Bertrand Rasel Zato nisam hrianin

Kao to je rekao va predsednik,[1] tema o kojoj u vam veeras govoriti je - zato nisam hrianin. Moda i i!o do ro da pre svega pokuam da utvrdim ta se podrazumeva pod reju hrianin." nae vreme mnogi je koriste veoma s!o odno. #eki pod tim podrazumevaju samo oso u koja pokuava da vodi do ar ivot. " tom smis!u pripadni$i svih sekta i vera i i!i hriani% a!i ja ne mis!im da je to pravi smisao te rei, ako ni z og ega drugog, a ono z og toga to ona imp!i$ira da se oni koji nisu hriani - svi udisti, kon&uijev$i, mus!imani i tako da!je ne trude da vode do ar ivot. 'od hrianinom ne podrazumevam nekoga ko se trudi da ivi poteno. (ovek mora verovati u odre)ene stvari da ismo ga nazva!i hrianinom. *a re vie nema punokrvno znaenje kakvo je ima!a u do a svetog +ugustina i svetog *ome +kvinskog. +ko i neko tada rekao da je hrianin, to je podrazumeva!o itav niz optepoznatih vrstih uverenja. ta je hrianin? ,ananji hrianin je drugaiji. - sam pojam hrianstva je postao neodre)eniji. Me)utim, dve stvari su osta!e itne za svakoga ko se e naziva hrianinom. 'rva je dogmatska - morate verovati u oga i u esmrtnost. +ko u to ne verujete, ne moete se nazvati hrianinom. .atim morate imati neku vrstu uverenja koja se tiu samoga /rista. Mus!imani, na primer, tako)e veruju u oga i esmrtnost, a ipak nisu hriani. " najmanju ruku morate verovati da je /rist io, ako ne oanstvo, a ono ar naj o!ji i najmudriji od svih !judi. 0ve ispod toga vam oduzima pravo da se nazovete hrianinom. #aravno, hrianstvo ima i drugi smisao, koji na!azite u 1itekerovom +!manahu i u geogra&skim knjigama, gde se kae da se svetsko stanovnitvo de!i na hriane, mus!imane, udiste, o oavao$e &etia itd, i u tom smis!u smo svi mi hriani. +!i ovde u zanemariti geogra&ski smisao hrianstva. Kada vam o janjavam zato nisam hrianin, moram o jasniti dve stvari2 prvo, zato ne verujem u oga i esmrtnost% i drugo, zato smatram da /rist nije io naj o!ji i najmudriji od svih !judi, mada mu priznajem visoki stepen mora!ne do rote. Kreem se u okviru vr!o striktne de&ini$ije hrianstva. #ekada je ono uk!juiva!o i veru u pakao. 1era u venu vatru pak!a do skoro je i!a itna osnova hrianstva. " ovoj zem!ji, kao to znate, to je presta!o da ude itno pos!e jedne od!uke sa kojom se nisu s!oi!i kanter erijski arhiepiskop i arhiepiskop od 3orka. " ovoj zem!ji je zvanina re!igija regu!isana zakonom koji je doneo eng!eski par!ament. *ajno vee koje je o tome od!uiva!o zao i!o je mi!jenje naih arhiepiskopa o tome i pakao je prog!aen nevanim. .ato ne insistiram na tome da hrianin mora da veruje i u pakao. Postojanje boga ,o!i smo do pitanja postojanja oga2 to je jedno iroko i oz i!jno pitanje, i kada ih se poza avio njime na adekvatan nain, zadrao ih vas ovde do kraja sveta, pa ete mi oprostiti ako udem neto saetiji od toga. 'oznata vam je dogma kato!ike $rkve po kojoj se postojanje oga moe dokazati razumom. 4vo je neo ina dogma, a!i je mora!a iti uvedena zato to su s!o odni mis!io$i dosta rano poe!i da tvrde da postoje razumni dokazi protiv postojanja oga, mada nam vera kae da on postoji. +rgumenti i raz!ozi protiv postojanja oga su se opirno iznosi!i,tako da je kato!ika $rkva oseti!a da se tome mora stati na put. .ato su postavi!i tezu da se postojanje oga moe dokazati razumom i ustanovi!i su neke argumente koji dokazuju njegovo postojanje. *ih dokaza ima vie, a!i ja u se zadrati na svega neko!iko.

Dokaz prvog uzroka Moda je najjednostavnije i naj!ake shvatiti takozvani dokaz prvog uzroka, kojim se tvrdi da sve na ovom svetu ima uzrok% kada se vraamo unazad moramo doi do prvog uzroka, kojem se daje ime oga. ,anas taj dokaz nema preteranu teinu, zato to ni prauzrok svega vie nema onu vita!nost koju je nekada imao. 5i!ozo&i su do!i do zak!juka da pitanje prvog uzroka nema smis!a. Kada sam io m!ad vr!o oz i!jno sam razmatrao ova pitanja i prihvatao dokaz prvog uzroka, sve dok sa osamnaest godina nisam proitao +uto iogra&iju ,ona 0tjuarta Mi!a i tamo naao ovu reeni$u2 6Moj ota$ me je uio da se na pitanje2678 me je stvorio9:, ne moe dati odgovor, jer ono istog trena navodi na pitanje2678 je stvorio oga9: 4va prosta reeni$a mi je pokaza!a !anost dokaza o prvom uzroku. +ko sve ima uzrok, onda ga i og mora imati. +ko ita moe postojati ez uzroka, onda to vai i za itav svet, tako da ta tvrdnja nije va!jana. 4na je iste vrste kao i hindu g!edite da svet poiva na !e)ima s!ona, a s!on na !e)ima kornjae. - kada se pita26; ta je sa kornjaom9:, -ndus kae26/ajde da promenimo temu.: 0vet moe da postoji ez uzroka. 'odjednako je mogue da on postoji oduvek. #ema nikakvog raz!oga da se pretpostavi da je svet uopte imao poetak. 0hvatanje da stvari moraju imati poetak je rezu!tat siromatva nae mate. .ato prestajem da traim vreme na dokaz o prvom uzroku. Dokaz prirodne zakonitosti 'ostoji, zatim, veoma uo iajen dokaz prirodne zakonitosti. *o je io omi!jeni dokaz tokom $e!og osamnaestog veka, naroito pod uti$ajem ser -saka #jutna i njegove kosmogonije. <judi su posmatra!i kako se p!anete okreu oko sun$a prema zakonu gravita$ije i smatra!i su da je og dao zapovest tim p!anetama da se kreu na odre)en nain. =i!o je to, naravno, zgodno i jednostavno o janjenje koje im je utede!o trud traenja o janjenja zakona gravita$ije. ,anas zakon gravita$ije razumemo na pri!ino komp!ikovan nain koji je uveo +jntajn. #emam nameru da vam drim predavanje o zakonu gravita$ije, jer i nam to oduze!o puno vremena. " svakom s!uaju, zakon prirode koji je postojao u #jutnovom sistemu, podrazumeva da se priroda iz neo janjivih raz!oga ponaa jedno!ino. 0ada znamo da su mnoge stvari koje smo smatra!i prirodnim zakonima zapravo !judske konven$ije. .namo da ak i u najuda!jenijim de!ovima zvezdanog prostora tri stope ine jedan jard. 4vo je ez sumnje znaajna injeni$a, a!i jedva da i se mog!a nazvati zakonom prirode. Kada steknete znanje o stvarnom ponaanju atoma, otkriete da je njihovo kretanje mnogo manje pod!ono i!o kakvoj zakonitosti nego to se smatra, i da je pre u pitanju statistiki prosek. +ko a$ite ko$ki$e, do iete dup!e esti$e samo jednom u trideset i est a$anja, a!i to se ne smatra dokazom i!o ega% naprotiv, ako i dup!e esti$e iz!azi!e pri svakom a$anju, mog!i ismo da pomis!imo da se radi o neem unapred p!aniranom. 0vi zakoni prirode su u tom smis!u s!ine vrste. *o su statistiki prose$i izvedeni iz zakona s!uajnosti. *ime itava stvar u vezi sa prirodnim zakonom postaje manje impresivna. -deja da prirodni zakoni imp!i$iraju zakonodav$a potie iz z rke koja je nasta!a izme)u prirodnih i !judskih zakona. <judski zakoni su nared e koje vam zapovedaju da se ponaate na odre)eni nain, i vi moete od!uiti da !i ete se tako ponaati i!i ne. +!i prirodni zakoni su opis onoga kako se stvari uistinu ponaaju. #e moe se tvrditi da postoji neko ko im je rekao da tako ine, jer ako pretpostavimo da taj neko postoji, suoeni smo sa pitanjem26.ato je og doneo a te prirodne zakone, a ne neke druge9: +ko kaete da je to uinio iz svog v!astitog zadovo!jstva i ez ikakvog raz!oga, shvatite da postoji neto to nije pod!ono zakonu. +ko kaete, kao to kau ortodoksniji teo!ozi, da je og imao raz!og da stvori a te zakone, a ne neke druge - vi u stvari kaete da je taj raz!og stvaranje o!jeg svemira. +!i kada ma!o o!je pog!edate svemir, to vam nikada ne i pa!o na pamet. Kada i

postojao raz!og za ustanov!javanje zakona koje je og stvorio, onda i im i on sam io pod!oan, pa prema tome nema nikakve prednosti u tome da uvodite oga kao posrednika. -mate zapravo zakon izvan i pre svih oanskih zakona i tako og prestaje da s!ui vaoj svrsi, jer vie nije krajnji zakonodava$. "kratko, $e!a rasprava o prirodnom zakonu nema vie ni izda!eka onu snagu koju je nekada ima!a. " razmatranju ovih argumenata, ja se kreem kroz vreme. +rgumenti za dokazivanje postojanja oga menjaju se kroz vreme. *o su u poetku i!i vrsti inte!ektua!ni dokazi, koji su ote!ov!java!i sasvim de&inisane za !ude. Kako se !iimo savremenom do u, one postaju sve manje inte!ektua!no ug!edne, a sve vie mag!ovito mora!isanje. Dokaz svrhovitosti 0!edei korak u ovom pro$esu dovodi nas do dokaza svrhovitosti. 0ve na svetu je ure)eno upravo tako kako je potre no da ismo mi mog!i da ivimo na ovome svetu. +ko i svet i za mrvu io drugaiji, mi ne ismo mog!i da ivimo u njemu. *o je dokaz svrhovitosti. 4n ponekad poprima udne o !ike% tvrdi se, na primer, da zeevi imaju e!e repove da i ih ovek mogao !ake nanianiti. 'itam se ta i zeevi rek!i na ovo. #ije teko napraviti parodiju od ovog dokaza. 0vi znamo uvenu 1o!terovu opasku da je nos oig!edno naprav!jen takvim kakav jeste da i se na njega mog!e staviti naoare. *a vrsta parodije, pokaza!o se, poga)a $i!j direktnije nego u osamnaestom veku, jer od ,arvinovog do a mnogo nam je jasnije zato se iva ia pri!ago)avaju svojoj oko!ini. #e radi se o tome da je oko!ina stvorena da i odgovara!a njima, nego o tome da se oni pri!ago)avaju njoj. " tome nema nikakvoga p!ana. Kada se ma!o zamis!imo nad dokazom svrhovitosti, zapanjuje kako su !judi mog!i poverovati da ovaj svet, sa svim svojim nedosta$ima, predstav!ja naj o!je to je svemogui i sveznajui mogao proizvesti tokom mi!iona godina. 3a u to stvarno ne mogu da poverujem. .amis!ite da vam je data svemo i sveznanje i mi!ioni godina da usavrite svoj svet. 'a da !i iste proizve!i neto o!je od Kju-K!uks-K!ana i!i &aista9 +ko prihvatite zakone nauke, morate pretpostaviti da e !judski ivot i ivot uopte na ovoj p!aneti vremenom nestati. 4n je samo &aza u raspadanju sunevog sistema. " izvesnoj &azi tog raspadanja do!o je do temperaturnih us!ova pogodnih za razvoj protop!azme i pojavu ivota u jednom kratkom periodu postojanja sunevog sistema. #a Mese$u se vidi ono ka emu .em!ja ide - to je neto mrtvo, h!adno i eivotno. Kau mi da je ovakav pog!ed na stvari porazan i da !judi, kada i u to poverova!i, ne i mog!i da ive. *o je esmis!i$a. #ikome nije sta!o do toga ta e se desiti sa !judima kroz mi!ion godina. (ak i ako neki !judi mis!e da rinu o tome, oni se samozavaravaju. <judi su uvek za rinuti z og neega konkretnog, kao to je !oa pro ava. #iko nije oz i!jno nesrean z og pomis!i na neto ta e se dogoditi mi!ionima godina pos!e njega. 0!aem se da je sumorna pomisao da e ivot izumreti. Mada kada vidim ta sve !judi rade, to da emo izumreti mi se ini gotovo kao uteha, a ne neto to mi zagorava ivot. Moralni argument 0ada do!azimo do kasnije &aze argumenta$ije o postojanju oga, koju u nazvati do om inte!ektua!nog opadanja. " pitanju je dokaz koji postav!jaju teisti, a zove se mora!ni argument za postojanje oga. " stara vremena postoja!a su tri inte!ektua!na dokaza postojanje oga i sve ih je od a$io -manue! Kant u svojoj Kriti$i istoga uma. +!i im se os!o odio ovih dokaza, on je izmis!io novi, mora!ni dokaz. 4n je io poput mnogih drugih !judi2 skeptian u inte!ektua!nim pitanjima, a!i spreman da u mora!nima dos!ovno veruje u maksime koje je posisao sa majinim m!ekom. *o i!ustruje ono o emu govore psihoana!itiari - da na nas najjae de!uju najraniji uti$aji, a ne oni kasniji.

Kant je tako izmis!io novi, mora!ni dokaz o postojanju oga i on je u raznim vidovima io popu!aran tokom devetnaestog veka. 3edna njegova verzija kae da ne i i!o onoga to je ispravno ni onoga to je pogreno kada ne i postojao og. " ovom trenutku me ne zanima da !i ima raz!ike izme)u onoga to je ispravno i onoga to je pogreno. 4no to me zanima je s!edee2 ako ste sasvim sigurni da postoji raz!ika izme)u onoga to je ispravno i onoga to je pogreno, vi se na!azite pred pitanjem - da !i je ta raz!ika p!od oije od!uke i!i ne9 +ko raz!ika izme)u do ra i z!a postoji po oijoj od!u$i, onda za samoga oga ne postoji raz!ika izme)u onoga to je ispravno i onoga to to nije. 4nda tvrdnja da je og do ar prestaje da ude tana. +ko hoete da kaete, kao to tvrde teo!ozi, da je og do ar, morate rei da ispravno i pogreno imaju neko znaenje koje je nezavisno od oije od!uke, zato to su oije od!uke do re, a ne !oe, nezavisno od same injeni$e da ih je on stvorio. +ko to kaete, moraete zatim rei da je ispravno i pogreno nasta!o ne samo oijim posredstvom, nego da su oni po svojoj iti, !ogiki prethodi!i ogu. Mog!i iste, ako iste hte!i, rei da je postoja!ovie oanstvo koje je nare)iva!o ogu koji je stvorio ovaj svet, i!i zastupati mi!jenje koje zastupaju neki gnosti$i, koje sam esto smatrao prihvat!jivim, da je zapravo ovaj svet kakvog mi poznajemo stvorio )avo u trenutku kada og nije g!edao. rgument ispravljanja nepravde 'ostoji jedna neo ina verzija mora!nog argumenta, u kojoj se kae2 postojanje oga je potre no da i postoja!a pravda na svetu. ,e!om svemira koji mi poznajemo v!ada ve!ika nepravda, i esto do ri pate, a z!i napreduju, i teko je rei koje od to dvoje vie smeta oveku% a!i ako kosmos kao $e!inu zamis!imo kao pravedno ustrojen, moramo pretpostaviti da postoji udui ivot koji e doneti ravnoteu ivotu i ovde, na zem!ji. .ato se kae da mora postojati og i raj i pakao, da i na kraju mog!a postojati pravda. *o je veoma neo ian argument. +ko pog!edamo na to sa naunog stanovita, rei emo263a poznajem samo ovaj svet. #e znam kako je u osta!im de!ovima svemira, a!i uko!iko se o tome uopte moe rasprav!jati mog!o i se rei da je ovaj svet pri!ino do ar uzorak svemira, pa ako na njemu ima nepravde, za verovati je da e je iti i drugde:. 'retpostavimo da ste otvori!i sanduk pun narandi i vide!i da je gornji s!oj truo. #e iste rek!i26Mora da su donji s!ojevi do ri, jer se tako uspostav!ja ravnotea.: >ek!i iste261erovatno je $e!a poi!jka !oa:, a tako i naunik zak!juuje o prirodi kosmosa. 4n i rekao26#a ovom svetu ima mnogo nepravde, i stoga postoji raz!og da se pretpostavi da svetom ne v!ada pravda, pa onda ima osnove za mora!ni argument protiv oga, a ne njemu u pri!og.: -nte!ektua!ni argumenti ove vrste nisu podsti$ajni za vernike. 4no to !jude podstie da veruju u oga nije nikakav inte!ektua!ni dokaz. 1eina !judi veruje u oga, jer su ih tome ui!i od ranog djetinjstva i to je g!avni raz!og. 3ak raz!og je, mis!im, i e!ja za sigurnou, za jednom vrstom oseanja da postoji stariji rat koji e se rinuti o vama. *o znaajno podstie e!ju !judi da veruju u oga. !ristov karakter 4vo je tema kojom se ra$iona!istinisu avi!i dovo!jno, a to je pitanje da !i je /rist io naj o!ji i najmudriji od svih !judi. *o se o ino uzima zdravo za gotovo, i oekuje se da se svi s!oimo da je to istina. 3a se ne s!aem, priemu se u mnogim stvarima s!aem sa /ristom vie od onih koji kau da su hriani.

0eate se da je on rekao26#e odupri se z!u2 ko te udari po jednom o razu okreni mu i drugi.: 4vo nije novo nae!o i!i nov prin$ip. #jime su se s!ui!i <ao ?e i =uda nekih petsto i!i esto godina pre /rista. *o tako)e nije prin$ip koji hriani shvataju dos!ovno. #e sumnjam u to da je sadanji predsednik v!ade @0tan!eA =a!dBinC, na primer, veoma iskren hrianin, a!i ne ih nikome savetovao da ga oamari. Mis!im da i taj neko otkrio da on smatra da je ovaj deo i !ijskog teksta napisan samo u prenosnom smis!u. 'ostoji jo jedna sjajna pojedinost. 0eate se da je /rist rekao26#e sudite o drugima, da se ne i sudi!o o vama:. 4vaj prin$ip nije omi!jen u sudni$ama hrianskih zema!ja. 'oznavao sam pri!ian roj sudija koji su oz i!jni hriani i nijedan od njih nije smatrao da postupa suprotno hrianskim prin$ipima radei svoj posao. .atim /rist kae26,aj onome koji trai od te e i ne od ij onoga koji trai da posudi od te e.: *o je veoma do ar prin$ip. #ismo se ovde sasta!i da rasprav!jamo o po!iti$i, a!i ne mogu, a da ne zapazim da se na pos!ednjim optim iz orima vodi!a rasprava o upravo tome, tako da se mora pretpostaviti da se !i era!i i konzervativ$i u ovoj zem!ji sastoje od !judi koji se ne s!au s /ristovim uenjem. 'ostoji jo jedna /ristova maksima koja nije omi!jena me)u naim hrianskim prijate!jima. 4na kae26+ko hoete da udete savreni, idite i prodajte ono to imate, i dajte siromasima.: *o je izuzetna maksima, a!i kao to rekoh, ne primenjuje se mnogo. 0ve su ovo do re izreke, a!i je pri!ino teko postupati u sk!adu sa njima. #e tvrdim da ih se ja pridravam, a!i ja nisam hrianin. Mane !ristovog u"enja 'oto smo se s!oi!i da neke /ristove izreke imaju ve!iku vrednost, do!azim do onih kojima se ne moe pripisati ni vrhunska mudrost niti vrhunska do rota. -storijski je pri!ino sumnjivo da !i je /rist uopte postojao, a ako jeste, mi o njemu nita ne znamo, pa se prema tome ja ne avim istorijskim /ristom. =avim se /ristom onakvim kakav se jav!ja u jevan)e!jima, a tamo se mogu nai stvari koje ne izg!edaju previe mudro. 4n je, na primer, zaista verovao da e se njegov drugi do!azak na svet desiti za ivota njegovih savremenika. 4n kae26#eete otii u gradove -zrae!a dok se sin oveka ne vrati.: .atim kae26-ma nekih koji ovde stoje, a koji nee okusiti smrt dok se sin oveka ne vrati u svoje kra!jevstvo:. -ma mnogo mesta u jevan)e!jima po kojima je sasvim jasno da on veruje da e se njegov drugi do!azak desiti za ivota !judi koji su tada ive!i. " to su verova!i njegovi rani s!ed eni$i i to je i!a osnova njegovog mora!nog uenja. Kada je govorio26#e mis!ite na sutra: i tome s!ino, to je govorio ug!avnom mis!ei na svoj drugi povratak, u smis!u da o ine, svetovne stvari nisu vane. 'oznavao sam neke hriane, koji su zaista verova!i da je njegov drugi do!azak vr!o !izu. 'oznavao sam paroha koji je stranop!aio svoju pastvu priama da je /ristov drugi do!azak neminovan, pa ih je veoma utei!o kada su ga vide!i da sadi drvee u svom vrtu. >ani hriani su stvarno u to verova!i i usteza!i su se od sa)enja drvea u svojim atama, jer su poverova!i /ristu da je njegov drugi do!azak !izu. " tom smis!u, on oito nije io mudar kao to su to i!i neki drugi !judi, a sigurno nije io najmudriji od svih. Moralni problem ,o!azimo zatim do pitanja mora!a. 'ostoji jedan vr!o oz i!jan nedostatak u /ristovom mora!nom !iku, po mom mi!jenju, a to je da je on verovao u pakao. <ino ne verujem da i!o ko, ko je zaista du oko human, moe verovati u venu kaznu. +!i /rist je oito, kako je reeno u jevan)e!jima, verovao u venu kaznu. - sta!no se iznova nai!azi na s$ene njegovog osvetnikog

esa prema onima koji od ijaju da s!uaju njegove propovedi. *o je stav uo iajen za propovednike, a!i u ovom s!uaju naruava vrhunsko savrenstvo /ristovog !ika. Kod 0okrata, na primer, neete naii na takav stav. 4n je sasvim !ag i u!judan prema !judima koji ne e!e da ga s!uaju. *akav odnos je po mom mi!jenju dostojniji jednog mudra$a, nego da nastupi sa ogorenjem. " jevan)e!ju postoji mesto na kojem /rist kae261i zmije, vi otrovni$e, neete iz ei prok!etstvo pak!a.: *ako je govorio !judima kojima se nije dopa!o njegovo uenje. 'o meni, to a nije naj o!ji nain opho)enja. 4vakvih pretnji pak!om ima mnogo. 'ostoji, naravno, i onaj poznati ode!jak o grehu protiv 0vetog ,uha26Ko god govori protiv 0vetog ,uha, nee mu iti oproteno ni na ovom ni na onom svetu.: 4vaj tekst je prouzrokovao neopisivo mnogo jada na svetu, jer su mnogi smatra!i da su se ogrei!i o 0vetoga ,uha i da im to nee iti oproteno, ni na ovom ni na onom svetu. .aista ne verujem da i oso a sa odgovarajuim stepenom do rote u svojoj naravi, usadi!a takav strah i uas u !jude. .atim /rist kae26(ovekov sin e pos!ati svoje an)e!e, i oni e sakupiti u njegovom kra!jevstvu sve ono to je greno, i one koji ine nepravdu, i a$ie ih u vatreno dre!o% i tamo e se uti zapomaganje i krgut zu a:. *o nastav!ja da se re)a iz jednog stiha u drugi i ita!a$ poinje da osea izvesno zadovo!jstvo onoga koji to izgovara. .ato i inae to to!iko ponav!jao. .atim, svi se sigurno seate ova$a i koza% i kako e on, kada se vrati po drugi put, odvojiti ov$e od koza, i rei e kozama26,a!je od mene, vi prok!eti, u p!amen veni.: .atim nastav!ja26- one e otii u veni p!amen:, pa kae26+ko ti ruka zgrei, odse$i je% o!je da se vrati u ivot sakat, nego da sa dve ruke ode u pakao, u p!amen koji se nikada ne gasi. Dde $rv ne umire i gde se vatra ne gasi.: 4n i to ponav!ja vie puta. Moram rei da je $e!a doktrina pak!ene vatre kao kazne za greh, doktrina okrutnosti. *o je doktrina koja unosi okrutnost u svet. Denera$ije su strada!e pod najstranijim mukama inkvizi$ije z og ove doktrine i /rist iz jevan)e!ja i svakako tre a!o da se smatra de!imino odgovornim za to. *u je i primer gadarenskih svinja. .aista nije i!o !ju azno prema svinjama uiniti da se u njih uvuku duhovi koji ih nateraju da se sjure niz reg u more. /rist je io svemoan i mogaoje jednostavno naterati )avo!e da odu% a!i on je od!uio da ih poa!je da u)u u svinje. .atim tu je i udna pria o smokvinom sta !u, koja me je uvek z unjiva!a. 0eate se ta je i!o sa tim smokvinim sta !om26=io je g!adan% i videvi smokvino sta !o neda!eko, on je priao ne i !i na njemu ta s!uajno naao% i kad je doao do nje, nije naao nita osim !istova, jer jo nije i!o vreme smokava. - -sus je rekao26,a vie nikada niko ne okusi s te e p!oda:, i 'etar mu ree26Dospodaru, pog!edaj smokvu koju si prok!eo, osui!a se.:: +ko nije i!o pravo vreme u godini za smokve, zaista ne ismo mog!i da za to krivimo sta !o. .aista ne oseam da i!o u mudrosti, i!o u vr!ini /rist zauzima tako visoko mesto kao neki drugi !judi koje istorija poznaje. " tom pog!edu ih iznad njega stavio =udu i 0okrata. #mo$ionalni %aktor Kao to sam ranije rekao, ne smatram da pravi raz!og iz kojeg !judi prihvataju re!igiju ima ikakve veze sa dokazivanjem. 4ni prihvataju re!igiju na emo$iona!noj osnovi. (esto nam kau da je veoma pogreno napadati re!igiju, jer re!igija ini !jude estitima. *ako kau, a!i ja to nisam primetio. 'oznata vam je, naravno, parodija tog dokaza u knjizi 0amue!a =at!era 'onovno u 3erihonu. 0eate se da u 3erihonu postoji neki /igs koji stie u da!eku zem!ju, i poto tamo provede izvesno vreme, on ei u a!onu. 1raa se pos!e dvadeset godina i na!azi novu re!igiju po kojoj njega o oavaju pod imenom ,ete sun$a, i tvrde da je on uskrsnuo na ne o. 4n otkriva da upravo tre a

da se pros!avi 'raznik uznesenja, i uje kako pro&esori /enki i 'enki govore jedan drugome da nikada nisu vide!i tog oveka /igsa i da se nadaju da ga nikada nee ni videti% a!i oni su visoki sveteni$i re!igije ,eteta sun$a. 4n je vr!o ogoren, pri!azi im i kae263a u raskrinkati ovu $e!u prevaru i rei !judima 3erihona da sam to samo ja, ovek /igs, i da sam otiao u ne o a!onom.: 4ni mu odgovaraju26#e sme to uiniti, jer je mora! u ovoj zem!ji povezan sa tim mitom, i ako jednom saznaju da nisi otiao u ne o, postae z!i:% i tako ga u ede i on mirno od!azi. " tome i jeste stvar - u uverenju da ismo svi mi i!i z!i, kada se ne ismo pridrava!i hrianske vere. (ini mi se da su !judi koji su je se pridrava!i veinom i!i veoma z!i. Eto je re!igija i!a intenzivnija u nekom periodu i to je du !ja i!a dogma, tim je vea i!a okrutnost i stanje je tim i!o gore. " takozvanim epohama vere, kada su !judi zaista verova!i u hrianstvo potpuno i ez rezerve, postoja!a je inkvizi$ija sa svojim muenjima% u ime re!igije su spa!jeni mi!ioni nesrenih ena i primenjivana je svaka druga vrsta surovosti. 'osmatrajui svet vidimo da je svaki i najmanji napredak u !judskim oseanjima, svako po o!janje u krivinom zakoniku, svaki korak ka suz ijanju ratova, ka o!jem postupanju prema o ojenim rasama, svako u !aavanje ropstva, svaki mora!ni napredak io uporno suz ijan od strane organizovanih $rkava. *vrdim sasvim odre)eno da je hrianska re!igija, onakva kakva je organizovana u $rkvama, jo uvek g!avni neprijate!j mora!nog napretka u svetu. &ako $rkve usporavaju napredak Moda ete pomisi!ti da idem preda!eko kada kaem da je to jo uvek tako. #e mis!im da preterujem. "zmimo jednu injeni$u. 'odneete je zajedno sa mnom. #e radi se o prijatnoj injeni$i, a!i $rkve teraju oveka da spominje neprijatne stvari. 'retpostavimo da se u ovo dananje do a jedna neiskusna devojka uda za si&i!istiara% u tom s!uaju kato!ika $rkva kae26F8 je jedan neraskidivi sakrament. Morate izdrati $e!i at i!i ostati skupa. +ko ostanete skupa, ne smete preduzeti korake da spreite ra)anje si&i!istine de$e.: #iko ije prirodno saoseanje nije izopaeno dogmom, i!i ija mora!na priroda nije sasvim ezoseajna prema svakoj vrsti patnje, ne i mogao tvrditi da je to ispravno i kako takvo stanje stvari tre a da se nastavi. 4vo je samo primer. -ma mnogo naina na koje u ovom trenutku $rkva namee mnogim !judima nezas!uene i nepotre ne patnje, svojim insistiranjem na onome to ona od!ui da naziva mora!om. - naravno, kao to znamo, ona je protivnik napretka i po o!janja svega to u !aava patnju na svetu, jer shvata mora! kao ogranieni niz pravi!a ponaanja koja nemaju nikakve veze sa !judskom sreom% i kada kaete da ovo i!i ono tre a da se uini, jer i to doprine!o !judskoj srei, ona smatra da to sa mora!om nema nikakve veze26Kakve veze ima !judska srea sa mora!om9 ?i!j mora!a nije da usrei !jude.: 'trah( osnova religije >e!igija se zasniva, ja mis!im, ug!avnom i na prvom mestu, na strahu. *u se radi de!imino o uasu pred nepoznatim, a de!imino, kao to sam rekao, o e!ji da imate neku vrstu starijeg rata, koji e iti pored vas u svim nevo!jama i nesug!asi$ama. 0trah je osnova $e!e te stvari - strah od nepoznatog, strah od poraza, strah od smrti. 0trah je porodite!j okrutnosti, i stoga nije udno to okrutnost i re!igija idu ruku pod ruku. *o je zato to je strah osnova i jednog i drugog. Mi smo poe!i poma!o da shvatamo stvari i da poma!o ov!adavamo naim svetom uz pomo nauke, koja je si!om i!a korak po korak protiv hrianske re!igije, protiv organizovanih $rkava i njihovih zastare!ih pravi!a. #auka nam pomae da prevazi)emo edni strah u kojem je !judski rod iveo genera$ijama. #auka nas ui, a ja mis!im da to ine i naa v!astita sr$a, da vie ne traimo neku zami!jenu potporu, da vie ne izmi!jamo

saveznike na ne u, nego da ovde do!e u!oimo napor da od ovoga sveta napravimo mesto dostojno ivota, umesto uasnog sveta koji su vekovima stvara!e $rkve. ta moramo u"initi *re a da stanemo na svoje noge i pog!edamo svetu u !i$e - u njegove do re i !oe strane, njegovu !epotu, njegovu runou% da vidimo svet kakvim on jeste i da ga se ne ojimo. 0vet tre a osvojiti inte!igen$ijom, a ne samo sedeti u njemu u ropskoj pokornosti pred svojim strahom. (itava zamisao o ogu je proiza!a iz drevnih istonjakih despotija. *o je zamisao koja nije vredna s!o odnog oveka. Kada ujete kako se !judi u $rkvi poniavaju i govore za se e da su edni greni$i i osta!o, to je vredno prezira i nedostojno !judskih ia koja imaju samopotovanje. *re a da se dignemo i svetu otvoreno pog!edamo u !i$e. *re a da uradimo sve to moemo, i to e uvek iti o!je od onoga to su ovi drugi napravi!i kroz sve ove vekove. .a do ar svet su potre ni znanje, do rota i hra rost% nije potre no da sa a!jenjem eznemo za pro!ou i sputavamo svoju inte!igen$iju reima koje su davno izrek!i neupueni !judi. 'otre an je neustraiv pog!ed na svet i s!o odna inte!igen$ija. 'otre na je nada u udunost, a ne osvrtanje na pro!ost koja je mrtva i koja e iti da!eko prevazi)ena udunou koju e stvoriti na um. GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGG [1] 4vo predavanje je odrano H. marta 1IJK. u Dradskoj kui u =etersiju pod pokrovite!jstvom 4de!jenja za juni <ondon #a$iona!nog svetovnog drutva.