LEVI-STROS

- FILOZOFSKO STANOVITE Sam Levi-Stros je izbegavao da sebe vidi kao

filozofa, vie se deklarisao kao etnolog ili
antropolog. Svoj posao vidi kao posao empirijskog
istraivaa koji opisuje i klasifikuje injenice (poput
botaniara ili zoologa). Zato teko da moemo
govoriti o nekoj filozofiji. Ali, njegovo stanovite ima
znaajne filozofske karakteristike.
Dosta se bavi tzv. primitivnom milju,
karakteristikama magijskog i mitskog miljenja i
kategorijom srodstva.
1. Strukturalizam
Njegovo stanovite se moe okarakterisati kao
strukturalistiko - ispitivanje struktura ima primat u
odnosu na ispitivanje njihove geneze; prvo
sagledavamo strukture, pa se onda bavimo
pitanjima njihovog nastanka. Pijae istie da
psihogenetski
razvoj
pretpostavlja
odreene
strukture - geneza je prelazak od jedne na drugu
strukturu. Naglaava se primat strukture - moramo
sagledati sistem. Levi-Stros strukturu shvata kao
1

neto slino formi. Ona podrazumeva odnose

izmeu elemenata. Ali on se protivi poistoveivanju
strukturalima i formalizma. Struktura nije prazna,
apstraktna forma. Struktura je neto to je prisutno u
samom sadraju. Postoje oblici ponaanja koji jesu i
oni koji nisu strukturalni. Misli se da strukture ne
moemo pronalaziti svugde, iako postoje suprotna
mesta u njegovim spisima gde se smatra da je
itava stvarnost struktuirana. Bitno za pojam
strukture jesu odnosi koji povezuju elemente,
entitete, a ti odnosi su relacije i korelacije meu
elementima.
Strukturalizam
podrazumeva
i
korelacoinizam i neophodnost sagledavanja svih
fenomena u irem kontextu. Naglasak je uvek na
prouavanju konkretnih celina. Stran mu je prazan
formalizam bilo kog tipa. Njegov pristup je empirijski.
2. Scijentizam
Levi-Strosov strukturalizam ima crtu scijentizma, jer
on smatra da ne postoji bitna razlika izmeu
humanistikih i prirodnih nauka. U humanistikim
naukama se moe ostvariti isti stepan egzaktnosti
kao i u prirodnim. Svest istraivaa uvek utie na
ono to je istraivano. Po Levi-Strosu to ne mora da
bude tako. Sutina strukturalnog postupka je da se
2

obezbedi neutralnost i nepristrasnost. Potvrda da

humanistike nauke mogu biti egzaktne je primer
lingvistike. Ona se bavi strukturama koje su dublje,
koje su izvan ili ispod nivoa svesti. U jezikom
ponaanju nismo svesni sintaksinih i morfolokih
struktura i zakona. Te strukture deluju u ravni
nesvesnog. Ako preemo sa ispitivanja svesnih na
nivo nesvesnih infrastruktura, tada omoguujemo
objektivnost i dolazak do same stvari. Jezik je po
Levi-Strosu primer same stvari koja ima svoje
razloge koje ljudski razum ne poznaje. ovek kao
reflexivno bie nije vladar jezika, jezik je sma stvar.
Cilj komunikacije ili hermeneutikog postupka kao
dijaloga je in dolaenja do samog sebe. I za
strukturalizam Levi-Strosa je karakteristian jeziki
obrt i stavljanje u centar istraivanja jezika; tim
putem
se
oslobaamo
raznih
zabluda
karakteristinih za subjektivnu svest. Jezik LeviStros odreuje kao nereflektovani um. Cilj
strukturalizma je poniranje do nereflektovanog uma i
struktura koje ukljuuju totalizaciju stvaranja celine
koja je nereflexivna.
3. Esencijalizam
3

Podrazumeva da postoji neka dublja sutina ili

osnova same stvarnosti. Postoji bitna razlika izmeu
pojavne i sutinske ravni, prave i prividne stvarnosti.
Iza spoljanje pojave Levi-Stros uvek pronalazi neki
red i neku nunost. Postoji velika raznovrsnost
elemenata (fenomena), ali i mali broj odnosa izmeu
njih. Esencijalizam podrazumeva neku vrstu
racionalizma ili ak logicizma. Ono to je dublja
priroda ili prava stvarnost su logike relacije koje se
kriju iza pojavnog haosa. U logike relacije spadaju:
- binarne opozicije
- korelacije
itavo iskustvo je ovako organizovano. Ista ova
struktura se javlja i u jednom jeziku i u kulturi osnovne matrice su binarne suprotnosti i korelacije
koje se uspostavljaju izmeu razliitih elemenata
iskustva. Levi-Strosov esencijalizam podrazumeva
da je nesvesno ta prava, dublja stvarnost. Njegov
racionalizam je, paradoxalno lociran u sferi
nesvesnog. Mi smo skloni da svesno iskustvo
karakterizujemo kao racionalno, a nesvesno kao
iracionalno. Kod Levi-Strosa nije tako.

Lakan: jezik nije realitet do kog se dolazi naknadno,

ve na bazinom nivou stvari funkcioniu jeziki.
Levi-Stros: ima velike simpatije prema psihoanalizi Frojd mu je bio omiljeni mislilac. Teza o postojanju
gramatike nesvesnog - racionalnosti nesvesnog koje
je bolji sudija od svesnog i zato strukturalna analiza
nastoji da razotkrije strukture koje deluju u toj ravni.
4. Holizam
Cij strukturalizma je da nae mostove izmeu
ulnog i inteligibilnog. Levi-Stros je na istovetan
nain shvatio i funkcionisanje ula kao i
funkcionisanje intelektualnih struktura. Te osnovne
logike relacije i operacije su prisutne i u domenu
ulnog iskustva. On govori o jedinstvu izmeu
kulture i prirode - nastoji da prevazie explanatorni
jaz i nemogunost fizikalistikog objanjenja
kulturnih procesa. Za Levi-Strosa je celokupna
stvarnost jednoobrazna i priroda je logiki ustrojena
(uticaj Parmenida - teza o postojanju prave
stvarnosti). Jedinstvo bia podrazumeva jedinstvo
nauke; nema kvalitativne razlike izmeu prirodnih i
humanistikih nauka.
5

5. Antisubjektivizam
Zbog nastojanja da se ostvari ideal objektivnosti
uvek se insistira na samoj stvari, na objektu, gde se
tei prevazii sfera iskustva gde se dogaaju uvek
samo obmane. Subjektivno iskustvo nije nauno
relevantno. Treba da se spustimo do nivoa
nesvesnog i otkrijemo strukture koje su bazinije.
Sva svesna objanjenja podrazumevaju vrstu
deformacije i samoobmane. Antisubjektivizam
podrazumeva nastojanje da se prevazie jedna
humanistika sklonost u miljenju koja visoko
uvaava dostojanstvo ljudskog bia.
Ideja strukture je u suprotnosti sa idejom subjekta sagledavanje subjekta u relacijama, u strukturi.
Subjekat ne moe biti sam po sebi merilo. Subjekat
je jedinstven i neuporediv sa drugim subjektima. To
stvara proizvoljnost i ne moemo doi do izvesnosti
- prevazilaenje haotinosti. Nesvesno je ono to
povezuje subjekte, to sadri univerzalne sadraje.
Govori o univerzalnom ljudskom duhu, a ovo deluje
antropocentriki. Aktivnost ljudskog duha je prisutna
na nesvesnoj ravni, svi domeni kulture poivaju na
toj aktivnosti duha. Ovo apriorno je nesvesno, ono
nije prisutno na svesnom planu. U domenu
nesvesnog se prevazilazi nedovoljnost i tu je
6

mogue povezivanje subjekata, struktura je ta koja

omoguuje objektivnost i prevazilaenje subjektivne
nedovoljnosti.
6. Aistorinost
Dolazi do izraaja u shvatanju da ne postoji bitna
razlika izmeu primitivne i savremene misli.
Primitivna misao je divlja, prelogika, odlikuje je
mitsko miljenje. Za Levi-Strosa ne postoji rez
izmeu primitivne i ljudske savremene misli, nema
kvalitativne promene. Magijsko miljenje je po svojoj
strukturi isto kao i nauno miljenje. Levi-Stros je
razapet izmeu empirijske i spekulativne tendencije.

SLINOSTI
I
STANOVITIMA

RAZLIKE

SA

DRUGIM

a) Dijalektiko stanovite
Sueljava se sa dijalektikim stanovitem, tanije,
sa dijalektikom racionalnou.
Zajednicka osobina je ideja totaliteta. Kod LeviStrosa imamo nereflektovanu totalizaciju. Istina se
trai u celini. Kod Hegela je istina celina. S obzirom
na Levi-Strosovo ograniavanje od formalizma,
7

ovde se moe govoriti o konkretnom totalitetu.

Celina se imanentno konstituie, formira se iz
samog materijala.
Razlike: pitanje razvoja, radikalnost promena.
Negacija - negativitet - sutina dijalektikog
miljenja je sadrana u ideji radikalnih promena,
nastajanja neeg novog. Za Levi-Strosa je najdublja
stvarnost nepromenljiva, strukture su uvek iste.
b) Hermeneutika i strukturalizam
Slinost: Totalitet - i za hermeneutiki postupak je
karakteristino to da se deo sagledava u kontextu,
smisao dela se tumai u odnosu na celinu. Uvek se
bavimo odnosima i konkretnom celinom, entitete
sagledavamo u relacijama.
Razlike: U hermeneutici imamo jaz izmeu prirodnih
i duhovnih nauka; ideju o nejedinstvu naunog
saznanja. Levi-Stros zastupa ideju o jedinstvu
naunog saznanja, o globalnoj koncepciji naunog
saznanja i mogunosti nepristrasnosti i objektivnosti.
Strukturalistiko shvatanje je da se najdublje istine
kriju u sferi nereflexivne totalizacije. Smisao
hermeneutikog postupka je zadobijanje vieg
8

stepena reflexije, gde smo naisto sa vlastitim

predrasudama.

c) Pozitivizam i strukturalizam
Slinost: Scijentizam - shvatanje da je mogue
ostvariti objektivnost i nepristrasnost i da je mogue
suoiti se sa
samim stvarima, injenicama.
Dominira ideal egzaktnosti, vana je uzronost
prirodnih nauka, i duhovne nauke se ugledaju na
prirodne.
Razlika: sadrana je u samom pojmu strukture,
naglaava se znaaj teorije koja sagledava injenice
(pozitivizam). Za Levi-Strosa je re o strukturama
koje su imanentne samoj stvarnosti, pa su injenice
sagledane u kontextu irih celina, struktura. Za
pozitivizam se injenice mogu razdvojiti od
interpretacije. Levi-Stros smatra da akcenat nije na
injenicama, nego na relacijama, na strukturama u
kojima se injenice javljaju. Toga nema u
9

pozitivizmu. To je jedna crta hermeneutike naglaavanje znaaja kontexta.

d) Egzistencijalizam i strukturalizam
Ideja
intencionalnosti
koja
je
bitna
za
egzistencijalizam, a preuzeta je iz fenomenologije, u
strukturalizmu
nema
nikakvog
smisla.
Egzistencijalizam naglaava subjektivno iskustvo samooevidnost koja je u nama samima, koja je u
naoj
svesti.
Strukturalizam
insistira
na
prevazilaenju subjektivnog iskustva i dolaenje do
samih stvari koje su nezavisne od subjekta, koje
su nesvesne. Dolazi do velikog razilaenja u odnosu
prema objektivnosti i subjektivnosti. Sutina
egzistencijalizma
je
kritika
objektivizma
razumevenja oveka kao stvari i shvatanja da
postoje izvesnosti, vrste injenice u ljudskom
iskustvu. Kod Levi-Strosa ta prava stvarnost i ta crta
esencijalizma
je
suprotna
antiesencijalizmu
egzistencijalizma.
Levi
-Stros
insistira
na
univerzalnosti ljudskog duha, a ova teza je
neprihvatljiva za egzistencijalizam. Sartr smatra da
nema univerzalne ljudske prirode koja bi prethodila i
determinisala egzistenciju. Njegovo stanovite
karakterie humanizam - autonomija linosti 10

subjektivitet - sloboda izbora u kontextu

strukturalizma bi znaila samo obmanu, privid,
ponavljanje, matricu. Strukturalizam ima tu potrebu
za osloboenjem od teorijskog humanizma, ele se
eliminisati subjektivni faktori koji se tiu posebnosti
ljudskog bia to ne iskljuuje mogunost praktine
humanosti. Ako elimo da pomognemo ljudima,
moramo eliminisati humanizam u nauci. Dolazi do
izraaja tenja da se teorija razdvoji od praxe.
Sartr negira mogunost samoobmanjivanja i negira
nesvesno. Levi-Stros, naprotiv, smatra da je sutina
svesti u samoobmanjivanju - najdublje istine su
sadrane u nesvesnom.

- STRUKTURALNA ANALIZA 11

Holizam podrazumeva i tezu o nepostojanju

radikalne razlike izmeu prirodnih i drutvenih
nauka, zato je ovo suprotno hermeneutici.
Diltaj: hermeneutika podrazumeva to da ne postoje
opti i nuni odnosi u sferi drutvenih nauka, oni su
jednokratni.
Levi-Stros pretpostavlja postojanje nunih odnosa i
u humanistikim naukama. Smisao strukturalne
analize je u nastojanju da se prevazie
kontingencija. U humanistikim naukama se moe
ostvariti isti stepen egzaktnosti kao u prirodnim.
Pretpostavlja da ne postoji poseban uticaj ispitivaa
na ispitivano u drutvenim naukama. To je teza o
postojanju predmeta istraivanja u drutvenim
naukama koji nije pod uticajem svesti istraivaa pretpostavka o strukturama u drutvenim naukama
koje su infrastrukture, u ravni nesvesne misli, zato
nema uticaja svesti na predmet istraivanja.
STRUKTURALNA ANALIZA
Levi-Stros uzima kao primer sluaj lingvistike.
Drutvena nauka moe biti egzaktna poput prirodne.
On ima u vidu novu , a ne staru lingvistiku, ima u
12

vidu fonologiju koja je razradila postupke koji

omoguuju egzaktno saznanje.
Stara lingvistika je imala istorijski pristup,
podrazumevala je hermeneutiki pristup, tretiranje
jezikih fenomena u dijahronijskoj ravni, s obzirom
na transformacije u toku istorije razvoja.
Nova lingvistika se odlikuje strukturalizmom i
univerzalizmom. Fonologija je uspela da doe do
univerzalnih zakonomernosti i zato Levi-Stros eli
da primeni metodoloka dostignua iz lingvistike. On
se osvre na Trubeckoja i njegove kljune principe
strukturalne analize. Radi se o 4 osnovna principa
strukturalne analize:
1. postupak zadiranja u nesvesnu infrastrukturu - sa
svesnih fenomena prelazi se na nesvesnu strukturu
tih fenomena; imamo tezu o racionalnosti
nesvesnog u ijem domenu postoje racionalne
korelacije. Cilj je da se zadre u samu stvar i to
omoguuje objektivnost fonologiji. Mi dok govorimo
ne mislimo o sintetikim i morfolokim zakonima.
Postoje pravila kombinovanja u nesvesnom nesvesne strukture koje treba da analizira
strukturalna analiza.
13

2. podrazumeva bavljenje relacijama, a ne

izdvojenim kvalitetima. Bitni su odnosi, kombinacije,
a ne izolovani fenomeni. Za strukturalnu analizu je
karakteristino bavljenje onim izmeu, to se
razmenjuje i uzajamno konstituie unutar relacije
izmeu elemenata. Bavi se interakcijom fenomena
koje prouava. Jedino u toj interakciji se mogu
odrediti znaenja onog to se istrauje bavljenje
relacijama i utvrivanje ne supstancionih ve
relacionih svojstava.
Treba se osloboditi subjekta i baviti se strukturama
koje dovode u vezu subjekte. Ovo dovodi u vezu
subjekte. Ovo dovodi u vezu ova dva principa. Ti
odnosi funkcioniu na nesvesnom planu.
Lakan: elja je uvek elja drugog. Mi ne moemo
izvan relacije (dijalektike), interakcije, odnosa sa
drugima razumeti ni vlastitu elju. Istina je uvek u
onom izmeu za strukturaliste. Odnosi izmeu
subjekata su nesvesni i postoji veza izmeu ova dva
principa.
3. princip zahteva explikaciju konkretnih struktura u
kojima se obiavaju odnosi. Strukturalna analiza se
bavi odnosima, ali uvek u konkretnom empirijskom
materijalu, u odnosu na konkretne celine, strukture.
14

Naglasak je na strukturalnim relacijama. Ta celina je

sistem ili struktura koja ima svoja pravila
kombinovanja.
4. princip utvrivanja nunih odnosa - kroz
explikaciju konkretnih strukturalnih celina dolazimo
do neega to je nuan odnos, zakonomernost. Ti
odnosi su nesvesno konstituisani. Zato se 1. i 4.
princip mogu dovesti u vezu. Smisao naeg
povratka u nesvesno je da utvrdimo nune odnose
koji su logike relacije. To je pozicija nesvesnog
racionalizma - teza o postojanju logikih relacija u
nesvesnom. Levi-Strosov cilj je transponovanje ovih
principa iz domena lingvistike u domen etnolokih
istraivanja. Ali, zbog specifinosti i razliitosti ovih
domena nije lako izvriti tu transpoziciju.
PRIRODA SRODNIKIH
USTANOVA UJATVA

STRUKTURA

Tu se ve manifestuju razlike u nivoima i

nemogunost preslikavanja postupka strukturalne
lingvistike u domen srodstva. Jer teili bismo da se
bavimo odnosima termina srodstva, a ne oblicima
15

ponaanja. Znaajna je razlika izmeu pravila koja

vae u domenu nomenklature srodnikih odnosa i u
domenu ponaanja pojedinih vidova srodstva. Zato
su srodniki odnosi bitna tema etnologije? Jer u
srodstvu postoji neto to je prirodna supstanca krvno srodstvo koje je stvar biologije; ali postoje i
pravila ponanja koja su kulturoloki fenomen i stvar
su obiaja. Zato je srodstvo prelazni fenomen
izmeu biologije i kulturologie. Levi-Stros zakljuuje
da
je
srodstvo
simbiloka
injenica,
ne
naturalistika. Svi oblici srodstva, kao i svi oblici
miljenja podrazumevaju iste strukture koje su izvor
nesvesne aktivnosti ljudskog duha. U toj strukturi se
vri odreena struktura razmene, odnosa.
Postavlja se pitanje zato je vana tema ujaka,
ujatva? Postoje razna objanjenja vanosti ujaka u
raznim drutvima - vaan je kao ostatak
matrilinearnog poretka. Ujak kao majin brat je u
poziciji da uva odreene vidove odnosa
karakteristinih za materijarhat. Levi-Stros smatra
da ono to podrazumeva ujak nije presudno
odreeno matrilinearnim sistemom ili patrilinearnim.
U oba sistema ujak ima 2 antitetika tipa ponaanja.
Tu se pokazuje neophodnost strukturalne analize i
16

bavljenja ne pojedinanim terminima ujaka, ve

odnosima izmeu vie elemenata strukture
srodstva.
Dva tipa:
1. autoritarno ponaanje (odnos strahopotovanja)
2. familijarno (drugarsko) ponaanje
U nekim kulturama je ujak vei autoritet od oca, a u
nekim pak muka majka. Levi-Stros pokazuje to da
ovo nema veze sa matrilinearnim i patrilinearnim
ustrojstvom drutva. Vano je sagledavanje
elementarne strukture srodstva. Postoje razliite
kombinacije i odnosi izmeu bitnih elemenata
srodstva od kojih je ujak samo jedan. Ti elementi su
sledei - ako govorimo o ujaku iz perspektive deteta:
otac, majka, ujak i ja. Ta 4 elementa su osnovni
elementi srodstva ili atom srodstva. Nije ujak ili
majka ili otac pojedinani entitet, ve su odnosi
izmeu ova 4 elementa vani. Ovaj etvorougao
podrazumeva 3 bitne relacije:
- krvno srodstvo : odnos izmeu brata i sestre
(majka i ujak)
- brani odnos (majka i otac)
- srodniki odnos ili ono to se tie nasledstva (dete
- roditelj, dete - ujak)
17

Levi-Stros dolazi do toga da u svakoj generaciji

postoje dva para opozicionih relacija. Ako je odnos
izmeu ene i mua familijaran, blizak, onda je
odnos majke i ujaka autoritaran i uzdran. Odnos
izmeu razliitih generacija (naslednika i predaka) je
takav da ako je odnos sa ocem blizak, onda je
odnos sa ujakom autoritaran i obrnuto. Postoji jedna
pravilnost u kombinacijama i tipovima odnosa. Ta
zakonomernost nema veze sa razliitim konkretnim
situacijama, ali uvek imamo po sredi dva para
opozicija i to je ono univerzalno u elementarnoj
strukturi srodstva. Zahvaljujui strukturalnoj analizi
Levi-Stros dolazi do novih saznanja. Pozadina ove
prie je zabrana incesta; ena se moe dobiti samo
od dva mukarca - uraka ili oca ; ujak je onaj koji
ima konstitutivnu ulogu u formiranju branih
zajednica. To je onaj mukarac bez ije saglasnosti
nije mogue formiranje porodice. Proizilazi to da
ujak ne mora nuno biti ta vana figura , on moe
biti i marginalizovana, ali je tada bitna uloga tasta,
oca devojke, od koga prosimo mladu. Levi-Stros
govori o zabrani incesta kao jednoj univerzalnoj
instituciji koja omoguuje egzogamiju - razmenu
ena. U sferi etnolokih istraivanja ene su same
18

stvari , objekti. Uloga ujaka proizlazi iz neophodnosti

razmenjivanja ena iz vlastite porodice sa enama
iz drugih porodica. Levi-Stros naglaava da tu
postoji jedna cirkulacija, jedna vrsta obostranosti postoji pravilo protiv davanja - to to mukarac
(otac, brat) daje enu drugoj porodici, to je samo u
jednom koraku jednostrano, ali je u iroj slici
praeno protivdavanjem i elementarna struktura
srodstva ukljuuje ciklus davanja i protivdavanja. Na
nesvesnom planu postoji zabrana incesta i to ja ta
infrastruktura do koje treba doi u ovim
istraivanjima. Zabrana incesta je neto za ta ne
postoje racionalni razlozi, ona je u domenu
nesvesne misli. Strukturalna analiza treba da dopre
do te nesvesne pozadine. Nuni odnosi su opozicije,
ne mogu postojati afirmativni odnosi u istoj
generaciji sa obe strane, nuna je polarizacija - to
Levi-Stros pronalazi u jeziku i institucija srodstva
ima istu logiku strukturu kao i jezik. Mogue je
primenjivati postupak strukturalne analize jer je re
o jednoj univerzalnoj aktivnosti koja je prisutna u
razliitim domenima. Vano je napraviti razliku u
nivoima i izbei pojednostavljivanje - da se ide sa
previe povrnom analogijom.
19

 POJAM RAZMENE
Levi-Stros sve bitne domene drutvenog ivota
objanjava preko razmene. Govori o domenu
ekonomije, lingvistike, etnologije. Ono to je
svojstveno ekonomiji je razmena dobara, predmet
lingvistike je razmena rei, a etnologije razmena
ena. Razmena uvek podrazumeva cirkulaciju.
Struktura je ono to se ponavlja, to su modeli koji se
stalno vraaju, cirkuliu. Tu i jeste re o
jednoobraznim relacijama koje imaju jasnu strukturu
i formu.
Egzogamika artikulacija ena podrazumeva
davanje i protivdavanje, cirkulaciju ena izmeu
razliitih porodica. Levi-Stros tu uoava odreenu
pravilnost. Princip, struktura ostaje ista, menjaju se
samo uloge. Postoji mnotvo razliitih pojedinanih
elemenata, ali i jednostavna struktura u pozadini.
Razlika izmeu uzajamnosti i obostranosti:
1) razmena moe imati formu uzajamnosti , i to je
jedna direktna razmena, podrazumeva bliskost i
brzo uzvraanje na davanje. Tu se koristi i re ljubav
- to je razmena koja je neposredna.
20

2) obostranost podrazumeva prekide, cikluse, to da

se u duem vremenskom razmaku ostvaruje krug.
Na davanje se ne odgovara odmah protivdavanjem,
ve sa nekom zadrkom, uvek je logika razmene
pokretljivost i to da se menjaju uloge.
Bitno za pojam razmene je to da se znaenje
konstituie imanentno u razmeni. Ne moe se
izolovano odrediti ta je to ujak. On uvek ima
odreenu ulogu u procesu razmene koja je uvek
interakcija i podrazumeva uvek relaciona svojstva neko je ujak samo u odnosu na neaka.
Strukturalna analiza naglaava jednu dublju slinost
jezika i drutva u celini. U oba sluaja je re o
komunikaciji. Sutina razmene je komunikacija. Svi
odnosi sa drugima su neka vrsta izazivanja,
navoenja drugog na odgovor. Razmena uvek
podrazumava i neko odgovaranje na izazove. To
odgovaranje je nuno. Kroz tu dinamiku razmene se
uspostavljaju strukture.
Npr. U ljubavi postoje, ponavljaju se neka opta
mesta - strukture - obrasci ponaanja koji se
konstituiu u logici uzajamnih odnosa.
Levi-Stros istie da ena nije samo u poziciji objekta
za razmenu, niti su to rei. One su uvek i jedna
21

vrednost. ena je ne samo znak ve i proizvoditeljka

znakova i znaenja. Rei, ne govor, ve onaj ko ih
izgovara im daje znaenje u komunikaciji. Razmena
ene je sloeniji vid razmene jer tu imamo i
proizvodnju znaenja - ovde se moe afirmisati
uloga ena. Uloga objekta razmene je i uloga
vrednosti, onog to ima izuzetna svojstva. Davanje i
protivdavanje predstavlja i vrstu rtvovanja, a
protivdavanje ili primanje je rtvovanje sa druge
strane. Ako je ena objekt razmene, objekt koji se
rtvuje, onda je ona to oko ega se sve vrti negativno odreenje je transformie u neto
sakralno.
Smo znaenje se konstituie u razmeni; od vrste
odgovora na izazove zavisi i znaenje objekta. Ono
to je zajedniko su forme, strukture u kojima se
cirkulacija sprovodi.

ODNOS
STRUKTURALIZMA
POSTSTRUKTURALIZMA

Levi-Stros zastupa tezu o identinim strukturama

koje
imaju
univerzalno
znaenje.
U
poststrukturalizmu
imamo
fragmentarizam
i
pluralizaciju struktura. To je strukturalizam bez
22

strukture - odsustvo velike, univerzalne strukture, a

imamo mnotvo malih struktura. Ta opta struktura
kod Levi-Strosa je neodreena - to je univerzalni
ljudski duh koji funkcionie po principu binarnih
opozicija.
Fuko - on govori o smeni pojedinanih struktura, i
govori o epistemama, slinim Kunovom pojmu
naune paradigme, koje imaju jednokratno
znaenje. Ovo shvatanje vodi do odbacivanja neke
velike strukture i pojave malih struktura.

23