ZAKON SEMENA Sadrzaj: Uvod ................................................................................................................ Zasto je vazan agrobiodiverzitet (bioraznovrsnost zemljoradnje?)..................................................... Zakon semena ........................................................................................................

... Prethodna razmatranja ................................................................................ Prvi deo Cuvanje agrikulturnog biodiverziteta ...................................................... Drugi deo Uzgajanje biljaka i proizvodnja semena ................................................... re!i deo Prava zemljoradnika ...................................................................... Cetvrti deo Prava na intelektualnu svojinu ......................................................... "eleska za !itao!e

UVOD #eme je prva karika u lan!u ishrane i ono u sebi sadrzi hiljade godina evolu!ije$ poljoprivrednog uzgajanja$ kao i slobodnog !uvanja i razmene semena. %no je izraz Zemljine inteligen!ije i inteligen!ije zemljoradni!kih zajedni!a tokom vekova. &koloski i bioloski zakoni o semenu se zasnivaju na mnogogodisnjim zakonima prirode i evolu!ije sa osnovom na raznovrsnosti$ prilagodljivosti$ otpornosti i otvorenosti. ako'e se zasnivaju na prin!ipima zakonodavstva o ljudskim pravima i javnim i zajedni!kim dobrima. (asuprot tome$ danasnji preovladavaju!i zakoni o semenu u potpunosti krse Zakon semena i demokratske pro!ese i nemaju nikakvu osnovu u zakonodavstvu ili nau!i. (eprestano se stvara i name!e niz zakonskih mera koji kriminalizuju uzgajanje$ !uvanje i razmenu semena$ onako kako su to zemljoradni!i oduvek radili. %vaj niz mera oblikuje nekoli!ina korpora!ija koje su prvo uvele otrovne hemikalije u poljoprivredu$ a sada kontrolisu seme kroz geneti!ki inzinjering i patente. (au!na paradigma tako'e dozivljava trans)orma!iju. %d dinami!nog$ holisti!kog i ekoloskog

sistema$ poljoprivreda je postala industrijalizovana i podeljena u )ragmentovane i mehanisti!ke paradigme gde doprinosi Prirode i zemljoradnika ne ulaze u ra!uni!u. %vo je zbog toga sto ovi doprinosi ne mogu da se komodi)ikuju i komer!ijalizuju od strane korporativnih interesa koji$ kroz patente$ imaju za !ilj da uspostave apsolutnu mo! i apsolutnu svojinu nad semenom$ zaobilaze!i svaku ekolosku i drustvenu odgovornost za posledi!e ovog monopola i geneti!ku modi)ika!iju semena vezanu za to. *ada sami ti koji treba da budu regulisani pisu zakone da bi uspostavili apsolutnu mo! i apsolutnu svojinu nad semenom$ sto je sam zivot$ dok u isto vreme sebe osloba'aju od bilo kakve ekoloske i drustvene odgovornosti za posledi!e ovog monopola i geneti!ku modi)ika!iju semena vezanu za to$ mi nemamo samo krizu u ishrani i poljoprivredi$ mi tako'e imamo krizu u demokratiji. +onsanto je autor klauzula Patenti na Zivot u ,-P# ugovorima u okviru # %. +onsanto je u #.D bio autor i proturio je u zakon /, 001$ deregulativni deo 213$ koji stiti geneti!ki modi)ikovana semena od litiga!ije u vezi sa ekoloskim ili zdravstvenim rizi!ima. U -ndiji$ vlada je proturila na!rt zakona "iotehnoloski ,egulativni .utoritet (",.- 4 indijski $$+onsantov zastitni akt5 4 +onsanto Prote!tion .!t) u Parlamentu na Dan Zemlje$ zakon o korporativnoj slobodi za deregula!iju 6+%a$ namenjen da zameni postoje!i zakon koji regulise 6+%. Postoje tri aspekta u preovladavaju!em sistemu zakona o semenu7 4 -ndustrijski patent na seme koji tretira seme kao $$pronalazak5$ na sta se doveze $$intelektualna svojina5 korpora!ija$ jednostavno dodaju!i gen$ vesta!ki$ u organizam8 4 Pravo uzgajiva!a u saglasnosti sa UP%9 (+e'unarodni savez za zastitu novih sorti biljaka 4 he -nternational Union )or the Prote!tion o) (e: 9arieties o) Plants) koji )avorizuje jednolikost i industrijsko uzgajanje8 4 Zakoni o semenu sprovode industrijske kriterijume jednolikosti na sorte zemljoradnika i slobodnooprasuju!e sorte koje se uzgajaju zbog raznovrsnosti i otpornosti. *orpora!ije su oblikovale 6lobalne zakone o intelektualnoj svojini i patentu (6lobal -ntelle!tual Propert; and Patent <a:s) u ,-P# ( rgovinski usmerena prava na intelektualnu svojinu 4 rade,elated -ntelle!tual Propert; ,ights) ugovorima u #vetskoj rgovinskoj %rganiza!iji$ de)inisu!i seme kao svoju krea!iju i izum i tako spre!avaju!i zemljoradnike da razmenjuju i !uvaju svoja semena. (a ovaj na!in je nastao ,-P# ugovor u #vetskoj rgovinskoj %rganiza!iji. Clan =2.1(b) u ,-P# ugovoru glasi7 $$-z mogu!nosti patentiranja mogu da budu isklju!ene biljke i zivotinje koje nisu mikro4organizmi$ u sustini bioloski pro!esi za proizvodnju biljaka i zivotinja koji nisu ne4bioloski i mikro4bioloski pro!esi. +e'utim$ bi!e obezbe'ena zastita varijateta biljaka ili putem patenata ili putem delotvornog sui generis sistema ili kombina!ijom oba.5 %va zastita varijateta biljaka je upravo to sto zabranjuje slobodnu razmenu semena me'u zemljoradni!ima$ ugrozavaju!i njihov opstanak i mogu!nost

!uvanja i razmenjivanja semena izme'u sebe. %va ,-P# klauzula o patentima na zivot je trebala da pro'e kroz obaveznu reviziju >000.$ jer je ideja o $$stvaranju5 i $$izumu5 zivota$ sto zna!i posedovati isti$ bila potpuno neprihvatljiva. -ndija je u svom obrazlozenju navela7 $$?asno je da postoji razlog da se ponovo preispita potreba za patentiranjem zivotnih )ormi bilo gde na svetu. Dok god se ne uspostavi takav sistem bilo bi pozeljno da se7 (a) isklju!e patenti na sve oblike zivota.5 .)ri!ka grupa je tako'e izjavila7 $$.)ri!ka 6rupa je i dalje uzdrzana oko patentiranja bilo kojih oblika zivota kao sto je bilo objasnjeno u nekoliko navrata od strane 6rupe i nekoliko drugih delega!ija. Zbog toga$ 6rupa predlaze da se Clan =2.1 (b) ispravi$ da zabrani patente na biljke$ zivotinje$ mikro4organizme$ u sustini bioloske pro!ese za proizvodnju biljaka i zivotinja$ kao i nebioloske i mikrobioloske pro!ese za proizvodnju biljaka i zivotinja.5 %va obavezna revizija je bila spre!ena od strane vladi$ pod uti!ajem korpora!ija u okviru # %7 ova dugo o!ekivana revizija mora de se sprovede$ da se zaustave Patenti na zivot i Patenti na seme. Zivi organizmi stvaraju sami sebe. Zivotni obli!i$ biljke i semena$ su svi razvijaju!a$ samoorganizovana$ suverena bi!a. %na imaju vrednost i mesto sama po sebi. #emena ne postanu izumi tako sto se jednostavno uba!e geni u njih. Dodavanje toksi!nog gena bi ustvari trebalo da se smatra $$zaga'enjem5 a ne $$stvaranjem5 i tako'e$ 6+% semena sa toksi!nim genima u sebi bi trebala da budu regulisana po prin!ipu biosigurnosti. ?ednolikost se isti!e kao pozitivni kriterijum$ da bi se legitimisala korporativna kontrola nad semenom koja ima osnovu u uni)ormnosti. ako'e$ a)ri!ke vlade su pod pritiskom da usvoje UP%9 >00> kroz regionalnu harmoniza!iju zakona o zastiti varijateta biljaka. %vakvi zakoni se usvajaju svuda$ spre!avaju!i nas da se suprotstavimo klimatskim promenama$ spre!avaju!i nas da pre'emo sa skupe industrijske poljoprivrede 4 koja doprinosi da se )armeri oteraju sa svoje zemlje i da$ u ekstremnim slu!ajevima$ izvrse samoubistvo 4 na ekolosku poljoprivredu. *riterijum za industrijsko uzgajanje i industrijsku poljoprivredu je DU# 4 Distinktnost$ Uni)ormnost$ #tabilnost (Distin!tiveness$ Uni)ormit;$ #tabilit;) i bazira se na intenzivnom koris!enju hemikalija$ vode i )osilnih goriva. DU# ignorise potrebu za raznolikos!u$ hranljivosti i sigurnosti$ kao i potrebu za stvaranjem je)tinih$ odrzivih sredstava za zivot u kontekstu ekonomskog kolapsa i usporenja i kao posledi!u toga potrebu za lokalizovanim sistemima hrane7 4 Dok zemljoradni!i uzgajaju u prilog raznovrsnosti$ korpora!ije uzgajaju u prilog jednolikosti. 4 Dok zemljoradni!i uzgajaju u prilog otpornosti$ korpora!ije doprinose neotpornosti.

4 Dok zemljoradni!i uzgajaju u prilog ukusnosti$ kvalitetu i hranljivosti$ korpora!ije uzgajaju za industrijsku preradu i transport na velike razdaljine u globalizovanom sistemu prehrane. -ndustrijsko uzgajanje koristi razli!ite tehnologije da u!vrsti kontrolu nad semenom od takozvanih visoko prinosnih sorti (/@9 4 /igh @ielding 9arieties)$ do hibrida$ geneti!ki modi)ikovanih semena$ $$terminator semena5 i sada$ sinteti!ku biologiju. ehnologije mogu da se menjaju ali se ne menja zelja za kontrolom zivota i drustva. Dublji nivo na kojem korporativni Zakon semena radi na narusavanju same osnove zivota je moralna dimenzija. +i smo svi !lanovi zemljine porodi!e$ !uvari mreze zivota. +e'utim$ korpora!ije sada sebi dodeljuju ulogu stvoritelja. %ni tvrde da je seme njihov $$izumA i stoga patentovana imovina. Patent je isklju!ivo pravo koje se dodeljuje $$izumimaA$ sto dopusta vlasniku patenta da isklju!i svakog drugog iz proizvodnje$ prodaje$ distribu!ije i koris!enja patentovanog proizvoda. Patent na seme podrazumeva da je pravo zemljoradnika da !uva i razmenjuje seme sada de)inisano kao $$kra'aA$ $$kriminal protiv intelektualne imovineA. Patenti na seme su pravno pogresni nistavni jer semena nisu izumi. Patenti na seme su moralno neprihvatljivi jer semena su obli!i zivota$ oni su !lanovi srodne porodi!e nase Zemlje. Zahtev za posedovanjem zivota kao korporativnog izuma je neprihvatljivo i sa moralne i sa pravne strane. U tom kontekstu radna grupa za izradu Zakona semena u okviru (avdanje ((avdan;a -nternational) i +e'unarodne komisije za budu!nost semena i hrane (-nternational Commision on the Buture o) #eed and Bood) predstavlja gra'anima i vladama sveta $$Zakon semenaA$ da bi se raznovrsnost i demokratija$ odrzivost i ljudska prava$ stavili u !entar nau!nog i pravnog okvira koji se bave semenom$ umesto danasnjeg trenda monokultura i monopola$ jednoobraznosti i privatiza!ije$ korporativne kontrole i kriminaliza!ije bioraznovrsnosti i zemljoradnika. Zakon semena ima za !ilj da vrati bioraznovrsnost i postovanje prava zemljoradnika$ da vrati demokratske sisteme u drustvo koji oblikuju zakone i znanje. Zakon semena stavlja u !entar #lobodu semena 4 slobodu semena$ zemljoradnika i gra'ana 4 umesto nezakonite slobode korpora!ija da zahtevaju geneti!ko bogatstvo planete kao svoju imovinu i da kriminalizuju gra'ansku slobodu. #loboda !uvanja i razmene semena je neophodna u danasnjem vremenu koje karakterisu brojne krize 4 kriza bioraznovrsnosti$ kriza vode$ kriza hrane$ klimatska kriza i ekonomska kriza$ dok su sve od njih deo jedne krize7 kriza morala i vrednosti. Zakon semena proizilazi iz ekoloskog i demokratskog imperativa za dugoro!nom budu!nos!u planete i njenih stanovnika. *roz njega$ mi se nadamo da !emo da posejemo seme paradigmati!ke promene u semenu$ hrani i poljoprivredi. *ao i samo seme$ ovo je evolu!ioni rad. Prilagodite ga$ koristite ga u vasem kontekstu. (jegova budu!nost je u vasim rukama.

(apomena (ovoodobreni na!rt zakona o semenu od strane &vropske komisije (C. maj =D>1.) nastavlja da pot!enjuje vaznost zastite i pove!avanja agro4bioraznovrsnosti$ i interese globalne industrije semena i korpora!ija stavlja i dalje iznad interesa i prava zemljoradnika i uzgajiva!a. (adamo se da !e ovaj dokument o Zakonu semena pomo!i zemljoradni!ima i uzgajiva!ima semena u zahtevima da politi!ari podrze njihova prava kao !uvara semena i proizvo'a!a i da !e takopomo!i da se politi!ari ubede da agrobiodiverzitet mora da bude srzsvakog zakona semena ako zele da se suo!e sa opasnostima promena klime i sigurnosti hrane.

Zasto je agrobiodiverzitet vazan .grikulturna bioloska raznovrsnost$ ili ta!nije$ geneti!ki resursi hrane i agrikulture$ jesu skladiste koje snabdeva !ove!anstvo hranom$ ode!om i lekovima. %na je neophodna za razvoj odrzive poljoprivrede i sigurnosti hrane. &volu!ija je pro!es po kojem priroda sprovodi sposobnost selek!ije8 da bi selek!ija postojala$ prirodi treba raznovrsnost. ,aznovrsnost (diverzitet) je tako'e osnova za zemljoradnika$ za uzgajiva!a i uopste$ za nau!nika agrikulture. ,aznovrsnost je potrebna da bi se omogu!ila evolu!ija i time sposobnost prilago'avanja. ,aznovrsnost je potrebna da bi mogli da odabiramo najbolje karakteristike za useve. ,aznovrsnost se razvijala tokom hiljade genera!ija i nasa je odgovornost da je o!uvamo za one u budu!nosti. Uprkos njenoj presudnoj vaznosti za ljudski opstanak$ agrikulturni biodiverzitet opada alarmantnom brzinom. Pro!enjeno je da je oko deset hiljada vrsta nekada koris!eno u ljudskoj ishrani i agrikulturi. Danas se ne koristi vise od >=D kultivisanih vrsta koje obezbe'uju 0DE ljudske ishrane biljnog porekla$ a samo >= biljnih vrsta i pet zivotinjskih vrsta !ine vise od 2DE !elokupne ljudske ishrane. #amo !etiri biljne vrste (krompir$ pirina!$ kukuruz i pseni!a) i tri zivotinjske vrste (goveda$ svinje i kokos) !ine vise od polovine. #totine hiljada heterogenih biljnih vrsta i lokalnih varijeteta agrikulture$ koje su postojale tokom genera!ija na poljoprivrednim poljima do po!etka dvadesetog veka$ zamenjene su malim brojem modernih i visoko uni)ormisanih komer!ijalnih vrsta. 6ubitak poljoprivredne bioraznovrsnosti je drasti!no smanjilo sposobnost sadasnjih i budu!ih genera!ija da se suo!e sa nepredvidivim promenama u zivotnoj sredini i sa ljudskim potrebama. ako'e$ metaanalize objavljene od =DD3.godine F>G su pokazale$ kao opste pravilo$ da smanjenje broja gena$ vrsta i )unk!ionalnih grupa organizama umanjuje e)ikasnost kojom !itave zajedni!e uzimaju bioloski neophodne resurse (hranljive materije$ vodu$ svetlost$ plen) i trans)ormisu te resurse u biomasu. ako$ tokom vremena$ bioraznovrsnost pove!ava stabilnost

)unk!ija ekosistema.

Prehranjivanje sveta Do sada najve!i broj gladnih ljudi u istoriji !ove!anstava dostignut je u oktobru =D>=. Dostigao je >. milijardu =D>D. i 0=3 miliona u =D>=. (skoro =DE svetske popula!ije). -ako se broj danas malo smanjio$ i dalje postoje razlozi koji su prouzrokovali krizu =DDH. a neki su se i poja!ali. U stvari$ !ene hrane su bile najvise na kraju =D>D. prevazilaze!i za =0E one od predhodne godine$ a skok unazad se o!ekuje u =D>1. +e'utim$ problem nije u nedostatku hrane. Prema B.%$ postoji dovoljno hrane da hrani i do 2DE vise zemljine popula!ije$ ali gladni nemaju pristup hrani. /rana na me'unarodnom trzistu nije dostupna gladnima jer glad i siromastvo !esto idu ruku pod ruku. ,azlog za nedostupnost hrane je nedostatak proizvodnje hrane na lokalnom nivou$ kao i nedostatak nov!a da se hrana kupi i dopremi sa mesta gde je ima viska. .ko uzmemo u obzir da ve!ina gladnih ljudi (23E) zivi u ruralnim krajevima$ promovisanje proizvodnje hrane Iin situA izgleda kao naje)ikasnije i verovatno jedino trajno resenje. <okalna proizvodnja se mora u!initi e)ikasnijom tako sto !e se pruziti vise sanse malim zemljoradni!ima i ruralnim zajedni!ama da pove!aju kvalitet i kvantitet. o zna!i davati podrsku malim zemljoradni!ima i zajedni!ama da razviju svoje sopstvene useve i agrikulturne sisteme. (a nesre!u$ tehni!ka pomo!za male zemljoradnike i me'unarodna istrazivanja za poboljsanje proizvodnje u tradi!ionalnim zemljoradnim sistemima sa malim ulaganjima$ uklju!uju!i geneti!ko poboljsanje zapustenih useva i lokalnih sorti prilago'enim tim sistemima$ vemo je ograni!ena$ a !esto i nepostoje!a. B.% u svom izvestaju $$#taza do uspehaA (IPath:a; to su!!essA$ iz novembra =DD0.) ukazuje da je jedan od najboljih i najpro)itabilnijih na!ina da se izbegne siromastvo i glad u ruralnim krajevima$ da se podrze mali zemljoradni!i. "lizu H3E svetskog poljoprivrednog zemljista nalazi se na pla!evima koji su manji od dva hektara$ a mali zemljoradni!i i njihove porodi!e !ine oko dve milijarde ljudi$ tre!inu svetske popula!ije.

Genetic a erozija !grozava "roizvodnj! hrane i odrziv! "o#jo"rivred! *on!entra!ija popula!ije u urbanim krajevima i sve ve!a potraznja za hranom dovela je$ izme'u ostalog$ do visoko mehanizovane proizvodnje standardizovanih$ homogenih useva i biljaka$ da bi se zadovoljila potraznja. %vo je$ sa druge strane$ dovelo do gubitka mnogih heterogenih tradi!ionalnih agrikulturnih vrsta.

Prema izvestaju o stanju svetskih "iljnih geneti!kih resursa za hranu i poljoprivredu (#tate o) the JorldKs Plant 6eneti! ,esour!es )or Bood and .gri!ulture$ P6,B.)$ preko C2E pseni!nih polja u "angladesu je >0H1. posejano istim kultivatorom ($$#onalikaA). Do >00D. u -rskoj$ 0DE svih pseni!nih polja su bila posejana sa svega sest sorti. %d 2D0H sorti jabuka dokumentovanih u #.D po!etkom dvadesetog veka$ otprilike 0CE je izgubljeno. -sto tako$ izgubljeno je 03E sorti kupusa$ 0>E poljskog kukuruza$ 0LE graska$ H>E paradajza. U +eksiku$ samo =DE zabelezenih kukuruznih sorti >01D. poznato je i danas8 u ,epubli!i *oreji$ svega =CE lokalnih varijeteta od >L useva kultivisanih u doma!instvima >0H3. je bilo i dalje prisutno >001. 6ubitak lokalnih vrsta i sorti vodi nepovratnom gubitku geneti!ke raznovrsnosti koje one sadrze$ uklju!uju!i gene koji sluze za prilago'avanje uslovima u kojima su evolirale. %va geneti!ka erozija je opasno smanjila geneti!ku bazu koja je dostupna za prirodnu selek!iju i za selek!iju od strane zemljoradnika i uzgajiva!a biljaka$ i za posledi!u ima pove!anje neotpornosti poljoprivrednih useva na nagle promene klime$ kao i na pojavu novih steto!ina i bolesti. (a primer$ u #.D je >02D. gljiva /elminthosporium ma;dis unistila preko polovine kukuruznih useva u juznom delu zemlje. Usev je bio od hibridnog semena dobijenog !itoplazmati!nim muskim sterilitetom zajedni!kog porekla$ sto tako'e nosi osetljivost na ovu bolest. F=G Problem je bio resen uzgajanjem otpornih sorti$ tako sto su koris!eni geneti!ki resursi sorti uzetih iz juzne .merike i .)rike. #vaka zemlja se oslanja na geneti!ku raznovrsnost useva iz !elog sveta. (ijedna zemlja nije dovoljna sama sebi u pogledu geneti!kih resursa8 za hranu i poljoprivredu7 prose!na geneti!ka me'uzavisnost zemalja za svoje najvaznije useve je oko 2DE8 me'utim$ stepen zavisnosti znatno varira izme'u zemalja i razvijene zemlje su obi!no mnogo zavisnije od zemalja u razvoju. (e moze se dovoljno ista!i vrednost tradi!ionalnih agrikulturnih sorti i divljih srodnika kultivisanih biljaka za poboljsanje useva i agrikulturni razvoj. ako kon!ept $$korisnostA varira u odnosu na potrebe i dostupne in)orma!ije. (a primer7 jedna lokalna sorta pseni!e prona'ena u urskoj$ koju je prikupio ?. ,. /arlan >0LH.$ bila je zapostavljena mnogo godina zbog svojih negativnih agrikulturnih karakteristika. .li tokom >0HD.$ otkriveno je da ova sorta poseduje gene otporne na gljivu Pu!!inia #trii)ormis$ 13 sojeva illetia !aries i . )oetida i >D sorti gljive . !ontroversa$ a tako'e je tolerantna na odre'ene vrste Ur!o!;stis$ Busarium. ada je bila iskoris!ena kao izvor za stvaranje otpornosti na niz bolesti. 6eneti!ka raznolikost useva je nezamenljiva za obezbe'ivanje otpornosti pri suo!avanju sa nepredvidivim promenama klime i zivotne sredine$ za prilago'avanje na varija!ije u sistemima proizvodnje$ za zadovoljavanje potreba sve ve!e ljudske popula!ije$ za razvijanje otpornosti na kontinuiranu evolu!iju steto!ina i bolesti$ za koris!enje u bilo kom programu poboljsavanja biljaka$ za obezbe'ivanje ve!e stabilnosti u proizvodnji$ za poboljsanje zivotnih uslova zemljoradnika i za zastitu prirodne zivotne sredine.

Vrste diverziteta i $og!cnosti #a gubitkom geneti!ke raznolikosti biljaka$ izgubljene su mogu!nosti za sadasnje i budu!e genera!ije. 6ubitak mogu!nosti umanjuje slobodu odabiranja onoga sto je neophodno ili pozeljno. %vaj gubitak se desava na razli!itim nivoima diverziteta.

%ntravarijetetna raznovrsnost Uslovi pravila DU# (Distin!tiveness$ Uni)ormit;$ #tabilit; distinktnost (osobenost)$ uni)ormnost (jednoobraznost)$ stabilnost)$ koja su preduslov za registra!iju semena$ doveli su u mnogo slu!ajeva do velike uni)ormnosti varijeteta i prakti!no do nedostatka intravarijetetne raznovrsnosti. Uni)ormnost je postala klju!na karakteristika. rebalo bi$ me'utim$ napomenuti da bi DU# mogao da se primeni samo na vrlo konkretne i spe!i)i!ne karakteristike potrebne da bi se okarakterisala sorta$ dok bi se u preostalom genomu maksimalizovao heterozigot.

%ntervarijetetna raznovrsnost #amo u MM veku$ stotine hiljada tradi!ionalnih sorti$ zamenjenih modernim komer!ijalnim uni)ormnim sortama$ nestale su zauvek. (estalo je vise od 0DE sorti mnogih glavnih useva$ koje su postojale po!etkom veka. 9ideti primere pomenute ranije (6eneti!ka erozija...).

%nters"eci&icna raznovrsnost Prema B.% F1G$ u istoriji !ove!anstva je bilo koris!eno 2DDD vrsta da bi se ishranilo Cove!anstvo i zadovoljile osnovne ljudske potrebe. Danas svega 1D useva !ini 0DE kalorija u ljudskoj ishrani i svega tri vrste (pirina!$ pseni!a$ kukuruz) !ine vise od pola izvora energije. o zna!i da postoji obilje zapustenih vrsta.

Uni&or$nost "ovecava neot"ornost i s$anj!je stabi#nost ! "roizvodnji hrane Dominiraju!i sistem proizvodnje semena zasniva se na uni)ormnosti i homogenosti. %vaj trend se dobro uklapa sa zahtevom industrijske poljoprivrede za uni)ormnim odgovorom na primenu

hemikalija za kontrolisanje steto!ina$ bolesti i korova$ ili 'ubriva. (asuprot tome$ zemljoradni!i su tradi!ionalno koristili raznolikost useva i varijateta kao na!in za prilago'avanje razli!itim rizi!ima8 to je kon!ept je veoma jasan )inansijskim menadzerima koji svojim klijentima koji zele da minimalizuju rizik uvek savetuju mnogostruke investi!ije. %vaj kon!ept$ koji je bio i josuvek jeste$ prisutan u uzgajanju biljaka kod malih zemljoradnika$ potpuno je is!ezao iz modernog uzgajanja biljaka$ praksa koja na kraju uti!e na proizvodnju hrane i tako na sigurnost hrane$ u svetu gde su promene klime jedna od glavnih opasnosti$ !ije su posledi!e$ izme'u ostalog$ nove invazivne steto!ine i bolesti.

''Protiv(evo#!tivni) !s#ovi id! ! orist "rivatnog "rava i onso#idaciji $ono"o#a enden!ija uzgajanja biljaka u prav!u uni)ormnosti legalizovana je usvajanjem pravila DU# (Distin!tiveness$ Uni)ormit;$ #tabilit;). U mnogim zemljama registra!ija sorti (kao i potreba za registra!ijom da bi kultiva!ija bila $$zakonskaA) zahteva testiranje na DU# i$ za mnoge useve$ na 9CU (9alue )or Cultivation and Use 4 vrednost za kultiva!iju i upotrebu) na minimum od dve godine. Distinktnost zna!i da sorta mora da se razlikuje po jednoj ili vise osobina od svih ostalih registrovanih sorti. Uni)ormnost zna!i da sva semena u jednoj grupi moraju da budu ista. #tabilnost zna!i da biljke moraju da budu iste tokom narednih genera!ija. 9CU zna!i da u pore'enju sa drugim registrovanim sortama$ novo4registrovana nudi kvalitativne i tehnoloske prednosti. %va tri kon!epta nemaju biolosku opravdanost. *o god da je odlu!io da nametne jednoobraznost radi lakseg raspoznavanja sorti$ verovatno ne uzima u obzir da zemljoradni!i u mnogim zemljama tako'e uzgajaju heterogene lokalne varijetete istog useva$ koje se uprkos svojoj heterogenosti raspoznaju zasebnim imenom i karakteristikama$ iako nisu jenoobrazne. %ne se i dalje kultivisu jer su mnogo stabilnije (na duze vreme) nego DU# sorte. ?ednoobraznost i stabilnost se !ine upravo suprotnim od onoga sto je potrebno za suo!avanje sa neprekidnom evolu!ijom steto!ina i bolesti i sa $$pokretnom metomA u smislu rastu!ih temperatura i susa$ kao posledi!a klimatskih promena. ako'e$ uzgajanje i tzv. $$ogledna dobraA !esto se izvode u agrikulturnim istraziva!kim stani!ama pod $$idealnimA ili vesta!kim uslovima$ a ne na njivama$ ne uzimaju!i u obzir osobine koje su ustvari korisne za zemljoradnike. Zemljoradni!ima je korisna ravnomernost u proizvodnji tokom vremena (rastegljivost) 4 dok je semenskim kompanijama korisna ravnomernost u proizvodnji na jednom mestu. %ve dve koristi su me'usobno suprotstavljene$ ne samo u pogledu uzgajiva!kih programa$ nego i pro!edura registra!ije koje su kon!entrisane na bezna!ajne aspekte$ poput pravila DU#$ koji su organizovani tako da odgovaraju samo kompanijama. <egalne prepreke tako spe!avaju evolu!iju sistema$ koje je zato!enik instrumenta razvijenog samo zato da bi se iskoristilo drustvo.

Mog!cnosti !zgajanja bi#ja a !s #a*enje$ agrobiodiverziteta i "otreba ze$#j"radni a +ogu!e je uskladiti rastegljivost$ biodiverzitet i kvalitet hrane sa potrebama za sigurnos!u hrane i proizvodnjom dovoljne koli!ine hrane. (auka i tehnologija su mo!na $$pomagalaA u sluzbi drustva8 me'utim$ ona mogu da se upotrebe u svakom smeru (prema uni)ormnosti i prema diverzitetu) i zato je potrebna mudrost da bi se mogle iskoristiti sve prednosti. 9e! neko vreme$ komer!ijalno uzgajanje biljaka ne uzima u obzir lokalna resenja$ koja se ne mogu pro)itabilno eksploatisati$ zapustaju!i tako lokalno (doma!e) znanje$ bilo da je ono )ormalno dokumentovano ili ne i na taj na!in isklju!uju!i ljude koji na kraju bivaju pogo'eni istim tehnologijama. Uopsteno re!eno$ parti!ipativno istrazivanje se de)inise kao istrazivanje u kom su korisni!i uklju!eni u dizajniranje a ne samo u kona!ne oglede nove tehnologije. *od nove tehnologije sorti parti!ipativno uzgajanje biljaka PP" (Parti!ipator; Plant "reeding) se de)inise kao uzgajanje u kome zemljoradni!i$ kao i ostali partneri$ poput !elokupnog osoblja$ proizvo'a!a semena$ potrosa!a$ prodava!a$ (9%$ itd.$ doprinose u razvoju nove sorte. PP" je dinami!na i trajna saradnja koja koristi komparativne prednosti institu!ija za uzgajanje biljaka (na!ionalnih i me'unarodnih) koje imaju institu!ionalnu odgovornost za uzgajanje biljaka$ kao i zemljoradnika i mozda josnekih drugih partnera. U pravom PP" programu$ uloga partnera kao i obim i na!in njihove saradnje$ varira s vremenom. ako'e je vazno da se spomene da pravi parti!ipativni program uvek uklju!uje pitanje ravnopravnosti polova i tako ima osnazuju!i uti!aj na u!esnike. PP+ "rogra$ "osed!je cetiri vazne organizacione osobine: >. 9e!ina programa se radi na njivama koje pripadaju zemljoradni!ima (tj. de!entralizovana je)8 =. %dluke se donose zajedni!ki od strane uzgajiva!a i zemljoradnika$ kao i drugih partnera8 1. Program moze da se kopira na nekoliko loka!ija sa druga!ijim metodologijama i tipovima germoplazme8 L. (a svakoj loka!iji zemljoradni!i i uzgajiva!i vrse selek!iju nezavisno od drugih loka!ija. Poslednja osobina je od naro!itog zna!aja jer se na taj na!in daje prednost spe!i)i!noj prilagodljivosti koja$ s jedne strane$ maksimalizuje prinose i adapta!iju na odre'ene loka!ije$ tako pove!avaju!i proizvodnju na globalnom nivou$ i s druge strane$ pove!ava agrobiodiverzitet u prostoru jer razli!ite sorte se uglavnom odabiraju na razli!itim loka!ijama. *ako te!e parti!ipativni program$ tako dolazi i do brzog prometa sorti i na taj na!in se tako'e pove!ava agrobiodiverzitet u vremenu.

Parti!ipativno4evolu!ioni uzgajiva!ki programi mogu da budu sa!injeni$ na primer$ od vegetativno razmnozenih i samooprasuju!ih useva$ od mesavine odvojenih popula!ija dobijenih sirokim obimom ukrstanja. *od ukrstenih useva$ biljne popula!ije mogu da se dobiju mesavinom eksperimentalnih hibrida. e popula!ije se ostavljaju da evolviraju na mnostvu loka!ija koje su odabrali zemljoradni!i okarakterisanih abioti!kim ili bioti!kim uslovima$ ili kombina!ijom uslova$ pod razli!itim tipovima agronomskog upravljanja$ u o!ekivanju da !e se postepeno pove!avatiu!estalost genotipova prilago'enih na uslove loka!ije (klima$ tlo$ agronomske prakse i bioti!ke osobine) na kojoj se popula!ija uzgaja svake godine. (ajjednostavniji i najje)tiniji na!in da se primeni evolu!iono uzgajanje je da zemljoradni!i seju i zanju$ tj. sade i beru$ na istoj loka!iji. ako'e je mogu!e i u stvari pozeljno da se sade uzor!i i na drugim loka!ijama na koje uti!u neki drugi uslovi$ ili druge kombina!ije uslova$ tako sto !e se biljne popula!ije podeliti sa drugim zemljoradni!ima. *lju!ni aspekt ove metode je$ iako se uzor!i neprekidno uzimaju$ vrednuju i ekploatisu$ da se popula!ija ostavlja da evolvira na neograni!eno vreme i tako postaje jedinstven izvor sve prilago'enijeg geneti!kog materijala direktno u rukama zemljoradnika sto je neka vrsta evolviraju!e banke gena.

%P, "ravi#a zastare#e na! e: g#avna "re"re a bio#os e evo#!cije i s"osobnosti "ri#ago*avanja (ekih deset godina nakon prvog kompletnog sekven!iranja ljudskog genoma dobijene su )as!iniraju!e in)orma!ije o molekulu zivota. ?edna stvar je bila upoznati strukturu$ a sasvim druga saznati kako ona )unk!ionise. -zazov razumevanja varijabilnosti )unk!ija nije trivijalan. "roj parova baze u D(* lan!u je > milion kod bakterija$ 1.= milijarde u ljudskom genomu$ do >3D milijardi kod biljaka sa najve!im genomom. U svim ovim slu!ajevima$ samo mali pro!enat D(* je sastavljen od gena sa in)orma!ijom potrebnom za sintezu proteina$ za preostali deo$ koji je pre bio smatran D(* $$sme!emA$ sada se zna da ima odgovaraju!u ulogu. - zaista$ ve!ina )ragmenata D(* $$sme!aA$ bez obzira da li se oni prepisuju ili ne$ imaju bitne )unk!ije da aktiviraju i deaktiviraju gene$ ili da ih kontrolisu i upravljaju gde i kada da proizvedu proteine. 9eoma pojednostavljeno$ D(* gena je prepisan$ kopiran u drugi molekul (,(*) koji zatim proizvodi protein. 6eni se tako mogu smatrati $$re!eptimaA za pravljenje proteina i to je ono sto daje zivim bi!ima njihov izgled. ako'e$ dogma da jedan gen zna!i jedan protein vise ne vazi i sada je prihva!eno da jedan gen moze da napravi mnogo proteina$ u zavisnosti od spoljasnjih i unutrasnjih uslova. (a primer$ kod ljudskih bi!a =1.DDD gena poseduje in)orma!iju za sintezu milion razli!itih proteina. Prema tome$ osnovna jedini!a nasle'ivanja nije gen nego prepis$ a genski zapis grupise sve prepise (rasute unaokolo) koji imaju in)orma!iju za razli!ite proteine. Dakle$ bioloska premisa na kojoj se zasnivaju -P, pravila poti!e iz zastarelog$ mehanisti!kog pogleda na zivot koji smatra da zivi sistemi nastaju dodavanjem nezavisnih i stabilnih sastojaka i da su tako najverovatnije optimizovani kroz selek!iju. Zivot je zasnovan na sposobnosti da evoluira kroz genera!ije i da bi bio podatan mora posedovati sposobnost za promenu tokom zivota. Zbog toga zivi sistemi treba da budu geneti!ki heterogeni$ naime$ da poseduju visok

nivo heterozigotnosti )avorizuju!i homeostazu$ sto zna!i$ da se menjaju u promenljivim uslovima i tako zadrze istu strukturuN)unk!ije i geneti!ku varija!iju za evolu!iju kroz pozitivnu selek!iju. Povrh toga$ nedavno je pokazano da je geneti!ka varijabilnost koja je zaista odgovorna za proizvodnju smestena u nekodiraju!em regulativnom delu genoma$ sto nije ni spomenuto u -P,. FLG #tavise$ poznato je da je krajnji nivo i kvalitet proizvodnje zasebnih genoma visoko zavisan od prirodnih i drustvenih uslova koji kontrolisu koli!inu i kvalitet proteina proizvedenih u skladu sa lokalnom epigeneti!kom dinamikom. -P, ne uzima u obzir nivo prilagodljivosti u razli!itim uslovima niti relevantnost kulturnih tradi!ija koje !esto imaju snazan uti!aj na strukturu epigenoma u nasle'ivanju. %sim poznatih slu!ajeva epigeneti!kog nasle'ivanja$ ovo je naro!ito relevantno za vegetativno razmnozene useve$ kao i za semenski razmnozene useve. ,azlike lokalnog porekla jesu razlog za ozna!avanje mnostva lokalnih proizvoda u &vropi oznakama koje se odnose na spe!i)i!nost lokalnog okruzenja.

ZAKON SEMENA #lede!i prin!ipi su nadahnuli ski!iranje Zakona semena7 Dugoro!ni interes za !ove!anstvo$ koji uklju!uje sadasnje i budu!e genera!ije$ treba da prevlada kratkoro!ne i privatne interese. %!uvanje prirodnih izvora$ koje uklju!uje agro4biodiverzitet (biolosku raznovrsnost zemljoradnje)$ treba da ima prednost nad bilo kojim neodrzivim koris!enjem od strane sadasnjih genera!ija. .gro4biodiverzitet$ bilo da je geneti!ki$ tehnoloski ili !ak da je izveden na osnovu agrikulturnog sistema$ moze se smatrati pogonskim gorivom %drzivog razvoja i potrebnom zastitom koja osigurava %drzivu zemljoradnju u nesigurnoj budu!nosti kojom vladaju nove pojave kao sto su globaliza!ija i promene klime. %drzavanje i koris!enje raznovrsnosti (diverziteta) ekvivalentni su o!uvanju op!ija koje su zive za sve. (ijedan poseban agrikulturni sistem ne bi smeo biti nedemokratski nametnut. ,aznovrsnosti proizvodnih sistema treba da budu u mogu!nosti da zajedno (ko)evoluiraju$ da obezbede postovanje za zivotnu sredinu i prirodne izvore$ za kulturnu i biolosku raznovrsnost i za ljudske vrednosti. -nova!ija u agrikulturi je kumulativan$ kolektivan u kontinualan pro!es koji treba da bude upotrebljen za opste dobro. Deljenje$ a ne prisvajanje$ treba primenjivati na biodiverzitet i geneti!ke izvore kao i na znanje o njima. "iljke$ varijeteti biljaka$ njihovih delova$ uklju!uju!i gene !ak i kada su izolovani (kao i sustinske bioloske pro!ese koji sluze kao sustinski bioloski pro!es proizvodnje biljnih varijeteta) ne bi trebalo da podlezu patentiranju.

Prethodna raz$atranja Uzimaju!i u obzir da je7 4 agrikultura nastala pre oko >DDDD godina i da je potpuna zavisnost od doma!ih sorti useva i zivotinja nastala tokom "ronzanog doba8 Uverava nas da je geneti!ka raznovrsnost useva neophodna za7 4 obezbe'ivanje otpornosti prilikom nepredvidivih promena zivotne sredine i klime$ 4 prilago'avanje na varija!ije u proizvodnji sistema$ 4 odgovor na potrebe rasta ljudske popula!ije$ 4 poboljsavanje kvaliteta hrane$ uklju!uju!i hranljivu vrednost$ ukus i svojstva$ 4 razvoj otpornosti na stalnu evolu!iju steto!ina i bolesti$ 4 upotrebu programa poboljsanja bilo koje biljke$ 4 obezbe'ivanje ve!e proizvodne stabilnosti$ 4 poboljsanje zivotnih uslova mnogih zemljoradnika i 4 unapre'enje integriteta agrosistema8 Uzimaju!i u obzir da je7 4 od nastanka agrikulture stvorena zna!ajna koli!ina biodiverziteta u proizvodnji useva8 primena nau!nih metoda pri uzgajanju biljaka vodila je$ me'utim$ zameni tradi!ionalnih lokalnih varijeteta sirenjem geneti!ki homogenih varijeteta i dramati!nom gubitku raznovrsnosti8 4 od preko 2DDD biljnih vrsta koje je ljudska vrsta koristila za hranu i poljoprivredu$ sada se kultivise veoma ograni!en broj useva$ a samo >= se smatra najkalori!nijim unosom ljudske vrste8 -maju!i u vidu da se sve zemlje oslanjaju na geneti!ku raznovrsnost useva sirom sveta8 Uzbunjeni stalnom erozijom geneti!kih resursa unutar samih vrsta (tj. za ve!inu useva nestalih u prethodnom veku$ vise od 23E su agrikulturni varijeteti) i neprihvatljivim poda!ima o gladi u svetu (vise od =DE stanovnistva)8 6lad nije posledi!a nedostatka hrane na globalnom planu$ ve!nedostatka pristupa hrani$ tako da smatramo da je najbolji na!in za borbu protiv gladi proizvodnja hrane na lokalnom nivou8 #vesni smo svoje odgovornosti prema prethodnim i budu!im pokolenjima da sa!uvamo svetsku raznovrsnost biljnih genetskih resursa za ishranu i zemljoradnju8 -maju!i u vidu7 4 sustinski doprinos proslih$ sadasnjih i budu!ih zemljoradnika sirom sveta$ posebno onih u !entrima porekla i raznovrsnosti$ na razvoju$ o!uvanju$ unapre'enju i raspolozivosti biljnih genskih resursa8 i da 4 mnogo pre +endeljejeva i modernog na!ina uzgajanja biljaka$ zemljoradni!i su sadili$ sejali$ zeli$ skladistili i razmenjivali seme$ hranili sebe i druge i$ !ine!i to$ stvorili veliku zalihu znanja o usevima$ njihovim karakteristikama i mogu!im upotrebama i uzajamnim delovanjima sa okolnom zivotnom sredinom8

+e'utim$ imaju!i u vidu da7 4 su moderni uzgajiva!i biljaka obi!no ignorisali svo ovo znanje8 4 da su zemljoradni!i tokom postepenog poboljsavanja svog semena tako'e odrzavali i nastavljaju da odrzavaju veliku koli!inu biodiverziteta pomo!u takozvanih IprimitivnihA agrikulturnih sistema koje su koristili siromasni zemljoradni!i u zaba!enim iNili grani!nim uslovima8 4 diverzitet i heterogenost sluze kao zastita od opasnosti da seme bude lose i zbog nepredvidivih varija!ija u zivotnoj sredini8 4 u prethodnom veku i duze$ uzgajanje biljaka se uglavnom prenosilo preko zemljoradni!kih polja na istraziva!ke stani!e i preko zemljoradnika na nau!nike i kasnije preko javnih na privatno )inansirane opera!ije i u tom pro!esu nauka je zanemarila mnoga semena8 -maju!i u vidu da7 4 Zelena revolu!ija je zasnovana na mehaniza!iji i uvo'enju uni)ormnih kultura$ koje su mogle davati visoke prinose i dobro uspevati na razli!itim mestima i zemljistima$ samo zahvaljuju!i vesta!koj modi)ika!iji zivotne sredine posredstvom agronomskih uti!aja$ poput iriga!ije$ )ertilizatora$ pesti!ida$ umesto adapta!ije varijeteta na spe!i)i!na okruzenja i zemljista8 4 %va strategija je uzrokovala glavne probleme$ povezane sa uti!ajem velike upotrebe hemikalija u okruzenju$ zamenarivanjem najsiromasnijih zemljoradnika koji nisu mogli da kupe potrebne hemikalije da bi postigli zeljene osobine kod novih varijeteta i previ'anjem agrikulturne bioraznolikosti8 -maju!i u vidu74 4 Izajedni!ko uzgajanje biljakaA (PP") F3G u razvoju novog varijeteta omogu!ava odrzavanje biodiverziteta i promovise otpornost i sigurnost hrane dopustaju!i kvalitet i produktivnost i zato treba da bude koris!eno$ posebno od strane javnih institu!ija8 4 Programi zajedni!kog u!estvovanja omogu!avaju korisni!ima da odlu!e koji tip varijeteta bolje odgovara njihovim potrebama u pogledu menadzmenta (tj. organskog$ konven!ionalnog)$ genetske strukture (hibridi$ otvoreni oplo'eni varijeteti$ !iste linije$ mesavine) tako da mogu biti skrojeni prilago'eno prioritetima u!esnika8 -maju!i u vidu novo nau!no znanje i bolje razumevanje D(*Ngenetskog izraza$ uklju!uju!i onaj koji je povezan sa epigenetskim )enomenima i sa tim kako se stvara bioloska evoli!ija$ treba da vodi reviziji teku!ih zakona o semenima8 -maju!i u vidu da7 4 .ktualno zakonodavstvo trgovine semenima$ koje je osmisljeno i ozvani!eno >0CD. u &vropi i sirom sveta$ uglavnom nastalo pod pritiskom komer!ijalnih interesa$ podrzanim nekim me'unarodnim sporazumima$ gura u nelegalnost aktivnosti o!uvanja biodiverziteta IgazdinstavaA i tradi!ionalnih na!ina uzgajanja8 4 %vo uglavnom zbog !injeni!e da se nasle'eni varijeteti ne mogu registrovati u zvani!nom katalogu jer ne podlezu kriterijumima uni)ormnosti i stabilnosti ustanovljenim zakonodavstvom dobijanja mandatornih trgovisnkih autoriza!ija8 4 %vo zakonodavstvo je uspostavljeno bez potrebnog razmatranja sanitarnih opasnosti i rizika po okruzenje$ samo na osnovu interven!ionizma$ da bi orijentisali agrikulturne sisteme

ka industrijaliza!iji$ kroz vise prinose$ mehaniza!iju$ standardiza!iju proizvodnje$ podelu radnih zadataka i zamenu tradi!ionalnih agrikulturnih varijeteta uni)ormnim varijetetima koji su selek!ionisani modernim agronomskim metodama8 4 Postoje!e zakonodavstvo nije !ak ni priznato u me'unarodnom ugovoru o genetskim resursima biljaka koji prepoznaje doprinos lokalnih zajedni!a$ starosedela!a i prava zemljoradnika na o!uvanje i unapre'ivanje lokalnih varijeteta8 -maju!i u vidu da7 4 Darovi$ razmena$ prodavanje i sa'enje tradi!ionalnih semena zemljoradnika$ koji pripadaju javnom domenu$ sve vise su kaznjavani i kriminalizovani8 FCG 4 %vo zavisi od nametanja rigidnog zakonodavstva na trgovinu semenom8 Uzbuna nedavnih izjava &vropskog suda Pravde$ kao sto je ilustrovanno u slu!aju I*okopeliA (C430N>>)$ vodi u subordina!iju biodiverziteta i slobode trgovine u korist produktivnosti8 -maju!i u vidu da7 4 Zakonodavstvo$ koje je ini!ijalno bilo usmereno na !iljeve od opsteg interesa$ sada se orijentise samo na zastitu komer!ijalnih interesa industrije uzgajanja8 4 Potpuna konvergen!ija DU# kriterijuma za davanje dozvole za autoriza!iju trgovine i Prava uzgajiva!a biljaka vodila je u isklju!ivanje varijeteta koji su pripadali javnom domenu trzista8 i da 4 organiza!ije !uvara semena tako bivaju prisiljene da deluju u okviru klanova ili da se samo oslanjaju na nezvani!nu toleran!iju8 4 s obzirom na negativnu evolu!iju agrikulturnog biodiverziteta sirom sveta$ nikakvo zakonodavstvo ne bi smelo da vodi u kriminaliza!iju razli!itih na!ina poljoprivrede i uzajanja$ niti marketingu nasle'enih varijeteta koji pripadaju javnom domenu8 -maju!i u vidu da gore opisani trendovi treba pod hitno da budu vra!eni na prvobitno polaziste$ posebno siroka re)orma evropskog zakonodavstva trgovine semenom i reproduktivnim materijalom$ koja je u toku8 -maju!i u vidu potrebu da se jasno izrazi i rea)irmise ideja da mesto na trzistu$ darovanje i razmena bilo kog semena ili biljnog reproduktivnog materijala uzgajanog bilo kojom metodom koja pripada javnom domenu$ treba da ostanu slobodni8 Prepoznaju!i da u poslednje dve de!enije razvoja +e'unarodnih sporazuma$ poput +e'unarodnog ugovora o biljnim genetskim resursima$ uklju!uju!i Prava zemljoradnika i +ultilateralni sistem pristupanja i razmene dobara$ kao i *onven!iju o bioloskom diverzitetu i njihovi Protokoli pristupanju i razmeni dobara ((ago;a protokol) jesu vazni kora!i napred ka postizanju postenog i ravnopravnog sistema$ smatramo da krajnji i idealni !ilj treba da bude prepoznavanje semena kao ?avnog dobra i njegovu potpunu dostupnost za one koji nemaju nameru da ga prisvoje8 Zabrinuti$ me'utim$ zbog toga sto su agrobiodiverzitet i druga sustinska ?avna dobra za prezivljavanje ljudske vrste i poljoprivredne proizvodnje bili stalno prisvajani8 -maju!i u vidu da je inova!ija u agrikulturi kumulativan$ kolektivan i kontinualan pro!es8 -maju!i u vidu da7 4 #emena i drugi obli!i zivota nisu izumi$ da bi omogu!avali onima koji imaju patente na njih da spre!e zemljoradnike da sa!uvaju i konzervisu seme$ to patente na seme !ini moralno$

nau!no i zakonski neprimerenim. -maju!i u vidu da7 4 #porazum ,-P# ( rade ,elated -ntelle!tual Propert; ,ights rgovinski usmerena prava na intelekturalnu svojinu 4 UP-#) uklju!uje obaveznu proveru Clana =2.1 (b)$ koji se bavi mogu!nostima ili nemogu!nostima patentiranja izuma biljaka i zivotinja$ i zastitu biljnih varijeteta8 4 %va obavezna provera mora biti kompletirana tako da uskladi +e'unarodni Zakon sa Zakonom #emena8 -maju!i u vidu da7 4 -ndustrija semena ima mogu!nost da sastavi patentne zahteve u diskre!iji i na taj na!in izdejstvuje patente koji su IskrojeniA tako da odgovaraju njihovim komer!ijalnim !iljevima8 4 %vako IskrojeniA patenti omogu!uju njihovim vlasni!ima da spre!e zemljoradnike da !uvaju i razmenjuju seme8 4 %vako IskrojeniA zahtevi za patente mogu se na osnovu puke vestine sastavljanja iskorititi za zaobilazenje ili izbegavanje zakonske zabrane ustanovljene zakonodavstvom u Clanu 31 b &vropske Patentne *onven!ije za patente biljaka i pro!ese uzgajanja biljaka8 -maju!i u vidu da se takvo vesto sastavljanje zahteva moze posti!i7 4 odgovaraju!im izborom kategorije zahteva (6 =4>= omato --)$ 4 hemijskim ra)iniranjem semena aditivima ( L0NH1 Propagandni materijal N C-".6&-6@)$ 4 sastavljanjem vrsta ili zahteva za ne4spe!i)i!nim varijetetima ili transvarijetetima (6 >N0H (ovartis --)$ 4 otklanjanje kriti!nih koraka pro!esa (Jis!onsin J.,B 6=NDC)$ 4 dodavanjem izlisnih$ ali tehni!ki pro!esovanih koraka (tj. koraka genetskog inzenjeriga$ transgenetskih koraka) jednom bioloskom pro!esu koji bi ina!e bio druga!iji (6>NDH "ro!!oli N omato >)8 -maju!i u vidu da Ipristup !elom sadrzajuA koji prepoznaje &vropska sluzba za patente u slu!aju J.,B (6=NDC) i &vropski sud pravde u slu!aju "risl ("rustle) kada su tuma!enje Direktive 0HN LLN&C i nedavno istaknuta ,ezolu!ija Parlamenta &U od >D. maja =D>=. o patentima na sustinske bioloske pro!ese$ bili prikladno resenje za ovu vrstu vestog sastavljanja zahteva za patente8 -maju!i u vidu da proizvodi izvedeni iz konven!ionalnog uzgajanja i metodi konven!ionalnog uzgajanja$ uklju!uju!i uzgajanje #+., (pre!izno uzgajanje) i uzgajiva!ki materijal koris!en za konven!ionalno uzgajanje treba da budu isklju!eni iz patentiranja$ kao sto je trazeno pomenutom nedavnom ,ezolu!ijom Parlamenta &U8 -maju!i u vidu da 4 nedozvoljeno prisvajanje tradi!ionalnog znanja i genetskih resursa od strane biopiraterije treba da bude spre!eno i sank!ionisano8 i da sta vise 4 digitalne biblioteke tradi!ionalnog znanja$ uklju!uju!i registre biodiverziteta zajedni!e$ treba da budu uvedeni u sve zemlje sa zna!ajnim bioloskim resursima8 ove biblioteke treba da budu obavezne u svim zemljama8

4 %va ini!ijativa treba da bude )inansirana od strane javnih$ na!ionalnih ili me'unarodnih institu!ija tako da ovo znanje ostane u javnom domenu8 -maju!i u vidu da sluzbe za patentne u svim zemljama treba da budu u obavezi da savetuju pomenute biblioteke u njihovm ispitivanju patenata i isledni!kom radu8 -maju!i u vidu da 4 Patente na zivot i nedozvoljeno prisvajanje tradi!ionalnog znanja i genetskih resursa s losom namerom ili grubom nepaznjom treba priznati da predstavljaju krsenje ?avnog ,eda pod #tavkom E Clana =2.= sporazuma ,-P#2 i Clana 31 (a) &vropske konven!ije za patente i brojnih na!ionalnih Patentnih .kata8 4 Duznost obelodanjivanja izvora bioloskog materijala i tradi!ionalnog znanja treba da bude zahtevana$ kao sto je to na primer slu!aj u Patentnom .ktu #:iss =DD2NDH i kao sto vlade zahtevaju pregled ,-P#7 -maju!i$ me'utim$ u vidu da ne4povinovanje ovoj duznosti obelodanjivanja$ tj. prikrivanje izvora bioloskog materijala iNili tradi!ionalnog znanja sa losom namerom ili grubom nepaznjom predstavlja prevaru patentnog autoriteta i zahteva sank!ije da bi bila odvra!ena$ uklju!uju!i opozivanje patenta$ kao sto je potvr'eno$ na primer$ Zakonom U# (12 CB, !h.- O >.3C).

ZAKON SEMENA Prvi deo - Oc!vanje bio#os e raznovrsnosti ze$#joradnje .agri !#t!rni biodiverzitet/ 0#an 1 ( O"sti ci#j raznovrsnosti .diverziteta/ Zakonodavstvo ne bi trebalo da ide protiv opsteg !ilja o!uvanja i oboga!enja raznovrsnosti. 0#an 2 ( Genetic a erozija eku!i trend geneti!ke erozije u biljnim geneti!kim resursima za ishranu i agrikulturu$ bilo izme'u vrsta$ unutar vrsta ili na nivou varijeteta$ treba da se obrne. reba preduzeti dejstva da bi se minimalizovali ili$ u krajnjoj liniji$ eliminisali uzro!i geneti!ke erozije. 0#an 3 - +i#jni genetic i izvori ao o"ste dobro "iljne geneti!ke resurse za ishranu i zemljoradnju (agrikulturu) treba smatrati opstim dobrom. 0#an 4 - Pro!cavanja i inventari bi#jnih genets ih res!rsa za ishran! i agri !#t!r! reba sprovesti prou!avanja i inventare biljnih geneti!kih resursa za ishranu i agrikulturu$ i ispitati relevantne in)orma!ije i tradi!ionalno znanje o njima. 0#an 5 - 6E7(sit!8 onzervacija genetic ih res!rsa bi#ja a ?avne institu!ije treba da !uvaju geneti!ke resurse za ishranu i agrikulturu. Duzna paznja treba da bude posve!ena njihovoj odgovaraju!oj dokumenta!iji$ karakteriza!iji$ regenera!iji i

evalua!iji. Pristup tim kolek!ijama treba da bude slobodan svima$ pod uslovom da ne postoji namera da se one prisvoje. 0#an 9 - Ze$#joradnic o c!vanje . onzervacija/ genetic ih res!rsa bi#ja a Zemljoradni!ka konzerva!ija zna!i !uvanje biljnih geneti!kih resursa sa polja i zemlje zemljoradnika8 zemljoradni!ko !uvanje i koris!enje biljnih geneti!kih resursa za ishranu i zemljoradnju treba da bude podstaknuta i podrzana$ kroz$ inter alia$ javno )inansirane programe. 0#an : - 6%n sit!8 onzervacija -n situ !uvanje vrsta srodnih divljim usevima i divljim biljkama za proizvodnju hrane treba da bude unapre'eno$ uklju!uju!i u zasti!enim podru!jima$ podrzavanje$ inter alia$ napora starosedela!kih i lokalnih zajedni!a. 0#an ; - Ods!stvo ogranicenja !"otrebe i "roizvodnje bi#jnih genetic ih res!rsa za ze$#joradni e (ista u sadasnjem zakonu ne moze biti protuma!eno kao da zna!i ograni!enje upotrebe i proizvodnje geneti!kih resursa za zemljoradnike u mestu odakle poti!u. Dr!gi deo - Uzgajanje bi#ja a i "roizvodnja se$ena 0#an < - Ze$#joradnici ao !zgajivaci Zemljoradni!i i lokalni i mali uzgajiva!i$ posebno zene$ bili su uzgajiva!i biljaka i proizvo'a!i semena tokom !ele istorije agrikulture8 Zemljoradni!i su uzgajali zbog raznovrsnosti$ kvaliteta i otpornosti$ sto je suprotno paradigmi koja privileguje Distinktnost (osobenost)$ Uni)ormnost (jednoobraznost) i #tabilnost (DU#)8 0#an 1= - >ehno#ogija i !zgajanje (au!no uzgajanje biljaka mora voditi unapre'ivanju biodiverziteta geneti!ke baze kultivisanih useva i zastiti tradi!ionalnih zemljoradni!kih varijeteta. 0#an 11 - %srazivac i "rogra$i ?avni istraziva!ki programi treba da daju proritet$ inter alia$ i7 4 ,azumevanju uzgajiva!kog znanja zemljoradnika8 4 Prosirivanju geneti!ke baze useva i pove!avanju kruga geneti!ki dostupne raznovrsnosti8 4 %ja!avanju kapa!iteta za razvoj varijeteta$ posebno prilago'enih na konkretne so!ijalne$ ekonomske i ekoloske uslove$ uklju!uju!i i marginalizovana podru!ja8 4 Unapre'enju i o!uvanju geneti!kih resursa biljaka maksimizovanjem intrai interspe!i)i!nih varija!ija u korist zemljoradnika$ posebno onih koji generisu i koriste sopstvene varijetete i primenjuju ekoloske prin!ipe za odrzavanje plodnosti tla i borbu protiv bolesti$ korova i steto!ina8 4 #kupljanju znanja i in)orma!ija o slabo koris!enim usevima i njima srodnim divljim vrstama useva za ishranu.

0#an 12 - Una"re*enje agro(e o#os ih' "artici"atornih i evo#!cionih "rogra$a !zgajanja bi#ja a ?avni programi uzgajanja biljaka moraju postovati ekoloske i kulturne kontekste okruzenja i otuda uklju!uju$ i daju prioritet agro4ekoloskim metodama$ parti!ipatornom istrazivanju i parti!ipativno4evolu!ionim programima uzgajanja. Zbog toga Zakon semena ove uslove treba da razume na slede!i na!in7 .gro4ekoloske metode FHG su one koje primenjuju ekolosku nauku u prou!avanju$ sastavljanju i odrzavanju odrzivih agro4eko sistema8 ove metode iziskuju najmanje mogu!e koli!ine agro4 hemijskih i energetskih sredstava$ i umesto toga se oslanjaju na ekoloske interak!ije i sinergizme izme'u bioloskih komponenata za proizvodnju$ mehanizme koji !e omogu!iti sistemima da pove!aju plodnost sopstvenog tla$ produktivnost i zastitu useva8 Zajedni!ko uzgajanje biljaka (Parti!ipator; plant breeding PP") odnosi se na metodologiju koja zajedni!ki uklju!uje zemljoradnike$ nau!nike$ osoblje$ proizvo'a!e semena$ potrosa!e$ trgov!e$ (9% itd.$ na rodno inkluzivan na!in$ za razvijanje novih varijeteta useva8 Parti!ipativno4evolu!iono uzgajanje je metodologija prema kojoj su usevi koji nastaju na osnovu sirokog kruga ukrstanja ili mesavina$ ostavljeni da evoluiraju u neodre'enom rasponu vremena i na mnogo pojedinih loka!ija$ sto dopusta zemljoradni!ima da stalno izvode$ pro!enjuju i razvijaju posebno prilago'ene varijetete.

>reci deo - Prava ze$#joradni a 0#an 13 - Prava ze$#joradni a Prava zemljoradnika da slobodno uzgaja i proizvodi$ !uva ili razmenjuje$ deli ili prodaje seme$ treba da budu u potpunosti prepoznata$ saglasno slobodi trgovine i komer!a na!ionalnog i interna!ionalnog zakona$ posebno7 4 Zastite "iljnih varijeteta i .kta o pravu zemljoradnika =DD> u -ndiji F0G i 4 Clana 0 prava zemljoradnika +e'unarodnog #porazuma o 6eneti!kim resursima biljaka ua -shranu i .grikulturu$ - treba da budu protuma!ena u ovom kontekstu i u potpunosti postovana i primenjena i na me'unarodnom i na na!ionalnom planu. Priznavanje doprinosa lokalnih zajedni!a i prava starosedela!a i zemljoradnika$ na koja se odnosi Clan 0 me'unarodnog sporazuma$ moze tako'e da se postigne kroz sistem zajedni!kog vlasnistva lokalllnihhh varijeteta primenjenih od strane javnosti na regionalnom nivou iNili lokalnom nivou F>DG. 0#an 14 ( Pravo na raz$en! Darovanje ili razmena semena bilo kog varijeteta$ ili njihovo iznosenje na trzni!u treba da se upravlja prema prin!ipima suverenosti semena. F>>G Zemljoradni!i$ !uvari semena i bastovani ne mogu biti gonjeni ili kriminalizovani za bilo koju aktivnost povezanu sa razmenom semena i biljnog reproduktivnog materijala koji pripada javnom domenu.

0#an 15 - Ods!stvo ad$inistrativnog tereta Za rukovanje varijetetima i biljnim reproduktivnim materijalom koji pripada javnom domenu$ ne treba traziti registra!iju$ pla!anje$ poreklo$ seri)ikat ili bilo koju vrstu administrativnog tereta od privatnih ili javnih !inila!a. -zraz Ipripadnost javnom domenuA zna!i da nema zastite bilo koje vrste prava na intelelktualnu svojinu. 0#an 19 - Oznacavanje #emena i biljni reproduktivni materijal koji pripada javnom domenu i iznet je na trzni!u moze jedino biti predmet pravila ozna!avanja koje su uspostavile same zemljoradni!ke zajedni!e$ u pogledu naziva$ jednostavnog botani!kog opisa$ karakteristika klijanja i garan!ije sanitarnog kvaliteta$ razumne varijetetske ili spe!i)i!ne !isto!e. %znake moraju biti jasne$ istinite i ne zbunjuju!e. (e)ormalne razmene ne treba da budu podvrgnute nekom pravilu ozna!avanja. 0#an 1: ( Pa ovanje #emena i biljni reproduktivni materijal pripada javnom domenu i ne treba da da budu podvrgnuti nekom drugom pravilu pakovanja od onog koje je u vezi sa ozna!avanjem. 0#an 1; ( Pravo ze$#joradni a ao "otrosaca Zemljoradni!i imaju pravo na sigurno$ pouzdno$ pristupa!no$ razli!ito seme i na slobodno reprodukovanje biljnog materijala razmenjenog sa drugim zemljoradni!ima ili malim uzgajiva!ima. +onopoli koji spre!avaju zemljoradnike da imaju izbor krse prava zemljoradnika.>= #ve prodaje semena od strane korpora!ija treba da budu pod upravom pravila o bioloskoj sigurnosti.

0etvrti deo - Prava na inte#e t!a#n! svojin! 0#an 1< - Patenti i onvenciona#no !zgajanje 1= Za sve biljke koje nisu podvrgnute inzenjerskim opera!ijama transgeneze u geneti!kom inzenjeringu uzgajiva!kog pro!esa$ treba da konstituisu Isustinske bioloske pro!ese za proizvodnju biljakaA i kao takve da budu izuzete iz patentiranja. Proizvodi izvedeni iz konven!ionalnih uzgajnja biljaka i svi konven!ionalni metodi uzgajanja biljaka i uzgajiva!ki materijal koris!en za konven!ionalno uzgajanje biljaka treba da bude isklju!en iz patentiranja. 0#an 2= ( Prist!" ce#ine sadrzaja 9rednovanje inven!ija i patentnih prijava za podvrgavanje izuze!u odredbe Clana =D$ !elinu sadrzaja spe!i)ika!ije patentne prijave treba uzeti u razmatranje$ a ne samo potrazivanja. ehni!ki neizbezni pre4pro!esni kora!i i tehni!ki neizbezni post4pro!esni kora!i iNili neizbezne post4pro!esne upotrebe proizvoda smatraju se konstitutivnim delom sadrzaja spe!i)ika!ije !ak iako nisu ekspli!itno uklju!eni u spe!i)ika!iju iNili potrazivanja patentne prijave.

0#an 21 ( Nedozvo#jeno "risvajanje tradiciona#nog znanja i genetic ih res!rsa "atentiranje$ (edozvoljeno prisvajanje tradi!ionalnog znanja i geneti!kih resursa patentiranjem u losoj nameri ili grubim zanemarivanjem treba da konstituise povredu ?avnog reda i treba da bude sank!ionisano na odgovaraju!i na!in odba!ivanjem patentnih prijava iNili opozivom patenata. 0#an 22 - Digita#ne bib#iote e tradiciona#nog znanja i bio#os ih res!rsa Digitalne biblioteke tradi!ionalnog znanja i bioloskih resursa treba da budu unapre'ene i uvedene u svaku zemlju iz koje poti!u znanje i resursi. Digitalne biblioteke treba da budu kvali)ikovane kao javne institu!ije i treba da ostanu u javnom domenu. #adrzaj digitalnih biblioteka treba da bude legalno povezan sa autoritetima odgovornim za patente u svim zemljama i ovi autoriteti treba da ga konsultuju kao ... (state o) the art) kada vrednuju novitet$ inventivan korak i dovoljnost obelodanjivanja inven!ije u svom ispitivanju i istraznom postupku. 0#an 23 - S!"rotstav#janje a!toriteta ze$#je "ore #a "atentnoj "rijavi Uprkos pravima nekog drugog legalnog entiteta$ kompetentni autoriteti za intelektualnu svojinu u zemljama porekla tradi!ionalnog znanja i bioloskih resursa treba da budu opunomo!eni da ini!iraju$ iznutra ili spolja$ u odgovaraju!im zemljama porekla$ primerene legalne pro!edure koje se suprotstavljaju nezakonitim patentnim prijavama i nezakonito prihva!enim patentima zbog tradi!ionalog znanja i bioloskih resursa. 0#an 24 ( D!znost obe#odanjivanja izvora bio#os og $aterija#a -zvori bioloskog materijala i tradi!ionalnog znanja treba da budu ekspli!itno obelodanjeni u pro!eduri svake patentne prijave koja je zasnovana na$ ili koja koristi$ takav materijal. Prikrivanje ili )alsi)ikovanje takvog izvora materijala u losoj nameri ili grubim zanemarivanjem treba da bude ozna!eno kao prevara patentnog autoriteta i da bude sank!ionisano odba!ivanjem patentne prijave iNili opozivom patentna u !elini.

+e#es a za citaoce Zakon semena je izra'en da bi bio sredstvo gra'ana svake zemlje u svakom kontekstu za odbranu slobode i suvereniteta semena$ kao i za prakti!nu ulogu vodi!a svakog budu!eg razvoja zakona i politike semena. (adamo se da !e sluziti kao katalizator gra'ana da bi sirili svest o kriti!nom stanju koje se ti!e semena i biodiverziteta i o manipulisanju naukom i zakonima$ sto u svim krajevima sveta ugrozava suverenitet ljudi nad semenom i hranom. (adamo se da !e gra'ani sirom sveta koristiti. Zakon semena kao advokatsko sredstvo u sporovo'enju lokalnog$ regionalnog i na!ionalnog zakonodavstva koje podrzava i postuje slobodu i zakon semena. Pozivamo predstavnike naroda i institu!ija da hitno upotrebe Zakon semena kao instrument pomo!i u oblikovanju zakona poveznih sa semenom$ da bi nametnuli obaveze zastite biodiverziteta$ prava zemljoradnika i

iznad svega ekoloske proizvodnje$ kao vrhunske !iljeve$ da bi oja!ali zakone koji upravljaju patentnim sluzbama kako bi sa!uvali seme u javnom domenu. Zakon semena podse!a i podsti!e na!ionalne vlade na njihove obaveze da zavrse obavezan pregled Clana =2.1 (b) ,-P# sporazuma #vetske trgovinske organiza!ije (J %)$ kao i da se posvete svojim ustavnim obavezama zastite biodiverziteta opozivaju!i patentne na zivot i seme. (adamo se tako'e da !e Zakon semena sluziti da osigura odbranu integriteta i nezavisnosti nau!nih istrazivanja posve!enih unapre'enju i rastu biodiverziteta$ prava zemljoradnika i javnog dobra$ i da poja!a istrazivanja diverziteta$ kvaliteta i otpornosti semena koja predstavljaju izazov za krizu ekoloske$ ekonomske i prehrambene sigurnosti u okviru svetskog s!enarija promena klime. %vaj dokument se zasniva na uvidima i razgovorima sa sastanaka radne grupe vode!ih pravnika$ nau!nika i !lanova +e'unarodne komisije za budu!nost hrane i agrikulture$ koja se odigrala u )ebruaru =D>1. u Biren!i$ u -taliji$ na skupu (avdan;a -nternational. Dokument uklju!uje promene radne grupe koja je spojena i saobrazena sadasnjem dokumentu od strane izdava!kog tima sa!injenog od7 9andane #ive (9andana #hiva)$ -straziva!ka )onda!ija za tehnologiju$ nauku i ekologiju N (avdan;a$ *aroline <okhart (Caroline <o!khart)$ (avdan;a -nternational$ i ,u!i #ro)a (,u!hi #hro)))$ (avdan;a. ,adna grupa za izradu Zakona semena bila je sastavljena od slede!ih osoba7 +ar!elo "ujati (+ar!ello "uiatti) ,edovni pro)esor genetike$ Univerziteta u Biren!i8 Predsednik Centra za )ilozo)iju biologije -nter4univerziteta IZiva stvarA 4 +udrost (I,es 9ivaA <a #apienza)$ ,im. #avatore Cekareli (#alvatore Ce!!arelli) vode!eg autoriteta i pionira zajedni!kog uzgajanja biljaka$ C6-.,a$ agroekonomije uzgajiva!a je!ma u -C.,D. u #iriji od >0HL. do =D>>. ,anije redovni pro)esor na .grikulturnoj geneti!i Univerziteta u Peru'i$ -talija. Bri! Dolder (Britz Dolder) 4 eminentni patentni pravnik od >0H3. u mnogim &P% slu!ajevima bio4patenata$ uklju!uju!i slu!aj (eem i dva otvorena slu!aja o brokolima i paradajzu8 Pro)esor -ntelektualne svojine$ Pravni )akultet Univerziteta u "azelu$ #vaj!arska. /oze &skvinas (?ose . &sPuinas) eminentni stru!njak resursa biljne genetike i sigurnosti prehrane8 dugotrajan autoritet u globalnim razgovorima o politi!i i eti!i hrane i agrikulture$ klju!ni pregovara!u +e'unarodnom #porazumu u vezi sa biljnim genetikim resursima za /ranu i .grikulturu. +arija 6ra!ija +amukini (+aria 6razia +ammu!!ini) 4 bivsi direktor .,#-. (,egionalna oskanska agen!ija za agrikulturu$ Biren!a8 vi!e predsednik (avdan;a -nternational$ -talija. "lans+agarinos ,e; ("lan!he +agarinos ,e;) Pravnik koji se bavi pravima zivotne sredine i urbanog razvoja$ .dvokat u slu!aju I*okopelliA. Qano!o Puki -zdava!NUrednik !asopisa &kolog$ -talija$ osniva!.#C- (zajedni!a -talijanskih )armera za zastitu malih )armera i umetnika)$ glavni bora! za zastitu zivotne sredine i vi!epredsednik (avdan;a -nternational u -taliji. 9andana #iva (9andana #hiva) 4 %sniva!istraziva!ke )onda!ije za nauku$ tehnologiju i &kologiju u -ndiji i %sniva!(avdan;e (0 semena)$ PhD. u kvantnoj )izi!i$ vode!i advokat zastite zivotnog okruzenja i prava zemljoradnika. Dizajn i kori!e7 &nrika Zaira +erlo (&nri!a Zaira +ero) #tampa7 ,-#+. ipogra)ija$ Biren!a Prevod7 (na engleski jezik) &#C !ommuni!ations$ Consuelo es!i (na srpski jezik) +ira 6lavardanov i ?elena Quri!

(avdan;a -nternational 4 ???@navdanAainternationa#@it - ???@navdanAa@org in&oBnavdanAainternationa#@it Na"o$ene: >. Cardinale "?$ Du)); ?&$ 6onzales .$ /ooper DU$ Perrings C$ 9enail P$ (ar:ani .$ +a!e 6+$ ilman D$ Jardle D.$ *inzig .P$ Dail; 6C$ <oreau +$ 6ra!e ?"$ <arigauderie .$ #rivastava D#$ (aeem #$ =D>=. "iodiversit; loss and its impa!t on humanit;$ (ature LHC7 304 C2. =. *ronstad$ J.&.$ 6ermplasm7 the ke; to past and )uture :heat improvement in #mith$ &<$ 6eneti! improvement o) ;ield in :heat$ p. L>43L$ #pe!ial publi!ation >1$ Crop #!ien!e #o!iet; o) .meri!a$ +adison$ Jis!onsin (>0HC). 1. Birst ,eport o) the #tate o) the JorldKs Plant 6eneti! ,esour!es )or Bood and .gri!ulture (>002). http7NNapps1.)ao.orgN :ie:sNdo!sN#J,BU<<=.PDB L. >) ,.?. a)t$ ?.#. +attii!k$ =DD17 -n!reasing biologi!al !ompleRit; is positivel; !orrelated :ith the relative genome:ide eRpansion o) non4!oding D(. sePuen!es$ 6enome "iolog;$ 73 P-. =) Cavalier4#mith$ .$ he evolution o) genome size$ =DD=. 3. IZajedni!ko uzgajanje semenaA (IParti!ipator; plant breedingA) je odre'eno kao pro!es uzgajanja biljaka koji kolektivno uklju!uje zemljoradnike$ nau!nike$ pomo!no osoblje$ proizvo'a!e semena$ potrosa!e$ trgov!e$ (9% i td. na na!in koji uklju!uje oba pola. C. (a primer7 slu!aj *okopelli iznet pred )ran!uski 9rhovni sud pro!esuiranjem ,epublike Bran!uske8 2. >. #ek!ija 3 Clana =2.= kaze7 AClanovi mogu isklju!iti iz mogu!nosti patentiranja inova!ije$ preventivno u okviru svoje teritorije od komer!ijalne eksploata!ije onoga sto je neophodno da bi se zastitio javni poredak$ ili moral$ uklju!uju!i zastitu ljudskih$ zivotinjskih ili biljnih zivota ili zdravlja ili da bi se izbegla opasnost po okruzenje$ pod predpostavkom da takvo izuze!e nije u!injeno samo zbog zabrane eksploata!ije njihovim zakonom.A H. %va siroko prihva!ena de)ini!ija se zasniva na7 I.ltieri$ +...$ >003. .groe!olog;7 he #!ien!e o) #ustainable .gri!ulture$ =nd ed. Jestvie: Press$ "oulder$ ColoradoA. 0. IZemljoradnik treba da se smatra ovlas!enim da !uva$ koristi$ seje$ iznova seje$ razmenjuje$ deli ili prodaje proizvode svog doma!instva uklju!uju!i seme !iji varijetet je zasti!en ovim .ktom na isti na!in na koji je bio ovlas!en pre stupanja na snagu ovog .ktaA. >D. 9ideti ,egionalni Zakon oskane$ no. CL. %d >C. (ovembra =DDL. IZastita i valoriza!ija nasle'a lokalnih vrsta i varijeteta agrikulture$ stoke i sumskih dobaraA.

>>. #uverenitet semena u smislu ne)ormalne razmene zna!i samoupravljanje od strane zemljoradni!kih zajedni!a. U slu!aju iznosenja na trzni!u$ suverenitetsemena impli!ira ;akonsko priznanje suverenih prava zemljoradnika. >=. "ovman ("o:man) vs. +onsanto +onsanto je tuzio zemljoradnika 9ernona "ovmana iz -ndijane =DD2 optuzuju!i ga za prekrsaj zbog sa'enja i !uvanja semena koje je sadrzavalo +onsantov geneti!ki alterovanu ,aundap4redi tehnologiju (,oundup ,ead; e!hnolog;) iako je "ovman kupio ovo seme kao deo neizdi)eren!iranog robe semena. - %#6. . et all (%rgani! #eed 6ro:ers S rade .ssotiation et all.) vs +onsanto je su'enje koje se odigralo u )ederalnom sudu u +enhetnu (@ =0.marta =D>>. -spre CD porodi!a zemljoradnika$ prodava!a semena i agrikulturnih organiza!ija koji su tuzili patente +onsanta na genti!ki modi)ikovanim semenom. %vo su'enje je primer trazenja sudske zastite za zemljoradni!ke porodi!e koje su bez svoje greske mogli biti zaga'eni +onsantovim patentiranim genetski modi)ikovanim semenom i na!i se optuzenim za prekrsaj (:::.osgata.org)