POVRTARSTVO

Prof. dr arko M. Ilin

TA JE POVRTARSTVO PO DEFINICIJI?
TA SE KORISTI U ISHRANI?
JESTIVI DEO
VEGETATIVNI ORGANI
NADZEMNI
1.) LISTOVI
2.) ZADEBLJALO
STABLO
3.) ZADEBLJALE
LISNE DRKE
GENERATIVNI ORGANI
PODZEMNI
NADZEMNI
1.) KOREN
2.) STABLO
3.) LUKOVICE
4.) KRTOLE
1.) PLOD
2.) ZRNO
3.) CVAST
NA KOJI NAIN SE POVRE
KORISTI U ISHRANI?
KOLIKO JE REGISTROVANO POVRTARSKIH
VRSTA U SVETU?
KOLIKO SE GAJI KOD NAS?
OD EGA ZAVISI BROJ GAJENIH VRSTA?
1.) EKOLOKIH USLOVA
2.) EKONOMSKIH USLOVA
3.) TRADICIJE
DVOGODINJE
PREMA DUINI IVOTNOG CIKLUSA SVE POVRTARSKE BILJKE MOGU BITI:
VIEGODINJE
JEDNOGODINJE
KADA SE POVRE POELO GAJITI?
NAJSTARIJE VRSTE POVRA SU GAJENE PRE 4.000 godina
ODNOSNO U PERIODU OD PRE
2.000-4.000 godina
OKO 2.000 godina SE GAJE
A PO OTKRIU AMERIKE
CENTRI POREKLA POVRA
1.) KINESKI
2.) INDIJSKI
8.) JUNO-AMERIKI
3.) SREDNJE-AZIJSKI
4.) BLISKI ISTOK
5.) MEDITERANSKI
6.) AFRIKI
7.) CENTRALNO-AMERIKI
CENTRI POREKLA POVRA
1.) KINESKI
OBUHVATA
PLANINSKI,
DEO CENTRALNE
I ZAPADNE KINE
IZ OVOG GEOCENTRA POTIU:
ALJMA LUFA-SUNER TIKVA
KINESKI KUPUS PEKINKI KUPUS PLAVI PATLIDAN
RABARBARA
RABARBARA
CENTRI POREKLA POVRA
2.) INDIJSKI
OBUHVATA
SEVEROISTONU INDIJU,
BURMU, INDOKINU,
MALAJSKI ARHIPELAG
IZ OVOG GEOCENTRA POTIU:
KRASTAVAC LUFA-SUNER TIKVA
PLAVI PATLIDAN
CENTRI POREKLA POVRA
3.) SREDNJE-AZIJSKI
OBUHVATA
SEVEROZAPADNU INDIJU,
AVGANISTAN
IZ OVOG GEOCENTRA POTIU:
MRKVA
ROTKVICA
CRNI LUK
BELI LUK
SPANA DINJA
CENTRI POREKLA POVRA
4.) BLISKI ISTOK
OBUHVATA
MALU AZIJU, ZAKAVKAZIJE
IRAN, PLANINSKE DELOVI
TURSKE
IZ OVOG GEOCENTRA POTIU:
MRKVA
CRNI LUK
DINJA
PRAZIKUK
KUPUS
CELER
CVEKLA
CENTRI POREKLA POVRA
5.) MEDITERANSKI
BLITVA
KOPAR
MIROIJA
PERUN
RABARBARA
PRAZIKUK
KUPUS CELER
CRNI KOREN
BELI LUK
CRNI LUK
SALATA ARTIOKA
PATRNAK
RADI PARGLA
CENTRI POREKLA POVRA
6.) AFRIKI
OBUHVATA
ETIOPIJU I SOMALIJU
IZ OVOG GEOCENTRA POTIU:
TIKVE
LUBENICA
BAMIJA
CENTRI POREKLA POVRA
7.) CENTRALNO-AMERIKI
PAPRIKA
PASULJ
KUKKURUZ EERAC
CENTRI POREKLA POVRA
8.) JUNO-AMERIKI
OBUHVATA
PERU, EKVADOR,
BOLIVIJU I ILE
IZ OVOG GEOCENTRA POTIU:
PARADAJZ
KROMPIR
TIKVE
AGROTEHNIKE MERE U PROIZVODNJI POVRA
1.) OPTE AGROTEHNIKE MERE 2.) SPECIJALNE AGROTEHNIKE MERE 3.) SPECIFINE AGROTEHNIKE MERE
LJUTENJE
-TANJIRANJE
-PLITKO ORANJE
OSNOVNA OBRADA
-PLUGOVIMA RAVNJAIMA
-PLUGOVIMA OBRTAIMA
-NOENIM i/ili VUENIM PODRIVAIMA
PREDSETVENA PRIPREMA
-TANJIRANJE
-SETVOSPREMIRANJE
SETVA i/ili SADNJA
MERE NEGE
-MEUREDNA KULTIVACIJA
-OKOPAVANJE
-OGRTANJE
-NAVODNJAVANJE
-ZATITA-OD KOROVA
-BOLESTI I
-TETOINA
GREDICE-RAZLIITE IRINE I
-VISINE
U PROIZVODNJI RASADA
-PIKIRANJE
-KALEMLJENJE
-KALJENJE
-DODATNO OSVETLJAVANJE
FERTIGACIJA
UBRENJE-ORGANSKIM i
-MINERALNIM UBRIVIMA
ZATITA OD MRAZA
MALOVANJE
NEPOSREDNO
POKRIVANJE BILJAKA
AGROTEKSTILOM
SENENJE
KOD PARADAJZA
-ZAKIDANJE ZAPERAKA
-VOENJE BILJAKA
-SKIDANJE LISTOVA
-VRIKANJE
-KOLENJE
KOD KRASTAVCA-PINCIRANJE
KOD PAPRIKE-REZIDBA
BLANIRANJE-CELERA,
-PARGLE,
-RADIA
DORASTANJE-KARFIOLA
-KELJA PUPARA
-RADIA
U EMU JE RAZLIKA IZMEU
RATARSTVA I POVRTARSTVA?
FAZA ZRELOSTI
POVRINE NA KOJIMA SE GAJI POVRE
MESTO GDE SE POVRE GAJI
ZNAAJ POVRA
U UKUPNOJ PROIZVODNJI HRANE PROIZVODNJA POVRA
I PRERAEVINA OD POVRA ZAUZIMA ZNAAJNO MESTO.
PROIZVODNJA POVRA OMOGUUJE:
1.) INTENZIVNO KORIENJE ZEMLJITA
2.) I SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE
KAKO?
GDE?
1 ha POD POVREM NA OTVORENOM POLJU ODGOVARA
POVRINI OD 30-100 ha POD PENICOM
1 ha STAKLENIKE PROIZVODNJE POVRA ODGOVARA
POVRINI OD 600-900 ha POD PENICOM
KAKVA JE HRANJIVA I BIOLOKA VREDNOST POVRA?
NA KOJI NAIN SE KORISTI U ISHRANI?
1.) SVEE-SALATA
-VARIVO
2.) PRERAENO-STERILIZACIJOM
-ZAMRZAVANJEM
-DEHIDRACIJOM
-KIELJENJEM
OSIM TOGA, POVRE I ETVENI OSTACI POVRA
SE MOGU KORISTITI KAO:
KVALITETNA STONA HRANA
ZELENINO UBRIVO
BOGATSTVO HRANJIVIH, POSEBNO ZATITNIH MATERIJA
INI POVRE ZNAAJNIM U ISHRANI LJUDI.
MALE JE ENERGETSKE VREDNOSTI ZBOG:
NISKOG SADRAJA SUVE MATERIJE.
ODNOSNO IMA MALI SADRAJ:-MASTI
-PROTEINA
-UGLJENIH HIDRATA
OD UGLJENIH HIDRATA POVRE SADRI:
MONOSAHARIDE
DISAHARIDE I
POLISAHARIDE-SKROB
-HITIN
-CELULOZU
-HEMICELULOZU
PROTEINE
MASTI
VITAMINI: C, -KAROTEN, B
1
, B
2
, B
6
, D, E, K, PP
MINERALNE MATERIJE
DIJETETIKI DELUJUE MATERIJE-ORGANSKE KISELINE
-ETERINA ULJA
ETERINA ULJA-BEZ SUMPORA
-SA SUMPOROM
-SA SUMPOROM I AZOTOM
ORGANSKE KISELINE-OKSALNA
-JABUNA
-LIMUNSKA
-MLENA
-VINSKA
5%
10%
10
10
-
-
15%
15%
10%
15
15
-
-
25%
25%
30-35%
KVALITETNA ISHRANA PODRAZUMEVA 4 5 OBROKA
PRE SVEGA SVEEG POVRA I VOA (350-450 g DNEVNO)
Organoleptiki
-oblik
-boja
-masa
-ukus
-aroma
-tekstura
Neophodne materije
-ugljeni hidrati
-proteini
-masti
-vitamini
-mineralne materije
Bioaktivne materije
glukozinolati
karotenoidi
polifenoli
sulfidi, fitosterini, terpeni
fitoestrogeni,
balastne materije
Nepoeljne materije
nitrati, oksalna kiselina
solanin, ostaci pesticida
mikotoksini,teki metali
700
700
KRES KRES
SALATA SALATA
3,3
3,3
SPANA SPANA
66
66
PRAZILUK PRAZILUK
780
780
KELJ KELJ
PUP PUPAR AR
3,9
3,9
SALATA SALATA
93
93
HREN HREN
1370
1370
SPANA SPANA
11,2
11,2
LISNATI LISNATI
PER PERUN UN
165
165
PAPRIKA PAPRIKA
2030
2030
PARGLA PARGLA
17,5
17,5
MRKVA MRKVA
166
166
KELJ KELJ
PUP PUPAR AR
2520
2520
PAPRIKA PAPRIKA
18,7
18,7
TIKVA TIKVA
((uta) uta)
174
174
LISNATI LISNATI
PER PERUN UN
SADR SADRAJ AJ VRSTA VRSTA SADR SADRAJ AJ VRSTA VRSTA SADR SADRAJ AJ VRSTA VRSTA
Vitamin E Vitamin E g /100g g /100g
sve sveeg povr eg povraa
Beta karoten mg/100g Beta karoten mg/100g
sve sveeg povr eg povraa
Vitamin C mg /100g Vitamin C mg /100g
sve sveeg povr eg povraa
PRVIH PET VRSTA POVR
PRVIH PET VRSTA POVR

A PO SADR
A PO SADR

AJU VITAMINA
AJU VITAMINA
PRVIH PET VRSTA POVR PRVIH PET VRSTA POVRA PO SADR A PO SADRAJU ZNA AJU ZNAAJNIH AJNIH
MINERALNIH MATERIJA MINERALNIH MATERIJA
38 38 MRKVA MRKVA 350 350--380 380
KARFIOL, KELERABA, KARFIOL, KELERABA,
ENDIVIJA, BLITVA ENDIVIJA, BLITVA
40 40 SALATA SALATA 460 460 KORENASTI CELER KORENASTI CELER
41 41
LIST LIST
PER PERUNA UNA
490 490 RA RATAN TAN
43 43 KELERABA KELERABA 633 633 SPANA SPANA
58 58 SPANA SPANA 880 880 LIST PER LIST PERUNA UNA
SADR SADRAJ AJ VRSTA VRSTA SADR SADRAJ AJ VRSTA VRSTA
Mg (mg /100g sve Mg (mg /100g sveeg povr eg povra) a) K (mg /100g sve K (mg /100g sveeg povr eg povra) a)
PRVIH PET VRSTA POVR PRVIH PET VRSTA POVRA PO SADR A PO SADRAJU ZNA AJU ZNAAJNIH AJNIH
MINERALNIH MATERIJA MINERALNIH MATERIJA
0,54
0,54
KELERABA KELERABA
2,7
2,7
BLITVA BLITVA
0,59
0,59
SPANA SPANA
3,2
3,2
SALATA SALATA
0,61
0,61
BROKOLA BROKOLA
3,4
3,4
KUPUS KUPUS
0,62
0,62
PER PERUN UN
4,1
4,1
SPANA SPANA
0,92
0,92
GRA GRAAK AK
6,6
6,6
LIST PER LIST PERUNA UNA
SADR
SADR

AJ
AJ
VRSTA
VRSTA
SADR
SADR

AJ
AJ
VRSTA
VRSTA
Zn
Zn
(mg /100g sve
(mg /100g sve

eg povr
eg povr

a)
a)
Fe
Fe
(mg /100g sve
(mg /100g sve

eg povr
eg povr

a)
a)
SADRAJ NO
3
KOD POVRA
SADR
SADR

AJ NO
AJ NO
3
3
KOD POVR
KOD POVR

A
A
111,5
111,5
-
-
363,0
363,0
128,5
128,5
-
-
323,4
323,4
SCARLET NANTES
SCARLET NANTES
FORMULA
FORMULA
MRKVA
MRKVA
118,9
118,9
-
-
579,0
579,0
11 SORTI
11 SORTI
Salata
Salata
208,0
208,0
-
-
269,0
269,0
HEINZ
HEINZ
PARADAJZ
PARADAJZ
140,9
140,9
-
-
276,8
276,8
146,3
146,3
-
-
510,0
510,0

OROK
OROK

ARI
ARI
B
B
ELI
ELI
KALVIL
KALVIL
PAPRIKA
PAPRIKA
SADR
SADR

AJ
AJ
NO
NO
3 3
mg.kg
mg.kg
--11
SORTA
SORTA
VRSTA
VRSTA
Neke vrste povra su tradicionalni lek
Mnoge vrste (lukovi) su bile lek pa tek onda hrana
Danas poseban znaaj ima grupa

uto
uto

zeleno
zeleno

crvenog
crvenog povra
Neophodno je proirenje broja gajenih vrsta
RADI
RADI
RADI
ENDIVIJA
ENDIVIJA
Neophodno je proirenje broja gajenih vrsta
FIZALIS
PARADAJZ
PAPRIKA
Neophodno je proirenje broja gajenih vrsta
BROKOLA
KARFIOL
KARFIOL
KARFIOL
KELJ PUPAR
Neophodno je proirenje broja gajenih vrsta
BAMIJA
GLJIVA BUKOVAA
AMPINJONI
KINESKI KUPUS
PEKINKI KUPUS
GLJIVE
Neophodno je proirenje broja gajenih vrsta
ARTIOKA
ARTIOKA
PARGLA
KOMORA
Neophodno je proirenje broja gajenih vrsta
LUF-SUNER TIKVE
PAGETI TIKVE
LUFA-SUNER TIKVA
Cilj je proizvesti i koristiti kvalitetno
Cilj je proizvesti i koristiti kvalitetno
bezbedno (zdravstveno bezbedno) povr
bezbedno (zdravstveno bezbedno) povr

e
e
Neiskori
Neiskori

ene
ene

anse su i u kori
anse su i u kori

enju povr
enju povr

a kao ukrasnih biljaka

a kao ukrasnih biljaka
POVRTARSTVO
NAIN PROIZVODNJE POVRA
PROIZVODNJA
U ZATIENOM
PROSTORU
PROIZVODNJA NA
OTVORENOM POLJU
LEJE
TUNELI
PLASTENICI
STAKLENICI
NJIVSKA
KOMBINOVANA INTENZIVNA
RATARSKO- PROIZVODNJA
POVRTARSKA U SPECIJA-
PROIZVODNJA LIZOVANIM
ORGANIZA-
CIJAMA
BATENSKA
U SRBIJI POVRE SE GAJI NA 265.000 ha
91.000 ha OD TOGA KROMPIR NA
UKUPNO POVRE SE GAJI NA
174.000 ha
U AP VOJVODINI
POVRE SE GAJI NA
85.000 ha
OD TOGA KROMPIR NA 25.000 ha
33.000
33.000
22.000
22.000
Pasulj
Pasulj
911.000
911.000
91.095
91.095
Krompir
Krompir
32.000
32.000
13.800
13.800
Gra
Gra

ak
ak
300.000
300.000
19.850
19.850
Bostan
Bostan
240.000
240.000
20.000
20.000
Kupus
Kupus
135.000
135.000
19.300
19.300
Paprika
Paprika
220.000
220.000
22.000
22.000
Paradajz
Paradajz
183.000
183.000
30.000
30.000
Crni i beli luk
Crni i beli luk
PROIZVODNJA (t)
PROIZVODNJA (t)
P0VR
P0VR

INA (ha)
INA (ha)
VRSTA
VRSTA
VISOKOG ZATIENOG PROSTORA STAKLENIKOG I
PLASTENIKOG TIPA U SRBIJI IMA UKUPNO 64 ha
PROCENJUJE SE DA PLASTENIKA TUNELSKOG TIPA U SRBIJI
IMA OKO 3.000-5.000 ha
U POSLEDNJIH 5 god. PODIGNUTO JE JO OKO 15 ha
U POSLEDNJIH 5 god. PODIGNUTO JE JO MINIMUM 2.000-3.000 ha
PROCENA JE DA PLASTENIKA TUNELSKOG TIPA IMA OKO 5.000-6.000 ha
POVRTARSKI REJONI U SRBIJI
USPEH U PROIZVODNJI POVRA ZAVISI OD:
USPEH U PROIZVODNJI POVRA ZAVISI OD:
1.) EKOLOKIH USLOVA
1.) EKOLOKIH USLOVA
2.) EKONOMSKIH USLOVA
2.) EKONOMSKIH USLOVA
3.) TRADICIJE
3.) TRADICIJE
POVRTARSKA PROIZVODNJA RAZVILA SE,
A I RAZVIJAE SE DU VELIKIH REKA
POVRTARSKA PROIZVODNJA RAZVILA SE,
A I RAZVIJAE SE DU VELIKIH REKA
1.) ZBOG BLIZINE IZVORA VODE
1.) ZBOG BLIZINE IZVORA VODE
2.) POGODNA ZEMLJITA
2.) POGODNA ZEMLJITA
3.) POGODNI MIKROKLIMATSKI USLOVI
3.) POGODNI MIKROKLIMATSKI USLOVI
4.) MOGUNOST TRANSPORTA
4.) MOGUNOST TRANSPORTA
OSIM TOGA:
POVRTARSKA PROIZVODNJA RAZVIJENA JE U
BLIZINI VELIKIH POTROAKIH I
INDUSTRISKIH CENTARA
OBZIROM NA TRADICIJU MOGUE JE IZDVOJITI
3 VANIJA POVRTARSKA REJONA I TO:
1.) RAVNIARSKI REJON
2.) MORAVSKI REJON
3.) BRDSKO-PLANINSKI REJON
RAVNI
RAVNI

ARSKI REJON
ARSKI REJON
OBUHVATA PANONSKU NIZIJU,
PROSTIRE SE IZMEU I DU REKA
DUNAV, TISA I SAVA
ZEMLJITE JE TIPA-ALUVIJUM
-ERNOZEM
-LIVADSKA
CRNICA
KLIMA-UMERENO KONTINENTALNA
SA ARKIM LETIMA I OTRIM
ZIMAMA
SREDNJA GODI
SREDNJA GODI

NJA t
NJA t
00
c JE OKO 11
c JE OKO 11
00
c
c
SUMA GODI
SUMA GODI

NJE t
NJE t
00
c
c JE OKO 4.100
0
c
U VEGETACIONOM PERIODU OKO 3.700
0
c
PROSENA GODINJA KOLIINA
PADAVINA IZNOSI 600 mm
U VEGETACIJI 350-400 mm
NAJTOPLIJI MESECI SU JULI I AVGUST
MRAZEVI SE JAVLJAJU KRAJEM
APRILA DO POLOVINE MAJA
PRVI JESENJI SE JAVLJAJU
POLOVINOM OKTOBRA
BROJ BEZMRAZNIH DANA JE 180-190
PROIZVODI SE UGLAVNOM SREDNJE
KASNO I KASNO POVRE
GRAAK, BORANIJA, BOSTAN, KUPUS,
PAPRIKA, PARADAJZ, LUK, KORENASTO-
KRTOLASTO POVRE
MORAVSKI
MORAVSKI
REJON
REJON
PROTEE SE UZ REKU
MORAVU I NJENE PRITOKE
ZEMLJITE JE ALUVIJALNO
GAJNJAE I
SMONICE
KLIMA JE KONTINENTALNA
X GODINJA t
0
C JE OKO 11,5
0
GODINJE t
0
C JE OKO 4.200
0
U VEGETACIONOM PERIODU
t
0
C JE OKO 3.700
0
C
X GODI
X GODI

NJA KOLI
NJA KOLI

INA
INA
PADAVINA IZNOSI 600 mm
PADAVINA IZNOSI 600 mm
U VEGETACIJI 350-400 mm
NAJTOPLIJI MESEC JE JULI
A NAJSUVLJI JE SEPTEMBAR
BROJ BEZMRAZNIH DANA JE 185-190
PROIZVODI SE SREDNJE KASNO I
KASNO POVRE ZA SVEU
POTRONJU I INDUSTRISKU
PRERADU: PAPRIKA, KUPUS, LUK,
PARADAJZ, MRKVA.
NA JUGU OVOG REGIONA NI
LESKOVAC SE RAZVILA
PROIZVODNJA U ZATIENOM
PROSTORU.
BRDSKO-PLANINSKI REJON
ZAUZIMA NAJVEI DEO
SRBIJE
KLIMA JE VISINSKA
ZEMLJITA-SMEE KISELA
LESIVIRANA
ALUVIJALNA
CRVENICE
PADNE IZMEU 600-1000 mm
TALOGA GODINJE
GAJI SE LISNATO POVRE,
KORENASTO POVRE,
KROMPIR, GRAAK