Fridrih Nie VOLJA ZA MOD POKUAJ PREVREDNOVANJA SVIH VREDNOSTI PREDGOVOR 1 O Velikim stvarima ovek treba ili da duti

ili da govori uzvieno: uzvieno to de redi ciniki i nevino. 2 Ovo to iznosim pretstavlja istoriju slededa dva veka. Ja opisujem ono to dolazi, to ne moe vie druke biti: pobedu nihilizma. Ova se istorija ved sada moe izloiti: jer sama nunost tu dejstvuje da tako bude. Ovu bududnost nagoveduju ved stotine znakova; ova sudbina najavljuje svoj dolazak na sve strane; sve su ui ved nauljene da uju ovu muziku bududnosti. Cela naa evropska kultura ved se odavno krede u agoniji napetosti, koja iz decenije u deceniju biva sve veda, kao da oekuje katastrofu: ona je nemirna, mahnita, nagla; kao bujica koja hita kraju, koja vie ne premilja, koja se boji dodi k sebi. 3 Pisac ovih redova meutim nita drugo dosada nije inio nego premiljao i pribirao se: kao filosof i pustinjak po instinktu, koji je naao svoju dobit u usamljenosti, u ostajanju po strani, u strpljenju, oklevanju, u sporosti, kao kakav duh mera i kua, koji je jednom ved zalutao u svaki lavirint bududnosti; kao duh augur koji gleda unazad kad objavljuje bududnost; kao prvi savreni evropski nihilist, koji je, pak, iiveo nihilizam u sopstvenoj dui koji ga je ostavio za sobom, savladao ga i iziao iz njega. 4 italac ne treba da se vara u pogledu smisla naziva koji je dan ovom jevanelju bududnosti. Volja za mod. Pokuaj preocene svih vrednosti. Sa ovom formulom dolazi do izraza jedan protivpokret u pogledu na princip i zadatak, pokret koji de u tako dalekoj bududnosti zameniti onaj potpuni nihilizam, koji opet pretpostavlja, logiki i psiholoki, koji nikako druke i ne moe dodi nego preko njega i iz njega. Jer zato je sada pobeda nihilizma nuna? Zato to nae dananje vrednosti u njemu nalaze svoj zavretak, to je nihilizam krajnji logiki izvod iz naih velikih vrednosti i ideala jer mi moramo najpre doiveti nihilizam da bi nam moglo postati jasno kakva je zapravo vrednost tih vrednosti... Pre ili posle nama de biti nune nove vrednosti... Knjiga prva EVROPSKI NIHILIZAM PLAN 1. Nihilizam nam je pred vratima: otkuda nam dolazi taj najstraniji od sviju gostiju Pre svega zabluda je ukazivati na drutvena zla, ili na fizioloku degeneraciju ili ak i korupciju kao na uzrok nihilizma. Ovo je vreme najasnije i najboledivije. Zlo, bilo duhovno, fiziko ili intelektualno, po sebi nije

sposobno da izazove nihilizam (to jest, potpuno odbacivanje vrednosti, smisla, eljivosti). Oba se zla mogu jo na sasvim drugi nain protumaiti. Ali u jednom sasvim odreenom tumaenju, hridanskomoralnom, duboko je usaen nihilizam. 2. Propast hridanstva od njegovoga morala (koji je nerazdvojan), koji se najzad obrde protiv hridanskoga Boga (smisao za istinu, koji je hridanstvo jako razvilo, postaje prezrenje prema lai i lanosti svih hridanskih tumaenja sveta i istorije. Obrt od Bog je istina u fanatiku veru: Sve je la. Budizam dela...). 3. Sumnja u moral je odluujudi faktor. Propast moralnog tumaenja sveta, koji vie nema autoriteta, poto je ved pokuao da se sakrije u transcendentalnom svetu svrava se nihilizmom. Nita vie nema smisla (neizvodljivost jednoga tumaenja sveta, kome su ljudi posvetili ogromne energije pobuuje sumnju da nisu moda sva tumaenja lana). Budistika crta: enja za nebidem. (Indiski budizam nema za sobom neki bitno moralni razvitak; zbog toga u njegovom sluaju nihilizam znai nesavladani moral: ivot kao kazna, ivot shvaden kao zabluda; zabluda dakle kao kazna to je moralna ocena.) Filosofski pokuaji da se prevazie moralni Bog (Hegel, panteizam); pobeda narodnih ideala: mudrac; svetitelj, pesnik. Sukob izmeu istinitog, i lepog, i dobrog... 4. Protiv besmislenosti s jedne strane, protiv moralnih merila s druge: u kojoj je meri dosada sva nauka i filosofija stajala pod uticajem moralnih sudova? I da li nismo stekli neprijateljstvo nauke uz to kao pride? Ili predrasudu protiv nauke? Kritika spinozizma. Hridanska shvatanja vrednosti svuda prisutna kao ostaci u socijalistikim i pozitivistikim sistemima. Nedostaje kritika hridanskog morala. 5. Nihilistike posledice dananje prirodne nauke (pored njenoga pokuaja da se sakrije u natprirodnom). Bavljenje naukom donosi na kraju samounitenje, okretanje protiv samoga sebe, antinaunost. Od Kopernika ovek se kotrlja od centra ka x.

6. Nihilistike posledice politikog i politiko-ekonomskog naina miljenja, gde sva naela na kraju postaju obojena atmosferom pozornice: dah mediokritetstva, beznaajnost, nepotenje, itd. Nacionalizam. Anarhija itd. Kazna. Svuda nedostaje iskupitelj, opravdalac bilo kao stale bilo kao pojedinac. 7. Nihilistike posledice istorije i praktinih istoriara, to jest romantiara. Stav umetnosti je potpuno neoriginalan u modernom svetu. Njena sumornost. Geteov takozvani olimpizam. 8. Umetnost i pripremanje nihilizma. Romantizam (zavretak Vagnerovih Nibelunga). I NIHILIZAM NIHILIZAM KAO POSLEDICA DOSADANJEG TUMAENJA VREDNOSTI 2

ta znai nihilizam? Da najvie vrednosti gube svoju vrednost. Nedostaje cilj; nedostaje odgovor na pitanje zato. 3 Radikalni nihilizam jeste uverenje o potpunoj neodrljivosti ivota, u odnosu na najvie dosada priznate vrednosti; on tako isto obuhvata gledite da nemamo nikakva prava pretpostaviti postojanje apsolutne prirode stvari i neto s onu stranu naega sveta to bi bilo boansko, otelovljeni moral. Ovo gledite je posledica potpuno razvijene ljubavi prema istini: zbog toga je ono samo posledica vere u moral. 4 Kakva su preimudstva hridanske moralne hipoteze? 1.Ona je pripisala oveku apsolutnu vrednost, nasuprot njegovoj malenosti i sluajnosti u reci veitoga postajanja i nestajanja. 2. Ona je sluila bojim advokatima, ukoliko je ostavila svetu karakter savrenstva uprkos stradanju i zlu raunajudi tu i slobodu te se zlo uinilo puno smisla; 3. Ona je naturila uverenje da ovek moe imati znanje o apsolutnim vrednostima i time mu je dala adekvatno saznanje o najvanijim stvarima; 4. Ona je sauvala oveka od preziranja sebe samoga kao oveka, da se ne okrene protiv ivota i ne padne u oajanje poznanjem: ona je bila sredstvo za odranje. Jednom reju: moral je bio veliki lek protiv praktinog i teoretskog nihilizma. 5 Ali meu silama koje je moral odnjihao nalazila se i ljubav prema istini: ona se najzad okrede protiv morala razgoliduje njegovu teleologiju, njegovu zainteresovanost i sada saznanje ove lai koja je tako dugo bila utelovljena, za koju smo oajavali da li demo je se osloboditi, dejstvuje kao stimulant. Mi opaamo sada potrebe u sebi, usaene dugotrajnim moralnim tumaenjem stvari, koje nam se sada javljaju kao potrebe za neistinom: s druge strane, ini se da ba od tih potreba zavise najvie vrednosti zahvaljujudi kojima mi snosimo ivot. Mi smo prestali da cenimo ono to znamo,i ne usuujemo se vie da pridajemo vrednost onome ime bi rado sebe obmanuli: iz toga sukoba proistie proces raspada. 6 Ovo je antinomija: Ukoliko verujemo u moral, mi osuujemo ivot. 7 Najvie vrednosti, u ijoj je slubi ovek bio duan iveti, naroito kad su ga pritiskale i sputavale te socijalne vrednosti, zarad toga da im se pojaa ton, bile su postavljane nad ljudima, kao da su boja zapovest, stvarnost, ili istinski svet, nada i bududi svet. Sada kad je neznatno poreklo tih vrednosti postalo poznato,ini nam se kao da je i cela vaseljena izgubila vrednost, postala besmislena ali to je samo prelazno stanje. 8 Posledica nihilizma (neverovanje u vrednosti) kao rezultat moralnog ocenjivanja stvari: mi smo prestali da marimo egoizam (ak iako smo uvideli da je altruizam nemogudan); nama je obljutavilo ono to je neophodno (premda, smo uvideli da je nemogudna slobodna volja i inteligibilna slobod). Mi opaamo da ne dostiemo do oblasti u koju smo stavili svoje vrednosti a meutim sfera u kojoj ivimo nije time niukoliko dobila u vrednosti; naprotiv, mi smo premoreni, jer smo izgubili glavni nagon za ivot. Sve je dosada bilo uzalud! 9 Pesimizam kao pripremno stanje za nihilizam.

10 A. Pesimizam kao jaina u kom smislu? U smislu energije njegove logike, kao anarhizam i nihilizam, kao analiza. B. Pesimizam kao slom u kom pogledu? U pogledu njegova ublaavajudega dejstva, kosmopolitskog osedanja, u smislu tout comprendre i istorizma. Kritika nategnutost: krajnosti izlaze na povrinu i preovlauju. 11 Logika pesimizma vodi u nihilizam: ta je na to tera? Pojam bezvrednosti, besmislenosti: ukoliko se moralne vrednosti kriju iza svih ostalih visokih vrednosti. Rezultat: moralne ocene vrednosti su osude, odricanja; moral je okretanje od volje za ivotom. 12 SLOM KOSMOLOKIH VREDNOSTI A Nihilizam de se manifestovati u svemu kao psiholoko stanje, na prvom mestu kad budemo traili u svemu to se zbiva smisao koga u njemu nema: tako da de trailac na kraju izgubiti hrabrost. Nihilizam je stoga osvedenje o uzaludnom dugom tradenju snage, agonija zbog bespredmetnosti, neizvesnost, nemanje prilike za kakvu bilo mu drago vrstu oporavljenja ili za dostizanje stanja mira u pogledu na ta bilo stid pred samim sobom kao da je ovek odvek dugo varao sama sebe... Gorepomenuti smisao mogao bi se postidi: u obliku ostvarenja jednog najvieg zakona morala u svima pojavama, moralnog poretka vaseljene; ili u obliku porasta ljubavi i harmonije u odnosima oveanstva; ili u vedem priblienju stanju opte srede; ili ak u srljanju u opte nebide cilj je uvek neki smisao. Opti faktor svima ovim idejama je da de se neto dostidi, pomodu procesa: a sada mi shvatamo da bivanje ne cilja niemu, da se njim nita ne dostie. Otuda razoarenje u pogledu na takozvani cilj ivota, kao uzrok nihilizma; bilo da se ono odnosi na vrlo odreen smer ili da je u tome uopteno priznanje da su nedovoljne sve hipoteze o cilju ivota, koje se odnose na itavu evoluciju (ovek nije vie ni saradnik, a da ne govorimo ved o sreditu evolucionog procesa). Nihilizam de se manifestovati kao psiholoko stanje, na drugom mestu, kad ovek stavi celinu, sistematizaciju, ak i organizaciju u i iza svih fenomena: tako da dua edna potovanja i divljenja pliva u optoj ideji najvie upravne i administrativne vlasti (ako je to dua logiara, doslednost i savreno umovanje bide dovoljni da sve pomire...). Neko jedinstvo, neki oblik monizma: i usled ove vere oveka obuzima osedanje duboke relativnosti i zavisnosti u prisustvu celine koja je beskrajno via od njega, neka vrsta boanstva... Opte dobro zahteva potinjenje pojedinca... ali gle, takvo opte dobro ne postoji! U sutini, ovek gubi veru u svoju vrednost kada se nikakvo beskrajno dragoceno celo ne otkriva kroz njega: to jest, on je doao na misao o takvom svebidu, da bi bio u stanju da veruje u sopstvenu vrednost. Nihilizam, kao psiholoko stanje, ima i tredi, poslednji oblik. Ako se dopuste ove dve stvari: da se bivanju ne moe pripisati nikakav smer, i da ne upravlja iza svega bivanja nikakvo veliko jedinstvo u kome bi se pojedinac mogao izgubiti kao u elementu od vie vrednosti; ostaje jo jedno pribeite, da se osudi svet bivanja kao iluzija, i otkrije svet koji bi leao iza njega, i koji bi bio istinski svet. Ali onog trenutka kad ovek primeti da je takav svet skrojen samo u cilju da zadovolji izvesne psiholoke potrebe, i da na njega nema ba nikakva prava, javlja se krajnji oblik nihilizma, koji sadri u sebi neverovanje u metafiziki svet, i sebi uskraduje svaku veru u istinski svet. Sa toga gledita stvarnost bivanja je jedina doputena stvarnost: naputaju se sve staze to vode lanim bogovima i drugim svetovima ali ovaj svet postaje oveku nepodnoljiv, premda niko ne eli da ga odbaci... ta se desilo ustvari? Osedanje bezvredice postalo je jasno kada se pojmilo da se ni

pojam cilja, ni pojam jedinstva, niti pak istine ne mogu uzeti da protumae opti karakter ivota. Nita se time ne postie niti dobija; jedinstvo to uestvuje u mnotvu zbivanja tu nedostaje potpuno: karakter ivota nije istinit, nego je laan... Posigurno nema vie nikakvoga razloga verovati u neki istinski svet... Ukratko reeno: kategorije cilja, jedinstva, bida pomodu kojih smo pozajmili izvesnu vrednost ivotu, mi smo jo jedanput odvojili od ivota i svet nam se sada prikazuje bez vrednosti... B Ako dopustimo da smo priznali nemogudnost tumaenja sveta pomodu ove tri kategorije, i da nam sa toga gledita svet poinje bivati bez vrednosti onda se zapitajmo otkuda smo crpli veru u ove tri kategorije. Da vidimo moe li se odbaciti vera u njih. Ako im moemo oduzeti vrednost, dokaz da se ne mogu vie primeniti na svet, ne bi vie bio dovoljan razlog da se svet lii svoje vrednosti. Rezultat: vera u kategorije razuma uzrok je nihilizma mi smo merili vrednost sveta prema kategorijama koje se mogu samo primeniti na isto fiktivan svet. Zakljuak: Sve vrednosti sa kojima smo dosada pokuali da svetu pridamo izvesnu vrednost, s naega gledita, i sa kojima smo ga zbog toga liili svake vrednosti (kad se jednom pokazalo da su te vrednosti neprimenljive) sve su te vrednosti, psiholoki rasmatrane, rezultati izvesnih shvatanja korisnosti, utvrene u cilju odranja i povedanja modi izvesnih vladajudih zajednica: ali pogreno prenesene na sutinu stvari. Uvek je preterana naivnost ovekova da sebe smatra smislom i merom svih stvari. 13 Nihilizam pretstavlja prelazno patoloko stanje (patoloko je tu ogromno uoptavanje, zakljuak da ni u emu nema nikakvoga smisla): bilo da produktivne sile nisu jo dovoljno jake bilo da dekadencija jo okleva i nije jo pronala sebi pomodna sredstva. Osnovi ove hipoteze: da nema istine uopte; da nema nikakvog apsolutnog karaktera stvari, nikakve stvari po sebi. Ovo je ved po sebi nihilizam, i to krajnje vrste. On vidi vrednost stvari u tome ba da tim vrednostima ne odgovara niti je to odgovaralo u stvarnosti, nego da su one samo simptom snage odreivaa vrednosti, uprodavanje koje slui cilju ivota. 14 Vrednosti i njihove promene stoje u odnosu prema porastu modi onoga ko ih odreuje. Mera neverovanja, doputene slobode duha... kao izraz porasta modi. Nihilizam kao ideal najvie duhovne modi, prebogatoga ivota, delom razoran delom ironian. 15 ta je vera? Kako se ona raa? Svaka je vera smatranje neega istinitim. Krajnji oblik nihilizma bilo bi miljenje: da je svaka vera, svako dranje neega za istinito po nunosti lano jer ne postoji istinski svet. Dakle: prividnost u perspektivi, ije je poreklo u nama (ukoliko nam je stalno potreban jedan ui, skradeni, uprodeni svet). Mera je nae snage dokle mi smemo sebi priznati prividnost, nunost lai, a da pritom ne odemo u propast. Utoliko bi nihilizam, kao odricanje istinskoga sveta, bida, mogao biti boanski pogled na svet. 16 Ako smo razoarani, nismo razoarani u ivot: nego to su nam se otvorile oi u pogledu raznih eljivosti. S podrugljivom srdbom posmatramo ono to se zove ideal: mi samo preziremo sebe to nismo uvek bili u stanju da uvek, svakog asa, drimo u rukama onu besmislenu emociju koja se naziva idealizam. Maenje pomodu ideala je jae negoli srdba razoaranaga oveka. 17

U kojoj je meri openhauerov nihilizam jo uvek posledica istoga ideala koji je uslovio hridanski teizam? Stepen sigurnosti u pogledu najvie eljivosti, najvie vrednosti, najviega savrenstva, bio je tako veliki da su filosofi poli od nje kao da je a priori to apsolutna injenica: Bog na vrhu kao dana istina. Postati ravan Bogu, ieznuti u Bogu bile su kroz tisude godina najnaivnije i najubedljivije eljivosti (ali jedna stvar koja ubeuje nije jo zbog toga istinita: ona je prosto ubedljiva. Napomena za magarce). LJudi su se oduili da toj smesi od ideala pripiu i lino bide; postali su ateisti. Ali da li su se odista i odrekli samog ideala? Najnoviji metafiziari trae u osnovi jo uvek u njemu pravu stvarnost, stvar po sebi u odnosu prema emu je sveostalo samo privid. Njihova je dogma da ovaj na svet pojava nije istinski, poto oevidno nije izraz onoga ideala i u osnovi i ne vodi nas do onog metafizikog sveta kao svoje osnove. Za bezuslovno, ukoliko to pretstavlja najvie savrenstvo, nemogudno je da bude razlog svega uslovnoga. openhaueru, koji je eleo da to druke bude, bilo je potrebno da tu metafiziaku osnovu misli kao neto: suprotno idealu, kao zlu, slepu volju: tako je ona mogla biti ono to se javlja, to sebe otkriva u svetu pojava. Ali ni na taj nain nije se sasvim odrekao apsolutnog ideala nego se samo provukao neopaeno... (Kantu se uinila potrebna hipoteza o inteligibilnoj slobodi, da bi sa ens rerfectum mogao sakinuti odgovornost za svet ovakav kakav je; jednom reju, da bi objasnio zlo: skandalozna logika kod jednog filosofa...) 18 Najoptiji znak modernoga vremena: u svojim sopstvenim oima ovek je izgubio neverovatno mnogo u dostojanstvu. Dugo vremena on je bio sredite i tragetski junak ivota uopte; potom se upinjao da dokae bar svoju srodnost s bitnom i punom vrednosti stranom ivota kako to ine svi metafiziari, koji hode da odre dostojanstvo ovekovo, sa svojom verom da su moralne vrednosti kardinalne vrednosti. Ko se Boga odree, dri se utoliko vrde vere u moral. 19 Svako isto moralno merenje vrednosti (kao to je, na primer, budistiko) zavrava se nihilizmom: Evropa mora oekivati isto! Pretpostavlja se da se moe prodi sa moralom bez religiozne podloge; ali u tom pravcu i vodi put u nihilizam. Nema niega u religiji to nas nagoni da sebe gledamo kao bida koja odreuju vrednosti. 20 Pitanje koje nihilizam postavlja ega radi? potie od dosadanje navike da se cilj smatra kao neto utvreno, dano, i nametnuto spolja to jest od strane kakvog natoveanskog autoriteta. Kad su se ljudi jednom oduili da u to veruju, trae po staroj navici drugi autoritet koji bi znao kako se govori bezuslovno i koji bi im mogao odreivati ciljeve i zadatke. Autoritet savesti sada zauzima prvo mesto to se moral vie emancipuje od teologije, to postaje imperativniji kao naknada za lini autoritet. Ili autoritet razuma. Ili socijalni instinkt (stado). Ili istorija sa imanentnim duhom, koja ima svoj cilj u sebi, i kome se ovek moe poveriti. Htelo bi se da se izbegne volja, kaogod i hotenje cilja i rizika u postavljanju cilja sebi. Htelo bi se da se izbegne odgovornost (prihvatio bi se fatalizam). Najzad: sreda i, sa izvesnim licemerstvom, sreda najvedega broja. Kae se: 1. Odreen cilj nije uopte potreban; 2. on se ne moe unapred predvideti. Ba sada, kad je volja u svojoj najvedoj sili nuna, ona biva najslabija i najmalodunija. Apsolutno nepoverenje prema organizatorskoj sili volje za celinu.

21 Savreni nihilist. Oko nihilista idealizuje u pravcu rugobe, neverno je prema svojim uspomenama: ono ih puta da se izgube i blede: ono ih ne titi od samrtnike boje, kojom slabost boji sve to je daleko i prolo. Ono to on ne ini prema sebi, ne ini ni prema celoj ljudskoj prolosti on je puta da se izgubi. 22 Nihilizam. Ima dva znaenja: A. Nihilizam kao znak povedane duhovne snage: aktivni nihilizam. B. Nihilizam kao znak propadanja i opadanja duhovne snage: pasivni nihilizam. 23 Nihilizam kao normalno stanje. On moe biti znak snage, sila duha moe porasti do te mere da joj se dotadanji ciljevi (ubeenja, lanovi vere) mogu pokazati nepodesni (jer vera uopte izraava pritisak uslova ivota, potinjenje autoritetu jednoga poretka stvari koji vodi blagostanju, napredovanju, zadobijanju modi jednoga ivoga bida...). S druge strane, on moe biti znak nedovoljne snage da se plodno opet postavi sebi cilj, smisao, vera. Svoj maksimum relativne snage on postie kao velika razorna sila, u obliku aktivnog nihilizma. Njegova protivnost bio bi umorni nihilizam, koji vie ne napada; njegov najuveniji oblik je budizam: kao pasivni nihilizam, kao znak slabosti: duhovna snaga moe biti zamorena, iscrpljena, tako da joj vie ne odgovaraju dotadanji ciljevi i vrednosti i da im se vie ne veruje tako da se raspada sinteza vrednosti i ciljeva (na kojima poiva svaka jaka kultura) i pojedinane vrednosti ratuju meu sobom: raspad to de redi sve to oivljuje, vida, umiruje, tupi, stupa napred, u razliitom ruhu, religioznom ili moralnom, ili politikom ili estetskom itd. 24 Nihilizam nije samo razmiljanje o uzaludnosti, i nije samo vera da sve zasluuje da propadne; nego tu ovek sam uzima stvar u ruke, sam razara... To je, ako se ba hode, nelogino: ali nihilist ne veruje u potrebu da bude logian... To je stanje jakih duhova i volja; a takvima je nemogudno da se zadovolje negativnim sudom: negacija delom potie iz njihove prirode. Unitenje sudom potvruje unitenje rukom. 25 O poreklu nihilista. Smelost za sve ono to ovek odista zna dolazi pozno. Ja sam sebi tek nedavno priznao da sam bio nihilist od glave do pete. Energija i radikalizam s kojim sam iao napred kao nihilist obmanuli su me u pogledu ove osnovne injenice. Kada ovek ide ka nekom cilju, izgleda nemogudno da mu besciljnost po sebi bude glavno pravilo vere. 26 Pesimizam jakih priroda: ega radi? i posle uasne borbe, pa i pobede. Da je neto stotinu puta vanije od pitanja da li se osedamo dobro ili ravo: to je osnovni instinkt jakih priroda pa prema tome i da li se drugi osedaju dobro ili ravo. Jednom reju, da imamo cilj kome ne bi oklevali da rtvujemo ljude, da inimo najvede rizike i da budemo gotovi da primimo na sebe ravo i najgore: to je velika strast. DALJI UZROCI NIHILIZMA 27 Uzroci nihilizma: 1. Nedostaje vie vrste, to jest vrste ija bi neiscrpna plodnost i mod podravala veru u oveka. (Valja se samo setiti koliko se duguje Napoleonu skoro za sve vie nade

ovoga veka). 2. Nia vrsta (stado, masa, drutvo) zaboravlja na skromnost i naduvava svoje potrebe do kosmikih i metafizikih vrednosti. Na taj se nain vulgarizira ceo ivot: jer ukoliko masa gospodari, ona tiranie izuzetke, tako da ovi gube veru u sebe i postaju nihilisti. Svi pokuaji da se izmisle vie vrste nisu uspeli ( romantizam; umetnik, filosof; protiv Karlajlovog pokuaja da im se pripiu najvie moralne vrednosti). Posledica toga je otpor prema viim tipovima. Propadanje i nesigurnost svih viih tipova. Borba protiv genija (narodna poezija itd.). Saaljenje prema niima i padenicima kao merilo uzvienosti due. Nedostaje filosof, tuma dela, ne samo njegov pesnik. 28 Nepotpuni nihilizam, njegove forme: mi ivimo usred njih. Svi pokuaji da se izbegne nihilizam, bez preokreta postojedih vrednosti: samo pogoravaju stvar, pootravaju problem. 29 Vrste samootupljenja. Na dnu due: ne znati, kuda? Pustota. Pokuaj da se iz toga izie emocijonalnim opijanjem: u obliku muzike, svireposti u traginom uivanju zbog propadanja najplemenitijih, emocijonalnim pijanstvom kao slepim zanoenjem pojedinim ovekom ili vremenom (u obliku mrnje itd.) Pokuaj slepo raditi, kao orue nauke: motriti marljivo na mnogobrojna mala zadovoljstva, kao istraiva, na primer (skromnost prema sebi samom); skromnost nad sobom uoptiti do patosa; mistika, strasno uivanje u veitoj praznini; umetnost radi same umetnosti (fakt), isto saznanje, kao narkoza od gaenja nad samim sobom; kakav bilo neprekidan rad, kakav bilo mali glupi fanatizam; zbrka svih sredstava, bolest kao posledica opte neumerenosti (razuzdanost ubija uivanje). 1. Slaba volja, kao posledica. 2. Preterana gordost i ponienje sitnih slabosti osedaju se kao kontrast. 30 Ide vreme kad demo imati da platimo to smo dve hiljade godina bili hridani: mi gubimo ravnoteu koja nas je osposobljavala da ivimo. Zadugo nedemo znati kojim demo putem. Mi se strmoglavce bacamo u suprotne ocene vrednosti, sa onom merom energije, koju ba raa toliko preterano precenjivanje oveka u oveku. Sad je sve skroz i skroz lano, re, zbrka, slabo ili odved nategnuto: a) Danas se trai neko zemaljsko reenje problema ivota, ali u smislu krajnjeg triumfa istine, ljubavi, pravde (socijalizam: jednakost lica). b) Pokuava se tako isto da se ostane tvrdo na moralnom idealu (sa altruizmom, samoportvovanjem, odricanjem volje u prvom redu). v) Pokuava se ak da se vrsto drimo i natprirodnog sveta: makar to samo bilo i antilogino x: ali se odmah taj svet tako tumai da se iz njega moe izvlaiti jedna vrsta metafizike utehe u starom stilu. g) Pokuava se tako isto da se fenomena ivota tako itaju da se doe do boanskog vodstva u starom stilu, koje nagrauje, kanjava, vaspitava i vodi poredak stvari neem boljem. d) Ljudi veruju i sada kao i pre u dobro i zlo: tako da se pobeda dobra i unitenje zla oseda kao zadatak (to je engleski i tipino je za onoga tupoglavca, Dona Stjuarta Mila).

) Preziranje prirodnosti, poude, Ja: pokuaj da se i najvia duhovnost i umetnost shvata kao posledica obezlienja i nepristrasnosti. e) Doputa se crkvi da se jo uvek mea u sve bitne doivljaje i glavne momente u ivotu pojedinca, da bi se osujetili i dobili vii smisao: mi jo uvek imamo hridansku dravu i hridanski brak 31 Bilo je misaonijih i razornije misaonih vremena nego to je nae: vreme kao to je ono kad se Buda pojavio, na primer, kad je ak i narod, posle vekovnih sektakih raspri utonuo tako duboko u bezdan filosofskih dogmi, kao to su na vreme i evropski narodi to inili u pogledu finesa religiozne dogme. Literatura i tampa bile bi poslednje to bi zavelo oveka na visoko miljenje o duhu naega vremena: milioni spiritista i hridanstvo s onako strahovito runim gimnastikim vebama karakteristinim za sve engleske pronalaske, bacaju vie svetlosti na njega. Evropski je pesimizam jo u povoju to je injenica koja govori protiv njega on jo nije doao do one strane, enjive koenosti pogleda, do koje se jednom izdigao u Indiji i u kome se nita ogleda. Ima jo odved mnogo gotovoga i nedovoljno stvorenoga u njegovom sastavu, odved mnogo uenoga i pesnikoga pesimizma; hodu da kaem da je, znatan deo njegov pronaen, izmiljen i stvoren, ali nije uzrok pesimizma. 32 Kritika dosadanjega pesimizma. Odbrana od evdemonolokog gledita kao poslednje svoenje na pitanje: kakav je smisao toga? Smanjenje mranosti. Na pesimizam: svet nema vrednost koju smo verovali da ima, naa je vera dotle razbila nae nagone za saznanjem, da to danas moramo redi. Na prvom mestu on nam se ini da vredi manje: isprva ga osedamo tako samo u tom smislu smo mi pesimisti to de redi, s voljom da sebi bez okolienja priznamo ovaj preokret vrednosti i da sebe ne laemo po starom i ne pevamo staru pesmu. Ba na taj nain nalazimo patos koji nas tera da traimo nove vrednosti. Ukratko: svet bi mogao vredeti mnogo vie no to smo mi verovali, mi moramo zagledati iza naivnosti naih ideala, jer je mogude da smo u naporu da mu damo najvie tumaenje, propustili da naem ljudskom ivotu pripiemo ak i umerenu vrednost. ta je obogotvoreno ? Instinkti vrednosti kod zajednice (ono, to de omoguditi njeno samoodranje). ta je oklevetano? Ono, to je dvojilo viega oveka od niega, nagoni koji stvaraju jaz. 33 Uzroci pobede pesimizma: 1. to su najsnaniji instinkti i oni koji su najvie obedavali za bududnost dosada bili klevetani, tako da ivot nosi prokletstvo na sebi; 2. Sve veda hrabrost i asnost i sve smelije nepoverenje ovekovo navelo ga je da shvati da se ovi instinkti ne mogu odvojiti od ivota, pa se okrede protiv ivota; 3. to samo najproseniji, koji taj sukob ni najmanje ne osedaju,uspevaju; via vrsta ne uspeva i kao proizvod degeneracije sklona je da sve okrene protiv sebe to s druge strane, izaziva protest, to proseni postavljaju sebe kao cilj i smisao te niko vie ne moe odgovoriti na pitanje ega radi ? 4. to omalovaavanje, osetljivost na bol, nemir, urba, pometnja sve vie raste, to konkretiziranje svih

tih tendencija, koje se nazivaju civilizacijom postaje sve lake, tako da pojedinac pred tom udovinom mainerijom oajava i polae oruje. 34 Moderni pesimizam je izraz beskorisnosti modernoga sveta, ne sveta i ivota kao takvih. 35 Pretenost bola nad zadovoljstvom ili obrnuto (hedonizam): oba ova uenja ved su putokazi u nihilizam... Jer se ovde u oba sluaja ne postavlja nikakav drugi krajnji smisao negoli pojava zadovoljstva ili bola. Ali tako govori samo ovek koji se vie ne usuuje da ispolji volju, smer, smisao: za svaku zdraviju vrstu oveka vrednost ivota se ne meri nikako prema ovim sporednim stvarima. Bol moe pretegnuti, pa ipak, uprkos tome mogudna je jaka volja, primanje ivota, priznanje nunosti da bol prevagne. ivot se ne ispladuje, rezignacija; emu suze?... To je slabidski i sentimentalan stav. Un monstre gai vaut mieux qu'un sentimental ennuyeux. 36 Filosofski nihilist je ubeen da je sve to se zbiva besmisleno i uzaludno; a ne bi trebalo da postoji besmisleno i uzaludno bide. Ali otkuda potie ovo ne bi trebalo? Otkuda potie ovaj smisao, ova mera? U sutini nihilist misli da prizor takvog pustog, beskorisnog bida ne zadovoljava filosofa i puni ga oajem i pustotom. Posmatranje stvari s te strane protivrei naoj utananoj osetljivosti filosofa. Ono vodi na apsurdan zakljuak da karakter ivota mora pruati zadovoljstva filosofu, ako bi ivot hteo pravo na postojanje... Meutim lako je pojmiti da zadovoljstvo i bol u krilu zbivanja mogu jedino imati smisao sredstava: ostaje jo da se odgovori na pitanje, da li de uopte biti nama mogudno da vidimo smisao, cilj, da li nije izvan nae modi pitanje besmislenosti ili smisla. 37 Razvitak nihilizma iz pesimizma, gubitak prirodnog karaktera vrednosti. Sholasticizam vrednosti. Vrednosti izolovane, idealistike, mesto da upravljaju akcijom okredu se protiv nje i osuuju je. Suprotnosti stavljene na mesto prirodnih stupnjeva i vrsta. Mrnja protiv svrstavanja. Suprotnosti bolje odgovaraju jednom plebejskom vremenu, jer ih je lake shvatiti. Odbaeni svet se protivstavlja jednom vetaki izraenom svetu istinskom, od vrednosti. Na kraju: mi otkrivamo od kakvog je materijala sagraen taj istinski svet: i sada nam jedino ostaje onaj odbaeni i nae najvede razoaranje mi dodajemo raunu naih razloga za njegovo odbacivanje. S tim dolazimo do nihilizma: vrednosti koje odreuju pravac sadrane su i nita vie! To daje povoda pojavi pitanja jaine i slabosti! 1. Slabi se tu slamaju. 2. Jaki razaraju to se samo nije slomilo. 3. Najjai savlauju vrednosti koje odreuju pravac. Sve to skupa sainjava tragino doba.