Armin Rizi Svetlost i senka dananjice

Svetlost i senka dananjice

Filozofska analiza Armina Rizija Prevod: Arja Objavljeno na: http://izagranice.blogspot.com/ Proroanstva, teorije zavere, putevi za rad na sebi, nada u Boga i ak razgovori sa Bogom se danas visoko rangiraju u modernoj ezoteriji. Propagiraju se najrazliitiji pogledi na svet: od strane razliitih grupa, autora bestselera, uitelja tajnih znanja. I svi veruju da su u pravu i da su u svetlosti. Da li su neki u pravu vie nego drugi? Da li ovek moe i sme da napravi razliku? Ili je sve relativno? Da li smo izloeni jednoj filozofskoj odnosno ideolokoj samovolji, bez kriterijuma i merila za istinu? Da li uopte postoji tako neto kao to je Istina? Danas, u vreme zbrke i dezorijentisanosti, je vanije nego ikad potraiti odgovor na ta pitanja, koja pokreu svet. Filozofija vs ideologija U davnim vremenima, na primer u antikoj Grkoj i jo ranije, u staroindijskoj (vedskoj) kulturi, filozofija je smatrana Kraljicom sveg znanja i tako bi trebalo da bude i danas. Jer svaki vid nauke bi trebalo da slui sticanju znanja, a znanje bi trebalo da slui spoznaji istine. Ljubav prema istini (mudrosti) se na grkom naziva philo-sophia. Meutim, danas veina ljudi pod filozofijom podrazumeva neto dosadno, suvoparnu igru misli, koja nema nikakvu praktinu korist. Zbog toga nije iznenaujue da veina ljudi nema vremena za filozofiju. Kao to naredni lanak pokazuje, filozofija nije nikakav luksuz, ve instrument od presudne vanosti za sticanje jasne moi rasuivanja. Pored toga biva oigledno, da mnogo toga, to se danas posmatra kao filozofija, uopte nije filozofija, ve ideologija. Tu nije re o istini, ve o sopstvenoj istini odnosno sopstvenim idejama, koje ovek eli da nametne kao istinu. U dananje doba, materijalistiko mrano doba (na sanskritu nazvanom Kali-Yuga), mora se imati na umu da vladajue ideologije stvaraju sile mraka. Svetovi Svetlosti i Senke Na Zemlji deluju kako sile mraka, tako i snage svetlosti. Ta ve sama po sebi razumljiva tvrdnja ipak u sebi krije duboke konsekvence, koje nisu do kraja spoznate. U oblastima svetla postoji samo svetlo, a u senci samo senke. Ukoliko svetlo prodre u senku, vie nema senke. Samo u jednom sasvim odreenom graninom podruju se svetlost i tama dodiruju, naime, na onoj liniji obale, na kojoj se svetlo odvaja od senke. Isti princip prema vedskoj slici sveta vai i u multidimenzionalnom Kosmosu u pogledu svetova svetla i senke. I oni postoje odvojeno (paralelno), ali se susreu u jednom podruju, na kome se svetlo odvaja od senke. Ta prelomna oblast je dimenzija, u kojoj se nalazi Zemlja. Prema mnogim ezoterijskim i religioznim izvorima to je razlog, zato u naem svetu uticaji svetla i senke deluju jedno pored drugog i zato najrazliitija bia imaju tako veliki interes za planetu ljudi: Zemlja je mesto ravanja, na kome se due odluuju u kojem e pravcu ii. Svi smatraju da su u svetlosti Kada se govori o svetlu i senci, to je razlikovanje uz izvesnu zadrku. Jer i sile mraka, naravno, veruju da se nalaze u svetlosti. Iz tog razloga je oveanstvo suoeno sa razliitim oblicima svetla i Boga, iji su predstavnici svi uvereni u svoje poglede. uje se sve vie glasova, neki su potpuno protivureni, drugi varljivo slini. Da li svi oni imaju pravo? Da li smo jednostavno izrueni najglasnijim ili postoji mogunost razlikovanja?

Armin Rizi Svetlost i senka dananjice

Zabuna nastaje usled toga to se i u materijalistikom i u ezoterijskom ateizmu takoe govori o Bogu. Meutim, postavlja se pitanje, ta se pod time podrazumeva? ta je ateizam, panteizam, deizam, monizam, dualizam, teizam? ta je njihova slika o svetu? Ko zastupa te slike o svetu? Sa kakvim praktinim konsekvencama? Opte obrazovanje, koje se danas prenosi, namee utisak da su sve te filozofije samo razliite teorije, u koje se moe verovati ili ne, jer konano, svejedno je u ta se veruje. Da, i to je jedno od moguih verovanja i monici, koji u to veruju, grade na njemu sopstveni pogled na svet i odgovarajui svetski poredak. Relativno i apsolutno Pretpostavimo da postoje bia, koja metaforiki reeno ive u mraku, ali veruju da su u svetlosti. Kako bi ona iz svoje perspektive definisala svetlost? U naoj analizi mrak predstavlja dualnost (svet relativnog), a svetlost apsolutno (venu realnost). Poreenje izmeu svetlosti i senke ilustruje vezu izmeu apsolutnog i relativnog na idealan nain, jer relativno zavisi od apsolutnog kao i senka od svetlosti. Oni, koji poznaju samo relativnu egzistenciju, su skloni tome da definiu Boga na osnovu svojih relativnih predstava, naime, preko negiranja ili apsolutizacije relativnog, koje ne mogu pruiti pravu spoznaju apsolutnog, kao to se i svetlost ne moe definisati jednostavno kao izostanak svetlosti ili zbir svih senki ili najsvetliji oblik senke. Postojanje senke zavisi od svetlosti, ali svetlost ne zavisi od senke i senka ga nikada ne moe dosei. Dok god senka ostaje senka, ona je odvojena od svetlosti. Isto tako sile mraka ostaju u svom bivstvu, dok ne promene svoje stanovite (svoj mentalitet) i ne koriguju svoju ideologiju. Budui da su uvereni da je njihovo stanovite ispravno, oni nee nita menjati i ostae vezani uz senku. Tako ostaju u avoljem krugu i stvaraju filozofije, da bi opravdali svoje poglede i dela. To se danas moe posmatrati irom sveta u privredi, u politici, u ratovima i u nauci, ali i u privatnim krugovima i to ne treba potceniti u ezoteriji i religiji. Poluistine o relativnom i apsolutnom Postoji mnogo iskustava u ivotu, koje ovek moe upoznati samo ako ih je sam doiveo, npr. zaljubljenost, telesna ekstaza, telesni bol, tuga zbog smrti voljene osobe itd. Na slian nain svetlost se moe poznavati, samo ako ju je ovek sam video i doiveo. Upravo ta via dimenzija boanskog realiteta nedostaje silama mraka po definiciji, jer inae ne bi bile u tami. Ako uopte veruju da sa one strane mraka postoji neto kao svetlo (neto apsolutno), onda je to za njih samo teoretska, simbolina i misaona predstava. Drugim reima, oni definiu svetlost poavi od senke, to je obrnuti proces, jer svetlost nikada ne zavisi od senke. Svetlost je realnost, koja postoji sasvim nezavisno od tame, i neto sasvim drugo nego svi oblici tame. Materijalizam: ivot je proizvod materije Prvi pokuaj, da se definie realnost iz tame, glasi: Ne postoji svetlost, postoji samo tama. To odgovara pogledu na svet materijalizma i predstavlja verovanje, da je opipljiva stvarnost jedina realnost: sve to postoji, kako anorganske stvari, tako i iva bia, su proizvod materije; svest je proizvod mozga itd. U tu kategoriju spada veina uenja nauke, koja danas preovlauju: na poetku je postojala samo materija i materija se polako hladila, posle ega su se na Zemlji putem sluajne kombinacije atoma obrazovale prve amino-kiseline i proteinske strukture; iz njih su nastala prva iva bia (bakterije, jednoelijska bia itd.), od njih mekuci, onda ribe, amfibije i reptili, od njih ptice i sisari; iz linije primata su se razvili majmuni i ljudi. Ta itava takozvana evolucija je nastala putem mutacija genetskog naslea, to se moe porediti sa sluajnom promenom slova u nekom tekstu.

Armin Rizi Svetlost i senka dananjice

Ali kolika je verovatnoa da sluajnom zamenom slova ne nastane greka, ve poboljanje? Da nastane ak bolji, komplikovaniji tekst? Jer nijedan tekst nije tako komplikovan kao genetski zapis. Ipak, ta apsurdnost se danas svuda poduava i propagira, povezana sa nedokazanom, ak osporenom, tvrdnjom da organska struktura ve predstavlja ivo bie (telo = ivo bie; smrt tela = smrt ivog bia). ta je panteizam i deizam? Druga mogunost da se svetlost definie preko tame je: Svetlost je ukupnost svih senki. Filozofski posmatrano, to znai: Bog je sveukupnost materije, Bog je zbir svih delova materijalnog pojavnog sveta (panteizam: Sve skupa je Bog.). Ali da li je svetlost samo totalitet svih senki? Jedna druga teorija kae: Bog (lat: deus) nije sam ukupnost materijalne prirode, ve sveukupnost prirodnih zakona. To je osnovno stanovite deizma: Bog je apstraktni stvaralaki princip kao simbolini prauzrok (tvorac, graevinar) materije. Bog se ograniava na materiju i posmatra se samo kao dinamika samoorganizacija Kosmosa; Svetlost je princip, koji stvara senku, drugim reima, senka se posmatra kao istinska realnost, a svetlost nije nita drugo do stvaranje senke. Ali svetlost nikada ne stvara senku! Samo kada neto sakrije svetlost, nastaje senka u jednom ogranienom podruju. ta je dualizam? U nekim religijama i loama se u unutranjim krugovima veruje ne samo u deizam, ve i u sliku sveta dualizma: Dvojnost; Bog postoji uz jednu suprotnost. To odgovara apsolutizaciji relativnog, naime, pozitivnog i negativnog. To je stanovite, da je Bog (pozitivno) u sukobu sa svojom apsolutnom suprotnou, apsolutno negativnim (avo); ili: apsolutno je jedna apstraktna sinteza Boga i avola, Lucifera i Adonai (Jahve?) itd. Primena jednaine sa svetlou i ovde pokazuje apsurdnost ove pretpostavke: Svetlost i tama su dve egzistencije, nezavisne jedna od druge; Tama je druga strana, suprotnost svetlosti; Svetlost ne moe postojati nezavisno od tame. Svetlost nije jednostavno suprotnost mraka, niti su svetlo i senka dva ravnopravna realiteta. Ko misli da Apsolut moe egzistirati samo u obliku dva konkurentna boanstva, nema predstave o Apsolutu i jednostavno apsolutizuje jedno relativno bie. (to vai za odreene loe i takoe za religije). Na primeru svetla i senke to verovanje kae, da svetlost ne postoji nezavisno od mraka. Dakle, kada se danas govori o Bogu, moramo se uvek zapitati, na kog Boga se misli. U knjigama Blavatske i Beileya se mnogo govori o Bogu, ipak treba primetiti, da su te knjige na poetku objavljene u izdavakoj kui, koja se zvala Luzifer Trust. U godini 1924. ta izdavaka kua je iz razloga diskrecije promenila ime u Lucis Trust. Ovde se mogu navesti neki upadljivi primeri. Mnogi okultni sistemi verovanja takoe govore o Bogu ali koga podrazumevaju pod Bogom? Pogledi na svet okultizma Satana je taj, koji je Bog nae planete i jedini Bog, i to bez ikakvih metaforikih nagovetaja na negativnost i izopaenost. Tako Satana, im se vie ne posmatra u sujevernom, dogmatskom, nefilozofskom crkvenom duhu, prerasta u velianstvenu sliku nekoga, ko od zemaljskog oveka pravi boanskog; koji ga oslobaa od greha neznanja, a time i smrti.

Armin Rizi Svetlost i senka dananjice

Od koga potiu ti iskazi? Od Helene Blavacke, zapisani u njenom standardnom delu teozofije Tajna nauka (II, str. 245, poglavlje Sveti Satana i I str. 220). U istom delu (II, str. 394) stoji: Da bi se stvar jednom zauvek razjasnila: ono, to je svetenstvo svake dogmatske religije, pre svega hrianske, oznailo kao Satanu, kao neprijatelja Boga, je u stvari vrhunski boanski duh okultna mudrost na Zemlji ... Nije iznenaujue da kritiki analitiari okultizma i new aga u vezi sa time govore o ideologiji Antihrista, jer gornji citati jasno pokazuju, da se Satana, a ne Hrist slavi kao oslobodilac od greha neznanja. Iako su i u ime Hrista poinjena ekstremno satanska dela, to nije greka imena Hrista, ve je povezano sa infiltracijom odgovarajuih institucija moi. U magiji, tako kau eksperti, se pokazuje prava priroda imena Satane odnosno Lucifera i imena Isusa veoma jasno. Dok prva izaziva najmranije vibracije, imenom Isusa mogu biti uklonjena najvia negativna magijska dejstva. Naredni citat potie od jednog majstora loe, koji je tokom ivota bio veoma poznat po svojoj okultnoj moi: Veina ljudi e, religiozni, kakvi jesu, posle razoarenja u hrianstvo i tako bez orijentacije, zabrinuto tragati za nekim novim idealom, a da ne znaju kome ili emu treba da se mole. Tada su ljudi zreli da prime isto svetlo putem daljih objava iste pouke Lucifera, koja e najzad biti doneta na svetlo dana. One (te objave) e slediti opti reakcionarni pokret, koji e proistei iz istovremenog unitenja hrianstva i ateizma ... Gomili treba rei sledee: Mi preziremo Boga, ali naem Bogu se moli bez sujeverja... Lucifer je Bog; na nasreu je Adonai takoe Bog. Jer po venom zakonu nema svetla bez senke, lepote bez runoe, belog bez crnog. Apsolut moe egzistirati u obliku dva boanstva: tama slui svetlu kao pozadina ... (citirano u A. Risi: Smena moi na Zemlji, str. 213, uz odgovarajue navoenje izvora.). Posle dosadanjih navoda ne bi trebalo da bude teko prozreti poluistinu tog dualizma. Razgovori sa Bogom Milioni ljudi su danas oduevljeni knjigama Razgovori sa Bogom, koje je napisao Amerikanac Nil Donald Wel. Obeanje, da tu govori Bog, bi se moglo vrednovati kao arogantno, pogotovo kada neko sopstveno miljenje uzdigne do boanskog miljenja. Ipak, Bog je uvek govorio ljudima, zato tako ne bi bilo i danas? Welove knjige sadre mnoge veoma dobre misli i duboke istine i uz devizu Proveri sve i zadri ono dobro, mogli bismo se saglasiti sa mnogo toga. Ipak, izaziva skepsu kada taj Bog kae: Sve je realtivno. Sve je deo onoga to jeste. Ja ne volim Dobro vie nego Loe. Hitler je otiao na nebo. Kada to budete shvatili, shvatiete Boga... U istom smislu je najvei trenutak Boga onaj, kada shvatite da vam Bog nije potreban ... Ponovimo jo jednom: Ni u emu nema niega pogrenog. (I, str. 231). Da li je, dakle, najzad svejedno, da li ovek ini dobro ili zlo? Jer Bog jedne ne voli vie nego druge. Ukoliko nam nije potreban Bog i ukoliko nema nieg pogrenog da li onda ni Hitler nije uinio nita pogreno? I onda ni Lucifer ako postoji, to taj Bog porie ne bi nita loe uinio! Ko opravdava negativno? Prilikom procene tekstova uvek je veoma korisno istraiti kako se definie negativno. Veoma esto se otkriva da se uz ezoterijsku briljantnost negativno opravdava. Ako je to sluaj, trebalo bi se zapitati: Uz koje argumente se negativno opravdava? Jer opravdavanje sebe samog je osnovna briga palog anela Lucifera i ima mnogo ljudi, koji dele taj pogled na Boga i svet, jer on na jedan suptilan nain potvruje ego.

Armin Rizi Svetlost i senka dananjice

Bio sam zapanjen, kada sam video koliko je ljutith pisama revoltiranih fanova Lucifera stiglo ve prvih meseci posle objavljivanja knjige Smena moi na Zemlji. Neko mi je anonimno ak poslao knjigu Miguela Serana pod naslovom: Zlatna sveska Ezoterijski hitlerizam (dt. 1987.). U glosaru te knjige je Lucifer opisan na sledei nain: Vanzemaljsko Boanstvo, baeno na Zemlju, Bog svetla i lepote, od koga potie Venera ... najvii vodi tantrikih magova. On e posle povratka zlatnog vremena, ... posle produhovljenja Zemlje, ponovo doi do asti. Spomenuta mo se javlja u mnogim atraktivnom oblicima i mnogi doputaju da ih fascinira vizija Zlatnog doba i ezoterijsko-okultni sjaj. oveanstvo uje te glasove i mnogi su oduevljeni, jer ti glasovi govore ono, to oni i ele da uju. Ali postoje i drugi naini reakcije. Sva carstva sveta u njihovoj veliini i lepoti, sve to u ti dati, ako me prihvati i ako mi se pomoli! Ali Isus nije diskutovao i nije dao ni mali prst. On je jednostavno rekao: Dalje od mene, Satano! (Matej, 4, 10). Sve je jedno: Nema razlike izmeu pozitivnog i negativnog? Apsolutizovani dualizam nije najvii stepen posveenja tajnih sila. Kada se dvojica svaaju, trei se raduje. I uvek je trei taj, ko drugu dvojicu okree jednog protiv drugog. Preostaje jo jedna poslednja mogunost, da se svetlost definie poavi od mraka: Svetlo je suprotnost mraka; kada negiramo sav mrak, dolazimo na svetlo, jer svetlo nije nita drugo do odsustvo mraka. Filozofski formulisano to znai: Apsolut je jedina stvarnost i on je osloboen svake dualnosti, kao to je svetlo osloboeno mraka. To znai, da u stvarnosti ne postoji dualnost. Svi koncepti dualnosti su, dakle, iluzija (sanskr. Maja) i nerealni, kao npr. koncept akcije i reakcije. Ko spozna tu najviu istinu, zna, da u stvarnosti ne postoji zakon karme., kae ateistiko verovanje tog pogleda na svet, koji se naziva monizam: uenje, da je sve konano jedno (od grkog monos, jedno). Po tom gleditu takoe vai: Nije samo dualistiki koncept akcije i reakcije nerealan, ve i koncept Ja i Bog. Ne postoji Bog izvan mene, nema Boga, koji kanjava, ali nema ni Boga, koji voli, jer su i ljubav i kazna koncepti dualnosti. Apsolut je bez strasti, ali i bez ljubavi, nije ni lo ni dobar, takoe bez-boan. Ovde se ini pokuaj, da se apsolut shvati iz negiranja svega relativnog. To je u istinskom smislu rei negativan pogled na svet (od lat. negare, rei ne; negirati). Na sanskritu se ovaj ateistiki monizam naziva Mayavada, uenje (vada), da je sve manifestovano iluzija (maya); konano, sve je bez razlike jedno. Isti pogled na svet proizilazi iz slogana: Sve je relativno. Ovaj iskaz je u sebi protivurean, jer kada se tvrdi da ne postoji nita apsolutno, da je sve relativno, samim tim se zastupa jedan apsolutan iskaz. Neizdiferencirana apsolutizacija relativnog (sve je jedno, sve je relativno) daju iskrivljenu sliku o realnosti, kao to se to moe prepoznati po logikim, a i praktinim plodovima. Navedena jednostrano monistika izlaganja sadre najperfidniji pokuaj negativnog, da opravda samog sebe, jer prema tom stanovitu ne postoji dobro i zlo, ne postoji nita pogreno i nita loe, ali ne postoji ni transcendentni Bog. Ta filozofija je osnova nihilizma i u pravom smislu te rei je bez-bona i bez-ljubavi, bez-smislena i u krajnjoj konsekvenci nemoralna (bez savesti) i bez emocija. U ovoj ogoljenoj formulaciji ta negativna slika o svetu, naravno, vie ne zvui tako atraktivno i ne obeava prodaju bestseler izdanja. Luciferski izvori zbog toga ne

Armin Rizi Svetlost i senka dananjice

nastupaju sa ovakvim reima, ve sa briljantnim kvazi-istinama, ukraenim najviim tonovima Boga, Svetlosti i Ljubavi. To ipak nita ne menja kod datih izlaganja, koja samo prikrivaju tvrdo jezgro nemoralnih (bez savesti) i ak neemocionalnih mranih sila filozofskom analizom tragova. Uz to jo jedno pitanje, koje se retko postavlja: da li postoje samo neemocionalne filozofije ili postoje ak i bia bez emocija? Razliiti izvori potvruju tu pretpostavku i ukazuju na to, da su to bia, koja ive u mranim astralnim podrujima i u inkarniranom obliku ak i na Zemlji! Setiemo se reptoidnoh oblika, koje znamo iz SF-filmova, ali i iz parapsiholokih istraivanja i izvetaja o NLO-ima i starih predanja, kao npr.: Veliki zmaj je baen na Zemlju. On je stara zmija, koja se naziva i avolom i Satanom i koja zavodi itavo oveanstvo. (Tajne objave, 12.9). To bi bilo mogue objanjenje za mnoga zbivanja, koja se danas tajno, a delimino i javno odvijaju na Zemlji i ne zasluuju drugi atribut do satanski. Iluminati Oni, koji veruju u ovaj ateistiki monizam, su uvereni u njegovu tanost i ele da uvedu svetski poredak, u kome bi svi ljudi iveli po toj istini; oveku vie ne bi trebalo da bude potrebna iluzija o Bogu; religije u teistikom smislu bi trebalo da budu ukinute i zamenjene svetskom etikom; tek kada se ta spoznaja postigne, oni veruju, da e na Zemlji zavladati mir i red; dostizanje takvog svetskog poretka je zbog toga neophodnost i sve, to slui toj neophodnosti, je norma; cilj opravdava sredstvo. Postoje veoma uticajni ljudi, koji dele ovo ubeenje i veruju, da su pozitivno i negativno jednoznani i podjednako vredni (igra rei: gleichgltig: ravnoduan, podeljeno na slogove kao u tekstu: gleich-gltig: isto vredan). Njihov jedini kriterijum je neophodnost: Mi stojimo sa one strane dobra i zla. Mi ne inimo nita dobro i nita loe, ve samo ono neophodno. Neophodno je prema ovom stanovitu sve ono to podstie progresivnu evoluciju oveka, sve dok on ne bude u stanju da prihvati njihov svetski poredak. To su gledita najviih mranih snaga, koja svoja dela filozofski opravdavaju jednom luciferski-monistikom ideologijom. Oni smatraju da su jedini, koji su spoznali tu istinu (u stvarnosti poluistinu); zbog toga smatraju sebe elitnim i prosvetljenim (lat. illuminatus) i nazivaju sebe Iluminatima, prosvetljenima nasuprot masi neprosvetljenih ljudi. Klasian primer za ovaj pogled na svet je knjiga Nikole Makijavelija, Vladalac: Ako eli da se potvrdi, vladalac zbog toga mora da ovlada sposobnou, da ne bude dobar i da neto primeni ili ne primeni prema zapovesti neophodnosti (secondo la necessita). On zbog toga mora da poseduje takvo moralno shvatanje, na osnovu koga e biti spreman, da se okrene ve prema smeru vetra i promeni okolnosti kao to sam to gore rekao da se ne odvoji od dobrog dok je to mogue, ali da se okrene zlu, im to postane potrebno. Lani zakljuak iluminata: od ljubavi do neophodnosti Do jednog izvesnog stepena (stepena posveenja) i iluminati postavljaju ideal ljubavi visoko i zastupaju ga prema spoljnom svetu, jer on zvui atraktivno i budi poverenje. Kako to otkriva citat jednog iluminata visokog ranga, stanovite ljubavi za njih ipak nije najvia perspektiva. Ona je drugi nivo po redu unutar galaksije, jer iznad postoji i naredni nivo, nivo Univerzuma, Jedinstva i Univerzum funkcionie po principima tog jedinstva sa one strane dobra i zla. Treba obratiti panju na svestan izbor rei galaksija i Univerzum i na lano logiko opravdavanje negativnog ovde npr. svetskih ratova!

Armin Rizi Svetlost i senka dananjice

drugi po visini energetski nivo galaksije: ujedinjujua energija Ljubavi. (Zato postoji patnja?) odgovor, ako ga uopte ima, mora leati u merilima (=relativno). (Jer on zastupa stanovite da je sve relativno). Pretpostavimo, da na dananji dan kao ljudska bia imamo neki odreeni cilj. Prema svim merilima, koja primenimo, smatramo taj cilj ispravnim i dobrim. Da bismo ga postigli, neizbeno je potrebno, da stignemo na neki autobus. Autobus kree, ve ubrzava i samo energinim trkom moemo da ga stignemo. Naa odluka, da se odvaimo na taj napor, pokree itavu seriju telesnih dogaaja. Dodatni adrenalin ulazi u krv. Nai miii kontrahiraju pri neuobiajenom naporu. Svojim svesnim delovanjem unitavamo milione telesnih elija. Svaka od tih malih elija je jedno malo ivo bie. Ona umiru bivaju rtvovana u pravom smislu te rei za nau nameru./ Da li oseamo saaljenje? Moemo li zaista da tvrdimo da oseamo tugu zbog njihovog unitenja usled naeg delovanja./ Ovde moemo prepoznati merilo, koje je od odluujueg znaaja. Sve i svako u Univerzumu moe biti vaan: ali nije sve podjednako vano. Neizbeno je da se takva misao poklopi sa naim predstavama o dobrom i vie vrednom. Tako stoje stvari i nikako drugaije. Moramo prihvatiti Univerzum takvog kakav jeste./ Jaz u vremenskim merilima, koji je blii naim svakodnevnim predstavama, to moe jo blie rasvetliti. Pretpostavimo, da se neko malo dete ubolo na trn. Majka odmah sagledava situaciju u vezi sa sadanjim trenutkom mnogo obuhvatnije nego to to dete moe: ona vidi ivot bebe, njenu dobrobit, rast i sazrevanje kao celinu. Uzima iglu u ruke, podvlai je ispod trna i vadi ga Analogno sa time vladavina strahom i dva svetska rata moda nisu nita drugo do dva brza uboda iglom za jednu svest, iji sadanji trenutak iznosi deset hiljada godina. (Sir Ernest Scott, Nosioci tajne, str. 338f). Ovi iskazi otkrivaju da postoje instance moi koje su uverene da je u sluaju neophodnosti opravdano rtvovati milione ljudi, da bi se sproveli svetski ratovi, nalik ubodima igle, i drugim oblicima putanja krvi; to je isto, kao kada bismo usled naprezanja snage bez saaljenja rtvovali milione elija tela. Po svemu sudei postoje ljudi, koji su prema svojim ljudskim rtvama podjednako neosetljivi kao to smo mi prema rtvovanim elijama tela. ta je sa one strane dualnosti? Da li je tana skicirana ideologija iluminata, koja proistie iz ateistikog monizma i nihilizma? Stanovite, da je svetlo samo odsustvo senke, je laan zakljuak, koji potie iz toga, da odreena bia mraka nemaju direktno iskustvo svetlosti. Svetlost ne nalazimo tako to jednostavno poriemo senku, ve samo, kada se pojavi svetlost, jer svetlost postoji nezavisno od mraka. Svetlost i senka su paralelni realiteti, ipak, konano postoji samo svetlost (apsolutna realnost), dok egzistencija mraka zavisi od svetlosti (relativna realnost). Ono to lei sa one strane materijalne dualnosti nije, dakle, jednostavno neko apstraktno jedinstvo, prazno nita, kao to i sa one strane senke ne stoji samo nita. Inteligencije mraka ipak misle upravo to: sa one strane materijalnog dualiteta ne postoji nita; sve je jedno (jer samo je u Niemu sve jedno), takoe i pozitivno i negativno; svetlost je samo negiranje sveg mraka, svake dualnosti. Ali ta je zaista sa one strane duanosti? Indivi-dualnost! Sa one strane dualnosti, dvojnosti (podvojenosti) se nalazi jedinstvo, ono to je neodvojeno, nepodeljeno i nedeljivo, a upravo to je znaenje rei individualno. Kljuni pojam individualno je izveden iz imenice individua, koja je opet izvedena iz latinskog glagola dividere, deliti, uz negirajui prefiks in- i znai ono, to se ne moe

Armin Rizi Svetlost i senka dananjice

podeliti. U tom smislu je individua latinski sinonim za grku re atomos. (vidi Duden 7, Etimoloki renik, Individuum). To saznanje pokazuje, da atomski fiziari jure za jednim fantomom, jer ono to materiju dri na okupu i oblikuje je, nije materijalno! Ono, to materiju formira iznutra i animira je, je nedeljivo, spiritualna dua, lat. individuum, gr. atomos, sanskr. atma. Svi oblici materije su deljivi i promenljivi i zbog toga prolazni. Ono to je nedeljivo i neprolazno, zbog toga nije materijalno. Svi materijalni oblici se stalno menjaju prema impulsima svesti, koji deluju na materiju. To vai kako na linom nivou, tako i na univerzalnom nivou: na poetku Kreacije nije bio prvobitni prasak materije, ve prauzrok svesti. To pokazuje, koliko su materijalistika kosmologija i teorija o evoluciji i svi scenariji, koji poivaju na njima, daleko od potpunog objanjenja ivota, smatrajui da su iva bia nastala iz materije. Logika i praktina spoznaja kao i parapsiholoko istraivanje pokazuju, da svest nije proizvod materije (mozga, nerava) i da je individua sa sveu nezavisna od tela, tj. moe da egzistira odvojeno od tela. Svest u toj slici o svetu se definie kao energija nematerijalne, duhovne individualnosti. (due). Svest: oduhovljujui faktor iza materije Isto kao to iza mraka postoji stvarni svet, tako je i sa one strane stalno promenljivih materijalnih pojavnih oblika prisutna paralelna i vena duhovna realnost, u kojoj je sve individualno i puno svesti. Nije materija ta, koja proizvodi svest i individualnost, ve je obrnuto: Svest je ta, koja proizvodi materiju. Sveproimajua svest (Bog) stvara materiju kao oduhovljenu energiju, a svest nebrojenih dua oblikuje tu materiju i daje joj individualne pojavne oblike. Duhovna realnost (individualnost) daje peat materijalnoj relativnosti. To se pokazuje i u svakodnevnom ivotu, gde se impulsi svesti, kao to su radost, razoaranje, mrnja, ljutnja itd. ispoljavaju u fino-supstancijalnom telu (boja aure) kao i u grubom materijalnom telu. Ti impulsi se mogu proitati sa ovekovog lica, a posebno u auri. Izvesni negativni impulsi se posle vrenja u fino-supstancijalnom psihikom ak mogu ispoljiti kao bolest i ir na grubom telu. Monizam sadri jednu veliku deliminu istinu, koja ipak mora da bude shvaena u pravom svetlu: sa one strane dualnosti materije se sa pravom moe govoriti o jedinstvu, ipak, to jedinstvo nije neko apstraktno jedno, ve opis onoga to je nepodeljeno, veno i nedeljivo, tj. individualno! Sve je istovremeno jedno i razliito Ono, to proima materiju, nije materijalno, neprolazno je, veno i individualno. To znai da smo mi, kao veno bivstvujue due, individualni i da je Bog (najvia realnost sa one strane materijalne dualnosti) Individualnost, ali ne relativna, ve apsolutna. Svojstvo apsolutne Individualnost ne moemo zamisliti, ali moemo doiveti, jer Bog je sve i mi smo delovi Boga, poto smo sadrani u svemu. Delovi su veno povezani sa celinom i istovremeno su veni i individualni, slino kao to su sunevi zraci povezani sa Suncem. Prauzrok i emanacija, celina i delovi, nikada nisu jedno, ali nikada nisu odvojeni. Drugim reima: sve je jedno i razliito i to istovremeno. Ta izdiferencirana, teistika Spoznaja (tattva) je poznata na sanskritu pod filozofskom formulom: acintya bhedadheda-tattva, nezamisliva (acintya) istovremena razliitost (bheda) i nerazliitost (abheda) Boga i boanske energije. Ista formula se moe primeniti za pravilno razumevanje odnosa izmeu svetlosti i senke: apsolutno i relativno su istovremeno jedno i razliiti. im se jedno posmatra odvojeno od drugog, dospeva se u oblast poluistina.

Armin Rizi Svetlost i senka dananjice

Sinteza jednog i razliitog Delovi su, dakle, veno povezani sa celinom, ak i kada delovi npr. mi, toga nismo svesni i kada usmeravamo svoju svest ka lanim realitetima (=maya, iluzija). Deo i celina su uvek povezani jedno sa drugim i u tom smislu su jedinstvo, ipak to jedinstvo je neto potpuno drugo od apstraktne, nihilistike predstave jednog monistikog jedinstva. Prava Jednost znai svesnu povezanost. ta to znai konkretno? Ponovimo jo jednom ovaj sled misli: deo i celina su uvek povezani jedno sa drugim, ali su odvojeni, individualni realiteti. U kom obliku delovi i celina, koji su istovremeno povezani i odvojeni, mogu da pronau pravo jedinstvo? Ujedinjujui faktor individualnog je ono, to se moe opisati reju Ljubav. Jer Ljubav je ono, to povezuje individue (zbog toga se kae: sjedinjeni u ljubavi). To vai kako na materijalnoj ravni (na relativan nain), tako i u duhovnoj oblasti (apsolutna realnost). Boanska Ljubav (sanskr. bhakti) je ist izraz nae praiskonske individualnosti bez senke, koja je uvek povezana sa slobodnom voljom i samo-odgovornou, jer Ljubav je dobrovoljna. Prema emu emo usmeriti svoju Ljubav a prema emu ne, je naa sloboda i takoe naa i samo naa odgovornost. Svim ostalim (interesi, zaljubljenost, miljenja, strahovi itd.) se na mnogo naina moe manipulisati. To je filozofsko objanjenje omiljenog iskaza Bog je Ljubav, koji je Bogu hvala istinit, iako se on esto povrno i samo na relativan nain koristi. Jer sve-jedna boanska Ljubav je ujedinjujua snaga izmeu Individua i apsolutna veza izmeu delova i celine, Boga. Iz tog razloga je Isus rekao: Ja i moj otac smo jedno. Kriterijumi razlikovanja Monista ili iluminat moe konano govoriti i o ljubavi, smatrajui Ljubav jednostavno konceptom materijalne dualnosti moda najvii koncept unutar dualnosti, ali uprkos tome koncept materijalne dualnosti i tako iluzija. Isto tako monista ne poznaje merilo za dobro i loe, ili za tano i pogreno, poto su sve te razlike proglaene za iluziju. (Oni misle da zapovest Ne sudi znai Ne razlikuj sudbonosno pogrean zakljuak). Ipak, iz perspektive boanske individualnosti postoje kriterijumi razlikovanja, naime, okrenutost ka Bogu i okrenutost od Boga. Ono to nas pribliava spoznaji sebe i Boga tj. spoznaji sopstvene i Boije vene Individualnosti je dobro, ono to nas od toga odvraa, je loe. Naravno, to razlikovanje nikada nije konano (zbog ega ne treba suditi, vidi Matej, 7: 1-6), jer svaka dua slobodnom voljom i sopstvenim uvidom moe da promeni kurs i da se od pravca okrenutom od Boga okrene ka Bogu odnosno, ponovo odvrati od Boga. Drugim reima, iskustvo loeg, zla i negativnog, ima svoj dublji smisao. Ali injenica, da negativno ima svoju funkciju i smisao u Kreaciji, ne znai da je negativno zbog toga manje negativno, kako se ponekad tvrdi. Jedan primer: izvesni ljudi su u koncentracionim logorima, izloeni muenju i patnji, postigli visoku spoznaju Boga (vidi Aleksandar Solenjicin: Arhipelag Gulag). Ali to ne znai da nije bilo niega loeg u koncentracionim logorima. Oni su bili primer za neto negativno i zlo, jer su njima prekreni kosmiki zakoni slobodne volje i Ljubavi. Ako ljudi u ekstremnom ispitu zatvaranja u logore prepoznaju smisao za sebe, to pronalaenje smisla nije opravdavanje negativnog, ve svedoanstvo o visokom individualnom stupnju datih ljudi, koji su sposobni da ak i u tome to su izrueni zlu prepoznaju boanski smisao.

Armin Rizi Svetlost i senka dananjice

Smisao konfrontacije sa negativnim, sa silama mraka, lei u spoznaji neophodne korekcije i promene. Sile mraka same ne prepoznaju taj smisao, jer misle da su ve u svetlosti. To pokazuje, da opravdavanje negativnog (umesto korekcije gordosti preko skromnosti, spoznaje i promene) predstavlja najvii oblik samoobmane. Zajedniki cilj svih puteva ka Bogu U ovoj analizi nije re o tome, da se monizam, nihilizam, dualizam, deizam ili panteizam opiu kao apsolutno pogreni. Kao to je pokazano, te perspektive sadre mnogo toga istinitog i od individualnog mentaliteta zavisi, da li e neko na tim stepenima profitirati od te postojee istine ili dopustiti da ga zavedu neistiniti delovi. Drugim reima: nije svaki monista, deista, lan loe, teozof, ezoteriar itd. na pogrenom putu. Te slike o svetu mogu da predstavljaju sasvim legitimne stepene spoznaje, ako se upotrebe kao stepeni za viu i potpuniju spoznaju svetla. Te razliite slike o svetu se mogu uporediti sa stupnjevima na stepenitu, koje iz mraka vodi na gore, ka svetlu. Pojedini stupnjevi se mogu upotrebiti, da bi se popeli na jo vie stepene ili da bi se spustili na nie stepene. Da li e se neko na tim stupnjevima kretati ka gore ili ka dole, zavisi od toga, da li je neko u srcu okrenut ka ili od Boga, iako i oni koji se sputaju smatraju da su na pravom, ak na jedinom pravom putu. Kao to je pokazano u ovom lanku, to moe voditi do opravdavanja najmranije, satanske beskrupuloznosti u verovanju da je to najvie prosvetljenje! Ako neko silazi tim stepenitem, ne vredi mu nita, da opravdava sopstveni kurs slepim verovanjem ili lepim reima. Potrebna je mnogo pre konkretna promena kursa, okretanje na stepenitu nazad ka svetlu. Ali kao to to pokazuje praktian ivot, nita nije tee nego ta lina korekcija (iskrenost umesto zaslepljenost i samoobmanjivanje, ovek neto zamilja). Zbog toga oveanstvo sporadino ulazi u ratove i katastrofe i ne ui iz svojih greaka. Vedska definicija maje (iluzije) U odeljku o toboe prosvetljenima je skicirano ateistiko monistiko shvatanje iluzije (maye), koje ipak vodi u prazno. ta Maya zaista znai? Prema vedskom objanjenju materijalne i duhovne energije su obe kreativne energije Boga. Tako nije samo duhovna energija, ve je i materija vena boanska realnost. Materijalna i duhovna energija su obe vene, ali imaju razliite funkcije. Materijalna energija je takoe vena, ali ima zadatak da proizvede veno promenljivu kreaciju. Iako su pojedinane materijalne kreacije i oblici prolazni, lanac nastanka i propadanja je vean. Materijalna energija, koja je u svom prvobitnom obliku takoe individualna (na sanksr. npr. nazvana sakti i durga) stvara dualni svet beskonane prolosti i beskrajne budunosti, dok je duhovna energija svet vene sadanjosti. Mi kao vene due pripadamo duhovnoj energiji i zbog toga eznemo duboko u sebi za tom venom sadanjou, iako je ne moemo zamisliti. Kada se mi kao vene due identifikujemo sa materijalnim oblicima, npr. sa sopstvenim telom, sa posedom, pozicijom, tada je to iluzija (maya, bukvalno, ono to nije), jer to zaista nismo: prolazni. Maya, dakle, egzistira samo u individualnoj svesti i moe se samo individualno prevladati, isto kao to se u nekom masovnom logoru svaki ovek samo samostalno moe probuditi. Materijalna raznolikost tzv. dualnost nije, dakle, neka nerealna egzistencija i iluzija, kako

Armin Rizi Svetlost i senka dananjice

to tvrde ateistiki monisti, ve Boija Kreacija sa jasnom svrhom: da ponudi duama mogunost da se probude u istinskoj individualnosti. Samo kada zaboravimo svoj iskonsi identitet i kada se identifikujemo sa prolaznim oblicima, nastaje iluzija. Jer identitet i identifikacija nisu isto. Sve u naem svetu ima svoje znaenje, ali samo u svetlosti dobija svoj apsolutni cilj. U tom svetlu ovek spoznaje i apsurdnost apsolutnog iskaza Sve je relativno.. Razlika izmeu ega i individualnosti Podsetimo se poetka nae filozofske potrage, gde je reeno da je senka, dok god je senka, neizbeno odvojena od svetlosti. Isto tako sile mraka ostaju uhvaene u svom bivstvu u senci, dok god ne promene svoje stanovite (svoj mentalitet) i ne koriguju svoju ideologiju. Jer da bi nastala senka, neto mora da prekrije svetlo. ta ili ko prekriva svetlo, kada se duhovno posmatrano nalazimo u senci? Na osnovu razvitka dosadanjeg sleda misli odgovor je oigledan: mi sami! Samo mi sami zadravamo sebe u mraku, jer kada se odvratimo od svetla, bacamo senku i postajemo na osnovu zakona rezonancije podloni uticaju sila senke i mraka. Ego je naa materijalna identifikacija a individualnost na pravi identitet kao venog dela Boga, kao spiritualne due, koja je besmrtna i nije materijalna. Spoznati to je cilj i sadraj svih istinskih puteva. Kada se odvratimo od svetla, odjednom imamo senku i ne moemo je stresti i to toliko dugo, dok ne pronaemo jedino reenje (oslobaanje od senke), naime, svesnu korekciju ka istinskoj okrenutosti ka svetlu. Zbog toga opravdavanje negativnog predstavlja najvii oblik samoobmane.