Lajbnicovo uenje o monadama

Po Lajbnicovom shatanju, prostorno vremenski svet stvari i bia sastoji se iz monada.

Monade su duhovne sutine, a izvor nalaze u Bou, najvioj monadi. Bo je ona sila
koja celu prirodu i sve monade u njoj ujedinjuje u svet, dajui mu najsavreniju mouu
!ormu, te je tako osnov prestabilirane "unapred odre#ene$ harmonije koja postoji izme#u
monada. Monade mou da opa%aju okolinu, svaka iz svo ula, ali ne mou da deluju
jedna na druu. &e postoje dve apsolutno iste monade, ni dva ista trenutka u %ivotu
jedne monade.
'tvarnost se, prema Lajbnicu, sastoji iz jedno neoranieno broja bestelesnih i prostih
pojedinanih supstancija, ija je sutina snaa predstavljanja. (tuda samo due ine
stvarnost) sve monade je, putem jedinstvenih razlika snae predstavljanja "manje i
vee savrenstva$, tvorac doveo zauvek uspostavljenu harmoniju* jedna monada
sadr%i onoliko savrenstva koliko u druima postoji nesavrenosti, te one zajedno
obrazuju areat monada, od kojih prva !unkcionie kao centralna monada.
+ulni oblik opa%anja areata monada je telo, a ljudska dua je posebna centralna
monada koja putem razmene svojih opa%aja stoji u uzajamnom odnosu sa svojim
oblikom predstavljanja i u sebi pokree razvoj putem oticanja i priticanja opa%ajno
materijala. Lajbnic nalaava da dve stvari nikada nisu potpuno jednake i da uvek
postoje nesvesna ulna opa%anja ili percepcije.
Lajbnicova ,-eodiceja. "/0/1. od$ pokuava da pomiri ideju o Bou kao navioj monadi
sa postojanjem zla u svetu, pretpostavljajui da je samo Bo savren i da je ovaj svet
koji je stvorio ,najbolji od svih mouih svetova.. Lajbnic ovori da Bo uvek ini ono to
je najbolje i da je moao da stvori svet u kome zlo ne postoji, ali takav jedan svet ne bi
bio .najbolji od svih mouih svetova2. .&ajbolji moui svet2 je onaj u kome je koliina
dobra maksimalizovana, uprkos injenici da neka dobra nu%no povlae za sobom
izvesna zla, odnosno, koliina .dobro2 u odnosu na .zlo2 u naem svetu vea je neo
to bi mola da bude u bilo kom druom od mouih svetova, stoa je ovaj na najbolji.