvo da se seamo ovog ranijeg susreta potreslo nas je oboje do dubine due. Dugo smo sedeli jedan kraj drugog u potpunoj tiini, dok su nam se misli vrtele u krug. Konano je moj mu rekao: "Nikad se ranije nisam pitao zato sam, od svoje rane mladosti, strogo izbegavao pie, karte i druge igre na sreu, ples i sve druge oblike drutvenog ivota. I to uprkos injenici da je veoma u mojoj prirodi da uivam u piu, plesanju i zabavi. Sad razumem zato je, poto sam proerdao svoje nasledstvo ivei razuzdano i bio primoran da ivim prezren u bedi, u mojoj svesti bila veoma duboko zakucana ideja da nikad vie ne smem da pijem, nikad vie da se kockam, nikad vie da budem nepaljiv i lakomislen. Odonda sam nauio da prepoznam vrednost novca. I doao sam do toga da shvatam da vrednost ljudskog bia poinje kad je ono u stanju da zaradi za ivot za sebe i svoju porodicu. Svi ti stavovi sad lee duboko ukopani u mojoj podsvesti zbog onoga to sam nauio i do ega sam doao u toj inkarnaciji. Zato sam, u svom sadanjem ivotu, bio tako eljan da uim - samo da uim tokom svih godina moje mladosti. Podsvesno znanje i prepoznavanje tih injenica bilo je ono to mi je davalo snagu da odolim i kaem "ne" kad su mladii s kojima sam iao na koled izlazili da se zabave. Uvek sam se plaio da e mi se desiti neto strano ako dozvolim sebi da se upetljam u njihove zabave i drutveni ivot. Sad shvatam da sam se samo plaio bede koja je bila rezultat mog obesnog i nemarnog naina ivota u tom prethodnom postojanju. Moja duboka antipatija prema piu i kocki i moje shvatanje da nikad ne smem da se upustim u takav nain ivota bili su ukorenjeni duboko u mojoj podsvesti." "Da," odgovorila sam, "i poto si bio potpuno dokon u tom ivotu, sada si preterano vredan i misli samo na posao." "Tako je. U drugoj polovini tog mog postojanja ja sam eleo da radim, ali nisam nauio neki zanat i nisam znao ta znai rad. Kad sam traio posao, ljudi su odbijali da me shvate ozbiljno... ne bi mi ak ni poverili da neto uradim. Kasnije, tokom mojih vagabundskih godina, stranci bi se saalili na mene i dali mi posao - da cepam drva, utovarujem kola, berem groe, tresem tepihe - i dok sam radio te fizike poslove nevetim rukama nenaviklim na rad, poeo sam da oseam veliku i nadmonu elju da nauim neto korisno... da budem bogat u vetini i u znanju. I tako sam u ovom ivotu nauio sve to sam mogao, i nameravam da nastavim da uim do kraja svog ivota!" 125

Inicijacija Kad je izgovorio rei "do kraja svog ivota" osetila sam kao da se neka gvozdena ruka stee oko mog srca. Gde emo moje dete i ja biti na kraju njegovog ivota? Ukoila sam se od straha... to je zakon prirode: kad udarimo rukom o zid, zid nam vraa, udarac bez svoje namere! Nije zid taj koji nam u stvari uzvraa udarac, nego se na sopstveni udarac odbija unatrag. U svakom sluaju, tagod da udarimo, uvek nam vraa isti udarac koji mu uputimo. Ne, ne elim da odmislim taj predoseaj jasno do kraja. Mi ga neemo napustiti... ne... ne... ne! Onda sam razmiljala o odnosu izmeu svog prolog i sadanjeg ivota. ta je bio razlog za tu moju slabost, za moje ivljenje u toj mentalnoj izmaglici? I zato sam, bez ikakvog prelaza, sada blagoslovena talentima i sposobnostima? Nisam mogla da naem odgovor na to. Danima smo bili pod utiskom ovog ogromnog iskustva, ali smo se uskoro zatekli kako idemo na plivanje i vonju amcem sa prijateljima iz susedstva; tako su naa seanja iz prethodnog postojanja uskoro poela da blede. Oboje smo bili suvie praktini da bismo lupali glave oko veoma daleke prolosti. Moj mu je ionako uskoro morao da ode poto je njegov odmor bio zavren. Ja sam i dalje ostala s drugim lanovima nae porodice i njihovom decom. Celo podruje velikog jezera bilo je vulkanskog porekla, i lokalne radijacije su verovatno delovale na mene tako jako da sam tu esto imala vizije. Ja sam po prirodi sklona da budem veoma trezvena i uvek pokuavam da naem prirodan uzrok svemu to doivim. Nikad nisam bila sklona da verujem u duhove ili demone, i kad su mi ljudi priali prie o pojavljivanju duhova i nonim prikazama koje je trebalo da se dogaaju skoro svake noi u ovom ili onom zamku, ja sam se samo smekala snishodljivo kao to to ine neiskusni, mislei u sebi da te osobe putaju da ih zanese mata. Poslednje to bih "zamislila" je da u ja sama imati takva iskustva. tavie, karakteristika vizija je da ovek nikad ne uspeva da ih ima delovanjem volje. S druge strane, one mogu da dou potpuno iznenada i neoekivano kad je oveiji um zaokupljen drugim stvarima. Ba tog istog leta poto se moj mu vratio na posao u gradu, svi smo se povlaili da se odmorimo posle jednog radosnog dana. Ula sam u svoju sobu gde je moj sini ve vrsto spavao. Legla sam, uga126

Vizije sila sveu - na tom dalekom mestu nije bilo struje - i pola na spavanje. Ne znam koliko sam dugo spavala kad sam se iznenada probudila, svesna nekog zvuka u sobi. Zvualo je kao da neko pipajui trai put po mraku. Maila sam se kutije ibica, brzo upalila sveu... i trenutak kasnije bacila se prema stranoj prikazi koja je ve nosila moje dete u rukama i pokuavala da pobegne. Bilo je to ensko oblije, slino slikama vetica koje viamo, i kad sam je iznenadila svetlom, pokuala je da se iunja iz sobe na uetu od ice koje je vodilo od naih kreveta kroz prozor. Bacila sam se na nju, zgrabila svoje dete i pokuala da ga otmem od nje. Ona ga je vrsto drala, i otpoela je strana borba. Vetica se ve malo popela na ici. Izgledalo je skoro kao da je na ovaj ili onaj nain ona povezana s njom, kao da iz ice struji neka sila koja joj daje snagu. Ali nije mogla da umakne, jer sam se ja oajniki priljubila za svoje dete. Svaka od nas stezala je telo mog deaka gvozdenim stiskom, vukui ga tamo - amo dok smo se borile. Nekako sam intuitivno oseala da ona moe da se dri za moje dete samo za kratko vreme, i, ako ne bude uspela da ga otme od mene u tom kratkom periodu, morae da pobegne praznih ruku. Tako se estoka borba nastavljala dok ona nije iznenada i potpuno neoekivano oslobodila dete, skliznula iz sobe na ici i nestala u tami... A ja...? Kleala sam u svom krevetu; moj sin je leao kraj mene, potpuno spokojno, udobno pokriven, i vrsto spavajui. Ali svea je gorela na mom nonom stoiu. Da li sam sanjala? Da li sam zaboravila da ugasim sveu pre nego to sam zapala? Ne, palidrvce je jo uvek sijalo pored nje, kao dokaz da tek to sam upalila sveu. Cela scena mora da se dogodila u vremenu od nekoliko trenutaka. Da nije tako, palidrvce ne bi bilo jo uvek vrue. Ne, nisam sanjala! Ugasila sam sveu, legla nazad u krevet, i pokuala da umirim galopirajue otkucaje svog srca. ta je to bilo? Vetica? Da li postoje takve stvari? ta je to vetica? Zato slikari uvek slikaju istu vrstu vetica, i odakle ta figura potie? Kako se uopte deava da postoji tako neto kao to su vetice, i zato ljudi tvrde da vetice jau na drkama metli? Ako su vetice zaista samo izmiljotine, plod mate, zato njihovi crtei i skice izgledaju skoro isto irom sveta - prikazujui ih s dugakim, iljatim, oputenim nosevima, grbavim leima, i drkama metli u rukama? Zato se vetica nikad ne prikazuje sa zgrenim stopalom? Zato to ljudi kau da avo ima zgreno sto127

Inicijacija palo. Ali kako oni znaju pouzdano da avo ima zgreno stopalo, a vetica nema? Ko je ikad video avola i veticu? Sad imam neku predstavu o tome zato se vetice crtaju s drkama metli u ruci. Vetica koju sam ja videla drala se za tu icu, a onda je izletela kroz prozor na njoj, lako sam mogla da je zamislim da jae na drci metle. Mogu da razumem zato neobrazovani seljaci koji nita ne znaju o strujama sile misle da se vetica dri za drku metle i odlee na njoj. Vetica je bila personifikovani sluga "zlog". Jednostavno sam to znala. Ona je bila realnost, injenica! Da li je cela scena bila samo projekcija, iluzija? Naravno, znala sam da jeste. Ali ta ju je izazvalo? Odakle je potekla ? I zato ba takva slika? Za mene je to bila realnost i zanimljivo pitanje bilo je zato svi koji vide takvu iluziju, ili projekciju, ili kakogod izaberemo da je nazovemo, vide je u istom obliku. Zato svi mi nosimo tu sliku u naoj podsvesti, ako ona zaista dolazi iz nae podsvesti? Moglo bi, naravno, da se odgovori da sam ja videla slike vetica i da je to bila projekcija slika koje sam videla. Ali, nije bio takav sluaj! Jer iako je vetica bila veoma slina uobiajenim slikama koje viamo, zapazila sam na svoje veliko iznenaenje da se njen izgled nije podudarao s njima u svim detaljima, I odakle je poteklo to udno iano ue? Nikad nisam videla tako neto ni na jednoj od slika, a ipak je bilo tamo. Stavie, posle mojih eksperimenata u prenoenju volje od jedne do druge osobe, imala sam potpuno drugaije miljenje o toj ici, Mogla sam daje razumem kao oblik toka sile, moda ak toka volje. Ali odakle je ona poticala? 1 od koga? A ako struja sile moe da se vidi kao neki fiziki oblik, da nije sama vetica moda samo oblik sagraen od sila koje zrae iz nekog izvora ili iz razliitih izvora? 1 ta smo mi, ljudska bia? Odakle potie ljudski oblik? Da nismo mi takoe vidljivi oblici sainjen i od razliitih tokova sile? ta je "realnost"? Samo ono to moe da se dotakne i uhvati? Da nismo mi, ljudska bia, takoe samo projekcije? I da mi samo ne verujemo da smo zaista oformljeni? Da nisu ljubav, mrnja, nada, oajanje, dobro i zlo takoe realnosti? Da ljudi ne pate ili se raduju zbog tih nedodirljivih, nevidljivih sila koje nisu nita manje "stvarne" od dodirljivih "realnosti"? Naravno, znala sam da je fiziki oblik mog deteta - "pravo dete" - kako bi ljudi rekli lealo mirno u krevetu za vreme moje borbe s prikazom. I podjednako sam ubedena da se cela borba odigrala samo izmeu sila a ne izmeu "tela", ali, da li to ini tu borbu imalo manje stvarnom? Zar nije moda prikaza vetice i deteta ak mnogo stvarnija od deijeg
128

Vizije materijalnog oblika koji lei u krevetu? ta je to materiajlni oblik? Samo rezultirajui spoljanji pokriva sila koje sainjavaju materijalno telo. Dakle, sila je uzrok, materijalno telo samo posledica. ta je vanije i stvarnije? Dugo sam nastavljala da sebi postavljam ta i slina pitanja o iskustvima koje sam imala. Za mene to je bilo potpuno stvarno. Imala sam dovoljno dokaza da nisam zaspala. A ak i da je bilo tako, savreno je mogue doiveti potpunu stvarnost u snu! Nekoliko noi kasnije, poto je cela porodica otila na spavanje i kua se umirila za no, i ja sam otila u krevet. Bio je to izuzetno vreo dan, a moja soba je bila sparna i zaguljiva, tako da ne samo da sam ostavila otvorene prozore, nego i vrata koja su vodila iz moje sobe u hodnik napolju. Tako sam iz kreveta mogla da vidim stepenice koje su se pele do gornjih soba. Dok sam tu leala, procenjivala sam u mislima ceo taj dan. ta sam dobro uradila? a ta ne tako dobro? ta je trebalo da kaem ili uradim, a ta nije trebalo da kaem ili uradim? Onda sam u mislima pretresala ta bih skuvala sutradan, jer je domainstvo bilo moj zadatak. Tako su mi misli bile zaokupljene sasvim svakodnevnim, prozainim stvarima. Iznenada sam primetila da se dva udna oblija pribliavaju od ulaznih vrata pokuavajui polako i kriom da prou ispred mojih. Oba su bila ljudskog oblika u punoj veliini, potpuno crna kao senke. Nisam ih videla kao trodimenzionalne figure. Umesto toga, imala sam utisak da je jedini razlog to uopte mogu da ih vidim taj to su apsorbovali svu svetlost na mestu gde bi se nali. Da se izrazim na drugi nain, ja u stvari nisam videla sama ta bia nego rupu koju su oni stvarali u zracima svetlosti gde su se nalazili. Nauno govorei, oni su izazivali potpunu smetnju svetlosnim zracima, i mogla sam da budem svesna njihovog prisustva samo na temelju injenice da tamo gde su ta sva bia stajala nije uopte bilo svetlosnih zraka. Inae su bili nevidljivi. Teko je nai izraz koji bi odgovarao ovom fenomenu. U tren oka shvatila sam zato farmeri upotrebljavaju re "senka" priajui o duhovima i sablasnim prikazama. U stvari te dve figure su bile "senke", ali ne senke koje stvara neto drugo. Naprotiv, bile su to senke samo zbog potpunog odsustva svetlosti. Nikad nisam ni sanjala da moe da postoji tako potpuna tama. Kasnije mi je palo na pamet da astronomi znaju za takvu "crnu rupu" na nebu. Izazvana potpunim odsustvom svetlosti, ona je poznata kao "konjska glava" zbog svog neobinog oblika. Oni ne

129

Inicijacija mogu da je objasne drugim terminima osim kao smetnju u svetlosnim talasima. Neto guta i razara svetlost koja zrai iz vasione, i mi vidimo samo ogromnu senku. Dve figure koje sam ja videla bile su sainjene od istog odsustva svetlosti. Na ramenima one su nosile jedan kolac sa koga je visilo neto krajnje i neopisivo uasno. Liilo je na oktopusa, izuzev to nije imalo nikakvu organizovanu niti organsku formu. Visilo je sa te motke kao neka amorfna masa od sirovog testa, neprestano se rasteui i onda grei. Bila je to jedna odvratna, zelenkasta, gnojna, raspadajua masa iz koje su, nekako sam znala, vrebale bolest, nesrea, katastrofe i smrt. Znala sam da je to udovite samo koncentrisano "zlo"! Okretalo se i protezalo na motki s namernom zloom, i ja sam shvatila da trai nove prilike i rtve na koje da izbljuje svoju zastraujuu mo. Videla sam senovite figure kako se kreu prema sobi moje sestre. Uasnuta, znala sam da moram da spreim taj satanski izvor moi da ne izazove neku tetu. Hrabro se uspravivi u krevetu, vrisnula sam iz petnih ila: "Greta! Greta!" Samo to sam vrisnula, dve senovite figure su odmah nestale, dok se demon smanjio po veliini i savio u zelenkastu fosforescentnu sferu otprilike veliine fudbalske lopte, onda se otkotrljao klizajuim i skokovitim pokretima uz stepenice. Glasom ispunjenim paklenim smehom, koga sam bila potpuno svesna iako nisam mogla da ga ujem svojim fizikim uima, dreknuo je prezrivo na mene: "Ti, dakle, misli da moe da me uhvati! Ha, ha, ha!" S tim reima kliznuo je kroz otvoreni prozor i nestao u tami. Iskoila sam iz kreveta i otrala u hodnik da vidim ta je to. Svuda je bila potpuna tiina! Skoro u istom trenutku, moj brat je otvorio svoja vrata na gornjem spratu, izaao na ogradu od stepenita, pogledao dole i rekao: "Ko je to dole?" Upalila sam sveu i odgovorila: "Ja sam. Zato si izaao iz sobe?" "Probudio sam se iznenada," rekao je, "kao u nonoj mori, s oseanjem da je u kui neka uasna opasnost. Izaao sam iz sobe da pogledam okolo... a i ti si ustala. U emu je stvar?" Dok je on govorio, moje dve sestre su izale iz svojih soba, a onda i posluga, i svi su se pitali zato sam vritala. Ispriala sam im sve. Onda smo pretraili kuu. Pronali smo da su vrata zakljuana i da je sve na svom mestu. Zamolila sam brata da pokua da pomeri prozor iznad stepenica da vidimo da li je moda promaja mogla da ga pom130

Vizije eri tako da se u njemu ogleda pun mesec. Moda je to bio razlog to sam videla zelenkastu fosforescentnu loptu? Ali mesec se nalazio s druge strane kue, i bilo je potpuno nemogue da sam ja videla njegov odraz iz svog kreveta. Poto nita nismo nali, nismo imali drugog izbora nego da se vratimo u krevet. Jo dugo sam i dalje ula avolsko podrugivanje: "Ti, dakle, misli da e me uhvatiti? Ha, ha, ha!" Nekoliko dana kasnije moj sini se poalio da ga boli stomak. Bila sam sigurna da je bol izazvan zapaljenjem slepog creva. Otila sam s njim istog dana natrag u grad i odvela ga da ga ispita jedan od prijatelja mog oca koj je postao uveni hirurg i upravnik jedne velike bolnice. On je naao da je zaista to bila upala slepog creva, ali je rekao da moemo da ekamo do jeseni da se operie. Tako smo se odvezli natrag do obale jezera gde je moj sini mogao da se igra sa svojim mladim prijateljima dok ne odemo iz letovalita kad se zavri leto. Gledajui unatrag, najvie bih volela da mogu da preskoim period koji je usledio da ne bih morala da u seanju ponovo preivim sve dogaaje iz tog vremena. Meutim, smatram da sam obavezna da ih prepriam u optim crtama da bi kasniji dogaaji u mom ivotu bili razumljivi. Dete je operisano i operacija je bila uspena. Nedelju dana kasnije bilo mu je doputeno da doe kui. Za vreme dok je bio u bolnici, erkica moje sestre se razbolela od vrlo neobine i uporne infekcije grla. Jednom, dok sam bila kod njih u poseti, videla sam da ona ima crveni osip na koi ispod obloge oko vrata. Pretpostavljajui da je osip moda izazvan vlanom oblogom, kou su joj tada leili puderom, i do sutradan osip je nestao. Do vremena kad je moj sin otputen iz bolnice, njegova sestra je ustala, i njih dvoje su se uskoro zajedno igrali po ceo dan. Ali, bilo je neto u izgledu mog sina to mi se nije svialo. Bio je bled, umoran i nedostajala mu je energija. to je najgore, umesto da vraa snagu, on je svakim danom postajao sve slabiji i neraspoloeniji. Nedelju dana kasnije, kad sam mu izmerila temperaturu, bila sam okirana kad sam otkrila da ima groznicu. Poeo je gorko da plae i izgledalo je da mu je iz asa u as sve gore. to je bilo neobino, telo mu je bilo pokriveno osipom koji je izgledao tano kao onaj koji je njegova sestrica imala na vratu. Pozvali smo najpoznatijeg deijeg specijalistu u toj oblasti. Posle pregleda, on je pitao da li je neko u porodici imao arlah. 131

Inicijacija "Ne", odgovorila sam, "niko." "Jeste li sigurni da niko nije imao upornu infekciju grla?" Tlo je poelo da mi se ljulja pod nogama. "Da", rekla sam, "njegova sestrica od tetke je dugo imala guobolju i slian osip oko vrata." Profesor se nasmeio. "Da, to je bio arlah. Otpornost vaeg sina je bila jo uvek niska i on je dobio ozbiljnu infekciju. Moraemo da ga odmah vakciniemo. Da li ete se vi brinuti o detetu?" pitao me je. "Da." "Jeste li vi imali arlah?" "Ne, i neu ga ni sad dobiti. Ja sam imuna na sve zarazne bolesti." "Ja mogu da preuzmem odgovornost," rekao je profesor, "samo ako i vas vakciniemo." Iz iskustva sam znala da ne mogu da podnesem nikakav serum, i pokuala sam da ga ubedim da ne treba da me vakcinie. Uzalud. Oboje smo vakcinisani serumom koji je bio u to vreme sasvim nov i jedva testiran. Oseala sam se kao jagnje koga vode na klanje! Bila sam primorana da svesno dozvolim da budem otrovana. "Moete mi verovati na re, to vam nee nakoditi!" Ove rei e mi dugo odzvanjati u uima u periodu koji e uslediti. Kasnije, dok sam leala beznadeno bolesna i otrovana, za dlaku izbegavi smrt, poelela sam mnogo puta da mogu da pozovem tog dobronamernog doktora da bi mogao da vidi zato lekar treba ponekad da poslua svog pacijenta, a ne da se prema njemu odnosi samo kao prema broju. Taj serum je bio polagani, podmukli otrov... Prvo smo morali oajniki da se borimo za deakov ivot. est dugih ncdelja sedela sam kraj njega dok mu se temperatura kretala izmeu 104 i 105 stepeni. Posledica dugotrajne visoke temperature i reakcija na serum bili su toliko snani da ga je srce esto izdavalo. Jedan mlad lekar se uselio kod nas da bi bio spreman u svakom trenutku, danju ili nou, da injekcijom ponovo uspostavi srani rad. Bili smo tu, nas troje u izolovanom stanu, i borili se za deakov ivot. "Ti, dakle, misli da moe da me uhvati? Mene? Ha, ha, ha!" Ponovo i ponovo u uima bih ula avolski glas dok sam tokom dugih dana i noi drala dete u naruju, odbijajui da ga predam. Povratila sam ga od vetice: slepo crevo mu je ve bilo izvaeno. Ali, bitka sa zelenkastim fosforescentnim udovitem jo nije bila zavrena. Moj sin je postajao sve slabiji kako je temperatura rasla. Profesor ga je vakcinisao novom dozom seruma. Tokom nekoliko dana
132

Vizije

temperatura se spustila, ali je potom leva strana deakovog grla poela da otie. Lekari su rekli da se infekcija spustila i smestila u lezdi, i posmatrali su oticanje da bi videli da li treba da operiu. Ono je postajalo sve vee svakim danom, tako da se deakova glava u velikoj meri nagnula na jednu stranu. Naa borba je postajala sve beznadenija kako je njegova temperatura nastavljala da raste. Dete je bilo u stalnom delirijumu. Pet dugih nedelja jedva da smo mogli da ugrabimo sat ili dva sna dnevno. Dete se prevrtalo tamo-amo po krevetu, umirivi se pomalo kadgod bih ga drala u naruju. Poslednjih pet dana sedela sam kraj njegovog kreveta neprestano, drei njegovo jadno malo telo u naruju i ekajui...sluajui ga kako teko die i ekajui...pet beskrajno dugih dana i noi ekala sam... Nikad nisam verovala da je mogue da ljudsko bie toliko dugo izdri bez sna. Posle pet dana i pet noi, jo uvek sam drala dete u svom naruju. Tokom tih dugih asova seala sam se da sam esto ula majke kako se ale na nezahvalnost svoje dece: "Jesam li zato brinula o njemu? Jesam li zato inila tolike rtve i sedela uz njegovo uzglavlje kad je bio bolestan? itd, itd." inei to, shvatila sam da majka ne brine o detetu zbog njega, ve zbog sebe! Ima mnogo ena koje zamiljaju da su dobre i portvovane majke zato to brinu o svojoj deci. Ne! Po tom kriterijumu ja nisam bila dobra majka, jer sam negovala svoje dete i inila sve to je u mojoj moi da mu spasem ivot -zbog sebe! Tresla sam se na misao da u izgubiti dete. Ne, nije to bilo zato to sam volela dete; bilo je to zbog ljubavi prema sebi da sam elela da ga spasem. Bilo je to tako vano meni. Ja sam bila duhovno tako vezana za svoje dete da nisam mogla da podnesem ak ni pomisao da bi ono moglo da nestane iz mog ivota. Sedela sam tu drei svog deaka u rukama, shvatajui sasvim dobro da to radim za sebe i da elim da zadrim dete za sebe. Drala sam ga vrsto u naruju i pokuavala da mu dam neto od svoje ivotne snage da bi ostao sa mnom. Da, znala sam da neka nevidljiva sila zrai iz solarnog pleksusa svakog ljudskog bia, sila koja moe da naraste do ogromne jaine kad osoba koja je u pitanju neto eli svim srcem. Ona moe ak da nadvlada gravitacionu silu zemlje. Sad sam ja elela da poveam silu gravitacije; elela sam da zadrim svoje dete ovde, na zemlji. Sedela sam tu sa svojim detetom, pokuavajui da skoncentriem sve svoje misli da bih mu podarila snagu da nadvlada stranu bolest. Ipak, nisam mogla da molim boga da mi dete sauva u ivotu.
133

Inicijacija "Stvari nikad nisu loe," setila sam se Epiktetovih rei, "lo je samo nain na koji mislite o njima." S moje take gledita bila bi najvea katastrofa da izgubim dete. Ali, ne smem da molim najveu silu, Tvorca, za neto lino, subjektivno; jer On zna ta je dobro i zato, i ja ne smem da elim da zadrim svoje dete iz kratkovidih, ljudskih razloga. A dete? Za njega je takoe sigurno najbolje da se ispuni Boja volja, kakva god da je. Zato, dok sam sedela tu sa svojim deakom u naruju, a moje malo ljudsko materinsko ja je drhtalo od straha da e izgubiti dete, molila sam se neprestano: "Neka bude Tvoja volja...Neka bude Tvoja volja..." Ponavljala sam to stotinama puta u tim dugim asovima, dok mi je telo postajalo sve ukoenije i ukoenije, dok konano nije poelo da se buni. Lea su mi bila tako utrnula da ih vie nisam oseala. Pokuala sam da sasvim neznatno promenim poloaj, ali je dete primetilo moj pokret odmah, jae me steglo i povikalo: "Ostani tu, ostani tu, dri me vrsto! Ako ostane ovde i vrsto me dri, oprostiu ti za sve nepravde i zlo koje si mi uinila!" Poelo je da mi se vrti u glavi...kakva je to nepravda i zlo koje sam uinila koje on treba da mi oprosti? Do tog doba mislila sam da inim sve to jedna majka treba da ini za svoje dete. Od trenutka kad se rodilo, ovo dete je zauzimalo prvo mesto u svim mojim mislima. Na svaki nain na koji sam mogla elela sam da ga usreim. Kakvu tajnu ranu ono sad lei? Kakvu nepravdu i zlo sam uinila za koje mi je potreban njegov oprotaj? Pokuala sam da to otkrijem. "Draga moja duice", rekla sam, "smiri se. Sad sam s tobom i drim te vrsto. Ali, za ta e mi oprostiti?" Odgovorio je: "Ne znam, samo me vrsto dri i sve u ti oprostiti..." Podigla sam pogled prema mladom doktoru koji je rekao tiho: "Govori u bunilu - ne obraajte panju na njegove rei." "Da, da, on je u bunilu..." ali ja sam ve dovoljno znala o psihologiji da znam da deakove rei dolaze iz neke velike dubine. Mislila sam o njima dugo, dugo, pitajui se kakvo zlo sam nanela ovoj ljudskoj dui... kakav veliki dug moda imam prema njemu... Dok se jednog dana nije sve razjasnilo... Uvee petog dana koji smo proveli bez sna, dete me je oslobodilo na nekoliko minuta. Uz pomo mladog doktora, ustala sam, ukoenog svakog zgloba, i kretala se okolo kao automat radei ono
134

Vizije to je trebalo da uradim. Ali, moje duevno stanje je bilo tako duboko mrano kao da su se svi avoli Pakla stutili za nama. Plaila sam se da u se slomiti. Bilo mi je potrebno da naem neku vrstu nove snage da bih podnela teret. U takvim trenucima ovek se odrie svoje nadmenosti i trai pomo gdegod se nada da e je nai. Biblija! Knjiga je leala na nonom stoiu i ja sam posegnula za njom kao davljenik. Otvorila sam je bez razmiljanja, i pogled mi je pao na sledei odlomak u starom zavetu: " Ne boj se, Tvoji neprijatelji ispaljuju svoje nevidljive strele na tebe samo dok Gospod to doputa. Ali kad doe njihovo vreme, ti e biti osloboen svakog zla." Efekat ovih rei je bio neopisiv. Oseala sam se kao da je breme teko kao planina spalo sa mene...posle est nedelja beskrajne tame -svetlo... najzad svetlo... svetlo! Telefon je zazvonio. Bila je to majka. "Kako je na malecki?" pitala je. "Majko, dete e ozdraviti!" kriknula sam u telefon. "Da li je temperatura spala?" "Ne, jo uvek je 104 stepena, ali Bog mi je poslao poruku..." i ispriala sam joj ta sam proitala u Bibliji. "Dao Bog da bude tako," rekla je majka. Morala sam odmah da spustim slualicu, jer me je dete dozivalo. Potrala sam k njemu, i ba u sledeem trernutku straan otok se otvorio. U poslednjih nekoliko dana postao je veliki kao neka golema lopta. Provalio je unutra u njegovo grlo i usta i uasna zelenkasta masa gnoja mu je pocurila preko usana. Nisam mogla da se ne setim zelene lopte... bila je iste boje. Lekari su ekali da otok sa spoljne strane deakovog vrata omeka da mogu da ga zaseku, ali je spolja on bio jo uvek tako tvrd da se nisu usuivali. Sad je priroda to uzela u svoje ruke i oslobodila dete. Nekoliko trenutaka kasnije on je ponovo legao i zaspao dubokim snom. Spavao je kao mrtav. Cele noi smo straarili. Puls mu je postao jai, disanje sporije, a elo mu vie nije bilo mokro od znoja... Spavao je mirno. Posle dugih dana beskrajnog bdenja, i ja sam legla i pokuala da zaspim. Ali, bez uspeha. Nervi su mi zaboravili ta je to san. Dete je vrsto spavalo do 11 sati sledeeg jutra. Otac je esto telefonirao: "Kako je deko? Jo uvek spava? Kakav mu je puls?" "Da, oe, nema temperaturu i vrsto spava...zdravim snom." 135

Inicijacija Najzad je otvorio oi i zatraio mleko. Kao prazan sunder koji upija tenost, popio je etiri ae jednu za drugom. Onda je zatraio svoje igrake. Sutradan je bio Boi. Moj mu, moji roditelji, i moj brat i sestra stigli su do tog popodneva da donesu malu jelku i pune ruke igraaka za deaka. Postavila sam ga u fotelju i odgurala ga u sredinju sobu da bi porodica mogla da mu mae kroz reetke ispred ulaznih vrata. Deak je jo uvek bio toliko mrav da ga nisi mogao prepoznati... ali iv! Svi smo plakali od radosti. Zlo je bilo prisiljeno da se povue... njegovo vreme na velikom kosmikom satu je isteklo. Ja sam bila toliko potresena da nisam mogla da govorim. Oseala sam se kao da sanjam. Bila sam slika i prilika zahvalnosti. Moja elja i Boja volja su u ovom sluaju bile istovetne... On mi je vratio mog deka! Moj sin se polako oporavljao, mladi doktor se oprostio od nas, i najzad je doao dan kad je na deko mogao da ustane. Morao je da ponovo iz poetka naui da hoda. Ali, postajao je jai iz dana u dan i kad je prolo dva meseca bilo mu je dovoljno dobro da se vrati u kolu. Ja sam ponovo mogla da spavam i htela sam da se vratim svom klesanju. Meutim, oseala sam se tako udno, ba kao da sam malo pripita, a svet oko mene izgledao mi je kao da ga gledam kroz vodu. Sve kao da je postajalo sve maglovitije... kao da se udaljavalo od mene. Serum kojim sam bila vakcinisana bio je spravljen od hormona pastuva. Kako sam kasnije ula, nov, jedva ispitan preparat delovao je na ene kao potpuno nova supstanca - otrov -- u njihovoj krvi. Novine su bile pune skandala. Veina ena koje su bile vakcinisane pokazivale su rane simptome neuroze. Zatim, kako su njihova tela pokuavala da se oslobode zatrovane krvi, patile su od neprestanih krvarenja. Nije bilo naina da im se pomogne, i mnoge su umrle. Kao posledica toga, pojavile su se mase tubi. Ja sam se oseala sve loije iz dana u dan. Stvari oko mene izgledale su mi sve vie kao da ih gledam kroz vodu. Neobian oseaj me je obuzeo, i nisam vie mogla da se prepoznam. Bila sam u stanju da uspravno hodam, ali sam se uvek oseala omamljeno. udan oseaj da gledam svet kroz neku nepoznatu tenost jaao je iz dana u dan. Jednog dana dobila sam napad. Umesto pravilnog sranog pulsa, pojavilo se samo treperenje. Nesposobna da hodam, jedem i spavam, leala sam u krevetu s ledenom santom na srcu i dalje videi
136

Vizije

svet kao da pliva oko mene. Odvelo bi nas predaleko kada bih opisivala kako sam patila. Dovoljno je rei da sam lutala raznim podrujima Pakla... mesecima! Do leta sam se pomalo oporavila, i po savetu naeg lekara, svi smo otili na jezero. Moda mi je promena vazduha prijala. Leala sam na terasi nae porodine vile, pokuavajui da umirim i kontroliem nerve koji su mi igrali. Stotinama i hiljadama puta ponovila sam re: "Miiirno"... "miiirno"... "miiirno"... Polako se moje stanje popravilo i ponekad sam ak mogla da spavam nou. Jednog dana primetila sam da se moj sin ne igra s drugom decom na plai. Naprotiv, muvao se oko moje sofe i bio sumnjivo miran. S iznenadnim uasom, poela sam da strahujem da se ne razboljeva ponovo. Ne svia mi se kad su deca sumnjivo mirna. "ta je tebi?" pitala sam ga. "Zato se ne igra s drugom decom?" Deak se naslonio na zadnju stranu moje sofe, pogledao me paljivo i odgovorio: "Mama, da li je mogue da sam ja iveo ranije?" Njegovo pitanje me je zaprepastilo. "Odakle ti ta ideja?" pitala sam zauzvrat. "Bio sam u bati i video jednu veliku crnu bubu. Kad sam je bocnuo granicom, prevrnula se na lea i leala mirno kao da je mrtva. Bio sam radoznao da vidim ta e da uradi, pa sam je posmatrao i ekao. Dugo sam nastavio da je posmatram, moda je prolo ak pola sata. Onda se iznenada buba uspravila i pobegla. Tad sam doiveo snano oseanje da sam ranije iveo. Izgledalo je samo kao da sam umro i ljudi su mislili da sam ja mrtav, ali onda sam ja ustao i nastavio kao buba, i sad sam ponovo iv. To znai da uopte nikada nisam umro! A pitam te jo iz jednog razloga, mama. Svakog dana kad se probudim ujutru, pre nego to otvorim oi, uvek imam oseaj kao da moram da skoim i idem u lov da naem hranu za svoju enu i decu. I tek kad otvorim oi i pogledam po svojoj sobi, shvatim da sam mali deko i tvoj sin. Ali, mama, moja ena i moja deca i svi kojih ima nisu kao ljudi ovde, nego su... svi... svi crni i potpuno goli." Postieni osmeh se rairio preko lica mog sina. Sluala sam ga sa sve veim interesovanjem, ali nisam elela da on primeti moje iznenaenje. Pustila sam ga da zavri s priom. Onda sam upitala: "Dakle, bio si otac nekoliko dece... ali gde si iveo?" Dete je uzelo papir i olovku i sigurnom i vrstom rukom nacrtalo okruglu kolibu s veoma posebnim otvorom na krovu za dim. On ni137

Inicijacija kad nije mogao da vidi takvu kolibu u naoj zemlji. Ispred kolibe nacrtao je jednu golu enu s dugakim grudima koje su visile. Pored kolibe bila je nekakva voda s talasima, a u daljini drvee palmi. "iveli smo u kolibama kao to je ova", rekao je pokazujui mi crte. "Sami smo ih gradili, ba kao to je svako od nas sagradio sebi amac dubei deblo. Tu se nalazila jedna velika reka, ali mi nismo mogli da idemo duboko kao to to inimo ovde, na jezeru, jer je nekakvo udovite ivelo u vodi. Ne seam se kakvo, samo da je odgrizalo ljudima noge, i zato nismo ili u vodu. Sad razume zato sam uvek urlao i vritao poslednje godine kad si pokuavala da me odvede napolje u vodu. Bojao sam se da e neto ispod vode da mi odgrize noge. ak i sad, kadgod idem da se kupam, imam isto oseanje. Samo to sam dosad nauio da nema nieg opasnog u vodi ovde. A mama, sea se prole godine, kad sam hteo da veslam? Bilo je to ba poto smo kupili veliki porodini amac. U poetku nisi htela da me pusti, jer si rekla da u morati da nauim kako se vesla. Ali, ja sam prosto znao da umem, jer sam se seao kako sam dobro savladavao svoj izdubljeni kanuu... tako dobro kao da je on deo mene. Dok sam sedeo u njemu, mogao sam ak da pljusnem u vodu i popnem se opet s druge strane. Sea se, tako sam dugo nastavljao da te molim da si najzad postala nestrpljiva i rekla da mogu, ali da u videti da ne umem da veslam. Sea se? I sea se kako ste svi bili iznenaeni kad ja jesam zaveslao, i to samo jednom rukom. Bio sam suvie mali da upravljam oboma veslima - ruke su mi bile prekratke - ali bio sam u stanju da pokreem na veliki amac sigurno meu drugim amcima i svim kupaima. O, ovee, sa svojim izdubljenim kanuuom - tamo gde sam iveo - mogao sam da uradim sve! Trebalo je da me vidi onda! A drvee nije bilo kao ovo ovde." Pokazao je na crte svojim kratkim prstiem. "Bilo je kao ovo, a bilo je tamo i svakojakog bilja. Vidi, ovo samja kako lovim jednu veliku pticu, a ovo pored mene je moj eir." Sve to je nacrtao inilo je savreni tropski pejza s drveem palmi i drugim tropskim biljem. Figura koja je trebalo da predstavlja njega bila je tipian crnac. Samo mu je eir bio sumnjiv. Izgledao je ba kao filcani eir modernog oveka. Ne elei ni da ga uznemirim ni da uzburkam matu, ispitivala sam ga veoma oprezno. On nikad nije video gole ene, izuzev moda kao umetnika dela, a te nikad ne138

Vizije maju visee grudi; zato sam ga upitala: "Zato si nacrtao svoju enu s ovako dugakim, runim, viseim grudima?" Dete me je pogledalo preneraeno takvim pitanjem, onda odgovorilo bez oklevanja i vrlo trezveno: "Zato to je ona imala takve grudi! I one nisu rune! Ona je bila veoma lepa!" dodao je ponosno. Ovaj odgovor me je ubedio da deko nije na ovaj ili onaj nain uo te stvari od drugih. On nikad nije bio u bioskopu i nikad nije imao nikakve knjige o Africi. Gde je mogao da pokupi ideju da je ena s dugakim, viseim grudima lepa? Na ideal lepote je sasvim razliit. Na kraju sam ga upitala: "ta je poslednje ega se sea?" "Lovio sam kad se pribliio jedan tigar. Hitnuo sam koplje, ali to ga nije zaustavilo. S mojim kopljem u grudima bacio se na mene. Ne znam ta se dogodilo posle toga." "Dobro, to je sve veoma zanimljivo. Naravno da je mogue da si ti iveo ranije i da se sve to stvarno dogodilo. Ali, sad si ovde. Ne misli vie na prolost; misli na sadanjost. Meni moe da pria o tome, ali nemoj da govori drugim ljudima o svojim seanjima." "Da, mama," rekao je deko, "ve to znam, jer odrasli misle da smo mi, klinci, aavi. Oni nas uvek ismejavaju. Ali, ta misli da se desilo s mojom enom i decom?" "To ne mogu da ti kaem. Ali, ne zaboravi da sve prolazi. Samo ljubav ostaje veno, i tako e te ljubav opet dovesti do njih u ovom ivotu." "O, izvrsno!" rekao je deko, i otrao je da nastavi da se igra s drugom decom. Nikad vie nisam pitala deaka o tim seanjima. Nisam elela da mu podstiem matu, niti sam elela da se izgubi u tim seanjima. Zato bih? Znala sm da nije mogao da vidi niti proita nikakve knjige o Africi. Znala sam svaki njegov korak i ta radi. A zaista je bilo iznenaujue setiti se da se, iako je inae bio prilino hrabar i ak sklon da bude pomalo pustolov, kad smo ga prvi put odveli na kupanje u jezeru, tukao i ritao i borio najdivljakije, derui se iz petnih ila kao da pokuavamo da ga ubijemo. Morala sam da mu objasnim da moe da doe s nama ostalima bez straha i da mu se nita nee desiti. Tek tad me je pustio da ga odnesem u vodu, ali sam morala da mu obeam da u straariti za nega i da ga neu ostaviti samog. Sutradan se desilo isto. Odbijao je da sam ue u vodu, ritajui se i vritei kao to je inio i prethodnog dana. Ponovo sam morala da ga nosim u rukama. Malo pomalo nadvladao je strah, i najzad je postao 139

Inicijacija kao patkica, radosno pljuskajui, veslajui i jedrei po jezeru po ceo dan. Na razgovor me je podsetio na to kako su, kad je bio veoma mali - imao je oko etiri ili pet godina - on i njegova mala roaka zajedno bojili slike. Dok su lica koje je njegova mala roaka bojila bila uvek ruiasta, njegova su uvek bila tamno braon. Kad sam pokuala da mu objasnim zato ne treba da boji lica tako tamno, nije odgovorio, nego je samo nastavio da crta lica boje okolade. Nismo vie razovarali o njegovim seanjima. Tu i tamo on bi neto prokomentarisao to bi mi pokazalo da je to jo ivo u njemu. Nekoliko godina kasnije, kad je imao oko trinaest godina, jedan od naih komija je doao trei u nau batu, zovui me da izaem na ulicu. Moj sin, rekao je, popeo se na vrh jednog veoma visokog jablana, tako visokog da sigurno nee moi da sie a da ne padne. Bilo je tu dosta drvea, a sva su bila visoka oko ezdeset do sedamdeset stopa. Zurila sam uvis u granje da pokuam da vidim na kome je drvetu moje sin. Najzad sam viknula da otkrijem gde je i on je odmah viknuo u odgovor da pita ta hou. "Smesta silazi!" "Zato?" "Neemo sad da raspravljamo zato," doviknula sam. "Odmah se sputaj ovde." Ne rekavi ni rei, poeo je da se sputa, silazei veto ali oprezno s potpunom sigurnou, kao majmune. Najzad je skoio dole s najnie grane i, s kontrolisanom ljutinom, pitao: "Zato sam morao da siem?" "Zato to je apsolutno besmisleno da se penje tako visoko. Stvarno je sramota kad drugi ljudi moraju da mi kau ta radi. Kakve koristi ima od takvih pustolovnih vratolomija? ta si, pobogu, radio tamo gore?" "Napravio sam sebi gnezdo gde mogu da jedem kuvani kukuruz. Gore je to mnogo ukusnije, a ja imam tako divan pogled. Mogu da nadgledam sve!" "Pa, nemoj vie to da radi. Kakvog moe da ima smisla da se radi neto tako opasno? Sagradi sebi gnezdo ovde dole!" Deko je za trenutak ljutito skrenuo pogled u stranu, a onda je rekao:" U redu. Ne treba vie da se penjem tako visoko jer ti misli da je to opasno. A ko misli da je pazio na mene kad sam iveo u dungli i peo se po mnogo viem drveu da bih mogao da osmatram ivotinje? Gde si ti tad bila?" 140

Vizije "Ne znam gde sam bila tada, ali sad sam ovde i ti mora da me slua!" odgovorila sam nedvosmisleno. Nije bio nimalo zadovoljan, ali poto sam mu davala dosta slobode u drugim stvarima, uskoro je naao drugu zanimaciju i ovaj dogaaj je bio zaboravljen. Posle nekog vremena vratio se kui iz kole potpuno ozlojeen. "Gluposti!" eksplodirao je. "Svetenik je pokuavao da nas navede da verujemo da ljudi ive samo jednom. Ali ja znam da ljudi ive vie nego jedanput! Znam to! Ali, najbolje je ne pokuavati da se razgovara s odraslima. ovek prosto mora da dri jezik za zubima!" Utisci ovog ivota su verovatno zamenili seanja u njegovoj svesti, i zadugo nije vie pominjao ta pitanja. Kad mu je bilo oko petnaest godina, zatraio je da mu kupimo veliki dez bubanj. Zajedno smo otili u najbolju muziku radnju u gradu, i on je izabrao najvei bubanj koji se mogao videti sa svim njegovim ukrasima. Zatim se ponovilo udesno iskustvo koje smo imali kad je po prvi put probao da vesla. im se bubanj naao u kui, uzeo je dve palice za bubanj, seo kraj njega i poeo da svira najtei ritam i najnemoguije sinkope, sve potpuno sigurnom rukom i s p o t p u n i m samopouzdanjem.. Svirao je pomamno, s oima koje su sijale i suzama koje su mu tekle niz obraze. Nije nita rekao o tome kako to da je umeo da svira bubanj. Samo jedanput, dok je svirao neki veoma neobian ritam, primetio je: "uje ovo, mama? Tako smo signalizirali jedan drugom i prenosili poruke preko ogromnih rastojanja." I nastavio je da svira kao besomuan. Nikad ga nije interesovalo da ita prie o ivotu crnaca. "Zato bih?" pitao je. "Znam bolje kakav je tamo bio ivot nego to knjige mogu da mi kau. Zato bi me bilo briga ta su beli ljudi o tome pisali? A kad proitam prave istinite opise, uvek ponem da plaem, ak i kad se trudim da ne zaplaem..." ak i kao odrastao mladi vazduhoplovni oficir, uvek bi bio dirnut do suza kad bi u bioskopu gledao film o crncima. Sedei tu u mraku, plakao bi kao beba - skoro bez glasa - a velike slane suze su mu jurile niz obraze. Gde je bio nauio da svira bubnjeve? Kako je to teko shvatila sam sama kad sam jednom to pokuala. Kako jedno gradsko dete poeli da ima bubanj? I zato bi jedan srean, savremen mlad ovek briznuo u pla kad svira bubnjeve ili gleda filmove o crncima? Godinama kasnije Pol Branton nas je posetio na povratku iz Indije u Evropu. Ispriala sam mu o seanjima svog sina. Zatraio je da
141

Inicijacija vidi crtee. Poto ih je paljivo prouio, rekao je: "Ova vrsta kolibe je tipina za jedno odreeno pleme koje ivi na obalama Zambezija u centralnoj Africi. Nacrtao ju je tano u svim detaljima." "Da, ali ovaj eir nije Afriki urodeniki eir? Izgleda ba kao eir civilizovanog oveka napravljen od filca," rekla sam ja. Branton se nasmeio. "Ne, pogreili ste. Dete je u pravu. eir je zaista tipian za to pleme. Samo ne pravi se od filca, nego od upletenog rogoza. Njegovo lovako oruje je takode tano nacrtano. A udovite koje grize ljudske noge je, naravno, krokodil. Tamo ih mnogo ima. Ali, recite mi kako to da ste pridobili jedno crne da vam bude dete?" konano je pitao. "Ne znam kako da ogovorim na to pitanje," odgovorila sam. Onda smo se oboje nasmeili i priali o drugim stvarima. To se sve dogodilo nekoliko godina kasnije. Prva seanja mog sina pojavila su se tog leta na obali jezera kad mu je panju privukla mala crna buba i kad je prestao da se igra i dugo, dugo je posmatrao. On je, a da to nije znao, koristio indijski metod da postigne veliku koncentraciju. Indijski jogiji to ine zurei dugo u crnu taku na zidu, ili u kristalnu kuglu. Ne znajui, dete je inilo to isto, jer je mala crna buba bila kao crna taka, i deko je verovatno pao u trans potpuno nesvesno. Tako je u njemu oivelo seanje na prethodnu inkarnaciju. Leto je prolo i moje stanje se popravilo. Svest mi je ponovo bila ista,i vie nisam videla svet tako maglovito. Gorui oseaj u mojoj krvi je takode nestao. Ali, u jesen, posle naeg povratka u grad, poela sam da oseam iste simptome kao i mnoge ene koje su umrle od vakcinisanja konjskim serumom. Morala sam opet da se vratim u krevet, jer sam patila od uasnih greva i bolova. Nikad ne bih verovala da jedno ljudsko bie moe da izdri takvo muenje a da ne umre. Sasvim sam izgubila kontrolu nad svojim telom, kao da su mi nervi potpuno paralizovani. Kad sam htela da podignem ruku, ruka mi se nije micala. Bilo je to uasavajue stanje. A u svojim besanim noima ula sam runi, odvratni glas koji je zagluivao tutnjanje u mojim uima: "Ti, dakle, misli da moe da me uhvati? Ha, ha, ha..." Lekari su se konsultovali i predloili operaciju. Iste veeri primili smo telefonski poziv od jednog prijatelja mog mua iz detinjstva sa kojim smo odravali blisku vezu. On se upravo bio vratio sa svog dugogodinjeg boravka u Indiji. Sutradan je navra142

Vizije

tio da nas poseti. Videvi me u tako bednom stanju, rekao je: "Zna da sam, dok sam bio u Indiji, posveivao dosta vremena uenju joge kod velikog majstora. Ako sledi moje savete i radi kako ti kaem, ponovo e ozdraviti. Ni u kom sluaju ne sme da se podvrgne operaciji." Obeala sam da u raditi tagod mi kae. Onda mi je pokazao nekoliko prostih vebi disanja koje sam mogla da radim dok sam leala i krevetu polumrtva. Rekao je da treba da ih primenjujem esto tokom dana, i dok ih radim treba da upravljam svojom sveu i kontroliem je. Sledila sam njegova uputstva doslovce. Za nekoliko dana moje stanje je bilo znatno bolje. Bolovi su oslabili, i svi drugi simptomi su pokazavili iznenaujuu promenu na bolje. Za dve nedelje bilo mi je toliko bolje da sam ak mogla da ustanem na nekoliko minuta. Ponovo sam postala ja! I dalje sam oseala manje smetnje, ali na prijatelj mi je pokazao jo neke joga vebe i nastavila sam da se oporavljam. Do prolea, bila sam dovoljno jaka da otputujem na more i tamo provedem nekoliko meseci oporavljajui se. Ta blagoslovena klima, kombinovana sa slanom vodom i joga vebama, povratila mi je zdravlje. Tokom poslednjih pet nedelja koje sam provela tamo sa mnom je bio moj mu i doivela sam najlepi period svog linog ivota. Samo onaj ko je bio beznadeno bolestan i potom se oporavio zna ta to znai biti ponovo zdrav! O, ti neznana snago i moi koju ljudi zovu Bog! Tebi zahvaljujem to si mi ti vratio zdravlje; to si dozvolio da pobegnem iz Pakla; to si mi omoguio da izbegnem da postanem teret svojim voljenima... omoguio mi da ponovo postanem korisno radno ljudsko bie! Sunce nikad nije bilo tako divno, ni nebo tako plavo, ni more tako blistavo kao tog leta. Kad je stigla jesen otili smo kui, i ja sam se ubrzo vratila radu u svom ateljeu. Jedne veeri svi zajedno smo otili u bioskop. Program se sastojao od velikog broja filmova Volta Diznija, i mi smo se strano zabavljali gledajui Mikija Mausa, Plutona i Paju Patka. Onda je doao na red film u kome su se sve tri ove ivotinje udruile i osnovale agenciju za isterivanje duhova i utvara iz ukletih kua. Reklamirali su svoje usluge u novinama, i njihova reklama je pobudila panju jed143

Inicijacija nog od mnogobrojnih duhova koji su zajedno iveli u jednom starom zamku. On je smesta sazvao sve ostale duhove i utvare i demone i s gnuanjem im proitao oglas. Razjareni idejom da ak ni duhovi vie nee moi da ive u miru, svi su se posavetovali i odluili da odre lekciju ljudima u toj novoj agenciji. Jedan od njih je pozvao agenciju i zatraio da poalju oveka. Onda je glavni duh odredio poseban zadatak svakoj od okupljenih utvara. Jedna je trebalo da se sakrije iza vrata, jedna pod krevetom, jedna pod u ogledalu tako da svako ko se pogleda u njemu vidi duha umesto sebe - sve sa idejom da ljudima u Miki i komp. zada takav uasan strah da budu sreni da odustanu od svog plana. Kad su svi poslovi bili raspodeljeni, glavna utvara je dala signal i svi njegovi drugari su nestali jednostavno uvivi se u zelenkaste fosforescentne lopte koje su se otkotrljale, klizei i skakuui, i izgubili se u razliitim pravcima, smejui se avolski na ideju da zemaljska bia i pomisle da pokuaju da ih uhvate! Ukoila sam se od zaprepaenja! Moji mladi sestra i brat poeli su da viu: "Vidi, vidi! Esterina zelena lopta! Deder, vidi ovo!"... Bili su toliko uzbueni i tako glasni u svojim komentarima da sam pomislila na kratko da e nas razvodniti izbaciti iz bioskopa. Oni nisu mogli da znaju - niko nije - da je cela scena, kad se glavna utvara sama umotala u zelenkastu loptu, nasmejala avolski i otskakutala, bila tano onakva kakvu sam videla mnogo, mnogo ranije! Bila sam potpuno potresena. Moe li zaista biti da su i drugi ljudi videli te pojave? Nisam sumnjala ni na tren da je Volt Dizni zaista video takvu zelenkastu loptu! Ako ne, kako je doao do toga da izmisli - istom matom - scenu koja se s tanom preciznou potpuno podudara sa onim to sam ja videla mnogo, mnogo pre toga? Bilo je naprosto previe pretpostaviti da je to samo ista koincidencija. Ali, to nije bilo sve! Nekoliko nedelja posle toga dobila sam knjigu koja se zvala: Aramejska magija i misticizam. Bila je to velika zbirka autentinih dokumenata. Poto sam proitala o izvesnom broju fenomena, stigla sam do sledeeg citata: "...kako taj neko treba da proe kroz vrata koja su zabravljena i zakljuana? Znajui sasvim dobro da su vrata vrsto zabravljena, pomislio sam: "Niko ne moe da ue ovde!" ak i ako se ruica na vratima okrene i vrata zakripe. Ali, ta je to bilo? Zauo se kripavi um u sobi, zvuk kuckanja u ormanu. Prelo je preko mog kreveta i objavilo svoje prisustvo kuckajui po reetki mog kreveta, onda prolo pored mog kreveta i zvecnulo po staklu 144

Vizije lampe na mom nonom stoiu." (strana 458) I malo dalje: "Nisam nita video, i nisam naroito ni pokuavao da ita vidim. Samo ovek iz susedne sobe tvrdi da je video, na podu moje sobe, svetlost veliine punog meseca. On tvrdi da je jasno video kako se ta kotrljajua lopta svetlosti pojavljuje na vratima i nestaje iza zida." (strana 459) Jedva sam verovala svojim oima. Da li ponovo sreem kuglu od svetla nalik na pun mesec? Oigledno ta svetlosna lopta nije tako retka. Kako je to udno! Uz malo razmiljanja, moemo da naemo analogni primer u elektricitetu: kuglu munje. Ta lopta takode izgleda da se kotrlja kroz vazduh. Ima izvetaja koji belee kako su takve munjevite kugle uskoile u sobu kroz otvoren prozor, kotrljale se po sobi i izale kroz drugi otvoren prozor ne priinivi nikakvu tetu. Dokle god munja ostaje umotana u loptu, nema opasnosti, ali kad izroni iz te sfericne forme, ona unitava sve na svom putu. U ovom drugom sluaju, munjevita kugla je hiljadu puta opasnija od obine munje. ta je, dakle, ova zelenkasta fosforescentna lopta koja moe da naini tako katastrofalnu tetu, ako ne munjevita kugla samo na drugom nivou? Ostavljena nama u naslee iz neverovatno drevnog vremena, postoji ova izreka koja se pripisuje izuzetno istaknutom inicijatu, Hermesu Trismegistosu, za koga se govorilo da poznaje sve tajne Neba i Zemlje: "Kako iznad, tako ispod; kako dole, tako gore." Kako izuzetno uporedan fenomen: ova zelena kugla i kugla munje!

145

Ponovo sam svakog dana radila u svom ateljeu. Jednom, dok sam radila, iznenada me je obuzeo nepodnoljiv nemir. Osetila sam se kao da u stvari nita ne radim. Vreme je divlje jurilo gigantskim koracima. Prolazili su dani, svaki nalik na onaj prethodni, a ja nisam nita radila. Nita? Kako to da ne radim nita? pitala sam se. Radim po ceo dan, prouavajui i itajui itavu biblioteku knjiga. Kad sam umorna, sviram klavir. Zato bih se oseala kao da nita ne radim? Vratila sam misli na poslednjih nekoliko godina i ula u sebi odgovor: "Nisi uinila nita, apsolutno nita, da ublai patnje drugih. To to si supruga, majka, vajarka - sve su to line stvari." To je bila istina, ali ta sam mogla da uinim? Nekoliko godina ekala sam da mi vie sile daju nareenje ta da radim. Nijedanput nisam ula glas. Kako da znam kakvu vrstu posla treba da radim? - pitala sam se. Kad pomislim na prolost, sad, dok ovo priam, i prizovem u seanje osobu kakva sam tada bila, prosto moram da se nasmeim. Kako je naivno ljudsko bie, kako neuka osoba! Kako bi iko mogao da bude saradnik u "velikom planu" ako sam jo nije dosegao cilj? Ako nije u stanju da sebe pobedi? Ali, svaka osoba koja se probudi i vidi cilj ivota prolazi kroz sve vee muke elei da spase ljudski rod umesto da prvo spase samog sebe! Vie sile se u stvari staraju da se svaki neofit izlei od ove naivne ideje. U to vreme, meutim, ja jo nisam bila izleena i teila sam da usreim ljude. Sve otkako sam poloila zavet, nisam nikad zaboravljala ni za tren da je to ono zbog ega ivim. Razna iskuenja koja bi moda bila prava iskuenja za druge ljude ili za mene ranije u ivotu, vie nisu predstavljala nikakve probleme. Bilo je dosta mukaraca koji su hteli da zadovolje svoju udnju za zadovoljstvom. Oni su govorili da "vole" mene. Ja sam, meutim, jasno videla da oni ak i ne primeuju mene, onakvo bie kakvo zaista jesam. Oni su jednostavno
146

Ajur - Vede eleli fiziku ljubav; kako su mogli da me interesuju poto sam jednom sagledala zamku prirode? Takve udnje nisu ak ni laskale mojoj sujeti. Naprotiv, smatrala sam da je degradirajue to mukarci i dalje ude za mojim telom. Kad se razgovor kretao oko dubokih filozofskih tema, mukarac s kojim sam razgovarala i koji je tvrdio da mi je prijatelj, bio je zanesen mojom "inteligencijom", ali je prvom prilikom hteo da me poljubi. Da nije moda hteo da poljubi moju inteligenciju? Drugi je bio zanesen mojim muzikim sposobnostima. Kad sam svirala klavir za grupu prijatelja, rekao je da je oboavalac muzike. Poljubivi me u ruku, pogledao mi je duboko u oi... ali s kakvom senzualnou. Bila sam ve upoznata s takvim "oboavanjem muzike" i nasmejala sam mu se. Kako je to bilo dosadno, kako dosadno! Mene su zaista privlaili muzika, filozofija i psihologija, u stvari sve vrste umetnosti i nauke, ali bila sam primorana da opet i opet uviam da veina filozofa, psihologa, astronoma, naunika, umetnika, ba kao i drugi mukarci, smatraju seks mnogo zanimljivijim! Jadnici! ta e im preostati kad jednog dana izgube svoju muevnost! Praznina, njihova sopstvena strana praznina! Svi ti mukarci hteli su da me ubede da traim svoj ivot zato to ne elim da doivljavam seksualna zadovoljstva u svakoj prilici. Kako poniavajue! Da li mukarci mogu da vide samo seks? Zar ne mogu jednostavno da budu ljudska bia koja su iznad i vie od seksualnog nivoa? Kao deca koja se igraju jer im je zabavno da se igraju, zbog samog zadovoljstva u igri, a ne zato to se igra tie seksa na bilo koji nain. Mnogi ljudi se bave muzikom, umetnou, pozoritem i filozofijom samo da bi mogli da osvajaju nove partnere jednog za drugim. Biblija kae: "Ako niste kao mala deca, istinski vam kaem, neete ui u Carstvo Nebesko." Ogromna dubina ove divne izreke postala mi je stvarno oevidna kad sam videla nemir i nezadovoljstvo ljudi koji ive samo za seks. Svi ti siroti, prazni ljudi, kad bi primetli moju ravnodunost, mislili su da inhibiram svoje prirodne nagone ili se jednostavno pretvaram. Ja sam sebe uvek vrlo strogo analizirala, i nikad se u meni nije javila misao da me privlai neki mukarac. Volela sam svog mua isto onako mnogo kao i uvek, ali ne vie kao ena koja voli mukarca, ve kao jedno ljudsko bie koje voli drugog! To nije bilo nikakvo iskuenje, nikakva borba, i nikakva "pobeda" nad mojim udnjama, jer ja jednostavno nisam imala elju za mukarcem. Od 147

Inicijacija one noi kad sam jasno prepoznala varku fizike ljubavi, nisam se vie oseala kao ena. U toj noi ja sam postala ljudsko bie,ja, a ja nema elju za seksom! "Ja" je bez pola! Ja nije polovina neeg to trai svoju drugu polovinu kao dopunu; ja je potpuna celina! A kad neki ovek prepozna ovu istinu, telo ga prati! Dok sam umovala o ovome u svom ateljeu, iznenada sam imala isto oseanje kao i pre mnogo godina kad sam vebala prenoenje misli i kad nisam bila u stanju da primim i izrazim misli druge osobe. Osetila sam takvu teinu na grudima da sam jedva mogla da diem. Spustivi alatke za modeliranje, pokuala sam da se skoncentriem. Onda, ba kao to sam to osetila pre mnogo godina, osetila sam udan oseaj bockanja kroz celo telo, i opet sam zaula dobro poznati glas koji je tako dugo bio nem, blagosloveni glas: "Zato zaputa svoje duhovne sposobnosti?" "A kako da ih ne zaputam? ta mogu da uradim u vezi s njima?" postavila sam pitanje kao odgovor. "Vrlo dobro zna da samo to to se neko rodi s talentom za muziku, vajarstvo ili drugu umetnost ne znai nikako da je ta osoba umetnik. Ona mora da razvija svoj talenat, i da bi to radila mora da veba, veba i veba jo vie! Talenat bez vrednoe i vrednoa bez talenta nisu umetnost. Ali, ako kombinuje talenat s vrednoom, to je prava umetnost! Ti ima talente koje jednostavno puta da dokono miruju: sposobnost da izrazi svoj duh. Vebaj, vebaj, vebaj... i postae umetnik u kraljevskoj umetnosti koja stoji iznad svih drugih umetnosti: u umetnosti bez umetnosti! Srce je poelo brzo da mi lupa. Godinama sam ekala unutranji nalog u vezi s tim ta treba da inim. Nikad nisam dobila odgovor. Nije mi preostajalo nita drugo nego da nastavim da radim i ispunjavam svakodnevne dunosti koje mi je ivot nametao. Uila sam psihologiju i vajarstvo. Ta dva uenja su jedna drugo divno dopunjavala. Kad sam radila na nekoj bisti, kopala sam duboko po psihologiji svog modela. Nalazila sam da su svi ljudi apsoplutno oaravajui, i to sam dublje bila u stanju da prodrem u njihovu psihologiju to su mi glave bolje ispadale. Poela sam da shvatam da su portret i psiholoka analiza jedna te ista vrsta rada! Pravei bistu neke osobe, morala sam istovremeno da mu dajem psiholoke savete, i svi koje sam ikada vajala ostali su mi duhovno veoma bliski. Moja monumentalna dela i velike kompozicije predstavljali su mi takoe veliki izvor zadovoljstva. Koncentracija je otvarala uvek nova vrata uvek novim 148

Ajur - Vede vidicima istine. Ali, u dubini due, bilo mi je ao to vie ne ujem "glas". Bila sam suva kao piljevina, oseajui da sam izgubila vezu s nekom silom koja potie iz veoma uzvienog izvora. Sad je taj izvor ponovo otvoren i "glas" mi je govorio da treba da se bavim umetnou bez umetnosti. Kako da se njom bavim? Da li postoji neto tako kao to je odgovarajui oblik vebi? Ako postoji, ja za to nikad nisam ula... Jo jednom, veoma razgovetno, zaula sam u sebi glas: "Trai!" "Da traim? Gde? I kako?" pitala sam. Nije bilo odgovora. Te veeri pozvani smo da posetimo naeg prijatelja koji mi je, kad sam umirala, spasao ivot nauivi me vebama joge i kako da upravljam svojom sveu. Bili smo veselo drutvo. Mukarci su osveili seanja na kolske dane, a ja sam se zabavljala gledajui bibilioteku naeg prijatelja. Naroito me je jedna knjiga mnogo privukla, i upitala sam da li bih mogla da je ponesem kui. "Naravno," rekao je na prijatelj. Uzela sam knjigu i sela da razgovaram s mukarcima. Zamolila sam naeg prijatelja da nam ispria kako i gde je nauio te vebe joge kojima me je izleio. Ispriao nam je da ga je jednom jedan indijski maharada pozvao da idu u lov na tigrove. Tokom lova, konj se iznenada poplaio i zbacio ga iz sedla tako nesreno da je pao na lea i nije mogao da ustane. Odneli su ga nazad u negovu sobu. Maharada ga je posetio i pitao koga od svoja dva lekara da mu poalje, Engleza ili Indusa. Na prijatelj je traio engleskog lekara. On mu je prepisao razne sedative i lekove protiv bolova, i posavetovao ga da ostane u krevetu. Prolazili su dani, prolazile su nedelje, a on je i dalje leao bespomono, nesposoban ak i da pomeri vrat ili leda. Na kraju este nedelje, i dalje mu je bilo sve gore. Maharada je ponovo doao da ga poseti. "Traio si engleskog lekara," rekao je, "i ja sam ti ga posalo. On te lei est nedelja, ali tvoje stanje se samo pogorava. Predlaem da zatrai savet od mog indijskog lekara, mog strunjaka za Ajurvede. On bi mogao da ti pomogne." Na prijatelj je zatraio da ga Maharada odmah poalje. "ta je to strunjak za Ajurvede?" pitala sam. "To je osoba koja je upuena i upoznata s Ajur-vedama", odgovorio je na prijatelj. "Vede su svete knjige Indijaca, najvia filozofija 149

Inicijacija na zemlji. One su sastavljene od raznih delova. Ajur-veda je nauka o zdravlju. Ona sadri sve tajne ljudskog tela, bolesti, metoda leenja i odranja zdravlja. Pre ak pet do est hiljada godina, ti upuenici su razvili operativne tehnike za zamenjivanje povredenih telesnih organa zdravim organima izvaenim iz leeva. Bili su u stanju da izvedu najneverovatnije operacije. Bili su u stanju da zamene slepo oko zdravim, i kod ivotinja i kod ljudi, i mogli su da zamene celu nogu. Takoe su znali da bolesti izazivaju bezbrojna mnotva siunih nevidljivih bia koja mi danas zovemo bakterijama. Takode su smatrali bakterije elijama nevidljivog tela nekog demonskog duha, dok zapadnjaki naunici, s izuzetkom nekoliko upuenika kao to je Paracelzus nikad nisu pokuali da istrauju u toj oblasti. Zli duh prisvaja jednu ili vie osoba, nasilno provaljuje u tu osobu svojim telom, i kad se vibracije te osobe podudare s vibracijama zlog duha, ona oboli. Meutim, uvek ima osoba ije su vibracije razliite od demonovih. Te osobe ne oboljevaju. Po terminama zapadnjake nauke, one su imune." "U svetim indijskim knjigama svi ti duhovi bolesti su temeljno opisani to se tie njihovog izgleda i ak prikazani u slikama u boji. To su uasne figure, svaka sa svojim karakteristinim izgledom i bojom. Demon kuge je, na primer, crno udovite, a setiete se da se kuga zove jo i "Crna smrt". Duh jedne druge podjednako fatalne bolesti je uti demon, a bolest koju on izazive je uta groznica. Duh gube ima lavlju glavu, a moda znate da se gubavci mogu prepoznati s priline daljine po lavolikom izgledu lica. Kroz lice gubavca, ovek moe da vidi i prepozna lavlje lice duha koji ga je prisvojio. Zapaljenje plua izaziva ogromni crveni demon koji je predstavljen kao da se sastoji od vatre i plamena. I tako dalje, svaka bolest se pripisuje tome to nekog oveka poseduje izvestan specifini demon." "Samo trenutak", prekinula sam ga. "Sta si rekao? Zapaljenje plua potie od ogromnog crvenog demona? Zanimljivo..." I seanje iz detinjstva mi je iznenada ponovo iskrslo pred oima. Ponovo sam videla svog malog brata kako skae u krevetu, gledajui u jednom pravcu sobe izbuljenim oima, i vritei iz petnih ila: " Majko, majko, crveni ovek dolazi da me odvede! Majko, upomo!..." I jo uvek mogu da vidim kako je mahao svojim ruicama kao da pokuava da se odbrani od nevidljivog neprijatelja. Onda se onesvestio i majka je rekla: "Ono to vidi nije nita stvarno; ima halucinacije..." Ali, j a sam u vreme kad se to desilo videla da "crveni ovek" predstav150

Ajur - Vede lja realnost za dete. Oevidno, to je bila objektivna realnost, kakvu su Indusi ve znali pre nekoliko hiljada godina! Jer, realnost nije samo ono to moemo da dohvatimo rukama i vidimo oima! Ispriala sam mu o tome to sam doivela kao dete, ali na prijatelj nije bio iznenaen. "Bolesni esto vide te demone u trenutku kad ih ti demoni prisvajaju. Ponekad i kasnije, tokom bolesti, kad se bore sa demonom. Ali, kad god to pomenu, ljudi samo kau da oni imaju groznicu i da im se priviaju stvari. Izgleda da niko ne razmatra poreklo tih slika u mati obolelog, poto ljudi nikad ne misle o ovome: niti zato ljudi koji pate od iste bolesti uvek vide iste slike, a da nikad nisu jedan s drugim razgovarali, niti se ak sreli i poznavali." Zatim je na prijatelj nastavio svoju priu o Maharadinom ajurvedskom doktoru. Bio je to prilino mlad Indus, prijatan i lepo vaspitan, koji mu je kasnije postao blizak prijatelj i sa kojim se jo uvek dopisivao. Poto mu je ispitao nervne reflekse, mladi indijski doktor je otiao i pri povratku doneo pilule, naredivi mu da ih uzima po tri dnevno. Odlazei, mladi indijski doktor se nasmeio i rekao: "Za tri dana ete ponovo jahati." Na prijatelj je uzdahnuo ne verujui. Sledeeg jutra mogao je da pomeri glavu. Onda je indijski doktor ponovo doao, dao mu jo pilula i odredio mu da izvri nekoliko vebi disanja kombinovanih s voenjem svesti. Sledeeg popodneva bio je u stanju da sedne u krevetu i osetio je bockanje u kimenom stubu kao da nova ivotna snaga utie u njega. Drugog dana mogao je da ustane, hoda nekoliko koraka po sobi, pojede ruak prodrljivo i s apetitom i kasnije sie u batu. Treeg dana, poto se probudio sve i pun elana, izaao je na jahanje. Kad se prijateljstvo izmeu ove dvojice osnailo, on je jednom upitao indijskog doktora ta mu je to dao to ga je tako na udesan nain izleilo. "Naa nauka se prenosi s oca na sina," reko je Indus. "Kad sin biva upuen u tu na uku, on mora prvo da se sveano zakune da nikad nee, ni pod kakvim okolnostima, da oda ove tajne. Niko nikad nije prekrio ovu zakletvu. Ne mogu da ti kaem tajnu tih pilula, ali mogu da ti kaem nekoliko stvari o naoj nauci. Pilule koje sam ti dao pred : stavljaju hemijsku smesu koja se sastoji uglavnom od zlata. Ta zlatna komponenta, meutim, nije samo inertna materija. Naprotiv, mogli 151

Inicijacija bismo je ak nazvati "ivo zlato". Pri njegovom pripremanju, ono se dri na konstantnoj umerenoj temperaturi u hermetiki zapeaenom sudu za topljenje nekoliko nedelja. Tokom ovog procesa specijalna svojstva povezana sa ivotom razvijaju se u zlatu. Ti zna da ako dvadeset i jedan dan dri jaje na konstantnoj temperaturi od 104 stepena, izleie se ivo pile. S drage strane, ako deset minuta izloi jaje temperaturi od 212 stepeni, jaje e se stvrdnuti ali nikad nee postati pile. Upravo to se deava s ovim preparatom zlata. Konstantna temperatura tokom vremena od nekoliko nedelja razvija u zlatu oblik energije s istim vibracijama kao to ima naa "ivotna energija". Ta energija je daleko iznad atomske energije. Trajalo je milione godina da se zlato razvije od obine proste zemaljske materije tokom izuzetno sporog procesa. Ako dalje razvijemo taj proces, moemo da transformiemo zlato u drugi materijal nabijen upravo najviim oblikom energije. Ba kao to ovek moe da namagnetie pare obinog gvoa, moemo isto tako da razvijemo obino zlato u magnetsko ili "ivo zlato". Magnetizam zlata, meutim, predstavlja mnogo viu energiju od magnetizma koji se nalazi u gvou. Ono ima iste vibracije kao i naa sopstvena ivotna energija. U stvari, ono je sam ivot i ima isti udesni uticaj na sva iva bia. ovek moe da se uporedi sa ivim magnetom napunjenim upravo ovim najviim oblikom energije. Ba kao to magnet gubi svoje punjenje s vremenom, ali moe da se ponovo namagnetie proputanjem elektrine energije kroz njega, na isti nain ljudska bia mogu da se ponovo napune tom energijom. Sedite ove ivotne energije je modina u kimenom stubu. Kad si pao s konja, taj veoma osetijiv organ je bio povreen i napon tvoje ivotne energijeje naglo opao. Tvoj organizam nije bio u stanju da se oporavi, jer su sami centri za izleenje bili povredeni. Ove pilule su ponovo napunile tvoje nervne centre, prirodni procesi su puteni u pogon, i sad si dobro. To je sve. Vidi ta te pilule ine za Maharadu. Uprkos svojim poodmaklim godinama, on eli da i dalje svakog dana dokazuje svoje velike moi sa svojom omiljenom enom. Uz pomo ovih zlatnih pilula, on jo uvek zadrava moi jednog mladia. Priroda bez pomoi nije vie u stanju da njegovo telo snabdeva ovom energijom, ali ovaj preparat pokree njegove nervne centre, i to je dovoljno da svakodnevno puni njegove seksualne organe." Na prijatelj je pitao indijskog doktora: "Zato drite svoje znanje tako u tajnosti? Zato ne bi itavo oveanstvo moglo da 152

Ajur - Vede uiva blagodeti vae nauke? Zato engleske lekare koji su ovde ne uite tome?" Za kratko indijski doktor je skrenuo pogled u daljinu. Ba kao to je jajetu potrebno da se oplodi da bi se ivot u njemu promenio iz latentnog u aktivno stanje, na isti nain priprema ove zlatne smese zahteva neki izvor moi da bi transformisao izvesne latentne sile u zlatnim molekulima u aktivne, i tako promeni inertno zlato u aktivni, ivotni materijal. Taj izvor moi je samo ljudsko bie. Mo reprodukcije ne moe da se manifestuje preko tela, ve isto tako na drugoj energetskoj ravni. Hipnotizer, na primer, ispoljava svoju mo reprodukcije na duhovnoj ravni i moe da prodre u um druge osobe, navodei izvesne sile da se promene iz letentnog u aktivno stanje, ba kao to je elija sperme iz njegovog tela u stanju da se ujedini s jajnom elijom da bi pokrenula proces ivota u njoj. Da bi pokrenuo izvestan proces u raznim materijalima, u ovom sluaju zlatu, oveku je potrebno zraenje njegove sopstvene ivotne energije. Meutim, ako on troi tu energiju preko seksualnih organa, on automatski stavlja u latentno stanje same nervne centre koji su mu potrebni da bi zraio ivotnu energiju u svom originalnom, osnovnom obliku. Ti nervi se otvaraju i zatvaraju automatski. ovek moe da kanalie tu energiju bilo u seksualne organe bilo u druge, vie nervne centre, ali ne moe da ih istovremeno kanalie i u jedne i u druge! Lako moe da razume da kad otac upuuje sina u tu nauku, sin, pored svog zaveta utanja, mora da poloi zakletvu o potpunoj uzdrljivosti. Eto zato sin moe da bude iniciran kad je ve oenjen i ima nekoliko svojih sinova, da ne bi bilo prekida u lancu znanja. A samo mi pokai zapadnjakog lekara koji bi bio voljan da proivi ivot u potpunoj ednosti zbog ovog znaja! Naprotiv, nae iskustvo je da veina vaih lekara eli da iskoristi svoje znanje da zaradi to je vie mogue novca da bi mogli da zadovolje svoje ivotinjske nagone do krajnosti. Mnogi zapadnjaki lekari su nas poseivali i pokuavali svakojakim ubedivanjima da nas navedu da odamo svoje tajne. Mi smo videli da tim tajnama oni samo ele da zarade gomile novca, zadovolje svoju sujetu, ili postanu slavni. Tuna je injenica da je strani uticaj u ovoj zemlji iao do tog stepena da su mueni neki od naih Ajurvedskih doktora u bezuspenom pokuaju da se navedu da odaju svoje tajne. Od tada, stranci u Indiji ne upoznaju nijednog Ajurvedskog
153

Inicijacija doktora, jednostavno zato to niko od njih nee da prizna daje on jedan od tih niti da poseduje bilo kakvo posebno znanje. Bili smo primorani da nosimo maske i postanemo "misteriozni orijentalci". Morali smo da platimo visoku cenu da bismo nauili tu lekciju. Ipak, mogu da ti kaem ovoliko: tokom svih tih godina bilo je stranih lekara koji su iz velikodunih, stvarno humanitarnih razloga traili da steknu nae znanje i bili spremni da poloe zakletvu Brahmaharije (uzdrljivosti). Ti doktori su primili inicijaciju i rade sa nama. S druge strane, oni nae znanje dre u tajnosti isto kao i mi. Kad oveanstvo bude napredovalo do takvog stepena da veina lekara bude voljna da se odrekne svojih seksualnih pouda da bi bila u stanju da lee, indijski Ajurvedski lekari e biti voljni da im otkriju ovo tajno znanje. Zasad, meutim, ljudi na zapadu koriste sva svoja otkria da bi naudili jedan drugom. Uzmi, na primer, dinamit, i avione. ta su oni uinili sa njima? Pretvorili ih u nova oruja! ta bi oni uinili kad bi znali tajne kosmike energije i jo vie ivotne energije? Oni bi samo smislili nove naine da se pobiju i zarade jo vie novca! Rat je posao! A zata slui taj posao? Zato ljudi jure za jo vie i vie novca? Da bi priutili sebi vei stepen seksualnih zadovoljstava, pouda i perverznosti. Pita zato ne odajemo nae tajne! Odgovor lei u tome da ih strani doktori u stvari ne ele. Kad uju da e morati da se odreknu poude da bi stekli to znanje, oni odmah izgube interesovanje. Oni jednostavno ne mogu da veruju da bi plaajui tako jeftinu cenu mogli da naue tajnu celokupnog ivota. Njima je mnogo lake da se ne pomue da uine ni jedan jedini pokuaj, ve da se samo rugaju Orijentalcima. Veina stranaca koji dou u nau zemlju misle da je nauzvienija srea na zemlji zadovoljenje seksualne udnje. Kako bi oni ikad mogli da saznaju bilo ta o ogromnoj moi koju poseduje jedna duhovna osoba ako nikad sami ne uine napor da je dostignu? Ta mo ne moe da se stekne ni preko novca ni preko sile. Njena cena je odricanje! A ljudi koji su platili tu cenu ubrzo uviaju da u stvari nisu morali nieg da se odreknu. Oni otkrivaju, naprotiv, da su pronali besmrtnu sreu namesto smrtne... trajno stanje zadovoljstva umesto prolaznog. Niko ne moe da sklopi bolju pogodbu! Ali mi ne raspravljamo o tome. Te tajne ne mogu da se razumeju samo intelektom. Duh ne moe da se razume, moe samo da se iskusi. ovek moe samo da bude duh. Mi smo zadovoljni da pustimo druge da putuju 154

Ajur - Vede stazom intelekta. Oni su ve postigli mnogo i postii e jo vie. Ali "najvia istina" e zauvek ostati skrivena za osobe koji samo slede svoj intelekt i nikad ne naue blaenstvo istog bia kome vodi put odricanja. Ljudi na zapadu su od orijentalnog jogija nainili stripovski lik. Zar je udno to upuenici ne otkrivaju svoje tajne, nego se samo povlae i ostaju nedostupni zapadnjacima? Ispriao sam ti sve ovo zato to vidim da se ne zanima za nae nauke samo iz radoznalosti, ve vie zbog duboke duhovne udnje. Ti traga za istinom. Ti traga za Bogom! Mi smo spremni i sreni da pomognemo takvim ljudima. Dau ti mali savet: ako eli da bre napreduje i zaroni dublje u tajne ljudskog ivota, vebaj jogu!" Indijski doktor je nastavio da objanjava da su tokom mnogo hiljada godina orijentalci otkrivali i usavravali razne metode kojima ljudi mogu da dou do cilja sree, cilja koji svako nosi u srcu bez obzira kako je moda neupuen i neznalica i kako je nizak njegov individualni stepen svesti. Upravo ovde, na zemlji, ljudi mogu da dostignu to ispunjenje, to spasenje, to stanje venog blaenstva - ili, kako ga orijentalci zovu, Nirvanu. Vrata su za svakog oveka otvorena kad pronae klju. Klju je joga! Indijski doktor naeg prijatelja je nastavio da objanjava da je svaki ljudski postupak ili aktivnost koji se radi s koncentracijom u stvari joga, jer jedini nain koji imamo da postignemo veliki cilj je preko koncentracije. Prouavajui jogu sistematino, meutim, uimo tehnike za razvijanje i poboljavanje naih sposobnosti koncentracije, a to su metodi koji su usavravani hiljadama godina. Ima raznih puteva u jogi: fizikih, mentalnih, i duhovnih vebi u koncentraciji. Te vebe razvijaju najvie sposobnosti ljudskog bia, otvarajui njegove duhovne oi, njegove duhovne ui, i uei ga da bude gospodar samog sebe... gospodar stvaralakih sila... gospodar sila sudbine. Put prema srei je otvoren, ili, da izrazimo to na drugi nain, put do samoostvarenja - do Boga! Najuzvieniji i istovremeno najtei put joge je Raja Joga. Raja znai "kralj", a ako prevedemo taj izraz bukvalno, otkrivamo da je taj put joge poznat kao "kraljevska joga" ili "velianstevna joga". To je najkrai put, ali istovremeno najstrmiji i najdombastiji. To je staza koju Hrist propoveda u Bibliji. Strpljenjem i istrajnou, meutim, ovek stie do cilja. kolski drug mog mua je nastavio svoju priu: "Indijski doktor mi je pokazao osnovne vebe joge, one koje sam pokazao tebi. Ali 155

Inicijacija kasnije mi je rekao kako da doem u vezu s jednim od najveih ivih jogina. Otiao sam kod njega. Bio je to ovek od preko osamdeset godina, ali nije izgledao stariji od etrdeset. On je bio Hatha jogi. Ti jogiji poznaju sve tajne tela. Oni mogu da odre svoje telo u postojanom i savrenom zdravlju tokom nekoliko stotina godina, ako to ele. Indusi tvrde da sada ima jogija koji ive u planinama i koji su stari sedam i osam stotina godina." Moj mu je poeo da se smeje: "Sad, nemoj mi rei! Stari sedamsto godina? Nije uopte loe, ali u tom trenutku si se probudio, je li tako?" "Vidi," odgovorio je na prijatelj potpuno ozbiljno, "ti si pravi zapadnjak. Samo zato to ima nekih stvari o kojima ti nisi uo, to ne znai nikako da one ne postoje. Orijentalci znaju mnogo vie o nauci o oveku nego mi na zapadu, ali su nauili da ute. Od vremena kad su prvi zapadnjaci stigli na Orijent, oni su uinili svata to je nateralo Orijentalce da ute. ak i danas oni i dalje umeju da uvaju svoje tajne. Ja sam u Indiji video stvari koje su me nauile da budem veoma oprezan kad se rugam ljudima koji nemaju pravo da budu sasluani." "U redu, u redu," odgovorio je moj mu, "i ja verujem da mora da postoji neki nain da se poivi due kad pomislim da se ak i ovde na zapadu ljudski vek stalno produava uprkos svemu to inimo da ga skratimo nikotinom, alkoholom i pogrenim ivotnim navikama. Pre pedeset ili ezdeset godina proseni ivotni vek je bio trideset pet godina, dok je sad oko ezdeset. To tera oveka de se zapita ta je granica! Medicinska nauka napreduje dinovskim koracima. Ko zna koliko emo mi daleko otii?" "Vidi - tvoje istinsko uverenje nije uopte cinino. Ali ovde, na zapadu, mi se ne usuujemo da priznamo ta verujemo jer se ne smatra da to treba initi. Da bismo razgovarali o stvarima koje ne razumemo, mi se uvek trudimo da se pravimo superiorni i cinini. Ja gajim veliko potovanje prema onom to znaju nai naunici, ali oni se ponaaju kao da znaju sve tajne ivota, dok su potpune neznalice u vezi sa smru. Orijentalci su otkrili tajnu ivota i smrti, ali njihovo jedno jedino oruje protiv cinizma zapada je utanje. Nije udo. Evo jednog primera. Jedan Indus mi je pokazao upalja. Bila je to mala figura Bude kako sedi u takozvanoj lotus pozi, jeftin upalja kakvog moe da nabavi na svakom bazaru. On mi je rekao: "Jedan Orijentalac nikad ne bi upotrebio figuru Hrista za upalja, jer mi oseamo potovanje za svete simbole drugih religija, ba kao i za nau. Mi 156

Ajur - Vede znamo da jedan isti Bog stoji iznad i iza svih raznih svetih simbola!" Rekavi to, neno je spustio upalja sa Budom na svoj kuni oltar. Kao zapadnjak, osetio sam se duboko postienim, i esto se pitam kad emo se mi na zapadu probuditi i imati dovoljno razuma da ne nastavljamo stalno da vredamo Orijentalce takvim uvredama koje su netaktine, bez potovanja i liene dobrog ukusa. Razmisli samo i o svim naim zapadnjakim filmovima koji se bave Orijentom. Orijentalci takode gledaju te filmove, i siguran sam da moe da pogodi ta o njima misle. Ali oni ute..." Upitala sam naeg prijatelja: "Da li postoje knjige o jogi?" "Najlepa i najsvetija knjiga Indijaca je Bhagavad Gita. U njoj moe da proita najlepe opise duhovnog puta do samorazvoja kroz Raja Jogu. To je ono to bih ti preporuio." ula sam dovoljno. Iste te veeri htela sam da ponem da itam knjigu koju mi je na prijatelj pozajmio. Legla sam udobno u krevet, uzela knjigu i otvorila je. Na moje veliko iznenaenje, videla sam da to nije bila knjiga koju sam izabrala! Okrenula sam je i pogledala naslov sa zadnje strane. Kako je to udno! Proitala sam naslov dok sam povrno prebirala po biblioteci naeg prijatelja i sad se jasno seam da sam izvadila knjigu koju sam elela. Da li sam moda pogreila i izvukla knjigu koja je bila do nje? Oigledno. Ali, sad kad sam imala tu knjigu, htela sam barem da je pogledam. Odmah je pobudila moje interesovanje. Spolja je izgledala kao moderna knjiga. Ali iznutra je sadravala neki veoma, veoma star rukopis. Papir je bio pouteo i sme od starosti, pun tragova od crva. I tamno crno mastilo i rukopis pokazivali su da je knjiga zaista veoma stara. Sto sam vie itala, to sam se vie iznenaivala... dok najzad ruke nisu poele da mi se tresu od napetosti dok sam gutala stranu za stranom. Rukopis je govorio o tajnom duhovnom redu koji je bio star koliko i sama zemlja. Bez ikakvog spoljnog, vidljivog oblika "pripadnitva", red je stalno primao neofite koji su dolazili u vezu s njim a da u stvari nita o tome nisu znali. To "dolaenje u vezu" se deava kad neka osoba dostigne takav stupanj razvoja da se potpuno odrie svoje linosti i posveuje ceo svoj ivot ublaavanju patnji drugih. Kad god neki ovek doe do te odluke, lan tajnog reda stupa u duhovnu vezu s njim, ili pre pojedinac koji odluuje da se odrekne svoje linosti i tako dosegne univerzalnu ljubav dostigne takav stu157

Inicijacija panj u svom razvoju da automatski reaguje na vibracije koje struje meu pripadnicima ovog tajnog duhovnog bratstva. Prvo on uje u sebi glas duhovnog voe i vodia, koji ga upozorava na tekoe, opasnosti i posledice njegove odluke. Ako se on i dalje dri svoje odluke, ovaj "red" koji postoji da bi pomagao ljudskom rodu da se uspne i izae iz haosa, prima ga za svog lana. U poetku je on na probi, a da to u stvari ne zna. Taj probni period poinje odmah i tokom sedam dugih godina neofit je potpuno preputen sam sebi. Tokom tog vremena on nema kontakta s redom, bez obzira koliko mnogo to moda eli i trai. Ali razni testovi koje mora da proe dolaze jedan za drugim. Njih sedam se odnose na ljudske vrline: da se oslobodi senzualnosti, tatine, besa, pohlepe, zavisti, osetljivosti - zatim, s druge strane, sposobnost da opstane van uticaja. Ako on poloi sve te testove uprkos tome to je potpuno sam, i ako se dri svoje odluke, smatra se spremnim da otpone sa svojim radom i konano je primljen u red. Istog dana, on saznaje da je primljen preko "oigledne" koincidencije. Odonda on dobija temeljnu obuku i, istovremeno, specifine zadatke. Isprva su ti zadaci laki, i kako ih on zadovoljavajue izvrava, postaju sve tei. Zadaci su veoma razliiti. Neki neofiti rade u javnosti, drugi iza scene. Neki lutaju po okolini kao prosjaci, drugi su veoma bogati. U oba sluaja oni moraju da ispune svoje dunosti. Neki rade kao asistenti uvenih pronalazaa, drugi kao pisci ili predavai. Neki zauzimaju poloaje od velike svetovne moi, dok drugi moda obavljaju poslove radnika u velikim fabrikama. Moe se ak desiti da dva lana reda naizgled rade jedan protiv drugog. Ponekad su oni slavni i uivaju ogromnu popularnost; u drugim sluajevima moda ive u kukavnoj bedi i izloeni su oskudici i ponienjima. Oni moraju da ispunjavaju sve svoje zadatke na potpuno slobodan i bezlian nain, jednostavno kao sluge u okviru velikog plana. I dok izvravaju svoje zadatke, moraju da snose punu odgovornost za svaki svoj pojedini postupak! Oni primaju zaduenja, ali moraju sami da smisle kako da ih sprovedu, potpuno svesni odgovornosti koju snose za sve to ine. to se vie uzdignu, to im je odgovornost vea. Svako ko odbije da snosi odgovornost za svoje postupke i svoj rad, i pokua da prebaci odgovornost na nekog drugog lana reda, svako ko ne priznaje svoj rad kao svoj sopstveni, lino izabrani zadatak, ve pokua da ga predstavi kao da radi po instrukcijama reda ili kao
158

Ajur - Vede duhovno orue nekog lana reda - takva osoba je izdajnik i odmah gubi svaku vezu sa redom. On, meutim, ne zna da je izgubio vezu, i mogue je da godinama i dalje veruje da je saradnik unutar reda. Takve osobe red koristi da testira druge ljude i otkrije da li oni prihvataju i slede lane proroke ili da li su dovoljno napredovali u nezavisnom miljenju i donoenju sopstvenih odluka da bi merili svaku re koju uju i prihvatali je tek poto je poloila ispit. Oni koji slede lane proroke su i dalje slepi i doputaju da ih vode slepi, pa i jedni i drugi usput propadaju. lanstvo reda je ogranieno na ljude koji se potpuno pouzdaju u sebe i sposobni su da se odupru uticajima. To ne smeju biti ljudi koji ine dobro ili izbegavaju da ine zlo samo zato to su poslunog duha ili zato to oekuju da e biti nagraeni i "otii u Raj", ili zato to se plae kazne i ele da izbegnu da odu u Pakao. Naprotiv, lanovi reda moraju da budu osobe koje uvek - u ivotu i smrti - slede svoje sopsteno najdublje ubeenje i postupaju u skladu s tim! To je zato to lanovi uju poruke reda u svojim srcima, kao svoja najdublja ubeenja! itala sam ove redove sa sve veim uzbuenjem. Odrei se zemaljskih zadovoljstava? Kako sam se dobro seala noi kad sam onako oajniki jecala u krevetu!... Moe li ih se iko odrei konanije nego to sam ja to tad uinila? Iskrena i duboka udnja da se ublae patnje drugih? Sam bog zna kako je ozbiljna bila zakletva koju sam onda poloila u svojoj sobi, mislei o stranim patnjama mentalno bolesnih i neprestanim, stalnim mukama i stradanjima svih ljudi irom sveta! Sad se seam upozorenja koje sam tad tako jasno ula, i stranog, uzvienog oseanja da sam sama, oajnikog oseanja da sam mnogo dugih godina bila potpuno naputena! Koliko je godina proteklo od tog vremena? Sedam godina! Da, tano sedam! A danas, ova udna koincidencija s knjigom. Koincidencija? Ne! To je bila poruka... poruka! Bila sam potresena do dubine svog bia ovim iskustvom! Po svom obiaju, ispitala sam celu stvar ponovo svojim razumom i intelektom, jer nikad nisam prestala da koristim intelekt kao sredstvo testiranja i provere. Ali, ta bi mi intelekt mogao rei sada? Ja sam najbolje znala da je sve to tako. ta bi drugo mogao moj intelekt da uini sem da jednostavno prihvati injenice? ak i najskeptiniji intelekt bi bio uutkan suoen s tako mnogo koincidencija! Ne, nisam mogla da sumnjam u to: bila sam primljena! 159

Inicijacija Savladalo me je oseanje sree i zahvalnosti koje se ne moe iskazati. Oseala sam Boju milost, njegov blagoslov, duboku smernost i oseanje strahopotovanja. U takvom stanju ostala sam otada.

160

Bilo je upadljivo primetno da je od tog doba sve vie ljudi mukaraca i ena, starih i mladih - dolazilo kod mene po savet o tome kako da pronau svoj put do sree. Sve vie "tragalaca" dolazilo je k meni po pomo. Ja sam, meutim, oseala da sam jo uvek u krajnjoj tmini. Kako bih ja bila u stanju da pomognem drugima? Kako bih bila u stanju da izleim mnoge rane u duama ljudi oko mene kad ja sama jo nisam reila zagonetku ivota i smrti? Najvanije za mene je bilo da pobegnem iz svog sopstvenog mraka. "Tragala" sam u bilo kom pravcu na koji me je upuivao moj unutranji glas, i pokuavala sam da uinim napredak itajui dobre knjige. Pronala sam knjigu koja je opisivila tajne vebe Raja Joge, to jest, put do samog sebe. elela sam da zaponem te vebe odmah, jer sam dosegla taku kad sam znala da je itanje neophodno samo da bi se saznalo ta ovek mora da uini!Ako elimo da dosegnemo cilj sebe - moramo da ono to znamo sprovedemo u stvarnost! elela sam realnost, ne samo lepe opise i teorije. S druge strane, duhovna joga zahteva najstroi asketizam. Razgovarala sam s muem. On mi je oduvek bio najbolji prijatelj i znao je kako je za mene bilo od ivotne vanosti da naem odgovor na tri velika pitanja: Odakle, kuda, zato? Dao je pristanak na moje asketske vebe. Otac je bio kupio jedno imanje u planinama. Tu, u umi, imali smo malu kuu u koju sam se sad uselila potpuno sama. U to vreme sin mi je bio odsutan od kue, kolovao se, i vraao se samo za raspust, dok mi je mu stalno putovao i viao me samo vikendom. Velika terasa ispred kue pruala je velianstven pogled na dolinu gde su poinjale prostrane ravnice. Bilo je to gotovo kao gledati u beskraj. U podnoju planine iroka reka ispredala je svoj put polako i dostojanstveno u daljinu. Na daljoj obali, drumovi i auto161

Inicijacija putevi obrazovali su vene i arterije divovskog tela i automobili koji su se kretali okolo izgledali su kao siune elije gigantskog krvotoka. Sve je bilo majuno, sela sa svojim malim kuicama za lutke, i siuni, uposleni ljudi nalik na mrave. Drugi prozor je gledao na umu gde si mogao satima i satima etati u tiini koja je ulivala strahopotovanje. Fazani bi se esto usudili da se popnu do kue, a jeleni su esto prilazili sasvim blizu. Nou su se mogli uti kako trupkaju uokolo. Vrata i prozori su imali jake reetke za zatitu od divljih svinja i drugih opasnih ivotinja. Tu sam ja ivela sasvim sama. Svakog jutra nalazila sam svoje dnevno snabdevanje sveeg mleka na terasi, zatim silazila u podrum s drvima, nacepala svoju dnevnu zalihu, i upalila vatru u pei. Onda sam poinjala svoje vebe. Ova umska kua je bila idealno mesto da se veba joga. itav taj predeo je bio poznat po svojoj atmosferi koja je ulivala strahopotovanje. Mir i tiina u umi i iskonska istota prirode uokolo bili su tako veliki da je svako ko je navraao teio da se uzdigne duhom u kontemplaciji i meditaciji - ak i bez joga vebi. Svi koji su posetili ovo gorsko utoite postajali su osetljiviji na vie vibracije. Njihovi pritajeni organi fizikog ula su su razvijali. Dok sam ivela tu bila sam u stanju da izvedem bez napora najtee vebe u koncentraciji i meditaciji. Kao predmet prouavanja uzela sam zbirku starih figura Rozenkrojcevaca koje su poticale iz esnaestog i sedamnaestog veka. Bila je to istinska riznica velikog znanja. Kada bih zavrila svoje vebe koncentracije koje su trajale nekoliko asova, meditirala sam nad tim udesnim simbolikim predstavama najdublje istine, i korak po korak skrivene tajne ove knjige otkrivale su se pred mojim zadivljenim duhovnim oima. Druga tema koju sam prouavala dok sam ovde u umi vodila usamljeniki ivot bila je Orijentalna filozofija, prvenstveno Vede i Upaniade. Dugotrajne vebe u koncentraciji i meditaciji pomogle su mi da prodrem, korak po korak, u najdublje predele svoje psihe. Tim vebama pokretala sam u rad sile koje su nastavljale da deluju tokom vremena koje sam posveivala svakodnevnim aktivnostima, ak i u vreme kad sam spavala. Ponekad, dok sam lutala po umi, u meni su se budile slike mesta koja sam dobro poznavala a nisam bila u stanju da ih identifikujem, jer ih nikad nisam bila videla u ovom ivotu. Dok sam bila budna, a ak i u svojim snovima nou, viala sam ljude koje sam takoe poznavala, i ak u nekim sluajevima poznavala veoma 162

Pojavila se svetlost dobro, ali koje nikad nisam videla u ovom ivotu. Njihova odea i njihova imena su bila udna, a njihov jezik kojim smo komunicirali u mojim snovima bio je sasvim drugaiji od bilo kog jezika koji sam ikad ula u ovom ivotu. Kad god bih sela da meditiram i usmeravala svoju panju ka unutranjosti, bila sam svesna zelenkasto-plavog fosforescentnog svetla u sebi... svetla koje je izgledalo da dolazi od nevidljivih oiju velikog i divnog duhovnog bia. Neka neopisiva snaga, ljubav i dobrota zraili su ka meni iz tih oiju. S oseanjem potpunog poverenja zaranjala sam u ovaj izvor sile koja prua ljubav. Oseala sam da sam u sigurnosti, i nisam oseala ni trunke straha. Kopala sam sve dublje i dublje u nepoznati svet nesvesnog. Onda je jednom, potpuno neoekivano, svetlost odagnala mrak koji je skrivao i prolost i istinu, i sve je postalo jasno. Kad sam se smestila da vebam meditaciju, fosforescentno svetlo se pojavilo pred mojim unutranjim oima kao i obino. Onda sam osetila s ak jo veom jasnoom no ikad pre da izvor svetlosti lei u oima nekog monog bia koga sam dobro poznavala. Malo pomalo one su postajale tako jasne da nisam vie samo oseala znala sam - da gledaju u mene. Oseala sam njihov pogled, njihov sjaj, njihovu mo, njihovu svetlost i njihovu ljubav kako sijaju na mene, i u sledeem trenutku, pod uticajem tog pogleda, poslednji ostatak zamagljenog oblaka u mojoj svesti je nestao, i preda mnom je stajala, kao da izranja iz tame, uzviena figura s dva tamno plava, beskrajno duboka oka, Njegova figura, Njegovo lice i Njegove oi: -ON!

163

On je stajao tu i gledao me mirno. Taj blistavi pogled s nebeskim mirom dao mi je snagu da podnesem potresno iskustvo i beskrajnu radost to ponovo vidim Njega. Njegovo plemenito lice je bilo nepomino, ali Njegove oi su se smeile na mene, i ja sam znala da je On srean to sam najzad bila potpuno budna i ponovo vidim Njega. Jer On je uvek video mene. Njegove oi su uvek bile u stanju da prodru kroz izmaglice koje su zaklanjale moju svest. On je video sve moje borbe, sve moje boli i tuge, i On me nikad nije napustio. Naprotiv, On mi je pomogao da se probudim i osvestim. Seanje me je snano obuzelo, i maglovite slike koje sam nosila u sebi a da nisam bila u stanju da ih svesno izotrim iznenada su postale otre i jasne. Nove slike su mi izronile u svesti, nova seanja koja su dugo leala skrivena i zakopana u dubinama moje podsvcsti. Sad, uklapajui se kao kamenii u mozaiku, obrazovala su savrenu sliku jednog prolog ivota u zemlji kraj velike reke, Nila, u zemlji Piramida... Slike seanja su postajale sve ivlje, dok su utisci mog sadanjeg ivota postepeno bledeli, ustupajui mesto ponovo probuenoj svesti osobe koja sam nekad bila. Okolina u kojoj sam sedela, jednostavna sobica u kui u umi... divan pogled preko reke na dolinu... malo pomalo su nestajali. I On, takoe, nigde se nije video. Soba se otvorila i rairila oko mene. Nala sam se u velikoj dvorani, u svojoj sopstvenoj sobi, i opazila sam jednu ljubaznu debelu enu koja mi se radosno smeila... Da, naravno! Danas je moj esnaesti roendan, i upravo oblaim svoje sveane haljine. Treba da ih nosim na velikom prijemu na kome e me otac predstaviti predstavnicima zemlje kao svoju suprugu, naslednicu Kraljice koja je rano umrla. 164

Prolost postaje sadanjost U jednoj velikoj ovalnoj srebrnoj ploi koja je bila iskucana ekiem i uglaana briljivo s ljubavlju i velikom vetinom, videla sam svoju figuru, svoju sliku, i posmatrala sam svoju dragu Menu kako me oblai. Majka mi je umrla dok sam bila jo veoma mlada, i samo se maglovito seam kako je bila bleda... i kako nena. U riznici svojih dragocenih seanja jo uvek vidim njene velike, tune oi dok mi je upuivala poslednji dug, dug pogled pre no to je umrla. Taj poslednji dug pogled pun ljubavi stvorio je vezu meu nama koju i dalje oseam u sebi, i danas kad e me predstaviti zemlji kao njenu zastupnicu oseam tu vezu jo dublje, jo jae. Sad potpuno odevena i spremna stojim pred ogledalom i gledam svoj lik. Svia mi se! Vidim tananu, nenu, vitku osobu u divnoj haljini... svetlucavoj, svilastoj, obrubljenoj zlatom. Zlatni pojas oko njenog struka naglaava njenu vitkost, iroka ogrlica joj istie ramena, a marama oko glave upuuje na samopouzdan i superiorni izraz lica. Sujetna sam; svia mi se ono to vidim u ogledalu. A draga, stara, dobroduna Menu, koja me smatra najsavrenijim biem na zemlji, jedva vidi kroz suze radosnice koje joj naviru na oi. Dva najstarija predstavnika zemlje dolaze i vode me niz dugaak hodnik u veliku salu za prijeme. Laganim, ceremonijalnim korakom vode me izmeu redova ljudi od poloaja do "Velike kue" - do Faraona - do mog oca koji e mi sad postati mu. On sedi na zlatnom prestolu kao slika i prilika Boga. Nije bez razloga to njegovo ime, Far-ao, znai "Velika kua". Njegova osoba je spoljni omota, "kua" Boga. Bog ivi u njemu, ispoljava se u njemu, zrai kroz njega. Snaga njegovog pogleda je tako prodorna da su ljudi koji nisu potpuno iskreni primorani da skrenu pogled. On sedi tamo gledajui pravo u mene, kroz mene! Ja mu uzvraam pogled bez straha, ukrtajui pogled s njegovim. Znam da je ogromna snaga koja zrai iz njegovih oiju snaga ljubavi. On sve vidi. On vidi da sam ja sujetna, ba kao to vidi sve druge moje nesavrenosti, ali on sve razume. On je sama ljubav, on je moj otac! Velianstveni lav, njegov lav, sedi nepomino kraj prestola. Dostojanstven i uzvien, on je simbol vrhunske moi Faraona. Stiem do stepenica prestola i zaustavljam se. Faraon ustaje, silazi, okree se ka velianstvenoj kutiji za nakit koju mu Rizniar prua, podie najlepu tvorevinu zlatarskog zanata: zlatnu ogrlicu za ramena. Podiui je s ljubavlju on je stavlja preko mojih ramena. Zatim
165

Inicijacija uzima zlatni obru koji se zavrava zmijskom glavom i privruje je za belu svilenu tkaninu preko mog ela. To je simbol pripadnika vladajue rase, Sinova Boga. To je simbol posveenih... Zatim, uzevi me za desnu ruku, Faraon me vodi do prestola. Okreemo se ka predstavnicima zemlje i plemiima, i on me predstavlja njima kao zastupnicu Kraljice, kao svoju suprugu. Sedamo, ja s njegove leve strane, neto iznad njega. Sad ljudi od poloaja sa svojim enama, najstariji meu njima, prolaze pored nas polako i klanjaju se pred nama s ispruenim rukama, prvo pred Faraonom a onda preda mnom. Mi sedimo nepokretno. Samo oima uspostavljamo vezu sa svakim posebno dok oni prolaze pored nas. Ja mislim na injenicu da sad ja predstavljam duh svoje drage majke, i to me ini svesnom svojih dunosti i odgovornosti. Ljudi visokog stalea prolaze i ja vidim kako im se due ogledaju u oima. U nekima je istinska ljubav i potovanje, u drugima zavist, radoznalost ili kukavika servilnost. Vrhovni Rizniar, Ru-Ka, takoe se klanja preda mnom. Kao to je tako esto inio i ranije kad sam ga sretala u palati, upuuje mi pogled koji je istovremeno pomalo cinian, drzak i laskavo intiman. Ja odgovaram na njegovu drskost hladnim zurenjem, i povorka polako stupa napred. Onda vidim svoje prijatelje, stare i mlade, nekadanje drugove u igri, s licima punim iskrene ljubavi. Pogledi nam se sreu i to ujedinjenje nas obogauje. Polako, ceremonijalno, svi ljudi prolaze kraj nas, bez rei, ali duhom ujedinjeni. Poduga povorka se najzad zavrava. Faraon ustaje i prua mi ruku. Lagano silazimo niz stepenice i, hodajui izmeu redova dravnika i plemia, naputamo odaju. Odvevi me u svoju sobu, otac seda, rukom mi daje znak da sednem, i smeei se neko vreme me gleda bez rei. Vidim da mu se sviam. Od glave do pete pogledom mi prelazi preko figure sa zadovoljstvom. Onda, pogledavi me radosno u oi, kae: "Od sad emo se esto viati, jer ti e zauzeti mesto svoje majke i obavljati njene dunosti u javnosti. Tokom mnogo godina pripremali smo te za ovaj zadatak, i ti zna svoje dunosti. elim da se sa radou sea ovog dana nad danima, zato poeli neku elju. Zna ve neko vreme da u te pitati ta eli, pa mi sad reci. ta je to?" Da, bila sam spremna, i kao i druge mlade ene, mogla sam da imam mnogo elja. Mogla sam da zatraim divan nakit, jer znala sam da veliki sveani nakit mogu da nosim samo prilikom uzvienih cere166

Prolost postaje sadanjost monija. Ili sam mogla da poelim da putujem, ili da zatraim mladog dresiranog lava, ili neto drugo slino tome. Ali, ja nisam elela nita od toga! "Oe," rekla sam, "kakvo je znaenje nakita koji nosim na glavi?" Faraon je pogledao u moje elo, zatim u moje oi, a onda odgovorio: "Zlatna zmija je simbol vladajue rase, Sinova Boga." "Da, oe, ali to je isto tako simbol inicijacije. Ja nisam vredna da je nosim jer nisam posveena. elim da budem posveena! To je elja koju hou da mi ispuni!" Otac je postao veoma ozbiljan. "Zatrai neto drugo, dete moje," rekao je. "Ti si jo uvek veoma mlada i nisi jo dovoljno zrela da primi inicijaciju. Neni mladi izdanci ne smeju da budu izloeni jakom suncu; inae e sagoreti i nikad nee moi da procvetaju. Saekaj dok stekne potrebno iskustvo u zemaljskom, fizikom ivotu. Kad bi sad bila posveena, bilo bi ti mnogo tee da rei probleme koji e doi kasnije. Zato bi sebi donela nepotrebne nevolje? Prihvati moj savet i poeli neto drugo." "Oe," odgovorila sam, "ne elim nita drugo. Ono to vole drugi mladi ljudi meni je smrtno dosadno. Iznad i iza svih zemaljskih zadovoljstava ja vidim telesne elje. Veoma mi se svia lep nakit, ali ak i zlato je oblik materije koji je postao dragocen ispoljenjem duha, kroz rad zanatlije. Naravno da uivam u lepom pejzau i novim prizorima kad putujem, ali nikad ne mogu da zaboravim da je sve to tvorevina, a ne tvorac. Volela bih da iskusim najuzvieniju istinu u njenoj realnosti. elim da nauim da spoznam Boga, samog tvorcal Oe, ja znam da je ono to mi zovemo ivot samo nestvarni san. Ovde nam sve izmie iz ruku, nikad ne moemo biti konano sreni u bilo emu, sve je samo prelaz izmeu prolosti i budunosti. A ja elim da doivim venu sadanjost koja nikad nee postati prolost i koja nikad nije bila budunost. I elim da pronaem ono stanje ili "mesto" koje nikad nije bilo "tamo" pre no to sam ja do njega stigla, ne postaje "ovde" kad do njega stignem i ne pretvara se opet u "tamo" kad odem dalje. elim da iskusim venu sadanjost u vremenu i prostoru. Oe, ja elim najuzvieniju stvarnost - j a elim inicijaciju!" Dok me slua, otac postaje sve tuniji. "Tvoje duhovno buenje je dolo ranije nego to je trebalo," kae on. Sve to mogu da uinim je da odem svom bratu Ptahhotepu, Visokom Sveteniku Hrama i Poglavaru nae rase. Govoriu sa njim, i on e te uzeti pod svoje vostvo. Neka ti veno Boije svetlo obasja put." 167

Inicijacija Polae mi ruku na glavu i blagosilja me. Volela bih da mu se bacim na grudi da mu zahvalim to mi je usliio elju, ali me moja teka zlatna ogrlica zadrava i spreava me da pravim bilo kakve nagle pokrete. Otac, koji moe da proita svaku misao, vidi da elim da izrazim svoju radost ovim iznenadnim izlivom. "U neemu si i dalje veliko dete," kae on neno, "a u drugom si odrasla i zrela. Mora da uveba da se dobro kontrolie ako hoe da bude posveena." Odgovaram smejui se: "Ja ve imam samokontrolu, Oe, kad to elim." "Da, verujem ti, ali da li to uvek eli?" pita me on smeei se. "Dosadno je uvek se savlaivati, Oe." "U tome i jeste problem," odgovara on ljubazno klimnuvi glavom. "Opasno je to nalazi da je samokontrola dosadna. Samo se seti da ako, makar samo za trenutak, svoju volju ne usmerav prema svom omiljenom lavu i on te napadne u tom trenutku slabosti, bie izgubljena. Nisko ja je isto toliko zver po svojoj prirodi kao to je i lav. Moramo oboje da drimo pod stalnom kontrolom; onda nas oni slue svojom gigantskom snagom. Uvek vodi rauna o tome!" Opratamo se jedno od drugog. On me prati do vrata i predaje me dvojici postarijih dvorjana koji ekaju u predvorju. O, kakva su gnjavaa te ceremonije. Zato moram da hodam tako polako i dostojanstveno izmeu ove dvojice starih ljudi samo da bih se vratila u svoju sobu? Volela bih da potrim niz dugaak hodnik i upadnem u svoju sobu gde me eka moja Menu puna uzbuenja i radoznalosti. Ali, ne! Moram da hodam... s dostojanstvom i uzvienou... da divna zlatna ogrlica na mojim ramenima ne sklizne i nakrivi se. Najzad stiemo do mojih vrata gde se - s dostojanstvom i uzvienou opratam od dvojice staraca. Ulazim unutra i zaustavljam se na vratima da bi Menu mogla da se divi meni i mom blistavom zlatnom nakitu. Ona je zaista van sebe dok gleda moju lepotu i moje kraljevske pokrete i zato to, kako ona to kae, tako liim na svoju majku. Onda joj ja kaem: "Vidi li kako si neuka, Menu? Ja ne mogu da liim ni na koga drugog, i ne svia mi se da govori takve stvari. Moj nos ili moja usta mogu moda da lie na majine, ali ja? Moe li ti ikad zaista da vidi mene, pravu mene, moje ja? Ti vidi samo moje telo, prebivalite mog ja, ali ti nikad ne vidi moje ja. Kako onda mogu ja da izgledam kao neko drugi?" "O, ne," kae Menu, "ako ja ne mogu da vidim tebe, kako to da si ti tako lepa? Samo mi to kai! Ako ne mogu da vidim tebe, onda ono to 168

Prolost postaje sadanjost vidim ispred sebe i to smatram tako lepim nisi stvarno ti nego samo prebivalite tebe, pa ti nisi uopte lepa! Onda nemoj da stoji tu i gleda tako ponosno i kraljevski!" Na ovo obe prskamo u smeh. Uprkos svom ogranienom intelektu, Menu mi esto daje tako mudar i duhovit odgovor da se postidim. Da, ona je otkrila moju slabost, moju sujetu. Potom mi s beskrajnom nenou skida zlatnu ogrlicu i ukrasnu traku s glave, polae ih paljivo i obazrivo u koveg za nakit, jer Rizniar, Ru-Ka, eka napolju s dva nosaa nakita da odnesu ove dragocene zlatne predmete natrag u riznicu da saekaju sledeu visoku ceremoniju na dvoru. On ulazi u moje predvorje i klanja se preda mnom. Ovaj ovek me ljuti, jer vidim da se ne klanja iz potovanja prema meni, nego zato to mora. Upuuje mi jo jedan bezobrazno intiman pogled, dok ja dajem sve od sebe da izgledam to je mogue vie uzvieno i kraljevski. Potom sam najzad sama s Menu. Menu je postala moja dadilja kad mi je majka umrla. Ona je bila i jo uvek je moja lina slukinja, i ja sam mnogo intimnija s njom nego s dvorskim damama koje su preuzele dunost da me vaspitaju i obrazuju. Iz dubine srca Menu me voli tako neizmernom ljubavlju da bih mogla s njom da inim ta mi je volja. Ona je uvek bila potpuno oduevljena svime to sam ikad rekla ili uinila, i nikad nisam neto poelela a da mi ona to ne bi slepo ispunila, ako bi to bilo u njenoj moi. Uvek je bila kraj mene ili negde u mojoj blizini, i sad, kad treba da preuzmem javne dunosti pored svog oca, ona poinje da se brine da u je moda sve vie i vie udaljavati od sebe. Ali ja je volim s bezgraninim poverenjem jer znam i mogu da proitam u oima ljudi da me niko na dvoru mog oca ne voli tako iskreno, tako bezuslovno, tako potpuno nesebino kao Menu. Svog oca sam tokom detinjstva tek retko viala. On je bio i jeste "veliki ovek" u naoj zemlji. Jer on je doao na svet s dunou da uva i vodi ljude u njihovom zemaljskom ivotu. On je posvetio svoj ivot zadatku da pokae sinovima ljudi kako da upravljaju zemljom na takav nain da svi njeni stanovnici mogu da se razvijaju sreno. Taj zadatak mu je nalagao da tako mnogo radi da je imao vrlo malo vremena za mene. Svakog dana provodio je nekoliko minuta u bati gde sam se ja igrala s decom iz Kraljevske porodice, ili bi organizovao da mu odem u posetu na nekoliko minuta u njegovu sobu. Dok sam jo uvek bila sasvim mala, on bi me na kratko podizao u naruje ili bi unuo pored mene na pod. Onda bi me pogledao s 169

Inicijacija beskrajnom ljubavlju, blagoslovio me i otiao. Uvek je sa mnom razgovarao kao da razgovara s odraslim. U naoj rasi, poznatoj kao "Sinovi Boga", ne smatra se uopte vanim da li smo na ovom svetu dugo ili tek kratko vreme, niti da li dua ivi ovde na zemlji u jo nerazvijenom telu - kao dete - ili u razvijenom telu - kao odrastao. To pitanje rasta i godina smatra se vanim samo meu sinovima ljudi koji su tako blisko vezani za svoja tela i poistoveuju se sa svojim fizikim instrumentom do te mere da potpuno zaboravljaju svoju pravu prirodu kao due nezavisne od vremena i mesta. Sinovi ljudi veruju da neko moe stvarno biti "mali" ili "veliki". Ali pripadnici nae rase, Sinovi Boga, ak zadravaju svoju duhovnu svest kad se rode u svojim telima. Oni nikad ne zaboravljaju da samo telo moe biti "dete" ili "odrastao" i da dua jeste i uvek ostaje ista. Ona nije ni "velika" ni "mala", ni "mlada" ni "stara", jer dua je nezavisna od sveta vremena i prostora! Zato moj odnos sa ocem nikad nije uopte bio poremeen injenicom da smo mi razliitih godina i da se retko viamo. Kako sam postajala starija, otac me je ponekad vodio sa sobom u etnju, i kad bih se umorila, podigao bi me i nosio u svom monom naruju dok je nastavljao da pria o svim tajnama prirode. Nalazila sam da su ta njegova predavanja izuzetno oaravajua, i jednom sam mu rekla: "Oe, volela bih da znam toliko mnogo o svemu, ba kao i ti!" "Ako bude posveena," odgovorio je, "sve tajne Neba i zemlje e ti biti poznate." Nikad nisam zaboravila te njegove reci i ekala sam strpljivo vreme kad u i ja biti posveena. Iako sam uvek ivela meu stranim ljudima, nikad se nisam oseala potpuno samom zbog ovoga. Znala sam da me moj otac potpuno razume, i iako nismo bili jedno kraj drugoga fiziki, bila sam ujedinjena s njim duhom, pripadala sam mu. A na isti nain sam bila ujedinjena sa svojom majkom. Ona vie nije ivela u telu, ali ja sam bila neraskidivo ujedinjena s njom duhom. Zapanjujue je shvatiti kako malo jedinstvo duha zavisi od fizikog zajednitva! Moja draga Menu, na primer, je skoro uvek sa mnom, jedva da me ostavlja samu i na trenutak, a ipak ja nisam sa njom. Ona moe da me voli, ali ne i da me razume. Ona jedva da sad sama misli i jedva da ivi izuzev za mene; ona ivi u meni i potpuno je u mojoj moi, iako ja ne iskoriavam tu situaciju. Otac mi je jednom rekao da nikad ne treba zloupotrebljavati mo koja proistie iz superiornosti duha.
170

Prolost postaje sadanjost Ba sad Menu je tako srena kao da je moj otac nju predstavio dvoru kao svoju suprugu, kao da je ona tako lepa, i kao da je njoj dat moj nakit kao zastupnici kraljice. O, moja draga stara Menu! A sad, sasvim prirodno, ona me pita koju sam elju traila da mi otac ispuni. "Inicijaciju, naravno!" odgovorila sam. "ta?" Menu vriti s uasom. "Inicijaciju? Nee da kae da hoe da napusti dvor i pridrui se neofitima u hramu? Zato nisi traila divne dragulje? Ili da Imhotep, umetnik, napravi tvoju statuu? - Ili bilo ta drugo sem inicijacije!" "Zato se toliko uzbuuje?" pitam ja sa svoje strane. "Jedna jedina stvar koju elim je inicijacija, i to je sve. I kako moe bilo ta da me usrei to nije u meni, nije ja sama, ve visi napolju na mom telu tako da ak ne mogu ni da ga vidim? Ja sad ak posedujem dragulje kojima e ljudi jednog dana ukrasiti moje telo, poto ga napustim, kad ga stave u grob, da bi ljudi mogli da znaju da pripadam rasi Sinova Boga. Ja upravo sada imam te dragulje, ali ipak se ne oseam srenije no ranije ni u kom pogledu. A iz istog razloga ljudi e obesmrtiti moj spoljni oblik. Zato bih elela tako neto? Koga je briga ta e sinovi ljudi rei nekoliko hiljada godina od sad o statuama mog spoljnog oblika? Jedino to moe da me uini srenom je ono to je u meni, to je istovetno sa mnom, a ne stvari van mene. Jedino to moe da me uini zaista srenom je unutranje iskustvo kroz koje, uprkos mom zemaljskom telu, mogu da zasluim krajnju istinu u ivotu. elim da budem posveena!" Menu stenje u oajanju, kao da sam zatraila samu smrt: "O, znam, niko ne moe da razgovara s tobom. Kad ti neto naumi, to prosto mora da se desi. Ali ja oseam da e te inicijacija dovesti u veliku opasnost. Nemoj to da eli! Poeli neto drugo, molim te! ta je Faraon rekao na tvoju ideju?" "On mi je dao svoje doputenje da vidim njegovog brata, Ptahhotepa, i sad, molim te, prestani da jei. Nemoj da mi pokvari ceo dan!"

171

Te veeri naputam palatu s Menu. Nosei teke velove, hodamo kroz dugu kolonadu stubova od palate do hrama, na putu do Visokog Svetenika, oevog brata, sina Boga Ptahhotepa. Ptahhotep je vrhovni svetenik. U isto vreme, meutim, on je vrhovni lekar i arhitekta, jer poznaje sve tajne prirode i vlada njima. On je doao na svet s dunou i zadatkom da vodi sinove ljudi u njihovom duhovnom ivotu i upuuje ih u naukama. On je iznad oca jer se nikad nije poistoveivao sa svojim telom, dok se otac oenio i tako se usidrio vre u materijalnoj ravni. Ne razgovarajui, upuujemo se ka hramu. Menu je nauila da uti kad se ja povuem u svoje misli. Jedan neofit koji nas je ekao ispred hrama uvodi me unutra. Menu ostaje u predvorju. Na kraju druge duge kolonade Ptahhotep me eka u maloj odaji za primanje. Neofit ostaje napolju. Tu sedi ON, predstavnik Boga. Vidim Njega po prvi put izbliza, i njegove oi me nadvladavaju. Oh, te oi! Tamno plave, tako duboko tamno plave da izgledaju skoro crne. One su tako tamne zato to su bez dna, tako beskrajno duboke kao sam nebeski svod. Kad se pogleda u oi sinovima ljudi lako se vidi dno. U njihovim oima vidi se njihova dua, ceo njihov karakter. Vide se individualne oi. Ptahhotepove oi su potpuno razliite. Te oi uopte nemaju dna, i gledati u njih je kao gledati u beskraj neba u zvezdanoj noi. U tim oima nema nieg linog, nieg pojedinanog, samo beskrajna dubina gde je beskraj na svome. Ceo svet, cela vasiona lei u tim oima. Prepoznala sam sebe u tim oima, i od prvog trenutka osetila sam potpuno poverenje, jer znam da me te oi poznaju i sadre me u sebi. Znam da sam ja u Njemu, a. On u meni i da me voli kao Samog sebe jer sam ja u stvari On i On i ja smo
172

On potpuno jedinstvo. On je otelovljena Ljubav, i ja oseam tu beskrajnu ljubav kako prodire u mene, sija u meni. Dirnuta do dubine svog bia, padam na kolena pred Njim. Ptahhotep prua ruku, die me na noge i kae: "Mala moja keri, nikad ne savijaj kolena pred vidljivim oblikom. Ne poniavaj u sebi boanstvo koje svako ivo bie nosi unutar sebe. Isti Bog se ispoljava kroz tebe, kroz mene i kroz itav stvoreni svet. Sam Bog je jedini pred kim moe da padne na kolena. Sad ustani i reci mi zato si dola." "Oe moje Due," kaem dok ustajem, "elim inicijaciju." Ptahhotep pita: "Da li ti zna ta je inicijacija? ta to tebi znai kad kae da eli da bude posveena?" "Ne znam tano iz ega se ona sastoji, ali elim da budem sveznajua. Oseam se kao zatvorenik u svom telu, kao da napipavam svoj put okolo u tami, potpuno na milost i nemilost nevidljivih sila koje ne poznajem i stoga ne mogu njima da upravljam. Hou da budem u stanju da sve vidim jasno, elim da budem sveznajua kao ti i otac i drugi upuenici." Ptahhotep odgovara: "Inicijacija znai postati svestan. Ti si sada svesna do stepena koji odgovara otporu tvojih nerava i tela. Kad neki ovek postane svestan do vieg duhovnog nivoa, on automatski uvodi vie, jae, prodornije sile u svoje telo. Iz tog razloga on mora takode da povisi nivo otpornosti svojih nerava i tela. Postii vrhunski, boanski stvaralaki nivo svesti, dok u isto vreme poveava otpornost nerava do vrhunskog stepena da bi bio u stanju da izdri to boansko stanje a da ne nakodi telu - eto, to znai inicijacija. Inicijacija takode povlai za sobom svemo i sveznanje." "Razumem, Oe moje Due, i to je upravo ono za im eznem." Ptahhotep me gleda bez rei neko vreme, i ja oseam kako njegov pogled prolazi potpuno kroz svaku ilicu mog bia. Konano kae: "Bie posveena, ali ne sad. Nisi jo spremna za to u svakom pogledu. Nisi jo nauila da kontrolie boansku stvaralaku silu unutar svog tela. A ako bi sebe uinila svesnom te sile na duhovnoj ravni pre no to si nauila da je kontrolie u njenom fizikom ispoljavanju, to bi predstavljalo za tebe veoma veliku opasnost." "Kakvu opasnost, Oe moje Due?" "Postojala bi opasnost da moda sagori svoje nervne centre. Ako postigne najvii nivo duhovne svesti i tako stekne kontrolu nad tom silom, mogla bi da mnogo nakodi sebi uvodei tu silu u 173

Inicijacija svoje nie nervne centre. U tom sluaju tvoja svest bi potonula dublje od nivoa u kojem je roena u ovom ivotu. Ti jo nema iskustva u upravljanju tom silom. Buenje svesti mora da pone na najniem nivou na skali ispoljavanja, jer onda e uvoditi u svoje telo samo silu koja odgovara nivou tvog razvoja, tj. silu koju tvoji nervi mogu da podnesu bez povrede. Tako e nervi imati dovoljno jaku otpornost da nose sile koje su dovedene u njih." "Oe moje Due," odgovaram ja, "ta to znai voditi boansku silu u telo i iskusiti tu silu u telu? Kako mogu da nauim da prepoznam i kontroliem tu silu u njenom fizikom ispoljavanju? Ako tako poinje inicijacija i ja moram prvo da proem kroz to iskustvo, onda bih volela da to uinim odmah da bih mogla da se pripremim za viu inicijaciju." Dosad je Ptahhotepovo boanski plemenito lice bilo nepomino kao statua od alabastera, samo su mu oi sjajno blistale. Ali sad, na ove moje rei, mirne crte njegovog lica se razvlae u osmeh, dok mu oi zrae jo vie svetlosti i vie razumevanja. "Odmah?" kae kao odjek. "To nije mogue, dete moje. Postati svestan boanski stvaralake sile na najniem nivou na skali ispoljavanja znai doiveti fiziku ljubav. Mora da saeka dok te neki mladi ovek ne privue, dok njegovo pozitivno muko zraenje ne probudi tvoje srce i natera ga da isijava negativnu ensku silu. Mora da spozna tu mo ljubavi, jer ukoliko nema to iskustvo iza sebe, ne moe da ga kontrolie. Ono bi uvek predstavljalo stalno iskuenje, ukljuujui i veliku opasnost da padne na mnogo nii nivo svesti nego onaj na kome si sada." "Oe moje Due, nikad neu postati rtva fizike ljubavi! Ljubav nije za mene iskuenje i ne plaim se te opasnosti, jer ona zaista nije za mene opasna! Dopusti mi, molim te, da budem posveena!" Ptahhotep ponovo postaje sasvim ozbiljan i kae: "Dete moje, ti misli da ljubav ne bi mogla da predstavlja za tebe opasnost samo zato to ne poznaje tu ogromnu snagu. Biti hrabar u suoenju s opasnou koju ne poznaje nije ni hrabrost ni mo, ve samo neznanje i slabost! Zbog svog nedostatka iskustva ti ne zna iskuenja ljubavi i veruje da si u stanju da se suoi s tom silom. Ali ne zaboravi da je i ljubav takode ispoljavanje boanski stvaralake sile i da je stoga jaka kao i sam Bog! Ti ne moe da uniti tu stvaralaku silu; moe samo da je preobrazi. Ali ako ne poznaje tu silu, ne moe znati kako ona moe da se preobrazi. Sad budi dobra devojka i idi kui i 174

On ekaj dok ti sudbina ne donese to iskustvo. Kad otkrije ta znai ljubav u svojoj potpunoj realnosti, kad je doivi i jasno spozna to je ta sila, onda moe da se vrati i ja u ti dati tvoju inicijaciju." Na ovo sam se bacila na kolena pred Njim, zagrlila mu noge i preklinjala ga oajniki: "Ne, ne, ne teraj me, ne uskrauj mi inicijaciju! Odupreu se svim iskuenjima ljubavi, neu se pokolebati, preklinjem te, daj mi inicijaciju!" Ptahhotep se ponovo smei i miluje me po kosi. Oseam ogromnu mo kako protie kroz njegovu ruku i uliva se u moju glavu kao neka jaka struja. "Zaista," kae on, "nisam navikao na ovakvo ponaanje. Da li misli, dete moje, da kad ti ja kaem da neu da te posvetim i ti se baci na kolena preda mnom, da e me to naterati da se predomislim? Jedan od zahteva inicijacije je apsolutna samokontrola. Dete, dete, treba da pree jo dug put samokontrole. A tvoje samopouzdanje nije u ravnotei sa tvojim iskustvima. Prvo stekni neophodno iskustvo, a onda moe ponovo da doe." Vidim da on nema nita vie da kae. Ustajem i opratam se od njega, "Oe moje Due, idem sad, ali ti me nee napustiti, zar ne? Smem li da ponovo doem kod tebe neki drugi put?" Ptahhotep odgovara s ljubavlju koja se ne da iskazati: "Znam da si bila mnogo sama jo od ranog detinjstva i da si to jo uvek. Prosto je moralo da bude tako da bi mogla da razvije svoje samopouzdanje. Ali ti nikad nisi sama i to mora da osea, zaista. Ti si ujedinjena s nama venom karikom najviih zakona srodstva i zdruivanja. Ja sam uvek s tobom ak i kad to ne zna. Znao sam pre tebe da danas dolazi da me poseti s ovim zahtevom, a takoe znam i ta e uslediti. Ali ima zakona koje ak i mi moramo da potujemo. Ti pripada nama." Poklanjam se duboko pred njim da bih dobila blagoslov. Onda odlazim. . ekajui me u predvorju, Menu pita: "Kako je bilo? ta ti je Sin Boga rekao? Molim te, ispriaj mi sve! Odmah! Ba nisam mogla da shvatim ta te je tako dugo zadralo. Molim te, molim te, reci mi! Hoe li biti posveena?" "Sin Boga nije hteo da mi to da. On kae da nemam nikakvog iskustva u zemaljskom ivotu." "Hvala Bogu!" kae Menu, sijajui od radosti, "zar ti nisam rekla da za tebe ne bi bilo dobro da primi inicijaciju? Znala sam!" 175

Inicijacija "Da, da, Menu, ti sve bolje zna, ali samo me ostavi sad na miru. Hou da malo sredim svoje misli..." I hodamo bez rei natrag u palatu. Cele noi i celog narednog dana ja mogu da razmiljam samo o Ptahhotepu, zastupniku Boga. Znala sam da na osnovu svog porekla pripadam Sinovima Boga, ali veliko iskustvo za mene je bilo da ujem od njega da je on uvar moje due. On je vidljivi predstavnik Boga ovde, na zemlji, i znam da mogu da govorim s njim o svojim najskrivenijim mislima ba kao i u svojim sopstvenim. najskrivenijim i najlinijim molitvama Bogu. Njegove oi su me prozrele sasvim, njegov pogled je osvetlio najskrivenije kutke moje due, i to me je uinilo srenom. Tako je divno znati da pripadam ivom biu koje me razume bez rei i koje nikad nee da se naljuti na mene jer sve vidi odozgo, ba kao i sam Bog. Ne treba da mu objanjavam ta mislim, niti zato elim da uinim neto ili postignem neto, kao to sam navikla da inim sa svojim uiteljima. Ptahhotep vidi najskrivenije motive iza mojih misli i dela, ak i one kojih ja nisam svesna. Ne treba ak ni da mu kaem ijednu re; dovoljno je da samo stojim pred njim. On me vidi! Njegov duh je otvoren za mene i ja oseam da sam u stalnoj vezi sa njim. To sam oseala ak i pre nego to sam ga srela. Oseala sam da me neka sila jaka kao elik vodi, a sad znam daje ta sila bila-i da jeste-njegovo zraenje. Znam da me on ak vidi i kad nisam sa njim. ak i sad oseam njegov pogled na sebi; nita to radim ili mislim nije skriveno od njega. A u tom sluaju on takoe moe da vidi da ne mogu da prihvatim ne kao odgovor na pitanje da budem posveena. Ne! Ne shvatam zato bi trebalo prvo da za sobom imam iskustva u ljubavi. Ja se nikad neu zaljubiti. Mukarci me interesuju samo do te mere da od njih oekujem da primeuju moju lepotu i da joj se dive. Poto oni svi to ine, to je za mene sasvim dovoljno; jer sujeta u meni je prisutna samo kad sam u drutvu drugih. Kad sam sama, samo jedna elja ispunjava moju duu - inicijacija. Ne mogu i neu da ekam dok ne budem za sobom imala ljubavno iskustvo, jer se nikad neu zaljubiti. I tako, te veeri, u pratnji veoma zabrinute Menu, idem ponovo Ptahhotepu da mu jo jednom zatraim inicijaciju. Ponovo Menu eka u predvorju, dok me neofit vodi u batu gde Ptahhotep sedi pod palmama. Klanjam se pred njim. On mi uzvraa pozdrav, gleda me svojim sjajnim oima - oseam da gleda u mene - i 176

On

eka. Ja stojim i ne kaem nita. Zato bih govorila kad on ionako zna ta elim. On mi ita misli. On me puta da stojim. Najzad ustaje, polae mi ruke na ramena i pita: "Zato si dola?" "Oe moje Due," odgovaram, "zato pita kad ionako ve zna? Nesrena sam jer si odbio da me posveti. Nemam nikavih drugih elja, nikakvih drugih misli - samo inicijaciju. Molim te, daj mi inicijaciju." Ptahhotep me miluje po kosi s ljubavlju i kae sasvim ozbiljno, gotovo tuno, "Dao sam ti odgovor jue, samo budi smirena i imaj strpljenja! Seti se ta sam ti rekao jue o stvaralakoj moi, i ivi ivot kao drugi mladi ljudi. Zanimaj se svojim cveem i svojim ivotinjama, idi i igraj se s drugim mladim ljudima, uivaj, i za sada ne misli o inicijaciji." "Oe," odgovaram uzbueno, "ja mislim samo na inicijaciju. ta god da radim, misli mi se vraaju pravo na inicijaciju. Kad gledam u svoje cvee, ili kad posmatram svoje kornjae kako gamiu tamoamo i ive ivot isto tako mudro kao da imaju intelekt, zapadam u tajne i misterije kojima bih volela da znam odgovore. Htela bih da znam sve, da razumem sve, da budem posveena!" "Kad bi kornjae imale razuma," kae Ptahhotep smeei se, "ne bi vodile tako mudar ivot. Ali sad ti ne eli da bude mudra zato to ima intelekt, ve zato to ga ima previe. Ali sad barem pokuaj svojim izvanrednim intelektom da razume da si jo suvie mlada da bi bila posveena. Vrati se opet kad bude imala zemaljska iskustva za sobom. Onda u ti dati tvoju inicijaciju." O, Boe! Nije tako lako izai na kraj sa Ptahhotepom kao to je to sa mojom dragom starom Menu. Ptahhotep je tvrd, i sva moja snaga se odbija od njega kao strele od kamenog zida. Ponovo se klanjam duboko pred njim i odlazim. Ali napolju odgovaram na Menuina pitanja s besom i oajanjem, besom zato to Ptahhotep misli da sam premlada, a oajanjem zato to stojim nemona suoena s vremenom koje se uzdie preda mnom kao neprobojni zid, nepobediv kao i sam Ptahhotep. Cele te noi ne mogu vie da zaspim, i celog narednog dana koraam gore dole po svojoj sobi, nemirna i nesrena kao dresirani lavovi u lavljem dvoritu. Raanjem u mom telu moja svest je otupljena i umrtvljena; oseam se kao da sam u neprekidnoj tami. elim da vidim jasno iako sam zarobljena u telu. elim da znam.
177

Inicijacija elim inicijaciju! Zato bih ekala? Ako je ljubav za mene neto prema emu sam ravnoduna, bie isto tako i kad budem posveena i sveznajua. Ja ve znam da je fizika ljubav samo potreba prirode da se produi vrsta. Zato bi za mene bilo opasno da to ne saznam iz iskustva? Imam svoj intelekt i svoju svest i oni e me zatiti od te opasnosti. Neu upasti u zamku prirode, zamku ljubavi. Sigurno u biti u stanju da se oduprem tom iskuenju... Ovako premiljam celog dana. Kad ponovo doe vee, prosto vie ne mogu da izdrim. Uzimam svoj veo i ponovo idem s Menu kroz dugu kolonadu stubova do hrama, do Ptahhotepa. Hou da mu kaem da se ne plaim tog iskuenja, da u biti dovoljno jaka, da moe da me posveti. O, kako sam bila slepa! Kako luda! Kao da Ptahhotep nije jasno video budunost. Kao da nije znao kako e sve ispasti. Ali ak i on mora da potuje boanski zakon i posmatra strpljivo kako ja srljam strmoglavo u propast... posmatra strpljivo kako se strmoglavljujem glavake u ambis samo da bih kasnije morala da se popnem i izaem iz njega svojom sopstvenom snagom. On me ponovo prima u svojoj maloj sobi za primanja. Ja ulazim, klanjam se i kaem sa svom odlunou koju mogu da skupim. "Oe moje due, elela sam da te posluam, ali ne mogu. Toliko eznem za znanjem da sam se ponovo vratila. Ne mogu da shvatim zato treba da ekam kad sam potpuno sigurna da imam dovoljno snage da se oduprem iskuenjima fizike ljubavi. Dovoljno sam jaka. Imam samokontrolu. Molim te, daj mi inicijaciju." Na ovo Ptahhotep zatvara svoje blistave oi i ostaje dugo nepomian. Ja ekam s unutranjim nestrpljenjem, ali spolja ne pomerajui nijedan mii da ne bih uznemirila njega. Najzad, Ptahhotep otvara oi. Ustaje, prilazi mi, uzima me za ruke i kae: "Tri puta si traila da primi inicijaciju. Tri puta, uprkos mom odbijanju. Pravilo je da kad neki pripadnik plemena Sinova Boga zatrai tri puta da bude posveen, ne moemo vie da ga odbijamo. To je znak da mu je inicijacija neophodna, bez obzira to iz toga moe da proistekne da e se izloiti opasnosti. Razgovarau s tvojim fizikim ocem. Moraemo da raspravimo kako e moi da vri svoje dunosti za vreme perioda inicijacije. Drugi neofiti, naravno, ive u hramu tokom tog vremena, ali s tobom emo morati da napravimo izuzetak, jer ti mora da ispunjava dunosti supruge Faraona. Sad idi s mirom." 178

On elim da mu se bacim oko vrata da mu zahvalim to mi je dao doputenje da budem posveena, ali radije mu pokazujem kako umem da se kontroliem. Stojim nepomino, a oi mi izraavaju radost. Ptahhotep se smei na mene i kae: "ta si uinila u mislima, ve si uinila, nikad nemoj to da zaboravi!" "O, Oe, ako ti smatra da sam to ve uinila, onda zaista i hou!" I s tim mu se bacam u naruje i ljubim njegovo plemenito i uzvieno lice, desno i levo. "Hvala ti, hvala ti! Kako je to divno! Biu posveena! Posveena!" "Da, vidim da poseduje ogromnu samokontrolu," kae Ptahhotep. "Samo sad, Oe," odgovaram radosno se smejui, "samo sad! Najzad, ti nisi samo visoki svetenik, ve moj roeni ujak. Dakle, mogu da te poljubim, zar ne? Ali, kad budem posveena, videe kako sam ozbiljna i koliko mnogo samokontrole posedujem!" "Da, znam," kae Ptahhotep grlei me s ljubavlju. Onda me ponovo miluje po glavi i vodi me do vrata. Opratamo se. Igrajui i skakuui - gotovo hodajui u vazduhu - vraam se u palatu s Menu. Beskrajno sam srena. Ali Menu, od trenutka kad uje da u biti posveena u hramu, plae i kri ruke bez prestanka kao da umirem. Njene alopojke mi kvare veselje, i oseam se kao da sam okruena nevidljivim senkama. Najzad, kad je stiglo vreme za spavanje, a ona ponovo poinje da pria o svojim mranim predoseanjima, mom strpljenju je kraj. "uj, Menu," kaem joj, "ti zna da su hteli da te odvedu od mene posle mog esnaestog roendana poto budem predstavljena zemlji kao Faraonova supruga; zna da po pravilu treba da budem okruena dvorskim damama. Vodila sam teku borbu da bih naterala Faraona da pristane da ostane sa mnom i da me dvorske dame prate samo prilikom visokih dravnih ceremonija , kao to je to bilo ranije. Ali ako se ponaa tako, sigurno u dati da te odvedu i uzeu dvorske dame. Da se razumemo, veina njih je strano dosadna, ali bar se ne meaju u moje privatne stvari." Menu, jadna, stara, debela Menu! Toliko je uplaena mojim reima da odmah prestaje da plae, seda na pod kraj mog kreveta i gleda me bez rei, ali s toliko mnogo ljubavi, toliko brige i zebnje da ne mogu, a da ne prsnem u smeh. Zagrlivi je, kaem joj: "Samo se smiri, Menu, neu te oterati. Nikad. Volim te. Ti si jedina osoba koja me zaista i istinski voli svim srcem. Uvek u eleti da bude kraj mene. Hajde, utiaj svoja strahovanja. Inicijacija mi nee nakoditi,
179

Inicijacija samo e mi pomoi! Ptahhotep e se brinuti o meni. On e uvek biti sa mnom!" Onda, odlazei, Menu kae: "Nadam se da ti inicijacija zaista nee nakoditi, ali ja se uvek plaim kad vidim velike bljeskove munje i ujem grmljavinu kako dolazi iz piramida. Nadam se da ti nema nikakve veze sa tim." "Ne, ne, Menu, sad budi dobra devojka i idi da spava," kaem joj, i Meni odlazi. Ali ja neko vreme razmiljam o njenoj poslednjoj primedbi. Sevanje i grmljavina koja dolazi od piramida? Da, istina je! Jo otkako sam bila mala devojica znala sam da munje i gromovi udaraju iz piramida povremeno i da e posle toga padati kia. Bilo je to uvek neto to se podrazumevalo kao i sam ivot, i ja nikad o tome nisam dalje razmiljala. Ali sad, kad budem posveena u hramu, verovatno u saznati i tajnu koja lei iza te pojave. Potom, s velikim i divnim oseanjem iekivanja, tonem u san.

180

Sutradan me Faraon poziva. Treba da se vidim s njim posle njegove audijencije. U ugovoreno vreme upravitelj kraljevskog domainstva dolazi i prati me do oca. "Doi, dete moje," kae on, "hou da ti kaem ta smo se Ptahhotep i ja dogovorili o tvojoj inicijaciji." "Da li je on dolazio da se vidi s tobom?" "Ne," kae otac i gleda me ispitivaki. "Da li si ti iao da se vidi s njim?" pitam opet. "Opet ne," odgovara on i smei se. "Oe," kaem mu, "dugo hou da te pitam kako raspravlja s Ptahhotepom o raznim stvarima, a da ne ode da se vidi s njim niti on doe da se vidi s tobom. esto primeujem da mi ispria neto o Ptahhotepu kao da ste se vas dvojica dugo savetovali. A ipak ti nisi naputao palatu i on nije doao da te poseti. Kako je to mogue, oe?" Jo od mog detinjstva otac je naviknut na moja pitanja, i sad mi odgovara strpljivo kao i uvek: Ima ogledalo, i videla si svoju glavu u tom ogledalu, zar ne?" "Da, Oe, vidim svoju glavu svakog dana kad mi Menu sreuje kosu." "I ta si primetila?" pita otac. "Da uopte imam mnogo duu glavu nego sinovi ljudi. Ali i ti, i Ptahhotep, i veina ljudi nae rase - Sinova Boga, kako nas ljudi zovu - ima istu duu formu glave. To je primetno ak i pored marame ili kape ili nakita koji se moda nose. Kako to, Oe? Zato je oblik nae glave razliit od glava sinova ljudi?" "Vidi, dete moje, da bi razumela mnogo toga ovde na zemlji, mora prvo da zna neto o razvoju zemlje.
181

Inicijacija Ba kao i sva nebeska tela u vasioni i kao i svi oblici ivota na ovim nebeskim telima, naa zemlja je podlona zakonima stalne promene. Boanski stvaralake sile zrae iz venog beskrajnog prvobitnog izvora i u talasima koji se neprestano ire one prodiru u ravan materije. To e rei, materija se stvara iz tih sila. Ovaj proces dostie svoju najviu taku u ultra-materiji, onda se automatski preokree i biva obrnut. Proces spiritualizacije ponovo poinje i materija se transformie u silu. Ali ovaj proces traje eonima godina! Promene se nastavljaju redovno, ali tako tanano i polako da ne mogu da se primete i posmatraju tokom jednog ljudskog ivota. S druge strane, neke promene, koje zahtevaju hiljade godina spore i neprimetne pripreme, dese se iznenada i vidljivo kad doe pravo vreme. Upravo sad mi ivimo u takvom prelaznom vremenu u kome su promene primetne. Jedna od tih pojava se jasno vidi u injenici da razliite rase ljudi s okruglastim glavama vode i njima upravljaju vladari koji su od njih duhovno uveliko superiorniji i koji su ak razliiti od njih fiziki. Oni imaju graciozniju figuru i izduenu lobanju. Nekad je na zemlji ivela rasa ljudi veoma razliita od rasa koje danas ive. Oni su ispoljavali potpuno zakon duha, a ne zakon materije kao rase ljudi koji ive danas. Ovi ljudi su bili svesni na boanskoj ravni i predstavljali Boga ovde, na zemlji, bez ikakve primese koristoljubivih karakteristika tela. U svojoj boanskoj istoti ovi ljudi su zasluili ime "Sinova Boga". itav njihov ivot se zasnivao na duhovnosti, ljubavi i nesebinosti. I nisu imali nikakvih fizikih apetita, nagona i strasti koje bi bacale senku na duh. Pripadnici ove uzviene rase vladali su svim tajnama prirode, i kako su bili savreno upoznati sa svojim sopstvenim moima i drali te moi potpuno pod kontrolom duha, bili su takode u stanju da kontroliu prirodu i upravljaju njom zajedno sa svim njenim ogromnim silama. Njihovo znanje je bilo bezgranino. Nisu morali da zarauju za hleb fizikim oruem, i umesto da zarauju za ivot znojem lica svoga, oni su pokretali u rad sile prirode. Oni su poznavali sve zakone prirode, misterije materije, sile uma i tajne sopstvenog bia.Takoe su znali tajnu povezanu s preobraavanjem sile u materiju i materije u silu. Konstruisali su naprave i orua kojima su mogli da uskladite, pokrenu i iskoriste ne samo sile prirode, ve takoe i sopstvene duhovne sile. Ziveli su sreno i mirno kao dominantna rasa u velikom delu sveta.
182

Sinovi Boga U isto vreme, meutim, druga stvorenja slina Sinovima Boga su takoe ivela na zemlji, ali s mnogo materijalnijim telima i na mnogo nioj ravni razvoja. Tupog duha, njihova svest je bila potpuno poistoveena s telom. iveli su u iskonskim dunglama borei se s prirodom, jedni s drugima, i sa ivotinjama. Ta stvorenja su bila preci dananjeg oveka. Rasa sinova ljudi koju vidi u naoj zemlji predstavlja prelaz izmeu ove dve rase. Kao to rekoh malopre, zakon stalnog kretanja i promene deluje irom vasione. Zemlja sad prolazi kroz period u kome napreduje proces materijalizacije. To znai da se boanski stvaralaka sila pretvara sve dalje i dalje u materiju, a mo na zemlji postepeno pada sve vie u ruke sve materijalnijih rasa ljudi koji su nekad bili pod upravom viih, duhovnijih rasa. Malo pomalo via rasa odumire. Oni se povlae s ravni materije na duhovnu ravan i ostavie na miru oveanstvo neko vreme - kako se vreme rauna na zemlji, mnogo, mnogo hiljada godina - da bi oveanstvo moglo, bez vidljivog vodstva, da se uzdigne svojom sopstvenom moi. I tako se desilo da ova materijalistika rasa peinskih ljudi nalik na ivotinje eksperimentie u skladu s boanskim zakonima, postaje monija i snanija dok ne doe vreme da ona pone da vlada zemljom. Meutim, pre no to napusti zemlju, via rasa mora da usadi svoje naroite moi u niu klasu. Kroz delovanje zakona o nasleivanju to e omoguiti nioj rasi - posle jednog dugog, dugog procesa razvoja - da se ponovo uzdigne iz materije. Zato su mnogi sinovi boanske rase uinili velike rtve da zanu decu s kerima primitivnog oveka. Kroz prvo ukrtanje rasa oni su razvili nove individualne tipove i, postepeno, novu rasu ljudi. Boanska mo Sinova Boga i silne fizike moi keri ljudi proizveli su razliite tipove potomaka. S jedne strane fizike, a s druge duhovne gigante. Bilo je takoe i fizikih divova koji su, nasleem s majine linije, nasledili primitivne, nerazvijene umove. U tim osobama duhovna mo njihovih oeva, delujui na materijalnoj ravni, stvorila je kolosalno snana tela. Svojom ogromnom fizikom snagom ovi pojedinci su nadvladali slabije osobe i, zbog ivotinjskih apetita svoje prirode, postali su tirani koji ulivaju veliki strah. Ali bilo je takoe i duhovnih divova koji su ispoljavali svoju nasleenu stvaralaku mo kroz vie centre mozga, vie nego na nioj, fizikoj ravni. Ovim duhovnim gigantima je dodeljen zadatak da vode i poduavaju neko vreme niu, telosvesnu rasu ljudi nalik ivot183

Inicijacija injama, kao i hibridnu rasu koja se kasnije raala iz meanja koje sam ve pomenuo. Ovi duhovni giganti su imali zadatak da poduavaju ljude ove dve rase mudrosti, naukama i umetnosti kao osnovama jedne vie civilizacije, i da im pruaju dobar primer boanski sveobuhvatne ljubavi, nesebinosti i duhovne veliine. Zato danas ima zemalja u kojima vladaju despotizam i tiranija, dok drugima upravljaju ljubav i mudrost. To e postepeno nestati i oveanstvo e znati za velike posveenike i njihove tajne nauke samo kroz istorijske zapise, tradiciju i legendu. Meutim, ak i u najmranijem periodu ljudskog razvoja, zahvaljujui zakonu nasledivanja, postojae mogunost da se rodi neki sin Boga u ljudskom telu da bi oveanstvu pokazao izlaz iz mraka i bede." "Oe", pitam, "da li je naa zemlja zemlja Sinova Boga?" "Ne, dete moje. Kontinent koji je nekad bio dom Sinova Boga je potpuno uniten. Postepeno je bilo sve manje i manje potomaka boanske rase. Oni su ostavili svoje smrtne omotae za sobom i nisu se reinkarnirali. Konano, ostalo ih je samo nekoliko u razliitim krajevima zemlje da prenesu vladavinu na ljudska bia ija mo stalno raste. Zbog meusobnog meanja dve rase, meutim, pojavili su se neki pojedinci sa znanjem magije dobijenim od svojiih oeva i ivotinjskom, fiziki usmerenom sebinou svojih majki. Oni su uspeli da se uvuku u hram, i pomou svojih duhovnih moi primili su inicijaciju. Meutim, oni su unizili svoje znanje i sveli ga na crnu magiju i sebino su primenjivali svoje moi i prirodne sile koje su kontrolisali instrumentima i oruima hrama. Sinovi Boga koji su tada jo uvek iveli u ovom delu zemlje videli su ta se sprema. Oni su znali da te sile nemilosrdno unitavaju sve one koji ih koriste na pogrean nain, to jest, sa satanskom sebinou umesto boanskom ncsebinou. Oni su znali da crno magiari idu pravo u prokletstvo i da e njihova slepa gramzivost izazvati opte razaranje. Zato su poslednji Sinovi Boga sagradili ogromne brodove, zatvorene sa svih strana i ak izolovane od sila koje prodiru i razaraju materiju. Onda su u tajnosti ukrcali na brod nekoliko svojih alatki, svoje porodice i domae ivotinje; i, zatvorivi sve otvore, otplovili su iz dela sveta koji e biti uniten. Neki su otplovili na sever, neki na istok, neki na jug, dok su neki, plovci prema zapadu, stigli ovde gde smo mi sada. Crnomagiari su ubrzo izgubili kontrolu nad svojim instrumentima. Njihov zadatak je trebalo da bude da dovedu najvie kosmike 184

Sinovi Boga boanske sile u te instrumente i pohrane ih tu, jer jedini izvor ove moi na zemlji je samo ljudsko bie. Ali, to su ti ljudi postajali sebiniji, to se vie promena deavalo u struji kojom su punili te instrumente za -kasniju upotrebu. Jednog dana, kad su Sinovi Boga u svojim izolovanim brodovima ve otplovili na dovoljnu daljinu, tragedija se dogodila. Jedan od crnomagiara je nenamerno doveo u svoje telo silu koja ponitava materiju, to jest, pretvara je u drugu vrstu energije. Kad je taj proces jednom pokrenut, materija koja se transformie u energiju i dalje to ini, delujui kao razaraka sila dok ne dematerijalizuje sve. Tako je razoren itav kontinent. Najzad su nove sile tako stvorene usporile i konano zaustavile proces dezintegracije. itav dematerijalizovani kontinent je transformisan u energiju zraenja koja se prvo uzdizala do gornjih dosega zemljine atmosfere, onda vraala transformisana u prvobitnu formu sveukupne materije. Posle daljih procesa transformacije, cela divovska masa pala je ponovo na zemlju u obliku neega to je izgledalo kao beskrajni pljusak vode, blata i peska. Vode okeana su se kotrljale preko gigantskog rascepa u telu zemlje. Kopnene mase druge hemisfere, raskidane na komadie kataklizmikim potresom, pomerale su se sve dalje jedna od druge da bi se povratila ravnotea irom zemlje, dok najzad nisu zauzele sadanje poloaje. Deo razorenog kontinenta sad lei u naoj zemlji kao mona peana pustinja i postoji opasnost da vetar raznese te peane planine i prekrije plodne, nastanjene predele. Sinovi Boga su u svojim brodovima imali specijalne instrumente i opremu da bi stabilizovali svoje lae i drali ih stalno u horizontalnom poloaju. Na taj nain su preiveli katastrofe i konano pristali. U svakom delu zemlje na koji su stupili otpoeli su novu civilizaciju. Svojim znanjem, mudrou i ljubavlju osvajali su srca domorodaca. Postajali su vladari. Bili su oboavani, potovani kao bogovi ili polubogovi. Prvo to su uinili bilo je da konstruiu odgovarajue graevine za svoje svete instrumente da bi ih izolovali potpuno od spoljnog sveta i obezbedili odgovarajuu zatitu od mone, prodorne energije pohranjene u njihovim instrumentima. Te graevine, koje mi zovemo piramide, mogu se sad videti u raznim krajevima sveta kuda su pobegli Sinovi Boga sa instrumentima koje su spasli." Duboko impresionirana, sluala sam priu o ovim strahovitim dogaajima. To mi je razjasnilo mnogo toga to ranije nisam razu185

Inicijacija mela - ali ne sve. "Kako su Sinovi Boga donosili te silne kamene blokove i postavljali ih na svoje mesto, jedan preko drugog?" pitala sam. "Sea li se, dete moje," odgovorio je Faraon, "da sam ti ispriao da Sinovi Boga nisu morali da rade fizikom silom jer su podsticali sile prirode da rade za njih? Mi jo uvek posedujemo neke od tih instrumenata kojima moemo da kontroliemo gravitacionu silu zemlje po volji, neutraliui je ili je umnoavajui, zavisno od rezultata koji elimo da postignemo. Na taj nain moemo da uinimo da neki predmet izgubi teinu ili, obrnuto, ak postane tei no to normalno jeste. Kad se na taj nain uini da jedan kameni blok nema teinu, ak bi i dete malim prstom moglo da ga pogura ili podigne na bilo koju eljenu visinu. Brodovi su bili dupke natovareni tim gigantskim kamenim blokovima a da nisu pretovarivani, jer su blokovi bili unapred izloeni odgovarajuem obliku zraenja i tako lieni teine. Sve gigantske graevine, ovde i u drugim krajevima sveta, koje ljudska snaga nikad ne bi bila u stanju da sagradi, podigli su Sinovi Boga na ovaj nain. Gde god da su se Sinovi Boga iskrcali iz svojih brodova stvorili su visoku civilizaciju. Gde god da jo vladaju, oni predvode ljude u nesebinoj ljubavi i rtvuju se za njihovo dobro... rtvuju se to ostaju ovde na zemlji za sada da bi ih poduavali i prenosili i irili duhovne moi. Bilo je nekad vreme kad je vladar, Faraon, bio istovremeno i visoki svetenik. Jedna te ista linost bila je svetovni i duhovni voda naroda. Kasnije, meutim, kako je zemlja rasla u kulturi i bogatstvu, Sinovi Boga su podelili zadatke, i odonda jedan od njih je ispunjavao dunosti svetovne vlasti, dok je najstariji, voa rase, bio duhovni voa naroda. Faraon vlada zemljom. Visoki svetenik ispunjava svoje dunosti u hramu. On je uvar znanja u svim oblastima. Poto celokupno znanje potie iz istog izvora, on je taj koji daje inicijaciju u nauke, umetnosti, a takoe i veliku inicijaciju u hramu u duhovnu "umetnost bez umetnosti". Sad zna zato ljudi kojima upravljamo i koje poduavamo imaju razliito oblikovane glave od potomaka Sinova Boga koji su sada vladajua porodica. Mi koji imamo tu izduenu lobanju relativno malo koristimo svoj intelekt jer smo u stanju da doivimo istinu direktno svojim unutranjim vidom. Nae elo nije jako luno, jer su u naim glavama modani centri koji imaju veze sa sposobnou miljenja razvijeni samo do one mere koja nam je neophodna da zapazimo i svesno doivimo spoljne utiske. Naprotiv, u zadnjem delu nae lo186

Sinovi Boga banje mi imamo potpuno razvijene modane centre, fizike instrumente duhovnog otkrovenja. Ti modani centri nam omoguuju da budemo svesni boanske ravni i daju nam one nadmone kvalitete i karakteristike koji nas razlikuju od sinova ljudi. Ljudska bia, u svojoj svesti, ive u vremenu i prostoru. Mi, iako takode nastanjujemo zemaljska tela, uivamo savrenu duhovnu slobodu, u slobodi od vremena i prostora. Kroz mo boanske svesti i uz pomo tih modanih centara, mi smo u stanju da se kreemo slobodno u vremenu i prostoru. To znai da smo mi u stanju da selimo nau svest u prolost ili u sadanjost po svojoj volji. Drugim reima, mi smo u stanju da doivimo prolost i budunost kao sadanjost. A s istom lakoom moemo da oslobodimo sebe od prepreka koje namee prostor i preselimo svoju svest na bilo koje mesto koje elimo. U tom stanju ne postoji nikakvo "ovde" i nikakvo "tamo", ve samo sveprisutnost. Jer prolost i sadanjost - ovde i tamo - su samo razliiti vidovi, razliite projekcije jedne i jedine realnosti, venog sveprisutnog Bia: BOGA. Krv obe rase tee u tvojim venama. Ti si nasledila osobine nae rase, ali isto tako i osobine hibridne rase s majine strane. U tebi poinju da deluju vii organi, naalost suvie rano da bi imala vremena za zemaljska iskustva ili da bi savladala svoju delimino zemaljsku prirodu. Ti si nezadovoljna zato to se osea zarobljena u vremenu i prostoru, uhvaena izmeu "ovde" i "tamo". Duh u tebi poinje da se budi i ezne za svojom boanskom slobodom. Tri puta si zatraila inicijaciju i dobie je. Onda e nauiti da svesno koristi sve vie organe koji jo nisu potpuno aktivni u tebi. Takode e stei sposobnost da uspostavi kontakt u bilo koje vreme sa slinim biima da bi bila u stanju da razmenjuje misli s njima. Ja sam tako u stanju da uspostavim duhovni kontakt u bilo koje vreme sa svojim bratom Ptahhotepom ili sa bilo kojim od drugih potomaka rase Sinova Boga koji jo ivi na zemlji. Kroz potpuno ujedinjenje naih svesti u stanju smo da razmenjujemo misli o bilo kojoj datoj temi mnogo bolje nego da razgovaramo na zemaljskoj ravni uz pomo glasnih ica, jezika i uiju. Svojom sveu moemo da potraimo jedan drugog u bilo koje vreme, ali osetimo odmah ako je onaj drugi zauzet i usredsreen na neto drugo. U takvom sluaju mi uznemiravamo jedan drugog samo ako imamo neto vrlo vano da saoptimo, inae se povlaimo. Ali, lako moe razumeti zato samo osobe koje su postigle savrenu nesebinost mogu da imaju takve 187

Inicijacija sposobnosti. Kad bi ih egocentrini sinovi ljudi takoe imali, stvorili bi takav haos da bi svi finiji, vii organi bili uniteni u optoj zbrci. Uglavnom se "sreemo" ujedinjavajui nae svesti na ovaj nain uvee, poto su nae dnevne dunosti okonane, i u tom ujedinjenju mi vidimo misli onog drugog. Tako je samo pitanje trenutka kad emo biti u stanju da se saglasimo o stvarima o kojima bi se u trodimenzionalnom svetu dugo raspravljalo. Poto smo promislili o naim svetovnim zadacima, prebacujemo se naim svestima u nedimenzionalno stanje sve-svesti, da bismo izvukli novu ivotnu energiju iz venog, boanskog, prvobitnog izvora.U tom stanju mi smo jedno sa svim ivim biima, s celom vasionom, identini sa njom u boanskom iskonskom jedinstvu, jedno sa samim ivotom, s venim biem, dakle sa sutinom svake pojave - s tobom, takoe, i sa svim drugim ljudima. Samo ona bia koja svojom sveu i dalje ive u tri dimenzije nisu svesna tog jedinstva. S druge strane, svako bie se budi iz sna s obnovljenom ivotnom energijom, bez obzira da li zna ili ne zna da ta energija potie od boanskog prvobitnog izvora. I tako e ti biti posveena. To znai da stupa na dug, dug put. Morae da putuje ovom stazom na zemlji ak i poto Ptahhotep i ja napustimo trodimenzionalni svet i ostanemo samo u duhu u sferi zemlje. Ja imam drugaije zadatke od Ptahhotepa. Na njemu je da ti daje duhovnu i intelektualnu poduku. U venom jedinstvu, meutim, mi emo uvek biti zajedno. Bilo bi bolje da si imala vie strpljenja. Ali ti si ono to si, i ono to si e odrediti i tvoju sudbinu i tvoju budunost. Mi ne moemo da se umeamo. Mo koja dolazi iz jedinstva e te uvek pratiti i pomagati ti da prebrodi najtea vremena. Poto ti ima dunost da predstavlja suprugu Faraona kraj mene, nee moi da stanuje u hramu kao to to ine drugi neofiti za vreme perioda pripremanja za inicijaciju. Ti e ii tamo svakog jutra za uputstva. Tokom dana radie svoje vebe tamo s drugim neofitima, a kad doe vee vraae se u palatu. Na ceremonije u palati dolazie na vreme da ispunjava svoje dunosti pored mene. Dakle, moe da se javi Ptahhotepu sutra ujutru." Ali ja i dalje imam jedno pitanje i stoga ostajem da stojim. Otac me gleda ispitivaki. "Oe," pitam, "rekao si mi da su Sinovi Boga, da bi prenosili i irili svoje duhovne moi, uzimali ene meu kerima ljudi. Zar nisu keri Sinova Bogova takoe uzimale mueve 188

Sinovi Boga medu sinovima ljudi? Zato su samo Sinovi Boga zainjali decu s kerima ljudi? - a ne i keri Boga sa sinovima ljudi?" Otac me gleda duboko u oi i kae, "Urei ovaj moj odgovor u seanje. Ako bude zaista dobro razumela ovu istinu, moda emo moi da skrenemo kormilo tvoje sudbine na drugi pravac: ako istoi kap iz ae crvenog vina u au belog vina, crveno vino u ai ostaje isto crveno vino kao to je bilo i pre. Belo vino nije vie isto belo vino, ve meavina oba. A ako onda istoi neto belog vina, ono to izliva je u stvari meavina crvenog i belog vina. Da li razume, dete moje?" "Da, oe, razumem. Hoe da kae da krv isto odgajenog Sina Boga i dalje ostaje ista ako on zane decu sa nekom erkom sinova ljudi. Ali krv keri Boga bi postala meana krv ako bi se ona udala za jednog od sinova ljudi. Odonda bi ona bila meana, a takva bi bila i njena deca." "Pamti ovu istinu u svakom trenutku svog ivota," kae otac. Potom "ustaje, ja se klanjam pred njim, i on me blagosilja. uvajui jedinstvo due u srcu odlazim iz te odaje.

189

U pratnji Menu idem u hram. Koliko u esto prolaziti kroz ovu dugaku kolonadu izmeu palate i hrama? Koliko esto i koliko godina! - dok i sama ne postanem staza, pa da me i sa zatvorenim oima noge nose do hrama. Danas ulazim u hram po prvi put kao neofit. Ba zbog toga to bih volela da pourim, uzdravam se i hodam ceremonijalnom sporou. Reena sam da uivam u svakom trenutku poetka svoje inicijacije. Povuena sam u sebe, zadubljena u misli. Potpuno svesna onoga to mi je otac jue ispriao idem napred ka svojim buduim dunostima kao posveenika. Na ulazu me eka onaj isti neofit od pre. Menu odlazi. Prvo me grli, ljubi i stee vrsto kao da se nikad vie neemo videti. Onda se smiruje i klanja preda mnom onako kako smatra da treba. Ja je grlim i oseam da me i moja majka ljubi preko njenih usana. Neofit me prati do Ptahhotepa koji eka u svojoj maloj sobi za primanje. Koliko esto - koliko esto - u stajati tako pred njim! Koliko e esto njegov pogled poivati na meni, ili prodirati kroz mene skroz na skroz svojim mirom, sigurnou i snagom! "Drago moje dete," poinje on, "inicijacija, kao to sam ti ve objasnio, znai postati svestan najvieg nivoa, boanske ravni. Da bi to moglo da se uradi neophodna je duga fizika obuka i duhovna priprema. ovek prvo mora da ojaa svoje nerve da bi ih osposobio da podnesu te visoke vibracije a da se ne povrede, da ne nastupi smrt. Postati svestan na datoj ravni znai uvoditi vibracije karakteristine za tu ravan u nerve i preko nerava u telo. Od asa kad se telo rodi, to jest, od asa kad ga "ja" nastani, telo razvija mo otpornosti koja odgovara prosenom stepenu svesti duha koji u njemu obitava. Nivo svesti jednog ivog bia die se i pada, u zavisnosti od njegovog emocionalnog stanja, u okviru granica jedne oktave vibracija. Ta 190

Qodine pripreme kolebanja, meutim, ne smeju da predu granice elastinosti nerava; jer ako se to desi, dolazi do ozbiljnijih i manje ozbiljnih povreda i bolesti, ak i smrti. Vibracija koja pripada stvaralakoj ivotnoj energiji je apsolutno smrtonosna za bia ija svest nije jo dosegla taj nivo. Ona bi sagorela nerve i nervne centre. Iz tog razloga ivotna energija iz kimenog stuba, gde joj je sedite, transformie se u nisku vibraciju koja odgovara stepenu svesti osobe o kojoj je re i tek ta transformisana ivotna struja se uvodi u telo. Tako ivotinje, na primer, pokree i oivljava mnogo nia ivotna vibracija nego primitivnog oveka; a primitivnog oveka sa njegovom zverskom, sebinom prirodom pokreu i oivljavaju nie vibracije nego osobu koja je duhovno razvijena. Kad bi neko uveo ivotnu energiju visoko razvijenog ljudskog bia u ivotinju ili mnogo manje razvijenog oveka, ivotinja ili ovek "niskog nivoa" bi odmah umrli usled kontakta sa monijim vibracijama. Velika inicijacija znai svesno doiveti ivotnu energiju i stvaralake vibracije venog bia, doiveti te vibracije na svakoj ravni razvoja i u njihovoj originalnoj frekvenciji, bez transformacije, i istovremeno uvodei te vibracije u nerve i telo. To prirodno zahteva primerenu koliinu otpornosti koja moe da se dobije kroz fiziku i duhovnu obuku. To znai da ovek mora da se polako i oprezno pripremi i probudi odgovarajue nervne centre i naui da ih kontrolie. U poetku e ti dobijati tu fiziku i duhovnu obuku od Mentuptaha, voe kole ncofita. U vebama koncentracije pomoi e ti Ima," - i Ptahhotep pokazuje na neofita koji me je doveo ovde. - "Kad poloi pripremni test koji ti daju Mentuptah i Ima, primie dalju obuku i inicijaciju pod mojim vodstvom. Sad u te odvesti u kolu za neofite i dau ti sve to ti je potrebno za poetak. Ako poeli da razgovara sa mnom tokom obuke, moe da uredi da me vidi svake veeri. Nek Bog dalje upravlja tvojim koracima," Poto me je Ptahhotep blagoslovio, klanjam se i pratim Imu do kole za neofite. Ima me vodi u malu eliju, jednu od mnogih sagraenih u zidu hrama. Daje mi prostu belu pamunu haljinu i par prostih sandala i kae da ova elija pripada meni. Kada izaem - poto sam skinula svoju svilenu haljinu i zlatne sandale i presvukla se u prostu odeu - ja sam neofit ba kao i Ima. On me dalje voi kroz dugaku kolonadu stubova i kroz velika vrata stupamo u vrt hrama. Vrt je velianstven: veliki pravougaoni prostor 191

Inicijacija zelene trave oivien palmama je idealno mesto za vebu. Dok idemo dalje, vidim neofite kako rade iza dela bate koji lii na park, blizu povrtnjaka i vonjaka. Svi neofiti nose istu odeu kao i ja, ali niko od njih nije tako mlad. Ima me vodi Mentuptahu, upravitelju kole neofita. On je ljubazan ovek s toplim oima punim ljubavi. On mi objanjava moje dnevne dunosti. Neofiti su podeljeni u grupe. Sve grupe su pod Mentuptahovom upravom, ali svaka pojedina grupa takoe radi pod vodstvom nekog naprednog neofita, kandidata za svetenika. Ima vodi grupu kojoj sam ja dodeljena. On je visok, vitak, ali veoma snaan mladi. Zapazila sam njegovo kristalno isto zraenje kad me je prvi put odveo kod Ptahhotepa. On je proao veinu pripremnih testova i blii mu se vreme kad e primiti inicijaciju. Ima je kandidat za svetenika. Svojom pojavom ne odaje toliko utisak da je mukarac, vie daje androgeno bie koje je izvan i iznad pola. Toliko iznad i izvan pola kao arhanel. On zrai otrinom kao otar ma. Njegovo aneoski lepo lice nosi znake nadmone inteligencije i moi koncentracije. Iznad obrva ima dva dobro razvijena ispupenja, znake mudrosti. Usta su mu lepo oblikovana, lepa, puna energije, fino izvajana, ali blaga u uglovima usana, to otkriva da on gaji nenu ljubav prema svakom ivom biu. Volim ga od prvog trenutka, oseam potpuno poverenje u njega kao to bih u dragog, voljenog brata. Srena sam to je on taj koji e me pripremiti za moje testove! Ima me predstavlja drugim neofitima. Svi su oni izabrali sveteniki poziv kao svoje zanimanje u ivotu, ali samo oni koji poloe sve svoje testove i prime inicijaciju e postati svetenici i svctenice. Ima mnogo onih koji to nikad ne uspeju. Ipak, ako to ele, oni mogu provesti ostatak ivota u slubi hrama, radei u vrtu i brinui o ivotinjama. Neofiti koji poloe pripremne ispite dobijaju stalno nove i progresivno tee zadatke i zaduenja koja odgovaraju njihovom stepenu napretka. Grupa pod Iminim vodstvom je cela sastavljena od duhovno dobro razvijenih neofita. Po oevoj liniji, veina njih su potomci Sinova Boga, ba kao i ja, i mogu se prepoznati ak iz daleka po izduenom obliku glave. Ja sam dodeljena toj grupi i oseam se dobro u njihovoj istoj atmosferi. Svakog jutra u svitanje treba da se okupimo u vrtu. Poinjemo s fizikim vebama. Te vebe podrazumevaju jaku koncentraciju. Zauzimamo razne poloaje tela i, dok radimo vebe disanja, mo192

Godine pripreme ramo da uvodimo svoju svest u razliite delove tela. Kroz dugo i strpljivo vebanje na ovaj nain moemo da celo telo uinimo potpuno svesnim, pomeramo ga kako nam volja, kontroliemo i upravljamo najmanjim delovima tela i svim unutranjim organima. Strpljivo i uporno tako razvijamo telo u izvanredan instrument. Kad zavrimo ove vebe, ulazimo u veliku odaju hrama za obuku uma i due. U tim vebama Mentuptah nam diktira meusobno povezane slike sna koje moramo da doivimo kao da su stvarni. Tim slikama sna mi namerno proizvodimo razliita emotivna stanja u sebi i uimo kako da ih kontroliemo. Tim vebama Mentuptah nas vodi kroz sve razliite sfere donjeg i gornjeg sveta, kroz sedam Pakala i sedam Nebesa, uei nas da sauvamo prisustvo duha bez obzira ta da se dogodi tako da ak i u najteim situacijama moemo odmah da odluimo ta da inimo. im potpuno savladamo ovu vrstu vebi, idemo stepenicu vie. Moramo da doivimo razliita emotivna stanja po komandi, bez slika sna, ali s istim intenzitetom kao da zaista imamo neki razlog. Poinjemo te vebe sa najniim negativnim stanjem, penjui se korak po korak dok ne dosegnemo najvie pozitivno stanje. Na primer, poinjemo doivljavajui najdublje stanje potitenosti, penjemo se postepeno preko ravnodunosti, onda nastavljamo sve vie i vie, preko radosti i dalje do najvieg stanja sree. Kad posle dugog uvebavanja postanemo umeni u ovoj vebi, obavezni smo da uvebamo bre prelaske iz jednog emotivnog stanja u drugo sve dok ne budemo mogli da ih doivimo sva, jedno za drugim, lako i sigurno kao to neki muziar izvlai celu oktavu tonova iz svog instrumenta, od najnieg do najvieg. Kad postignemo vetinu da prelazimo brzo kroz celu skalu ljudskih emocija - od najmranijeg oajanja do najvieg blaenstva - preduzimamo sledei korak. On se sastoji od doivljavanja suprotnih emotivnih stanja, jednog za drugim, a da se ne utroi vreme za promenu, prelazei iz duboke tuge odmah u najvie veselje. Ili, da uzmemo drugi primer, iz straha odmah u samopouzdanu hrabrost. Doputa nam se da vrimo ove vebe samo pod upravom naeg uitelja. One predstavljaju veliki napor za nae nerve. Potrebno nam je mnogo vremena da dostignemo taku u kojoj emo biti u stanju, uz pomo slika sna, da doivimo emotivna stanja ivo kao da su spoljni dogaaji u naim ivotima. Potrebno nam je jo due da budemo u stanju da iskusimo celu skalu emotivnih stanja od najnieg do naj193

Inicijacija vieg. Tek onda kad moemo da potpuno umirimo nerve posle ovih vebi, zadravajui ih u stanju smirenosti preko celog dana, dozvoljeno nam je da upranjavamo najtee vebe doivljavanja dijametralno suprotnih emocija a da ne utroimo vreme prelazei iz jednog u drugo. Cilj ovih vebi je da nas uini nezavisnim i od spoljnih dogaaja i od sopstvenih linih raspoloenja, tako nas osposobljavajui da sami odredimo svoja raspoloenja i zadrimo emotivnu ravnoteu bez obzira ta da se desi. Uimo se stalnom unutranjem oprezu i prisutnosti duha. Ljudi veruju da uvek mora da postoji neki razlog da bi bili radosni ili sreni. Kroz vebe sa slikama sna mi prvo zamiljamo da imamo razloga da budemo u jednom ili drugom raspoloenju. Tako uimo da kontroliemo same razloge! Meutim, kako u stvari nemamo neki razlog, moramo da ga zamislimo sami. Potom dolazi sledea stepenica doivljavanja emotivnog stanja samog po sebi, bez razloga, bez prethodnog zamiljanja neke situacije koja bi izazvala da se doivi neko raspoloenje. Posle dugog ponavljanja, kad postanemo potpuno veti u ovim vebanjima, otkrivamo da smo uvek zamiljali da imamo neki razlog da budemo "tuni" ili "radosni", "potiteni" ili "puni ivota", itd. Preko ovih vebi mi tako postajemo ubeeni da dogaaji i deavanja u naim ivotima ne smeju da imaju nikakvog uticaja na nas. Otkrivamo da se svako stanje svesti budi - i moe jedino da se probudi - u nama samima. Jedan isti dogaaj moe da natera jednu osobu na smeh, drugu na suze, dok trea ostaje potpuno ravnoduna; sve to zato to svako samo projektuje spolja svoj sopstveni unutranji stav, i samo taj unutranji stav izaziva nau reakciju, a ne sami spoljni dogaaji. Kao krajnji rezultat uenik mora da stekne sposobnost da zadri, spokojan i nepokolebljiv, emotivni mir u svakoj prilici, i da ga nikad ne izgubi ni pod kakvim okolnostima. Ove vebe nas takoe ue da ta god da se dogodi na zemlji to je samo prelazna slika sna koju mi sami projektujemo u vremenu i prostoru. To treba da shvatimo ozbiljno samo ukoliko doprinosi naem iskustvu. Ali potrebno je mnogo, mnogo vremena da se dosegne ovaj nivo sposobnosti! Moramo da drimo sebe pod najstroom prismotrom, nikad ne smemo da se zaboravimo ni za trenutak, moramo uvek da budemo budni i svesni, uvek analizirajui svako oseanje, svaku misao, da bismo utvrdili u kom sloju sebe je ono zaeto. A sve to nije neto to se naui od danas do sutra! 194

Godine pripreme Kao dodatak ovoj dugotrajnoj duhovnoj obuci, takoe moramo da upranjavamo isto mentalne vebe koncentracije. Njih mi odreuje Ima. Posle grupnih vebi on me vodi u miran kutak vrta i objanjava mi ta znai koncentracija. Ne smem da dopustim da mi misli lutaju bez cilja. Naprotiv, moram sebi da zapovedim da se skoncentriem samo na jedan odreeni pojam. Moram da misli saberem u jednoj taki, dajui im centripetalni pre nego centrifugalni pravac. Ima mi daje reenicu na koju treba da se skoncentriem. Kad uspem da se skoncentriem na nju, treba da odem i da mu to kaem. Onda me ostavlja samu. Ta reenica je: "Ja uvek ispoljavam boanstvo." Sedam i pokuavam da se skoncentriem na ovu reenicu. Ponavljam u mislima: "Ja uvek ispoljavam boanstvo," jedanput, dvaput, deset puta, sto puta... Ne mislim ni na ta drugo: "Ja uvek ispoljavam boanstvo...Ja uvek ispoljavam boanstvo... Ja uvek ispoljavam boanstvo..." Posle jednog sata idem kod Ime i kaem mu: "Ne mogu da se skoncentriem na tu reenicu. To je nemogue." "Nemogue?" pita on, "zato bi to bilo nemogue?" "Ti si mi rekao da koncentracija znai upraviti sve sile, sve misli na jednu taku, povlaei i drei zajedno sve sile intelekta i svesti. Ali kad se ja koncentriem na jednu reenicu, ne mogu da privuem sve sile svog uma u jednu jedinu taku. Reenica se sastoji od nekoliko rei. Te rei slede jedna drugu i u vremenu i u prostoru. To znai da ne mogu istovremeno da mislim na te rei u datom trenutku ve jedino jednu za drugom u vremenu i prostoru! I kad promislim reenicu do kraja, moram da skoim natrag na poetak i promiljam je ponovo do kraja. Zato je koncentracija na ovaj nain nemogua. Ili moram da skaem s kraja na poetak posle svake reenice, ovako Ja uvek ispoljavam boanstvo,

195

Inicijacija ili, ako zamislim reenicu u krunoj formi, proizilazi da e se moja koncentracija vrteti u krug,

ali to nije koncentracija!" Ima slua paljivo. Onda, sasvim zadovoljan, kae: "Vebala si ispravno! Otkrila si da je nemogue skoncentrisati se na rei. injenica da si na kraju zamislila da su rei u obliku kruga pokazuje da si se stvarno trudila da se koncentrie. Ali bez obzira koliko da pribliava rei, one i dalje obrazuju krug i nikad ih ne moe dovesti u centar. Otkrila si da bez obzira koliku silu primeni na njih da bi ih usmerila na centar, rei se odupiru toj sili tako da ih ne moe privui u centar. Ovaj princip otpornosti prema tome da se neto privue u centar je onaj koji koristimo pri graenju mostova. Mi gradimo u lukovima od kamena, ba kao to si ti sagradila krug od rei, a most ne pada u vodu zato to kamenovi vre pritisak jedan na drugi i kamenje ne poputa pod pritiskom. Zbog snage njihovog otpora, kamenovi dre ceo most. A ako tvoja koncentracija cilja na centar, spreena je u tome otporom rei i koncentracija je nemogua. Isto se deava ako pokua da se skoncentrie na jednu re. Re se sastoji od slova koja nikad ne mogu da se potpuno sakupe u jednoj taki." "Dakle, ta moram da uinim?" "Za sledeu vebu probaj da se skoncentrie na jedno slovo. Uzmi slovo "o", na primer," kae Ima i ostavlja me samu. Pokuavam. Sedei ponovo na travi, koncentriem se na !'o"... u mislima ponavljam slovo "o", govorei "o", "o", "o", "o", "o"... i dalje ne mislei ni na ta drugo sem na "o", "o", "o", "o", "o", "o", "o", "o"... dok iznenada ne nainim novo otkrie. Vraam se kod Ime i nasmejana mu kaem: "Ve sam zavrila." "Pa," pita on, "ta si otkrila?" 196

Godine pripreme "Da se " o " na koje sam se koncentrisaia iznenada pretvorilo u cev. Jedan dugaak tunel u obliku "o" u kome sam se stalno kretala napred. Ali ni to nije savrena koncentracija!" "Dobro," kae Ima. "To znai da si ve dosegla etvrtu dimenziju. Sad pokuaj opet s reenicom "Ja uvek ispoljavam boanstvo" i pokuaj opet. da se skoncentrie na to. Kako bi sad reila taj problem?" "ta bi trebalo da radim?" pitam. "ta bi ti uradila?" pita Ima sa svoje strane. Razmatram problem neko vreme i onda kaem: "Rei su odea, materijalna manifestacija znaenja. Ako elim da stignem u centar, moram da se okanem rei koje me ometaju i da se skoncentriem samo na znaenje reenice, bez rei, bez forme. Je li tako?" Ima se smei i kae: "Hajde da vidimo kako e uspeti. Idi i pokuaj. Onda se vrati." Idem natrag i koncentriem se na znaenje reenice: "Ja uvek ispoljavam boanstvo..." samo na znaenje... Onda se vraam kod Ime. On upravo zavrava raspravu s jednim drugim neofitom. Videi da ga ekam, upuuje mi aljiv pogled kao da ve zna koliko sam odmakla s mojom vebom koncentracije. "Dakle?" pita. "Ima, to je tako udno! Dok sam pokuavala da se skoncentriem samo na znaenje reenice, nisam vie mogla na njega da mislim, i ceo unutranji proces mi se preselio iz glave u grudi, tako da vie nisam o njemu mislila, nego ga oseala i doivljavala! U asu kad sam se skoncentrisala na znaenje ove reenice bez rei, sama sam postala to znaenje1. Ali onda ova reenica treba da se tumai drugaije, ne "Ja uvek ispoljavam boanstvo", nego mnogo tanije "Ja sam boanstvo koje se uvek ispoljava!" Dok govorim, Ima me gleda smeei se sve zadovoljniji i zadovoljniji. "Koncentrisala si se veoma dobro," kae on. "Veoma dobro! Otkrila si da koncentracija ne moe da bude neprekidno stanje, ve samo prelaz izmeu projektovanog sveta i bia. Kad usredsredi misli na neto, ne moe da se zaustavi samo na miljenju, jer te koncentracija vodi natrag tebi, i ti postaje ba ono na ta se koncentrie. Od razmiljanja napreduje kroz koncentraciju u stanje bivstva! Miljenje potpuno prestaje i mislilac postaje istovetan s onim to misli. Misliti neto znai projektovati neku misao spolja pomou intelekta, kao pomou ogledala, dakle iskoraiti iz sebe samog. Kroz koncentraciju
197

Inicijacija mi povlaimo natrag projekciju, i ono to se misli postaje ponovo istovetno s misliocem, sa samom osobom. Dva inioca se udruuju u savrenom jedinstvu. Ono to se stvara vraa se u stvoritelja! Nastavi da veba i doivljavae taj proces sa sve veom jasnoom. Evo ti nove vebe. Voli da sedi ispod ove palme. Koncentrii se na to." I sa tim Ima odlazi. Ponovo sedam i gledam u palmino drvo, usredsreujui misli na ovo drvo, ni na ta drugo... Prolaze sati i dolazi vee. Moram da idem kui. Menu me eka napolju i mi idemo kui zajedno. Sledeeg jutra ponovo sam u vrtu hrama, i posle naih grupnih vebi ponovo zauzimam svoje mesto pod palminim drvetom, koncentriui se na njega. Kad sam zapoela ovu vebu, svakojake druge nebitne misli su me uznemiravale. Iznenada sam se setila ta mi je Menu rekla prethodne veeri - opazila sam pticu gore u paprati - onda mi je komarac zujao oko uiju - onda sam se setila drskosti Kancelara Ru-Kaa i osetila ljutnju. Ali sam rasterala sve strane misli kako su se pojavljivale u meni i koncentrisala se samo na palmino drvo. Sad bolje napredujem. Misli ne mogu vie da dou do mene i da me stvarno uznemire. Ranije sam jo uvek bila u svetu misli - meu mislima. Moje misli su bile u stanju da me guraju tamo amo. Ali nisam dopustila da budem gurana. Ostala sam upravo gde sam, s palminim drvetom, klizei polako i skoro neprimetno sve dalje i dalje u sebe gde misli ne mogu vie da me prate i da me uznemiravaju. Tu i tamo neka misao nailazi nenadano, uunjavi se kroz moj razum kao neki umorni putnik. Sa svog sigurnog poloaja posmatram tu zalutalu, umornu misao koja se bori, ali se ne trudim oko nje... Mislim na palmino drvo... polako palmino drvo ispunjava celo moje bie. Prolaze dani, moda i nedelje, ne znam. Ne znam vie nita to se dogaa u mom spoljnjem svetu, jer se koncentriem na palmino drvo celokupnom svojom panjom. Onda mi se iznenada pojavljuje udno oseanje da vie ne gledam u drvo spolja ve iznutra. Svakako, ja i dalje zapaam njegovu spoljnu formu svojim oima, ali poinjem, u rastuoj meri, da vidim i doivljavam unutranje bie, nadahnjujui, stvaralaki princip palme... da ga vidim, da ga doivljavam, DA BUDEM ONO! I najzad dolazi trenutak kad iznenada postajem svesna injenice da palma nije vie izvan mene - ne! - ona nikad nije bila izvan - bilo 198

Godine pripreme je to samo pogreno shvatanje s moje strane -palmino drvo je u meni i ja u njemu -ja sama sam palmino drvo! Ne znam koliko sam dugo bila tako u sebi. ak ne znam ni ta znai vreme. "Tamo", u stanju u kome sam, predstava o vremenu je nepoznata. A ne mogu da objasnim ni ta je to "tamo". Ali, iznenada, neka sila me povlai natrag, polako, u moju linu svest, i ja primeujem da Ima stoji preda mnom. Susreem se s njegovim nenim pogledom. On seda kraj mene na meku travu, eka strpljivo dok ponovo ne doem sebi, onda me gleda upitno. Pokuavam jedanput, dvaput da progovorim, ali ne uspevam odmah. Govor izgleda da je postao potpuno suvian. Najzad se moja ivost ponovo budi i moja volja ponovo deluje. Nervi mog grkljana pokreu moje glasne ice i ja opet mogu da proizvedeni zvuke. "Oh, Ima," kaem ozbiljno, tiho, i iznenaena zvukom sopstvenog glasa, 'ja sam postala palmino drvo - ili, jo bolje, otkrila sam da je palmino drvo uvek bilo ja! Samo ja to nisam shvatala!" Ima klima svojom aneoski lepom glavom i blista od radosti. "Divno napreduje! Tako sam srean - tako srean! Napreduje bre no iko za tako kratko vreme. Ako poloi sve druge svoje pripremne testove isto tako brzo, uskoro e biti spremna za inicijaciju!" Radosno se gledamo u tiini. Dok mu gledam u oi oseam ak jo dublje kako je isto bie Ima i kakvom ogromnom snagom zrai. Gde god da je on, vazduh je istiji. Onda mi on prua ruku i mi ustajemo. Vreme mi je da idem kui. Poto sam otila na spavanje te noi i ve leim u krevetu, Menu kleknu na kolena kraj mene i pita: "ta sad radite u hramu?" "Radimo vebe." "Kai mi kakve vebe?" S punom ozbiljnou odgovaram: "Pa, moja poslednjaveba bila je da razmiljam toliko dugo o drvetu palme da sam na posletku otkrila da sam ja sama palmino drvo!" Menu me gleda zapanjeno. "ta si otkrila? - ta si ti?" pita ona. "Palmino drvo," ponavljam ja. "Ti, palmino drvo?" pita ona razrogaenih oiju. "Da, da, Menu, ali pusti me na miru, hou da spavam." Onda Menu poinje tako jako da se smeje da se valja po podu a suze joj teku niz obraze: 199

inicijacija "Ha, ha, dakle ti si drvo palme? Gde ti je stablo, i gde ti je lie? Ha, ha, ha, znai nisi vie mlada devojka! Ha, ha, ha!" Na to se ja uspravljam u krevetu, povreenog ponosa, i odgovaram sa svim dostojanstvom kojim raspolaem: "Molim te, primi k znanju da ja nisam mlada devojka, ve zastupnica kraljice. Ja sam ena Faraona, razume li? I ako se bude rugala mojim vebama, nita vie neu da ti ispriam." Na to Menu poinje da plae. Prekrivajui mi ruke poljupcima, ona kae kroz suze: "Zar ti nisam rekla da e biti opasno da bude posveena? Ko zna, moda oni mogu zaista da te zaaraju i pretvore te u palmino drvo. Sad tako udno pria. Pazi se, molim te, pazi se! Dobro bi bilo da Faraon zna ta se dogaa!" Briui suze, Menu odlazi iz moje sobe sa zabrinutim izrazom lica. Ostajem sama s vrlo neprijatnim oseanjem da nije trebalo da priam Menu o svojim najdubljim, najsvetijim iskustvima. Sutradan, Ptahhotep me zove. Treba da ga vidim te veeri. On sedi na svom uobiajenom mestu i svojoj maloj sobi za primanje. Pogled mu je dubok kao to je nebo visoko. On zna sve. "Doi, mala moja keri," kae s osmehom. Prilazim mu s poverenjem. Uzima mi ruke u svoje, smei se i pita: "Zna li ta treba da bude tvoj sledei zadatak?" "Da, Oe, znam," odgovaram. "I ta je to?" "Da utim," odgovaram, smeei se i ja njemu samouvereno, uprkos oseanju krivice, jer znam da me on ne osuuje. On klima glavom. Razumemo se. Ne moram da se izvinjavam. On me poznaje bolje nego ja sama i zna s potpunom sigurnou da nisam postupala zlonamerno kad sam razgovarala s Menu o svetim stvarima koje su daleko iznad njenog nivoa razumevanja. Gledam u Ptahhotepove oi. On me vidi sa svim mojim nesavrenostima, ali takoe vidi moju reenost da nauim da ubudue utim. Onda me neno miluje po kosi. Klanjam se i odlazim. O! Koliko u esto stajati pred njim i morati da priznam da mi je jezik bio bri od pameti... da ponovo nisam uspela da budem u stanju da pruim dovoljno otpora osnovnom nagonu za komunikaciju koji je usaen u duu svakog oveka. Ali, ipak, s vremenom uim da se uvam i od te sile. Uim da drim svoj nagon za komunikacijom tako briljivo i potpuno pod kontrolom kao svog omiljenog lava, i kroz to stalno samoposma200

Godine pripreme tranje, postepeno gradim naviku da sluam iznutra, kad god elim neto da kaem, da bih bila sigurna da imam prava da to kaem. I dolazim do toga da prepoznajem dva bia u sebi: lini ego koji je uvek sklon da avrlja, bez kontrole, isto da bi komunicirao i privlaio panju na sopstvenu linost - i u pozadini svoje svesti vie ja koje obuzdava moj lini ego, govorei mu kad i ta treba da govori ili ini, a kad treba da ostane bez rei ili pasivan. Vano je obratiti panju na to vie ja i povinovati se njegovim nareenjima. Samo uti njegove naredbe nije dovoljno; svako to ini! Tokom ovog perioda, Ima mi zadaje da radim dalje vebe u koncentraciji poto se zavre grupne vebe u hramu. Sedimo zajedno u mom omiljenom kutku u vrtu hrama i Ima objanjava: "Sad zna iz iskustva ta je koncentracija. Ali ako posmatra sebe tokom koncentracije, zapazie da radei to prolazi kroz tri faze: intelektualnu, emocionalnu i duhovnu. Sva koncentracija poinje s intelektualnom fazom. Ti usmerava svoje misli na predmet svoje koncentracije i razmatra ta je taj predmet u stvari. U tom stadijumu ti koristi svoj intelekt zato to eli da razjasni misli i potrai sveukupno zadovoljavajuu definiciju koja izraava potpuno i jasno predmet tvoje koncentracije. im nade takvu definiciju, tvoj intelektualni rad je zavren, jer ti sad zna ta je ta stvar. Ne treba vie o tome da razmilja, jer kad zna ta je neto, vie ne umuje o tome. Miljenje je most izmeu neznanja i znanja. Kad znamo sve - kao Bog - nemamo dalju potrebu da razmiljamo. Bog je sveznajui. On sam je znanje, i njegovo znanje je savreno kao krug. O emu bi on razmiljao kad on sve zna ! Samo osobi koja je primorana da iri svoje znanje je potrebno da misli. Taj rad na irenju znanja sastoji se od miljenja. Kad je tvoje znanje koje se tie predmeta tvoje koncentracije potpuno, vri prelaz s miljenja na oseanje. To je druga faza koncentracije. Tvoja svest projektuje spolja preko tvog nervnog sistema sve karakteristike predmeta tvoje koncentracije, utiskujui ih na tvoje organe ula; tako ti ima oseaj da si ih doiveo. Svakim nervom i svakom kapi krvi osea predmet svoje koncentracije i kakav je on. Kad si temeljno doivela predmet svoje koncentracije pomou miljenja i oseanja, nastavlja s treom fazom, duhovnom koncentracijom. To znai da u svojoj svesti postaje istovetna s predmetom koncentracije. Vie ne misli o njemu, niti osea ta je to i kakvo je, ti si to!Mi to zovemo stanjem bivstva. U tom stanju ne mora vie da
201

Inicijacija misli o toj stvari, niti da je osea, jer si sama to postala. U tom stanju sve tvoje misli, sve tvoje rei, sva tvoja dela postaju ispoljavanja predmeta tvoje koncentracije. Ti si to iskusila s drvetom palme, ali uopte jo nisi vebala da posmatra sebe tokom te tri faze. Uzmimo drugi primer, recimo da sedi na obali reke i koncentrie se na vodu. Prvo razmilja ta je voda. Sea se da je voda tenost sainjena od jedinjenja dva gasa. Zna da moe biti topla ili hladna, da kad se dovoljno ohladi pretvara se u vrsto stanje, da ima boju i brojna druga svojstva. I misli po tim naelima sve dok tvoj intelekt potpuno ne pojmi ta je voda i ta ona znai. Sve je to intelektualna koncentracija. Onda ustane i ue u reku. Sad osea ta je reka i kakva je. Osea direktnim ulom da je voda tenost, da tee oko tvog tela, i osea njenu temperaturu bez merenja. Moe da prska okolo po vodi, pravi mala mrekanja ili ak velike talase svojim akama i rukama. To je koncentracija pomou oseanja. U potpunoj koncentraciji, meutim, dolazi trenutak kad prestaje da bude bie odvojeno od vode, ti se utapa i sjedinjuje s vodom, nema vie ljudsko telo - postala si voda. Sad vie ne treba da misli o vodi i njenim raznim svojstvima. A ne treba ni da osea ta je i kakva je voda. Naprotiv, ti sama si sada voda. Potpuna koncentracija znai postati istovetan s objektom koncentracije, biti to! U dve prethodne faze koncentracije ti si odvojena, dok u ovoj treoj i poslednjoj fazi -stanju bivstva - doivljava potpuno jedinstvo, zatim kao posledicu toga, potpuno razumevanje i potpuno prepoznavanje iznutra. Naravno, tvoje telo se nije pretvorilo u vodu, ali u svojoj svesti ti doivljava to stanje. Posmatraj ljude oko sebe. Primetie da neki stalno priaju o ljubavi i dobroti, slatko se smee izvetaenim osmesima, i pokuavaju da pokau drugima u svim moguim prilikama da su "ljubazni" i "dobri". Ali samo spolja! Oni nose masku ljubavi i dobrote; ali kad doe do postupaka, otkrivaju svoju sebinost -- zato to jesu sebini. Neki drugi ovek moda nikad ne govori o dobroti i nikad ne misli da eli da bude dobar; ipak, sve to misli, kae ili uradi izvire iz dobrote, jer on sam je dobrota! OVEK NE MISLI O TOME TA JE; NITI TO OSEA; PROSTO ZATO STOJE ONO TO JE! On ne mora da govori o tome; sve to misli, kae ili radi je izraavanje onog to on jeste, manifestacija njegovog sopstvenog bia!
202

Godine pripreme Sad dolazi najtei od svih zadataka: koncentrii se na sebe. Prvo razmiljaj i razmatraj ta si, onda oseaj ta si, i najzad mora da bude ono to si! Da bi postala svesna ovde, na zemlji, morala si da napusti pravu sebe i ue u svoj intelekt i oseanja. Do sada si bila u stanju samo da misli i osea ta si, ali jo nikad nisi bila u stanju da bude ono to si! Posmatraj ljude oko sebe i videe da oni nisu istinski oni sami. Naprotiv, oni se uvek poistoveuju s mislima, oseanjima i ulogama koje igraju ovde, na zemlji. Oni su "ispali" iz sebe samih i postali oni koji se pretvaraju, ljudi koji ive u svetu privida. Samo u oima veoma male dece moe i dalje da vidi iskru, svetlost pravog bia. Kako se njegov intelekt budi, dete poinje da se poistoveuje sa svojom spoljnom osobom, postajui sve udaljenije od svog boanskog, istinskog sebe. I celo vreme ovek, kako mi mislimo o njemu, je samo maska kroz koju istinsko ja - veliko nevidljivi jedan - gleda na svet. ovek ne moe da bude vie no instrument za ispoljavanje sebe. Ali ljudi postaju tako vezani za svoju masku da vie ne mogu da je se oslobode. Istinsko ja je kralj i gospodar, ovek je samo njegov sluga. Ali sinovi ljudi su napustili svoje ja i, silazei s prestola, poistovetili se sa svojom maskom, sa svojm osobom. Oni slugu pretvaraju u kralja i odvajaju se od svog istinskog bia. Oni teraju svoje vie ja u izgnanstvo, u nesvesno. Intelekt izaziva to odvajanje, a uz pomo vebi koncentracije i namernog napora da se postane svestan i budan, intelekt moe biti instrument kojim se mi izbavljamo od ove razdvojenosti i vraamo svom pravom ja. U prolosti ti si se koncentrisala na razne stvari. Od sad pa nadalje, tvoj jedan jedini zadatak je da se koncentrie na sebe, napredujui kroz tri faze koncentracije dok ne postigne potpuno poistovecnje sa svojim sopstvenim istinskim ja, dok zaista ne bude svoje ja. Tvoj je zadatak da dosegne stanje bia koje jedino moe da se opie , u prvom licu, kao "ja sam ono to sam". Ali, pazi! Nije dovoljno da misli ta si, niti da osea ta si; mora da bude ta si u svom sopstvenom istinskom unutranjem ja! To je tvoj zadatak u koncentraciji do tvoje incijacije." I tako sam ula u dug period svog ivota u kome sam se posvetila ovim dvoma zadacima: nauiti da uem moje sopstveno istinsko ja, i nauiti da utim.

203

Kad sam napredovala do take kad sam prilino dobro ovladala vetinom da utim, stajem pred Ptahhotepa ponovo jedne veeri, i on me pita: "ta si nauila tokom svojih napora da uti? Da li si nauila samo vetinu da uti?" "Ne, Oe, to je bilo prosto nemogue. Dok sam se borila s utanjem, istovremeno sam morala da se borim sa govorom. Do iste mere do koje sam ovladala utanjem takoe sam ovladala govorom. To je zato to utanje znai ne govoriti, a govoriti znai ne utati. Ja nisam bila u stanju da razdvojim te dve stvari. Otkrila sam da su utanje i govor dve razliite strane iste celine, kao dve strane novia." "Tako je," kae Ptahhotep. Onda ustaje i vodi me do jednog od velikih belih kamenih blokova od kojih su zidovi sobe nainjeni. Pokazujui na glatku, belu povrinu kamena, pita: "ta vidi na ovoj beloj povrini?" "Nita," odgovaram ja. "A ta bih mogao da nacrtam na njemu?" "Sve." "Sad," kae Ptahhotep, "to Nita dakle sadri Sve. U tom stanju oba zajedno stvaraju savrenu celinu. U okviru te celine neto moe da postane prepoznatljivo samo ako postane odvojeno i posebno od celine. Sad posmatraj kako crtam, zelenom bojom, oblik lista na ovoj povrini. Oblik lista je ve bio tu, na ovoj kamenoj povrini, pre no to sam ga nacrtao, ali ti nisi mogla da ga prepozna, jer su pozitivni oblik lista i negativna priroda pozadine i dalje mirovali jedno u drugom. Oni su bili potpuno istovetni. Oblik lista nije jo bio izdvojen iz Svega to je sadrano u tom Nita. Kad se list pojavio na zidu, on je postao izdvojen iz Svega, i stoga prepoznatljiv. 204

Drvo poznavanja dobra i zla I zapamti neto veoma vano: injenica da se ovaj list pojavljuje u zelenoj boji znai da je on ostavio za sobom u Svemu svoj oblik u komplementarnoj boji, u ovom sluaju crvenoj, kao svoju nevidljivu, negativnu sliku. ta god da vidi kad gleda oko sebe je prepoznatljivo samo zato to se izdvojilo od svoje komplementarne polovine i ona je zaostala u nevidljivom, neispoljenom stanju. Ti moe da stekne znanje samo kroz poreenje dve strane, pozitivne i negativne, koje su postale izdvojene jedna od druge. Dok su ove dve strane zajedno, poivajui jedna u drugoj, ne moe nita da opazi niti prepozna. Posmatraj vidljivi svet. On je prepoznatljiv samo zato to se izdvojio iz celine u kojoj su Nita i Sve i dalje na miru jedan u drugom. Drugim reima, on se izdvojio iz apsolutne celine koju mi nazivamo Bog. Stvari u svetu oko nas su prepoznatljive samo zato to se pozitiv pojavljuje nezavisno od negativa i mi moemo da ih uporedimo. Opaanja ne bi bilo ukoliko celina ne bi bila podeljena na dve polovine - jedne od njih ispaljene i druge, njenog odraza i komplementarne polovine, neispoljene - tako da obe postaju prepoznatljive kroz poreenje! Sad poi za mnom." Ptahhotep me vodi u drugu odaju gde postavlja jednu malu figurinu na jedan veliki sto ispred belog zida. Onda stavlja dve male svetiljke iza figurine, jednu s desne i drugu s leve strane, tako da se dve senke male statue pojavljuju na zidu. Onda Ptahhotep podie jedan providan crveni disk i dri ga ispred svetiljke desno. Na moje veliko iznenaenje vidim da je senka s desne strane na zidu crvena, dok je ona s leve strane zelena. "Kako se ovo deava, Oe moje Due?" pitam zapanjeno, "Razmisli za trenutak i nai e i sama objanjenje," kae Ptahhotep. utim neko vreme i koncentriem se dok ne doivim reenje. Onda objanjavam: "Statueta zarava crvenu boju dok se crveno svetlo projektuje ka zidu, i dozvoljava samo komplementarnoj zelenoj boji da se pojavi na zidu. Zato se zelena senka pojavljuje s druge strane. S druge strane, statueta zadrava svu svetlost od druge svetiljke, i tako senka na ovoj strani zida izgleda da se pretvorila u crvenu'' "Sasvim tano," kae Ptahhotep "Vidi da dve komplementarne boje ne mogu da postoje jedna bez druge, isto kao to utanje ne moe da postoji bez prianja. ta god da vidi od stvari u svetu oko sebe, znaj da njihova komplementarna suprotnost zaostaje u neis205

Inicijacija poljenom stanju. Kad govori, negativna strana govorenja, utanje, zaostaje neispoljena. A kad uti, pozitivna strana utanja, govorenje, ostaje neispoljena. Kad se stvara planina, njena komplementarna polovina, dolina, takoe mora da se stvori. Kako bi bila mogua planina bez doline, ili dolina bez planine? Nita nikad ne moe da se ispolji i postane prepoznatljivo ukoliko njegova suprotnost - njena komplementarna polovina - nije istovremeno prisutna neispoljena! Kad se ispolji neto pozitivno, negativno ostane neispoljeno, i obrnuto, kad se ispoljava neto negativno, pozitiv je neispoljen. Gde god se neto pojavljuje, njegova komplementarna polovina mora takoe da bude prisutna, mada u neispoljenom stanju. To dvoje su vezani za sva vremena i venost. I tako vidi da je izdvajanje u stvari jedno samo naizgled, jer dve komplementarne polovine, ak i kad su razdvojene i ispale iz svejedinstva ne mogu nikad da pobegnu jedna od druge. Neraskidivo boansko jedinstvo stoga se ispoljava uvek i svuda; jer ak i u tom naizgled razdvajanju, ono nastavlja da bude aktivno svuda kao sveprisutna privlana sila izmeu pozitivnog i negativnog. I pozitivno i negativno tei da se vrati svom prvobitnom stanju, boanskom jedinstvu. ak iako se neto pojavljuje u vidljivom svetu, ono ne moe da se otcepi trajno iz boanske celine; jednom, ranije ili kasnije, ujedinie se sa svojom komplementarnom polovinom i vratiti se boanskoj celini. Sila koja prebiva u svemu to postoji i privlai svaku stvorenu formu natrag u prvobitnu celinu je ono to zovemo Bog. "Sve stvoreno - vidljivi svet oko nas -je kao drvo. S desne strane ono raa pozitiv - dobar plod, a s leve negativ - rav plod. Ali obe strane pripadaju istom drvetu i potiu iz iste celine. I dobro i zlo su iznikli tek kroz izdvajanje iz jedinstva koje samo po sebi nije ni dobro ni zlo ve boansko. Samo kroz izdvajanje je mogue da se postigne poznavanje i znanje. Prema tome prepoznatljiv svet mora da se sastoji od dobra i zla. Kad to ne bi bilo tako, on ne bi bio prepoznatljiv i ne bi mogao uopte da postoji. Celokupno stvaranje je drvo znanja dobra i zla! Ali stvoritelj Bog - nije polovina koja je otpala od jedinstva, ostala izdvojena od njih i prema tome prepoznatljiva; naprotiv, sam Bog je celina. On stoji iznad svih stvorenih oblika koji su otpali iz celine. Upravo u samom sebi on ima savreno jedinstvo. On je Nita iz ega se Sve pojavljuje i ispoljava, ali u njemu nita i sve sainjava naraskidivu, boansku celinu. 206

Drvo poznavanja dobra i zla Tvorevina uvek znai polovinu celine... polovine koja je ispala iz jedinstva i koja je postala prepoznatljiva kroz poreenja, dok je njena komplementarna polovina ostala, neispoljena. Zato se nikada ne moe pronai i nikada prepoznati Bog -stvoritelj - u svetu stvorenog, prosto zato to Bog nema komplementarnu polovinu sa kojom bi mogao da se uporedi. Naprosto nema mogunosti da se on poredi, i tako nema mogunosti da se on prepozna. - Moe se samo BITI BOG! Sluaj, dete moje: postoji samo jedno veno bie - samo jedan Bog. U svemu ivom ivi to jedno jedino bie, ivi taj jedan jedini Bog. Bog je nerazdvojivo jedinstvo, on je prisutan svuda, on ispunjava celokupnu vasionu. Cela vasiona ivi zato to je Bog oivljava svojim venim biem! Otuda je Bog kao drvo ivota koje daje svoje sopstveno bie stvorenom, prepoznatljivom svetu koji je postao izdvojen od svoje komplementarne polovine, drugim reima, koje daje ivot drvetu poznavanja dobra i zla. Ovo drvo poznavanja dobra i zla - na stvoreni svet - je iv samo zato to drvo ivota - Bog - uliva svoj sopstveni ivot u njegove vene - ivi u njemu! Materijalni svet je kao drvo smrti: drvo poznavanja dobra i zla, a Bog koji prebiva u njemu je drvo ivota koje ivi u svemu to je stvoreno. Bog je jedan i jedini. Ovaj jedan jedini Bog je ja, najskrovitije bie u svim biima. Bog je svuda prisutan, i poto dve stvari ne mogu da zauzimaju isti prostor u isto vreme i nita ne moe da istisne Boga ni sa kog mesta u vasioni, samo jedan te isti Bog moe da bude prisutan svuda kao ja u svakom stvorenom obliku. Bog je nerazdvojivo jedinstvo. Sva bia, sve biljke, ivotinje, sam ovek, su plodovi na drvetu poznavanja dobra i zla; svi su ivi zato to ivotna struja sa drveta ivota tee kroz njihove vene, to jest, zato to drvo ivota ivi u njima. A to znai i u tebi, erkice! - Tvoje telo je takoe plod i na drvetu smrti, na drvetu poznavanja dobra i zla, i nema samostalnog ivota. Ali u tebi ivi drvo ivota, jer tvoje ja je takoe jedna granica na boanskom velikom drvetu ivota, i ti si iva samo zato to Bog ivi kao tvoje ja u tebi i tvom telu, odravajui tvoju linost u ivotu. Zahvaljujui tome to si roena u svom telu postala si prepoznatljivo bie. Izdvojila si svoju svest iz velikog sve ili nita - iz Boga, od sopstvenog istinskog ja. Ispala si iz boanskog, rajskog, prvobitnog stanja - u kome su sve mogunosti ispoljavanja, ukljuujui sve biljke, sve ivotinje i samog oveka, jo uvek u okviru sveobuhvatnog jedinstva - u svet mnogih oblika i raznolikosti. Postala
207

Inicijacija si ispoljenje, stvoreni oblik. Shodno tome, sve to si ti ovde, na zemaljskoj ravni, samo je prepoznatljiva polovina celine, sainjene od dobra i zla. I poto ti je svest smetena u telo, probudila si se u tom telu, naime, tvoja svest je postala istovetna s telom. Jesti od neeg znai postati istovetan s tim; jer ono to jede je ono od ega se sastoji, ono to e biti. Preko poistoveivanja sebe s tvojim telom, tvoja svest je - simbolino -jela od drveta poznavanja dobra i zla i iz istog razloga postala podanik kraljevstva smrti. Ali sad sasluaj dobre vesti: tvoje telo je rezultat odvajanja; ono je samo vidljiva polovina tvog sopstvenog istinskog ja. Druga polovina je ostala u neispoljenom, nesvesnom delu tvog bia. Ujedinjujui te dve komplementarne polovine, moe da se vrati boanskom jedinstvu! Nemogue je doiveti to jedinstvo fiziki, to jest, uiniti takoe tvoju nevidljivu nesvesnost vidljivom i fizikom, i ujediniti dve polovine. Jer jedna svest ne moe da oivljava dva tela. Pokuati da se iskusi jedinstvo na ovaj nain bi znailo smrt. Zbog same injenice da je telo postalo vidljivo i prepoznatljivo zato to se izdvojilo iz svoje komplementarne polovine, ponovno ujedinjenje na ovaj nain bi moralo da podrazumeva smrt tela. Ipak, ti i dalje moe da doivi, u telu, ovo boansko ujedinjenje sa svojom komplementarnom polovinom: u stanju svesnosti! Moe da proiri svoju svest dok ne uini nesvesni deo sebe potpuno svesnim, dok svesno ne doivi neispoljenu, nevidljivu polovinu sebe, i na taj nain postigne boansko jedinstvo u svojoj svesti. ak i dok tvoje telo ostaje u vidljivom svetu stvorenog, moe da stopi svoju svest sa svojim sopstvenim istinskim ja, iz kog si se izdvojila, tako stvarajui savreno jedinstvo. Na taj nain, upravo ovde u ovoj zemaljskoj egzistenciji, moe da doivi blaenstvo - doivi Boga - da bude Bog. Ovo stremljenje za ponovnim ujedinjenjem postoji u svemu to je stvoreno. Svako bie traga za svojom komplementarnom polovinom da bi se sa njom ponovo ujedinilo. Pozitivni - muki oblici trae negativne - enske oblike, i obrnuto. Ova tenja od strane pozitivne i negativne sile ak sainjava osnovnu stukturu materije. U stvarnosti, ne bi moglo da bude nikakve materije bez ove tenje; jer ovo stremljenje ka jedinstvu - ka stanju da se bude Bog - sainjava privlanu silu izmeu pozitivnih i negativnih sila, i ceo svet je sagraen na tom stremljenju da se dostigne boansko, praiskonsko stanje. Samo ovo stremljenje je izvor sve sile u ispoljenom svetu. Priroda ga koristi i, projektovano u telo, ono je osnova seksualne moi. 208

Drvo poznavanja dobra i zla Dokle god neko bie trai svoju komplementarnu polovinu izvan sebe, u stvorenom, prepoznatljivom svetu, ono nikad nee nai jedinstvo, prosto zato to njegova komplementarna polovina nije izvan njega, ispaljena, odvojena od njega samog, ve naprotiv, neodvojena od njega samog, u njegovom sopstvenom neispoljenom delu, u njegovom nesvesnom! Nijedno bie ne bi moglo da postoji kad ne bi imalo svoju drugu polovinu u neispoljenom. Uzmi na primer sebe, mala moja keri. Suprotno od svega to jesi i to ispoljava u svom svesnom delu sadrano je u tvom nesvesnom delu koji ipak pripada tebi, i koji si ti isto toliko koliko si i tvoj svesni, ispoljeni deo. Ti ne nalazi svoju komplementarnu polovinu izvan sebe - u oveku od krvi i mesa, na primer, nego u nesvesnom delu tvog istinskog ja. Kad ujedini u svojoj svesnosti dve polovine sebe, nala si put kojim se vraa u beskrajno sve i nita, postala si ponovo istovetna s Bogom! Preko ovog ujedinjenja koje se odigrava u tvojoj svesti, vena enja tvog ispoljenog bia prestaje zato to je ono nalo svoju komplementarnu polovinu i stopilo se u jedinstvo s njom; i iz tog razloga seksualna udnja tvog tela takoe nestaje jednom zauvek. Ti postaje potpuna u samoj sebi. Upravo ovde, u ovom fizikom postojanju, doivljava boansko stanje: besmrtnost, blaenstvo ispunjenje! I budui da jedno isto, individualno bie ivi u svim biima, istovremeno postaje istovetna s istinskim ja svakog bia kad se probudi u svom sopstvenom istinskom ja. Postii e jedinstvo s Bogom i istovremeno jedinstvo s celokupnom vasionom. Uzdignue svoju svest iz svog tela, iz svog linog bia, i doiveti sveobuhvatajuu kosmiku svest. Oseae sebe kao "ja" - svoju pravu prirodu - u svakom biu, u celoj vasioni, u Bogu. To znai da e ponovo jesti od ploda sa drveta ivota! Onda e se preseliti iz sveta posledica u svet uzroka, iz kraljevstva prolaznog u kraljevstvo venog, iz stvorenog u stvaralako, iz kraljevstva smrti u kraljevstvo ivota. Ukratko, postii e vaskrsnue u venom biu. A to je inicijacija!" Ptahhotep prestaje da govori. Ali ja vidim to boansko jedinstvo iskazano u nedokuivim dubinama njegovih nebeskih oiju. Beskrajna srea, spokoj i mir zrae iz njegovih oiju u moju duu. U njegovom pogledu vidim ispunjenje istine. On me blagosilja i odlazi.

209

Sutradan uvee nalazim se ponovo pred Ptahhotepom. "Dolo je vreme," kae on, "da proui i uveba dvanaest parova suprotnosti kao svoju sledeu vebu. Pri inicijaciji bie ispitivana u vezi s njima. Zato paljivo sluaj i nastoj da zapamti ta ti sad govorim: Ba kao to su utanje i govorenje dva komplementarna ispoljenja iste sile, isto tako ima dvanaest parova suprotnosti koje mora da naui da kontrolie. Od sad e provoditi u hramu samo jutro i zatim se vraati u palatu. I mora da ugrabi svaku priliku da bude meu ljudima to je mogue vie, jer je daleko lake ovladati svakim od ovih parova suprotnosti kad si u hramu, nego kad si u palati. Ovde sree samo ljude kao to si ti, neofite, koji streme da dostignu boansko jedinstvo, kao i svetenike i svetenice koji ve ive u boanskom jedinstvu. A u svetu svakodnevnog podlona si svakojakim iskuenjima. Sree se s ljudima koji su robovi svoga tela, i takvi ljudi pokuavaju da i na tebe utiu. Opasnost da poklekne je mnogo vea. Ako moe da ovlada svim karakteristikama i svojstvima kojih ima irom sveta, bie u stanju da poloi testove inicijacije. Tih dvanaest parova suprotnih karakteristika su: utanje prijemivost poslunost poniznost brzina munje prihvatati sve 210 prianje otpornost prema uticajima vladanje samopouzdanje obazrivost biti u stanju da se pravi razlika

Dvanaest parova blizanakih karakteristika sposobnost za borbu opreznost ne posedovati nita nemati nikakvih veza prezir prema smrti ravnodunost mir hrabrost upravljati svime privrenost potovanje prema ivotu ljubav

Zemlja sad prolazi kroz jedan dug period u kome e samoivi ljudi kojima gospodari telo postepeno preuzeti vladajuu mo. Ali ti ve zna da kad se iskau negativne sile, pozitivne sile moraju takoe da budu prisutne, mada u neispoljenom stanju. Tokom tog mranog perioda zemlje, Sinovi Boga koji ispoljavaju boanske zakone nesebinosti e postepeno naputati zemaljsku ravan, povlaei se u duhovnu ravan neispoljenog. Meutim, oni e nastaviti da deluju u ljudskom podsvesnom, jer e u stvari biti nesvesnost oveanstva i ispoljavati se u duama ljudi koji sazrcvaju kao enja za osloboenjem i spasenjem. Na zemlji, megalomanija izvesnih osoba, zajedno sa nezadovoljstvom porobljenih masa, dovee do ljutih i sve ljuih bitaka tokom hiljada godina. Mnogo milenijuma stalnih borbi i svaa i vladavine pohlepe, tatine, zavisti, osvetoljubivosti, mrnje i drugih ivotinjskih odlika bi zbrisalo sa lica zemlje sve to je dobro i istinito i lepo kad ne bi bilo boanskog provienja i grupe duhovno ujedinjenih ljudi - pod vodstvom Sinova Boga koji deluju na duhovnoj ravni - koji e sauvati nae tajno znanje da ne padne u zaborav. Zemlja kao i svaka druga planeta -je pod vodstvom jedne uzviene duhovne moi, a ta mo se manifestuje preko Sinova Boga na nain koji je prilagoen ljudima koji su u pitanju. Ona se ispoljava preko grupe upuenih, posveenih ljudi koji su kroz svoj razvoj postali jednaki Sinovima Boga. Oni su saradnici u velikom boanskom planu spaavanja zemlje od mraka, izolacije i vladavine materijalistikih i paklenih sila. Svaki posveenik uestvuje u ovom poslu, a kako e i ti biti posveena, to znai i ti. Da bi ovek bio koristan saradnik u tom velikom planu, mora da ovlada celom skalom parova suprotnosti. I ti takode, za svoju inicijaciju, morae da poloi ispit iz njih. Ovladavanje tim svojstvima znai koristiti ih u pravo vreme i na pravom mestu. Isto svojstvo koje je boansko u pravo vreme i na pravom mestu je satanski zlo u pogreno vreme i na pogrenom mestu.To
211

Inicijacija je zato to Bog stvara samo ono stoje dobro, lepo i istinito. Ne postoje loe osobine kao takve, niti loe sile, ve samo pogreno koriene osobine i pogreno primenjene sile! Ve si otkrila ta znai govoriti ili utati u pravo vreme i na pravom mestu. utati je savreno boanski i donosi blagoslov svima kojih se to tie, ako to inimo gde i kad treba. Ali, s druge strane, ako utimo na mestu i u vreme kad treba da dignemo glas - kao na primer kad bismo mogli da spasemo neku osobu od velike opasnosti samo jednom reju - nae utanje postaje satansko. A ako govorimo na pogrenom mestu i u pogreno vreme, boanski dar govora se pretvara u satansko brbljanje i ogovaranje. U sledeim blizanakim parovima suprotnosti, prijemivost je boanska ako smo prijemivi i otvoreni prema svemu to je uzvieno i lepo, dobro i istinito, to jest, ako smo prijemivi za Boju volju i putamo Ga da deluje u nama. S druge strane, prijemivost, ili primljivost, je katastrofalna ako postane beskimenjaki nedostatak karaktera i pokoravanje uticaju. Sposobnost da se odupre uticaju znai sposobnost da se prui nepopustljiv otpor svim niskim pobudama. Ali ako mi takoe pruimo otpor viim silama, odmah pretvaramo svoju boansku osobinu otpora prema uticajima u satansku vrstu samoizolacije. Dunost je svakog saradnika u velikom boanskom planu da prui potpunu poslunost Bojoj volji. Ta volja moe da se ispolji direktno kroz tebe ili kroz druge ljude. Moe da prepozna Boju volju kad temeljno ispita sve to se od tebe trai da bi bila sigurna da je to u saglasnosti s tvojim najdubljim uverenjem. Bog nam se obraa kroz nae najdublje uverenje i mi mu moramo pruiti apsolutnu poslunost. Naprotiv, sluati nekoga protiv svog uverenja, isto iz kukaviluka, straha, materijalne koristi ili samo u elji da se bude "dobar" - t o je iz niskih, linih razloga, to je servilnost i to je satansko. Vladati znai podariti neukim i slabim ljudima neto od vladareve sopstvene snage volje. Univerzalna ljubav, ujedinjujui sve sile koje deluju u ljudima, treba da vodi ljude prema optem blagostanju, bez naruavanja njihovih prava na samoopredeljenje. Svaki vladar koji, bez ljubavi i iz sebinih pobuda, namee svoju volju drugima i kri njihova prava na samoopredeljenje pretvara boju aktivnost vladanja u satansku tiraniju. Poniznost je ono to moramo da oseamo prema boanskom, prema viem ja koje nas oivljava. Mora shvatiti da sva dobra, lepa i
212

Dvanaest parova blizanakih karakteristika istinita svojstva pripadaju njemu, da je tvoja linost instrument za ispoljavanje boanstva, a sama po sebi i bez boanstva ona predstavlja samo jednu praznu ljuturu. Treba da prepozna u sebi isto boanstvo, isto veno bie koje se manifestuje irom vasione, i mora sebe podrediti skrueno tom boanstvu. Ali nikad ne sme postati podreen zemaljskim ili podzemnim silama ili se klanjati pred zemaljskim oblicima; jer to bi znailo preobraziti boansku poniznost u slabo, kukaviko, satansko samo-ponienje, i inei to povredila bi boanstvo koje te oivljava svojim sopstvenim venim biem. Ako eli da dobro slui u oviru velikog boanskog plana za spasenje sveta, nikad ne sme da zaboravi da ne ivi i ne radi svojom sopstvenom snagom. Sva mo dolazi od Boga, a sve moi koje ispoljava dolaze ti iz tvog vieg sebe - iz Boga. Stalno pamti da je tvoja linost kao takva jedno imaginarno bie. Tvoje pravo bie -jedina, vena realnost u tebi - je Bog! Zato samopouzdanje znai imati poverenja u Boga koji prebiva u tvom srcu, a ne u fantomskom biu tvoje linosti kao takve. Boansko samopouzdanje je nuno za svaku stvaralaku delatnost i predstavlja unutranje jedinstvo s Bogom. Ali kad neki ovek zamilja da su njegovi kvaliteti i moi njegovi sopstveni, a ne boji, on pretvara samopouzdanje u satanski lani ponos i drskost. Da bi bila saradnik u okviru velikog boanskog plana mora takoe da bude u stanju da donosi odluke brzinom munje. Mora da naui da momentalno, bez oklevanja, izabere najbolju od velikog broja razliitih mogunosti. Mogu da se pojave situacije u kojima samo jedan trenutak odlaganja moe da znai proputanje jedinstvene, neponovljive prilike. Kad moe da deluje u trenutku, s potpunom koncentracijom i prisutnou duha koji stoji iznad i izvan svakog pojma o vremenu, tvoja mo da odluuje momentalno je boanska. Ali, delovanjem brzo kao munja bez koncentracije i prisustva duha boanska brzina munje bi se pretvorila u satansku prenagljenost. I eto zato se mora takoe nauiti boanskoj opreznosti. Pre no to deluje, mora da obuzda svoju narav i s mnogo strpljenja dopusti da odluka sazri u tebi. Da bi prepoznala Boga, mora esto sebi da dozvoli da proe neko vreme da bi stigla do prave odluke. To znai delovati s promiljenou. Ali ako odui i dovodi promiljenost i opreznost do take da nikad ne doe ni do kakve odluke, preobraava boansku opreznost u satansku, sumnjiavu neodlunost. 213

Inicijacija Kao koristan saradnik u boanskom planu mora nauiti da prihvati sve to ti sudbina donese. Tvoja vrednost nije odreena spoljnim okolnostima, ve stepenom u kom ispoljava Boga. Svetovne degradacije ili ponienja ne mogu da razore, ak ni da umanje, tvoje unutranje vrednosti. Ba zbog toga ni pohvala ni slavljenje ne moe da ih uini veim. Iz tog razloga nikad ne sme na tebe da utie nain na koji se neuki ljudi odnose prema tebi. Ti ostaje ono to si, bilo da te ljudi nipodatavaju, bilo da te slave. Naui da bude zadovoljna u svim i svakakvim uslovima i da prihvati okolnosti koje ti sudbina donese s potpunom mirnoom. Bilo da tvoj rad u okviru velikog boanskog plana zahteva od tebe da ivi u kukavnoj bedi, bilo da zauzima visoki poloaj i upravlja velikim imetkom, mora da posmatra i jedno i drugo samo kao sredstva za ostvarenje velikog cilja. Nijedan od njih ne sme da promeni tvoj unutranji stav. Nauiti da se sve prihvati na taj nain je boanski. S druge strane mora uvek da bude u stanju da odlui kad ti, kao predstavnik boanskog vodstva, mora da se odbrani od ponienja ili kleveta. Isto tako, ima perioda kad mora da bude u stanju da odlui da je ispravno skromno se povui i odbiti slavu i hvalu koju ti upuuju mase. Nikad ne sme da se dopusti da prihvatati sve bude unieno do tupe ravnodunosti ili kukavikog nedostatka karaktera. Uvek izaberi najbolje i ne budi zadovoljna s onim to je gore. Mora da bude u stanju da razlikuje i izdvaja ta je lepo od onog to je runo, dobro od zla, istinito od lanog, boansko od satanskog. Bez potpuno razvijene sposobnosti da razlikuje i izdvaja ovek ne moe da bude koristan saradnik u velikom planu. Ako hoe da bude korisna, mora da bude sposobna da se bori svom snagom. Maem istine mora da bude u stanju da se bori sa senkama greke da bi pomogla da se donese pobeda boanskog na zemlji. Ali tvoja plemenita i hrabra volja za borbu nikad ne sme da se unizi do glupe svadljivosti. I mada esto mora da se hrabro bori, ne sme da zaboravi da mora da se bori duhovnim orujem da bi doneo mir na zemlju. Mora da se bori da povrati jedinstvo koje je raskinuto, da povrati mir onima koji se bore. Ali nikad ne sme da dopusti da se tvoja ljubav prema miru pretvori u kukaviko ili lagodno ne eliti da se bori. Da bi bio koristan saradnik mora takoe da se naui opreznosti, a da si u isto vreme sposoban da odlui koje je pravo vreme i pravo mesto da upotrebi taj boanski dar. Moe da spase sebe i druge od 214

Dvanaest parova blizanakih karakteristika velikih opasnosti, tete i beskorisnih rtvi ispravnim upranjavanjem opreznosti. Ali boanski dar opreznosti sklizne u satanski kukaviluk kad se ovek ne usuuje da neto uini zbog straha ili nedostatka samopouzdanja. Mora da poseduje naopkolebljivu hrabrost i ne sme da se plai ni od kakve opasnosti. Mora da hrabro ide napred, da se suoi sa svakom tekoom, srano odbijajui svaki napad na boansko kad veliki cilj na kome radi to od tebe zahteva. Ali nikad ne sme da se dopusti da se boanska hrabrost izrodi u smelu nesmotrenost. Kao saradnik u velikom planu mora takode da razume ta to znai ne posedovati nita. Bilo da tvoj zadatak zahteva od tebe kukavno siromatvo ili ti da najvee bogatstvo, mora uvek da se seti da nita, apsolutno nita nikad i nigde u stvari ne pripada tebi. Naprotiv, sve je Boje vlasnitvo, i od njegove svojine ti dobija neto samo za svoje stvarne potrebe koje odgovaraju tvom zadatku. Ba kao to je svejedno kanalu da li vie ili manje vode tee kroz njega, jer mu voda ne pripada, i ti mora da posmatra sve to ti sudbina daje kao neto to ti dolazi od Boga i neto to mora da prosledi dalje. Od ega e iv-ti je neto o emu ne treba da brine. Uvek e dobijati onoliko koliko ti treba. I bez obzira koliko si moda bogat, uvek mora da se seti injenice da u stvari ne poseduje nita. Ali ovaj boanski pozitivan stav nikad ne sme da se sroza u nevoenje rauna ni o emu ili prezir prema materijalnim stvarima. Nikad ne sme da oekuje od ljudi oko sebe da te izdravaju, a da ti ne radi! Materija je takoe ispoljavanje Boga, i zato mora da potuje materiju kao neto boansko. Ali u isto vreme mora da ovlada njome. Mora da ovlada vetinom da bude u stanju da stekne onoliko materijalnih dobara koliko ti je potrebno za tvoj zemaljski zadatak. I dobro pamti da dokle god si na zemlji, morae da se bavi materijom, a ne da bude bez nje, i sigurno ne protiv nje. Za tebe je neophodno da bude u stanju da stekne i zadri materiju, da njom ovlada i koristi je mudro; jer inae si potpuno na milost i nemilost zemaljskih sila i, pod njihovom kontrolom, nesposobna da izvri svoj zemaljski zadatak nezavisno i slobodno. Ali vodi rauna da se boanska sposobnost da ovlada materijom ne izrodi u sebinu, satansku udnju za imetkom. Kao saradnik u velikom boanskom planu ne moe da sebi dozvoli da se vee za nekog. Naui da prepoznaje boanske, zemaljske, i demonske karakteristike u svima. Nemoj da voli osobu, ve voli
215

Inicijacija boansko u osobi, podnosi zemaljsko, a zaobilazi demonsko. Kad god to tvoj zadatak bude od tebe zahtevao mora da bude u stanju da ostavi bez odlaganja osobu koju najvie voli, jer uvek mora da se seti da su karakteristike koje voli u njemu Bog, ne sama osoba. Osoba je samo instrument za ispoljavanje Boga. Mora da pronae i voli ista ispoljavanja i u drugim ljudima. Voli Boga u svakom; onda nee da bude vezana ni za koga. To nemanje veza nikad ne sme da se pretvori u optu ravnodunost i tupost prema ljudima oko tebe. Treba da bude privren, u ivotu i u smrti, ljudima u kojima si prepoznala ispoljavanja Boga. Voli svog gospodara i svoje saradnike u velikom boanskom planu zato to si prepoznao Boga u njima. Ti si privren Bogu u njima, jer voli njihovu osobu samo kao instrument Boga. Na taj nain potovanje i privrenost koje pokazuje prema svom gospodaru i saradnicima nikad ne mogu da se pretvore u kult osoba ili lino velianje. Da bi igrala korisnu ulogu u velikom boanskom planu, mora da bude sposobna da koristi svoju sopstvenu osobu, kao posluno orue, pred javnou. Mora da bude u stanju, pred grupama drugih ljudi, da oivljava svoje talente i sposobnosti svojim duhovnim silama, uzdigne ih do vrhunca otroumnosti na takav nain da iskazuje svoj duh u najviem stepenu kroz svoju osobu, kroz poloaj svog tela, kroz pokrete svojih ruku, kroz pogled svojih oiju i kroz ubedljivu snagu svog govornitva, sve to da bi mogao da podvede ljude pod svoj uticaj i povede ih navie sa sobom ka viem duhovnom nivou. Drugim reima, mora da bude u stanju da se pojavi pred javnou bez inhibicija i bez stidljivosti. Ali nikad ne sme da dozvoli da vetina"pojavljivanja u javnosti"probudi avola tatine u tebi; nikad ne sme da se dopusti da se ona unizi do samodopadljivosti i niske elje da se "razmee" svojim Bogom danim talentima. Kad ti mase ljudi s oduevljenjem kliu i aplaudiraju, mora neprestano da u svojoj svesti gaji oseanje da ljudi nisu oduevljeni tvojom osobom - koja je samo prazna halja - ve Bogom koji se iskazao kroz tvoj zemaljski instrument. Ako u primeni vetine "pojavljivanja u javnosti" izbegne varljivo iskuenje avola tatine, nee biti ni najmanje uznemirena kad ti, u ispunjavanju drugih zadataka, postane dunost da ostane potpuno nepoznata i neprimeena. U tom sluaju ne sme da iskae svoje talente, nego pre da takorei nestane u masi, a da ne eli da se istakne niti da bude primeena. Meutim, nikad ne sme da dopusti 216

Dvanaest parova blizanakih karakteristika da se skromno "ostajanje neprimeenim" unizi do linog samonipodatavanja ili samounitenja. U srcu mora uvek da nosi svoju vrednost kao ljudskog bia. Ako eli da bude koristan saradnik u velikom boanskom planu, mora da bude u stanju da stekne potpunu ravnodunost prema smrti. Mora da ima nepokolebljivo uverenje da uopte nema smrti. Kad tvoje telo prestane da bude upotrebljivo, tvoje ja ga odbacuje ba kao to ti odbacuje pohaban komad odee. Ja je, meutim, grana na drvetu ivota, dakle sam ivot, a ivot je besmrtan. Kad se u svojoj svesti poistoveti sa ivotom, nee ustuknuti u strahu od smrti nikad kad te tvoj zadatak dovede u smrtnu opasnost. Naprotiv, s potpunom ravnodunou i savrenim prezirom prema smrti bie u stanju da se suoi s najveom opasnou. Ali nikad ne dopusti da se prezir prema smrti pretvori u nepotovanje ivota. Mora da potuje ivot iznad svega ostalog. ivot je sam Bog. Vcno bie se iskazuje u svemu to ivi. Nikad ne sme nesmotreno i neodgovorno da se izloi opasnosti. Potuj takoe ivot u svom telu i ivi s radou. Ali radost ivljenja nikad ne sme da postane cilj sam po sebi i da se pretvori u ulnost. I poslednje, ali ne najmanje vano, mora da bude u stanju da poloi najtei od svih testova: test ljubavi i surove ljubavi: ravnodunosti. Poslednji par blizanakih karakteristika sainjava neraskidivo jedinstvo upravo ovde, na zemaljskoj ravni. Kad god ispolji jednu njegovu polovinu, druga se ispoljava sama po sebi. Mora potpuno da se odrekne svog linog gledita, svojih linih tenji i oseanja, uei da voli sve i svakog bez razlike i diskriminacije, ba kao to i sam Bog voli sve i svakog!Ba kao to sunce sija - alje svoje zraenje puno ljubavi - s potpunom nepristrasnou prema lepom i runom, dobru i zlu, istinitom i lanom, ti mora nauiti da voli lepo i runo, dobro i zlo, istinito i lano, bez razlike i sa savrenom nepristrasnou. Najvia vrsta ljubavi, boanska ljubav, je savreno nepristrasna ljubav! Mora da ti bude potpuno svejedno da li je neka stvar ili osoba lepa ili runa, dobra ili loa, istinita ili lana, mora ih voleti sve istom ljubavlju. Mora da naui da lepo ne bi ak ni postojalo bez runog. Mora da naui da dobro ne bi ak ni postajalo bez zlog, niti istinito bez lanog. I zato ih sve mora podjednako voleti. Mora da naui da su lepo i runo, dobro i zlo, istinito i lano, samo slike odraza neizrecivog koje mi, da bi nam bilo lake, zovemo Bog. Ill

Inicijacija Kad savreno stalna i potpuno nepristrasna ljubav bude zraila iz tebe prema svim biima, tvoja ljubav vie nikad nee biti pomeana s linim naklonostima ili antipatijama. Sve e posmatrati sa stanovita celine, i kad interesi cele zajednice budu u suprotnosti s interesima pojedinih osoba, ti e bez oklevanja stati u odbranu cilja grupe s nemilosrdnim neobaziranjem na interese pojedinaca. Ali ta nemilosrdnost mora uvek da bude ukorenjena u univerzalnoj, boanskoj ljubavi; nikad ne sme da izvire iz line antipatije. A mora takoe da bude u stanju da iskae svoju bezlinu, surovo nepristrasnu ljubav za svoje blinje u onim sluajevima kad njihova dua moda moe da bude spaena samo na raun njihovog zemaljskog blagostanja, ak i kad su tebi lino ti ljudi veoma, veoma bliski. Mora ak da bude u stanju da gleda bez uzbuenja kad oni koji su ti najblii i najdrai dovode sebe u veliku opasnost, i kad ne reaguju na uobiajene mere, ne sme da ih zaustavi duhovnom snagom, hipnozom, niti maginim silama kad je na kocki spasenje njihove due. Bolje je za nekog oveka da podnese materijalnu ili fiziku propast, ak i smrt, nego da izgubi duu. U svim okolnostima mora da nastoji da spase njegovu duu. Ba kao to se Bog ne mea u poslove ljudi, ve im radije ostavlja njihovu slobodnu volju, i ti mora da pusti svoje blinje da ostvaruju svoju slobodnu volju i nikad ne sme da ih silom primorava da bilo ta uine. U svojoj elji da pomogne mora uvek da sve razmatra s gledita duhovnog blagostanja, ne sa stanovita zemaljskog i fizikog. Ali ova boanska nepristrasna ljubav ne sme da se izopai u ravnodunost i tupost i nikad ne sme da odbije da pomogne nekom oveku zbog line antipatije kad moe da ga spase zemaljskim sredstvima. Ovo su najtei od svih testova zato to se mora odrei linih oseanja, takorei ih jednostavno odbaciti. Tek kad bude potpuno zagospodarila nad prethodnih jedanaest parova suprotnih osobina, bie u stanju da prepozna glas Boga tako jasno da e moi da oseti, ak i u najteim sluajevima, ta treba da ini u savrenoj boanskoj ljubavi, a ta ne treba da ini! Onda vie nee moi da pogrei, jer ti e sama BITI ljubav! A ljubav moe da deluje samo u ljubavi. Morae samo da zrai svoje ja, da bude svoje ja, i cela vasiona e moi da crpi od tvoje topline, od tvog svetla, i od tvoje snage. Onda e i sama postati boanska, a tvoja svest e postati istovetna sa samim Bogom! Vratie se iz sveta drveta poznavanja dobra i zla, naime, iz carstva drveta smrti, gde je sve vidlj218

Dvanaest parova blizanakih karakteristika ivo u stanju izdvojenosti, u carstvo boanskog jedinstva. Onda e ponovo jesti od ploda drveta ivota. I sa tog drveta dae da jedu i oni koji pou za tobom da bi svi mogli da se vrate jedinstvu besmrtnog, vcnog ivota, venom biu, Bogu." O, ti zastupnie Boga! Neu nikada, nikada zaboraviti tvoje rei. Onc su se urezale tako duboko u moju duu da sam se poistovetila sa znaenjem tih rei. One su mi ak ule i u krv, u sr mojih kostiju, i oseam da sam posle ovih uputstava drugaija osoba od one koja sam bila pre. Ali moj zadatak je da sve ovo i ostvarim.

219

Sledeeg dana je velika svetkovina. Kao i obino, Menu me oblai, obuva mi pozlaene sandale, a onda prelazi u moju sobu za primanje gde dvorske dame i Ru-Ka, Rizniar, ekaju s dva nosaa nakita. Veoma ceremonijalno Ru-Ka stupa prema nosaima nakita i otvara koveg. Onda najvia dvorska dama, moja biva glavna guvernanta, izvlai velianstvenu zlatnu ogrlicu, prilazi mi s mnogo pompe i ceremonijalnosti i stavlja zlatnu ogrlicu na moja ramena. Zatim, isto tako ceremonijalno, privruje mi na glavu nakit sa zlatnom zmijom, i na kraju moje ogrlice i obrue oko nogu. Ja stojim kao statua, nepomina i dostojanstvena. Iako se ponaam sa svom prikladnom etikecijom, u stvari bih volela da dobro potegnem Ru-Kaa za bradu zato to me gleda opet na tako bezobrazan i drzak nain. Ru-Ka nije istinski lo, i on i sam ima neto krvi Sinova Boga u svojim venama. On je vrlo inteligentan i vet, i mada i on moe da ita ljudska srca i misli, ne zloupotrebljava tu sposobnost do preterane mere. Kad se klanja.preda mnom, to nije klanjanje Rizniara pred svojom Kraljicom. Naprotiv, on se klanja kao "mukarac" pred mojom enskom lepotom i gleda me poudnim pogledom. Drzak momak! On zna sve vreme da ja mogu da proitam sve njegove misli i sva njegova oseanja. Ali kad pomislim na Ptahhotepove rei: "U svakom ivom biu postoji tenja za boanskim jedinstvom. Muko trai ensko, a ensko trai muko. To je privlanost izmeu dva oblika ispoljavanja stvaralakih sila..." U tom svetlu mogu da razumem i Ru-Kaa. Ta mo deluje u njemu, i nije njegova krivica to smatra da sam privlana. To je razlog za njegovu drskost. Da nije te sile koja deluje u njemu ne bi se uznemiravao oko mene. A tajno, u dubini due, ja u stvari nisam uopte ljuta to se on divi mojoj lepoti...
220

Lavovi Posle ceremonije oblaenja, dvorske dame i Ru-Ka me prate do Faraona. Kako je lep - kako je veoma lep moj otac u svojoj prazninoj odei! Ba kao utelovljeni Bog! Zatim svi mi naputamo palatu i izlazimo napolje gde nas ekaju koije. Ova ili ona graevina e biti posveena danas s ceremonijom sveanog otvaranja. Otac i ja stupamo u zlatnu koiju - koiju s lavovima! - i otac uzima uzde iz ruku dvorjanina. Dok sam jo bila mala devojica, otac me je ve vozio svojim kolima. Morala sam da stojim iza njega i on mi je objasnio kako da odrim ravnoteu elastinim pokretima tela za vreme trzanja i truckanja pri vonji. Morala sam da nauim da mi celo telo bude potpuno oputeno da bih mogla u trenutku da pratim kretanje kola. Kad me je podloga poda mnom ljuljala tamo amo i bacala gore dole, morala sam da budem u stanju da stojim na prstima, odravajui stopala, kolena i ostatak tela savitljivim i sposobnim da brzo naine neophodne pokrete u suprotnom smeru. Te vonje kolima su bile uvek veoma zabavne i isprva smo imali mnogo prilika da se smejemo mojoj nespretnosti. U poetku je otac putao lavove da idu sporo, postepeno ubrzavajui njihov korak u kas, ali u asu kad su poinjali da tre, kola su me bacala napred nazad i ja sam se, naravno, plaila. Umesto da ostanem oputena, grabila sam panino oeve ruke, odeu i pojas. Otac se slatko smejao, i s beskrajnim strpljenjem mi pokazivao opet i opet kako da stojim uspravno. Najzad sam nauila kako da pravim ispravne kretnje i mogla sam da stojim uspravno a da se ne okaim o oca ili o ivicu kola. Bilo je divno biti u stanju stajati tako sigurno i tako naizgled nepomino, kao otac, dok su koije jurile iznad tla! esto su nae vonje bile prilino duge. Bilo je to uzbuujue oseanje juriti iza lavova u galopu. Lavovi su takoe uivali to mogu da se dobro natre, i ne samo mi - otac i ja - ve su se i lavovi radosno smejali. Kroz te vonjc moje telo je postalo miiavo i snano i tako gipko kao da sam svakog dana trenirala rvanje. Koristila sam svaki pojedini mii, koji je morao da se uskladi i reaguje odmah pri svakoj kretnji koije. Bila je to stalna igra, mada nevidljiva, poto je u stvari pod ispod nas, a ne mi sami, stalno igrao. Kad mi je bilo petnaest godina otac me je nauio kako da upravljam lavovima. Kako je divno oseanje bilo imati te velianstvene, ogromne ivotinje u svojoj vlasti! Oni su odgovarali na najmanji mig moje volje, i bili su tako izuzetno osetljivi da su odmah
221

Inicijacija inili sve to sam od njih elela a da nisam morala da pomeram uzde. Ali otac me nikad nije putao da ih vodim sama - ak ne ni mog omiljenog lava, pravog linog ljubimca do te mere da je bio ljubomoran jer su lavovi uvek u velikoj meri nezavisni i samo posveeni mogu da ih kontroliu. Nadam se da e mi, kad budem posveena, biti dozvoljeno da sama upravljam lavovima! Sad, na putu na javnu svetkovinu, otac vodi svoje lavove sa svim prikladnim dostojanstvom, a ja stojim kraj njega kao njegova supruga. Ponosna sam na oca. On je jo uvek veoma mlad, snaan i velianstveno lep. Njegovo telo i njegovo krasno lice zrae ogromnom snagom i koncentracijom, naroito sad kad upravlja lavovima. Stojei i balansirajui na prstima, dok mu telo upija svaki pokret koije, on izgleda kao da stoji nepomino, tako sigurno kao da je sam bog sunca. Stiemo na nae odredite i poinju dosadne ceremonije. Ja ne volim te javne svetkovine. One su uvek iste. Velike guve, vojnici koji mariraju, plemii! - I neko vreme koje mi izgleda beskonano moram da stojim mirno, gotovo nepokretno, posmatrajui ceremonije dok se sve ne zavri. Zatim treba da izmenjam prijateljske pozdrave s ljudima visokog poloaja, dok itam mnoge glupe i izdajnike misli iza sve poniznosti i laskanja koje nose na svojim licima. Kakva je srea to meu svim tim mnogobrojnim dvolinjacima na dvoru ima nekoliko istinski ispravnih i ocu i Ptahhotepu odanih saradnika. Evo jednog oficira, na primer, ije zraenje je tako sjajno da izgleda skoro zlatno. "Ko je to?" pitam oca apatom. "Ime mu je Tis-Ta," odgovara otac apuui. "On je nedavno postao oficir, ali ima tako sjajne kvalitete - kao to moe da vidi iz njegovog zraenja - da hou da ga postavim za zapovednika." Ceremonije su uvek iste, jedina razlika je to ponekad moramo da sedimo na terasi palate, ponekad na velikom podijumu, a u drugim prilikama na terasi hrama. Ponekad su ceremonije povodom posveivanja neke nove graevine, ponekad da se proslavi trgovaka ekspedicija koja se vraa iz susednih zemalja i donosi natrag robu nabavljenu trampom u stranim zemljama. Zatim, u drugim prilikama, uestvujemo u svetkovinama etve ili raznim hramovnim svetkovinama, a te ne volim iz prostog razloga to velike mase nemaju nikakvog pojma o znaenju ceremonije. Umesto da oboavaju Boga u 222

Lavovi raznim oblicima u kojima se ispoljava, kako je predstavljeno u simbolinim slikama, neuke mase oboavaju same simbole. Ali pre ili kasnije ak i najdosadnija ceremonija se zavrava. Najzad idemo kui i ponovo moemo da budemo ono to smo. Ne, ne bih volela da budem Faraon! Dravni poslovi me uopte ne zanimaju. Po zakonu trebalo bi da ja budem naslednica prestola, ali otac nikad ne pria o tome i vrlo malo panje obraa na moje pripremanje za dunosti Faraona. Znam da su Ptahhotep i otac u stanju da se izdignu iznad vremenske ravni. Oni mogu da vide i doive prolost i budunost kao sadanjost. I ja poinjem da razvijam tu sposobnost, i esto mogu da vidim delove budunosti, ali kad god bih htela da vidim svoju sopstvenu budunost, pred oima mi se pojavljuje samo gusta magla koja sve zaklanja. Ali otac zna moju budunost, i poto se p r e m a meni ne odnosi kao prema konamesniku, pretpostavljam da moda nikad neu postati Faraon. Ve sam imala to predoseanje i sama. To me uopte ne zabrinjava, jer bih ja radije bila svetenica u hramu. Ali, zaista udno, takoe ne vidim nikakve slike u budunosti koje bi me prikazale kao svetenicu u hramu. Vidim samo maglu... Posle ovakvih proslava, uvek sam srena kad se sutradan vratim u hram. Uvek se oseam prijatno u istoj duhovnoj atmosferi hrama.

223

Jednog dana Ptahhotep mi alje poruku da treba da doem da ga vidim te veeri. Dok stojim pred njim, on kae: "Do sad si poloila svoje pripremne testove sasvim zadovoljavajue, i sad moe da pokua da uspostavi psihiki kontakt s nekom drugom osobom. Otkrie da postie bolje rezultate u ovim vebama poto sunce zae. To je zato to sunevi zraci deluju podsticajno na one nervne centre i ljezde koji slue fizikom ispoljavanju duha i tako vezuju svest za materijalnu ravan. Sunevi zraci imaju suprotni efekat na duhovne manifestacije. Posle zalaska sunca, ovo delovanje prestaje, svest moe da se oslobodi od izvesnih nervnih centara i povue se u duhovnu ravan. iva bia idu na spavanje. Odlazak na spavanje znai da se svest povlai iz tela u duh. I poto veina ljudi nije u stanju da svesno stigne do dubljih nivoa duha, oni gube svest - padaju u san. Uz vebu moe da se postigne otpornost nerava do te mere da ovek moe da ostane svestan ak i na najdubljem nivou. Na taj nain nervni centri i modani centri koji miruju tokom dana postaju aktivni, primajui vibracije duha, sebe, i upravljajui njima. Na taj nain moe da se uspostavi veza s nekim na daljinu, to jest telepatska veza. Bolje je za poetnika da veba posle zalaska sunca da ne bi bilo efekta sunevih zraka koji deluje protiv njega. Kasnije on razvija sposobnost da ostvari telepatsku vezu u bilo koje vreme. U toj vebi, ba kao i u svakoj vebi u koncentraciji, poinje se usmeravanjem celokupne panje na jednu jedinu misao. Usredsredi svoje misli potpuno na osobu sa kojom eli da uspostavi kontakt, doputajui mati da pripomogne. Sklopljenih oiju zamisli osobu do koje eli da stigne, gledajui je svojim unutranjim okom, njeno telo, njeno lice, njene oi, i zamiljajui da si ti ona a da je ona ti, sve dok zaista ne dobije oseaj da su njene ruke tvoje ruke i tvoje telo 224

Telepatske vebe njeno, dok ne postigne potpuno poistoveenje sa osobom koju pokuava da dosegne. Kad si stigla do tog nivoa, misli na misao koju eli da prenese jasno i usredsreeno. Misli s unutranjom sveu da si ti osoba o kojoj se radi i da ta osoba u tebi misli tu misao. Ova veba ima tri faze: prvo uvebava u prisustvu osobe koju eli da dosegne telepatski, i tokom tvoje vebe osoba o kojoj se radi pokuava da primi tvoju misao. Kasnije ponavlja istu vebu na daljinu i u unapred dogovoreno vreme, a da oboje znate da e se onaj drugi koncentrisati na njega. Konano e preneti poruku preko telepatskog kontakta a da tvoj partner to nije unapred. znao. Ove tri faze sainjavaju pozitivnu polovinu telepatskih vebi. U tom poslu ti si taj koji eli da poalje poruku. Negativna polovina vebi sastoji se u razvijanju sposobnosti da se primi i razume telepatska poruka. I ova veba sastoji se iz tri faze. U poetku sebe ini prijemivim i "praznim" u prisustvu osobe od koje eli da primi poruku, onda si sam u unapred ugovoreno vreme tako da zna ko e se skoncentrisati na tebe i kad. Konano mora da bude u stanju da primi svaku telepatsku poruku a da ne zna unapred ko e se skoncentrisati na tebe i kad. S vremenom razvija se do te mere da reaguje odmah na svaku poruku iz daleka, u bilo koje vreme i od bilo koje osobe. Bez obzira ta da radi, oseae da se neko koncentrie na tebe i ue njegov glas u tebi. Kasnije nee biti u stanju samo da uje glas te osobe; bie ak u stanju da vidi osobu s kojom si u kontaktu. Njena figura, njeno lice i naroito njene oi pojavie se pred tobom ba kao slika u snu. Kad dostigne taj nivo u svom napretku, nee oseati da te okovi materije - tvog tela - toliko pritiskaju, jer e dotle izolacija koju si oseala zato to si zarobljena u svom telu biti u velikoj meri umanjena. Bie u stanju da uiva u slobodi duha jo dok ivi u telu. Kad bude elela da stvori telepatsku vezu, videe da e bolje uspevati nou. Tada svest nije tako snano zaokupljena sopstvenim mislima. Osoba o kojoj se radi je manje izolovana. Ona je pasivna i tvoja telepatska poruka e bolje moi da stigne do njenih nervnih centara. Nervni centri veine ljudi su u tako pritajenom stanju, tako loe razvijeni, da je potreban veoma snaan napor s tvoje strane da bi oni uopte mogli da prime poruku. Kad spavaju, moe ih navesti da sanjaju o tebi i da razumeju tvoju poruku u snu. Veba e ti otkriti sve zakone telepatije, ukljuujui i kako da odmah zna da li je neko zau225

Inicijacija zet i kako da se izoluje kad si ti zauzeta i skoncentrisana na neto. Samo poetnici uznemiravaju jedan drugog! Svake veeri treba da upranjava ove vebe prema mojim uputstvima. A sad, hajde da odmah malo vebamo. Smesti se preko puta mene, zatvori oi, i pokuaj da mi prenese neku misao." Sedam preko puta Ptahhotepa i koncentriem se na njega. Zamiljam da sam ja Ptahhotep i izazivam u sebi oseaj da su moje ruke i stopala, celo moje telo, njegove ruke, njegova stopala, njegovo telo. Zatim s krajnjom usredsreenou mislim ovu misao: "Ja, Ptahhotep, ustajem, prilazim i milujem po kosi ovu mladu osobu (mene)." Jer Ptahhotepove ruke zrae udesnom snagom i ja sam uvek srena kad mi poloi ruku na glavu. Gotovo odmah Ptahhotep ustaje, stavlja mi svoju blagoslovenu ruku na glavu i miluje me po kosi. Dakle, moja koncentracija je bila uspena. Ili nije? Uostalom, Ptahhotep moe da mi ita misli ak i kad se ne trudim da mu telepatski prenesem misao. "Dobro," kae on s osmehom. "mogao sam da proitam tvoju misao ne samo zato to i inae mogu da ti itam misli, ve zato to si se zaista skoncentrisala veoma dobro. I tvoj lav bi mogao da oseti ta eli." "Moj lav, Oe moje Due? To verujem. Ali neka osoba?" "Strpljenja, dete moje. Vremenom e sve biti mogue. Sad, pokuajmo obrnuto. Ja u preneti jednu misao tebi. Uini sebe praznom i prijemivom." Ptahhotep seda i ja inim ta trai. Trenutak kasnije ujem njegov glas iznutra, iz mene, kao da izlazi iz mog sopstvenog srca: "im stekne dovoljno samokontrole u svim blizanakim karakteristikama doi e vreme da ti otkrijem poslednje tajne pre inicijacije." Otvaram oi i pitam s radosnim iekivanjem : "Da li to znai da se pribliavam svojoj inicijaciji?" Ptahhotep se smei: "Poto si ula moju poruku, spremna si da je primi, izuzev to jo treba da se usavri u samokontroli." Skaem na noge, bacam mu se oko vrata i ljubim mu obraze cmaui ga da se ori. Ptahhotep me grli i kae glasno se smejui: "Vidi, vidi kako ne moe da se kontrolie! Nisi u stanju da se odupre dejstvu duhovnog jedinstva. Doivela si ujedinjenje naeg duha, izvori ovog jedinstva ulili su se u tvoje telo, i sad tvoje telo eli da uestvuje u radosti ujedinjenja. Ali, ne zaboravi da ono to je boansko na duhovnom nivou zato to odgovara zakonima duha postaje 226

Telepatske vebe satansko na materijalnom nivou zato to deluje protivno zakonima materije. Ujedinjenje u duhu je mogue, ali ujedinjenje u telu nije; dva tela ne mogu da zauzimaju isti prostor. Zbog enje za jedinstvom, ljudi pokuavaju da sjedine tela, i stoga skliznu u seksualnost. Priroda iskoriava stremljenje ka ujedinjenju, enju za davno izgubljenim rajskim stanjem, da bi zaela nove generacije ljudi. Veliko razoaranje je samo to seksualnost ne moe da stvori ujedinjenje. Ono to je nemogue je prosto nemogue. I sva bia, pored toga to su umorna zbog crpljenja energije, takoe su tuna posle seksualnog odnosa, prosto zato to dua ostaje nezadovoljena. Prieljkivanje rajskog jedinstva se nastavlja, a priroda i dalje koristi ovu neispunjenu tenju da proizvede nove generacije potomstva. Za tebe bi bilo veoma, veoma poeljno da ne dopusti da enja za ujedinjenjem tee nesmetano kroz tvoje telo. Ja sam dovoljno zatien da bih bio u stanju da se oduprem tvojoj zanosnoj lepoti, ali e moda sresti mlae, neiskusne ljude koji ne mogu da ti odole kad ih zagrli oko vrata! Naravno, moj savet je uzaludan," kae Ptahhotep s osmehom. "Ono to tebi u stvari nedostaje je iskustvo. I tom nedostatku iskustva mogu sad da zahvalim za tvoje vatreno izraavanje ljubavi." "Oe moje Due," kaem, "ti nisi ljut na mene?" Ptahhotep se smei: "Ne, ne, malo moje dete, nisam uopte ljut. Dokle god samo meni prebacuje ruke oko vrata, sve je u redu. Ali budi veoma, veoma oprezna s drugim mukarcima! to se vie uzdigne duhom, sve e neodoljivije biti tvoje zraenje. Ne mora da se priblii nekoj osobi ni izbliza toliko-da bi tvoja privlana mo bila delotvorna. Pazi se da ne vodi mukarce u propast." "Oe," pitam zapanjeno, "hoe li da kae da nisam dovoljno duhovna? Zna kako sam uspena u vebama. I Mentuptah je takoe veoma zadovoljan sa mnom. Ve znam kako da kontroliem svoje telo i nervne centre do vrlo visokog stepena. Poloila sam sve svoje pripremne testove." "Da," kae Ptahhotep. "Duhovno si ve veoma budna i vlada svojim telom. Ali u isto vreme si veoma slobodna i nedostaje ti panje na fizikoj ravni. Zaboravlja da zabravi ta vrata, ne zato to to nisi u stanju, ve zato to to ne eli uvek. Ne titi svoje telo dovoljno od visokih frekvencija duhovnih vibracija, a to predstavlja stalnu opasnost za tvoje nervne centre. Kad ti duhovne sile uu u telo, ti uvodi te visoke frekvencije, nepreobraene, u svoje nie nervne cen227

Inicijacija tre i to znai da postoji opasnost da tvoji vii, tananiji nervni centri sagore i budu razoreni. To bi bilo stvarno teta za taj fini instrument. Ti ima dovoljno samokontrole kad to eli, ali esto popusti uzde iz istog oduevljenja. Ponekad prosto ne eli da primeni samokontrolu. Budi na oprezu, drago dete, i uvek budna!" O, Ptahhotepe, moj dragi, dragi uitelju! Kako si rano video ta se neizbeno sprema i koliko si eleo da me spase! Ali ni najbolji savet ne moe da pretvori neiskustvo u iskustvo, i moj unutranji nedostatak uravnoteenosti i samokontrole morao je da se vrati u ravnoteu kroz bolno iskustvo.

228

Faraon

pred Amonom Faraon sa ezlom ivota

Muzej u Kairu

U mom ivotu poinje jedan dugaak novi period. Ispitujem svaku svoju misao, svaku svoju re, svaki svoj postupak. Razmiljam i posmatram da vidim da li, u pravo vreme i na pravom mestu, zaista izraavam boansko, a ne satansko. I u toj stalnoj predostronosti, tom neprestanom samoposmatranju, otkrivam kako sam jo uvek nedisciplinovana i neobuzdana i senzualna - jednom rei tako lina. Koliko e mi jo biti potrebno da dostignem nivo kad neu doputati sebi da me nadvladaju strasti, kad se neu vie poistoveivati sa svojim spoljnim utiscima, ve uvek ostajati gospodar svih svojih fizikih, duhovnih i intelektualnih moi? Tokom tog perioda priprema za inicijaciju provodim samo jutra u hramu i vraam se u palatu posle fizikih i duhovnih vebi. Posle podne uestvujem u javnom ivotu. Vonje brodom i koijom smenjuju se s izletima i kraim putovanjima u razna naselja radi nadgledanja. Ali ta putovanja i razgovori usredsredeni na njih su mi smrtno dosadni. Nije da ja ne volim drutvo, o, ne! Veoma uivam da budem s ljudima, ali s ljudima koj su mi bliski i koji imaju ta da kau. Ali ovi ljudi su tako razliiti od nas koji imamo poreklo od Sinova Boga. Naravno, i mi imamo ljudske krvi i naa rasa takoe nije vie ista, ali mi svesno ivimo u duhu i nismo tako materijalisti kao sinovi ljudi. Oni kao da su potpuno zaboravili da su, unutra, u sebi, slobodan duh i da je njihovo telo samo instrument za ispoljavanje njihovog duha. Ti ljudi su tako poistoveeni sa telom da ive u iluziji da su samo telo. Kad je njihovom telu potrebna hrana, oni veruju da oni ele da jedu, da su oni gladni, i umesto da uzimaju hranu pod budnim nadzorom duha, oni se ponaaju kao da oni sami jedu, pre nego da su samo 231

Inicijacija posmatrai i vladaoci svog tela. Jedu pohlepno kao ivotinje. Posmatram ih tokom "obroka" i esto mi doe da okrenem glavu da ne vidim njihovo zversko ponaanje. I ja putam svoje telo da jede s dobrim apetitom; i ja snabdevam svoj stomak i organe za varenje istim silama, primajui sav ukus hrane koju jedem da bi moje telo moglo da upije sve dragocene sile iz hrane - ali kako bih mogla da se poistovetim s tim? Moje ja ne moe da bude gladno, jer moje ja nije materija, ve gospodar materije. Istina je da moja svest prima poruku od tela sa sadrajem da joj je potrebna hrana, i ja sam svesna te poruke u tom obliku da oseam glad. Ali ja u meni niti jede niti pije. Kako bih mogla da zaboravim ak i na tren da su te funkcije neophodne samo da bi se telo odralo zdravim? Jedino to moje ja zaista treba da uradi sa svim tim je da posmatra budno i kontrolie ta ulazi u telo i pobrine se da zubi i jezik vre svoj posao kako treba. Nikad ne mogu da razumem kako ljudi, poto su jeli kao zveri, mogu da kau neto kao: "Boe, ala je to meni bilo ukusno!" Kome je to bilo ukusno? Zar takvi ljudi ne znaju da je to bilo ukusno njihovim nepcima! ti jadni ljudi su takvi robovi svojih fizikih elja... Mi se jednostavno ne razumemo. Ali otac i Ptahhotep kau da je naa dunost da ostanemo meu njima i probudimo vie elje i ciljeve u njima. I celo vreme otac zna da su plemii na njegovom dvoru uglavnom zainteresovani samo kako i gde mogu da dobiju dobro plaen poloaj, da bi se obogatili to je bre mogue i zadovoljili svoju glad za moi. I jo neto - ti sinovi ljudi idu u lov na divlje ivotinje, koristei svoju inteligenciju da ubijaju nedune ivotinje - i ak se ponose time! Trebalo bi da se stide! Ti ljudi su gori od ivotinja koje love. ivotinje ubijaju samo zbog gladi! A ljudi ubijaju iz strasti, zato to im ubijanje - rat i lov- pruaju zadovoljstvo. Ali otac kae da su ljudi jo nerazvijeni i da ne smemo da ih procenjujemo naim standardima. Jo neto - ti ljudi pridaju beskrajnu panju svom porodinom stablu. Kad neki ovek ima jednog pretka vie poreklom od Sinova Boga neko nego drugi, on to pominje to ee, i pokazuje prezir prema drugima koji imaju manje blistavosti u svom poreklu. Zato obraaju tako mnogo panje porodici iz koje potie erka i porodici mladia za kog se udaje. Kako je to besmisleno! Kao da ne znaju da je u stvari zemaljski ivot samo putovanje izmeu raanja u telu i njegovog naputanja sa smru, dok je ja isto u svakom ivom biu. Samo telo moe imati "poreklo". Nivo na kome je neka osoba je odreen 232

Budunost i izlazak sunca samo nivoom njegove sopstvene inteligencije. Veoma esto neka osoba s nekoliko predaka iz nasledne linije Sinova Boga ipak ima nii stepen inteligencije nego neko drugi s daleko manje praotaca u boanskoj rasi. Kad sam meu tim ljudima, oseam se kao da sam medu mrtvima. Oni izgledaju kao da se kreu, govore, jedu, piju i obavljaju funkcije ivih samo zato to prirodne sile deluju u njima. A gde je svesni duh koji kontrolie ove prirodne sile i upravlja njima, ne samo u telu, ve takoe i izvan njega u vasioni? Oni ne znaju da imaju sposobnost da upravljaju tim stvaralakim silama. Oni su tako slepi da vide samo spoljnu formu ljudi, i nemaju pojma da ja mogu da im proitam misli, oseanja, vidim celu njihovu duu, njihovo unutranje bie. Oni me lau u lice iz prostog razloga to, poto nisu u stanju da proitaju moje misli, veruju da ni ja ne mogu da vidim njihove i da ne znam da su njihove misli veoma razliite od onog to kau. Oni ne shvataju da la stvara neku vrstu izolacije oko njih i razvija tamnu senku, kao dim, u njihovom zraenju, i da ta tamna mrlja ne samo da je runa, ve ak i runo mirie. Moji ljubimci lavovi brzo nanjue gnusan vonj tih laljivaca. Kad god se neko od njih priblii, oni poinju da mrte njuku, onda ustaju, upuuju osobi o kojoj se radi prezriv pogled i velianstvenim korakom se odunjaju. Ali ja, ne raspolaui tako lakim nainom da se odbranim, moram da nastavim da razgovaram s takvim ljudima kao da nisam jasno videla njihovo licemerje - i ak ga namirisala! Mnogo mi se vie dopada da budem sama sa ocem. On ima bajnu kuu sagraenu za nas dvoje u senovitoj bati kraj mora. Kad god on ima neto slobodnog vremena idemo tamo brodom plovei niz Nil, vodei samo minimalni broj slugu. To nam predstavlja divan odmor, uz duboko uivanje u beskrajnom moru i spokojstvo druenja jednog s drugim. Otac i ja oboje volimo more - tu veliku majku zemlje - detinjastom privrenou. Mi smo oboje tako presreni u naoj kuici kraj mora, a na ivot tamo je na mnogo naina tesno povezan sa samim morem. Tu mi doivljavamo savrenu slobodu, besmrtnost, venost... Koristimo svaku priliku da budemo blizu mora. Idemo zajedno u etnje du morske obale. Zajedno idemo da traimo koljke, a ponekad uzmemo brodi i odveslamo prilino daleko, sasvim sami. Ima neke neizmernosti u lepoti mora kad je vazduh ist i voda pod 233

Inicijacija nama glatka kao ogledalo. Ali ima neeg isto tako velikog u onome kad si napolju, meu svim tim talasima, kad ih vetar die uvis, a mi oseamo ushienje dok nas talas podie visoko prema nebu, a onda klizimo dole u udolinu sledeeg. Svlaimo odeu, skaemo u hladnu vodu i plivamo oko naeg amca. Jednom, posle jednog takvog okrepljujueg plivanja, dok smo sedeli na plai, pitala sam oca: "Kako je mogue da ljudi mogu da budu tako slepi za duhovnu istinu? ta e se desiti svetu kad upravljanje doe u ruke sinova ljudi, kao to mi je Ptahhotep jednom rekao da e se dogoditi? Plaim se i da pomislim na posledice ako upravljanje pree u ruke samoivih ljudi opsednutih enjom za moi. Poinem da budem u stanju da osetim ta e se desiti u budunosti. Moje vebe u hramu bude moje unutranje gledanje i moje vidovnjake moi rastu iz dana u dan, ali ja i dalje ne vidim sve tako jasno kao Ptahhotep i ti." Dugo otac sedi i gleda preko vode. Najzad kae: "Da, zemlja mora da proe kroz veoma teak period tokom mnogo hiljada godina. Kao to ve zna, istokrvni Sinovi Boga su svi odavno napustili zemaljsku ravan. A njihovi sinovi, koji su roeni kao meanci izmeu dve rase, ali koji i dalje nose u sebi mogunost savrenog boanskog ispoljavanja, takoe postepeno nestaju sa lica zemlje. Da bi vie sile bile prenoene preko naslednih kanala kad istokrvni Sinovi Boga ve napuste zemlju, njihovi sinovi, koji su nasledili svoje sposobnosti od svojih otaca i koji su postigli inicijaciju, ponovo su uzimali za ene keri ljudi i to se nastavljalo dalje i dalje generacijama sve dok ovo meusobno sklapanje brakova nije prodrlo u sve nivoe ivota obe rase. Ali, dokle god se talasi stvaralake sile kreu u pravcu dalje materijalizacije, zemaljski element uvek igra dominantnu ulogu u nasleivanju. Iz tog razloga sve se manje i manje naslednika Sinova Boga - sa njihovim prvobitnim izduenim oblikom lobanje i njihovim kapacitetom da ispoljavaju vie sposobnosti - raa na zemlji. Ipak, u skladu sa zakonima nasleivanja, ovo neprekidno meusobno sklapanje brakova omoguava da se neki istokrvni Sin Boga reinkarnira u bilo koje vreme - ak i u najmranijem, najmaterijalistikijem periodu ljudskog razvoja. Jer dolazi vreme kad e se raati samo ljudi s kratkim glavama i kad e oni zauzeti poloaje vladajue sile irom sveta, ak i ovde, u Egiptu! Oni nee imati duhovnu viziju i mudrost sadanje dinastije koja je potomak vie rase, i umesto 234

Budunost i izlazak sunca da vladaju svojim narodom nesebinom ljubavlju, oni e vladati samo intelektom, slepom, grubom udnjom za moi, i s preispoljnom sebinou. Kao to zna, neprekidno sklapanje brakova izmeu Sinova Boga i keri ljudi postepeno je dovelo do razvoja jedne hibridne rase koja prenosi dalje nasleene karakteristike obe rase. Ima mnogih pojedinaca koji, iako imaju ljudske krvi, ipak imaju izduenu formu lobanje, i tako su nasledili sve duhovne i psihike moi svojih oinskih predaka. Ali, prema zakonu o nasleivanju, ovo neprekidno meusobno oroavanje e za posledicu imati vie varijacija razliitih pojedinaca ak i u istoj porodici, ali sve manje pojedinaca s nasleenim karakteristikama boanskog porekla. ak i danas ima sluajeva da, meu nekoliko sinova u datoj porodici, jedan bude i dalje potpuno boanski duhovan, drugi ve sasvim fiziki ljudski, a trei moe lako da bude meavina oba. Odnos izmeu onih s viim i onih s niim karakteristikama se stalno pomera u korist onih s niim karakteristikama. Nije udo da ljudi usmereni ka fizikom vrlo esto gaje ogorenu mrnju prema svojoj brai koja su nasledila boanski duhovne karakteristike. Suvie esto ta mrnja vodi do traginih sukoba. Meutim, kao rezultat sve daljih meusobnih oroavanja i u skladu sa zakonima nasleivanja, visoko znanje posveenih e prodirati sve dublje i dublje u ljude i sve ire i ire kroz celokupno stanovnitvo. Poto se pojavljuje sve vie varijacija i raznolikosti, doi e vreme kad e svako ljudsko bie imati mogunost da dosegne najvii stupanj znanja i inicijaciju. To meusobno sklapanje brakova, nastavljajui se tokom mnogo hiljada godina, konano e izbrisati razlike za koje sad oseamo da su toliko ogromne izmeu sveznajuih pripadnika vladajue porodice i potpuno neukih i nerazvijenih masa. Tako e, vremenom, narod i njegovi vladari postati jednaki kao ljudi. U svojim istim oblicima obe od ove dve rase, Sinovi Boga i primitivni ljudi, postepeno e potpuno nestati, ali e uvek biti nekih pojedinaca roenih na razliitim nivoima razvoja. U nekima od njih nasleene karakteristike njihovih boanskih predaka e se ispoljiti u veem stepenu, dok e u drugima primitivne ljudske karakteristike biti dominantne. Tako e svi imati karakteristike nasleene s obe strane i rase e biti tako potpuno izmeane da ljudi nee vie moi da se razlikuju po rasnim karakteristikama, ve samo na osnovu karakternih crta i spo235

Inicijacija sobnosti. Uopteno govorei, ljudi s viim sopsobnostima e imati potpuno isti oblik lobanje kao i drugi ljudi, ali e se ipak izdvajati nad veinom kao veliki naunici i umetnici, filozofi ili mistici. I izdueni oblik lobanje Sinova Boga i kratki, majmunoliki oblik glave primitvnog oveka e potpuno nestati. U hibridnoj rasi mozak i nervni centri koji slue za ispoljavanje viih duhovnih i psihikih sposobnosti e biti u nerazvijenom, latentnom stanju hiljadama godina. U skladu s tim, ljudske glave e biti okruglastog oblika. S druge strane, u toj hibridnoj rasi e se izuzetno razviti nervni centri koji slue intelektu i tako e njihove budue generacije imati visoka, zasvodena ela. Ba kao to e talasi duhovne sile koji zrae iz vie rase stizati do sve veeg broja ljudi kao rezultat ovog meusobnog oroavanja, sve dok ne stignu i do ljudi najnieg nivoa i omogue im da i oni steknu znanje, na isti nain e svetovna vlast prelaziti u ruke ljudi sve nieg i nieg nivoa. U svom neznanju, naravno, oni e prvo unititi velike boanske kulture koje su Sinovi Boga izgradili na raznim delovima zemlje. Samo nekoliko ostataka i ruevina velikih graevina i spomenika koje danas imamo ostae kao nemi svedoci da govore o znanju, mudrosti, dobroti i lepoti koje su nekad carevale na zemlji. Kako vreme bude prolazilo, ljudi e samo preko legendi saznavati o svemoi i sveznanju velikih "belih maga" i "posveenika"; ali, poto e ti ljudi sami biti neuki, oni e hiljadama godina nastaviti da veruju, u svojoj oholosti i aroganciji, da su te legende samo bajke. Neprestani proces meanja koji se odigrava izmeu dve rase stvorio je neku vrstu "merdevina razvoja" na kojim se ak i najnii nivo primitivnog oveka moe uspeti uvis. Ljudi nalik ivotinjama i sami nisu nita drugo do isti duh koji je pao duboko dole u materiju i koji, poto je izgubio svoju boansku svest u materiji, nije vie svestan svog visokog porekla. Da bi im pruili mogunost da ponovo steknu svoju svest na vioj ravni, Sinovi Boga uinili su veliku rtvu da uloe svoju snagu u brakove s kerima ljudi. Tim brakovima, meutim, oni su se usidrili u materijalnu svest i primorani su da prou kroz ceo razvojni proces do potpune spiritualizacije zemlje u svojstvu pomagaa, neki od njih u ljudskim reinkarnacijama, a neki od njih u bestelesnim duhovnim stanjima. Nivo vladajue klase e tonuti sve nie i nie, a vladajua sila e se premetati iz jedne zemlje u drugu. Neprestani ratovi koji e besneti na zemlji dovee do neznanja, siromatva i bede. 236

Budunost i izlazak sunca Poslednji posveenici e odbiti da predaju tim ljudima naprave i ureaje preko kojih kontroliu sile prirode i ogromne stvaralake sile koje deluju u tajnosti. Pre no to napuste zemaljsku ravan za hiljade godina, oni e unititi sve svoje instrumente. Jedan od poslednjih posveenika, koji e se pojaviti iz razliitog naroda od naeg, ali koji e ipak odrasti ovde, u Egiptu, i primiti inicijaciju, spae jedan od tih instrumenata iznevi ga iz Egipta, i neko vreme svetenici njegovog naroda e moi da uvaju tajnu. Ali doi e vreme kad e poslednji posveenik morati da napusti zemlju i on e unititi poslednje instrumente. On e to morati da uini da bi spreio neuke sinove ljudi da unite jedni druge, sebe i - lananom reakcijom ponovo cele Kontinente, samo kao rezultat svoje strasti za moi i posedovanjem. Razaranje koje je jednom zadesilo dom Sinova Boga ne sme se nikad ponoviti. Poto svi instrumenti posveenika budu uniteni i njihovo visoko znanje ode sa zemlje, ljudi e morati da obrauju zemlju svojom sopstvenom fizikom snagom i morae ak da reu kamen svojim rukama, ba kao to su to inili primitivni ljudi! Takoe e morati da trpe tiraniju drugih ljudskih bia iz svoje sopstvene rase. Meutim, poto se sve to se ispoljava na zemaljskoj ravni proizilazi iz sila koje poreklo imaju u nerazdvojivom jedinstvu i stremljenju ka ravnotei, tiranija samoivih vladara e probuditi ljude iz njihovog nesvesnog stanja. Kroz bol i stradanje njihova panja e biti usmeravana na viu, duhovnu istinu. Duhovne voe zemlje moraju da ostave oveanstvo naizgled samo zato to ljudi treba da otkriju boansku istinu u sebi i u prirodi, stajui na sopstvene noge, koristei sopstvenu volju, nezavisnu od spoljne pomoi. Kad to ne bi bilo tako, oni nikad ne bi imali priliku da se uspnu na najvii nivo. Ali ba kao to dobra majka pomae detetu da naui da samo hoda da bi moglo da razvije nezavisnost, dok ga celo vreme motri iz daljine, spremna da mu pomogne da ponovo ustane posle pada, isto tako duhovne moi vode zemlju i spremne su da interveniu kad god je neophodno da se oveanstvu pomogne da se izvue iz tekih situacija. One su aktivne na duhovnoj ravni, odatle vode oveanstvo i upravljaju njime. Kad god, umesto znanja, neznanje i zablude i sujeverje steknu prevlast nad zemljom - kad god je duhovna tmina tako velika da preti da izmakne kontroli, uvek e biti nekog od Sinova Boga spremnog da uini veliku rtvu da sie na 237

Inicijacija zemlju, da se ponovo rodi u ljudskom telu, i na taj nain donese boansku svetlost i utehu oveanstvu. Preko meusobnog sklapanja brakova izmeu boanske i oveije rase, nasledne boanske karakteristike e se proiriti medu ljudima. Na taj nain uvek e biti mogue da neki Sin Boga, kroz neku istu enu, dobije telo sa svim organima koji su mu potrebni da bi se potpuno ispoljio. U svakoj epohi tokom razvoja zemlje kroz mnogo hiljada godina Sinovi Boga e se inkarnirati da bi nauili ljude zakonima prirode, ljubavi i nesebinosti, i da bi izvrili najraznovrsnije zadatke. Mada e vlast ostati u rukama ljudi irom zemlje, i dalje e biti nekih vladara koji e upravljati s mudrou i pravdom i sagraditi visoke civilizacije na zemlji, ili barem na delovima zemlje. Drugi, raajui se kao naunici, umetnici i mistici, donee oveanstvu najviu umetnost, muziku i knjievnost. Oni e svetu doneti nove ideje i nova otkria da bi usmerili razvoj zemlje u novim pravcima. Veinom e ti Sinovi Boga iveti veoma usamljenikim ivotom, esto u najkukavnijem siromatvu i naputeni od svojih blinjih, jer e biti veoma malo ljudi koji e moi da ih razumeju. Ipak, njihova duhovna svetlost e se prostirati u sve veim talasima, u sve irim krugovima. Imena ovih duhovnih divova pamtie se hiljadama godina, a ljudi e prouavati njihova dela u najviim kolama oveijih sinova. Zatim, bie takoe i reinkarniranih Sinova Boga koji e tajno raditi u okviru oveanstva. Oni e traiti prebivalita u visokim planinama, u peinama ili u drugim udaljenim predelima gde, neuznemireni u svojim utoitima, mogu da alju izuzetno jake sile u atmosferu zemlje. Ljudi koji su se ve razvili do te mere da mogu da primaju te duhovne talase e automatski uspostaviti duhovne veze sa Sinovima Boga i raditi zajedno sa njima. esto oni nee ni biti svesni ove duhovne veze. Naprotiv, to se njih tie, oni e samo postupati na osnovu svog sopstvenog "unutranjeg ubeenja", ne znajui da je to "unutranje ubeenje" boanska sila koju su poslali Sinovi Boga. Na taj nain e neki visoko razvijeni ljudi prenositi i objavljivati celom oveanstvu uenja koja e Sinovi Boga donositi na zemlju s vremena na vreme. Iako veina nee biti u stanju da odmah razume te uzviene istine, osetie ljubav i mo koje su sadrane u njima, i iz tog razloga e u njih verovati. Tako e iz boanskih uenja Sinova Boga nastati religija. 238

Budunost i izlazak sunca Svi Sinovi Boga su uvek donosili i uvek e donositi istu istinu u razliite delove zemlje, ali e je ljudi tumaiti u zavisnosti od karakteristika svoje rase i svog stepena razvoja. Ta e razliita tumaenja, kako budu prelazila na kasnije generacije, dovesti do razliitih religija koje sve izviru iz istih istina. Jedan isti Sin Boga e se reinkarnirati u razliitim vremenima i na razliitim mestima zemlje da bi objavio najvie istine oveanstvu. A iz iste istine koju objavljuje isti duh, ljudi u razliitim delovima zemlje e razviti razliite religije. Zbog tih razlika koje izviru samo iz ljudskog neznanja, ljudi e ratovati jedni protiv drugih, pokuavajui da poalju jedan drugog u pakao "u ime Boga". Stepen razvoja kog su dosegli ljudi u razliitim nacijama u bilo koje dato vreme e se uveliko razlikovati, i u skladu s tim prema reinkarniranim Sinovima Boga e se veoma raznoliko ophoditi. U nekim zemljama, gde su ljudi najzainteresovaniji za boansku istinu, Sinove Boga e priznati, uti i potovati. Ali talasi sile nastavljaju da zrae sve dok ne dosegnu svoje krajnje materijalne granice. Takoe e biti perioda u najmranijim vremenima zemaljskog ivota kad budu zavladali materijalizam, mrnja, zavist, strah i teror, i u takvim vremenima takoe Sinovi Boga e morati da se vrate na zemlju i prema njima e se veoma loe ponaati. Neuki ljudi opsednuti strau za moi e muiti i ubiti Sina Boga. Meutim, on e podneti tu rtvu do kraja, tako zraei ogromnom duhovnom silom. Duh u ljudima e se probuditi i poraziti tminu u njihovoj dui. Malo pomalo lice zemlje e biti potpuno izmenjeno. Od krajnjih materijalnih granica talasi stvaralake sile e onda ponovo potei natrag, najavljujui jedan novi period razvoja i napretka. Ljudi e imati sve vie i vie prilike da sarauju sa Sinovima Boga u velikom boanskom planu za spasenje zemlje, i kako vreme prolazi oni e ispoljavati sve vie i vie duhovnosti. Onda e se reinkarnirati mnotva pojedinaca koji su nekad bili otelovljeni u boanskoj rasi, ali koji ili nisu mogli da poloe svoje testove za inicijaciju i umrli su za vreme inicijacije, ili su kasnije pali, poto su ve postali posveenici. Oni e ponovo postati svesni znanja koje su nekad imali, i dok ljudi budu i dalje ubijali jedan drugog u nekim delovima zemlje, postojae jedna sve vea i vea grupa ljudi koji primaju i prenose zraenja Sinova Boga i pripremaju novi ivot due. Ljudi poreklom iz nie klase e se takoe postepeno uspeti na vie nivoe. U poetku oni e samo biti u stanju da shvate svojim in239

Inicijacija telektom da su sposobni za bolje stvari i da bi mogli da ive mnogo srenije na zemlji kad se ne bi ubijali i porobljavali jedni druge. to se oveanstvo uspne vie, to e materijalizam i strast za posedovanjem vie gubiti vlast nad ljudskim ivotima. Malo pomalo strast za osvajanjem i moi e se smanjiti, i umesto da koriste snagu da se bore jedan protiv drugog, ljudi e iskoristiti svoje sposobnosti da zauzdaju sile prirode. Na taj nain oni e otkriti korak po korak da ne moraju da zarauju za hleb dosadnim, tekim, napornim radom, da ne moraju da zalivaju zemlju znojem lica svog, i da aktiviranjem viih nervnih centara mogu da upravljaju silama prirode. Tako e zemlja postepeno da se vrati pod vlast viih talasa sile i ljudi ne samo da e biti u stanju da razumeju svojim intelektom, ve takode da doive i pojme najvie boanske istine. Na taj nain civilizacija e se ponovo razviti. Dokle god se neki ovek poistoveuje s materijom - sa zemljom - njegova svest je povezana sa zemljom u jednom stanju poistoveenja: On je zemlja. U skladu s tim, kad njegovo telo izgubi svoju korisnost i umre, on takoe umire, to jest, njegova svest nestaje i pada u latentno stanje. To je ono to ljudi zovu smrt. Ali, situacija je upravo suprotna kod duhovno ponovo probuene osobe koja se nalazi iznad materije tokom svog fizikog ivota. Za nju je injenica da se raa u telu smrt, dok smrt tela znai njeno buenje, uskrsnue, ivot! Kad ljudi prestanu da se poistoveuju sa svojim telom - ili da se izrazim simbolino - kad prestanu da jedu od plodova drveta poznavanja dobra i zla, ispoljavajui samo desnu polovinu drveta znanja i ostavljajui levu polovinu u neispoljenom stanju, oni e iveti u jednom rajskom stanju, u sebi i kao deca zemlje. To je stanje razvoja koje oveanstvo mora da dosegne. Dok oveanstvo ne dosegne tu ravan postojanja, bie duge borbe, ali duhovne sile e postepeno prodreti ak i u najizolovanije srce, i tokom hiljada godina koje e nastupiti svet e se ponovo preobraziti u obeanu zemlju. Jednog dana, u veoma dalekoj budunosti, spasenje zemlje e biti ostvareno!" Otac prestaje da govori i dugo gleda preko mora kao da tu ita budunost. "Oe," pitam, "da li ete ti i Ptahhotep uestvovati u tom velikom poslu? Da li e se i ti ponovo roditi da obavlja zadatke na zemlji tokom vekova i vekova koji e doi? A ta je sa mnom, oe? ta e se 240

Budunost i izlazak sunca dogoditi sa mnom? Ja esto vidim sasvim jasno budunost drugih ljudi, ali kad pokuam da vidim svoju, pred oima mi se pojavi samo zavesa od magle i ne mogu pogledom da prodrem u nju, niti kroz nju." Otac mi na to pitanje upuuje veoma udan pogled. Zatim, prebacujui mi ruku preko ramena i pribliavajui me sebi, daje mi odgovor: "Ja u se reinkarnirati mnogo puta u zemaljskim ivotima zato to sam, preko braka sa tvojom majkom, usadio svoje korene duboko u ravan materije, dublje no to bi uobiajeno bilo prikladno za nekog ko je naeg duha. Ali Ptahhotep se nikad nije odrekao svoje duhovnosti i nikad se nije poistovetio sa svojim telom. Kad zavri sa svojim sadanjim zadatkom, on se vie nee ponovo roditi vie od deset hiljada godina. Zajedno s velikim brojem Sinova Boga on e nastaviti da usmerava razvoj zemlje, radei na duhovnoj ravni i projektujui svoj uticaj na zemljski ivot odatle. Mnogi visoko razvijeni ljudi e biti u duhovnoj vezi s njim i saraivati s njim u velikom boanskom planu za spaavane zemlje. Oni moraju da izvravaju zadatke koje im Ptahhotep propie i to sasvim nezavisno. im izvre jedan zadatak kako treba, dobijae nove i, postepeno, sve tee i tee. Tokom mnogo hiljada godina ljudi koji dostignu duhovnu zrelost takoe e primiti inicijaciju. Oni nee biti upuivani u piramidama kao sada, ve e im jednostavno biti propisani zadaci koje treba da ostvare kao deo svog ivota i rada, i ti zadaci e sainjavati njihove testove inicijacije. Na taj nain oni e se postepeno razviti u saradnike Sinova Boga. A sa Ptahhotepom e raditi i oni pali Sinovi Boga koji su se do preterane mere poistovetili s materijom, sagoreli svoj mozak i nervne centre prenosei u njih prekomerno mone vibracije i stoga morali da se ponovo rode na ak niem materijalnom nivou. Samo kroz iskustva koja e stei kroz nekoliko reinkarnacija moi e ti pali Sinovi Boga da se uspnu do svog prvobitnog nivoa boanstvenosti. Kroz mnogo bola i patnje oni e morati da probude vie modane i nervne centre u svom telu na jednom niem nivou, i kotae ih mnogo napora i duge vebe da ponovo aktiviraju te organe i da budu u stanju, ponovo, da iskau duhovne i magine moi. Oni se nikad nee oseati sasvim na svome meu ljudima, jer e njihov nain razmiljanja biti sasvim razliit od veine ljudskih bia oko njih, i nikad nee biti u stanju da potpuno razumeju ljudski zemaljski ivot i da mu se prilagode. Oni e biti stranci, putujui kroz ivot sami 241

Inicijacija i neshvaeni, uvek smatrani za udake. Uglavnom, kao to sam ti ve rekao, imae zadatak da poduavaju ljude nauci, umetnosti i knjievnosti, i da donesu nove ideje na zemlju. Od strane nekih ljudi koji ih razumeju bie priznati i potovani, dok e drugima, koji su primorani da prepoznaju njihove uzviene talente, predstavljati predmet zavisti i mrnje. Kroz dugo stradanje i mnogo patnje ovi pali sinovi - i keri Boga bie probueni iz svog materijalnog sna, ponovo e otkriti svoje veze sa izgubljenom braom, i ponovo stei svoju izgubljenu kosmiku svest. Onda e i oni takode raditi sa svojom braom u okviru velikog boanskog plana i objavljivati boanske istine na zemlji." Pitam oca: "Rekao si da e Sinovi Boga postepeno nestati s lica zemlje i da e ljudi, mada jo neprobudeni na duhovnoj ravni i stoga potpuno usredsreeni na sebe u fizikoj ravni, stei kontrolu i vlast nad svetovnim pitanjima. U tom sluaju, kako e ljudi moi da upravljaju lavovima? Te divne ivotinje su tako izuzetno osetljive da ve sad ne podnose sebine sinove ljudi u svojoj blizini. Na svom ivotinjskom nivou oni su ispoljenje najvie moi - moi sunca - i ive i kreu se u harmoniji sa sunevim vibracijama. Oni reaguju na hrabrost, potenje, ljubav, i imaju tako tanane nerve da jednostavno ne mogu da podnose zraenja niskog nivoa. Kad god im se neko priblii oni odmah znaju da li im on prilazi u duhu ljubavi ili s niskim stavom straha i strau za moi. Zato oni mrze sebine sinove ljudi gladne moi. Ako e se desiti to to kae, kako e lavovi ikad moi da slue sinove ljudi? Ne mogu to da zamislim, Oe." "Tvoje zamiljanje budunosti je sasvim ispravno ako ti ne pokazuje buduu sliku lavova kako slue oveanstvu. Sasvim je tano da ljudi nee biti u stanju da zadre prijateljstvo tih divnih ivotinja. Laima i lepim reima sebini i neuki ljudi mogu - i esto e uspeti da prevare jedan drugog, ali nikad lavove! ivotinje ne obraaju panju na spoljanjost; one vide samo istinu, jer su one same istina! Lavovi e prestati da budu domae ivotinje, povui e se u divljinu, daleko od ljudi, i ivee divljim ivotom svoje vrste." "Ali, Oe, koje ivotinje e ljudi koristiti da im vuku koije? Volovi i magarci su previe spori!" Otac se smeka: "Ima mesta na svetu, ve sad, gde jedna sjajna ivotinja u srodstvu sa zebrom i magarcem radi u slubi ljudi. tavie, uskoro e doi vreme kad e ta ista ivotinja poeti da se koristi u 242

Budunost i izlazak sunca naoj zemlji umesto lavova. Seti se da naa vladavina znai mir. Mi odravamo red i blagostanje irom zemlje pomou mudrosti i ljubavi. Zato za sada mi nemamo razloga da se borimo jedan protiv drugog. Ali kad se zavri vreme moje vladavine, jedan vladar iz razliite porodice e doi i osnovati novu dinastiju. S mnogo viom srazmerom ljudske krvi u venama, on se nee zadovoljiti samo da vlada mudrou, nego e uz to krenuti da osvaja susedne zemlje. Blii se vreme kad mo nae zemlje nee vie biti zasnovana na znanju i nesebinoj ljubavi, ve na hladnoj, sirovoj, gruboj sili - i dobro, istinito i lepo e biti potisnuto u pozadinu. Tada e ivotinja nalik na zebru igrati veliku ulogu u ivotu sveta. To je jedna posluna ivotinja, i mada nije tako snana kao lav, ima tu prednost da voljno uestvuje s ljudima u ratovima, neto to nijedna druga ivotinja ne bi uradila a da i sama ne postane divlja i opasna. A u periodu od nekih vie hiljada godina ljudi e napredovati do tog stepena da e otkriti kako da pokreu koije bez ivotinja. Sve tajne stvaranja su bile poznate uzvienoj rasi Sinova Boga. Oni su znali kako da svoja vozila oslobode sile zemljine tee i da njima upravljaju snagom misli. Ostavili su mnogo skica i crtea tih vozila koja su mogla da lete zato to nisu imala teinu, i neki od Sinova Boga su sauvali te skice na posebno obraenom palminom liu odnevi ih na drugi kraj sveta kad je njihova prvobitna otadbina razorena. Neki posveenici ih jo uvek tamo uvaju i one e i dalje biti uvane jo nekih est do osam hiljada sledeih godina. Do togvremena ljudi e otkriti sasvim razliite metode za pokretanje svojih vozila na zemlji i u vazduhu. Naravno, ne snagom misli, i iz tog razloga njihovi pogonski sistemi nee biti tako sigurni i bezopasni kao pogonski sistemi Sinova Boga. Jo kasnije, ljudi e otkriti sve tajne Sinova Boga, ak i poslednje tajne ivota. Onda e ovaj period razvoja proi pun krug." "Oe, sad mi, molim te, ispriaj o mojoj budunosti." Opet me otac gleda tako udnim, tunim pogledom. Onda me privlai blie i, glasom koji jasno odaje da savlauje tugu, kae: "Drago moje dete, ja sam ve govorio o tvojoj budunosti, samo je ti nisi prepoznala kao svoju budunost. To, uz injenicu da moe da vidi samo zastor od izmaglice kad god pokua da prozre svoju budunost je dokaz da svetsko ja - Bog - ima valjane razloge to ne eli da ti pokae tvoju budunosti. Kako bih ja mogao da idem protiv volje Boga? Zadovolji se time da je za tebe bolje da ne zna svoju 243

Inicijacija budunost. Kad bi je znala, ne bi mogla da izvrava svoje sadanje zadatke i dunosti kako treba. Jedino to mogu da ti kaem je da emo oboje proi kroz te nastupajue dogaaje zajedno, mada ne u fizikom prisustvu onog drugog. S vremena na vreme moraemo da se reinkarniramo, ali ne istovremeno i ne na istom mestu. Takoe e biti perioda kad e morati da ivi i radi na zemlji dok u ja iveti u svetu duhovne energije, delajui u zemljinoj atmosferi isto kao i Ptahhotep i mnogi drugi Sinovi Boga. Ali ti e nas esto sretati u svojim snovima... detalji zaista nisu tako vani, jer bilo ta da ti se desi u budunosti, preko jedinstva vie sebe uvek e biti u vezi s nama." Grlim ga i ponavljam zadovoljno: "Da, Oe, ja vam pripadam, i znam da me nikada neete napustiti." "Nikada te neemo napustiti!" ponavlja otac polako i ozbiljno. Kad doe vee, otac i ja sedimo na terasi, uivajui u velianstvenom zalasku sunca nad morem. Dok sunce tone sve dublje i dublje na zapadu, otac pokazuje iroko ue reke i kae: "Vidi tamo daleko dokle se kotrljaju talasi mora - jednog dana hiljadama godina od sad, tu e biti kopno prekriveno gradovima i kuama i ljudima koji se kreu tamo - amo. Nil, plavei neprestano, nosi sa sobom dosta zemlje, tako da se linija obale postepeno pomera sve dalje u more. Hiljadama godina unazad ovde gde smo mi sad bila je samo voda, a nekoliko hiljada godina od sad bie kopno ba do tamo gde vidi onaj amac s jedrom prema vetru. Lice zemlje se ne menja samo kataklizmama i potresima, ve i polaganim delovanjem vode." Dok on pria, sunce se polako sputa. Nebo je obasjano svim bojama duge, menjajui se svakog trenutka. Zatim sunce nestaje ispod horizonta, i uskoro nas okruuje mrkli mrak. Samo zvezde sijaju kao veliki dijamanti. Dugo ostajemo napolju, na terasi, i ja kaem ocu da sad mogu da uspostavljam telepatske veze. Otac hoe da me isproba da vidi da li vladam svojim viim modanim centrima. Pokuava da mi prenese misao postajui istovetan sa mnom u duhu. Oboje smo ponosni i zadovoljni to sam u stanju da glasno ponovim njegove neme poruke. Napredovala sam do stepena - barem posle zalaska sunca - da budem u stanju da uspostavim vezu i s Ptahhotepom. Ja se sad koncentriem na njega, i njegovo telo, njegovo plemenito lice, i naroito njegove oi pojavljuju se pred mojim unutranjim pogledom. Zatim ujem njegove poruke kao eho u sebi. ujem njegov bliski i dragi, 244

Budunost i izlazak sunca ljubljeni glas kao da je to moj sopstveni unutranji glas. Onda njegova slika u meni polako bledi, i ja shvatam da se on izoluje od mene. Koncentrie se na neto drugo. Iznenada oseam da sam raspoloena da pokuam da uspostavim vezu i sa Imom. Dok se koncentriem na njega nekoliko trenutaka, njegova slika mi se pojavljuje u svesti. Ja ga vidim, njegovo aneoski lepo lice, i posmatram kako se smei i kae mi bez rei da me razume i da je veoma srean zbog mog napretka. Dragi Ima! Uvek oseam njegovu bratsku pomo i ljubav u sebi. Rano sledeeg jutra opet smo napolju, na terasi; jer je izlazak sunca, ako je to uopte mogue, ak lepi od sunevog zalaska. Jo uvek je mrak, a nebo je tamno plavo, skoro crno. Iznenada, skoro bez upozorenja, gornji rub sunca se pojavljuje, i sa njim velianstvena crvenkasto purpurna boja, preplavljujui ceo nebeski svod dok sve ne zablista. To je praeno velelepnim uzajamnim meanjem boja, svih vrsta i nijansi i tonova - od najsjajnije plameno-ute, sve do duboko tamno plave. Prizor nebeskog svoda obasjanog Bojom rukotvorinom ispunjava mi duu neiskazanom radou, i neko oseanje beskrajnog mira i blaenstva ispunjava mi telo novom ivotnom silom. Koliko esto se divim sunevom izlasku s terase nae male kue! ista srea i ushienje me ispunjavaju i zasiuju do dubine due. A radost mi je utoliko vea to, kad smo ovde, otac pripada samo meni. Ovde on nije Faraon, ve samo moj otac, moj najbolji prijatelj i pratilac.

245

Jednog popodneva posle oluje koja je trajala nekoliko dana, kad se vetar utiao ali se talasi i dalje dizali visoko, otac i ja veslamo malo dalje od obale da uivamo u talasima koji ljuljaju na brodi tamo amo. Iznenada ja primeujem neto u ta udaraju i tuku talasi sa svih strana. Ono se pojavljuje i nestaje, izranjava i tone ponovo se gubei iz pogleda. "Oe," viem. "Pogledaj! ta je to tamo?" Otac skree pogled tamo gde pokazujem. "Hajde da odveslamo tamo!" odgovara i poinje da vesla iz sve snage. Kako se pribliavamo moemo da vidimo da je ono to smo opazili verovatno trup jedrilice koja je doivela brodolom. Vidimo rascepane grede koje se jo uvek dre zajedno, prebijeni jarbol s jedrom u dronjcima. Onda uoavam ljudsku figuru priljubljenu uz olupinu. "Gledaj, dete!" vie otac pokuavajui da vesla jo bre! Izgleda kao da nikad neemo stii tamo, ali najzad uspevamo. Unezvereni deak od oko deset godina dri se oajniki za rascepane grede. Ve je polumrtav, noge mu mlitavo vise, a talasi mu udaraju po telu bacajui ga tamo - amo. Oi su mu potpuno bez izraza a ruke, koje kao da su prilepljene za grede, su sve to ga dri da ne sklizne u vodu. Otac pokuava da upravlja naim brodiem i da ga dovede sasvim blizu, ali talasi nastavljaju da nas udaraju i vraaju, sve dok on najzad ne uspe da zgrabi deo olupine i da nas privue. Dok to radi, ja olabavljujem detetove zgrene ruke, zatim ga zajedno uvlaimo u na brodi. Izgleda da je u nesvesti. Otac poinje da vesla ka obali to je bre mogue. Nae sluge su videle ta se dogodilo i u nekoliko brodia zaplovile nam u susret. Otac unosi dete u kuu. Onda sluge podiu deaka u vis za noge, tako da mu glava visi. Zatim, snanim, ritmikim, ujednaenim udarcima otac pritiska deakov trbuh i re246

Bo-gar i palica ivota bra da bi izbacio svu vodu koju je deak moda progutao. Konano otac nareuje slugama da poloe deaka na njegov krevet, zatim ih sve alje napolje. Sad prisustvujem neemu veoma udnom: otac odlazi do koveia koji sam uvek viala u njegovoj sobi kod kue i koji je uvek nosio na putovanja kud god da je iao. On vadi malu palicu koja lii na krst sa krugom na vrhu. On dri palicu s tim obruem vrsto u ruci i poinje da prelazi njime preko deakovog tela, pomerajui ga u raznim pravcima jednim za drugim. Mogu da primetim da se otac veoma snano koncentrie, usmeravajui svu svoju panju na deaka. Prvo neko vreme dri tap iznad deakovog temena, onda ga povlai polako preko njegovog lica nanie do srca, zaustavljajui se tamo na trenutak. Onda, kreui se od predela srca, otac povlai zamiljene linije preko deakovog trupa do genitalija, zatim, ponavljajui iste pokrete, poinje od vrha glave, pomera palicu du deakovih ruku i do njegovih aka, onda najzad preko njegovih nogu nanie do stopala. Otac jedva da je dotakao deakovu glavu malom palicom a dete je duboko udahnulo. Zatim, kako otac pomera tap preko razliitih delova deakovog tela, on nastavlja da die pravilno, a telo mu se trza i drhti. Postepeno on dolazi k sebi i, do trenutka kad otac pravi poslednje pokrete, deak iznenada otvara oi, uspravlja se naglo i seda, po svemu naizgled savrenog zdravlja. Onda, neoekivano, pada na kolena pred ocem, rukama obgrljuje oeva kolena, elo naslanja na oeva stopala i plae i jeca gorko. Otac mu pomae da se uspravi, uzima ga na krilo i brie mu suze s nenom panjom i ljubavlju. Deak govori jezikom koji mogu da razumem samo putem duhovne veze. Moje telepatske vebe su razvile moje tanane organe ula do te mere da mogu da razumem sutinu prie a da ne moram da razumem rei. Deak nam pria da je njegov otac, koji je bio trgovac u nekoj dalekoj zemlji, zaplovio da donese pun brodi robe u Egipat da je tu proda. Poveo je sa sobom enu i sina da bi mogli da vide kakav je Egipat. Posle nekoliko nedelja putovanja uhvatila ih je strana bura. Posle viednevne borbe s pobesnelim prirodnim elementima brod se raspao i potonuo. Njegova majka i nekoliko mornara su odmah nestali u talasima, dok su se on, njegov otac i neki od mornara priljubili za nekoliko delova olupine. Potom je video kako je i njegov otac skliznuo u vodu i potonuo. On se vrsto drao za bilo ta to je mogao da dograbi...i to je sve ega je mogao da se seti. 247

Inicijacija "Oe," kaem kad je dete zavrilo priu i poelo da se smiruje, dok primeujem u njegovom duhovnom zraenju zjapeu prazninu krajnje panike i oajanja, "deak sad ne pripada nikome. Dopusti mi da ga uzmem i da ga podignem i obrazujem. Menu e ga nauiti jezik i sve to mu je potrebno da zna to se tie ponaanja. Moe da dobije obrazovanje i obuku u hramu. Vidi kako ima istu duu i kako je inteligentan. Odveu ga u hram da bi mogao da razvije svoje sposobnosti. Videemo kako se tamo razvija i za ta pokazuje talenat. Moda e postati svetenik. Molim te, dopusti mi da se brinem o njemu." "Dobro," odgovara otac. "Moe da ga zadri. injenica da si ga ti videla i nala ga u talasima je deo sudbine koja tebe i njega spaja za vekove i stolea. Prema unutranjim zakonima sudbine, on ti pripada." Dok jo razgovaramo o njemu, deak nas gleda. Onda, kao da je razumeo, pada na kolena preda mnom, obgrljava mi kolena, i pokazuje sve znake zahvalnosti i poverenja. Uzimam deaka za ruku i predajem ga jednom slugi koji mu daje odeu i hranu. On jede s tako zdravim apetitom da je teko zamisliti da je bio potpuno iscrpljen pre svega nekoliko minuta. im su mu namestili krevet u jednom uglu moje sobe, on odmah pada u san. Otac i ja izlazimo na terasu. Povrina mora se postepeno smiruje, i mi uivamo u igri boja u zalazak sunca. "Oe," pitam, "kakva je to snaga u tom tvom malom tapu? Od ega je nainjen i kako? Delovao je na tog deaka kao magija. On je bio polumrtav, ali, posle tvog leenja palicom, ispunila ga je nova ivotna energija." Posle nekoliko trenutaka tiine, otac odgovara: "Da, mali je zaista bio ispunjen novom ivotnom energijom. Tajna te palice je jedna od tajni inicijacije. Mi moramo da je uvamo kao tajnu jer palica ne samo da moe da prenese ivotnu silu, ve takode moe i da ubije. Kad bi tajna palice pala u ruke neukih i samoivih ljudi, oni bi je odmah pogreno iskoristili. Ve se veoma pribliilo vreme kad e ti primiti inicijaciju, a nauila si da uti. Zato sam te pustio da ostane da gleda dok sam leio deaka palicom. Ptahhotep e ti dati potpuno objanjenje tajne palice, a poto bude posveena nauie te i da je koristi. Sutra emo se vratiti u grad i ti e mu se opet javiti. Veoma si napredovala u samokontroli. Tvoja inicijacija je na pomolu. Posle zavrnih uputstava, dobie je." 248

Bo-gar i palica ivota Zanemela sam od unutranjeg uzbuenja. Moja inicijacija je veoma blizu! Duge godine pripremnih vebi e se najzad zavriti, i biu primljena u tajno svetilite hrama. Posveena! U tiini - i u dubokoj duhovnoj mirnoi - otac i ja posmatramo velelepnu, veno promenljivu dramu zalaska sunca. Naih nekoliko srenih dana slobode se tako brzo zavravaju! Ponovo smo u gradu, u palati. Ja uzimam dete -jadnu ptiicu koja je ostala bez gnezda - u svoje odaje i priam Menu ta se desilo. Menuino dobro, plemenito srce hrli deaku i ona se prema njemu ophodi kao da je njeno roeno dete. On pokazuje na sebe i kae: "Bo-Gar," i kad ga tako zovemo, on nas nagrauje srenim osmehom. On ima nenu duu. Telo mu je vitko, puno ivota i vatre, pokretljivo, gipko i snano. Sve lako shvata. Ui nove rei i izraze u naem jeziku poto ih samo jednom uje. Uvee idem Ptahhotepu za jo neka uputstva. Dok idem tamo s Menu du puta koji mi je postao tako poznat, mislim da Ima vie ne treba da eka na vratima da me odvede u Ptahhotepovu sobu za primanje. Ja znam put - ak i moje noge znaju put do Ptahhotepa. Ipak, na vratima hrama vidim Iminu velianstvenu figuru kako se pojavljuje iz mraka. Njegovo isto zraenje ispunjava vazduh svud oko njega. Bacam jedan pogled kriom na njegovo lepo telo i proveravam sebe da vidim da li bih mogla da oseam prema njemu fiziku privlanost. Ne! Nikad ne bih mogla da ga volim fiziki! Oseam da je ljubavna veza koja nas povezuje tako duboka da nas potpuno ujedinjuje. Kako bi neka osoba mogla da ga voli i udi za njim fiziki? Ima je takoe potomak rase Sinova Boga; i on ima izduen oblik lobanje. On je ist, uzvien, kao aneo - duhovno otelovljen. Ne, on me nikad ne bi mogao voleti fiziki, a ni ja njega! Radosno ga pitam: "Kako si znao da dolazim? Da li te je moda Ptahhotep poslao da mi izae u susret?" Ima se smei: "Zar se nisi privikla na injenicu da duhovno probuenoj osobi nisu potrebni spoljni izvori informacija da bi znao ta neki srodni duh radi i gde je? Koncentrisao sam se na tebe da bih saznao da li si se ve vratila u grad s Faraonom, da bih mogao da ti pripremim naredne zadatke. Dok sam to radio, otkrio sam da si na putu ovamo. Ptahhotep te oekuje. Ui. Sutra emo ponovo raditi zajedno." Ima odlazi i ja ulazim u Ptahhotepovu sobu za primanje. 249

Inicijacija Kroz svoje duge vebe u samoposmatranju i samokontroli, i kroz dugotrajne napore da zagospodarim nad onih dvanaest parova blizanakih karakteristika, nauila sam da ne prenosim svoju radost u telo; zato, umesto da se bacim Ptahhotepu oko vrata, ja isijavam svu svoju ljubav i radost preko nervnih centara koji su nosioci moje svesti - naroito preko oiju. Duboko se klanjam pred njim. On razume i vidi moju svesnu kontrolu preko mog izraavanja ljubavi, to jest, preko sila koje deluju u meni. Ja razumem i vidim da on razume i vidi... i mi smo ujedinjeni u duhu. O! To ujedinjenje je hiljadu puta vea srea nego fiziki zagrljaj! Ja sam blaeno srena u tom savrenom jedinstvu i ekam ta on ima da mi kae. Neko vreme njegov pogled poiva na meni, pun ljubavi i radosti. Njegov pogled prodire skroz kroz mene, neometano. Konano on kae: "Dolo je vreme da sazna tajnu palice i upotrebe drugih naih instrumenata. Tvoj otac je znao da si spremna da sazna te tajne; zato je iskoristio priliku da ti pokae ivotodavni aspekt palice. Od sada e dolaziti kod mene svake veeri da bih mogao da ti prenesem poslednja tajna otkrovenja." Sutradan sam rano u hramu, i svi smo sreni to se ponovo vidimo. Ja volim sve neofite, a i uitelja neofitske kole - tu plemenitu, ljubaznu osobu koja nikad ne ini suvian pokret i nikad ne dozvoljava ni nama da sebi priutimo nijednu izgubljenu kretnju. Preko njegovih metoda vebi mi razvijamo udesnu kontrolu nad telom. Kroz te vebe ja sam nauila da prenesem stvaralaku silu koja odgovara mom stepenu razvoja - mo moje svesti - u razne delove i organe svog tela. To je moje telo uinilo toliko svesnim i toliko oivljenim da mogu da osetim svaki njegov deo isto tako jasno kao unutranjost svojih usta. Malo pomalo nauila sam ne samo da oseam tano sve svoje organe, ve takode i da ih svesno kontroliem. Na primer, sad mogu da upravljam otkucajima srca. Da bih to uinila moram da se skoncentriem na jednu posebnu taku u svom telu, naime, na sedite sile koja me prisiljava da udahnem. Kad izdahnemo sav vazduh iz naih plua i onda ne udahnemo opet, neto nas tera da udahnemo - tera nas sve dok bezuslovno ne moramo da ponovo udahnemo. ta je to to nas prisiljava da udahnemo tee je otkriti nego ta nije. Sigurno da to nije nos, koji u stvari uopte ne die, nego je samo otvor kroz koji moemo da diemo. Nisu ni naa plua, jer jasno moemo da osetimo da su ona samo radni instrument u procesu disanja. 250

Bo-gar i palica ivota Najzad otkrivamo da nas izvesna sila, smetena u predelu srca, tera da udahnemo i kontrolie nae disanje. Kad se zamislim u tu taku, mogu da ubrzam ili usporim otkucaje srca po svojoj volji, kroz mo imaginacije. Slino tome nauila sam, korak po korak, da dovedem sve organe svog tela pod kontrolu svoje volje. udesno je imati toliko kontrole nad telom. Mentuptah je veoma zadovoljan mojim napretkom. Klima mi glavom i upuuje mi topao prijateljski osmeh kad me ponovo opazi medu neofitima ovog jutra. Posle naih grupnih vebi, pitam Imu: "Ima, obeao si mi nove vebe koncentracije." "Da, sluaj," kae Ima. Dosad si izvodila vebe koncentracije kombinovane sa sporim, pravilnim disanjem u kome bi ti udahnula vazduh i onda ga ti ponovo izdahnula. Od sad, kad sedne da radi svoje vebe koncentracije, treba da ih izvodi drugaije. Dokle god udie i izdie, poistoveuje se sa svojim telom. Ali istina u tome je da tvoje telo u stvari vri udisanje i izdisanje, a ne ti. Telo ivi zato to vie ja - Bog udahnjuje svoj dah u njega. Svi mi ivimo zato to nae fiziko bie udie dah Boga. Ti zna da je Bog prava priroda u tebi. Tako tvoje telo udie tvoju pravu prirodu - tebe - i to telu daje ivot. Dokle god veruje da si ti ona koja die, istovetna si u svojoj svesti sa svojim telom umesto sa sobom. S druge strane, kad iskusi u svojoj svesti da tvoje telo udie tebe i onda ga opet izdie, dajui tvom ja slobodu, moe da doivi udesan prelaz iz osobe - oivljenog tela koje si bila sve do sad - u svoje istinsko ja. Od sad pa nadalje, dok veba, pokuaj da shvati da nisi ti ta koja udie i izdie, ve da tebe udie i izdie tvoje telo. Sa svakim dahom imae oseaj, dok udie, da puni telo ivotodavnom silom i da ti telo izdie tebe; a u izdisaju, da se povlai iz tela i ostaje odvojen od njega u sebi do sledeeg udisaja. Kad uspe to da uini, doivee neto slino smrti tela kad se povue iz njega i tvoje telo te izdahne poslednji put. Vebaj to neko vreme i kai mi kako napreduje." Dok se Ima sprema da krene, molim ga da ostane jedan trenutak i priam mu kako sam, uz oevu pomo, nala malog Bo-Gara i spasla ga. "Ima," kaem mu, "volela bih da dovedem deaka u hram da stekne vaspitanje i obrazovanje. Da li bi ti bio voljan da provede s njim neko vreme da bi video za ta je posebno nadaren?" "Da, naravno. Bie mi drago da razgovaram s Mentuptahom i on e ga primiti. On moe da ivi u hramu i obuava se s drugom decom." 251

Inicijacija "Ne, Ima," odgovaram. "Hou da zadrim deaka kod sebe. U njemu ima neeg beskrajno dragog i istog. Dovodiu ga u hram svakog dana i vraati ga uvee. Doveu ga sutra." Sutradan Bo-Gar dolazi u hram sa mnom. On ne zna gde ga vodim, jer jo uvek ne razume ta mu kaemo, ali ipak ide, posluno, s dirljivim poverenjem i licem koje sija. Srean je to moe da pode s Menu i sa mnom. Ja sam zavolela Bo-Gara od prvog trenutka kad sam ga videla poluudavljenog u vodi. I ja sam njemu draga, i lako je videti da je zaista srean samo kad mu je doputeno da mi sedi kraj nogu. U hramu ga vodim kroz dugaku kolonadu stubova u kolu za neofite gde se obuavaju talentovana deca. U poetku on nee da mi pusti ruku. Shvatam da se plai da hou da ga ostavim tu. Grlim ga s toplinom i kaem mu da je sasvim u redu da tu ostane, jer u ja doi i povesti ga sa sobom uvee natrag u palatu. On ne razume moje rei i gleda me zabrinuto i upitno svojim velikim oima. Kad vidi da se ne opratam od njega, oevidno donekle umiruje svoja strahovanja i ostaje tu. Kad doe vee i ja odlazim da ga uzmem, vidim da se Bo-Gar izvrsno slae s drugom decom. Obilno koristei ruke i noge, neto im govori, dok oni sluaju njegovu priu s najveim zanimanjem, kao da ga razumeju. Kad me Bo-Gar ugleda, oi mu zasijaju radosno, tri mi u susret i baca mi se oko vrata. Oduevljena sam to vidim da se ve osea kao kod kue. Od tog vremena, svakog jutra nas troje idemo u hram: Menu, Bo-Gar i ja. Kako prolaze nedelje i meseci, mali Bo-Gar ui na jezik tako dobro da brzo stie sposobnost da se teno izraava. On uestvuje rano ujutru u fizikim vebama po Mentuptahovim uputstvima. Njegovo telo je do iznenaujueg stepena okretno i provodljivost njegovih nerava je izuzetno velika. On radi vebe s ogromnom koncentracijom, otkrivajui veliku i uroenu kontrolu nad telom. Ima ga voli i posveuje mu to je mogue vie panje. A usamljeni deai koji je izgubio svoje roake postaje privren Imi svim srcem kao bratu. Zahvalan je za svaku ljubaznu re. U hramu upravitelji kole nalaze da Bo-Gar pokazuje malo sklonosti ka nauci, ali mnogo dara za crtanje i vajanje. Zato ga Imhotep, veliki umetnik, uzima u svoj atelje kao svog najmlaeg uenika. Imhotep mu predvia veliku budunost. 252

Bo-gar i palica ivota Svake veeri Bo-Gar me eka na kapiji hrama i na povratku u palatu pria mi ta se dogodilo, ta je nauio i ta je radio s drugom decom. Da se Bo-Gar nije tako duboko ugnjezdio u Menuinom dobrom srcu, ona bi se oseala uvredeno to je njemu doputeno da razgovara sa mnom na povratku u palatu, jer njoj nikad nisam dozvoljavala tu privilegiju. Kad smo bile same nas dve, terala sam je da uti da mi ne bi ometala tok misli. Ali izgleda da ona prihvata kao neto to se samo po sebi razume to to njemu dozvoljavam povlasticu koju sam njoj uskraivala.

253

Stojim pred Ptahhotepom i sluam revnosno njegove rei: "Danas u ti objasniti zakone na kojima se zasniva udesno dejstvo palice. To su, naravno, jednostavni zakoni prirode. Bog je svuda prisutan i proisticanje Njegovog sveprisustva se ispoljava u vidljivom, materijalnom svetu kao prirodni zakon. Dakle, nita ne moe da se desi izvan prirodnih zakona. Ipak, ti zakoni se razlikuju od jednog do drugog stupnja razvoja. Razliiti zakoni se primenjuju na duhovni, intelektualni i materijalni svet. A u materijalnom svetu nalazimo razliite zakone na delu u jednom istom obliku materije, u zavisnosti od veliina o kojima se radi. Na primer, prirodni zakon je da povrina vode koja miruje bude horizontalna. Ali ovaj zakon vai samo u okviru odreenih veliina. Kap vode u aici cveta ima sferian oblik, a jedno mikroskopsko bie koje ivi u tom minijaturnom svetu bi dolo do zakljuka da voda uvek ima sferian oblik. Zato? Zato to je odnos izmeu pritiska povrine vode i sile koja tera vodu u horizontalu veoma razliit u jednoj kapi - to jest, u maloj koliini - od odnosa u jednoj velikoj masi vode. A ipak, isti zakoni deluju u oba sluaja. Ljudi veoma malo znaju o zakonima prirode, s izuzetkom onih koje su iskusili u svakodnevnom ivotu. Na njih su se navikli i zovu ih "prirodni zakoni". I poto su nali za njih ime, oni veruju da znaju pravu sutinu zakona prirode. Oni prihvataju te zakone i njihovo delovanje kao neto to se samo po sebi razume. A kad se iznenada suoe s nekom pojavom o kojoj nita ne znaju, oni odmah govore o "udima" ili "magiji". 254

Ptahhotepovo uputstvo Ljudi ne shvataju da te sile nisu manje prirodni zakoni od onih na koje su navikli i koje misle da poznaju, mada nemaju nikakvu predstavu o njihovom istinskom karakteru. Jer ovek ne zna zato e neka biljka porasti iz semena ili zato e se neko novo bie razviti iz oploene elije. Ljudi ne znaju ni ta "osemenjivanje" zaista znai i zato e se, posle osemenjivanja, elija podeliti i ponovo podeliti. Nemaju nikakvu predstavu o tome zato se taj proces ponovnog deljenja ponavlja opet i opet, ne zaustavljajui se ak ni na roenju, nastavljajui se dalje i dalje sve dok se potpuno odrasla jedinka ne razvije iz te jedne jedine prve elije...zatim se i dalje nastavlja sve dok se ta lanana reakcija sama od sebe ne uspori i postepeno ustupi mesto opadanju. Ali, poto ljudi to doivljavaju svakodnevno, oni to uzimaju zdravo za gotovo i to ih ni najmanje ne iznenauje. Ipak, rast biljke iz semena, roenje deteta, smrt, razliita dejstva vetra koji duva iz razliitih pravaca i mnoga druga iskustva svakodnevnog ivota su isto tako "udesna" kao dejstvo i tajna ove palice i druga "uda" i "magina mo" posveenih. Da bi ti zaista razumela sile koje koriste posveeni i koje su primenjene kroz ovu palicu ivota, prethodno e morati da naui mnogo toga. Kad smo govorili o drvetu poznavanja dobra i zla nauila si da je sve to je uzelo materijalnu formu vidljivo i uoljivo samo zato to je ispalo iz savrenog jedinstva i savrene uravnoteenosti. A iz tog stanja rastavljenosti sve veno tei da se vrati u sklad i ravnoteu. "Ravnotea" znai potpuno mirovanje, nepominost. S druge strane, "postati neto" - to jest, uzeti vidljiv, opipljiv oblik - istovetno je s gubljenjem ravnotee i sa stalnom tenjom da se ponovo postigne ta ravnotea. To znai neprestani nemir, s neprekidnim kretanjem. Kad bi to stalno pokretanje stalo, ak i na tren, sve stvoreno bi iznenada bilo preobraeno u duhovnu energiju, to jest, materijalno razoreno. Sva energija, sve sile vasione, su kretanja koja proistiu iz jedne take - njihovog sopstvenog centra - i zrae u krunim talasima u svim pravcima, manifestujui se kao vibracije ili oscilacije. Te manifestacije sile prestaju samo kad sile koje su izbacili iz ravnotee povrate svoje prvobitno stanje uravnoteenosti, boanskog jedinstva. Otuda, kad govorimo o "prvobitnom stanju", mi mislimo na stanje u kome sve materijalne pojave prestaju da postoje. U svojoj pravoj sutini materija je takoe kretanje, i ako se to kretanje zaus255

Inicijacija tavi, materija mora neizbeno da prestane da postoji. Dokle god postoji trodimenzionalni, materijalni svet, njegov nepromenljiv zakon je zakon nemira, kretanja. injenica da se stvaralaka sila ispoljava na svakom nivou nebrojenih mogunosti znai da postoje bezbrojne razliite talasne duine, talasne forme i frekvencije. I dokle god smo mi u telu, s njegovom ogranienom sposobnou opaanja, moemo da zapazimo samo izvestan broj tih talasnih formi zato to su nai organi ula ogranieni. Da li e se neki oblik vibracija javiti nama kao "nematerijalna energija" ili kao vrsta "materija" zavisi od naeg sopstvenog pojma i utiska o neemu to u osnovi nije nita drugo nego "pokret", "vibracija", ili "frekvencija". to su krai talasi u kojima se manifestuje neki oblik energije, to naa svest manje registruje oseaj materije. Vibracijama koje se prenose direktno na nau svest naim organima ula dajemo imena prema oseaju koji imamo: materija, zvuk, elektricitet, toplota, ukus, miris, svetlost. Jo vie, nematerijalne energije i zraenja, uoljive samo uz pomo mozga i nervnih centara, zovu se misaoni talasi, pojmovni talasi. Iznad njih ima jo viih, prodornijih zrakova i frekvencija, sve do najviih sve-proimajuih frekvencija boanski stvaralake sile: samog ivota! Mi moemo da pojmimo te frekvencije samo kao stanje svesti. Tako irom vasione deluju bezbrojne vrste frekvencija u rasponu od najkrae do najdue talasne duine. Svaki stvoreni oblik, poevi od nebeskih tela i obuhvatajui sve, do najsitnijih jednoelijskih bia - sve nebrojene manifestacije stvaranja su dejstva raznih oblika tih z r a k a . Mi ivimo u tim raznim zracima, znali mi to ili ne; tavie, ti oblici energije sagradili su i oblikovali nas, ljudska bia i stalno deluju u naem telu, naem umu i naem celokupnom biu. Cela vasiona se sastoji od tih razliitih vibracija. Izvor tih stvaralakih vibracija mi zovemo Bog. Sam Bog stoji iznad svih pojava ivota i poiva u sebi u potpunoj uravnoteenosti bez vremena i bez prostora. Ali, on stalno zrai sebe u materijalnim oblicima da bi tim oblicima podario ivot. Kako je Bog sveprisutan i ispunjava celu vasionu, u sve to se nalazi u vasioni prodro je Bog i on sve ispunjava. Nita ne moe da postoji a da nije u Bogu i da Bog nije u to prodro, poto je Bog svuda prisutan i nita ne moe da ga premesti ili iseli iz njegovog sopstvenog prisustva. Shodno tome, svaka taka nudi mogunost da se Bog moe ispoljiti kroz 256

Ptahhotepovo uputstvo nju, i sve to postoji u naem vidljivom svetu nosi tu taku kao svoj centar u sebi. Iz te take poela su njegova prva ispoljavanja, njegovo stvaranje, njegovo ispadanje iz ravnotee. Taj aspekt Boga koji stvara materijalni svet i daje mu ivot prodirui u njega, stvarni ivot u nama i u svom biima, mi nazivamo "vie ja". Izrazi kao "Bog", "stvoritelj", "univerzalno ja", "vie ja" ili "stvaralaki princip" svi znae jedno isto boanstvo u njegovim raznovrsnim vidovima. Energije koje se zrakasto ire iz centra su jo uvek visoko duhovne u centru i najviih su frekvencija. Ali to se dalje razilaze od centra, postaju sve vie materijalne... sve dok se te zraee energije postepeno ne pretvore u materiju. Na taj nain sila koja se zrakasto iri sebe ograniava, i na rubu ispoljavanja na najveoj udaljenosti od svog centra ona postaje vrsta, materijalna ljuska ili kora. Iz tog razloga slika - ime - Boga koji se ispoljava u materijalnom svetu je krug, unutranji krug viih sila okruen vrstom, materijalnom korom ili ljuskom. Izraen slovima, taj simbol je OM. Sva bia, od centralnog sunca pa do jednoelijskih bia, sagraena su prema tom principu. Pogledaj popreni presek zemlje. U centru mone sile su jo uvek u evolucionoj fazi vatrenog kruga. Sledei su gasoviti slojevi, potom oni od istopljenih ili tenih krugova, i spoljni oblik je kora od vrste materije. Ali, ja hou da ti kaem da i druga, suprotna sila - centripetalna sila - deluje istovremeno, privlaei sve materijalne manifestacije unutra, prema sebi. I da vrsta materija nije dovoljno otporna, sve manifestacije ivota bi bile privuene u svoje sopstvene centre i nestale bi. ak i naa zemlja, sa svim oblicima ivota na njoj, pretrpela bi tu sudbinu. Otpor materije spreava da se to desi, i samo iz tog razloga mogue je da sve stvoreno postoji i da se ivot rodi ovde, na ovoj vrstoj, materijalnoj kori zemlje. Ne zaboravi na otpornost materije, jer emo jo govoriti o tome. Evo jo jednog primera koji ilustruje unutranju strukturu materijalnih oblika: presek kroz kimeni stub svakog kimenjaka pokazuje isti sastav, izuzetno finu supstancu kimene modine koja nosi stvaralaku silu ivota, razvijenu i zatienu vrstom korom kosti. Koju god kost da presee - bilo to lobanja, kimeni prljen ili kost noge - otkrie isti presek. 257

Inicijacija Ako presee stabljiku neke biljke naii e na isti model. Da li si ikad gledala drvee poto ga obore? Unutranja struktura drveta je potpuno ista: od centra se zrakasto ire krugovi ivotne energije, hranjeni finijom materijom drvetove najunutarnjije supstance. Godovi odraavaju godinje zraenje ivota u drvetu koje se odigrava svakog prolea, okrueno i zatieno spoljnim prstenom od vrste kore drveta. Rast uvek poinje od centra i zrakasto se iri ka spolja. Krajnji unutranji izvor svih sila i manifestacija je Bog. Taj aspekt Boga, koji je zaogrnut materijom i pravi iva bia iz stvorenih oblika i koga mi zovemo vie ja (logos) je ono to nas privlai natrag u na sopstveni centar, poto smo ispali iz boanskog jedinstva, stanja raja. To je nebeski mladoenja za kojim ljudska dua ezne. ovek nikad ne sme da pobrka tu boansku prirodu sa linim "ja" koje u sebi nema pravo postojanje i samo je zamiljeno bie. ivotni izvor iza svakog oblika ispoljavanja, bilo da je to sunce, planeta, ljudsko bie, ivotinja, biljka ili neorganska materija je jedan te isti Bog, isto boansko ja. Iako je isti Bog svuda prisutan u svakom stvorenju, on se manifestuje u bezbrojnim razliitim varijantama, zato to Bog sebe otkriva na svakom pojedinom nivou na kome je ispoljavanje mogue i stvoreni oblici ispoljeni na tim raznim nivoima otkrivaju samo toliko od Boga koliko svaki oblik moe svesno da doivi i podnese boansku stvaralsku silu, u skladu sa sopstvenim nivoom. Svesno doiveti silu znai biti ta sila i istovremeno je zraiti u svim pravcima, ukljuujui i sopstveno telo. Iz tog razloga telo takoe mora da ima odgovarajuu mo otpornosti; inae bi ga zraenja prave prirode sagorela i unitila. Otuda tela u raznim manifestacijama ivota nisu nainjena na isti nain. Naprotiv, materija iz koje se sastoje je razliitih stepena otpornosti, u svakom sluaju odgovarajua nivou svesti ivotne manifestacije o kojoj se radi. Ti zna da kemijski sastav materije odreuje koje vibracije neko telo moe da podnese. Kad se telo podvrgne zraenju koje prevazilazi njegovu otpornost, to oteuje njegov celokupan nervni sistem i moe da dovede do nervnog sloma i ak do psihikog poremeaja. Kada broj vibracija te sile premai opseg jedne oktave, ta sila ak postaje smrtonosna. Zato, kad elimo da uputimo neku osobu u vii stepen boanske moi, moramo prvo da
258

Ptahhotepovo uputstvo pripremimo njeno telo, podvrgavajui ga, izmeu ostalog, hemijskom procesu, da razlika ne bi bila vea od najvie jedne oktave. U suprotnom osoba umire. U materijalnom svetu postoje etiri nivoa manifestacija koje mi zovemo materijom, biljnim ivotom, ivotinjskim ivotom i ljudskim ivotom, u zavisnosti od spoljnog izgleda i postignutog stepena svesti. U poreenju s ljudskim biem jedva da uopte moemo da govorimo o "svesti" materije, a ipak kristal moe da poslui da se pokae da i materija takoe ima neku vrstu svesti. Svaki nivo ispoljavanja ivota se karakterie sopstvenim stepenom svesti koji je jedna oktava izdvojena od sledee. Samo ovek ima mo da ispolji nekoliko nivoa svesti, sve do boanskog nivoa. Ako imamo na pameti intervale - oktave - kojima klasifikujemo nivoe obrazovajna, otkrivamo da ovek, kao kategorija, zauzima etiri stepenice na velikim merdevinama evolucije koje se prostiru od zemlje do neba: dalje, vidimo da svaka stepenica odgovara jednoj oktavi na skali vibracija. ovek zna za te etiri stepenice ili stepena i dao im je imena: ovek, koga karakterie intelekt; genije, koga karakterie intuicija; prorok, koga karakteriu mudrost i univerzalna ljubav; i poslednji i najvii stepen, stepen Bogooveka, okarakterisan sveznanjem i svemonou. Tako, u materijalnom svetu, nalazimo etiri manifestacije koje zajedno otkrivaju sedam oktava vibracija. Svako bie emituje vibracije od kojih je sainjeno, naime, one koje svesno podnosi. Materija, ba najnii nivo svesti, ispoljava se samo kroz skupljanje, hlaenje i ovrivanje. Biljka se ispoljava na dva nivoa; materijalnom nivou i nivou sile vegetativne sile, sile rasta - koja joj daje ivot. Biljka ispoljava materijalne vibracije nesvesno; ona nosi svoje telo kao haljinu, a njen nivo svesti je vegetativni nivo sile koja daje ivot materiji. Sila koja se ispoljava na tom nivou ima tri odvojena vida po kojima moe da se prepozna gde god da se pojavi: traenje hrane, uzimanje hrane i upijanje i varenje hrane. ivotinja ispoljava tri sile, materijalnu, vegetativnu i ivotinjsku. Ona ima telo, trai hranu, jede i vari i svesna je na ivotinjskom nivou: ima emocije, instinkte, nagone, oseanja, simpatije, antipatije i elje. ivotinja je svesna na treem razvojnom stepenu, samo jedan stepen nie od oveka. 259

Inicijacija Prosean ovek stoji jednu oktavu vibracija vie: on je svestan na mentalnom nivou. On ima intelekt i sposobnost da misli. Ali u isto vreme on manifestuje tri druga nivoa. Na materijalnom, on ima telo; na vegetativnom, on trai hranu, jede je i vari; na ivotinjskom, ima emocije, tenje, simpatije, antipatije i elje. Ali njegova najizuzetnija osobina je intelekt. ovek svesno misli. Sa sledeim stupnjem razvoja ovek ini veliki skok: on izdie svoju svest iz sveta posledica na ravan uzroka. On se oslanja na boanski izvor uzronog plana i ispoljava tu silu koja se pojavljuje u njegovoj svesti kao intuicija. Uz pomo svog intelekta i duhovne moi u stanju je da izrazi svoja iskustva na vioj ravni reima i da ih prenese svojim blinjima, ljudima. Takoe moe da dokae postojanje svoje intuicije u drugim vetinama: bez dimenzija, u muzici, kao kompozitor; u dve dimenzije, linijama i bojama, kao slikar; u trodimenzionalnim formama kao vajar ili kao igra. Ljudi kreativnu osobu nazivaju genijem. On ispoljava pet oktava vibracija materijalnih, vegetativnih, ivotinjskih, mentalnih i uzronih sila. Stupanj svesti sledee vie oktave vibracija, u jeziku ljudskih bia, zove se stupnjem proroka. Prorok ispoljava sve sile koje deluju na prethodno pomenutim ravnima svesti, ali je takoe svestan i na sledeem viem nivou, ravni boanske mudrosti i univerzalne ljubavi. Moramo da vodimo rauna da nikad ne pobrkamo tu univerzalnu ljubav, koja se ispoljava na estoj ravni i potpuno je duhovna mo, s "ljubavlju" tree, ivotinjske ravni koja je manifestacija ivotinjskih nagona. Ta druga "ljubav" je vibracija koja deluje tri nivoa nie na izvoru koga je nagon za produenjem vrste. Takva "ljubav" je udnja za posedovanjem i uvek trai telo. Ona tera osobu da se priblii voljenom, da grli, ljubi i miluje njega ili nju -jednom rei - da poseduje. Ko god je podloan ovoj vrsti ljubavi i dalje ivi u svojoj svesti u stanju razdvojenosti i rastavljenosti i trai komplementarnog fizikog partnera da bi naao zadovoljenje. Ta ljubav uvek trai da uzme, da ima neto, da poseduje. Ljubav na estoj ravni ispoljavanja, ljubav proroka, ne potie od stanja razdvojenosti, ve od iskonskog stanja boanskog jedinstva! Otuda je ova ljubav univerzalna, uvek daje, nikad ne uzima, nije joj potrebna nikakva dopuna, nikakva fizika manifestacija, ve uvek zrai iz svesti boanskog sve-jedinstva. Ljudi koji su svesni na ovoj ravni ne ele da poseduju nikog; oni oseaju da su jedno s beskrajnim sve.
260

Ptahhotepovo uputstvo Sedmo i najsavrenije ispoljavanje Boga je potpuno svestan ovek: Bogoovek. Svi drugi oblici otkrovenja ispoljavaju samo transformisane vibracije, samo deo Boga. Bogoovek je osoba koja ispoljava Boga - njegovu boansku prirodu -potpuno i savreno kroz savrenu svesnost; onaj koji doivljava i isijava boanske stvaralake sile u njihovim praiskonskim nepreobraenim vibracijama i frekvencijama. On je krajnje svestan; nijedan njegov deo nije nesvestan. Samo ovek ima sposobnost da bude gospodar i da isijava svih sedam oktava vibracija, poto nervni centri koji odgovaraju tim oktavama transformisane i netransformisane stvaralake sile postoje u njegovom nervnom sistemu. S druge strane, on je u stanju samo da zrai vibracije na nivoima na kojima je postao svestan, jer dok on ne postane svestan na datom nivou, odgovarajui nervni centri ostaju u latentnom stanju. Tako e proseno ljudsko bie zraiti vibracije do etvrte ravni, genije do pete, prorok do este, a samo Bogoovek je u stanju da svesno zrai svih sedam oktava i da zrai boansku stvaralaku mo, po svojoj volji, u njenom netransformisanom obliku ili da je transformie, da je promeni, i prenese je na nie (transformisane) frekvencije. Palica tvog oca sastoji se od materijala - neke vrste bronze - koja ima mo da prenosi zraenja koja odgovaraju svakoj ravni. Ona je tako nainjena da, prema volji onog ko je koristi, moe da prenese netransformisana zraenja, bilo umanjena, bilo pojaana, kako ve eli onaj ko je koristi. Palica moe da bude blagoslov ili prokletstvo. To zavisi od onog ko je koristi. Posveena osoba je u stanju da ovom palicom zrai, u bilo kom eljenom stepenu, sve sile stvaranja - od najviih, boanskih sila do najniih, krajnje materijalistikih sila, zato to u svom biu poseduje sve te sile i moe svesno da ih prenese na palicu. Od cele game tih vibracija, ljudsko bie svojim organima ula moe da opazi samo jedan deo. Vibracije bilo iznad bilo ispod tog dela su one koje on moe da doivi samo kao emotivno stanje. Tako, na primer, on doivljava najuzvienije mogue boanske frekvencije kao univerzalnu ljubav. S druge strane, najnie mogue frekvencije, frekvencije krajnje materije, su nie od frekvencija koje nae oi i ulni organi opaaju kao materiju. Kako su one izvan nae skale ulnog opaanja, mi ih doivljavamo u naim emocijama kao mrnju. Jedna posveena osoba e uvek koristiti palicu pravilno i uvek zraiti silu neophodnu da se stvori neto dobro...blagoslov. Krajnje materi261

Inicijacija jalne vibracije e ona koristiti kad je neophodno kao jedan nevidljivi, odeljujui, neprobojni zatitni zid. Uz palicu posveeni mogu da upravljaju svim silama prirode, da ih uveaju ili neutraliu. Svako bie na zemlji poseduje te moi, ali samo u obliku koji odgovara njegovom stepenu razvoja. On koristi i te sile, ali nije ih svestan. Ili, da li si ikad srela oveka koja razmilja o tome kako da podigne nogu ili ruku? Ili da bi mogao - makar samo na kratko vreme-da celo telo podigne sa zemlje... skaui? Podigni svoju ruku i posmatraj kako to radi. Zar nije istina da ti gri svoje miie a oni podiu tvoju ruku? Svaki pokret tvog tela se izvodi grenjem miia. Ali ta gri tvoje miie? Promisli na tren, keri moja, ta?" "Moja volja, Oe." "Tano. Tvoja volja. Ali ako te pitam ta je tvoja volja, moe li da mi da odgovor?" "Oe, esto sam posmatrala ta se deava kad ja hou neto. Ali mogla sam samo da primetim da kad hou neto, mogu da poaljem Silu i dam toj sili pravac. Na primer, kao to si upravo rekao, ako hou da podignem ruku iz njenog oputenog viseeg poloaja - ona visi zato to je zemlja privlai - onda ta sila koja istie iz mene kroz moju volju utie u moju ruku i nagoni moje miie da se gre i da tako podignu moju ruku." "Sasvim tano," kae Ptahhotep, "zahvaljujui injenici da se tvoja snaga volje ulila u tvoju ruku i miie, ti si savladala ogromnu gravitacionu silu zemlje na tvojoj ruci. Ovo vai takoe i kad skoi, zato to je tvoja snaga volje vea od gravitacione sile samo kratko vreme. Dakle, vidi da vreme troi tvoju snagu volje transformisanu u fiziku snagu. Vreme to ini! A prostor? Ti si koristila svoju snagu da podigne svoju ruku, ili svoje telo, u visinu, da ga pomeri sa zemlje, dakle da ga pomeri dalje u prostoru. Tako vidi da tvoju snagu troe dva velika faktora: vreme i prostor. Kad bi mogla da pojaa svoju snagu volje i pohrani je u svom telu, mogla bi da savlada silu zemljine tee na due i ostane na veoj razdaljini od zemlje. Mogla bi da klizi kroz vazduh! Ne moe to da uradi sad zato to jo nisi razvila svesnost na toj boanskoj ravni. Posveeni, s druge strane, koji su svesni na boanskoj ravni, mogu da se oslone direktno na taj beskrajni veni izvor moi, a da ga ne transformiu, a kad poele, mogu da plove kroz vazduh upravo onoliko dugo koliko usmeravaju svoju snagu volje protiv sile zemljine tee.
262

Ptahhotepovo uputstvo Posveena osoba poznaje sve vibracije i poseduje svesno razvijene organe kojima e koristiti te moi. Ti poznaje, na primer, snagu misli kojom mi telepatski komuniciramo. Te moi takoe kontroliemo preko jednog odgovarajueg vieg organa naeg mozga. Ljudska bia ak i ne znaju da imaju takve organe. Posveeni su u stanju da zrae najuzvieniju od svih moi, boansku, stvaralaku mo. To je mo i zraenje ivota, venog bia. Celokupna vasiona je iva i nastavlja da postoji zahvaljujui toj moi. Njeno svesno korienje lei samo u okviru sposobnosti Bogocoveka, jedinog bia koje je, u svojoj svesti, istovetno Bogu i zrai tu silu iz svoje Bogosvesti, njegove kosmike sve-svesti. Nijedno drugo bie ne bi moglo da izdri tu silu svesno. Svaka sila ima svoju materijalizaciju na zemlji, i mi stoga nalazimo da u skladu sa svim silama i vibracijama postoji jedan oblik materije koji ima otpornu snagu da je izdri i prenese, ili ak ima sposobnost da je pohrani i kasnije zrai tokom neke date duine vremena. Kako ljudi nazivaju tu materiju nije ni od kakve vanosti. Od nje su nainjena tela stvorenja i oblici ispoljavanja koje odgovaraju raznim nivoima svesti. A ovo vai ne samo za materiju koja odgovara njihovom sopstvenom nivou svesti, ve takoe za materiju koja vodi vibracije ispod te specifine ravni svesti o kojoj se radi. Materija biljaka, na primer, poseduje neophodnu otpornu mo za vibracije vegetativne ivotne sile, i u isto vreme za vibracije materije, poto biljka ima materijalno telo. Nervi i tela ivotinja nose u sebi ivotinjsku silu koja odgovara ivotinjskom nivou, i u isto vreme vibracije vegetativnog nivoa jedne oktave nie, kao i vibracije materijalne ravni jo jedne oktave nie. Nervi prosenog ljudskog bia, na primer, imaju dovoljno otpornosti da nose vibracije mentalne ravni kao i transformisane vibracije na svakoj od sledeih ravni - ivotinjskoj, vegetativnoj i materijalnoj. Mentalnim sposobnostima on misli i svestan je na toj ravni; ivotinjskim sposobnostima on osea i doivljava emotivna stanja; vegetativni tokovi sile daju ivot njegovom telu, i najzad, njegovo telo je sagraeno od materijalnih sila. I tako to ide sve vie i vie sve do Bogocoveka koji svesno koristi ceo svoj mozak i nervne centre i sposoban je da usmerava i najvie vibracije ivota, koji ima svoje sedite u kimenom stubu, a da ih ne transformie, u svoje nervne centre i u svoje telo. Grada njegovog tela poseduje otpornost da nosi na263

Inicijacija juzvieniju moguu, boansku silu, kao i - sasvim prirodno - transformisanu vibraciju drugih est ravni ispoljavanja. Tako se tela ljudi u raznim ravnima razvitka samo naizgled sastoje od iste materije. U stvari ona se sastoje od razliitih kemijskih elemenata ija otpornost uvek odgovara nivou svesti duha koji obitava u njima. injenica da je telo Bogooveka u stanju ne samo da podnese najvie frekvencije, ve takoe i transformisane vibracije svih drugih oktava, znai da mora da postoji jedan oblik materije s otpornom silom neophodnom da bi se oduprla i da upravlja boanski stvaralakom silom kao i svim drugim transformisanim frekvencijama niih oktava, a da se ne dematerijalizuje. Otuda su sinovi Boga, u svojoj domovini, otkrili jedan materijal, neku vrstu bronze, od kojeg su konstruisali naprave za skladitenje ili zraenje, bilo pojaanih bilo umanjenih, najviih stvaralakih frekvencija, bilo u njihovom prvobitnom ili u transformisanom ispoljavanju. Te naprave su tako konstruisane da mogu da sauvaju stvaralaku silu u istom, neizmenjenom obliku. U skladu sa tim, tokom jednog dugog perioda, one deluju kao izvor boanske sile - kao sam ivot. Poto najuzvienije od tih naprava koje nose i zrae stvaralaku silu predstavljaju savreno jedinstvo - tako savreno kao brak - izmeu boanskih i materijalnih frekvencija - izmeu Boga i zemlje - mi zovemo taj neverovatno moni provodnik sile koja se menja s frekvencijom boanskog ja "Zavetni koveg". Sad ti zna zato drimo te naprave u takvoj tajnosti. Bogoovek koji je razvio svoje najvie sposobnosti moe da koristi te naprave nekanjeno, kao to zavetni koveg sadri i zrai istu silu kao i on sam, silu koju on sam jeste. Jedna osoba na niem nivou, meutim, kad bi samo dotakla koveg, istog trena bi pala mrtva kao gromom pogoena. Boanske frekvencije bi momentalno sagorele njene nerve i ona bi pretrpela "ok". Ista stvar se deava kad se ova frekvencija oslobodi iz svog stanja izolovanosti u kimenom stubu i pogodi neije nerve netransformisana. Osoba ili ivotinja ili ak i biljka o kojoj se radi umire trenutno. Ljudi tu vrstu smrti zovu "kap". Oni oseaju da je neka neznana sila pogodila tu osobu kao grom. Ta mo je reka samog ivota koji je normalno izolovan u kimenom stubu ili u najskrivenijem kanalu u sluaju biljaka - i normalno samo utie u telo u odgovarajue transformisanom stanju. Ta sila izbija samo u sluaju bolesti i izaziva "kap".
264

Ptahhotepovo uputstvo Iz istog razloga neposveenim ljudima ne moe se dopustiti da dou u blizinu naih naprava. I vie od toga! Poto te naprave zrae najmoniju energiju, moramo da ih drimo briljivo skrivene iza masivnih zidova od kamena koji obezbeuju najveu izolaciju. ivotna energija sama po sebi ima smrtonosni efekat kad udari u oblik materije koji nema neophodnu otpornost. Ta materija se dematerijalizuje, ponitava. Koveg i jo druga orua tako se sastoje iz materijala koji - a da se ne dematerijalizuje - moe da se napuni boanski stvaralakom energijom. Koveg zrai netransformisanu stvaralaku energiju i ima dejstvo da daje ivot ili ga unitava zavisno od doziranja. Ta sila ima iste osobine vibracija kao ljudska volja koja je sposobna da savlada sve, ukljuujui i silu zemljine tee, makar i na kratko vreme. Zavetni koveg isijava tu snagu umnoenu hiljadu puta. I ba kao to zemlja kroz svoju gravitacionu silu deluje na materiju i privlai je, mi moemo da delujemo protiv sile zemljine tee u svakom obliku materije bez izuzetka i u skladu sa tim nadvladamo njenu teinu i uinimo je besteinskom na krae ili due vreme. Kad je to neophodno, moemo ak da uinimo i suprotno, tj. da delujemo sa silom zemljine tee i poveamo teinu nekog predmeta koliko god elimo preko ultra-materijalnih zraka. Na taj nain se ak i najkrupniji kameni blokovi liavaju teine na neki period vremena tako da najvee graevine koje moe zamisliti mogu da se sagrade s najveom lakoom; ili teina kamenih blokova moe da se povea do te mere da potonu u zemlju. Na primer, kad elimo da iskopamo bunar, ne moramo da iskopavamo zemlju. Mi jednostavno uzmemo neki kamen odgovarajue veliine i poveamo njegovu teinu tako da on potone u zemlju dok ne stigne do eljene dubine. Uz pomo zavetnog kovega, tog ogromnog izvora moi, takoe moemo da preobrazimo energiju bez materije, kao, na primer, svetlosne zrake, u materiju. I obrnuto, moemo da rastvorimo tu materiju i preobrazimo je u energiju koja e delovati vekovima. Pogledaj ovu lampu. Ba kao to je samo sunce milionima godina slalo zrake, od kojih se neki pretvaraju u zrake svetla u naoj atmosferi preko transformacija energije, na isti nain preko materije koja se ponitava - dematerijalizuje - u ovoj lampi stvaraju se energije koje se pretvaraju u svetlosne zrake u vazduhu. Ovaj proces bi mogao da se nastavi u ovoj lampi vekovima i vekovima i shodno tome ona bi davala svetlost stoleima kad ne bi bilo 265

Inicijacija zapisano u istoriji zemlje da emo morati da napustimo zemlju na hiljade godina i unitimo svu nau opremu. Kad to ne bi bilo tako, neuki sinovi ljudi bi ponovo izazvali neopisivo razaranje. Bie mnogo toga u ostacima nae kulture to budue generacije nee razumeti. Na primer, nain na koji dobijamo tako glatku povrinu, kao ogledalo, ak i na najtvrem kamenju. Sastavi izmeu njih se podudaraju tako besprekorno da izmeu njih nema pukotine ak ni debljine dlake. Veoma e ih zbunjivati kako su nai "robovi", radei samo "rukom", biti u stanju da preseku kamenje tako precizno. Poto sinovi ljudi porobljavaju druge ljude, verovae da smo i mi robove terali na rad. Hiljadama godina nee im pasti na pamet da mi jednostavno dematerijalizujemo suvine kamenove na povrini i tako smo u stanju da postignemo u dlaku precizne ivice i lica ak i najtvrih kamenova bez i najmanjeg ljudskog napora. Mi podeavamo instrumente na eljenu irinu i dubinu kamena i sve izvan dimenzija koje elimo se prosto dematerijalizuje. To je veoma jednostavno im upozna pravu prirodu razliitih energija, ukljuujui i energiju materije. Ali to znanje je blagoslov samo u rukama osobe koja zna. Ona zna takoe da ljubav znai ivot, a mrnja znai smrt. Samo posveenici najvieg stepena mogu biti arhitekti. U stvari, da bismo gradili s robovima, nije nam potrebno da budemo posveeni! Mi ne radimo robovima, ve silama prirode. Zahvaljujui tim naim instrumentima u stanju smo da stvorimo svaki ispoljeni oblik. Ispoljavanje zavisi samo od toga koliko dugo i sa koje daljine pokreemo stvaralaku energiju na rad. Sinovi ljudi uzimaju zdravi za gotovo da mogu da uu u hram bolesni i da mi uinimo da ponovo ozdrave. Bolest znai da su vibracije tela izale iz sklada. Mi vraamo neskladni deo tela njegovoj ispravnoj vibraciji i osoba ozdravljuje. Svaki organ ima svoju sopstvenu karakteristinu vibraciju. To znai da je svaki organ onakav kakav je zato to ima izvesnu karakteristinu vibraciju, i ta vibracija stalno deluje unutar njega i odrava ga. Kad se vibracija promeni, organ o kome se radi oboljeva. Mi takoe moemo da upravljamo vremenom na zemlji, inei da nebo bude vedro i plavo ili, kad treba, da se pojave oblaci i kia. Sinovi ljudi vide munju, uju grmljavinu s piramida i sreni su jer znaju da to znai blagoslov kie. Oni ive u sigurnosti znajui da e se hram pobrinuti za sve njihove potrebe: njihovo zdravlje, kiu koja znai blagoslov, i ak za njihovo duhovno blagostanje. 266

Ftahhotepovo uputstvo "Oe moje Due," sad ja pitam, "kako puni taj zavetni koveg stvaralakom energijom?" Ptahhotep me gleda prodornim pogledom i kae: "Vidim da ve zna kako punimo zavetni koveg. Ve sam ti rekao: postoji samo jedan izvor na zemlji koji je u stanju da zrai tu snagu, a to je sam Bogoovek. Dunost je visokog svetenika da puni koveg boanski stvaralakom silom. On ili uvodi svoju sopstvenu uzvienu silu direktno u koveg ili postie isti rezultat uz pomo palice ivota pretvarajui potpuno pozitivan priliv sile koja istie iz njegove ruke pri nioj vibraciji, provodei je kroz palicu i tu ga pretvarajui u boanski stvaralaku mo. Jer u svakodnevnom ivotu ak i savreni Bogoovek zrai stvaralaku mo samo u jednom prebraenom stanju. Tek kad se njegove duhovne sile koncentriu i u svojoj svesti se on poistoveti s Bogom, tek onda boanska sila zrai u svojoj iskonskoj vibraciji. On mora stoga da bude u stanju kosmike sve-svesti kad eli da isijava stvaralaku silu. Kad bi ga neposveeni sinovi ljudi videli u tom stanju pobegli bi trei uasnuti jer u tim sluajevima Bogoovek zrai tako nebeskom, boanskom svetlou da obini ljudi ne mogu da podnesu taj prizor. Kad bi neposveeni ljudi dotakli jednog posveenika u tom boanskom stanju bia, oni bi istog trenutka pali mrtvi, ba kao da su dotakli zavetni koveg. Tako, kad jedan posveenik isijava svoje zrake u svrhu izleenja, on se povlai u takvo stanje koncentracije da njegovo zraenje ljudi mogu da podnesu a da im ne naudi; to je sila koju on usmerava u odgovarajue nervne centre koje podie do nivoa stvaralake sile uz pomo palice. Jer palica je tako konstruisana da moe ne samo da provodi zrake ve i da ih prenosi u transformisanom stanju, pojaane ili umanjene, po volji. Dakle, jedan posveenik ne treba da ue u boansko stanje bia da bi sprovodio najvia ivotna zraenja u zavetni koveg; naprotiv, on moe da ue u nie stanje koncentracije i onda usmeri silu koja odgovara tom nivou u zavetni koveg, poto je povisi uz pomo palice do nivoa stvaralake energije. Kad se koveg napuni na taj nain, on zrai dugo tu najviu i najjau energiju, kao izvor svih drugih sila na zemlji. Jedan posveenik moe da proizvede i kontrolie ak i najraznovrsnije frekvencije palicom, poto je palica koveg u minijaturnom obliku, izuzev injenice da se stvaralaka energija ne pohranjuje u njemu kao u sluaju zavetnog kovega. Uz pomo palice, ljudsko bie bi ak moglo da pretvori svoje nie moi u stvaralaku 267

Inicijacija silu kad bi mogao da zrai na ist, pozitivan i potpuno nesebian nain silu koja je nekoliko oktava nia. To je zato to palica zrai snagu koju ljudsko bie stavlja u nju. Kad bi neka primitivna i sebina osoba dola u posed palice, ona bi slala svoja sopstvena negativna zraenja koja bi izvirala iz njene sebinosti - moda ak i u pojaanom obliku - i tako izazvala bolesti, epidemije, zemljotrese ili ak i vea razaranja kao to su nekromanti i oni koji su upranjavali crnu magiju nekad inili u domu boanske rase. Da li sad razume zato posveeni tako skrivaju svoju nauku od neposveenih?" "Razumem, Oe. I sad mi je potpuno jasno kako je moj otac oiveo polumrtvog deaka. U stanju visoke koncentracije, otac je usmerio svoja zraenja, umnoena, u dete. To je delovalo kao udo. Dete je ispunjeno ivotnom energijom i njegova iscrpljenost je odmah nestala. Ali, Oe moje Due, ta e se dogoditi kad sinovi ljudi preuzmu vlast? Da li ete vi unititi maginu palicu, kako ree otac kad mi je priao da e posveeni unititi sve svoje instrumente? Kakva teta to ljudi nee moi da uivaju blagodeti tih moi!" "Dete moje," kae Ptahhotep, "svako bie ivi u stanju koje je tano prilagoeno njegovom stanju razvoja! Kad bismo mi otkrili tajnu palice sinovima ljudi, oni bi je odmah iskoristili da nakode jedni drugima i samima sebi. Sinovi ljudi jo nisu spremni za to saznanje i nee ni biti jo dugo vremena. Palicu koju mi sad koristimo odnee iz Egipta poslednji posveenik koji e posedovati tajno znanje, zajedno sa zavetnim kovegom. On nee imati mogunosti da sagradi piramidu. Nasuprot tome, on e napraviti mali zaklon za koveg da ga izdvoji i usami to je bolje mogue. On e napuniti koveg do mnogo manjeg stepena i dae da ga nose tokom migracija pomou dugih drvenih motki kao drki. Kad taj poslednji posveenik oseti da mu se pribliava smrt, unitie svoju palicu. Izvesno vreme koveg e nastaviti da zrai energiju kojom je napunjen, a posveenici e dugo nastaviti da ga nose uokolo u raznim zemljama sve dok malo pomalo ne primete da on vie nema nikakvu mo. Onda e ak i poslednji ostaci kovega biti uniteni. U vremenu koje e doi ljudi e saznati za "maginu palicu" i "zavetni koveg" samo preko zapisa ranijih vremena. Oni e sve to smatrati bajkom i nastaviti da je priaju iz generacije u generaciju. Ali e se i dalje nejasno seati daje nekad postojao "zavetni koveg" u kome je obitavala mo ivog Boga. A takoe e se seati da je nekad 268

Ptahhotepovo uputstvo postojao "arobni tapi" ili, kako ga mi zovemo, "palica ivota" kojom su posveeni, "arobnjaci", izvodili uda. Iz zapisa iz ranijih vremena ljudi e znati ili maglovito oseati da "palica" predstavlja mo nad svim silama prirode. U kasnijim vremenima, kad ljudi budu eleli da simbolizuju najveu mo, stavie palicu - skiptar - u ruku kao znak moi. U tim buduim vremenima, meutim, njihova palica - njihov skiptar - bie samo prazan simbol moi. Istinska mo i sila palice im vie nee biti poznata. Tek posle nekoliko hiljada godina e jedan potomak plemena Sinova Boga biti reinkarniran; on e otkriti te istine ljudima svog plemena i napravie novi "arobni tap". Do tada, meutim, hiljadama godina postojae jedna udna vrsta ljudi koji e, da bi zabavljali ili varali, sebe nazivati "arobnjacima" i pretvarae se da izvode arobne trikove uz pomo "arobnog tapia". Oni e tako oponaati ono to je nekad zaista postojalo. Oni e drati "arobni tapi" u ruci i izvoditi pokrete kao da izvlae arobne sile iz tog tapia. Oni e takoe upotrebljavati "arobne rei" oponaajui nae arobne formule. Ali ljudi e nauiti istinsku ogromnu mo rei tek vekovima kasnije kad se pali sinovi boanske rase budu reinkarnirali - oni koji sad ive ovde -i setie se u svojoj podvesti istina koje e u to vreme predstavljati drevne zapise. Oni e dokazati da su njihova seanja tana. Doi e vreme kad e sinovi ljudi ponovo otkriti i ponovo stei sva znanja, ak i najuzvienija. ak i tada, naravno, to znanje e ostati neshvatljiva tajna za neuke mase, a u rukama neposveenih te ponovo otkrivene istine e predstavljati prokletstvo. Ali, na kraju krajeva, to je put oveanstva, kroz mnoge patnje i jade, koji ljudi sami stvaraju. Malo pomalo oni e nauiti da ne smeju da se igraju boanskom moi. Saznae da te moi treba da budu koriene s punom ozbiljnou, s dostojanstvom i posveenou. Jer Bog daje oveanstvu sve, ak i sebe samog, kao blagoslov; samo ljudi, u svom neznanju, od svega stvaraju prokletstvo! "Oe moje Due," pitam, "rekao si da su piramide napravljene od kamenih blokova da bi izolovale opremu pomou koje prodorne frekvencije zrae. Ali kako onda moe da sprovodi frekvencije napolje?" "Svi debeli zidovi piramida sadre i tunele kroz koje sprovode silu kovega i druge dodatne opreme koja zrai energiju. Uz pomo tih okana i tunela mi takoe kontroliemo vreme. Pozitivni i nega269

Inicijacija tivni tuneli su izgraeni u razliitim pravcima; kad kroz njih teku pozitivne i negativne sile, one uzrokuju da se stvore oblaci i donesu eljenu kiu. Izjednaenje tih pritisaka prouzrokuje udare munje praene velikom bukom. Zato ljudi uju grmljavinu koja dolazi s piramida. Druge piramide su sagraene za razne druge instalacije." "ta e biti s piramidama kad sinovi ljudi dou na vlast u naoj zemlji i zavetni koveg i svi drugi instrumenti budu uniteni? Hoe li piramide ostati prazne? I ta e se dogoditi s visokim svetenikom i drugim svetenicima i posveenima?" pitam ja. Nijedna izuzev najvee Piramide gde se sad uva zavetni koveg i gde se dobija inicijacija nee ostati prazna. Kad se uklone svi nai instrumenti za zraenje boanske stvaralake energije, poslednji posveeni Faraoni e dati da se sahrane u jednoj od ovih piramida. Njihova tela, potpuno proeta i natopljena boanski stvaralakom silom e nastaviti - poto sila nee biti potroena - da zrae vrhunsku mo ba kao i zavetni koveg. Tako e njihova tela nastaviti u tajnosti da deluju kao ogromni izvori moi, titei ovaj kontinent od zlih uticaja. Zraenje dobro sauvanih i svetih tela e pomoi naoj zemlji da sauva svoju mo hiljadama godina. Ali tokom vremena veinu ovih grobova e razoriti neuki ljudi." "A ta e se dogoditi s velikom piramidom, Oe?" Ptahhotep gleda u daljinu neko vreme kao da neto tamo posmatra. Zatim njegov nebeski pogled prelee natrag k meni i on kae: "Kad doe vreme da se svi tajni instrumenti unite, i kad svetenik i posveenici koji i dalje budu sluili u hramu u to vreme uzmu hodoasniki tap i upute se ka udaljenim mestima, visoki svetenik i njegov zamenik e zatvoriti kameni ulaz velike piramide iznutra tako da ga nijedan sin ljudi nee moi da nae. Potom, poto ispune svoje poslednje dunosti, oni e dematerijalizovati svoja tela na isti onaj nain kako si esto viala da se dematerijalizuju rtve na oltaru u dvoritu hrama. Samo jedan bljesak, onda jedan mali beli oblak koji ubrzo nestaje - ni traga od pepela niti bilo ega drugog ne ostaje. Tako e unutranjost velike piramide biti zatvorena i zaklonjena od ljudskog pogleda hiljadama godina. Meutim, nae inicijacije nee prestati. Zrele due e nastaviti da ovde budu posveivane - ne fiziki, naravno, ve na vioj duhovnoj ravni. Ti ljudi e doivljavati svoju inicijaciju kao san ili viziju." Ptahhotep prestaje da govori, i dugo se gledamo u oi. Ja razumem mnogo toga to on ne eli da kae... ali ipak imam jo jedno pi270

Ptahhotepovo uputstvo tanje: "Oe moje due, da li postoji neki specijalan razlog to se sve piramide grade u istom obliku? Zato se ne grade u obliku kocke, na primer, kao druge graevine?" Ptahhotep se smeka: "Zato ne u obliku kocke? Ali piramide jesu u formi kocke! Ali to u morati da objasnim sledei put. Dosta ti je za danas." Vidim da je Ptahhotep zavrio svoju poduku, ali ne odlazim. Volela bih da mi pokae kako se koriste palica i zavetni koveg. On me gleda smeei se i kae: "Doi e vreme kad e ti biti doputeno da sazna o konstrukciji zavetnog kovega i palici ivota. To e doi poto primi inicijaciju. Ali njihovo korienje je ogranieno na one koji su dostigli sedmi stepen posle inicijacije sopstvenim naporima. Te tajne ne smeju da padnu u opasne ruke. Budi strpljiva. Vreme postoji samo u naem razmiljanju, a ipak je svemu potrebno vreme da sazri." On me blagosilja, i ja odlazim.

271

Evo me ponovo pred Ptahhotepom u njegovoj laboratoriji. "Ve sam ti objasnio," kae on, "da iza svih manifestacija vidljivog sveta postoji jedna praiskonska sila, tenja za vraanjem u stanje jedinstva, i ta sila se vidi kao privlaenje izmeu dve komplementarne polovine, pozitivne i negativne. Ti sad stoji ispred mene zato to sila zemljine tee dri ovde tvoje telo. Da nema te sile, ti i sve to nije ukorenjeno u zemlju bi odavno, vrtei se kao igra, odletelo u vasionu. ak bi se i cela gigantska zemljina kugla odavno raspala. Sila koja odrava zemlju i svu materiju u njenoj atmosferi ne pripada samoj zemlji, ve samo vri uticaj na zemlju delujui iz svog centra. Kad materija ne bi imala nikakvu otpornost i kad bi samo poputala pred tom silom, ogromna masa zemlje i sve to na njoj ivi bi nestalo u njenom, sreditu. Ali, gde bi ona otila? Razmisli na trenutak. Pridi blie, dete moje. Pokazau ti. Ako stavim razne stvari na gornju povrinu ovog stola, veem za svaku jednu strunu, provuem strune kroz rupu na sredini gornje povrine stola, a onda vuem sve strune odozdo, svi predmeti se povlae prema centru povrine stola; i svi oni koji su manji od rupe nestaju. Gde oni idu? Zar nisu povueni prema taki iz koje deluje sila? Ali odakle potie sila u centru zemlje...sila koja sve vue prema sebi? Moe li na to da odgovori, dete moje?" Razmiljam trenutak i odgovaram: "Zemlja je prepoznatljiva. Ako je sve to je prepoznatljivo takvo samo zato to je izdvojeno iz "svega i niega", i ostavlja svoju komplementarnu polovinu u neispoljenom stanju, onda i zemlja mora da ima svoju komplementarnu polovinu u neispoljenom stanju, i sila zemljine gravitacije koju ona vri na sva iva bia i predmete koji ive na njoj je tenja za ponovnim
272

Oblik piramida: Satana ujedinjenjem izmeu zemlje i njene neispoljene komplementarne polovine koja je zaostala u praznini kao njen negativni odraz. Sila zemljine tee tako vue celu zemlju prema praznini koja stoji izmeu vremena i prostora da bi dovela do tog ujedinjenja. Kad bi zemlja popustila, cela zemlja i sve na njoj bi nestalo u centru, u praznini. Ali to bi bio povratak rajskom jedinstvu -Bogu - blaenstvu! Zato to ne moe da se desi, Oe?" "Dete moje," odgovara Ptahhotep, "prepreka je otpornost materije! Bez otpora nikakvo stvaranje nije mogue! Otpornost materije je ono to spreava zemlju i sve stvoreno da nestane i bude poniteno. Sve to se pojavilo i pojavljuje se u ovom prepoznatljivom svetu je ispalo iz neke take u vasioni, i ta taka je onda postala njegovo sredite. Kroz pad on je postao materija. Sad on ne moe da se vrati boanskom jedinstvu jer mu otpornost njegove sopstvene materije to ne dozvoljava. Povratak rajskom boanskom jedinstvu Bogu - mogu je samo preko oduhovljenje materije, to jest, kroz preobraenje materije u duh'. Ali materija, sama po sebi, nikad ne bi mogla da postane duh bez duhovne pomoi. Zato jedan vid Boga silazi u materiju, zaogre se materijom, preuzima materijalne karakteristike i oivljava je kao sebe, ja, da bi omoguio njeno oduhovljenje, njeno spasenje. Uticaj koji je to ja u sreditu svakog bia stalno vrio na krajnje unutranju strukturu materije tokom vekova i vekova vodio je razvitku oblika ivota koji postoje na svakom stupnju merdevina stvaranja. Tako je postalo svako bie, od proste praivotinje sve do najvie pojave. Najvie bie na zemlji je ovek. Njegov je zadatak da izvri spiritualizaciju zemlje, zadatak na kome rade sva iva bia, svako u okviru granica svog sopstvenog pojedinanog stepena razvoja. I svako ljudsko bie koje se preobraava iz bia poistoveenog s telom u bie probueno u duhu, boansko bie - poistoveujui svoju svest s boanskim ja - ispunjava svoju dunost. Ono je oduhovilo deli zemlje. Unapredilo je za jedan korak spasenje zemlje. Onda ono moe da sarauje kao pomaga u spaavanju drugih bia. 1 sad zna zato stoji ovde preda mnom. To je zato to ja zemlje, koje je istovremeno nae sopstveno ja, voli zemlju i sva njena bia, privlai zemlju k sebi, u boansko jedinstvo, ba kao to mladoenja privlai sebi mladu. Ta tenja za jedinstvom, karakteristina za svaku ljubav, izraava se u svemu - ukljuujui i naa tela - kao teina! 273

Inicijacija Ta sila koju mi zovemo teina deluje u svakom prirodnom obliku, i kad gradimo moramo da raunamo i radimo sa tom silom, nikad protiv nje. Kad valjano povedemo o njoj rauna, ona nam pomae da dugo sauvamo nae graevine. Kad bismo pokuali da gradimo protivno zakonima tih sila, sve nae zgrade bi se praktino za tren oka sruile. Za tebe je dovoljno da razume da je u piramidalnom obliku rezultanta sila najpovoljnija mogua za uvanje graevina od prirodnih razaranja tokom mnogo hiljada godina. Piramide - naroito velika piramida - su graene prema raznim matematikim i astronomskim zakonima da bi sluile ljudima kao sat i kalendar. Nauie te zakone drugi put. tavie, injenica da kose strane stoje pod uglom od 51 stepen u odnosu na svoju osnovu omoguava piramidi da odbija suneve zrake daleko na more i daleko u pustinju. Tako nae piramide slue i kao svetionici. Svi zakoni na kojima se one zasnivaju, zajedno s istorijom onih koji su ih gradili, su upisani na keramikim crepovima kojima su one pokrivene. Kad sinovi ljudi jednog dana otkriju tajnu naeg pisma, moi e dugo da itaju sa samih piramida znanja i podatke koje ti sad ja pruam: matematike i astronomske zakone koje smo primenili, tajne piramida i sve nae nauno znanje. U najmranijim dobima zemlje, meutim, i ta zapisana svedoanstva e se izgubiti, tako da e sinovi ljudi kasnije morati da otkrivaju svu istinu sami. Ti mora da naui zakon trodimenzionalnog sveta koji se zasniva na zakonu duha i ne bi mogao da postoji bez njega. Prvi izvor sve istine i svih pojava je veno bie - Bog. Ali Bog je u neispoljenom stanju izvan vremena i prostora, i samo njegove manifestacije se pojavljuju kao projekcije u trodimenzionalnom svetu. Stoga, da bi se ti zakoni pravilno razumeli, moramo da ponemo od Boga. Da bismo priali o Bogu, meutim, moramo uvek da se suoimo s injenicom da Bog stoji iznad prepoznatljivog sveta. Iz tog razloga svako ivo bie moe da razume Boga do stepena do kog je samo u stanju da svesno doivi, ispolji i shvati Boga; to jest, do stepena do kog ono samo moe da bude Bog!U svemu ivi Bog, i sve ivi u Bogu. Ipak, Boga u njegovom potpunom, savrenom biu moe da razume samo onaj koji je i sam postao Bog - ili koji nikad nije ispao iz Boga. Boga moe da razume samo Bog! injenica da ak i najprimitivniji ovek ima predstavu o Bogu pokazuje da u njemu obitava boanska svest, iako veoma nejasna i na 274

Oblik piramida: Satana najniem nivou. S druge strane, postati svestan u Bogu, razumeti Boga potpuno, i biti Bog znai postati potpuno jedinstven sa sopstvenim boanskim ja, s Bogom koji unutra obitava. To je lako rei, ali veoma teko uiniti! Poto je ovek ispao iz svoje boanske svesti, on moe samo da zamilja Boga u skladu sa svojom sopstvenom linom moi razumevanja. Kako on moe da zna kako izgleda pravo, ivo boanstvo u svojoj savrenosti kad njegova mo imaginacije odgovara samo nivou na kome je on lino, izdvojen kao to jeste od svog jedinstva, i ispao, kao to jeste, iz svoje boanstvenosti? Kako moe konano da razume beskonano, smrtno besmrtno, privremeno veno?... Kako moe jedno zamiljeno bie da razume, doivi i postane istovetno s venim, istinskim biem - Bogom? A ipak, ovek mora da ga dosegne! Njegova vena enja, njegova neutaiva udnja mu pomae i tera ga napred u pravcu njegovog boanskog ja. ovekov razum - najvei, ali najopasniji dar koji je dobio od Boga - podie most preko naizgled neosvojive provalije izmeu onog to je lino i smrtno i onog to je bezlino i veno. Kroz svoj razum ovek je podlegao iskuenju da ispadne iz boanskog jedinstva sa svojom sveu. Ali, upravo zbog toga, njegov razum mu prua mogunost da povrati svoju svest u puno jedinstvo s boanstvom. Pomou razuma ovek je u stanju da razume istinu, a kad razume, on e tragati i nastaviti da traga i pokuava sve dok jednog dana ne uspe da nee jedini put za ostvarenje svog ja. Ostvarenje znai biti neto. Jer dokle god mislimo o neemu ili priamo o tome, mi nismo to. Moemo da mislimo o maki, ili o lavu, ali to ne znai nikako da smo postigli ostvarenje, da smo postali maka ili lav. Isto tako, moemo da mislimo o nama a da nismo nae boansko, stvaralako ja! Misliti o neemu znai biti osvojen od toga. Jer ako poalje jednu jedinu misao, ti - mislilac - si povezan samo miljenjem s predmetom svoje misli. Ti si povezana s njim, a ne istovetna s njim. Ti jo nisi ono to je u tvom razumu. Tvoj razum pripada tebi; to je udesno orue, ogledalo u kome moe da sve projektuje i u kome moe sve da prepozna, ali tvoj razum nisi ti! Razum je izvan tebe. Stoga ono to moe da uini sa svojim razumom nisi ti sam, nije ostvarenje. Kad ovek traga za Bogom izvan sebe, on esto moda "misli" o Bogu, moe da se "moli" Bogu, moe da "voli" Boga celim svojim biem, ali sve to ne znai da je postao istovetan s Bogom. Jer ovek ne moe nikad da pronae Boga traei ga izvan sebe! 275

Inicijacija Stvaralac u oveku je ovekovo sopstveno ja ija je poslednja manifestacija, najdalja od njegovog sopstvenog sredita, njegovo malo "ja", njegova sopstvena "ja-svest". Lino "ja" u njemu je slika Boga koja se ogleda u materiji - u telu. Tako, kad ovek tei da se vrati Bogu i ponovo uspostavi svoju istovetnost s njim, on mora da sledi isti put sa svojom sveu: on mora da izvlai svoju svest sve vie i vie iz svog sopstvenog malog linog "ja" - dublje i dublje u sebe - okreui se svom sopstvenom istinskom ja, svom stvoritelju, sve dok svesno ne prepozna sebe u Njemu. Ali to ne znai da bie osoba - prepoznaje sebe u tom stanju. Kao zamiljeno bie, ono nema pravo postojanje i ne moe stvarno da postigne samospoznaju. Naprotiv, stvoritelj se prepoznaje u stvorenom, u osobi. To je jedina mogunost da se nadvlada stanje odvojenosti i vraanje svesti u stanje jedinstva: pojedinac prestaje da misli o sebi i umesto toga postaje on sam, prepoznaje sebe. U tom stanju, prepoznavalac, prepoznato i prepoznavanje su jedno isto. Ja - stvoritelj - prepoznajem svoje ja u sebi! ovek moe da doivi Boga samo na ovaj nain. To je uskrsnue! U tom stanju on prepoznaje da ga je njegovo sopstvenoja stvorilo i da ga stalno stvara, dakle da je njegovo sopstveno ja njegov stvoritelj. On isto tako shvata da je jedno jedino ja tvorac celokupne vasione! Kao rezultat ove boanske samospoznaje on istovremeno doivljava stvaralaku kosmiku sve-svest. U isto vreme kad postie samospoznaju, on postie spoznaju svega, sveznanje! Ovo boansko stanje koje stvoritelj sam prepoznaje moe takode da se doivi simbolino brojevima: Bog u svom stanju mirovanja u samom sebi je 1 u3i3u 1.1 i 3 su jo uvek neraskidivo jedinstvo. U oblasti geometrije, oblik jednostraninog trougla je simbolina slika Boga u kojoj su prepoznavalac, prepoznati i prepoznavanje jedno te isto: 1 u 3 i 3 u 1. Svaki oblik je ispoljavanje sile koja ga je sagradila. Tako je svaki oblik slika stvaralake sile koja ga gradi i prebiva u njemu. Boanstvo u svom praiskonskom stanju mirovanja u sebi se uvek ispoljava u obliku trougla. Trougao predstavlja savrenu harmoniju i savrenu ravnoteu poto sva tri njegova ugla lee na tano istom odstojanju jedan od drugog. S druge strane, kad vid Boga na koji mislimo kao o onom koji "miruje u sebi" izae iz trodimenzionalnog stanja, izvan 276

Oblik piramida: Satana vremena i prostora i ue u tri dimenzije, on postaje stvaralaki vid Boga i uvek se ispoljava u broju 4. Dok brojevi 1 i 3 obrazuju jedinstvo u boanstvu, oni ostaju 3 u 1 i 1 u 3. Ali kad izrone iz boanskog stanja jedinstva, oni se odvajaju, i iz 1 u 3 izranja 1 i 3, i to ini 4. Jednakostranini trougao sadri, skrivene u sebi, 4 manja jednakostranina trougla. Ovaj zakon takode sadri tajnu kljunog broja trodimenzionalnog sveta: broja 7. Sad, pokuaj da zamisli kako prva energija ispoljavanja izvire iz nedimenzionalnog stanja i pojavljuje se u tri dimenzije. Zatvori oi i ja u projektovati tu istinu u tvoju svest." Radim ta mi Ptahhotep kae, zatvaram oi i usmeravam svoju panju na unutra. Iznenada vidim jednu taku i ujem Ptahhotepov glas: "Da bi se neka sila pojavila iz nedimenzionalnog stanja i ispoljila se, potrebna joj je polazna taka. Taka je nedimenzionalna, jo nije izronila iz jedinstva, ali je neophodna za ispoljenje. Jer taka se sastoji samo iz jednog faktora, ona nosi u sebi broj jedinstva, broj 1. Kad sila ije je prvo ispoljavanje bila taka izroni iz nedimenzionalnog stanja i deluje tokom izvesnog vremenskog perioda, taka se kree i obrazuje liniju." Unutranjim okom vidim kako taka postepeno postaje linija i ujem Ptahhotepov glas. "Rada se prva dimenzija - duina. U svojoj sutini, linija je beskrajna i tako, kao prvo ispoljenje, takoe predstavlja i broj 1. Ali u svetu ispoljavanja, svetu gde sve uvek ima poetak i kraj, linija uvek mora da ukljuuje tri faktora, polaznu taku, krajnju taku i prostor koji se prostire izmeu njih dve. Tako linija predstavlja broj 3, kljuni broj za 1-dimenzionalni svet. Sad, mora da si zapazila da ne postoji mogunost ispoljavanja ili nalaenja broja 2 u jedinstvu. U stvari, posle prvog ispoljenja take, koja predstavlja samo 1 jedini faktor, odmah smo skoili na tri faktora -bez broja 2. Kad se jedan taka kree, bez obzira kako malo, da bi obrazovala ak i najtananiju, najkrau liniju, mi ve imamo posla s 3 faktora, a ne 2. Linija u beskraju, naravno, predstavlja broj 1; ali kad ima poetak i kraj, ona automatski predstavlja broj 3. Da bi se pojavio broj 2, mora da postoji cepanje jedinstva. Broj 2 moe da se rodi samo kad se dve celine postave jedna kraj druge. Ali 277

s obzirom da nita nema nikakvo pravo postojanje izvan jedinstva, jedinstvo mora da projektuje neki odraz izvan sebe. Tako se pojavljuje fizija, odvajanje, koje znai smrt jedinstva. Zato je re "sumnja" koja predstavlja neku vrstu cepanja u neijem umu i dui - tako blisko povezana s reju za 2. To je istina u svakom jeziku. Hajde da sad posmatramo kako se druga dimenzija pojavljuje iz prve. Linija se sastoji iz niza taaka. Pretpostavljajui da je stvaralaka energija aktivna u svakoj od tih taaka s istom silom i u istom vremenskom periodu, svaka od tih taaka se kree izvan sebe u drugu dimenziju; svaka od njih postaje linija, i iz celine tih linija stvara se ravan: jednakostranian etvorougao. Raa se druga dimenzija - irina. etvorougaonik je etiri u jednom i jedno u etiri i tako se sastoji iz pet faktora: etiri ispoljene linije: polazne linije, zavrne linije, desne i leve bone linije i petog faktora: neispoljenog polja okruenog tim linijama. I tako je kljuni broj dvodimenzionainog sveta broj pet. Ali stvaralake sile nastavljaju da deluju. Ravan se takoe sastoji iz taaka, i ako ista sila deluje na spolja iz svake od tih taaka u istom pravcu i tokom istog vremenskog perioda, sve te take ulaze u treu dimenziju, i iz ravni se raa kocka. Rada se trea dimenzija - visina. Kocka je est u jednom i jedan u est i sastoji se od sedam faktora: est ispoljenih graninih ravni i sedmog, neispoljenog faktora, njenog kubinog sadraja. Kljuni broj trodimenzionalnog sveta je broj sedam. Kao to vidi, osnovni oblik materije je kocka. Razni kristali se grade u saglasnosti s ovim zakonom, i u njima moe nai ili samu formu kocke - kao to je sluaj sa solju, na primer - ili osnovne elemente kocke u raznim vidovima i varijacijama. Ako sad ispitamo karakteristike kocke, takoe e razumeti zakone varijanti. Poinjui od jedne od ugaonih taaka kocke, pokuaj da nae ravan u kojoj se sadre sve tri dimenzije kocke. Ako samo presee ravno kroz nju, dobija ravan koja sadri samo dve dimenzije kocke. Da bismo nali ravan koja sadri sve tri, moramo da ponemo u jed278

Oblik piramida: Satana nom uglu i napravimo presek koso do suprotnih ugaonih taaka. Tako se odseca jedan ugao kocke. Ako nastavimo na isti nain, odsecamo sva etiri ugla kocke i ono to ostaje je jedan veoma razliit oblik: tetraedar, ije strane su omeene s etiri ravnostrana trougla. Dakle, sad vidi da je u kocki skriven jedan oblik s potpuno razliitim zakonima, jer taj oblik se sastoji ne od kvadrata, ve od etiri trougla. Kad bismo oborili ta etiri trougla u jednu ravan, oni bi obrazovali jedan jedini jednakostranini trougao, simbolinu reprezentaciju Boga. Ba kao i jedankostranini trougao koji sainjava njegov ogrta, tetraedar je samo otelovljenje harmonije i ravnotee. Poto je svaka od njegovih ugaonih taaka podjednako udaljena jedan od druge, u tetraedru ne postoji napetost ili pritisak, ve pre jedno stanje mirovanja u ravnotei. Pomou kontrasta, ugaone take kocke, ba kao i kvadrata, lee na razliitim rastojanjima jedna od druge, a to znai da i u kvadratu i u kocki postoji stanje veitog naprezanja. Materija u naem trodimenzionalnom svetu je sainjena u obliku kocke, ali ona u sebi sadri skrivenu formu tetraedra koja se zasniva na boanskoj ravnotei. Materija ne moe da postoji bez boanske sadrine. Ceo trodimenzionalni svet je sagraen na istom ovom zakonu, sasvim svejedno da li se oblik o kome se radi smatra neivom materijom ili ivim biem. Bilo da je dati oblik biljka, ivotinja ili ovek, telo svakog od njih je podlono zakonima trodimenzionalnog sveta. Meutim, skriveno i nevidljivo u tom telu je vie, boansko ja - ivot - veno bie! Samo ovek je u stanju da ispolji svoje vie ja - to jest Boga - preko svojih misli, rei i dela, kad poistoveti svoju svest ne sa svojim telom, nego sa njegovim duhovnim sadrajem, sa svojim ja. Dokle god se neka osoba poistoveuje samo sa svojim telom, ona je kao kocka u tome to otkriva samo karakteristike materije, sabijajui boanski stvaralaki princip u pritajeno, neispoljeno stanje. Niko i 279

Inicijacija ne sumnja da tetraedar - boansko ja - tako razliito od spoljnog oblika kocke, prebiva unutra! S druge strane, osoba koja koristi svoje telo, svoje misli, rei i dela samo da bi ispoljavala boanski stvaralaki princip, ostavljajui karakteristike svog fizikog postojanja - svoju osobu - u neispoljenom stanju - takva osoba, da nastavim da upotrebljavam istu slikovitost u govoru, je kao iseena kocka iji su uglovi i unutranji sadraj okrenuti na spolja tako da unutranji trouglovi - jednakostranini trouglovi boanskog tetraedra - postaju vidljivi. Takva osoba koristi materijalni, kockasti oblik samo kao sigurnu bazu u trodimenzionalnom svetu, dozvoljavajui da njena teina poiva na toj bazi. A oblik iseene kocke izvrnute na spolja je piramida. Tako vidimo da je piramida simbolina forma Bogooveka, koji otkriva svoju boansku, nesebinu prirodu i potpuno ispoljava Boga na zemlji. Spasenje zemlje, oduhovljenje materije je zavreno u osobi Bogooveka. Boansko ja - stvoritelj - je postavljeno u potpunom velianstvu na svoj presto i vlada nad materijom, nad telom.

Putem kontrasta, simbolina predstava materijalistikog oveka koji koristi svoj razum u slubi svog materijalnog bivstvovanja je krst - ili "T" - nainjen od etiri kvadrata koja sainjavaju povrinu kocke. Na tom krstu, ili na tom "T", tajno, unutranje, boansko ja je razapeto. 280

Oblik piramida: Satana

U takvim osobama boanstvu je oteta njegova mo. Ono ne moe da se ispolji i podlono je zakonima materijalnog sveta. Ono je razapeto na dvema velikim gredama trodimenzionalnog sveta - vremenu i prostoru - i umire na tom krstu materije. Njegova smrt, meutim, nije konana! ak i u svesti koja je potonula do najnieg nivoa boansko stvaralako ja ponekad doivljava uskrsnue i spaava ljudsko bie koje pati. Materijalistiki ovek, u svom neznanju, preko razapinjanja sopstvenog vieg ja - Boga u sebi - stvara sebi neprestana muenja i patnje; on postaje kriminalac koji je takoe raspet pored onog boanskog. Bolovi ga bude; njegova svest je oivljena, i s uskrsnuem njegovog boanskog ja, on doivljava sopstveno spasenje zato to prepoznaje sebe u njemu! Pripadnici boanske rase koji su pobegli u udaljene kutke zemlje nosili su te simbole sa sobom gde god da su ili, objavljujui oveanstvu tajnu, skrivenu istinu u njima. U svakom delu zemlje ljudi e nai te simbole u kamenu, metalu ili peenoj glini, u raznim veliinama, velike ili male. Veina ljudi e verovati da oni predstavljaju osobu koja je razapeta, a samo nekolicina e prepoznati da ta predstava simbolizuje boanski stvaralaki princip razapet na dve grede vremena i prostora. Piramide e i dalje stajati hiljadama godina, objavljujui oveanstvu najuzvienije istine koje su u njih ugraene. Ljudi koji imaju oi i ui e otkriti i prepoznati ta osnovna naela istine, mada moda nee biti u staju da pojme sve matematike i astronomske zakone piramida, i nekolicina visoko razvijenih osoba e ak moi da dosegne objavljenu istinu. S druge strane, za primitivne umove piramida e uvek biti zagonetka - ba kao i Sfinga - sve dok ne dostignu nivo kad e biti u stanju da ree svoju sopstvenu zagonetku. 281

Inicijacija Ali, hajde da se sad vratimo razmatranju kocke! Pre nekoliko minuta poela si s jedne strane kocke i presekla je tako daje jedna ravan sadravala sve tri dimenzije. Na taj nain odseca jedan ugao kocke; potom jo tri ugla. Ali, poinjui s drugih ugaonih taaka kocke mogla bi da uini jo etiri preseka i otkrila bi da kocka ne sadri samo jedan tetraedar, nego dva, jedan u drugom, svaki tani odraz onog drugog. Ta dva tetraedra predstavljaju krajnji unutranji zakon prepoznatljivog sveta: neraskidiv odnos izmeu dve komplementarne polovine - pozitivne i negativne - koji, sadravajui samog sebe jedan u drugom, obrazuju savrenu ravnoteu i borave, kao stvaralaki duh, na desnoj ruci i levoj ruci boanstva. U stvaranju oni vladaju kao dva suprotna zakona: zakon duha i zakon materije.

Duh je ivot, materija je otpornost. Zakon duha je isijavanje, davanje, nesebinost. Zakon materije je usisavanje, hlaenje, paraliza. Postoji samo jedno jedino bie koje je u stanju svesno da kombinuje ta dva zakona: ovek. On je veza koja spaja svet duha i svet materije. On je u stanju da ivi u jedno isto vreme po zakonima oba sveta. Njegove misli, rei i dela mogu da budu in davanja, zraenja nesebinosti i sveobuhvatne ljubavi. S druge strane, njegovo telo pripada materijalnom svetu i ivi po zakonima materije. Na pravom mestu i upravo vreme, svaki zakon je boanski, ali suprotno je satansko. Bez otpornosti materije stvaranje bi bilo nemogue, U neispoljenom boanstvu sve stvaralake sile i dalje miruju u jedinstvu, u potpunoj oputenosti i ravnotei, predstavljajui samo potencijal, samo mogunosti moi. Stvaranje poinje kad se jedna sila izdvoji iz jedinstva i postavi se na suprotnoj strani od tvorca kao otpornost. To je 282

Oblik piramida: Satana "prvoroeni sin" Boga, duh otpora koji otac alje da deluje vekovima i vekovima kao negativan i suprotni pol od njega samog, da nosi frekvencije stvaranja, i odupirui im se da omogui da se dogodi stvaranje. Ovaj duh otpora je suprotni pol manifestujuem aspektu Boga. Pomou svojih centripetalnih, hladeih i zgunjavajuih karakteristika on je uzrok stvaranja materije. Uzmimo na primer kamen. Mo koja ga ini kamenom i dri ga u jednom komadu je upravo onaj isti zakon otpornosti koji tei da ohladi, ovrsne i odri sve u jednom komadu. Dokle god se ovaj zakon manifestuje u materiji i kao materija, zakon deluje umesto nje i shodno tome na boanski nain. Ali inertna materija postaje iva materija kad se boanski duh, ja, zaodene u materiju i postane telo. To ja, ivot, prodire u inertnu materiju, i iz zakona materije javlja se ivi duh: reflektovana slika koja je mogla da postane duh samo zahvaljujui injenici da je Bog, kao ja ivih bia, udahnuo svoj sopstveni ivot u materiju, je satana. Tako moe da vidi daje satana zakon materije oivljen kroz boanski duh. Satana se nalazi mrtav u materiji, kao njen zakon, sve dok ga sopstvenim ivotom boanski duh ne oivi. Kad god se oveija svest poistoveti sa zakonima materije tako da miljenje, rei i dela, umesto da slue boanskom zakonu, slue zakonu materije, ovek oivljava satanu, ovek sam postaje satanski. Bez oveka satana ne moe da postoji; jer bez ja u oveku satana je samo nesvesna sila, neophodni prirodni zakon materije. Satana moe da oivi samo u svesti osobe koja ispoljava zakon materije, zakon telesnog, u svom duhu; koja poistoveuje svoju svest sa svojom osobom, sa svojom niom prirodom, sa porivima i nagonima koji obitavaju u njegovom telu, s nagonom za samoodranjem i produenjem vrste. Takva osoba ispoljava centripetalnu, zgunjavajuu silu materije kao duhovne osobine kao to su pohlepa, zavist, tatina, nemilosrdnost i sebinost. Nijedno ivo bie nikad nije srelo satanu samog po sebi, jer bez oveka satana uopte ne postoji. Bez oveka satana je samo zakon materije. Moemo da sretnemo ivog satanu samo u ljudskom biu; samo u ljudskom licu moemo da prepoznamo satanu kao izraz tog lica. Kad se posle smrti tela takve osobe ja izdvoji, satana ostaje u leu kao zakon materije. On je postao satana kroz oivljujuu mo tog ja u svesti. Ali svest osobe koja se poistovetila sa zakonima materije i tako i sama postala satanska umire sa satanom i postaje nesvesna po283

Inicijacija sle smrti. Satana je uvlai, svog roba, u nepokretnu materiju, u tamu, u gubitak svesti, u sebe. S druge strane, svest osobe koja se poistovetila sa zakonima boanskog duha i sluila tom zakonu ostaje budna i iva i poto se telo odstrani; osloboena svojih okova, slobodna od izolacije materije, ona se utapa u venu svetlost, u Boga. Dva tetraedra koja se sadre jedan u drugom predstavljaju dva pola stvaranja u potpunoj ravnotei. Sve stvaranje - svet nemira i kretanja - zasniva se na toj boanskoj ravnotei. To je unutranji zakon koji deluje kroz sve oblike i stoga i u kristalizaciji materije. Kako si i sama mogla da vidi, praiskonski oblik materije, kocka, je sagraena oko boanskog tetraedra. Trouglovi koji ine lica tetraedra su istovetni s ravnima koje spajaju ugaone take kocke. ovek takoe, u svom unutranjem biu, ima jednu ravan kontakta s boanskim ja.. I zato on moe da nae svoje sopstveno bie samo u sebi, nikad usmeravajui panju prema spoljnom svetu. Kad ovek usmeri svoju panju prema spoljnjem svetu, on biva uteran, u skladu s boanskim zakonom, u sve vie i vie duhovnih zatvora, sve dok posle mnogo jada i muenja ne nae boanstvo. Ali, hajde da sad ispitamo razliite vrste formi kristala koji se zasnivaju na obliku kocke. Uzmimo est geometrijskih oblika koji imaju oblik kunog krova i osnovnu povrinu tano jednaku licu kocke, onda postavimo tih est oblika na lica te kocke na takav nain da se njihove razliite ivice granie jedna s drugom.

284

Oblik piramida: Satana

Na taj nain obrazuje geometrijsko telo koje mi zovemo petougaoni dodekaedar koji se sastoji od dvanaest jednakostraninih petougla. Petougaoni dodekaedar otkriva dalje zakone dugog puta svesti. Ali mi sad elimo da pogledamo zakljuak koji se otkriva u poslednjoj kristalnoj formi u ovom nizu: ikosaedru sastavljenom od dvadeset jednakostraninih trouglova.

Tako polazei od tetraedra moemo da razvijemo ukupno etiri pravilna kristalna oblika s jednakim povrinama: tetraedar, kocku, petougaoni dodekaedar i ikosaedar. Mogue je obrazovati pravilne kristalne oblike samo od trouglova, etvorougla i petougla: od trouglova tetraedar, oktaedar i 285

Inicijacija ikosaedar; od kvadrata jedino kocku; od petougla samo petougaoni dodekaedar. Izuzev oktaedra ti si ve upoznata sa svim tim geometrijskim telima. Moe da konstruie oktaedar crtajui tri podjednako dugake linije, po jednu u svakoj od tri dimenzije - duini, irini i visini pod uglom od 45 stepeni na taj nain da je sredina te tri linije istovetna. Kad spoji krajnje take te tri linije, obrazuje osam trouglova koj ine oktaedron. Tako vidi da se oktaedron sastoji iz dve piramide spojene osnovama, od kojih jedna stoji normalno, a druga naopako.

A sad dobro obrati panju. Ako preseemo oktaedron ravnima na jednakim rastojanjima jednu od druge i provuemo ih u sve tri dimenzije, stvaramo bezbrojne male oktaedrone. Ali ti oktaedroni ne ispunjavaju prostor u velikom oktaedronu. Naprotiv, prostori izmeu malih oktaedrona stvaraju male tetraedrone upravo kao to si zapazila u prostoru unutar kocke. Moe da podeli prostor na bezbrojne vee ili manje oktaedrone, a mali tetraedroni izmeu e uvek biti tu. Tako moe da vidi da se u svakoj od njegovih taaka trodimenzionalni prostor zasniva na boanskom tetraedronu koji predstavlja savrenu harmoniju i savrenu ravnoteu. Na upravo isti takav nain sve vidljivo stvaranje oslanja se u svakoj od njegovih taaka na boanstvu koje stoji iznad svih ispoljavanja, poivajui neispoljeno u sebi samom. Bog je svuda prisutan! Ali hajde da se sad vratimo na razliita geometrijska tela koja su sadrana jedan unutar drugog ili se nalaze jedan iznad drugog: tet286

Oblik piramida: Satana

raedar, kocku, petougaoni dodekaedar i ikosaedar. Evo jo nekih zakona koji se otkrivaju njihovim odnosima. Ako uzmemo pola broja lica svakog od geometrijskih tela o kojima smo govorili - tetraedra, kocke, petougaonog dodekaedra i ikosaedra, dobijamo brojeve 2, 3, 6 i 10. Ako pomnoimo te brojeve, dobijamo broj 360, broj stepeni u krugu. A ako saberemo te brojeve, dobijamo 21, broj moguih veza izmeu sedam faktora kljunog broja trodimenzionalnog sveta, broja 7!"

287

Inicijacija Ptahhotep prestaje da govori, a ja stojim pred njim nemo i sa strahopotovanjem. Sad moe da ide, dete moje," kae Ptahhotep, "dosta ti je za danas. Sledei put govoriemo o etiri strane piramide. One sadre dalje istine. Ako hoe da postignes potpunu samospoznaju, one su ti veoma vane." Klanjam se i odlazim. 4. I vidjeh, i gle, silan vjetar dolaae od sjevera, i velik oblak i oganj koji se razgorijevae, i oko njega svjetlost, a ispred ognja kao jaka svjetlost; 5. Ispred njega jo kao etiri ivotinje, koje na oi bijahu nalik na ovjeka; 6.I u svake bijahu etiri lica, i etiri krila u svake; 10.I lice bijae u sve etiri lice ovjeije i lice lavovo s desne strane, a s lijeve strane lice volujsko i lice orlovo u sve etiri. 12.I svaka iae pravo naprema se; iahu kuda duh iae, i ne okretahu se idui. 14.I ivotinje trahu i vraahu se kao munja. 15.I kad gledah ivotinje, gle, toak jedan bijae na zemlji uza svaku ivotinju prema etiri lica njihova. 16. Oblijem i napravom bijahu tokovi kao boje hrisolitove, i sva etiri bijahu jednaka, i oblijem i napravom bijahu kao da je jedan toak u drugom. 17. Kad iahu, iahu sva etiri svaki na svoju stranu, i idui ne skretahu. 18.I naplaci im bijahu visoki strahota; i bijahu naplaci puni oiju uokolo u sva etiri. 20. Kuda duh iae, onamo iahu, i podizahu se tokovi prema njima, jer duh ivotinjski bjee u tokovima. 22. A nad glavama ivotinjama bijae kao nebo, po vienju kao kristal, strano, razastrto ozgo nad glavama njihovijem. 26.I ozgo na onom nebu to im bijae nad glavama, bijae kao prijesto, po vienju kao kamen safir, i na prijestolu bijae po obliju kao ovjek. 27.I vidjeh kao jaku svjetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dolje vidjeh kao oganj i svjetlost oko njega.
288

Oblik piramida: Satana 28. Kao duga u oblaku kad je kia, taka na oi bijae svjetlost unaokolo. To bijae vienje slave Boije na oima; i kad vidjeh, padoh na lice svoje, i uh glas nekoga koji govorae. * Jezekilj, I

Stari Zavjet u prevodu ure Daniia, prim. prev. 289

Ponovo stojim pred Ptahhotepom. "Dete moje," poinje on, "danas e nauiti ta su etiri lica Boga. Mnogo, mnogo e ti pomoi da ih prepozna u sebi. etiri lica Boga su u svemu to je stvoreno. Sve stvoreno - ukljuujui i tebe samog sagraeno je na njegova etiri lica. "ivot u vidljivom svetu, poevi s gigantskim suncima sistema svetova pa se sputajui sve do najsitnije praivotinje, samo je kruenje oko etiri lica i u etiri lica Boga. Ti zna zato mi uvek predstavljamo boanstvo u njegovom praiskonskom stanju poivanja u sebi kao jednakostranini trougao. Bog u njegova tri vida je jedan u tri i tri u jednom. Ali to stanje -ba kao i jednakostranini trougao - nosi u sebi mogunost broja etiri. Kad se tri vida osnovnog broja jedan razdvoje - "jedan u tri" postaje "jedan i tri". Na taj nain roen je broj etiri. Baci pogled na jednakostranini trougao: u njemu vidi samo jednu celinu koja ima tri strane, tri vida. Ali on sadri, skriven i neispoljen, broj etiri, jer jednakostranini trougao moe da se podeli u etiri manja jednakostranina trougla. Kad trougao izae iz neispoljenog u ispoljeno stanje u trodimenzionalnom svetu, obrazuje se tetraedar. Kao to si ve videla, prvi praiskonski oblik materijalnog ispoljavanja - kocka - sadri u sebi tetraedar skriven i neispoljen. 290

etiri lica Boga

etiri trougla koja sainjavaju lica tetraedra su povrine veze izmeu boanskog i materijalnog, poto su istovetne s unutranjim povrinama odseenih uglova kocke. Kad okrenemo trouglove tetraedrona na spolja uz pomo uglova kocke, tako manifestujui trouglove tetraedrona, proizvodimo etvorostrani oblik piramide ije su etiri strane, u jedno isto vreme, etiri trougla tetraedrona okrenuto na spolja i odseeni uglovi kocke okrenuti na spolja. etiri strane piramide simbolizuju etiri lica Boga, od kojih svaki sam po sebi ispoljava tri vida prvog izvora, boanstvo u miru u sebi koje stoji iznad svega stvorenog. Piramida otkriva ivu stvarnost, ivi zakon, u kome se Bog uvek i apsolutno ispoljava u materijalnom svetu, i zato to je tako on naseljava sve to je stvoreno. Iz svake take vasione Bog se ispoljava etvorostruko. U svaki od etiri pravca zemlje i neba on zrai s razliitim uticajem. I poto se ti tokovi sile, koji poinju u jednoj taki a ipak su veoma razliiti, svi raaju iz rajskog jedinstva, moemo o njima da govorimo slikovito kao o etiri velike reke koje izviru u centru raja, gde su ukorenjeni drvo ivota i drvo poznavanja dobra i zla, i koje istiu u spoljni svet u etiri razlilita pravca. Otkrie to etvorostruko ispoljavanje u svemu to je stvoreno, najuoljivije u etiri karakteristike velikih strujanja vazduha, vetrovima. ak i najgluplja osoba zna da vetrovi koji dolaze iz etiri ratliita pravca imaju potpuno razliite efekte. Severni vetar je suv, hladan, s umirujuim i paraliuim uticajem. U mnogim delovima sveta on ak vodu ini tvrdom kao kamen. 291

Inicijacija Juni vetar uvek donosi vrelinu i ima dejstvo da budi i okrepljuje. Istoni vetar je hladan, osveavajui. Zapadni vetar donosi toplinu i vlagu - u mnogim mestima kiu. On deluje tako da zamara i uspavljuje. To je neto to si ve znala, jer svako dete primeuje razliite uticaje etiri glavna vetra. Ali, da li si ikad razmiljala o tome kako je to mogue? Da li si se ikad pitala kako se deava da strujanja vetra mogu da ponu od jedne iste take na povrini zemlje i da imaju razliita dejstva u zavisnosti od pravca u kom duvaju? Ako, se na primer, neki vetar die upravo ovde gde smo, gde oseamo da je vazduh tako prijatan i blago topao, i ako on duva na jug, on oigledno dolazi sa severa za ljude koji ive u zemljama juno od nas.On im donosi hladno vreme i ima umirujui efekat na sva iva bia. Ali kad vetar krene odavde gde smo i duva ka severu, to je juni vetar za ljude koji ive severno od nas. On im donosi toplo vreme i deluje podsticajno na reproduktivne organe svih ivih bia. Kako je mogue i za hladni i za topli vetar da potiu sa jedne te iste take na povrini zemlje - umirujui i podsticajni vetar - donosei vlagu i kiu ljudima na jednoj strani, a suvo vreme ljudima na drugoj? Sve to zavisi od pravca u kome vetar duva. Vidi, to je zakon koji mi zovemo etiri lica Boga. Prvo lice - severno lice -je vatreno i ima okrepljujui uticaj. Zato juni vetar donosi vrelinu i podstie iva bia da zanu novi ivot. Drugo - zapadno lice - je vazduasto i prohladno. On sve ini pokretnim, zato je istoni vetar osveavajui. Tree lice Boga - njegovo istono lice -je puno isparenja, vlano i mlako. Ono donosi teinu, nepokretnost, toplotu, vlagu i taloenje, inei sva iva bia pospanim. Njihova svest se povlai u njihova tela. I na posletku etvrto lice -juno lice Boga -je hladno. Ono ima steue, zgruavajue, kristaliue, rnaterijalizujue dejstvo. Ono donosi hladnou i smiruje nerve. Prva i najvanija manifestacija etiri lica Boga je vatrena, zato to dejstva drugih ispoljavanja - drugih lica - zavise od ovog. Vrsta vatre odreuje da li vreme postaje vrue, toplo, prohladno ili hladno. Zato je vatreno lice Boga otac drugih. Kao rezultat njegovog zraenja, pojavljuju se razliita specifina stanja: toplo i suvo zajedno proizvode gasovito vazduasto stanje; prohladno i vlano vodeno; dok hladno proizvodi teko, zemaljsko stanje. 292

etiri lica Boga Otkrie da taj zakon deluje svuda ovde na zemlji, u svakom drvetu, u svakoj biljci. Uzmi, na primer, ma koju kuu. Juna strana koja prima strujanja od severnog lica Boga je topla i biljke rastu najbolje na toj strani. Severna strana je hladna, istona strana je suva a zapadna strana je uvek vlana. Kad god stvaramo kiu u piramidi, talog pogaa sve zgrade sa zapada. Taj etvorostruki vid se moe nai ne samo u glavnim vetrovima, ve u svemu to je stvoreno. Pogledaj drvee. Severna strana izloena zraenju sa prohladnog, junog lica Boga - je uvek pokrivena mahovinom. Jesi li se ikad pitala zato ljudsko bie ima samo jedno lice, i to prema napred? U pravcu u kome nam je lice mi smo vatreni, dajemo, dok kad okrenemo lea neemu mi smo prema tome hladni. Nai udovi, takoe, su svi usmereni prema napred, i mi moemo da zraimo nau snagu volje samo u pravcu u kom nam je okrenuto lice. A zato najbolje spavamo kad leimo u pravcu sever -jug? Zato sve ivotinje lee tako? Zato su ak i ptiija gnezda i mravinjaci sagraeni u pravcu sever -jug? ivotinje nemaju razum da razumeju razloge zato, ali oseaju uticaj umirujuih zraenja koja dolaze sa severa i oivljujuih strujanja sa juga. Oni instiktivno oseaju da je najbolje za cirkulaciju njihove sopstvene ivotne struje kad grade svoja gnezda u pravcu sever - jug i kad tako spavaju. To je tajna onog zbog ega neka osoba koja traga za vezom sa Bogom i koja se moli treba da se okrene licem ka severu ili istoku, a nikad ka jugu ili zapadu. Na severu i istoku ovek nalazi podsticaj koji vodi njegovu svest ka poistoveenju s njegovim ulnim nagonima. Dejstva boijeg etvorostrukog zraenja su uvek ista irom cele vasione. Svaka taka u vasioni - a to ukljuuje, naravno, i svaku taku na licu zemlje - uvek prima tano isto zraenje iz bilo kog datog pravca. etiri lica Boga nikad ne mogu da se okrenu niti zamene. Ona uvek stoje nepromenljiva, postojana, okrenuta u svom prvobitnom pravcu. Gde god da su ili pripadnici boanske rase, poduavali su sinove ljudi toj dubokoj istini na razne naine u zavisnosti od osobina ljudi oko njih. Ovde gde ljudi razumeju geometrijske oblike i mogu da pojme istinu razumski, mi smo izrazili istinu o etiri lica Boga u obliku piramide. Ali ima i drugih rasa ljudi vie sklonih da pojme boanske istine kao duhovna iskustva. Pripadnici nae rase koji su pobegli u takve zemlje sagradili su gigantske figure od kamena da predstave 293

Inicijacija boanstvo u obliku ljudske figure koje sedi kao trougao i ima glavu s etiri lica, po jedno da gleda u svakom pravcu. Obe predstave otkrivaju istu injenicu: gde god boanski stvaralaki princip ostavlja svoje bezvremeno bezprostorno stanje neispoljeno da bi izalo u trodimenzionalni svet i postalo materija, on se ispoljava - ak i dok zadrava svoja tri vida - u broju etiri. Oblik piramide pokazuje se jasno u tome to svaka od njene etiri strane, stojei na kvadratnoj osnovi, obrazuje trougao koji predstavlja tri vida Boga. Tako piramida manifestuje etiri puta tri: broj dvanaest. A to nam donosi jo jednu istinu. Kako moe da vidi iz simboline predstave u obliku piramide, svako od etri lica Boga sadri tri boanska vida. To za posledicu ima dvanaestostruko ispoljavanje koje je prisutno u svakoj taki vasione i deluje u svemu to postoji, poevi od pojedinih bia koja ive na planeti i idui preko planeta do sunaca i sistema sunaca, irom vasione, upravo kao mali krugovi u veem i vei krugovi u jo veim, i tako dalje u beskonanost. Dakle, ako razume jedan od tih krugova, razumee unutranju strukturu celokupne vasione i svakog pojedinog bia u njoj; jer celokupna vasiona se zasniva na tom dvanaestostrukom ispoljavanju Boga. Ali pre no to nastavimo, mora da shvati da je sve to mi, ljudska bia, moemo da primetimo naim organima ula s nae line take gledita - to jest, sa spoljne strane - tano suprotno od onog to postoji u boanskom stanju bivstva. Sve to moe da vidi kad gleda u njega spolja - bilo odozgo bilo odozdo, spreda ili otpozadi, s desna ili leva pretvara se u svoju tanu suprotnost im prestane da gleda u njega i pone da bude to. Kad gleda u neto, ti si u dvojnom odnosu prema tome. Ti, posmatra, i ono to vidi ste dva razliita pola. Ali kad jesi neto, ti si u monistikom stanju, u boanskom jedinstvu. Da ti pokaem na jednom primeru, hajde da uzmemo jedno slovo, recimo slovo "E". U kom pravcu ide to slovo?" "Ono ide s leva na desno, Oe," odgovaram ja. 294

etiri lica Boga

"Dobro," kae Ptahhotep, "sad, kad ja nacrtam isto to slovo na tvojim grudima tako da si ti to slovo, ti si u stanju jedinstva s njim, u slanju bivstva s njim. U kom pravcu ono sad ide?" "S desna na levo, Oe," odgovaram ja. "Da, upravo suprotno. Doi sad sa mnom i pokazau ti jo neto." Ptahhotep me vodi pod dve velike krune ploe koje vise sa plafona i slue kao lampe. One obe imaju istih dvanaest slika, ali one teku u suprotnom redosledu i gledaju u suprotnom smeru. Na prvoj ploi sve slike imaju glave prema centru, dok su na drugoj sve prema obodu. I niz s desna na levo na jednoj je upravo suprotan od niza druge. Ptahhotep me vodi do prvog kruga i pita: "Kad vidi slike u krugu s pravom stranom navie?" "Uvek, s bilo koje take sa strane, Oe." Onda me Ptahhotep vodi do sledeeg kruga i pita: "Kako vidi ove slike?" "Sve one imaju glave nanie, tano suprotno od slika u drugom krugu, i sve one su u suprotnom redosledu," kaem ja.

295

Inicijacija "Sad pokuaj da nae taku s koje moe da vidi sve te slike s pravom stranom navie i s pravim redosledom." Gledam u figure i poto elim da ih vidim kako treba - s glavam navie - nehotice stupam do take koja je tano ispod, i shodno tome tano u centru diska... i iznenada sve figure kao da menjaju poloaje! Sad sve stoje s pravom stranom navie i u ispravnom redosledu. Okreem se oko sebe polako, nastavljajui da stojim u centru... Svaka svakcijata figura je s pravom stranom navie. Ali kad se pomerim makar i jedan korak na stranu, one su ponovo u pogrenom smeru! Zakoraujem natrag u centar. Svesno i duboko potresena, doivljavam stanje bivstva... Shvatam ta to znai... uzbuenje zbog otkria me skoro oamuuje. Videi kako sam uzbuena i dirnuta, Ptahhotep se smei. "Da li sad razume," pita on, "zato je lino uvek upravo suprotno od boanskog? Da li razume zato ljudsko pismo ide s leva na desno dok boansko ide s desna na levo?" "Da, Oe moje Due," zamuckujem drhtei od uzbuenja. "Razumem." Ptahhotep me uzima za ruku - oh, kako me brzo mona snaga te blagoslovene ruke smiruje - i vodi me do velike table na kojoj vidim razne geometrijske figure. "Zemlja", nastavlja on, " prima dvanaestostruko zraenje sile etiri lica Boga iz pravca raznih sazvea. Zajedno ta sazvea nas okruuju kao neki toak. Mi taj ogromni toak zovemo "zodijak". Zahvaljujui dejstvu zraenja zodijaka zemlja uopte i moe da postoji. Njihove vibracije su se susrele u jednoj taki u prostoru vasione, izazivajui meanje u talasima energije i vodei kondenzaciji... materijalizaciji. Malo pomalo kroz taj proces materijalizacije nastala je naa Zemlja. Poto je sunce igralo veliku ulogu u tom procesu, Zemlja je rasla u polju sile sunca i postala njegov satelit. Ona prima svoju ivotnu energiju od Sunca, ali isto tako stalno prima zraenja od zodijaka i svojih sestrinskih planeta naeg sunevog sistema. Ba kao i sva nebeska tela, zemlja predstavlja materijalizaciju svih tih raznih zraenja, i zato za svaki korak zemaljskog stvaranja postoji oblik materijalizacije koji prvenstveno ispoljava specifinu energiju velikog vasionskog toka odgovarajuu obliku materijalizacije o kome se radi. To e rei da u formacijama stenja, minerala, biljaka, ivotinja i ljudskih bia ovde, na zemlji, postoje materijalizovana zraenja svakog pojedinog sazvea zodijaka, kao i svake pojedine planete. 296

etiri lica Boga Imena znakova zodijaka karakteriu zemaljske oblike koji su materijalizovane manifestacije sazvea o kojima se radi. Kad, na primer, vidi lava, treba da se seti da je na ivotinjskoj ravni on materijalizovano zraenje posebnog zodijakog znaka koga zovemo "Lav". Ali u isto vreme ima minerala, biljaka i ljudi koji su sainjeni od iste energije, ali na mineralnoj, biljnoj ili ljudskoj ravni. Poto je ime svakog pojedinog znaka zodijaka takoe i ime oblika stvorenog materijalizovanim zraenjem s tog zodijakog znaka, to ime je oevidno najprikladnija jedna re kojom e se savreno okarakterisati zraenje s tog sazvea. etiri lica Boga - to jest etiri osnovne take - u zvezdanom svodu, u boanskom stanju bia, su: LAV Vatreno lice

VODOLIJA Vazduno lice Svako lice Boga, svaka osnovna taka nebeskog svoda, sadri u sebi tri vida neispoljenog boanstva, i tako postaju dvanaest znakova zodijaka: Tri vatrena vida prvog lica Boga, prve grupe, otkrivaju se u tri sazvea po imenu Ovan, Lav i Strelac. Lav je prvo ispoljenje .Boga i shodno tome veliki otac celokupnog zodijaka. Zato sva tri ispoljenja prvog lica Boga imaju oinski, ivotodavni karakter. Ovan zrai vatru mladosti, plodnu mo mladog oca koji prodire u nedra prirode, budi novi ivot i pokree. Ovan je mo prolea koja je po svom uticaju isto tako divlja i nehajna, tako pohotljiva kao i sam ovan.
297

Lav je vatra savreno razvijenog, dostojanstvenog i uglednog oveka, zrelog oca koji zrai svoju stvaralaku mo, ljubav i toplinu prema svoj svojoj deci dok ih odgaja s brigom punom ljubavi. Lav je mo leta . Kentaur (Strelac) je bie koje je nadraslo svoju ivotinjsku prirodu, nadvladalo svoje fizike udnje i usmerilo svoju svest ka uzvienom cilju. Njegovo zraenje je vatra duha mudrog i blagog oca koji nastavlja da pomae svojoj zreloj deci svojom duhovnou, valjanim mislima i razboritim savetom. Kentaur ili Strelac je duhovna vatra misli, mo poodmaklih godina, zime. Tri vida druge grupe, zemaljsko-materijalnog lica Boga, su: Bik, Devica i Jarac. Sve tri manifestacije ovog lica Boga otkrivaju majinski karakter.
298

etiri lica Boga U prolee bik stoji na zelenoj livadi, i sva priroda je okiena divnom odeom mlade na dan venanja, spremne da primi svu plodnu mo svog mladoenje. Zraenje zodijackog znaka Bika omoguava zemlji da primi vatrenu ivotnu silu i pusti je da se ukoreni. Tako je boansko seme u stanju da se otelovi u zemaljskom telu. Bikovo zraenje omoguava boanskom ja, stvaralakom principu, logosu, da postane telesan. Bik budi mo zaea u materiji - u enki vrste prizivajui mladu da bude spremna. Bik predstavlja onaj vid uvodnog materinstva u kome je budua majka spremna da zane. Devica je neukaljana kraljica nebesa, boginja majka prirode koju mujak nikad nije dotakao a ipak je trudna s bezbrojnim biima koja se raaju iz njenog boanskog tela. Mo znaka Device je plodnost prirode i zato se ona prikazuje kako nosi u ruci klas ita s pet zrna. U mistinom svetu Devica je ljudska dua koja, oiena od sve zemaljske neistoe, postaje neokaljana i prima boansko seme od duha Boga. Tako ona eka boansko dete u kome su oba principa - boanski i materijalni - smeani u savreno jedinstvo. Tako je Devica trudna, nosei vid materinstva.

VODOLIJA etiri lica boga u boanskom stanju bia. 299

Inicijacija Trei vid zemaljskog lica Boga je Jarac, Ta ivotinja ivi u predelu najvre materije na zemlji, kamenju, stenama i oblucima. Centripetalna sila zakona materije izaziva da materija dostigne najvii stepen tvrdoe i shodno tome da se kristalizuje. U kristalu materija nadvladava sebe samu, gubei svoje prvobitne karakteristike neprozirnosti i postajui potpuno providna. U kristalu materija otkriva prvobitne geometrijske oblike stvaralake sile. Dete je takoe zgusnut, kristalizovan oblik boanske stvaralake ivotne sile. Kroz zakon materije, kroz centripetalnu, saimajuu mo koncentracije, dostignue boanskog ja, boansko dete - svest - raa se u dui oveka. Dokle god ovek poistoveuje svoju svest sa svojim animalnim instiktima nalik je staji u kojoj ivotinje ive. U toj staji, okrueno ivotinjama, mora da se rodi boansko dete - boanska svest. To se dogaa preko koncentriueg dejstva znaka Jarca. Jedini put koji moe da vrati oveka u jedinstvo, u izgubljeni raj, je put koncentracije. Zato se roenje boanskog deteta slavi u mesecu kad sunce stoji u znaku Jarca. Zraenje tog centra sile pomae oveku da u potpunosti ispolje i postignu boansko u materiji i kroz materiju - u telu. Jarac je poroajni vid materinskog. Tri vida tree grupe, gasovito lice Boga, su Blizanci, Vaga i Vodolija. Gasovito stanje sjedinjenja koje izvire iz ovog zraenja daje pokret. Zato su ova tri sazvea povoljna za ispoljavanje sila koje zahtevaju slobodan i neometan pokret. One su duhovne po karakteru. Znak Blizanaca nosi u sebi dve polovine drveta poznavanja dobra i zla. Njegovo zraenja ima uticaja u dva pravca. Ono izaziva da ovek gleda levo i desno da bi sakupio znanje i iskustvo. Ono izaziva da se ovekov put kroz ivot razgranava kao grana drveta. ovek kree da trai znanje na najveim stranputicama koje vode u raznim pravcima. Traei iskustvo, ljudi ele da vide sve, uju sve, naue sve. Zraena sila Blizanaca se ispoljava kao nagon za uenjem. Zraenje sazvea Vage tera sve u ravnoteu. Sva iskustva koja je ovek sakupio se postavljaju na tasove vage i mere. Ono to je vredno se zadrava; ta je bezvredno odbacuje se. Uticaj vage je harmonija, razvijanje ovekovih moi razlikovanja i opaanja i dovoenje dvostranih sila Blizanaca u ravnoteu. Znak Vage zrai zakon ravnotee i pravde u trodimenzionalni svet. On je ispoljavanje zakonodavnog znanja.
300

etiri lica Boga Sazvee Vodolije zrai znanje koje je sakupljeno pod znakom Blizanaca, izmereno u Vagi, utvreno kao vredno i uzakonjeno. Zraena energija tog znaka ne podnosi nikakve smetnje ni prepreke i ne zna ni za kakve granice. Vodolija daje, prenosi blaga na druge, neumorno prosipa vodu ivota iz svog suda, putajui da njeni talasi teku do najudaljenijih svetova. Ti talasi su sveoivljavajue visoke frekvencije duha. Vodolija je ispoljavanje neometanog duha osloboenog svih okova. Tri vida tree grupe, vodenog lica Boga, su: Rak, Orao (korpija) i Ribe. Tri ispoljenja ovog lica Boga imaju emotivni karakter koji se ispoljava u oseanjima. Zodijaki znak Rak simbolizuje malo vode u rupi u kojoj rak ivi. Poto uhvati svoj plen napolju, on se povlai u svoju rupu da ga svari. Svest koja je usmerena prema spolja da bi nala duhovnu hranu povlai se da svari i preobrazi svoj plen - utiske koje je sakupila - u proiena i organizovana iskustva. Zraena sila zodijakog znaka Raka ispoljava se kao samoposmatrajua, samoanalizirajua svest pojedinca koji traga za istinom. Znak korpije - Orla predstavlja veliku prekretnicu kad se crv koji gamie preobraava u orla koji visoko leti, osloboen, bie koje se probudilo i postalo svesno u boanskom ja. Crv - korpija - mora da se ubije da bi postala orao. Zato ovo sazvee ima dvojno ime. U svom neosloboenom stanju on se zove korpija po ivotinji koja moe sebe da ubije sopstvenom aokom; u svom osloboenom stanju on se zove Orao, simboliui slobodnu duu koja leti visoko iznad materijalnog sveta kao boanski soko Horus. Zraenje ovog sazvea je pokretna sila, sila ivota, koja se ispoljava u ovom obliku kroz vodu - kroz telesne tenosti. Ta sila omoguava duhu da se zaodene u materiju da bi se iznova rodio u telu. Ta energija je prvobitna zmija iskuenja, koja zavodei primamljuje duh u materiju i prouzrokuje njen pad iz rajskog jedinstva. Kad se, meutim, umesto da deluje na materijalnoj ravni ta sila transformie i preobraava, postajui isto duhovna, seksualna udnja se preobraava u uzdiuu silu koja pomae paloj svesti da se vrati u rajsko jedinstvo. Bez te sile nijedna svest koja je ispala iz jedinstva ne moe da pronae put kojim e se vratiti u Boga! Voda ovog sazvea je kao movara u kojoj se skriveno vrenje nastavlja i preko koje, a da u stvari ne gore, igraju male vatrene svetlosti lutalice. 301

Inicijacija Ribe ive u beskrajnom okeanu. Iako ponekad stiu do povrine, one ponovo zaranjaju i nestaju u neizmernim dubinama. Prava priroda oveka je slina okeanu. Njegova svest je na povrini, ali daleko vei i dublji deo njega lei u nesvesnom odakle potiu razlozi i koreni njegovih misli, rei i dela. S druge strane, osoba koja je dostigla iskupljenje i ostvarila potpuno i savreno poznavanje sebe, ija svest je posveena u njegovom boanskom ja i postigla ostvarenje u svom ja, vie nema podsvest i nadsvest. To e rei da vie ne postoji deo njega koji je nesvestan. Slikovito govorei on pliva, potpuno svestan, u dubinama bezgraninog okeana boanske sve-svesti. Ono to neosloboena osoba prepoznaje-ili vrlo esto ne prepoznaje-kao "nesvesno", postalo je njegov dom i deo u kome je on savreno svestan. Dva ispoljenja pola - muko i ensko - su isto tako srena kao dve bezbrine ribe u okeanu savrene harmonije. Uticaj znaka Ribe je oslobaanje, utapanje linog u bezlino, u dubine bezgraninog ja, u boansko i neraskidivo jedinstvo jednog bia koje je sve. Veliko delo oslobaanja se zavrava zraenjem ove sile, oduhovljenje materije je ostvareno. Vidi, tri vida svakog trougla su povezana; poinjui na materijalnoj ravni, oni napreduju navie u pravcu oduhovljenja. Ali, ne postoji samo odnos izmeu tri vida svakog lica Boga; etiri trougla su u stvari tako povezana da su njihova sredita istovetna. Na taj nain oni sainjavaju zodijaki krug dvanaest otkrovenja, takvih da razni vidovi etiri trougla obrazuju meusobno povezani niz stupnjeva u razvoju i napretku. Zatim, postoji jo i trea veza izmeu pojedinih sazvea, naime ona izmeu suprotnih sazvea, od kojih je svako komplementarna polovina druge. Najpre, hajde da raspravljamo o odnosu stupnjeva u razvoju. Niz prirodno poinje sa sazvedem Ovna, poto poetak svih izraavanja ivota - i otuda poetka prolea - lei u Ovnu. Ali treba da obrati panju na injenicu da postoje dva "poetka prolea", jedan apsolutan i jedan relativan. Svako ispoljavanje ivota - ukljuujui i zemlju i sva bia koja na njoj ive - nosi u sebi "apsolutan poetak prolea" ili "taku prolea". Ta apsolutna prolena taka je nezavisna od spoljnjeg sveta. S druge strane, relativna prolena taka zavisi od poloaja zvezda u nekom datom trenutku. Tako zbog raznih kretanja zemlje ona ne ostaje na istom mestu, ve stalno menja svoj poloaj. Ui emo u sve to detaljnije kasnije. 302

etiri lica Boga Znaci zodijaka teku ovim redosledom: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, korpija - Orao, Kentaur, Jarac, Vodolija, Ribe. Sve to se zgunjava u materiju se ispoljava na materijalnoj ravni i prolazi u svom sopstvenom ivotnom veku kroz puni krug zodijaka. ivot pojedinog ljudskog bia je jedan veliki period koji je podeljen na manje periode - detinjstvo, mladost, zrelost i starost: oni se sa svoje strane razbijaju u jo manje periode: godine, godinja doba, mesece, nedelje i, najzad, dane. I svi krai periodi ovekovog ivota - dani, godine i tako dalje takoe prolaze kroz pun krug zodijaka. Njegovo roenje odgovara Ovnu. Zatim, jedan za drugim, on prolazi kroz sve znake zodijaka, dostiui zrelost u Lavu i umirui pod znakom Riba kad nestaje s materijalne ravni. Upravo na isti taj nain poinju nai dani s buenjem iz sna i pojavljivanjem na svetu. Dan se razvija, dostie zrelost i taku kulminacije u podne a onda poinje da opada. Posle daljih promena dolazimo do veeri kad naputamo svoja tela da bismo se odmorili i spavali, povlaei svoju svest u sebe i padajui u san - ba kao to inimo na kraju naih zemaljskih ivota kad naputamo svoja tela poslednji put. Svaki period ima svoj poetak, razvoj, kulminaciju, opadanje i nestanak. Pojedini znaci Zodijaka imaju sledee osnovne karakteristike: Ovan se brine za to da se neto uopte pojavi ili rodi u ovom svetu, a to podjednako vai i kad pravo vreme roenja ne pada pod znak Ovna! To je zato to svako roenje, bez obzira na spoljni svet i naravno bez obzira na razna sazvea, nosi u sebi mo poetka, a tu mo mi zovemo Ovan i napolju, u zvezdanom svodu, i unutar svakog pojedinog bia. To je apsolutna strana Ovna u svakom stvorenom obliku. A taj odnos je potpuno isti sa svim drugim sazveima, sa svim ispoljavanjima ivota, i sa svim vidovima etiri lica Boga. Uvek postoji jedno unutranje, apsolutno ispoljenje, i jedno spoljno, relativno ispoljenje. Posle roenja svako novo bie mora da pusti korene gde god da je. To ono ini uz pomo Bika. Novo bie uzima hranu i vari je. To mu obezbeduje materijalnu vezu koja ga spaja sa spoljnim svetom i stvara put snabdevanja hranom za njegovo telo. Pod uticajem znaka Blizanaca, novo bie poinje da sakuplja iskustvo, i njegov put poinje da se razilazi i deli ravajui se svakojako kao grane nekog drveta. Bie se razvija u razliitim pravcima i stie opseno znanje.
303

Inicijacija U Raku ono se ponovo povlai u svoju kuu da svari svoje duhovne tekovine - iskustva koja je sabrao. Poinje da se razvija njegovo unutranje jezgro. Kroz ivotodavni, vatreni uticaj Lava, bie sazreva i stie dostojanstvo. Ono razvija svoje moi i sposobnosti i ispunjava svoju zemaljsku dunost zainjanja nove generacije. Ono postaje otac porodice. Devica donosi etvu. ovek donosi plodove svojih napora u svoj ambar. U dubinama njegove due razvija se boansko dete - sveobuhvatna ljubav. U Vagi se mere njegova dela, pozitivno i negativno dato na poverenje i zadueno jedno naspram drugog. Njegova panja se usmerava na obe strane, jednu svetovnu i drugu duhovnu. U sebi on postavlja ta dva sveta u savrenu ravnoteu, pokreui delovanje unutranjeg, boanskog zakona koji stoji iznad i izvan svega to je relativno. Znak korpije donosi sunevu prekretnicu, veliki preokret. ovek mora da oduhovi boansku stvaralaku mo koja se dotad ispoljavala u njemu kao pokretaki instinkt i nagon. On sad mora da upotrebi tu boansku stvaralaku mo u slubi drugih. To znai da mora potpuno da nadvlada svoju linost. On doivljava mistinu smrt svoje osobe, zatim uskrsnue i besmrtnost u duhu. Od sad pa nadalje on prestaje da slui materijalizmu. Visoko iznad zemlje, u potpunoj duhovnoj slobodi, on leti kao orao, kao sveti soko Horus. Kroz uticaj Kentaura on postaje veliki uitelj kao sam Kentaur, bie koje je nadraslo ivotinjski nivo, bie koje sad upotrebljava svoje ivotinjsko telo samo da bi bre doseglo veliki cilj koji jasno vidi pred sobom. Njegove misli presecaju kao munja teke oblake tmine i neukosti. On prenosi svoja iskustva dalje na sledeu generaciju. U znaku Jarca u ovekovom srcu se raa boansko dete sveobuhvatna ljubav. Ono postaje istovetno s boanskim ja i svesno u njemu. Kako boansko dete koje je roeno u njegovom srcu postaje vidljivo, ovek postaje bistar kao kristal. U svojim reima i delima on otkriva sveobuhvatnu ljubav. U Vodoliji bie prosipa i razbacuje svoja blaga. Ono je postalo sjajno, blistavo dete Boga koje je iznad i izvan seksualnosti. Zraei sebe samog ono je izvor najvie boanski duhovne moi. Proces preobraenja i dematerijalizacije poinje. U znaku Riba ivo bie doivljava ponovno ujedinjenje sa svojom skrivenom komplementarnom polovinom. To znai, naravno, 304

etiri lica Boga da se materija raspada. Bie se vraa svom boanskom domu, sveobuhvatnom jedinstvu, Bogu. Njegova svest neosetno i postupno klizi u kosmiku svest, ono odbacuje svoje telo i zavrava svoj zemaljski ivot. To je put koji sledi svaki pojedinac, ak iako moda jo nije dosegao najvie nivoe svesti. Stupnjevi razvoja mogu da se razlikuju, ali je krug razvitka uvek isti. Hajde da sad pogledamo kako suprotni znaci Zodijaka dopunjuju jedan drugog: Mona, plahovita snaga Ovna se ureuje Zakonom Vage koja ukrouje Ovnove slepe sile i usmerava ih u prave kanale. Nevestinska mo znaka Bika dopunjava i zadovoljava instinktivni stvaralaki nagon korpije. Materinska je sila Raka, povlaei se u zaklon sopstvenog ognjita i doma, komplementarna "druga polovina" kristaliueg, poroajnog zraenja Jarca. Novoroeno dete pripada majci. Oinsko zraenje Lava nalazi svoju "drugu polovinu" u detinjasloj moi Vodolije. Otac izdrava, titi i obrazuje dete. Mladi u znaku Blizanaca sa svojom eljom da ui, prima znanje za kojim udi od velikog uitelja, Kentaura. Nebeska Devica, nosei boansko dete u svojoj svetoj materici, prima hranu od mistinog sveta dve Ribe. Sad razume zraenja etiri lica Boga u raznolikim uticajima razliitih sazvea. Ali da bi razumela ivot vasione i ivote nebrojenih ivih bia - ukljuujui i svoj -treba da zna da krug otkrovenja, sa svojih dvanaest centara moi, deluje na svaku taku vasione nezavisno od sazvea. A poto se etiri lica Boga nikad ne mogu okrenuti, svako sazvee zrai razliita zraenja moi u raznim pravcima neba. Tako je zraenje odreeno venim, nepromenljivim pravcem u kom su okrenuta etiri lica. Uzmimo na primer sazvee Lava. U pravcu juga ono emituje zraenje karakteristino za lava, dok prema suprotnoj strani, severu, ono zrai mo Vodolije, u zapadnom pravcu zraenja Device, prema zapadu - severo-zapadu zraenje Vage, i tako dalje, razliito zraenje u svakom pravcu. Sad razume da ta zraenja nisu zavisna od mesta grupe zvezda, ve pre od pravca iz koga dolaze. Upravo kao to vetar ima razliita dejstva u zavisnosti samo od pravca u kome duva, ne od mesta sa kog kree. 305

Inicijacija A sad evo jo jedne vane inejnice: poto se sve ispoljava ka spoljnoj strani iz sopstvenog sredita, i poto etiri lica Boga zrae potpuno podjednako i nepromenljivo iz svake take, sve - bilo da je to centralno sunce, neko sunce, neka planeta, biljka, ivotinja, praivotinja ili ljudsko bie -je uvek u sreditu dva toka: u sreditu velikog vasionskog toka i - poto je njegovo sredite istovetno sa sreditem pojedinog bia o kome se radi - takoe u sreditu neijeg neispoljenog bia, neijeg sopstvenog unutranjeg toka. Mi primamo zraenja velikog vasionskog toka sa spoljne strane, dok se zraenja naeg sopstvenog toka emituju iznutra. Mi smo istovetni sa poloajem zemlje koja je ispala iz boanskog bia. Zemlja nije centralna taka u vasioni, ve pre satelit sunca, koji krui oko sunca i okree se oko svoje ose. Zato mi u vasioni sve vidimo kao tanu suprotnost od onoga to je ono u stvarnosti, u boanskom stanju bia. Vien s naeg poloaja na zemlji, ceo zvezdani svod - sa svim njegovim kosmikim sistemima, solarnim sistemima i planetarna - izgleda kao da se okree oko nas. A u stvarnosti se dogaa suprotno. Ne obre se zvezdani svod oko nas, ve se pre naa zemlja okree oko sunca, nae sunce sa celokupnim naim sunevim sistemom se kree u veoj orbiti oko kosmikog sunca, a ono - sa celim svojim kosmikim sistemom - se kree oko centralnog sunca, i tako dalje u sve veim orbitama i sve veim kosmikim sistemima, dalje i dalje u beskraj. I ak i ivot nebeskih tela u kosmikim sistemima nije nita drugo do pokret i razvoj u velikim nebeskim krugovima etiri lica Boga, u Zodijaku. A samo se seti da svaka pojava, svaki stvoreni oblik, bez obzira gde da je u vasioni, nosi u sebi i veliki kosmiki toak i svoj sopstveni mali toak, svejedno da li je to praivotinja, biljka, ivotinja, ljudsko bie ili nebesko telo. Smatrae da se to podrazumeva samo po sebi kad shvati da svaka taka vasione zrai isto dvanaestostruko ispoljavanje etiri lica Boga - a da ona ne mogu da promene svoj poloaj. Zraenje energije koju primamo od velikog kosmikog toka dolazi nam sa spoljne strane; zato mi vidimo pogrenu stranu kruga, ba kao odraz u ogledalu boanskog stanja bia (vidi ilustraciju). Poto je zvezdani svod, vien s naeg stajalita na zemlji, uvek u pokretu, neprestano se dogaa i odgovarajua promena u sastavu zraenja koje dopire do zemlje sa svih bezbrojnih zvezda koje se kreu svojim pojedinanim stazama u ogromnom kosmikom toku. 306

etiri lica Boga Svaki stvoreni oblik - ukljuujui i svako ljudsko bie - ima svoju sopstvenu - posebno sastavljenu strukturu sila sainjenu od istih stvaralakih sila koje zrae sa zvezda u vasioni. U trenutku roenja struktura sila pojedinevog sopstvenog malog zodijaka je istovetna sa strukturom sila u velikom kosmickom zodijackom toku. A to nas dovodi do jo neeg to treba da zna, naime, da ivo bie moe da se rodi tek kad se te dve strukture sila meusobno potpuno poklope.

-Poloaj zemlje u etiri lica Boga koja nikad ne mogu da se okrenu Do kraja svog ivota na ovom svetu ovek je stalno izloen novim utiscima, novim iskustvima i svakojakim drugim uticajuma. Dok sabira iskustvo njegovo sopstveno unutranje sazvee se prilagoava u velikom stepenu. Mnoge sile se razvijaju, mnoge druge se 307

Inicijacija potiskuju u pozadinu, zavisno od reakcije pojedinca na svoje postupke i iskustva. Unutranje sazvee koje bie ima u trenutku svoje smrti je utisnuto neizbrisivo u njegovu duu, i ona ne moe da se reinkamira sve dok zvezdani svod, u svom stalnom kretanju, ne ue u isto sazvee. Zato se neki ljudi reinkarniraju posle vrlo kratkog vremena dok drugi moda moraju da ekaju hiljadama godina dok se poloaj zvezda ne poklopi sa onim koji nose u dui. Sva bia koja se raaju u trodimenzionalnom svetu svakog trenutka tokom venosti zavravala su svoju prethodnu inkarnaciju pod istim poloajem zvezda kao to je ona koja je postojala u trenutku njihovog roenja u ovoj inkarnaciji. Poloaj zvezda smrti u jednoj inkarnaciji i poloaj zvezda roenja u sledeoj su uvek potpuno istovetni. S druge strane, poloaj zvezda pri roenju i poloaj zvezda prilikom smrti nisu nikad istovetni, zato to se pojedino ivo bie o kome se radi menja kroz iskustva koja ima. Ali svako bie - ukljuujui i oveka - nosi u sebi otisak sazvea koje je vladalo u trenutku njegovog roenja, i nosi taj otisak kroz ceo svoj ivot. To sazvee sadri sopstveni lini toak tog bia u kome su skriveni njegov kasniji razvoj i karakterne promene. Zato, ako eli da upozna unutranji zvezdani poloaj sila pri roenju koje su oformile neko ivo bie i koje deluju u njegovoj dui, u njegovom telu, u njegovom celokupnom biu - i shodno tome takoe u njegovoj sudbini - mora da izrauna poloaj koji su zvezde imale u trenutku njegovog roenja. Zbog postojanog kretanja zvezda na nebu odnosi izmeu dva toka - kosmikog i individualnog - se stalno pomeraju. Energetski centri u kosmikom toku - sazvea, fiksirane zvezde i planete - i skriveni centri moi individualnog toka se udaljavaju od istovetnih modela koje su imali u trenutku roenja. Posle izvesnog vremena ti obrasci moi unutar ta dva toka mogu ponovo da se priblie jedan drugom. Zato u ivotu svakog pojedinca ima povoljnih i harmoninih odnosa u odreenim periodima i nepovoljnih i neharmoninih odnosa u drugim. Kao rezultat toga, bia o kojima se radi ponekad otkrivaju harmonine - pozitivne karakteristike i neharmonine - negativne karakteristike u drugim periodima. A poto je sudbina odraz karaktera kao u ogledalu i rezultat postupaka pojedinca, njegov ivot ponekad uzima povoljni pravac, a u drugim prilikama nepovoljan. 308

etiri lica Boga Svi oblici ivota su podloni tim silama, a samo jedno bie ima mogunost da vlada nad svim tim energijama i silama koje deluju irom vasione, u okviru sopstvenog bia i u okviru sopstvene sudbine. To bie koje ima sposobnost da gospodari tim silama po svojoj volji je ovek. Ali on moe da gospodari njima samo kad ih je svetan, kad ih prepoznaje u sebi i kad ih savlada! Dokle, god ovek ne prepoznaje te sile u sebi, on je isto toliko njima na milost i nemilost kao svi nesvesni oblici ivota koji su direktno u vezi sa svim tim stvaralakim silama i hteli ne hteli pod njihovom vlau. Samo ljudsko bie koje je postiglo sposobnost samospoznaje je u stanju da se u svojoj svesti uzdigne iznad tih sila. Umesto da bude njima na milost i nemilost nesvesno, on je u stanju da im upravlja ili da ih prenosi u preinaenom i potpuno izmenjenom obliku. Kad je ovek u stanju da preinai stvaralake sile u sebi, on je takoe u stanju da preinai sile koje deluju u okviru njegove sudbine i da tako upravlja svojim ivotom. Sad r a z u m e z a t o je n e o p h o d n o i v a n o z n a t i o dvanaestostrukom zraenju sila etiri lica Boga u sebi, i zato je bitno nauiti da se one kontroliu. Kad shvati da je samo tvoje telo i materijalni deo tvog bia sazdan od tih sila, dok naprotiv tvoje boansko ja stoji iznad njih i u stanju je da njima upravlja - ti e i sama ponovo stei vlast nad tim ogromnim stvaralakim moima, istu vlast koju si izgubila kad si se rodila u materijalnom svetu. Kad to shvati, moe da oslobodi svoje ja koje je u tvom telu raspeto na dve velike grede materijalnog, trodimenzionalnog sveta -vreme i prostor. Tvoje ja koje je bilo potisnuto i gurnuto u tvoju podsvest se oslobaa, vaskrsava iz svoje naizgled smrti i ponovo se ustoliava. Ta misterija ivota se simbolie krstom s boanskim oblijem raspetim na njemu, predstavljajui drugi vid Boga. Stvaralaki princip se zaodeva u materiju i vekovima ini vrhunsku rtvu uzimanja na sebe obeleja materijalnog sveta da bi ga oiveo i ispunio svoj veliki zadatak oduhovljenja materije potpunim otkrivanjem duha u materiji."

309

Stojim pred Njim. On poinje: "Zemlja i njeni stanovnici nisu jo svesni sila koje dopiru do zemlje iz vasione i odravaju je. Stoga stanovnici zemlje nisu u stanju da vladaju tim silama ni da ih preobraavaju po svojoj volji. Zemlja prima ta zraenja iz vasione i uranja u njih i kupa se u tim talasima energije. Sve to se dogaa na zemlji je direktna reakcija na delovanje tih zraenja... neka vrsta odjeka koji je rezultat njihovog meusobnog delovanja. "Sunce pojaava do ogromnog stepena zraenja odreenog sazvea u kome stoji u bilo kom datom trenutku i zrai svoju silu na zemlju istovremeno sa zraenjima sazvea o kome je re. Ta injenica ima veze sa nainom na koji postaju etiri godinja doba. Kretanja zemlje nam daju utisak ne samo da se zvezdani svod okree oko nas, ve takoe da se odigravaju i druga kretanja. Jedno od najvanijih kretanja zemlje je da njena osa opisuje povrinu kupe. Dok jedna od krajnjih taaka zemljine ose ostaje relativno fiksirana, druga opisuje krug. Zbog tog kretanja prolena taka u kosmikom toku se polako pomera. Viena sa zemlje ona izgleda kao da se kree unazad. Vreme koje je potrebno da zemljina osa prede punu koninu putanju - pomerajui se od prolene take u zodijakom krugu i vraajui se na poetnu taku - odgovara broju od 25 920 zemljinih godina. Mi to zovemo jednom kosmikom godinom. Podeljen na dvanaest taj broj nam daje jedan kosmiki mesec, uglavnom 2 160 zemljinih godina, vreme koje je potrebno da prolena taka proe kroz jedan zodijaki znak. Vibracije iz vasione imaju tako veliki uticaj na zemlju da ak utiu i na istoriju sveta. Vodee ideje u religiji, nauci i umetnosti su sve rezultat zraenja odreenog sazvea u kome se kree prolena taka tokom jednog kosmikog meseca. Otelovljene due na zemlji 310

Epohe sveta to jest oveanstvo - mora uvek da ostvari jednu novu epohu stiui do prekretnice u ljudskom razvoju i ustanovljavajui sebe u idejama tog vremena. Jedna nacija je grupa dua, otelovljenje odreenih koncentracija energije. Svaka epoha donosi zemlji razliitu grupu dua, razliitu rasu, i kada ta rasa ispuni svoj zadatak da ostvari nove ideje i razvije novu civilizaciju tokom jednog kosmikog meseca, ona naputa zemlju da bi se dalje razvijala na drugoj planeti. U svakoj rasi, naravno, uvek ima pojedinaca koji pre kraja tog doba ne uspeju da "dostignu pravi stepen". Oni se zadravaju, kao mutljag u piu, i moraju da nastave da se razvijaju na zemlji. To je razlog zbog koga neka nacija doivi iznenadno propadanje posle postizanja visokog civilizacijskog nivoa. Posle visoko razvijenih otaca nacije slede degenerisani potomci slabe volje, i nacija koja je nekad visoko cenjena postepeno pada u nemo, oslabivi i izgubivi ugled. Ti potomci su talog nacije koja je dostigla najvii stepen zemaljskog razvoja, postala oduhovljena, i napustila zemlju. Materijalni svet je postao zato to je dolo do meanja u boanski stvaralakim zraenjima koja prelaze kosmiki prostor, i ta meanja su izazvala zgunjavanja, stvrdnjavanja, materijalizacije. Kad bi nebeska tela primala iste, netransformisane vibracije boanski stvaralake sile, to bi kao rezultat imalo trenutno ponitenje sve materije. Uvrene zvezde - sunca - su veliki transformatori koji preobraavaju stvaralake vibracije sa svih nebeskih tela i alju ih u talasnim duinama i frekvencijama koje zemlja moe podneti. Transformisani talasi stiu do nas sa fiksiranih zvezda koje obrazuju sazvea zodijaka. Tako kad elimo da predstavimo najvie boansko zraenje energije mi biramo simbolini oblik sazvea s najjaim uticajem na zemlju, a to je uvek "sazvede koje ini epohu" kroz koje prolazi prolena taka u to vreme. Mi sad ivimo u dobu u kome prolena taka ulazi u sazvede Bika. Bog (Ptah) nam se otkriva u zraenju tog sazvea i zato se boanstvo koje se pojavljuje u zemljinoj atmosferi predstavlja u obliku bika, u obliku boanskog bika Apisa. Komplementarno sazvede korpije - Orla se predstavlja kao zavodnica - zmija koja gamie po zemlji - ili u obliku boanskog sokola Horusa. Ti zna da je ta energija, dokle god je zemaljska i dokle god se ispoljava na niskoj ravni vezujui duh za materiju, zmija koja mami oveka vraajui ga u
311

Inicijacija dalja otelovljenja. S druge strane, kad se ta sila oduhovi, ona pomae oveku da doivi, dok je jo u telu, najvii stepen duhovnosti. Mi koristimo zmiju koja stoji uspravno kao simbol inicijacije, kao gospodaricu drveta spoznaje i saznanja. Posveenik je orao u visokom letu koji je oduhovio zmiju - mo nagonskih pobuda - i manifestovao je kao duhovnu mo kroz svoj intelekt. Posveenik je tako instrument boanstva koje se otkriva kroz zodijaki znak Bika. Zato se u naoj epohi te ivotinje smatraju "svetim ivotinjama" irom sveta. Sad razume zato posveenici menjaju svoje predstave Boga da bi ih uskladili sa sazveem u koje pada prolena taka u nekom datom vremenu. Iznad i iza svih tih simbola, naravno, uvek stoji neispoljeni Prvi Uzrok - boanstvo koje poiva u sebi. Sazvee Bika pripada trostrukom ispoljenju u kome lice Boga ima zemaljsko - materijalno dejstvo - stezanja, okupljanja i uvrivanja. To znai da su sada sile koje grade materiju i deluju u njoj one koje stanovnici zemlje mogu najlake da iskoriste i koje su im najdostupnije. Na zadatak je da savladamo materiju materijom, to znai savladati materiju energijama koje sainjavaju sutinu materije. Mi koristimo frekvencije materije, te nevidljive i neizmerno mone sile - drugim reima, duh materije - da bi savladali samu materiju. Mi punimo materiju zavetnog kovega celom oktavom tih energija i tako upravljamo zakonima materije - silama gradnje i razaranja, materijalizacije i dematerijalizacije - kao i teinom materije koju moemo da nadvladamo ili poveamo po svojoj volji. S vremenom nae istine e procvetati. Ali tada e zemlja, poto se nebeska kretanja i promene nastavljaju, postepeno izai iz ovih podruja vasione u kojima odreene specifine energije zajedno deluju da bi stvarale nau sadanju epohu. Malo po malo neke od tih energija e se smanjiti dok e se nove pojaviti, i tako e se celokupni model vibracija koje utiu na zemlju postepeno pomeriti. To, naravno, znai da e se ljudi koji se raaju i ulaze u ivot na zemlji postepeno menjati. Doi e vreme kad oni vie nee razumeti nae istine. Simboli i rei koje mi koristimo da izrazimo misterije zakona stvaranja e izgubiti svoju sadrinu, postajui prazne ljuture tokom hiljada godina. oveanstvo e morati da ui kroz nove zadatke i da savlada nove prepreke u svojim postignuima. Ti ve zna ta e se dogoditi kad poslednji visoki svetenik posveti poslednjeg kandidata vrednog naeg znanja. Poto da tom novom posveeniku zavetni koveg i palicu ivota, poslednji vrhovni 312

Epohe sveta svctenik e zakljuati sebe i svog pomonika u velikoj piramidi, prepreiti ulaz iznutra kamenom koji odgovara otvoru... onda e njih dvojica dematerijalizovati svu nau opremu i ureaje i na posletku sebe da bi spasli nae tajne da ne padnu u nedostojne ruke. U meuvremenu e poslednji posveenik, koji e se iznii iz naroda kome je sueno da stvori novo doba u istoriji zemlje, spasti zavetni koveg i palicu ivota i dati da se oni iznesu iz ove zemlje. On e objaviti svom narodu ideje novog doba u kome e prolena taka prolazili kroz sazvee Ovna. Dva komplementarna sazvea Ovna i Vage e vriti najjai uticaj tokom tog perioda." "Doi, mala moja keri," kae Ptahhotep. "Staviu ruku na tvoju glavu, i videe slike vremena koja e doi." Ptahhotep me vodi do leaja na kome neofiti, pod njegovim vostvom, uvebavaju sposobnost da sele svoju svest slobodno u vremenu, namerno pronalazei prolost i budunost da bi ih doiveli kao sadanjost. Ptahhotep mi nareuje da legnem i im je poloio ruku na moje elo u glavi mi se javlja dobro poznati oseaj zujanja i trnaca. Odmah u sledeem trenutku vidim slike koje mi, simbolinim jezikom snova, pokazuju znaaj dogaaja u dalekoj budunosti. Vidim odaju za prijem Faraona - neznanu dvoranu i nepoznatog Faraona koji nije posveenik kao moj otac, ve ima zraenje veoma niskog nivoa. Ispred njega su dva lepa, dostojanstvena mukarca dva brata s plemenitim, velianstvenim crtama lica. Iz njihovih zraenja prepoznajem da je jedan posveenik, dok je drugi samo dovitljivi vet govornik. Posveenik je nem dok njegov brat koristi svoju govorniku mo. On pokuava da ubedi Faraona da treba da oslobodi ljude njihovog naroda koji rade kao robovi u slubi Faraona i da ih pusti da napuste zemlju pod vostvom ova dva oveka. Faraon je tvrda srca i odbija. On zahteva udo. Onda brat koji govori uzima svoj palicu i baca ga na zemlju ispred Faraona. Istog trenutka palica se pretvara u zmiju koja puzi po zemlji. Faraon zove svoje vrae da odgovore ovom oveku. I oni bacaju svoje palice na zemlju i one se takoe pretvaraju u zmije. Ali prva zmija prodire sve zmije vraa. Tumaim viziju. Palica predstavlja intelekt, mono orue. Ali kad je intelekt vezan za zemlju i primoran da slui isto materijalistikim ciljevima, on postaje zmija koja gamie po zemlji, podmukla zavodnica koja mami oveka navodei ga na sebinost. Dva plemenita brata se bore nesebino za svoj narod. U njihovim rukama lu313

Inicijacija kavost se pretvara u mudrost koja unitava sve sebine argumente podlih vraa. Sad se vizija menja. Bezbonost i sebinost Egipana izaziva nove boletine i nedae koje su sve ozbiljnije. Ali Faron i dalje ne poputa. On i dalje odbija da oslobodi narod iz ropstva. Najzad se na njega sputa najvea od svih nesrea. Sve prvoroene ljudi i ivotinja, ak i iz Faraonovog domainstva, ubijaju Boji aneli u jednoj jedinoj noi. Samo one koji su jeli meso jagnjeta i napisali svoja imena jagnjeom krvlju na svojim pragovima aneli ne ubijaju. ta znai ovaj simbol? U novoj epohi koja upravo dolazi komplementarna sazvea Ovna i Vage e biti dominantna. Tokom vremena u kome uticaj sazvea Ovna jo nije dostigao punu snagu, to e biti uticaj mladog ovna, drugim reima jagnjeta. U svojoj krvi ljudi koji slede ovog posveenika imaju sile koje odgovaraju zraenju sazvea Ovna. Oni su prethodnici nove epohe, "izabrani narod", sposoban da objavi oveanstvu stare istine u novom obliku. Oni koji su ispunili svoju sudbinu u staroj epohi moraju sad da odu. Njihov zadatak je zavren. Boji aneli ih pozivaju kui. Zatim vidim jednu novu viziju. Moni posveenik vodi svoj narod iz Egipta. A poto je Ovan vatreni znak, plameni stub ide ispred njega da mu pokae put. On izvodi svoj narod iz duhovne tmine koja preovladava u Egiptu na kraju ovog doba. Ali Faraonovo srce ponovo otvrdnjava. On ali to je dozvolio ovim ljudima da slobodno napuste njegovu zemlju. Sa celom svojom vojskom kree u estoku poteru za beguncima. Ali veliki posveenik, da bi zatitio svoj narod, ponovo koristi svoju palicu ivota. On usmerava na Faraonovu vojsku frekvencije ultra materije koje uveliko pojaavaju zemljinu silu tee. Iznenada Faraon i svi njegovi ratnici, bojna kola i ivotinje postaju tako teki kao da su ukorenjeni na mestu gde stoje. Njihova ogromno pojaana teina vue ih neodoljivo dole, u zemlju. I poto se sve to dogaa na obali mora, veliki talasi mora se konano valjaju preko Faraona i cele njegove vojske. Zapanjena sam! Ne zbog delovanja palice ivota, ve zbog ivotinja! Videla sam tako udne i izuzetne ivotinje u Faraonovoj vojsci. Neke od njih su vukle ratnika bojna kola, dok su druge nosile ratnike na svojim leima. ivotinje su izgledale kao zebre, ali su bile vee i razliite boje - braon, bele, sive i ak crne! Nikad nisam videla takve ivotinje! Da li bi to mogle da budu ivotinje o kojima je otac jednom govorio? Velianstvene su to ivotinje! 314

Epohe sveta Ali, vizija se menja. Posveenik luta s svojim narodom kroz "pustinju", u uvek tekom prelaznom periodu izmeu dve epohe. Razliita doba nikad nisu otro odvojena jedno od drugog, ve pre postepeno utiu jedno u drugo. Otuda postoji prelazni period u kome delovanja dva sazvea - starog i novog - izgledaju oslabljena zbog meusobnog meanja. Stare ideje vie ne zadovoljavaju novu generaciju, dok stare generacije nisu u stanju da prihvate i razumeju nove ideje. Veliki broj ljudi okree lea starim, okotalim idejama, to jest, idejama sazvea Bika. Ali te ideje nemaju vie snagu odraslog bika. Naprotiv, uveliko oslabljena, njihova snaga je snaga malog bika, teleta. U simbolinom jeziku snova, duh je uvek zlato, i tako u mojoj viziji budunosti vidim narod posveenika kako igra oko zlatnog teleta i oboava ga. U meuvremenu veliki posveenik je "na planini" i govori "oi u oi s Bogom". On je u najviem stanju svesti, istovetan s Bogom. On je nosilac volje Boga. Boja je volja da on objavi nove ideje svom narodu kroz dva religiozna simbola, rtvenog jagnjeta, simbola sazvea Ovna, i dve ploe s deset Bojih zapovesti, simbola sazvea Vage. rtveno jagnje je boansko ja koje, zaodenuto u materiju, doputa sebi da bude raspeto na dve velike grede trodimenzionalnog sveta, vremenu i prostoru, tako odbacujui sopstveni ivot da bi spasao zemlju kroz njeno oduhovljenje. Dve ploe zapovesti, kao one u naem hramu, na glavi svetog sokola Horusa, simbola boanskog ja, stvaralakog principa koji prelazi prostor, stoje kao simboli za unutranju strukturu sebe koja se ispoljava u dui kao moralni zakoni. Vie od dve hiljade godina te boanske istine e biti vodee ideje i religiozni simboli naroda. Te boanske istine e biti izazov nove epohe. Kad posveenik donese zavrene ploe zapovesti i vidi svoj narod kako ukazuje potovanje zlatnom teletu, dobija takav napad besa da treska ploe o zemlju i razbija ih na komade dok trai od Boga da kazni neposluan narod. Onda su naile otrovne zmije, simboli zavodnice, pokretaka sila sazvea korpije. Zmije padaju s neba i ujedaju ljude koji oboavaju zlatno tele. Otrovni ujedi prouzrokuju velike patnje. Posveenik se saali na nesrene ljude. Na sredini njihovog logora on podie dve grede u obliku jednog "T" i postavlja bronzanu zmiju koja visi sa 315

Inicijacija njega s glavom navie. To je simbolina predstava drveta spoznaje i saznanja, drveta zmije. Vie ne gmiui po tlu, nego dignute glave, zmija prestaje da bude velika zavodnica koja namamljuje ljude u telo i postaje simbol najvie mudrosti koja vodi ljude natrag u jedinstvo, Bogu. Svim bolesnim ljudima koji pogledaju u tu bronzanu zmiju ubrzo ponovo postaje dobro. Tumaei viziju ja shvatam da se ljudi koji ne mogu ili nee da prihvate ideje nove ere razboljevaju duhovno. Oni vie ne nalaze mesto meu ljudima i upadaju u dubok duhovni sukob. Mogu da se izlee samo ako se odvedu natrag u sredinu taku svog sopstvenog bia gde stoji drvo zmije. Kad pogledaju to drvo - a da ne jedu od njegovih plodova - oni prepoznaju boanske istine a da ih ne koriste za svoje sopstvene sebine ciljeve, i bivaju izleeni. Mudrost i nesebino sveznanje lee svaku duevnu bolest. Vizije budunosti se nastavljaju. Veliki posveenik vodi ljude u visinu do praga nove epohe, do granica obeane zemlje. Onda se on penje i ulazi u planinu i nestaje. Niko nikad ne nalazi njegovo telo. Ja znam da se on dematerijalizovao ba kao to su se poslednji posveeni visoki svetenici dematerijalizovali svojim tajnim instrumentima i ureajuma u velikoj piramidi. Izabrani narod koji je pozvan da objavi i ostvari ideje nove epohe luta dalje, uvajui mudrost i tajna uenja svog velikog uitelja. Ali malo pomalo zavetni koveg gubi svoju arobnu mo i nije vie ostao ni jedan posveenik da ga ponovo napuni svojom palicom ivota... Kosmiki mesec prolazi i zemljina osa prolazi jednu dvanaestinu puta oko povrine svoje konine orbite. Polako prolena taka prelazi u znak Riba. Ponovo su ljudi nemirni. Oni vie ne mogu da nau istinu u istroenim, neoriginalnim idejama prethodnog doba. One lie na stado ovaca bez pastira. U tom prelaznom periodu raa se jedan avatar, ovaploenje - sin Boga - veliki uitelj budue epohe, s vrhovnim zadatkom da otkrije veliku tajnu stvaranja omoguujui Bogu da hoda otelovljen po zemlji. Ovaj sin Boga je zemaljski lik boanskog rtvenog jagnjeta. Ba kao to boansko kosmiko ja rtvuje sebe, uzimajui na sebe materiju trodimenzionalnog sveta i veno raspee dve velike grede vremena i prostora, na isti takav nain ovaj Sin Boga koji ispoljava u potpunosti boansko ja u svom ljudskom telu, mora da prihvati osvetu duha materije dok prolazi kroz smrt u rukama neukih ljudi. 316

Epohe sveta Osoba koja se u svojoj svesti poistoveuje sa svojim telom nalazi se u unutranjoj tmini i lii na talu sa ivotinjama - ivotinjskofizikim nagonima - koji ive u njoj. U toj tali i u toj tmini - isto kao i u tmini noi - raa se boanska dete, svest o sebi. Dve vrste ljudi prepoznaju boansko dete i klanjaju se pred njim: jednostavni, obini, nepismeni i neobrazovani koji jo ne znaju za dileme intelekta i koji ive u saglasju s prirodom, pastiri, na primer; i oni koji znaju i posveenici koji su ve prevalili dug put intelekta, nadvladali svoju raniju sklonost prema intelektualnoj vinosti, i nauili da gledaju na stvari svojim unutranjim pogledom na isti nain kao mudraci i mistici Istoka. Religiozni simboli nove ere su Ribe i Devica, dva komplementarna znaka. Sin Boga bira svoje saradnike meu drugim ribarima. On plaa taksu koju duguje zemlji zlatnim noviem koji uzima iz usta "ribe". On izvlai za oveanstvo hranu svog uenja iz ta dva komplementarna znaka. Ali njegova uenja uju ljudi razliitih stupnjeva razvitka. Onima koji su se ve probudili u duhu i dakle dostigli peti nivo - duhovnu ravan - tih "pet hiljada ljudi" su oni kojima on daje sva svoja uenja, dve ribe i pet vekni, pet zrna penice na klasu u ruci device u njenoj simbolinoj predstavi. Ali ak i tih "pet hiljada" ljudi koji su ve probueni u duhu ne mogu potpuno da prime njegove najuzvienije ideje, ak ne ni u celoj epohi! Od hrane koju daje ostaje dvanaest korpi punih ostataka. To znai da oveanstvo mora da naui tajne "sebe" u svakoj predstavi dvanaest znakova zodijaka. Da bi razumelo i doseglo te uzviene istine, oveanstvu je potrebno dvanaest epoha, dvanaest doba, to jest jedna puna kosmika godina - 25000 zemaljskih godina. Svima onima koji su bili u stanju da se uzdignu u svojoj svesti samo do etvrte ravni - "etiri hiljade ljudi" - sin Boga ne razdeljuje sve istine dva znaka zodijaka kao hranu, ve samo "neke" ribe i pet vekni. Ali ak i te "neke" ideje su previe za njih da progutaju, i preostaje sedam korpi ostataka. Materijalistiki nastrojeni ljudi moraju prvo da naue tajne sedam ravni pre no to budu spremni za kosmike istine sebe. Znak Riba pripada vodenom trouglu. Otuda u ovoj epohi oveanstvo mora da se suprotstavi izazovu vode. Ono mora da osvoji vodu vodom. I pred mojim zaprepaenim pogledom vidim mainu pomou koje ljudi koriste vodu transformisanu u vodenu paru. I vidim velike brodove - kao gradove! - koji prelaze preko mora 317

Inicijacija ogromnom brzinom. I njih pokree mo vode transformisana u vodenu paru. oveanstvo polae ispit: pobeuje vodu vodom. I u medicinskoj nauci voda dominira slikom kao terapeutsko sredstvo. Svuda vidim postrojenja za kupanje, banje i medicinske kupke koje koriste vodu za sve vrste leenja i tretmana: kupke u slanoj vodi, kupke u blatu, hladne i topke kupke, obloge i mnoge druge primene vode za leenje fizikih bolesti. Ljudi ak koriste lekovitu mo rose hodajui bosi po vlanoj travi. Zatim, pred kraj ove ere kad se prolena taka priblii sledeem sazveu - sazveu Vodolije - ljudi dolaze do tehnikih otkria i prave izume zasnovane na talasnim energijama. To je jedan od ranih uticaja propupele ere Vodolije, doba tehnikih dostignua. Zraenje sazvea Vodolije, koje ne poznaje granice i brie sve prepreke na svom putu, otkriva se u idejama i drutvenim konceptima oveanstva. Na kraju ere Riba te nove energije izazivaju velike revolucije u mestima gde ljudi na njih reaguju najsilnije. Vidim hiljade ljudi iz vladajue klase kako sede u zatvoru, dok duh s obelejima novog nastupajueg doba odrubljuje glavu ili na drugi nain ubija nebrojene ljude vie klase. Jedna vizija iz vremena kad energije Vodolije deluju punom snagom pokazuje mi da veliki uitelj ove epohe ukida sve granice izmeu tri dominantne religije. Svojom sopstvenom linou on dokazuje da je unutranja bit svake religije jedna te ista istina, jedan te isti Bog. Granica izmeu religije i nauke takoe nestaje, poto ljudi otkrivaju da je sve, ak i materija, kretanje talasa. Oni ue da su jedine razlike izmeu ispoljavanja duha i materije razlike u frekvenciji, dok je u svojoj sutini sve samo ispoljavanje jednog, jedinstvenog, primarnog izvora svih sila, Boga. Sve je talas, ba kao to pokazuje simbolina predstava sazvea Vodolije: nebesko bie koje prosipa vodu iz svog kraga. Duhovna kretanja na zemlji pokazuju ovaj uticaj. Nauka otkriva teoiju "talasa", i ja vidim bezbrojne izume zasnovane na talasima. Vidim slike ljudi, predela i predmeta - slike nainjene delovanjem svetlosnih talasa. Vidim razliite vrste naprava koje odailju talase. Talasi prodiru u materiju i otkrivaju njenu vrstinu. Ima talasa koji pokazuju koji elementi su prisutni u materiji planeta i fiksiranih zvezda, elektrini talasi, talasi zvuka, svetlosti i mirisa. Medicinska nauka prestaje da upranjava tretmane vodom u korist tretmana zasnovanih na talasima. Sve vrste talasa, od infra-crvenih do ultra318

Epohe sveta ljubiastih, kratki talasi i jo krai talasi, ak jo prodorniji talasi i frekvencije... svi u slubi nauke! Sazvee Vodolije pripada vazdunom licu Boga. I oveanstvo pobeuje vazduh vazduhom, energijama dobijenim iz materije u vazdunom stanju. Vidim ljude kako se kreu od parne maine do drugih maina koje rade na gas. I potom moj zaprepaeni pogled prati ogromne skakavce visoko u vazduhu, napravljene ljudskom rukom, koji nose ljude u svojim trbusima! Te maine pokree snaga gasa: Vazduh pobeuje vazduh... Preko komplementarnog znaka Lava ljudi ponovo prepoznaju najjae ispoljenje Boga na zemlji. Sunce, veliki Ra, je opet priznato kao prvobitni izvor svih ispoljavanja zemaljske energije. Ponovo ljudi postaju oboavaoci sunca, mada ne u religijskom smislu. Uticaj Lava pokazuje se i na jednoj drugoj ravni. Dejstvo Vodolije je da ukida sve granice, sva ogranienja. Ali nedostatak granica bez usredsreujue sredinje take, znai mentalno oboljenje, duhovnu smrt. Neogranienost Vodolije bi delovala na nesvesne mase kao mentalna bolest koja bi se prenosila kroz celokupno oveanstvo, izazivajui anarhiju i haos, i razarajui sve. Preko komplementarnog znaka Lava, meutim, vlast se usredsreuje u pojedinim osobama diktatorima - koji grupiu ljude oko sebe i vode ih. U ovoj epohi ljudi otkrivaju saobraaj i optenje s drugim planetama. Granice i prepreke nestaju, a s njima i izolovani poloaj zemlje u kosmikom prostoru. A kako nestaju i granice meu dravama, celim oveanstvom se upravlja iz jednog centra. "Jedna tala, jedan pastir". Veni toak nastavlja da se kotrlja, i zemlja prelazi u novu epohu, pod znakom Jarca i njegovog komplementarnog sazvea, Raka. Ljudi usmeravaju svoju panju ponovo na zemlju, primeujui da, iako je njihovo znanje moda veoma veliko, oni i dalje znaju veoma malo o svojoj udesnoj majci, majci zemlji., U ovoj epohi oni reavaju problem pobeivanja zemlje. Znak Jarca pripada zemaljskom licu Boga. Ljudi konstruiu specijalnu mainu koja se zasniva na istom principu kao i na zavetni koveg. Njome oni vladaju teinom materije. To jest, mogu da savladaju silu zemljine tee, ili, preko ultra- materijalnih zraenja, mogu da je ogromno uveaju. Ljudi komuniciraju jedni s drugima direktno kroz zemlju - u dubi319

Inicijacija nama planina- u kratkim pravim linijama, umesto da idu dugim putem oko zemlje. Ta njihova nova maina zrai energiju koja dematerijalizuje sve ispred sebe, tako se kreui napred brzo, slobodno, bez prepreka i ometanja. U isto vreme ona izbacuje zgunjavajua i otvrdnjavajua zraenja iza sebe vraajui materiju zemlje u svoje prvobitno stanje. Ljudi su pobedili materiju materijom, energijom ultra-materije. To im omoguava da prodru u dubine zemlje i upregnu u slubu oveanstva ogromne sile i energije koje tamo besne kao praiskonski vulkani. Kombinacija dva zodijaka znaka Jarca i Raka ima jak uticaj na duhovni ivot oveanstva. Veliki uitelj ove epohe otkriva oveku misteriju neizmernih izvora moi skrivenih u dubinama ljudske due. Oni koji dre kljueve tih izvora moi poseduju sposobnosti koje neuki ljudi nazivaju "natprirodnim". irom zemlje vidim javne kole gde se ak i mala deca ue da steknu takve vie sposobnosti kroz onu vrstu vebi koju smeju da upranjavaju samo kandidati za svetenstvo u naim hramovima. To uzvieno i udesno znanje iri se u sve veim krugovima, stiui do sve veeg broja ljudi. Vizije iznenada blede, poto se vraam u normalnu svest. Jo uvek leei na leaju, skoro sam oamuena od doivljavanja budunosti koji izazivaju strahopotovanje. Ptahhotep stoji ispred mene i pomae mi da ustanem. On za danas zavrava svoje poduke: "Kako vidi, stanovnici zemlje primaju inicijaciju u malim grupama, a onda u sve veim i veim, od kojih su sve povezane jedne sa drugom. Neka osoba moe da bude posveena individualno u toku svog ivotnog veka, a jedna nacija moe da primi inicijaciju ako prokri svoj put do najvieg nivoa razvoja i ispuni svoj zadatak ovde, na zemlji. Konano e ceo svet primiti inicijaciju obiavi do kraja pun krug etiri lica Boga, iskusivi korak po korak sve stupnjeve inicijacije u sistematskom razvoju, i najzad postiui potpuno oduhovljenje - izbavljenje od materije. Mereno prema standardima zemaljskog vremena, vekovi i vekovi e biti potrebni da bi se dostigao taj razvitak. Bezbrojno mnogo puta e zemlja morati da proe kroz zodijaki krug, i u zemaljskim i u kosmikim godinama. Pokazao sam ti samo najsitniji deo tog izuzetno dugog puta razvoja. Istorija oveanstva na zemlji nije predmet sluajnosti ili udesa. Za tebe je vano da zna da se svaki stupanj razvoja odigrava po boanskom provienju, pri emu se sledi boanski plan. ovek moe da pree taj 320

Epohe sveta beskrajno dugaak put u jednom jedinom ivotu ako usredsredi svoju volju samo na taj cilj." Dok mi daje svoj blagoslov, Ptahhotep kae: "Vrati se sutra; imam vane stvari da ti kaem."

321

Sutradan jedva ekam vee da se javim Ptahhotepu. S druge strane, dovoljno sam napredovala u samokontroli da ne dozvolim da ispustim uzde iz ruku bez obzira na bilo kakvu koliinu pritiska koju neto spolja moda vri na mene. Potpuno svesna posmatram kako spoljni dogaaji utiu na moje nervne centre, i jednostavno odbijam da se moji nervi uznemire kad ja to ne elim. U trenutku kad poinje njihova prirodna reakcija, ja se svojom sveu ubacujem izmeu njih i radnje koju su oni poeli da preduzimaju, i svesno zapovedim celom svom nervnom sistemu da postane miran i hladan kao komad elika. Ali sad, poto mi je Ptahhotep rekao da ima neto vano da mi kae, jedva mogu da spreim srce da bre lupa svaki put kad pomislim na to, a mislim o tome esto. Najzad dolazi vee i ja prolazim kroz dugu kolonadu stubova do njegove sobe za primanje. Potpuno sabrana, ponovo stajem pred njega. Ptahhotep me prima kao to to uvek ini. Njegovo plemenito lice zrai neto neopisivo uzvieno, i tako ja nemam nikakvog naina da saznam da li ima neto specijalno na umu. "Mala moja keri," poinje on, "napredovala si do take kad je sposobnost tvog uma da kontrolie sve prirodne sile u tvom telu uinjena potpuno svesnom. Od sad pa nadalje od tvoje volje zavisi da li daje da neka sila doe do izraaja ili ne. Ni u umu ni u dui ni u telu nisi vie rob prirode. Ali, moram da ti skrenem panju da i dalje postoji mogunost da ponovo postane rob. Ako svesno primenjuje svoju volju, niko i nita te ne moe spreiti da sauva svoju slobodu... ili da dozvoli sebi da te ponovo porobe sile koje izviru iz tvog sopstvenog ja. Boja je volja- i stoga i zakon - da svaki duh ima potpunu slobodu volje. Niko ne sme da prekri tu slobodu. Zato nikad ne treba da prestane da vri stalnu samokontrolu i samoanalizu.
322

Zavrne pripreme Ti si sad zrela za inicijaciju. Ali seti se da sveznanje i svemo koji ti se poveravaju inicijacijom ukljuuju njima srazmernu odgovornost. Paljivo i promiljeno mora sad konano da odlui da li eli da bude posveena i da, kroz inicijaciju, preuzme na sebe ogromnu odgovornost. Ostani kod kue tri dana i uvebavaj potpuno utanje. Ako i dalje bude reena da proe kroz inicijaciju, tvoj otac e te dopratiti ovde etvrtog dana, dana mladog meseca, da bi mogla da izvri zavrne pripreme. Volela bih da Mu kaem da sam ve reena, ali primeujem da je on potpuno svestan moje reenosti. Ipak, moramo se pridravati pravila, zato se ja ponovo klanjam i odlazim. Koristim ta tri dana prvenstveno i uglavnom da se oprostim od svega za ta sam lino vezana. Znam da u biti potpuno drugaija osoba kad se vratim kui iz hrama kao posveenik. Ponovo tumaram po bati gde sam nekad etala s majkom medu cveem. Pronalazim sva omiljena mesta svog detinjstva gde sam se igrala i kasnije sanjarila o ivotu i kakav e on biti. Na svim tim mestima stojim neko vreme u tiini, opratajui se sa svakim drvetom i svakim cvetom, i istovremeno se opratajui od male devojice koja je nekad tu bila tako srena. Onda poseujem zlatne ribice u velikom jezeru. Imala sam obiaj da ih hranim kad sam bila tako mala da sam jedva mogla da idem, a jedna vitka, nena osoba odevena u belo uzimala bi me za ruku da me sauva da ne padnem u vodu. Danas ponovo oseam to tanano, belo, nebesko bie kraj sebe. Mi smo i dalje blisko povezane i ja znam da u skladu sa zakonima inkarnacije, ba kao to mi je, kao vrata izmeu drugog sveta i ovog, pomogla da se rodim, ona e mi pomoi ponovo da preem sa ovog sveta na sledei. Najzad dolazim do dvorita s lavovima gde se opratam od svojih omiljenih lavova. Dok ne budem posveena, doputeno mi je da uem u to dvorite samo u prisustvu uvara. Danas me on prati poslednji put; kao posveenik i ja u takoe imati mo nad svim ivotinjama i nee mi vie biti potrebna njegova zatita. Ovde se dre samo lavovi koje koristi kraljevska porodica. Jedan od njih je velianstvena ivotinja koja uvek sedi pored oca za vreme njegovih audijencija kao simbol njegove nadljudske moi. Zatim su tu lavovi koji vuku nau koiju, i najzad dve lino moje ivotinje, uGar i ima. Obojici je otac lav koga otac ima uz sebe u svojim auijencijama.Oni su obojica podjednako inteligentni, izuzetno osetlj323

Inicijacija ivi, divni primerci svoje vrste. Obojica me vole ba kao da sam lavica a ne ena. u-Gar je posebno lud za mnom i uznemiri se i postane ljubomoran kad god pomilujem imu. Moram da pazim da se njegova ljubav ne pretvori u slepi ljubomorni bes. To bi bilo opasno! Dok ulazim u dvorite, u-Gar mi tri u susret i uka svoju monu glavu pod moju ruku kao poziv da mu poekam vrat i ui i pogladim mu grivu. Zatim, kao i obino, pokuava da me lizne po licu dok se ja izmiem to je mogue vetije da ga ne uvredim i naljutim. Pruam mu pare vrueg mesa, i dok ga on prodire, koristim trenutak da potapem imu i da i njemu dam pare mesa. Treeg i poslednjeg dana otac i ja izlazimo pre zalaska sunca u vonju koijama s lavovima. Jurimo okolo s ogromnim zadovoljstvom. U skladu s Ptahhotepovim uputstvima, ja ne smem da govorim, ali ak i bez tog nareenja, mi i inae ne bismo razgovarali. Razumemo se bez rei. Istina je kao nevidljivi ovek. On moe sebe uiniti vidljivim samo ako obue odeu. Ako obue mnogo odee koja mu je iroka, dobijamo njegovu veoma nesavrenu sliku. to manje odela nosi, to mu je tanja i tesnija odea, tanija je njegova slika koju dobijamo. Ali, bez obzira kako dobro njegova odea otkriva njegov oblik, ona ga ipak pokriva, i mi vidimo samo odeu a nikad samu nevidljivu osobu. Isto je tako sa istinom! to manje rei koristimo da izrazimo istinu - to jest, da je pokrijemo i uinimo vidljivom - to je bolje prepoznajemo. A samom injenicom da izraavamo istinu reima, da je pokrivamo reima, mi istovremeno spreavamo sebe da vidimo samu istinu u njenoj neposrednosti, njenoj nagoti, njenom istinskom biu. Za ljude koji ne mogu da zavire u umove onog drugog i da vide misli jedan drugom, rei su jedino sredstvo komunikacije koje poseduju. Ali oni nikad ne vide ta onaj drugi misli i ta bi hteo da kae... samo rei o tome. Ali mi, otac i ja, vidimo jedan drugog! Zato bismo pokrivali nae misli i nae due reima? Mi smo tu jedan za drugog i uivamo u jedinstvu postojanja! Lavovi jure napred... mi se vozimo u tiini... oboje znamo ta ti poslednji dani znae. Rano ujutru tog velikog dana opratam se od Menu i Bo-Gara. Menu plae tako beznadeno kao da idem na sopstvenu sahranu. Ona ima zlokobno predoseanje da e se desiti neto strano. Prosto nema naina da je uteim. Mali Bo-Gar nema pojma ta se deava, ali i on gorko plae zato to me vidi da odlazim i zato to Menu plae. 324

Zavrne pripreme Dok kreem da ga grlim, on se baca na kolena preda mnom i obgrljava mi kolena. Iz same dubine due vie: "O, Kraljice, draga moje Kraljice, ne zaboravi ta ti se sad zaklinjem: bilo kad, na bilo kom mestu kad bude u opasnosti, ja u te spasti! ak i ako budem na drugom kraju sveta, doi u do tebe! Zapamti, Bog mi je svedok, spau te!" Dragi mali Bo-Gar! On e me spasti! Ali, od ega? Ako Ptahhotep smatra da sam pripremljena i spremna za inicijaciju, kako bih mogla da doem u opasnost? I zato deak kae da bi ak doao s drugog kraja sveta da me spase? On je sad ovde sa mnom; kako bi ikako mogao da ode tako daleko? Ali, ne mogu da razmiljam o njegovim reima, jer je dolo vreme. Grlim ih oboje, onda odlazim u oeve odaje. Otac me prima s tunim i ozbiljnim izrazom lica, i ja vidim da je povuen duboko u sebe. Da li i on vidi neto zlokobno i zloslutno u mojoj budunosti? Grli me, s ljubavlju mi stavlja ruku na glavu i blagosilja me. Onda polazimo. Ptahhotep nas eka u svojoj maloj sobi za primanje. Pre no to uemo, za trenutak se u dugoj kolonadi pojavljuje Ima. Njegovo aneosko lice sija, oi mu se smee na mene s ohrabrenjem, i zatim ponovo nestaje. Znam da e me njegova ljubav takode pratiti u tekim. asovima izazova koji mi predstoje. Otac me vodi do Ptahhotepa. Uzima me za ruku i stavlja je u Ptahhotepovu ruku. Jo jednom mi upuuje pogled pun ljubavi i zatim izlazi iz sobe. "Draga moja keri," kae Ptahhotep, "jedan veliki krug zakona u kome se tvoja sudbina ispoljava u svetu vremena i prostora se danas zatvara. Taj krug - tvoja svetovna karijera - je bio ve odreen i utvren samog onog trenutka kad si po prvi put ispala iz boanskog jedinstva, ba kao to bumerang, u trenutku kad se baci, ima u sebi sile koje odreuju vrstu kruga koji e napraviti, koliko visoko e se dii, koliko vremena e njegov let potroiti, i kad e se vratiti na poetnu taku. Tvoj sadanji karakter i tvoja sudbina su sagraeni istim tim silama. I jedan i drugi su rezultat uzroka i posledice, akcije i reakcije, postupaka i iskustava kroz bezbrojne ivote u kojim se ja ispljavalo tokom dugih, dugih perioda vremena. Sve te akcije i reakcije, postupci i iskustva su se iskristalisali u tvojoj sadanjoj linosti i karakteru. Tvoj karakter odreuje tvoju sudbinu i stoga i tvoju budunost. Ja zrai svoje stvaralake sile kroz sito karaktera u otelovljenje, i kroz slikotvorne sile u dubinama due, te energije stvaraju slike sna. One 325

Inicijacija se projektuju prema spolja u materijalni svet gde se ispoljavaju kao tvoja "osoba" i tvoja "sudbina". Ja zrai u svako ljudsko bie iste stvaralake sile. injenica da se toliko mnogo razliitih slika sna i toliko mnogo razliitih osoba i sudbina pojavljuje iz tih istih stvaralakih sila je rezultat razliitih uticaja kojima su ljudi izloeni od svog pada iz rajskog jedinstva. Da li budue projekcije ja koje se jo nisu materijalizovale ve i dalje ekaju materijalizaciju u dubinama due - u podsvesti - postaju "stvarnosti" na materijalnoj ravni ili samo ostaju "slike sna" zavisi od ravni s kojom ovek poistoveuje svoju svest. "San" je takoe i "stvarnost", samo u nematerijalnom, slikotvornom energetskom svetu, dok je ono to se dogaa na zemlji i to ljudi zovu "stvarnost" takoe samo "san", projekcija sebe, s jedinom razlikom da je to nia projekcija koja deluje u materijalnu ravan, i uinjena vidljivom u atmosferi zemlje. Sudbina je tako otelovljena projekcija budunosti, materijalizovani san. im neka osoba dopusti volji svog ja - volji Boga - da vlada, ono to se dogaa na materijalnoj ravni, u takozvanoj "stvarnosti", je ono to on sam svesno eli. Stoga on takoe upravlja svojom sudbinom. To je zato to ja neke osobe ima mo da uzme te njene snove koje ekaju u njenoj podsvesti na materijalizaciju i preobraze ih u duhovnu energiju. S druge strane, istog trenutka kad se neka osoba poistoveti sa nebitnim silama koje se pojavljuju, ne iznutra iz njenog ja, ve iz njene nie prirode, njenog tela, i u trenutku kad prepozna te sile kao svoju sopstvenu volju, ono to se dogaa nije ono to ona sama eli nego to njeno telo eli, mada ona moe biti potpuno ubeena da je to njena "sopstvena" volja. Na taj nain ona gubi kontrolu nad svojom sudbinom, i potpuno je na milost i nemilost slepih sila kobi. U tom sluaju "slike sna" i projekcije koje lee pritajene u njenoj podsvesti neizbeno i s apsolutnom sigurnou se pretvaraju u "stvarne" dogaaje na zemaljskoj ravni. U tvojoj inicijaciji, pre no to se ponovo probudi iz svoje fizike svesnosti u boansku kosmiku-ja-svest, energije koje si stvorila kroz svoja dela i njihove reakcije tokom vekova i vekova i koje sad ekaju u tvojoj podsvesti na vreme da se materijalizuju - kao seme buduih dogaaja -pojavie se u tvojoj svesti kao snovi. Ti ih ne moe unititi zato to one izlaze iz stvaralakih sila. Ali moe da sprei da se te energije spuste i pretvore u stvarnost na nivou materijalnog sveta. Moe to da uini ako ti sama, svojom sveu, sie do dubina svoje
326

Zavrne pripreme due, gde se te sile kriju u pritajenom stanju, i ako ih probudi u ivot u svojoj svesti i sama iskusi te snove kao punu stvarnost. "Da iskusi" znai da privue sile koje su bile poslate natrag u svoju svest i doivi ih kao stanja svesti. Na taj nain unutranja napetost u okviru tih sila se ponitava. Energije onda slabe, gube svoju mo i bivaju unitene. U svojoj inicijaciji doivee celu svoju budunost kao niz razliitih stanja svesti - kao slike sna - a da nisi svesna ni vremena ni prostora. Na taj nain ti e postati osloboena od svog tela i potpuno bezlini instrument Boga. To je zato to svaki posveenik ima dunost da nastavi da radi na zemlji da bi pomogao drugim ljudima da izau iz okova materije, iz okova tela, iz kandi slepe kobi, natrag u boanski duhovno stanje jedinstva. Sve i svako to je palo u odvojenost i u materiju pomou toga to je postalo otelovljeno mora da nade svoj put natrag u izgubljeni raj, natrag u boansko stanje jedinstva. Ali kad jedan posveenik deluje u suprotnom pravcu, to jest, kad koristi svoje visoke duhovne energije da stvori line stvarnosti za sebe usmeravajui vrhovne, stvaralake, sve-prodirue sile iz svoje boanske svesti u svoje telo, on pada nie od obine osobe koja ini istu stvar sa svojom sveu koja je ispala iz boanskog jedinstva. Obian ovek usmerava u materiju samo one sile koje izviru iz njegovog materijalnog bia. On doivljava fizike sile u svom telu, i za njega to ne predstavlja pad. On ispoljava sile na nivou s kojeg dolaze. Materijalne sile ostaju na materijalnom nivou. Posveenik, s druge strane, ne radi samo sa fizikim silama, i kad usmeri svoje duhovne energije u telo, on pada iz svog uzvienog stanja i pada nisko. to je via energija, to on nie pada. Zato treba da zapamti da kao posveenik - ako hoe to da postane - ne moe da ini "nekanjeno" stvari koje obini ljudi mogu da ine zato to kao posveenik zrai i stavlja u pogon boanske sile, a ne ljudske. Ako usmerava te sile u svoje telo, sagoreva svoje nervne centre i zaranja u najnie dubine kao kometa koja pada. Tvoje pripremne vebe su te razvile do mere da moe da razume te istine. Zato sada, s punom sveu, moe da mi da svoj odgovor. Da li ima hrabrosti da prihvati te zakone, opasnost i veliku odgovornost; da li eli da primi inicijaciju, ili bi radije da se povue i proivi svoj zemaljski ivot prema zakonima ljudskog postojanja?" 327

Inicijacija Izvesno vreme ja utim. Onda, ozbiljna i reena, odgovaram: "Oe moje Due, tokom godina u kojima sam se pripremala imala sam dovoljno vremena da odluim da li u da izaberem hram ili svetovni ivot. I tokom ova poslednja tri dana ponovo sam se usredsredila na ovo pitanje i ni na ta drugo. Jedina moja enja je za boanskim praiskonskim stanjem. Potpuno sam reena. Preklinjcm te da me posveti! "Pa neka bude," kae Ptahhotep, "i nek Bog bude s tobom! Sad poi za mnom". On me vodi u jedno drugo krilo hrama gde ive neofiti. Tu me predaje jednom mladom sveteniku, poglavaru meu onima koji tu stanuju, koji nas eka. Viala sam ga ranije. Okreui se k meni, Ptahhotep kae: "Ti e sad pripremiti svoje telo i duu za inicijaciju. Na dan kad mesec postane pun, doi kod mene u zalazak sunca." Oboje se klanjamo, i On odlazi. Svetenik me vodi u eliju gde provodim nekoliko sledeih dana sama, posveujui se iskljuivo svojim vebama. Svrha tih vebi je da podigne istotu mojih misli, moje due, krvi i tela do to je mogue vieg stepena. ak i tokom godina kad sam ila u kolu za neofite morala sam da se pridravam veoma strogog reima ishrane, da bi nove elije koje se stalno proizvode u telu bile hemijski istije od onih koje zamenjuju, i da bi moja telesna tkiva razvila dovoljnu otpornost da budem u staju da podnesem najvie vibracije. To je zato to bilo koja hemijska promena u materiji menja njenu otpornost na sile koje se u nju uvode. Sad taj proces dolazi do kraja. Doputeno mi je da jedem samo izvesno specijalno korenje i trave. Moram da ih temeljno savaem, i doputeno mi je samo da progutam sok koji mogu da vakanjem iscedim iz njih. Te travke i korenje su tako odabrani da neki od njih tee da ojaaju i podstaknu organe za izluivanje, dok drugi imaju slian uticaj na srce i nerve, da ceo moj organizam ne bi oslabio. Kao posledicu ove nove discipline u ishrani, oseam se svakim danom koji proe sve laka. Za nekoliko dana ja ak oseam da uopte nemam telo. S druge strane, moja mentalna bistrina i sposobnost koncentracije se poveavaju do stepena koji nikad ranije nisam upoznala. U celom svom ivotu nikad nisam bila u stanju da mislim tako jasno... nikad nisam bila u stanju da prozrem duhovnu istinu s takvom iskonskom kristalnom jasnoom kao sad. Samo uzdravajui se od hrane, bez korienja trava koje jaaju, ovek takoe moe da
328

Zavrne pripreme dostigne visok stepen mentalne bistrine. Ali nervi mogu da se otete u tom procesu. Mada oni postaju preosetljivi tokom posta, u isto vreme su uveliko oslabljeni. Korienjem ovih trava sve negativne sirane uzdravanja od hrane se uklanjaju. Jedan po jedan dani prolaze...sve dok ne doe dan punog meseca. Povuena duboko u sebe, idem da se javim Ptahhotepu. Ulazim ba kad sunce nestaje ispod horizonta. "Sledi me," kae Ptahhotep i vodi me napolje. Ptahhotep me vodi kroz hram oko rtvenog stola i dalje preko velikog kamenog zida. Gigantski kameni blokovi se meusobno uklapaju u dlaku precizno. Sad znam zato. Ptahhotep zakorauje preko srednjeg koji se polako ljulja na spolja, otkrivajui jedan otvor u zidu. Iza njega lei iroko kameno stepenite koje vodi nanie. Silazimo do dna stepenica, onda idemo du dugakog prolaza. Moj oseaj za pravac i izvesno oseanje u pluima kau mi da hodamo pod zemljom. Veoma iznenauje, meutim, to nema ni bui ni plesni, i vazduh je sve i ist, ak s mirisom ozona u sebi. Na kraju ovog podzemnog prolaza stiemo do drugog stepenita koje vodi navie. Poto smo se uspeli uz njega, Ptahhotep me vodi kroz dalje prolaze, neke iroke, neke uske. Prolazimo kroz odaje razliite veliine koje sadre udne i nerazumljive naprave, onda se penjemo uz jo vie stepenica. Najzad ulazimo u jednu veliku sobu. Svi su ti prolazi i odaje - ukljuujui i ovu - sjajno osvetljene kao po danu, a ipak nigde ne mogu da vidim izvor svetla. Izgleda kao da svetlo dolazi iz samih kamenova. Oprema u ovoj sobi je tako tajanstvena da mi odmah zaokuplja punu panju. Odaja je blistavo svetla. Vidim veliko, udno, prizmatino neto to mi daje utisak da je napravljeno ne od vrste materije, ve od svetla... neke vrste koncentrisanog, ovrslog svetla. Ova koncentrisana svetlosna masa takoe isijava obinu svetlost. Zato je odaja tako svetla. Jednom kad sam bila u poseti grnaru, imala sam prilike da zavirim kroz gviru u njegovoj uarenoj pei. U njemu je nekoliko keramikih posuda stajalo u redu, sve su blistale od belog usijanja i sve su bile potpuno providne. Mogla sam sve da ih vidim, jednu pravo kroz drugu. Sve one su takoe isijavale svetlost. A ovaj veliki misteriozni prizmatini oblik isijava svetlost upravo na isti takav nain. Da, svetlost - ali ne i toplotu! Ali u ovoj odaji ima i drugih nerazumljivih predmeta. Oni su nainjeni od tako udnog materijala i u tako izuzetnim oblicima da 329

Inicijacija ne mogu ni da ponem da zamiljani u koju svrhu bi mogli da poslue. Ali nemam vremena da ih prouavam, jer sam potpuno obuzeta pitanjem svoje inicijacije, kako e se odigrati i ta u doiveti. Ptahhotep me vodi u najudaljeniji ugao odaje gde otkrivam jedan prazan kameni sarkofag. "Do sad," primeuje moj vodi i uitelj, "uvek si sluala ta je inicijacija, ali ne zna kako se ona odigrava. Za vreme inicijacije telo kandidata je podvrgnuto vioj frekvenciji no to je ona koja odgovara njegovom stepenu svesti. Tako on postaje svestan na tom viem nivou! Samo osoba koja je pripremljena kroz dugotrajnu i strogu obuku moe da bude posveena na taj nain u viu silu, u vii nivo svesti, a da se ne povredi. Samo takva osoba je u stanju da upravlja svojim telom uz pomo svog intelekta, razumevanja i snage volje, i da podesi svoje nerve na vie frekvencije. Kao to ve zna, ivotinje nisu u stanju da promene ni model ivljenja ni stanje u kom ive. Zato nisu u stanju da podnesu vie frekvencije no to su njihove sopstvene. Na primer, kad bi majmun bio podvrgnut struji iste frekvencije kao to je oveja, on bi uginuo za nekoliko minuta od "kapi", prolazei kroz neiskazane greve dok umire. ovek, meutim, moe da se prilagodi, do obima jedne oktave, razliitim vibracijama i podnese te vibracije a da ne umre. Na taj nain, jedna prosena osoba, posle odgovarajue fizike pripreme i obuke, mogla bi da bude podvrgnuta bez povrede struji jednog genija, drugim reima, struji petog stepena. On bi osetio nebesko blaenstvo. To je zato to svaka via vibracija, dokle god je podnoljiva, izaziva uveseljavajue oseanje sree. Potom, meutim, vibracija postaje muenje zato to nervi nisu sposobni da podnesu preteranu struju. Nie vibracije od vibracija pojedinca o kome se radi izazivaju utuenost, strah i malodunost. Kad bi jedna prosena osoba, zbog toga to udi za blaenim stanjem koje je jednom iskusila, kasnije mogla da dostigne stanje inicijacije u peti stepen i dosee do njega esto kroz strpljivo i uporno uvebavanje, nervi i elije njenog tela bi postepeno postali tako ovrsli i preobraeni da bi ona zaista mogla da se uzdigne jedan stepen navie i stvarno postane genije. Ona bi nastavila da doivljava postojan dotok intuitivnog saznanja. Oseanje blaenstva povezano s viim stanjem svesti je poznato svakoj osobi koja je obdarena intuicijom, i svako ko pije vino ili 330

Zavrne pripreme koristi druge stimulanse traga za istim blaenim oseajem povezanim s veim protokom struje kroz nerve. Ali vetaka stimulacija je uvek praena potitenou koja baca osobu jo nie nego to je bila ranije. U velikoj inicijaciji, sve struje sile koje se slau sa sedam nivoa svesti uvode se u telo, poevi s najniom i kreui se progresivno navie do samih najviih boanski stvaralakih sila. Kandidat se posveuje u sve te sile i postaje svestan na svim nivoima. Da bi jedan kandidat bio spreman da proe kroz ovu inicijaciju i izae iz nje iv, njegova svest -a s njom njegova mo otpornosti - mora prethodno da dostigne esti nivo. Za svako bie ija svest nije dosegla tu ravan, in inicijacije bi sigurno znaio smrt. Na taj nain, uz pomo struje sile, kandidat postie sedmi, boanski nivo koji nikad ne bi bio u stanju sam da dostigne. Niko ne moe da postigne inicijaciju na boansko - stvaralakoj ravni samo svojim naporima bez pomoi. Ovde on prolazi kroz veliki prelaz iz svog prethodnog - negativnog - uzimajueg stava u pozitivni stav davanja. Bez obzira kako se moda trudi da to uini, nijedno ljudsko bie ne moe da proe kroz taj prelaz samo i bez pomoi, mada su mnogi sposobni da se sopstvenim naporima razviju do stepena kad su potpuno spremni za inicijaciju na sedmoj ravni. U takvim sluajevima polaganje svetenikove ruke je sve to je potrebno da se posvete u boansku kosmiku-ja-svest. Nikad vie takvi posveenici ne ispadaju iz boanske svesti, poto su proli kroz ceo krug totalne svesti, stiui sve neophodno iskustvo dok su to inili, i ostaje da se postigne samo ponovno ujedinjenje njihove dve komplementarne polovine, od kojih je svaka postala savreno svesna. Samo ta poslednja pomo treba da se da spolja. Od onda pa nadalje oni ive u stanju neprestane Bogo-svesti. Kroz inicijaciju u naem hramu, meutim, mogue je da kandidati budu posveeni u boanski sedmi stepen ak iako se nisu razvijali celim putem navie do sedmog nivoa u pripravnosti za njega. Kao preduslov za takvu inicijaciju, oni mora da su postali svesni konano na estoj ravni, i mora da su odgovarajue pripremili telo. Preko te spoljne pomoi za inicijaciju, njihov put do istinskog ja je otvoren, i u inu inicijacije njihova svest je povezana s boanskim protokom moi. Ti kandidati posle inicijacije nisu u stanju da nastave da ive u boanskom stanju svesti. Oni padaju natrag u svoje prethodno
331

Inicijacija stanje. Ali oni se seaju blaenstva koje su iskusili u inicijaciji, i kako je njihov put do Boga bio za njih otvoren, oni uivaju mogunost da dostignu sedmu ravan razvitka bre i lake samo sledei dug put zemaljskog iskustva i ljudskog razvoja svesti. Inicijacija u hramu je tako u stanju da vrati mnogo vie ljudi blaenstvu Ujedinjenja s boanskim ja nego to bi to bilo mogue bez te pomoi. S druge strane, postoji opasnost da neka osoba posveena na ovaj nain, posle inicijacije i pre no to je u stanju da postane Bogoovek sopstvenim naporima moda ne bude u stanju da se odupre zemaljskim iskuenjima i tako padne nie nego u prvom padu. Za neposveene nema te opasnosti. Ako, bez inicijacije, neka osoba zavri krug ivljenja dugom stazom smrtnika celim putem do kraja, do velikog cilja, dok se ne vrati domu u Edenski Vrt, ne ostaje nita u iskustvu, nita nepoznato u njoj. Ona postie boansku ravan poto je stekla iskustvo na svim nivoima, na taj nain postepeno briui svoju linost. Da bi se to postiglo, meutim, ivom biu je potrebno celo doba stvaranja. Boja je volja da velika inicijacija u hramu i dalje bude dostupna oveanstvu jo neko naredno vreme uprkos ovoj opasnosti. Nebrojeni ljudi su ve iskupljeni na ovaj nain i vraeni Bogu, i jo e mnogi biti. A mali broj koji ponovo padne posle svoje inicijacije e se reinkarnirati u potonjim vremenima kad oveanstvo bude ostavljeno samo svojim sopstvenim sredstvima. Oni e se seati velikih istina koje su doiveli kroz inicijaciju i objavie te istine blinjima svojim reima, zapisima i delima. Tajna velike inicijacije e biti uvana u hramu jo neko vreme. Ali kad sve vie i vie zemaljski nastrojenih ljudi doe na vlast u nastupajuim vremenima, mi emo zatvoriti piramidu inicijacije kamenim blokovima iznutra i dematerijalizovaemo sve u odaji za inicijaciju. Tajna boanski stvaralake energije nee pasti u neposveene ruke. Hiljade godina kasnije, kad ljudi prodru u piramide, nee nai nita - apsolutno nita - ak ne ni ljudske kosture. Ima mnogo dua na zemlji danas koji ispunjavaju preduslove za veliku inicijaciju. Naa je dunost da posvetimo sve te kandidate ako, uprkos naem upozorenju, tri puta ponove svoju elju da budu posveeni. U inicijaciji kandidat postaje svestan na svakoj ravni stvaranja. Svi nesvesni delovi njegove svesti postaju svesni; on nema "podsvest" niti "nadsvest". Za vreme inicijacije svest kandidata postaje celok332

Zavrne pripreme upna, totalna sve-svest. Krug koji poinje s njegovim osveivanjem u materiji - u telu - trenutak kad ispada iz jedinstva, se zatvara. Kandidat se svesno ujedinjuje sa svojom sopstvenom komplementarnom polovinom koja je prethodno bila uvek prisutna kao nesvesni deo njegove due, kao negativna slika, neko strano bie, i koji zbog svoje privlane moi sebe ispoljava kao enje, mone nagone i nemir u njegovom telu. Svest se vraa u jedinstvo, i vie ne postoji komplementarna polovina, jer je i komplementarna polovina takoe uinjena svesnom. To ponovno ujedinjenje mi zovemo "mistino venanje". Venanje uvek znai jedinstvo pozitivnog i negativnog. Na zemlji, meutim, "venanje" znai uzaludni pokuaj da se postigne ujedinjenje s drugim biem u telu. Ali mistino ujedinjenje duha se odigrava u svesti i donosi potpuno, neprekidno ispunjenje; jer ujedinjenje sa sopstvevnom komplementarnom polovinom znai ujedinjenje s Bogom. Krug se ponovo zatvara! Ljudsko telo je tako sagraeno da sadri specijalne nervne centre za svaku oktavu vibracija. S druge strane, ti nervni centri su raznosai i odailju kroz nervni sistem vibracije koje primaju iz viih centara. S druge strane, oni deluju kao transformatori kad prenose dalje vibracije do sledeeg, nieg nervnog centra. U obinom ljudskom biu ti transformatori u nervnim centrima deluju odvojeno od njegove svesti. Zato on ne moe da ih kontrolie. Prirodni zakoni upravljaju njime a da on ne zna ta se dogaa u njegovom telu i u njegovoj dui, u njegovoj podsvesti. U inicijaciji kandidat mora da svesno doivi visok protok struje u svih sedam glavnih nervnih centara i moi koje im odgovaraju. Svojom sveu on se prvo sputa na najnii delokrug stvaranja. On mora da iskusi sile koje tu vladaju i da postane njihov gospodar. To je njegov prvi test. Kad ga uspeno poloi, penje se za jedan stepen u drugu oktavu vibracije, prepoznajui i doivljavajui je da bi joj zagospodario. To je drugi test. Onda se penje u treu, etvrtu, petu, estu i najzad u sedmu oktavu vibracija. Kad je poloio sve te testove i uspeo da svesno ostane gospodar u svim tim sferama - tada je postao posveenik. Svesnost je svetlo, nesvesnost je mrak. Kad vidimo svetlo iznad nas na zemlji, kaemo da je dan. Tako je svako stanje svesnosti "dan" Boga; jer u svakoj svesnosti, od najnie ravni materije pa do Bogooveije ja svesnosti, Bog se prepoznaje na razliitim nivoima. Na svim tim "danima" - na svim nivoima svesti, postoji aktivnost, nemir, pok333

Inicijacija ret, izuzev na sedmom "danu" Boga gde nema aktivnosti, nema pokreta, nema delanja! Na sedmom "danu" stvaranje prestaje zato to je na tom danu potpuno jedinstvo i savrena ravnotea. Onda Bog poiva u sebi! Kada, posle inicijacije, jedan posveenik uspe da postane svestan ponovo u venom biu i doivi to boansko stanje ponovo tokom meditacije, i kad dovoljno esto uspeva da se tako uzdigne sopstvenom moi sa svoje uobiajene este ravni do sedme boanske ravni, s vremenom on uvruje svoj poloaj konano na tom nivou svesti, i boanska stvaralaka ravan je ona koju on ivi iz dana u dan. Onda i samo onda on postaje Bogoovek. Samo osoba koja, u svojoj svesti jeste sam mir i spokoj, tako da sve to on ini, misli i osea istie prirodno iz tog boanskog stanja, ispoljavajui Boju volju uvek i pod svim okolnostima, uvek zraei samo pozitivne - dajue sile boanske ljubavi - samo takva osoba je zaista Sin Boga, Bogoovek!Ptahhotep! Bogoovek svesno ispoljava i kontrolie svih sedam nivoa stvaranja. Ali njegova svest se poistoveuje samo sa sedmom, boanskom ravni, ne sa niima. On ih poznaje, ovladava njima, koristi ih - ali ne jede od tih plodova drveta poznavanja dobra i zla! On svesno ostaje u Bogu, u rajskom stanju. On ujedinjuje u sebi svih sedam ravni u boanskom jedinstvu: on je materija, ima telo, on je biljka: pokree svoje telo, ishranjuje ga i brine o njemu kao o dobrom instrumentu; on je ivotinja: ima nagone i oseanja; on je ovek: ima intelekt i mo loginog razmiljanja; on je genije: ima intuiciju i deluje s ravni uzroka; on je prorok: stoji iznad vremena i prostora, vidi budunost i prolost, voli celokupnu vasionu nesebinom, sveobuhvatnom ljubavlju, pomae svim biima na putu ka spasenju iz okova sveta; i on je Bogoovek: on je sveznajui i svemoan; on je ono to jeste, veno bie, sam ivot, Bog! Posveenici, kao to moe videti, nisu svi istog nivoa. Veina njih dostigne sedmi nivo tek posle daljeg razvoja. Zato ima razliitih nivoa u svetenstvu. Dunosti visokog svetenika moe da ispunjava samo onaj koj je dosegao sedmi stepen Bogooveka sopstvenom moi, ne vie oekujui i primajui najviu boansku mo - na nain na koji je kandidat oekuje i prima za vreme svoje inicijacije. Naprotiv, visoki svetenik sam zrai i predaje tu najviu boansku mo. est od sedam nivoa svesti primaju svoje stvaralake vibracije, ivotnu mo, od sedmog nivoa, od Boga. ak i posveenik koji je u 334

Zavrne pripreme stanju da dostigne sedmi boanski stepen samo za vreme svoje inicijacije, i dalje oekuje i prima stvaralaku mo ivota od sedmog nivoa, od Boga. Samo Bog i oni koji su postali istovetni s Bogom su istinski izuzetno dareljivi u svojim zraenjima. Materija, s druge strane, kao negativni odraz slike Boga, samo prima. Sva bia na drugim nivoima primaju odozgo i prenose na nivoe ispod sebe. Biljka ima oivljujue dejstvo na materiju, dok s druge strane prima petostruko s nivoa inteligencije iznad sebe. ivotinja predaje dvostruko nivoima ispod sebe, dok naprotiv prima trostruko od onih iznad. ovek prua trostruko nivoima ispod sebe i prima trostruko od onih iznad, poto njegova svest stoji u sredini sedam ravni. Poto je svest genija na petoj ravni, ravni uzroka, on zrai svoje stvaralake sile preko etiri nivoa nie, dok prima silu samo od dve najvie. Prorok - posveenik - alje svoje blagotvorne vibracije biima na pet niih nivoa svesti i dobija svoju mo s boanskog nivoa. On i dalje ivi u dvojnom odnosu s Bogom. Samo osoba koja je dostigla savrenu kosmiku svest sopstvenim naporima emituje pozitivno i samo pozitivno zraenje, u svim pravcima, ivotodavno i dareljivo prema celoj vasioni. On ivi u Bogu, u monistikoj svesti sebe. Ve si nauila da je davanje - zraenje - zakon Boga, duha, dok je uzimanje - skupljanje - zakon materije. Svaka frekvencija ima moni i prodirui uticaj na nivoe ispod sebe, dok naprotiv nema uticaja na one iznad. Ako uzme dvoje ljudi na razliitim nivoima razvitka osoba na niem nivou, mada moe biti "loa" osoba u oima ljudi oko sebe, moe da naudi osobi na viem nivou samo preko svojih postupaka, ali nikad ne preko svog zraenja, poto njene moi nemaju uticaja na nivoe iznad njegovog. S druge strane, njeno zraenje, naroito njeno "zlo oko", moe da naudi na nivoima ispod njenog nivoa svesti. Jedan posveenik, s druge strane, moe da prenese svoju uzvienu arobnu mo na svako ivo bie bez izuzetka. Tokom inicijacije, boanski stvaralaka sila e proticati kroz tvoj kimeni stub, stiui do svakog od sedam glavnih nervnih centara redom, i ti e doiveti tu mo kao stanje svesti na svakom nivou. Ali veoma briljivo upamti ovo to ti sad kaem: Kad postane svesna u jednoj oktavi i vibraciji, ti si u suglasju sa tom frekvencijom, i ceo njen delokrug predstavlja za tebe apsolutnu "stvarnost". Kad poloi test u 335

inicijacija jednom nivou, probudie se u sledeoj sferi i shvatiti da si samo sanjala na niem nivou. Ali ako ne poloi test, to jest, ako poistoveti sebe sa dogaajima i ne uspe da ostane gospodar u njima, sve te slike sna ostaju za tebe stvarne, i morae da doivi sve njih do samog kraja kao stvarne dogaaje u svetu vremena i prostora. To bi znailo da bi tvoje telo umrlo ovde u ovom kovegu i ti bi morala da nastavi da sanja svoje sopstvene slike sna u bezbrojnim reinkarnacijama, na dugom putu smrtnikog postojanja, tokom mnogo hiljada godina dok bi se postepeno upinjala da se popne sa tog nieg nivoa na koji bi pala. Razlika izmeu sna i stvarnosti je jedino da se ono to prihvata na jednom nivou svesti kao stvarnost odmah pretvara u san kad se probudi na viem nivou svesti i shvati da to uopte nije bila stvarnost, ve samo projekcija sebe, drugim reima, san. Svaki san je stvarnost dok veruje da je stvaran. Jedna jedina stvarnost, jedina objektivna stvarnost koja postoji je ja: Bog! Kad poloi sve testove, doivljava sve ivote koje bi morala da doivi kao pala dua na zemlji. Osloboena vremena i prostora, doivljava ih kao snove, budei se na sledeem nivou svesti. Konano se budi na sedmom nivou, u kosmikoj svesti sebe. U tom boanskom stanju postaje jedno s poslednjom i najviom i jedinom stvarnou, sa sobom, sa Bogom. To vie nije buenje, ve uskrsnue! Tada si osloboena od svoje "linosti" - koja je isto tako samo projekcija - osloboena od svoje line sudbine. Iskupljena si. Posle toga e obavljati dunosti svetenice u hramu. Zatim, ako kroz dalju vebu uspe da se uzdigne do sedmog nivoa sopstvenim naporima, drei sebe na tom nivou u stalnom stanju svesti, postii e boanstvo Bogoosobe. Onda e biti dostojna da postane visoka svetenica u hramu." "Oe moje Due," pitam Ptahhotepa, "rekao si mi da je mogue da neka osoba padne s vie svesti ak i poto bude posveena. Takoe si mi rekao da jedan posveenik, kad se poistoveti sa svojim telom i tako usmeri svoje vie energije u svoje telo, pada nie od obine osobe koja ivi u fizikoj stvarnosti. Jo neto to si mi rekao je da kandidat, za vreme inicijacije, doivljava celu svoju buduu sudbinu, ba kao to je predvieno od trenutka kad je prvi put pao celim putem natrag do njegovog povratka u boansko jedinstvo. Dakle, kako je mogue da jedan posveenik, koji je sanjao sve dogaaje i nedae i iskuenja svoje sudbine i koji je, za vreme inicijacije, uspeno poloio sve testove koji bi mogli kasnije da izazovu njegov
336

Zavrne pripreme ponovni pad - kako je mogue da takav posveenik kasnije padne u trodimenzionalni svet vremena i prostora? Ako je video celokupnu svoju sudbinu celim putem do kraja kao san, zato nije takoe sanjao o svom padu kao delu svoje budue sudbine?" "Kad se baci bumerang," odgovara Ptahhotep, "kako e on leteti i koliko dugo e mu biti potrebno da zavri svoje kruno putovanje su vani momenti koji su ve poznati u trenutku kad je baen. Tako on nosi u sebi ceo svoj let kao svoju nepromenljivu buduu sudbinu. Meutim, bilo bi mogue da ga neka spoljna sila zahvati u sredini njegove orbite i vrati ga na poetnu taku i cilj u kraem vremenu i kraom putanjom. Ali, poto on zadrava svoj originalni oblik i teinu, on i dalje nosi u sebi mogunost da bude baen ponovo i da napravi novi let, zato to je ta mogunost data zahvaljujui njegovom obliku i teini. Jedan posveenik koji je postigao inicijaciju uz pomo spoljne pomoi nalik je na taj bumerang. On je sanjao celu svoju buduu sudbinu sve do kraja, do svog povratka u boansko jedinstvo, ali je doiveo te uslove samo u svojoj svesti. Njegova linost i njegove line okolnosti, koje izviru iz njegovog karaktera i sudbine, i dalje ostaju u materijalnom svetu. Svojom inicijacijom on nije zavrio svoj sadanji ivot, ba kao to e i ti, posle svoje inicijacije, i dalje biti ki Faraona i zastupnica Kraljice. A ako jedan posveenik nije skupio sva neophodna zemaljska iskustva pre svoje inicijacije, ako nije upoznat sa svim stvaralakim silama u sebi i nije nauio da ih kontrolie, on je do izvesne mere jo uvek neiskusan kad se vrati kui u boansko stanje jedinstva. To znai da nije jo potpuno osloboen od linog sklopa svojih moi i njegova linost nije jo potpuno ponitena. U meuvremenu, dok takav jedan posveenik ne bude u stanju da dosegne sedmi nivo sopstvenim naporima i zadri u sebi trajno stanje svesti, on nosi u sebi mogunost i opasnost da ponovo padne iz svog uzvienog stanja svesti i pokrene potpuno novi toak sudbine. Poto je postao svestan u boanski stvaralakoj moi, meutim, ak iako uz spoljnu pomo, ta ogromna mo ga ponovo baca, i on mora da proe kroz mnogo vei krug nego to je to bio sluaj posle njegovog prvog pada pre no to je postao svestan u boanskoj moi. Crnomagiari, na primer, koji su razorili dom sinova Boga, pali su na najnii nivo stvaranja. Oni sad postoje kao planine, kamenje i stenje na zemlji i moraju da se muno probijaju svojim putem navie kroz vekove i vekove putem svesti od nepokretne materije kroz carstvo 337

Inicijacija biljaka i ivotinjskog ivota ponovo do ljudskog nivoa. Neki od njih su pali samo do biljnog ili ivotinjskog nivoa, dok su drugi pali samo do jednog od drugih nivoa ljudskog postojanja. Putanja koju neko bie prelazi u materijalnom svetu traje jednu odreenu koliinu vremena, ali pojedina bia mogu uvek da prou taj krug za krae vreme i stignu do cilja hiljadama ili ak milionima godina ranije. To je, meutim, mogue samo oveku. Samo ovek, zahvaljujui svesnom korienju intelekta, moe da doivi stanja svesti bez obzira na vreme. ivotinje i biljke nisu to u stanju. Sad razume zato i ivotinje moraju da pate! Kao i sve drugo na zemlji, one su ograniena ispoljavanja svesti palih dua koje su nekad ivele na vioj ravni. U inicijaciji sve negativne sile koje su se obelodanile u padu s vieg nivoa svesti su stavljene u protivteu pozitivnim silama. "Dugovi" se tako plaaju. Poto uspeno proe svoju inicijaciju, ui e u stanje bez sudbine. Dokle god izraava Boju volju, nee imati sopstvenu linost i shodno tome ni sopstvenu sudbinu. Bie osloboena zakona akcije i reakcije. Ali ako se poistoveti u svojoj svesti sa svojom linou, sa svojim telom, stvorie za sebe novi toak sudbine i ponovo biti podvrgnuta nebrojenim reinkarnacijama. Sad zna sve posledice inicijacije. I pitam te ponovo i poslednji put, ima li hrabrosti da ide do kraja s inicijacijom?" Sa savrenim samopouzdanjem odgovaram: "Da!" Tada u odaju ulazi jedan visok, dostojanstven ovek. Poznajem ga. To je svetenik najvieg nivoa, takoe visoki svetenik, Ptahhotepov predstavnik. On koraa prema meni. Zatim mi Ptahhotep pokazuje rukom da uem u sarkofag i legnem u njega. inim kako zapoveda. Dok leem u sarkofag, Ptahhotep baca na mene poslednji pogled, pun beskrajne ljubavi, i zatim dva svetenika podiu kameni poklopac i stavljaju ga preko mene. U mrklom mraku leim tu zatvorena u kamenom kovegu.

338

Kao i obino, posmatram ta se deava. Nita se ne deava. Leim u kamenom kovegu i zurim u tamu. Tamu? To u stvari nije tama, jer u sredini mog vidnog polja zapaam zelenkasto fosforescentno svetlo. Oko njega takice svetlosti kao da bijesnu i ieznu. Posmatram te takice svetlosti i pokuavam da pogodim odakle dolaze i kuda idu. Iznenada primeujem da takice svetlosti, tamo gde se pojavljuju, nisu tako zgusnute kao ranije. Naprotiv, ba u sredini, gde je pre bilo zelenkasto fosforescentno svetio, postoji jedan prazan proslor kome se nijedna takica ne pribliava. One ostavljaju sve vie i vie prostora oko tog mesta koje je, zbog potpunog odsustva svetlosti u njemu, kao ugalj crna rupa kroz koju zavirujem u nitavilo... Onda primeujem dve take svetla koje se pojavljuju u tom potpunom, mrtvom mraku. Polako, one se pribliavaju i zure u mene kao dva oka. Ja ne vidim oi; one nemaju ni svetlosti ni boje, a ipak sam primorana da ih vidim. Ja znam da dva oka zure u mene. Ta dva oka ne pripadaju telu. Ona su sredita sile tokova energije koje deluju nevidljivo. Te mutne, crne energije napadaju takice svetlosti. Ta sila usisava takice svetlosti, unitava ih. Jedan obris se pojavljuje, stvarajui granicu oko te prazne, mrane rupe koja zrai tu nevidljivu silu. Pred mojim uasnutim oima, postepeno se pojavljuje lice, jezive crte lica jednog udovita, silueta koja je prepoznatljiva samo zato to je tamo gde je ona apsolutno nitavilo - negativna slika. Znam, jednostavno znam da je to bestelesno udovite samo Zlo. Viala sam njegove uasne grimase kako povremeno pilje kroz ljudska lica kao izrazi tih lica. A sad je ovde uzrok tog izraza, samo bie, bez ljudskog lica, bez tela! Ili je uvek bilo prisutno, samo ga ja nisam primeivala...? To bestelesno lice lii na glavu jarca. Obris jasno pokazuje oblik rogova nad dugim, usiljenim licem koje se zavrava kozjom bradi339

Inicijacija com. Ili su moda sva ta oblija samo zraenja nevidljive sile? Oi tog bia, postavljene tako blizu jedno drugom, deluju zastraujue, kao virovi bez dna koji nezadrivo povlae sve dole, u dubinu, u potpuno unitenje. Kroz ta dva zlokobna oka, udovite sad zrai sve svoje strahovite moi na mene i u mene. Te uasne oi prodiru kao svrdlo u mene, i kroz mene, kroz celo moje bie, gutajui me neodbranjivo kao da me usisava neki dinovski vir. Potpuna panika obuzima mi srce. Postajem bespomona pred navalom uasa. Pribliavajui se, njegove oi sve dublje prodiru u mene. Mogu da osetim njegovo satansko bie - da li je to sam Satana? - bie koje me potinjava svojoj sili. Monstrum me prekriva, guta me i u trenutku ja vie nisam ja..Ja sam Ono. Njegov strani obris je na mom licu, njegovo nematerijalno telo u mom telu, njegovo demonsko zraenje je krv u mojim venama. Od tog avoljeg, paklenog oseanja celo moje bie postaje hladno i ukoeno. Telo mi se gri u uasnim trzajima. I duboko u meni ONO mi govori, bez rei, kroz mo koja proizvodi rei, kroz znaenje rei: "Sad te imam! Sad si u mojoj vlasti! Sad vidi da nisi bila u stanju da me potisne iz svoje svesti. Uprkos tvojim naporima da to uini, ipak sad pripada meni! Ti i ja smo jedno. Nema vie nieg to nas razdvaja. Ja sam "ja" u tebi, i ti si "ja" u meni. Ti si podlona mojim zakonima hlaenja, grenja i ovrivanja. Da li osea kako ti se telo savija, kako povlai kolena navie sve do grudi? Noge su ti sad ukrtene i tvoja stopala su pritisnuta tesno uz tvoje telo, tako tesno kao da su ti tabani spojeni s telom. Sad ti glava pada na grudi, gurajui se tesno izmeu tvojih pesnica - blie - jo blie! Ba kao da si u majinoj utrobi! Tako je, a sad si se skupila i zgrila u samo jedan komad. Postaje sve hladnija i tvrda sve dok se ne pretvori u mali, okrugli kamen! Kamen - vrst, tvrd i mrtav! Ali ti i dalje ima svoju svest i zna da si mrtva, da si okamenjena u ovo pare stene, da ti jesi to pare stene, ti si uzidana u njega - u beskrajnom vremenu - u bezvremenoj venosti... Osvrni se oko sebe i vidi planine koje dopiru do neba. Da li vidi sve te stene i kamenje i oblutke? Nemoj samo da gleda njih, pogledaj u njih. Pogledaj u njihovo bie. Moe li da vidi da su sve te stene okamenjena ali svesna bia kao to si ti, izloena arkim sunevim zracima, besnim olujama i mrazevima koji lome?... Svaki stvor, svaka ivotinja, svako ljudsko bie hoda po tebi i svim drugim kameno340

Inicijacija vima. Prolene bujice vas odvlae u podivljale vode, i vi se tarete i struete jedan o drugog u tim virovitim brzacima... beskrajno vreme... bezvremena venost..." Uasnuta, doivljavam sve to onaj zli kae, To je zaista pakao. iva i svesna, a ipak zatvorena i nepokretna, urasla u taj grob, bez ikakve mogunosti da dam makar i znak ivota... biti teak, mrtvi kamen!... Biti? Ne! Ja nisam to! Ja sam samo zarobljena, sahranjena u tom kamenu, ali ja nisam kamen. Moje ja nije materija!Ja sam nedimenzionalno ja, duh izvan bilo kakvog pojma o vremenu i prostoru! I unutranjom snagom duha, ba kao to sam nauila da govorim njome u mojim telepatskim vebama, bez tela, bez usta, govorei u duhu, ja bezglasno viem na udovite: "Ne! Ja nisam ti, i ti nisi "ja"! Mi smo zauvek razdvojeni naim biima, jer ti si smrt, a "ja" sam ivot! Mi nikad ne moemo da budemo istovetni jedan s drugim! Ti sa tvojim zakonom grenja i otvrdnjavanja, ti si negativ, slika u ogledalu karikatura - venog izvora sveg ivota, boanstva koje poiva u sebi! Ti nisi strana prikaza. Ti nisi udovite. Ti nisi "onaj zli". Ti nema nezavisno postojanje. Boansko ja te je stvorilo i nastavlja veno da te stvara kad god se zaodene u materijalni omota, u telo. Ti si unutranje bie materije, ti si zakon koji odrava materiju; tako ti ima vlast nad mojim telom, zato to si morao da ga izgradi po nareenju mog ja kad sam se ja rodila u ovom materijalnom svetu i postala linost. Ali ti nema moi nada mnom, nad mojim stvaralakim ja; jer ti nisi nita drugo do zakon materije koji je oiveo kroz moj duh. A ni ja nisam ti, nego sam ja ono to sam ja i ti si takoe ono to sam ja! Tvoja sutina je grenje, a na duhovnoj ravni, u svesti, grenje se ispoljava kao strah. I ti mora da nestane, zato to se ja ne plaim!" Dejstvo mojih neizgovorenih, bezglasnih rei je uasavajue! Oko mene postaje potpuno mrano, i planine se odronjavaju sa zagluujuim treskom nalik na grmljavinu. Stene i kamenovi padaju, zemlja se otvara, potpuni haos besni oko mene... samo ja stojim vrsto na nogama u toj kataklizmi... Dok se sve polako smiruje i ja polako osveujem, shvatam da sam samo imala straan san. Kako je dobro probuditi se iz takvog komara... Moje prvo oseanje je oseanje izuzetne gladi i ei, ali ne elim da traim vreme u jelu i piu j e r moj cilj je Bog. elim da idem dalje to je bre mogue. 341

Inicijacija Gledam oko sebe. Ja sam u prostranoj sobi osvetljenoj blagim crvenkastim svetlom. Prijatni ljudi lepog ponaanja nude mi primamljive poslastice u divnim zdelama i boanska pia u velianstvenim zlatnim posudama. Oni pokuavaju da me ubede da jedem i pijem s njima. Smeim se. Zadovoljstva ukusa nikad za mene nisu predstavljala iskuenje. Zato bih sebi dopustila da me na putu do Boga zadre glad i e? Zahvaljujem im na prijateljskom pozivu i idem dalje. Veoma udno, ja vie nemam nikakav oseaj gladi i ei, ali i dalje ne mogu da razaznam gde sam i ta se dogaa oko mene. Oigledno je, meutim, da je sve oko mene u stalnom, haotinom kretanju. Jo jedno od mojih prvih utisaka o ovom mestu je udan miris u vazduhu... miris pregrejanih ljudskih tela... ne ba neprijatan, ali meni ipak odvratan. Malo pomalo oi mi se navikavaju na prigueno svetlo. Ja sam u nekoj vrsti podzemne peine gde se veliki broj mukaraca i ena razvlai u neredu po sofama ili ljulja i naginje, vrsto se grlei, igrajui i pravei izuzetno udne pokrete. Posmatram ih s rastuim zaprepaenjem. Da li su pijani? Ili mentalno poremeeni? Svakako, ja sam viala ivotinje u toku sezone parenja kad priroda stvara novu generaciju. Ali, ak i kad su tako zaarene da im celo telo gori i drhti od strasti, one nikad ne gube dostojanstvo... nikad se ne ponaaju kao ovi ljudi ovde. I svetenice, takoe, koje slue u hramu ljubavi, ispunjavaju svoje dunosti s uzvienim stavom duhovne posveenosti jer znaju da radei to polau rtvu na oltar boanske ljubavi. Kako mogu ljudi da padnu tako nisko da unize vrhunski boanski ljubavni in i naine od njega cilj sam po sebi? Najzad, oni su potovani, ugledni ljudi - nainjeni po slici i prilici Boga! - a ipak se ponaaju kao da su izgubili razum. Prepoznajem neke od njih kao ljude od poloaja, dravnike i dvorske dame, ali oni me ne vide. Nemaju ni oi ni ui ni za koga i ni za ta osim za sebe same. Spoljni svet je za njih prestao da postoji. Oni su potpuno zatvoreni... zabravljeni u svojoj mati! Oni i razgovaraju jedan sa drugim, ali izgleda da su ti mukarci i ene zaboravili da je govor duhovna manifestacija oveka. Oni koriste govor da bi izrekli neto sasvim nemogue, neto potpuno nelogino. Na primer, ujem jednog mukarca, dok igra sa svojom partnerkom u tesnom zagrljaju, kako je pita opet i opet: "Da li si moja?" "Da, dragi, samo tvoja!" odgovara ena, i oni nastavljaju da igraju. Malo kasnije isti par prolazi pored mene i ja ujem mukarca 342

Inicijacija kako, s polusklopljenim oima, ponovo - moda po stoti put - pita enu: "Da li si moja?" "Da, dragi, jesam," odgovara ena isto tako neumorno. ta je to s njima? Zar nije dovoljno jednom postaviti pitanje i dobiti odgovor? Zato moraju to da ponavljaju sto puta? I kako je besmisleno pitati neku osobu tako neto! ovek pripada samo sebi. On je slobodno bie s neotuivim pravom samoodluivanja. Dakle, kako je ovaj mukarac pomislio da moe da poseduje enu? Jedva da je mogue posedovati lava. Ako ak i te kraljevske ivotinje imaju svoju nezavisnost, kako moe ovom oveku da padne na pamet da ta ena "pripada njemu", i zato je to pita sto puta? Da li je on duevno oboleo? A moda i ta ena koja nastavlja da odgovara na njegovu glupost? A moda i svi ti drugi mukarci i ene koji se ponaaju na isto tako nemogu nain? U ovom kritinom trenutku jedan visoki mukarac irokih ramena prilazi meni. Izgleda da moe da mi ita misli, jer odgovara na moje unutranje pitanje: "Lepa gospo, zar ti ne zna da je to ljubav?" Ljubav? Naravno da ja znam ta je ljubav! To je divna, uzviena svetinja kad dva iva bia vole jedno drugo s potpunom posveenou, a ne samo sa strasnom eljom za posedovanem! Ali u srcima ovih ljudi ja ne vidim ljubav! Vidim samo da su izgubili razum... ta strast, ta groznioca koja otupljuje i umrtvljuje one najtananije, najosetljivije nervne centre stvorene za prenoenje duhovnih otkrovenja, dri ih potpuno u svojoj vlasti. Ti ljudi treba da budu spaseni i probueni iz svog polusvesnog stanja! Prilazim jednoj veoma mladoj eni, grabim je za ruku i viem joj u uvo: "Probudi se! Ne dopusti da ti strast otupi i zamrai svest! Ti si duh, a ne telo! Ne dozvoli da te tvoje telo unizi! Ne dopusti sebi da se spusti nie od ivotinje. Probudi se, uje li? Probudi se i odlazi odavde! Spasi se dok ne bude prekasno!" Mlada ena zuri u mene kao kroz veo - kao mesear. "Pusti me na miru," kae ona. "Hou da budem srena!" I s tim nastavlja da igra. O, kako je slepa! Kako bi uopte mogla da se nada da e nai sreu kroz fiziki zagrljaj bez duhovnog sadraja? Srea je neto to se doivljava u svesti; srea je u sebi. Kako bi uopte mogla da se nada da e nai sreu kroz prostu bezvrednu igru tela? "Sad prosto zaboravi na kratko svoj razum," kae ovek, "ti nisi merodavna da sudi zato to to nikad nisi probala. Igraj sa mnom i videe i sama." To govorei, on me grli i odvlai u guvu uskovitlanih ljudi, ponaajui se isto toliko budalasto kao i svi drugi ljudi... 343

Inicijacija Igram s njim i posmatram sebe s velikom radoznalou... Da li u i ja postati tako zatrovana, tako zanesena bliskim kontaktom kao ovi siroti zaostali ljudi oko mene? Ali jedino to primeujem je kako je za mene izuzetno neprijatna blizina ovog mukarca. Dah mu je vreo, i nalazim da je vrlo odvratno to mi die u lice i niz vrat. Izdahnuti vazduh je korien vazduh! Zato bih ja udisala vazduh koji je on ve iskoristio? Zatim, miris njegovog tela i njegovog znoja mi je takoe krajnje neprijatan. elim sve vazduh. elim da odem sa ovog gnusnog mesta. Dok pokuavam da pobegnem od njega, ovaj ovek se iznenada menja. Pretvara se u divovski, uareni vatreni duh. On vie nema telo. On je samo silni plamen koji pokuava da me potini sebi. On me okruuje, pokuavajui da silom prodre u moja usta... u moje telo. Ali mo kojom zraim, mo moje jasne i trezvene svesti, dri ga podalje. On ne moe da me dosegne. Na to reaguje postajui topliji, vei, udniji. Postaje ogroman, prostirui se irom cele sobe, prodirui svojom vatrom koja saie sve te ljude opijene strau. Niko ne preostaje... Nita vie... samo more plamenova koji prodiru i unitavaju sve... Ali ja ostajem nedirnuta, nepovreena, i ja sam ono to sam ja! Onda ujem gromovni glas iz plamena: "Pobedila si...poloila si svoj test, ali, pazi se! Nisi pobedila zato to si jaa od mene. Ne moe da bude jaa, zato to sam ja vatra tvog sopstvenog ja. Nisi se zapalila samo zato to tvoja istota i tvoj nedostatak iskustva stoji izmeu tebe i mene. Tvoje telo i njegova ula jo uvek su uspavani. To je ono to te titi. Ali, pripazi se, mi emo se opet sresti... mi emo se opet sresti!..." I sa tim sve nestaje - vatra, odaja, dim - sve... i ja ponovo ostajem sama... "Sreemo se opet?" ponavljam te poslednje rei. "Ne plaim te se! ak i da je moje telo buknulo u vatrenu strast, to ne bi dodirnulo moje ja. Ja stoji iznad svega fizikog..." Ali, ta je to bilo? Zar nije zvualo kao prezrivi smeh? Osvrem se da vidim odakle je mogao da doe taj glas. inei to, primeujem da sam na livadi zelenoj kao smaragd, i da mi se pribliava neki nepoznati oblik. To je oblije nekog lepog, dobro graenog mukarca, poluzaklonjenog velom izmaglice. Volela bih da vidim kroz maglu... Volela bih da vidim divno oblije koje ona skriva... Volela bih da odagnam maglu... ali ne mogu. Ali me taj ovek zanima i zato pitam: "Ko si ti ?" 344

Inicijacija Onda se lepi ovek primie i glasom koji na mene ostavlja dubok utisak apue mi na uvo: "O, slatka moja voljena! Traim te dugo, dugo, celu venost, otkako smo pali iz Edenskog Vrta i razdvojili se jedan od drugog. Najzad sam te naao! Doi mi u naruje! Doi, poloi svoju dragu glavicu na moje grudi! Doi i hajde da se ujedinimo u boanskom jedinstvu, hajde da utopimo naa bia u nebeskom blaenstvu! Kako je divno to nisi popustila pred ivotinjskim nagonom tela! Kako je velianstveno to si se sauvala ista i nedirnuta za mene! Ti pripada meni i ja pripadam tebi. Mi dopunjavamo jedan drugog potpuno! Da li osea neodoljivu mo koja nas povezuje i privlai nas sve blie i blie? Doi, hajde da se ujedinimo u ljubavi, ti, najdrae od svih stvorenja, moja jedna i jedina nebeska nevesto. Volim, te!" ujem njegov glas, vidim njegov muevan korak, oseam ogromnu silu koja zrai iz njega ka meni... A ipak, on je stranac. Ja ga ne poznajem! Kako bi on mogao biti moja komplementarna polovina? Ne! ovek nikad ne nalazi svoju komplementarnu polovinu izvan sebe. Ptahhotep kae da je naa komplementarna polovina uvek iza ispoljenog oblika kao lik u ogledalu u neispoljenom stanju. Ne! Ni jedno ljudsko bie ne moe biti moja komplementarna polovina. 1 zato je taj ovek zaklonjen u gustoj magli? "Ne znam ko si ti," odgovaram mu, "ali, ko god da si, prevario si se! Ti nisi moja komplementarna polovina. I morae da potrai svoju drugde ako misli da e je nai igde u spoljnom svetu. Niko ne moe da nae svoju komplementarnu polovinu negde izuzev u sebi. U svetu oko nas mogue je nai samo projektovane slike sline neijoj istinskoj komplementarnoj polovini. Ali ni ja ni ti ne moemo postati potpuni uz pomo slike, projekcije. Samo boansko jedinstvo sebe moe da donese blagoslovenu sreu! Ja u nai svoju komplementarnu polovinu u sebi!" "Da nae svoju komplementarnu polovinu u sebi," kae lepi mukarac, "znailo bi da si ti, u svojoj svesti, ve istovetna s boanskom sobom. Kako oekuje da doivi posledicu pre uzroka? Boansko ja je rajsko stanje jedinstva kroz koje moe da se vrati samo postajui jedno sa svojom komplementarnom polovinom. Kako oekuje da to postigne bez mene, svoje komplementarne polovine? Zaboravlja da si ti polovina celine, a da sam ja druga polovina." "Mi smo ive slike u ogledalu jedno drugog, i mi pripadamo jedno drugom. Ti me nosi u svojoj podsvesti, ba kao to ja nosim 345

Inicijacija tebe u svojoj, i ak i ne elei mi traimo jedan drugog neodoljivom privlanom snagom koja potie od toga to pripadamo jedan drugom u rajskom stanju. Tokom vekova i vekova naa sudbina nas spaja opet i opet sve dok ne osvestimo jedan drugog unutar nas samih i doivimo jedan drugog potpuno u telu kao i u dui. Samo u toj boanskoj istovetnosti mi moemo zaista da budemo sveukupna svesnost celine - vieg sebe! Kako oekuje da bude u stanju da se vrati rajskom jedinstvu bez mene? Kako misli da bi mogla da izbegne da se suoi sa injenicom da mi takoe pripadamo jedan drugom na zemaljskoj ravni? Kako oekuje da stekne iskustvo koje ti je apsolutno potrebno bez mene?" Ali ja odbijam da dozvolim da se na mene utie. "Bez obzira koliko pokuava da me ubedi, ja te i dalje ne elim! to se mene tie, dovoljno je znati da si ti prisutan u nesvesnom delu mogza, i ja elim da se upoznam sa tobom samo u sebi samoj, ne u spoljnom svetu. Idi svojim putem i pusti mene da idem svojim!" Na te moje rei lepi ovek uzmie i poinje da iezava kao jutarnja izmaglica na suncu. I, dopirui iz sve vee i vee daljine, k meni se vraa njegov glas - taj glas koji je ostavio tako dubok utisak na moje srce: "Nastaviu da te traim na zemaljskoj ravni... traim... traim..." Glas mu nestaje u daljini i iznenada je sve tiho. Ali ima i dalje neeg to hou da saznam, zato viem za njim: "Zato je oko tebe tako gusta magla, tako gusta da me spreava da te vidim oi u oi?" Iz daleka u daljini ujem glas koji se gubi kao da je odjek otkucaja mog sopstvenog srca: "Gusta magla pokriva tvoje oi, ne mene!" To je tvoj nedostatak iskustava... to je ono to te titi od mene. To ti je pomoglo da mi se odupre. Ali mi emo se opet sresti... opet sresti..." Jo uvek ima mnogo toga to bih htela da pitam i ja trim prema mestu gde je on nestao. Ali vie ga ne vidim. Okreem se da se vratim na divnu livadu, ali ne mogu da naem put. Gusta magla prekriva sve gde god da pogledam. Bez obzira kako se silno trudila, prosto ne mogu da vidim kroz nju. Ipak znam da vie nisam sama. ujem glasove ljudi oko sebe i znam da postoji neka veza izmeu tih ljudi i mene. Razni dogaaji slede jedni druge u kojima ja igram vanu ulogu. ujem glasove koji mi govore, i ponovo prepoznajem glas koji mi se obraao iz maglovite figure i nainio na mene tako dubok utisak. Shvatam da to bie, u raznolikim oblicima, opet i opet pripada meni, ali kako i gde ?... ta svi ti glasovi govore? 1 ta ja odgovaram?
346

Inicijacija Ne mogu to sasvim da razaberem. Kao da magla pokriva moje ui kao i moje oi. Tu i tamo vidim poneto, ali pre no to prepoznam ta je to, ono ponovo nestaje u magli. Jednom vidim kulu, i znam da neko ivi u njoj kao zatvorenik - on ima isti glas kao maglovita figura i ja urim da pokuam da mu prokrijumarim neto za jelo. Ja sam erka uvara, i moram da se pazim da me neko ne primeti. Ali neka neodoljiva sila me privlai zatvoreniku. Znam da moram da mu pomognem... Onda sve ponovo nestaje u maglama oko mene. Dok pokuavam da se ponovo snaem, iznenada ugledam velike, obojene kamene ploe tik ispred svog lica. Perem ih i ribam dok ne postanu iste. ujem glas iz magle koji zvui kao da je moj, neprestano pitajui:"Jesi li pronala, dete moje drago?" Stiem utisak da je to staro, istroeno telo, umorno. Potom to udno oseanje nestaje, a magla se - na moju veliku radost - podie. Ponovo stojim na zelenoj livadi. Sunce sija, zraei umerenu toplotu, a sad je tu ak i neni prijatni povetarac. Ima jo neeg to je takoe udno. Kako magla nestaje i ja opet vidim tlo pod nogama, primeujem da su mi stopala kao i tlo na kome stoje mnogo dalje i nie nego to su ikad ranije bili. To znai da sam izrasla i postala mnogo via! Kako je to udno! U mojim godinama vie se ne raste. Dakle, kako je mogue da sam ja porasla? I kako udnovatu haljinu imam na sebi! Stvarno je smena! I gde su mi sandale? A moje ruke? Kako su se mnogo promenile! Sve je tako neobino, tako iznenaujue, kao da ja nisam ja, kao da sanjam! Ali moja svest je bistra. Budna sam. Ne sanjam! Gledam uokolo. Nedaleko vidim umu, i dok joj se pribliavam, jedna kua postaje vidljiva meu drveem. Ali kako udna kua! Mesto mi izgleda poznato, a ipak znam da nikad nisam videla takvo drvee u celom svom ivotu, niti takvu kuu. Ne! To drvee nije ak ni iz daleka slino naim palmama... Kua stoji na brdu, i dok se penjem uz stepenice kroz umu koja vodi do nje, znam da kua pripada meni. Ali kako? Nikad nisam videla takvu kuu, a ipak mije poznata. Nije napravljena od kamena, a krov joj je kos umesto ravan. Dok ulazim u kuu, znam da mi je svaka soba poznata, tako da idem pravo u "moju sobu". Dok stupam u malu sobu s belim okreenim zidovima, stojim ispred prozora nekoliko trenutaka da bih uivala u velianstvenom pogledu. Vidim da su i kuica i lepa zelena livada visoko na planinskoj kosi s pogledom na 347

Inicijacija iroku ravnicu u dubini. U podnoju planine jedna iroka reka tee kraljevski s velikim brodovima koji plove po njenoj povrini. udno, oni nemaju ni jedra ni vesla, a ipak se kreu veoma brzo, mnogo bre nego nai brodovi. Ima jo neto to ne razumem: zato svi imaju veliku crnu cev koja tri uvis i bljuje gusti crni dim. Sunce je zalo, i sumrak se iri preko doline poda mnom. U daljini gde - imam udan oseaj da sam ranije esto gledala napolje na tu stranu - ima mnogo malih seoca, a izmeu njih i nad njima vidim male bljeske munje. Opet i opet... a posle svakog bljeska dolazi prasak groma, ba kao to grom udara iz velike piramide. Posmatram te bljeske svetlosti i tu grmljavinu neko vreme, sve dok iznenada iza sebe ne zaujem reski zvuk zvonjenja. Okreem se prema maloj napravi koja isputa taj zvuk, podiem udno oblikovani deo te naprave i pritiskam njegov deo na uvo. Sve to izgleda kao da se samo po sebi podrazumeva, kao da sam navikla da to inim dugo, dugo vremena; ali znam tano da nikad ranije u ivotu nisam videla takvu stvar. Dok drim mali crni deo naprave uz uvo, ponovo ujem glas... glas koji mi je govorio iz maglovite figure: "Ljubim ti ruke, draga, kako si?" "Hvala, dobro," odgovaram, "ali volela bih da se vratim kui. Da li bi moda mogao da doe da me sutra pokupi? Neprijatelj je ve sasvim blizu. Svake veeri vidim pogotke. Oni se zastraujuom brzinom sve vie pribliavaju. Volela bih da budem kod kue sa svima vama." "U redu," odgovara glas onog oveka opet, "doi u sutra da te uzmem. Ali zar ne bi bilo razumnije kad bi ostala u umi? Ovde u gradu nas bombarduju danonono, i postaje sve gore." "Ne," odgovaram, "hou da se vratim i da budem kod kue sa svima vama ostalima. Brinem se za kuu i za imovinu ovde, ali kad se priblii opasnost, elim da budem sa vama ostalima. Molim te, vodi me kui!" "Dobro," ujem opet iz one naprave. "Vidim da si dovoljno hrabra. Sutra popodne u doi i pokupiu te. Spakuj sve svoje stvari pre toga. Dovidenja, draga moja. Ljubim te neprestano. Laku no." "I ja tebe ljubim. Laku no," odgovaram i vraam napravu tamo gde je pre bila. Ko je to bio? Kako to da ujem njegov glas kako mi govori kroz jedan udno oblikovan deo neke naprave? Kako to da ga ujem fizikim sluhom umesto preko unutranje duhovne veze? Jedna mi348

Inicijacija sao mi bljesne kroz um: da li je moda sve to to sad doivljavam samo vizija? Moda je to samo san? Samo test moje hrabrosti! Ne, naalost, to nije san - koliko god bih moda volela da se probudim iz ove stvarnosti, ba kao to sam se ranije probudila iz sna i nala se na sred divne zelene livade. Da, to je bio san, ali sad sam potpuno budna i moram da se nosim sa svakojakim stvarima... neumitno. Vazduh je teak od straha i uasa... tako teak da ljudi jedva mogu da diu. Neprijatelj se pribliava sa svih strana. Ako se ovo nastavi jo nekoliko dana, grad e biti opkoljen. A stalno sluamo tako neverovatno uasne prie od izbeglica koje su uspele da pobegnu iz okupiranih podruja. Ali mi smo u Bojim rukama, i ja smirujem svoje uznemireno srce i nerve milju da je sve to se dogaa za dobro, jer nita ne moe da se desi bez Boje volje. A Boja volja je uvek dobra -apsolutno uvek! Poinjem da brzo pakujem svoje stvari. Sledeeg popodneva gledam kroz prozor i vidim naeg psa kako tri niz planinsku kosu strelovito brzo, kao munja. Tako znam da mi dolazi mu. Nekoliko minuta kasnije stiu, moj mu i na pas. Na pas je tako srean. On neprestano skae uvis, da pozdravi mog mua, ak do ramena, od istog oduevljenja i uzbuenja. Ja takoe istravam da ga saekam i mi se grlimo s nenom ljubavlju. ivimo zajedno skoro dvadeset godina i zaljubljeni smo jedno u drugo isto kao i na dan kad smo se venali. Muevljevo dranje i ponaanje, njegov glas i dodir njegove ruke su tako umirujui. On je sama hrabrost, sigurnost, pouzdanost. "Nadam se da se ne plai?" pita me s osmehom. "Ne," odgovaram dok steem ruke oko njegovog miiavog vrata. "Bog e biti s nama!" Privijam se vrsto uz njega za trenutak, naslanjajui glavu na njegova iroka ramena. Dok poinjemo da pakujemo prtljag u kola, stajem nepomino za trenutak. Kakva je ovo vrsta automobila, koije ili kola? Iznenada se seam da sam navikla da putujem u jednoj sasvim razliitoj vrsti kola, ali se onda ponovo smeim jer je ovo ona koju takoe veoma dobro znam. Naravno, to je auto mog mua, ali kako je udno to on ide sam od sebe, bez lavova upregnutih ispred njega... Prelazim rukom preko ela. Jesam li potpuno poludela? Lavovi! Lavovi ispred automobila? I to ovde, u ovoj zemlji? Da, zaista, bilo je nekih vrlo lepih lavova u zoolokom vrtu, ali su oni odavno usmreni zbog bombardovanja. Bilo bi opasno da se neka od divljih zveri oslo349

Inicijacija bodila zato to je bomba otetila njen kavez. Ne mogu da razumem odakle mi takve ideje kao ove o lavovima i drugim nemoguim stvarima... egipatskim piramidama koje ja sigurno poznajem samo sa fotografija! Da li sam moda postala rtva prevelikog uzbuenja? Vozimo se kui. Utravam u stan. Ba kad se spremam da otvorim vrata, ona se sama otvaraju, i tu, sijajui od radosti - oh, kako li je, zaboga, on dospeo ovde? - j e mali Bo-Gar! Ali on vie nije mali. On je porastao, mada je sasvim mlad. Smei se slatko kao i uvek, klanja se preda mnom i ljubi mi ruku. "Kako je dobro, kako veoma dobro videti da si se vratila kui, moja kraljice!" kae on tiho. Ali ja stojim tu gledajui ga s istim zaprepaenjem: "Bo-Gar, ti si ovde? Kako si dospeo ovde?" pitam. Sad je na njega red da bude iznenaen: "Ali ti zna da ivim ovde poslednje tri godine... u tvojoj kui. Zato pita?" Prosto ne mogu da razumem... on nije sasvim onakav kakvog poznajem. Ve je odrastao, a ipak znam da je on u stvari jo uvek dete... ili treba da bude jo uvek dete! Ali zato? Potoje on doao iz svoje daleke otadbine, ja ga ba i ne poznajem. A ak i tada je ve bio odrastao mladi. Zato imam udno oseanje da je on tek deak od deset ili dvanaest godina? Zato se opet oseam kao da sanjam? A evo ga i moj mu. Ceo stan je pun cvea... kako ljupko od njega da mi poeli dobrodolicu kui posle svih ovih godina to smo u braku, na isti ljubak nain kao to je inio prvih nekoliko dana naeg medenog meseca. Posle veere sedimo pored udne, povelike drvene kutije u kojoj govori ljudski glas. Glas nam kazuje poslednje ratne novosti, zajedno s pravilima i uputstvima koja treba da sledimo. Kako udno!... to je jo jedna materijalizacija mentalnog procesa, kao telepatska naprava tamo, u maloj kui u umi. Ptahhotep, moj dragi uitelj, takoe emituje visoka energetska zraenja kroz atmosferu zemlje svake veeri. Sve ljude, dok spavaju, potpomau i snae njegove moi i ljubav. Ali njegova zraenja doseu u same dubine ljudskih bia, ne samo do spoljnih uiju kao vibracije niskih frekvencija koje dolaze iz ove udne male drvene kutije ovde. Onda svi idemo na spavanje. I u mnogo noi koje e uslediti iznenada nas budi straan zvuk: sirene zavijaju po celom gradu! Mi skaemo iz kreveta, uvlaimo se u cipele, toplo donje rublje, kunu haljinu, krzno, toplu maramu oko 350

Inicijacija glave... grabimo mali kofer s nakitom i novcem i stari album sa simbolinim mistinim crteima. Jurimo niz stepenice, moj mu i ja, dole u podrum. Na stepenitu sreemo moju mlau sestru s novoroenom bebom u naruju, njenim trogodinjim deakom i dvogodinjom devojicom. Druga vrata se otvaraju ka stepenitu, drugi ljudi izlaze - prebledeli i povueni i tihi - da nam se pridrue u maru nanie. Kad stignemo u prizemlje, otvaraju se jedna vrata i izlazi jedan stari ovek sa sneno belom kosom i bradom. Te oi! Gde sam ranije videla te oi? I kao bljesak munje, iznenada ponovo vidim lepu figuru oevog generala - onog koji je svojim sposobnostima tako dobro napredovao u slubi - Tis-Ta! Njegove oi! A kako je on doao ovde? I kako je star! I kako to da mu ja sad apuem: "Oe dragi, da li si dovoljno toplo obuen?" On se smeka i ohrabrujue mi mae rukom: "Da, da, ne brini!" I svi idemo dalje da naemo svoja mesta u podrumu. Neprijatelj se sve vie pribliava; elini obru koji je iskovao oko naeg grada se sve vie stee. Jednog popodneva otvaraju se vrata i -ulazi Ima. Kako se desilo da je on ovde? ... I to obuen u ovu odeu? Grlim ga i pitam: "Kakvo je to odelo?" On me gleda s podjednakim iznenaenjem. "Kakvo pitanje, mama!" kae. "Kakvo odelo? Pa, majko, ponaa se kao da me prvi put vidi u njemu! Pilotska uniforma! Ali to zna ve dugo!" Stojim tu zbunjena kao da u se probuditi iz jo jednog sna. Da, naravno, pilotska uniforma. A on je moje drago, moje jedino dete! A ipak znam daje to Ima. Svakako da njega poznajem! Ima! Da li je on stvarno moj sin? Jo uvek mogu jasno da ga vidim u njegovoj svetenikoj odori. On mi je davao asove koncentracije. ak i tad njegovo zraenje je bilo snano i isto kao elik... Poznajem ga... ali on ne poznaje mene i ponaa se kao da nikad nije imao nikakve veze sa hramom. "Majko," kae, "moja jedinica se seli na drugo mesto, poto nai avioni ne mogu vie da dejstvuju sa ovog aerodroma. Kad bismo ostali ovde imalo due, svi bismo bili uniteni s naim avionima. Selimo se negde u provinciju. Ne znam kad u te opet videti." Od panike mi postaje hladno oko srca. Ve sam se navikla da znam da mi je sin u stalnoj opasnosti. Kad je otiao u vojno vazduhoplovstvo, osetila sam kao da sam na mestu ostala mrtva. Hodala sam beivotno uokolo po stanu, oseajui se kao da sanjam neki straan san. Kako bi to mogla biti stvarnost? Kako bi majke stvarno mogle da 351

Inicijacija alju svoje sinove, svoje zdrave, mlade, krepke sinove u taj masovni pokolj? To je sigurno samo ruan san u kome su ljudi postali tako izopaeni i niski da ubijaju jedan drugog najjezivijim orujem koje se moe zamisliti... i to ubijaju upravo najzdravije, najjae, najspremnije mladie... mladie koji bi trebalo da zanu novu, snanu, zdravu generaciju ljudi. Ti mladi ljudi su prvi koji e biti ubijeni jednostavno zato to se smatraju "sposobnim" za vojnu slubu. Slabi i boleljivi ostaju kod kue i poto je tako ba su oni ti koji mogu da postanu oevi. Veina zdravih mladih ljudi je pobijena u borbama. To je najbri put do potpune degeneracije celokupne ljudske rase. A ljudi su ve potonuli tako duboko da ak i ne priznaju tu injenicu! Ni iz kog drugog razloga do iz slepe mrnje i straha jedan od drugog, ljudi ubijaju najbolju i najzdraviju generaciju! San! Nona mora! Onda, malo po malo, moj oseaj za stvarnost se vraa, i ja predajem svoje dete Bogu! Nita ne moe da se desi bez Boje volje, a to god da se desi dobro je zato to Bog to tako eli. Izravnanje!... Sve to se dogaa je samo traganje i tenja za vraanjem u ravnoteu... nazad u raj! Te rei mog uitelja, Ptahhotepa, i sve drugo to me je On nauio u velikoj piramidi ostavile su tako dubok utisak na mene da mi je to dalo hrabrosti da nastavim da ivim, da nastavim da obavljam svakodnevne dunosti, uprkos stranoj spoznaji da moje dete i milioni drugih koriste jedni druge kao mete u toj masovnoj klanici. Ali sad sam znala da emo se rastati kad on ode iz grada, jer nas je neprijatelj skoro potpuno opkolio. A da li e on ili mi izai iz ovog masovnog pokolja ivi, ili da li emo se ponovo videti u ovom ivotu to je sve bila velika nepoznanica... A ipak ja ne mogu, ne smem da oseam bol, zato to mi nije doputeno da se poveem ni sa kim na takav nain da moja srea zavisi od njega! U ovom mladom oveku koga sam nosila pod srcem da bi mogao ponovo da se rodi, u ovom mladom oveku koji je sad moj sin, ja ne volim telo. Nije njegovo fiziko ispoljenje ono to volim, ve Bog u njemu! Njegovo boansko ja je sagradilo to telo - ba kao i tela svih ljudi, ivotinja, biljaka i ak nepokretne materije - da bi bilo u stanju da se izrazi. Dakle, ispoljenje bezlinog boanstva je ono to volim u linosti svog sina, u njegovom lepom telu. Sve stvoreno je ispoljavanje jedinog i jedinog Boga; dakle, zato bih ja sad drhtala zbog mogunosti da "izgubim" ovo posebno ispoljenje Boga? Zato bih se tresla na pomisao da ga vie ne vidim? Moda zato to su njegova krv
352

Inicijacija i meso od moje krvi i mesa? Ali moje ja i njegovo ja su isto ja - i uopte nisu krv i meso. Ja moram da uem u moje sopstveno ja i postanem potpuno svesna u njemu; onda sam istovetna sa ja moga sina - i u isto vreme sa ja cele vasione, i tako ne mogu da uzgubim nita i nikoga! Za mene ne moe da bude nikakve razlike u tome da li su oni koji koji umiru od moje krvi i mesa ili potpuni stranci, zato to isto ja Boga menja jedno od mnogih svojih tela kad god neko ivo bie umre, bilo da je to telo mog jednog jedinog deteta ili nekog koga uopte ne poznajem. Ja moram potpuno da savladam svoju krv i meso koje sad osea tako straan bol... O, Boe, daj mi snage da poloim ovaj test! ak iako nisam jo postigla kosmiku svest, daj mi snage da se ponaam kao da ivim svakog trenutka u tom boanskom stanju svesti! Kolena mi se tresu dok prilazim sinu, grlim ga i kaem: "Dragi moj mali deko, moje jedno, moje jedino dete, zbogom! Stavljam te u Boje ruke... On nee napustiti ni tebe ni nas. Samo pamti da sve prolazi osim istinske ljubavi. ak i sad se mi volimo zato to smo jedno u Bogu. To nas je duhovno jedinstvo - ta istinska ljubav - spojila ovde na zemlji. Mi ne moemo da izgubimo jedno drugo! Mi emo nai jedno drugo i sresti se ponovo... ako ne u ovom ivotu, onda u sledeem, ili u drugom obliku ivota. Gde god moda odemo, naa ljubav e nas ponovo spojiti. Zbogom, dragi moj. U tekim vremenima koja dolaze dri se te nevidljive sile koja stoji izmeu nas i nikad nas ne naputa. Sile koju zovemo Bog!" Nijedno od nas ne plae. Drimo jedno drugo u dugom, toplom zagrljaju punom ljubavi. Ljubim njegovo glatko, mlado elo. On me privija na grudi i odlazi. Maem mu kroz prozor. On mi mae u otpozdrav, zatim nestaje. Veeras slavimo Boi. Topovi grme neprestano, ali mi ipak pripremamo sve to moemo da bismo proslavili taj dan to je lepe mogue. To meni ne znai mnogo, jer u venosti nema Boia, nema praznika i nema vikenda. Svaki dan je praznik - sveti dan - zato to je u Bogu venost jedan neprekidni sveti dan. Ali moj mu voli da proslavlja Badnje vee. On je srean kad moe da mi priredi prijatna iznenaenja, i voli da i njega iznenade. On ve ukraava drvo u primaoj sobi, a Bo-Gar mu pomae. Nekoliko poslednjih nedelja Bo-Gar ivi sa nama. ak i da je hteo da ide kui uvee, u poslednje vreme ne bi mogao zbog tekih bombardovanja. On ivi u sobi koju je moj sin ispraznio. 353

Inicijacija Pre nekoliko godina Bo-Gar je napustio svoju otadbinu daleko na Orijentu. Doao je na zapad da poduava ljude u ovom delu sveta drevnoj nauci svojih predaka koja omoguuje ljudima da dovedu telo pod vlast duha. Poto su ratne nestaice onemoguile da se doe do kamena ili bronze za vajanje, moj atelje je ostao prazan i ja sam ga prepustila Bo-Garu za odaju u kojoj e davati asove. Od poetka naeg poznanstva on se ponaao kao da je nae roeno dete, i sad su on i moj mu ukraavali jelku u savrenoj slozi. Ja sam sa kuvaricom i pokuavam da smislim nain i sredstva da pripremimo "prazniki" jelovnik od zaliha hrane koje smo uspeli da nabavimo s tako mnogo tekoa. Danas smo pozvani s celom porodicom na veeru za Badnje vee kod oca, a sutra treba da budemo u stanju da sami posluimo Boinu veeru. Onda zvoni zvono na vratima. Moj mladi roak ulee unutra, sav pobledeo i potresen. "Ester," kae on, "neprijatelj je potpuno opkolio grad, i njihove trupe vre iznenadni pokret. Ne dolaze s druge strane grada gde smo ih oekivali, ve ulaze pi nastojnikova porodica svi znali ta nas eka. Naa vila se nalazi na padini brda. S prozora moemo da vidimo daleko niz ulicu u pravcu iz koga dolaze neprijateljske trupe. Sve je mirno za sada. Moj mu kae da mogu da prou sati pre no to neprijatelj stigne blizu nas. Zato predlae da proslavimo Boi odmah, zatim silazi kod oca gde smo pozvani da se pridruimo ostatku porodice za veerom. Tako emo svi biti zajedno kod oca i moemo da saekamo i motrimo na dalje dogaaje. Moj mu pali svee na Boinoj jelki. Ja mislim na sina koji moda ba u ovom asu mora da uestvuje u vazdunom napadu. Poveravam ga Boijoj brizi. Svi se zdravimo, razmenjujemo poklone, ostavljamo sve da lei gde se zateklo i urno silazimo u oev stan. "Deco," kae otac, "hajde da brzo jedemo, jer emo moda uskoro morati da se sklonimo u podrum." Sedamo. Kao to je obiaj otkako mi je majka umrla, njena stolica stoji na jednom kraju stola, prazna, i jedna svea gori umesto nje. Zamiljeni, tihi i mirni veeramo. Svi oseamo da uskoro dolazi neko sveano, tuno vreme kad emo se nai oi u oi sa sudbinom. Dok jo traje veera, prolee bomba sa silnim treskom tik kraj naih prozora. Zgledamo se. "Hajde da odmah nastavimo da jedemo," kae otac, "moda emo moi da zavrimo veeru." 354

Inicijacija Jedemo to je bre mogue, ali eksplozije se sve vie pribliavaju i sve su ee. uje se zvono na vratima. Oficiri federalne vojske stoje pred vratima. "Postaviemo top u batu," kae jedan od njih, "i smesliemo nae jedinice u vau kuu. Dajte nam kljueve od svih stanova u zgradi." Mu ustaje da provede oficire po kui. ujemo lenu posebno jaku eksploziju. Cela kua se trese kao da je zemljotres. Nekoliko minuta kasnije mu se vraa. "Oe," kae on, "bolje da siemo u podrum. Garaa je pogoena. Oteen je kotao za centralno grejanje. Moramo da ga iskljuimo i ispumpamo vodu. Siite svi, u stanu su vam sad ivoti u opasnosti. Neprijateljske trupe mora da su sad veoma blizu. Oficiri kau da je neprijatelj ve stigao do druge strane ulice. Borbe nee dugo trajati ali ipak moramo da oekujemo da emo sledeih nekoliko dana provesti u podrumu." Razborito i potpuno mirno otac kae: "Neka sve ene i deca siu. Ja u da zavrim sa veerom. Molim vas, donesite kafu." Znamo da sa ocem nema prepirke. Moja mlaa sestra ustaje i uzima u naruje svoju bebu. Ja uzimam njenog dekia za ruku, a druga moja sestra uzima malu devojicu. Zajedno silazimo niz stepenice u podzemno sklonite. Moj brat, moj mu i Bo-Gar ostaju s ocem da popiju kafu. Eksplozije su i dalje sve glasnije i snanije. Dok sedimo u podrumu, oseamo da se kua trese iz temelja svaki put. Posle nekog vremena, otvaraju se teka gvozdena vrata i ulaze mukarci. Priavi mi, mu mi apue tiho da niko drugi ne uje: "Postavljaju top u nau batu i nameravaju da brane nau kuu do poslednjeg. Odbijaju da predaju grad. Naa kua je na kljunom mestu za njih. Ako je neprijateljske trupe zauzmu, nee biti naina da se zaustave odavde pa nanie, sve do reke. Moemo da oekujemo da e se boriti do poslednjeg oveka. Samo se nadam da to nee dugo trajati. Grad je potpuno opkoljen i svaki dalji otpor e samo produiti besmisleno razaranje. Idem da dovedem vratara da mi pomogne da spustim sve dueke da bismo mogli malo da odspavamo." I, rekavi to, odlazi. ak i posle najdue noi dolazi svitanje, i tako se i ova no zavrava. Gvozdena vrata se stalno otvaraju i zatvaraju, poto nai mukarci dolaze i odlaze. I vojnici povremeno ulaze da pokuaju da se malo ogreju. Napolju besni meava i termometar je na 15 stepeni ispod nule. I u naem podrumu je hladno. Sedimo tu u svoj odei 355

Inicijacija koju moemo da obuemo ispod bundi. Sad nigde u kui nema grejanja. Vojnici su samo deaci. Vii oficiri sa svirepom ravnodunou nareuju im, prebledelim i drhtavim od hladnoe i straha, da krenu u bitku. Jadna deca! Nemaju vie od esnaest ili osamnaest godina i ve su odvueni od kue... u ovaj masovni pokolj! Pokuavamo da se odmorimo, ali mala beba tako glasno i dugo vriti da niko od nas ne moe ni oka da sklopi. Sutradan ujutru ulazi otac koji izgleda iznenaujue bled. "Deco," kae, " glavni vod za vodu je pogoen. tedite. Nema vie vode u kui." Rekavi to izlazi. ujemo mukarce kako razgovaraju o mogunosti da se donese voda s nekog drugog mesta. Sva voda u slavinama po celoj kui je isputena u lavore i kade. Ovde dole, u naem sklonitu od vazdunog napada, imamo veliko drveno bure puno vode za gaenje vatre. Da li emo morati da pijemo tu staru, ustajalu, smrdljivu vodu? Moja mlaa sestra me gleda ispitivaki. Znam da misli na svoju novoroenu bebu! Otkako joj je mu nestao, izgubila je mleko. Od onda njena beba se hrani kuvanom hranom. Ali za to moramo da imamo vodu! A bebina boica mora da se dobro ispere izmeu oborka. Pokuavam da utiam njene strepnje apuui: "Pada sneg, topiemo sneg da dobijemo vodu." Mu me uje i poziva me u prostoriju izvan sklonita. "Da li shvata koliko malo vode moe da dobije iz snega? Vojnici odnose svu nau vodu. Ukoliko ne elimo da umremo od ei, moraemo da nabavimo vodu od nekud. Moemo da izdrimo dugo bez hrane, ali nedostatak vode kodi srcu. Moramo da imamo vodu. U kui ima dvadeset est odraslih ljudi, a ne moemo ak ni pasulj da skuvamo ako nemamo vodu. Idem napolje da pokuam da naem vodu negde u komiluku," kae on i odlazi. Malo kasnije vraa se i izvetava: "Kue du cele ulice su takoe bez vode. Moraemo da odemo s vedrima i donesemo vodu iz sledee oblinje ulice." "Molim te, nemoj da ide," odgovaram mu. "Mitraljeska vatra je suvie strana, a top i avioni takoe neprestano gaaju. Mogli bi da te pogode. Ostani ovde i saekaj." Moj mu se smei: "Ne budi dete. Prvi svetski rat nije voen vodenim pitoljima, a ja sam ipak izaao iz njega itav. Bog nas nee napustiti. ta god da se desi desilo bi se u svakom sluaju." Grlim ga i on nestaje iza podrumskih vrata.
356

Inicijacija Vraam se u sklonite i sedam. I ekam. Mirna i hladna - ekam. Ako je Boja volja da se moj mu vrati, nijedan metak ga nee pogoditi. Ako nije, onda je to moralo tako da bude. "Stvari nikad nisu loe; loe je kako misli o njima." ujem glas u srcu. Kaem sebi da stotine i hiljade, ak milioni ena ekaju negde, ba kao i ja, molei se za svoje mueve. Ti muevi su ljudi kao i moj mu. injenica da moja osoba voli njegovu osobu tako duboko je ispoljenje sebe koje je isto u svakoj osobi. Kad se dvoje ljudi vole, to znai da doivljavaju ujedinjenje sebe u svojoj svesti. Oni oseaju da pripadaju jedan drugom zato to su jedno u sebi. Umirujem svoje uzdrhtalo srce, ali ono i dalje drhti. "Smiri se," kaem mu. "Mirno... samo kucaj polako i smireno. Sad dii lagano i duboko -jo dublje - i jo dublje... ostani mirna! Svi mi moramo jednog dana da napustimo telo. Stotinu godina od sad nee biti vano ko je otiao prvi." Vreme i prostor su izmiljotine uma. A duh, ja, stoji iznad intelekta, iznad svih misli, iznad svakog pojma o vremenu i prostoru. Dii mirno i pravilno i ne misli ni na ta...samo budi..." Ne znam koliko dugo tu sedim kad se vrata otvaraju i pojavljuje se moj mu s dvanaest litara vode. Voda! Divna voda! Svi mi, dvadeset estoro ljudi, imaemo je dovoljno da potraje jedan dan! Ja ne ustajem i ne bacam mu se oko vrata. Ne, veliki trenuci su uvek veoma jednostavni! Nema jecanja, nema suza i nema velikih rei. S mesta gde stoji, delei vodu na porcije, mu me gleda. Pogledi nam se susreu i savreno se razumemo. Mislim u sebi, odlaganje. Za koliko dugo? Sedimo u podrumu, u mraku. Napolju se gromovna paljba naslavlja bez prestanka. Zemlja se trese pod nama, i moramo da se drimo za klupu da ne tresnemo na pod. Topovi i tenkovi deluju postojano baranom vatrom. Avioni grme iznad glava. Bombe padaju s urlikom i eksplodiraju! Barana vatra se i dalje natavlja! Koliko dugo sedimo ovde, u podrumu? Do sad sam izgubila svaki oseaj za vreme. U podrumu nema ni dana ni noi. Uvek je mrano. Mutno svetlace je sve to smemo da upalimo. Dugo nemamo struje, i moramo da tedimo nau zalihu ulja. Kad god barana vatra stane na pola sata, izlazimo u drugu podrumsku prostoriju da neto pojedemo. Sreni smo to smo tu smestili zalihu ivotnih namirnica za sluaj opasnosti. Ali veoma esto moramo naglo da prestanemo da jedemo i pojurimo natrag u zaklon, jer nau kuu sad gaaju i sa druge strane. Posle svakog 357

Inicijacija pogotka, ujemo kako crepovi i grede padaju sa krova i viih zidova na plafon iznad nas. Nikad ne znamo da li e se od sledee eksplozije obruiti plafon i sve nas ive zatrpati. Jednog dana zagluujua eksplozija pravi veliku rupu u zidu susedne sobe u podrumu. Sreom, to nije u naem sklonitu. Kasnije, za vreme zatija u baranoj vatri napolju, moj mu izlazi da vidi ta se desilo. Ogromna rupa zjapi u podrumskom zidu. Sjajni sunev sjaj koji prodire kroz nju tera nas oboje da zatrepemo. Crepovi i cigle lee svuda oko nas. Iverci drveta, parii stakla... sve pokriveno debelim slojem praine... a na jednom kraju grede koja tri iz opteg nereda i zbrke jedna kokoka, takoe pokrivena tekim slojem praine, stoji tu na jednoj nozi, mirno kao da se nita nije dogodilo. To je jedno od oevih pilia, jedino preostalo. Jadna ivotinja! Kako li grozno miljenje mora da ima o nama, ljudskim biima! Nekoliko dana kasnije kuvareva vetina pretvara kokoku u ukusnu supu. Dok je jedemo, primeujemo kako je teko bila povredena. Njena nona kost je prostreljena i deo noge nedostaje. Zato je tamo stajala na jednoj nozi. Sa kakvim stoikim strpljenjem i ravnodunou je trpela tako povredena, ak i ne kokodaknuvi da iskae koliko pati. Sat za satom sedimo i dalje u sklonitu. Da li e barana vatra napolju ikad prestati? Drim sestrinog dekia na krilu. Telo mi je hladno od straha, jer iako ljudsko bie moe da se suoi sa smru s mirom i spokojem u duhu, telo se buni. Ne znamo da li e nas moda pogoditi bomba, da li emo biti ivi zatrpani, ili emo umreti od ei. Deki me moli: "Priaj mi neku priu, tetka Ester, priaj mi neku priu." I ja mu satima priam prie da bi utao. U ruci dri automobili igraku i moj je zadatak da ga stalno ponovo navijam. Dok se igra, on peva jednu pesmicu. Ona mi zvui tako poznato... kako se bee zove? Sad se seam. To je pesma koju peva prasence, "Ko se boji vuka jo?", u jednom od filmova Volta Diznija... Oh! Kako sam srena to je ovde u podrumu mrak. Niko ne moe da vidi da sam izgubila kontrolu nad sobom i da mi se velike suze kotrljaju niz obraze. Boe! O, Boe! Ti si ovde sa nama! Tvoja tajna poruka nam kae svima da ne smemo da se plaimo! "Tetka Ester, priaj mi jo malo, kai mi ta se onda desilo! Zato si prestala da mi pria priu?" pita mali Petar. Privijam dragog dekia uz grudi i nastavljam s priom: "I majka jaria se vraa i..." Posle naizgled beskrajnih sati barana vatra se zaustavlja. Ba kao to radi ve dan za danom, moj mu odlazi da uzme vodu. Kad se
358

Inicijacija vrati, mae mi. "Ester," kae on sav potresen i glasom koji drhti od uzbuenja, "upravo sam bio gore u naem stanu. Divan nametaj koji si sama izrezbarila i sve tvoje divno izvajane figure su potpuno uniteni. U jednoj sobi nema poda, u drugim nema zidova. Mi vie nemamo dom..." I siroti deko mi pada na rame plaui i jecajui kao beba. Ja ga grlim zajedno s njegovim tekim zimskim kaputom. "Ne plai! Vano je samo da smo ivi! Jo uvek smo ivi i nepovredeni usred sveg ovog razaranja. Uvek mogu da napravim nove figure. Ne brini za materijalne stvari. ivot je iznad svega!" On s mukom pokuava da se obuzda: "Toliko, toliko mnogo sam voleo sve tvoje rezbarije... ceo stan...! A sad je sve nestalo... sve je nestalo..." "Nema veze, ak i ovaj pakao e se jednog dana okonati." Za trenutak naslanjam glavu na njegova iroka ramena. Grlimo se neno, onda se ja vraam u mrani zaklon. Nema vremena da se bude sentimentalan. Bo-Gar dolazi i apue: "Sta se desilo? uli smo da se krov i zidovi obrusavaju gore gde je va stan." Kaem mu ta mi je mu upravo ispriao. Bo-Gar, uvek smiren, uvek nasmejan, sav je uzbuen: "Idem gore" Moram da spasem moje slajdove i filmove o Jogi. Moje ivotno delo e biti uniteno ako oni propadnu. Idem gore." "Bo-Gar, ne sme. Neprijateljski snajperisti e te pogoditi za minut. Neu te pustiti da ide gore." Moj brat uje na razgovor. "Idem ja gore s Bo-Garom," kae on. "Pomoi u mu." Zajedno odlaze iz podruma... mi nestrpljivo ekamo. Minut za minutom prolazi... etvrt sata... sat... i dalje ekamo. Najzad se otvaraju vrata i ulaze Bo-Gar i moj brat, pranjavi i prljavi, ali sijajui od sree to su uspeli. U rukama dre dragocene kutije sa slajdovima i rolnama filma. Brat nam kae: "Zidovi su sve zatrpali, ali orman je i dalje stajao u uglu na malom delu poda. Morali smo da priemo ormanu, ali nije ostalo nita od poda da po njemu idemo. Samo jedna gvozdena greda. A morali smo da pazimo da nas ne vide snajperisti prekoputa ulice. Zato smo obojica legli i puzili preko grede. Bo-Gar je otkopao sve kutije iz ormana i predao ih meni, jednu za drugom. Sad imamo sve!" Mi smo svi sreni to su nam se dvojica mukaraca vratila. BoGar skriva svoje dragocenosti u jednom uglu da niko ne moe da ih nae. Ba u sledeem trenutku skoro smo oboreni s nogu. Za359

Inicijacija gluujua eksplozija potresa ono to je ostalo od kue. Jo jedan napad! ujemo avione kako urlaju iznad glava, bombe, mine, granate, rapnele svih veliina kako udaraju u zemlju i zidove oko i iznad nas. Eksplozije se sve vie pribliavaju, i posle svake od njih ujemo crepove i cigle i ut kako nam se rui iznad glava. Barana vatra je tako neprekidna da zvui kao neka divovska, kosmika maina za ivenje. Svakog trenutka sledea granata moe da udari i probije plafon iznad nas, nau poslednju zatitu, i oduva nas sve u drugi svet. Sedimo tu nemi i hladni u tom stranom iekivanju, u smrtnom strahu i strahu od smrti. Koliko dugo mogu da izdre zidovi? Potom, divovski udar, tako silan da ceo podrumski pod igra pod nama... i oeva sobarica iznenada poinje da vriti u nervnom napadu. Druge slukinje poinju takoe da vrite. Ja skaem na noge i viem iz petnih ila: "Mir! Mir! Bog je ovde! Bog je ovde!" Eksplozija sledi eksploziju, tako su glasne da jedva mogu da mi uju glas, ali ja nastavljam da viem. Prosto moram da viem iz petnih ila: "Bog je ovde! Hajde da svi mi, svako od nas, misli samo na Boga, ni na ta drugo, samo na Boga! Bog neka je s nama! Bog!- Bog!Bog!" I jedan po jedan ostali mi se pridruuju dok zajedno ponavljamo: "Bog je ovde... Bog... Bog... Bog..." Niko od nas ne zna koliko dugo se ovo nastavlja. Malo po malo pakao se smanjuje. Eksplozije postaju manje uestale, i najzad napolju je tiina. ujemo vojnike kako vuku neto teko. Izlazim da pogledam. Na stepenocama su tela koja lee nepomino. Na podu je krv. Prepoznajem nekoliko mladih vojnika. Samo pre jednog sata oni su traili da se ugreju kod nas u sklonitu, priajui nam o svojim domovima i porodicama koji su daleko. Jadni njihovi roditelji! ekaju uzalud da njihova deca dou kui! Moj sin! Gde bi siroti deak mogao sad biti? U kom odeljku pakla? Onda grabimo da pojedemo neki zalogaj. Znamo da moramo da iskoristimo priliku svakog trenutka mira. Moramo da ojaamo otpornost svog tela... dok imamo neto da pojedemo... dva mukarca izlaze da donesu vode... Koliko dugo sedimo ovde u sklonitu? Prole su nedelje i nedelje otkako smo u ovoj paklenoj baranoj vatri. Moj mu se sea: "U Doberdou, u Prvom svetskom ratu, i mi smo bili uhvaeni u baranu vatru. Ali svakih etrdeset osam sati smo se menjali. Ljudi su mislili da oveiji nervi ne mogu da izdre due od toga. Nikad nisam ni sanjao da u jednog dana ostati u beskrajnoj unakrsnoj vatri, zajedno sa enama i decom, nekoliko nedelja i bez ikakvog olakanja!" 360

Inicijacija Svi sedimo tu u krznu i tekim zimskim kaputima. Niko od nas nije mogao da se svue jo otkako smo sili u ovu tamnicu. Mali Petar mi lei u naruju. Jednom rukom drim stalno mali kofer u kome su novac, moj nakit i kutija kolaa iz zalihe hrane za odoje u sluaju da moramo da beimo. Svi smo spremni da skoimo. Vila do nae je zapaljena bacaima plamena. Moj mu je svima izdao nareenje da svakog asa budu spremni da bee. Ne znamo kad bi neprijatelj mogao da nam zapali kuu i istera nas bacaima plamena. Beati, ali gde? Nemamo nikakvu predstavu o tome. Samo napolje i dalje odavde. Naeg komiju i njegovog sina su pogodili snajperisti dok su pokuavali da pobegnu iz zapaljene kue. Samo je njegova ena izala napolje iva. Puzala je i vukla se na stomaku celim putem do etvrte kue niz ulicu gde su je ljudi primili unutra. ekamo u pripravnosti, moja mlaa sestra sa svojom bebom... moj otac sneno bele kose umotan u svoju veliku crnu bundu, porodica moje starije sestre, moj brat, naa posluga - svi drei svoju najdragoceniju imovinu - svi spremni da skoimo i beimo. Onda je za kratko napolju opet mirno. Voleli bismo da malo odspavamo. Moji nervi gore a glava kao da e mi se raspui. Zatvaram oi i pokuavam da povuem i opozovem svoju svest i da zaspim. Ali onda beba poinje da vriti svojim piskavim prodornim glasom. Sestra pokuava da je umiri, ali ona nastavlja da plae i vriti bez i trenutka predaha. Uzimam bebu od sestre i pokuavam sve to mi pada na pamet, ali ona nastavlja da plae... plae oajniki. Ponovo predajem dete sestri, a ono i dalje nastavlja da plae... plae... U mraku, Bo-Gar se saplie prilazei sestri, podie dete, dri ga neno u naruju i poinje da pevui neku melodiju iz svoje daleke otadbine. To je melodija koju njegovi zemljaci koriste da upravljaju zmijama. Dete se odmah smiruje. Poto se mir vraa u na podrum, svi padamo u san, onako kako sedimo tu. Samo je Bo-Gar budan, dri bebu u naruju i pevui svoj egzotian napev. Jo prolaze dani - ili su to nedelje? ak se i ne trudimo da se upitamo. Iza zatitnog zida nae bate moj mu strue i sakuplja malo snega, donosi vedro dole i brije se u susednoj podrumskoj prostoriji. On ne pristaje da se odrekne svojih navika. Svi drugi mukarci imaju upave brade. Samo se moj mu i Bo-Gar i dalje briju dan za danom usred ovog pakla. Onda moj mu seda kraj nas. Novi napad poinje i mi izdravamo muenje satima bez prestanka. Moja sestra donosi bebi boicu 361

Inicijacija i daje joj njen obrok. etiri puta dnevno ona se penje gore do svog stana i kuva za svoju bebu, uprkos pljusku metaka koji lete oko nje. Poto joj se dete najelo, ona mi prilazi i pita me, isto kao to pita svakog dana: "Misli li da se zavrilo?" "Ne," odgovaram apatom. "Prosto oseam da se jo nije zavrilo." Trenutak kasnije jedna mina se rasprskava tik iznad naih glava. Jo jednom ujemo kako padaju crepovi i cigle i malter i drvo. Plafon koji nas titi izdrava eksploziju. Ali jo koliko dugo? Sedimo tu tiho, a ja pitam Boga u sebi: "Treba li da se spremim da umrem? Moj horoskop kae da u umreti pri ruenju zgrade. Da li je to sad? Da li u umreti, ili da nastavim da se borim za ivot?" Onda iznenada usred mraka ugledam viziju: brdace, i na njemu sveu, malenu kao to su svee na Boinoj jelki, kako gori tananim plamenom. Onda, ba pred mojim oima, brdace poinje da raste, pretvarajui se u veliko brdo pokriveno smaragdno zelenom travom. A malena svea pretvara se u baklju koja gori sjajnim jakim plamenom. Vizija nestaje, ali ja znam da jo neu umreti. Morau da budem ta baklja. Morau da donesem ljudima svetlost - svetlost - svetlost, svetlost! Nou beba plae bez prestanka dok je Bo-Gar ne podigne i uspava je uspavankom. Dok pokuavamo da zaspimo, u blizini eksplodira mina, a potom oseam kako kao led hladan vazduh ulazi u na zaklon. Mukarci skau da vide ta se dogaa. Podrumski zid se obruio ostavljajui rupu koja zjapi. Svi mislimo na nastupajui napad. akamo. apuem svojoj mladoj sestri: "sad je kraj. Ujutru e naa vila biti zauzeta." "Da," odgovara, "i ja mislim, ili emo inae svi umreti." Moj mu apue: "Ima u dan sedam nedelja kako sedimo ovde u sklonitu..." udno, neprijateljski top je prestao da puca. Ni bombe ne padaju. ujemo samo neprekidne mitraljeske rafale. Sedajui do mene, mu mi apue na uvo: "To znai daje peadija sasvim blizu nas. Prestali su da koriste poljske topove da ne bi pogodili sopstvene trupe. Neprijateljski vojnici mogu da uetaju svakog trenutka." Popodne izlazim da vidim gde je otac. Kad zakoraim iz sklonita i pogledam napolje kroz vrata kue, vidim strane vojnike koji tre ka nama iz izgorele vile u komiluku. "Oe, oe, i svi vi ostali," viem vraajui se trkom, "neprijatelj je tu!" 362

Inicijacija Svi trimo natrag u sklonite ba kad neprijateljski vojnici upadaju kroz vrata s pukama na gotovs. Mrtva tiina! Mi i oni gledamo se za trenutak koji izgleda kao venost. Kao da je i samo vreme stalo... Svi vojnici su obueni u iroke bele kapute. Napolju je sve pokriveno snegom. Vojnici izgledaju kao deca koja glume u Boinoj priredbi. Onda, reju koju ne razumemo, njihov voa pokazuje na ene. Razumemo da moramo da se pomerimo na desno, i radimo tako. Onda, drugom nerazumljivom reju, on pokazuje na mukarce, koji svi odmah moraju da podu s jednim od vojnika. Nema vremena za nene oprotaje! Mukarci su otili, a mi ene ostajemo same sa stranim vojnicima. Sa pukomitraljezima na gotovs oni zaviruju u svaki ugao podruma, traei bilo koga od naih jedinica ko bi se mogao tu kriti. Jedan mladi vojnik prilazi kolicima gde spava beba. im je ugleda, suze mu naviru na oi. S beskrajnom nenou izgovara neku nepoznatu re na stranom jeziku. Ipak, razumemo: "Mala beba..." Onda gleda u nas i pokazuje u pravcu svoje otadbine, govorei nam jezikom znakova da i on ima "malu bebu" kod kue... Oseam se pomalo uteena jer primeujem da su i ovi vojnici prijatna, dobroduna ljudska bia. Sad dolazi jedan oficir, seda na stolicu i govori nam jednim evropskim jezikom: "Mi vas neemo povrediti. Mi smo jurine jedinice... sinovi ljudi koji sad pripadaju jednoj istrebljenoj klasi. Ali, uvajte se, mi moramo da krenemo dalje. Iza nas doi e drugaiji vojnici. Oni nisu kao mi. uvajte se!" Kasno popodne ponovo poinje pucnjava. Ali sad paljba dolazi od vojnika nae zemlje. Oni ele da povrate nau kuu. Ponovo sedimo nepomino u mranom podrumu i sluamo uasne borbe koje se nastavljaju u oblinjim kvartovima napolju, na ulici. Iznenada se zauje jo jedna zagluujua eksplozija praena strujanjem hladnog vazduha koji dopire do nas. Eksplozija je raznela teki gvozdeni kapak podrumskog prozora. Kroz otvoren prozor kurumi pljute na nas kao grad. Svi skaemo na jednu stranu, pribijajui se uza zidove, ali tako nismo u stanju da se pokrenemo. U tom poloaju svima su nam ivoti u opasnosti. Jedan jedini korak moe da znai smrt. Teki gvozdeni prozorski kapak mora da se zatvori! Gledam oko sebe. Sve ene i deca trae zaklon priljubljujui se uza zid kraj prozora. U trenutku kad se bilo koja od nas pojavi ispred 363

Inicijacija prozora, kia metaka pljuti na nas. Ova situacija je neodriva. Kapak mora da se zatvori! Oseam udnu hladnou u sebi. Svaki moj nerv je hladan, tako sleen da sebe uopte ne oseam. "Plai se?" postavljam sebi pitanje. Ne! Ko bi se to plaio u meni kad se oseam kao da ak i ne postojim? Ja samo znam da sam ja ta koja mora da zatvori gvozdeni kapak! Ipak, posmatram sebe radoznalo. Kakvo je oseanje biti u takvom poloaju? Sta ovek doivljava? Kako priroda reaguje u ljudskom biu kad moramo da budemo heroji protiv svoje volje?... U jednom uglu podruma stoji teak tap sa zakrivljenom dr kom. Leei priljubljena na podu, puzim polako i oprezno do tapa. Zatim, dohvativi njegov donji deo, puzim natrag prema prozoru. Dok izvodim ovaj manevar, udnovata misao mi bljesne kroz glavu: Kandidati u piramidi moraju da poloe test "prkoenja smrti"! Moda i ja sad polaem taj isti ispit ovde, u sklonitu ? Moda je sve ovo samo san za vreme moje inicijacije u piramidi? Dok oprezno puzim natrag prema prozoru, moj razum odgovara: "Da, lako je bilo kandidatima u piramidi! Oni su znali da samo polau test u inicijaciji. Ali ovi kurumi nisu snovi! Oni stvarno ubijaju! Koliko je mnogo jadnih mladih vojnika ba ovde ve izgubilo ivot! Ipak, prozorski kapak mora da se zatvori, i to ba iz tog razloga! Kleei ispod prozora i drei tap u pripravnosti, iznenada skaem uvis i provlaim ruku i tap kroz prozor. Onda, primetivi da je gvozdeni kapak od eksplozije irom otvoren, vidim da moram da provuem glavu i rame kroz prozor da bih dohvatila ivicu kapka zakrivljenom drkom tapa. Moram da se propnem i istegnem sve dok mi se ne uini da mi celo telo produuje. Najzad dohvatam kapak i povlaim ga polako, sigurno, na unutra. Sad mi moje sestre priskau u pomo, vuku teki, gvozdeni kapak na mesto i zatvaraju ga vrsto ga zabravivi. Dobro izvedeno! Sve veoma jednostavno. Bez uzbuenja, bez teatralnosti, bez glume. A ipak, kako je to udno! Sve do sad snajperisti preko puta ulice su zasipali kiom kuruma na prozor na najmanji znak ivota. A ipak, tokom celog mog manevra da zatvorim gvozdeni kapak, nisu ispalili ni jedan jedini metak. Moda su bili spreeni da pucaju, ili prosto nisu hteli da pucaju jer su videli da sam ena? "Tetka Ester," moli mali Petar," priaj mi jo jednu priu..." I tako nastavljam da priam prie satima... 364

Inicijacija Sutradan smo mi, ene, morale da beimo iz nae bombardovane kue. No u meuvremenu je bila no neopisivog uasa. Jedva mogu da poverujem da takve stvari stvarno mogu da se dogode. Osvajanje neke drave je kao susretanje muke i enske sile u jednom nasilnom braku. Naa zemlja osvaja drugu, na silu ulazi u telo druge. Krv tee. Pojedini stanovnici umiru kao elije oskrnavljenog tela, a ipak novi ivot se raa iz tog susreta... novi svet, nova tvorevina. Susret je okrutan i nasilan, ba kao to je uvek i stvaranje novog, ivota. Ali priroda samo gleda napred u budunost, voljno rtvujui bezbrojne pojedine elije i stvorenja da bi postigla svoj cilj da stvori novi ivot. I novi ivot se stvarno raa, i na duhovnom i na materijalnom nivou, iz bliskog susreta dve drave, one pobednike i one pobeene. Iz braka dve drave izrasta jedna nova civilizacija. elije tela ove dve drave se susreu i meaju, raajui decu s nekim od karakteristika obe rase. Priroda stvara hibridne rase i pojedince koji predstavljaju prelaz, ublaavanje i premoavanje vrstih granica izmeu rasa i nacija. Moja je sudbina bila da spoznam tu injenicu te noi u sklonitu od vazdunog napada bombardovane kue. Bila sam primorana da gledam i vidim da je nasilni brak dve nacije veoma surov i izaziva mnoge line tragedije. Ima je bio taj koji me je spasao od sudbine koja je zadesila skoro sve ene u toj kui te noi. Kad je jedan od vojnika poeo da me vue s mog sedita u ugao sklonita, prisiljavajui me da ga sledim, rekla sam mu natucajui njegov jezik: "Ja -majka, sin u ratu - i ti ima majku kod kue, molim te, odlazi.." U polupijanom pogledu jadnog mladia ije telo je bilo zatrovano "jurinim pilulama" bljesnuo je izraz razumevanja. Videla sam da je primoran da pomisli na svoju roenu majku. Onda me je, pokretom koji je odavao razoaranje i bes, gurnuo nazad pod klupu i pojurio iz podruma. Sledeeg jutra osetili smo neku unutranju zapovest da pobegnemo iz bombardovane kue. Osetili smo vodstvo neke vie sile. Iz razloga koji su bili iznad nae moi poimanja, ona nas je spasla od sudbine koja je ekala sve ene -bez izuzetka-u ruevinama kue. Sve se dogodilo kao u nekom haotinom snu. Posle pet sedmica u mraku, naglo izlazimo na sjajnu sunevu svetlost, tako sjajnu da nae oi to jedva mogu da izdre. Osvrem se unazad da bacim pogled na nau divnu veliku vilu... gomilu uta... povrh koje su slomljene grede iji rascepani krajevi tre ka nebu! 365

Inicijacija Onda trimo preko ulice, provlaei se izmeu leeva i uta, do stepenica. Moja sestra nosi svoju bebu. Dok je posmatram, vidim je da pada niz stepenice propadajui u dubok sneg. Trim do nje, pomaem joj da ustane, onda se sama preturam s dekiem koga drim za ruku. Pod snegom su iane prepreke! Dok pokuavamo da se popnemo preko njih s decom, jedan postariji vojnik neprijateljske vojske podie dekia preko iane barijere, zatim pomae svim ostalima od nas da predu, enama i deci, jednom za drugim. Ja sam poslednja. Ne moemo da razgovaramo sa vojnikom. Ne bismo se razumeli. Ali gledamo se u oi i ja mu srdano steem ruku s iskrenom zahvalnou. On mi uzvraa stisak ruke. Onda nastavljamo dalje, trei napred-nazad u cik-cak u potrazi za zaklonom od mina koje jo uvek eksplodiraju i od metaka koji padaju oko nas. Deca vrite iz sveg glasa. Sneg je predubok za malog Petra; zato ga svom snagom vuem za sobom, ispruenog po zemlji, jer ne moe da hoda. S vremena na vreme zaustavimo se ispod neke terase da doemo do daha i da ugrejemo deije ruke duvajui u njih. Zatim trimo dalje, jedva znajui kojim putem idemo, terani napred... ili voeni... nekom unutranjom silom. I kao san je to nas konano nekako primaju u jednu kuu gde nas jedan dobronamerni oficir neprijateljske vojske titi od nasilja od ruku svojih drugova. Poto postajemo dobri prijatelji, on mi kae: "Mama, uvaj se! Jedan dobar vojnik, deset ravih vojnika! Ne bi vam svi ljudi u naoj vojsci pruili zatitu kako ja to inim. Pazite se kad dam nareenje za pokret!" Da, mi znamo da nisu svi neprijateljski vojnici tako humani! Imamo iza sebe iskustva nae prve noi, i nikad ih neemo zaboraviti! A mukarci su nestali... svi izuzev oca koga smo uskoro ponovo nali. Mirno, bez uzbuenja, ne obraajui panju na topovsku paljbu oko sebe, stari gospodin je proetao kroz tu scenu masovnog pokolja i dok je svima ostalima oteto sve to su posedovali - krzno, kaput, rukavice, novac, sat, penkalo i sve ostalo to ovek moe da ponese sa sobom -moj otac je stigao zdrav i itav u kuu jednog starog prijatelja, a da ga nijedan vojnik nije ni pipnuo. Njegovo mono zraenje je ak delovalo i na neprijateljske vojnike i dralo ih podalje od njega. Onda, nekoliko dana kasnije, uje se kucanje na vratima te nepoznate sobe u nepoznatoj kui gde ivi etrnaestoro ljudi, vo366

Inicijacija jnika, izbeglica i nas, ena i dece. Kucanje na vratima - i pred nama stoji Bo-Gar, u pohabanom odelu, s krvavim stopalima. Posle svega to je proao, udo je da je jo iv. Komije su mu rekle u kom pravcu su videli da beimo. On nas je ponovo naao... Nekoliko dana kasnije vraa se moj brat, takoe u ritama. I on je morao da putuje nekoliko stotina kilometara. Negde je pronaao cipele za sebe, obe za levu nogu, i nosio ih sa svojim uobiajenim dostojanstvom. iv je, samo je to vano...! Kako dani prolaze, i dalje nemam nikakve vesti od mog mua. Izgleda da ne mogu da iz glave izbacim misao da sam ga videla jednog dana, u viziji, kako bespomono lei u snegu kraj puta... ta mu se moglo dogoditi? Posle dugih nedelja uzaludnog ekanja, najzad pronalazim mua, teko ranjenog, u kui jednog dobrodunog farmera. Moja vizija nije bila pogrena... Prolaze nedelje, prolaze meseci. Gladni smo i ne znamo gde emo nai sledei obrok. Ali, jednog dana, rat je zavren! Pokuavamo da neke sobe u ruevinama kue osposobimo za stanovanje. Bo-Gar i ja radimo danonono da bismo nabavili neto za jelo u ovo vreme strane gladi. Moj mu mora da lei na leima tokom mnogo dugih meseci dok se dovoljno ne oporavi da bi mogao da oprezno hoda s dva tapa. Kakva srea to sam ja vajarka! Zidam, vadim vrata iz ostataka zidova i pomeram ih tamo gde su nam potrebna. Sastavljamo ramove za prozore. Poto nemamo staklo, pokrivamo ih debelim pak-papirom. Kopajui po utu s naih deset prstiju, noktima, vadimo nekoliko upotebljivih erpi i tiganja, plus neko iskrivljeno i obijeno srebrno posue. Bo-Gar i ja uspevamo da pozajmimo tovarna kola i da pomou njih dovezemo kui nekoliko centi uglja, vukui celim putem kao dva snana konja. Niz brdo nam je teko da zaustavimo kola da nam ne pobegnu; uzbrdo je potrebno sve nae guranje i vuenje da bismo ih doveli do vrha gde stiemo ponovo do nivoa ulice i moemo da kasamo lako i veselo. Zatim istimo ostatke nametaja, koristei raznovrsne rasparene delove da napravimo nove komade. Nastavljamo da zakucavamo i ekserima spajamo stvari sve dok najzad nismo u stanju da opet otvorimo nau "kolu Joge" u ruevinama naeg starog doma. Bo-Gar daje asove fizikih vebi koje je nauio od Mentuptaha, dok ja poduavam ono to sam nauila u Egiptu od Ptahhotepa. 367

Inicijacija Ponovo prolaze meseci, i malo po malo problem nalaenja hrane postaje neto manje naglaen. Nai uenici koji imaju roake koji ive na selu donose nam povremeno aku brana, nekoliko krompira, jaja, i tu i tamo ak i pomalo butera. Ali ja i dalje nemam vesti od sina... Onda, jednog dana, posle godinu i po dana ekanja, neko zvoni na ulaznim vratima. Otvaram vrata - i Ima stoji preda mnom! Pomislila bih da u takvim sluajevima majka i sin padaju jedno drugom oko vrata glasno plaui i jecajui. Ali ne! Gledam ga iznenaeno, onda se grlimo mirno i ozbiljno. Isputam dugi uzdah olakanja. On je iv i nije osakaen. Samo jedan oiljak na njegovom lepom, visokom elu pokazuje da je doiveo avionsku nesreu. Ali ja sam i dalje duboko utuena! Poznajem Imu dovoljno dobro da bih znala da za njega nema mesta u ovoj zemlji gde su sad na dnevnom redu prostota, grubost, glupost i krajnji nered. A ovek moe da podnese takve uslove bez prekomernog ugroavanja ivota i zdravlja samo ako sauva unutranji mir, savrenu veru u Boga i ako uti! A Ima nee utati! On ne razume da mi vie nismo u hramu gde preovlauju ljubav i istina i nesebinost i gde svako moe da kae svoje miljenje slobodno, bez opasnosti da bude pogreno shvaen. Ima nee moi da se snae u ovom svetu. On nee podnositi nepravdu, i elee da se bori protiv paklenog duha koji sad ovde vlada! Naizgled, on je zaboravio ko je, ali ipak je zadrao svoju plemenitost, asnost i hrabrost i oekuje da sinovi ljudi pokazuju iste vrline. On vrsto ostaje pri tome da veruje u ljude, i potisnuo je u nesvesni deo svog bia svoju nesavladivu veru u Boga. Siroti Ima morae da doivi razoaranje za razoaranjem. Zato potiskuje svoju veru u Boga? Zato odbija da veruje u Boga? To je razlog to je izgubio svoje samopouzdanje! Vidim da mora da je doiveo ozbiljan mentalni slom, ali kad i gde? I zato me pritiska taj udan oseaj da sam ja bila uzrok tog mentalnog sloma - stranog razoaranja? Znam da je negde, nekad, on izgubio veru zbog mene, ali uzalud traim razlog. Jedino to znam s apsolutnom sigurnou je da je na meni da ga povedem natrag Bogu, i zato je on postao moj sin. Ja moram da probudim njegovo samopouzdanje, koje je istovetno s njegovim pouzdanjem u Boga, i da ga ponovo uinim svesnim tog pouzdanja, zato to sam ja kriva to ga je izgubio. Moram da shvatim da su duboka ljubav i poverenje koje on gaji prema meni samo projekcija dubokog pouzdanja u Boga koje je u nesvesnom delu njegove
368

Inicijacija due. On mora doi do toga da shvati da treba da prepozna i voli Boga u svakoj osobi. Osoba je samo spoljni omota, maska kroz koju se Bog ispoljava. Ima mora da naui da je ono to voli u bilo kojoj osobi, i ta smatra dobrim, lepim i istinitim u bilo kome, Bog, a ne ta osoba. A to se odnosi i na mene koju on voli - znam to - vie od bilo koga na ovom svetu. Na meni je da dovedem tu ljubav u njemu natrag Bogu. On mora da shvati da u meni takoe voli Boga, i da je moja osoba samo instrument kroz koji se Bog iskazuje u obliku materinske ljubavi. Ima ima tek da naui da je u svakoj osobi koja voli njega u stvari Bog taj koji ga voli, a ne ta osoba. Kad shvati te injenice, bolje e razumeti mene i sve ostale i ak i samog sebe. Onda nee vie doivljavati razoaranja! I dolazi no kad moje jedno jedino dete, osoba koju ovde, na zemlji, volim najvie, ivi u neugrejanoj sobi tokom neuobiajeno hladne zime kad se iva na termometru zadrava na 20 stepeni ispod nule nedelju za nedeljom. Moje jedno i jedino dete nema ak ni toplo ebe i jedva da ima neto da pojede. Mogla bih lako da mu obezbedim zagrejanu sobu, mogla bih da mu dam hranu i sve drugo to mu treba. Ali znam da to ne smem! Znam da je za njega vanije da ne izgubi duu nego da ne izgubi telo! Iz ljubavi prema njemu moram da budem surova! Kleim u mraku u svom krevetu i obraam se svom Bogu: "Ti budi sa njim, o Boe, i pusti ga da ponovo nade sebe i tebe. Neka nae put koji vodi do tebe, i neka nikad ne skrene sa njega! Probudi ga, probudi sebe u njemu, o Boe, jer ti takoe ivi u njemu i ti mora da se probudi u njemu da bi on mogao da se probudi, jer moja snaga je nedovoljna. On mora da postane svestan. Ukoliko to ne uini izgubljen je, a ti zna jedan i jedini put koji on treba da sledi da bi prepoznao tebe, o Gospode moj Boe, u sebi. Ti zna zato se on osea kao da je naputen od svih... zato je ubeen da sam ga ak i ja napustila. On mora da se osea razoaran u svakog, on mora da izgubi nadu u svakog da bi naao tebe... da bi postao svestan u tebi - svestan sebe! Ti zna, o Boe, da ja ne vidim nijednu drugu mogunost da ga spasem. Ne mogu i ne smem vie da pokazujem svoju ljubav prema njemu. On mora da nae tebe sopstvenim naporima. Ja sam samo slabo ljudsko bie, moj Gospode, a ti si Bog, sama Ljubav. Ti ga voli vie nego to ja mogu da ga volim. Ti, o,Boe, si uvek uz njega. Voli ga 369

Inicijacija sada svojom boanskom ljubavlju... sad kad ja moram da budem surova! Brini se za njega i sauvaj ga da ne izgubi zdravlje tokom ove svoje sadanje borbe... dok prolazi kroz ovu kolu. Ti zna da on je on grean prema svom zdravlju zato to vie nema poverenja u sebe... zato to u podsvesti eli da umre... da se ubije. Brini se za njega, otvori njegove duhovne oi i nemoj da ga napusti, nemoj da ga napusti, namoj da ga napusti..." I tako nastavljam svake noi... Jedne noi, dok opet kleim u krevetu u tami, spremajui se da govorim s Bogom o svom detetu, deava se neto udno: na moje veliko zaprepaenje, oko mene poinje da se osvetljava. Postaje sve svetlije i svetlije, i u sve veem sjaju vidim jedan izuzetan pejza. Jednu visoku planinu sa strmom, kamenom, uskom stazom koja vodi uz nju. Znam da ta staza vodi do cilja- do Boga. Bez oklevanja poinjem da idem njome. Staza vodi kroz prijateljski kraj, uspinjui se sve vie i vie. Penjem se neumorno sve dok se oaravajui zeleni pejza ne nae iza mene i postepeno stiem do negostoljubivog predela visokih planina. Staza postaje sve strmija, ua i kamenitija, ali se ja penjem sa zaprepaujuom lakoom, tako lako kao da klizim. Nenaseljen predeo lei iza mene. Moj vidokrug se proiruje i ja vidim sve daleko ispod sebe. Ali nema vremena za osvrtanje, i ja nastavljam. Posle mnogih krivina, uski puteljak se zavrava ispred kratkog stepenita sa sedam stepenica. Svaki stepenik je dvaput vii od prethodnog. Pod kristalno plavim nebom stojim tu sasvim sama ispred tih sedam stepenica i znam da moram da se uspnem uz njih. S dubokim uzdahom i s verom u snagu koju je Tvorac podario svakom od svoje dece - snagu koja je u mom sluaju ostala neumanjena i ak se poveavala dok sam se uspinjala uz tu dugaku stazu prilazim stepenicama. Prvi stepenik je nizak. Moram da savladam teinu svog tela da bih se podigla na njega. Uspevam s lakoom. Drugi stepenik je neto vii i budi otpornost mog tela. Odavno sam savladala sile tela, i tako mi ni ovaj stepenik ne predstavlja problem. Trei je primetno vii. Da bih ga savladala moram da savladam svoja oseanja. Kad postanem gospodar svojih oseanja, nalazim se na treem stepeniku. 370

Inicijacija Dok se suoavam s etvrtim stepenikom, koji je iznenaujue visok, misli sumnje me obuzimaju; "Kako u moi da se popnem uz njega? Imam li dovoljno snage?" Onda shvatam da me moje sumnje oslabljuju, koe. Ali sumnja je u misli! Dakle, moram da savladam svoje misli da bih zagospodarila sumnjom. Zahvaljujui svojoj dugoj obuci i svojim vebama u hramu, znam ta treba da uradim; skupljam svu svoju duevnu snagu, ja sam apsolutna vera u Boga, i ne mislim ni na ta drugo. I gle - kako moje misli nestaju, i moje sumnje takoe nestaju. I evo me na etvrtom stepeniku. udno, oseam da sam porasla i postala mnogo vea dok sam se uspinjala uz ove stepenice. Svaki put kad sam se popela na jedan stepenik, porasla sam jo malo, i sad sam mnogo vea nego to sam bila na poetku. Sad se suoavam s petim stepenikom koji je, iako sam mnogo porasla, tako visok da mogu da se popnem samo koristei obe noge i obe ruke. Dok se izvlaim s velikom tekoom, iznenada otkrivam, na svoje veliko iznenaenje, da vie nemam telo. Sve u meni i oko mene to je bilo materijalno je nestalo, i ja sam nevidljivi duh. esti stepenik je veoma, veoma visok, i eka me nova tekoa. Ja nemam telo, nemam ruke kojima bih se drala i nemam noge kojima bih se odbacila. Kako bih mogla da se tu popnem? Osvrem se oko sebe da naem neki nain da to uinim, i dok se osvrem, iznenada vidim kako se ceo svet prua poda mnom! Zemlja za zemljom... grad za gradom, koji izgledaju kao igrakice... i kue s bezbrojnim ljudima koji ive u njima. Beskrajna ljubav prema svima njima me obuzima i boli me dok mislim na sve ljude koji e morati da putuju dugom, napornom stazom spoznaje... na sve nebrojene ljude koji napipavaju svoj put napred u mraku, zatoeni u sopstvenoj sebinosti kao to sam ja to nekad bila... I, udo nad udima! - u trenutku kad mi sveobuhvatna ljubav preplavljuje srce, uzdiem se i nalazim se na estom stepeniku. Sad stojim pred poslednjim i najviim od svih stepenika. Visok je isto koliko i ja. Toliko eznem da se tu uspnem i ta elja mi ispunjava celo bie. Uzalud. Jednostavno ne znam ta da radim. Nemam ruke, nemam noge ni snagu miia tela kojom bih se izvukla. Ali moram da se popnem tu po svaku cenu. Gore na vrhu nai u Boga, i reena sam da ga pogledam oi u oi. Stojim i ekam, ali nita se ne dogaa. Dok gledam oko sebe, otkrivam na svoje veliko iznenaenje da nisam sama. Ba u tom trenutku jedno bie slino meni stie do es371

Inicijacija tog stepenika i moli me da mu pomognem da se popne na sedmi. Ja razumem njegovu ogromnu elju, i - zaboravljajui sopstvenu udnju da dospem na sedmi stepenik - pokuavam da mu pomognem da stigne do svog cilja. Ali istog onog trenutka kad zaboravljam na svoju sopstvenu elju, iznenada otkrivam da sam ja na vrhu sedmog stepenika - ne znam kako - i moj saputnik nije vie tu. Nestao je bez traga. On je bio iluzija koja mi je pomogla da zaboravim svoju poslednju sebinu elju. Dokle god bih elela da uzdignem sopstvenu linost, ne bih nikad bila u stanju da savladam stepenik koji je bio visok kao i ja sama. Stigla sam! Vidim oblije nebeskog bia, breg od munje, satkanog od zaslepljujueg svetla. Moju komplementarnu polovinu! Njegova neodoljiva privlanost me privlai k njemu, i - puna ushienja i ispunjenja - utapam se u potpuno jedinstvo s njim u njegovom srcu. Shvatam da je On uvek bio ja i ja uvek On, dvojna projektovana slika mog boanskog, istinskog ja. U tom dvojnom stanju uvek sam se suoavala s Bogom kao biem odvojenim od mene same, i oseala sam Njega kao "Tebe". Sad, u rajskom jedinstvu, oseam da e ta nevidljiva mo koju sam dosad uvek zvala "Bog" postati u sledeem trenutku ja sama. Disk satkan od vatre poinje da se okree oko mene. I u toj nepokretnoj osi - u mom kimenom stubu - mojoj istinskoj pravoj prirodi -ja -prebivam. I oseam kako moj kimeni stub gori kao luk u belom usijanju, kao most sainjen od ivotne struje, zraei sjajnom svetlou kroz sedam centara sile - oivljavajui moje telo. Onda, van svih pojmova o vremenu, istovremeno vidim beskrajno dug lanac razliitih oblika ivota u kojima sam bila otelovljena tokom vekova i eona dok sam putovala dugom stazom razvitka od svog prvog pada iz rajskog jedinstva do sadanjeg trenutka. Vidim da su moji bezbrojni ivoti bili, jesu, i bie neraskidivo vezani sa ivotima istih dua. Iz dogaaja prolih ivota izranjaju novi odnosi, nove veze, novi razvoji, svi dopunjavajui jedan drugog i uklapajui se savreno kao kamenii u velikom mozaiku. Prepoznajem niti koje me vezuju s mojom komplementarnom polovinom, s Ptahhotepom, s Atotisom, s Imom i Bo-Garom i mnogim, mnogim drugim ljudima. Jasno vidim kako nas te niti povezuju vekovima i stoleima, kako nam due naprednije od nas pomau, kako mi pomaemo jedni druge i one manje napredne u velikom zadatku oduhovljenja zemlje, u razvijanju nae svesti u materiji, u telu. 372

Inicijacija Iskustva koja donosimo jedni drugima u svim tim ivotima pomau da se proiri i produbi svest u telu, dok tela koja naseljavamo postepeno postaju sve duhovnija, sve savitljivija, odgovornija prema volji i zraenju duha, dok najzad telo ne postane posluan sluga sebe, vie ne izdvajajui niti zamraujui ni jedan jedini zrak svetla od duha. Razumem tajnu piramide, jer sad sam i sama postala piramida, koristei materiju - telo - samo kao vrstu podlogu, ali neprestano ispoljavajui boanstvo! Onda sve oko mene, zemlja, nebo, cela vasiona - sve se utapa u jedno jedino divovsko vatreno more. Ogromni plamenovi me opkoljavaju. Za trenutak oseam kao da ja, sa celokupnom vasionom, bivam unitena. Bljesci munje praskaju i pucketaju kroz moje vene, kroz celo moje bie, dok me vatra sagoreva. A onda, iznenada, sve se menja: vatra me vie ne sagoreva ve sam ja sama ta nebeska vatra, prodirem u sve, oivljavam sve, sagorevam sve! Poplava svetla me okruuje, ali ta poplava svetla izvire u meni. Ja sam izvor tog svetla i svega drugog to jeste. Zemlja vie na mene nema uticaja. Njena privlanost koja me dri u lancima nestaje. Lebdim u nitavilu. Moje bie vie nema granica. Ja sam sada ono to privlai sve, a nita vie ne ograniava mene - nita vie ne privlai mene... Tragam za onima koje volim, jer znam da oni ne mogu biti uniteni, ali traim ih uzalud, u nitavilu oko mene. U praznini nema niega sem mene, tako da moram da skrenem svoju panju na unutranjost. Gle, upravo dok to inim shvatam da svi i sve ive u meni! Vasiona je u meni, jer sve to jeste ivi u meni. Sve to jeste to sam ja. U svemu to volim, ja volim sebe samu. I iznenada shvatam da je sve to sam oduvek verovala da ne volim, bilo ono to jo nisam prepoznala u sebi! Sad kad prepoznajem sebe savreno, volim sve i svakog podjednako, jer ja sam jedno s njima, ja sam "ja" u svaemu, u svemu! Ja sam ispunjenje, ivot - sjajno, veno, besmrtno bie... nema vie nikakve borbe, nikakvog aljenja, nikakve patnje - nema propadanja, nema kraja, nema smrti! U svemu to se raa ja - besmrtna zainjem novi oblik ivota, i u svemu to umire ja - besmrtna povlaim se u sebe, natrag u veno, stvaralako, boanska ja. Shvatam da vreme i prostor postoje samo na spoljnoj povrini stvorenog sveta koji je kao disk koji se okree omamljujuom brzinom. A ja, u sebi, sam bezvremena, besprostoma venost. I dok poivam u sebi moje veno bie ispunjava prostor i sve to ivi u njemu: 373

Inicijacija JA SAM JEDINA STVARNOST, JA SAM IVOT, JA SAM ONO TO SAM! Poivam u sebi i oseam beskrajni mir... ali u ovom prostoru jedan poziv dopire do mene i primorava me da se vratim u moje naputeno telo. Palim reflektor svoje svesti i prepoznajem glas koji govori mom biu, dobro poznati, dragi, ljubljeni glas mog uitelja Ptahhotepa. On me poziva da se vratim... I ja iskoraujem iz mog nebeskog ja i ponovo navlaim odeu mog linog "ega". Ali nosim sa sobom svest o tome ko sam ja... Opet sam ljudsko bie, ali u srcu nosim boansko ja koje se osvestilo u meni - Boga - i od sad e to boansko ja delovati kroz moju linost... i polako otvaram oi. Pogled mi se sree s tamno plavim, boanskim oima mog uitelja Ptahhotepa. Njegove oi zrae istom svetlou, istom ljubavlju i istim mirom koje sam upravo doivela za vreme blaenog stanja u mojoj inicijaciji... istom svetlou, istom ljubavlju, istim mirom koje sad nosim u sopstvenom srcu. Ne mogu da prevalim nijedan zvuk preko usana. Jo uvek sam nesposobna da naem vezu izmeu sebe i svog tela. Ali nije potrebno da govorim, jer znam svaku misao i elju svog uitelja. Mi smo u duhovnom jedinstvu, u Bogu. Mi smo jedno isto! On stavlja svoju levu ruku na moje srce, i ja polako oseam kako mi se ivot vraa u telo. Duboko udiem, i obnovljena, preporoena ivotna struja protie kroz moje obamrle udove. Srce mi ponovo snano kuca. Postepeno ponovo stiem kontrolu nad svojim telom. Ptahhotep i njegov zastupnik mi pomau da se uspravim i sednem i polako izaem iz kovega. Stajem nesigurno na noge. Ptahhotep i drugi visoki svetenik me uzimaju za ruke i izvode iz nie gde stoji koveg inicijacije. Onda vidim da su svi posveenici iz hrama, svetenici i svetenice, okupljeni u velikoj dvorani gde se uva zavetni koveg. Svi me iekuju. I dok me dva svetenika izvode, oni me pozdravljaju svetom reju i tajnim pozdravom posveenika: "OM"... U tom krugu vaskrslih ja stojim tu kao novoroena beba. Imam isto telo kao i pre. A ipak sam novo bie. Nalazim sebe u drugom svetu: vie ne vidim sve spolja, ve istovremeno i unutranje bie, sr oko koga je sagraen spoljni oblik, sredite kome spoljni oblik samo slui kao ispoljenje. 374

Inicijacija Stojim u krugu vaskrslih. Moje unutranje bie vibrira u tonalitetu svete rei - boanske mantre. I uz pomo ove neopisive vibracije, u tom arobnom zvuku, ja doivljavam u svojoj sopstvenoj fizikoj svesti boansko jedinstvo sebe sa svim tim posevenicima i sa cclom vasionom. Svi su oni doli, svestenici i svetenice, da me pozdrave posle mog vaskrsnua i da izraze boansku beskrajnu ljubav. Moj otac, Atotis, je takoe tu, i nosi jednostavnu belu odoru posveenika. Onda je tu blagi uitelj Mentuptah, i moj dragi brat Ima. U trenutku kad vidim njegove plemenite crte lica, njegove oi se obasjaju osmehom, i ja se setim svih svojih slika sna, najteeg testa inicijacije, testa odricanja - naputanje svega - i testa surove ljubavi! Ima, ti neno voljeni, da li zna da si u mojoj viziji u inicijaciji ti bio razlog to sam poloila najtei od svih testova? Kraljevska prilika jedne postarije svetenice sad istupa iz kruga posveenika. Ona predaje Ptahhotepu jednu odoru, i oni me zajedno odevaju u moju sveteniku odeu. Onda ona predaje Ptahhotepu ukras za glavu, znak posveenika, i On stavlja zlatnu traku na moju glavu. Na prednjoj strani je zlatni prsten sa zmijskom glavom, simbol stvaralake ivotne energije, preobraene i oduhovljene. Sad, najzad, ja mogu da nosim to obeleje, ne samo kao kraljica, nego i kao posveenik! Sad sam svetenica u najniem inu svetenstva. Na meni je da stignem do viih inova korak po korak sve dok ne budem zasluila da mi se dozvoli da koristim palicu ivota. Ptahhotep mi prilazi, stavlja mi ruku na glavu i blagosilja me. Onda me on uzima za ruku i vodi me do posveenika. Prvo, naravno, do drugog visokog svetenika. I on mi stavlja ruku na glavu i blagosilja me. Onda stupam pred mog dragog oca i oseam kako, kroz ruku, uliva svu ljubav iz svog srca na mene. 1 tako, u skladu sa njihovim inom, stajem ispred svih posveenika jednog za drugim i primam njihov blagoslov. Najzad stajem ispred Ime koji je primio inicijaciju kratko vreme pre mene. I on me blagosilja, a ja oseam da mu ruka drhti... Zatim me Ptahhotep vodi do Zavetnog kovega. Kleim pred njim. Po prvi put u mom ivotu doputeno mi je da ga dodirnem. U svakoj kapi krvi oseam vatrenu mo koja istie iz Zavetnog Kovega i uliva se u moje telo. Udiem duboko - u svoje najskrivenije bie - i sad sa probuenom sveu, u mom telu, doivljavam ispunjenje rajskog jedinstva - svemo i sveznanje u Bogu... Razumem i doi375

Inicijacija vljavam znaenje bivstva. Kudgod da okrenem reflektor svoje svesti, tu je jasnoa i svetlost. U sjajnoj blistavosti poslednje i najuzvienije ivotne istine stoje mi pred oima. Doivljavam potpunost, svemo koja dolazi kroz vodstvo boanske stvaralake sile u moje ja. Ptahhotep me ponovo uzima za ruku i vodi me natrag kroz odaje kroz koje smo doli ovde... natrag kroz prolaze, kroz kamena vrata, nazad u hram. Posveenici dolaze za nama. U hramu ekaju svi neofiti, i na mene je red da inodejstvujem kao svetenica po prvi put. Stojim pred oltarom s Ptahhotepom, dok ne dou svi neofiti, jedan po jedan, da prime moj blagoslov. Na svakog stavljam desnu ruku, i svaki prima moj blagoslov u dubokoj tiini. Najzad prilaze deca iz kole za neofite, meu njima moj mali usvojeni sin, Bo-Gar. On klei preda mnom, gleda me s odanou, zatim savija glavu i prima moj blagoslov. O, Bo-Gar, moj mali Bo-Gar, kako si neobinu ulogu igrao u mojoj viziji u inicijaciji!... S tim se zavrava moja prvo sveteniko inodejstvovanje u hramu. U maloj eliji koju sam koristila tokom svojih priprema za inicijaciju, Ptahhotep me ostavlja samu. Posle propisanog vremena potpunog mirovanja, ponovo mi je doputeno da jedem laku hranu i pia. Dugo sedim na leaju nesposobna da se otresem utiska udnih vizija koje sam doivela za vreme inicijacije. Kako uasne slike! Kako sam srena to sam se probudila i otkrila da ti snovi nisu stvarni! Kako je bilo mogue da nosim takve slike u sebi i tako da se desi da ih sanjam? One prosto ne mogu biti stvarne! Potpuno je nemogue da ljudi postanu tako izopaeni i niski da se ubijaju s takvom svirepou i tako paklenim oruima! Podrum, to uasno sklonite iz mog sna! A ipak znam za veni zakon da neko bie moe da zamilja samo slike koje bi mogle zaista da postoje u stvarnosti! ta god neko moe da zamisli, moe da se materijalizuje!Kad to ne bi bilo tako, on ne bi ni mogao da to zamisli! Ali te uasne slike! Te divovske ptice kojima upravljaju sinovi ljudi, koje lete iznad glava sa zastraujuom rikom, esto se penjui tako visoko da se vie ne mogu videti, i bacajui zla jaja na zemlju! Videla sam svojim oima kako ta jaja unitavaju sve u irokom preniku od mesta gde udare u zemlju. Sa zagluujuom eksplozijom, ona su obarala cele kue.... kako je to bilo mogue? I zato bi sinovi ljudi stavili svoj razum u slubu paklenog besmisla? 376

Inicijacija I kako sam udne naprave videla i koristila u mojim vizijama u inicijaciji! ula sam ljudske glasove kako govore s ogromnih udaljenosti, i drugi su uli moj glas na isti nain. Kako bi se Ima smejao kad bih mu ispriala da bi ljudi mogli da komuniciraju na velikim udaljenostima uz pomo takvih naprava umesto da koriste mnogo jednostavnije metode mentalne telepatije. On bi sigurno hteo da mu dam detaljno objanjenje konstrukcije takve jedne naprave. A to ne bih mogla! Ba kao to ne bih mogla da dam opis unutranje konstrukcije palice ivota ili Zavetnog Kovega na nain koji bi omoguio nekome da naini takve naprave. A ipak, oni postoje! I na isti nain ja znam da ova telefonska naprava moe da postoji! I Ima! Ti isti, istinski Boji slugo, u mom snu u inicijaciji i ti si morao da upravlja takvom jednom velikom gvozdenom pticom! Ti i svi oni lepi, zdravi mladii - morali ste da idete u velikom broju, kao zaarani, da ubijate druge i doputate sebi da vas ubijaju... kako si mogao da se sloi sa tim ludilom? Kako si mogao da slua takve neljudske naredbe? I ko je bio onaj strastveni mukarac koji je bio "moj mu" u mom snu u inicijaciji? ... kako je blizak bio mom srcu. On je bio moj najbolji prijatelj! A ipak, on nije znao ko samja, i ja ne znam ko je on. I tako ponovo doivljavam svaku pojedinu sliku iz mojih snova u inicijaciji. Prepoznajem sve ljude koji su bili moji roditelji, braa i sestre, prijatelji i neprijatelji u mom sadanjem ivotu ovde, u Egiptu. I esto me ti udni odnosi teraju da se nasmeim... Dolazi vee, i dan se zavrava svetkovinom u kojoj uestvuju svi svetenici, svetenice i neofiti. Faraon je takoe prisutan, i poto je roacima novog posveenika doputeno da prisustvuju svetkovini inicijacije, moja draga stara Menu je ovde sa nama ostalima! Dok ulazim u vrt, ona tri k meni brzo koliko njeno teko telo moe da je nosi. Sijajui od sree, grli me i jeca sa olakanjem od potajne brige: "Oh, kako je dobro to te opet vidim ivu! Reci mi, hoe li me i dalje voleti, sad, kad si svetenica? Mogu li da nastavim da ivim sa tobom?" Milujem je po dragoj, staroj glavi i utiavam njene bojazni: "Menu, Menu, naravno da te volim. Naravno da moe da ostane sa mnom. Sad me ak i vea ljubav vee za tebe."

377

Svetenice u hramu imaju razliite dunosti koje odgovaraju njihovim razliitim sposobnostima. Neke poduavaju hramovne plesaice. Neke pomau nespokojnim duama umrlih koje besciljno lutaju uokolo u zemljinoj atmosferi. U svetom snu svetenice im pomau na njihovom putu ka daljem duhovnom razvitku. Bez pomoi oni bi stagnirali stotinama, moda hiljadama godina, jer bez ulnih organa, oni nemaju prilike da sabiraju iskustva niti da stupe u vezu sa drugim biima. Oni su okrenuti sebi i ne nalaze puta kojim bi se kretali napred. Svetenice pronalaze nespokojne due, prodiru u njihova bia snagom ljubavi, i zahvaljujui njihovoj unutranjoj istovetnosti prosvetljuju njihovu svest zamislima koje im pomau da pronau reenje i izlaz iz svog stanja. Te svetenice tako obavljaju dvostruki zadatak. One pomau duama koje lutaju da napreduju i istovremeno proiavaju zemljinu atmosferu. Ima svetenica koje delaju u pravcu razvijanja zdravijih, lepih i duhovnijih mladih ljudi posveujui ih u misterije fizike ljubavi. One ue mladie da preobraze svoj fiziki nagon kroz mo duha i da tee viem duhovnom ujedinjenju - svetoj tajni. One takode poduavaju mladie koji treba da se oene ovoj svetoj moi, tako da oni mogu da prenesu tu energiju svojim enama posle braka i tako zanu uzvienu i plemenitu decu. Konano, neke svetenice obavljaju iste dunosti kao i svetenici. One poduavaju grupe neofita, daju im uputstva za vebe u koncentraciji, i primaju ljude kojima je potreban savet u vezi sa posebnim problemima. im te svetenice dostignu neki vii in svetenstva, doputeno im je da koriste palicu ivota pri leenju bolesnih. Na taj nain svetenica moe da postane vrhovna svetenica. Ja sam odreena u tu grupu. 578

U zvanju svetenice Zaista sam oduevljena mojim zadatkom! Prosto je divno posmatrati umove i due svojih uenika kako se razvijaju korak po korak i ispoljavaju sve vie i vie boanskog. Za mene je to kao da posmatram komad neprozirnog materijala koji postepeno postaje providan, putajui da boanski stvaralaki princip prosija kroz njega. Svakog dana to doivljavam sa svojim dragim neofitima. Takoe uivam i da se brinem o ljudima koji dolaze u hram da potrae savet u spornim pitanjima duha ili tela. Primam ih u svojoj maloj eliji, istoj onoj koju mi je Ima dodelio kad sam prvi put dola u hram. U takvim prilikama ljudi mi pokazuju svoje "drugo" lice, lice koje niko drugi ne vidi... lice koje esto ni sami ne poznaju. Ja vidim to unutranje lice u svakom biu, i veoma je pouno sluati o svim razliitim dogaajima i iskustvima koji su oblikovali taj unutranji lik u skladu sa zakonom akcije i reakcije. O, kad bi samo svi mogli da vide svoj sopstveni unutranji lik i lik drugih ljudi. Nikad ne bi mrzeli jedni druge, i nikad se ne bi plaili jedni od drugih! Oni nisu ravi ljudi! Oni esto naude jedan drugom, ine drugima rave stvari, ak i surove stvari, zato to veruju da e drugi uiniti zlo njima i pokuavaju da se odbrane unapred iz istog straha. Na taj nain oni drugima daju pravi razlog da veruju da oni postupaju sa zlim namerama. Ali kad bi neko samo mogao da ubedi oba uesnika takvih "ravih postupaka" da nijedan ne postupa sa zlom namerom i da se obojica samo plae jedan od drugog, obojica bi odahnuli od olakanja i pruili jedan drugom ruku. Ljudi su neuki i slepi. Oni ne vide jedan drugog, i to je razlog za sve neprijateljstvo i ratovanje na zemlji. Nema nieg lepeg no biti u stanju otvoriti zaslepljene oi i videti kako u njima zablista sjajni pogled razumevanja i saznanja. Pored ovog rada, meni je doputeno da budem prisutna kad Ptahhotep ili njegov zamenik koriste palicu ivota da lee bolesne. Oni stiu rano ujutru, dolaze sami ili uz pomo prijatelja ili roaka koji ih dovode u hram. Ptahhotep onda uvodi novu ivotnu silu u njihova bolesna tela. esto vidim kako palica ivota potpuno izlei slomljene kosti ili uasne rane za samo nekoliko trenutaka, ostavljajui samo zadebljalo mesto u kosti i siuan oiljak koji pokazuju gde je bila rana ili prelom. Ba kao to dva pareta metala mogu da se varenjem spoje u jedan komad pomou toplote, slomljene kosti se popravljaju palicom ivota, i duboke rane u miiima, ligamentima, krvnim sudovima, nervima i koi ponovo srastaju. S podjednakom brzinom ta palica ivota moe da izlei najozbiljnije upale plua, bu379

inicijacija brega ili drugih organa. Velika je zaista naklonost i milost Boja kad je dao oveanstvu na dar ovo sredstvo za povraaj zdravlja. Pored mojih dunosti u hramu ja nastavljam da obavljam i dunosti supruge Faraona. Ba kao to sam inila i u prolosti, sedim kraj oca na prijemima pri svetkovinama i drugim javnim dogaajima. U takvim prilikama imam mnogo mogunosti da posmatram ljude s dvora i sve ostale koji prisustvuju tim uzvienim svetkovinama. Ponekad primamo glasnike ili poslanike iz stranih zemalja. Oni su potpuno razliiti od sinova ljudi kod nas. Boja njihove koe, njihova fizika graa i oblik njihovih glava su svi razliiti, i oni zrae razliitim silama. Oni nam ponekad donose divne predmete na dar, predmete koji su sasvim nepoznati u naoj zemlji. ivotinje koje nikada ranije nisam videla, dragocene dragulje, odeu, divno obojeno posue. Otac je uredio da dou umetnici iz nekih od tih dalekih zemalja da poduavaju nae mlade ljude u hramu. S druge strane, neki od naih umetnika i mudraca su otputovali daleko u strane zemlje da predaju nau umetnost i nauku. Otac mi je rekao da emo jednog dana mi posetiti te velike zemlje. Od svoje inicijacije takoe smem da idem u vonju koijama sama s lavovima. Kroz inicijaciju dobila sam sposobnost da uvodim svoju snagu volje u nervne centre drugih ivih bia, tako ih dovodei potpuno pod svoju vlast. Ja sad kontroliem u svom sopstvenom telu aktivirane nervne centre koji su jo uvek pritajeni i nerazvijeni u sinovima ljudi, i mogu da aljem prodorna zraenja snage volje koja druga takva iva bia pretvaraju u nesvesna orua moje volje. Nikad ne zaboravljam, meutim, da je Boji najuzvieniji dar oveku pravo na samoodreenje, i znam da to pravo ne sme nikad da se pogazi. To bi bila crna magija! Zato nikad ne koristim svoju snagu volje protiv neke osobe. Veoma esto bi bilo tako lako pomoi nekom oveku da rei neki teak problem samo kad bih ga ispunila svojom voljom! Ali to bi znailo da u ja preuzeti odgovornost na sebe i reenje problema bi bilo moje, a ne njegovo. Na taj nain bih mu oduzela mogunost da poloi test. Svaka osoba mora da reava svoje probleme, jer samo na taj nain moe da stie iskustvo, razvijajui svoju snagu volje i irei vidokrug svoje svesti. ivotinje su direktno podlone prirodnim silama. One nesvesno i instiktivno izvravaju volju prirode i ne poseduju nikakvo samoodreenje. Zato ja mogu potpuno da podvrgnem lavove svojoj volji. Divno je kako te velianstvene ivotinje odmah izvravaju moje 380

U zvanju svetenice zamisli. One reaguju na najmanji podsticaj moje volje, i esto imam oscaj da pripadaju mome ja isto toliko koliko i moje ruke i noge. Isto boansko ja je ivot svakog ivog bia, a "ljubav" koju ivotinje oseaju nije nita drugo do nesvesnost koja tei da postigne jedinstvo sebe na najnioj, fizikoj ravni svesti. Dete koje prolazi kroz fazu buenja svesti takoe pokuava nesvesno da postigne to isto jedinstvo i istovetnost stavljajui u usta sve to moe da dohvati ruicama. ivotinje imaju isti taj nagon. Jedinstvo i ljubav izmeu mene i mojih lavova su toliko veliki da oni vole da mi uzmu ruku ili ak glavu u eljusti kao da hoe da me pojedu. Naravno, ne ujedaju, i njihovu igru ne treba shvatiti ozbiljno. Mogu da razumem da kad, na primer, pojedu gazelu, oni samo slede svoju nagonsku tenju za jedinstvom. Nagon za samoodranjem ima isti izvor kao i nagon za odranjem vrste: stremljenje ka boanskom stanju jedinstava. Zato su ispoljavanja oba ova nagona tako bliska i esto se prepliu. Priroda koristi ovu iskonsku tenju ka jedinstvu da bi stvorila potomstvo kroz nagon za raanjem i produenjem vrste i da bi sauvala telo kroz zadovoljenje gladi. To je razlog to meso koje lavovi dobijaju od svojih uvara nikad nije tako ukusno kao meso koje trgaju sa tela svee ubijenog plena; jer u ovom inu oni nesvesno doivljavaju neki oblik ujedinjenja sa ivima - sa samim ivotom. Mrtvim mesom oni mogu da zadovolje samo svoju glad, a ne i svoje podsvesno stremljenje ka jedinstvu. Nalazim veliko zadovoljstvo u tome da provodim vreme sa svojim lavovima. Uzbudljivo je posmatrati kako te kraljevske ivotinje ispoljavaju sva obeleja boanskog Ra - sunca - transformisanog u ivotinjski nivo. Mali Bo-Gar, takode, deli sa mnom zadovoljstvo uivanja u lavovima, ba kao to je u saglasju sa mnom u svemu to uradim ili kaem. Kako se dobro seam beskrajnog strpljenja koje je moj otac pokazivao kad me je uio kako da stojim uspravno u koiji koja juri preko neravnog tla. Na mene je red da Bo-Gara uim istoj tehnici. On je veoma vet, instiktivno pravi ispravne pokrete, i posle kratkog vremena u stanju je da me prati ak i u dugim vonjama. Za vreme mirnijih perioda otac i ja se povlaimo u nau malu kuu za odmor na obali mora. Bo-Gar ide sa nama, i nas troje uivamo u suncu i pesku i vodi. I otac voli da provodi vreme sa dekiem, i nama je uzbudljivo da posmatramo kako se njegova ista dua razvija kao velianstveni cvet. Jednom, poto smo posmatrali 381

Inicijacija Bo-Gara podue vreme, otac ga zove da prie blizu. im je Bo-Gar priao dovoljno blizu da se na miru razgovara, otac ga pita: "Pa, BoGar, da li bi voleo da radi sa mnom?" Bo-Gar pada na kolena pred ocem, i sklopivi ruke u znak najdubljeg potovanja, odgovara: "Gospodaru, posvetiu ceo svoj ivot zadatku koji mi poveri da bih ga bio vredan." Otac lako dodirne deaka po glavi. "Ustani, Bo-Gar," kae on, "radice sa nama u velikom zadatku spasenja zemlje. Samo radi ono to ti kau uitelji u hramu, i jednog dana e biti na saradnik. Ustani... ne mora da se baca na zemlju preda mnom." Bo-Gar ne moe da se uzdri od radosti. I skae uokolo kao majmune. Onda pokuava da bude dostojanstven kao odrastao ovek dostojan oevog poverenja. Najzad otrava dole do obale da trai koljke. Kad sam ostala sama s ocem, pitam ga: "Oe, sad kad sam posveena, kad sam se uzdigla iznad nivoa vremena, mogu da gledam u prolost i budunost isto kao i ti, ali i dalje ne mogu da razaznam nita u svojoj budunosti. Zato je to tako? Jedina vanost koju pridajem budunosti je razvoj koji e me dovesti u mom napredovanju do poslednjeg, najvieg, boanskog nivoa. Ali molim te, objasni mi zato mogu da vidim budunost svih ostalih osim svoje. Kad usmerim svoju svest prema svojoj sopstvenoj budunosti, ispred oiju vidim samo maglu." Otac me gleda, smei se i eka. Uzvraam mu osmeh i odgovaram mu u mislima. Razumemo se. Njegov pogled mi govori: "Sta trai? Ako ne vidi budunost, to jednostavno znai da je tako sueno da bi mogla valjano da izvri svoj zadatak. Ne brini se oko toga, nego ini sve da dostigne sopstvenim naporima najvii nivo do kog si stigla uz Ptahhotepovu pomo tokom inicijacije." Kad nas nae dunosti pozovu da se vratimo u grad, dani prolaze kao i pre, i ja provodim neto svog vremena u hramu, a neto u palati. Volim svoj rad. On me potpuno zadovoljava. Ipak, celog dana se kreem s radosnim iekivanjem kad u moi da se povuem u sebe u Boga - kad se zavre moje dnevne dunosti. Svaki put se okreem unutra s reenou da dostignem najvii nivo sopstvenim naporima, i stvarno se pribliavam sve vie savrenom ispunjenju. Ipak, svaki put kad se vratim u svoju linu svest, ustanem razoarana. Jo jednom shvatam da nisam uspela da postignem poslednju i najviu stvarnost koju sam doivela u inicijaciji i koja
382

U zvanju svetenice mi u seanju gori kao neugasivi plamen. Moja jedina uteha u takvim trenucima je to jedva ekam da uestvujem u veernjim molitvama i meditacijama s Ptahhotepom. Ptahhotep, njegov zastupnik, svetenici i svetenice - svi posveenici - sastaju se u hramu pri zalasku sunca. Sedimo u krugu, s Ptahhotepom i njegovim zastupnikom koji sede dijametralno suprotno jedan drugom i tako obrazuju dva pola. Svi mi ostali obrazujemo dva polukruga sa svake strane. Potrebno nam je neko vreme da oslobodimo svoje duhovno telo od neistoa koje smo neizbeno upili za vreme naih kontakata sa sinovima ljudi. Onda Ptahhotep prua svoje blagoslovene ruke prema svojim susedima na obe strane. Svi mi ostali se takoe hvatamo za ruke, tako obrazujui kolo kroz koje Ptahhotep i njegov zamenik uvode struju najvieg, vrhovnog, boanskog stepena u naa tela. To nam pomae da doivimo vrhunsko stanje boanskog jedinstva. Na taj nain nai nervi razvijaju otpornost mnogo bre nego to bi kad bi bili zavisni samo od naih sopstvenih energija. Ti trenuci blaenstva, doivljeni svakodnevno za vreme naih veernjih molitvi, daju znaenje i sadraj celom mom ivotu. O, Boe! Daj mi snage da stignem do tebe svojom sveu sopstvenim naporima!

383

Jednog dana dvor se sprema da proslavi jedno veliko primanje. Pre nekog vremena otac je poslao svog zapovednika, Tis-Taa, zajedno s mnogim zvaninicima, velikim brojem trupa i brodovima punim poklona i robe za trampu, kao poslanika u jednu daleku zemlju. Tamonji vladar je primio nae velikodostojnike veoma srdano i ubrzo potom poslao svoje trupe koje su nosile poklone i robu za trampu u nau zemlju. Danas emo da proslavimo dolazak tih stranih trupa. Menu me doteruje i oblai u najlepu haljinu, i s uobiajenim ceremonijama Ru-Ka mi donosi kraljiin nakit. Onda me dvojica starijih velikodostojnika prate do oca, i mi hodamo kroz duge kolonade stubova praeni celim dvorom. Tako u koloni izlazimo na terasu ispred palate. U punom svom dostojanstvu i lepoti, Faraon zauzima svoje mesto na svom zlatnom prestolu na sredini terase. S desna mu je njegov lav za prijeme, dok mu ja sedam sleva i malo ispred, skoro na ivicu terase. Plemii sedaju na propisana mesta s nae leve i desne strane prema svom inu i poloaju. Onda poinje veliki prijem. Trupe strane sile mariraju u dugoj prazninoj procesiji. Njihov voa i njegova svita stupaju pred terasu i klanjaju se pred nama s ispruenim rukama. Onda njihov voa dri lep govor na naem jeziku da nam kae kako je njihov vladar eljan da postigne dugotrajni savez sa nama. Onda doziva svoje nosae da nam donesu darove. Posmatram tu scenu koja se menja odozgo i gledam mukarce u voinoj sviti. Svi sjajno graeni, oni nose svoje ceremonijalne odore i vojnu opremu. Stranci su krupni, snani i veoma miiavi mukarci irokih ramena. U naoj zemlji samo su potomci rase Sinovi Boga tako visoki i snani kao ovi strani vojnici, ali su mnogo vitkiji, okretniji i gipkiji. Ptahhotep, otac i neki od drugih potomaka Sinova Boga 384

Mi emo se opet sresti kao to su Ima, Mantuptah, Imhotep i neke svetenice imaju lepa i snana tela, ali oni su uzvieni, dostojanstveni, puni duhovnosti. Manje robusni, oni ne lie toliko na sjajne ivotinje. Nikad pre u svom ivotu nisam videla ljude kao to su ovi stranci. Uopte mi se ne sviaju! U naoj zemlji navikla sam da vidim fino izvajane crte lica koje odraavaju duhovnost, naroito medu potomcima rase Sinova Boga, i ak i u meanoj rasi. Ovi stranci imaju nepravilne crte koje ine da izgledaju kao ivotinje! Naroito ui! Nae ui su male, uske i fino izvajane s resicom odvojenom od vrata. Ovi stranci imaju velike, iroke ui, priljubljene uz vrat, kao majmuni. A ono to na nas ostavlja utisak kao posebno udno je njihova crvena kosa! Njihova lica, ake, ruke i noge su pokrivene mnotvom dlaica koje sijaju kao zlatne niti na suncu. Oni su samouvereni, i kad govore ili se smeju otkrivaju niz divnih, belih, blistavih, jakih zuba. Ali i ta odlika me takoe podsea na ivotinje! Oni zrae velikom snagom, ali ne duhovnom snagom. Ne! Ne svia mi se njihov izgled! Vidim da nai gosti iz strane zemlje smatraju nas isto toliko udnim kao to mi mislimo da su oni. I njima se ne dopada na izgled. Vidim da njihove oi jo nisu otvorene za duh. Oni nisu u stanju da cene, ak ni da zapaze bilo kakve nene, tanane, produhovljene oblike. Oni vide samo da su ljudi u naoj zemlji manji od njih. itajui njihove misli mogu da vidim da nas nipodatavaju. Navikla sam da vidim da se u oima mukaraca bljesne iskra zadivljenosti kad me gledaju. Ovi stranci se dive mojoj haljini i mom nakitu uopte ne primeujui da sam ja lepa! Mogu vrlo dobro da vidim da su radoznali u vezi sa mnom, kraljicom ove zemlje, i zure u mene kad god imaju priliku, a ne primeuju da sam lepa! Da, znam da sam nasledila majin mali rast, ali lepota jedne ene ne zavisi od njene veliine! Ali ovi mukarci, ti udni ratnici iz jedne udaljene zemlje, misle da ena mora da bude krupna i debela da bi bila lepa. Posmatram sebe kao to uvek inim. Da li su se oseanja sujete pojavila u meni? Ne! Daleko od toga! Samo sam nezadovoljna to su oni tako neuki, nezreli i sirovi, kao narod iz najnie klase sinova ljudi u naoj zemlji. Svim tim ljudima toliko nedostaje kulture i ugladenosti, ukljuujui i njihove voe i plemie koji ih prate. Jedan od njih stoji ispred terase, pravo ispred mene. Mora da je neki visoki oficir, zato to je pristupio stojei u najveoj blizini njihovog zapovednika. Sad stoji usred grupe vojnika i zuri u mene neprestano. Uglovi njegovih 385

Inicijacija usana otkrivaju potcenjivaki stav. To kako se ponaa zaista ne prilii osobi od poloaja. Kako moe mukarac da zuri u enu tako drsko? U celom naem dvoru samo Ru-Ka je drzak kao ovaj momak, ali ak ni on ne moe da sakrije divljenje prema mojoj lepoti. Ali ovaj stranac samo zuri bezobrazno bez i najmanjeg divljenja! Ipak, ja suzbijam u sebi svako oseanje sujete. Oprezna sam i drim sebe pod stalnom kontrolom! Okreem se da ponovo posmatram sveanost. Opinjena vojnim igrama koje izvode ovi vojnici, moram da priznam da poseduju fiziku snagu nepoznatu u naoj zemlji. Njihova rasa je potekla od polukrvnog Sina Boga koji je ispoljavao uzvienu boansku mo svog oca u krvi, a ne u duhu, i tako je postao div. Njegovi potomci su stupali u meovite brakove s primitivnim ljudima i razvili su rasu krupnih kostiju s ogromnom snagom miia. Oni nisu ni iz daleka tako pokretljivi i brzi kao nai vojnici, ali mogu da izvedu vetine koje zahtevaju takvu snagu da bi to premailo sposobnosti naih vojnika. Za vreme tih vojnih igara ja s vremena na vreme bacam pogled dole na drskog stranca ispred sebe. On i dalje zuri u mene neumorno. Zaista, bio bi stvarno podsticajan zadatak uvesti jednog tako neprosveenog, crvenokosog stranca u misterije duha... pomagati mu korak po korak da otvori svoje unutranje oi... omoguiti mu da vidi lepotu duhovnosti ene umesto samo njenog tela. Nekoliko dana ja sam tako zauzeta naim gostima iz strane zemlje da nemam vremena da idem u hram. Svetkovine i ceremonije prate jedna drugu brzo se smenjujui. Izlobe, izleti i gozbe... i u svim tim dogaajima moj je zadatak da zauzimam svoje mesto kraj oca u obavljanju dunosti domaina i domaice. Menu je u svom elemntu, oblai me u sve lepe haljine, sve velianstvenije odore. Bo-Gar je, meutim, ozlojeen i raaloen jer nemam vremena za njega. RuKa dolazi esto sa svojim nosaima nakita da mi donese nove tvorevine draguljarskog zanata. Izdravam sve ovo zato to je to moja dunost. Meutim, u svom velikom srebrnom ogledalu gledam svoj lik s nestrpljivom radoznalou, pitajui se ta e onaj stranac imati da kae o mojoj novoj haljini ili mojim novim draguljima. Naroito kad smo se otac i ja i ceo dvor jedanput odenuli po uzoru na nae goste iz strane zemlje da bismo pokazali prijateljski stav prema njima. Stvarno moram da se nasmejem kad vidim kako udno otac izgleda u tom neobinom 386

Mi emo se opet sresti ruhu! A ja? Nee li na crvenokosi gost iz strane zemlje da smatra da sam lepa ak i u ovoj odei? Jer ja sam se do sad upoznala s njim! Otac me je predstavio njegovom zapovedniku i svim oficirima s inom, ukljuujui i "njega", i sad se ja svakog dana nalazim u drutvu tih poslanika iz strane zemlje. Vladar njihove zemlje, u pripremama za ovu ekspediciju, izabrao je samo ljude koji su uspeli da naue na jezik za vrlo kratko vreme. Tako moemo da vrlo ugodno razgovaramo s naim gostima i da razmenjujemo ideje s njima. Ali ja se oseam nelagodno u prisustvu ovog stranog gosta iz tuine koji je tako drsko zurio u mene tokom cele prijemne ceremonije. A srce mi lupa bre kad shvatim da on ima potpuno isti glas kao mukarac koji se pretvorio u vatreni duh u mom snu! Kako je to udno! Ti stranci su udnovati ljudi, nedostaje im vaspitanje i obrazovanje, ali uopte nisu glupi! Oni ive u bliskosti s prirodom, i mada razumski ne poznaju unutranje, stvaralake zakone i sutinu stvari, znaju mnogo zahvaljujui svojim sopstvenim neposrednim iskustvima. Izvanredno je posmatrati kako se neka istina, koju mi jasno vidimo i saznajemo u naem duhu kroz unutranju kontemplaciju, javlja u ovim ljudima kao prosto verovanje ili sujeverje! Kad ne znaju izvor i uzrok neke sile, oni zamiljaju da ona potie od nekog nevidljivog bia, i onda daju ime Bog sopstvenim izmiljotinama. I tvrdoglavo ostaju pri tome da zovu ta izmiljena bia iz bajke "bogovima". Misle da sve bolje znaju. Kad neko pokua da im kae istinu i objasni stvarne injenice, oni samo zatresu glavom i nasmeju se snishodljivo. Naravno, ja ne smem da im kaem nijednu hramovnu tajnu, ali ipak sam pokuala da objasnim naem stranom gostu sile koje izazivaju munje i grmljavinu u oluji. Znala sam da mi nee biti doputeno da mu kaem kako visoki svetenik koristi Zavetni Koveg u piramidi da izazove munje i kiu... blagoslovenu kiu koja spreava da naa zemlja postane potpuno gola. Ali sam pokuala da mu objasnim da grmljavina potie od susreta dve suprotne sile i da moe i sam da izazove istu pojavu udarajui dva kamena jedan o drugi. Na ovo mi je on uputio prezriv pogled, govorei da dobro zna da je munja strela "vrhovnog boga", i da "mali demoni" ive u nekom kamenju i da se naljute i ispaljuju male bljeskove munje kad god ih uznemire. Kad sam pokuala da mu dam pravo objanjenje ove pojave, nala sam da mu je um potpuno zatvoren. U izvesnom smislu 387

Inicijacija svejedno je da li smatramo da je munja "stela vrhovnog boga" ili "susret pozitivnih i negativnih sila". Ali ako ovi ljudi nastave da veruju u svoja praznoverja i sve svoje razne izmiljene bogove, nikad nee nauiti da upravljaju silama prirode i zauvek e ostati robovi svog sujeverja. U svakom sluaju, uspela sam da se na strani crvenokosi gost zainteresuje za moja objanjenja raznih prirodnih pojava dovoljno da bi uvek bio eljan da uje jo. Rekao je da bi voleo da ga ja poduavam; zato e dolaziti u hram svakog dana, a ja u ga uputiti u najnii nivo znanja. Posle zalaska sunca Menu mi pomae da obuem svoju sveteniku odeu. Zatim, pod tekim velovima, obe idemo do hrama. Jedan neofit je dopratio naeg gosta, oficira, do moje male elije u zidu hrama gde me on oekuje. Menu ostaje u dvoritu hrama, a ja ulazim u svoju eliju. Stranac je ve tamo! Stojei tu, naslonjen na zid elije, pozdravlja me sa svojim uobiajenim nadmonim osmehom. Taj osmeh me nervira! Kako se usuuje da me gleda tako? On nije iznad mene ni u kom pogledu. Samo zato to je fiziki krupniji i snaniji, on neuko pretpostavlja da je nadmoan u svakom pogledu. Nema ni najmanjeg pojma o tome da je snaga uma iznad svega. Ali, pokazau mu ja! Snagom svog uma pobediu tog drskog, crvenokosog diva. I pored sve svoje fizike snage bie poraen, a putem svoje duhovne moi ja u izai kao pobednik! Stranac se duboko klanja, ali ja jasno vidim da to radi bez ubeenja. Ovde, u naoj zemlji, ljudi me takorei oboavaju. Oni znaju da sam ja posveena svetenica, sluga Boiji. Stranac takoe zna da sam ja svetenica u hramu, ali on ne zna ta znai "inicijacija". On ne zna da nae znanje nije sistem verovanja zasnovanih samo na ljudskim izmiljotinama, ve pre neposredna spoznaja istine... boansko sveznanje! Ali, ja u mu otvoriti oi! Objasniu mu misteriju oveka i vasione. Uveu ga u misteriju stvaranja. "Ako eli da stekne istinsko znanje," kaem mu, "mora prvo da naui da poznaje sebe. Mora da zna ta si ti sam. Kad naui ta si ti sam, otkrie da su sve istine vasione skrivene u tvom sopstvenom biu. Tako, kroz tu samospoznaju, saznae sve tajne sveta. Prvo rei veliku zagonetku nae sfinge, zagonetku samog oveka! Mora da spozna ta si ti!" Stranac me u poetku gleda paljivo, ali onda poinje da se smeka. 388

Mi emo se opet sresti "Treba da nauim ta sam ja? To znam ve vrlo dugo! Zato bi to trebalo da bude tako velika tajna? Ali meni se ini, o, kraljice, da ti ne zna ta sam ja, i zato ti ja kaem: ja sam mukarac!" I na to se od srca nasmeje, pokazujui sve svoje velike bele zube. O, boe! Kakvo je on dete! Njegov smeh je tako zarazan da ne mogu a da se i sama ne nasmejem. "Ja vrlo dobro znam da si ti mukarac..." odgovaram mu. Ali ne mogu ak ni da zavrim reenicu, jer me crvenokosi din prekida nepristojno: "Meni se ini, kraljice, da ti ne samo to ne zna da sam ja mukarac, ve da ak i ne zna ta je mukarac. Ja nisam svetenik i ne mogu da itam ljudske misli kao to ti moe, ali ja poznajem ene, i mogu da vidim neto to ti uopte ne zna - ili si zaboravila - a to je ta si ti! Ti ne zna da si ti ena! Kako misli da moe da pokua da me naui unutranjim tajnama oveka i vasione kad ak ne zna ni tu prostu injenicu koju svi drugi mogu da vide?" "Ja vrlo dobro znam da sam ja ena," odgovaram s dostojanstvom. Stranac se drsko smei, ali ja nastavljam neuznemireno: "Spoljni oblik je samo ogrta unutraneg bia. Kad neko poznaje unutranje bie i kad neko jeste unutranje bie, on koristi spoljni oblik samo kao instrument ali se ne poistoveuje s njim! Telo je samo ruho sebe. I ti nosi odeu, a ipak ti nisi ta odea. Na isti takav nain nosi telo koje moe biti ensko ili muko, ali tvoje ja stoji iznad pola i nije ni mukarac ni ena. Ja je tvorac. Osoba, fiziko, materijalno ispoljenje je samo jedna polovina istinskog bia. Druga polovina je zaostala u nesvesnom, neispoljenom stanju. A da li je ispoljenje muko ili ensko zavisi samo od toga koja se polovina otelovila. Kad neka osoba osvesti obe polovine svog bia i doivi ih svesno, onda postaje istovetna sa svojim ja, i onda nosi u sebi i muki i enski princip u potpunoj ravnotei." "Ali ipak, njeno telo je ili muko ili ensko, zar ne?" pita on. "Da, zaista," odgovaram. "Materijalna pojava moe da bude samo jednostrana, jer kad god se dve strane utope u jedinstvo, nema nieg fizikog. Ujedinjenje dve komplementarne polovine, utapanje dve strane bi znailo potpuno ponitavanje materije, potpunu dematerijalizaciju tela. Neko moe da bude dvopolan samo u duhu." "Kraljice," odgovara gost iz tuine, "ima samo jedno u svim tim tvojim lepim reima to stvarno mogu sasvim jasno da razumem... taka u kojoj se potpuno slaem sa tvojim "tajnama", naime, da je moja fizika pojava, kako si se ti tako jezgrovito izrazila, samo jedna
389

Inicijacija polovina celine. U prolosti sam esto traio - i nalazio - komplementarnu polovinu, ali nikad nisam bio poniten dok sam to radio! Moda zato to nikad nisam naao pravo jedinstvo? Ali ak i kad bi to znailo unitenje, ja bih nastavio da traim svoju istinsku, komplementarnu polovinu. Ja sam mukarac, i moja druga polovina moe biti samo ena koja mi prua potpunu i savrenu sreu. Za takvu enu ja bih rado poloio ivot!" Oseam u telu toplinu od navale krvi koja mi nadire u glavu. Suoena s takvim nainom miljenja ja sam potpuno nemona. Kako mogu da mu objasnim da je svetovna srea koju on trai u eni samo prolazna i da nije u stanju da zadovolji njegovu besmrtnu duu? Zavravamo raspravu za danas. Njemu treba vremena da svari nove istine koje sam mu darovala. I usledile su mnoge veeri u kojima se borim s njegovom neukou. Reena sam da mu pomognem da napreduje, i brinem se na razne naine da mu kaem prave rei da raspirim boansku iskru u plamen i probudim njegovo vie ja. Kad se ujutru probudim, on mi je ve u mislima. Seam se svega o emu smo razgovarali prethodne veeri i usredsreuiem svoje razmiljanje tokom dana na lekciju koju u mu dati uvee. esto tokom tih dana jurim kroz okolinu sa svojim lavovima, ali sad je to bez Bo-Gara. Bo-Gar se pokunji dok ide svom uitelju Imi na asove. Ima pokuava da ga utei svakojakim poklonima i svim ostalim to deakovo srce eli. ao mi je to vidim da je Bo-Gar tako tuan, ali potrebno mi je vreme da budem sama sa svojim mislima. Posle jedne od mojih vonji koijama, dok se opratam sa svojim lavovima u lavljem dvoritu, pljeskam ih po glavi i provlaim im prste kroz grivu. Dok to radim, iznenada mi pada na pamet da na gost, oficir iz tuine, ima tano istu boju kose kao lavovi! Kad bih ga pomilovala po glavi, isti gusti pramenovi crvene kose bi mi klizili niz prste! O, kako volim ove lavove! Te veeri kaem naem gostu svoje zapaanje o tome kako ima istu boju kose kao lavovi. "Kraljice," kae on, "mogu li nekom prilikom da poem s tobom u vonju koijama? Kad bih mogao da vidim da moe da vlada lavovima svojom snagom volje, poeo bih da verujem u tvoje nadljudske moi!" i smeje se podrugljivo. "Gde si uo da ja imam nadljudske moi?" 390

Mi emo se opet sresti "Svi sa kojima razgovaram oboavaju te kao boginju. Svi veruju da si nadzemaljsko bie. Ali ja ne verujem!" Oseam se povreeno. "ta ti misli o meni?" pitam, primeujui pomalo ozlojeeno da mi srce jako tue dok ekam na odgovor. U tom istom tenutku, brzo kao munja, Ptahhotepov lik se neoekivano pojavljuje pred mojim unutranjim okom, s izrazom upozorenja na svom plemenitom licu. "Ne! Ne! Ostavi me na miru," odgovaram unutranjem liku. "Nisam u opasnosti!" A spolja nastavljam da sluam ta stranac kae: "Dakle, eli da zna ta ja mislim o tebi? Zato eli da uje to od mene? Ako si tako visoko iznad svega zemaljskog, zato bi te zanimalo ta se deava u jednoj jadnoj zemaljskoj glavi kao to je moja? I, najzad, ti moe da ita ljudske misli, zar ne?" "Da, mogu da proitam tvoje misli, ali ja hou da vidim da li si iskren prema meni," odgovaram ja. Ali dok to inim, svesna sam jednog nelagodnog oseanja. Nemam vremena da otkrijem ta to oseanje znai, jer me stranac ponovo pita: "Dakle, ti hoe da zna da li sam ja iskren prema tebi? Zato se ne upita prvo da li si ti iskrena prema samoj sebi?" Ostajem bez rei. Prosto ne znam ta da odgovorim. Godinama sam stvarala naviku samoposmatranja da bih pronala motive svih svojih misli i postupaka. Uverena sam da sam iskrena prema samoj sebi i shodno tome iskrena prema ostatku sveta, ukljuujui i njega. Madutim, njegove rei mi donose iznenaenje koje me postiuje. Da li bi on mogao biti u pravu? da li mi zaista nedostaje harbrosti da se iskreno suoim sa svim svojim mislima i oseanjima? Odluujem da ispitujem sebe jo temeljnije, ali u svakom sluaju usredsrediu sve svoje napore da ne bih bila poraena u borbi sa njim. Moram da izaem kao pobednik. Ne smem da dopustim da nekakav stranac pomisli da sam slabija od njega! Ne smem da dozvolim da misli da je iznad mene! Sutradan idemo zajedno u vonju koijom. Pre nego to smo uli, stranac staje pored lavova i isprua svoju upavu crvenu glavu prema meni. "Hoe da proba da opipa i vidi da li je ista kao lavlja? Ako oni nemaju nita protiv da im miluje grivu, moda u i ja biti u stanju da to podnesem," kae on smejui se od srca, pri emu smeh izbija izmeu dva savrena niza belih zuba. 391

Inicijacija On je stvarno jedno veliko dete. Ne ponaa se tako iz nedostatka potovanja i ne mogu da se ljutim na njega. Moram i ja da se nasmejem, i kad uvar mojih lavova ne bi stajao u blizini, zaista bih mu razbaruila kosu. I tako se to nastavlja, dan za danom. I brzo se primie vreme kad e stranac morati da se vrati u svoju otadbinu. U pogledu mnogo toga mogla bih da budem zadovoljna. Kao "ena" bih ak mogla da uivam u pobedi likujui to se njegov stav toliko promenio. On je odbacio svoje nadmono dranje i eka po ceo dan svakog dana da doe vee da bismo mogli da budemo zajedno. Shvatam da se nikad nije stvarno oseao nadmono, i da je njegovo oholo ponaanje bila u stvari neka vrsta samoodbrane koja bi ga sauvala od potpune predaje. Nije eleo da se odrekne svoje muke gordosti. On mi se divio od prvog trenutka kad me je ugledao, i moja sujeta, koja me je isprva naterala da provodim vreme u njegovom drutvu, sad bi mogla da bude potpuno zadovoljena. A ipak, ja nisam zadovoljna. Naprotiv, mui me uporna zebnja. Ali svaki put kad analiziram svoja oseanja, ta zebnja mi prui uveravanje da moje zanimanje za njega ne potie od enskog nagona moje nie prirode. Jer ja stalno posmatram i proveravam sebe! Menu kae da pokazujem sve nepogreive znake zaljubljenosti i presrena je to ja konano "cvetam". Ali, ona nije u pravu! Ona nije u poziciji da prosuuje zato to posmatra sve sa svog zemaljskog gledita. Ona ne moe da razume da ja ne mogu i ne smem nikad da se zaljubim... i da sad nisam zaljubljena! Kako bih ikad mogla da se zaljubim u tog neotesanog, razbaruenog crvenokosog diva? On nije moj tip. Fiziki, on mi se ini udan, ak i odbojan. U trenucima svog samoispitivanja esto sam se pitala da li bih mogla da poelim da imam njegovo dete. Boe sauvaj! Dete sa takvim uima i tako nezgrapnim koatim telom? Nikad! U svakom sluaju znam pouzdano da ne bih nikad elela da imam njegovo dete! Dakle znam da nisam zaljubljena. Samo elim da on nae Boga. Ja sam ivo zainteresovana za svakog od mojih aka, i ba iz tog razloga mislim na njega tako esto i s takvom usredsreenou sve svoje panje. Ali on jo nije naao Boga. U tome nisam jo uspela! Zato se oseam tako tunom i uznemirenom kad shvatam da e uskoro napustiti ovu zemlju, i da ga moda vie nikad neu videti u ovom ivotu... Onda se sve dogaa bre od munje...
392

Mi emo se opet sresti Nae poslednje zajednike veeri idem u hram da ga vidim i da se oprostim od njega. Kao i obino, on je naslonjen na zid. Ali sad ne pokuava da izgleda tako nadmono kao kad me je tu ekao po prvi put. Sad me ak i ne gleda, nego stoji tu zurei u prazno. "ta nije u redu?" pitam ga. "Samo pokuavam da smislim kakvog je za mene imalo smisla da dolazim ovde da te vidim svake veeri. Sta si htela od mene, ti lepa kraljice bez srca? Kakvu sam korist imao od svega to si mi ispriala kad je to posluilo samo tome da me unesrei? Priala si i priala o tome kako moram da naem sebe, ali svakom od svojih rei i postupaka pomagala si da sebe potpuno izgubim. Bio sam hrabri, neustraivi borac, nikog se nisam plaio, a sad sam postao rob. Rob siune ene koja mi jedva dopire do ramena! I sad se plaim budunosti. Kako u moi da ivim bez tebe?" Topao talas sree preplavljuje moje bie. Trudim se da zamislim da je to samo moja sujeta. Ali oseam potres! U poetku sam stvarno elela da on prizna moju ensku lepotu i mo, i im sam to postigla htela sam da iskoristim svoju mo nad njim da mu pomognem dalje na unutranjem putu. Trudila sam se svakojako da probudim ja u njemu. Ali umesto toga, on se zaljubio u mene. Nisam elela da idem tako daleko! Ja ne elim zemaljsku ljubav. elela sam da stvorim sa njim daleko uzvienije jedinstvo, jedinstvo sebe. elela sam da ga povedem do Boga! Ali nita nije vredelo to sam iznosila najdublje istine iz svog unutranjeg bia... On me vidi samo kao enu. On ne moe ili nee da se uzdigne iznad ulnog. On ne vidi mene. On ne shvata da ne voli mene. Ja za njega u stvari ne postojim. On voli samo moje telo, spoljni ogrta koji je samo ispoljenje mog istinskog ja. Kako uasno! Kako poniavajue! "Vidi," kaem drhtei, "nije imalo nikakvog smisla to si dolazio ovde da me vidi, jer se mi jednostavno ne razumemo. Mi ne moemo da se naemo. Ja elim da ti pomognem da se uzdigne na duhovnu ravan, a ti eli da me sroza na nivo tela. Nije imalo nikakvog smisla ovoliko se truditi. Vrati se u svoju otadbinu s mirom, i nikad se vie neemo sresti!" Na te rei, navire mu krv u glavu. Njegovo lice, vrat... celo telo mu postaje tamno crveno, tako tamno da mu kosa izgleda svetlija od koe. Oi mu bljeskaju kao uareno ugljevlje, i s uasom i zaprepaenjem vidim kako se celo njegovo duhovno telo pretvara u silni plamen. Onda, a da nisam imala vremena da se odbranim, on 393

Inicijacija me grabi za ruku, drei je kao u gvozdenim kljetima, privlai me na svoje mone grudi, grli me, gura mi glavu unazad, pritiska svoja usta na moje usne s takvom silinom da gubim dah. Onda mi ljubi lice, vrat i ponovo usne, a izmeu svojih vatrenih poljubaca apue promuklo: "Dakle, ne eli vie da me vidi? Ali ja elim da vidim tebe, i mi emo se opet sresti... sreemo se opet." Kad sam videla kako mi se primie njegovo podivljalo lice, osetila sam talas smrtnog straha. Htela sam da ga odgurnem i da pobegnem, ali kad me je zatvorio u svom monom naruju i pritisnuo svoje vatrena vrela usta na moje usne, celo moje unutranje bie zahvatila je njegova vatra. Izgubila sam vlast nad sobom, i bez otpora prepustila sam se neodoljivom oseanju zadovoljstva i zanosa koji su izvirali iz mog straha i preplavljivali me. Sad shvatam da ga volim... da sam ga volela od prvog trenutka... celim svojim telom i duom... celim svojim biem volim ga strasno i uvek u ga voleti! Vatra me obuzima kao da dolazi iz nekog dinovskog vulkana. Vreli plamenovi me preplavljuju... prodiru me... oseam kao da je moja kima most od uarenog ugljevlja, koji dri sedam zapaljenih baklji. Ali sad nisam vie u nepokretnoj osi mog kimenog stuba, ne vie u sredinjoj taki iz koje moje istinsko ja zrai vatru ivota. Naprotiv, moja svest je pala u moje razbuktalo telo, i varnienje, praskanje, bljesci munje jure mi kroz vene... kroz celo moje bie. Svi moji nervi su zaareni, sve moje misli izbrisane. One sagorevaju moju svest...ponitavaju me...Onda mi se svest pomrauje i sve nestaje... Malo po malo ponovo dolazim k sebi... polako otvaram oi... vidim kamene zidove oko sebe. Leim na podu svoje male elije. Sama sam... okruena grobnom tiinom. Nemam nikakvih misli. Nemam nita vie o emu bih mislila... Potitena i slomljena, ustajem, pokrivam klonulu glavu velom i naputam eliju. Duga kolonada je mrana i naizgled pusta. Posle nekoliko koraka vidim jednu tamnu figuru kako se naslanja na zid preko puta: Ima! On stoji tu kao da je od kamena, zurei u mene s neopisivo divljim pogledom u oima. ak i u mraku mogu to da vidim... moram to da vidim. On gleda pravo u mene... pravo kroz mene. Zatim se okree i odlazi polako u suprotnom smeru. Bez ijedne misli u glavi vraam se u palatu. Menu, koja je zaspala u jednom uglu dvorita hrama, prati me, kao i obino u tiini, izuzev to povremeno glasno zevne. 394

Kleim na kolenima pred Ptahhotepom. Ne govorim. On razume moje neizgovorene rei, ak i kad utim... "Oe moje Due, spasi me! Odstrani ovu vatru iz mog tela, vrati mi moju slobodu! Ne mogu i neu da dalje ovako ivim... Izgubila sam sebe, unitena sam, nemam vie vlast nad sobom, ne mogu vie da mislim ta inim; moje misli upravljaju mnome i glava mi se cepa od njih. Pomozi mi, Oe moje Due, pomozi mi da se vratim do nebeskih visina gde caruju duhovna jasnoa, istota i sloboda. Vrati mi moja krila da bih mogla da opet letim sa tobom u visine kao stvaralaka mo Boga, boanski soko Horus, koji leti kroz vasionu stvarajui nove svetove. Otvori opet nebesa za mene, Oe moje Due, pusti me da opet ujem muziku sfera... muziku koja sad ivi samo u mom seanju, dok u meni caruje samo grobna tiina jer moje su ui gluve. Otvori opet moje duhovne oi, Oe moje Due, jer one su sagorele: vidim svetlost nebesa i blistavost Boga samo u svom seanju, dok je u meni samo tmina jer moje su unutranje oi oslepele. Otvori za mene kapiju mog nebeskog doma gde sam nekad posedovala sva blaga duha koja sad ive samo u mom seanju, Oe moje Due, jer pala sam i postala jadni zemaljski prosjak. Otvori opet za mene sreu i mir u boanskom jedinstvu onih koji su nali spasenje, Oe moje Due... jedinstvo koje je sad za mene samo seanje, jer pala sam u divljinu, u pustinju, progonjena i muena neprestano goruim nemirom pocepanosti na dva dela. Poloi svoju blagoslovenu ruku na moju glavu i dopusti mi da se oslobodim od tamnica vremena... dopusti mi da postanem opet u venoj sadanjosti osoba kakva sam bila... osoba koja zaista jesam... osoba koja ne mogu vie da budem u varljivom svetu privida. 395

Inicijacija "Oe moje Due, spasi me, spasi moju duu! Pusti me da ponovo ujem tvoj glas, kao glas Boga u meni, jer vie ne ujem tvoje odgovore. Ja sam slepa i gluva, izgubila sam svoja nebeska krila, postala sam kao neko ko je prognan, proteran u izgnanstvo. Primi me natrag, Oe moje Due, primi me natrag u jedinstvo blaenih, jer ne mogu da nastavim da ivim ovako! Spasi me, Oe moje Due, spasi me, ti Boiji ovee, ne ostavljaj me, ne ostavljaj me... ne ostavljaj me..." Ali ne ujem nikakav odgovor. Izgubila sam sve. Moj razum, koji je uvek bio tu da mi pomogne da idem napred, zamagljen je; samo se maglovite misli unjaju kroz moj um kao umorni putnici. Na svom krevetu u palati leim s jednom jedinom milju u glavi: da umrem! Ne mogu da nastavim da ivim, neu da nastavim da ivim! Ja sam samo senka sebe same. Kroz izmaglice mojih misli, mutna lica se pojavljuju da me progone: Menu, koja beznadeno plae, i Bo-Gar... Oi Bo-Gara pune beznaa... elim da umrem!... Da umrem! Nekad sam bila gospodar svog tela i mogla sam da ga napustim namerno kad mi je volja. Sad to pokuavam - ali bezuspeno! Ne mogu da napustim svoje telo. Kao da sam prikovana za njega, ne mogu da ga napustim. Postala sam zatoenik u tamnici materije. elim da idem do Zavetnog Kovega! On e sagoreti moje telo ba kao to zraenje sagoreva mrtve rtvene ivotinje u hramu... tako potpuno da ak ni trag pepela ne ostaje. Stavljam svoj veo i urim u hram, kroz veliku dvoranu, dalje do vrata koja se otvaraju u podzemi prolaz u veliku piramidu. Ali ne mogu da proem. Ispred kamenih vrata natravam na jedan nevidljivi zid. Poinje da mi svanjava u mom zamagljenom umu: najnia frekvencija Zavetnog Kovega, ultra materija! Materijalizovana mrnja! Mada potpuno nevidljiva, ona titi zabranjeno podruje bolje nego najjai zid. Ponovo pokuavam da se probijem kroz nevidljivu prepreku, ali neverovatno vrst zid ultra materije me nemilosrdno zaustavlja. Nema milosti za mene... nema milosti... Polako se vraam kroz dugaki prolaz hrama, pored moje male elije. Bez razmilajnja, ulazim u nju i sedam na kamenu klupu. Tonem u seanja... soba se proiruje, sa svih strana ujem odjek venosti, i u meni izranjaju slike: jedna figura, umotana u mutnu maglu, prilazi mi... Prepoznajem je: maglovita figura koju sam videla u
396

Lav svojoj viziji kad sam bila posveena. Ona mi prilazi sasvim blizu; onda iz nje bukne plamen, cela figura poinje da gori i postaje vatreno bie koje me neodoljivo grli, obuhvata me i prodire u mene tako da i se i ja zapalim i poinjem da gorim. Onda ujem njegov glas koji mi apue: "Rekao sam ti da emo se opet sresti. Ti pripada meni, nikad me se nee osloboditi, opet emo se sresti... u beskrajnom vremenu i u bezvremenoj beskonanosti mi emo se opet sresti... opet sresti..." i odjek tog glasa nastavlja da ponavlja hiljadama i hiljadama puta: "opet sresti...opet sresti...opet sresti..." "Ne!" viem, "neu, mrzim te!" "Dokle god me mrzi, voli me i ja imam mo nad tobom! Ne moe se tako lako osloboditi... opet emo se sresti," odjek nastavlja da poziva... Dok ujem taj glas kako odzvanja hiljadama puta iz svakog pravca u praznoj sobi, tako silno da sam vazduh bukvalno vibrira od njega, znam da mi maglovita figura apue i gleda me glasom i oima kojima vie ne mogu da odolim. U svim beskrajnim ivotima kojih sam bila u stanju da se se tim u viziji koju sam imala tokom inicijacije, uvek sam traila isti taj glas i iste oi u svim glasovima koji su mi se obraali i u svim oima koje su me gledale i u bezbrojnim mukarcima koje sam sretala u svim tim nebrojenim ivotima. U svim tim mukarcima j a sam traila tog mukarca koga volim venom ljubavlju i svakom kapi svoje krvi, jedinog mukarca, "mog" mukarca: sliku i priliku moje komplementarne polovine... Onda mi jo jedna slika sevne kroz misli, slika oveka koga ne volim kao svoju komplementarnu polovinu, ve kao sebe: Imu! Njega ne bih mogla da volim zemaljskom ljubavlju zato to sam oduvek bila jedno s njim u Bogu. Mi smo spojeni venom ljubavlju boanskog jedinstva. Otii u do njega sada, rei u mu sve, on e me razumeti! Jedinstvo koje me vezuje za njega vodie me kao svetlost u mojim buduim putovanjima; to jedinstvo e obasjavati moju zamraenu stazu da bih mogla da naem put kojim u se vratiti u boanski dom koji sam izgubila, Bogu. Istravam kao luda iz svoje elije. Traim ga u koli neofita gde priprema kandidate za inicijaciju; traim ga svuda, zavirujui u svaku sobu. Ali ga nigde ne nalazim. Iznenada se pojavljuje mladi svetenik koji mi je pomagao u poslednjim pripremama pre inicijacije. "Da li trai Imu?" pita on. "Da, gde ga mogu nai?" 397

Inicijacija "Nee vie ovde nai Imu. On je napustio hram u potpunom oajanju. Potpuno je izgubio kontrolu nad sobom, jer njegova vera nije bila u Boga iznad svega, nego u jednu enu! Odjurio je odavde u uasnom stanju. Niko od nas nije mogao da ga zaustavi. Rekao je da e radije iveti sa crnakim plemenima nego da i dalje ivi ovde u hramu, jer ga divljaci nee razoarati. "Divljaci ne lau; oni se ne pretvaraju da su razliiti od onog to stvarno jesu!" bile su njegove poslednje rei pre no to je pobegao. Nikad vie nee nai Imu." Stojim ukoena i nema od uasa. Oh, Ima! I tebi sam donela nesreu i oajanje! Pakao u meni iznenada postaje sto puta uasniju zbog ove vesti. A ipak, znam da mladi svetenik nije u pravu. Ja u ponovo nai Imu!Ako ne u ovom ivotu, onda u buduem! Sve prolazi; samo istinska ljubav nikad ne umire, i ta divna ljubav stoji iznad i izvan svih razlika pola, ta ljubav duhovnog jedinstva e nas s potpunom sigurnou dovesti, Imu i mene, da se opet sastanemo! Vraam se u palatu znajui pouzdano samo jedno - da moram umreti. ak i da nisam svetenica, ak i da nisam posveena, ne bih mogla da nastavim da ivim; ali sad kad znam da sam povukla sa sobom u pakao svog najboljeg prijatelja, moje mentalno muenje postaje neizdrivo. Sve moje misli i sva oseanja ustuknu na pomisao da nastavim da ivim. elim da unitim sebe, i opet i opet inim vrhunski napor da napustim svoje telo. Ali ne mogu! Ne mogu da umrem! Moram da nastavim da i dalje nosim u sebi vatru koja me sagoreva i razara mi nerve. Ne mogu da pobegnem od sebe. Kad legnem potpuno iscrpljena da naem olakanje i odmorim se malo, oseam na grudima teinu kao planinu. Jedva mogu da diem. Pred mojim sklopljenim oima vidim zaslepljujuu vatru i plamenove, crvene pucketave plamenove kao kosu stranca... kao razbaruenu grivu lavova... Lavovi! Da, lavovi, otii u k njima. I oblaim se kao da se pripremam za vonju koijom. uvar me puta da odem kod lavova, jer zna da mi je od moje inicijacije otac dopustio da sama izlazim u vonju s lavovima. Idem do svojih lavova. Oni me doekuju s pognutom glavom i naboranim nozdrvama. Namirisali su nepoznat miris na meni; primeuju udno i strano zraenje koje prijanja uz mene. Prilazim imi i milujem ga po glavi. Su-Gar isputa glasni urlik, i polako se pribliava spremajui se da skoi. Bes i ljubomora mu sevaju u oima, i nagon samoodranja se budi u meni. Pokuavam da hitnem svoju 398

Lav volju na u-Gara ba kao dok sam ga vodila svojom snagom volje za vreme naih vonji. Ali drhtei od uasa shvatam da ne mogu vie da hitnem svoju volju. Moja volja je osakaena i mrtva, i lavovi skau. Dok se okreem da pobegnem, u trenutku vidim tri uasnuta oveka kako tre prema meni: Tis-Ta, Bo-Gar i uvar. Svom snagom trim beei iz lavljeg dvorita. Oseam po vratu vreli lavlji dah; oseam kako me dodiruje njegova njuka... a onda udarac po glavi - ali nastavljam da trim; vidim vrata kroz koja moram da utrim u oblast gde lav vie nee imati mo nada mnom; i u vratima vidim nenu, bledu figuru moje majke! "Majko"! Viem i trim bez daha jer znam da u biti bezbedna u njenom naruju. Majka me eka sa svojim blagim osmehom i rairenih ruku. Napregnuvi se do krajnjih granica, dotravam do nje... i padam joj u naruje. Lav nestaje - spaena sam... Onda sve postaje mrano i znam samo jedno: ja sam u majinom naruju i ona mi je pomogla da preem prag. Oseam se dobro... odmaram se... uivam u ljubavi majke koju tako dugo nisam videla, uivam u spokojstvu ljubavi... Iznenada neka velika i neodrediva sila usmerava moju svest u nekom pravcu i ja se budim. Leim na sarkofagu i ne oseam svoje telo. Svest mi je zamagljena; znam samo da hou da ustanem, a ne mogu. Onda vidim Ptahhotepa i njegovog zastupnika kako stoje kraj mene, i Ptahhotep je taj koji me blago, neno zadrava. Moram da ostanem licem prema zemlji. Ja sam u svom duhovnom telu koje je i dalje povezano arobnom niti sa mojim materijalnim telom od krvi i mesa i kosti. Moje telo lei balsamovano u sarkofagu, i ja leim na njemu, u istom poloaju, u svom duhovnom telu. Ptahhotep i njegov zamenik su pored mene; vidim ih u njihovom duhovnom telu... vidim blistave centre moi koje su njihove oi sagradile u njihovim materijalnim telima i kojima gledaju u materijalni svet. Ptahhotepova dva centra moi sad zrae plaviasto fosforescentno svetlo na mene, u mene, koje prodire u celo moje bie, i san me savladava. Dvorana i dva visoka svetenika nestaju. Ponovo se odmaram u majinom naruju. Sad shvatam da se ne odmaram u njenom naruju, nego u dve struje sile koje su nekad sagradile njene ruke kao i celo njeno telo i koje su zraile iz njenog tela kao ljubav; te sile me nose i ispunjavaju moju namuenu duu ljubavlju, spokojem i oseanjem sigurnosti. Iznenada, neki neprijatan zvuk me snano trgne iz ovoga... otar prasak koji moje duhovne ui prvo zapaaju kao udarac. Traei nje399

Inicijacija gov uzrok, primeujem da je to praskavi zvuk dok goni robova pucketa biem u pravilnim vremenskim razmacima. On to ini da bi odrao korak robova dok vuku moj sarkofag koji lagano klizi po inama kao saonice. Mora da sam upravo napustila palatu. Hou da poskoim, ali ne mogu. Ne mogu uopte da pomerim noge. Od vrata do nonih prstiju sam vrsto vezana. Leim tu kao da sam isklesana iz jednog kamenog bloka, s rukama prekrtenim na grudima, s nogama koje su ravno ispruene i paralelne jedna s drugom. U tom poloaju mogu da gledam samo navie i ispred sebe. U pravcu mojih stopala vidim sjajna, znojava lea ljudi, pognutih napred, dok me vuku dalje ritminim korakom. Iznad njihovih lea, u daljini, vidim jednu graevinu od belog kamena, i u njenoj strani jednu tamnu, crnu taku kao neka otvorena vrata. Sa svojim blistavim belim zidovima graevina se otro ocrtava na tamno plavom nebu. Dok me ljudi vuku dalje, ona se polako pribliava, i tamna taka se poveava. Gledam gore u nebo koje je tako tamno plavo da izgleda skoro crno. Dve velike ptice krue bez glasa iznad mene Rode? Ili dralovi? Sad je kamena graevina veoma blizu, a tamna taka veoma velika... da... to je zaista otvor. Oh, sad znam... Mi smo u Gradu Mrtvih! Mene unose u grob! Ljudi stupaju u otvor i nestaju u mraku... Sad crni otvor klizi nad mojom glavom... I posle zaslepljujueg sunevog sjaja, svet oko mene iznenada postaje mraan; sve se gubi; potpuna, kao ugalj crna tmina me pokriva! Neiskazani uas me obuzima, i u srcu iznenada dozivam Ptahhotepa: "Koliko dugo?... Koliko dugo moram da leim zarobljena ovde?" I sad jasno ujem njegov glas glas Ptahhotepa - koji mi govori ovu reenicu: "Tri... hiljade... godina..." udovini strah, beznae i uas me steu, drei me kao u mengelama, i iz tog straha iznenada se ponovo pojavljuje udovite koje je iskazivanje zakona materije. Vidim njegovo mrtvako, podrugljivo runo lice kako mi se ceri, a njegov otar pogled me probada prodirui duboko u mene i vezujui me za mumiju to je nekad bila ja. Onda mi udovite kae: "Dakle, sad si pod mojom vlau! Vidi, najvie i najnie je uvek odraz jedan drugog. Savrenost koja poiva u sebi samom i vena ukoenost su dve strane istog boanstva. Htela si da postane svesna u savrenstvu koje poiva u sebi samom, a sad si pala u ukoenost! 400

Lav Da, smrtne ostatke posveenika balsamuju svetenici u hramu da bi boanska mo koju zrae njhova tela mogla i dalje zadugo da deluje, kao baterija. Njihov duh je slobodan; u svojoj svesti oni nisu privreni za zemlju. Ali ti si se vezala za svoje telo. Telesnom ljubavlju uvela si boansku mo u sebi u svoje nie nervne centre i sagorela si sebe. Na taj nain, tvoja svest zajedno sa tvojim duhovnim telom se vezuju za tvoje materijalno telo: ti si moj zatoenik zauvek! Dok je duhovno telo posveenika, kroz in balsamovanja, vezano za njegovu mumiju, njegova svest je u venosti. Ali ti si prognana u beskonanosti! Venost je vena sadanjost; beskonanost je vena budunost koja se nikad ne moe dosei i nikad ne postaje sadanjost. Venost nikad nije imala poetak i tako nikad nee imati kraj. Venost je bezvremena sadanjost koja nema ni prolost ni budunost. Beskonanost pak znai ispadanje iz venosti u budunost, bez sadanjosti. Htela si da uestvuje u oduhovljenju sveta. Sad oduhovi, ako moe, ovu malu grudvu zemlje koja je bila tvoje telo! Ha, ha, ha! Svetenica lei ovde, a njena svest nije nita vie do komad kamena! Sad prolazi kroz prvi test inicijacije: u stanju svesti materije s ljudskom sveu!Samo probaj da se oslobodi ako moe! Ti si moj zarobljenik! Ne moe da pobegne od mene zato to si i ti postala ja. U tvojoj inicijaciji ti si pobedila mene zato to sam morao da prepoznam, suoen s tvojom boanski duhovnom sveu, da ne bih postojao bez ja. Tako sam morao da priznam da sam ja ti. Ali sad je obrnuto: ti si u svojoj svesti postala materija. Ti si se poistovetila sa svojim telom i ipak si duh kao to sam ja, naime, duh materije. Prema tome, ti si postala ja! Ti si moj zarobljenik u beskonanosti... u tami... zarobljena u tom telu koje si bila i koje zbog balsamovanja ne moe da se raspadne i dopusti ti da se oslobodi. Bie to tvoja kazna, da posmatra kako se ta mumija - koja sad uva tvoju lepotu zbog procesa balsamovanja - postepeno smeurava i postaje slika i prilika mene. Htela si da bude besmrtna u duhu venosti, a postala si neunitiva u toj mumiji u celu beskonanost, u beskonanost... beskonanost..." Bespomona sam. Moram da sluam. Leim tu sa svojim duhovnim telom neraskidivo vezanim za moju mumiju. U oajanju, pokuavam da pobegnem u nesvesnost, ali ne mogu! Moram da leim 401

Inicijacija tu potpuno svesna, a da nemam nikakvog pojma o vremenu dok ono prolazi pored mene. Vreme! ta si ti, o, vreme! Ti postoji samo do one mere do koje smo mi, ljudska bia, nesreni! U srei nema vremena: naa svest je nepomina; pojam o vremenu nestaje. Tek kad je srei kraj iznenada shvatamo da dok je naa svest lebdela bezvremeno u venoj sadanjosti, vreme je jurilo napred. Vreme poinje s naim padom iz sree, iz raja. Ali ni nesrea takoe ne poznaje vreme, jer to se oseamo nesrenijim, to vreme sporije prolazi; minuti se ine kao sati, i u trenucima najveeg oajanja, kad patnje i muke postanu neizdrive, svaki trenutak postaje beskonanost; vreme staje! O, kako je Satana u pravu! Ono najvie i ono najnie su kao dva blizanca, ba kao stvarnost i njen odraz, privid. Srea je bezvremena venost, a suprotno, nesrea, je beskrajno vreme - beskonanost. Leim tu i nemam nita, ba nita, sa im bih uporedila ili izmerila vreme! O, drvo poznavanja dobra i zla! Sad razumem tvoju istinu da je prepoznavanje mogue samo kad moemo da poredimo! Kako mogu da znam koliko je vremena prolo kad ne mogu da vidim sunce, taj boanski hronometar... kad nemam nikakvog pojma kako se danom doivljava vreme u ovom mraku? ega ovde ima da mi pokae vreme kad se nita ne deava, kad oko mene caruje samo otvrdnuta tmina? Kako bih mogla da znam ita o vremenu kad vie nemam srce koje je nekad merilo ritam ivota u mojim grudima i sad bi mi svojim pulsom pruilo neku predstavu o vremenu? Da li leim ovde nekoliko minuta i da li to ve izgleda kao venost? Ili nedeljama... godinama... ili vekovima... milenijumima? ta je minut, a ta je milenijum? Kako bih mogla da znam razliku? Oseanje uasa i straha ne ostavlja me ni za jedan jedini trenutak. Nemam vie plua kojima bih duboko udahnula, kojima bih crpla sveu mo iz venog izvora... kojima bih merila vreme njihovim disanjem. Ne mogu niotkud da oekujem pomo za moju namuenu duu... Muke i stradanja nemaju kraja... nemaju kraja.... nemaju kraja...

402

Vreme je proticalo brojanikom velikog kosmikog sata, po obodu divovskog toka stvaranja... dalje i dalje mada ja nisam imala nikakavu predstavu da ono prolazi... inilo mi se da leim tu vekovima i milenijumima, ukoena i nepomina... kao da paklene muke nikad nee prestati... sve dok najzad nije doao trenutak u kome sam osetila kako mi se pribliava neka sila... sila vea i jaa od veze koja je drala moju svest za moju mumiju, i koja je, sad potpuno isuena i smeurana, postala strana slika duha materije. Ta nova sila me je vukla neodbranjivo u nekom pravcu. Posle svih paklenih stradanja i muka izgubila sam svest. Dvoje ljudi, u duhu srodnih meni, ujedinili su se i pruili mi priliku da nasledim telo odgovarajue prirodi i stepenu moje duboko pale svesti. Poto sam pala kao ena, morala sam da se raam opet i iznova kao ena sve dok ponovo ne dosegnem nivo sa kog sam pala. Dospevala sam u okruenja gde sam sretala samo polusvesne ljude... gde su moji postupci i postupci ljudi oko mene bili voeni strastima i ivotinjskim nagonima... gde sam nalazila samo grubost, svirepu sebinost i odsustvo bilo kakve ljubavi. Proivela sam nekoliko beznaajnih ivota jedan za drugim, sve u maglovitom, poluivotinjskom stanju svesti, koji su svi sluili samo da probude moj emotivni ivot. Beda i neprestani rad budili su i glaali moje otupele i bezoseajne nerve. Mukarci su u tome uvek igrali veliku ulogu. Mukarci iz ijih je tela uvek izbijala ista strasna vatra fizikih nagona koja me je sagorevala. Opet i opet sretala sam vatrene oi i apui glas duha satkanog od vatre kog sam prvi put srela u svom treem iskuenju. I opet i opet bila sam primorana da igram s duhom u peini ulnosti i strasti gde su ljudi pretvarali svetinju raanja u samoivi cilj sam po sebi... i morala sam da nastavljam 403

Inicijacija da igram sa tim duhom sve dok vie nisam mogla da stojim na umornim nogama... elela sam da budem "srena" i nastavljala sam da traim ljubav... nastavljala da traim jednog i jedinog oveka koga bih mogla voleti i koji bi mogao da me voli, otelovljenje moje komplementarne polovine. Ali nalazila sam samo razbuktalu ulnost i bezdune strasti koje nikad nisu mogle da me zadovolje. Ila sam dalje i dalje, tragajui za sreom opet i opet u naruju mukaraca, pokuavajui da naem onog koga volim... onog sa kojim bih mogla da doivim istinsku ljubav... Ti ivoti su bili niz neprestanih razoaranja. Sudbina me je gonila i terala napred, a dua mi je pretrpela tako mnogo udaraca da su moje patnje progorele sloj ravnodunosti oko mojih nerava i postepeno budile moju uspavanu svest. Stalno uzbuenje omoguilo mi je da razvijam svoj nervni sistem korak po korak i podignem ga za barem jedan stepen u svakom od ovih ivota. Tako, kroz stradanja, vena ljubav mi je omoguila da proistim i oplemenim svoje nerve i ponovo poveam njihovu otornost. U svakom od tih ivota, meutim, nosila sam u sebi neprestanu tenju da naem ponovo one ljude za kojima sam svesno tragala svakom kapi krvi mada nisam vie mogla da ih se setim... ljude kao to sam ja! Ljude sa kojima bih se oseala "kao kod kue"... ljude kojima sam stvarno pripadala svakim damarom svoga bia: Ptahhotepa, Atotisa, Imu i Bo-Gara... ali ih nisam nalazila! Tu i tamo poverovala bih da sam srela ovog ili onog od njih. Ljubav i seanje bi buknuli u meni, ali onda bi izmaglice prekrile jasnu sliku, i ja sam ih ponovo gubila. Ponekad sam ula nekog slugu Boijeg kako govori o velikom uitelju, "Sinu Boga", i nejasno bih se priseala da sam negde, nekad, u mutnoj prolosti, nekako bila bliska tom uzvienom biu... ula njegovo uenje, njegovu ivu re, i u mojoj jadnoj dui pojavila bi se sila koja je teila da me odvue daleko gde su takva bia "na svome". Ali ti trenuci nikad nisu dugo trajali; jer bi me sudbina uvek odgurnula dalje napred, surovi udarci razgonili seanja, i ja bih ponovo sve zaboravljala. Fizika i duhovna liavanja koja sam bila primorana da podnosim proiavala su moja ograniena ula sve dok moji nervi nisu bili u stanju da izdre najvie vibracije nesebine ljubavi. Zatim, postepeno, nebeski zrak boanske ljubavi je poeo da prosijava kroz ivotinjske strasti fizikih nagona. I u mom sledeem ivotu ta divna ljubav odagnala je zauvek magle koje su zasenjivale moj duhovni vid. 404

Magla i ponovno buenje Zatim, kad sam se rodila kao naputeno dete, slukinja, ve sam u svom srcu nosila nesebinu, boansku ljubav. Ali sad su morali da se probude moji vii modani i nervni centri da bih bila u stanju da nauim da izraavam i koristim duhovne sposobnosti. Ponovo sam srela mukarca s plamenim oima i dobro poznatim glasom... mukarca koji je nekad bio crvenokosi stranac. Na svom putu kroz brojne ivote on je i sam nastavio da se razvija. Volela sam ga, morala sam da ga volim da bih sakupila poslednja iskustva ljubavi mukarca i ene. U svojoj ljubavi prema njemu, meutim, uvodila sam samo fizike sile u telo i to nije predstavljalo pad. Konano nas je naa zajednika sudbina spojila kao prosjake, i ogromni potres podseanja podstakao je moj jo uvek otupeli duh na dalju aktivnost. Moje duhovne oi su se otvorile. Ali potres je bio tako veliki da se moje telo slomilo i ja sam istog trenutka umrla. U skladu sa zakonom naslea roena sam, nekoliko vekova kasnije, od dvoje istih ljudi ispunjenih ljubavlju iji su ivoti bili povezani s mojim vekovima i milenijumima. I ponovo sam otvorila moja dva ljudska oka u ovom ivotu na zemlji i gledala na svet oko sebe sa svim svojim prethodnim iskustvom... Iste frekvencije vibracija grade ista spoljna oblija. I poto sam, svojim sadanjim duhovnim sazveem u ovom ivotu, ponovo dostigla nivo Faraonove erke, takoe liim na nju i spolja. Ali poto sam postala jaa duhom i snagom volje, imam krupnije, jae kosti nego to sam imala u prethodnom ivotu u Egiptu. S druge strane, oblik, boja i izgled - izraz - oiju su ostali isti. Kad napravim pregled svog sadanjeg ivota idui unazad sve do roenja, sve mi je jasno! Tokom svog prethodnog ivota u Egiptu bila sam svesna svoga ja, a sad, u ponovo probuenom stanju u kome sam ponovo svesna svoga ja, oivljavaju moja seanja iz tog poslednjeg znaajnog ivota u kome mi je svest bila na istom nivou. Moje poslednje iskustvo iz tog ivota, doivljaj zatvorenosti u kovegu - bio je moj poslednji utisak. Uas koji sam osetila tada uticao je na moju duu tako duboko da je to bilo prvo ega sam se ponovo setila u ovom ivotu. Ali ak i mnogo ranije, tokom mog detinjstva, nesvesna ili polusvesna seanja su mi se vraala. Strano razoaranje koje sam doivela kad sam poela da shvatam da moj otac nije najvei ovek u zemlji... moje ubeenje da moji 405

Inicijacija dragi, ljubljeni roditelji nisu moji pravi roditelji - to su bila moja prva, polusvesna seanja na moj raniji ivot. Grudvice masnoe na mojoj supi i moja neprestana potraga za ujedinjenjem u mom krugu prijatelja - to je bila moja enja za blaenstvom u jedinstvu sebe - kako sam to doivela u hramu. udne poze koje sam uvebavala kao mala devojica kod kue a da nikad nisam imala prilike da vidim takve vebe, poze koje je na prijatelj, vrativi se sa Istoka, nazvao "Hata Joga vebe", to su bila seanja na vebe koje sam upranjavala u hramu sa Mentuptahom. Taj sistem vebi bio je deo tajnog znanja koje su spasli "Sinovi Boga" kad su pobegli u Indiju, gde su ga sauvali i odrali veliki uitelji sve do naih dana. Uasan san koji mi se ponavljao mnogo godina, u kome me lav juri i tako mi je blizu da mogu da osetim na vratu njegov vreli dah... san koji je ispunjavao moje detinjstvo strahom i uasom, bio je moje prvo seanje na moje poslednje utiske tog ivota u Egiptu... utiska smrti kojom sam tad umrla. A "giganti", "divovi" i "polubogovi", koji svojim ogromnim sposobnostima stoje daleko iznad sinova ljudi i o kojima moj otac - moj dragi otac u sadanjem ivotu - ne zna nita jer se ne sea: Ptahhotep, Atotis... Sinovi Boga... gde ste vi?... Gde ste vi? I ja dozivam nemo u svojoj dui, onako kako sam nekad nauila da radim u hramu pred svojim neno voljenim i duboko potovanim uiteljem, visokim svetenikom Ptahhotepom... i skreem svoju panju na unutra da bih ula odgovor... Isprva se iznenada naem u mranoj praznini. Ali ja sam potpuno svesna u tom mraku i znam da je reflektor svesti najvea svetlost, i jedina svetlost koja moe da prodre kroz svaki mrak. I ja podstiem svetlost moje svesti da radi na ovom zadatku sa jo veom usredsreenou! Gde ste, vi bia kojima ja pripadam, bia na koja liim... bia proeta skroz na skroz sveobuhvatnom ljubavlju, bia koja me razumeju. Vi koji me nikad niste ostavili, koji me nikad niste napustili, ak ni u vreme mog najdubljeg pada, gde ste? Gde ste?" Onda u tami poinjem da nazirem zelenkasto fosforescentno svetlo. Ono postaje sve jasnije i jasnije dok izgleda kao da se sve vie pribliava, i uskoro vidim da to svetlo uzima oblik mog dragog uitelja Ptahhotepa. Shvatam da se moje ja sad projektuje u malu sobu nae umske kue, u osobi u kojoj sam doivela, u svojoj viziji za 406

Magla i ponovno buenje vreme inicijacije, stvaralako ja koje je iznad svih stvorenih oblika. U vremenu trodimenzionalnog sveta protekao je samo jedan tren. A u tom trenu videla sam sve pojave koje su bile skrivene u meni kao mogunosti ispoljavanja i koje su se ispoljile na materijalnoj ravni, od najnieg, nesvesnog stupnja materije do najvieg stupnja sebe ispoljenog u materiji. Ptahhotep i dalje stoji preda mnom, gledajui me pogledom punim boanske ljubavi. Taj pogled... neodoljiva reka moi koja taj pogled jeste razgoni poslednje zaostale magle ispred mojih oiju i omoguava mi da doivim ponovo kao venost, kao bezvremenu sadanjost, sve to postoji u mojoj sadanjoj svesti kao prolost... Gledam dugo i duboko u oi mog uitelja, u ta dva bunara ivota, i s oseanjem beskonane radosti otkrivam da razumem njegove neizgovorene rei. Ponovo sam. stekla duhovnu sposobnost! Mi razumemo jedan drugog kao nekad u Egiptu! Poskoila bih i bacila mu se na grudi, ali ON die desnu ruku i zadrava me. Njegove oi mi govore: "Ne dodiruj me! Ti zna da ja nisam u zemaljskoj ravni i da moe da me vidi samo zato to si podesila svoju svest na duhovne vibracije u kojima ja ivim i kreem se i imam svoje postojanje. Kad bi htela da me dodirnc, ti bi svoju svest potisnula na nivo tvojih taktilnih nerava, spustila bi se na nivo materije, i moj lik bi se odmah izgubio iz tvog vidokruga. Ah od sad e biti u stanju da usmeri svoju svest na vie frekvencije i nae me upravo kao to si to nekad bila u stanju da ini za vreme one bive projekcije tvog ja koju zove svojim otelovljenjcm, ili svojim ivotom, u Egiptu." Stojim mirno i veoma vladam sobom zato to ne elim ni u kom sluaju da izgubim ovo sadanje stanje u kome mogu da vidim Ptahhotepa svojim duhovnim okom. Ali dua mi je tako puna radosti da sumnjam da moje srce i nervi mogu da izdre taj napor. Ponovo Ptahhotep die desnu ruku i puta da reka moi uplovi u moje srce. Odmah srce poinje opet normalno da mi lupa, i mogu da razgovaram s njim bez rei. "Oe moje Due, sad razumem da moj sadanji ivot proizilazi iz svih dela u prethodnim ivotima. Razumem odnose izmeu ljudi i dogaaja. Ali jo uvek ima nekoliko pitanja bez odgovora. Znam, na primer, da je moje jedno jedino dete Ima. A takoe razumem i ta je on hteo da mi oprosti kad je bio bolestan, u groznici i delirijumu kao 407

Inicijacija mali deko. Ali kako je dolo do toga da veruje da je nekad bio crnac?" Kroz Ptahhotepov usredsreeni pogled pojavljuje se odgovor kao niz slika. U Iminoj dui dogodila se velika tragedija. U trenutku kad je video ta se desilo izmeu mene i crvenokosog stranca, bio je uasno razoaran. Progonjen goruim nemirom, pobegao je iz hrama u divljine Afrike u crnaka plemena. Iznenada vidim sliku: Ima kakvog sam poznavala u Egiptu, ali sad u tropskom predelu, okruen mnogobrojnim crncima. On zrai boansku ljubav meu tom primitivnom decom ljudi, i oni oseaju i instinktivno razumeju tu ljubav, ba kao ivotinje. Ima ih poduava, lei njihove bolesne, pomae im u svakom pogledu, dok domoroci uzvraaju njegovu ljubav i brigu detinjastim oboavanjem. U krajnjem oajanju on najzad uzima jednu crnkinju za enu i doputa sebi da ga zanese fizika ljubav. Malo po malo svest mu tone sve dublje i dublje u telo, a svakodnevna borba za opstanak u dungli uvlai ga sve dalje i dalje u ivot na ljudskom nivou. Umire sa sveu usmerenom ka ljudskim problemima i ljudskim brigama, i budui da je zaposeo sebe neno voljenim pripadnicima svog crnakog plemena, poistoveujui se sa njima u svojim mislima, reinkarnirao se u sledeem ivotu kao crnac u skladu sa zakonom privlaenja. U svoj sledei ivot uneo je istu onu haotinu nisku svest u koju je potonuo kao rezultat svog beznaa i stepen koji je dosezao ivei na nivou ivotinjskih instinkta. Meutim, njegova inteligencija je isijavala kroz njegovo fiziko telo, i on je postao omiljeni i visoko potovani lan svog plemena. Imao je i enu i decu. U njegovoj inkarnaciji kao pripadnika tog crnakog plemena mogu da ga prepoznam samo po pogledu i oima. Vidim ga kako ide u lov u dungli, penje se na drvee da osmatra i eka ivotinje koje prolaze, zatim ih ubija i odnosi kui. Jednog dana, dok ponovo lovi u dungli, napada ga tigar, on se junaki bori, ali najzad biva ubijen. Vidim njegovu enu, uzbunjenu vriskom i zvukom strane borbe, kako juri u dunglu da pomogne svom muu... onda vizija bledi, i ja vidim samo Imino stanje posle smrti. Njegova neprestana enja za mnom vodi ga nesvesno - u njegovom bestelesnom stanju - sve blie i blie meni. Oboje, i Ima i ja, preli smo dug put otkako smo bili zajedno u Egiptu, ali do sad nismo bili dovoljno zreli da se ponovo naemo. Sad konano stiemo do nivoa na kome moemo da se ponovo naemo bez opasnosti fizike ljubavi. Volja da se sauva istota nae ljubavi po svaku cenu i uprkos svim iskuenjima, zajedno sa zak408

Magla i ponovno buenje onom naslea, prouzrokovala je da se Ima rodi kao moje dete. U ovom ivotu on takoe mora da ponovo stekne jasnu duhovnu viziju koju je nekad imao. I poto mene treba direktno kriviti to je on izgubio veru, ja moram da budem ona koja e ga vratiti na put ka Bogu. Ali jo nije vreme za to. On je jo uvek dete. "Oe moje Due," pitam opet Ptahhotepa, "gde je Atotis, tvoj brat i moj otac u Egiptu? eznem da opet stupim u vezu s njim, i sigurna sam da me ni on nikad nije napustio." Odmah se pred mojim duhovnim oima pojavljuje lik sjajnog oveka, onog koji je u poslednje vreme bio najvei uitelj i tuma najuzvienijih, najdubljih istina. Proitala sam knjige koje su objavili negovi uenici na osnovu njegovih predavanja. Dok sam itala te knjige bila sam duboko dirnuta zato to sam posle svake reenice koju sam proitala oseala s potpunim ubeenjem da poznajem oveka koji je to izjavio, da sam u dubokoj vezi sa njim, da znam sve njegove misli i da mu pripadam! Znala sam da nikad neu imati prilike da ga sretnem poto je umro u jednoj dalekoj zemlji dok sam jo bila devojica. esto sam zurila dugo i paljivo u sliku te udesne osobe koja je posedovala nadljudske moi u svakom pogledu. Bila sam sigurna da sam negde, nekako videla njegove oi i pre... negde, nekako sam osetila njegov boanski pogled kako poiva na meni. Nisam znala zato sam esto trala ka njemu u svojim snovima, trala tako brzo da su mi kosa i haljina letele za mnom na vetru, i zato sam mu se bacala u naruje, na njegove velike, iroke grudi, viui "Oe! Oe!" iz iste radosti to ga ponovo vidim. A poto bih se probudila, nisam znala ni zato sam njega zvala "Oe" u svom snu, ni zato sam tako mnogo plakala da mi je jastuk bio mokar... Ptahhotep se smei: "Da li se sad sea?" "Da, Oe moje Due, sad se seam. On mi je jednom rekao, kad smo bili na obali mora u Egiptu: "Bie vremena kad u ja biti na zemlji dok ti ne ivi u telu, a takoe e biti vremena kad e ti iveti u telu na zemlji dok ja delujem samo na duhovnoj ravni da bih dao svoj udeo u velikom zadatku oduhovljenja..." Gde je on sad, Oe moje Due? Gde je on sad?" I ja razumem Ptahhotepov duhovni odgovor: "Dok je bio jo na zemlji, obeao je da nee napustiti svoje uenike posle smrti. Obeao je da e nastaviti veliko delo upuivanja oveanstva u drevne istine. 409

Inicijacija Ti i Bo-Gar ste oboje njegovi - nai - saradnici, mada niste svesni toga. Kasnije ete biti svesni saradnici." "Bo-Gar? Da li on ponovo ivi na zemlji? Gde je on? Da li ga ve poznajem u ovom ivotu? Da li sam ga moda srela, a da ga nisam prepoznala?" "Saekaj," odgovara Ptahhotep, "on ivi u dalekoj zemlji gde je i Atotis bio reinkarniran. Seti se da je obeao da e doi kod tebe s drugog kraja sveta i spasti te ako dospe u opasnost, doi e kod tebe ba u pravo vreme." "Opasnost, Oe?" pitam. "Kakva opasnost?" "Sea li se ta sam ti ispriao u Egiptu ba pred tvoju inicijaciju: ako padne, mora da doivi sve svoje snove iz incijacije u stvarnosti na zemlji, jer snovi nisu nita drugo do stvarnosti u nematerijalnom, energetskom svetu oveanstva koja stvara vizije. A ono to zove "stvarnost" je takoe samo "san"...samo projekcija sebe koja je usanjana u materijalnu ravan, u atmosferu zemlje. A svi testovi koje nisi uspela da poloi jednom, ili ak nekoliko puta, dolaze opet i opet u tvom ivotu da bi ponovo mogla da postane posveenik, korisni saradnik u velikom planu. Jedan stari prijatelj e ti pomoi da proe kroz mistina vrata. Mladi svetenik koji ti je pomagao da se pripremi za inicijaciju ponovo ivi na zemlji. Kad doe vreme on e se pojaviti, da ti pomogne na tvom putu prema cilju." "A kako je Tis-Ta, Atotisov General, postao moj dragi, voljeni otac u ovom mom sadanjem ivotu?" "Predugo bi trajalo da ti ispriam sve razloge koji su igrali ulogu u tom krajnjem ishodu. Ali evo onih glavnih: ti zna da je najvea mo u ljudskoj dui enja. Kad god je svest neke osobe gonjena enjom - tu se on reinkarnira. Kad te je napao tvoj lav nekad u Egiptu, troje ljudi koji su videli napad eleli su da te spasu: Tis-Ta, Bo-Gar i uvar lavova. Bo-Gar je trao za tobom kad je video da si izala iz palate, i u oajanju je utrao u lavlje dvorite da te spase. U tom trenutki Tis-Ta je upravo uprezao svoje lavove. Kad je video da se tvoj lav okrenuo na tebe, potrao je prema tebi da te zatiti. Ali lav te je prvi dohvatio i stranim udarcem te oborio. Dok su trojica ljudi uspeli da te oslobode iz lavljih apa, telo ti je bilo tako povreeno da je bilo nemogue vratiti te u ivot. Tis-Ta je podigao tvoje raskomadano telo u svoje naruje i uneo te u palatu dok je BoGar trao uz njega gorko plaui. 410

Magla i ponovno buenje Tis-Ta je bio astan, ispravan ovek koji je voleo Faraona i tebe odano i bez ikakvih skrivenih pobuda. Dok je nosio tvoje telo na umoru u svom naruju, srce mu se stezalo od beskrajnog saaljenja... nosio te je kao neko jadno malo dete, ba kao da si njegovo dete. alio te je kao to bi otac oseao ljubav i aljenje za svojom sopstvenom erkom. Zatim, tvoje poslednje iskustvo u tom ivotu bilo je kad si ugledala Tis-Taa i potrala k njemu traei pomo. 1 ta oseanja koja ste oboje imali jedno prema drugom bila su najdublji razlog to ste u kasnijem ivotu doiveli odnos oca i deteta. Ali pored mnogih drugih sluajnih razloga, postoji jo jedan vaan razlog zato si postala njegovo dete; da bi bila u stanju da proe kroz inicijaciju ponovo u ovom ivotu, apsolutno si morala da nasledi visoko razvijene nervne i modane centre otvorene i pristupane duhovnom otkrovenju. Kad bi mogla da prati unazad dugi lanac uzastopnih generacija koje su sledei jedna drugu potekle od Tis-Taa koji je nekad iveo u Egiptu, videla bi da je lanac ivih elija koje su se prenosile s generacije na generaciju od oveka koji je nekad bio Tis-Ta - tvoj sadanji otac - neprekinut sve do sada! Drugim reima, tela svakog od TisTaove dece razvijala su se od ive elije s Tis-Taovog tela, i tela njihove dece su se sva razvila od ive elije. I tako je to ilo iz generacije u generaciju sve dok nisu roeni otac i majka tvog sadanjeg oca i dok iva, plodna elija nije postala ponovo dostupna kao prenosnik duha koji je nekad bio Tis-Ta da bi se on reinkarnirao u istom naslednom lancu. Ima mnogo dubljih odnosa izmeu dece i roditelja - neki potiu od najranijih vremena - no to bi dananji naunici koji prouavaju te zakone ak mogli i da sanjaju. Oni vide samo telo. Ali iznad i izvan fizikog, postoje zakoni koji dopiru do viih, duhovnih odnosa, slini privlae sline!Pored svih drugih razloga koji su u to ukljueni, ti si u stvari mogla da se rodi ponovo samo kao Tis-Taovo dete zato to su vai karakteri toliko slini. Postoji veoma dobar razlog zato svi primeuju veliku slinost u karakteru izmeu tvog oca i tebe. Ali ti ne lii na njega zato to si njegovo dete; ti si postala njegovo dete zato to si bila slina njemu! Naravno, lii na njega takoe i fiziki po gradi, dranju, kosturu i crtama lica. Sile koje su sline grade oblike koji su slini! Ako razume nasledni lanac ivih elija, takoe razume zato tvoj otac ima istu crnu kosu i oi kakve je imao u onom ivotu davno u 411

Inicijacija Egiptu. Boje i oblici su takoe manifestacije duha! Daleki potomak Tis-Taa, moreplovac koji je putovao u zemlje daleko od Egipta, doneo je u ovu zemlju sposobnost da ostavi u naslee fiziki te oblike i boje. ak i poto su vekovi proli, neki davno zaboravljeni, davno izgubljeni boja ili oblik mogu opet da se pojave u naslednom lancu. Zato roditelji, mada oboje moda imaju svetao ten, mogu neoekivano da dobiju tamnokoso, tamnoputo dete. Same due koje se raaju u tim udnovato neprimerenim telima bi mogle da pokau kako su dole do takvog naslea kad bi bile svesne. U veini sluajeva, meutim, one dolaze do toga da razumeju svoje poreklo i svoje zadatke u ivotu tek mnogo kasnije. I dobro je da je tako, jer ako se dete u dananje vreme sea svog prethodnog ivota i drugima pria o tome, ljudi ga odmah smatraju mentalno poremeenim, ili u najboljem sluaju sanjalicom ili laovom. Ali dosta ti je bilo za danas, dete moje, sad se vrati u svoju fiziku svest. Posle velikog potresa od seanja, tvojim nervima je potreban potpuni mir da ne bi oboleli." Malo po malo vizija Ptahhotepa bledi. Tokom nekoliko trenutaka ja i dalje vidim boanski pogled njegovih blistavih oiju. Onda se On gubi iz mog pogleda, i ponovo je svuda oko mene mrak. Palim svetlo svoje svesti s pitanjem: Gde sam ja? Kao da odgovaraju na moje pitanje, iz mraka se pojavljuju beli zidovi, potom obrisi raznih predmeta. Boje i oblici postaju jai i jasniji, dok se sve opet ne pretvori u ono to je bilo i ja shvatam da sam u maloj sobi naeg umskog kuerka. Da! Ja sam u maloj sobi naeg umskog kuerka! To je stvarnost. Ali kad sam bila posveena u Egiptu i kad je moje telo lealo u kamenom kovegu, kad je moja svest doivljavala kao snove sve ivote koji su dremali u pritajenom stanju u mom ja, ti snovi su bili isto toliko stvarnost za mene kao to je i sadanja injenica da sam u naem kuerku potpuna "stvarnost" za mene. Ko mi moe rei ta je istina: da li sam samo sanjala ovde, ovde u umskom kuerku, da sam nekad, pre hiljada i hiljada godina, ivela u Egiptu i bila posveena tamo, ili moda sanjam sad, za vreme svoje inicijacije u Piramidi, da sam u naoj maloj umskoj kolibi, i da li je ceo moj ivot koji ja smatam stvarnou nita drugo do lanac slika sna u mojoj svesti koji mi prua priliku da uspem da se suoim sa izazovima, jednim za drugim? Moj sin sad - i Ima u Egiptu? Koji od njih je stvarnost? U snovima koje sam imala tokom inicijacije videla sam tako haotine, uasne slike da zaista ne mogu 412

Magla i ponovno buenje dobro da se setim. Ipak, sve te nemogue stvari u mojim snovima u inicijaciji su bile potpuna stvarnost. Ja i sad jo uvek vidim slike iz tih snova. Videla sam Imu kao odraslog u pilotskoj uniformi - zatim druge slike nas kako sedimo zajedno sa mnogo drugih ljudi u naizgled beskrajnim periodima vremena u zaklonima od vazdunih napada, i seam se da sam videla strane vojnike kao da smo okupirani... potom nau kuu svu u ruevinama... onda drugi haotini, potpuno besmisleni, nemogui snovi. Kako uasno! Verovatno sam sanjala sve to zato to novine uvek piu o mogunosti da izbije neki drugi svetski rat. I tako pokuavam da sredim misli... Dugo sedim nepomino u svojoj sobi sve dok moja kuepaziteljka, draga devojka, ne ue i upita: "ta da vam spremim za veeru?" "Nita, hvala, Beti. Idem pravo u krevet. Danas sam malo umorna," odgovaram. "Da! To dolazi od mnogo razmiljanja. Stvarno bi trebalo da stanete sa svim tim itanjem i razmiljanjem. Nadam se da se neete razboleti, tako ste bledi." Povlai prekrivae na mom krevetu, kae laku no i odlazi. I dok se spremam da se dobro odmorim te noi, shvatam da je moj uitelj Ptahhotep bio u pravu kad mi je rekao u mojoj viziji da je mojim nervima potreban potpuni mir. Zaista jeste.

413

Sve to se potom dogodilo dolo je tako brzo da je u mom seanju izgledalo kao san. Poela sam da prenosim na ljude oko sebe istinu koju sam nauila od Ptahhotepa u hramu. Sve vie i vie ljudi je dolazilo na moja predavanja, kao edne lutalice u divljini, traei da crpu vode koje ulivaju ivot i da utae e dubokim tajnama posveivanja u boanskoga. Od tog vremena pa nadalje moj rad je isti: stojim na poetku beskrajno duge staze, dok na drugom kraju stoji sjajno oblije satkano od svetlosti - stvaralako kosmiko ja - ekajui svakog putnika rairenih ruku. Ja stojim tu i pokazujem put bezbrojnim ovicama koje tragaju za svetlom i nastavljaju da lutaju jedna pored druge, polako napred... stalno napred prema obliju od svetla... ba onako kako sam sve to videla u mojoj viziji u Dolomitima. Napolju, u trodimenzionalnom svetu, moja Karma -koja je oblikovala moj karakter i sudbinu - kree se napred prema zakonima vremena i prostora. Bila sam sama sa svojim zadatkom, bez vodia od kog bih mogla da dobijem savet, ba kao to svi koji ele da se razviju u nezavisnog, vetog, pouzdanog saradnika u velikom planu moraju da budu sami. Samo u retkim prilikama, kad sam stizala do neke velike prekretnice u svom ivotu, primala sam opet pomo i uputstva od viih sila koje upravljaju razvojem zemlje. ak i tad ipak sam morala da reavam sve svoje probleme. Meutim, kako su godine prolazile, tu i tamo deavalo se neto to bi me podsetilo na moja iskustva u Egiptu. Jednom, kad sam bila u jednoj dalekoj zemlji po prvi put da bih uestvovala u jednoj velikoj meunarodnoj konferenciji, srela sam nekog koga sam poznavala u Egiptu. Po dolasku ula sam u prostoriju u kojoj se ve okupio dobar broj uesnika zasedanja. Ja sam zaista mislila na sve drugo, samo ne na seanja iz mog ivota u Egiptu, ali u toj odaji videla sam oveka koga sam odmah poznala, i 414

Ru-Ka i dvanaest pilula iz istog iznenaenja srce je poelo bre da mi lupa. Bio je to Ru-Ka! ovek je ustao, i mada sam se uzdrala da ak ni grenjem miia ne pokaem svoje iznenaenje, on je pokazao iznenaenje kad me je ugledao. Zatim se poklonio i predstavio se: "Evalt /Juelt?) Klmke". Rukovali smo se. Stajali srno tu u tiini jedan trenutak, zatim je on rekao veoma zbunjeno: "udno! Ko ste vi u stvari? Imam najudnije mogue oseanje... ba kao da bi trebalo da se poklonim pred vama s ispruenim rukama, sve do poda! Veoma udno!" Pogledao me je ispitivaki. "Zato imam to oseanje?" Odgovorila sam: "Vi ste bili ministar za finansije u vladi mog oca u Egiptu," i nasmeila sam se. Oni oko nas su se od srca nasmejali. Mislili su da se alim. Ali gospodin Juelt Klimke se nije smejao. Nastavio je da me gleda ispitivaki, zbunjeno, i tokom celog zasedanja koje je trajalo nekoliko dana stalno me je zvao "Kraljice". Opet i opet, dok je gledao u mene tako ispitivaki, promrmljao bi: "udno... veoma udno!" I u svim naim sastancima za vreme zasedanja razgovarali smo kao dva stara prijatelja. Jedan drugi dogaaj otprilike u istom periodu mog ivota istie se veoma otro u mom seanju: jedne jesenje veeri otila sam na spavanje kao i obino. Sanjala sam neto sasvim nevano kad mi se sasvim iznenada uinilo da sam okruena sjajnim svetlom. Onda je u mom snu jedan automobil naiao jurei i zaustavio se tik ispred mene. Dva oveka koja su bila obuena u belo i izgledala kao doktori izala su iz njih. Jedan od njih mi je pristupio, izvukao iz depa instrument nalik na kaiku i upotrebio ga da iskopa moje defektno oko iz duplje. Drugi ovek je izvukao malu staklenu boicu, otvorio je i izvadio veliki, okrugli beli disk koji je liio na pilulu. Drei pilulu blizu mene da bih je videla, rekao je: "Nemojte se plaiti. Neu da ubacim ovaj disk u vau onu duplju. Dvanaest ovakvih e morati da se potroi i onda ete dobiti oko nazad. Zato nemojte da vas plai pomisao da ete sad biti naizgled slepi na ovo oko." Onda je ubacio pilulu u moju praznu onu jabuicu, zatvorio mi kapak i previo mi desno oko komadom bele tkanine. Probudila sam se rano ujutru i htela da ustanem. Onda sam primetila da ne mogu nita da vidim obolelim desnim okom. Kao da je neka daska stavljena ispred njega. Otrala sam do ogledala da pogledam oko. Drugim okom, koje je jo bilo zdravo, mogla sam da vidim da mi je jabuica desnog oka posivela i postala potpuno neprozirna. Znala sam da je to katarakt. Nekoliko godina razvijao se polako u 415

Inicijacija mom desnom oku, ali njegovo napredovanje je bilo sporo i neprimetno, i koliko jue sam jo uvek mogla da vidim prilino jasno. Bio je potpuno neprimetan spolja. A ipak, sad, u periodu od samo jedne noi, soivo u desnom oku se kristalisalo u katarkt! "Nemojte se plaiti..." Glas mog posetica iz sna odzvanjao mi je u seanju. Ne, neu se uplaiti! Samo u morati da otponem ponovo niz hodoaa od jednog do drugog profesora, i pre ili kasnije jedan od njih e mi operisati oko. Odavno sam nauila da nije ni od kakve koristi plaiti se, ali kakvo je znaenje onih belih pilula?... I ta se misli pod idejom da e njih dvanaest morati da se potroi da bih povratila vid. Kako to moe biti? Ila sam kod raznih uvenih profesora. Po njihovom nepodeljenom miljenju, moje desno oko je moglo odmah da se operie, ali su svi rekli da postoji opasnost da u posle toga uvek morati da nosim tamne naoare. To je zato to e oni morati da odseku deo duice to bi onoj jabuci dalo oblik kljuaonice, i poto sam ve imala trideset pet godina mislili su da moje oko vie nee biti u stanju da podnese izlaganje veem svetlu kroz poveanu jabuicu. Zato su mi savetovali da priekam sa operacijom, i ja sam posluala njihov savet. Nastavila sam da radim ali nisam mogla da se naviknem da radim s jednim slepim okom. Katarakt mi je mnogo smetao. Dolo je leto i, kao i obino, otili smo da provedemo raspust u naoj porodinoj vili na jezeru. Tu sam upoznala jednog katolikog biskupa koji mi je rekao da treba obavezno da odem u Be i da mi oko pregleda jedan svetski poznat profesor koga je on lino poznavao. "On koristi drugaije metode od drugih lekara," rekao je biskup. "Idite kod njega i potraite njegov savet. Ja sam sluga Boiji, i moda vam Bog daje savet kroz moja usta" Do tog doba ve sam dobila toliko saveta u vezi s mojim okom da sam postala skoro imuna na njih. Ali biskupove rei "moda vam Bog daje savet kroz moja usta" ostavile su na mene dubok utisak. Kad je dola jesen, otac je poao sa mnom kod profesora u Be. On je savetovao hitnu operaciju. "Treba da odstranite taj runi, neugodni katarakt iz oka to je bre mogue. Bez sumnje, psiholoki e loe za vas uticati ako to ne uinite." "Zar mi oko nee mnogo stradati zbog toga to ete morati da odseete pare duice?" pitala sam. Gledao me je dugo i ispitivaki, zatim proverio moje reflekse i poeo da razgovara o mom vajarskom radu, pitajui me svata to 416

Ru-Ka i dvanaest pilula nije imalo nikakve veze s mojim okom. Onda je iznenada rekao: "Neu da odseem nimalo od duice. Moete da budete sigurni da vam oko nee biti osetljivo na svetlost." "U tom sluaju, hajde da izvrimo operaciju to je pre mogue," odgovorila sam. Nedelju dana kasnije nala sam se u sanatorijumu, spremajui se za operaciju koja je trebalo da se izvri sutradan. Bilo je divno jesenje vee, i pre no to sam otila na spavanje, prila sam prozoru da pogledam napolje i osmotrim divan grad poda mnom. Kad sam povukla zavesu na jednu stranu da pogledam kroz prozor, videla sam veliki beli disk punog rneseca kako se polako penje na nebo na istoku. Odmah sam prepoznala veliku belu pilulu koju mi je doktor dao u mom snu. Bio je to pun mesec!Doktor mi je rekao: "Dvanaest e morati da se potroi..." Dok mi je srce tuklo od uzbuenja, poela sam da raunam vreme koje je proteklo od tog neobinog sna. Naravno - dvanaest punih meseci je prolo od tog vremena! Znala sam da e mi operacija povratiti vid! Sutradan ujutru leala sam na operacionom stolu, i za zapanjujue kratko vreme operacija je bila zavrena. Svetio je zablistalo u mom oslepelom oku, i trenutak kasnije videla sam doktorovu ruku ispred njega. "ta vidite?" ula sam da pita profesor. "Vau blagoslovenu ruku, profesore," odgovorila sam, i trenutak kasnije na oba oka mi je stavljen zavoj. Dok su me na kolicima odvozili iz operacione sale, ula sam otvaranje i zatvaranje vrata i neni oev glas: "Kako je bilo, Ester?" "Dobro, oe," odgovorila sam, "opet mogu da vidim..." Operacija oka mi je donela mnogo zanimljivih iskustava, od kojih je najvee otkrovenje bilo to to sam nauila neto vie o onim vibracijama koje zovemo "svetlost": naime, da su te vibracije "svetlost" samo za nae oi, i to zdrave oi. U drugim sluajevima svetlost je ogromna sila, dovoljno velika da ubije oveka, ili ak i snanija bia. Sve to zavisi od odnosa izmeu osetljivosti koe ivog bia i jaine svetla. Evo ta se desilo: nekoliko asova posle operacije, profesor je uao i rekao: "Nemojte se prestraiti kad vam skinem zavoj s oka. Moram da vidim kako ono reaguje na svetlost zapaljene svee." Pomislila sam: "Zato bih se prestraila?" Doktor je skunuo zavoj i rekao: "Sad, molim vas, otvorite oko." Oekivala sam da vidim zapaljenu sveu kad otvorim oko. Umesto toga, videla sam samo mrak, ali sam osetila straan udarac na ne417

Inicijacija davno operisanom oku. Trgnuvi glavu unazad, ponovo sam zatvorila oko. Nisam mogla da shvatim ta se odgodilo. Moj doktor se nasmejao s ohrabrenjem: "Zar vam nisam rekao da se ne prestraite? Mrenjaa vaeg oka je sad tako osetljiva da ne prima svetlosne zrake kao svetlost, nego reaguje kao da je dobila otar udarac. Samo nastavite da se odmarate. Vratiu se za nekoliko sati da vam ponovo pregledam oko. Dosad sve ide ba kako treba," rekao je i otiao. Ostala sam sama u svom mraku, s mnogo vremena za razmiljanje. ta je to svetlost? Kako to da ista svetlost koju opaam zdravim okom kao treperavi plamen svee moe da mi izazove toliki bol kao da sam udarena pesnicom? Nisam uopte videla "svetlo", ve sam osetila tako jak amar da mi je glava odletela unazad. Iz toga sam bila primorana da zakljuim da kad bi postojala bia ija bi koa bila isto tako osetljiva kao mrenjaa na mom nedavno operisanom oku, ona bi mogli da budu udarena s velike daljine, moda ak i ubijena, kad bi se na njih upravila svetlost reflektora. I obrnuto, sigurno je mogue zamisliti da bi mogla da postoji neka vrsta svetla - da bi bilo jednostavnije moemo ga nazvati "ultra svetlo" - koje je mnogo jae po svom dejstvu od "svetlosti" koju smo mi navikli da vidimo naim ljudskim oima, koje bi, u zavisnosti od osetljivosti nae koe, moglo da nas udarcem obori na isti nain kao to bi obina svetlost delovala na neko stvorenje s koom koja je osetljiva kao i duica mog nedavno operisanog oka. Shvatila sam da je sve relativno, pitanje odnosa koji postoji izmeu sile koja deluje i otpora na koji nailazi. To se uklapalo u shvatanje da mogu da postoje beskrajno raznoliki oblici ivota na razliitim planetarna i nebeskim telima irom vasione. Neko bie slino oveku koje ivi na Uranu ili Neptunu, zbog mnogo veeg rastojanja izmeu tih planeta i sunca u poreenju s rastojanjem izmeu zemlje i sunca, moglo bi imati kou tako beskrajno osetljivu na svetlost kao to je moje nedavno operisano oko; i kad bi takvo jedno bie na jednoj od tih udaljenih planeta trebalo da "vidi" na sunevoj svetlosti na isti nain kako mi vidimo ovde, na zemlji, njegove oi bi sigurno morale da budu neizmerno osetljivije na svetlost nego to su nae. Ali, da li je potrebno da idemo tako daleko? Nebrojena bia koja ive u dubinama okeana imaju takve oi - i sposobnosti koje mi ak ne moemo ni da ponemo da razumemo - zato to jednostavno nismo mogli da postanemo u tako gustom mraku. 418

Ru-Ka i dvanaest pilula U tom smislu nastavila sam da premiljam o bezgraninim mogunostima beskrajnih svetova i o razliitim oblicima ivota koje moda sadre. I to sam vie razmiljala o tim pojavama, to mi se srce, suoeno sa moi venog bia koga zovemo Bog, sve vie ispunjavalo dubokom poniznou... Ova operacija oka donela mi je jo jedno veoma zanimljivo i vredno iskustvo. Preko njega sam nauila da oi uzimaju svetlost ne samo za sebe ve za celo telo, isto kao to to ine plua s vazduhom i kiseonikom. Svetlost je sila! Treeg dana posle operacije profesor je uao s medicinskom sestrom i rekao: "Sad je doao trenutak da ustanete i priete i sednete u ovu fotelju. Samo obujte papue, a sestra i ja emo vam pomoi." Uvredila sam se. "Doktore," rekla sam, "ja nisam bolesna! A od tri dana leanja u krevetu sigurno nisam tako oslabila da ne mogu sama da se uspravim i kreem. Meni ne treba da pomaete." "Dobro," rekao je doktor, "hajde ustanite sami - ako moete!" Poela sam da ustajem iz kreveta. Ali ekalo me je veliko iznenaenje! Moje ruke i noge su bile tako slabe, tako nemone, da bih pala na pod da me sa obe strane snane ruke nisu dohvatile i zadrale. Noge su mi visile kao mlitave krpe i leda su mi bila isto tako mlitava i nemona. Zato, potpuno suprotno od onog to sam oekivala, bilo mi je stvarno drago to mi pomau da ustanem iz kreveta i da doem do fotelje. Kako to? Onda sam ula kako se profesor srneje. "Vidite da niste mogli sami da ustanete? To je samo zato to ste puna tri dana bili u potpunom mraku. Kada nekome iznenada uskrate svetlo, on tako brzo izgubi snagu da ubrzo ne moe vie sam da se pridigne. Uskoro ete moi ponovo da otvorite oi, i kad se to desi, videete da vam se snaga brzo vraa. Jedan od najveih problema za vreme rata bio je kako pomoi oslepelim vojnicima, ne toliko zbog njihovog mentalnog stanja,ve zbog potpune nemonosti koja je uvek neizbeno pratila njihovo slepilo. Ljudska dua je tako udesno oblikovana da ovek uvek nae nain i sredstvo da preivi ak i tako stranu nesreu kao stoje iznenadno slepilo, i ak moe da nastavi da otkriva nove radosti u ivotu ili nove vidove starih zadovoljstava. Ali nai najvei problemi izvirali su iz injenice da ti jadni mladii dugo nisu bili u stanju ak ni da stanu na noge. Nije nam bilo mogue da im vratimo. blagoslov svetlosti. Ali hvala Bogu na prilagodljivosti i savitljivosti tela; s vremenom koa slepog oveka preuzima ceo zadatak da obezbedi svetlost u celom njegovom telu. Problem slepila je uvek 419

Inicijacija najnaglaeniji odmah poto zadesi rtvu, jednostavno zbog slabosti izazvanoj iznenadnim odsustvom svetlosti." utala sam. Otkako mi je oko obolelo poela sam da razumem znaenje slepila mnogo, mnogo bolje nego to bi mogao neko ko ima dva zdrava oka. Sad, kroz svoje iskustvo, uspela sam da razumem ovaj odlomak iz Biblije: "Svetio telu je oko. Ako je, dakle, oko tvoje zdravo, sve e telo tvoje svetlo biti; a ako oko tvoje ne valja, sve e telo tvoje tamno biti. Ako je dakle, svetlost koja je u tebi, tama, kolika e biti tama?" (Po Mateju, 6: 23, 24). I srce mi je krvarilo jo vie pri pomisli da oveanstvo ak nije zadovoljno slepilom koje se pojavljuje u prirodi. Naprotiv, ljudi i sami odlaze da vode ratove u kojima bezbrojni inae zdravi ljudi oslepe ili obogalje! Kad e oveanstvo biti dovoljno zrelo da odbije da slua politiare tirane bez savesti koji potpisuju objave rata? Dve nedelje kasnije profesor me je uveo u mranu sobu da mi pregleda oba oka. S veoma jakim soivom ispred oka koje je oprisao bila sam u stanju da proitam sve to je stavio ispred mene, ak do najsitnijih slova. Onda, na moje zaprepaenje, ovaj uvaeni stari profesor je skoio uvis, zgrabio me obema rukama i bacio me visoko iznad glave. On je bio tako aramntan stari momak da stvarno nisam mogla da shvatim ta je to ulo u njega i zato se tako udno ponaa. Kad me je neno spustio na pod, s licem koje je sijalo od sree, rekao je: "Tehnika koju sam koristio pri operaciji vaeg oka do sad je bila koriena samo na deci i mladima do dvadesete godine. Posle tog uzrasta postoji opasnost od upale mrenjae koja bi vodila do potpunog gubitka vida tog oka. Kako se moda seate, pri naoj prvoj konsultaciji, promatrao sam vas pomno i zapazio vau izuzetnu vitalnost i pokretljivost. Refleksi su vam takoe bili veoma dobri, i, kako uvek radim, sledio sam svoju intuiciju. S hrabrou koja je poticala od mog ubeenja, operisao sam vas kao da ste jo uvek dete. Tako sad znate zato sam tako srean. Operacija je potpuno uspela. Vaa tkiva su jo uvek dovoljno mlada da prou kroz ovu teku operaciju i povrate se u sjajnu formu. Tako sad moete da idete kui s dva zdrava oka - i s mojim srdanim estitkama!" Zahvalila sam mu se na ljubaznosti, i oprostili smo se. Dok sam putovala prema kui, razmiljala sam o dvanaest "pilula" koje je trebalo potroiti pre no to se svetlost vrati u moje oslepelo oko. I sad se vratila. 420

Faraon Kefren

Muzej u Kairu

Faraon je lik samog Boga, kojem kreativni princip, Horus, prikazan u liku sokola, apue Boansku Istinu. Onaj koji je iniciran uje njegov glas i pokorava mu se.

Prolo je nekoliko godina u kojima smo moj mu i ja iveli prijatno i sreno, a ljubav koju smo oseali jedno za drugo nije se izmenila. Ja sam nastavljala da radim kao vajarka, s mnogo zadataka, a u slobodno vreme primala sam sve vie i vie ljudi koji su dolazili kod mene na fizioloke konsultacije. Nekoliko puta nedeljno drala sam predavanja iz samospoznaje i razumevanja, zasnovana na tajnom znanju koje mi je Ptahhotep pruio u Egiptu. A kad god bih htela da se odmorim od napora, uvek je tu bio moj dragi klavir. Svakog dana vebala sam duhovnu Jogu i ak stekla sposobnost da padnem u dubok trans, ali poslednja, najvia vrata na mom putu ostajala su za mene zatvorena i zabravljena. Poto sam dostigla izvestan stepen duhovnog razvoja, otkrila sam da je put ka potpunom ostvarenju mog ja zakren preprekom kao zidom koji ne mogu da probijem svojom sveu. Svake godine provodila sam nekoliko meseci ivei sama u naoj umskoj kolibi i vebajui jogu. Male voke koje sam zasadila pre mnogo godina sad su bile veliko, snano, dobro razvijeno drvee - a ja sam i dalje vebala s nesmanjenom priljenou; ipak, uvari tajne kapije odbijali su da mi oslobode prolaz. Jo jednom je dola jesen, i ja sam otila iz naeg kuerka u umi da bih provela dan u gradu i proslavila oev sedamdeseti roendan sa celom porodicom, naim roacima i naim mnogobrojnim prijateljima. Sutradan ujutru, dok sam se spremala da otputujem natrag u nau umsku kolibu, zazvonio je telefon. Jedna postarija prijateljica me je pitala ta radim tog popodneva. Rekla sam joj da sam slobodna. 422

Pojavljuje se mladi svetenik "Poznati pisac sa kojim sam uila u Indiji pod vodstvom Ma hariija je doao i odseo kod mene. Ako te zanima, navrati danas po podne i moi e da razgovara sa njim," rekla je moja prijateljica. Tog popodneva zazvonila sam na ulaznim vratima moje prijateljice. Zakoraivi u salon ugledala sam po prvi put oveka koji ja stekao svetsku slavu preko svojih knjiga o jogi i velikim jogijima u Indiji. Na prvi pogled, bila sam preneraena. Tu, ispred mene, sedeo je - mladi svetenik koji mi je pomagao u poslednjim pripremama za inicijaciju u mom davnom ivotu u Egiptu! Razmenili smo nekoliko komentara u kojima sam pomenula da sam proitala njegove knjige i da vebam jogu ve dugo ali da jo nisam u stanju da dosegnem najvii cilj. Naili su drugi gosti i mi smo se ubrzo ukljuili u opti razgovor koji je potrajao dugo te veeri. Nije vie bilo prilike da s njim nasamo porazgovaram. Na odlasku sam pomislila: "Dakle, nita se nije desilo..." potajno sam se nadala da e mi uveni "beli jogi" pomoi da napredujem na svom mistinom putu. Sledeeg jutra prijateljica mi je ponovo telefonirala da mi kae da pisac eli sa mnom da razgovara nasamo. "Ako ima vremena, naii opet danas popodne," pozvala me je. Uavi u njen salon nala sam uvenog pisca kako sedi na sofi u lotus pozi. Kad sam i ja sela, upitao me je: "ta elite od mene?" "Nemam nikakvih elja," odgovorila sam. "ivim potpuno zadovoljno u savrenom unutranjem miru." "Zato ste onda doli kod mene? ta oekujete od mene?" "elim stvarnost," rekla sam. Poto je utao jedan tenutak, pisac me je pogledao i upitao. "A va savreni unutranji mir, nije li to stvarnost?" "Da, zaista, to je stvarnost, ali ja traim i vie. Oseam se kao Mojsije koji je video obeanu zemlju, ali nikad nije stigao tamo. Verujem da i ja mogu da je vidim, ali bih volela da uem u nju. Nisam zadovoljna to je samo vidim spolja i to vidim ta je unutra; hou da i sama uem unutra." Nasmeio se. "Da," rekao je, "vi stojite ispred velikih vrata s rukom na kvaci. Izuzetno je retko da neko moe da napreduje do take koju ste vi dostigli potpuno sami i bez pomoi uitelja. Vi ste verovatno bili posveeni u nekom prethodnom ivotu, i sad treba samo da nainite poslednji korak kroz kapiju koja vas razdvaja od velikog cilja." 423

Inicijacija Gledam u jogija. Zar se ne sea da je bio svetenik u drevnom Egiptu i tamo me poznavao? - pomislila sam. Ili bi samo vie voleo da ne govori o tome? Iz njegovog neprozirnog pogleda nisam mogla da dokuim. "To ve znam," odgovorila sam, "i elim da proem kroz ta vrata ak i ako moram da ih provalim pesnicom." "A da li verujete da vam ja mogu pomoi?" upitao je. "Ako sam spremna za to, da, sigurno moete da mi pomognete." "A ako ste spremni za to, verujete da vam ja mogu pomoi?" pitao je opet. "Da," vrsto sam odgovorila. Onda, kao da je ekao ovaj odgovor, pokazao je na stolicu preko puta mesta gde je sedeo i rekao: "Sedite tamo, zatvorite oi i zamislite sebe usredsreeno u svom srcu." Uinila sam kao to je rekao, zatvorila sam oi i koncentrisala se na svoje srce. Onda, sa zatvorenim oima, videla sam jaku utu struju sjajne svetlosti kako istie iz jogijevog solarnog pleksusa obuhvatajui me kao krug, zatim okruujui njega opet kao velika cifra osam. Istovremeno sam osetila da dolazim u svojoj koncentraciji do take koju sam tako esto bila u stanju da dostignem u prolosti a da nisam bila u stanju da idem dalje. A sad sam osetila neku veliku mo, meni tuu, koja dopire u moju svest i nosi me napred, kao kroz vrata, u beskrajnu dubinu iza... Svaki pojam o vremenu je nestao, i nisam imala ni najnejasniju predstavu o tome koliko je vremena prolo kad sam ponovo zaula glas belog jogija: "Sad moete da otvorite oi." Dok sam to radila, shvatila sam koliko sam bila daleko od zemaljske fizike svesti. Nije mi se prialo jer mi se inilo da je suvino bilo ta rei. "Uspostavio sam kontakt izmeu vaeg linog ja i nad-ja," rekao je pisac, "zato to ste spremni za to. Od sada, kad god imate neko pitanje, koncentriite se na mene, i dobiete odgovor istog dana." "O vaoj linosti ili o viem ja?" Nasmeio se i nije nita rekao. Savreno sam razumela: Bilo je potpuno beskorisno protraiti i jednu jedinu re razgovarajui o "linosti". Od tog dana nalazila sam se u grupi ljudi koji su se sastajali u prijateljiinoj kui i meditirali pod vodstvom jogija. 424

Pojavljuje se mladi svetenik Posle nekoliko nedelja napustio nas je da bi nastavio svoja putovanja. Ponovo sam bila sama i ivela sam u spoljnom svetu kao i pre. Posle oko pola godine sedela sam sa jednom grupom prijatelja i sluala kako jedan iz grupe govori o crnoj magiji. Rekao je da su crnomagiari izabrali nekoliko uenika koje koriste kao slepa orua da izvravaju njihovu volju bez otpora. Tim uenicima gospodari crnomagiar, oni gube svoju nezavisnost potpuno, i na kraju bivaju uniteni. Sutradan ujutru, dok sam se seala tih rei, poela sam da se pitam nije li mi nedostajalo opreznosti u mom susretu s uvenim "belim jogijem". I da jesam bila ubeena da je on bio "beli mag", ako elimo da ga bilo kako nazovemo, ali sam se ja ipak potpuno prepustila njemu s blaeno nevinim poverenjem. Nije li on ipak bio crno magiar? - ili beli? Kako mogu da znam? Kako moe iko da zna da li ima posla s "belim" ili "crnim" magom? To pitanje me je stvarno brinulo... Tog popodneva bili smo u poseti jednom od starih kolskih drugova moga mua. Dok smo neobavezno razgovarali, on nam je ispriao kako je ba tog dana listao stranice neke stare knjige, i kako je pri tome nabasao na veoma zanimljivo poglavlje o razlici izmeu belih i crnih maga: "Beli mag, kad eli da pomogne nekom od svojih uenika da napreduje, vezuje svog uenika za sebe u obliku osmice. Na taj nain, on ostavlja ueniku njegovu punu nezavisnost, jer i uitelj i uenik obrazuju sredinje take, svaki u svom posebnom krugu. Naprotiv, crni mag oduzima uenikovu nezavisnost uzimajui ga u krug sa sobom na takav nain da je crni mag u centru kruga a uenik na samoj periferiji, na isti nain kao to satelitova orbita obrazuje prsten oko sunca." Sluala sam tu priu s najdubljim uzbuenjem. Na prijatelj nije imao pojma da mi daje odgovor koji sam traila. Nikome nisam pomenula taj problem. A ipak sam dobila odgovor istog onog dana kad mi je pitanje iskrslo! Vie ja - Bog - uvek nae ljudska usta kad ima za nas poruku. Za ja ne postoji nikakva prepeka.

425

Onda je doao veliki rat. Obojica mukaraca koji su mi pripadali navukli su uniforme. Moj mu je mobilisan u slubu u jednoj od najveih vladinih industrijskih fabrika koje su dole pod vojnu upravu. Morao je da prihvati teku odgovornost kao zapovednik. Jednog dana smo sedeli zajedno za stolom. Vrata su se otvorila i unutra je uao na sin - u uniformi ratnog vazduhoplovstva. Uinilo mi se se kao da mi se tlo izmaklo pod nogama i da padam u provaliju. U naem krugu prijatelja svi odlini mladi ljudi koji su otili u vazduhoplovsto su ubrzo potom zavrili na groblju. udno, u trenutku kad je uao nosei svoju pilotsku uniformu, imala sam udnovato oseanje da sam ga ve ranije videla u takvoj uniformi. Ali nije bilo vremena da razbijam glavu oko toga kad i gde sam ga mogla videti - bila sam prosto uasnuta pri pomisli da je uao u ratno vazduhoplovstvo. Drave protiv kojih smo se borili imale su mnogo bolje avione od naih. Obarili su nae stvarno najbolje mladie -jer samo stvarno najbolji su bili u stanju da prou zahtevne fizike i prijemne ispite - kao balone igrake. Ba u to vreme sam radila na jednoj velikoj kompoziciji za nadgrobni kamen za mladog letaa poginulog u borbi, jednog od sinovljevih drugova iz detinjstva. A evo me kako gledam u mog roenog sina u vazduhoplovnoj uniformi. "Kako si doao do te uniforme?" pitala sam ga. "Vladina isporuka," odgovorio je ponosno, "poloio sam prijemne ispite za vojno vazduhoplovstvo." "Mislili smo da smo se dogovorili da ue u inenjerijske jedinice. Kako to da si sad u vojnom vazduhoplovstvu? Nijedan mladi ne moe da ue u vojno vazduhoplovstvo bez pristanka roditelja." "Majko, s ratom koji je u toku, oni su prestali da zahtevaju roditeljski pristanak, kako moe i sama da vidi." 426

Ima i Bo-Gar Ostala sam bez rei. Nita nisam mogla da uinim. I doli su dani kad sam ila po stanu kao mesear, obraajui se Bogu. Moja mo nad mojim detetom je bila na izmaku. Morala sam da ga predam Bogu, i to sam uinila svesno. Bila sam prisiljena da shvatim da Bog voli mog sina vie - mora da ga voli vie iz prostog razloga to je on Bog - nego to ja, nesavreno ljudsko bie, imam u svojoj moi da ga volim. Bez obzira ta da se dogodi, govorila sam sebi, sigurno e izai na dobro, ak iako bi meni moglo da izgleda kao nesrea u mojoj ljudskoj kratkovidosti. Morala sam da postupam shodno snazi svoje vere u postojanje Boga! Nisam mogla da pustim da mi srce drhti, i morala sam da vladam svojim nervima sa savrenom smirenou, zato to sam bila prisiljena da razmatram sudbinu svog jedinog deteta s take gledita velikog boanskog plana, izvan vremena i prostora, umesto sa svoje male ljudske take gledita. I posmatrajui je na taj nain, bila sam takoe primorana i da postupam u skladu s tim. Druge majke su se molile danonono za svoje sinove. Kako bih ja to mogla da inim? Bog ne doputa sebi da ga ljudi ubede, i prema zakonu karaktera i sudbine znala sam da ma ta da se dogodi mom sinu - bez obzira ta - bie to sigurno najbolje iskustvo za razvitak njegove svesti. Da, Bog ga voli! ak i vie nego ja! - ta spoznaja mi je davala snage da i dalje ivim. Kako se rat otezao, ivot je postajao neka vrsta neprekidnog ekanja na kraj tog masovnog pokolja. Spolja, sve se deavalo slino kao i ranije. Radili smo, i ili smo na koncerte, opere, pozorine predstave i na drutvena okupljanja kod prijatelja, ali sve to kao da je proticalo pored nas, jer u pozadini svih tih spoljnih dogaaja u naim ivotima uvek je bilo to isto neprestano ekanje... ekanje na kraj rata. Nekoliko godina je tako proteklo, i sa sve veom jasnoom ja sam mogla da vidim svojim unutranjim okom ogromni vojni parni valjak kako nam se pribliava sa istoka. Jednog dana jedna prijateljica me je pozvala telefonom da mi kae da bi htela da me upozna sa jednom veoma zanimljivom osobom. Bio je to jedan Indus, pravi jogi, dodala je. Ranije je esto htela da me upozna sa "pravim jogijima", ali ja sam uvek veoma brzo otkrivala da su oni sasvim obini i proseni ljudi. Uprkos svim tim iskustvima, ona je nastavila da se ponaa kao da je ubeena da svaki Indus mora nekako da bude veoma visoko razvijeni jogi. To je bio dovoljan 427

Inicijacija razlog da ba ne budem uzbuena zbog njenog novog "otkria". Ne pristajui na odbijanje, navaljivala je da doe da me vidi. I dola je, i ispriala mi dugaku priu o tome kako je videla sliku jednog mladog indijskog jogija u novinama, traila ga svud po gradu bezuspeno, sve dok veoma upadljivom "koincidencijom" nije otkrila da Indus koga uzaludno trai po celom gradu od vie od milion stanovnika, ivi u drugom delu ba one iste zgrade u kojoj i sama stanuje! Bio je to ogroman, moderan blok stanova; tako da nije bilo udo to se svi stanari ne poznaju. Poto sam je neko vreme strpljivo sluala, pokuala sam da skratim njenu dugu, dugu priu: "I sad, ta hoe od mene?" "Prosto mora da se upozna sa njim," rekla je. "Dopusti mi da ga dovedem ovde i da ti ga predstavim. On nikad ne izlazi, vie voli da ivi veoma povueno. Ali kad sam mu ispriala kako svake nedelje dri predavanjanja o joga filozofiji, odmah je izrazio spremnost da doe i upozna te. Vidi neke njegove fotografije." S povrnim zanimanjem uzela sam fotografije koje mi je pruila, bacila pogled na njih - i izgubila dah: Bo-Gar! Dok mi je srce uzbueno lupalo, pregledala sam sve slike. Nije bilo ni najmanje sumnje! Prepoznala sam pogled tih velikih crnih oiju. Neverovatna istota i detinjasti izraz celog lica - bio je to on! Ali on vie nije bio mali deak kakvog sam poznavala i kakvog sam se seala doboko u dui. Sad je bio odrastao mladi ovek. "Helen," rekla sam svojoj prijateljici, "sutra uvee imam vremena. Moe da ga dovede." Sutradan Helen je dola s Bo-Garom. Pili smo aj i neobavezno razgovarali o svemu i svaemu, ali celo vreme dok smo to radili moje unutranja oko je videlo slike velike palate napravljene od ogromnih kamenih blokova, s jednom sobom u njoj - mojom sobom - s velianstvenim nametajem ukraenim umecima od zlata, malim leajem pokrivenim divnim ivotinjskim koama, i na tim koama jedan ljudski lik kako sedi, s nogama, rukama, akama i ramenima koje mogu da vidim - samo glavu ne vidim zato to sam ja taj ljudski lik, koji sedi na ivotinjskim koama, a kraj mojih nogu jedno dete, slatko ivahno dete koje me sad gleda oima ovog mladog oveka iz Indije. I zato me on zove "kraljica"? Pitam ga. "Zato to ste vi kraljica," odgovara on s ubeenjem. 428

Ima i Bo-Gar "Da! U pravu ste!" kae moj mu. "Ona sigurno ume da zapoveda, naroito meni!" Na to se on smeje od srca, i svi mu se pridruujemo. Ulazi moj sin, vidi gosta iz Indije i staje ukoeno, sledivi se od iznenaenja. Onda se trgne i ja ga predstavljam. I on i Bo-Gar gledaju jedan drugog dugo i ispitivaki. Uspevam da prebrodim trenutnu zbunjenost ponudivi sinu olju aja. On seda i pridruuje nam se, ali uopte ne moe oka da odvoji od mladog Indusa. Tako je Bo-Gar prvi put doao kod nas. Za veoma kratko vreme osvojio je srca svih u porodici. Moji roditelji i moj brat i sestra primili su ga kao da je novi brat medu nama. On je otvorio svoju kolu joge i poto nije govorio na jezik, zamolio me je da drim njegovim uenicima predavanja o jogi jednom nedeljno. Tako smo otpoeli na zajedniki rad. Rat se otegao. U zimu smo svi nastavili sa svojim poslom kao i pre, a u leto smo se preselili u nau malu kuu u umi. Bo-Gar je poao s nama i iveo je u umi po zakonima joge koje je nauio od svog uitelja. Moj sin je do tog doba ve imao jedan avionski udes za sobom. udom je preiveo samo s potresom mozga. Vremenom je ozdravio, samo mu je ostao oiljak na visokom, lepom elu da ga podsea na ovu nezgodu. Jednog vrelog letnjeg dana, kad je veliki parni valjak sa istoka bio ve blizu naih granica, moja draga, divna majka se iznenada sruila na pod. Kad smo pokuali da je ponovo podignemo, rekla je veoma razgovetno: "Kap - to je kap.." Zatim je dugo leala borei se da s mukom izgovori jednu po jednu re dok nam je priala da osea da joj je jedan strana tela ve mrtva. "A znate li," dodala je, "veoma je zanimljivo biti pola ovde a pola ve na drugoj strani. Ja jo vidim svakog od vas pola spolja, a pola kao da je iznutra. A mogu takoe da vidim i vau buduu sudbinu. im mi bude bolje ispriau vam to. Sad mi je veoma teko da govorim." Ve je ivela veoma blizu svetu duha. Kad god je neka od njenih prijateljica, kod kue u nekom delu grada, priala o njoj, ona bi nam rekla: "Sad je moja prijateljica, gospoda ta i ta, ovde sa mnom, i evo ta kae..." I majka bi nam rekla tano, od rei do rei, ta govori njena prijateljica u nekom trenutku nekoliko kilometara daleko, to se 429

Inicijacija kasnije moglo potvrditi, do u najsitniju pojedinost. A takoe se esto dogaalo da majka sedi u svom stanu i razgovara sa svojom negovateljicom a ja sam gore na drugom spratu i razgovaram o njoj sa muem. Onda bi ona rekla negovateljici: "Moja erka Ester je sad ovde i evo ta kae o meni..." I ponovila bi od rei do rei ta ja kaem o njoj u drugom delu kue i dovoljno daleko da ne moe da me uje. Jednog dana negovateljica me je pozvala da odmah doem. Majka je pretrpela drugi udar. Pojurila sam dole. Majka je leala tu, nepomina i bleda kao smrt, nesposobna da bilo ta kae. Desnom rukom je pokazivala jezik, objanjavajui mi da ne moe vie da ga pomera.

430

Bila je to poslednja zima pre kraja rata. Na batovan, koji se brinuo o naem vonjaku, odavno je mobilisan u vojnu slubu. Vonjak je naputen i ja sam se preselila u nau umsku kuicu da spasem ta se moglo spasti. Jedne noi probudio me je uasan zvuk. Sirene! U gradu! Skoila sam iz kreveta. Iz trpezarije mogla sam da vidim grad u daljini. Desetine i desetine aviona tutnjalo je iznad moje glave u mraku. Vazduh je drhtao od zvuka njihovih motora. Iznenada je paklena drama poela da se odigrava u vazduhu iznad grada dok su avioni u nizu, jedan za drugim, bacali bombe u mase ljudi koji su dole iveli. Nebo je bilo obasjano eksplozijama bombi i poarima koje su one izazivale po celom gradu. Buka je postala zagluujua kad je, uz tutnjavu maina i eksplozije bombi, gradski protivavionski top poeo da gaa u mete iznad glava to je bolje mogao. Gledano iz daleka, njihove vatre su liile na siune crvene svetiljke koje se uspinju na nebo. S vremena na vreme mogla sam da vidim neto to je liilo na ogromnu zapaljenu baklju koja se obruava, i znala sam da e negde neka majka uzaludno ekati da joj se sin vrati kui... Ova predstava vatrometa koji oduzima dah potrajala je oko sat i po. inilo mi se da stojim na prozoru itavu venost. Tamo dole, ispred mene, gde je meusobna igra svetlosti i grmljavine znaila smrt i unitenje za hiljade ljudi, iveli su svi meni dragi. Svi izuzev mog sina koji je ba u tom asu moda leteo kroz vazduh i predstavljao metu za druge jadne mladie koji su leteli u mnogo boljim avionima, prisiljeni da pucaju u njega protivno svim svojim ljudskim nagonima, ba kao to je on prisiljen da puca u njih. Odjednom sam osetila neku silu sa oblinjeg drveta koja mi je privukla panju. Pogledavi prema drvetu, videla sam dva zelena oka kako zure u mene. Sova! uala je tamo nepomina kao kip. Nikad 431

Inicijacija ranije nisam videla sovu u celom tom podruju. Kako je dospela ovde? Skoro nesvesno obratila sam joj se u duhu: "Draga ptico, nisi ti kriva to te sujeverni ljudi smatraju vesnikom smrti. Ipak, da li moda eli da mi kae da svi meni dragi dole u gradu vie ne ive na ovom svetu?" Sova je istog asa doskakutala malo blie meni na grani, naglo rairila krila i odletela u umu. Odmah sam znala da mi velika sila koja vlada i upravlja svime, kroz nestanak "ptice smrti" saoptava da su svi meni dragi jo ivi... Da, svi moji dragi! Ali sve hiljade ljudi koji su poginuli te noi u gradu, i svi drugi koji ginu tokom ovog stranog rata - svaka ta osoba je bila nekome draga! Zato ti ljudi moraju da umru? Zato ljudi ubijaju jedan drugog bez ikakvog smisla? Paklena drama se ponavljala iz noi u no. U leto nekoliko nas se preselilo u nau malu kuu u umi. BoGar je poao s nama. Za vreme noi punih uasa stajali smo svi zajedno na prozoru, gledajui bombardovanje grada pod nama. Ubrzo poto bi sirene dale znak da nema opasnosti, telefonirao bi moj mu i saoptio ohrabrujue vesti da su on i ostali koji su s njim u naoj kui u gradu svi ivi i zdravi... Kad je dola jesen ja sam ostala sama u umskoj kui, nastavljajui da radim u vonjaku i bati. Svake veeri mogla sam da primetim koliko nam se neprijateljska artiljerija - o, ti jadni mladii koji su prisiljeni da budu nai "neprijatelji" - pribliila tokom dana. Jedne veeri odluila sam da se vratim u grad. Nek bude ta bude, reila sam da u nastupajuim tekim asovima opsade i bombardovanja grada budem uz svoje voljene. Onda je zazvonio telefon. udno! Iznenada sam osetila sa sigurnou da sam ve doivela istu tu situaciju nekad ranije! Znala sam unapred da e me mu ba sad pozvati, i znala sam od rei do rei ta emo rei jedno drugom. A sve vreme oseala sam se kao da sanjam. I to isto udno oseanje e se nastaviti tokom svih tekih dana koji e nastupiti, dok se dani ne pretvore u nedelje, nedelje u mesece i meseci u godine! Opet i opet otkrivala sam da tano znam ta e se dogoditi u sledeem trenutku, ba kao da sam ve doivela sve te strane stvari. Sve se prosto ponavljalo - znala sam! - ali nisam mogla da razumem gde i kako sam mogla ranije da doivim te situacije. Poto sam se vratila u grad, a sirene koje su zavijale nou me prisiljavale da se pridruim svim ostalima u kui u bezglavom beanju u 432

Izazovi se ponavljaju podrum, i dok smo sedeli tu, svi mirno, strpljivo, ozbiljno i brinui se ta e se sledee dogoditi - sve to vreme znala sam da sam negde nekako sve to ve doivela. I tako e mi biti tokom svih noi, uasnih noi bombardovanja i vazdunih napada. Doivela sam to oseanje ponovnog peivljavanja prolih dogaaja jo jae jednog dana u kasnu jesen kad su se otvorila vrata i kad je uao moj sin. Zato sam bila iznenaena to ga vidim u vazduhoplovnoj uniformi? Da! Jo uvek sam ga se seala kao Ime, mladog svetenika u Egiptu, ali sam takoe znala sve odnose koji nas povezuju. Ali u mom seanju na njega u Egiptu on je nosio sasvim razliitu odeu. Kako to da sam oseala da sam ga ak i u mom ivotu u Egiptu ve videla u toj avijatiarskoj uniformi? Zato imam oseaj da nita to doivljavam nije "stvarnost", da samo sanjam sve ove slike, i da doivljavam te snove u mom snu u inicijaciji u velikoj piramidi! Jasno se seam svih odnosa iz mog ivota u Egiptu, ali bez obzira koliko se mnogo trudila, ne mogu da se setim doivljaja niti mojih snova u inicijaciji. Kako je to udno! Kako neko moe da se sea da se ne sea? Ako ne mogu da se setim neeg, onda ne mogu da znam da je to postojalo. Ali ja znam da sam doivela celu moju buduu sudbinu u vizijama tokom inicijacije u piramidi, i da su te vizije - ili slike sna - bile prilika da poloim razne testove i da se suoim s odreenim izazovima. Istina je da me je moj uitelj Ptahhotep upozorio da e se, ako padnem posle svoje inicijacije, sve probe kroz koje sam morala da proem ponoviti na zemaljskoj ravni! Da! Neprestano imam neki oseaj da se ti dogaaji ponavljaju!. Godinama sam stvarala naviku da svakog jutra, kad se probudim, zapisujem snove koje sam sanjala tokom noi. Nisam pregledala te zapise vie od godinu dana. Sad sam poela da ih itam. I na moje veliko iznenaenje otkrila sam da su ti snovi koje sam zabeleila bili veinom snovi o dogaajima koji e se odigrati, dogaajima koje sam u stvari doivela kasnije, ponekad ak posle est meseci ili godinu dana. U meuvremenu sam potpuno zaboravila same snove, i da nisam mogla da vidim i prepoznam sopstveni rukopis, ne bih verovala da sam ja sanjala te snove i zabeleila ih. Kako je bilo mogue, kad su se te stvari zaista dogodile, da ja nisam vie mogla da se setim da sam ih unapred sanjala, i to u mnogim sluajevima ak do zapanjujue preciznih detalja? Nalazila sam da je to ot433

Inicijacija krie bukvalno zapanjujue! Kakva to sila postoji u nama koja zna nau budunost unapred s takvom tanou i govori nam o njoj unapred? 1 kako smo nesavrena bia mi koji razumemo tako malo o jeziku snova da ne moemo da se setimo da smo unapred sanjali izvesne dogaaje i situacije, ak i kad se san ponavlja na zemaljskoj ravni u naem spoljnom ivotu? Zaista ne zasluujemo brigu i panju koje nam ta sila posveuje dok nam, s beskrajnim strpljenjem, otkriva nove istine i znanja... Kako bih mogla da objasnim da se seam iz ranijeg ivota u Egiptu da sam videla sina u pilotskoj uniformi i da sam, kad je uao, tano znala da e se oprostiti od mene zato to e njegova jedinica biti premetena na jedan aerodrom manje izloen neprijateljskom bombardovajnu od ovog blizu naeg grada? Dok je govorio i dok sam mu odgovarala znala sam u sebi da sam doivela sve ovo nekad ranije... ponovo sam imala oseaj da samo sanjam... Nisam se usuivala da bilo kome ispriam o ovom doivljaju. Plaila sam se da e ak i moj sin - s a m Ima - misliti da sam izgubila razum od sveg tog uzbuenja. inilo mi se da je mnogo bolje preutati celu tu stvar. I tako smo preiveli opsadu naeg grada. Sedam nedelja sedeli smo u naem podrumu, izdravajui neprestana bombardovanja. Poto je kua iznad nas bombama i granatama pretvorena u hrpu uta, bili smo prisiljeni da beimo. Naa sudbina nas je bacala tamo amo kao list na vetru, i posle mnogih iskuenja i ispatanja poeli smo da obnavljamo svoje ivote. Svi smo svedeni na poloaj prosjaka. Moj mu je bio ozbiljno ranjen, i prolo je mnogo vremena pre no to je mogao ponovo da radi. Danononim naporom s ne mnogo vie alata no to su imali primitivni ljudi, Bo-Gar i ja smo oblikovali novi dom iz ruevina nae porodine kue, i u njemu otvorili kolu Joge... Prolazili su meseci dok smo mi dugo i naporno radili. To su bila vremena kad smo nauili ta je glad. Nedelju za nedeljom postepeno smo se troili, skupljajui se od ljudskih bia od krvi i mesa u ive kosture pokrivene koom. ak ni dobri prijatelji ne bi uspeli da se prepoznaju kad bi se sluajno sreli na ulici. Strah - zlokobni novi strah irio se stanovnitvom, uveavajui oseanje straha ve prisutno u hiljadama namuenih dua: ta emo jesti sutra? Koliko dugo emo biti u stanju da nastavimo da radimo tako naporno a da se ak ni jedanput ne najedemo dovoljo? Koliko dugo moemo da nastavimo tako a da ipak sauvamo zdravlje? 434

Izazovi se ponavljaju Plodno tlo nae zemlje raalo je dosta od svega to nam je bilo potrebno, ali bili smo prisiljeni da gledamo kako bezbrojni teretni vozovi vijugaju svojim putem kroz okolinu i odnose nau bogatu etvu u jednu drugu dravu... Onda, posle dugih, tekih meseci, ak je i glad poela da jenjava. Sve ee i ee smo imali da pojedemo neto hranljivo, i postepeno smo poeli da se gojimo. Ponovo dobri prijatelji i poznanici nisu uspevali da se prepoznaju na ulici. Svi smo se bili navikli da vidimo jedni druge tako mrave i ispijene, i veoma esto, kad bismo proli pored nekog na ulici, kroz glavu bi nam bljesnula misao da ta dobro uhranjena osoba upadljivo lii na nekog veoma mravog prijatelja. Oboje bismo isto pomislili, zatim se osvrnuli, prepoznali se, i prsnuli u salve smeha od sree to se ponovo susreemo... Ali proli su meseci pre no to smo se zaista ponovo upoznali sa svim naim prijateljima.... ponovo navikli na njihove normalne dimenzije. Ja sam i dalje imala oseaj da sam sve to ve doivela! To je bio oseaj koji je ostajao u meni gde god da sam ila i ta god da sam radila. Nije to znailo da mogu da predviam budunost. Naprotiv, bio je to samo uporan oseaj da se sve to ve dogodilo ba na isti taj nain nekad ranije. I poto nisam bila u stanju da predvidim budunost, nisam znala ta se dogodilo sa mojim sinom. Od onda kad se iznenada oprostio od nas nismo do njega imali vesti. Godinu i po dana posle toga zazvonilo je zvono na ulaznim vratima. Otvorila sam vrata, i koga sam videla pred vratima nego mog sina! I ponovo sam imala taj udan oseaj poznat psiholozima kao "dea vi". Znala sam da je to ponavljanje. Svi ti dogaaji su bili ponavljanja! Ali, kako je to mogue? I jedne noi sve se razjasnilo! Jednom, dok sam morala da prolazim kroz test "surove ljubavi" prema osobi koju sam ovde, na zemlji, najvie volela, prema mom sinu, kleala sam u krevetu u tami noi i priala o njemu s Bogom, molei Njega da pokae mom sinu put kojim treba da ide. Ja sam sledila tu stazu koja, u nama, vodi do Boga, povlaei svoju svest iz svoje spoljne linosti u svoje unutranje bie. Konano sam pala u trans i iznenada se nala ispred sedam stepenika o kojima sam govorila ranije. I ja skaem uvis, s jednog na drugi, lako, sreno, i radosno... I znam put... Seam se... 0,Boe!... Seam se! Svi su ovi dogaaji, koje doivljavam kao "stvarnost" u svom ivotu na materijalnoj, zemalj435

Inicijacija skoj ravni, oni koje sam doivela pre nekoliko hiljada godina u svojoj inicijaciji u piramidi. U to vreme svi ti dogaaji su poivali u dubinama moje due kao nesvesne, jo uvek pritajene energije, jo uvek samo uzrok. To je zato to je sve to se dogaa ovde, na zemlji, materijalizacija dovrenog, ostvarenog uzroka koji eka na duhovnom planu materijalizaciju. Kad neko postigne sposobnost da svesno dosegne do dubina sebe gde te energije ekaju svoje ostvarenje, taj doivljava uzrok istovremeno sa posledicom - budunou - kao potpunu i savrenu sadanjost! A sadanjost, na ivot, sve to nam se deava, samo je prilika da se suoimo s probama i kuanjima i izazovima inicijacije. Prilika da olakamo napetosti i ponitimo pritiske koje smo nagomilavali u sebi, eonima i eonima godina, naim mislima i reima i delima... napetosti i pritiske koji su uzrok nae sudbine, nae budunosti. Do mere do koje smo u stanju da postanemo svesni tih napetosti i da ih prevaziemo, mi oslobaamo nau ljudsku svest koja je vezana tim energijama i ograniena zato to je vezana, i poistoveujemo nau svest s istinskim boanskim ja koje eka iza svakog linog oseanja ega... mi se poistoveujemo s Bogom... a to je INICIJACIJA!

436

Posle iskustva od te noi znala sam da su napetosti i pritisci izbrisani iz moje due... sve lino morae da se odbaci. Nadvladala sam sebe samu! Nieg vie nije ostalo u meni da me vezuje za moju "linost". Sve lino moralo je da nestane. To je poelo sa veoma udnim oseajem koji me je pratio gde god da sam ila - kod kue ili napolju - da ja u stvari nisam "tu". Nisam tu? Ali gde sam? To zaista nisam znala! Ali iznenada sam postala svesna injenice da moje ja nikad nije bilo tamo gde se nalazila moja linost, moje telo. Naprotiv, moje ja se projektovalo iz neprostornosti u moju linost, i sad je moje ja poelo da se projektuje negde drugde, a ne na mestu gde je bilo moje fiziko bie. Ali gde? U neku drugu zemlju! Znala sam da u otii daleko, da u morati da odem daleko! Kad god duh, uzrok, prestane da bude prisutan, pojava, posledica, mora da ga prati gde god da je uzrok projektuje. Tu on moe da nastavi da ivi. Inae, pojava e nestati, to jest, umreti. Ali kako bih ja napustila zemlju? Niko ne moe da dobije paso! Vreme za moj odlazak jo nije dolo. Prvo moraju da se odigraju drugi dogaaji. Jedne noi probudila sam se iznenada. Videla sam oca kako stoji ispred mene i oprata se sa mnom s osmehom na svom dragom, blagom licu. Razumela sam: vreme mu je da ode... Htela sam da poskoim i pitam ga zato eli da ode i gde ide, ali on je nestao, i shvatila sam da se upravo budim. Ocu je bilo osamdeset godina, ali je bio snaan i krepak telom i duhom. S uvek sveom i neumanjenom energijom i dalje je nastavljao sa svojim veoma odgovornim poslom u vladi. Ipak, ja sam znala da je njegov duh doao k meni da se pozdravi. Njegovo vreme na velikom kosmikom satu je isteklo, i on e napustiti svoje telo. 437

Inicijacija Sutradan je ve bio u bolnici, a svi mi ostali smo se okupili da se oprostimo s njim. On ili nije mogao ili nije eleo da govori. Dugim, dubokim i nenim pogledom pogledao je redom svakog od nas u oi. Zatim je sklopio oi i nije ih vie otvorio. I ispratili smo drugi koveg iz nae porodice. Moj sin je pokuavao sve to je mogao da bi naao posao. Uzalud. I dalje je pokuavao, opet i opet, ali uvek uzaludno. Najzad je doao do zakljuka da za njega vie nema mesta u naoj zemlji. I doao je dan kad je uzeo svoju gitaru - starog, dobrog saputnika koga nikad nije zapostavio ni u danima rata - i otiao u potragu za zemljom gde slobodan ovek koji eli da radi moe da nae dom. Ponovo smo se oprostili, ne znajui da li emo se ponovo sresti u ovom ivotu. Ali u dubini due ja sam znala da u ga ponovo videti. Znala sam da emo i dalje raditi zajedno u Boijem vrtu... Zatim je nastupio poslednji in. Bo-Gar je upravo odrao jedno javno predavanje. Kao i obino, publika je bila tako mnogobrojna da je policija morala da odrava red. Posle predavanja on se naao okruen ljudima koji su ga zasipali pitanjima, molili za autogram, i nisu ga putali da ode kui. Dok se sve ovo deavalo mu i ja smo stajali malo podalje od guve i ekali. Iznenada se pojavio jedan oficir tajne policije i zatraio da razgovara sa mnom. Kad smo se pomerili na stranu, on je rekao: "Ja vebam Jogu, i sa mnom cela moja porodica, tako da ja znam kako je to divan sistem. Meutim, i vi i Indus ste opasni zato to vas toliko mnogo ljudi slua i radi kako kaete. Partiji se to ne svia. Zato ete sad morati da odluite da li da radite sa partijom i za nju, ili da odete iz zemlje. Pustiemo vas oboje da odete bez smetnji. Ali ako odbijete da idete, biemo prisiljni da preduzmemo druge mere. Razmislite o ovom predlogu koju su mi moji suprotstavljeni zatraili da vam prenesem, i ponaajte se shodno tome. Vratiu se da ujem vau odluku." Bo-Gar je mogao slobodno da napusti zemlju sa svojim pasoem. Ali ja sam bila prinuena da traim dozvolu i podnesem molbu da mi dozvole ulazak u neku drugu zemlju. Uskoro sam bila ukljuena u beskrajnu poteru za izlaznom vizom i za ulaznim vizama... Najzad sam bila prisiljena da shvatim da mi je potpuno nemogue da dobijem paso. Slali su me tamo - amo od jednog do drugog inovnika sve dok na kraju krajeva nisam konano i defini438

Zakljuak tivno odbijena. A to je znailo da e tajna policija uskoro pribei "drugim metodima". A svi smo znali ta to znai. Mnogi od naih prijatelja su ve nestali zauvek, dok su drugi, poto su pretrpeli uasna muenja u zatvoru, bili puteni, slomljenog duha i tela, samo da bi ubrzo potom umrli bednom smru. Onda je Bo-Gar rekao mom muu: "Jedina mogunost da spasete svoju enu je da se razvedete od nje i dopustite mi da je izvedem iz zemlje kao svoju enu. Na taj nain e ona imati isti paso kao moj, i mi moemo legalno da napustimo zemlju. A vi ete doi kasnije." Moj mu je stegao Bo-Garovu ruku, ali nije bio u stanju da progovori. Velike suze zahvalnosti su mu navrle na izmuene oi... Tako je doao dan kad sam se oprostila od svih ljudi koji su mi bili mili i dragi i krenula u nepoznati svet da stvorim dom gde god nas Bog bude odveo. Bo-Gar je odrao svoju re: doao je s drugog kraja sveta da me spase! Ponovo smo nali Imu, i zajedno putujemo dalje stopama Titana koji su nam pokazali put u inicijaciju, iskupljenje, u izgubljeni raj... A kada traim one koje volim, ja okreem reflektor moje svesti ka unutranjosti, jer sve i svi ive u meni! Ja - u jedno i isto vreme ja svih ivih bia, i stoga i moje ja - ne poznaje nikakve stege; tako je cela vasiona u meni, a moje ja ispunjava celu vasionu. Sve to jeste - to sam ja! U svemu to volim, ja volim moje ja, jer jedino to mislimo da ne volimo je ono to jo nismo uspeli da prepoznamo u sebi! JA JE IVOT I JEDINA STVARNOST, I KO GOD JE UPUEN U SEBE -I NA TAJ NAIN USPEO DA UPOZNA SEBE POTPUNO - VOLI SVE I SVAKOG PODJEDNAKO, JER JE JEDNO SA NJIMA.

439

Svetski bestseler po kojem je snimljen udarni filmski mega-hit. To je pria o izgubljenom ostrvu prepunom vaskrslih dinosaurusa, koji prireuju uzbudljiv doek grupi avanturista. Zabavan, napet roman, pun obrta i iznenaenja, pravi izazov za sve one koji uivaju u dobroj, uzbudljivoj knjizi, svesni da literatura jo uvek sobom nosi dubine nedostine svim drugim medijima. Autor kojeg smatraju za roonaelnika tehno-trilera ovde e pokrenuti i pitanja koja sobom nosi velianstven, no moda suvie brz napredak nauke, suprotstavite tehnike i humanistike umove, koji svoju otrinu moraju da izmere ne samo sa drugaijim idejama ve i sa kao sablja otrim zubima pravog Tiranosaurusa. Obim 300 strana meke korice

Majki Krajton: IZGUBLJENI SVET

Napeti SF triler autora "Jurskog parka" i drugih bestselera, ali i uzbudljiva duhovna avantura. Sputanjem u dubine okeana ovek se sputa i u mrak vlastitih podsvesnih dubina. Pokuavajui da odgonetne tajnu neshvatljive, vanzemaljske sfere, ovek se sve vie zaplie u misteriju sopstvenog postojanja. Prodor u te sfere donosi smrt. Po knjizi je snimljen novi filmski mega-hit, sa Dastinom Hofmanom, eron Stoun Samjuelom Deksonom u glavnim ulogama. Obim: 330 str. Meke korice

Majki Krajton: SFERA

Karl Sagan: KONTAKT


Ovo je jedini roman Karla Sagana, autora TV serije i knjige Kosmos, roman po kojem je snimljen Holivudski filmski hit, sa Dodi Foster u glavnoj ulozi, a u reiji Roberta Zemekisa. Knjiga i film govore o prvom kontaktu ljudske rase s vanzemaljskim civilizacijama, najuzbudljivijem dogaaju u istoriji oveanstva. Jedan Odabrani - u ovom sluaju - Ona, putuje meu zvezde. Ko - ili ta - su oni tamo gore u svemiru? Karl Sagan je u Kosmosu objasnio Univerzum. U Kontaktu je predivdeo njegovu budunost kao i budunost ljudske rase. Obim 330 strana meke korice

Tolkin: GOSPODAR PRSTENOVA 1-3


uvena trilogija, kultno delo J.R.R. Tolkina, zaetnika anra epske fantastike, roman veka u Velikoj Britaniji. Delo koje je svojom lepotom i dubinom inspirisalo umetnike svih anrova, knjiga koja ne zastareva i koja nema premca po svojoj razgranatoj, bogatoj matovitosti u celokupnom poznatom stvaralatvu. Obim 1300 strana meke korice

Tolkin: SILMARILION (II izdanje)


Silmarilion je predistorija Srednje Zemlje, prepuna lirskih mitova o postanku sveta, o bogovima i herojima iz davnanjih vremena. Upravo na dogaaje opisane u ovoj knjizi hronoloki se nastavlja saga ispriana u "Gospodaru Prstenova". Obim 500 strana meke korice

Kompletan vodi kroz mitologiju i mitoloke izvore povezane sa Tolkinovim izmatanim svetom i njegovim mitolokim prstenom. Kroz nordijsku mitologiju, arturijanske legende, keltske mitove, vikinke sage, nemake romanse, Nibelunge, grke i rimske mitove, biblijske legende, orijentalne mitove, alhemiju, Vagnera i mnotvo drugih tradicija, traga se za izvoritem Tolkinove inspiracije i uzora. Ovaj literarni detektivski rad pokazuje kako je "Gospodar prstenova" naslee drevne tradicije pripovedaa koja potie iz vremena svitanja zapadne kulture, i kako je Tolkin stvorio svoju sopstvenu mitologiju za dvadeseti vek. " Tolkinov prsten" je izuzetno putovanje kroz najmaginije i najmonije prie koje su ljudi naeg sveta ikada isprlall jedni drugima. Obim: 300 str. meke korice

Dejvid Dej: TOLKINOV PRSTEN (llustrovao Alan Li)

Enciklopedijski prirunik za junake, mitska bia, geografiju, mitologiju, dogaaje i sve ostale pojmove vezane za jedan potpuno izmatani svet Srednje Zemlje, koji e vam pomoi da se kreete i dublje uivate u prii "Silmariliona", "Hobita", "Gospodara prstenova" i ostalih delova ove velike arhetipske bajke za decu i odrasle. Bogato ilustrovano. Obim: 300 str. Meke korice

Dejvid Dej: TOLKINOV RENIK (Kompletni vodi kroz Tolkinovu Srednju Zemlju)

Mejrink je pisac jevrejskog porekla s poetka veka. iveo je i radio u Pragu, koji ga je nadahnuo za njegove slavne gotske okultne romane. Pisao je u stilu Edgara Alana Poa, H.P.Lavkrafta i ostalih velikana okultne fantastike strave. Roman je uzbudljiva epopeja o onostranim doivljajima Dona Dija i Edvarda Kelija, engleskih alhemiara XVI veka, koji su u komunikacijama sa anelima primili uveni jezik i sistem enohijanske (aneoske) magije. Reprintom ovog, moda najboljeg Mejrinkovog romana, zapoinjemo objavljivanje njegovih izabranih dela. Obim: 370 str. Meke korice

Gustav Mejrink: ANEO SA ZAPADNOG PROZORA (II izdanje)

Veliki poznavalac evropskih i istonih kultova i tajnih uenja, autor svetski poznatih romana "Golem" i "Aneo sa zapadnog prozora", Gustav Mejrink u svome najuzbudljivijem okultnom romanu "Valpurgijska no" uvodi itaoca u tajanstveni svet prakih zamkova i plemstva u kome se jedan za drugim niu misteriozni i nadprirodni dogaaji, vodei ka najveem onostranom prazniku, noi u kojoj se okupljaju svi duhovi i demoni neba i zemlje na zajednikoj svetkovini i piru. tivo koje pored matovitih situacija sadri i notu humora, ita se sa velikim zadovoljstvom i u jednom dahu. Obim: 250 str. Meke korice

Gustav Mejrink: VALPURGIJSKA NO

Ljubavni roman, u isti mah straan i romantian povee vas stazama telesnog duhovnog sjedinjavanja dvoje bia ka srei, ivotu i trajanju. Nauie vas kako da se borite za svoje sutra, i svoje ja. Vodei vas kroz poglavlja: Klovnova igra, Freska oslikana apom sivog tigra, Mesija na krilima bele ptice, Zeleni talas toplog vetra, Ma u srcu i Meke papue sree- - pali aneo Mefisto, e svojim neiscrpnim duhom i finim humorom pokazati svetio na kraju puta ak i za one koji su izgubili svaku nadu. Obim: 300 str meke korice

Sran Krsti: KOLA SREE

Roman o nezaboravnoj ljubavi palog anela i leponoge blondine, o elji za novim nebesima i enji za novim svetovima. Veite, nedodirljive istine, ovde e biti dovedene u pitanje jer o njima govori Mefisto, upa dua i Sudija pred vratima Pakla. Uz galeriju nebeskih i podzemnih likova, sve od Lucifera pa do Hrista, urnebesni zavretak pred vas e dovesti i samog Boga. Nadasve duhovito delo, koje e vas nasmejati i ispuniti, otvarajui vam nove horizonte slobode i kreativnosti. Obim: 300 str. meke korice

Sran Krsti: MEFISTO I ZLATOKOSA (II izdanje)

Taia Abelar je jo jedna uenica Don Huana koja pie o svom egrtovanju kod legendarnog arobnjaka. Taia je inicirana u isti krug arobnjaka kao i Kasteneda, a u njenom romanu se pojavljuje i Florinda Doner. Cilj grupe od 16 arobnjaka je razbijanje i prevazilaenje ulnih ogranienja koja nas dre zarobljenim unutar granica svakodnevnog sveta i spreavaju da ulazimo u druge svetove, na drugim frekvencijama percepcije. Prelaskom tih barijera arobnjaci skau u nepojmljivo i takav skok nazivaju "prelazak arobnjaka"... Meke korice Obim: 300 str.

Taia Abelar: PRELAZAK AROBNJAKA

Florinda Doner je najpoznatija uenica i sledbenica Kariosa Kastanede i Don Huana i pripada istom krugu arobnjaka.Posle abonoa i Vetiinog sna ovo je njena trea knjiga u kojoj se ponavljaju motivi iz Kastanedinih knjiga, bivajui time u svetu bestseler ravan delima samog Kastanede, Florinda opisuje, iz enske perspektive, kako se susrela sa nadrealnim krugom zagonetnih arobnjaka iz drevne srenjo-amerike tradicije, na elu sa Don Huanom i Karlosom Kastanedom, Florinda se pojavljuje kao majstor budnog sanjanja i naglaava razliitost u doivljavanju stvarnosti izmeu zapadne kulture i amanistikih tradicija pan-indijanskog arobnjatva. Obim: 300 str. Meke korice

Florinda Doner: BITI-U-SANJANJU

Nastavak legendarne "Beskrajne prie", jo jedno izvanredno Endeovo delo. Roman o metafizikom povratku kui, u kome se unutranje i spoljanje odsiikavaju kao ogledalo u ogledalu. Putnik, kroz niz zanimljivih susreta i dogaaja iz trenutka u trenutak sve manje razlikuje realnost od predela sopstvene due da bi na kraju poeo da doivljava svet stvari kao svoj unutranji svet, a stvarnost svoga Ja kao spoljanju, objektivnu stvarnost. Roman uzbudljive fantazmagorinosti. Obim: 250 str. meke korice

Mihael Ende: OGLEDALO U OGLEDALU, JEDAN LAVIRINT

Konano na naem jeziku najuveniji i najbolji Kroulijev okultni roman! Tema je vena bitka izmeu Sila Sveflosti i Sila Tame. Mlada devojka je upletena u magiki rat izmeu dva mukarca, i prisiljena je da izabere jednog od njih. Kako pria odmie italac prolee furioznim tempom kroz seriju magikih zapleta, uzbuenja i celokupnog okultnog repertoara, ukljuujui i Crnu Lou. Piui iz svog linog iskustva, Krouli opisuje metode i teorije modernih magikih praksi, teei da nas uputi da je magika nauna realnost - i da deluje. Sam Krouli se lino predstavlja u romanu kao ik Dobrog Majstora Magike. Obim: 300 str. meke korice

Alister Krouli: MESEEVO DETE

Elizabet Hej je vodei uitelj joge u koli Selvaradana Jesudijana u Evropi, i sa njim autor poznatih knjiga o jogi i spiritualnosti, prevedenih i kod nas. Inicijaciju je jedinstveni autobiografski, okultni roman koji opisuje ivotnu priu ene XX veka, koja je prola kroz veliki broj okultnih iskustava. Autorka se prisea proloivotnih iskustava u drevnom Egiptu. Mnogo uzbudljivih epizoda govori o njenoj propremi za inicijaciju u Prvosvetenicu Ptahotep. Opisuje korake u duhovnoj obuci pomou kojih je stekla spiritualnu mo i razumevanja vrhovnih misterija. Knjiga podie veo tajne sa nesvakidanjeg procesa razotkrivanja i obnavljanja proloivotnih moi i znanja. Obim: 500 str. meke korice

Eiizabet Hej: INICIJACIJA

ODABRANI NASLOVI IZ OSTALIH EDICLJA:


En RD|S: INTERVJU SA VAMPIROM
Svetski bestseler po kojem je 1994. godine snimljen holivudski hit, film "Intervju sa vampirom", u reiji Nila Dordana, sa Tomom Kruzom, Antoniom Banderasom i Bredom Pitom u glavnim ulogama. ok koji su izazvali i knjiga i film duguju injenici da predstavljaju upravo ono to im sam naslov govori - intervju sa pravim istorijskim vampirom, koji kroz knjigu opisuje vie vekova egzistencije svoje vampirske loze. Knjiga je svojom ubedljivou na umetniki, lirski nain doarala i ovaplotila mogunost da ljudi sa "vampirskom boleu" zaista ive tu negde oko nas - time dobijajui vie na dokumentarnosti. Knjiga je prvi deo u Hronici vampira, koji emo objaviti u svih 5 do sada napisanih nastavaka. Obim: 350 str. Meke korice

Jukio Miima:ISP0VEST MASKE


Miima (1925-1970) spada meu najznaajnije i najtalentovanije japanske pisce posle rata - bio je predloen i za dobitnika Mobelove nagrade za knjievnost. Izvrio je ritualno samoubisivo maem - harakiri -1970. godine i time uao u legendu, O emu je snimljen ameriki film "Miima" Pola redera. Ispovest maske je do sada kod nas neprevoen roman svetski poznatog pisca i predstavlja romansiranu ispovest Miimine kontroverzne i kompleksne linosti. Obim: 200 str. Meke korice Dek London: ZVEZDANA LUTALICA Knjievna senzacija! Prvi prevod na na jezik jedinog romana klasika Deka Londona koji je ostao nepreveden u bivoj Jugoslaviji, jer govori o reinkarnaciji i paranormalnim doivljajima! Roman predstavlja uzbudljivo putovanje kroz prole ivote, du vekova koji se prostiru sve do doba starog Egipta, a sve to ispriano sa velikom umetnikom uverljivou starog majstora, koji e vam ovde pokazati svoj potpuno novi lik.. Obim: 250 str. Meke korice

Riard Bah: ILUZIJE - AVANTURE KOLEBLJIVOG MESIJE


DRUGA najbolja Bahova knjiga pored kultnog "Galeba Donatana Livingstona", njen svojevrsni duhovni nastavak, pria o mistinoj pustolovini dvojice ljudi koji se sreu jer svaki od njih radi upravo ono to eli da radi, bez obzira na posledice. To je poenta kojom se i zavrava pria o hrabrom Galebu, a poinje ova pria o toj neustraivosti toliko potrebnoj svakome od nas. "ta ako se pojavi neko ko me moe nauiti kako moj svet funkcionie i kako da ga kontroliem?... ta ako se Sidarta ili Isus pojave u naem vremenu, sa moi inad Iluzijom sveta jer poznaju stvarnost koja se nalazi iza nje? I ta ako ih lino sretnem?" Uznemiravajue tee zaikavajui dijalog Riarda i pravog Mesije koji je odluio da zauti. Knjiga e imati razliiti smisao razliitim ljudima: zabavna pria o udima.... otkrovenje pojavljivanja stvarnosti.... enigmaticni pogled na nain na koji neki od nas ive, i na koji bi mnogi od nas mogli iveti.... Knjiga koja nudi izazov i moe izmeniti va ivot. Obim: 150 str. Meke korice

Don Grej: MUKARCI SU SA MARSA, ENE SU SA VENERE


Svetski bestseler, prodat u 5 miliona primeraka, praktini prirunik popularne psihologije o meusobnom razumevanju i odnosima polova, uvenog amerikog psihoterapeuta, koji je u knjige pretoio svoje bogato iskustvo (u toku prethodnih 20 godina kroz njegove seminare je prolo preko 10000 parova). Knjiga je pisana krajnje jednostavnim jezikom i stilom, zabavno, armantno, jasno i popularno - pria o Marsovcima i Venerijankama koji se na planeti Zemlji svaaju, vole i stvaraju oveanstvo. udesno rasvetijava ensku psihologiju! Knjiga o svakome od nas! Obim: 300 str. Meke korice

Don Grej: MARS I VENERA U SPAVAOJ SOBI (Vodi zo produenje romanse i strasti)
Najhitniji nastavak bestselera "Mukarci su sa Marsa, ene su sa Venere", objanjava tajnu uspenog seksualnog ivota venerijanki i marsovaca. Iz sadraja: Napredne tehnike u spavaoj sobi za sjajan seks; Seks i strast; Kako divlje uzbuditi enu; Seksualno poverenje; ene su poput Meseca; Zadovoljstvo "na brzaka"; Zato parovi imaju manje seksa; Mehaniki seks protiv spontanog seksa; Strasna monogamija; Saksualna anatomija i oralni seks; Zadrati magiju romanse ivom, (lustrovano. Obim: 200 str. Meke korice

Don Grej: MARS I VENERA VENO ZAJEDNO (Sposobnost produenja ljubavi)


Nastavak i nadopuna praktinog vodia za uspene odnose sa suprotnim polom "Mukarci su sa Marsa, ene su sa Venere", najboljeg prirunika te vrste u svetu poslednjih godina. Grej nastavlja sa priom o ljubavi venerijanki i marsovaca. Iz sadraja: Sve to vam majka nije rekla, a otac nije znao da vam kae; ta enama najvie treba, a ta mukarci zaista ele; Koliko su mukarci i ene razliiti; Uenje muke vetine sluanja bez uznemiravanja; Uenje enske vetine razgovora, tako da ih mukarci sluaju; Mukarci govore "muki", a ene govore "enski"; Zato mukarci zaboravljaju, a ene pamte; "ta se desilo mukarcu koga volim?"; "Gde je ena prema kojoj oseam ljubav?". Obim: 250 str. Meke korice

Aleksandar Loven: LJUBAV, SEKS I VAE SRCE


Loven je poznati uenik Vilhelma Rajha, oca bioenergetike i u knjizi se na popularno psiholoki nain bavi uzajamnom povezanou seksualnog i emotivnog ivota sa zdravljem srca. Iz sadraja; Ljubav je u srcu ivota; U srcu smo jo uvek deca; Gubitak ljubavi gubitak nade; Strah od ljubavi; Bolesti srca i psihologija; Ljubav, stres i srani udar; Volja za ivotom i elja za smru; Zdravo srce - osoba koja voli... Obim: 200 str. meke korice

Aleksandar Loven: SPIRITUALNOST TELA


Novi, vizionarski prirunik osnivaa bioenergetike za razvoj unutranje i spoljanje lepote i harmonije sa samim sobom i okolinom, koji toliko nedostaj u savremenom ivotu. Loven baca novo svetio na vezu tela i uma radi ukljuenja vrhunaca ljudskog iskustva i dostizanja spiritualnosti. Definiciju spiritualnosti Loven preuzima od Junga: "Duh je unutranje iskustvo tela". Kroz razvoj ove postavke, Loven se osvre na zapadnu ideju odnosa sa Vrhovnim Biem, istonu mistiku tradiciju povezivanja duha i disanja, i bioenergetsku vezu psihikog mira sa slobodnim tokom fizike energije. Kroz sluajeve iz svoje prakse, samo-testiranje koje italac moe da primeni, i posebnim fizikim i mentalnim vebama, on pokazuje kako moete dostii harmoniju tela, uma i oseanja, sutinskih za duevni mir. Jedino u tom stanju ravnotee moemo osetiti smisao moralnog i linog integriteta, ljubavnog spajanja sa drugima, i vezu sa boanskim. Obim: 220 str. Meke korice

Jo jedna fascinantna studija odnosa meu polovima, ovaj put iz enskog pera, doktora nauka I profesora lingvistike, koja se vrlo uspeno upustila u avanturu rasplitanja komplikovanog vora ensko-mukih odnosa. Svako ko eli da razume ta taj stranac na suprotnoj strani kreveta stvarno misli I pria treba da konsultuje ovaj prefinjeni vodi. Praktinost ove knjige e vam biti jasna iz sadraja: Razliite reci, razliiti svetovi; "Spusti taj papir I razgovaraj sa mnom!": govor raporta I govor izvetaja; Tra; "Objasniu ti": Poduavanje I sluanje; Drutvo 1 Sukob - Stilovi u razmiricama; Ko prekida? Primeri Dominacije I Kontrole; "Proklet bio ako to uradi"; "Gledaj me kada ti govorim": Unakrsni govor kroz vekove; ivei sa asimetrijom: Otvorene linije komunikacije.... Obim: 330 str. Meke korice

Debora Tanen. SVETOVI ENE I MUKARCA

Tema jo jednog psiholokog bestselera je kako da istraite, proirite i iskustveno produbite vau svesnost. Metodi ovog ve klasinog prirunika su namenjeni svima koji su zainteresovani za lini unutranji rast i razvoj svojih skrivenih potencijala, kroz mnotvo praktinih vebi i eksperimentisanja koji pruaju mogunosti da otkrijete vie o sebi samima, bilo istraujui sami ili sa drugim ljudima, u parovima ili grupama. Knjiga crpi inspiraciju iz svih oblasti ljudskog izraavanja: Putovanja fantazije (ogledalo, podmorska peina, mrana soba, mudri ovek, ludilo, leva-desna osoba), Umetnost, Pokret i Zvuk (autoportret, centriranje i pokreti tela, disanje, ekspresija, ples, pevanje, poezija svesnosti) itd. Proizala iz getalt psihologije, ova knjiga je postala svetski popularna, bestseler ne manji od svog parnjaka "Mo podsvesti" Dozefa Marfija. Obim: 300 str. Meke korice

Don Stivens: MO SVESNOSTI

Linda Gudman: LJUBAVNI ZNACI (U 12 KNJIGA) (Novi pristup ljudskom srcu)


Konano na naem jeziku klasik asfroloke literaturel'Svaka od 12 knjiga objanjava ljubavno i seksualno slaganje svakog od 12 zodijakih znakova (i mukih i enskih) sa svih ostalih 11 znakova zodijaka! Svaka knjiga je opremljena opirnim uvodom "Dvanest misterija ljubavi", kao i dodacima: Slavne linosti, Tipologija linosti, Karmika misija 12 znaka, Spajanje elemenata, Aspekti slaganja znakova itd. Idealan poklon za zaljubljene i one koji se vole!

OVAN, BIK, BLIZANCI, RAK, LAV, DEVICA, VAGA, KORPIJA, STRELAC, JARAC, VODOLIJA, RIBE,
Obim: 200 str. meke korice

Sofi Burnem: KNJIGA ANELA


Najbolja iz vrlo popularne serije knjiga o anelima, nebeskim glasnicima, koje su poslednjih godina hit u svetu i prodaju se u milionima primeraka. Refleksije o anelima prolosti i sadanjosti i istinite prie o tome kako oni dodiruju nae ivote. Namenjena je svima koji su u ivotu osetili svetlost onostranog, ne stide se svojih iskustava i koji e ovde pronai inspiraciju da nastave dalje - ali i svim hrianima koji u ovakvim delima mogu dobiti podsticaj da dublje istrae sebe i svoju veru. Izuzetne prie o dananjim susretima sa anelima, koje je napisala ena iji ivot je iz temelja promenjen mistikim iskustvom. Elokventno i ueno, i autorka navodi primere pesnika, mistika i svetaca u istraivanju kako je ovek odgovarao na mono prisustvo i nadahnue anela. Knjiga je bogato ilustrovana. Obim: 270 str. Meke korice

Kreativni spoj transformiue mudrosti Tantre i zapadne seksualne magije, ovaj prirunik iz pera strunjaka, je pisan sa ciljem da utie na proirenje svesti i spiritualnu iluminaciju itaoca. Opremljen sa desetinama crtea i mnotvom fotografija u boji tantrikih poza.Spiritualno ime autora je Svami Anandakapila i uenik je Svami Satjanande (Biharska kola joge). Obim: 200 str.

Dr. Don Mamford: EKSTAZA KROZ TANTRU

Svojevrsni dalekoistoni pandan indijskoj "Kamasutri", predstavlja nam sve detalje prefinjenog erotskog i seksualnog ivota drevnih ali i dananjih Japanaca, koji se prema njima postavljaju potpuno slobodno i otvoreno, bez ikakvih predrasuda svojstvenih zapadu. Za Japance je svaki seksualni in motiv istinske i zdrave ivotne radosti i veselja, tako da narodni erotski humor nalazi svoj pravi izraz u aljivoj i otvorenoj igri rei, kao i grotesknoj karikaturi, nasuprot zapadnjakom seksualnom nasilju i perverzijama. Obim: 200 str. Meke korice

Ira Otoko Azuma: INDAI SUTRA Ljubavni i seksualni ivot starog Japana

Svetski bestseler, prodat u oko 10 miliona primeraka, najpoznatiji prirunik savremenog sveta na temu uspenih i ispunjavajuih seksualnih odnosa, kao vrhuncu emotivnog spoja dvoje bliskih bia, kojim veza ljubavnika prevazilazi isto telesni kontakt uivanja i postaje prefinjeno duevno jedinstvo. Slavei seks kao najuzvieniji oblik igre odraslih, Komfortov mudar i duhovit tekst omoguava parovima da zajedniki razviju i pojaaju svoj seksualni ivot, uzimajui u obzir dodatne savete za prevazilaenje prisutnog rizika AIDSa. Ova zapanjaka "Kamasutra" je bogato ilustrovana sa preko 100 ljubavnih poloaja i tehnika. Obim: 250 str. Meke korice

Aleks Komfort: RADOST SEKSA

NARUITE BESPLATAN KATALOG SA PREKO 350 NASLOVA

WWW.ESOTHERIA.CO.YU NARUDBINE NA TELEFON 011/602-368


ili na adresu ESOTHERIA, p. fah 199 11070 N Beograd

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 159.96 HEJ, Elizabet Inicijacija / Elizabet Hej; prevod s engleskog Dubravka Greberanovi. - (l.izd.). - Beograd: Esotheria, 1997 (Zemun: Galeb). - 439 str.; 21 cm (Grifon: edicija okultne i epske fantastike) Prevod dela: Initiation / Elisabeth Haich. Str. 9-10: Predgovor / Selvarajan Jesudijan. ISBN 86-7348-019-1 ID=57047820

You might also like