Fohtovo shvatanje estetskih vrednosti

Foht poinje razmatranje estetskih vrednosti optom distinkcijom izmeu estetskih i vanestetskih vrednosti. Herbert Vuts: Nije ispravno vanestetske vrednosti nazvati vanestetskim vrednostima pesnikog dela i stavljati ih u paralelu s njegovim estetskim vrednostima. Vanestetske vrednosti su vanestetske upravo zato to nisu vrednosti pesme nego vrednosti onoga to je u pesmi estetsko!pesniki prikazano. Vrednost prikazanog nije isto to i vrednost prikazivanja. "ao to i vlastitu egzistenciju ne mogu dokazati nego samo do#iveti $i cogito je izraz neposrednog zora% tako se i vrednost jednog umetnikog dela nikada ne mo#e dosegnuti pomo&u misli i zakljuaka nego samo emocionalno do#iveti. 'nome ko neku vrednost ne priznaje $tj. neto ne priznaje kao vredno% ne mo#e se odgovoriti pozivanjem na neku logiku greku ili kon(likt sa zakonima logike. "urcijus: Vrednovanje je neobrazlo#ivo. Vuts: )stetski vrednosni sudovi ne pretpostavljaju kao u izvesnim prilikama moralni i religiozni da se za njih zalo#imo delom i #ivotom. *akomisleni estetski vrednosni sudovi se stoga ak i kod zrelijih ljudi e&e nalaze nego lakomisleni sudovi o moralnim i religioznim vrednostima. Vrednost jedne umetnike tvorevine nije prema tome identina s bilo kakvim odredbama ili svojstvima njenog sadr#aja. 'na je jedan posebni od svih takvih odreenja slobodni emocionalno dati kvaalitet. Vutsovo ontoloko tumaenje odnosa izmeu vrednosnog kvaliteta i nosioca vrednosti: Vrednosti su u svom bi&u nesamostalni kvaliteti jer su u svojoj egzistenciji upu&ene na jednog realnog nosioca. Ne znai to da bi one konstituisale samostalne realne predmete nego da su u svako doba stopljene sa stvarima koje ih imaju sa odnosima ljudima delovanjima oni su kvaliteti postoje&eg koji se mogu samo apstrakcijom u mislima od njih odvojiti kao i sve druge nesamostalne sutine. Vrednost nije ens in se ve& ens in alio. "ao to moralna vrednost postaje stvarna u jednom inu tako i estetska vrednost postaje stvarna u slici. +o kako je delo sastavljeno je ontiki osnov i uslov njegove speci(ine vrednosti. Vrednost jedne stvari se menja samo ako se stvar menja. ,edna pesma ako je ispravno shva&ena ima za mene uvek istu vrednost. -ko se moja predstava pesme promeni $mo#da zahvaljuju&i novosteenom znanju i iskustvu% menja se za mene njena vrednost ali po sebi ta se vrednost ne menja. .oj do#ivljaj moja konkretizacija pesme ne mora biti adekvatna konkretnoj pesmi. +ako je struktura estetskog predmeta uslov njegove vrednosti. .aks /eler: 0ve estetske vrednosti su po sutinskoj zakonitosti prvo vrednosti predmeta1 a% vrednosti predmeta ije je dovoenje u realne veze ukinuto1 b% vrednosti koje predmetima pripadaju tek na osnovu njihove zorne likovnosti $za razliku od gole 2miljivosti2%. 3ez do#ivljaja vrednosti vrednovanje odreenog umetnikog dela je samo prazno brbljanje. 4otovi kriterijumi za vrednovanje bez ovog do#ivljaja su potpuno beskorisni. -ko samo umetniko delo nema nekih strukturalnih planova ili slojeva ako je npr. bez tre&eg plana jasno je da ono nema umetniku vrednost. -li ako ih ima ne znai eo ipso da ima i tu vrednost. 3itno je kako su ti elementi proo(ormljeni. Vrednost umetnikog dela je estetska bit umetnosti je u estetskom momentu i umetniko delo je estetski predmet.

6 estetski stav ne smeju prodreti ni praktini ni teorijski interesi koje na kraju krajeva praktini interesi podvrgavaju sebi. 7raktini stav prema predmetu: iskori&avanje prevladavanje prirode1 +eorijski stav: saznavanje objanjavanje $takoe uva momenat bezinteresnosti%1 )stetski stav: kontaktiranje posmatranje. 7ored toga to su isto teorijski i estetski stav dovoljni samima sebi estetski jo oblikuje pojaana likovnost. 6 interesnom gledanju zapa#aju se samo oni momenti koji slu#e nameni i praktinoj svrsi. 6metnika vrednost je nezabrinuta i nezbrinuta. 8 Problem kriterijuma estetskog vrednovanja 0vako umetniko delo je individualno originalno neponovljivo 9 plod jednokratne kombinacije i neprenosivog iskustva. .i smo u stanju da analizom otkrijemo razne vidove strane i momente umetnikog dela. -li ono to je umetniko u umetnikom radu ne le#i ni u jednoj od tih strana posebno pa ak ni u njihovom golom zbroju nego u svojevrsnoj organizaciji i poretku meu njima. :ato se pojmovnim jezikom ne mo#e dati jedna (ormula umetnosti. 7ostaviti kriterijum znai prethodno pojmovno utvrditi ta umetnost ini umetno&u. 0amo delo pru#a vie aspekata i vie vrednosti. ,edna od njih je i speci(ino umetnika humanost. Humanost umetnosti ne treba prosuivati po umetniku nego po delu $primer: 3etoven%. 5% ;a li postoji neka dominantna umetnika vrednost< =% -ko je ima da li je ona u svakoj umetnosti ista i da li je ista u raznim delima iste umetnike vrste< >% ;a li je ona vrednost koja dominira i kojoj su podreene druge generiki razliite vrednosti ujedno i najznaajnija u humanom pogledu< ;a li sama tematika odreuje stupanj humanosti umetnikog dela. Humanost umetnikog dela treba tra#iti u umetnikom elementu umetnosti. 6metnosti nema bez estetske vrednosti $humanost se mo#e izraziti i nekom parolom koja nije umetnika po svom karakteru%. 6metniko delo se mo#e zamisliti bez moralne socijalne prosvetiteljske didaktike i politike ideje ali je nezamislivo bez estetskog elementa. :ato se i na kriterijum za utvrivanje humanosti mora osnivati na onom umetnikom u umetnosti. 0peci(ino umetnika humanost morala bi da se prenosi samo u ose&aju. 6 ose&aju mi posedujemo i nesvesno primenjujemo jedan kriterijum. 0labo delo nam se javlja kao povreda ose&aja. Humano!umetnika vrednost ne mo#e biti u mogu&im intelektualnim znaenjima dela nego u njegovom neposrednom postupanju ne u gnoseolokom nego u ontolokom aspektu umetnikog dela. 6 njoj su humani sadr#aji ostvareni a ne oznaeni. 0peci(ino umetnika humanost nije u posrednom $pomo&u znakova i simbola% ve& u neposrednom ostvarenju humanog samog. ? tvz. anga#ovana knji#evnost i umetnost vii svojom borbom za socijalnu pravdu veliku humanu misiju ali ova misija nije speci(ino umetnika. 0peci(ino umetnika misija se sastoji u onome to samo umetnost mo#e dati. "riteriju za utvrivanje humane vrednosti umetnikog dela ne mo#e se dobiti nikakvim uporeivanjem ni sa drugim umetnikim vrstama ni sa drugim delima iste vrste a kamoli sa vanumetnikim stanjem stvari. Ne mo#e jedan vanumetniki sadr#aj pa ma kako grandiozan bio pripisati i delu humanu vrednost samim tim to &e ono o njemu progovoriti. Na tome se pogreno temelji tvz. 2kriterijum istinitosti2 koji istinitost meri ne po unutranjoj ubedljivosti dela i ontolokoj prezentnosti samog umetnikog bi&a ve& po uporeivanju umetnikih (akata s vanumetnikim. Nije meutim opravdano svoditi ono to se u umetnosti po prvi put javlja na sliku ili odraz ve& vienog onog to se mo#e dobiti i drugim putevima.

0a#eto: 6metnika humana vrednost ne le#i ni u umetniku ni u stvaralakom procesu nego u zavrnom umetnikom delu. 'na se ne temelji na reprezentativnoj nego na prezentativnoj njegovoj strani. 7rezentativna strana dela nije u vanumetnikom sadr#aju nego u njegovoj neposrednoj prisutnosti. Vrhunski (ormalni kriterijum $koji va#i za sve sadr#aje i sve umetnike vrste% nalazi se u principu 2jedinstva u mnotvu2 koji je prvi (ormulisao -ristotel a 3aumgarten ga najbolje obrazlo#io. -ko i ne znamo do kraja ta je umetnost sigurno znamo da ne mo#e bez jedinstva u mnotvu. ?z tog principa se mogu izvesti simetrija i proporcija i harmonija.

>