POL ANDERSON UVARI VREMENA

VREMENSKA PATROLA 1. Potreban je vei broj mukaraca izmedu 21 i 40 godina, sa vojnikim ili tehnikim iskustvom, dobro graenih; prednost imaju neoenjeni; visoka plata, putovanja u inostranstvo. Preduzee za tehnike studije, Istona 45. ulica 305; 9-12 i 14-18 asova.

"Kao to vidite, ovaj posao je malo neobian i poverljiv", ree Gordon. "Nadam se da moete uvati tajnu." "Zavisi od tajne", odgovori Mans Everard. Gordon se osmehnuo. Osmeh mu je bio udan; takvu liniju usana Everard jo nije video. Sa lakoom je vladao amerikim engleskim; nosio je odelo koje se svakodnevno sree po kancelarijama; ipak je delovao strano. Nije to bilo samo njegovo tamnoputo, golobrado lice, ni nesklad izmeu kosih, azijatskih oiju i uskog arijevskog nosa. Bilo je tu jo neeg to nije moglo da se odredi. "Nije re o pijunai, ako ste na to mislili", ree. Everard se oseti nelagodno. "Izvinite. Nemojte misliti da je i mene zahvatila opta histerija. Pored toga, nikada nisam ni dolazio u dodir s poverljivim stvarima. Govorili ste o aktivnostima u inostranstvu... a kakva je situacija - bojim se da mi ne oduzmu paso. Nadam se da me shvatate." Bio je krupan, visokih ramena, pomalo ogrubelog lica i kratko podiane smee kose. Na stolu su leali njegovi dokumenti: potvrda o ueu u ratu i

nekoliko preporuka iz preduzea u kojima je radio kao inenjer. Gordon ih je jedva pogledao. Kancelarija je bila obina: pisai sto, nekoliko stolica, polica sa fasciklama, dvoja vrata; kroz prozor, est spratova nie, ula se buka njujorke ulice. "Nezavisan ste duh", govorio je ovek za pisaim stolom. "To mi se svia. Mnogi koji dolaze ovamo uvijaju se kao da mole da ih udarite nogom. Svakako, sa vaom strukom jo ne morate oajavati. Posao uvek moete dobiti i pored... mislim da se to sada zove prilagoavanje novoj tehnologiji." "Zainteresovao me je oglas", ree Everard. "Kao to vidite, radio sam ve u inostranstvu i voleo bih opet da putujem. Ali, pravo da vam kaem, jo nemam nikakvu predstavu o tome ime se vae preduzee, u stvari, bavi." "Radimo mnoge stvari", ree Gordon. "Da vidim... uestvovali ste u borbama u Francuskoj i Nemakoj." Everard se tre; u dokumentima su se nalazile i potvrde o odlikovanjima koja je dobio, ali se mogao zakleti da Gordon nije stigao da ih vidi. "Dobro... uhvatite se, molim vas, za naslon za ruke na vaoj stolici. Hvala. Kako reagujete na fiziku opasnost?" Everard se naljuti. "Zato me..." Gordon je gledao u neki aparat pred sobom: bila je to obina kutija sa skalom, kazaljkom i nekoliko dugmeta. "Dobro. ta mislite o internacionalizmu?" "Sluajte vi..." "O komunizmu? O faizmu? O enama? Kakve su vam line ambicije?... To je sve. Ne morate odgovarati." "ta vam to sad znai?" planu Everard. "Psiholoko testiranje. Nemojte tome pridavati znaaj. Vai stavovi me se ne tiu, interesuje me samo psiholoka orijentacija." Gordon se zavalio u

stolicu. "Do sada ste vrlo perspektivni. Evo o emu je re: kao to rekoh na posao je vrlo poverljive prirode. Pripremamo iznenaenje svojim konkurentima." Nasmejao se. "Moete me tuiti federalnoj policiji, ako elite. Ve su nas ispitivali i utvrdili da smo isti. Rei e vam da se stvarno bavimo finansijskim transakcijama i tehnikim poslovima po celom svetu. Meutim, taj posao ima jo jednu komponentu za koju su nam sada potrebni ljudi. Dobiete sto dolara ako se podvrgnete testovima u susednoj sobi. Trajae oko tri sata. Ako ne proete, rastaemo se. Ako proete, primiemo vas, rei vam sve i poeti sa obukom. Pristajete?" Everard je oklevao. Ilo je i suvie na brzinu. ta se krilo iza ove kancelarije i ovog utivog stranca? Ipak... Odluio se. "Stupiu u slubu tek kada mi budete rekli ime se bavite." "Kako hoete", klimnu Gordon glavom. "Testovi e pokazati da li ste podobni ili ne. Koristimo vrlo sloenu tehnologiju." To je bila istina. Everard se neto razumeo u modernu psihologiju, u encefalograf, u testove asocijacija... ali nije mogao da prepozna nijedan od instrumenata koji su tiho zujali i treptali oko njega. Pitanja koja mu je jedno za drugim postavljao elavi tehniar, bezizraajnog lica i neodreenih godina, na loem engleskom, inila su mu se potpuno bespredmetna. Nije shvatio ni emu slui metalna kaciga koju su mu natakli, sa ime je bila povezana... Pogledao je u signalne table: brojevi i slova nisu ga podseali ni na jedan poznati jezik: ni engleski, ni francuski, ni ruski, ni grki, ni kineski. Ni na ta to bi pripadalo 1954. godini. Polako je moda ve tada poeo da shvata. to su testovi dalje odmicali, u njemu je sve vie raslo udno saznanje o samom sebi. Manson Emert Everard, star 30 godina, bivi inenjerijski porunik amerike vojske; radio kao konstruktor i pogonski inenjer u Americi, vedskoj i u arapskom svetu; neoenjen, mada je sve ee zavideo oenjenim prijateljima; bez stalne devojke, bez porodinih obaveza; pomalo

bibliofil; strastan pokera; bavio se jedrenjem, jahanjem i streljatvom, a na letovanju logorovanjem i pecanjem. Svega toga je on bio svestan i ranije, ali kao izolovanih injenica. udno mu je bilo to iznenadno saznanje o sebi kao integralnoj linosti, svest da je svaka njegova osobina bila neodvojiva komponenta opte celine. Ustao je iscrpljen i mokar od znoja. Gordon mu je ponudio cigaretu i poeo da prelistava kodirane papire koje mu je doneo tehniar. Povemeno bi promrmljao: "...zet-20 kortikalno... neizdiferencirana evaluacija... psihika reakcija na antitoksin... slabost u centralnoj koordinaciji..." Izgovor mu se promenio. Everard nikada nije uo da stranci tako izgovaraju engleske samoglasnike, mada je dosta proputovao. Prolo je pola sata. Everarda je nerviralo to se prema njemu ponaaju kao prema aiu, ali ga je radoznalost spreavala da neto kae. Na kraju se Gordon zadovoljno osmehnuo svojim preterano belim zubima. "Konano! Znate li da sam morao da odbijem ve dvadeset i etiri kandidata. Ali vi ste zaista sasvim podobni." "Podoban? Za ta?" Everard se nagnuo napred, oseajui kako mu se puls ubrzava. "Za patrolu. Biete neka vrsta policajca." "Policajca? Gde?" "Svuda. I svagda. Pripremite se za ok." "Vidite, nae preduzee, iako potpuno legalno, samo je paravan i izvor prihoda. Na stvarni posao je patroliranje vremenom."

2. Akademija je bila na amerikom zapadu. Pored toga, bila je u periodu oligocena, u dobu uma i livada, kada su ovekovi preci, glodari, beali ispred nogu dinovskih sisara. Sagraena je pre hiljadu i sluie jo pola miliona

godina - koliko je potrebno da se u njoj obui dovoljan broj ljudi za vremensku patrolu - a onda e je paljivo sruiti, tako da od nje ne ostane nikakvog traga. Kasnije e tu biti gleeri, nastae ljudi, a 19352. godine nove ere (7841. godine posle Morenskog trijumfa) ti ljudi e pronai naina da putuju kroz vreme i vratie se u oligocen da osnuju Akademiju. Akademija je bila smetena u kompleksu dugakih niskih zgrada skladnih linija i raznih boja, koje su se prostirale du livada oivienih ogromnim stablima. Iza nje su se breuljci i ume talasali prema irokoj blatnjavoj reci. Nou se ulo urlanje titanotera ili udaljena rika tigrova sa sabljastim zubima. Everard je iziao iz svoga vremeplova - velikog bezoblinog metalnog sanduka. Grlo mu se bilo osuilo i oseao se kao prvog dana u vojsci, pre dvanaest godina - u stvari, kroz petnaest do dvadeset miliona godina usamljen i bespomoan, smiljajui neki izgovor koji e mu omoguiti da se asno vrati kui. Ni pogled na pedesetak mladia i devojaka koji su izlazili iz svojih vremeplova nije mu doneo utehu. Regruti su se polako okupljali. Niko nije govorio; stajali su i tupo gledali jedno u drugo. Odela, haljine i frizure odgovarali su raznim pravcima u modi etrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka. Odakle li je samo ona devojka u uskim dugakim pantalonama koje su se prelivale u duginim bojama, sa zelenim karminom na usnama i udesno talasastom plavom kosom? Ne, od kada je? Kraj njega je stajao ovek od oko dvadeset pet godina: oigledno Englez, sudei po otrcanom sakou od tvida i uskom mravom licu. Izgledalo je kao da pod uglaenom spoljanou skriva duboku gorinu. "Zdravo", ree Everard. "Mogli bismo ve i da se upoznamo." Rekao je ko je i odakle je. "arls Vajtkoum, London, 1947. godina", odgovori ovaj stidljivo. "Upravo sam demobilisan - iz ratnog vazduhoplovstva - a ovo mi se uinilo kao dobra prilika. Sada vie nisam siguran." "Moda i jeste", ree Everard, mislei na platu. Za poetak - petnaest

hiljada, godinje. Stvarno, kako su raunali godinu? Verovatno prema ivotnom veku oveka. U susret im je iao neki ovek. Bio je vitak i mlad, u pripijenoj sivoj uniformi i tamnoplavom ogrtau koji je bleskao kao da su u njega utkane zvezde. Lice mu je bilo prijatno, nasmejano i veselo. Obratio im se na engleskom, bez stranog naglaska: "Zdravo. Dobro doli u Akademiju. Pretpostavljam da svi govorite engleski?" Everard je gledao u nekog oveka u jadnim ostacima nemake uniforme. Bio je tu i jedan Indus i jo nekolicina iz raznih zemalja. "Onda emo govoriti engleski dok svi ne nauite temporalni." Stajao je pred njima ovla podboen. "Zovem se Dard Kelm. Roen sam... ekajte, 9537. godine po hrianskom kalendaru, ali sam strunjak za va period. On se protee od 1850. do 1975. godine. Svaki od vas dolazi iz neke godine ovog perioda. Biu va zvanini zid plaa, ukoliko neto krene nizbrdo. Ovde se ne postupa na nain kakav ste verovatno oekivali. Mi ne proizvodimo kadrove masovno, pa ne primenjujemo kolsku ili vojniku disciplinu. Svaki od vas e imati i individualnu i zajedniku nastavu. Nema potrebe da kanjavamo za neuspeh u uenju, jer su preliminarni testovi pokazali da ga nee ni biti; time se i mogunost neuspeha u poslu svodi na minimum. Zrelost svakog od vas je visoko ocenjena u okviru vae sredine. Meutim, razlike u sposobnostima zahtevaju individualnu nastavu, da bi se svaki pojedinac razvio do maksimuma. Kod nas nema nikakvih formalnosti osim uobiajenog pristojnog ponaanja. Imaete prilike za rekreaciju, kao i za uenje. Od vas se ne oekuje vie nego to moete pruiti. elim da napomenem da su mogunosti za lov i ribolov i u ovoj okolini dobre, a ako odletite nekoliko stotina milja odavde, fantastine su. Ako nemate nikakvih pitanja, poite sa mnom da vas smestim."

Dard Kelm im je pokazao opremu jedne tipine sobe. Izgledala je onako kako je zamiljeno u 2000. godini: udoban nametaj koji se lako prilagoava svim potrebama, ekrani na kojima se moe prikazivati ogromno bogatstvo biblioteke u audio i video snimcima. I dalje nita suvie novo. Svaki pitomac je dobio zasebnu sobu u zgradi internata; obroci su servirani u zajednikoj trpezariji, ali su se mogli organizovati i obedi u manjim grupama. Everard je oseao kako mu napetost poputa. Prireen je banket za nove pitomce. Jela su bila poznata, ali ne i tihe maine koje su se dokotrljale da bi ih posluile. Bilo je vina, piva i dosta duvana. Verovatno im je neto stavljeno u jelo, pa se i Everard oseao euforino kao i ostali. Banket je zavren time to je Everard lupao po klaviru u ritmu bugi-vugija, a ostali su urlali iz petnih ila, pokuavajui da pogode melodiju. Samo je arsl Vajtkoum ostao povuen, pijuckajui u uglu. Dard Kelm ga je neprestano posmatrao, ali nije pokuavao da ga navede da se pridrui ostalima. Everardu se inilo da e mu se svideti u Akademiji. Posao, organizacija i svrha su mu jo bili magloviti.

"Putovanje kroz vreme je otkriveno u doba raspada Horitske heresarhije. Za sada je dovoljno da kaem da su to bila burna vremena, da je komercijalna i genetska konkurencija dovodila do pravih ratova izmeu gigantskih korporacija, da se nisu birala sredstva, a da su vlade tadanjih drava bile pioni u velikoj galaktikoj igri. Vremenski efekat je pronaen kao nuzprodukt istraivanja momentalnog transporta, ije matematiko prikazivanje zahteva beskonano diskontinuirane funkcije... isto vai i za putovanje u prolost. Sada se neemo uputati u teoriju - nju ete uiti na asovima fizike - samo emo pomenuti da ona obuhvata koncepciju odnosa beskonanih vrednosti u

kontinuumu 4N dimenzija, pri emu N predstavlja ukupan broj estica u svemiru. Grupa koja je ovo otkrila, takozvana Devetorica, svakako je bila svesna svih mogunosti koje ovo otkrie prua. I to ne samo poslovnih - moete zamisliti ta je to znailo za trgovinu, rudarstvo i druge oblasti - ve i da zada smrtni udarac svojim neprijateljima. Jer, vreme je varijabilno, prolost se moe menjati..." "Imam jedno pitanje!" To je bila devojka iz 1972. godine, Elizabet Grej, jedan od perspektivnih mladih fiziara svoga vremena. "Izvolite", ree Kelm ljubazno. "ini mi se da opisujete situaciju koja je logiki nemogua. Prihvatam mogunost putovanja kroz vreme, jer sam ovde, ali se jedan dogaaj ne moe u isto vreme i dogoditi i ne dogoditi. To je kontradiktorno." "U pravu ste ukoliko insistirate na logici koja se ne vrednuje na principu alef-sub-alef", odgovori Kelm. "Evo ta se deava: pretpostavimo da se ja vratim u vremenu i spreim da se vai otac i majka upoznaju. Vi se nikada ne biste rodili. Taj deo istorije bi glasio drugaije, mada bi u meni ostalo seanje na prvobitno stanje." "A ako biste to uinili u svom sluaju?" upita Elizabet. "Da li biste onda prestali da postojite?" "Ne bih, jer bih pripadao onom delu istorije koji je prethodio mojoj intervenciji. Da se vratimo na va sluaj. Kada biste se vratili u, recimo, 1946. godinu i spreili venanje svojih roditelja 1947, vi biste ipak postojali te godine; ne bi ste prestali da postojite zato to ste vi uticali na dogaaje. Isto bi se desilo ak i kada biste u 1946. godini proveli samo jedan mikrosekund pre nego to ete ubiti oveka koji je trebalo da postane va otac." "Ali, onda bih postojala bez... bez porekla!" protestvovala je. "Iza sebe bih imala deo ivota, i uspomena, i... sve... a sve to postalo ni iz ega."

Kelm slee ramenima. "Pa ta? Vi insistirate na tome da zakon uzronosti, ili tanije zakon o odranju energije, sadri samo kontinualne funkcije. Meutim, diskontinuitet je sasvim mogu." Nasmejao se i oslonio na katedru. "Naravno, nije sve mogue. Ne biste mogli biti, na primer, svoja majka, zbog genetskih zakona. Ako biste se vratili i udali za svoga oca, deca bi vam bila drugaija, nijedno identino vama, jer bi svako imalo samo polovinu vaih hromozoma." Nakaljao se: "Ali, da se ne udaljavamo od teme. Detalje ete uiti na drugim asovima. Ja vam dajem samo opte okvire. Da nastavimo. Devetorica su shvatila da mogu da se vrate u prolost i na vreme spree neprijatelja ak i da onemogue njegovo roenje. Ali su se pojavili Danelijanci." Napustio ga je njegov veseli, polualjivi nain govora; izgledao je kao neko ko je naiao na nepoznato. Nastavio je tiim glasom. "Danelijanci su deo budunosti, nae budunosti, koja je vie od milion godina udaljena od mene. ovek je evoluirao u neto... neto to se ne moe opisati. Verovatno se nikada neete susresti sa Danelijancima. A ako do toga i doe... bie to neprijatan doivljaj. Oni nisu ni zli, ni dobri; oni su tako daleko od onih insektojeda koji e biti nai preci. Nije prijatno suoiti se sa takvom istinom. Oni se jednostavno brinu o zatiti sopstvene egzistencije. Putovanje kroz vreme je ve dugo bilo poznato kada su oni nastali, a nerazboriti i gramzivi ljudi imali su nebrojene mogunosti da se vraaju u prolost i potpuno poremete istoriju. Danelijanci nisu zabranili putovanje kroz vreme - ono je bilo deo kompleksa koji je doveo do njihovog nastanka - ali su bili prinueni da ga kontroliu. Devetorica su bila osujeena u sprovoenju svojih planova. Tako je obrazovana patrola, sa zadatkom da odrava red na drumovima vremena. Vi ete uglavnom delovati u okviru svoga perioda, sem ako neko od vas dobije status slobodnog redara. Vodiete normalan ivot, imaete porodice i

prijatelje kao i svi drugi; kao nagradu za tajni deo svoga ivota imaete dobru platu, zatitu, povremeni odmor u vrlo zanimljivim mestima i zadovoljstvo zbog izvanredno korisnog posla. Meutim, uvek ete biti u pripravnosti. Neki put ete pomagati putnicima kroz vreme koji su zapali u tekoe. Povremeno ete dobiti zadatak da onemoguite potencijalne politike, vojne ili ekonomske konkvistadore. Ponekad e se patrola pomiriti sa poinjenom tetom i truditi se da u kasnijim periodima dovede do okolnosti koje e istoriju vratiti na eljeni kolosek. elim vam mnogo sree."

Prvi deo obuke bio je posveen telesnom i psihikom vaspitanju. Everard nikada dosad nije primeivao kako ga je dotadanji nain ivota i telesno i duhovno ubogaljivao; kako je postigao samo polovinu onoga to je mogao postii. To saznanje mu je teko palo. Kasnije ga je oduevljavala svest o potpunoj kontroli nad svojim miiima, o tome da su mu se oseanja o brzini i tanosti svesnog razmiljanja produbila zahvaljujui samodisciplini. Tokom obuke bio je uslovljen da ni pod kojim okolnostima nije bio u stanju da oda nijednu tajnu patrole neovlaenim licima. Temporalni, vetaki stvoreni jezik na kome su se sporazumevali redari patrole iz svih perioda, bio je udo logiki organizovane izraajnosti. Everard je bio uobrazio da je vet borac; sada je morao od poetka da ui zahvate i oruja iz razdoblja koje je obuhvatalo pedeset hiljada godina; od maa bronzanog doba pa sve do ciklinog eksploziva koji moe da uniti ceo kontinent. Kada se bude vratio u svoj period dobie ogranieni arsenal; meutim, moe se desiti da ga poalju u druge periode, a retko je davana dozvola za noenje oruja koje ne odgovara vremenu u kome dejstvuje. Prouavao je istoriju, umetnost i filozofiju. Pored toga uio je i pojedinosti o dijalektima i ponaanju ljudi iz perioda od 1850. do 1975. godine. Ukoliko bude putovao u druge periode, znanje o njima e mu dati hipnotiki

kondicionator. Ovakve naprave omoguile su mu da zavri obuku za svega tri meseca. Saznao je kako je patrola organizovana. 'Na vrhu' se nalazila tajanstvena danelijanska civilizacija, sa kojom je patrola imala vrlo malo direktnih kontakata. Patrola je organizovana na vojnikom principu, sa inovima, mada bez posebnih formalnosti. Istorija je podeljena u miljee. Svaki milje je imao direkciju u najznaajnijem gradu odabranog dvadesetogodinjeg perioda (koja se prividno bavila nekom pogodnom aktivnou, kao to je trgovina), i vei broj filijala. U njegovo vreme postojala su tri miljea: Zapadni svet, sa direkcijom u Londonu, Rusija, sa direkcijom u Moskvi i Azija, sa direkcijom u Pejpingu. Vremenski, direkcije su postojale u razdoblju od 1890. do 1910. godine, kada je bilo lake prikriti ih nego u kasnijim decenijama. Obini agenti vodili su normalan ivot u svom vremenu i imali redovno zaposlenje. Veze izmeu godina odravane su pomou malih vremenskih kaseta ili kurira. Sveukupnost organizacije bila je toliko ogromna da Everard nije bio u stanju da je potpuno shvati. Potpuno je shvatio samo to da ulazi u neto novo i uzbudljivo... Instruktori su bili ljubazni i spremni da odgovaraju na sva pitanja. Prosedi veteran koji ih je obuavao u upravljanju svemirskim letelicama uestvovao je u Marsovskom ratu 3890. godine. "Prilino brzo shvatate", govorio im je. "Da znate samo kako je teko sa preindustrijskim ljudima. Ve smo izgubili nadu da ih moemo nauiti iemu sem rudimentarnim stvarima. Imao sam jednog Rimljanina iz Cezarovog doba, bio je bistar momak, ali mu nikako nije ilo u glavu da sa mainom ne moe kao sa konjem. A Vavilonjanima putovanje kroz vreme nikako da prodre u njihovu sliku sveta. Za njih moramo koristiti prie o borbi bogova." "A kakve prie koristite za nas?" upita Vajtkoum. Astronaut ga pogleda iskosa. "Istinu", ree. "Onoliko istine koliko moete

primiti." "Kako ste doli na ovaj posao?" "Oborili su me iznad Jupitera. Od mene nije bogzna ta ostalo. Pokupili su me, napravili mi novo telo... a kako niko od mojih nije preiveo i poto su me smatrali mrtvim, nije imalo smisla vraati se kui. Nije ba zabavno iveti pod reimom Usmerivakih snaga. Tako sam prihvatio ovaj posao. Dobro drutvo, lak ivot, odsustva u raznim erama." Nasmejao se. "Da znate samo kako je u dekadentnoj fazi Treeg matrijarhata! To je provod!" Everard ne ree nita. I suvie ga je impresionirala vizija Zemlje, ogromne u svojoj vrtnji naspram zvezda. Everard se sprijateljio sa ostalim mladiima i devojkama. Bili su mu slini: za patrolu su birani samo hrabri i inteligentni. U nekoliko sluajeva dolo je i do ljubavi. I taj problem je reavan: brak je omoguen tako to bi brani par odabrao jednu godinu u kojoj bi zapoeo ivot u dvoje. I Everard je voleo ene, ali se nije uputao. Zaudo, najprisnije prijateljstvo sklopio je sa utljivim i nedrueljubivim Vajtkoumom. Neto ga je privlailo tom Englezu koji je bio vrlo obrazovan, beskrajno dobar i nekako izgubljen. Jednog dana su izjahali jer je Everard eleo da ulovi mamuta. "udno je da nam dozvoljavaju lov", primetio je Amerikanac. "Zamisli da ubijem nekog maheroda koji je prvobitno bio predodreen da pojede nekog ovekovog insektojeda, prapretka. Zar to ne bi izmenilo celokupnu budunost?" "Ne bi", odgovorio je Vajtkoum, koji je bre uznapredovao u teoriji putovanja kroz vreme. "Zamisli kontinuum kao mreu vrstih gumenih kaieva. Teko e joj promeniti oblik: kako god je povue, ona se vraa u svoj prvobitni poloaj. Pojedini insektojedi nisu bitni; ljudi su proizvod genetske evolucije cele vrste.

Prema tome, ako bi ubio jednu ovcu u srednjem veku, ne bih time unitio sve njeno potomstvo koje je postojalo 1940. godine. To potomstvo bi i dalje ostalo, istovetno do poslednjeg gena, i pored toga to je imalo druge pretke. Nakon tako dugog vremenskog perioda, sve ovce, ili svi ljudi, su potomci svih ranijih ovaca ili ljudi. To je, vidi, kompenzacija; u evolucionom lancu je neki drugi predak dao one gene koje si ti eliminisao. Slino tome, ako bi se vratio u prolost i spreio Buta da ubije Linkolna, ukoliko ne bi preduzeo sve mogue mere predostronosti, moda bi neko drugi pucao na Linkolna a ispalo bi da je But bio nevino optuen. Zahvaljujui toj elastinosti vremena, putovanje kroz vreme nije potpuno zabranjeno. Ako eli da izmeni prolost, mora pogoditi pravi nain, a to obino zahteva vrlo mnogo napora." Stisnuo je usne. "Ovde nas indoktriniraju! Stalno nam ponavljaju da emo biti kanjeni ukoliko neto samoinicijativno promenimo. Ne daju mi da se vratim u prolost i ubijem onog manijaka Hitlera dok je jo u kolevci. Moram da ga pustim da odraste, da pone rat i ubije mi verenicu." Jedno vreme su jahali utke. ulo se samo kripanje sedla i utanje visoke trave. Napokon Everard ree: "ao mi je. Hoe li da razgovaramo o tome?" "Hou, samo nema bogzna ta da se kae. Bila je u protivvazdunoj odbrani... zvala se Meri Nelzon. Posle rata je trebalo da se venamo. 17. novembra 1944. - datum u pamtiti dok sam iv - bila je u Londonu. Poginula je od fau-bombe. Otila je u susednu kuu - bila je na odsustvu, kod majke, u londonskom kvartu Stritam. Kua u susedstvu je sravnjena sa zemljom a njena je ostala netaknuta." Lice mu je prebledelo a pogled se ukoio. "Teko u izdrati da se ne vratim... bar nekoliko godina unazad... samo da je vidim pre nego to e poginuti. Jo samo jednom... Ali, neu se usuditi!" Everard mu je nespretno poloio ruku na rame; nastavili su da jau u tiini.

Pitomci su napredovali, svaki svojim tempom, ali je vremena bilo dovoljno da svi zavre istovremeno. Posle kratke sveanosti prireen je oprotajni ruak. Rastali su se uz vatrena obeanja da e se ponovo sakupiti. Svaki je vraen u godinu iz koje je doao, u isti trenutak. Everard je primio Gordonova estitanja, dobio spisak agenata savremenika (od kojih je nekolicina radila u kontraobavetajnoj slubi) i vratio se u svoj stan. Kasnije e mu moda nai slubu koja e ga pribliiti tajnama; za sada mu se radno mesto, zbog poreskih vlasti, zvalo 'specijalni savetnik Preduzea za tehnike studije' a posao mu je bio da ita dnevne listove i u njima trai vesti koje se mogu odnositi na putovanje kroz vreme: i da bude u stalnoj pripravnosti.

3. Krupni naslovi u novinama ga vie nisu uzbuivali. Unapred je znao ishod svega to se dogaalo u tom traginom dobu. U njega se uvlaila neka tuga; shvatio je Vajtkoumovu elju da se vrati i menja istoriju. Meutim, znao je da su mogunosti pojedinca ograniene. Promene nabolje mogao bi izazvati samo zahvaljujui srenom sluaju; najverovatnije bi sve poremetio. Da ubije Hitlera i japanske voe! Moda bi se naao neko jo gori da preuzme njihovu ulogu. Moda bi atomska energija ostala neiskoriena i nikada ne bi dolo do velianstvenog procvata Venerijanske renesanse. avo bi ga znao... Pogledao je kroz prozor. Nebo je gorelo svetlostima grada; ulicom je milela uurbana, bezoblina masa peaka i automobila; sa ovog mesta nije mogao videti vrhove oblakodera na Menhetnu ali je znao da su oni tamo, da nadmeno streme ka oblacima. A sve je to bio samo beznaajan vrtlog reke koja je nezadrivo tekla od mirnog pejzaa oligocena do nezamislive

danelijanske budunosti. Koliko je biliona, triliona ljudskih bia ivelo, smejalo se, plakalo, radilo, nadalo se i umiralo u njenim talasima. Uzdahnuo je i napunio lulu. Popodnevna etnja mu nije odagnala nemir; i duhom i telom eznuo je za akcijom. Ve je bilo kasno i... Otiao je do police, nasumce uzeo knjigu i poeo da ita. Bila je to zbirka pripovedaka iz doba kraljice Viktorije i kralja Edvarda. Panju mu privue opis jednog istinitog dogaaja. Neko je otkopao staru britansku grobnicu u Adltonu, u njoj neto udno naao i umro. Nita vie. Moda je bilo u vezi sa putovanjem kroz vreme? Sam se sebi nasmejao. Moda... Gluposti! Profesionalna deformacija, pomislio je. Ipak, ta ga je kotalo da proveri. Dogaaj se, navodno, odigrao 1894. godine u Engleskoj. Mogao bi da pogleda izdanja londonskog Tajmsa iz tog vremena. I tako nita nije radio... Moda su mu zato i dali taj dosadan posao: da bi, od dosade, zavirivao u svaki kut. Rano sutradan otiao je u gradsku biblioteku. Dogaaj se pominjao u broju od 25. juna 1894. i u nekoliko narednih brojeva. Selo Adlton, u Kentskoj grofoviji, bilo je poznato, uglavnom, po dvorcu iz doba Demsa I, koji je pripadao Lordu Vindemu, i po jednoj staroj grobnici. Lord, koji se amaterski bavio arheologijom, otkopao je grobnicu uz pomo svoga roaka, Demsa Roterhajda, strunjaka Britanskog muzeja. Grobnica je delovala prilino siromano: nekoliko zaralih i napola istrulelih predmeta, kosti ljudi i konja. Nali su i jednu, zaudo dobro ouvanu krinju sa polugama nekog metala za koji su mislili da je olovo ili legura srebra. Lord se smrtno razboleo, a simptomi su podseali na trovanje. Roterhajdu, koji je jedva pogledao krinju, nita se nije dogodilo, pa je sumnja pala na njega da je otrovao lorda nekom nepoznatom orijentalnom tenou. Kada je lord umro, 25. juna, Skotland jard je Roterhajda stavio u pritvor. Njegova porodica

angaovala je jednog uvenog privatnog detektiva, koji je pomou opita sa ivotinjama uspeo da dokae da je optueni bio nevin, a da su lorda ubili 'zraci smrti' koji su izlazili iz krinje. krinja i njena sadrina baeni su u Laman. To je bilo sve. Sedei u itaonici, Everard je razmiljao. Podaci su bili nedovoljni, a ipak vrlo indikativni. Zato londonska centrala patrole iz doba kraljice Viktorije nije ispitala sluaj. A moda i jeste. Rezultati svakako ne bi bili oglaeni na velika zvona. Ipak, dobro bi bilo da poalje izvetaj. Po povratku u stan sastavio je izvetaj, sloio ga u jednu od vremenskih kaseta koje je dobio i podesio komande na londonsku centralu, 25. juna 1894. Na pritisak startnog dugmeta kaseta je nestala, ostavivi za sobom prazan prostor koji je vazduh itei popunio. Posle nekoliko minuta kaseta se vratila. Everard je iz nje izvadio list hartije sa uredno otkucanim tekstom - naravno, pisaa maina je ve bila pronaena. Uvebanim pogledom preleteo je preko teksta.

Potovani gospodine! Dozvolite nam da potvrdimo prijem Vaega cenjenog dopisa od estog septembra 1954. godine i da odamo priznanje Vaem zalaganju. Dogaaji koje pominjete upravo su zapoeli a mi smo trenutno prezauzeti spreavanjem atentata na Njeno Velianstvo, Balkanskim pitanjem, i drugim hitnim stvarima. Mi bismo mogli da se posvetimo reavanju predmetnog problema kada posvravamo ove hitne poslove, ali smatramo da treba izbegavati curiosa, kao npr. da budemo primeeni na dva mesta istovremeno. Zbog toga bismo bili veoma zahvalni ako biste nam Vi i jo jedan obueni britanski agent mogli priskoiti upomo. Ukoliko nita ne budete izvoleli javiti, bie nam ast da Vas doekamo u naoj kancelariji u ulici Ould Osborn broj 14/B,

tano u pono dvadeset estoga juna 1894. Oekujui Vas ili Vau cenjenu poruku, molimo Vas, potovani gospodine, da i ovom prilikom izvolite primiti izraze moga osobitog potovanja.

D. Meinvedering.

Sledile su vremensko-prostorne koordinate koje nisu nikako pristajale uz kitnjasti stil pisma. Everard je telefonirao Gordonu, dobio odobrenje i dogovorio se da preuzme vremenski skuter u skladitu preduzea. Zatim je poslao poruku arlsu Vajtkoumu u 1947. godinu, primio odgovor: "ekam te" - i otiao po skuter. Maina je liila na motocikl bez tokova i upravljaa. Imala je dva sedita i antigravitacionu pogonsku jedinicu. Everard je podesio kontrole na Vajtkoumovo vreme, pritisnuo starter i naao se u drugom skladitu. Bio je u Londonu, 1947. godine. Palo mu je na pamet da je u tom istom momentu on, samo sedam godina mlai, iao u koled u Americi. Pojavio se Vajtkoum i stisnuo mu ruku. "Ba mi je milo to te opet vidim", rekao je. Njegovo ispijeno lice ozario je privlaan osmeh koji je Everard ve poznavao. "Znai, odosmo do Viktorije." "Ba tako. Uskai!" Everard je promenio komande, ovoga puta na Meinvederingovu kancelariju. U sledeem momentu kancelarija je bila oko njih: hrastov nametaj, debeo tepih, treperavo plinsko svetlo. Mogli su, naravno uvesti i elektrinu struju, ali je Kompanija Dalhauz i Roberts bila solidna, konzervativna trgovaka kua. Iz fotelje je ustao lino Meinvedering i priao da ih pozdravi. Bio je krupan i delovao snano. Drao se ukrueno, nosio je bakenbarde i monokl, a govorio je toliko prefinjenim oksfordskim naglaskom da ga je Everard jedva

razumevao. "Dobro vee, gospodo. Nadam se da ste dobro putovali. Ah, da... izvinite... gospoda su nova u ovom poslu. Na poetku je uvek pomalo neugodno. Seam se, bilo mi je grozno kada sam posetio dvadeset prvi vek... tako nebritanski, res naturae, naravno. Oprostite to vas nismo doekali, ali u stranoj smo guvi. Neki fanatik, Nemac iz 1917. godine, saznao je tajnu putovanja kroz vreme od jednog neopreznog antropologa, ukrao mu vremeplov i doao u London da izvri atentat na Njeno Velianstvo. Spadosmo s nogu traei ga." "Pa jeste li uspeli?" upita Vajtkoum. "Nai emo ga. Ali da znate, gospodo, kakav je to posao kada morate raditi u tajnosti. Mislio sam da angaujem nekog privatnog detektiva, ali jedini sposoban detektiv je isuvie inteligentan. Njegov princip je eliminisanje nemogunosti, tako da ono to ostane, ma koliko bilo neverovatno, mora biti istinito. A to ako mu se putovanje kroz vreme ne uini isuvie neverovatnim?" "To je, sigurno, onaj to radi na adltonskom sluaju", ree Everard. "Ali nije bitno; ve znamo da e dokazati Roterhajdovu nevinost. Brine me to to postoji velika verovatnoa da je neko brljao po starim britanskim vremenima." "Misli, saksonskim", ispravi ga Vajtkoum, koji je i sam proverio podatke. "Mnogi meaju Brite i Saksonce." "Mnogi meaju Saksonce i Jute", primeti Meinvedering. "ini mi se da su Kent naseljavali Juti... Nego, gospodo, evo vaih odela. Tu su i novac i isprave. Sve sam vam pripremio. Ponekad mi se ini da vi, terenci, ne cenite posao koji mi, u kancelarijama, treba da obavimo da bismo vas pripremili ak i za najmanju akciju. Izvinite to pitam, jeste li sve isplanirali?" "Jesmo." Everard je ve skidao svoje odelo iz dvadesetog veka. "Mislim da

smo obojica opremljeni dovoljnim znanjima o Viktorijanskom periodu. Ja u morati da ostanem Amerikanac... a, da, vidim da ste to ve stavili u moje isprave." Meinvedering ih je gledao snudeno. "Ako su dogaaji u vezi sa grobnicom dospeli u knjievnost, stizae nam stotine izvetaja. Va je bio prvi; posle njega stigla su jo dva, jedan iz 1923. a jedan iz 1960. godine. Kada bi mi samo dozvolili da uzmem robota za sekretaricu!" Everarda je muilo neudobno odelo. Dobro mu je pristajalo jer mu je bilo iveno po meri (londonska centrala je o tome imala podatke), ali je ipak eznuo za udobnom odeom svoga vremena. "Ovaj zadatak mi se ini sasvim bezopasnim. U stvari, poto smo ovde, mora da je bio bezopasan." "Za sada jeste", ree Meinvedering. "Ali ta ako se vas dvojica vratite u doba Juta, naete tog razbojnika, ali ne uspete da ga savladate i on vas ubije? Zatim postavi zasedu i pobije i one koje smo poslali da vas trae? Mogao bi dovesti do industrijske revolucije ili ko zna do ega. Istorija bi se promenila. Vi biste postojali, mada kao leevi, jer ste postojali i pre momenta promene; a mi, nas nikada ne bi ni bilo. Ovaj razgovor se nikada ne bi vodio. to rekao Horacije..." "Pustite Horacija!" nasmeja se Vajtkoum. "Sada emo ispitati grobnicu, pa emo se vratiti ovamo da vidimo ta dalje." Poeo je da premeta opremu iz svoje tane u ogromnu torbu sa cvetiima. Imali su dva pitolja, nekoliko instrumenata za fizika i hemijska merenja, koji nisu postojali ni u njihovo doba, i mali tranzistor za vezu sa centralom u sluaju nevolje. Meinvedering je gledao u red vonje. "Sutra ujutru vam voz polazi u osam i trideset sa stanice aring Kros. Odavde do stanice treba vam pola sata." Everard i Vajtkoum uzjahae skuter i nestadoe. Meinvedering uzdahnu, zevnu, izdade nekoliko uputstava svom pomoniku i uputi se kui.

4. Everard je tek sada shvatio ta znai putovati kroz vreme. Do sada je saznanje o tome plivalo na povrini njegove svesti, impresioniralo ga, ali je bilo daleko od njegovih oseanja. Sada, kada se kroz jedan nepoznati London vozio fijakerom (pravim, pranjavim vozilom toga vremena, a ne nakienom turistikom atrakcijom), kada je udisao vazduh u kome je bilo vie dima nego u nekom gradu dvadesetog veka, dok je gledao uurbanu masu - gospodu sa polucilindrima i cilindrima, pranjave radnike i dame u dugim, irokim suknjama i znao da je to sve pravo, a ne na pozornici, stvarnost ga je duboko pogodila. U ovom trenutku mu se majka jo nije bila ni rodila; deda i baba su mu, kao mladi brani par, tek poinjali zajedniki ivot; Grouver Klivlend je bio predsednik S.A.D., a Viktorija kraljica Engleske; Kipling je pisao svoja dela, a poslednji ustanci amerikih Indijanaca jo nisu ni poeli. Oseao se kao da ga je neko mlatnuo po glavi. Vajtkoum je sve primio hladnokrvnije, ali su mu oi nemirno gledale ovo slavno doba njegove Engleske. "Poinjem da shvatam", promrmljao je. "Nikada se istoriari nisu saglasili o tome da li je ovo bilo doba neprirodnih, krutih konvencija i slabo prikrivenog neovetva, ili poslednji procvat zapadne civilizacije. Sada, kad gledam ove ljude, shvatam da je tano sve to je o ovom vremenu reeno, i dobro i loe, jer ono to je bilo nije se deavalo nekolicini pojedinaca ve milionima ljudi." "Svakako", ree Vajtkoum. "To verovatno vai za svako doba."

Voz se nije mnogo razlikovao od vozova Britanskih eleznica iz 1954. godine, to je Vajtkoumu pruilo priliku da uputi zajedljive primedbe na raun svete tradicije. Posle nekoliko sati obreli su se na mirnoj seoskoj postaji, usred paljivo negovanih bati. Odatle su iznajmili eze do Vindemovog imanja.

Kapiju im je otvorio uniformisani policajac i pustio ih unutra poto su odgovorili na nekoliko pitanja. Predstavili su se kao arheolozi Everard iz Amerike i Vajtkoum iz Australije, koji su doputovali da se vide sa Lordom Vindemom i bili zaprepaeni veu o njegovoj traginoj smrti. Meinvedering, koji je imao irok krug poznanstava, nabavio im je preporuke od jednog uvenog strunjaka Britanskog muzeja. Inspektor Skotland jarda im je dozvolio da pogledaju grobnicu rekavi: "Sluaj je reen, gospodo, nema vie nikakvih sumnji, mada se moj kolega ne slae sa mnom." Privatni detektiv se kiselo osmehnuo i paljivo ih posmatrao dok su prilazili grobnici. Bio je visok i mrav, orlovskog nosa. Kraj njega je stajao krupni brkajlija, verovatno njegov pomonik. Humka je bila dugaka i visoka, obrasla travom, osim na mestu gde je iskopan prilaz grobnici. Grobnica je nekada imala drvenu konstrukciju, ali je ova odavno popustila i svuda su se videli ostaci istrulelog drveta. "U novinama se spominje neki metalni sanduk", ree Everard. "Da li bismo mogli da ga vidimo?" Ljubazni inspektor ih odvede do jedne pomone zgrade u kojoj su bile uredno poreane iskopine. Pored krinje leali su komadi zaralog metala i ostaci kostiju. Vajtkoum je zamiljeno posmatrao glatke strane metalne kutije koja je svetlucala plaviastim sjajem. Verovatno neka legura buduih vekova. "Vrlo neobino i nimalo primitivno. ovek bi pomislio da je fabrike izrade", ree Vajtkoum. Everard joj je paljivo prilazio. Pretpostavljao je ta sadri i kretao se oprezno kao ovek atomskog doba kome je to uroeno. Izvukao je iz torbe broja i upravio ga prema krinji. Igla je zadrhtala. "Interesantna vam je ta spravica", primeti inspektor. "Mogu li znati emu slui?"

"Eksperimentalni elektroskop", slaga Everard. Paljivo je zadigao poklopac i primakao broja. Zraenje je bilo dovoljno jako da za nekoliko sati ubije oveka. Pre nego to je spustio poklopac bacio je pogled na teke, sjajne poluge. "Pazite ta radite sa ovim", rekao je uzbueno. Hvala bogu to je onaj koji je ovo doneo poticao iz vremena koje je umelo da neutralie zraenje. Privatni detektiv mu se priunja iza lea. "Pretpostavljam da ste prepoznali sadraj krinje?" upita. "Mislim da jesam." Everard je pomislio da e proi jo tri godine pre nego to e Bekerel otkriti radioaktivnost, a i na otkrie rendgenskih zraka e se ekati vie od godine dana. Morao je biti oprezan. "U stvari, Indijanci su mi priali o nekoj otrovnoj rudi slinoj ovome." "Vrlo zanimljivo." Detektiv je punio svoju debelu lulu. "Kao ivina isparenja." "Znai, Roterhajd je stavio krinju u grobnicu!" promrmlja inspektor. "Gluposti!" presee ga detektiv, "imam sigurne dokaze da je Roterhajd potpuno nevin. Samo mi nije bio jasan stvaran uzrok lordove smrti. Ali; ako je u grobnicu stavljen smrtonosan otrov, da bi se zatitila od pljakaa... udno je da su Saksonci posedovali amerike rude. Moda ima istine u teorijama o putovanju starih Feniana preko Atlantika. Ve due vreme pokuavam da naem potvrdu za svoju teoriju o tome da velki jezik sadri elemente haldejskog; sada mi se ini da sam na dobrom tragu." Everarda je grizla savest zbog medvee usluge koju je inio napretku arheologije. Ipak, nije tragino, krinju e baciti na dno Lamana i uskoro je zaboraviti. On i Vajtkoum su iskoristili prvu priliku da se oproste i odu. Kada su se smestili u voz za London, Everard je iz depa izvadio komad trulog drveta. "Ovo sam ukrao u grobnici", nasmeja se. "Pomoi e nam da joj utvrdimo starost. Dodaj mi, molim te, radiokarbonski broja." Stavio je drvo u

instrument, podesio dugmeta i proitao rezultat. "Hiljadu etiristo trideset godina, plus-minus deset. Grobnica je iskopana oko 464. godine nove ere, u doba kada su Juti ve bili naselili Kent." "Ako su poluge tako radioaktivne posle toliko vremena, kakve li su bile kada su bile nove", mrmljao je Everard. "Nije mi jasno kako neka radioaktivna materija moe imati tako dug poluivot. Ali, nai potomci prave takva uda sa atomima, kakva mi ne moemo ni da sanjamo." Podneli su izvetaj Meinvederingu i otili da razgledaju grad dok su poruke letele kroz vreme i pokretale ogromni mehanizam patrole. Viktorijanski London je, i pored sve svoje bede i prljavtine, bio privlaan. Vajtkoumov pogled je postao nostalgian. "Voleo bih da sam ovde iveo", ree. "Zar sa njihovom medicinom i stomatologijom?" "I sa tim, ali bez bombardovanja." U glasu mu se oseala reenost. Kada su se vratili, Meinvedering je ve obavio sav posao. Priao im je, dimei lulom i etkajui sa rukama na leima. "Metal je identifikovan kao nuklearno gorivo iz tridesetog veka. Istraivanja su utvrdila da je neki trgovac iz Inenjerske imperije posetio 2987. godinu da bi ugovorio trampu svojih sirovina za njihov sintrop, ija je tajna izgubljena tokom Interegnuma. Preduzeo je potrebne mere opreza, pokuao da proe kao komercijalista iz Saturnovog sistema, ali je nestao, zajedno sa svojim vremeplovom. Verovatno je neko iz 2987. godine otkrio ko je on i ubio ga da bi mu oteo mainu. Patrola je na vreme obavetena, ali nije uspela da pronae vremeplov. Konano su ga pronali u Engleskoj, u petom veku, dva redara patrole, Everard i Vajtkoum." "Poto smo ve zavrili posao, nemamo vie razloga da se trudimo", naali se Everard. Meinvedering je bio zaprepaen. "Ali, dragi moj, pa vi jo niste nita

uradili. Taj posao tek treba da obavite, i to za vaeg i mog veka. Ako neto stoji u istoriji to ne znai da je stvar zavrena. Vreme nije kruto. Ako ne uspete, istorija e se promeniti i vaeg uspeha kao da nikada nije ni bilo; bie kao da vam nikada nita nisam ni rekao o tome. To se, bez sumnje, desilo (da upotrebim prolo vreme) u nekoliko sluajeva kada je patrola pretrpela neuspeh. Na tim sluajevima se jo radi, istorija e se promeniti i bie kao da je patrola oduvek bila uspena. Ako mi dopustite malo parodije, Tempus non nascitur, fit." "Dobro, dobro, samo sam se alio," branio se Everard. "Treba da krenemo. Tempus fugit", dodade pakosno. Ispostavilo se da patrola nije imala mnogo podataka o vremenu kada su Rimljani naputali Britaniju, rimsko-britska civilizacija se ruila, a germanska plemena osvajala Englesku. Ovaj period nikada nije bio od naroitog znaaja za patrolu. Londonska centrala iz 1000. godine poslala je neto materijala zajedno sa odeom toga vremena. Everard i Vajtkoum su proveli ceo sat pod hipnotikim uilima da bi mogli teno da govore latinski i nekoliko saksonskih i jutskih dijalekata. Odea im nije bila najudobnija: suknene akire, koulja, kaput, koni ogrta i bezbroj konih pantljika. Duge ukaste perike pokrivale su im podiane glave; njihova obrijana lica nee biti suvie upadljiva ni u petom veku. Vajtkoum je nosio sekiru, a Everard ma, oboje od visokougljeninog elika, ali su se vie oslanjali na male sonine pitolje iz dvadeset estog veka koje su nosili pod pazuhom. Oklop nisu poneli, ali su uz skuter ile i dve kacige koje nee izazvati panju, a pruie daleko veu zatitu i udobnost nego pravi lemovi... Poneli su i nekoliko sendvia, kao i vr pun ukusnog viktorijanskog piva. "Pa, gospodo", Meinvedering izvue depni sat, "oekujem vas opet u... recimo, etiri. Pobrinuu se i za nekoliko naoruanih ljudi ukoliko dovedete

zarobljenika. Posle toga emo na veeru." Rukovao se sa obojicom. "Srean lov." Everard uzjaha skuter, podesi komande na Adlton 464. godine i pritinu starter. iroku i samotnu ravnicu obasjavala je meseina; tamna linija ume skrivala je horizont. Humka je ve stajala na svom mestu: zakasnili su. Uzdigoe se od zemlje da bi videli ta je iza ume. Na jednu milju od sebe ugledae majur, koji se sastojao od nekoliko zgrada: kue od tesanog drveta i nekoliko koliba podignutih oko prostranog dvorita. "Polja su im obraena", primeti Vajtkoum. Glas mu je muklo odzvanjao u tiini. "Juti i Saksonci su veinom bili ratari koji su doli ovamo u potrazi za zemljom. Briti su se verovatno pre dueg vremena povukli iz ovog kraja." "Trebalo bi da utvrdimo taan trenutak sahrane", prekinu ga Everard. "Moda je sada, kada su se duhovi ve smirili najbolji momenat da se o tome raspitamo; recimo, sutra ujutru." Poto je Vajtkoum odobrio klimajui glavom, Everard spusti skuter u iblje i prebaci ih pet asova unapred. Sunce je bletalo na severoistoku, rosa je svetlucala u visokoj travi, a ptice su stvarale neopisivu galamu. Sjahavi, poslali su skuter na visinu od deset milja, odakle e ga pozvati natrag pomou siunog predajnika ugraenog u njihove kacige.

Imanju su prilazili ne krijui se. Usput su sekirom i maem rasterivali pse koji su reei i lajui nasrtali na njih. Dvorite je bilo prekriveno blatom i balegom. Na pragu kolibe od prua i blata ualo je dvoje goliave dece i buljilo u pridolice. Zau se preplaeni uzvik devojke koja je muzla sitnu, krljavu kravu; zdepasti sluga niskog ela, koji je radio oko svinjca, otra po koplje. Ovoga bi trebalo predstaviti amerikim oboavateljima 'plemenitih Nordijaca', pomisli Everard.

Na vratima glavne zgrade pojavi se sedobradi ovek sa sekirom u ruci. Kao i svi ljudi njegovog vremena, bio je nekoliko centimetara nii od proseka dvadesetog veka. Podozrivo ih je odmeravao pre nego to e im poeleti dobro jutro. Everard se utivo nasmei. "Ja sam Ufa Hundingson a ovo je moj brat Knubi", ree. Trgovci smo sa Jutlanda i poli smo u Kenterberi da trgujemo. (Izgovorio je: 'Kantavarabirig', na nain onog vremena). "Putujui od mesta gde smo ukotvili brod, zalutali smo i posle neprospavane noi naili na tvoj dom." "Ja sam Vulfnot, Elfredov sin", ree Jut. "Uite i podelite sa nama na obed." Jedina prostorija kue bila je mrana i puna dima i eljadi. Tu su bili Vulfnotovi sinovi i keri, njihove ene i muevi, sluge i slukinje sa svojim enama i muevima, decom i unucima. Jeli su nedopeenu svinjetinu sa drvenih tanjira i zalivali je retkim, kiselim pivom. Nije bilo teko zapodenuti razgovor sa ovim ljudima koji su, kao i svi stanovnici zabaenih majura, bili eljni novosti. Problem je bio kako izmisliti novosti sa Jutlanda koje e zvuati ubedljivo. U nekoliko mahova ih je Vulfnot, koji nije bio glup, uhvatio u lai, ali je Everard vrstim glasom rekao: "Priali su ti neistine; vesti poprimaju udne oblike dok putuju preko mora." Zapanjilo ga je to to su Juti u Engleskoj jo odravali vrste veze sa starom postojbinom. Razgovor o vremenskim prilikama i letini nije se razlikovao od onih koje je sluao na amerikom Srednjem zapadu. Tokom razgovora Everard ubaci i pitanje o grobnici. Vulfnot se na to namrti, a njegova debela, bezuba ena naini znak rukom u pravcu runog drvenog idola. "Nije dobro govoriti o tome", proguna Jut. "Nisam hteo da arobnjaka sahrane na mom imanju, ali bio je prijatelj moga oca, koji nas je napustio lane."

"arobnjak?" uzviknu Vajtkoum. "Koji arobnjak?" "Kad sam ve poeo, ispriau vam do kraja", promrmlja Vulfnot. "Bio je stranac, po imenu Stejn. Pojavio se u Kenterberiju pre nekih est godina. Nije znao ni engleski ni britski govor, ali ga je kralj Hengist primio k sebi, pa je ubrzo nauio. Stejn je kralju doneo bogate darove i, poto je bio uen ovek, ovaj ga je uzeo za svoga savetnika. Niko se nije usuivao da mu protivrei jer je u njega bila palica iz koje je putao gromove, a videli su ga i kako razbija stene. Jednom, u bici sa Britima, njome je sagorevao ljude. ak se prialo i da je Odin, ali to nije bilo istina, jer je umro." Everardovo uzbudenje je raslo. "A ta je inio za ivota?" "Pa, kao to sam rekao, davao je kralju mudre savete. Govorio je da mi iz Kenta ne treba da progonimo Brite i dovodimo sve vie naih iz stare domovine, ve da treba da ivimo u miru sa starosedeocima. Mislio je da naa snaga i rimska mudrost mogu da stvore mono kraljevstvo. Moda je i bio u pravu mada ja ne vidim mnogo koristi od tolikih knjiga i kupatila, da i ne pominjem tog njihovog boga na krstu. Ukratko, neko ga je ubio pre tri godine. Pokopali su ga ovde, uz rtve, zajedno sa ono imovine koju mu ubice nisu otele. Sada mu dvaput godinje prinosimo rtve i dosad nas njegov duh nije posetio. Ipak, stalno imam neko neprijatno predoseanje." "Znai, pre tri godine", promrmlja Vajtkoum. Trebalo im je vie od sata da se konano oproste, a na Vulfnotovo insistiranje poveli su sa sobom jednog deaka da im pokae put do reke. Everard, kome se nije peailo, pozva skuter. Sedajui, obrati se deaku sveanim glasom. "Znaj da si pratio Odina i Tunora; od sada ste ti i tvoja porodica pod naom zatitom." Vratie se tri godine unazad. "Sada nam predstoji onaj tei deo posla", ree, virei iz bunja kroz mrak. Humke nije bilo; arobnjak Stejn je bio iv. "Lako je izigravati bogove pred decom, sada treba da napadnemo tog momka usred velikog grada u kome je

on kraljeva desna ruka. A on ima i zrake smrti." "Pa znamo da smo uspeli - ili da emo uspeti", ree Vajtkoum. "Ali znamo i da to nije nepovratno. Ako nas Stejn ubije, Vulfnot e nam kroz tri godine priati drugu priu, verovatno da je Stejn jo iv - onda nas ovaj moe ponovo ubiti! A Engleska, koju on bude izvukao iz mraka i u kojoj bude uveo neoklasinu kulturu, nee se moi prepoznati 1894. godine... Ba me interesuje ta Stejn smera." Poletee prema Kenterberiju. Noni povetarac im je udarao u lice. Uskoro se pojavie obrisi grada i oni se spustie u oblinju umicu. Na beloj meseini crni ostaci zidina rimskog Durovernuma jasno su se razlikovali od novijih drvenih i zemljanih bedema. U grad se nije moglo ui posle zalaska sunca. Skuter ih opet dovede na dnevnu svetlost i prazan odlete u nebo. Dok su hodali zaputenim rimskim drumom prema gradu oseali su muninu od doruka koji su pojeli pre dva sata - ili koji e pojesti kroz tri godine. Drum je bio zakren volovskim kolima, kojima su seljaci vozili svoje proizvode na gradsku pijacu. Na kapiji ih zaustavie dva kopljanika i ratoborno ih pozvae da kau ko su, odakle su i kojim poslom dolaze. Ovoga puta se predstavie kao trgovci sa ostrva Tanet, koji su doli da pregovaraju sa kenterberijskim zanatlijama. Straari su ih drali na kapiji sve dok im Vajtkoum ne dade nekoliko rimskih novia; onda spustie koplja i propustie ih. Grad je buao i vrveo oko njih. Oseao se zadah trulei. Meu grubim jutskim licima mogao se videti i poneki romanizovani Brit kako prezrivo bira put kroz blato i briljivo uvija oko sebe tuniku da mu je ovi divljaci ne bi isprljali. Bilo bi to smeno, da nije bilo patetino. Prljava gostionica nalazila se u ruevinama nekadanje bogatake kue. Everard i Vajtkoum primetie da je njihov novac ovde, gde se preteno trgovalo u naturi, bio na visokoj ceni. Ljudi kojima su platili pie ubrzo su ih obavestili o svemu to su eleli da saznaju. Palata kralja Hengista nalazila se u

centru grada. Bila je to jedna stara kua, neukusno renovirana pod nadzorom "onog doljaka, Stejna... nemojte misliti da je na dobri i junaki kralj nesposoban... nema ni mesec dana kako je... a, da, Stejn! Kua mu je odmah do kraljeve palate. udan svat; kau da je bog... ne znam, ali to ima pik na mlade enske... Pria se da su mirovni pregovori sa Britima njegovo maslo. Svakim danom je sve tee sa njihovom finoom; dolo vreme da poten ovek ne moe da pusti malo krvi a da ga ne... Naravno, Stejn je mudra glava... Nemam nita protiv njega, a pored toga on baca munje..." "Onda, ta emo?" upita Vajtkoum kada su opet bili sami u svojoj sobi. "Da ga otmemo?" "Bojim se da neemo moi", odvrati Everard zamiljeno. "Mislim da imam plan, ali sve zavisi od toga da li u uspeti da pogodim njegove prave namere. Idemo da traimo prijem kod njega." Skoi sa slamarice, koja je bila jedini leaj, i poe da se ee. "Praak za buve! To njima treba, a ne pismenost!" Kua je bila briljivo opravljena a ista, bela fasada sa tremom upadljivo je odskakala od okolnog sivila i prljavtine. Dva straara, koji su do tada lenarili na stepenitu, skoie kad ugledae strance. Everard im dade po jedan novi i ispria da velikom arobnjaku donose novosti koje e ga zanimati. "Reci mu da su stigli ljudi sutranjice; to je lozinka", ree jednom od njih. "Nita ne razumem", namrti se straar. "Lozinka i treba da bude nerazumljiva", odvrati mu Edvrard sa visine. Straar ode vrtei glavom. "Dokle ove novotarije!" "Misli li da je ovo pametno?" zapita Vajtkoum. "Sada e znati da bude na oprezu." "A zar ti misli da bi jedan kraljev savetnik gubio vreme sa svakim strancem? uri nam se. Stejn jo nije postigao nita znaajno, bar ne tako znaajno da bi ostao trajna legenda. Ali, ako se Hengist ujedini sa Britima..."

Straar se vrati gunajui i povede ih uz stepenice i preko peristila. Stupie u iroki atrijum zastrt medveim krznima koja su prekrivala oteeni mermer i izbledele mozaike. Kraj glomaznog divana ekao ih je neki ovek. Kada su uli, on die ruku i Everard ugleda tanku cev pitolja iz tridesetog veka. "Ispruite ruke i odmaknite ih od tela", ree preteim glasom. "Drite ih tako, inae u morati da vas pobijem munjama." Iako je neto slino oekivao, Everard oseti kako mu se gri stomak. arobnjak Stejn je bio mali i vitak, velike glave. Lice, koje se naziralo ispod crne brade, bilo je runo ali simpatino. Nosio je bogato izvezenu tuniku, verovatno dobijenu na dar od Brita. Napetost mu se ocrtavala na usnama. "Pretresi ih!" naredi straaru. "Oduzmi im sve to nae u odelu." Jut ih je nespretno opipao, naao pitolje i bacio ih na pod. "Moe ii", ree mu Stejn. "Moda su jo opasni, gospodaru", primeti straar. Stejn se nasmeja. "Nisu dok drim ovo", pokazao je na pitolj. Vojnik se izgubi. I dalje imamo ma i sekiru, pomisli Everard. Samo, slaba korist od njih dok nas dri na nianu. "Znai, vi ste iz budunosti", promrmlja Stejn; na elu mu zasijae grake znoja. "Govorite li noviji engleski?" Vajtkoum zausti da odgovori, ali ga Everard preduhitri. "Kakav engleski?" Stejn poe da govori engleski jednim dijalektom koji je zvuao udno, ali je bio razumljiv ljudima dvadesetog veka. "Vae podatke! Ko ste, odakle i od kada; kakve su vam namere - sve kompletno ili u vas ugljenisati." Everard zavrte glavom. "Ne razumem vas", odgovori na jutskom. Vajtkoum ga pogleda ali ne ree nita. Everard je grozniavo razmiljao; znao je da e poginuti im napravi prvu greku. "U nae vreme se govorilo

ovako..." izrecitovao je nekoliko reenica na meksikanskom panskom, izvrui rei da bi bile to nerazumljivije. "Romanski jezik!" Stejnove oi su blistale. Pitolj mu se tresao. "Od kada ste?" "Iz dvadesetog veka nove ere, iz zemlje Lionske. To je sa one strane zapadnog okeana..." "Amerika!" Stejn je bio zaprepaen. "Da li se ona ikada zvala Amerika." "Nije, ne znam o emu govorite." Stejn je drhtao. "Znate li latinski?" Everard potvrdno klimnu glavom. Stejn se nervozno nasmeja. "Onda emo govoriti latinski. Smuio mi se ovaj jezik..." Latinski je govorio prilino teno ali sa loim izgovorom. Bilo je jasno da ga je nauio u ovom stoleu. Mahnuo je pitoljem. "Oprostite zbog ovog, ali moram biti oprezan." "Svakako", podra ga Everard. "Ah, da... ime mi je Mencije, a ovo je moj prijatelj Juvenal. Mi smo istoriari. Kod nas su upravo otkrili putovanje kroz vreme." "Moje pravo ime je Roer tajn, iz 2987. godine. Jeste li... uli za mene?" "Ne samo da smo uli, nego smo doli ovamo da bi nali tog tajanstvenog Stejna, koji je bio jedna od kljunih figura istorije. Pretpostavljali smo da je bio peregrinator temporis." "Pre tri godine..." tajn poe nervozno da etka po atrijumu, zaboravivi na pitolj. Za sada je bio suvie daleko za iznenadni skok. "Ovde sam ve tri godine. Koliko sam samo besanih noi proveo strepei hou li uspeti. Recite, da li je svet ujedinjen?" "I svet i planete", odgovori mu Everard, "jo odavno." Bio je napet; ivot mu je zavisio od toga hoe li tano pogoditi tajnove ambicije. "Imate li demokratiju?"

"Imamo. U stvari, imperator predsedava, a senat, koji narod bira, donosi sve zakone." tajnovo runo lice sinu u vizionarskom zanosu. "Moji snovi su se ostvarili", proapta. "Hvala vam." "Da li to znai da ste se vi vratili u prolost da bi stvarali istoriju?" "Ne da bih je stvarao", odgovori tajn. "Da bih je menjao!" Rei su mu navirale, kao da je godinama eleo da se nekom poveri, a nije mogao. "I ja sam bio istoriar. Sluajno sam sreo nekog oveka koji se predstavio kao trgovac sa Saturnovih meseca, ali ja sam znao da lae. Pratio sam ga i saznao istinu: bio je putnik kroz vreme iz daleke budunosti. Morate me shvatiti. iveo sam u stranim vremenima i, kao psihografski istoriar, shvatio da rat, beda i tiranija nisu rezultat nekog uroenog zla u oveku, ve proizvod uzroka i posledica. Mehanika tehnologija se razvila u svetu koji je bio podeljen i razdiran ratovima. Bilo je i mirnih intervala, neki su ak trajali i due vreme, ali je ta bolest bila duboko ukorenjena, konflikt je bio sastavni deo nae civilizacije. Porodica mi je izginula za vreme invazije sa Venere. Nisam imao ta da izgubim; uzeo sam vremeplov... morao sam da ubijem onog trgovca. Prema mojoj teoriji, greka je uinjena za vreme ranog Srednjeg veka. Rim je ujedinio mnoge narode i oni su meusobno iveli u miru; a iz mira se pravda lako raa. Ali, Rim se u tim naporima istroio i poeo da se raspada. Varvari koji su ga komadali bili su svei; mogli su mnogo da uine ali su se ubrzo uparloili. Engleska je mogla biti izuzetak. Germani su nadirali, bili su divlji ali voljni da ue. Prema istoriji koju sam ja studirao, oni su unitili britsku civilizaciju, a poto su bili intelektualno bespomoni, progutala ih je takozvana zapadna civilizacija. Ja sam eleo neto drugo. Nije mi bilo lako. Da znate samo kako je u poetku teko odrati se u

nepoznatom dobu, ak i kad imate moderno oruje i lepe poklone za kralja. Sada mi je lake; Hengist me ceni a i Briti stiu u mene sve vee poverenje. Ujediniu ta dva naroda u borbi protiv Pikta. Saksonska snaga i britska kultura uinie Englesku toliko jakom da e se moi suprotstaviti svakom osvajau. Hrianstvo e neminovno doi, ali u se ja postarati da ono bude takvo da unapreuje i oplemenjuje oveka, ne sputavajui mu duh. Engleska e, konano, biti u stanju da potini celu Evropu a kasnije i ujedini svet. Ostau ovde dok ne obezbedim stvaranje saveza protiv Pikta, a onda u nestati. Pojavljivau se u intervalima od, recimo, pedeset godina u toku sledeih nekoliko vekova; postau legenda, biu bog koji e ih drati na pravom putu." "U literaturi se esto pominje sv. Stanije..." poe Everard. "Pobedio sam!" uzviknu tajn. "Podario sam svetu mir." Suze su mu se kotrljale niz obraze. Everard mu se priblii. I dalje sumnjajui, tajn uperi pitolj u njega. Everard se odmae. tajn je bio toliko uzbuen da je potpuno zaboravio na Vajtkouma. Everard ovome dade znak oima. Vajtkoum zavitla sekiru. Everard se baci na zemlju. tajn vrisnu i zraci smrti zasiktae. Sekira ga je pogodila u rame. Vajtkoum skoi da mu otme pitolj. Stajn je stenjui pokuavao da okrene pitolj prema Englezu. Everard priskoi upomo. Pitolj ponovo zasikta i tajn se opusti. Iz strane rane na grudima ikljala je krv po dvojici redara patrole. U sobu uletee dvojica straara. Everard dograbi svoj pitolj sa poda i podesi regulator na maksimum. Jedno koplje mu okrznu ruku. On opali dva puta i vojnici se sruie onesveeni. Everard oslunu. Iz susedne odaje uo se vrisak neke ene ali se na vratima nije niko pojavio.

"Svrili smo i sa ovim", ree dahui. Vajtkom je zurio u telo pred sobom koje kao da se odjednom smanjilo. "Nisam nameravao da ga ubijem", ree Everard. "Verovatno je tako moralo biti." "Za njega je to bolje nego sud patrole i planeta izgnanstva", odvrati Vajtkoum. "De iure, on je bio lopov i ubica", nastavi Everard. "Ali planovi su mu bili stvarno grandiozni." "Sada su poremeeni." "Da nismo to uinili mi, uinila bi to, verovatno, istorija. Pojedinac jednostavno nema dovoljno snage i znanja. Poinjem da mislim da veinu patnji oveanstvu nanose ovakvi dobronamerni fanatici." "To znai da treba da skrstimo ruke i ekamo ta e nas snai." "Seti se samo svojih prijatelja iz 1947. godine. Oni nikada ne bi ni postojali." Vajtkoum je skinuo ogrta i pokuao da sa njega obrie krv. "Idemo", ree Everard. On otvori vrata koja su vodila u unutranjost zgrade. Jedna mlada ena ga je gledala irom otvorenih oiju. On poe dalje i naie na jedna zamandaljena vrata; razbi katanac i ue. U sobi se nalazio vremeplov iz doba Inenjerske imperije, nekoliko sanduka sa orujem i opremom i neto knjiga. Everard sve stavi u vremeplov izuzev rezervnog pogonskog bloka, koji ostavi da bi o njemu saznao 1954. godine i doao ovamo da poremeti planove oveku koji je eleo da bude bog. "Odvezi ovo u Meinvederingovo skladite. Ja u otii po skuter pa emo se nai u centrali 1894. godine." "Kako ti kae", odgovori Vajtkoum i pruivi mu ruku udno ga pogleda. Oko usana mu se ukaza tuan osmeh. "Zbogom, elim ti mnogo sree."

Everard ga je zbunjeno gledao dok je ulazio u veliki elini cilindar. ta li mu to znai? Pa videe se za nekoliko sati, na veeri u 1894. godini! Iziao je iz kue zabrinut i umeao se u gomilu. udan je ovek ovaj arli... Niko mu nije priao dok je izlazio iz grada. Kada je doao do umice pozvao je skuter, otvorio krag s pivom i dobro otpio. Nije ni razmiljao da bi neko mogao da proveri kakva se to ptiurina spustila u umicu kraj grada. Bacivi poslednji pogled na Staru Englesku, on nestade put 1894. godine. Meinvedering i njegovi ljudi su ga ekali. Bili su zabrinuti to vide samo jednog oveka i krv na njegovoj odei, ali ih Everard odmah umiri. Oprao se, promenio odelo i izdiktirao izvetaj sekretarici. Vajtkoum je ve trebalo da doe iz skladita. Meinvedering proveri radiom. "Jo nije stigao", ree zabrinuto. "Da mu se nije neto dogodilo!" "Te maine su potpuno bezbedne", odvrati Everard. "Moda nije dobro shvatio i otiao u 1947. godinu." Razmenom poruka utvreno je da se Vajtkoum nije ni tamo pojavio. Everard i Meinvedering odoe na veeru. Kada su se vratili Vajtkouma jo nije bilo. "Obavestiu terensku agenciju", ree Meinvedering. "Oni e znati kako da ga nau." "ekajte!" Everard je grozniavo razmiljao. Ve nekoliko sati ga je muila sumnja. "ta predlaete?" "Videete." Everard poe da skida svoje viktorijansko odelo. Ruke su mu drhtale. "Dajte mi odelo iz dvadesetog veka. Nai u Vajtkouma." "Patroli treba poslati preliminarni predlog akcije s obrazloenjem." podseti ga Meinvedering. "Ba me briga za patrolu", odbrusi Everard.

5. London 1944. godine. Zimska no se rano spustila a hladan vetar je duvao zamraenim ulicama. Negde grmnu eksplozija i dugi crveni jezici se ukazae iznad krovova. Everard je ostavio skuter na ploniku; dok padaju fau bombe, nema opasnosti da e neko naii. Polako se kretao kroz mrak. Sedamnaesti novembar! Seao se tog datuma: danas je poginula Meri Nelzon. Na uglu je naiao na telefonsku govornicu i pogledao u imenik. Nelzona je bilo mnogo, ali je na podruju Stritama bila samo jedna Meri. Moda je Vajtkoumova verenica nosila majino ime. Nije znao ni kada e bomba udariti ali to nije bilo teko saznati. Samo to je iziao, eksplozija ga obori na plonik. Kada se osvrnuo, govornice vie nije bilo. Na dananji dan se desetak godina mlai Mans Everard, inenjerijski porunik amerike vojske, nalazio sa one strane Lamana, nadomak nemakih baterija. Nije se seao gde je to tano bilo ali mu nije bilo ni vano. Znao je da e tu opasnost sreno prebroditi. Sve je oko njega gorelo dok je trao prema skuteru. Seo je i podigao se visoko iznad grada. Pod sobom je gledao more tame ispresecano plamenim linijama. Bila je to Valpurgijska no. Dobro se seao Stritama, turobnog niza kua od crvene opeke u kojima su iveli inovnici, piljari, mehaniari, mali ljudi koji su se usudili da se suprotstave stranoj sili koja je pokorila Evropu. Tu je 1943. godine ivela i jedna devojka... kasnije se udala za drugoga. Letei nisko pokuavao je da nae adresu. Oblinja erupcija mu zatrese skuter i skoro ga izbaci sa sedita. Pourio je prema tom mestu i ugledao ruevinu u plamenu. Bila je samo tri bloka udaljena od kue Nelzonovih. Zakasnio je. Pogledao je na sat, bilo je 22.30, i vratio se dva sata unazad. Kua je sada

vrsto stajala na svom mestu. Da li da opomene ukuane? Zato, kada su ljudi umirali svuda unaokolo! On nije bio tajn, pa da na svoja plea prima breme istorije. Ipak je siao sa skutera i uao kroz kapiju. Nije on ni Danelijanac! Zakucao je na vrata. Otvorila mu je sredovena ena i odmerila ga. Sinulo mu je da se ovde amerikanci nisu etali u civilu. "Izvinite, poznajete li Meri Nelzon?" "Da, zato?" oklevala je. "ivi tu, blizu. Uskoro e doi do nas. Vi ste njen prijatelj?" "Da, ona me je poslala, gospoo..." "Enderbi." "Izvinite, gospoo Enderbi, strano sam rasejan. Poslala me da vam kaem da ona ne moe doi, ali da vi dodete k njima u pola jedanaest, sa celom porodicom." "A deca?" "I deca. Pripremila vam je veliko iznenaenje. Morate obavezno svi doi." "Pa, ako je tako..." "Znai dolazite. Videemo se u pola jedanaest." Rukovao se i otiao. Uinio je ta je mogao. Sada je na redu bila Meri. Odvezao se skuterom, parkirao ga i krenuo prema njenoj kui. Ve je dovoljno skrivio. Pomislio je na planetu izgnanstva. Cilindrini vremeplov se nigde nije video. arli, znai, jo nije stigao. Morae da se snalazi do njegovog dolaska. Dok je ekao da mu otvore, razmiljao je o posledicama spasavanja porodice Enderbi. Deca e im odrasti, imae svoju decu; bie to verovatno, beznaajni ljudi, ali e se, moda, posle nekoliko vekova u toj porodici roditi neka vana linost. Ipak, vreme je fleksibilno: u najveem broju sluajeva konkretno poreklo nije bitno. Ali, ovde bi moglo doi do izuzetka.

Otvorila mu je jedna mlada ena. Bila je prijatnog izgleda i nije bila naroito lepa, ali joj je uredna uniforma dobro pristajala. "Gospoica Nelzon?" "Ja sam." "Dobro vee, zovem se Mans Everard; prijatelj sam arlija Vajtkouma. Imam poruku za vas, mogu li da uem?" "Ba se spremam da izaem", izvinjavala se. "Ni sluajno!" Odmah je video da je to bio pogrean nastup. Gledala ga je ukoeno. "Izvinjavam se, moram neto da vam objasnim." Uvela ga je u salon pretrpan stvarima. "Sedite, gospodine. Samo, molim vas, govorite tiho. Svi spavaju jer ustaju rano." Everard se zavali u fotelju. Meri je sela na ivicu sofe i gledala ga svojim krupnim oima. Kao da su joj Vulfnot i Edgar bili preci. A moda ima i tajnove krvi. "Vi ste sigurno, u avijaciji", poe Meri. "Jeste li tamo upoznali arlija?" "Ne, ja sam u obavetajnoj slubi, zato sam u civilu. Ka da ste ga poslednji put videli?" "Pre dve - tri nedelje. Sada je u Francuskoj. Nadam se da e se rat uskoro zavriti. Glupo je to se Nemci i dalje dre kada znaju da je sve gotovo." Dobaci mu radoznao pogled. "Kakvu mi poruku nosite?" "Doi emo i na to." Raspriao se o dogaajima u Francuskoj da bi dobio u vremenu. Bilo je udno razgovarati sa duhom. A nije mogao da joj kae istinu. Pokuao je, ali mu se jezik zavezao. "...i koliko kota nabavka boice crvenog mastila..." "Molim vas, predite na stvar", prekinula ga je nestrpljivo. "Rekla sam vam da moram u jednu posetu." "Izvinite, nisam hteo... Vidite, to je bilo..." Neko je zakucao na vrata. "Izvinite", promrmlja ona i pouri da otvori.

Everard poe za njom. Meri otvori vrata i uzviknu slabim glasom: "arli!" Vajtkoum je pritisnu uza se, zaboravljajui na krv koja se jo ni je osuila na njegovom jutskom odelu. Ugledavi Everarda, on razgorai oi. "ta ti..." Posegnu za pitoljem ali je Everardov ve bio uperen u njega. "Ne pravi gluposti", ree Amerikanac. "Zna da sam ti prijatelj i da sam spreman da ti pomognem. Reci mi ta si naumio." "Da je zadrim... da ne ode..." "Zar misli da te oni ne bi pronali?" Everard je preao na temporalni da ga preplaena Meri ne bi razumela. "Kada sam krenuo ovamo, Meinvedering je ve sumnjao. Ako ovo ne izvedemo pametno, za nama e biti poslate sve jedinice patrole. Oni e je verovatno ubiti da bi ispravili greku. A ti e u izgnanstvo." Vajtkoum prestraeno zamuca: "Nee... nee je, valjda pustiti da ode i pogine?" "To ne, ali moramo to izvesti paljivo." "Pobei emo... nai emo neki udaljeni period... ako treba i u doba dinosaura." Meri mu se otela iz zagrljaja. Bila je spremna da vrisne. "Smirite se!" odsee Everard. "ivot vam je u opasnosti; mi pokuavamo da vas spasemo. Valjda verujete arliju." Nastavio je na temporalnom. "Sluaj, zna dobro da ne postoji ni mesto ni vreme u kome bi se od njih sklonio. Meri je noas poginula. To stoji u njihovoj evidenciji. Ona nije postojala 1947. godine. I to stoji u evidenciji. Ja sam se ve uvalio u neprilike: porodica koju je ona trebalo da poseti, nee biti u kui kada bomba bude udarila. Vas e uhvatiti, ako pokuate da pobegnete. udi me da se patrola jo nije pojavila." Vajtkoum je pokuao da se pribere. "Mogu je odvesti u 1948. godinu.

Otkud zna da se ona nije iznenada pojavila te godine? Moda je i to u evidenciji." "A kako e joj to rei? Pokuaj da joj objasni da e je odvesti u budunost." "Da!... kondicioniran sam... ne mogu..." "Nisi smeo ni da se pojavi pred njom ovako; sada e morati da je lae. ta e joj rei. Ako ona ostane Meri Nelzon, proglasie je za dezertera; ako uzme drugo ime, gde su joj krtenica, kolska svedoanstva, karta za ivotne namirnice i sve ostale hartije na koje se vlasti dvadesetog veka toliko oslanjaju? anse su ti minimalne." "Pa ta da radim?" "Saekaj patrolu i izbori se!" Everard je govorio smireno; nije bilo vremena za strah i razmiljanje o posledicama. "Odmah se vraam." Iziao je na ulicu i pronaao skuter. Komande je podesio tako da se skuter pojavi na trgu Pikadili, tano u podne, kroz pet godina. Pritisnuo je starter i uao u kuu. Meri je plakala u Vajtkoumovom zagrljaju. "Sad nam samo ostaje da ekamo", ree Everard, odvede ih u salon i sede sa pitoljem u ruci. Nisu dugo ekali. Pojavio se skuter sa dvojicom redara u sivoj uniformi patrole. Everard ih onesvesti oslabljenim zrakom pitolja. "Pomozi mi da ih veem", ree Vajtkoumu. Meri se prestraeno zgurila u uglu kaua. Kada su se redari osvestili, Everard im pride. "Zbog ega nas hapsite?" upita na temporalnom. "Zna ti vrlo dobro zato", odvrati jedan od redara. "Glavna centrala nam je dala nalog da vas pronaemo. Saznali smo da si evakuisao porodicu koja je trebalo da pogine od bombardovanja. Na osnovu podataka o Vajtkoumu pretpostavili smo da e doi ovamo da mu pomogne

u spasavanju verenice koja je trebalo da pogine veeras. Ako nas odmah ne odvee samo e sebi pogorati situaciju." "Zato? Nisam menjao istoriju", ree Everard. "Zar Danelijanci nisu vie naa budunost?" "Jesu, ali..." "Otkud zna da je trebalo da Enderbijevi poginu?" "Njihova kua je pogoena, a rekli su nam da su izili zato to..." "Ali oni jesu preiveli. To je evidentirano. Sada vi hoete da menjate prolost." "Ali ova ena..." "Jesi li siguran da devojka po imenu Meri Nelzon nije ivela u Londonu recimo, 1850. godine i umrla u dubokoj starosti oko 1900. godine?" Redar se nasmeja. "Stvarno se trudi; ali ti nee uspeti. Ne moe sam protiv cele patrole." "Misli! A ta ako vas ostavim ovde da vas Enderbijevi nau? Skuter sam poslao da se pojavi na javnom mestu u momentu koji je samo meni poznat. Kakve e to posledice prouzrokovati u istoriji?" "Patrola e preduzeti korektivne mere... kao to ste vi preduzeli u petom veku." "Moda, ali bilo bi mnogo jednostavnije ako bi se usvojili moji predlozi. Uspostavite mi vezu sa Danelijancima!" "ta kae?" "To to si uo", odbrusi Everard. "Ako je potrebno, va skuter e me prebaciti milion godina u budunost. Lino u ih ubediti da je bolje da me ostave na miru." "To nije potrebno!" Everard se zaprepaeno okrete i pitolj mu ispade iz ruke. Pokuao je da odvrati pogled od oblija koje se nalazilo pred njim. Ustuknuo je grcajui.

"Razmotrili smo tvoj zahtev", ree jedan bezvuni glas. "Znali smo za njega i odobrili smo ga mnogo pre no to si se ti rodio. Ipak, ti si bio neophodna karika u vremenskom lancu. Da nisi uspeo veeras, ne bi za tebe bilo milosti. Prema naoj evidenciji, arls i Meri Vajtkoum su iveli u Engleskoj u doba kraljice Viktorije. U naoj evidenciji je stajalo i to da je Meri Nelzon poginula, zajedno sa porodicom kod koje je bila u poseti, 1944. godine, a da je arls Vajtkoum poginuo kao neenja u jednoj akciji patrole. Ova nedoslednost evidencije je primeena. Kako i najmanji paradoks u sistemu prostora i vremena predstavlja ozbiljnu opasnost, greka se morala ispraviti eliminisanjem jednog ili drugog podatka iz evidencije. Ti si odluio koji e podatak ostati." U tom trenutku, Everard je saznao da su dvojica redara odjednom bili slobodni... da je njegov skuter bio... da e njegov skuter biti neprimetno uklonjen onog trenutka kada se materijalizuje; da su sada podaci glasili: Meri Nelzon iz jedinica britanske protivavionske odbrane je nestala, pretpostavlja se da je poginula prilikom bombardovanja u blizini kue porodice Enderbi koja je za to vreme bila u njenom stanu; arls Vajtkoum je nestao 1947. pretpostavlja se da se udavio; znao je da je Meri saznala istinu o patroli, da je kondicionirana tako da je ne moe odati, i da je zajedno sa arlijem poslata u 1850. godinu; da su njih dvoje ostatak ivota proveli u devetnaestom veku, u koji se nikada nisu potpuno uklopili; da je arli alio za svojim ivotom u patroli, ali da se ubrzo okrenuo svojoj eni i deci i svoju rtvu nije smatrao suvie velikom. Danelijanac je otiao. Dok se vrtlog Everardove svesti stiavao i dok je gledao u dvojicu redara patrole, poeo je da razmilja o svojoj sudbini. "Kreemo!" ree mu jedan od redara. "Moramo nestati pre nego to se neko probudi. Poveemo te do tvoje godine, to je 1954?"

"ta e biti sa mnom?" Redar slee ramenima; videlo se da je i njega potreslo prisustvo Danelijanca. "Javie se efu svog sektora. Mislim da si svestan toga da nisi podoban za redovni posao." "Znai, izbacie me?" "Ne budi toliko dramatian. Zar misli da si ti prvi takav sluaj za milion godina rada patrole? Postoji za to ustaljeni postupak. Morae na produnu obuku. Tvom temperamentu najvie odgovara status slobodnog redara - da te alju u razna vremena i na razna mesta, gde god je to potrebno. Mislim da e ti se to svideti." Everard uzjaha skuter. Kada je sa njega siao bila je prola itava decenija.

DOVOLJNO HRABAR DA BUDE KRALJ 1. Jedne veeri, u Njujorku dvadesetog veka, Mans Everard je, u otrcanom kunom kaputu, stajao za kunim barom i pripremao sebi pie. Zvono na ulaznim vratima ga tre i on opsova. Posle toliko napornih dana zasluio je, valjda, jedno mirno vee. Moda e brzo moi da se otarasi tog tipa. Odluno ode do vrata, otvori ih i ree: "ta ste eleli?" A onda mu se, odjednom, uini kao da je u vasionskom brodu, da bespomono lebdi u sjaju zvezda. "Ti si... nisam znao... ui!" Sintija Denison je oklevala gledajui mimo njega u bar nad kojim su visili ukrteni maevi i lem iz ahajskog bronzanog doba. Pokuala je neto da mu saopti ali nije mogla. Samo ree: "Daj mi, molim te, neto da popijem." Everard konano zatvori usta i pomoe joj da skine kaput. Ona sede na kau i poe uurbano da vadi cigarete iz tane. Neko vreme nisu gledali jedno

u drugo "Jo pije viski sa ledom?" upita on. inilo mu se da mu rei dolaze izdaleka. Nespretno je sipao pie, kao da je zaboravio na obuku patrole. "Da, a ti jo pamti." kljocanje upaljaa glasno odjeknu u tiini sobe. "Pa, svega je nekoliko meseci." "Ako rauna u entropijskom vremenu. U redovnom, neizmenjenom vremenu koje se meri dvadesetetvoroasovnim danima." Zurila je u dim cigarete. "Meni je vreme tako prolazilo. Otkad sam se udala, nisam ni makla iz ovog perioda. Prolo je svega osam i po meseci moga biolokog ivotnog veka otkad smo se Kit i ja... Ali, koliko je prolo tebi? Koliko si ti godina proveo i u koliko razliitih epoha otkad si nam bio kum na venanju?" Glas joj je oduvek bio pomalo piskav. To je bila jedina mana koju je mogao da joj nae, ne raunajui njen niski rast. Nikada nije uspela da joj ton bude izraajan. A sada joj je glas jo i podrhtavao. Dodao joj je au sa viskijem. "Popij to naiskap", ree. Ona ga poslua i zagrcnu se. On joj ponovo nasu i otpi iz svoje ae. Onda privue stolicu i izvadi lulu i duvan iz svog moljavog kaputa. Ruke su mu se jo tresle ali se nadao da ona to ne primeuje. Dobro je to mu nije odmah rekla zato je dola; oboma im je trebalo vremena da se staloe. Usudio se da je pogleda. Nije se nita promenila. I dalje je imala savreno telo koje je crna haljina isticala. Zlatna kosa joj je padala na ramena; ispod izvijenih obrva plavile su se velike oi; usne su, kao i uvek bile poluotvorene. Nije bila naminkana pa nije mogao da vidi da li je plakala ili ne. Ali bilo mu je jasno da se jedva uzdrava. Everard se pravio zaposlen punei lulu. "Moe sada i da kae ta se desilo." Zadrhtala je. Konano joj izlete: "Kit je nestao!" Everard se ukoi. "Kako nestao? Na zadatku?"

"Naravno. Otiao je u drevni Iran i nikada se nije vratio. To je bilo pre nedelju dana." Ostavila je au na naslon kaua i poela da lomi prste. "Patrola ga je, naravno, traila. Danas sam ula rezultat: ne mogu da ga nau. Ne znaju ak ni ta mu se dogodilo." "Jude", promrmlja Everard. "Kit je... uvek te je smatrao najboljim prijateljem", nastavi ona uzbueno. "Tako je esto govorio o tebi. Istina... zanemarili smo te, ali ni tebe nikada nije bilo..." "Ne misli valjda da sam se uvredio. Imao sam posla, a vi tek to ste se uzeli."

A ja sam vas upoznao one noi pod Mauna Loom. Patrola nije zabranjivala devojci kao to je bila Sintija Kartingam, inovnica koja tek to je zavrila Akademiju i bila vezana za svoj period, da se via sa veteranom patrole... na primer, sa mnom... kad god je imala slobodnog vremena. Mogli su zajedno da odu u trausov Be, u pozorite ekspirovog Londona, da se provode u barovima Njujorka tridesetih godina ili sunaju na plaama Havaja pre hiljadu godina. A sa njima je mogao da poe jo neki lan patrole... i da se posle oeni Sintijom. to da ne.

Everardu je na kraju uspelo da upali lulu. Lice mu je bilo obavijeno dimom. "Poni iz poetka", ree. "Ve dve-tri godine svoga ivotnog veka nisam se viao sa vama pa ne znam na emu je Kit radio." "Zar tako dugo", zaudi se ona. "ak ni godinji odmor nisi proveo u ovoj deceniji. A mi smo tako eleli da nam doe." "Prestani da se pravda!" odbrusi Everard. "Da sam eleo da vas vidim, doao bih." Gledala ga je kao da je dobila amar i on se pokajao. "Izvini. Naravno da sam eleo. Ali, kao to rekoh, slobodni redari su uvek u poslu,

uvek na drugom mestu, u drugom vremenu..." Pokuao je da se osmehne. "Ne ljuti se, ti me bar zna, uvek sam bio netaktian. Od mene je i potekla klasina grka legenda o himeri. Ja sam bio ono smeno udovite dilaiopod, sa dve leve noge, obe u ustima." Ona se osmehnu kao po dunosti i uze cigaretu iz pepeljare. "Jo sam samo inovnica u Preduzeu za tehnike studije", ree. "Ali tako imam uvid u sve to se dogaa u centrali miljea i svim filijalama. Tano znam ta je sve uinjeno da se Kit pronae... nije uinjeno dovoljno. Oni su ga napustili. Kit e umreti ako mu ti ne pomogne." A onda se rasplakala. Everard je utao da bi joj dao vremena da se primiri. Razmiljao je o Kitu. Kit Denison se rodio 1927. godine u Kembridu, u saveznoj dravi Masausets, u prilino imunoj porodici. Doktorirao je arheologiju u dvadeset treoj godini. Kao student je osvojio prvenstvo koleda u boksu i preao Atlantik u malom jedrenjaku. Mobilisan je 1950. Uestvovao je u borbama u Koreji, gde se istakao hrabrou. To bi mu donelo i slavu u nekom popularnijem ratu. Nije voleo da govori o privatnim stvarima. Kada bi dobio zadatak, obavio bi ga bez mnogo buke. Pa da, pomisli Everard, uvek je bio bolji od mene; da je hteo, odavno bi postao slobodan redar. Ali, on je znao zato ostaje vezan za svoje vreme. Demobilisan je 1952. godine i neko vreme bio bez stalnog zaposlenja. Onda ga je patrola otkrila i regrutovala. injenicu putovanja kroz vreme prihvatio je bre od ostalih. Kao arheolog posedovao je veu irinu duha. Posle obuke prihvatio se poslova koji su odgovarali njegovim interesovanjima: postao je specijalista za indoevropsku protoistoriju, to je znailo da je bio daleko znaajnija linost patrole od Everarda. Slobodni agent je patrolirao drumovima vremena, pomagao ugroenima, hapsio prestupnike i brinuo se o sigurnosti istorije oveanstva. Da bi te

zadatke mogao da izvrava, bili su mu neophodni podaci. Ratova, pohoda, otkria i dostignua, ije su se posledice protezale kroz itav kontinuum, bilo je daleko pre prvih hijeroglifa. Podatke o njima prikupljali su specijalisti patrole. Pored svega toga, Kit mi je bio prijatelj. Everard izvadi lulu iz usta. "Uiniu to mogu. Ispriaj mi sve detalje."

2. Sintija je savladala svoja oseanja; glas joj je zvuao gotovo slubeno. "Istraivao je migracije nekih arijevskih plemena o kojima se vrlo malo zna. Mora se poeti od nekog trenutka istorije koji je poznat, a onda postepeno istraivati unazad. Poslednja Kitova misija bila je Iran, 558. godine pre n.e. Rekao mi je da je to negde pri kraju Medanskog perioda. Trebalo je da se raspita meu stanovnitvom, da sazna njihova predanja, a zatim da ih proveri u ranijem periodu, itd... ti zna kako se to radi; jednom si mu i ti pomagao. esto je priao o tome." "Ja sam poao samo za svaki sluaj", ree Everard. "Prouavao je preistorijski pohod nekog plemena sa Dona, preko Hindukua. Plemenskom poglavici smo se predstavili kao lovci, pridruili im se i putovali sa karavanom nekoliko nedelja. Bio je to prijatan put." Seao se stepa, prostranog neba, galopiranja za antilopama, gozbi kraj vatre i jedne devojke ija je kosa mirisala na dim. Koliko puta je zaeleo da moe ceo ivot provesti sa tim ljudima. "Ovog puta Kit je otiao sam", nastavila je Sintija. "Njegov sektor oskudeva u ljudstvu. Verovatno je to problem i ostalih sektora patrole. Toliko hiljada godina, a tako malo ivotnih vekova ljudi sa kojima raspolae. I ranije je odlazio sam. Uvek sam se plaila... on me je ubedio da je, obuen kao seljak i bez iega pri sebi, bezbedniji u iranskim planinama nego na Brodveju.

Ovog puta nije bilo tako." Everard je prekide. "Ako sam dobro razumeo, otiao je pre nedelju dana, sa namerom da prikupi podatke, podnese izvetaj centru za informacije svoje struke i da se vrati natrag istoga dana kada je i otiao." Jer, samo blesav ovek bi dopustio da proe vie od nekoliko sati njegovog ivotnog veka a da ne bude kraj tebe. "Ali nije se vratio istoga dana." "Teko je." Palila je cigaretu za cigaretom. "Odmah sam se zabrinula. Molila sam svoga efa da proveri da li se vratio posle nedelju dana - to je danas. Proverio je i utvrdio da nije. Od Centra za informacije smo saznali da im se Kit uopte nije javljao. Onda smo se obratili Centrali miljea. Oni su rekli da... da se Kit nikada nije vratio i da mu nisu nali nikakav trag." "To znai da je Centrala miljea sprovela istragu i da o to me postoje podaci", ree Everard razmiljajui. Nepostojanost vremena prouzrokuje mnoge paradokse, pomisli on po hiljaditi put. Ako ve postoji evidencija o tome da je patrola sprovela istragu ali da Kit nije naen, emu onda ii i traiti ga. Medutim, on e zauvek biti izgubljen ako se ponovo ne pokua. Ako bi Everard otiao u prolost i izmenio dogaaje tako da Kit bude naen, izvetaj o tome bi uao u evidenciju, patrola bi zabeleila uspeh, a podaci o 'ranijoj' neuspeloj istrazi bi nestali kao da ih nikada nije ni bilo. A to bi moglo da izazove poremeaje. Nije ni udo to je patrola pravila probleme i oko najsitnijih izmena, ak i onih koje ne menjaju optu strukturu. "Naa centrala je, verovatno, obavestila Centralu staroiranskog miljea, koja je poslala ekipu na lice mesta", razmiljao je Everard glasno. "Oni su samo priblino znali mesto na kome je Kit nameravao da se materijalizuje. On nije mogao prijaviti precizne koordinate jer nije bio siguran gde e moi da sakrije skuter. Samo, nije mi nikako jasno zato nisu pronali skuter. Ako se Kitu

neto desilo, maina je morala ostati u nekoj peini ili nekom drugom skrovitu, to bi im bila polazna taka za dalju istragu." Ona duboko uvue dim cigarete. "Pokuali su", ree. "Saznala sam da je to divlji predeo i da je u njemu teko traiti. Nisu nita nali, ak ni neki trag. Verovatno bi bar neto nali da su pretraili svaku milju svaki sat. Ali, taj period je kritian; Gordon mi je pokazao podatke. Nisam sve shvatila, ali on mi je rekao da bi u tom veku svaki poremeaj bio vrlo opasan." "Shvatam. Nisu smeli da sprovedu detaljnu istragu da ne bi uzbunili lokalno stanovnitvo i doveli do toga da ono u kriznom trenutku drugaije reaguju. Ali, mogli su se preruiti i raspitati meu seljacima." "Nekoliko strunjaka patrole je i to pokualo. Proveli su tamo nekoliko nedelja; po persijskom vremenu. Nisu uspeli da saznaju nita. Ta plemena su tako divlja i podozriva... moda su mislili da su nai agenti pijuni medanskog kralja. I tako mu patrola nije ula u trag. A poto ne postoji bojazan da je opta struktura poremeena... Oni su se pomirili sa time da je Kit poginuo a skuter nestao. I ta se..." Sintija naglo ustade. Odjednom viknu: "Ba njih briga to jo jedan le trune u nekom jarku!" I Everard je ustao. Ona mu se baci u zagrljaj i zaplaka. On nije verovao da e mu biti ovako teko. Jedva je uspeo da ne misli na nju sve vreme. Sada e nanovo morati da je zaboravi. "Zar ne mogu da interveniu lokalno?" molila je. "Zar ne bi neko mogao da se vrati za nedelju dana i da ga opomene da ne ide? Zar bi to bilo tako strano? Kakva udovita su izmislila zakon koji to zabranjuje?" "Nisu udovita nego obini ljudi", odgovori Everard. "Kada bismo svi poeli da se vraamo i ispravljamo sopstvenu prolost, sve bismo tako poremetili da uskoro niko od nas ne bi ni postojao." "Ali u toku tolikih miliona godina mora da postoje izuzeci." Everard joj ne odgovori. Znao je da postoje izuzeci, ali da Kit nije jedan od

njih. lanovi patrole nisu smeli da kre svoje zakone iz linih razloga. Kao i svaka vojska, patrola je trpela gubitke, alila ih i pamtila. Ali se nije vraala da svoje poginule vrati u ivot. Sintija se odmae od njega i iskapi svoje pie. "Izvini", ree. Zatim izvadi maramicu i obrisa oi. "Nisam htela da ti kukam." "Nije strano." Zurila je u pod. "Ti bi mogao da mu pomogne. Redovni agenti su odustali ali ti bi mogao da pokua." Nije mogao da se odupre njenoj molbi. "Mogu da pokuam. Moda neu uspeti. Sadanji podaci govore da, iako sam pokuao, nisam uspeo. A svaka promena u sistemu prostora i vremena ak i beznaajna kao ova opasna je i zabranjena." "Ali ona ne bi bila beznaajna za Kita." "Sintija", promuca Everard, "zna li da bi svaka druga ena rekla: 'Ali ona nije beznaajna za mene.'" Ona ga pogleda u oi i proapta: "Nisam znala da me... mislila sam da si me, posle toliko vremena..." "ta pria?" branio se. "Mogao si otii kod psihologa patrole." Nije ga gledala. "Ako su u stanju da nas tako kondicioniraju da ne odamo tajnu putovanja kroz vreme... mislila sam da mogu i da uine da ovek..." "Prestani!" prekide je Everard grubo. Neko vreme je utao, grizui lulu. Na kraju ree: "Imam nekoliko ideja koje, moda, jo nisu oprobane. Ako postoji nain da se Kit spase, imae ga sutra do podne." "Da li bi mogao da me prebaci do tog trenutka?" Poela je da drhti. "Mogao bih, ali neu. to god se desilo, ti sutra mora biti odmorna. Sada u te odvesti kui. Uzee neko sredstvo za spavanje. Onda u se vratiti

ovamo i smisliti kako to da izvedem." Jedva je uspeo da se osmehne. "Prestani da se trese. Rekao sam ti da me ostavi da razmiljam." "Mans..." uhvatila ga je za ruku. Njega odjednom obuze bezumna nada i on poe da proklinje samoga sebe.

3. U jesen 542. godine pre n.e. jedan ovek je siao sa planina u dolinu reke Kur. Jahao je na lepom, krupnom doratu, koji bi na drugom mestu bio pravi mamac za razbojnike. Ali, Veliki kralj je zaveo red i zakon u celoj zemlji, tako da je postojala izreka da je Persija toliko bezbedna da bi i devica sa vreom zlata mogla slobodno po njoj da eta. To je bio jedan od razloga zato je Mans Everard odluio da doe u ovu godinu, esnaest godina posle Denisonovog nestanka. Pored toga, hteo je da se pojavi kada su se smirili duhovi koje je putnik kroz vreme verovatno uzbudio 558. godine. Smatrao je da e lake saznati Kitovu sudbinu ako se bude raspitivao iz daleka; istraivanja na licu mesta su se ve pokazala bezuspenim. Konano, prema podacima centrale Arhemenidskog miljea, jesen 542. godine bila je prvi period predaha posle burnih dogaaja koji su poeli u vreme Kitovog nestanka. Vreme od 558. do 553. godine bilo je doba zategnutih odnosa izmeu ananskog kralja Persijanca Kurua (kasnije poznatog pod imenima Kaikosru i Kir) i njegovog suverena Meanina Astijaga. Onda su dole godine Kirove pobune i graanskog rata koji je potresao imperiju, i konane pobede Persijanaca nad njihovim severnim susedima. Pobeeni su se pobunili i Kir je proveo sledee etiri godine guei ustanke i odbijajui napade Turanaca. Njegove pobede zabrinule su vladare susednih drava; Vavilon, Egipat, Lidija i Sparta su se ujedinile protiv njega i 546. godine je lianski kralj Krez krenuo na Persiju. Lidija je pobedena i

prisjedinjena Persiji; Liani su se pobunili i bili nanovo pobeeni. Zatim su na red dole grke kolonije Jonija, Karija i Likija. Dok su njegovi generali ratovali na zapadu, Kir se na istoku borio protiv divljih plemena koja su mu pljakala gradove. Sada je bio period odmora. Kilikija e se predati bez borbe, videvi da je Persija na osvojenim teritorijama vladala sa puno humanosti, tolerantnosti i potovanja lokalnih obiaja, kao niko ranije u istoriji. Kir e pohode na istok prepustiti svojim vojskovoama a sam e se posvetiti uvrivanju vlasti na ve osvojenim teritorijama. Tek 539. godine nastavie rat sa Vavilonom i osvojiti Mesopotamiju. Posle toga e nastupiti jo jedan period mira koji e trajati sve dok se divlja plemena iza Aralskog jezera ne budu osilila. Kralj e krenuti na njih i poginuti. Mans Everard se uputi prema Pasargadi. Jahao je kroz polja na kojima su se seljaci povijali nad srpovima i tovarili letinu na volovska kola. Sa polja strnjike dizala se praina koja mu je ulazila u oi. Deca u dronjcima sisala su paleve pred blatnim kolibama bez prozora i zevala u stranca. Kokoke su bezglavo beale preko druma dok ih je kraljevski glasnik u galopu gazio. Drumom se kretala kolona pranjavih i znojavih kopljanika u ivopisnoj odei: irokim akirama i ljuskavim oklopima, sa lemovima ukraenim perjanicama i ogrtaima jarkih boja. Iza zidova od suene opeke videle su se velike plemike kue okruene divnim batama. Ovakva privreda sigurno nije mogla da izdrava mnogo bogatih kua. Pasargada je bila istonjaki grad prljavih vijugavih ulica, bednih koliba, umaenih povezaa i otrcanih haljina, razvikanih bazerdana, sakatih prosjaka, izmorenih kamila i pretovarenih magaraca, olinjalih pasa, cilikanja kafanske muzike, gestikuliranja, grimasa i psovki; da se ovek zapita odakle li su samo potekle legende o zagonetnom Istoku. "Udeli, gospodaru! Udeli, tako ti svetla! Udeli meni sirotom pa e te

obasjati Mitrin osmeh!..." "Samo da pogleda! Kunem se oevom bradom da nikada ne bee lepeg rada, niti vete ruke ikada izradie ovakvu uzdu koju ti, o najsreniji meu srenima, nudim za smenu sumu od..." "Ovuda, gospodine! Jo samo etiri kue pa nailazi na najbolji saraj u Persiji - i ne samo u Persiji, u celom svetu! Nai dueci su punjeni labudovim paperjem, moj otac toi vino kakvo bogovi piju; moja majka pravi pilav koji se prouo do nakraj sveta; a moje sestre, tri divna cveta, moe imati za samo..." Everard nije obraao panju na deake koji su mu se veali o stremen. Nadao se da nee morati da ide u krmu; Persijanci su bili istiji od ostalih naroda toga vremena, ali su insekata sigurno i oni imali u velikim koliinama. Smetalo mu je to je goloruk. Obino su straari patrole nosili neko oruje, neki pitolj iz tridesetog veka pod kaputom i siuni otpremnik u lemu preko koga su mogli dozvati negde skriveni skuter. Meutim, kada je postojala opasnost od pretresa, morali su ii nenaoruani. Everard je bio obuen u grku nonju: tuniku, sandale, dugi vuneni ogrta. Ma mu je visio za pasom a lem i tit na sapima konja. Ma, lem i tit su bili od elika daleke budunosti. Pomo nije mogao oekivati od neke filijale patrole jer njih nije bilo u ovoj burnoj prelaznoj epohi; najblia ispostava patrole nalazila se u Centrali miljea, u Persepolisu, u sledeoj generaciji. to se vie bliio centru grada, ulice su postajale ire, bazari rei, a kue vee. Izbio je na trg koji su okruivale etiri palate. Preko batenskih zidova videlo se obrezano drvee. Straari, lako naoruani momci, uali su u podnoju zidova; stav mirno jo nije bio poznat. Kada im se Everard pribliio oni se maie lukova i strela. On se obrati jednom od njih koji mu je izgledao kao komandir. "Pozdravljam te, ratnie, neka te sjajno sunce uvek obasjava." Teno je

govorio persijski jezik, koji je nauio pod hipnozom. "Traim gostoprimstvo nekog velikodostojnika koga e zanimati prie sa mojih putovanja." "Tvoji dani neka budu mnogi", odgovori vojnik. Everard se priseti da mu ne sme dati napojnicu: Persijanci iz Kirovog plemena su bili ponosni lovci i ratnici. Drali su se gordo ali utivo. "Ja sam sluga Kreza Lianina, koji je sluga Velikog Kralja. On nee odbiti gostoprimstvo..." "Meandru Atinjaninu", dopuni ga Everard. Ovo ime je izabrao da njegove krupne kosti, svetao ten i kratka kosa ne bi bili sumnjivi. Ipak, morao je da nalepi lanu vandajkovsku bradicu. Svetskih putnika je ovde bilo i pre Herodota, pa pojava jednog Atinjanina ne bi trebalo da izaziva podozrenje. S druge strane, pola veka pre Maratona; Evropijani nisu bili toliko esti u ovim krajevima da ne bi izazivali nikakvo interesovanje. Pozvan je jedan rob, koji je otiao do majordoma, koji je poslao drugog roba, koji je pozvao stranca da ue. Vrt je bio sav u zelenilu i prijatno prohladan; u ovoj kui nije bilo opasnosti da e mu neko neto ukrasti; hrana i pie bi trebalo da budu dobri; a sigurno e ga primiti Krez lino. Ima sree, uveravao je Everard sam sebe i prihvatio ponueno kupatilo, mirisna ulja i istu odeu. Doneli su mu vino u sobu; samo je jo nedostajala cigara, pa bi imao sve to je mogao dobiti. Ali, ako je Kit nepovratno mrtav... "Dosta sa tim matarijama", promrmlja Everard.

4. Zalazak sunca doneo je zahlaenje. Lampe su upaljene uz velike ceremonije: vatra je bila sveta. Mangati su pucketali. Jedan rob se niice baci pred Everarda da bi mu saoptio da je veera na stolu. Everard poe za njim kroz dugi hol na ijim su zidovima slike jarkih boja prikazivale sunce i Mitrinog bika. Izmeu dva kopljanika uli su u malu, dobro osvetIjenu odaju

zastrtu tepisima, koja je mirisala na tamjan. Dve sofe bile su nametene na helenski nain, a sto je bio prekriven zlatnim i srebrnim posudama; robovi su stajali u pozadini, spremni da ih slue; iz susedne sobe ula se muzika koja je podseala na kinesku. Krez Lianin mu ljubazno klimnu glavom. Po pravilnim crtama lica videlo se da je nekada bio lep; inilo se da je naglo ostario otkad je izgubio svoje poslovino bogatstvo i mo. Brada mu je bila seda a kosa duga. Nosio je grku hlamidu ali je bio naminkan na persijski nain. "Veseo mi budi, Meandre Atinjanine." pozdravi on gosta na grkom jeziku. Everard ga poljubi u ponuden obraz. Na taj nain je Krez pokazao da Meandra smatra samo neznatno niim po rangu. Ovame to polaska i pored mirisa belog luka koji se irio od domaina. "Budi i ti veseo, gospodaru. Zahvaljujem ti na ljubaznom doeku!" "Nemoj se uvrediti to emo veerati samo nas dvojica", ree bivi kralj. "Mislio sam..." oklevao je. "Oduvek sam sebe smatrao bliskim Grcima, a ovako moemo ozbiljno razgovarati..." "Nisam vredan poasti koju mi ukazuje, gospodaru." Posle mnogo pristojnih rei preoe na jelo. Everard poe unapred spremljenu priu o svojim putovanjima. Brzo je nauio kako da izbegava odgovore na pitanja koja bi ga dovela u nezgodnu situaciju. "Vremena se stvarno menjaju; ti si srean to si svedok raanja novoga veka", ree mu Krez. "Nikada svet nije poznavao slavnijeg kralja od..." itd., itd., verovatno zbog slugu koji bi mogli biti kraljevi pijuni. Mada je sve to je rekao bilo tano. "Na kralj je boji miljenik", nastavi Krez. "Da sam znao da je on stvarno pod zatitom bogova - umesto to sam mislio da su to izmiljotine - nikada se ne bih usudio da mu se suprotstavim. Jer, on je bez sumnje njihov izabranik." Everard je, po grkom obiaju, morao da svoje vino razblauje vodom i

kajao se to nije predstavljao neku manje umerenu naciju. "ta to znai, gospodaru? Ja sam uo samo to da je Veliki kralj sin Kambizov i da je jedno vreme vladao kao vazal medanskog kralja Astijaga. Zar ima jo neto, neto to u nas nije poznato?" Krez se nae prema njemu. Na treperavom svetlu oi su mu imale neki udan sjaj, neku vrstu dionizijske meavine straha i oduevljenja, koju je Everardovo doba odavno bilo zaboravilo. "Pouj i ispriaj svojima", ree. "Astijag je, znajui da Persijanci ropu pod njegovom vlau, udao svoju erku Mandanu za Kambiza, da bi persijsku dinastiju vezao za svoj presto. Meutim, Kambiz se teko razboleo i verovalo se da e ubrzo umreti. Posle njegove smrti bi, do punoletstva njegovog sina Kira, Persijom vladalo plemstvo koje nije niim bilo vezano za Astijaga. Pored toga, medanski kralj je u snu upozoren da e mu Kir preoteti Kraljevstvo. Zbog svega toga je Astijag naredio svome roaku Urvaguu (Krez je ovo kao i sva ostala imena izgovorio na grki nain: Harpagus) da ukloni kraljevia. Harpag je oduzeo dete od Mandane; ni ona ni bolesni Kambiz nisu bili dovoljno jaki da mu se suprotstave, a Persijanci tada nisu bili spremni za ustanak. Meutim, Harpag se smilovao detetu: zamenio je kraljevia za mrtvoroeno dete nekog govedara a ovoga zakleo da uva tajnu. Mrtvo dete je uvio u kraljevske pelene i ostavio ga u planini, a kasnije pozvao velikodostojnike sa meanskog dvora da prisustvuju sahrani. Na gospodar, Kir, odrastao je meu govedima. Kambiz je proiveo jo dvadesetak godina ali nije vie dobio nijednog sina. Kada je konano umro, nije bilo nikoga ko bi nasledio persijski presto. Astijag se opet zabrinuo. Tada se pojavio Kir a razliita znamenja potvrdila su njegovo poreklo. Astijag, kome je sada bilo milo to e Persijom vladati neko ko je vezan za njegov presto, prihvatio ga je i priznao za Kambizovog naslednika.

Kir je pet godina vladao kao medanski vazal, ali time nije bio zadovoljan. Harpag je smiljao kako da se osveti Astijagu koji ga je, za kaznu to nije izvrio kraljevsku zapovest, naterao da pojede roenog sina. Na kraju je, sa jo nekoliko medanskih plemia, digao pobunu a na elo pobunjenika doveo Kira. Persija se odmah digla i posle petogodinjeg rata Kir je postao kralj Medana i Persijanaca. Zar to nije do voljan dokaz da je on boji izabranik?" Everard je zamiljeno leao na sofi i sluao kako jesenje lie uti na hladnom vetru. "Znai pria je istinita; a ja sam mislio da je to samo izmiljotina." "U njenu istinitost sam se uverio mnogo puta otkad sam na persijskom dvoru. Pored Harpaga i drugih oevidaca, i kralj mi je to lino potvrdio." Krez nije namerno lagao, a istinitost prie je potvrivala i re vladara; Persijanci viih klasa bili su fanatini istinoljupci. Ipak, ovo je najfantastinija pria koju je Everard uo u svojoj karijeri redara patrole. Ona se moe nai i kod Herodota i u ahnami, a ima sva obeleja herojskog mita. Slini mitovi postoje o Mojsiju, Romulu, Sigurdu i mnogim drugim junacima. Everardovo doba smatralo je da ni u jednom od tih mitova nema istine, a Kir je najverovatnije, kao i svaki kraljevi, odrastao na dvoru svoga oca, nasledio ga kao jedini sin, a kasnije se pobunio iz uobiajenih razloga. Meutim, ovde je bilo oevidaca. Everard je poeo ovu priu da povezuje sa svrhom svoga dolaska. Poto je dovoljno izrazio svoje uenje i divljenje, on skrenu razgovor: "Sluao sam da je pre esnaest godina u Pasargadu doao neki udotvorac preruen u pastira. Verovatno je ovde i umro. Da li si ti neto uo o njemu, gospodaru?" Bio je sve uvereniji da Kit Denison nije poginuo u planinama; jer da jeste, patrola bi nala njegov skuter. Najverovatnije je stigao do Pasargade ili nekog drugog grada. "Pre esnaest godina?" Krez se uhvati za bradicu. "Ja tada nisam bio u

Pasargadi. U to vreme je i Kir siao sa planina da bi preuzeo oev presto u Ananu. Ne, nita nisam uo." "Veoma mi je stalo da ga naem", ree Everard, "jer po jednom proroanstvu..." itd., itd. "Paspitaj se kod slugu i ljudi koji su tada bili u gradu", predloi mu Krez. "Ja u se raspitati na dvoru. Nadam se da e ovde ostati neko vreme. Moda e i sam kralj zaeleti da te vidi. On se uvek interesuje za strance." Uskoro su morali da prekinu razgovor. Krez mu je, sa kiselim izrazom lica, objasnio da Persijanci veruju da ko rano rani dve sree grabi, i da on u ranu zoru mora biti na dvoru. Rob je Everarda odveo u njegovu sobu, u kojoj ga je ekala jedna zgodna devojka. Trenutak je oklevao, setivi se jednog lepog dogaaja od koga ga je odvajalo dvehiljade etiri stotine godina. A onda pomisli da ovek treba da prihvati sve to mu bogovi nude; oni i tako nisu esto dareljivi.

5. Uskoro po izlasku sunca Everard zau topot kopita na trgu pred palatom i glas koji je izvikivao ime Meandra Atinjanina. Prekinuo je doruak i iziao. Pred zgradom ga je na sivom drepcu ekao komandir kraljevskih gardista, takozvanih 'Besmrtnika'. Iza njega su se na vetru vijorili ogrtai i perjanice njegovih vojnika, iji su sjajni oklopi i oruje zveckali u tiini jutra. "Poziva te hilijarh!" odsee oficir. Umesto grke titule upotrebio je persijsku re koja je oznaavala vrhovnog zapovednika garde i vezira Carstva. Everard je oklevao procenjujui situaciju. Miii su mu bili napeti; ovo nije zvualo kao poziv u goste ali nije imao nikakvo izvinjenje da se ne odazove. "Sasluao sam i posluau", odgovori. "Dozvoli da iz moga prtljaga donesem mali dar u znak zahvalnosti hilijarhu koji me je udostojio poziva."

"Hilijarhovo nareenje je da doe iz ovih stopa. Evo ti konja." Jedan od straara mu ponudi pomo ali Everard sam skoi u sedlo. Ova vetina mu je uvek donosila divljenje u epohama u kojima nije bilo uzengije. Kapetan mu odobravajui klimnu glavom i cela grupa u galopu napusti trg i pojuri irokom ulicom oivienom sfingama i kuama velikodostojnika. Ovde nije bilo guve kao u trgovakoj etvrti, ali je ipak bilo dosta jahaa, dvokolica, nosiljki i peaka koji su im se urno sklanjali s puta. Oni protutnjae kroz kapije dvorca koje su im bile urno otvorene i u obliku praine se zaustavie pred zapadnim krilom palate. Kraljevski dvorac od dreavo obojene opeke se sa jo nekoliko sporednih zgrada nalazio na irokom platou. Komandir skoi s konja, dade znak rukom i ustra uz mermerne stepenice. Everard poe za njim okruen gardistima koji su sada u rukama drali isukane sekire. Prooe pored slugu, koji padoe licem prema zemlji, kroz crveno-ute kolonade i hodnik prekriven mozaikom kome Everard nije imao vremena da se divi, i uoe u odaju iji su vitki stubovi podupirali arenu kupolu. Besmrtnici se poklonie do zemlje. Ako se oni tako klanjaju ne bi bilo loe da im se pridruim, pomisli Everard i poljubi persijski ilim. ovek sa sofe klimnu glavom. "Ustanite i pristupite", ree. "Neka se donese jastue za Grka." Jedan Nubijac utra sa jastuetom koje postavi kraj nogu svoga gospodara. Everard sede na jastue i prekrsti noge. Usta su mu bila suva. Hilijarh, za koga je Krez rekao da se zove Harpag, nae se napred. Bio je koat i u poodmaklim godinama. Kosa boje elika padala mu je na ramena a kukasti nos se isticao na naboranom licu. Posmatrao je Everarda prodornim pogledom. "Ti si, znai, taj Atinjanin", ree na persijskom u kome se oseao jak severnoiranski naglasak. "Plemeniti Krez mi je rekao da si stigao i da se

raspituje o nekom oveku. Hou da znam koga trai, jer se to moe ticati bezbednosti Carstva." Harpag pogladi bradu rukom koja je blistala od dragog kamenja i ledeno se osmehnu. "Moda ti mogu i pomoi, ukoliko naem da je sve u redu." Paljivo je izbegao uobiajene fraze, da ne ponudi osveenje ili da Everardu na neki drugi nain pokae gostoprimstvo koje je bilo gotovo sveta stvar. Ovo je bilo sasluanje. "ta eli da zna, gospodaru?" upita Everard, mada je ve pretpostavljao o emu je re. "ujem da trai nekog maga koji je doao u Pasargadu u pastirskom odelu pre esnaest godina i koji je bio udotvorac." Glas mu je bio napet. "Zato ga trai i ta sve zna o njemu? Ne oklevaj i ne izmiljaj, nego odgovaraj!" "Veliki gospodaru", poe Everard, "Delfsko proroite mi je reklo da u postati bogat ako saznam ta se desilo sa pastirom koji je doao u persijsku prestonicu tree godine prve Pizistratove tiranije. To je sve to znam. I ti, gospodaru, zna kako su nejasna ta proroanstva." Senka straha prelete preko Harpagovog lica i on u vazduhu naini znak krsta, Mitrin simbol. "ta si do sada saznao?" "Nita, gospodaru. Niko nije znao da mi kae..." "Lae!" viknu Harpag. "Lae kao i svaki Grk. uvaj se, dira u bezbone stvari. Sa kim si sve razgovarao?" Everard primeti kako hilijarhova usna podrhtava. Otkrio je neto to je Harpag smatrao odavno zaboravljenim; neto zbog ega je bio spreman da se zavadi sa Krezom, ija je dunost bila da titi gosta. Mogao ga je i ubiti, ali tek posle muenja, kad bude kazao sve to zna. A ta je on znao? "Ni sa kim", odgovori Everard oporim glasom. "O tome znaju samo bog sunca, ije je proroite, i moj domain."

Harpag se tre na pomen boga sunca. A onda planu: "Samo tvoja re, re jednog Grka, moe da potvrdi da je to istina i da nisi pijunirao nae dravne tajne. Pa ak i da te je bog poslao ovamo, poslao te je da bi te kaznio za tvoje grehove." Okrete se komandiru garde: "Vodi ga u tamnicu, u ime kralja." Kralj! Pa da! Everard skoi na noge. "Zovite kralja! Bog mi je rekao da e mi biti dat znak, a onda da njegovu poruku predam persijskom kralju!" "Uhvatite ga!" Vojnici skoie da ga posluaju. Everard odskoi od njih i poe da doziva kralja to je glasnije mogao. Neka ga uhapse. Neko e ve o tome obavestiti kralja. Dvojica gardista ga priterae uza zid maui sekirama. Ostali ga opkolie. "Izvedite ga i odrubite mu glavu!" viknu Harpag. "Ali, gospodaru, on se pozvao na kralja", pobuni se komandir. "Samo da bi ga omaijao! Sada mi je jasno ko je on: to je Zohakov sin, Ahrimanov sluga. Ubijte ga!" "ekajte!" povika Everard, "ekajte, zar ne vidite da je on izdajica. Ne doputa mi da kralju kaem..." On oseti kako ga neko iza lea hvata za ruku. Dotle je bio spreman da dopusti da ga uhapse i da odsedi u tamnici dok ga kralj ne izbavi. Ali sada su se stvari izmenile. On zamahnu levom rukom i smrska nos vojniku koji mu je drao desnu. Ovaj se zanese, Everard mu ote sekiru i odbi udarac koji mu je dolazio sleva. Napadoe ga i ostali. Iako je imao due ruke od svih, nije mogao raunati da e ih dugo moi drati na odstojanju. Krajikom oka primeti zavitlanu sekiru i zakloni se iza stuba; zasue ga komadii mermera. On obori jednog napadaa, preskoi ga i u nekoliko skokova stie do sredine odaje. Harpag skoi sa sofe, isuka sablju i poe prema Everardu. Ovaj ga tako obie da se hilijarh sada nalazio izmeu njega i gardista. Everard doeka Harpagovu

sablju na svoju sekiru i pokua da mu se to vie priblii kako vojnici ne bi mogli da ga gaaju sekirama. Meutim, oni ga opkolie. Everard pomisli da je kraj... "Stanite! Padnite niice! Dolazi kralj!" Vojnici se skamenie ugledavi ogromnog glasnika, obuenog u purpurnu haljinu, koji je najavio kraljev dolazak, i padoe na tepih. Harpag ispusti ma. Everard zamahnu da mu rascepi glavu ali, uvi uurbane korake u hodniku, ispusti sekiru. Za trenutak su se on i hilijarh zadihano gledali. "Vidi, uo je za mene i odmah dolazi", ree Everard. Meanin se skupi i prosikta: "uvaj se; eka te no, samo ako pokua da ga zatruje svojim laima." "Kralj! Kralj!" urlao je glasnik. Everard se pridrui Harpagu na podu. Grupa Besmrtnika urno ue u odaju i napravi palir od vrata do sofe. Jedan sluga ulete da preko sofe prebaci poseban prekriva: Kir ue krupnim koracima. Za njim uoe naoruani dvorjani i jedan rob koji je krio ruke od oajanja to nije imao vremena da pred kraljem prostre stazu od tepiha i dozove svirae. Kraljev zvonki glas prekide tiinu. "ta se to deava? Gde je stranac koji se pozvao na mene?" Everard ga pogleda kradomice. Kir je bio visok, irokih ramena i vitkog stasa. Izgledao je stariji nego to je Krez rekao - Everard je sada znao da mu je etrdeset sedma godina - ali ga je esnaestogodinje ratovanje odralo u dobroj kondiciji. Lice mu je bilo usko i crnomanjasto, oi zelene, nos pravilan a usne pune. Na levom obrazu je nosio oiljak od maa. Njegova crna kosa, proarana sedim, bila je zaeljana unazad a brada podiana krae nego to je to bio persijski obiaj. Odelo mu je bilo jednostavno. "Gde je taj stranac?"

"Ovde sam, Veliki kralju." "Ustani i reci svoje ime!" Everard ustade i promrmlja: "Zdravo Kite."

6. Puzavice su se svijale oko mermernih zidova trema i zaklanjale strelce koji su stajali iza njih. Kit Denison je zurio u senke lia koje su treperile na kamenom podu. "Bar nas niko nee razumeti. Engleski jezik jo nije izmiljen." Posle nekoliko trenutaka nastavi: "Ponekad mi se ini da mi najtee pada to to me nikada ne ostavljaju samog. Sve to mogu da uinim je da ih izbacim iz svoje sobe; ali oni su i dalje tu, iza vrata, ispod prozora, prislukuju i uvaju me. Nadam se da e njihove verne i brine duice otii pravo u pakao." "Velike linosti istorije nikada nisu imale vremena za sebe", podseti ga Everard. Denison ga umorno pogleda. "Stalno se spremam da te pitam za Sintiju, iako ovo vreme za nju nije bilo... nee biti dugo. Moda nedelju dana. Jesi li poneo cigarete?" "Ostavio sam ih na skuteru", odgovori Everard. "Plaio sam se pretresa. Nisam ni sanjao da u te nai na prestolu." "Nisam ni ja", odvrati Denison. "Desilo se tako odjednom." "Pa ta se zapravo desilo?" Denison protrlja oi i uzdahnu. "Uhvatili su me u kolo. Sve mi se ini nestvarnim. Kao da nikada nije bilo ni hrianstva, ni kontrapunktalne muzike, ni Deklaracije nezavisnosti. Ni ljudi koje sam nekada poznavao. Ni ti ne spada ovde, stalno oekujem da se probudim. Evo ta se desilo: Medani i Persijanci su bliski roaci, i po poreklu i po

kulturi. U to vreme, Meani su bili na vlasti, a obiaji koje su poprimili od Asiraca nisu odgovarali Persijancima. Mi smo veinom stoari i slobodni zemljoradnici. Zato bismo bili neiji vazali?" Denison se osmehnu. "Vidi, ve kaem mi. Persija je roptala. Dvadeset godina ranije, medanski kralj Astijag je naredio da ubiju malog kraljevia Kira, ali se kasnije pokajao kada je Kirov otac bio na samrti, a borba za njegov presto mogla dovesti do graanskog rata. Tada sam se pojavio ja. Neko vreme sam u prostoru i vremenu traio pogodno mesto da sakrijem skuter. To je i jedan od razloga zato patrola posle nije mogla da ga nae. Moje nevolje su poele onda kada sam ga konano sakrio u nekoj peini i krenuo na put peice. Kroz taj kraj je prolazila meanska vojska koja je ila da umiri Persijance. Njihovi izvidai su me opazili dok sam izlazio iz peine. Uhvatili su me, nali skuter i poeli da me ispituju. Mislili su da sam arobnjak ali su se bojali da pokau svoj strah. Vest o meni se brzo rairila i svi su znali da se u planini, pod udnim okolnostima pojavio neki stranac. Vojsku je predvodio sam Harpag. On je vrlo inteligentan i uporan ovek. Smatrao je da moe da me iskoristi. Prisilio me je da mu pokaem ta sve moe moj tuani konj ali mi nije dao da ga uzjaem. Ipak sam uspeo da skuter poaljem kroz vreme. Zato ga patrola nije nala. U ovom veku je proveo svega nekoliko sati, a onda je, verovatno, otiao na poetak vremena." "Dobro si to izveo." "Setio sam se zabrane anahronizma." Lice mu se zgri. "Postupao sam po uputstvima u nadi da e me patrola izvui odavde. Da sam znao da nee, nisam siguran da bih bio tako revnostan. Mogao sam da zadrim skuter i ekam pogodan trenutak da umaknem." Everard ga je posmatrao. Kit se promenio; ne samo da je ostario nego su godine provedene meu ovim strancima ostavile dublje posledice nego to je i

sam bio svestan. "Da si menjao istoriju doveo bi u opasnost i Sintijino postojanje." "Znam. Seam se da sam i o tome razmiljao. Kako je sve to tako daleko." Denison se nae, nalaken na kolena, i zagleda se u mreu puzavica. Nastavio je bezbojnim glasom. "Harpag je, naravno, pobesneo. Jedno vreme sam mislio da e me ubiti. Odneli su me vezanog za motku, kao govee na klanicu. Ali, kao to sam rekao, o meni su ve kruile prie koje su, to su se vie prepriavale, postajale sve fantastinije. Harpag je iskoristio priliku. Dao mi je da biram: ili da prihvatim njegove uslove, ili da me ubije. ta sam mogao? Prihvatanjem njegovih uslova nisam remetio istoriju a uskoro sam shvatio da sam igrao ulogu koju mi je ona ve pripremila. Harpag je podmitio onog govedara da potvrdi njegovu priu i doveo me na dvor kao Kira, Kambizovog sina." Everard nije bio iznenaen. "Kakvu korist je Harpag od toga oekivao?" "U to vreme je on samo eleo da ojaa meansku vlast. Hteo je da u Ananu ima kralja koji bi bio lojalan Astijagu i drao Persijance u pokornosti. Mene su smotali na brzinu. Nita nisam mogao da preduzmem i povinovao sam se Harpagovim uputstvima, u nadi da e se svakog trenutka pojaviti skuter patrole i spasti me bede. Fanatino istinoljublje iranske aristokratije nam je ilo na ruku: niko nije ni posumnjao da sam se krivo zakleo kada sam se pojavio kao Kir, mada verujem da je Astijag namerno prevideo neke injenice. On je Harpaga grozno kaznio to dvadeset godina pre toga nije izvrio kraljevsku zapovest i ubio Kira, iako se sada pokazalo da je Kir koristan. Ironija je u tome to je Harpag, u stvari, bio izvrio nareenje. Pet godina vladavine bilo je dovoljno da mi se Astijag smui. Kada se setim toga vremena ini mi se da on i nije bio neki monstrum; takvi su bili svi monarsi starog Istoka. Ali je bilo stvarno teko gledati kako on mui ljude. Harpag je, eljan osvete, organizovao pobunu a ja sam prihvatio da se

stavim na elo pobunjenika..." Denison se cinino osmehnuo. "Na kraju krajeva, ja sam bio Kir Veliki koji je bio duan da odigra svoju istorijsku ulogu. U prvo vreme nam je bilo teko. Meani su nas pobeivali ali, za divno udo, meni je ta uloga poela da se svia. To ratovanje se toliko razlikovalo od bitki dvadesetog veka, gde danima sedi u rovu i eka da prestane barana vatra. I ovo ratovanje je teko, naroito ako si redov, a zaraza pone da hara. Ali kada se bori, onda se bije poteno, sopstvenim rukama. ak sam otkrio da za to imam i dara. Da zna samo kakvu smo im lekciju dali u nekoliko navrata." Denison je ivnuo; ispravio se a u glasu mu se oseala veselost. "Jednom je na nas krenula brojno nadmonija lianska konjica. Mi smo tovarne kamile poslali napred, za njima je ila peadija, a konjica na kraju. Kada su Krezovi konji osetili kamile, okrenuli su se i nadali u beg. Jedva su ih zaustavili. Tada smo ih potukli do nogu!" Odjednom zauta, pogleda Everardu u oi i ugrize se za usnu. "Znam ta misli. I ja se ponekad setim - naroito posle bitke, dok gledam razbacane mrtve i ranjene - da nekada nisam bio ubica. Ali, kai, ta sam mogao da radim? Bio sam prinuen da se borim. Prvo je dola pobuna. Da nisam postupao po Harpagovim nareenjima, ne bih se dugo odrao u ivotu. A onda je trebalo sauvati vlast. Nisam ja zvao Liane da nas napadnu; a ni istone varvare. Da zna samo kako izgleda grad posle turanskog upada! Bilo je: ili mi ili oni; a kada mi pobedimo, mi ih ne stavljamo u lance, ne otimamo im posede i ne zabranjujemo njihove narodne obiaje... Tako ti Mitre, reci, ta sam drugo mogao da uradim?" Everard je sedeo sluajui um vetra u vrtu. Posle izvesnog vremena ree: "Nita. Potpuno te razumem. Nadam se samo da nisi bio suvie usamljen." "Navikao sam i na to", odgovori Denison obazrivo. "Na Harpaga ovek treba da se navikne. On je vrlo zanimljiva linost. A i Krez mi je vrlo koristan. arobnjak Kobad ima interesantne ideje; on je jedini koji se usuuje

da me pobedi u ahu. A onda, tu su gozbe, lov, ene..." Pogled mu postade prkosan. "Da, i ene! Da nisi oekivao da u..." "Nisam", prekide ga Everard. "esnaest godina je dugo vremena." "Kasandana, moja glavna ena, mnogo mi je pomogla u tekim godinama. Mada je Sintija..." Denison ustade i poloi ruke na Everardova ramena. Prsti mu se zgrie; stisak ake, koja je deceniju i po stiskala sekiru i luk, bio je bolan. Persijski kralj uzviknu glasno: "Mora da me iupa odavde!"

7. Everard ode do ivice trema i zagleda se u daljinu. "Ne vidim nikakvu mogunost", odgovori. Denison udari pesnicom o aku. "Toga sam se i bojao. to je vreme vie odmicalo, sve sam se vie plaio da e patrola, ako me nae... Mora mi ti pomoi." "Kaem ti da ne mogu." Everardov glas je podrhtavao. Nije se okrenuo. "Razmisli malo. Verovatno si ve o tome razmiljao. Ti nisi neki sitni varvarski poglavica ija dela nee mnogo uticati na budunost. Ti si Kir, osniva Persijskog carstva, kljuna linost u kljunom miljeu. Ako nestane Kir, nestae cela budunost. Nee biti dvadesetog veka, ni Sintije." "Jesi li siguran u to?" pitao je Kir moleivim glasom. "Proverio sam injenice pre nego to sam doao ovamo", ree Everard kroz zube. "Nemoj da se zavarava. Nae predrasude o Persijancima potiu od toga to su oni bili neprijatelji Grka, a naa kultura uglavnom potie iz helenskih izvora. Meutim, Persijanci su isto toliko bitni koliko i Grci. Sam si se uverio. Persijanci su, prema naim merilima, prilino brutalni. Ali, takva je cela ova epoha, svi narodi, ukljuujui i Grke. Nemaju demokratiju - pa ta? Ne moe im zameriti to nemaju taj evropski

pronalazak koji je potpuno izvan njihovog duhovnog horizonta. Vano je sledee: Persijanci su bili prvi osvajai koji su se trudili da uvaavaju i pridobijaju za sebe narode koje su pokorili; koji su potovali sopstvene zakone; koji su doneli mir ljudima mnogih nacija i na taj nain omoguili trajne kontakte sa Dalekim istokom; koji su stvorili Zoroastrovu religiju, prvu religiju koja nije bila vezana za neki odreeni narod ili teritoriju. Hrianstvo je mnoge stvari preuzelo iz mitraizma. A ti e, kao Kir Veliki, spasti jevrejstvo od propasti. Seti se! Zauzee Vavilon i omoguiti preostalim Jevrejima da se vrate kui. Da nije bilo Kira, oni bi, zajedno sa jo desetak drugih plemena, nestali u optoj pometnji. Persijsko carstvo e i u svojoj dekadenciji biti matrica civilizacije. ta su bile Aleksandrove pobede, nego osvajanja persijskih teritorija. A time je iren helenizam po poznatom svetu. Persiju e naslediti Pont, Parta, Persija Firdusija, Omara i Hafiza, Iran koji mi poznajemo i Iran budunosti, posle dvadesetog veka..." Everard se okrete. "Ako pobegne, kroz tri hiljade godina e ljudi jo graditi zigurate, Evropa e iveti u umama, a Ameriku niko nee ni otkriti." Denison ree muklo: "Da, toga se i ja bojim." Jedno vreme je etkao sa rukama na leima. Njegovo smrknuto lice je izgledalo jo starije. "Ostaje mi jo trinaest godina", promrmlja kao za sebe. "Kroz trinaest godina u poginuti u bici sa nomadskim plemenima. Ne znam tano kako e do toga doi. to god ja preduzeo, okolnosti e me na to prinuditi. One su me naterale da inim ono to sam do sada uradio... to god ja preduzeo, moj sin Kambiz e postati nesposobni sadista a carstvo e doekati spas tek kada doe Darije." Prekrio je lice rukama. "Izvini, i ja prezirem samosaaljenje." Everard se okrete da ga ne gleda. Iza sebe je uo Denisonovo grcanje. Posle izvesnog vremena kralj nasu vina u dva pehara, prie Everardu i ree

smirenijim glasom: "Izvini. Sada mi je bolje. Samo, da zna, ja jo ne odustajem." "Izvestiu centralu", ree Everard neubedljivim glasom. "Ako, hvala", odgovori mu Denison sa prizvukom ironije. "Dobro se seam njihovih principa. Ako treba, moramo se rtvovati. Oni e ceo Kirov ivotni vek zatvoriti za posetioce da ja ne bih doao u iskuenje. Mene e ljubazno obavestiti o tome, sa obrazloenjem da sam ja apsolutni monarh jednog civilizovanog naroda, da mi na raspolaganju stoji neogranien broj dvoraca, robova, najboljih jela i pia, zabavljaa, konkubina, lovita. Pa ta bih ja jo hteo? Ne, to moramo sami da izvedemo." Everard stee pesnicu tako da mu se nokti zarie u dlan. "Ti zna na ta me navodi", ree. "Od tebe traim samo da razmisli o ovome i... tako mi Ahrimana, razmislie!" Ovo je bilo nareenje osvajaa Istoka. Kit ranije nikada nije govorio ovim tonom, pomisli Everard ljutito.

Ako se ne vrati, a Sintija sazna da se nikada nee vratiti... Mogla bi da ti se pridrui; jo jedna strankinja u kraljevom haremu nee uticati na istoriju. Ali, ako ja obavestim centralu, pre nego to sa njom razgovaram, ako im kaem da je problem nereiv, to je istina... onda e Kirovo doba biti zabranjeno za posetioce i ona nee moi da mu se pridrui.

"Ja sam o tome mnogo razmiljao", ree Denison staloenijim glasom. "Svestan sam posledica, kao i ti. Ali, ja bih mogao da ti pokaem gde je peina u kojoj sam bio sakrio skuter. Ti bi mogao da se vrati u trenutak moga dolaska i da me opomene." "To ne dolazi u obzir", odgovori Everard. "To propisi strogo zabranjuju, i s pravom. Moda bi se mogao napraviti izuzetak u drugim uslovima, ali u tvom

sluaju postoji i drugi razlog: ti si Kir. Niko ne bi dozvolio da se zbog jednog oveka izbrie cela jedna budunost."

A da li bih ja to uinio zbog jedne ene? Nisam siguran: nadam se da ne bih... Sintija ne mora sve da sazna. To je bolje za nju. Kao slobodan redar obavezan sam da uvam tajnu i pred niim slubenicima. Dovoljno je da joj kaem da je Kir nepovratno umro, u okolnostima koje zahtevaju da se ceo taj period zatvori za posetioce. Ona bi neko vreme patila, ali je suvie zdrava linost da bi patila veito... To bi bilo nepoteno sa moje strane, ali bi za nju bilo i to bolje nego da doe ovamo i deli svoga mua sa jo desetak princeza koje je on morao da oeni iz politikih razloga. Zar ne bi za nju bilo bolje da sve prekine i pone iznova?

"U pravu si", ree Denison. "To sam pomenuo samo kao jednu od mogunosti. Ali mora da postoji neki nain. Pazi, pre esnaest godina dolo je do jedne situacije iz koje je sve ostalo proisteklo, ne zbog ljudskog kaprica ve zbog neumitne logike dogaaja. A ta da se ja nisam tada pojavio? Zar Harpag ne bi pronaao nekog drugog da mu izigrava Kira? Pravi identitet kralja nije bitan. Neki drugi Kir bi postupio drugaije u milion sluajeva u svakodnevnom ivotu. Ali, ako ne bi bio beznadeni imbecil ili manijak, ako bi bio ovek normalnih sposobnosti i potenja, postigao bi isto to i ja po svim bitnim pitanjima. Vreme se uvek vraa u svoj prvobitni oblik, sem u odsudnim trenucima. to vreme vie odmie male razlike nestaju - to je negativna povratna sprega. Samo u kljunim trenucima moe doi do pozitivne povratne sprege, kada se posledice sa vremenom gomilaju umesto da iezavaju. Tebi je to dobro poznato." "Naravno", odgovori Everard. "Ali iz tvoje prie jasno proizilazi da je tvoja pojava u toj peini bila od kljunog znaaja. Zahvaljujui tebi Harpag je

doao na svoju ideju. A da nije, sasvim je mogue da bi se medijsko carstvo raspalo; moda bi ga zgrabili Liani ili Turanci, jer Persijanci ne bi imali potrebnog vou koji bi preuzeo oev presto... Pravo da ti kaem, ja se ne bih usudio ni da priem toj peini, osim po nareenju samih Danelijanaca." Denison ga pogleda, spusti pehar i nastavi da ga posmatra. Lice mu se zgri. Konano ree tihim glasom: "Priznaj mi da ne eli da se ja vratim." Everard skoi sa klupe i ispusti pehar, koji zveknu kameni pod i iz njega potee kao krv crveno vino. "Umukni!" dreknu. Denison mahnu rukom. "Ja sam ovde kralj. Na moj najmanji znak vojnici e te isei na komade." "Ba si naao nain da me ubedi da ti pomognem", podsmehnu mu se Everard. Denison se tre. Jedno vreme je sedeo nepomino, a on da ree: "Izvini. Ti ne moe da shvati kakav sam ok preiveo... Priznajem da mi ivot ovde nije bio lo. Uzbuenja je bilo na pretek a ovaj status poluboga udari oveku u glavu. Verovatno u zbog toga i izii na bojno polje kroz trinaest godina, zbog toga to nita drugo neu moi da uinim, i zato to su sve oi uprte u mene. Moda u ak i misliti da se isplatilo." Bolno se osmehnuo. "A kakve ene imam - da ti pamet stane. Ostae mi i Kasandana. Uinio sam je glavnom jer me na neki nain podsea na Sintiju. Mada je to teko rei posle ovoliko godina. Dvadeseti vek mi je u magli. Dobar konj donosi vee zadovoljstvo od sportskog automobila... Znam da obavljam vaan posao, na kome bi mi mnogi pozavideli... ao mi je to sam viknuo na tebe. Znam da bi mi pomogao da moe. A poto ne moe, nije potrebno da ali." "Prestani ve jednom!" jeknu Everard. Oseao se kao da u glavi ima mainu koja se vrti u mestu. Gledao je u

oslikanu tavanicu na kojoj se jedan mladi borio sa bikom, a Bik je bio Sunce i ovek. Iza stubova i puzavica hodali su gardisti u ljuskavom oklopu, sa napetim lukovima, lica kao isklesanih u kamenu. Naziralo se i krilo dvorca sa haremom, gde je stotinak ena eljno oekivalo kraljev poziv. Iza gradskih zidina prostirala su se obraena polja na kojima su seljaci spremali rtve Majci Zemlji, koja je u ovom kraju bila ve stara kada su doli Arijevci, a to je bilo u osvitu oveanstva. Visoko iznad zidova crnele su se gore u kojima su carevali vukovi, lavovi, veprovi i demoni. Ova sredina bila je i suvie strana ak i za Everarda koji je bio naviknut na novo. Odjednom ga obuze elja da pobegne u svoj vek, meu svoje ljude i sve zaboravi... "Morau da porazgovaram sa kolegama. Treba detaljno da prouimo ceo ovaj period. Moda negde postoji neka prelomna taka... Ne oseam se sposobnim da se u to upustim sam. Saekaj dok odem i potraim savet. Ako neto smislimo, vratiemo se jo noas." "Gde ti je skuter?" upita ga Denison. Everard die ruku: "Tamo, u brdima." Denison pogladi bradu. "uvae se da mi ne da neki blii podatak? Pametno. Ni sam ne bih bio siguran u sebe kada bih znao kako da se domognem nekog vremeplova." "Nisam tako mislio", naljuti se Everard. "Nije vano. Zaboravimo to", uzdahnu Denison. "Idi sada i pokuaj ta moe. Hoe li da ti dam pratnju?" "Bolje nemoj. Nadam se da mi nije potrebna." "I nije. Ovaj je kraj sada bezbedniji od njujorkog Centralnog parka." Everard mu prui ruku. "Samo mi vrati moga konja. Ne bih eleo da ga izgubim; posebno je uveban za putovanje kroz vreme." Pogled mu se susrete sa Denisonovim. "Vratiu se. Kako god bude ispalo, doi u da ti javim." Izili su zajedno da bi Everarda pustili iz dvorca. Denison mu pokaza u kojoj e ga sobi ekati svake noi u toku sledee sedmice. Na kraju Everard

poljubi kraljevu nogu, saeka da se ovaj udalji, a onda uzjaha konja i lagano otkasa kroz kapiju palate. U sebi je oseao prazninu. Nije mogao nita da uini obavezao se da e se vratiti i kralju saoptiti presudu.

8. Istoga dana Everard se penjao uz planinu, gde su se kedrovi naginjali nad hladnim, bunim potocima. Seoski put kojim je iao nastavljao je kao strma vododerina. Konj je pod njim iznureno klipsao. Jedno vreme se nosio milju da zatrai prenoite u nekoj govedarskoj kui i tako odmori konja. Onda se setio da e te noi mesec biti pun pa e moi da stigne do skutera pre izlaska sunca. Nije mu se spavalo. Zastao je na proplanku obraslom gustom travom. U bisagama je imao hrane i mainu sa vinom. Od rane zore nita nije okusio. Okrenuo je konja i pogledao u dolinu. Zalazee sunce je obasjavalo oblak praine na putu kojim je doao. Dok je Everard gledao, oblak se poveavao. Mora da je neka grupa jahaa, pomisli. Moda kraljevi glasnici! Ali, zato ovim putem? Uznemirio se. Stavio je lem, zakopao ga, obesio tit o ruku i pripremio ma. Konjanici e, najverovatnije, samo protutnjati... Sada se ve videlo da ih je osmorica. Jahali su dobre konje ali se videlo da su ivotinje ve na izmaku snage: znoj im se slivao niz pranjave slabine a grive im se lepile za vratove. Verovatno ve dugo galopiraju. Jahai su bili dobro obueni: uobiajene bele akire, koulja, izme, ogrta i visoki eir bez oboda. Nisu izgledali ni kao kraljevi vojnici, ali ni kao razbojnici. Nosili su sablje, lukove i konopce. Everard prepozna oveka koji je jahao na elu: Harpag! Za njim su se nazirala lica njegovih pratilaca. Oigledno, hilijarhova lina

garda. Everard je grozniavo razmiljao. Nije bilo vremena za strah. Harpag je krenuo da uhvati Grka Meandra; drugog razloga za njegovo veranje po planinama nije moglo biti. Na dvoru punom pijuna, Harpag je sigurno ubrzo saznao da je kralj razgovarao sa strancem kao sa prijateljem, na nekom nepoznatom jeziku, a zatim ga pustio da odjae na istok. Hilijarhu nije trebalo mnogo vremena da izmisli neki razlog da napusti palatu, sakupi svoje siledije i krene u poteru. Ali zato? Zato to se 'Kir' nekada pojavio u tim brdima, na nekoj maini koju je Harpag eleo da ima. Kitova pria sigurno nikada nije zadovoljila lukavog Meanina. Oekivao je da e se jednoga dana pojaviti jo neko iz kraljeve domovine; a tada nee dozvoliti da mu maina tako lako izmakne. Everard nije oklevao. Sada su bili samo stotinak metara od njega. Ve su se videle hilijarhove uagrele oi ispod gustih obrva. On obode konja i pojuri prema drveu. "Stoj!" vikao je za njim poznati glas. "Stani!" Everardov konj je bio isuvie umoran. "Stoj, gaaemo te ako ne stane! Streljajte!... Uhvatite ivog! Oborite mu konja!" Na ivici ume Everard skoi iz sedla. Zau se zviduk i tup udar strele. Everard se obazre: njegov konj je ve bio na kolenima. Neko e ovo morati da plati. Ali, njih je bilo osam na jednog. Pourio je u grmlje. Jedna strela se zabi u drvo kraj njegovog levog ramena. Trao je krivudajui kroz prohladan sumrak i miris trulei. Granice su ga ibale po licu. Nije bilo dovoljno niskog bunja da ga sakrije ali mu je meko tlo pomagalo da se beumno kree. Persijance je ve izgubio iz vida. Oni su pokuali da ga slede na konjima. Lomljava grana i glasne psovke najavljivali su njihov neuspeh.

Uskoro e ga progoniti peice. Zauo je tihi ubor... Krenuo je u tom pravcu, niz strmu kamenitu padinu. Njegovi progonitelji sigurno nisu bila gradska deca. Neki od njih verovatno potiu iz brda i umeju da itaju tragove. Morao je da zavara trag; ako uspe, moi e da se negde zavue i saeka dok proe opasnost. Ve je gubio dah. Za sobom je uo odsene naredbe ali nije mogao da ih razume: jo su bili daleko. U uima mu je tutnjalo. Ako je Harpag naredio pratiocima da gaaju kraljevog gosta, on sigurno nije nameravao da mu dozvoli da to saopti kralju. Ako ga uhvate, sigurno e ga muiti dok im ne kae gde je maina. A onda - no u grudi. Toliko sam brljao, pomisli Everard da bi izvetaj o ovome mogao da poslui za prirunik: ta straar patrole ne treba da radi. A prvo uputstvo u priruniku bi glasilo: ne misli na tuu enu toliko da zaboravi osnovne mere predostronosti. Stigao je do visoke, vlane obale. Pod njim je potok huno urio u dolinu. Persijanci e pratiti njegov trag dovde, a onda nee znati kojim pravcem da krenu. On odlui da krene uzvodno; tako e ii prema skuteru a Haprag e, verovatno, pretpostaviti da je otiao nizvodno, da bi se vratio kralju. Kamenje mu je ranjavalo noge koje su ve bile utrnule od hladnoe. Drvee je pravilo visok zid sa obe strane potoka a sve mranije nebo se videlo samo kao uska linija du sredine potoka. Vazduh je bio sve hladniji. Sreom, potok je vijugao i on uskoro nije mogao da vidi mesto na kome je uao u vodu. Gaziu potokom jo jednu milju, pomisli, a onda u nai neku nadvijenu granu po kojoj u izai na suvo. Tako se nee videti gde sam iziao. Stii u do skutera, otii u budunost i traiti pomo. Siguran sam da e me oni odbiti. Zato da ne rtvuju jednog oveka i tako obezbede svoju egzistenciju? Tako e Kit ostati tamo jo trinaest godina, dok ga varvari ne ubiju. A Sintija e kroz trinaest godina jo biti mlada. Ako bude uz njega, znae da mu se smrt pribliava, da e ostati sama na dvoru suludog Kambiza II... Nikada joj neu rei istinu. Mora ostati kod kue, uverena da je Kit mrtav.

A kroz koju godinu e opet biti srena; ja bih joj mogao u tome pomoi. Vie nije primeivao kako mu otro kamenje kida laku obuu, ni kako ga bujica baca od stene do stene. Iza jedne okuke ugleda Persijance. Dvojica su gazila potok nizvodno. Oigledno im je toliko stalo da ga uhvate da su savladali svoje verske predrasude o zagaivanju reka. Druga dvojica krila suput kroz drvee na obali. Jedan od njih je Harpag. Kad ga ugledae, sva etvorica izvukoe sablje. "Stoj!" pozva ga hilijarh. "Stani i predaj se!" Everard je stajao nepomino. Hladna voda mu je uborila oko nogu. Ona dvojica koja su ila potokom izgledala su mu nestvarno u ovom carstvu senki: lica im se nisu videla, samo se belela odea i presijavale otrice sablji. Bili su se podelili: etvorica su krenula uzvodno a etvorica nizvodno, i to obalom da bi se bre kretali. Kada su ocenili da su ga prestigli, poli su natrag, dvojica obalom a dvojica potokom.

"Hou ga ivog", podseti ih Harpag. "Ako treba, moete ga osakatiti, ali ga nemojte ubiti." Everard se okrenu prema obali. "Sada e dobiti to si traio", proguna na engleskom. Persijanci zagalamie i bacie se na njega. Jedan se spotae i pljusnu u vodu. Jedan poe da se kliza prema potoku, niz strmu padinu obale. Obala je bila blatnjava. Everard zabode donji kraj tita u zemlju da bi imao oslonac pri penjanju. Harpag ga je ekao. Kada se pribliio, stari plemi pokua da ga dohvati sabljom. Everard primi udarac na lem, otrica skliznu niz obraz i zasee mu rame. Rana je bila samo povrinska. Everard je izgubio nadu da e se probiti. Prisilie ih da ga ubiju i to skuplje plate to zadovoljstvo. Popeo se na obalu i na vreme digao tit da zatiti oi. Harpagova sablja je sada bila uperena u njegove noge. Everard je otkloni maem. Kada bih imao

pancir i titnike za noge mogao bih da oborim svu etvoricu, pomisli Everard. Spretno je rukovao velikim titom, odbijajui svaki udarac. Pokuavao je da podvue svoj ma ispod Harpagove dugake sablje i dospe do njegovog nezatienog stomaka. Hilijarh se nervozno osmehnu kroz guste sede brkove i odskoi. Oklevao je da bi dobio u vremenu. Uspeo je: ostala trojica su se popela uz obalu. Uz povike su navalili na Everarda. Napad je bio neorganizovan; Persijanci su bili odlini pojedinani borci, ali nikada nisu dostigli borbenu disciplinu Evropljana. To e im doi glave kod Maratona i Gaugamele. Ali etvorica protiv jednog bez oklopa bilo je previe. Everard se nasloni na jedno drvo da bi zatitio lea. Prvi Persijanac nalete sabljom na njegov tit. Everard odbi udarac i ubode: ma mu naie na meko. Taj oseaj mu je ve bio poznat. On jednim trzajem izvue seivo i odskoi. Persijanac skliznu na travu, jeknu i svestan da umire okrenu lice ka nebu. Njegovi drugovi su ve napadali sa obe strane. Niske grane im nisu dozvoljavale da upotrebe konopac: morali su da se bore prsa u prsa. Everardov tit odbi udarac sa leve strane. Tako otkri desnu stranu grudi; raunao je na Harpagovo nareenje da ga uhvate ivog. ovek sa desne strane upravi svoj udarac prema Everardovim glenjevima. Everard skoi a sablja zviznu ispod njega. Napada sa leve strane ubode nisko. Everard oseti tup bol i vide elik u levom listu. On se jednim pokretom otre. Poslednji sunevi zraci su se probijali kroz borove iglice i padali na krv koja je blistala jarko crvenom bojom. Everard oseti kako mu noga kleca. "Tako!" uzviknu Harpag sa udaljenosti od nekoliko metara. "Sasecite ga!" Everard zarea preko ruba tita: "Va voa je akal koji se ne usuuje da to sam pokua jer sam ga jednom ve oterao podvijena repa." Uvreda je bila smiljena. Napadai zastadoe za trenutak. "Ako Persijanci ve moraju da budu psi meanskog gospodara, mogli bi

bar da izaberu nekog Meanina koji se ponaa kao mukarac a ne ovog bednika koji je izdao svoga kralja a sada bei od jednog jedinog Grka!" ak ni ovde, na dalekom zapadu Azije i ovako davno, istonjaki aristokrata nije smeo da dopusti da mu se ovako kalja obraz. Harpag nikada nije bio kukavica i Everard je znao koliko su nepravedne njegove optube. Hilijarh opsova i jurnu na njega. Everard u tom trenutku vide kako mu oi divlje sijaju. On pogureno zahrama. Dvojica Persijanaca su jo oklevala. To je bilo dovoljno da se Everard i Harpag sudare. Meaninova sablja se die i udari ali odskoi od Everardovog lema i tita. Everard saeka drugi udarac. iroka bela tunika zalepra pred Everardovim oima. Everard se poguri i snano sunu svoj ma. Izvue ga uz svirep, profesionalni okret ake koji je obezbeivao smrtonosnost rane, okrete se na desnoj peti i doeka udarac sablje na tit. Odbijao je napad jednog od Harpagovih pratilaca. Krajikom oka vide kako mu se drugi pribliava s lea. Ve je ubio oveka koji je najvie ugroavao Sintijinu sreu... "Stoj! Prekinite!" Nareenje je izreeno slabim, jedva ujnim glasom, ali se Persijanci povukoe i spustie sablje. ak i onaj to je umirao skide pogled s neba. Harpag se, u lokvi krvi, muio da sedne. Lice mu je posivelo. "Nemojte... ekajte!" proapta. "Ovo je znak. Mitra ne bi dozvolio da me obori da nije..." On mahnu Everardu rukom. Everard spusti ma i klee kraj Harpaga. Meanin se nasloni na njegovu ruku. "Ti si iz kraljeve domovine", prokrklja u okrvavljenu bradu. "Ne porii. Ali znaj... Harpag, Kajavarin sin... nije izdajnik." Njegovo telo se zapovedniki uspravi, kao da nareuje smrti da prieka. "Znam da su kralja dovele natprirodne sile. Iskoristio sam ih, i njega, ali ne za sebe, ve zato to sam se bio zakleo na vernost svome kralju, Astijagu, a njemu je bio potreban

jedan... jedan Kir... da bi mu sauvao kraljevstvo od raspadanja. Astijag je, kasnije, svojom svirepou proigrao moju zakletvu. Ali, ja sam Meanin. U Kiru sam video jedinu nadu - jedinu nadu za Mediju. A on se pokazao kao dobar kralj - svima nama. U njegovoj kraljevini smo mi, Meani, odmah iza Persijanaca. Shvata li, ovee iz kraljeve domovine?" Zamuene oi su pokuavale da vide Everarda, ali bez uspeha. "Hteo sam da te uhvatim - da ti otmem mainu, a onda da te ubijem... da... ali ne iz line koristi, nego zbog moje zemlje. Bojao sam se da e odvesti kralja sa sobom, a znam da on to oduvek eli. ta bi onda bilo sa nama? Budi milostiv pa e i ti moi oekivati milost." "Hou", ree Everard. "Kralj e ostati." "Onda je sve u redu", uzdahnu Harpag. "Verujem ti... ne smem da mislim drugaije... Onda sam okajao greh?" pitao je slabim glasom, kao da moli. "Okajao sam ubistvo koje sam poinio po nareenju staroga kralja - kada sam bespomono dete gledao kako umire u planini. Jesam li okajao? Kraljevieva smrt je dovela zemlju do ruba propasti... ali ja sam naao drugog Kira! Spasao sam zemlju! Jesam li okajao?" "Jesi", odgovori mu Everard, sumnjajui da li je on taj koji je pozvan da hilijarha razrei njegovog greha. Harpag sklopi oi. "Ostavi me sada." To je znailo kao naraenje. Everard ga poloi na zemlju i othrama. Dvojica Persijanaca klekoe kraj svoga gospodara i otpoee sa svojim verskim obredima. Trei se vie nije uo. Everard sede pod jedno drvo, otcepi komad ogrtaa i previ ranu. Bila mu je potrebna hitna medicinska nega, ali je prvo trebalo da stigne do skutera. Bie naporno ali e se nekako izvui, a lekar patrole e uz pomo medicine daleke budunosti, izleiti ranu za nekoliko sati. Morae da se obrati centrali nekog udaljenog miljea jer bi mu u dvadesetom veku postavljali suvie pitanja.

A on nije mogao dati odgovore. Pretpostavljeni sigurno ne bi odobrili njegove planove. Naao je reenje. Ono mu nije dolo kao trenutno otkrie ve kao rezultat dugog razmiljanja i podsvesnog znanja ko je dugo nosio u sebi. Oslonio se na drvo da povrati dah. Stigli su i ostali Persijanci i saznali ta se dogodilo. Pravili su se da ga ne vide. Samo povremeno bi mu dobacivali poglede u kojima se ponos meao sa strahom. Podigli su svoga gospodara i umirueg druga i odneli ih u umu. Mrak je bio sve gui. ulo se huanje sove.

9. Kralj se uspravi u krevetu. Iza zavese se uo neki um. Kraljica Kasandana se probudi. Njena mala ruka mu dotae lice. "ta se deava, sunce moga neba?" upita. "Ne znam." On se mai maa koji mu je leao pod jastukom. Ona mu spusti ruku na grudi. "Neto nije u redu?" proaputa uplaeno. "Srce ti bije kao ratni dobo." "Ostani tu!" Ustao je i razgrnuo zavesu. Meseina je bletala na ljubiastom nebu i kroz luni prozor padala na pod sobe. Bronzano ogledalo odbijalo je njenu svetlost. Vazduh je bio hladan. Na velikom metalnom predmetu koji je lebdeo kao senka sedeo je ovek sa rukama na upravljau. Skuter se beumno zaustavi na podu i voza sie sa njega. Nosio je grku tuniku i lem. "Kite", proaputa. "Mans!" Denison poe napred i meseina ga obasja. "Doao si!" "Ma ta mi napria", podsmehnu se Everard. "Moe li neko da nas uje? Pazio sam da me niko ne primeti. Materijalizovao sam se iznad samog krova i polako se spustio na antigravu." "Straa je pred vratima", ree Denison, "ali nee ui ako ih ne pozovem."

"Dobro. Obuci se." Denison ispusti ma. Za trenutak je zastao i jedva izgovorio: "Naao si nain?" "Pokuaemo." Everard pogleda u stranu dobujui prstima po kontrolnoj tabli skutera. "Pazi", ree, "ovo moe da nam uspe a moe i da ne uspe. Potrebna mi je i tvoja pomo. Ako uspe, moi e da se vrati kui. Patrola e morati da se sloi ako je stavimo pred svren in i progledae nam kroz prste. Ako ne uspe - morae da se vrati ove iste noi i proivi svoj vek kao Kir. Vai?" Denison zadrhta i tiho izusti: "Nemam drugog izbora." "Jai sam od tebe", ree Everard grubo, "a i oruje je kod mene. Ako bude potrebno, silom u te vratiti ovamo. Nadam se da to nee biti potrebno." Denison uzdahnu. "Nee." "Onda, nek nam bog bude na pomoi. Obuci se, kreemo. Oprosti se od ove godine, kai joj zbogom i dri paleve da ne bude 'dovienja' - jer, ako moj plan uspe, nikada je vie ni ti niti iko drugi nee videti ovakvu." Denison, koji je krenuo ka hrpi odee baene u ugao da bi je ujutru rob zamenio novom, zastade. "Zato?" "Pokuaemo da prekrojimo istoriju", odgovori Everard. "Da je vratimo na dogaaje koji su se, moda, prvobitno odigrali. Kreemo, uskai!" "Ali..." "Ma uskai! Ti ne shvata da sam se vratio istoga dana kada sam te i ostavio, da se upravo sada muim u brdima sa ranjenom nogom, i sve to da bih te to pre izvukao. Polazi!" Denison je oklevao, a onda ree odlunim glasom: "Moram sa nekim da se oprostim." "S kim?"

"Sa Kasandanom. Nee potrajati due od pet minuta. Bila mi je ena etrnaest godina. Rodila mi je troje dece, negovala me kada sam bio bolestan i klonuo duhom, a kada su Meani doli do naih kapija, povela je ene Pasargade u bitku, koju smo dobili..." "Neka ti bude. Ali potrebno je due od pet minuta da poalje evnuha do njene sobe..." "Ona je ovde." Denison se izgubi iza zavese. Everard je bio zaprepaen. Oekivao si me noas da bih te odveo Sintiji. I zato si pozvao Kasandanu. Denison se vratio. utke se obukao i seo na zadnje sedite skutera. Everard pritisnu dugme, sobe nestade a meseina obasja udaljene bregove. Zapuhnu ih hladan noni vazduh. "A sada, u Egbatanu." Everard upali svetlo na komandnoj tabli i podesi dugmeta prema podacima koje je itao sa jedne cedulje. "Misli, u Hagmatan, staru prestonicu Medije?" Denison je bio iznenaen. "Ali tamo je sada samo jedan letnjikovac." "Mislim na Egbatanu od pre trideset est godina", ree Everard. "Zato?" "Vidi, svi istoriari u budunosti ubeeni su da je pria o Kirovom detinjstvu, koja se nalazi kod Herodota, ista izmiljotina. Moda su i u pravu. Moda je ovo to se tebi dogodilo samo jedno od iskrivljenja prostora i vremena koja patrola pokuava da otkloni." "Razumem", ree Denison zamiljeno. "Ti si esto bio na Astijagovom dvoru dok si mu bio vazal. Sada e me odvesti tamo. Treba nam kralj lino, i to nou, kada je sam." "Ali to je bilo pre esnaest godina", primeti Denison. "Pa ta?"

"Ako ve namerava da menja prolost, zato me ne uzme godinu dana posle moga dolaska na presto, kada sam mnogo bolje poznavao Egbatanu nego sada?" "To se ne bih usudio. Ve se igramo vatrom, a ko zna ta bi jo jedna promena mogla da izazove. ak i kada bi nam uspelo, patrola bi nas oterala u izgnanstvo zbog rizika koji smo preuzeli bez odobrenja." "Da, razumem." "Pored toga", nastavi Everard, "zar hoe da dovede do toga da ovog momenta ne postoji. Razmisli kakve bi to sve posledice moglo imati." Denison zadrhta. "U pravu si. Zaboravi ta sam rekao." "Onda kreemo." Everard pritisnu glavni prekida. Lebdeli su nad gradom koji je, opasan zidom, leao u nepoznatoj ravnici. Iako je bio pun mesec, grad je sa te visine izgledao kao gomila blata. Everard otvori spremite skutera. "Obui emo ove kostime. Saili su ih momci iz ispostave u Mohendo Daru, prema mojim uputstvima. Oni se esto ovako maskiraju." Vazduh je itao dok su se sputali prema gradu. Denison isprui ruku. "Eno kraljeve palate. Njegova spavaa soba je u istonom krilu." Zgrada je bila nezgrapnija od one u Pasargadi. Everard ugleda dva krilata bika iz vremena Asiraca koji su se belasali u vrtu. Prozori palate bili su suvie uski da bi skuter proao kroz njih. Everard opsova i upravi mainu u najblia vrata. Dvojica straara na konjima preplaeno zavikae kada su ih primetili. Konji se propee i zbacie svoje jahae. Skuter razbi vrata. Everard je bio ubeen da ovo udo nee uticati na tok istorije jer se u to doba verovalo u udesa kao to se u dvadesetom veku veruje u vitamine. Lebdeli su hodnikom i rasterivali preplaene robove i vojnike. Zaustavie se pred kraljevom spavaom sobom. Everard izvue ma i poe da udara balakom u vrata. "Sada ti stupa na scenu", ree Denisonu. "Ja ne znam meansku verziju

arijevskog jezika." "Otvaraj, Astijae! Otvaraj glasnicima Ahuramazdininim!" Astijag poslua. Bio je hrabar kao i veina njegovih sunarodnika, ali kada ugleda dva bia u blistavoj odori, sa oreolima oko glava i zracima svetlosti koji su kao krila sijali iza njihovih lea, kako na nekom udnom prestolu sede u vazduhu, on se niice baci na kameni pod. Denison zagrme na dijalektu koji Everard nije razumevao. "O podli i pokvareni bednie koji si gnev neba navukao na svoju grenu glavu. Zar si mislio da se tvoji planovi, tamni kao pomrina iz koje proizidoe, mogu sakriti pred okom dana? Zar si mislio da e ti svemoni Ahuramazda oprostiti to smera grozni zloin?..." Everard je za to vreme razmiljao. Harpag je sada negde u blizini, mlad i neokaljane savesti. Sada nee morati da ostavi dete u planini i, naslonjen na koplje, gleda kako ono umire. Kasnije e se pobuniti iz svojih razloga i postati Kirov hilijarh. Nee poginuti od Everardove ruke u planinama iznad Pasargade. A i nepoznati Persijanac e biti poteen Everardovog maa. Ipak, uspomena na dva oveka koje sam ubio ostae u meni; ostae mi uzak, beo oiljak na nozi; Kit Denison e i dalje imati etrdeset sedam godina i navike kralja. "Znaj, Astijae", pretio je dalje Denison, "znaj da Maloga Kira uva nebo i da se niim nee iskupiti ako uprlja ruke njegovom nevinom krvlju. Pusti Kira da odraste u Ananu ili e zauvek otii Ahrimanu. uo si Mitrine rei." Astijag je grcao udarajui elom o pod. "Idemo", ree Denison na engleskom. Everard ih prebaci u persijske planine, trideset est godina kasnije. Meseina je obasjavala kedrove koji su bacali senke na put i oblinji potok. Bilo je hladno. Kada se skuter spustio na zemlju, oni sjahae i poee da skidaju kostime.

Denison je imao zamiljen izraz lica. "Bojim se da nismo suvie uplaili Astijaga. U istoriji pie da se on tri godine borio protiv Kira kada su se Persijanci pobunili." "Uvek moemo da se vratimo na poetak rata i da ga ohrabrimo", odgovori Everard. "Ali smatram da to nee biti potrebno. Tada e biti suvie ljut da bi se seao neeg davnog to e mu liiti na san. A meanska aristokratija mu nee dati da popusti i zanemari njihove interese. Ali, moemo da proverimo. ini mi se da kralj treba da predvodi procesiju na proslavi zimskog solsticija." "Tako je, hajdemo." Sada je Pasargadu sunce obasjavalo. Ostavili su mainu u skrovitu, spustili se do grada peice i umeali u masu koja je hrlila na proslavu Mitrinog roendana. Usput su se raspitivali o skoranjim dogaajima, objanjavajui da se vraaju sa dugog puta. Odgovori su ih potpuno zadovoljili. Stajali su pod mrano-plavim nebom, okrueni hiljadama ljudi koji su klicali Kiru Velikom. Kir je otpozdravljao praen Kobadom, Krezom, Harpagom, plemstvom i svetenstvom Persije. "Mlai je nego to sam ja bio", apnu Denison. "I nii rastom... Lice mu je potpuno drugaije... ali, to nije vano." "Hoe li da ostanemo jo malo?" Denison se uvi u ogrta. Vazduh je bio leden. "Neu", odgovori. "Idemo kui. Izgubio sam mnogo vremena. Sada je to vreme prolo ni u ta." Everard nije oseao nikakvu radost pobede. "Da ove godine su ti prole uzalud."

10. Kit Denison izae iz lifta jedne njujorke zgrade. Bilo mu je udno to se ne sea ni kako zgrada izgleda. Nije znao ni broj svoga stana pa je morao da

pogleda u spisak stanara. Pokuavao je da stia uzbuenje. Vrata je otvorila Sintija. "Kite?" ree, kao da pita. Nije znao ta da joj kae. "Zar ti Mans nije rekao kako izgledam? Obeao je." "Rekao mi je. Ali sada to nije vano. Nisam mislila da e se toliko promeniti. Glavno je da si se vratio." Uvukla ga je u stan i bacila mu se u zagrljaj. On se obazre. Zaboravio je da mu je stan pretrpan nametajem. Nikada se nije slagao sa Sintijom oko ureenja stana ali je pustio da radi po svome. Morae nanovo da naui da poputa eni, ak i da je pita za savet. Nee mu biti lako. Gledao je u njeno uplakano lice. Zar ona tako izgleda? Posle toliko godina znao je samo to da mu je ena mala i plava. Sa njom je iveo svega nekoliko meseci. A Kasandana ga je nazivala svojom zvezdom danicom, rodila mu troje dece i dvorila ga etrnaest godina. "Dobrodoao kui", ree Sintija svojim piskavim glasom. Kui? Zar je ovo moja kua? pomisli Denison.

PRAVILA IGRE 1. Izgled Dona Sandovala nije odgovarao njegovom imenu. Nije trebalo da obue farmerke i havajsku koulju a nije pristajao ni uz Menhetn dvadesetog veka koji se video iza njega, kroz prozor Everardovog stana. Everardu se inilo da uz Sandovalovo orlovsko lice bolje idu ratnike boje, neosedlani konj i puka uperena u zlog bledolikog. "U redu, Kinezi su otkrili Ameriku", govorio je Everard. "Zanimljivo, ali zato ti treba moja pomo?" "Ni ja nisam sasvim naisto", ree Sandoval. On se okrete i zagleda kroz prozor. Vrhovi oblakodera su se jasno ocrtavali

prema nebu; na ovoj visini saobraajna buka bila je podnoljivija. Drao je ruke na leima. "Nareeno mi je da odaberem jednog slobodnog redara, vratim se sa njim u prolost i preduzmem sve potrebne mere", nastavi Sandoval posle krae stanke. "Tebe sam smatrao najpogodnijim." "Trebalo je da nae Indijanca kao to si ti", primeti Everard." Moje lice se nikako nee uklapati u Ameriku trinaestog veka." "Tim bolje. Izgledae impresivnije i misterioznije... Ovo ne bi trebalo da bude teak zadatak." "Verovatno i nee biti. Ali mi nije jasno o emu se sastoji taj zadatak." Izvukao je lulu iz otrcanog kunog kaputa i poeo da je puni nervoznim pokretima. Kada je bio regrutovan u patrolu, najtee mu je bilo da shvati da vane zadatke ne mora da izvrava veliki broj Ijudi, kao u dvadesetom veku. Ranije civilizacije, kao atinska Helada i Japan iz perioda Kamakure, kao i neka drutva u kasnijoj istoriji, uglavnom su se oslanjale na sposobne pojedince. Svaki redar patrole (naravno, opremljen oruem i orujem budunosti) vredeo je vie od itave brigade. Patrola je samo tako mogla da funkcionie. Bilo je premalo ljudi za patroliranje kroz premnogo hiljada godina. "Kako sam ja shvatio", ree Everard. "To nee biti naprosto uklanjanje posledica ekstratemporalnog meanja." "Tako je", odgovori Sandoval. "Kada sam poslao izvetaj o tome, Juanski milje je sproveo detaljnu istragu. Nikakav putnik kroz vreme nije umean. Kublaj Kan je sve sam isplanirao. Moda su ga inspirisale prie Marka Pola o mletakim i arapskim pomorskim ekspedicijama. Ovde je re o legitimnoj istoriji, iako o svemu tome nema ni pomena u knjizi Marka Pola." "Kinezi su imali sopstvenu pomorsku tradiciju", ree Everard. "Sve to zvui vrlo moguno. Ali, ta mi treba da radimo?"

Uspeo je da upali lulu i ustro je poeo da dimi. Sandoval nije odgovorio, pa Everard ponovo upita: "Kako si natrapao na njihovu ekspediciju kad ona nije ila kroz kraj koji je naseljen Indijancima iz plemena Navaho?" "Pa ne prouavam ja samo svoje pleme", odgovori mu Sandoval. "Patrola oskudeva u amerikim Indijancima, a druge rase je teko maskirati. Sada se bavim migracijama Atabaska." Kao i Kit Denison, i on je bio etniki strunjak, koji se bavi beleenjem istorije onih naroda koji svoju istoriju nisu zapisivali. Tako je patrola saznavala koje istorijske dogaaje treba da uva. "Istraivao sam na istonim padinama Kaskada, u blizini jezera Krejter", nastavi Sandoval. "To je lutvamski kraj, ali sam imao razloga da verujem da je tuda prolo jedno pleme Atabaska kome sam ranije izgubio trag. Domoroci su mi priali o nekim udnim strancima koji su doli sa severa. Otiao sam da proverim i naiao na Mongole i njihove konje. Kada sam poao nazad po njihovom tragu, naiao sam na brod sa kineskom posadom, koji su uvali Mongoli, na uu reke ijelis. Odmah sam izvestio patrolu." Everard se zamisli. Na kraju upita: "Koliko je juanska centrala ila u detalje prilikom istraivanja? Jesi li sasvim siguran da nije bilo ekstratemporalnog uticaja? Moda je dolo do neke od onih nepredvidivih greaka ije se posledice primete tek posle nekoliko decenija." "I ja sam na to pomislio kada sam dobio zadatak", odgovori Sandoval. "ak sam lino otiao u centralu juanskog miljea u Kan Balig - koji ti poznaje kao Kambaluk ili Peking. Tamo su mi rekli da su sve detaljno proverili, da su vremenski ili unazad do Dingis Kana a prostorno do Indonezije. Sve je u najboljem redu, kao i sa Nordijcima i njihovom priom o Vinlandu. Samo to mongolska ekspedicija nije dobila toliki publicitet. Prema podacima kineskog dvora, ekspedicija je krenula, nikada se nije vratila, a Kublaj je smatrao da se ne isplati slati jo jednu. Podaci o tome se nalaze u carskom arhivu i bie uniteni kada dinastija Ming bude zamenila Mongole.

Istoriografija e zaboraviti ovaj dogaaj." Everard je bio sumnjiav. Voleo je svoj posao i inilo mu se da ovde nisu ista posla. "Ekspediciji se oigledno neto desilo", ree. "Treba utvrditi ta. Ali zar je potreban slobodan redar da uhodi ekspediciju?" Sandoval ga pogleda. Everardu opet prode kroz glavu da Indijancu nije mesto u dvadesetom veku. Roen je 1930, borio se u Koreji. Zavrio je koled o troku armije a onda ga je regrutovala patrola. Ipak, nije se nikako uklapao u dvadeseti vek. "Ali mi ne treba da ih uhodimo", odgovori mu Sandoval. "Kada sam podneo izvetaj, dobio sam odgovor neposredno od Danelijanaca. Dolo je nareenje, bez ikakvog objanjenja i obrazloenja: spreiti mongolsku ekspediciju. To znai da sam, na svoju ruku treba da menjam istoriju."

2. Hiljadu dvesta osamdeseta godina nove ere. Vlast Kublaj Kana prostirala se preko vie stepeni geografske irine i duine; kan je sanjao o svetskoj imperiji a njegov dvor je bio utoite svih onih koji bi doneli nova znanja. Mladi mletaki trgovac Marko Polo je posebni kanov ljubimac. Ali nisu svi bili zadovoljni kanovom vladavinom. Na osvojenim teritorijama, koje su se zajednikim imenom zvale - Kitaj, spremani su ustanci. Japan, u kome je porodica Hodo drala vlast u rukama, ve je odbio jedan napad. Mongoli su samo teoretski bili jedinstveni. Ruski kneevi sakupljali su porez u Zlatnoj Ordi; Il Kan Abaka vladao je u Bagdadu. Delhi je u to vreme bio pod vlau Ropske dinastije; Nikola III je bio papa; Gvelfi i Gibelini su svojim svaama razdirali Italiju; Rudolf Habzurki je bio nemaki car, Filip Smeli francuski kralj, a Edvard Longanks vladao je

Engleskom. Dante Aligijeri, Don Dans Skotus i Roder Bekon bili su njihovi savremenici. A u Severnoj Americi Mans Everard i Don Sandoval pojahae niz strmu padinu. "Prvi put sam ih video prole nedelje", ree Navaho. "Od tada su prevalili dug put. Ako ovako nastave, bie u Meksiku za nekoliko meseci i pored nepovoljnog terena pred njima." "Za Mongole, ovi su prilino spori", primeti Everard. Podigao je dogled. Okruivalo ih je aprilsko zelenilo. ak i najstarije bukve treperile su mladim liem. Borovi su umeli na hladnom povetarcu koji je duvao sa planina i donosio miris otopljenog snega. Ptice koje su se vraale sa juga prekrivale su nebo i povremeno zaklanjale sunce. Plavobele Kaskadske planine kao da su lebdele daleko na zapadu. Na istoku, obronci planina nastavljali su se u dolinu koja je na horizontu prelazila u preriju. Everard upravi dogled na ekspediciju koja je vijugala du rene doline. Sedamdesetak ljudi jahalo je na sivkastim kratkonogim azijskim konjima duge dlake. Sa sobom su vodili rezervne tovarne i jahae konje. Indijanski vodii razlikovali su se od ostalih po svojoj odei i nespretnom dranju u sedlu. "Ima dosta drebenih kobila", primeti Everard. "Izgleda da su poveli to su mogli vie konja a sada ih napasaju kad god se zaustave. Konji im se mnoe usput. Rasa im je dovoljno durana da sve to izdri." "Video sam da i oni to uvaju brodove gaje konje", ree Sandoval. "ta jo zna o ovim Mongolima?" "Nita vie od tebe. U onoj beleci u Kublajevom arhivu se samo spominje da su etiri broda pod komandom Nojona Toktaja i uenog Li Taj Cunga poslata da istrae ostrva na istoku od Japana." Everard odsutno klimnu glavom. Nema smisla po stoti put prevakavati

jedno isto, samo se gubi vreme. Sandoval se nakalja. "Mislim da ne treba obojica da siemo dole", ree. "Ti ostani ovde, za sluaj da se neprijateljski ponaaju." "Prestani da se junai!" presee ga Everard. "Bolje je da odemo zajedno. Mislim da nee doi do guve. Oni su suvie obazrivi da bi nas napali bez razloga. Zar nisu odrali dobre odnose sa Indijancima? A mi smo za njih i veliki znak pitanja. Nego, da gucnemo." Izvukli su velike uture i nategli. Viski ih je prodrmao. Zatim su poterali konje niz padinu. Otar zviduk presee tiinu. Opazili su ih. Everard i Sandoval nastavie da jau nesmanjenom brzinom ka elu mongolske kolone. Dvojica Monogla im se pribliie sa one strane, drei napete lukove. Everard i Sandoval nosili su sportsku odeu dvadesetog veka: vetrovke i kakete. Obojica su imali lovake noeve kao kamuflau a automatske mauzere i zrane projektore tridesetog veka za odbranu. Mongoli zauzdae svoje konje i disciplinovano se zaustavie. Everard ih je posmatrao dok im se pribliavao. Pre polaska je dobio jednoasovno elektronsko znanje o jeziku, istoriji, tehnologiji, ponaanju i etici Mongola, Kineza i lokalnih Indijanaca. Ali sada ih je prvi put video. Nisu izgledali bogzna kako lepo: bili su zdepasti, krivih nogu, retke brade i pljosnatog irokog lica koje je bilo premazano lojem i presijavalo se na suncu. Svi su bili dobro opremljeni izmama i akirama, konim oklopima i kupastim elinim lemovima sa iljkom ili perjanicom na vrhu. Bili su naoruani sabljama, noevima, kopljima i samostrelima. ovek na elu kolone nosio je barjak od repova jaka, upletenih zlatnim nitima. Ravnoduna lica posmatrala su pribliavanje dvojice redara patrole. Voa se izdvajao od ostalih. Sedeo je u zaprenim kolima, a otrcani svileni ogrta mu je visio sa ramena. Bio je krupniji i grubljeg izgleda od ostalih.

Brada mu je bila ria a nos gotovo pravilan. Odmeravao ih je krvoednim pogledom. "Budite pozdravljeni", uzviknu kada su mu se dovoljno pribliili da ga uju. "Koji vas duh ovamo dovodi?" Loe je govorio jezik lokalnih Indijanaca. Everard mu odgovori na besprekornom mongolskom: "Pozdrav tebi, Toktaje, Batuov sine. Dolazimo u miru." To je ostavilo utisak. Everard vide kako se Mongoli hvataju za svoje amajlije i rukama prave znake protiv uroka. Ali se ovek koji je jahao sa Toktajeve leve strane brzo pribra: "Pa to su ljudi zapadnih zemalja stigli ovamo. To nismo znali." Everard ga pogleda. Bio je vii rastom od Mongola, koa mu je bila gotovo bela, a crte lica i ake nene. Mada je bio obuen kao i ostali, nije nosio oruje. Izgledalo je da ima pedesetak godina. Everard se nakloni u sedlu i pree na severnokineski: "Ovu beznaajnu osobu vrlo alosti to mora da protivurei znamenitom Li Taj Cungu, ali mi pripadamo velikom carstvu sa juga." "uli smo prie o tom carstvu", ree Li Taj Cung prikrivajui iznenaenje. "ak i ovako daleko na severu pronose se prie o toj bogatoj i sjajnoj zemlji. Mi je traimo da bi smo vaem kanu preneli pozdrave Ka Kana Kulbaja, Tulijevog sina, unuka Dingisovog, kome cela zemlja lei kraj nogu." "Mi znamo o Ka Kanu", ree Everard, "a znamo i o kalifu, o papi i drugim manjim vladarima." Pazio je da niim otvoreno ne uvredi kitajskog vladara a da ga ipak postavi na njegovo pravo mesto. "O nama se malo zna jer se na gospodar ne zanima za spoljni svet niti voli da se drugi zanimaju za njega. Dozvoli da ti predstavim svoju nedostojnu osobu: ja sam Everard i nisam ni Rus ni Zapadnjak, a liim na njih. Pripadam uvarima granice." Neka se misle ta to treba da znai.

"Nisi doao sa velikom pratnjom", primeti Toktaj. "Vea pratnja mi nije potrebna", odvrati mu Everard najblaim tonom. "Daleko si od kue", dodade Li. "Nita dalje nego to bi vi, potovana gospodo, bili u kirgijskim movarama." Toktaj udari akom o balak sablje. Oi su mu bile hladne i oprezne. "Pridruite nam se", ree. "Budite dobrodoli kao carski izaslanici. Ovde emo se ulogoriti i sasluati poruku vaeg cara."

3. Sunce je posrebrilo zapadne planinske vrhove prekrivne snegom. U dolini su senke bile sve due, uma sve tamnija a nezaklonjene livade sve svetlije. Optu tiinu remetili su samo talasi oblinje reke, udarci sekire i kopita konja u dubokoj travi. Vazduh je mirisao na dim. Videlo se da su Mongoli bili uzbueni dolaskom stranaca i preuranjenim odmorom. Njihova lica nisu nita odavala ali bi povremeno bacali poglede na Everarda i Sandovala i mrmljali molitve - uglavnom paganske, ali i budistike, nestonijanske i muslimanske. Meutim, to nije umanjivalo njihovu spretnost pri podizanju logora, postavljanju straa, namirivanju konja i pripremama za veeru. Everardu se inilo da su utljiviji nego obino: prema podacima koje mu je obezbedilo elektronsko obrazovanje, Mongoli bi trebalo da budu brbljivi i veseli. Sedeo je prekrtenih nogu na podu atora. Pored njega, u krugu, sedeli su Sandoval, Toktaj i Li. Pod je bio zastrt ilimima a na mangalu se kuvao aj. Njihov ator bio je jedini u logoru, verovatno se postavljao samo u sveanim trenucima. Toktaj ponudi Everarda kumisom, a ovaj srknu glasno, kako je to obiaj nalagao, pa dodade ostalima. U ivotu je pio i gora pia od ukiseljenog kobiljeg mleka. Ali se nadao da e posle ovog rituala prei na aj.

Mongolski poglavica poe da govori. Nije umeo da govori ravnomerno kao njegov kineski pomonik. U glasu mu se oseao bes to se neko usudio da ne padne niice pred izaslanikom Ka Kana. Ali rei su mu bile utive: "Neka nam nai gosti sada prenesu poruku svoga kralja. Prvo nam kaite njegovo ime." "Njegovo ime ne sme biti izreeno", odgovori Everard. "O njegovom carstvu uli ste samo nejasne prie. Njegovu mo moete proceniti po tome to mu je bilo dovoljno da poalje dva oveka ak ovamo, i to bez rezervnih konja." Toktaj se naceri. "Jaete lepe konje, ali sumnjam da bi oni izdrali stepu. Jeste li dugo putovali od kue?" "Samo jedan dan, Nojone. Imamo svoje naine..." Everard stavi ruku u dep i odande izvadi nekoliko umotanih paketia sa poklonima. "Na gospodar je naredio da kitajskim voama predamo ove male darove kao znak njegovog potovanja." Dok su pokloni bili razmotavani, Sandoval se nae i proaputa na engleskom: "Posmatraj njihove izraze lica. Izgleda da smo pogreili." "Gde?" "Sjajni celofan impresionira varvare kao to je Toktaj. Ali posmatraj Lija. Njegova civilizacija poznavala je kaligrafiju u vreme kada se evropski zapad uvijao u koe. Njegovo miljenje o naem ukusu nije ba laskavo." Everard slee ramenima: "Tu je u pravu." Njihov razgovor nije ostao neprimeen. Toktaj im uputi otar pogled ali se uskoro vrati svome poklonu, baterijskoj lampi. Kada su mu pokazali kako se njome rukuje, radosno je uzviknuo. Redar patrole brzo naui da prefinjenost ukusa postoji na svakom stepenu tehnologije. Isprva je bio malo uplaen, ak je promrmljao nekoliko magijskih rei, ali se ubrzo setio da se Mongol ne sme plaiti niega osim groma, svladao se i uskoro se radovao kao dete. Li je

dobio knjigu Porodica oveka ija je tehnika fotografije trebalo da ga impresionira. On je zahvaljivao i zahvaljivao, ali Everard nije bio siguran da je ba oduevljen. Za uzvrat, redari patrole dobili su jedan divno izraen kineski ma i nekoliko vidrinih krzna. Prolo je dosta vremena dok se razgovor vratio na poslovne stvari. Sandoval je uspeo da druga strana pone sa svojom priom. "Kad ve toliko znate", poe Toktaj, "sigurno vam je poznato da na napad na Japan od pre nekoliko godina nije uspeo." "Takva je bila volja neba", ubaci Li glasom poniznog dvoranina. "avola", zarea Toktaj. "Misli da kae da je takva bila ljudska glupost. Bilo nas je malo, malo smo znali i suvie smo daleko otili po uzburkanom moru. Ali, nita za to. Jednoga dana emo opet otii tamo." Everard je vrlo dobro znao da je to istina i da e bura unititi njihovu flotu i odneti ko zna koliko mladih ivota. Toktaj nastavi: "Ka Kan je shvatio da moramo vie znati o tim ostrvima. Moda bi trebalo da uspostavimo bazu severno od Hokaida. Pored toga, sluali smo prie o zemljama koje se nalaze dalje na istoku. Ribari koje je vetar tamo naneo videli su kopno; trgovci iz Sibira priali su nam o nekom moreuzu iza koga se nalazi neka zemlja. Ka Kan je opremio etiri lae sa kineskom posadom i naredio mi da sa sto mongolskih ratnika otkrijem novu zemlju." Everard nije bio iznenaen. Kinezi su plovili ve stotinama godina u svojim dunkama od kojih su neke primale i hiljadu ljudi. Istina, ovi brodovi nisu bili tako izdrljivi kao to e biti oni graeni pod uticajem Portugalaca, a i njihovi vlasnici nisu mnogo voleli okeane i hladne vode severa. Ipak, bilo je Kineza koji su nauili pomorske vetine od Koreanaca i Tajvanaca. Oni su verovatno poznavali i Kurilska ostrva. "Plovili smo du dve grupe ostrva", ree Toktaj. "Ostrva su bila gola, ali smo mogli ponegde da pristanemo, napasemo konje i razgovaramo sa

domorocima. Ovo nam je padalo teko jer je trebalo prevoditi sa jezika na jezik, est puta. Saznali smo da postoje dva velika kopna, Sibir i jo jedno koje se pribliava Sibiru toliko da se more moe prei u amcu od koe ili prepeaiti preko leda u zimskim mesecima. Konano smo stigli do nove zemlje. Plovili smo njenom obalom." Everard je zamislio mapu. Ako se plovi du Kurila i Aleuta, kopno je uvek blizu. Zahvaljujui svom plitkom gazu, dunke su izbegle nasukavanje i mogle da se usidre ak i u vodama ovih stenovitih ostrva. Struja ih je nosila u luku i Toktaj je ubrzo otkrio Aljasku. to su ili junije, obale su bile sve gostoprimljivije i oni su stigli do ua reke ijelis. Moda su ih domoroci opomenuli da je ue Kolumbije opasno i pomogli im da reku preu na splavovima. "Ulogorili smo se pred kraj godine", ree Mongol. "Okolna plemena su zaostala ali prijateljski raspoloena. Dali su nam hrane i ene i pomogli nam. Za uzvrat, nai mornari su ih nauili nekim vetinama ribarenja i brodogradnje. Tamo smo proveli zimu, nauili neke od njihovih jezika i slali ekspedicije u unutranjost. Svuda smo sluali prie o ogromnim umama i ravnicama prekrivenim krdima divljih goveda. Ono to smo videli samo je potvrdilo te prie: nikada nisam bio u tako bogatoj zemlji." Oi su mu svetlucale. "Ona je vrlo slabo naseljena, a njeni stanovnici ne znaju ak ni za gvoe." "Nojone", opomenu ga Li i pokaza glavom na redare. Toktaj zaneme. Li se okrete Everardu i ree: "uli smo i prie o zlatnom carstvu na dalekom jugu. Smatrali smo svojom dunou da proverimo te prie, a i da ispitamo teren do toga carstva. Nismo se ni nadali da emo imati ast da sretnemo vae cenjene osobe." "I mi smo vrlo sreni to nam se ini ast na ovaj nain", parirao mu je Everard. A onda se uozbilji: "Gospodar Zlatnog Carstva, ije se ime ne sme

izgovoriti, poslao nas je vama kao prijatelje. On ne bi eleo da se vama neto desi. Doli smo da vas opomenemo." "ta?" ukoi se Toktaj. Ruka mu je poletela prema mau koji je iz utivosti, bio otpasao. "ta to treba da znai?" "ue, Nojone. Mada ova zemlja izgleda prijatno, ona je prokleta. Ispriaj mu, brate." Sandoval, koji je bio bolji pripoveda, preuze re. Njegova pria bila je tako sroena da uplai praznoverne, polucivilizovane Mongole, a da ne izazove podozrenje Kineza. Postojala su, u stvari, dva carstva na jugu, objasni on. Njihovo carstvo je bilo ono junije; drugo se nalazilo severnije i istonije. Obe drave posedovale su ogromnu mo, koja se mogla objasniti ili kao magija, ili kao razvijena tehnika. Severno carstvo Bad gajz Bad gajz (Bad guys), na amerikom engleskom: zli ljudi, 'negativci'; prim. prev. ovu teritoriju smatra svojom i nee dozvoliti nikakvim stranim ekspedicijama da kroz nju prolaze. Izvidnice tog carstva e uskoro otkriti Mongole i unitie ih munjama. Dobronamerno carstvo sa juga Gud gajz Gud gajz (Good guys), na amerikom engleskom: dobri ljudi, 'pozitivci'; prim. prev. nije u stanju da ih zatiti i zato je poslalo njih dvojicu kao glasnike da opomenu Mongole i savetuju ih da se vrate. "Zato nam domoroci nita nisu priali o ta dva carstva?" upita lukavi Li. "Zar svako malo pleme u dunglama Burme zna za Ka Kana?" odvrati Sandoval. "Ja sam stranac i nisam upuen", ree Li. "Oprosti to ja ne razumem tvoje prie o nesavladivom oruju." Ovo je najutiviji nain da se nekome kae da lae, pomisli Everard i ree: "Ja vam mogu to pokazati ako mi Nojon dozvoli da ubijem neku ivotinju." Toktaj se zamisli. Po izrazu njegovog lica nije se moglo nita zakljuiti, ali se videlo da ga je oblio znoj. On pljesnu rukama i izdade nareenje straaru

koji je uao u ator. Posle izvesnog vremena pojavi se jedan ratnik sa veu da su ljudi lasom uhvatili jelena. Toktaj ih izvede napolje i povede ih kroz gomilu ratnika. Everard napuni mauzer. "Hoe li ti da puca?" upita Sandovala. "Ni sluajno." Mongoli su dovukli jednu koutu. Ona je, sa konopcem od konjske dlake oko vrata, drhtala kraj reke. Zalazee sunce joj je davalo bronzanu boju. Everardu se uini da ga moleivo gleda. On dade znak ljudima da se povuku i naniani. Ubio je koutu prvim metkom, ali je nastavio da puca dok joj nije unakazio le. Kada je spustio oruje zavladala je tiina. Prelazio je pogledom preko zdepastih tela na krivim nogama i preko irokih, bezizraznih lica; od njih se irio otar zadah znoja, konja i dima. Everard se oseti neljudski, onako kako su ga oni u tom trenutku oseali. "Ovo oruje je najbezopasnije od svih koja se ovde koriste", ree. "Dua iz ovako unakaenog tela je zauvek izgubljena." On se okrete na peti i krenu. Sandoval poe za njim. Njihovi konji su bili odvojeni od ostalih, a stvari su im bile u blizini. Oni osedlae konje i utke odjahae u umu.

4. Vatra se rasplamsa od naleta vetra i osvetli obrve, nos, jagodice i svetlucave oi dvojice ljudi u mraku. Kada je nalet proao ostavio je za sobom samo crvene i plave varnice nad arom. Everard se nije kajao. Jedno vreme je petljao oko lule, a kada je uspeo da je napuni i upali, on poe snano da vue dimove. Kada je progovorio, glas mu se jedva uo od hujanja vetra u kronjama drvea. Kraj njih su se nalazile njihove vree za spavanje, njihovi konji i skuter

kojim su doli ovamo. Predeo je bio pust. "Verovatno se svaki policajac nekada osea kao kriminalac", poe Everard. "Ti si dosad bio samo posmatra. Ja se ponekad teko mirim sa zadacima koji nalau neposrednu akciju." Sandoval je zamiljeno utao. Otkad su zavrili veeru nije progovorio nijednu re. Everard je nervozno odbijao dimove. "Samo mi je ovo trebalo. Kad ispravlja posledice ekstratemporalnog meanja, bar ima oseaj da stvari vraa na neki njihov prvobitni kolosek. I nemoj mi rei da re 'prvobitni' u ovom kontekstu ne znai nita. Meni ona doe kao uteha." "Aha." "Ali kad nam efovi, nai dragi danelijanski nadljudi, narede da menjamo istoriju... Znam da se Toktajeva grupa nikada nije vratila u Kitaj. Zato se onda ti i ja uopte meamo? Nemam ja nita s tim ako oni nalete na neprijateljski raspoloene Indijance pa ih ovi pobiju. To nije moj problem, kao to ne patim ni zbog sijaset slinih sluajeva u toj prokletoj klanici koja se naziva istorijom oveanstva." "Ali mi ne moramo da ih pobijemo. Treba samo da ih nateramo da se vrate. Moda im je tvoja opomena bila dovoljna." "Da se vrate? A onda! Verovatno e izginuti na moru. Put kui im nee biti ba prijatan - bura, magla, nepovoljne morske struje, stene. Njihove primitivne lae su pravljene za plovidbu po rekama, a ne po moru. A mi ih teramo da se otisnu ba u nevreme. Da se nismo mi umeali, oni bi krenuli kasnije, imali bi povoljnije uslove... Zato mi da preuzmemo svu odgovornost?" "Moda bi uspeli da stignu do Kitaja", promrmlja Sandoval. "ta kae?" prenu se Everard. "Prema onome to je Toktaj rekao, pretpostavljam da on namerava da se

vrati kopnom, a ne morem. On je uo da je lako prei Beringov moreuz; Aleuani to stalno rade. Bojim se da nee biti dovoljno da ih samo spreimo da idu dalje." "Ali mi znamo da se oni nikada nisu vratili!" "A ta ako se ipak vrate?" Sandoval je povisio glas da bi nadjaao um vetra. "ta ako Toktaj nastavi put na jugoistok? Ne vidim ta bi ga u tome spreilo. Hranu za ljude i konje moe da nae uz put. Nisu daleko ni naselja Pueblo Indijanaca, koji su na viem stupnju neolita i bave se poljoprivredom. Susret sa njima e ga jo vie ohrabriti. Stii e u Meksiko pre avgusta. A Meksiko je sada jo bogatiji nego to je bio - ili e biti - u Kortezovo vreme. Acteci i Tolteci se bore za prevlast, a mnoga druga plemena e jedva doekati da se protiv njih udrue sa doljacima. Ako si itao Dijaza, zna da pansko oruje nije odigralo presudnu ulogu, a Mongoli su bolji vojnici od panaca... Toktaj ne bi odmah napao. U prvo vreme bi bio vrlo miran, proveo tamo zimu i nauio to vie moe. Idue godine bi krenuo na sever, vratio se kui i izvestio Kublaja da jedna od najbogatijih zemalja na svetu, krcata zlatom, jedva eka da je on pokori." "A ta je sa ostalim indijanskim narodima? Ja o njima vrlo malo znam", upita ga Everard. "Novo carstvo Maja je na svom vrhuncu. Ono je tvrd orah, ali tim vie primamljiv. Ja mislim da Mongole niko vie nee zaustaviti ako se domognu Meksika. Peru je sada na viem stupnju kulture i jo neorganizovaniji od onog koji je video Pizaro... A zamisli samo ta bi Mongoli uradili sa tolikom zemljom!" "Mislim da Mongoli ne bi odmah poeli sa masovnim naseljavanjem; Sibir i Aljaska su suvie velika prostranstva." "Ljudi su savlaivali i vee prepreke. Ni ja ne mislim da bi svi odmah pohrlili ovamo. Verovatno bi im, kao i Evropljanima, trebalo nekoliko vekova

da ponu sa masovnim naseljavanjem Amerike. Ve zamiljam kako oni uspostavljaju lanac radova i plemena du celog zapadnog dela severne Amerike. Progutali bi Meksiko i Jukatan, ili od njih napravili kanate. Stoari bi se pomerali ka istoku da bi na njihovo mesto mogla da dou nova plemena. Seti se da e Juanska dinastija biti svrgnuta za manje od jednog veka. To e naterati Mongole da se iseljavaju iz Azije. A sa njima bi ovamo doli i Kinezi da obrauju zemlju i uestvuju u deobi zlata." "Ne bih eleo da te uvredim", prekide ga Everard, "ali ti ne bi trebalo da bude na strani osvajaa Amerike." "Ovi osvajai bi bili drugaiji", odgovori Sandoval. "to se Acteka tie, to ovek vie zna o njima sve mu se vie ini da im je Kortez uinio uslugu. Drugim plemenima bi jedno vreme bilo teko, ali ne za dugo. Mongoli nisu tako loi. Mi ih gledamo oima njihovih evropskih savremenika i zaboravljamo koliko je muenja i masakriranja bilo u Evropi toga vremena. Mongoli, u stvari, mnogo podseaju na Rimljane: raseljavaju krajeve koji se bune, ali ostavljaju na miru one koji im se pokoravaju, daju im zatitu i organizuju upravu. Upravo sada Pax Mongolica ujedinjuje vea prostranstva i vie naroda nego to je bedno Rimsko carstvo to ikada moglo. A to se tie Indijanaca, seti se da su Mongoli stoarski narod. Nikada ne bi dolo do nereivog konflikta izmeu lovaca i farmera, zbog koga su belci unitili Indijance. Mongoli nemaju rasnih predrasuda. Posle malo borbe, proseni Navaho, Seminola, Pipeva ili Dakota e se potinili Mongolima i poeti sa njima da sarauje. A to da ne? Dobie konje, ovce, tkanine, metalurgiju. Bie brojniji od osvajaa i bie ravnopravniji u odnosu na Mongole nego to bi bio u odnosu na bele farmere i industriju mainske ere. A tu bi bili i Kinezi sa svojom civilizacijom..." Sandoval prekide. Everard je sluao kripanje i krckanje grana na vetru. Dugo je zurio u no a onda ree: "Moda. Morali bismo ovde ostati do

prelomnog trenutka jer na svet nikada ne bi ni postojao." "Nije toliko divan da bismo za njim veito tugovali", ree Sandoval. "Zaboravlja na svoje roditelje; oni se nikada ne bi rodili." "Proveli su svoj vek u jednoj prljavoj atrlji. Seam se oca kako plae jer ne moe da nam kupi obuu za zimu. Majka mi je umrla od tuberkuloze." Everard je sedeo nepomino. Sandoval se prvi prenu, skoi na noge i oporo se nasmeja. "Dosta matarija. Vreme je za spavanje; ja u drati prvu strau." Everard je pristao, ali je jo dugo leao budan.

5. Skuter ih je preneo dva dana u budunost i nevidljiv za golo oko lebdeo visoko nad zemljom. Everard drhtei od hladnoe namesti elektronski teleskop. ak i kroz teleskop karavan je izgledao kao linija sastavljena od takica koje su se pomicale u moru zelenila. Everard se okrete u sedlu i upita svog druga: "ta emo sada?" Sandovalovo iroko lice nije odavalo nikakva oseanja. "Ako naa demonstracija nije uspela..." "Vidi da nije; sada idu mnogo brim tempom. Zato?" "Ne poznajem ih dovoljno da bih znao odgovor. Verovatno smo isprovocirali njihovu hrabrost. Svi su oni vaspitavani kao ratnici, da sakrivaju strah i savlauju tekoe... ta im je drugo ostalo nego da nastave put. Da su ustuknuli pred naom pretnjom nikada ne bi mogli jedan drugom da pogledaju u oi." "Mongoli nisu glupi. Njihove dosadanje pobede nisu izvojevane zahvaljujui samo njihovoj fizikoj snazi, nego i vojnoj vetini. Toktaj je trebalo da se povue, izvesti cara o onome to je video i organizuje brojniji pohod." "To mogu da urade i oni kod brodova", podseti ga Sandoval. "Kad bolje

razmislim, vidim da smo potcenili Toktaja. On je, verovatno, naredio da se brodovi vrate, ukoliko se on ne pojavi do sledee godine. Kada usput naie na neto Zanimljivo, kao to smo nas dvojica, on moe da poalje poruku uvarima brodova po nekom Indijancu." Everard potvrdi glavom. Shvatio je da je na ovaj zadatak krenuo nepripremljen, bez ikakvog plana. Moda je tome doprineo i Sandovalov podsvesni otpor prema nalogu Danelijanaca. "Verovatno im je neto bilo sumnjivo; Mongoli su uvek bili spretni u psiholokom ratovanju." "Moda. Ali ta emo mi sada da radimo?" Da pikiramo na njih, otvorimo vatru iz energetskog topa iz etrdeset i prvog veka i zavrimo posao? Ali to ne dolazi u obzir. Mogu me poslati u izgnanstvo, ali me na tako neto nikada nee naterati. Moja poslunost ima granica. "Prirediemo im jednu vrlo impresivnu predstavu." "A ako ni to ne uspe." "Prestani sa tim 'ako'! Na kraju krajeva, za koga ti navija?" "Samo pitam. Mogli bismo da udesimo da ovaj pohod nikada ne krene. Da se vratimo za nekoliko godina u prolost i ubedimo Kublaj Kana da ne alje ekspediciju na istok. Onda do svega ovoga nee ni doi." "Dobro zna da nam propisi patrole izriito zabranjuju da menjamo istoriju." "A ta mi drugo sada radimo?" "Izvravamo izriito nareenje Glavnog taba. Moda time treba da se ispravi neka druga greka; otkud ja znam. Ja sam samo jedna preka na lestvama evolucije. Oni u budunosti raspolau mogunostima uvida u stvari o kojima mi ne sanjamo." "Sluaj taticu i radi sve to ti on kae", promrmlja Sandoval. "injenica je da je dvor Kublaj Kana, najmonijeg oveka na zemlji,

vaniji od svega to se dogaa ovde, u Americi. Ti si me uvukao u ovaj posao i sada, ako treba, ja u, kao vii po inu, izdavati nareenja. Nama je nareeno da ove ljude primoramo da odustanu od daljeg pohoda. ta e posle biti, to se mene ne tie. Vano je da se oni ne vrate kui. Mi ne moramo snositi neposrednu odgovornost za njihovu propast. Zar sam ja kriv ako oveka koga sam pozvao na veeru pregazi auto na putu do moje kue?" "Prestani da popuje i krenimo na posao", prekide ga Sandoval. Everard poe da sputa skuter. "Vidi li ono brdo?" pokaza on rukom. "Ono je na Toktajevom putu, ali mislim da e se veeras ulogoriti na nekoliko milja od njega, kraj onog potoka. Odatle se brdo dobro vidi. Na njemu emo se nas dvojica utvrditi." "Hoe li da pravi vatromet? To mora da bude neto naroito jer Kinezi ve znaju za barut, a imaju i rakete." "Znam. Kada sam sakupljao materijal za put, spakovao sam neke vrlo interesantne aparate." Na vrhu brda bilo je nekoliko borova. Everard spusti skuter izmeu njih i poe da vadi kutije iz prostranog prtljanika. Sandoval mu je utke pomagao. Dresirani konji izioe iz svojih amova i poee da pasu niz padinu. Posle nekog vremena, Indijanac prekide utanje: "Kakve su ti to sprave?" Everard pljesnu rukom po malom aparatu koji je upravo bio sklopio. "Ovo je deo sistema za upravljanje vremenskim prilikama; moe da proizvede najstranije munje i gromove." "To je najvea slabost Mongola." Sandoval odjednom ivnu. "Bravo, sada moemo da se opustimo i uivamo u predstavi." "Dok ja ovde majstoriem, ti pripremi neto za veeru. Samo bez vatre, da nas dim ne bi izdao... Ah, da, zaboravio sam da ti kaem za projektor fatamorgane. Ako se bude preruio tako da te ne poznaju, projektovau te u veliini od kilometra."

Smrkavalo se i vazduh je postajao sve hladniji. Everard je vakao sendvi i kroz dogled posmatrao kako mongolska prethodnica bira mesto za logor ba tamo gde im je on odredio. Lovci su donosili svoj dnevni ulov i loili vatre. Glavnina ekspedicije stigla je u sumrak. Toktaju se stvarno urilo; koristio je svaki momenat da odmakne to dalje. Kada se pojavie zvezde, Everard je bio spreman da pone. "Privei konje da ne podivljaju od straha. Predstava upravo poinje." Everard unu kraj kontrolne table i pritisnu jedno dugme. Beli plamici poee da liu prema nebu. Zatim je poelo da seva, munje su palacale kao zmijski jezici a planine se tresle od grmljavine. Everard je slao vatrene lopte koje su se vrtele u moru varnica i rasprskavale nad mongolskim logorom. Nebo se usijalo. Zagluen i zaslepljen, Everard je projektovao arave fluorescentne jonizacije. Ogromni barjaci su se, poput polarne svetlosti, uvijali i prelivali u raznim bojama, pitei pod udarcima gromova. Sandoval je skinuo gornji deo odee i namazao se blatom. Everard ga je jedva prepoznao. Projektor ga je snimao i prenosio na horizont u razmeri koja je nadvisivala planine. Obavijen bletavim oreolom, njegov lik je igrao od jednog horizonta do drugog i urlao glasom koji je nadjaavao grmljavinu. Everard oseti kako ga hvata jeza i u njemu se budi odavno zaboravljeni iskonski uas. Ako ih ovo ne natera da odustanu... Pogledao je na sat. Pola sata... jo nekoliko minuta pa e prekinuti. Mongoli e sigurno ostati u logoru do zore, da se ne bi izgubili u pomrini. Posle pauze od nekoliko sati zadae im poslednji udarac, grom e pogoditi neko drvo usred njihovog logora... Everard dade znak Sandovalu da prekine igru. Kada je buka utihnula, Everard mu se obrati sa "Bravo, Dek!"

"Ovako nisam igrao ve godinama", promrmlja Sandoval. "U naem rezervatu ovu obrednu igru niko nije uzimao za ozbiljno", nastavi on posle nekoliko trenutaka. "Stariji ljudi su nas kao deake uili da je igramo da bi nas neto podsealo da jo postojimo kao narod. Ali mi smo je uglavnom igrali da bismo dobili koji novi od turista." Zautao je. Everard je neto akao oko projektora. Posle izvesnog vremena, Sandoval nastavi: "Noas sam znao zato igram. Noanja igra mi je mnogo znaila. Nikada se ranije nisam ovako oseao." Everard je utao. Zau se njitanje jednog od njihovih konja. Everard se uspravi i zagleda u no: "Jesi li uo neto?" Odjednom, ih obasja snop svetlosti baterijske lampe. Za trenutak su bili zaslepljeni a onda Everard skoi i mai se za pitolj oamuiva. Od jednog drveta se odvoji senka oveka, potra ka njemu i udari ga u rebra. On odskoi. U ruci mu se naepitolj koji je isputao snip. Pucao je nasumce. Baterijska lampa se ponovo upali. Everard ugleda Sandovala. Navaho nije ponovo upotrebio pitolj. Nenaoruan, sagnuo se ne bi li izbegao zamah sabljom. Vojnik sa sabljom potra za njim. Sandoval pree na dudo koji su upranjavale patrolije. Klee na jedno koleno da bi izbegao udarac sabljom i, ustajui, udari napadaa u adamovu jabuicu. Ovaj se zanese i Sandoval mu ote ma. U sledeem trenutku je ve odbijao udarce drugog napadaa, koji mu se privukao s lea. U optoj guvi ule su se otre Toktajeve komande. Everard se povue unazad. Upravo je jednog napadaa oborio zrakom svoga pitolja. Od skutera ga je odvajala grupa Mongola. On pokua da ih obie ali mu se laso obavi oko vrata i obori ga na zemlju. Dok je padao, video je kako nekoliko Mongola udara Sandovala kopljima po glavi. A onda je morao da se brani od etvorice

napadaa koji su skoili na njega. Dvaput je uspeo da stane na noge, ali je u meuvremenu izgubio pitolj. Opet su ga oborili i udarali pesnicama, izmama i drkama noa. Jo je bio pri svesti, ali se vie nije branio.

6. U logor su stigli pre zore. Pri prvim zracima sunca Toktajeva kolona je ve vijugala izmedu umaraka rasutih po prostranoj dolini. Predeo je prelazio u ravnicu i pustaru. Planine su ostale iza njih, a na bledom nebu se videlo sve manje snenih vrhova. Durani mongolski konjii kaskali su uz topot kopita i zveckanje opreme. Everard se obazre: kolona je izgledala kao kompaktna masa iz koje su ritmiko iskakala koplja sa zastavicama i lemovima sa perjanicama. Niko nije govorio. U glavi mu se mutilo. Ruke su mu bile slobodne ali su mu noge bile vezane za uzengije. Skinuli su mu svu odeu iz straha da u njoj ne krije neko tajno oruje. Odea koju su mu u zamenu dali bila je smeno mala: kaput su morali da rasparaju po avovima da bi mu ga nekako navukli. Projektor i skuter su ostali na brdu; Toktaj nije hteo da rizikuje sa tim mranim silama. Imao je muke dok je naterao svoje ratnike da sa sobom povedu te udne konje koji su sada, osedlani i bez jahaa, kaskali meu mongolskim rezervnim konjiima. Zau se uran topot kopita. Jedan od Everardovih uvara pomae konja u stranu da bi omoguio Li Taj Cungu da prie zarobljeniku. Everard mu uputi tup pogled. "Bojim se da se tvoj prijatelj nee vie probuditi", obrati mu se Li na kineskom. "Upravo sam ga namestio da udobnije lei."

Udobnije, u improvizovanoj nosiljci, razapetoj izmedu dva konja... Lei u

nesvesti od udaraca kopljima u glavu prole noi. Lekari patrole bi ga brzo izleili, ali je najblia ispostava patrole u Kambaluku, a Toktaj me ni sluajno ne bi pustio da se vratim do skutera i radiom pozovem pomo. Sandoval e umreti est vekova pre svoga roenja.

Everard se zagleda u hladnokrvne smee oi koje su ga zainteresovano posmatrale. Nije vredelo diskutovati: i najloginiji argumenti dvadesetog veka bi ovde zvuali besmisleno. Ali vredelo je pokuati. "Zar ne moe bar da pomogne Toktaju da shvati kakav e gnev navui i na sebe i na svoje ljude ako moj drug umre?" Li provue prste kroz svoju ravastu bradu. "Jasno je da tvoj narod poseduje vetine koje su nama nepoznate", ree. "Ali to nita ne znai. Ovi varvari - on baci brz pogled na Everardove uvare koji oigledno, nisu razumeli kineski - zauzeli su mnoge kraljevine koje su od njih bile superiornije u svemu sem u borbenoj vetini. Nama je sada jasno da si ti zaobiao istinu, kada si priao o neprijateljskom carstvu koje nas odvaja od vaeg. Zato nas va car plai laima, ako nema razloga da od nas strepi?" Everard mu paljivo odgovori: "Na slavni car ne voli krvoprolie. Ali ako ga vi primorate da vas napadne..." "Nemoj tako." Li odmahnu rukom kao da tera neku muicu. "Toktaju moe priati to god hoe, ja se neu meati. Meni ne bi bilo krivo kada bismo se sad vratili natrag; ja sam krenuo samo zato to je to sam Kan zahtevao. Ali kada razgovaramo u etiri oka, nemojmo vreati jedan drugog praznim priama. Zar ti nije jasno da ove ljude ne moe niim zaustaviti. Oni preziru smrt; ak ni najdugotrajnije muenje ih ne plai, jer e i njemu jednom doi kraj; ljudi koji su spremni da pregrizu sopstveni jezik i umru, ne boje se ni najstranijeg sakaenja. Povratak u ovom momentu znaio bi za Toktaja veitu sramotu; s druge strane, nastavak puta moe da mu donese veitu slavu

i ogromno bogatstvo." Everard uzdahnu. Njihovo zarobljavanje znailo je prekretnicu. Za vreme njegovih gromova, Mongoli su bili spremni da se u paninom strahu vrate natrag. Mnogi su puzili i kukali, a sada su zbog toga jo agresivniji. Toktaj je napao isto toliko iz straha, koliko i iz prkosa; sa njima se usudila da poe samo nekolicima njegovih ljudi. Li, koji je bio ueni skeptik, upoznat sa maioniarskim trikovima i tehnikom vatrometa, ohrabrio je Toktaja da napadne pre nego to gromovi ponu da udaraju po njihovom logoru.

Pogreno smo ih ocenili. Trebalo je da sa sobom vodimo strunjaka za ovaj period koji bi imao sluha za nijanse njihove kulture. Mislili smo da nam je dovoljno to znamo nekoliko injenica. ta sad? Patrola e poslati poteru za nama, ali e ona stii prekasno da pomogne Sandovalu. Verovatno ni ja vie neu biti iv. Ovi su jo nervozni i iskoristie prvi povod da me ubiju.

ak i ako preivi (to je bilo neverovatno) i patrola ga izvue, kako e svojim drugovima pogledati u oi? Slobodni redar koji uiva sve privilegije svoga poloaja, treba da je sposoban da se snae i bez pomoi sa strane. On ne sme da dopusti da ginu ljudi koji su preko potrebni patroli. "Zato te molim da vie ne pokuava sa prevarama." "Molim?" Everard se prenu iz razmiljanja. "Ti zna da su nas uroeniki vodii napustili. Ti e preuzeti njihovu ulogu. Uskoro emo naii na druga plemena, sporazumeti se sa njima..." Everard potvrdno klimnu glavom. Nije ga udilo to su se Mongoli lako sporazumevali sa domorocima na raznim jezicima. Nekoliko sati im je bilo dovoljno da naue najosnovnije rei i gestikulaciju, a kasnije su uili jezik od najmljenog vodia. "...i angaovati vodia za svaku etapu putovanja", nastavi Li. "Ako nam

da pogrena uputstva, ubrzo emo za to saznati. A ako nam bude verno sluio, bie nagraen. Moe ak i da postane neko na provincijskom dvoru posle nae konane pobede." Everard je sedeo nepomino. Lijeve rei su mu odzvanjale u uima. On do sada nije ni sumnjao da e patrola poslati pomo. Neto mora spreiti Toktaja. Ali da li je to sigurno? Zato su ih uopte poslali da interveniu, ako nije bilo nikakve sumnje, nikakvog paradoksa, koji njegova logika dvadesetog veka nije mogla da shvati, nikakvog poremeaja u kontinuumu koji se desio ba u ovo vreme? Moda e mongolski pohod ipak uspeti! Moda je budunost, o kojoj se Sandoval nije usuivao ni da sanja, stvarno bila u amerikom kanatu. U sistemu prostora i vremena dolazi do poremeaja i diskontinuiteta. Istorija se moe vratiti i prekinuti u odreenom momentu. Moe doi do razvoja koji niim nije bio prouzrokovan. Tako, na primer, moe se desiti da Mans Everard ostane naputen u prolosti, gde je doao iz budunosti koje nikada nije bilo, po nalogu patrole koja nikada nije postojala.

7. Pred zalazak sunca nemilosrdni tempo doveo je ekspediciju u pustaru. Breuljci su bili strmi i smee boje; pod kopitama konja dizali su se oblaci praine; srebrnasto zeleno bunje bilo je jedino rastinje. Everard pomoe da Sandovala poloe na zemlju. Indijaneve oi su bile sklopljene a lice upalo; imao je groznicu, trzao se i buncao. Everard nita drugo za njega nije mogao da uini sem da mu nacedi nekoliko kapi vode na ispucale usne. Mongolski logor je ovoga puta bio veseliji. Pobedili su dva mona arobnjaka, a posle toga ih niko nije napao. Svoje dunosti su obavljali uz mnogo prie, a posle skromne veere navalili su na kumis.

Everard je ostao kraj Sandovala, u sredini logora. uvala su ga dva straara; sedeli su utke nekoliko metara od njega. S vremena na vreme, jedan od njih bi ustao da baci drva na vatru. Uskoro je logor utihnuo; umorni ljudi su polegali a straari na konjima su pospano patrolirali oko logora. Vatre su dogorevale, dok su se zvezde palile iznad logora; iz daljine se ulo zavijanje kojota. Zahladnelo je. Everard prebaci jo jedan pokriva preko Sandovala a i sam se uvi u svoj ogrta. Kada bi mu bar vratili njegovu lulu! Zau se um neijih koraka. Everardovi uvari podigoe lukove. U krug koji je osvetljavala vatra ue Toktaj. uvari mu se poklonie i povukoe u senku. Toktaj se zaustavi nad Everardom. Neko vreme je zurio u pravcu Sandovala. "Bojim se da tvoj prijatelj nee iveti do sledeeg zalaska sunca", ree tihim glasom. Everard neto proguna sebi u bradu. "Ima li neki lek koji mu moe pomoi?" upita Toktaj. "U tvojim bisagama ima nekih udnih stvari." "To su lekovi protiv infekcije i bolova", odgovori Everard mehaniki. "Razbijenu lubanju bi mogao da izlei samo iskusan lekar." Toktaj sede i prinese ake vatri. "ao mi je, ali lekara nismo poveli sa sobom." "Mogao bi da nas pusti", ree Everard bez nade u glasu. "Moje vozilo, koje je ostalo u jueranjem logoru bi nas odvelo do najblieg lekara." "Dobro zna da je to nemogue", nasmeja se Toktaj. U glasu mu se vie nije osealo saaljenje za samrtnika. "Za ovo ste sami krivi." To Everard nije mogao da porekne. "Ja nisam zlopamtilo", nastavi Toktaj. "Spreman da ti ponudim prijateljstvo. Da nije tako, mogao sam da te stavim na muke i iz tebe iupam

istinu." Everard planu: "Pa, mogao bi da pokua." "Verovatno bih uspeo. Sa ljudima koji nose lek protiv bola to ne bi bilo teko." Toktaj se cerio. "Ipak, moe mi posluiti kao talac, a i za druge stvari. Moda ti i ne pripada tom bogatom junom carstvu. Pre bih rekao da si ti neki avanturista koji je zaarao cara te zemlje pa se sada boji da mu se neko ne umea u posao." Toktaj pljunu u vatru. "Postoje mnoge prie o tome, a u njima uvek neki junak pobeuje zlog arobnjaka. Zato ja ne bih bio taj junak?" Everard uzdahnu. "Doi e vreme kada e shvatiti zato." Ali ni sam vie nije bio u to siguran. Toktaj ga potapa po leima. "Priaj mi o tome. Pa, izmeu nas nema krvnog neprijateljstva. Budimo prijatelji!" Everard pokaza palcem u pravcu Sandovala. "I meni ga je ao", ree Toktaj, "ali on se suprotstavio izaslaniku Ka Kana. Nego, hajde da neto popijemo. Poslau nekog po meinu." Everard napravi kiselo lice. "Time me sigurno nee pridobiti." "Zato, ne dopada ti se na kumis? Ali ja nemam drugog pia; vino smo odavno popili." "Mogao bi da mi da naeg viskija." "ta je to?" "Ono nae pie. Nosili smo ga u bisagama." Toktaj je oklevao. "U redu", ree napokon. "Idemo da ga donesemo." Oba uvara su pola sa njima. Kad su stigli do gomile opreme, kod koje je takoe bilo straara, jedan od uvara izvadi ugarak iz vatre da osvetli Everardu. Everardovi miii su bili napeti. On unu i laganim pokretima poe da pretura po bisagama. Kada je naao obe uture sa viskijem, on se vrati na svoje mesto kraj vatre.

Toktaj sede preko puta. Posmatrao je Everarda kako sipa pie u poklopac uture i jednim gutljajem ga ispija. "udno mirie", primeti on. "Probaj." Everard mu prui uturu. Ovo je bio gest usamljenog oveka. Toktaj nije bio lo u dui, a kada sedi kraj umirueg druga, pio bi i sa crnim avolom samo da ne misli na svoju muku. Mongol oprezno omirisa grli uture. Pogleda u Everarda, a zatim prinese pie ustima. "Uuuuuuh!" Everard priskoi da podigne sa zemlje uturu pre nego to sve pie iscuri. Jedan od uvara podie luk a drugi ga epa za rame i izvue ma. "To nije otrov!" povika Everard urno. "Samo je prejako za njega. Gledajte kako ja pijem!" Toktaj mahnu straarima rukom da se povuku. Oi su mu suzile. "Od ega je to?" upita kaljui. "Od zmajeve krvi?" "Ne, nego od jema." Ovo nije bio momenat za objanjavanje principa destilacije. Everard povue jo jedan gutljaj. "Dri se ti ovog kobiljeg mleka." Toktaj coknu jezikom. "Ovo me je dobro zagrejalo; kao biber." On isprui ruku u pravcu uture: "Daj mi jo!" Everard se nije micao. "ta eka!" zarea Toktaj. Everard zavrte glavom. "Rekao sam ti da je to suvie jako za Mongole." "ta kae? Sluaj ti, na bukalu hvatani Turine..." "Evo ti, ali na tvoju odgovornost. Na vreme te opominjem, pred svedocima, da e ti od ovoga sutra biti muka." Toktaj povue nekoliko dobrih gutljaja, podrignu i vrati mu uturu. "Gluposti! Malo pre nisam bio pripremljen. Ispij!" Everard je pio polako. Toktaj izgubi strpljenje. "Pouri! Ili, bolje, daj mi drugu bocu!"

"U redu, ti si gazda. Ali nemoj da pokua da se sa mnom takmii. Nisi ti za to." "Kako to misli? Pa ja sam u piu dvadesetoricu oborio na pod u Karakorumu. I to nisu bili nikakvi svileni Kinezi, ve sve sami Mongoli." Toktaj opet prinese uturu ustima. Everard je srkutao svoj viski. Da je i bre pio ne bi ga ni osetio jer je bio suvie napet. Ovo je bila prilika za bekstvo. "Evo vam, hladna je no", ree i prui uturu najbliem uvaru. "Povucite svaki po gutljaj da se zagrejete." Toktaj ga pogleda sa negodovanjem. "Ovo pie je suvie dobro za..." Nije dovrio. Iako je mongolsko carstvo bilo zasnovao na krutom apsolutizmu, Kublajevi oficiri morali su sve da dele sa svojim vojnicima. Dobacivi uvreen pogled Toktaju, straar zgrabi uturu, prinese je usnama i zabaci glavu. "Samo polako, to je estoko pie", podseti ga Everard. "Za mene nije jako." Toktaj sasu jo pia u sebe. "Vidi da sam potpuno trezan. Kod Mongola je problem u tome to su suvie otporni i nikada ne mogu da se napiju." "Prestani da se hvali", prekide ga Everard. Prvi uvar ovlai jezik i dodade uturu drugom. Toktaj nazdravi. "Oho-ho, ba prija. A sada, na spavanje; vrati mu njegovo pie." Everardu se stee u grlu. "Hvala, meni se jo pije. Dobro je da si shvatio da je to pie suvie jako za vas." "Misli!" Toktaj mu dobaci besan pogled. "Za Mongole nijedno pie nije suvie jako. "On opet otpi. Prvi uvar prihvati uturu i povue dobar gutljaj. Everardu stade dah. Moda e uspeti! Toktaj je bio naviknut na pijanenje. Verovatno su i on i njegovi zemljaci mogli da popiju povee koliine kumisa, vina, piva, medovine, kvasa i drugih

vrenja toga vremena. Znali su kada je dosta i mogli uspravno da odu do kreveta. Ali nijedno vrenje ne moe imati vie od 24 procenta alkohola, a veina pia trinaestog veka nije imala vie od 5. Viski je bio neto drugo. Teko onom ko pokua da ga pije kao pivo. Ubrzo e izgubiti kontrolu, a zatim i svest. Everard prui ruku za uturom koju je i dalje naginjao jedan od uvara. "Daj to ovamo", ree, "sve e mi popiti." Mongol se naceri, povue jo jedan gutljaj i dodade pie svome drugu. Everard se die, i nespretno pokua da se dokopa uture. Straar ga gurnu i on sede natrag na zemlju. Mongoli zaurlae od smeha i nazdravie jedan drugom. Everard prvi primeti da se Toktaj presamitio i pao na zemIju. Plamen osvetli njegov blesav izraz lica. Everard se pripremi za skok. Uskoro se i jedan od straara uhvati za stomak i poe da povraa. Drugi nespretno pokua da izvue ma. "Otrovao si nas!" Everard se die, preskoi vatru i pritra onesveenom Toktaju. Straar pokua da ga uhvati, saplete se i poe da vie. Everard izvue Toktajevu sablju iz korica. Straar mu je prilazio. Everard nije hteo da ga ubije. Zato mu se priblii, izbi mu sablju iz ruke i udari ga pesnicom u stomak. Mongol pade na kolena. Everard skoi u senku. Ljudi su se budili i dozivali. Jedan od straara koji su jahali oko logora prie da vidi ta se dogaa. Neko upali baklju na ve dogoreloj vatri i osvetli logor. Everard se pritaji. Kraj njega protra jedan Mongol, ne videvi ga. Puzao je prema neosvetljenom delu logora. Po iznenadnoj seriji psovki i povika znao je da su nali Nojona. Everard se uspravi i poe da bei. Konji su, kao i obino, bili sapeti i puteni da pasu. Everard vide kako mu se jedan od straara pribliava u galopu. Kada je bio dovoljno blizu, straar

upita: "ta se deava?" "Napadaju logor", odvrati brzo Everard. Mongol zauzda konja. Pre no to ga je Mongol prepoznao, Everard uhvati njegovog konja za uzdu. Mongol opsova i izvue sablju. Everard, koji mu se nalazio sa leve strane, lako odbi napad i jednim udarcem obori jahaa. Ovaj pokua da se digne, viui. Everard se ve peo u sedlo. Mongol je hramao ka njemu. Everard udari konja pljotimice po sapima. Uskoro je bio pokraj rezervnih konja. Odmota laso sa sedla i uhvati jednog od njih. Nagnuvi se iz sedla, on jednim udarcem presee konopac kojim je konj bio sapet i povue ga za sobom. Galopirali su prema severu. Everard se obazre. Jo ga niko nije pratio. Trebae im vremena da se organizuju. Iznad njega neto sevnu. Iza njega zaita vazduh. On oseti neku udnu hladnou, ali uspori galop. Vie nije trebalo uriti. To je sigurno bio Mans Everard... ...koji je bio uspeo da se doepa skutera i sada se vratio, prostorno na jug a vremenski unazad do ovog trenutka. Ba lepo, pomisli Everard. A ta je sa pravilima patrole koja zabranjuje da ovek sam sebi pomae na ovaj nain? ta je sa opasnou od zatvaranja uzrone petlje i od prepletanja prolosti sa budunou? Ali u ovom sluaju me nee kazniti, jer sam pomogao Donu Sandovalu, a ne sebi. to se mene tie, ja sam se ve izvukao. Planine dovoljno poznajem da mogu da zavaram trag. Uostalom, ovaj zadatak i nije nita drugo do vraanje iz budunosti da bismo stvorili svoju prolost. Da nisamo intervenisali Mongoli bi zauzeli Ameriku i nas nikada ne bi bilo. Nebo je bilo ogromno i potpuno crno; retko se moglo videti toliko zvezda. Veliki medved je bletao nad drevnom zemljom; u tiini se uo samo topot

kopita. Everard se nikada nije oseao tako usamljenim. "A ta u ja ovde?" upita on glasno. im je postavio pitanje setio se odgovora, opustio se i prepustio ritmu koji su davali konji. Jedva je ekao da se sve to zavri. Ono to je trebalo da uini i nije bilo tako strano. Toktaj i Li Taj Cung se nikada nisu vratili u Kitaj. Ali ne zato to su poginuli na moru ili u umama, ve zato to je jedan arobnjak siao sa neba, pobio im munjama konje i upalio brodove na uu reke. Nijedan kineski mornar se nije usudio da se uputi na more u amcu koji se mogao napraviti u Americi a nijedan Mongol nije verovao da je mogue stii u domovinu peke. lanovi ekspedicije su ostali, poenili se Indijankama i proiveli svoj vek u Americi. Everarda nije grizla savest to je poremetio Toktajeve osvajake ambicije. Bolelo ga je saznanje o patroli koja mu je bila i porodica i narod i razlog postojanja. Nadljudi daleke budunosti nisu bili ba veliki idealisti. Nisu oni samo uvali neku bogom danu istoriju koja je dovela do njih. Ponekad bi i oni umeali svoje prste da stvore sopstvenu prolost... 'Prvobitno stanje stvari' ne znai nita. Kad posmatra izrovani put kojim se kree oveanstvo i pomisli da bi on mestimino mogao biti i ravniji, seti se da bi on na drugim mestima mogao biti i dombastiji. "Prljava je ovo igra", ree Everard, "ali ona ima i svoja pravila." Glas mu je toliko odzvanjao da on zauta, potapa konja i nastavi put ka severu.

DELENDA EST 1. Evropa je pre dvadeset hiljada godina bila odlino mesto za lov, a ni u jednom periodu uslovi za zimske sportove nisu bili bolji nego tada. Zato je patrola imala planinsku kuu u pleistocenskim Pirinejima, u kojoj su svoj

zimski raspust provodili njeni vii slubenici. Mans Everard je stajao na zastakljenoj verandi i preko ledeno plavih prostranstava posmatrao severne obronke koji su se sputali prema umama, movarama i tundri. Bio je obuen u iroke zelene pantalone i kratak kaput od izolsinta iz dvadeset treeg veka i izme napravljene po meri u Kanadi devetnaestog veka; puio je smrdljivu lulu naodredivog porekla. Izgledao je nervozan. Nije obraao panju na galamu koju su pravili straari patrole pijui, priajui i svirajui klavir. Preko snegom pokrivenog dvorita iao je jedan hromanjonski vodi; bio je visok i lep, a nosio je odeu slinu eskimskoj. Lice mu je bilo namazano bojom a za pojasom mu je visio elini no, koji je verovatno, bio plata za njegov posao. U ovako davnoj prolosti, patrola nije morala da obraa mnogo panje na okolinu jer nije bilo opasnosti od poremeaja: metal e izgristi ra a stranci e biti zaboravljeni kroz nekoliko vekova. Najveu glavobolju zadavale su ene iz slobodnijih perioda istorije, koje su jurile za domorodakim lovcima. Pit van Saravak (Veneranac holandsko-indoneanskog porekla iz ranog dvadeset etvrtog veka nove ere), vitak mladi koji je bio jaka konkurencija vodiima, priao je Everardu. Neko vreme su utali. I van Saravak je bio slobodan redar, spreman da intervenie u svakom miljeu, a sa Amerikancem je ve nekoliko puta saraivao. Na ovo zimovanje su doli zajedno. Van Saravak progovori prvi, na temporalnom: "ujem da su videli nekoliko mamuta u blizini Tuluze." Bila je to mo navike, jer taj grad nee biti sagraen jo za mnogo godina. "Ve sam ustrelio jednog", odgovori Everard mrzovoljno. "A bio sam i na skijanju i na planinarenju i gledao domorodake igre." Van Saravak klimnu glavom, izvadi cigaretu i povue nekoliko dimova. Uvlaenje dima je jo vie isticalo kosti njeovog mravog lica. "Meni je ovde

lepo, ali ovo moe i da dosadi posle nekog vremena." Imali su jo dve nedelje odmora. Teorijski redari patrole su imali neogranieno odsustvo jer su uvek mogli da se vrate u trenutak kada su ga zapoeli; u stvari, bili su duni da na poslu provedu jedan odredeni deo svog ivotnog veka. Niko im nije govorio kada e umreti, a oni su bili dovoljno pametni da ne istrauju. Budui da se vreme moe menjati, tako neto bi bilo teko utvrditi. Pored toga, jedna od beneficija straara patrole bila je i danelijanska terapija za produenje ivotnog veka. Van Saravak nastavi: "Ba bi mi sad prijala bletava svetla, muzika, enske koje nikad nisu ule za putovanje kroz vreme..." "Idemo, onda", prekide ga Everard. "U Avgustov Rim?" upita Van Saravak zainteresovano. "Nikada tamo nisam bio. Mogao bih za as da dobijem hipno-znanje jezika i obiaja." Everard zavrte glavom. "Preteruju kad ga toliko hvale. Ako nee da ide u daleku budunost, najdivnija dekadencija je ba u mom miljeu. Na primer, Njujork, ako ima drutva, a ja znam koga da pozovem." Van Saravak mljacnu ustima. "I ja znam nekoliko odlinih mesta u svom sektoru", ree, "ali nijedno drutvo koje se tek naselilo nema vremena za veliki provod. Zato emo u Njujork. U koju godinu?" "Najbolje u 1960. Bio sam tamo ba pre nego to u poi na odmor." Oni se zavereniki nasmejae i odoe da se pakuju. Everard je ovako neto ve bio predvideo i za svoga prijatelja poneo odelo iz sredine dvadesetog veka. Dok je trpao odelo i pribor za brijanje u svoj koferi, Amerikanac je razmiljao hoe li moi da odri tempo sa Van Saravakom. Nikada nije bio veliki pijanac i enskaro. Njemu je vie odgovarala zanimljiva knjiga, askanje sa prijateljima i krigla piva. Ali i najvei trezvenjak mora ponekad

da pusti srcu na volju. A slobodnom redaru patrole, kome je stalni posao u Preduzeu za tehnike studije bio samo paravan za lutanja i ratovanja kroz istoriju, kome je bilo poznato da istoriju prerauju ljudi, jer ni Danelijanci nisu bili bogovi, kome je stalno bilo na umu da neka promena prolosti moe izbrisati postojanje sveta koji je on poznavao... Everardovo ogrubelo lice se zgri. On proe akom kroz svoju gustu smeu kosu pokretom koji kao da je otklanjao takve misli. Jezik i logika su bili nemoni pred ovim paradoksom. U tim trenucima je najbolje da se ovek opusti. On podie kofer i izae sa Van Saravakom. Njihov mali antigravitacioni skuter ih je ekao u garai. Kad ga ovek pogleda, ne bi verovao da se njegove komande mogu podesiti na bilo koje mesto na Zemlji ili bilo koje vreme.

Aupres de ma blonde Qu'il fait bon, fait bon, fait bon, Aupres de ma blonde Quil fait bon dormir!

Van Saravak je pevao glasno a dah mu se maglio na ledenom vazduhu. Ovu pesmicu je nauio jednom dok je pratio vojsku Luja XIV. Everard se nasmeja. "Tie, mome!" "Zato", pevuio je mladi, "divan je kontinuum, a kosmos je veseo i sjajan. Krei ve jednom." Everard nije bio ubeen u te divote; video je mnogo ljudskog stradanja u svim periodima. Vremenom ovek otvrdne, ali kada te neki bolestan seljak pogleda otupelim pogledom, ili vrisne vojnik proboden kopljem, ili grad eksplodira u radioaktivnom plamenu, neto u tebi zaplae. Imao je

razumevanja za fanatike koji su pokuavali da menjaju tok dogaaja. Na alost, njihov uticaj nije mogao nita da promeni na bolje... On podesi komande na skladite Preduzea za tehnike studije, koje je bilo najpogodnije mesto za njihovo materijalizovanje u Njujorku. Odatle e otii u njegov stan gde e zabava moi da pone. "Nadam se da si se oprostio od dama koje ostavlja ovde?" upita Everard. "Na najneniji mogui nain. Krei ve jednom, spor si kao melasa na Plutonu. Ako nisi znao, ovo vozilo moe da se kree i bez vesala." Everard slae ramenima i pritisnu dugme. U trenu nestade garae.

2. Bili su skamenjeni od zaprepaenja. Polako su postajali svesni svih detalja okoline. Materijalizovali su se nekoliko centimetara od zemlje (skuter je bio tako konstruisan da se nikada ne materijalizuje usred nekog tvrdog predmeta) a poto se ovome nisu nadali, udarili su u ivicu plonika. Nalazili su se na nekakvom trgu. U blizini je bio vodoskok sa ornamentima od isprepletenih puzavica rezbarenih u kamenu. Od trga je nekoliko ulica vodilo izmeu etvrtastih estospratnica od cigle i betona, koje su bile dreei obojene i pretrpane ukrasima. Automobili nezgrapnog oblika i nepoznatih marki probijali su se kroz guvu peaka. Everard pogleda na brojanik. Skuter ih je doveo u Minhen, 23. oktobra 1960, u 11.30 ujutru, a prostorne koordinate su pokazivale da se nalaze u skladitu. Ali oko njih je duvao hladan vetar koji je donosio prainu i gar i miris uglja i... Van Saravak izvadi svoj sonini pitolj. Ljudi su se u irokom krugu tiskali ne usuujui se da im priu. Vikali su na nekom nerazumljivom jeziku. inilo se da su neka meavina rasa: bilo je visokih, riih ljudi sa okruglim glavama, mnogo amerikih Indijanaca i meanaca u svim kombinacijama. Mukarci su

nosili iroke bluze sveih boja, kotske suknjice, kape sline kotskim beretama, dokolenice i teke cipele. Kosa im je bila duga a mnogi su imali duge oputene brkove. ene su nosile haljine do zemlje a pletenice su izvirivale iz kapuljaa priivenih na ogrtae. I ene i mukarci bili su okieni tekim narukvicama i lancima oko vrata. "ta se desilo?" proaputa Veneranac. "Gde smo to doli?" Everard je ukoeno sedeo. Prevrtao je u seanju sve periode u kojima je bio ili o kojima je itao. Industrijska kultura? Ovo su bili automobili na paru, ali ta e im picasti pramci ukraeni figurama. Troe ugalj! Moda je postnuklearna izgradnja? Ali onda se nisu nosile kotske suknjice a jezik je bio engleski... Nita se nije uklapalo. Ovakvog miljea nikada nije bilo. "Beimo odavde!" Stavio je ruke na komande ali na njih skoi neki krupan ovek. Skuter se prevrte i na njih skoie i ostali. Oni su se branili i rukama i nogama. Van Saravak poe da puca i obori jednog oveka; onda ih prikovae za plonik. Everard vide kako neki ljudi u oklopu i sa lemovima kre palicama put kroz gomilu. Izvukoe ih iz rulje i natakoe im lisice na ruke. Posle kratkog pretresa odvukoe ih do nekog velikog zatvorenog vozila. 'Marica' je izgledala isto u svim vremenima. Doli su k sebi tek u nekoj vlanoj i hladnoj eliji sa gvozdenim reetkastim vratima. Veneranac je sedeo na klupi i psovao zaronivi lice u ake. Everard je gledao kroz vrata. Video se betonirani hodnik i elije preko puta. "ta je ovo?" Van Saravak zadrhta. "Ne znam", odgovori Everard polako. "Nije mi jasno. Maina ne moe da pogrei."

"Ovakvo mesto nikada nije postojalo", ree Van Saravak sa oajem u glasu. "Mora da sanjam." On se utinu i razvue usta u gorak osmeh. Usna mu je bila pukla a oko oka se pojavljivala velika modrica. "tipanjem ne moe da proveri realnost, ali ono deluje umirujue." "Na mene ne deluje umirujue", odvrati Everard. On zgrabi ipke i poe da ih trese. "Moda su se komande ipak pokvarile. Ima li igde na Zemlji neko mesto kao ovo? Siguran sam da smo jo na Zemlji." "Koliko ja znam, nema." Everard je pokuao da se koncentrie i postigne totalno pamenje kome su ga uili u Akademiji patrole. "Ne", ree posle izvesnog vremena, "brahicefalni belci sa kotskim suknjicama, pomeani sa Indijancima, sa automobilima na paru, nikada nisu postojali." "Moda, Koordinator Stantel", ree Van Saravak kao za sebe, "trideset osmi vek. Zvali su ga Velikim Eksperimentatorom jer je reprodukovao drutva iz prolosti..." "Ali nikada ovakva", prekide ga Everard. Shvatio je ta se desilo, ali se nije usuivao da to glasno kae. "Videemo", ree bezbojnim glasom. Jedan policajac (Everard je pretpostavljao da se nalaze u rukama zakona) donese im hranu i pokua da se sporazume. Van Saravak ree da taj jezik zvui kao keltski ali da ne moe da razabere rei. Hrana im nije bila loa. Predvee su ih odveli da se operu. Sproveli su ih sa pukama na gotovs. Everard je posmatrao njihovo oruje; imali su puke sa dugakim cevima i revolvere sa osam metaka. Osvetljenje je bilo plinsko a fenjeri su bili ukraeni ornamentima koji su predstavljali isprepletene puzavice i zmije. Oruje i oprema odavali su tehnologiju prve polovine devetnaestog veka.

Pri povratku opazie neka pismena na zidu. Liila su na semitsko pismo. Van Saravak, koji je znao neto hebrejski, nije mogao nita da razume. Iz svoje elije su videli kako policajci sprovode i druge zatvorenike na pranje. Bila je to buna gomila skitnica, pijanaca i siledija. "Izgleda da sa nama naroito lepo postupaju", primeti Van Saravak. "Nije ni udo", odgovori Everard. "ta bi ti radio sa nekim udnim doljacima koji su se pojavili iz vazduha i nosili nepoznato oruje?" Van Saravakovo lice se smrai. "Misli li ti isto to ja mislim?" upita. "Verovatno." Veneranac napravi grimasu; u glasu mu se oseao uas: "Drugaiji vremenski kolosek. Neko je uspeo da promeni istoriju." Everard potvrdno klimnu glavom. Te noi nisu mogli da spavaju; zatvorenici iz drugih elija su neprestano galamili, a bilo je i stenica. Posle doruka koji im nije prijao, odveli su ih ponovo na pranje i brijanje. Pribor za brijanje je liio na onaj koji su oni poznavali. Posle toga su ih policajci uveli u neku kancelariju i stali mirno pored zidova. Everard i Van Saravak sedoe na jednu klupu. Nametaj je bio neto poznat a neto stran, kao i sve ostalo. Posle nekog vremena pojavie se i dvojica glaveina. Jedan, sed i crvenih obraza u pancir koulji i zelenom ogrtau, verovatno je bio ef policije. Drugi je bio mrav, grubog lica, mulat, sede kose i crnih brkova, obuen u plavi ogrta, sa zlatnom glavom bika na levoj strani grudi koja je verovatno bila oznaka ina. Izgledao bi dostojanstveno da mu se nisu videle tanke kosmate noge ispod kotske suknjice... Kada je seo, iza njega se ukrutie dva mlada oveka, obuena u uniforme sline njegovoj. Everard se nae i doapnu: "Kladim se da je ovo vojska. Pridaju nam veliku vanost."

Van Saravak klimnu potvrdno glavom. ef policije se nakalja i ree neto - generalu? Ovaj mu nestrpljivo odgovori i obrati se zatvorenicima. Rei je izgovarao razgovetno, tako da je Everard mogao da razabere foneme, ali mu ton nije bio mnogo ohrabrujui. Nekako emo se ipak sporazumeti, pomisli Everard i pokaza prstom na sebe: "Mans Everard", ree. Van Saravak se predstavi na isti nain. General izmeni nekoliko rei sa efom policije a onda se okrenu i ree: "Irn Cimberland?" "No spikka da Inglees", ree Everard. "Gotland? Svea? Nairoin Teutonah?" "Ova imena, ako su imena, zvue germanski", promrmlja Van Saravak. "I naa tako zvue, ako ba hoe", odgovori Everard. "Moda misle da smo Nemci." On se okrete generalu: "Sprechen Sie Deutsch?" Nikakve reakcije. "Taler ni svensk? Niederlands? Dunsk tunga? Parlez-vouz francais? Do avola, habla usted espanol?" ef policije se opet nakalja i pokaza na sebe. "Kaldvala der Mak Barka", ree. "General se zove Ap Seorn", tako je Everard uz pomo svog znanja anglosaksonskog protumaio njegove rei. "Ovo je keltski", ree. Oseti kako se znoji ispod mike. "Ali da proverimo..." Pokazao je na jo nekoliko ljudi i saznao da se zovu neto kao Hamilkar ap Angus, Aur ir Katlan i Fin O'Kartija. "Ne, ima ovde i jasnih elemenata semitskog. To se slae sa njihovim pismom." Van Saravak ovlai usne. "Pokuaj sa klasinim jezicima", predloi oporim glasom. "Moda moemo da utvrdimo u kom momentu je istorija poludela." "Loquerisne latinae?" Nikakve reakcije. "Elleniseiz?" General ap Seorn se tre i ukilji oima. "Helenah?" upita zapovednikim glasom. "Irn Parta?"

Everard odmahnu glavom. "Bar su uli za grki", ree. Pokua sa jo nekoliko rei ali bez uspeha; niko nije znao grki. Ap Seorn naredi neto jednom od svojih Ijudi. Ovaj se pokloni i izae. Zavlada tiina. Everard se vie nije bojao za svoj ivot. Naravno, bilo je gusto i moda nee jo dugo iveti. Ali to god se njemu desilo bilo je nevano u poreenju sa sudbinom celoga sveta. Ne samo sveta, celog kosmosa. Vojnici uoe sa nekom mapom i rairie je preko stola. Ap Seorn pokretom ruke zapovedi Everardu i Van Saravaku da priu. Bila je to Merkatorova projekcija sveta, mada ne tako precizna. Kontinenti i ostrva bili su na svom mestu. Ali raspored drava je bio drugaiji. "Moe li da proita ova imena, Van?" "Mogu da pogaam na osnovu hebrejskog", odgovori Veneranac. On poe da ita imena zemalja a Ap Seorn ga je ispravljao. Cela Severna Amerika, juno od Kolumbije, zvala se Inis ir Afalon. inilo se da je ureena na federalnom principu. U junoj Americi se nalazila jedna velika drava Huj Brasel i nekoliko manjih, ija su imena zvuala indijanski. Australija, Indonezija, Borneo, Burma, istona Indija i dobar deo Pacifika pripadali su Hinduradu. Ostali deo Indije i Avganistan sainjavali su Pandab. Han je ukljuivao Kinu, Koreju, Japan i istoni Sibir. Litorn je obuhvatao ostatak Rusije i zadirao duboko u Evropu. Velika Britanija i Irska nosile su naziv Briti; Francuska i zemlje Beneluksa su se zvale Gali; Ibersko poluostrvo zvalo se Keltan. Centralna Evropa i Balkansko poluostrvo bili su izdeljeni na mnogo malih drava, od kojih su neke nosile imena slina hunskim. vajcarska i Austrija bile su Helveti; Italija je bila Cimberland; Skandinavsko poluostrvo bilo je podeljeno na dva dela: Svea je drala njegov severni, a Gotland juni deo. Severna Afrika izgledala je kao neka konfederacija koja je zauzimala teritoriju od Senegala do Sueca i gotovo do

Ekvatora, a zvala se Kartagelan; juni deo kontinenta bio je podeljen izmeu manjih drava od kojih je veina nosila isto afrika imena. Bliski Istok zauzimale su Parta i Arabija. Van Saravak podie pogled. U oima su mu bile suze. Ap Seorn ih neto upita i pokaza prstom na mapu. Hteo je da zna odakle su. Everard slee ramenima i pokaza prema nebu. Nije mogao da im kae istinu. On se sa Van Saravakom ranije dogovorio da kau da su sa druge planete, jer ovakav svet nije mogao znati za interplanetarna putovanja. Ap Seorn neto ree efu policije koji potvrdno klimnu glavom. Zarobljenike su vratili u njihovu eliju.

3. "A ta sad?" Van Saravak se spusti na svoj leaj i zagleda se u pod. "ekaemo", odgovori Everard mrano. "Na sve emo pristati samo da se domognemo skutera i pobegnemo. Kada budemo slobodni videemo ta moe da se uradi." "Ali ta se desilo?" "Ne znam. Ovako, bez ikakvih podataka, rekao bih da se neto desilo Grcima i Rimljanima i da su prevladali Kelti." Everard se etkao po prostoriji. "Ako se sea osnovne teorije", nastavi on, "dogaaji su rezultat nekog kompleksa. Nema pojedinanih uzroka. Zato je tako teko menjati istoriju. Kad bih se ja, recimo, vratio u srednji vek i ubio jednog od Ruzveltovih holandskih predaka, on bi se ipak rodio krajem devetnaestog veka, jer su on i njegovi geni proizili iz svih njegovih predaka. Ali ponekad dolazi do nekog dogaaja koji je od stvarno kljunog znaaja. Taj dogaaj se nae na raskrsnici mnogih koloseka istorije i onda od njega zavisi cela budunost. ini se da je neko, iz nekih razloga, poremetio tok takvog nekog dogaaja u prolosti."

"Nema vie grada Hesperusa", promrmlja Van Saravak. "Neu vie moi sedeti kraj kanala... zna li da sam imao sestru na Veneri?" "Prekini!" uzviknu Everard. "Znam, ali sada je vano samo ono to moemo da uinimo." "Sluaj", nastavi on posle nekog vremena, "patrole i Danelijanaca vie nema. Ali jo postoje one centrale i filijale patrole koje su postojale pre te prekretnice. Mi se moemo osloniti na bar nekoliko stotina straara patrole." "Ako uspemo da doemo do njih." "Onda emo moi da utvrdimo koji je taj kljuni dogaaj i da spreimo one koji su se u to umeali. Moramo." "Voleo bih da u to verujem, ali..." Napolju se zaue koraci. Klju u bravi kljocnu. Zatvorenici se trgoe... a onda Van Saravak odjednom poe da se klanja a lice mu se ozari. Devojka koja je ula u pratnji dvojice policajaca bila je izvanredno lepa. Bila je visoka a bujna kosa boje re padala joj je do uzanog struka; oi su joj bile zelene; duga bela haljina bila je pripijena uz telo. Everard primeti da je i ovde bilo kozmetike, mada ovoj lepotici ona nije bila potrebna. Nije obratio panju na zlato i drago kamenje ni na oruje koje je virilo iza njenih lea. Ona se srameljivo osmehnu i ree: "Moete li me razumeti? Rekoe mi da moda znate grki." Govorila je klasian grki. Everard je sa malo napora mogao da je prati jer je jednom bio u periodu Aleksandra Velikog. "Ja te razumem", odgovori on. "ta se vas dvoje tu domunavate?" upita Van Saravak nestrpljivo. "Govorimo na starogrkom", odgovori mu Everard. Everard predstavi sebe i svog druga. Devojka ree da se zove Deirde Mak Morn. Van Saravak zajea: "Mans, mora me brzo nauiti grki, najbolje je da pone odmah." "uti!" presee ga Everard. "Ovde je re o ozbiljnim stvarima."

"Ali i ja bih da uestvujem u tim stvarima." Everard vie nije obraao panju na njega. Ponudio je devojku da sedne na njegov leaj i sam je seo pored nje. uvari su drali oruje na gotovs. "Da li je grki jo iv jezik?" upita Everard. "Samo u Parti, ali i tamo je izmenjen", odgovori mu Deirde. "Ja se bavim prouavanjem klasinih jezika. Saoran ap Seorn je moj ujak. On me je zamolio da pokuam da se sa vama sporazumem. Malo je ljudi u Afalonu koji znaju atiki jezik." "Pa..." Everard je jedva suzdravao osmeh, "...Zahvalan sam tvom ujaku." Ona ga je ozbiljno posmatrala. "Odakle ste? I kako to da vi od svih poznatih jezika znate samo grki?" "Ja znam i latinski." "Latinski?" Ona se namrti. "Ah, da, jezik kojim su govorili Rimljani, zar ne? O njemu niko nita ne zna." "Nama je sada dovoljan i grki", ree Everard. "Ali nisi mi rekao odakle dolazite", navaljivala je ona. Everard slee ramenima. "Sa nama se ne postupa na ba najbolji nain", napomenu on. "ao mi je." Zvualo je iskreno. "Ali nai ljudi se lako uzbuuju. Naroito sada kada je meunarodna situacija zategnuta. A otkako ste se vas dvojica pojavili niodakle..." Everard klimnu glavom. Meunarodna situacija? To mu je zvualo poznato. "ta to znai?" upita. "Kako ne zna? Pa Huj Brasel i Hindurad se spremaju na rat, a mi ekamo da vidimo ta e da se desi... Nije lako biti mala sila." "Mala sila? Ali ja sam video na mapi. Meni se uinilo da je Afalon ogroman." "Mi smo se istroili pre dve stotine godina u velikom ratu sa Litornom.

Sada nae federalne drave ne mogu da se sloe ni oko najmanje stvari." Deirde ga pogleda pravo u oi. "Kako to da nita ne zna?" Everard proguta pljuvaku pa ree: "Mi smo sa drugog sveta." "ta?" "Da, sa jedne planete koja krui oko Sirijusa. To je ime jedne zvezde." "Ali ta to znai. Svet krui oko jedne zvezde? Ja te ne razumem." "Zar ne zna? Pa zvezda je kao sunce..." Deirde ustuknu i napravi neki znak prstom. "Neka nam Veliki Baal bude na pomoi", proaputa. "Ili si lud, ili... pa zvezde su postavljene na kristalnoj lopti." Samo nam je to trebalo! "A ta je sa zvezdama lutalicama koje se vide?" upita Everard paljivo. "Mars, Venera i..." "Nikad nisam ula za ta imena. Ako misli na Moloh, Astarte i ostale, naravno da su one svetovi kao i na i vrte se oko sunca kao to je nae. Na jednom su due umrlih, jedan je zemlja vetica, jedan..." "Ako mi ne veruje, ta misli odakle sam?" Deirde ga je posmatrala razrogaenih oiju. "Mislim da ste arobnjaci", ree. Everard nije vie znao ta da kae. Postavio joj je nekoliko pitanja, ali je saznao vrlo malo. Nalazili su se u gradu Katuvelaunanu koji je bio trgovaki i industrijski centar. Deidre je mislila da mu stanovnitvo broji oko dva miliona, a da ceo Afalon ima oko pedeset miliona, mada nije bila sigurna. Oni nisu pravili popis stanovnitva. Sudbina straara patrole nije bila odluena. Njihov skuter i ostale stvari konfiskovala je vojska, ali se niko nije usuivao da ih dira. Nije postignuta saglanost o tome ta da se radi sa vlasnicima tih stvari. Everard je dobio utisak da je i u vladi i u vojsci vladalo rasulo. Afalon je bio klimava

federacija, sazdana od ranijih britanskih kolonija i indijanskih plemena koja su primila evropsku kulturu i sada se borila za svoja prava. Staro carstvo Maja, koje je razoreno u ratu sa Teksasom (Tehanah) i prisjedinjeno, nije zaboravilo svoju raniju veliinu i sada je slalo najvee bundije kao svoje delegate u Savet sufeta. Maje su htele da se udrue sa Huj Braselom, verovatno zbog toga to su i oni bili Indijanci. Drave sa zapadne obale, plaei se Hindurada, koketirale su sa Jugoistonim azijskim carstvom. Srednji zapad se (naravno) ponaao izolacionistiki; istone drave su naginjale ka Britima. Kada je saznao da u Afalonu vlada ropstvo, bilo mu je dosta svega. "Mi smo sa Sirijusa", izjavi on uobraeno. "Vae znanje o zvezdama je pogreno. Doli smo ovamo kao mirni istraivai i ako nam se neto desi, stii e vas osveta naih sunarodnika." Deirde je izgledala toliko snudeno da Everarda poe da grize savest. "Hoe li bar potedeti decu?" ree ona moleivim glasom. "Deca nisu nita kriva." Everard je pretpostavljao kakve se strane slike motaju po njenoj glavi: mala uplakana deca koju odvode da bi ih prodali na tritu robova planete vetica. "Nee biti nikakvih komplikacija, ako nas odmah puste i vrate nam nae stvari." "Razgovarau sa ujakom", obea ona. "Ali i ako ga ubedim, ta to vredi, on je samo jedan ovek u Savetu. Ljudi su poludeli na pomisao ta bismo sve mogli uiniti kad bismo imali vaa oruja." Deirde ustade. Everard je uze za obe ruke i bezobrazno se nasmei. Ona zadrhta, otre se i opet naini rukom znak protiv uroka. "Pa, ta si saznao", upita Van Saravak kada su ostali sami. Everard mu sve ispria. Van Saravak se poea po bradi pa ree: "Ba mi odgovara ova mala kolekcija sinusoida. Mogli smo natrapati i na

gori svet od ovog." "A mogli smo biti i bolje sree; ovi nemaju atomsku bombu, ali zato nemaju ni penicilin."

4. Uvee toga dana doli su vojnici, izveli ih na zadnji izlaz i strpali u neki automobil, a onda ih nekuda odvezli. Katuvelaunan nije imao ulino osvetljenje; ulice su bile puste. Grad je u mraku izgledao nestvarno. Everard obrati panju na konstrukciju automobila. Kao to je i mislio, pokretala ga je para. Loili su ga ugljenom u prahu; tokovi su imali gume; karoserija je bila izduena a pramac sa figurom zmije otar; upravljanje je bilo jednostavno. Preko grubo sagraenog gvozdenog mosta preli su na Long Ajlend, koji je i ovde bio rezervisan za kue bogatih. Vozili su velikom brzinom i dvaput su jedva izbegli nesreu; nije bilo semafora, a vozai su bili neoprezni. Haos u vladi, haos u saobraaju... liilo je na Francusku, ako se izuzmu intervali vladavine Anrija od Navare i arla de Gola. ak i u dvadesetom veku Francuska je uglavnom bila keltska. Everard nije bio pobornik teorija o uroenim rasnim osobinama ali je verovao u neizbrisivost starih tradicija. U zapadnom svetu, u kome su preovladali Kelti, a Germani bili izolovani na nekoliko teritorija... Na primer, Irska dvadesetog veka... A kako je u Litornu? ekaj, u njegovom Srednjem veku Litvanija je bila jaka drava. Odbijala je najezde Nemaca, Poljaka i Rusa dugi niz godina, a hrianstvo nije prihvatila sve do petnaestog veka. Da nije bilo Nemaca, Litvanija bi se sigurno proirila na istok. I pored sve politike nestabilnosti, ovaj keltski svet imao je vie velikih, a manje rascepkanih drava od Everardovog. Ako se njegova zapadna civilizacija razvila iz propale Rimske imperije oko 600. godina nove ere, u

ovom svetu su Kelti verovatno postali dominantni jo ranije. Everard je poeo da shvata ta se desilo sa Rimom, ali za sada nije hteo da izvlai nikakve konane zakljuke. Automobil se zaustavi pred jednom ukraenom kapijom u dugakom kamenom zidu. Voza izmeni nekoliko rei sa naoruanim uvarima obuenim u livreje, koji su oko vrata imali tanke eline robovske okovratnike. Kapija se otvori i automobil produi poljunanim putem, izmeu travnjaka i drvoreda. Kua se nalazila na samoj obali. Everardu i Van Saravaku naredie da izau i povedoe ih prema kui. Kua je bila od drveta. Pri svetlosti fenjera koji su visili na tremu videlo se da je obojena dreavim prugama. Zabati i krajevi krovnih greda bili su ukraeni zmajevim glavama. U blizini se ulo more, a pri bledoj svetlosti meseca mogao se videti brod usidren iza kue. Prozori su bili osvetljeni utom svetlou. Jedan rob im otvori ulazna vrata. Kua je iznutra bila obloena rezbarijama u drvetu a podovi zastrti debelim tepisima. Na kraju hola nalazila se dnevna soba, pretrpana glomaznim nametajem. Na zidovima je visilo nekoliko slika raenih u krutom konvencionalnom stilu a u jednom uglu je veselo gorela vatra u ogromnom kaminu. Saoran ap Seorn je sedeo u jednoj, a Deirde u drugoj stolici. Ona odloi knjigu i ustade osmehujui se. Poto primie neka nareenja, vojnici se izgubie: rob prinese vino na posluavniku a Deirde pozva Everarda i Van Saravaka da sednu. Everard otpi nekoliko gutljaja iz svoje ae (vino je bilo izvanredno) i upita: "Zato ste nas doveli ovamo?" Deirde mu uputi zanosan osmeh. "Zar vam ovde nije prijatnije nego u zatvoru?" "Naravno, ali ja hou da znam zato. Da li smo osloboeni?" "Vi ste..." ona pokua da nae diplomatski odgovor, ali je po prirodi bila

suvie iskrena. "Vi ste ovde dobrodoli ali ne smete naputati ovo imanje. Nadamo se da emo uspeti da vas ubedimo da nam pomognete. Za to ete biti bogato nagraeni." "Da vam pomognemo? Kako?" "Tako to ete naim zanatlijama i drugima pokazati kako da prave oruja i arobna kola kao to su vaa." Everard uzdahnu. Nije bilo svrhe objanjavati. Oni nisu imali alate da bi napravili alate za proizvodnju potrebnih delova, ali to se nije moglo objasniti ljudima koji veruju u magiju. "Da li je ovo kua tvog ujaka?" upita. "Ne, ovo je moja kua", odgovori Deirde. "Ja sam bila jedinica erka bogatih aristokrata koji su umrli prole godine." Ap Seorn joj neto ree. Deirde prevede zabrinuto se namrtivi: "Glas o vaem dolasku proirio se po celom Katuvelaunanu. Sada o vama znaju i strani pijuni. Nadamo se da emo vas ovde sakriti od njih." Everard zadrhta na pomisao ta su sve sile osovine i saveznici radili u malim neutralnim zemljama kao to je Portugalija. Ljudi koje obuzima oajanje zbog nastupajueg rata nee biti pristojni kao Afalonci. "A zbog ega treba da doe do rata?" upita on. "Zbog nekoliko bogatih ostrva koje mi zovemo Inis ir Lionah", Deirde se die i pokaza Havaje na globusu. "Kao to sam ti rekla, Litorn i zapadni saveznici, ukljuujui i nas, iscrpli su se u dugogodinjem ratu. Huj Brasel i Hindurad su dve velike nacije koje se danas ire i svaaju. One uvlae u tu svau i slabije nacije jer sukob nije samo zbog njihovih ambicija ve i zbog razlike u sistemu: Hindurad je monarhija a Huj Brasel teokratija koja oboava sunce." "A kojoj religiji vi pripadate?" Deirde zatrepta. Pitanje joj se uinilo besmislenim. "Obrazovani ljudi

veruju u Velikog Baala koji je stvorio sve sporedne bogove", odgovori ona. "Ali mi potujemo i stare bogove kao i neke od monijih stranih boanstava, kao to su Perun i ernebog iz Litorna, Votan Amon iz Cimberlanda, Brama, Sunce... Gledamo da im se nikako ne zamerimo." Ap Seorn ih ponudi cigarama. Van Saravak uvue dim i ree svaalakim tonom: "Ba smo morali da uletimo u ovaj vremenski kolosek u kome se ne govori nijedan jezik koji ja znam. Ali ja brzo uim i bez hipnoze. Deirde mi mora davati asove." "Davae nam obojici", odbrusi Everard i ispria mu ta je saznao. "Nisu ba ruiaste perspektive", promrmlja Van Saravak. "Ali ako nam dozvole da priemo skuteru, mogli bismo... Da prihvatimo mi njihovu ponudu?" "Nisu oni tako naivni", odgovori Everard. "Oni veruju u magiju, ali nisam siguran da verujem i u neogranieni altruizam." "udno je da su toliko zaostali, a opet imaju parnu mainu." "Nije to ni tako udno. Zato sam je i pitao za religiju. Oni su oduvek bili pagani. Izgleda da je i judaizam nestao, a budizam nije bio dovoljno uticajan. Kao to kae Vajthed, srednjovekovno verovanje u jednog svemogueg boga bilo je od presudnog znaaja za razvoj prirodnih nauka, jer je sugerisalo zakonitost u prirodi. A Luis Mamford kae da je mehaniki sat, koji je vrlo vano otkrie, verovatno pronaen u nekom manastiru zbog potrebe molitve u odreenim vremenskim razmacima. U ovom svetu je sat, ini se, pronaen vrlo kasno." Everard se gorko osmehnu. "Ja citiram Vajtheda i Mamforda, a oni nikad nisu postojali." "Ipak..." "Samo trenutak!" Everard se obrati Deirde. "Kada je otkriven Afalon?" "Misli, kada su ga otkrili belci? 4827. godine." "A od kada vi raunate vreme?"

Deirde se vie nije niemu udila. "Od postanka sveta, od pre 5964 godine." Ovo se poklopilo sa uvenom 4004. godinom stare ere o kojoj govori Biskup Aer. Moda je to samo sluajno, ali ova civilizacija ima neke sasvim odreene semitske elemente. I pria o stvaranju sveta u Knjizi postanja je vavilonskog porekla. "A kada je para prvi put koriena za pokretanje maina?" upita on. "Pre oko hiljadu godina. Veliki druid Boroim O'Fiona je..." "To mi je dovoljno." Everard je neko vreme odbijao dimove a onda se obrati Van Saravaku. "Poinjem da dobijam sliku", ree. "Gali nisu bili takvi varvari kakvim ih mi smatramo. Mnogo su nauili od fenianskih trgovaca i stanovnika grkih kolonija, kao i od Etruraca u cisalpskoj Galiji. Oni su bili vrlo energian i preduzimljiv narod. Nasuprot njima, Rimljani su bili tromi i nezainteresovani. U naem svetu nije bilo nikakvog znaajnog tehnolokog napretka sve do ranog srednjeg veka, kada je rimsko carstvo nestalo. U ovoj istoriji Rimljani su rano nestali. A siguran sam da se isto desilo i sa Jevrejima. Poto nije bilo Rima da odrava ravnoteu snaga, Sirijci su potisnuli Makabejce; to se umalo nije dogodilo i u naoj istoriji. Tako je nestao judaizam i nije ni dolo do hrianstva. Poto nije bilo Rima, Gali su doli do izraaja. Poeli su da istrauju, grade bolje brodove i otkrili su Ameriku u devetom veku. Ali nisu bili odmakli mnogo dalje od Indijanaca, pa su ovi mogli da ih stignu, da oforme sopstvena carstva, kao to je dananji Huj Brasel. U jedanaestom veku Kelti su poeli da barataju parnim mainama. Izgleda da su barut dobili od Kineza, a i sami su imali nekoliko vanih pronalazaka. Ali sve je to bio tap i kanap, bez prave naune podloge." Van Saravak potvrdno klimnu glavom. "Verovatno je bilo tako. Ali ta se desilo sa Rimom?"

"Ne znam, ali prekretnicu treba traiti negde u to vreme." Everard se opet obrati Deirde. "Moda e te ovo zauditi: nai ljudi su posetili ovaj svet pre oko 2500 godina. Zato ja i znam grki. Ali nije nam poznato ta se od tada dogodilo. Nadam se da e ti, kao naunik, moi da me uputi." Ona pocrvene i obori svoje duge crne trepavice koje se tako retko viaju kod riih ljudi. "Bie mi drago da ti pomognem koliko god mogu." A onda nastavi moleivim glasom: "A hoe li, za uzvrat, ti nama pomoi?" "Ne znam", odgovori Everard. "Voleo bih da vam pomognem ali ne znam hou li biti u stanju." Jer, na kraju krajeva, moj zadatak je da i tebe i ceo tvoj svet osudimo na smrt.

5. Kada su ga odveli u njegovu sobu, Everard vide da je ovde gostoprimstvo vie nego bogato. Bio je suvie umoran i neraspoloen da bi to iskoristio... ali, mislio je dok je pokuavao da zaspi, Van Saravak sigurno nee razoarati svoju robinju. Ovde se rano ustajalo. Sa svoga prozora Everard ugleda straare kako patroliraju obalom. Zatim sie na doruak sa Van Saravakom. Jaja sa slaninom, prepreni hleb i kafa bili su pravi melem na njihovu duu. Deirde im ree da Ap Seorn ima nekog posla u gradu. Ona je veselo avrljala o svakodnevnim stvarima: bila je lan jedne amaterske pozorine trupe koja je ponekad igrala i klasine grke drame na originalnom jeziku. Otud i potie njeno znanje grkog. VoleIa je jahanje, lov, plivanje. "Hoemo li?" upita ga. "Molim?" "Da plivamo." Deirde skoi sa svoje stolice i brzo skide odeu. Everardu se uini da uje kako Van Saravakova donja vilica sa treskom udari o zemlju.

"Hajde", pozva ih ona smejui se. Bila je ve u talasima kada Everard i Van Saravak drui stigoe do vode. Veneranac zajea: "Ja sam sa tople planete. Preci su mi bili Indoneani; mi smo tropske zverke." "Zar nisi meu njima imao i nekoliko Holanana?" rugao mu se Everard. "Jesam, ali su oni bili dovoljno pametni da se to pre presele u Indoneziju." "Onda ostani na suvom." "Je l', pa da se ti sam brka sa njom!" Van Saravak zamoi stopalo u vodu i opet zakuka. Everard prikupi hrabrost i skoi u vodu. Deirde poe da ga prska. On zaroni i uhvati je za nogu. Neko vreme su se brkali a onda otrae u kuu pod topao tu. Van Saravak ih je natmureno pratio. "To su prave Tantalove muke", gunao je. "Naide na najlepu devojku u celom kontinuumu i ne moe sa njom da razgovara. A posle vidi da je sestra belog medveda." Poto su ga robovi istrljali i obukli u kunu haljinu, Everard se vrati u dnevnu sobu da se greje kraj kamina. "eleo bih da te pitam neto iz istorije", ree on Deirde. "Istorija je moja slabost." Ona ode do police i donese neku knjigu. "Ovo je najbolja istorija sveta koju imamo. Sve to te bude interesovalo nai u u njoj." Interesuje me kako da vas unitim. Everard sede kraj nje na sofu. Sluga unese ruak. Everardu hrana nije prijala. Posle ruka je upita: "Da li su Rim i Kartagina ikada ratovali?" "Jesu, dvaput. Prvo su zajedniki ratovali protiv Epira, a onda su se posvaali. Rim je pobedio u prvom ratu. Drugi rat je izbio posle dvadeset tri godine i trajao jedanaest; poslednje tri godine su Kartaginjani samo guili

pobune koje su usledile posle zauzimanja i spaljivanja Rima." A-ha? Everard nekako nije bio oduevljen tim uspehom. Drugi punski rat (ovi su ga nazivali: rimski rat), ili neki dogaaj tokom toga rata, bio je prekretnica. Everard nije odmah insistirao na traenju trenutka devijacije. "I ta je posle bilo?" "Kartaginsko carstvo je obuhvatilo Hispaniju, junu Galiju i prste italijanske izme", odgovori ona. "U ostalim krajevima Italije vladao je haos jer se Rimska konfederacija raspala. Ali kartaginska vlast je bila suvie korumpirana da bi se dugo odrala. Hanibala su ubili njegovi ljudi koji su smatrali da im njegovo potenje stoji na putu. U meuvremenu, Sirija i Parta su se borile za istoni Mediteran. Parta je pobedila. Stotinak godina posle rimskih ratova, germanska plemena su osvojila Italiju." (To su, verovatno bili Cimbri i njihovi saveznici Tevtoni i Ambroni, koje je u Everardovom svetu zaustavio Marije). "Njihova najezda na Galiju prinudila je Kelte da krenu ka Hispaniji i Severnoj Africi u kojoj je Kartagina sve vie propadala. Gali su od Kartaginjana mnogo nauili. To je bio dug period ratova koji su oslabili Partu i ojaali keltske drave. Huni su pobedili Nemce u srednjoj Evropi ali je Hune pobedila Parta; tako su se Gali proirili i na te krajeve a Nemci povukli u Italiju i Hiperboreju. (To je verovatno bilo Skandinavsko poluostrvo.) Sa usavravanjem u gradnji brodova razvijala se i trgovina sa Dalekim istokom, preko Arabije a i neposredno oko afrike obale. Kelti su otkrili Juni Afalon i, mislei da je ostrvo, nazvali ga 'Inis'. Ali su ih Maje odatle izbacile. Britske kolonije, dalje na severu, odrale su se i izvojevale svoju nezavisnost. U meuvremenu se razvijao i Litorn. On je progutao i drao neko vreme vei deo Evrope. Zapadni deo kontinenta je opet dobio slobodu tek posle Stogodinjeg rata o kome sam ti priala. Azijske zemlje su se oslobodile

svojih oslabljenih evropskih gospodara i poele da se modernizuju, dok su evropske zemlje stagnirale." Deirde podie glavu sa knjige koju je do tada prelistavala. "To je samo kratak rezime. Hoe li da nastavim?" Everard zavrte glavom. "Ne, hvala ti." A posle nekoliko trenutaka dodade: "Ti vrlo iskreno pria o situaciji u kojoj se nalazi tvoja zemlja." Deirde odgovori: "Veina naih to ne bi priznala, ali ja se trudim da pogledam istini u oi." A onda, radoznalim glasom; "Priaj mi o vaem svetu. U njemu sigurno ima neverovatnih divota." Everard uzdahnu, zaboravi na savest i poe da lae.

Napali su ih tog popodneva. Van Saravak, koji je povratio svoje dostojanstvo uio je afalonski sa Deirde. Drali su se za ruke i etali vrtom. Zastajali bi kraj pojedinih predmeta i Deirde bi izgovarala njihova imena. Everard je iao za njima razmiljajui kako da se dokopa skutera. Bletavo sunce sijalo je na bledoplavom nebu. Drvee se kupalo u purpuru a uto lie, noeno vetrom utalo je u travi. Jedan stari rob je sporim pokretima grabuljao batu a mladi indijanski uvar lenjo je teglio svoju puku; dva vujaka dremala su pod ivicom. Gledajui taj mir ovek ne bi poverovao da se iza ovih zidova priprema ubistvo. Ali ovek je ovek u svakoj istoriji. Ova civilizacija, u stvari, i nije izgledala tako okrutna kao zapadna; ponekad se inila tako nevinom. Ali to nije bilo zbog toga to njeni ljudi nisu bili okrutni. U ovom svetu se moe desiti da nikada i ne doe do prave nauke, ovek e se moda beskonano vrteti u zaaranom krugu rata, imperije, sloma i opet rata. U Everardovoj budunosti ljudska rasa se konano oslobodila toga. Pa ta? On nije mogao poteno rei da je ovaj kontinuum bolji ili gori od njegovog. Samo razliit, to je sve. A zar ovi ljudi nisu imali ista prava na

postojanje kao i ljudi njegovog sveta, koji su osueni na nepostojanje ako on ne uspe. Stegao je pesnice. Problem je bio suvie krupan; o takvim stvarima ne bi trebalo da odluuje ovek. Znao je da kad bude delao nee to biti u ime nekog apstraktnog oseanja dunosti ve u ime malih stvari i malih ljudi kojih se seao. Kada su doli do ugla kue, Deirde pokaza na more. "Avarlan", ree dok joj se plamena kosa vijorila na vetru. "To moe da znai 'okean', 'Atlantski', a moe da znai i 'voda'," smejao se Van Saravak. On povede Deirde prema obali. Na oko jedan kilometar od obale, neki brzi parobrod je skakao preko talasa. Everard se vrati svojim razmiljanjima. Moda on ne treba da preduzima... Redari patrole iz pred-rimskog doba su jo tamo. Kada se vrate u budunost i vide ta se dogodilo... On se skameni. Oni e se vratiti, shvatie ta se desilo i pokuati da isprave istoriju. A ako nekome od njih to poe za rukom, ovaj svet e nestati iz prostora i vremena, a sa njim i Everard i Van Saravak. Deirde se zaustavi. Everard, zadubljen u svoje misli, nije ni primeivao ta ona gleda. Odjednom, Deirde viknu i pokaza rukom prema moru. Brod se bio pribliio; na palubi su se videli ljudi i neto belo sa krilima... To neto se die u vazduh, vukui za sobom konopac. Jedrilica! Keltska aeronautika je, znai, stigla dotle. "to je lepa", uzviknu Van Saravak. "Verovatno imaju i balone." Jedan od straara na obali poe da vie. Ostali dotrae. Sunce se odbijalo od njihovih puaka. Brod krenu prema obali. Jedrilica slete, ostavljajui trag u pesku. Jedan oficir pritra Everardu i Van Saravaku i dade im znak da se sklone.

Deirde je bila bleda i uplaena. A onda se kupola na gornjem delu jedrilice pomae i mali top poe da bljuje vatru. Everard se baci na zemlju. Van Saravak mu se pridrui povukavi Deirde sa sobom. Karte zasu afalonske vojnike. Iz letelice iskoie tamnoputi ljudi uvijeni u saronge, sa turbanima na glavi. Hindurad! pomisli Everard. Ovi su se prepucavali sa ostatkom afalonskih vojnika okupljenih oko svoga komandira. Oficir povika i povede ljude na juri. Everard je sa zemlje video kako oni stigoe do posade jedrilice. Van Saravak se uspravi ali ga Everard zgrabi za nogu pre nego to je stigao da uleti u borbu. "Pusti me", vikao je Veneranac i pokuavao da se otme. "Jesi li lud? Oni su doli po nas a..." novi rafal ga prekide. Brod, koji je imao plitak gaz, priao je obali i sada bljuvao naoruane ljude. Afalonci tek sada shvatie da nisu smeli da se uputaju u borbu prsa u prsa. "Beimo odavde!" Everard povue Van Saravaka i Deirde, "moramo da obavestimo susede..." Vojnici sa broda ih ugledae i pripucae. Kada je stigao do travnjaka, Everard oseti kako meci zvide pored njega. Robovi su vritali iz kue. Dva vujaka napadoe strance, ali ih ovi oborie mecima. Everard poe pogureno da tri u cik-cak prema zidu. Uspeo bi da pobegne da se Deirde nije saplela i pala. Van Saravak zaostade da joj pomogne. Everard se zaustavi. U sledeem momentu, napadai ih sustigoe. Njihov voa neto naredi devojci. Ona mu prkosno odgovori. On se kratko nasmeja i palcem pokaza prema brodu. "ta hoe", upita Everard na grkom. "Vas", ona ga je gledala prestraeno, "vas dvojicu i mene kao tumaa. Neu..."

Ona se otre iz ruku napadaa i ogreba jednog po licu. Everard drugome razbi nos. Ali nije nastavio da udara. Kundak jedne puke mu se spusti na glavu i on je samo kroz maglu shvatio da ga vuku prema brodu.

6. Posada je ostavila jedrilicu na obali, odgurala brod u dubinu i pokrenula maine. Na obali su ostali mrtvi i ranjeni Afalonci. Everard je sedeo na palubi i oima koje su se postepeno razbistravale gledao kako se obala gubi na horizontu. Deirde je plakala na Van Saravakovom ramenu, a Veneranac je pokuavao da je utei. Hladan vetar im je bacao kapljice vode u lice. Na palubu izaoe dva belca. Everardu se odmah razbistri u glavi. To nisu bili Azijati, ve Evropljani. Kada je dobro osmotrio posadu, on primeti da svi imaju indoevropske crte lica. Boja na licima bila je vetaka. On ustade i osmotri svoje nove gospodare. Jedan je bio srednjih godina, niskog rasta a nosio je crvenu svilenu bluzu i iroke bele pantalone, a na glavi astragansku ubaru; bio je glatko obrijan, a kosa mu je bila uvijena u perin. Drugi je bio mladi plavokosi din u tunici od bakarnih ploica i konom ogrtau; na glavi je nosio lem sa rogovima. Obojica su imali revolvere za pojasom, a posada se prema njima odnosila s potovanjem. Everard se obazre. Obala se vie nije videla. Plovili su ka severu. Stariji ovek poe da govori na afalonskom. Everard slee ramenima. Bradati Nordijac prvo pree na neki nerazumljivi dijalekt a onda: "Telan tu Cimbrik?" Everard je znao nekoliko germanskih jezika, a Van Saravak je pokuavao neto preko holandskog. Deirde ih je preplaeno gledala. "Ja", odgovori Everard, "ein wenig." Plavokosi mu uputi nesiguran pogled i on dodade na engleskom: "A little." (malo).

"Ah, en lit, Gode!" Krupni momak protrlja ruke. "Ik hait Bojerik Vulfilason ok main gefrend eran Boleslav Arkonski." Everard nikada nije uo ovaj jezik, ali je mogao da nazre znaenje. Problem je ostao kako oni njega da razumeju. "What the hell arran thu maching, anyway?" ree on strogim glasom. "Ik bin aen man avf Sirius - the stern Sirius, mit planeten ok all. Set uns gebach or willen be der Teufel to pay!" Bila je to njegova meavina modernog engleskog, anglosaksonskog i nemakog jezika. Bojerik Vulfilason ga zbunjeno pogleda i predloi da se diskusija nastavi unutra, uz pomo Deirde. Svi su otili u kajutu koja je bila udobno nametena. Vrata su ostala otvorena, a naoruani straar je stajao napolju. Boleslav Arkonski ree neto na afalonskom. Deirde klimnu potvrdno glavom i on joj dade au vina. Vino ju je malo smirilo i ona se obrati Everardu. "Oni su nas zarobili. Njihovi pijuni su saznali gde vas krijemo. Druga grupa e ukrasti vau mainu. Oni znaju gde je." "To sam i pretpostavljao. Ali, ko su oni?" Bojerika ovo pitanje razveseli i on poe da hvali svoju dovitljivost. Preruili su se da bi afalonski sufeti mislili da je napad maslo Hindurada. Tajni savez izmeu Litorna i Cimberlanda imao je vrlo sposobnu obavetajnu slubu. Sada su plovili prema letnjoj rezidenciji litornskog ambasadora na Inis Langolenn (ostrvu Nantakit), gde e arobnjaci morati da objasne svoje arolije. "A ako neemo?" Deirde prevede odgovor Boleslava Arkonskog: "Onda ete sami biti odgovorni za posledice. Mi smo civilizovan narod i spremni smo da vae usluge platimo u zlatu. Ukoliko ne budete saraivali milom, saraivaete silom. U pitanju je opstanak naih zemalja."

inilo se da Bojenk nije zadovoljan stanjem stvari. Vie nije bilo ni traga od njegove uobraenosti. Boleslav Arkonski je dobovao prstima po stolu. Usne su mu bile stisnute, ali iz oiju kao da mu je izvirala molba. Nemojte nas naterati da vas muimo. Mi to ne elimo. "Umorni smo", ree Everard na engleskom. "Moemo li da se malo odmorimo?" "Ja didli", odgovori Bojerik. "Ok vir skalen gode ge frends bin, ni?"

7. Sunce je zalazilo na zapadu. Deirde i Van Saravak su stajali kraj ograde palube i gledali u more. Trojica mornara su ih uvali sa uperenim pukama. Bojerik i Everard su etkali palubom. Svi su nosili tople ogrtae. Everard je napredovao u cimbrijskom jeziku; jezik mu se jo zaplitao, ali se nekako sporazumevao. Ipak, putao je Bojerika da on govori. "Vi ste, znai, sa zvezda. To mi nije jasno. Ja nisam uen ovek. Da se ja pitam, ostao bih na svom imanju u Toskani i pustio da se svet bije kako hoe. Ali mi koji pripadamo Narodu imamo svoje obaveze." Tevtoni su, izgleda, potpuno zamenili latinski ivalj u Italiji, kao Englezi Brite u Everardovom svetu. "Znam kako ti je", ree Everard. "udno je to da se toliki Ijudi tuku zbog toga to to eli jedna aica ljudi." "Ali to je potrebno", usprotivi se ovaj. "Kartagelan nam je oduzeo Egipat koji nama pripada." "Italia irredenta" promrmlja Everard. "Molim?" "Nita. I tako su se Cimbri udruili sa Litornom da bi se dokopali Evrope i Afrike dok se velike sile bore na istoku."

"Nikako", odgovori Bojerik uvreeno. "Mi samo hoemo da povratimo ono to nam istorijski pripada. Pa i sam kralj je rekao..." i tako dalje i tako dalje. Everard se pridra da ga ne obori ljuljane broda. "ini mi se da sa nama arobnjacima ne postupate dovoljno dobro", primeti on. "uvajte se naeg gneva." "Svi smo mi zatieni od ini i kletvi. Molim te, pomozi nam. Ja sam spreman da ti dokaem da se borimo za pravednu stvar." Everard zavrte glavom, ode od Bojerika i pridrui se Van Saravaku i Deirde. Devojino lice se nije videlo u mraku, ali joj se u glasu oseao nemoni bes: "Nadam se da nisi pristao na njihove predloge." "Jesam, pomoi emo im." odgovori joj Everard. Ona se skameni. "ta si joj to rekao?" upita Van Saravak. Everard mu ree. "Neemo im pomoi!" uzviknu Veneranac. "Hoemo!" ponovi Everard. "Ali a u..." Everard ga zgrabi za ruku i opomenu ga: "Smiri se. Ja znam ta radim. U ovom svetu ne moemo ni s kim sklopiti savez; mi smo protiv svih, utuvi to sebi u glavu. Nama jedino ostaje da se pravimo da pristajemo na ono to ovi od nas trae. I nemoj to rei Deirde." Van Saravak sae glavu i zamisli se. "Dobro", ree bezbojnim glasom. Letnja rezidencija litornskog ambasadora nalazila se na junoj obali ostrva Nantakit, u blizini jednog ribarskog sela, od koga se odvajala visokim zidom. Bila je sagradena u litornskom stilu: duge drvene zgrade sa krovovima nalik na maija lea; glavna kua i pomone zgrade zatvarale su poploano dvorite. Posle doruka stigli su u privatno pristanite, u kome je bio usidren jo jedan brod. Arkonski uzbueno ree na afalonskom: "arobna maina je,

znai, ve tu. Moemo odmah da ponemo s poslom." Zarobljenike uvedoe u jednu prostranu sobu. Arkonski savi koleno pred jednim idolom sa etiri lica. Everard se seti da je to onaj isti Svantevit koga su, u njegovom svetu, Danci iscepkali za potpalu. Straari su se poreali du zidova. Everard nije odvajao oi od skutera koji je stajao nasred sobe. "Rekli su mi da je ova maina osvojena uz velike gubitke", primeti Bojerik. "Ali nai su uspeli da je donesu ovamo i zavaraju trag poteri." On paljivo dotae upravlja. "Da li ova kola stvarno mogu da se pojave gde god to njihov voza zaeli?" "Mogu" odgovori mu Everard. Deirde mu dobaci pogled pun prezira i odmae se od njega i Van Saravaka. Arkonski joj neto ree: hteo je da ona neto prevede. Ona mu pljunu pred noge. Bojerik uzdahnu i prevede Everardu: "eleli bismo da vidimo kako ta maina radi. Ti i ja emo se zajedno voziti. Ali, pazi, drau revolver uperen u tvoja lea. Unapred mi mora rei sve to e uiniti. Ako se neto nepredvieno desi, ja u pucati. Tvoji prijatelji e ovde ostati kao taoci. Ali ja se nadam da emo ipak ostati prijatelji." Everard klimnu glavom. Bio je napet, dlanovi su mu bili hladni i vlani. "Prvo moram da izreknem nekoliko arobnih rei." Bacio je pogled na brojanike skutera i zapamtio prostorne i vremenske koordinate ovog mesta. Van Saravak je sedeo na klupi, ispred puanih cevi straara. Everard oima premeri udaljenost klupe od skutera, podie ruke i poe da peva na temporalnom: "Van, izvui u te odavde. Ostani gde si, nemoj se micati. Ako sve bude u redu, pokupiu te nekoliko minuta posle mog i Bojerikovog nestanka." Veneranin je sedeo bezizraznog lica, samo mu se grake znoja pojavie na elu.

"Gotovo", ree Everard svojim iskvarenim cimbrijskim. "Sedi iza mene, Bojerie, kreemo." Ovaj klimnu glavom i poslua. Dok je sedao na prednje sedite, Everard oseti kako cev revolvera podrhtava na njegovim leima. "Kai Arkonskom da emo se vratiti kroz pola sata." I ovi su merili vreme na slian nain kao i u Everardovom svetu, i jedan i drugi su koristili vavilonski pronalazak. Kada Bojerik prevede, Everard najavi: "Prvo emo leteti iznad okeana." Bojerik odobri drhtavim glasom. Everard podesi komande na deset kilometara istono i hiljadu metara visine, a onda pritisnu starter. Kao vetice na metli, gledali su zelenosivo prostranstvo i nejasne obrise kopna u daljini. "Pa, kako ti se ovo dopada?" upita Everard. "Divno je." odgovori Bojerik. "Baloni nisu nita prema ovome. Sa ovakvim mainama moi emo da nadleemo neprijateljske gradove i na njih sipamo vatru." Ovo na neki nain umiri Everarda u pogledu onoga to je nameravao da uini u sledeem trenutku. "A sada emo malo da letimo", objavi Everard i oni poletee iznad mora. Bojerik je oduevljeno uzvikivao. "A sada emo trenutno skoiti do tvoje domovine." Skuter prede u luping poveavajui brzinu i utrostruujui gravitaciju. Manevar je bio toliko iznenadan da se Everard, koji je bio pripremljen, jedva odra u sedlu. Nije znao da li je Bojerika zbacio zaokret ili nagli pad. On se obazre i vide kako Bojerik pada u dubinu. Everard podesi prostorne komande na nekoliko centimetara od Van Saravakove klupe, a vremenske na jedan minut od svoga odlaska. Maina se pojavi tik pred Van Saravakom. Everard zgrabi Veneranev

kaput, uvue ga u prostorno-vremensko polje skutera i promeni komande. Jedan metak se odbi o oklop skutera. Everard u kako Arkonski vie. A onda je svega nestalo i oni se naoe na nekom travnjaku koji se sputao prema moru, dve hiljade godina ranije. Everard se opusti i lee preko upravljaa. Zvuk enskog glasa ga tre i on se okrete. Iza njega je sedeo Van Saravak ija je ruka bila obavijena oko pasa Deirde. Vetar je nanosio talase na iroku peanu plau. "Ne mogu da ti zamerim, ali ona e nam oteati posao", ree Everard. "ta sam mogao da uradim", branio se Veneranac. "Da pustim da je ubiju ili da nestane sa njenim svetom?" "Seti se da smo kondicionirani. Bez dozvole joj nita ne moemo rei, ak i kad bismo eleli." Everard pogleda devojku. Ona mu pritra i uhvati ga za ruke. "Izvini", proaputa. "Pomislila sam da e nas izdati." Ona poljubi obojicu i upita: "Gde smo? Ovo lii na Langolen, ali je pusto. Jesi li nas doveo na neko ostrvo?" Ona se okrete i poe da igra po cvetnoj livadi. "Hoemo li se ovde odmoriti ili odmah kreemo kui?" Everard uze vazduh. "Za tebe imam loe vesti", ree joj. Ona stade kao ukopana. "Neemo kui?" "Da bih nas izbavio, morao sam da upotrebim arolije koje nas sada spreavaju da se vratimo." "Zar nikada neu moi da se vratim?" jedva ujnim glasom upita Deirde. "Nikada." Ona se okrete i ode. Van Saravak pode za njom ali se predomisli i upita Everarda: "ta si joj rekao?" Everard ponovi. "To mi se uinilo kao najbolje reenje", ree on na kraju. "Ne mogu je poslati natrag da deli sudbinu svoga sveta."

Posle izvesnog vremena, Van Saravak ree: "Hajde sada da naemo neku ispostavu patrole i uz njihovu pomo saznamo kada je dolo do prekretnice." Everard je leao na travi i gledao u nebo. "Mislim da u i sam moi da odredim taj trenutak, ako mi Deirde pomogne. Probudi me kad se vrati." Vratila se suvih oiju ali se videlo da je plakala. Kada je Everard upita hoe li mu pomoi, ona klimnu glavom: "Naravno, pa ja ti dugujem ivot." Everard ree paljivo: "Potrebne su mi neke informacije... Da li si ikada videla kako se ljudi uspavaju a onda veruju u sve to im se kae?" Ona klimnu glavom: "Videla sam kako neki druidi to rade." "Tebi se nita nee desiti. Uspavau te da bi mogla da se seti svega to si do sada ula. To nee dugo trajati." Koristei tehniku patrole on je dovede do hipnotikog stanja totalnog seanja i izvue iz nje sve to je ikada ula o Drugom punskom ratu. Tako je saznao sve to mu je bilo potrebno. Prekrivi ugovor o miru, Rimljani su se umeali u kartaginske poduhvate juno od reke Ebro. To je bio konaan povod za rat. 219 godine pre nove ere, Hanibal Barka, kartaginski guverner panije, opseo je Sagunt. Posle osam meseci osvojio je taj grad i tako izazvao rat sa Rimom. Poetkom maja 218. godine, preao je Pirineje sa 90.000 peaka, 12.000 konjanika i 37 slonova. Proao kroz Galiju i preao preko Alpa. Gubici na putu su mu bili ogromni: u Italiju je stiglo svega 20.000 peaka i 6.000 konjanika. I pored toga, on je potukao brojniju rimsku vojsku kod reke Ticina. U toku sledee godine pobedio je rimsku vojsku u jo nekoliko bitaka i uao u Apuliju i Kampaniju. Kvint Fabije Maksim je protiv njega vodio dugotrajni gerilski rat, ali nije nita postigao. U meuvremenu, Hazdru bal Barka je u paniji pokupio vojsku i 211. godine doao Hanibalu upomo. 210. godine je Hanibal zauzeo i spalio Rim a do 207. godine su mu se predali i ostali rimski gradovi.

"To je sve", ree Everard i pomilova devojinu crvenu grivu. "Sada spavaj, lepo sanjaj i probudi se dobro raspoloena." "ta si saznao?" upita ga Van Saravak. "Mnogo stvari", odgovori Everard. Seansa je trajala vie od jednog sata. "Vano je sledee: ona mnogo zna o tom vremenu ali nijednom nije pomenula Scipione." "Koga?" "Publije Kornelije Scipion predvodio je rimsku vojsku kod Ticina. On je i u naoj istoriji bio tamo pobeen, ali je kasnije krenuo na zapad i odsekao kartaginsku bazu u paniji. Tako je Hanibal bio odseen u Italiji jer nije mogla da mu stigne nikakva pomo. Scipionov sin, koji je nosio isto ime, bio je taj koji je konano pobedio Hanibala kod Zame; to je Scipion Afrikanac Stariji. I otac i sin su bili daleko najbolji rimski vojskovoe. A Deirde nikada nije ula za njih." "I tako..." Van Saravak se zagleda prema istoku, preko mora, gde su Gali Cimbri i Parani vrljali po ruevinama klasinog sveta. "ta se desilo sa njima u ovoj istoriji?" "Prema onome to ja znam, oba Scipiona su bili kod Ticina i jedva su se spasli smrti. Sin je ocu spasao ivot za vreme povlaenja. Kladim se da su prema njihovoj istoriji, Scipioni poginuli kod Ticina." "Mora da ih je neko uklonio", ree Van Saravak. "Verovatno neko ko je doao iz budunosti." Najverovatnije. "Uskoro emo znati."

8. U pleistocenskom zimovniku, pola sata posle njihovog polaska za Njujork, Everard i Van Saravak predadoe devojku jednoj eni koja je govorila

starogrki i sazvae sastanak svih prisutnih redara patrole. Kapsule sa porukama poee da skau kroz vreme. Sve ispostave patrole pre 218. godine pre nove ere najblia je bila u Aleksandriji, 250-230, 'jo' su postojale. U njima je bilo ukupno oko 200 agenata. Sazvan je sastanak u Akademiji, u oligocenskom periodu. Everard je kao najobaveteniji predsedavao sastanku komiteta u kome su bili agenti najvieg ranga. To nije bila nimalo prijatna dunost. Svi ti ljudi i ene su bili naviknuti na jurnjavu kroz vekove i na rukovanje orujem bogova. Ipak, to su bili samo ljudi, optereeni svim manama svoje rase. Svi su se sloili da greku treba ispraviti. Neki su napomenuli da treba prvo izvui one agente koji su, kao Everard, otili u budunost. Ukoliko oni ne budu vraeni kada se istorija bude menjala, patrola ih vie nikada nee videti. Everard posla nekoliko spasilakih ekipa, mada je sumnjao u uspeh ovog poduhvata. lanove ekipa je opomenuo da e sami snositi posledice ukoliko se ne vrate za jedan dan, po lokalnom vremenu. Jedan ovek iz Naune Renesanse je primetio da, iako je njihova prevashodna dunost da istoriju vrate na 'prvobitni' kolosek, oni imaju dunost prema nauci. Sada se ukazala izvanredna prilika da se proui jedna potpuno nova faza u razvoju oveanstva i trebalo bi posvetiti nekoliko godina antropolokim prouavanjima pre nego to... Everard ga je brzo uutkao: ostalo je suvie malo redara za ovaj posao, a bilo bi i opasno. Odreeno je i nekoliko studijskih grupa koje e odrediti kada i u kojim okolnostima je dolo do promene. Rasprava o moguim metodima otegla se u beskonanost. Everard se zagleda kroz prozor u preistorijsku no razmiljajui o tome da tigrovi sa sabljastim zubima, moda, uspenije obavljaju svoje poslove od njihovih dalekih potomaka. Kada je, konano, svima podelio dunosti, on ode da se napije sa Van

Saravakom.

Kada se komitet sastao sledeeg dana, stigli su izvetaji agenata koji su pretraili budunost. Desetak redara patrole izbavljeno je iz neugodnih situacija; drugih desetak e morati da otpiu. Izvetaj obavetajne grupe bio je daleko interesantniji: dok je Hanibal prelazio Alpe, pridruila su mu se dva helvetska najamnika, Frontos i Hilmiko, i zadobila njegovo poverenje. Njih dvojica su posle rata doterali daleko u kartaginskoj hijerarhiji, praktino upravljali zemljom i udesili da Hanibal bude ubijen. Jedan redar ih je lino video u njihovim domovima. "Kue su im daleko modernije opremIjene od kua klasinog doba, a njih dvojica mi lie na Neldorijance iz 205. milenijuma." To je bilo doba bandita koji su patroli i 'ranije' zadavali muke. "Onda smo se dogovorili", ree Everard. "Nije vano to su njih dvojica bili sa Hanibalom pre Ticina. Bilo bi teko uhvatiti ih u Alpima, a ne izazvati uzbunu koja bi mogla izmeniti budunost. Vano je da znamo kada su ubili Scipione i u tom trenutku emo udariti na njih." Jedan Britanac iz devetnaestog veka razvi mapu i poe da govori o kontrolisanju bitke iz vazduha. Koristie teleskop sa infra-crvenim zracima da bi mogao videti kroz niske oblake. "Ovde su stajali Rimljani a..." "Znam ", ree Everard. "Trenutak kada su oni poeli da se povlae je kritian, ali emo iskoristiti guvu. Slaem se da treba neprimetno opkoliti bojno polje ali sumnjam da emo uspeti da ubacimo vie od dva agenta u samu bitku. Zlikovci e biti na oprezu i paziti da ih neko ne omete. Aleksandrijska filijala e nabaviti odela za mene i Van Saravaka." "Ali ja sam se nadao da u ja imati ast..." poe Englez. "ao mi je, neete", osmehnu se Everard. "Ovde niko nee imati ast. Samo emo dovesti svoje ivote u opasnost da bismo unitili svet pun ljudi

koji su slini nama." "Ali sluajte..." Everard ustade. "Ja u morati da odem tamo", ree mirnim glasom. "Ne znam zato, ali to u morati da budem ja." Van Saravak mu odobri klimanjem glave.

Everard i Van Saravak su ostavili skuter u jednoj umici i poli preko polja. Stotina redara patrole, koji su ekali oko bojnog polja ili lebdeli nad njim, bili su slaba uteha ovoj dvojici dok su hodali pod kiom kopalja i strela. Niski oblaci su se valjali noeni hladnim vetrom. Kia je rominjala. U sunanoj Italiji bila je kasna jesen. ulo se zavijanje trube i rafali doboa. Oni su se gubili u dozivanju ljudi i batu koraka, vritanju, topotu konja bez jahaa i zvidanju strela. Samo je poneki oficir jo bio na konju; poto uzengija nije bilo, konjika bitka se ubrzo pretvorila u borbu peaka. Kartaginjani su probijali rimsku liniju fronta. Preko ovog dela polja bitka je ve bila prola. Smrt je vladala svuda oko Everarda. On je urio prema glavnini rimske vojske. Iznad lemova se jo vio crvenoljubiasti barjak. Prema njemu je jurilo nekoliko slonova sa podignutim surlama. Everard proe kraj jednog mravog tamnoputog mladia koji je, grei se, pokuavao da iupa koplje iz svoga stomaka. Bio je Kartaginjanin, ali ga krupni Italijanski seljak, koji je kraj njega sedeo i sa nevericom gledao patrljak svoje ruke, nije ni primeivao. Jato vrana prelete preko njih jaui na vetru i ekajui. "Ovamo", promrmlja Everard. '"Pouri, Kartaginjani samo to se nisu probili." Pade mu na pamet da mu je oduvek bilo ao to Hanibal nije pobedio.

Prezirao je frigidnu i nematovitu gramzivost Rimljana. A sada on treba da spasava Rim. Pa eto, ivot je udan... Teilo ga je to to je Scipion Afrikanac bio jedan od nekoliko sposobnih Ijudi koji su preiveli rat. Kartaginjani su bili vrlo blizu. Everard je ve mogao da im vidi crte lica. Jedno koplje ga udari u lem, on sae glavu i nastavi da tri. Scipionovi Ijudi su se oajniki borili. Everard zastade da povrati dah. Jedna eta rimskih konjanika mu se pribliavala u galopu: to mora da je sin, Scipion Afrikanac, koji uri da spase oca. Topot kopita zatrese zemlju. "Eno ih!" povika Van Saravak i pokaza rukom. Sa druge strane dolazila je kartaginska konjica. Predvodila su je dva visoka oveka sa neldorijanskim crtama lica. Bili su obueni u oklope ali su u rukama nosili puke. Everard se baci na tle. Plavobeli zrak ga promai. On opali iz pitolja i jedan od afrikih konja se prevrte. Van Saravak je pucao stojei. Jednom, dvaput... jedan Neldorijanac pade u blato. Njegovi pratioci uplaeno zavikae. Dosad su videli neldorijanske puke, ali im ovi nevidljivi zraci koji obaraju naterae strah u kosti. Drugi Neldorijanac obuzda svoga konja i poe da bei. "Pazi na Neldorijanca koga si oborio", viknu Everard Van Saravaku, "odvuci ga odavde, treba da ga ispitamo." A onda uhvati jednog konja bez jahaa i potera ga za drugim Neldorijancem. Iza njega, Publije Kornelije Scipion i njegov sin se probie i pridruie vojsci koja se povlaila. Everard je terao konja to je bre mogao. Ako ga i ne stigne odmah, pomoi e mu neki skuter kada budu izili iz guve. Ista misao je, izgleda, pala na pamet i Neldorijancu. On zauzda konja i naniani. Everard vide zaslepljujui bljesak i oseti kako ga neto opali po obrazu. Promaaj! On podesi svoj pitolj na iroki zrak i nastavi da jae pucajui.

Druga munja pogodi mu konja u grudi. ivotinja se prevrte i Everard ispade iz sedla. Njegovi uvebani refleksi ublaili su pad, on skoi na noge i pojuri prema neprijatelju. Pitolj mu je bio negde u blatu i on nije imao vremena da ga trai. I tako mu sada nije bio potreban: irok zrak pitolja zahvatio je Neldorijanca ali nije bio dovoljno jak da ga obori. Ovaj je ispustio puku i sedeo na konju zatvorenih oiju. Everard mu je prilazio. Neldorijanac skoi sa konja i izvue ma. Everard uini isto i ree mu na latinskom: "Jedan od nas dvojice nee otii iv sa ovog polja."

9. Mesec je iziao iza planine i obasjao sneg. Daleko na severu, njegova svetlost se odbijala od gleera. Hromanjonci su pevali u svojoj peini; zvuk njihove pesme dopirao do verande. Deirde je stajala u mraku i gledala napolje. Kada se Everard i Van Saravak pojavie ona ih iznenaeno pogleda. "Ve ste se vratili? Pa tek ste jutros otili." "Nije nam trebalo mnogo vremena da posvravamo poslove", odgovori joj Van Saravak koji je na brzinu nauio starogrki. "Nadam se da ete sada imati vremena da se odmarate", ree ona sa osmehom. "Hoemo", odgovori joj Everard. Neko vreme su utke gledali u sneg napolju. "Je li istina to si rekao da se nikada vie neu vratiti kui?" upita ga Deirde. "Na alost, istina je. Magija..." Everard izmeni pogled sa Van Saravakom. Imali su zvanino odobrenje da devojci kau to god hoe i da je odvedu u neko vreme na koje e najbolje moi da se privikne. Van Saravak je tvrdio da

je to Venera u njegovom veku a Everard nije imao snage da mu protivrei. Deirde uzdahnu: "Neka onda tako bude. Nadam se da e mojima biti dobro." "Siguran sam da hoe", ree Everard. Bilo mu je svega dosta. eleo je da zaspi. Neka joj Van Saravak od sada pria ono to treba da joj se pria i neka za to bude nagraen. On dobaci svome drugu: "Ja odoh u krevet, ti nastavi." Veneranac uhvati devojku za ruku. Everard polako ode do svoje sobe.