Lajbnic- Monadologija (uenje o supstanciji)

ta je racionalizam?

ta je razum za Dekarta?
ta se nalazi u razumu, prema Dekartu?

Supstancija
Kako Dekart definie supstanciju?
Dekart i Spinoza su pod supstancijom shvatali neto sloeno, tj. celinu koja ima delove.
Sloeno, meutim, nije postojano, budui da uvek postoji mogunost da se ono razloi na
delove iz kojih se sastoji.
ta je monada?
Da li monada ima delove?
ta je to entelehija? (seti se Aristotela)
ta je atom?
Lajbnic obnavlja pitagorejsku filozofiju supstancija je jedno (bez delova) i atomistiku
filozofiju supstancija je nedeljiva. "Monada nije nita drugo do jednostavna
supstancija koja ulazi u sloene sastave, jednostavna to e rei bez delova". "Sloeni
sastav nije nita drugo do skup ili agregatum jednostavnih (sadraja)".
Poput dve filozofije koje ga inspiriu i Lajbnic pretpostavlja egzistenciju beskonanog
mnotva jednostavnih nedeljivih bia. Drugim reima, Lajbnic je pluralista u najjaem
smislu. On smatra da postoji beskonano mnogo supstancija.
ta je res extensa?
Moe li supstancija kod Lajbnica da bude res extensa? tj.
Da li je monada materijalne prirode?
Moe li supstancija da bude corpusculum?
"A gde nema delova, nema ni rasprostiranja, ni figure ni mogue deljivosti". Objasni ovu
reenicu.
Monade "nikako nemaju prozora kroz koje bi neto u njih moglo ui ili iz njih izai". ta
ovo moe da znai? (vidi u tekstu)

Perceptio i appetitio
Monade imaju mo opaanja, percepcije, i mo poude, apeticije, koja uslovljava prelaz
od jedne percepcije (stanja monade) ka drugoj. U zavisnosti od kvaliteta percepcije,
monade se razlikuju po stepenu ivotnosti, tj. znanja i moi. to je percepcija jasnija i
razgovetnija (o distinkciji jasnog i razgovetnog vidi prvu lekciju o Dekartu), to je monada
ivotnija, monija i vie zna. Monade se, meutim, ne razlikuju po predmetu koji
opaaju.
Zato se monade ne razlikuju po predmetu koji opaaju?

Zato to svaka monada percipira itav univerzum u zavisnosti od svoje take gledita, ili
drugaije reeno, u zavisnosti od kvaliteta svoje percepcije. ivotinje su, recimo, u stanju
da opaaju univerzum samo pomou ula, tj. njihova percepcija svodi se na senzaciju.
ovek pak, moe i da kontemplira univerzum, a to znai da moe da ga promatra pomou
uma i da o njemu rezonuje pomou razuma.
ta su istine uma? (vidi u tekstu)
ta su istine iskustva? (vidi u tekstu)
ta je Bog prema Lajbnicu?
Sve monade poreane su, prema Lajbnicu, u jedan hijerarhijski sistem, koji se moe
slikovito predstaviti u vidu piramide. "Vrh" te piramide pripada samom boanstvu.
Ako sve percepcije mogu hijerarhijski da se urede prema kvalitetu, u emu bi se
sastojao specifini kvalitet boanske percepcije u odnosu na percepciju svih
ostalih monada?
Poseban tip percepcije sainjava apercepcija. Apercepcija oznaava autopercepciju ili
samoopaanje. Neke monada, a meu njih spadaju i ljudske due, sposobne da opaaju
same sebe. Nasuprot apercepciji shvaenoj kao samosvest (svest o sebi), stoje tzv. male
percepcije. Male percepciju su nesvesne percepcije, ili, kako se to danas kae,
subliminalne percepcije percepcije ispod praga svesti. Sve monade imaju ove male
percepcije. Tako je, na primer, biljka jedna monada koja ima samo male percepcije.
Strogo gledano, monada, je isto to i aktivnost percepcije. Monada nije ono to percipira,
neko x koje bi bilo nosilac percepcije. Monada je sama aktivnost percepcije.

Prestabilirana harmonija i problem odnosa due i tela

ta su dua i telo prema Dekartu?

Da li ima kauzalne interakcije izmeu due i tela?
ta stvara kod nas utisak o tome da izmeu njih ima kauzalne interakcije?
Odnos due u tela kod Lajbnica?

Lajbnic kae da dua sledi svoje vlastite zakone (koji su to? (vidi tekst)), a telo svoje
(vidi tekst). Tela deluju kao da nema nikakvih dua, a due deluju kao da nema tela.
Pored problema odnosa due i tela, Lajbnic mora da rei jo jedan problem. Znamo,
naime da Lajbnic tvrdi da ne postoji uzajaman uticaj monada jedne na druge, tj. da ne
postoji kauzalna interakcija izmeu monada. Meutim, ini se da su percepcije monada
ipak harmonizovane, i ini se da zaista postoji neka koordinisanost u uzajamnom
funkcionisanju monada. Supstancije, a isto se odnosi i na duu i telo, izgledaju kao da
utiu jedna na drugu, zbog tzv. prestabilirane harmonije, ili unapred odreenog sklada.
Prestabilirana harmonija predstavlja harmoniju koju je Bog uspostavio prilikom stvaranja
sveta. On je, prilikom stvaranja monada, predodredio/predvideo svaku buduu percepciju
svake monade. Zato se monadama ini kao da one deluju jedne na druge i kao da se
njihove percepcije slau. U sutini, nema interackcije izmeu monada.