Skeptikov ivot bez verovanja

Meu razliitim prigovorima kojima su filozofi pokuavali da ospore skeptiku poziciju, posebno se izdvaja prigovor koji tvrdi da ljudsko bie ne moe iveti u skladu sa skeptikim pristupom. ovom radu, pokuau da pokaem da ovaj prigovor ne uspeva da kompromituje poziciju pironovskog skeptika koja se moe rekonstruisati na osnovu teksta Osnove pironizma Seksta !mpiriara." vodne napomene Sekstovi# Osnova opisuju pironovca kao permanentnog istraivaa, osobu koja nikada ne pri#vata da je otkrila neku istinu, pa makar to bila istina da je nemogue dostii bilo kakvu istinu $ PH "."%&'. (ironovac ne pri#vata nita kao istinito na osnovu toga to mu se ini da su sve stvari koje prouava podlone razliitim protivrenim objanjenjima koja ne mogu sva istovremeno biti istinita, a on ne prepoznaje ni jedan verodostojan metod, ni jedan kriterijum, kojim bi mogao da presudi koje je od nji# istinito, a koje, s#odno tome, mora biti odbaeno kao lano. (oto ne moe da pronae adekvatan kriterijum razgraniavanja istinitog od neistinitog, pironovac se nalazi u stanju poc%a, )a state of t#e intellect on account of *#ic# *e neit#er den+ nor affirm an+t#ing, $PH "."-', i to stanje konano proizvodi taraxa%u, spokojstvo due, proklamovani cilj pironovca $PH ".., /0'. (ironovac svoj ivot vodi u skladu sa t fainmena, onim to se pojavljuje, odnosno u skladu sa pojavama $PH "./"%1'. 2ao primer pojava Sekst najee navodi ulne opaaje3 oseaj da mi je toplo $PH "."1', slatkoa meda $PH "./-', oseaj ei $PH "./4', itd. Meutim, Sekst jasno istie da pojavama treba smatrati i stvari koje nisu ulni utisci5 u pojave jednako spada i ono to je predmet ula i ono to je predmet miljenja $ M ..16/', odnosno sadraj razliiti# izraza koje skeptik upotrebljava u svom diskursu, poput sadraja izraza )nita ne odreujem, ili )ne pre ovo nego ono, $ PH "."&%0', ili sadraji skeptiki# zakljuaka, poput sadraja izraza )sve je relativno u odnosu na neto, $ PH "."10'. (ojave su dogaaji koji se javljaju u svesti, odreena stanja svesti $ pqh'. Meutim, pojave poseduju jo jednu izuzetno vanu osobinu3 one su stanja svesti koja sa sobom ne povlae nikakav oblik verovanja $ PH "."0'. Sekst ovo tvrdi na osnovu toga to su pojave )pasivno primljeni utisci koji nas nevoljno nagone da i# pri#vatimo, $ PH "."4'. Sekst ni malo ne okolii u pogledu toga ta je kljuna prekpreka za postizanje tarax a%e3 nemezis duevnog spokojstva je dgma, verovanje. (ironovac je neko ko jasno sebe razgraniava od dogmatiara, osobe koja poseduje dgmata, koja tvrdi i veruje da je neto istina o spoljanjem svetu. Sa take gledita Sekstovog pironovca, svako dogmatisanje je brzopleto, samoljubivo, neko#erentno / i u krajnoj instanci dovodi do dodatne uznemirenosti due $PH "./-, /7%., 1-, 4-'. (ironovac, s druge strane, kako bi izbegao duevni nemir, eli da ivi doxstwj, nedogmatino, bez verovanja $PH "."/,

1 2

Se8tus !mpiricus, Outlines of Pyrrhonism, u daljem tekstu PH. (ironovcu se dogmatisanje ini neko#erentnim zato to, u skladu sa dijalektinom prirodom pironovske argumentacije koja za svoje premise uzima upravo teorije dogmatiara, kada na premise sami# dogmatiara primenimo pravila zakljuivanja za koja dogmatiari veruju da su istinita, slede upravo skeptiki zakluci.

"0, /1%&, /0, 1-', i eli to da postigne oslanjajui se iskljuivo na t fainmena $PH "./"%/'. (rigovor da je ivot bez verovanja nemogu za oveka bio je poznat jo pre osnivanja pironovskog pokreta od strane !nesidema $ fl. 9 vek stare ere'. (ostoje podaci da je jo epikurejac 2olot, :rkelsilajev savremenik, napisao tekst pod nazivom ;<n t#e fact t#at t#e doctrines of t#e of t#e ot#er p#ilosop#ers make it impossible to live= $(lut. Col. ""-7d, ""-.d'. >akon toga, ovaj prigovor izneli su i :ristokle $!useb. Praep. ev. ?9@ "../1%/&', koji je smatrao opaanje neega nuno za sobom povlai verovanje, i Aalen $De dignosc. puls. @999 7.", "6 % 7.1, 0, 2', koji postavlja pitanje da li pironovci smatraju da treba ostati u krevetu nakon izlaska sunca jer ne moemo sa sigurnou utvrditi da li je svanuo dan, ili je jo uvek no. Sekst je oigledno bio svestan ove vrste prigovora, jer je razmatra u M ""."6/%"61. Bakoe, prigovor da se pironoveva ideja o ivotu bez verovanja kosi sa ljudskom prirodom ubedljivo je izneo i Cjum $ An Enquiry Concerning Human nderstanding, D ?99'. 2onano, pitanje da li je za normalno ljudsko bie mogue iveti na nain koji predlae Sekst je u poslednje vreme bilo predmet velike panje jednog broja savremeni# filozofa, meu kojima su najvaniji M+les Eurn+eat, Mic#ael Frede i Go#at#an Earns.1 Hilj ovog rada I pobijanje prigovora da je pironovev ivot bez verovanja nemogu I ostvariemo na sledei nain. (rvo emo napraviti distinkciju izmeu dve interpretacije Sekstovog nedogmatinog ivota3 $"' rustine, koja pretpostavlja da pironovac ne poseduje ni jedno verovanje ma koje vrste, i $/' urbane, koja pretpostavlja da pironovac poseduje makar neku vrstu verovanja. Jatim emo analizirati argumente urbane interpretacije, izloene u Frede $"474', kao i pokuaj rustine rekonstrukcije, izloene u Eurn+eat $"4.-'. Sledee, razmotriemo interpretaciju izloenu u Eaile+ $/--/', koja pironovcu pripisuje verovanja koja nisu racionalno opravdana. >a kraju, izneu sopstveni argument u prilog teze da prigovor o nemogunosti ivota bez verovanja ne uspeva da ugrozi Sekstovu koncepciju pironovskog skepticizma. danas ve klasinoj literaturi o ovom pitanju, javljaju se dva pristupa problemu pironovevi# verovanja. (rvi pristup zasniva se interpretaciji PH koja tvrdi da pironovac u stvari ne eli da se lii svi# mogui# verovanja, ve samo verovanja o teorijskim iskazima nauke i filozofije. Krugi pristup podrazumeva interpretaciju prema kojoj Sekst smatra da pironovac apsolutn nikakvo kalsu verovanja. (rvu interpretaciju nazvaemo urbanim, a drugu rustinim pironizmom, sledei u tome Konatana Earnsa $"4./'. & Urbana interpretacija Majkl Frede je prvi izneo predlog jedne urbane interpretacije. (o njegovom miljenju )L#at is not in Muestion, at least if *e follo* Se8tus, is *#et#er t#e sceptic #as no dogmas, no beliefs at all but *#et#er #e #as no beliefs of a certain sort, $Frede "4743 .% 4'. <n polazi od Sekstove distinkcije izmeu dva znaenja pojma dgma u PH "."1, i smatra da se pironovac uzdrava samo od verovanja u uem smislu, odnosno od verovanja u neoevidne stvari, dok slobodno moe posedovati verovanja u irem smislu
3

$"447'.
4

2ljuni eseji ovi# autora u vezi sa ovim pitanjem sakupljeni su u Eurn+eat and Frede

<vu distinkciju je diskutovao i u svojim analizama primenio Earnes $"4./', posebno str. 6"%/. >aziv )rustini pironovci, $groikopurrwneoi' potie jo od Aalena, Diff. puls. 7.7""2.

$Frede "4743 4'. (rirodna posledica ove Fredeove interpretacije jeste ograniavanje pironovevog poc%a na teorijske stavove naunika i filozofa s jedne, i naklonost prema tzv. zdravom razumu, odnosno nenaunim verovanjima i stavovima obini# ljudi s druge strane $Frede "4743 ".%4'. tom smislu, pironovevu aktivnost mogue je objasniti time da on poseduje samo verovanja obini# ljudi, a uzdrava se od verovanja u nauna i filozofska verovanja. Jaista, Sekstove simpatije prema obinim ljudima su u tekstu izuzetno intenzivne i neskrivene3 )Cence, not onl+ do *e not fig#t against t#e normal course of life, but *e are allied *it# it in t#at *e assent undogmaticall+ $doxstwj' to *#at it relies on, *#ile opposing t#e peculiar creations of t#e, $ PH /."-/'. >a nekoliko mesta Sekst koristi re boj kao kontrast za fi osofa $PH "."60, M 7.1//, ..100, "./1/', biwtikj kao kontrast za dogmatikj $PH /."-0, /0., 1.1/0', to otprilike odgovara kontrastu izmeu laika i profesionalaca. 0 <bini ljudi su suprotstavljeni dogmatiarima3 ):t an+ rate, 9 t#ink it sufficent to live, empiricall+ and undogmaticall+ $doxstwj', in accord *it# t#e common observances and notions, suspending judgment about t#e t#ings t#at are said as a result of dogmatic subtlet+ and are ver+ far from t#e usage of dail+ lifeN $ PH /./&65 up. /0&5 1./10'. >aklonost prema komemorativnim znacima koju Sekst pripisuje pironovcima $npr. M .."07%.' jo jedno je od svedoanstava koje ini se potkrepljuje urbanu interpretaciju. Meutim, ova na prvi pogled plauzibilna interpretacija suoava se, nakon podrobnije analize, sa ozbiljnim preprekama. (re svega, brojna mesta u tekstu u kojima se ini da Sekst pokazuje simpatije prema razmiljanju obini# ljudi nakon paljivijeg itanja dobijaju drugaije znaenje. >a primer, pasus M .."07 koji govori o komemorativnim znacima, nalazi se u odeljku koji razmatra dogmatiarsku distinkciju izmeu oevidni# i neoevidni# stvari. (retpostavka je da je privremeno neoevidne stvari mogue spoznati pomou komemorativnog znaka, a prirodno neoevidne pomou indikativnog znaka $ M .."&.%0"'. 2omemorativni znak je neka oevidna stvar $npr. dim' posredstvom koje spoznajemo neku privremeno neoevidnu stvar $npr. vatru'. (oto Sekst u tom pasusu kae da pironovci pri#vataju praksu obini# ljudi i upotrebljavaju komemorativne znake, to bi znailo da pironovci pri#vataju zakljuivanje od neke oevidne stvari na neku neoevidnu. Meutim, rezultat Sekstove kritike kriterijuma istine, znakova i dokaza $PH /, M 7%.' je da se pironovci uzdravaju od suda ak i po pitanju onoga to dogmatiari smatraju paradigmatinim sluajevima oevidni# stvari. Stoga, jedini nain na koji pironovac moe upotrebljavati komemorativne znake je ne da bi od oevidne stvari neto zakljuio o nekoj neoevidnoj stvari, ve da bi iz injenice da mu se pojavljuje neka stvar koja se ini oevidnom zakljuio da bi dalje ispitivanje te stvari dovelo do pojave o drugoj stvari koja mu se inila neoevidnom. 6 <igledno da se ovako interpretirana upotreba komemorativni# znakova drastino razlikuje od naina na koji i# laici obino upotrebljavaju. Krugi argument vezan za precizniju interpretaciju teksta deluje jo ubedljivije. >aime, opisujui :gripine trope, Sekst kae3 )B#e one OmodeP based on disagreement is t#at according to *#ic# *e find t#at, bot# in ordinar+ life and among p#ilosop#ers, *it# regard to a given topic t#ere #as been reac#ed an unresolvable impasse on account of *#ic# *e are unable to reac# a verdict one *a+ or t#e ot#er, and *e end up *it# suspension of judgment, $ PH "."60'. Gasno je da Sekst

5 6

@idi Earnes $"4./', str. 74%.-. @idi Eaile+ $/--/', str. ".1%&.

smatra da se nerazreive protivrenosti ne javljaju samo u domenu nauke i filozofije, ve jednako i u domenu miljenja obini#, nenauni# stavova. 7 <sim ovi# argumenata, postoje i brojni sluajevi u kojima bismo, ak i kada bismo dopustili da se generalno skup verovanja koje poseduje pironovac poklapa sa skupom verovanja obini# ljudi, morali da iskljuimo razliite pojedinane klase verovanja na osnovu eksplicitni# Sekstovi# kritika. >a primer, u M 4."4", Sekst kae da se pironovac uzdrava od suda po pitanju postojanja boanstava. PH /.."%0, Sekst kae da meu dogmatiarima postoji veliko neslaganje oko pojma istine, odnosno oko postojanja istiniti# sudova, a pironovac se uzdrava od suda po pitanju svega to je predmet neslaganja meu dogmatiarima, pa i u pogledu postojanja istiniti# sudova. . Kalje, Eurn+eat $"4.&' ubedljivo dokazuje da je nauno i filozofsko poimanje prostora, vremena, kretanja i tela neraskidivo vezano za laiko, te da se pironovac uzdrava od svakog suda u kome se javljaju ovi pojmovi, bio on deo naunog ili svakodnevnog diskursa. (rema tome, kada iz skupa svakodnevni# verovanja izuzmemo sve ove klase verovanja u vezi sa kojima Sekst eksplicitno kae da se pironovac uzdrava od suda, ne ostaje nam vie ni jedno verovanje na osnovu kojeg bi se prema urbanoj interpretaciji moglo objasniti njegovo delanje. (o mom miljenju, pobornici ove interpretacije takoe zanemaruju jedan vaan momenat koji bi mogao da objasni motivaciju Sekstove prividne simpatije prema laicima i obinom ivotu. >aime, sutinski razlog zato se pironovac u svom ivotu rukovodi obiajima i praksom obini# ljudi koji ga okruuju, potuje nji#ove zakone, navike, pa ak i predrasude zato to je to ono !to mu "e dato, to je ono to on zatie posmatrajui svet oko sebe, otkrivajui da mu se sve te stvari javljaju kao pasivne pojave. (asivnost ovi# pojava omoguava mu da izbegne epistemoloku odgovornost koja bi neminovno pala na njega ako bi pokuao da o njima donosi sudove i time formira verovanja. Stoga, smatram da je ova argumentacija sasvim dovoljna da ozbiljno dovede u pitanje svak u vrstu urbane interpretacije pironizma koja podrazumeva izolovanje svakodnevni# iskaza od teorijski# razmatranja kojima se bave nauka i filozofija. 4 Bakoe, injenica da se Sekst ne trudi da strogom argumentacijom eksplicitno izloi nedvosmislen stav o odnosu pironovca prema verovanjima laika i profesionalaca, ne dokazuje da je Sekstov postupak manjkav. >aprotiv, on je potpuno u skladu sa generalnim svojstvom pironovske argumentacije, ija namera nije da neto dokae $jer je to nain na koji
7

@erzija ove :gripine trope u prikazu Kiogena Qaertija je jo eksplicitnija3 )Bropa zasnovana na neslaganju dokazuje da je svako pitanje, bilo da je ono iz oblasti filozofije ili svakodnevnog ivota, poprite beskonani# rasprava i zbrke, $KQ 4...'. Rtavie, Sekst iznosi argumente koji eksplicitno pokazuju da istiniti sudovi uopte ne postoje $PH /..0%465 M ../%"&-', koje, naravno, ne treba s#vatiti kao autentine Sekstove stavove, ve kao standardan pironovski postupak proizvoenja argumenata koji protivree dogmatiarima radi postizanja poc%a. Sini mi se da ovaj zakljuak dovodi u pitanje projekat neo%pironizma koji je nedavno promovisao T.G. Fogelin. Fogelin $/--&', str. "61, on se eksplicitno poziva na urbanu interpretaciju iz Frede $"474' kao na polazite svoji# neo%pironovski# razmatranja. Meutim, podrivanje Fredeove interpretacije jasno izlae neo%pironovce prigovorima u vezi sa statusom nji#ovi# svakodnevni# verovanja. Mislim da je stavljanje Fredeove interpretacije u temelj neo% pironovski# razmatranja nepotreban teret, jer ne vidim nita problematino u tome da neko pri#vata pironovske destruktivne epistemoloke argumente i da veruje u nji#ovu snagu i valjanost bez da se obavezuje da pri#vata ostale elemente pironovskog pristupa. Krugim reima, Fogelin ne mora da bude tvrdokorni pironovac $u smislu uzdravanja od verovanja' da bi mogao legitimno da upotrebljava pironovske argumente u savremenim epistemolokim raspravama. Bo ga samo izlae prigovorima o neko#erentnosti i nemogunosti ivljenja koji zamagljuju njegovu sutinsku ideju.

dogmatiari upotrebljavaju argumente', ve da slui kao psi#oloko terapeutsko sredstvo za postizanje duevnog spokojstva $up. PH 1./.-%"'."Rustina interpretacija M+les Eurn+eat $"4.-' smatra da je pironovac koga Sekst opisuje rustian, odnosno da ne poseduje nikakva verovanja. (o njegovom miljenju, pironovac ivi u skladu sa pojavama, i svoj cilj ivota bez bilo kakvi# verovanja postie tako to njegova pqh, mentalna stanja koja predstavljaju pasivne pojave, a kojima i# on jeziki izraava, ne poseduju istinitosnu vrednost. >aime, verovanje je povezano sa istinom, jer verovati da p znai verovati da je p istinito. 9stina je s#vaena kao korespondencija sa spoljanjom stvarnou, te jedini nain da pironovac izbegne verovanja o spoljanjoj stvarnosti jeste da njegove reenice koje izraavaju pojave ne mogu biti ni istinite ni lane, odnosno da pironovac nji# upotrebljava u neepistemikom smislu."" Meutim, Earnijetova pretpostavka da su iskazi koji izraavaju pojave u stvari iskazi bez istinitosne vrednosti optereena je brojnim problemima. (rvo, kako primeuje Eejli, teko je tekstualno opravdati stav da je ovo bio uobiajeni nain na koji su antiki filozofi s#vatali iskaze o pojavama."/ Krugi problem je to je teko uvideti kako reenicama izloenim u formi tvrenja moe nedostajati istinitosna vrednost. Bo su uvideli Earns $"4./3 60%6', koji je predloio da se ove reenice tumae kao drugaija vrsta govorni# inova od tvrenja, i Eaile+ $/--/3 "60%71'. Svoj pokuaj rustine interpretacije Earnijet zavrava zakljukom da, iako je mogue da se neke pojave mogu s#vatiti neepistemiki, npr. pojave da mi je #ladno, da sam gladan, ipak veliki broj iskaza o pojavama koje Sekst pripisuje pironovcima zapravo predstavlja preruena verovanja $Eurn+eat "4.-3 &7'. <n smatra da, kada pironovac kae3 )Sini mi se da p, ali ja ne verujem da p,, to moe biti smisleno jedino ako se rei )ini mi se da ..., s#vate epistemiki $Eurn+eat "4.-3 0&%0'. <vaj problem je najizraeniji u sluajevima koji ukljuuju neperceptivne pojave izraene u obliku filozofski# iskaza, npr. )Sini mi se da je svakoj dogmatinoj tvrdnji koju sam ispitao suprotstavljena njoj suparnika dogmatina tvrdnja, koja jednako i jeste, i nije vredna da se u nju veruje,. Earnijet smatra da pironovevo poc koje se javlja kao posledica uravnoteeni# argumenata za i protiv prvog reda, zapravo mora biti verovanje u iskaz drugog reda da su argumenti za i protiv u ravnotei. (oricanje ovoga bi pironovca, po njegovom miljenu, dovelo u situaciju duboke otuenosti od samog sebe, jer bi on odbijao da se identifikuje sa istom osobom $tj. samim sobom' koju su pret#odno ti isti argumenti prvo uspeli da ubede u jedan zakljuak, a potom i u njemu suprotan zakljuak. Jbog toga, njegova rustina interpretacija pironovca neminovno dovodi do zakljuka da je pironovev ivot nemogu $Eurn+eat "4.-3 07'. >o, iako nigde detaljno ne onjanjava kako, Sekst previe esto i odluno insistira na tezi da ostale vrste pojava treba tumaiti na isti nain kao perceptivne pojave $npr. PH "."&%0, "10, M ..16/' da bi smo to mogli lako odbaciti. Stoga, ili Sekst ozbiljno grei kada ovo tvrdi, ili je ipak mogue konstruisati neko objanjenje koje bi potkrepilo ovu tezu i odbranilo pironovca od Earnijetovog zakljuka. Gedan pokuaj takvog objanjenja mogao bi tei na sledei nain. (osmatrajmo par argumenata3 )Sini mi se da je
10 11 12

poredi Earnes $"4./', pogotovu str. .4%4". Eurn+eat $"4.-', str. /.%1/, 16%&". Eaile+ $/--/', "07%60.

monogamna brana zajednica dobra stvar na osnovu skupa razloga A, i )ini mi se da je monogamna brana zajednica loa stvar na osnovu skupa razloga #,. 9mali ste dugu i uspenu vezu sa nekom devojkom, i recimo da vam ona jedne veeri predloi da vaa veza preraste u brak. @i se vraate kui, i sedate za sto da veerate. Meutim, dok jedete, va um spontano poinje da razmilja o tome, i u svest vam dolaze razliiti pozitivni razlozi koji govore u prilog zakljuka da je to dobra stvar. Meutim, istovremeno, u vaoj svesti poinju da se formiraju i razlozi koji sugeriu suprotno, da stupanje u brak u ovom trenutku nije dobra stvar. Ga ove fenomene ne bi# tako spremno nazvao argumentima, ve pre odreenim intuicijama, koja su na kratko u procesu borbe. >aravno, vi spontano poinjete da dovodite u red vau svest, i rekonstruiete problem na racionalan nain. Bada ove protivrene intuicije poinju da dobijaju oblik argumenata. Meutim, istovremeno s tim, kao sastavni deo ovog procesa dovoenja stvari u red u vaoj svesti, aktiviranje racionalnog okvira sa sobom donosi i odreene standarde racionalnog zakljuivanja, koji podrazumevaju formulisanje vai# iskaza u obliku iskaza, kao i primenjivanje standarda logikog zakljuivanja. >o, poto ste ranije proitali Sekstove Osnove pironizma, u svest vam, iz seanja, dolaze delovi teksta npr. o :gripinim tropama, i vi poinjete da oseate da ne moete doi do reenja racionalnim zakljuivanjem, odnosno da ne moete racionalno presuditi da li da pri#vatite razloge A ili razloge #. Meutim, istovremeno postajete svesni i da ne moete razreiti protivrene intuicije ni nekim drugim, ne%racionalnim metodama, "1 i zavravate u stanju odsustva reenja. Bo stanje u kome s#vatate da nema reenja ne znai da ste vi poverovali da problem nema reenja. Gednostavno ste u tom trenutku odustali od daljeg razmiljanja, odloili pitanje za neku drugu priliku, i nastavili da jedete svoju veeru. Moda ete sutra imati jasniju sliku o celoj stvari. : moda i neete. Bo je poc, stanje odlaganja reenja koje psi#oloki sledi nakog razmatranja argumenata. 9 zaista, makar privremeno, zajedno sa postizanjem poc%a nestaje nemir koji je u vaoj svesti nastao javljanjem protivreni# intuicija u vezi sa stupanjem u brak. "& :ko je moja rekonstrukcija ispravna, Sekst eli da kae da se ni u jednom koraku celog ovog procesa ne javlja verovanje5 vi ste jednostavno odloili donoenje zakljuka za neku drugu priliku. "0 Meutim, da li ova rekonstrukcija uspeva da definitivno odbrani rustinu interpretacijuU Sini se da ne, jer je i dalje ostaje utisak da se perceptivni iskazi o pojavama ne mogu tretirati na isti nain kao neperceptivni. <va sumnja se, recimo, moe ilustrovati sledeim parom reenica3 )Sini mi se da je predamnom (etar, ali ja ne verujem da je to (etar, i )Sini mi se da je (etar lep ovek, ali ja ne verujem da je (etar lep ovek,. 9ntuicija nam govori da su ove dve reenice, koje bi Sekst svrstao u klasu
13 14

15

:spekte ne%racionalnog opravdavanja verovanja razmatraemo detaljnije nie. Sime se obesnauje druga Earnijetova primedba da pironovev pokuaj da razmatra argumente bez verovanja u nji# mora voditi ka akutnoj uznemirenosti, a ne ka taraxa%i, Eurn+eat $"4.-', str. 00. Earnijetov drugi prigovor, da pironovev postupak ozbiljno dovodi u pitanje njegovo sopstvo, jer u njemu uzrokuje otuivanje od samog sebe, diskutuje Tiard Eet $Eett $fort#coming''. <n pri#vata da se pironovevo sopstvo znaajno razlikuje od naina na koji ostali ljudi doivljavaju sebe. Meutim, ta razlika ne dovodi u pitanje sam pironovev projekat u smislu da ga vodi ka nekakvoj dezintegraciji linosti. (ironovac se od ostali# ljudi razlikuje u tome to veina ljudi ne eli dugo da odlae donoenje suda u vezi sa problemima koji i# tite, dok pironovac to permanentno radi, oekujui otkrivanje nekog metoda koji e uspeti da na njemu zadovoljavajui nain dovede do reenja. Mislim da je Eet u pravu kada kae da je nelagodnost koju ljudi oseaju u vezi sa integritetom pironoveve linosti uglavnom motivisana oseanjem da pironovski nain ivota nije poeljan, to je neto sasvim drugo od pokazivanja da je on nemogu.

iskaza o pojavama koji ne podrazumevaju da pironovac mora da veruje da bi i# izrekao, ipak razliite, i da je, dok bismo moda mogli pri#vatiti da prva moe biti s#vaena neepistemiki, u sluaju druge to mnogo tee. Bejlijeva interpretacija Jato je :lan Eaile+ $/--/' ponudio interpretaciju pironovevog ivota koja se znaajno razlikuje od pret#odne dve. <n smatra da su urbane interpretacije, koje pordrazumevaju da se pironovevo poc odnosi samo na teorijska, ali ne i na svakodnevna verovanja neodrive."6 Rto se tie Earnijetove rustine interpretacije, ona grei zato to pretpostavlja da pironovac eli da se uzdri od svi# verovanja bez izuzetaka. "7 Meutim, ova pretpostavka zavisi od teze da se u svom delanju pironovac iskljuivo oslanja na neepistemike pojave, a ta se teza suoava sa protiv%argumentima koje ne moe da prevazie.". Stoga, Eejli zakljuuje da jedini nain formulisanja ko#erentne interpretacije Sekstovog pironizma jeste da dopustimo da pironovac slobodno moe posedovati verovanja, ali samo verovanja odreene vrsteIona koja nisu racionalno opravdana. Eejli ovaj zakljuak zasniva s jedne strane na samom Sekstovom tekstu, a sa druge na premisama da je $"' svaka rustina interpretacija pironizma neodriva, i $/' da je svaka interpretacija koja pironovcu pripisuje racionalno opravdana verovanja neodriva, i $1' da se pironovevo delanje mora objasniti ili bez verovanja $rustino', ili pomou neki# racionalno opravdani# verovanja, ili pomou racionalno neopravdani# verovanja $ova se premisa preutno podrazumeva'. Kakle, verovanja koja Eejli smatra da se moraju pripisati pironovcu su psi#oloki neibena verovanja $Eaile+ /--/3 /7"%&'. sled svoje prirode, pironovac je primoran da nevoljno i pasivno pri#vati sve ono to mu nuno diktira konstitucija njegovog uma. >a primer, kada se pironovcu pojavi u svesti da je ispred njega kua, on ne moe a da ne poveruje da je ispred njega kua. Bo je moda pasivan utisak na koji on ne moe nikako da utie, ali on ipak podrazumeva verovanje. Meutim, kako Eejli primeuje, verovanja o trenutnim utiscima nisu dovoljna da bi se objasnio ak i jedan jedini postupak. Jato pironovac mora posedovati i odreena verovanja o objektivnoj stvarnosti, kao i o buduim dogaajima, odnosno o buduim pojavama $Eaile+ /--/3 /76'. >aravno, pironovac verovanja o objekivnoj stvarnosti i buduim pojavama doivljava kao verovanja bez ikakvog racionalnog opravdanja. @erovanja o objektivnoj stvarnosti, npr. da postoje spoljanji objekti, da postoje drugi ljudi, pironovac stie na slian nain kao verovanja o utiscima3 on opaa da postoje drugi ljudi, izlae se delovanju svoji# skeptiki# argumenata, uoava da oni ne uspevaju da ga oslobode verovanja u
16 17 18

Eaile+ $/--/', c#ap. ., str. "70%/"1. Eaile+ $/--/', str. "&7. (o Eejlijevom miljenju, rustina interpretacija moe da preivi samo ako ovu tezu zameni neim drugim. Kva mogua kandidata za ovo su sugestija izloena u Frede $"4.&3 "1&%0' da se pironovevo delanje moe objasniti tako to nas utisci, odnosno pojave, direktno, bez ikakvog posredovanja refleksije, vode u delanje, po modelu stumulus%reakcija i time izbegavaju verovanja, i predlog izloen u Earnes $"4./3 60%7' da pironoveve pojave, odnosno iskazi o njima, potpuno zaobilaze verovanje zato to se ne radi o asertorikim govornim inovima, ve inovima koji samo izraavaju pironoveve pqh. Tazmatranje ovog pitanja za#tevalo bi poseban esej5 meutim, cilj ovog rada je da pokua da prui odbranu rustine interpretacije koja ne zavisi od odbrane ove teze, te se ovde neemo baviti ovim pitanjem.

objektivno postojanje drugi# ljudi, i on poinje da i# tretira kao psi#oloki prinudna verovanja $Eaile+ /--/3 /./'. 9ako je to manje oigledno nego u pret#odna dva sluaja, i verovanja o buduim utiscima takoe spadaju u skup psi#oloki# prinudni# verovanja3 mi na osnovu naeg iskustva primeujemo da dogaaj $ uvek sledi nakon dogaaja y5 vremenom poinje da se razvija veza izmeu ove dve ideje, tako da kada pomislimo na $, u nama se spontano javlja ideja o y5 tako iz verovanja da se desio dogaaj $ poinje da se raa verovanje da e se desiti dogaaj y. <vaj proces lei u centru pironovevog pri#vatanja komemorativnog znaka. Stoga, po Eejlijevom miljenju, i verovanja o buduim utiscima nisu nita vie do psi#oloki neizbena, prinudna verovanja $Eaile+ /--/3 /76%.'. Bako, vidimo da, prema ovoj interpretaciji, pironovac mora posedovati psi#oloki prinudna verovanja, i da skup ti# verovanja nije mali. Tazmotrimo prvo kako se Eejlijev zakljuak slae sa Sekstovim tekstom. (asus PH "."1 $)For t#e (+rr#onist assents to not#ing t#at is non%evident.,' Eejliju daje povoda da zakljui3 )it *ould be #ig#l+ misleading to describe t#e (+rr#onist as assenting to not#ing t#at is non%evident if t#e (+rr#onist actuall+ assents to not#ing at all, $Eaile+ /--/3"//%1'. 9z toga on izvodi zakljuak da Sekst smatra da pironovac pri#vata one stvari koje su oevidne. Jatim, poto Sekst nigde ne kae da ovo pironovevo pri#vatanje ne predstavlja verovanje, Eejli zakljuuje da bi Sekst bez problema pri#vatio da pironovac poseduje odreena verovanja, i to verovanja o oevidnim stvarima, te da je stoga pogreno smatrati da pironovevo poc podrazumeva izbegavanje bilo kakvog verovanja $Eaile+ /--/3 "/1'. Meutim, kao to i sam Eejli primeuje, Sekstova kritika kriterijuma istine u PH /."&% 46 i njen zakljuak izloen u PH /.40 eksplicitno govore da se pironovac uzdrava od suda po pitanju toga ta je oevidno. (oto se ne moe ustanoviti ni jedan valjani kriterijum istine, pironovac ne vidi opravdanje da tvrdi neto ni o neoevidnim, ni o oevidnim stvarima, jer, prema teorijama dogmatiara, neoevidne stvari bi trebalo da spoznajemo posredstvom oevidni#, a o samim oevidnim stvarima je nemogue bilo ta rei. Eejli pokuava da dokae da opis pojmova oevidnog i neoevidnog koji se nadovezuje na ovu diskusiju $PH /.47%4' ne reprezentuje pravo Sekstovo miljenje o ovim pojmovima zato to se ne slae sa injenicom da Sekst tvrdi da pironovac upotrebljava komemorativne znake $M .."07%.', a komemorativni znaci slue da se na osnovu oevidni# stvari zakljuuje o privremeno neoevidnim, te da ovo neslaganje iskoristi da odbaci zakljuak da se pironovac uzdrava od suda po pitanju toga ta je oevidno. Ga se slaem da ovo neslaganje dokazuje da Sekst ne iznosi svoje miljenje o pojmovima oevidnog i neoevidnog u PH /.47%4. Meutim, smatram da to ne potkrepljuje Eejlijev zakljuak da pironovac doputa sebi da poseduje verovanja o oevidnim stvarima, ve da to upravo pobija ovaj zakljuak. Tazlog je to to Sekst ne samo da ne izraava svoj stav o ovim pojmovima u PH /.47%4, ve on ne izraava svoj stav nigde u celokupnim svojim tekstovima, i to ni po jednom pitanju, jer Sekst, kao pironovac, nema svo" stav ni o emu, a pogotvu ne o nekoj oigledno teorijskoj distinkciji kao to je distinkcija oevidnoVneoevidno. 2ao to smo ve napomenuli, Sekst sva svoja razmatranja i argumente zasniva iskljuivo na tuim premisama, premisama dogmatini# filozofa, i to je sutinski karakter njegovog postupka. Stoga, iz Sekstovog teksta se teko moe zakljuiti da pironovac poseduje verovanja o oevidnim stvarima, zato to su pojmovi oevidnog i neoevidnog pojmovi dogmatini# filozofa, i kao takvi, ne mogu izdrati razornu kritiku pironovevi# skeptiki# argumenata. Bako

dolazimo do zakljuka da nam ni Eejlijeva interpretacija ne prua eljeno potpuno razreenje u vezi sa problemom pironovevi# verovanja. Zakljuak >akon analize svi# ovi# interpretacija i prigovora sa kojima se one suoavaju, stekli smo utisak da svi napori Fredea, Earnijeta, Earnsa i, na kraju, Eejlija nisu urodili definisanim zakljukom u pogledu pitanja da li pironovac poseduje verovanja, odnosno da li pironovac zaista moe da ivi bez verovanja. @ideli smo da Sekst uporno odbija da nedvosmisleno pri#vati da pironovac moe posedovati neka verovanja, ali i da postoji ozbiljan problem oko toga kako bi pironovac zaista mogao da dela bez ikakvi# verovanja. Jato mislim da je za potencijalno reavanje ovog spora potrebno da promenimo perspektivu. >aime, ini se da u srcu celog problema lei jedna pretpostavka koje se Eejli dotie nekoliko puta u svojoj analizi, a koja je najbolje izraena u poslednjem poglavlju njegove knjige. <n kae3 )most present%da+ p#ilosop#ers *ould accept t#at t#ere is a logical connection bet*een t#e concepts of voluntar+ action and belief suc# t#at it is impossible to provide an account of a person performing some voluntar+ action *it#out simultaneousl+ providing grounds for t#e ascription of some belief or ot#er, $Eaile+ /--/3 /64'. Eejli time eli da kae da mi ne moemo smisleno zamisliti da drugi ljudi vre odreene postupke a da istovremeno ne zamislimo da oni poseduju razliita verovanja koja su neop#odni uslovi za sprovoenje ti# postupaka. Jaista, ini se da i najjednostavnija akcija, poput odlaenja do friidera da bismo uzeli #ranu jer smo gladi, a pogotovu neke kompleksnije akcije, poput odluke da se ne povinujete nareenju tiranina da uinite neko grozno, nemoralno delo $up. M ""."66', podrazumeva da morate verovati da opaate friider, da se #rana nalazi u njemu, da je initi nemoralna dela loe, itd. Gedan filozof koji se u dananje vreme opseno bavio problemom pripisivanja verovanja je Kenijel Kenet."4 <n je izneo teoriju intencionalni# sistema, prema kojoj mi s#vatamo postupke drugi# ljudi oslanjajui se $uglavnom nesvesno' na principe folk% psi#ologije, perspektive koja podrazumeva postojanje niza mentalistiki# koncepata, meu kojima je i koncept verovanja $Kennett "4.43 7'. <n smatra da se o verovanjima moe govoriti samo iz perspektive osobe koja upotrebljava odreenu predviaku strategiju5 drugim reima, osoba A, ako eli da predvidi ponaanje neke druge osobe #, pretpostavlja da je osoba # racionalni agent koji poseduje odreena intencionalna stanja, meu kojima se nalaze i verovanja $up. Kennett "4.43 "0'. Rtavie, Kenetova teorija intencionalni# sistema podrazumeva da se )postojanje verovanja moe potvrditi samo kroz procenu uspenosti te strategije $Kennett "4.43 "0'. 9ntencionalna strategija funkcionie na sledei nain3 prvo odluimo da se prema objektu ije ponaanje elimo da predvidimo odnosimo kao prema racionalnom agentu5 potom, u skladu sa njegovim poloajem u svetu i svr#om odredimo kakva verovanja i ciljeve bi on trebalo da ima, i na kraju predvidimo ta e on, kao racionalni agent, uiniti da postigne svoje ciljeve u svetlu svoji# verovanja $Kennett "4.43 "7'. (ostoje tri posledice ove teorije za koje smatram da su vane za temu ovog rada. (rvo, intencionalna strategija, osim na ljude, takoe se moe primenjivati $i da se esto i primenjuje' i na ivotinje, biljke, pa ak i na artifakte, poput kompjutera, robota i termostata $Kennett "4.43 //'. Bo deluje plauzibilno, jer mi zaista postupke lovakog
19

@idi, pre svega, Kennett $"4.4'.

psa esto s#vatamo kroz pripisivanje verovanja da eli da u#vati svoj plen, ili poteze kompjuterskog a#%programa kroz pripisivanje verovanja o najboljim potezima koji u datom trenutku vode ka pobedi. Krugo, ona nam sugerie zakljuak da je razlika izmeu pripisivanja verovanja termostatima i pripisivanja verovanja ljudima samo posledica razlike u stepenu sloenosti ovi# sistema $Kennett "4.43 1-%1"'. Bree, mo posedovanja unutranji# reprezentacija o spoljanjem svetu nije uslov da nekom entitetu pripiemo verovanja, ve upravo obrnuto3 kada otkrijemo da je interpretairanje nekog entiteta u skladu sa intencionalnom strategijom uspeno, mi teimo da mu pripiemo odreena unutranja stanja i procese $Kennett "4.43 1/'. Rta nam, dakle, ova drugaija perspektiva govori o pironovcu i njegovim verovanjimaU (rvo, ona nam objanjava zato se mnogim filozofima oduvek inilo da u konceptu ivota bez verovanja postoji neto logiki i konceptualno protivreno. :ko ljudsko ponaanje nuno moramo opisivati i s#vatati kroz proces pripisivanja verovanja, onda snana intuicija da je besmisleno zamiljati da neka osoba dela bez ikakvi# verovanja deluje razumljivo. Krugo, vidimo da je, prema Kenetovoj teoriji intencionalnosti, razlika to oseamo da ponaanje termostata, robota i ivotinja ne moramo objanjavati pripisivanjem verovanja, dok nam se u sluaju s#vatanja i objanjavanja postupaka ljudi ini da je to nezaobilazno, zapravo posledica sloenosti enititeta kojima pripisujemo verovanja. 9z svega toga, sledi da mi pironovcu moramo pripisati odreena verovanja da bismo razumeli i predvideli njegovo ponaanje, i da je prividna neizbenost tog pripisivanja zapravo posledica nae ukorenjenosti u prespektivi folk%psi#ologije. Bree, da bi nekom entitetu pripisivali verovanja, nije neop#odno da mu istovremeno pripiemo onu vrstu svesti koju poseduju ljudi. Sini mi se da sada utisak da o pironovevom delanju ne moemo razmiljati bez pripisivanja verovanja dobija drugaiji smisao. (ogledajmo kako ova nova perspektiva utie na prigovor da je pironovac ne moe da ivi bez verovanja. Ka li, recimo, ivotinje mogu da ive i delaju bez verovanjaU Sini se da mogu, mada naa intuicija u vezi sa tim zaista nije tako jasna kao kada se zapitamo da li postupci jednog te#noloki naprednog robota podrazumevaju da on poseduje verovanja, gde nam intuicija mnogo snanije govori da roboti ne mogu posedovati verovanja. (a ipak, ivotinje izvravaju postupke koji su veoma slini postupcima ljudi. Wivotinje upotrebljavaju odreena pravila logikog zakljuivanja kada love svoju #ranu $to je sugerisao jo Sekst, PH ".64', kada su povreene preduzimaju radnje koje e i# zatiti od daljeg povreivanja $ PH ".7-', i demonstriraju druge obrasce ponaanja sline ljudskim. 2ako objanjavamo nji#ove postupkeU <vde se svako ko eli da pokae da je pironizam neodriv oslanjajui se na prigovor da je ovakav skepticizam nemogue iveti suoava sa sledeom dilemom. Sini se da, ako ostanemo na stanovitu da ivotinje ne mogu posedovati verovanja, onda moramo pri#vatiti da postoji koncept delanja koji logiki ne zavisi od verovanja, odnosno njegovog pripisivanja. S druge strane, ako dopustimo da i ivotinje poseduju verovanja, onda pri#vatamo Kenetovsko s#vatanje pojma verovanja, prema kome u principu nema nikakvi# prepreka da verovanja pripisujemo i robotima, pa ak i termostatima./Meutim, ako pri#vatimo ovo s#vatanje, onda pojam verovanja dobija sasvim drugaije znaenje, koje je mnogo ire od onog koje bi kritiar pironovca mogao sebi da dopusti. >aime, ako pri#vatimo da ne postoje sutinske prepreke u pripisivanju verovanja ivotinjama i drugim entitetima, onda prigovor da je za pironovca nemogue
20

9deju o poreenju pironovca sa termostatom preuzeo sam od Cankinsona $"440', str. /./.

da ivi bez verovanja u mnogome gubi na snazi, jer postaje trivijalan. Sini mi se da bi se pironovac, suoen sa praxa%prigovorom koji podrazumeva ovakvo s#vatanje pojma verovanja, svakako sloio da on ne moe iveti bez verovanja. Japravo, on bi rekao da, ako su verovanja koje on mora posedovati da bi delao ona verovanja koja moraju posedovati i ivotinje i roboti, onda nema sumnje da on poseduje verovanja, i verovatno bi sadraje takvi# verovanja identifikovao kao stanja koja su nuna posledica strukture njegovog tela i uma, u ta spadaju i ve razmatrana fizioloki i psi#oloki neizbena stanja. Bako iroko s#vaeno verovanje ne bi ugrozilo osnovni pironovev cilj, oslobaanje od epistemoloke odgovornosti, odnosno postizanje taraxa%e putem oslobaanja od svake vrste verovanja. S druge strane, jedini nain da odbacimo denetovski koncept verovanja, i da opravdamo jai smisao pojma verovanja, jeste da pretpostavimo da izmeu ljudi i svi# ostali# entiteta $bilo da je re o ostalim ivim biima, ili mainama' postoji neka kvalitativna, sutinska razlika, koja objanjava zato ljudi moraju posedovati verovanja da bi delali, a ostali entiteti mogu to initi bez verovanja. Bako dolazimo do zakljuka da svaki pristup koji eli da zasniva svoju kritiku pironovskog skepticizma na praxa% prigovoru koji se oslanja na ovo jako s#vatanje verovanja, mora da pokae kakva je ta kvalitativna razlika koje izdvaja ljude od svi# ostali# entiteta. Meni se ini da je uvoenje neke ovakve pretpostavke mnogo problematinije od pri#vatanja Kenetovog s#vatanja verovanja. Jato smatram da pironovac moe iveti doxstwj, bez ikakvi# verovanja, odnosno da je rustina interpretacija pironizma mogua, i da je, tavie, treba pri#vatiti. Jato smatram da postoji smisao u kome pironovski skeptik ipak moe iveti bez verovanja.

Eibliograp#+ PH M Se8tus !mpiricus, Outlines of Pyrrhonism, trans. Mates $"446'. Se8tus !mpiricus, Adversus Mathematicos, trans. Eur+ $"410%&4'.

Eaile+, :. $/--/' %e$tus Empiricus and the Pyrrhonean %cepticism $<8ford'. Earnes, G. $"4./' ;B#e Eeliefs of a (+rr#onist=, in Eurn+eat and Frede $"447', 0.%4"5 first appeared in Proceedings of the Cam&ridge %ociety >.S. /. $"4./', "%/4. Eett, T. $fort#coming' )L#at 2ind of Self Han a Areek Sceptic CaveU, Eurn+eat, M. $"4.-' ;Han t#e Sceptic Qive Cis Scepticism=, in Eurn+eat and Frede $"447', /0%075 first appeared in Dou&t and Dogmatism' Essays in Hellenistic Epistemology, edited b+ M. Sc#ofield, M. Eurn+eat, and G. Earnes $Hlarendon (ress "4.-', c#ap. /. Eurn+eat, M. $"4.&' ;B#e Sceptic in Cis (lace and Bime=, in Eurn+eat and Frede $"447', 4/%"/65 first appeared in Philosophy in History' Essays on the Historiography of Philosophy, ed. b+ T. Tort+, G.E. Sc#nee*ind, and X. Skinner $Hambridge niversit+ (ress "4.&', c#ap. "-5 e8panded version reprinted in Eurn+eat and Frede $"447' appeared in %cepticism from the (enaissance to the Enlightenment , ed. b+ T.C. (opkin and H. Sc#mitt $LolfenbYtteler Forsc#ungen Eand 10, Liesbaden "4.7', "1%&1. Eurn+eat, M., Frede M., eds. $"447' )he Original %ceptics' A Controversy $Cackett'. Eur+, T.A. $trans.' $"410' %e$tus Empiricus' Against the *ogicians $M 7%.' $QondonVCarvard'. Eur+, T.A. $trans.' $"416' %e$tus Empiricus' Against the Physicists+ Against the Ethicists $M 4%""' $QondonVCarvard'. Eur+, T.A. $trans.' $"4&4' %e$tus Empiricus' Against the Professors $M "%6' $QondonVCarvard'. Kennett, K. $"4.4' )he ,ntentional %tance $M9B (ress' Fogelin, T.G. $"44&' Pyrrhonian (eflections on -no.ledge and /ustification $<8ford'. Fogelin, T.G. $/--&' ;B#e Skeptics :re HomingZ B#e Skeptics :re Homing=, in Sinnott% :rmstrong $/--&', "6"%"71. Frede, M. $"474' ;B#e Sceptic=s Eeliefs=, in Eurn+eat and Frede $"447', "%/&5 first appeared as ;Kes Skeptikers Meinungen= in 0eue Hefte f1f Philosophie, Ceft "0V"6 $"474', "-/%/4. Frede, M. $"4.&' ;B#e Sceptic=s B*o 2inds of :ssent and t#e Xuestion of t#e (ossibilit+ of 2no*ledge=, in Eurn+eat and Frede $"447', "/7%"0"5 first appeared in Philosophy in History' Essays on the Historiography of Philosophy , ed. b+ T. Tort+, G.E. Sc#nee*ind, and X. Skinner $Hambridge niversit+ (ress "4.&', c#ap. "". Cankinson, T.G. $"440' )he %ceptics $Qondon'. Mates, E. $trans.' $"446' )he %2eptic 3ay' Se8tus !mpiricus=s <utlines of (+rr#onism $<8ford niversit+ (ress'. Sinnott%:rmstrong, L., ed. $/--&' Pyrrhonian %2epticism $<8ford'.