Pitanja za prvi kolokvijum

1. Razvoj hidraulike 2. Razvoj pneumatike 3. Vazduh uvodne napomene 4. Fizika svojstva vaduha 5. Op ti pojmovi o sistemima pneumatsko! upravljanja ". Redosled upravljanja pneumatsko! sistema #. $ravila za %rtanje sim&ola '. $re!led kori (enih sim&ola ). *pro (eni sim&oliki prikaz razvodnika 1+. Osnovna sinteza konano! automata 11. ,ehnolo!ija sistema upravljanja 12. *vodne napomene o osnovnim lo!ikim -unk%ijama 13. Osnovne lo!ike -unk%ije jedne promenljive 14. Osnovne lo!ike -unk%ije dve promenljive 15. $ostulati i teoreme 1". .ormalna -orma lo!ike -unk%ije a/ 0avr ena disjuktivna normalna -orma &/ 0avr ena konjuktivna normalna -orma

Uvod u automatizaciju

$od automatiza%ijom se podrazumevaju sve tehniki i ekonomski opravdane mere iji je %ilj ostvarivanje tehnolo ko! sistema pro%esa i an!a1ovanje i an!a1ovanje tehnolo kih sredstava i proizvodnosti &ez neposredno! oveka. 2utomatiza%ija predstavlja kompleksnu o&last koja zahteva usku koordina%iju in1enjera i tehnolo!a iz neposredno! po!ona radi unapre3enja proizvodnje. 0vrha i e-ikasnost automatiza%ije mo1e se svesti na etiri osnovne take4 1. $ove(anje proizvodnosti 2. 0kra(enje proizvodno! %iklusa 3. $ove(anje kvaliteta proizvoda 4. 0ni1enja proizvoda

Razvoj pneumatike Uvod

$rvi predstavnik skole u 2leksandriji &io je 5tesi&is koji se prvi &avio pneumatikom tj. primenom sa&ijeno! vazduha kao po!onsko! sredstva. $rvi nje!ov pronalazak je &io katapult kao i potisne pumpe za vodu 1""#.!odine 6enis $apin pronalazi di!estor i o&javljuje prvu raspravu o pneumatskom prevozu predmeta i ljudi. .je!ova ideja je ostvarena 1#53.!odine na 7olijevoj pneumatskoj ma ini. .ajznaajniji nje!ov pronalazak je %entri-u!alni ventilator. $oetkom 898 veka prihva(ena je $apinova ideja o pneumatskom transportovanju predmeta i primenjena je u 1elezni%i.

Vazduh uvodne napomene

* automatizovanim pro%esima koristi se komprimirani vazduh tj. vazduh pod pritiskom. 0a&ijeni vazduh se u industriji koristi vi e namenski i to4 1. :a pretvaranje ener!ije u mehaniki rad 2. :a prenos ener!ije

3. :a upravljake -unk%ije :a stvaranje pritiska ili proizvodnju komprimirano! vazduha koriste se kompresori za pretvaranje u mehaniki rad koriste se... za prenos ener!ije koriste se %evovodi; a u upravljakim sistemima okmprimirani vazduh se koristi za sintezu prenosa i o&radu in-orma%ija. 5ao prvi pneumatski ure3aj za stvaranje vazduha pod pritiskom kostio se no1ni mehanizam iz 15++.!odine i to u <!iptu za kopanje zlata. 1##".!odine 61on Vilkinson je prvi napravio kompresor. 5ako je iz -izike poznato kod !asova su molekuli me3uso&no udaljeni te s=to!a su molekularno sla&o vezani te se oni slo&odno kre(u i sudaraju. Vazduh na temperaturi od +> i na pritisku od 1?&ar@ ima zapreminu od 1?%m 3@; vazduh sadr1i 2#A1+1' molekula; a pri tome se za svaki 1?%m2@ povr ine trpi 3A1+23 udara. * sa&ijenom vazduhu &roj molekula u jedini%i zapremine raste pasamim tim reste i &roj udara%a to prouzrokuje pove(anje pritiska. .a temperaturi od B2#+> u !asovima nema pritiska samim tim nema ni kretanja molekula pa se ta temperatura naziva apsolutna nula. Od prozitivnih oso&ina vazduha izdvajamo4 $raktino je svuda i u neo!ranienim koliinama i &esplatan je Cako se prenosi od velikih udaljenja &ez potre&e za nje!ovim povratkom; ispu ta se u atmos-eru $o!odan je za akumula%iju zato to nije zapaljiv Dist je i ne za!a3uje okolinu sa povoljnim oso&inama Omo!u(uje laku kontinualnu promenu &rzine sila do 3?k.@ i puteve do s E 1;5?m@; *E2 &rzina

.ema opasnosti od preoptere(i%anja i o te(enja instala%ije Cako se odr1ava i pode ava pneumatska oprema $o!odan je za primenu u automatiza%iji $ored na&rojanih pozitivnih; vazduh ima i svoje ne!ativne oso&ine4 ............. 9z sitljivosti nije mo!u(e ostvariti ravnomerne i konstatne &rzine &ez pose&nih interven%ija ,ako3e postoje o!ranienja kod primene komprimirano! vazduha u po!ledu o!ranienja &rzine; sila i puteva Relativno je skup kao prenosila% 0=o&zitom na primenu vazduha pod pritiskom vr i se slede(a priprema i to4 1. O&last nisko! pritiska p E 1 ?&ar@ 2. O&last srednje! pritiska p F 1 1+ ?&ar@ Go&ino je to industriski pritisak/ Gu pneumatskim instala%ijama koristi se pritisak p F " ?&ar@ 3. O&last visoko! pritiska p H 1+ ?&ar@

Fizika svojstva vazduha

Vazduh predstavlja -iziku me avinu koja se sastoji iz slede(ih pro%entualnih zapreminskih udela i to4 . F #'I; O F 21I; 1I ostalih !asova Gu!ljenBdioksida u iznosu od +;+3I; .eon; 7elijum; Jetan; 5ripton; *!ljenBmonoksid; Voda; Ozon; 5senon; Kod i Radon/. Osnovna -izika svojstva vazduha su4 B 0ti ljivost; !ustina; spe%i-ina zapremina; vla1nost i kvalitet vazduha. 0ti ljivost je svojstvo promene !ustine !asa pod dejstvom pritiska i temperature. 0ti ljivost zavisi i od termodinamikih uslova pod kojima se izvodi. Realni !asovi poput vazduha odstupaju od stvarnih !asova to se uvodi preko korektivno! -aktora kompresi&ilnosti; tako da je modi-ikovana jednaina; stanje za 1?k!@ !asa4 1?$a@ F ? @. 1?&ar@ F 1+5?$a@;

- spe%i-ina zapremina z korektivni -aktor kompresi&ilnosti R !asna konstanta T temperatura 9z ove jednaine mo1emo odrediti korektivni -aktor kompresi&ilnosti z F ; ovaj -aktor zavisi

od promene temperature i pritiska. $ri standardnim uslovima , F 2+?>@; p F 1+1325 ?$a@; !ustina vazduha iznosi F F F 1;2+ L R F 2'#;1" !asna konstanta za vazduh.

Vlanost
2tmos-erski vazduh sadr1i uvek istu koliinu vode na odre3enoj temperaturi. 1? @ atmos-ersko! vazduha; pri temepraturi od 2+ ?>@ sadr1i 1#;3 ?!@ vode. ,emeratura na kojoj vazduh sadr1i maksimalnu koliinu vode naziva se taka ==Rose== i tada ka1emo da je vazduh zasi(en to od!ovara maksimalnoj vla1nosti. $ostoji i maksimalna vla1nost to je koliina vode u 1 ? @ vazduha pri datim uslovima. Relativna vla1nost je izra1ena kao kolinik

apsolutne i maksimalne vla1nosti.

M?relativna vla1nost@ F
5lasi-ika%ija kvaliteta vazduha o&uhvata naje (e tri klase4 B Dvrste sitne sastojke sadr1ane u vazduhu B 0adr1aj vode u vazduhu B 0adr1aj ulja u va1duhu

F ?I@

Opti pojmovi o sistemima pneumatskog upravljanja sa aspekta sinteze konanog automata

* okviru ove o&lasti o&uhvati(emo pneumatsku automatiza%iju. 5rajem 1)4+. i 1)5+. !odine pro lo! veka dolazi do promene koje ine atrakti pneumatskih komponenti i upravljakih sistema; a to su &ile promene kori (enja plastinih %evi; zaptivaa malo! preseka i minijaturiza%ija pneumatskih %ilindara i razvodnika. Ovi mali runi; mehaniki; pneumatski i elektro runo aktivirani razdelni%i znaajno su smanjili prostor i %enu pneumatskih sistema tako da se ini da pneumatsko upravljanje &ude atraktivno za to ve(u primenu u industrijama. 0redinom 1)"+.!odine vi e proizvo3aa uvodi penumatske komponenete za upravljanje pneumatskim sistemima. 6anas se ovi sistemi veoma koriste u razliitim delovima tehnike; razliitih su namena i za ostvarivanje raznih zadataka. 5oriste se kao sistemi za prenos sna!e zatim kao upravljaki i re!ula%ioni sistemi u o&lastima merne tehnike. $neumatski sistemi svoju -unk%iju ispoljavaju ene!rijom pritiska radno! -luida tj. komprimirano! vazduha. $neumatski sistemi sadr1e pet osnovnih !rupa komponenti i to4 a/ 5omponente za upravljanje ener!ijom i re!ula%ijom &/ 5omponente za pretvaranje i akumula%iju ener!ije %/ 5omponente za uvanje i odr1avanje kvaliteta radno! -luida d/ Vodovi i armatura e/ 6opunska oprema 5omponente za upravljanje ener!ijom mo!u imati razne sisteme upravljanja koji opredeljuju njihovu primenu u sistemu upravljanja u automatiza%iji proizvodnih pro%esa. 0istemi upravljanja u automatiza%iji proizvoljnih pro%esa naje (e se prikazuju uz tri osnovna pod sistema i to4 1. 9n-orma%ioni podsistem 2. *pravljaki podsistem 3. <ner!etski podsistem 9n-orma%ioni podsistem prima in-orma%ije iz pro%esa u vidu si!nala razliitih -izikih veliina; trens-ormi e ih u po!odniji o&lik i predaje ih upravljakom podsistemu. Nlavne

komponente in-orma%iono! sistema su davai odnosno senzori. $neumatske komponente koje se primenjuju u in-orma%ionom podsistemu su razvodni%i. *pravljaki podsistemo&ra3uje ulazne in-orma%ije po zadatoj lo!i%i upravljanja Gpreko lo!ikih -unk%ija/ i predaje izlazne si!nale ener!etskom podsistemu. <lementi upravljako! podsistema su lo!iki i memoriski elementi Grazvodni%i ventili za re!ula%iju/. <ner!etski podsistem prima izlazne si!nale iz upravljako! podsistema; vr i trans-orma%iju i o&radu si!nala u po!odniji o&lik i preko aktuatora Gizvr no! or!ana/ izvr ava pro%es prema komandama iz upravljako! &loka. .aje (i izvr ni elementi kod pneumatsko! sistema su pneumatski %ilindri jednosmerno! i dvosmerno! dejstva i pneumatski motori.

Redosledno upravljanje pneumatskog sistema

.aje (i vid upravljanja kod pneumatskih sistema su propisana standardom 69.1)23# iz G1)##/. Ova upravljanja se de-ini u kao prisilna upravljanja pri emu ukljuivanje slede(e! si!nala iskljuivo zavisi od uspe nosti o&avljeno! prethodno! ukljuenja. Ovo upravljanje mo1e se de-inisati na nain da nijedno kretanje se ne mo1e otpoeti dok prethodno nije zavr eno tj. kod ovo! naina upravljanja jedno kretanje ini%ira dru!o kretanje. 5od ovo! naina upravljanja prethodna -unk%ija aktivira -unk%iju u jednom redosledu upravljanje pro%es upravljanje; de-ini emo niz taktova kojim opisujemo aktivnost izvr nih or!ana uprovljako! sistema. ,aktovi Gkora%i/ mo!u se odvijati jedan za dru!im ili istovremeno uz napred de-inisani tok Gkarakter/ -unk%ija. Ovi taktovi mo!u &iti redosledno prikazani ili pro!ramirani u sklopu petlji ili !rananja. 5od razrade analize i sinteze redosledno! upravljanja tre&a napomenuti da (e mo se u ovom delu poza&aviti jednoliniskim %iklusima redosledno! upravljanja sa i &ez ponavljanja kretanjaizvr nih elemenata i sa istovremenim kretanjem vi e izvr nih elemenata Gpokretnih %iklusa/. Redosledno upravljanje mo1e &iti4 B 0trukturno Ganalitiko/ B Nra-iko 0trukturno analitiki nain prikazivanja o&uhvata ispitivanje redosleda pro!rama rada izvr enih ui radnih elemenata konano! automata. Napomena: 9zvr ni elementi pneumatsko!upravljanja oznaavaju se velikim slovima G2;O;>;6../ ili ako su u pitanju pneumatski %ilindri mo!u se oznaavati velim slovom G>/ sa indeksnim &rojem %ilindra G L i F 1; 2 ; 3; .../; a ako su u pitanju pneumatski motori sa oznakom

L i F 1; 2; 3; ... u zavisnosti od &roja motora/. Pema pneumatsko! sistema4

0C952

6va osnovna takta rada pneumatskih sistema se o!ledaju u kretanju klipnjae i to kada se vr i njeno izvlaenje odnosno uvlaenje. Radi jednostavnije! i pre!lednije! prikaza na primer dva pneumatska %ilindra u zavisnosti i vi e; vr i se prikaz u taktovima rada %ilindra jedno! upravljako! sistema &ez ponavljanja. 5od pneumatskih %ilinda za kretanje klipnjae ==napred== koristi se pozitivan znak GQ/; a za kretanje klipnjae unazad koristi se ne!ativan znak GB/. .aje (i nain zapisivanja %iklusa &ez ponavljanja kretanja na primer pneumatsko! %ilinda je slede(i4

0C952

5ao to smo rekli svaki %ilindar ima dva takta i to uvlaenje i izvlaenje klipnjae. .pr. .eka se radni %iklus odvija na slede(i nain4 ,akt 1. 9zvlaenje klipnjae %ilindra >1 ,akt 2. *vlaenje klipnjae %ilindra >1 ,akt 3. 9zvlaenje klipnjae %ilindra >2 ,akt 4. *vlaenje klipnjae %ilinda >2 Ovo redosledno upravljanje mo1e se prikazati na horizontalni nain prikazivanja putem slede(e ta&ele4 ,aktovi >i 1 2 3 4 >1Q >1B >2Q >2B

5od istovremeno! kretanja vi e pneumatskih %ilindara horizontalni nain upisivanja vr i se upisivajnem oznaka pneumatskih %ilindara i to tako to se upisuju jedan ispod dru!o! pri emu tre&a voditi rauna o samom %ilindru koji svojim redom aktivira %ilindar. $rimer4 :apisivanje horizontalno! naina %iklusa kretanja klipnjaa etiri pneumatska %ilindra G2; O; >; 6/ odre3enim taktovima. Redni %iklusi (e se odvijati na slede(i nain4

Redosledno upravljanje &ez ponavljanja; me3utim u na em sluaju imamo ponavljanje 6B 6Q.

7orizontalno ispisivanje ovo! ponavljanje &i(e ispisano u ta&eli4 ,aktovi 1 2 3 4 5 >ilindri 2 O > 6 >Q 2Q OB >B >Q >B 6Q 2B

"

'

OQ

6B

6Q

ra!iki nain prikazivanja redoslednog upravljanja

Nra-iki nain prikazivanja redosledno! upravljanja o&uhvata dija!rame stanja. Ovi dija!rami koriste se za prikazivanje redosleda svih vidova upravljanja Gpneumatsko upravljanje; elektrino; mehaniko i kom&inovano/. 6ija!rami stanja naje (e slu1e za izradu -unk%ionih ema po standardu 69.4+#1). $rema predstavljanju redosle izvo3enja opera%ija razlikujemo dva osnovna tipa dija!rama i to4 1. Radni dija!ram kretanja Gdija!ram izvo3enja %iklusa/ 2. *pravljaki dija!ram O&a ova dija!rama oznaavaju se kao -unk%ioni dija!rami ili dija!rami stanja sistema. 1. Radni dija!ram

Ovaj dija!ram predstavlja z&irni dija!ram kretanja dva ili vi e pneumatska %ilindra na kome su jasno prikazane linije kretanja pojedinih klipova pneumatskih %ilindara i to za svaki ponaoso& izme3u paralelnih horizontalnih linija. $omo(u radnih dija!rama de-inisana su dva osnovna prikaza i to4 B 6ija!ram pre3eni putBkorak koji se dru!aije naziva -azni dija!ram B 6ija!ram pre3eni putBvreme $redmet na e! izuavanja &i(e dija!ram pre3eni putBkorak. On predstavlja !ra-iki prikaz kretanja odre3eno! izvr no! elementa u o&liku pre3eno! puta koji prikazuje od!ovaraju(e promene stanja izvr no! elementa. 5orak predstavlja promenu stanja &ilo ko! radno! elementa. 2ko upravljaki sistem ima vi e upravljakih elemenata onda se za svako! od njih %rtaju dija!rami ponaoso& i to redosledno. Veza izme3u izvr nih elemenata ostvaruje se preko koraka.

$rimer4 5retanje dva pneumatska %ilinda dvostruko! dejstva se ostvaruje redoslednim upravljanjem u %iklusu >1 >2 Q >1 Q >2. ,re&a konstruisati dija!ram pre3eni put korak. 6ija!ram pre3eni putBkorak

0C952

"azivi i sim#oli pneumatskih komponenti

5omplekstnost pneumatskih sistema; veliki &roj razliitih vrsta komponenti i me3uso&no velikim &rojem njihovih veza doveli su do potre&e de-inisanja standardnih sim&ola komponenti i pravila za izradu pneumatskih upravljakih ema. Osnovne preporuke za sim&ole komponenti iz osnova hidraulike i pneumatike su de-inisani standardom K*0 90O 121).

2/ Funk%ionalni zna%i
0mer strujanja ener!etsko! medijuma
0vaka streli%a se stavlja preko sim&ola i oznaava nje!ovu podesivost

Razvodni putevi i smer strujanja u ventilima Olok sastavljen od vi e osnovnih jedini%a

Pravila za crtanje sim#ola

Ova pravila se sastoje od kom&ina%ije jedno! ili vi e osnovnih znakova i u!lavnom od jedno! ili vi e -unk%ionalnih znakova kao to (e &iti prikazano u ta&eli. 2/ Osnovni zna%i Radni vod *pravljaki vod 6rena1ni vod
$olu!a vratilo
:avisno od vrste sim&ola unutar kri!a mo1e &iti4 pumpa; kompresor; pneumatski motor

Ventil $reista vazduha $reista vazduha ,aka ravanja $ri!u iva; &lenda Opru!a

>ilindar

Pregled kori$enih sim#ola

Pneumatske komponente za regulaciju i upravljanje energijom
Ove komponente ine4 1. Razvodni%i 2. .epovratni ventili; sektori i ventili za ispu tanje vazduha

3. Ventili pritiska 4. Ventili protoka Osnovni !ra-iki sim&ol za prikazivanje razvodnika i ventila je kvadrat ili pravou!aonik Gokvir/. 5od razvodnika i ventila sa ve(im &rojem polo1aja sim&ol komponente se sastoji iz vi e okvira postavljenih jedan do dru!o! i to po jedan za svaki karakteristian polo1aj. 0pojevi priklju%i postavljaju se tako da dodiruju konturu sim&ola i to sa donje strane ulaza i sa !ornje strane ulaza. *nutra sim&ola postavljaju se linije sa streli%ama koje pokazuju prava% i smer protoka -luida za od!ovaraju(i polo1aj. Cinije povezuju od!ovaraju(e prikljuke sa izlaznim priklju%ima. .a slede(em primeru pokaza(emo -ormiranje sim&ola razvodnika i ventila sa linijama koje pokazuju tokove -luida4 a/ $rimer sim&ola razvodnika i ventila sa jednim; dve i tri polo1aja

&/ $rimeri tokova kretanja za sim&ole sa dva; tri; etri i pet prikljuaka4

0C952

Upravljaki mehanizmi
*pravljaki mehanizmi o&ez&e3uju napajanje tokovima -luida i ener!ijom; iz&orom od!ovaraju(ih polo1aja ventila ili razvodnika. 0im&oli upravljakih mehanizma %rtaju se na elu okvira i to tano uz od!ovaraju(i polo1aj koji aktivira. *pravljaki mehanizmi razlikuju se prema nainu upravljanja i to4 1. *pravljanje sna!om mi i(a Gupravlja ovek/ 2. Jehaniko upravljanje

3. <lektrino upravljanje 4. *pravljanje delovanjem ili rastere(enjem pritiska 0ada (e mo dati primer naina upravljanja ventilima i razvodni%ima. O&uhvati(emo najkarakteristinije primere4 1. *pravljanje sna!om mi i(a o Op ti sim&ol upravljanja razvodnika

o *pravljanje Gaktiviranjem/ pritiskom na du!me

o *pravljanje polu!om

o *pravljanje pedalom

2. Jehaniko upravljanje o *pravljanje potiskivaem

o *pravljanje opru!om

o *pravljanje toki(em

o *pravljanje toki(em sa jednum smerom 3. <lektrino upravljanje o *pravljanje solenoidom sa jednim namotajem

o *pravljanje elektromotorom

o *pravljanje indirektno pove(anjem pritiska

o *pravljanje indirektno rastere(enjem pritiska 5od pojedinih razvodnika mo1e se pojaviti i vi estruko ponavljanje i to naje (e paraleleno.

Razvodnici
Razvodni%i su pneumatske komponente koje upravljaju tokovima ener!ije uspostavljanjem i prekidom smera toka -luida. $romenom toka -luida razvodni%i realizuju podsredstvom upravljako! mehanizma. Osnovne karakteristike razvodnika su4 n &roj prikljuka m &roj polo1aja RF

.a slede(im slikama &i(e prikazani sim&oli osnovnih vrsta razvodnika za realiza%iju osnovnih lo!ikih -unk%ija. .apomena4 Ji uzimamo samo karakteristine sluaje
1. Razvodnik

normalno zatvoren monosta&ilan

0C952

JR nF2 mF2

.:

2. Jonosta&ilni razvodnik

normalno otvoren

0C952

JR

.O

3. Jonosta&ilni razvodnik

normalno zatvoren

0C952

JR

.:

4. Jonosta&ilni razvodnik

normalno otvoren

0C952

JR

.O

5. Jonosta&ilni razvodnik

0C952

JR

6. Jonosta&ilni razvodnik

0C952

*lazni i izlazni priklju%i i upravljaki si!nali kod razvodnika Gi ventila/ o&ele1avaju se naje (e &rojevima. $ored osnovne karakteristike; klasi-ika%ije razvodnika mo1u se izvr iti i prema vremenu trajanja si!nala i to4 1. Jonosta&ilne razvodnike B si!nal aktiviranja mora &iti prisutan za sve vreme trajanja radno! polo1aja Guo&iajeno je da se vra(anje klipa razvodnika u poetni polo1aj vr i pomo(u opru!e/. 2. 0i!nal aktiviranja od!ovaraju(e! polo1aja je impuls Gvra(anje klipa razvodnika u poetni polo1aj ili neki dru!i ostvaruje se impulsom/. ,ako3e razvodni%i sa jednim ulazom mo!u se klasi-ikovati prema tome da im je izlaz povezan sa ulazom koji je pod pritiskom. B .ormalno otvorene razdelnike G u poetku tj. u poetnom polo1aju izlaz ima pritisak/ B .ormalno zatvorene razdelnike Gu poetnom polo1aju izlaz nema pritiska/ * slede(oj ta&eli izvr i(e se prikaz oznaavanja razvodnika.

Vrsta prikljuka
*laz dovod vazduha pod pritiskom

Oznaka &rojem 1L 3L 5L 2L 4L 1.+L 1.2L 1.4L

0lovno oznaavanje $L RL 0L 2L OL RL :L

9zlaz ispu tanje vazduha 9zlaz radni vodovi *pravljaki si!nal

Ventili
Ventili su pneumatski elementi za upravljanje tokovima ener!ije i to o!raniavanjem i re!ulisanjem pritiska; o!raniavanjem protoka i zatvaranje tokova -luida u iza&ranim smerovima. .a slede(im slikama prikaza(emo sim&ole ventila. $rikaza(emo tri tipa ventila i to4 1. Ventili protoka 2. .epovratni ventili 3. Ventili pritiska 1.Ventili protoka Gventili protoka i ventili pritiska o&ez&e3uju 1eljenu dinamiku rada aktuatora/ 1.1. 0lavina 1.2. $odesivi ventil za o!raniavanje protoka

1.3.Kednosmerni ventil sa podesivim o!raniavanjem protoka 0C952

2. .epovratni ventili 2.1. 2.2. 3. Ventili pritiska 3.1. 0C952 Kednostepeni ventili pritiska O&ini nepovratni ventil 0C952 .epovratni ventil sa opru!om 0C952

3.2.

Re!ulator pritiska Greduk%ioni ventil/

0C952 3.3. Ventili loko! mno1enja G-unk%ije ==9==/ 0C952

3.4.

.aizmenini ventil sektor Gslu1i za re!ula%iju lo!ike -unk%ije ==9C9==/ 0C952

Pneumatske komponente za pretvaranje i akumulaciju energije

Ove pneumatske komponente kod pneumatsko! sistema o&ez&e3uju komprimirani vazduh Gvazduh pod pritiskom/ neophodan za rad. 5ompresori; akumulatori i re!ulatori pritiska o&ez&e3uju proizvodnju vazduha pod pritiskom i odr1avaju radni pritisak konstantnim. 5omponente za pretvaranje i akumuliranje podeljene su u etiri !rupe i to4 1. Rota%ioni pretvarai ener!ije aktuatori tipa rota%ioni o&ez&e3uju realiza%iju pro%esa kojima se upravlja pretvaranjem ener!ije pritiska -luida u mehaniki rad. ,o su o&ino kompresori i pneumatski motori.